PRODUKTIVNOST, INOVACIJA I IKT U STAROJ I NOVOJ EVROPI

PRODUCTIVITY, INNOVATION AND ICT IN OLD AND NEW EUROPE

Goranovi Snjeana
2A1/0032/09
Strategije ICT
Sadraj: Ovaj rad ispituje produktivnost zemalja CIE u EU-15 u toku 1990. za otkrivanje izvora
konvergencije izmeu dva regiona. U ovom radu se pokazuje da su promene u intenzitetu rada vazan izvor
produktivnosti konvergencije tokom 1990-ih i verovatno da e tako ostati u bliskoj budunosti. Takoe je
utvreno da uprkos niim nivoima prihoda, IKT kapital u CIE-10 je doprineo rastu produktivnosti rada, koliko i
u EU-15. Analiza industrije pokazuje da su industrije koje su u velikoj meri investirale u IKT, bile klju
restruktuiranja. Kao takav IKT je bio vaan, ali verovatno privremeni izvor konvergencije. U dugoronom
periodu uticaj IKT-a na rast e morati da doe prvenstveno iz produktivnosti usluga. Rad zbog toga ukljuuje
Novi Ekonomski Pokazatelj koji odraava pogodno okruenje za nastavak IKT investicije i difuzije. To
pokazuje da su dalje reforme potrebne za zemlje CIE za ulazak u drugu fazu konvergencije u narednim
decenijama.
Kljune rei: Produktivnost, IKT, Novi Ekonomski Pokazatelj, Inovacije.
Abstract: This paper investigates the productivity performance of CEE countries vis--vis the EU-15 during
the 1990s to detect sources of convergence between the two regions. The paper shows that changes in
labour intensity have been an important source of productivity convergence during the 1990s, and are likely
to remain so in the near future. It is also found that despite lower income levels, ICT capital in the CEE-10
has contributed as much to labour productivity growth as in the EU-15. Industry analysis shows that
manufacturing industries that have invested heavily in ICT have been key to the restructuring process. As
such ICT may therefore have been an important but probably temporary source of convergence. In the
longer run the impact of ICT on growth will have to come primarily from its productive use in services. The
paper therefore includes a New Economy Indicator that reflects the existence of conducive environment for
continued ICT investment and diffusion. It show that further reforms are much needed for CEE countries to
enter a second convergence phase in the coming decades.
Key words: Productivity, ICT, New Economy Indicator, Innovation.

1. UVOD
Nakon pada Berlinskog Zida i tranzicije ekonomije Centralne i Istone Evrope (CIE) iz socijalistike centralno
planske na trinu ekonomiju, novu fazu u procesu tranzicije moe uskoro poeti za mnoge od zemalja CIE.
Od 1. maja 2004., osam zemalja CIE (kao i Kipar i Malta) e postati punopravne lanice Evropske unije.
Pored toga, dve zemlje CIE (Bugarska i Rumunija) su kandidati za ulazak u kasnijoj fazi.
Kao rezultat ovih dogaaja, poreenja privredne aktivnosti izmeu CIE i EU-15 danas, kao i izmeu
proirene EU-25 i SAD-a postaju sve vie interesantna. U ovom radu na fokus je na jedan vaan uporedni
aspekt ekonomskih performansi, to je uticaj tehnolokih promena na proizvodnju, zapoljavanje i rast
produktivnosti u razliitim zemljama i regionima. Koncentrisali smo se na uticaj rasta proizvodnje i upotrebe
informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) u pojedinim zemljama. Naa analiza e se prvenstveno
baviti poreenjem izmeu zemalja CIE i zemalja EU-15, ali takoe emo koristiti iskustvo Amerike, kao
merilo za "vrhunske" prakse u korienju IKT-a za stvaranje rasta produktivnosti.
Analize u ovom radu e biti u okviru catch-up i sastavljanje hipoteza. Bez obzira na politike motive svojih
poruka, razlika izmeu Stare Evrope" i Nove Evrope" od strane amerikog sekretara za odbranu, Donalda
Ramsfelda, izgleda veoma korisno sa stanovita analize IKT-a u okviru sustizanja i sastavljanja. U sutini, cilj
nam je da bacimo svetlo na sledee hipoteze koje se smatraju najboljim nakon analize u ovom radu:
Sastavljanje (ili ak premaivanje) hipoteza: Nova ekonomija u Novoj Evropi i Stara Ekonomija u Staroj
Evropi", ili
Divergencija (ili zaostajanje) hipoteza: Stara ekonomija u Novoj Evropi i Nova Ekonomija u Staroj Evropi".
U nominalnoj vrednosti postoje argumenti u prilog obe hipoteze. Sastavljanje hipoteza bi bila podrana od
strane prednosti zaostalosti" - literature, a posebno Gerschenkron-a (1962) i Abramovitz-a (1986). Prema
tome, CIE e imati koristi od kombinacije brzih difuzija tehnologija (ICT) i velikog restruktuiranja (posebno)
proizvodnog sektora. Zaista e Centralna i Istona Evropa tada pratiti put Istone Azije tokom poslednjih
decenija (Van Ark i Timer, 2003.). Sastavljanje hipoteza bi bila verovatnija ako se zemlje EU-15 zaglave na
putz "niskog rasta produktivnosti", delom i zbog nedovoljnog efekta IKT investicija na rast produktivnosti,
zbog krutih proizvoda i trita rada, prevelike naglaenosti na trokove konkurentnosti, nedostataka
inovacionih sistema i nedostatka konkurencije (Nicoletti i Skarpeta, 2003).
Alternativno sastavljanje hipoteza ostvaruje podrku iz razvoja ka komparativnim prednostima u zemljama
CIE u nisko i srednje tehnolokim industrijama (npr. proizvodnja hrane), na osnovu trokova konkurentnosti,
nedovoljnog irenja novih tehnologija od stranih dominatora u domai deo privrede i od proizvodnje do
usluga. Osim toga EU-15 moe na kraju uspeti da iskoristi potencijal produktivnosti iz ICT-a, jer postoje jasne
indicije da IKT uticaj na produktivnost dolazi sa izvesnim zakanjenjem, posebno u IKT korienim sektorima
privrede. To moe da znai da za narednih desetak godina ili vie, razlike u ekonomskim performansama
izmeu zemalja CIE i EU-15 biti verovatnije.

1. KONVERGENCIJE I UNOS RADA TOKOM 1990-IH

Proizvodnja i rast produktivnosti u zemljama CIE je pokazala zaokret od 1990. Izmeu 1989. i 1992.
proizvodnja je propala i prihod po glavi stanovnika je pao za vie od 20%. Produktivnost rada opala je neto
manje (oko 10%), jer je pad proizvodnje bio je u odreenoj meri ublaen brzim pretresom neproduktivnih
aktivnosti (Van Ark, 1999.). Od 1992/1993. rast produktivnosti se naglo okrenuo kao rezultat oporavka rasta
proizvodnje i nastavka pada zaposlenosti. Proces restruktuiranja je doveo do nastavka procesa zatvaranja
neefikasnih firmi u zemljama CIE, kao i otvaranje novih preduzea uz bri rast proizvodnje u odnosu na
sadanje firme.
Tabela 1. pokazuje da je od 1995-2000. prosean godinji rast BDP-a u zemljama CIE bio 2,9% u proseku,
to je 0,6. procentnih poena vee od proseka rasta BDP-a u EU-15. U proseku, rast BDP-a u proirenoj
Evropskoj Uniji (od 1. maja 2004.) je 2,4%.
Tabela 1: Rast realnog BDP-a, BDP po glavi stanovnika,
Produktivnost rada i Radno vreme, 1995-2002

Razlika u rastu prihoda po glavi stanovnika izmeu dva regiona je neto vei od realnog BDP-a, odnosno za
1. procentni poen (2,1. odsto u EU, i 3,1. procenata u CIE-10). Meutim, rast produktivnosti rada, mereno
uinkom po zaposlenom licu, razlikuje za 2,9. procentnih poena koliko i izmeu dva regiona. Dok rast
produktivnosti u EU-15 dolazi u ne vie od 1,0. odsto godinje u proseku, 10. zemalja CIE u proseku
ostvaruje 3,9. odsto rasta izmeu 1995. i 2002. Zbog relativno jake produktivnosti konvergencije izmeu CIE10 i EU-15, za samo 20. odsto voen je bri rast proizvodnje u zemljama CIE, a za 80. odsto od otkaza.
Tabela 2. pokazuje da uprkos brzem rastu produktivnosti, jaz u produktivnom nivou izmeu zemalja CIE i
EU-15 je jo uvek prilino velik. Izmeu 1995. i 2002. jaz produktivnosti izmeu dva regiona smanjen je za
samo 8,2. procentna poena. U 2002. godini prosean nivo produktivnosti CIE-10 je i dalje na samo 45,6
odsto u EU-15. Samo Slovenija ima nivo produktivnosti koji je blizu zemljama u EU-15 sa najniim nivoima
produktivnosti, odnosno Portugalu i Grkoj. Otuda period za ulov ak i nie produktivnosti u EU-15, da li e i
dalje biti znaajan za velike zemlje kao to su Poljska i Rumunija.
Tabela 2: Relativni Nivoi BDP-a po glavi stanovnika i BDP-a po zaposlenom, 1995-2002.

2. DOPRINOS RAZVOJA IKT KAPITALA

Vano pitanje koje se postavlja je koliko je proces za utedu rada preveden na rast produktivnosti u
Centralnoj i Istonoj Evropi tokom 1990-ih. Tokom procesa restruktuiranja, rast produktivnosti moe biti
voen poveanjem kapitalnog intenziteta, ali takoe moe biti podran tehnikim promenama. Posebno kada
su poveana ulaganja odrana u novim vrstama kapitala, kao to je kapital informacionih i komunikacionih
tehnologija (IKT),to je moda glavni izvor ubrzanog rasta produktivnosti. Vano pitanje je, meutim, u kojoj
meri IKT kapital direktno doprinosi rastu produktivnosti rada i u kojoj meri to radi kroz totalni faktor rasta
produktivnosti industrije koja proizvodi ili koristi intenzivno IKT kapital. Zaista tokom 1990-ih, IKT kapital je
bio vaniji izvor rasta u "starim" zemljama EU tokom 1990-ih nego povezani IKT rast TFP-a.
Ovo pitanje je utoliko vanije iz perspektive rasta nadoknade kao to je ve reeno ranije u Istono Azijskom
rastu tokom proteklih decenija. Na primer, Krugman (1994.) i Jang (1995.) ukazuju da je vei deo rasta u Aziji
bio podstaknut poveanjem intenziteta kapitala, a ne rast TFP-a. Naalost, detaljan rad o ulozi IKT-a,
koristei tehnike rasta raunovodstva, za nove i ne-OECD zemlje je i dalje ogranien, ali je raspoloivi dokazi
sada nagovetavaju uticaj IKT kapitala, iako postoji mnogo varijacija.
Kada su CIE zemlje u pitanju, Piatkovski (2003a) prua detaljnu studiju o IKT-u i rastu u Poljskoj. U ovom
odeljku govorimo i uporeujemo aurirane rezultate doprinosa IKT kapitala za proizvodnju i produktivnost
rada tokom 1995-2001. od Piatkovskog (2003b), koji ukljuuje Bugarsku, eku Republiku, Maarsku,
Poljsku, Rumuniju, Slovaku i Sloveniju, a od Timera dr. (2003) za EU-15 i SAD.
Detaljan opis metodologije za merenje doprinosa IKT za proizvodnju i rast produktivnosti je predvien u
nekoliko studija gore navedenih i mogu se sumirati kako sledi. Bruto domai proizvod (I) je proizveden od
ukupnog ulaznog faktora X, koji se sastoji od usluga kapitala (K) i rada slube (L). Produktivnost je
predstavljen kao Hiks neutralano poveanje ukupnog ulaza (A). Ukupna proizvodna funkcija ima oblik:

Y = A * X(L, Kn, Kit)

(1)

sa n indeksom koji ukazuje na usluge od ne-IT kapitala i indeksom it koji ukazuje na usluge od kapitala
informacionih tehnologija (ukljuujui kancelarijsku i raunarsku opremu, komunikacionu opremu i softver).
Pod pretpostavkom konkurentnih faktora trita i konstantne prinose na skali, rast raunovodstva izraava
rast proizvodnje, kao ponderisani udeo rasta ulaganja i ukupnog faktora produktivnosti, oznaavan sa A, koji
je izveden kao ostatak.
Tabela 3. pokazuje da je izmeu 1995. i 2001. doprinos IKT kapitala ka rastu produktivnosti rada (v Kit ln kit)
u zemljama CIE u apsolutnom smislu je uporediv sa onim u EU-15, uprkos niim nivoima produktivnosti pre
(kolona 3 .) Ovaj relativno visok doprinos IKT kapitala u zemljama CIE je zahvaljujui velikom ubrzanju u
stvarnom kvalitetu i prilagoavanju IKT investicija, koje su rasle izmeu 1995. i 2000. po prosenoj stopi

izmeu 24% i 39% godinje. U istom periodu, realne investicije u IKT-u su poveane na 18,5% i 19,3% po
proseku u EU i SAD-u.
Tabela 3: Doprinos IKT kapitala rastu produktivnosti rada (BDP po zaposlenom), u zemljama CIE, EU-15, i
SAD, 1995-2001., u %

3. DOPRINOS IKT-PROIZVODNJE I IKT-UPOTREBE ZA RAZVOJ

Procene u Poglavlju 3. pruaju koristan pogled na doprinos IKT ulaganja na rast produktivnosti na nivou
zemlje. Procene govore da u apsolutnom smislu doprinos IKT kapitala na rast produktivnosti u zemljama CIE
je uporediv sa onim u EU-15 i pored niih nivoa produktivnosti. Pored toga IKT je moda doprineo rastu TFPa, mada se precizan doprinos ne moe kvantifikovati u ovoj fazi. Ovo bi se moglo tumaiti kao znak da IKT
igra vanu ulogu u procesu konvergencije.
Meutim, pre nego to se moemo prepustiti ovim zakljucima, zahtevamo perspektivu o ulozi IKT-a na
industrijskom nivou. Na primer, IKT doprinosi u zemljama CIE su moda najvei u onim delovima privrede
koji su otvoreni na meunarodnoj konkurenciji (uglavnom pod uticajem stranih direktnih investicija), ali su u
opadanju u relativnom znaaju za privredu u celini. Ovaj razvoj moe biti posledica restrukturiranja procesa
koji vodi do zatvaranja starih firmi i novog ulaska samo malog broja savremenih i meunarodno konkurentnih
inventara. U tom sluaju je vei doprinos IKT-a moda bio privremeni fenomen i ne odriv izvor
konvergencije. Alternativno, IKT doprinosi mogu biti najvei u firmama koje preivljavaju i koje su u

mogunosti da proire trite akcija u meunarodnom konkurentskom okruenju, zbog poboljanog miksa
kvaliteta i cene.
Taksonomija industrije na osnovu produktivnosti i upotrebe IKT-a
Zbog nedostatka niza IKT investicija na industrijskom nivou, nije mogue locirati industrije u kojoj IKT kapital
najvie doprinosi rastu produktivnosti. Alternativni pristup je zbog toga da se pogleda rast stope
produktivnosti rada za tri osnovne grupe privrednih grana, odnosno one koje se obino mogu okarakterisati
kao IKT industrije za proizvodnju, one koje imaju intenzivnu upotrebu IKT-a i one koje koriste IKT manje
intenzivno ( "ne-IKT" industrije). Prva grupa obuhvata proizvoae IT hardvera, komunikacione opreme,
usluge telekomunikacija i kompjuterske usluge (ukljuujui i softver) i istaknuti su na osnovu OECD
klasifikacije. Druga i trea grupa se razlikuju u pogledu njihovog intenziteta korienja IKT. Ovo je manje
jednostavan poduhvat, jer gotovo svaki deo privrede koristi neki IKT. Kao meru IKT intenziteta, oslanjamo se
na uee IKT kapitala u ukupnom kapitalu usluga u Sjedinjenim Dravama. Koristei ove podatke, prva
polovina industrije je klasifikovana kao IKT korisnici, a druga polovina kao ne-IKT.
Podaci
Za analizu rasta produktivnosti na industrijskom nivou koristimo 60. industrijskih baza podataka
Groningenskog rasta i Razvojnog centra, koji sadri informacije na dodatu vrednost i zapoljavanje u
irokom spektru zemalja OECD-a od 1979. do 2001. Za ovaj rad smo napravili procenu etiri zemlje CIE,
odnosno eke, Maarske, Poljske i Slovake za period od 1993. pa nadalje. Polazna taka je nova OECDSTAN baza podataka o nacionalnim raunima. STAN baza podataka sadri informacije o najvanijim
varijablama nacionalnih rauna iz 1970., pa nadalje na zajednikoj industrijskoj klasifikaciji. Nivo detalja se
mora znaajno razlikovati, na primer, izmeu razliitih IKT-a za proizvodnju i korienje IKT industrije. STAN
je stoga dopunjen sa industrijskim detaljima iz nacionalne proizvodnje i statistika usluga koja pokriva
industrijsku proizvodnju, distribuciju i usluge. U principu metoda zaposlenih je bila da koristi dodatne podatke
da podeli STAN skup u pod-industrije.
Nizovi su prilagoeni za dva vana problema merenja, koji su metoda agregacije i deflacije proizvodnje IKT
robe. U ovom trenutku, mnoge zemlje jo uvek koriste fiksna-teina (Laspejres) indekse da se izrauna
ukupna dodata vrednost u stalnim cenama. Ovo moe dovesti do zamene uticaja ako se struktura privrede
menja tokom vremena. Da bi se obezbedila konzistentnost izmeu zemalja, mi koristimo Tornkvist agregacije
da se izrauna ponderisani lanac indeksa za pravu agregatnu proizvodnu seriju. To znai da nae procene
BDP-a uglavnom nisu u skladu sa onima iz nacionalnog zavoda za statistiku.
Drugi problem je deflacija IKT robe. Dobro je poznato da su tehnike mogunosti raunara izuzetno
poboljane tokom poslednjih nekoliko decenija. Poto potroai mogu da kupuju raunare sa daleko vie
raunarske snage u uporedivim cenama, cena raunarske snage stalno opada. Meutim, tradicionalne
metode ispitivanja i prilagoavanja kvaliteta u izraunavanju indeksa cena za ovu robu e skoro sigurno
dovesti do potcenjivanja u stopu pada cena proizvoda. Trenutno postoji samo nekoliko zemalja, poput SADa, Kanada i Francuska, koje imaju adekvatan sistem za merenje cena raunara. To znai da e mereni rast
produktivnosti u IKT industriji za proizvodnju u svim ostalim zemljama verovatno biti potcenjen. Za zemljama
EU-15, izbegli smo silazni uticaj primenom harmonizacije procedura, koja se sastoji od primene SAD-ovih
deflatora za svaku proizvodnu IKT industriju na sve druge zemlje, nakon korekcije opteg nivoa inflacije.

4. ZAKLJUAK
Ovaj rad je istraivao koliko je produktivnost zemalja CIE EU-15 evoluirala tokom 1990-tih, i da li na osnovu
iskustva iz proteklih deset godina, proces pribliavanja i razilaenja treba oekivati narednom periodu. U
odeljku 2. smo pokazali da je nastavljen pad intenziteta rada u zemljama CIE i porast u EU-15 zemljama
podrazumeva dalju konvergenciju produktivnosti rada u bliskoj budunosti. U odeljku 3. uloga IKT kapitala je
naglaena kao vaan izvor rasta tokom 1990-ih. Utvrdili smo da je IKT kapital u CIE-10 doprineo rastu
produktivnosti rada koliko i u EU-15. Ovo zapaanje je dalje razraeno u odeljku 4., u kojoj su navedene
industrije IKT upotrebe kao klju procesa restruktuiranja i vaan, ali verovatno privremen izvor konvergencije.
Za usluge su jo uvek samo meoviti znaci na doprinos IKT investicija na razvoj.
Indikator Nove Ekonomije sugerie da je konkurencija, inovacije i makroekonomska stabilnost zajedno
pruaju pogodno okruenje za razvoj. Otuda, kako Indikator Nove Ekonomije prua uvid u to kako
ekonomska politika moe da doprinese ostvarivanju potencijalnog razvoja "nove ekonomije" u Novoj i Staroj
Evropi. Meutim, treba naglasiti da iz perspektive analiza konvergencija, mnogim se zemljama CIE mogao
poveati IKT intenzitet i podizanje IKT doprinosa produktivnosti uprkos znatno manje razvijenim
ekonomskim, regulacionim i institucionalnim okruenjima nego u zemljama EU (uz izuzetak Italije, Grke i
panije). To moe biti karakteristika prve faze tranzicije i konvergencije tokom kojih bi se restrukturiranje
(posebno u proizvodnji) moglo odvijati ak i bez postojanja takvog okruenja. Meutim, kao potencijal da se
ostvari rast produktivnosti od IKT-ulaganja u velikim upotrebnim sektorima, posebno u uslugama, je i dalje

veliki, verovatno je da su ove reforme mnogo potrebnije, kao to je jasno iz poreenja izmeu tradicionalnih
zemalja OECD (OECD, 2001., 2003.).
Iako nae zakljuci generalno daju veu podrku konvergenciji hipoteze nego divergenciji hipoteze, moemo
tvrditi da proces konvergencije moe biti spor kao produktivna primena IKT-a, u slubi je komplikovanija i
zahteva vee promene u ekonomskom okruenju u zemljama CIE. Dalji prihod i produktivnost konvergencije
zemalja CIE u EU e zbog toga zavisiti od daljeg napretka u stvaranju modernih institucija, implementacije
trino-orijentisane politike reformi u cilju jaanja konkurencije, poveanih inovacija, poboljanja u kvalitetu
ljudskog kapitala i unapreenja sveobuhvatnosti i efikasnosti propisa.

5. LITERATURA
[1] Abramovitz, M. (1986), Catching Up, Forging Ahead, and Falling Behind, Journal of Economic
History, 46:2, pp. 385-406.
[2] Van Ark, B. (1999.), Economic Growth and Labour Productivity in Europe: Half a Century of EastWest Comparisons, Research Memorandum GD-41, Groningen Growth and Development
Centre.
[3] Ark, B. van, R. Inklaar and R.H. McGuckin (2002.), Changing Gear: Productivity, ICT and
Services: Europe and the United States, Research Memorandum GD-60, Groningen Growth
and Development Centre, December.
[4] Ark, B. van, R. Inklaar and R.H. McGuckin (2003.), Changing Gear: Productivity, ICT and Service
Industries in Europe and the United States, in J.F. Christensen and P. Maskell, eds., The
Industrial Dynamics of the New Digital Economy, Edward Elgar.
[5] Ark, B. van, R. Inklaar, R.H. McGuckin and M.P. Timmer (2003.), The Employment Effects of the
new economy. A comparison of the European Union and the United States, National
Institute Economic Review.
[6] Ark, B. van, E.H.P Frankema and H. Duteweerd (2003.), Productivity and Employment Growth:An
Empircal Review of Long And Medium Run Evidence, Background Working Paper for the
World Employment Report 2004., International Labour Office, Geneva, December.
[7] Clarke, G. R.G. (2003.) The Effect of Entreprise Ownership and Foreign Competition on Internet
Diffusion in the Transition Economies. International conference on The New Economy
and Postsocialist Transition, TIGER, April 10-11., Warsaw, Poland. Conference materials.
[8] Colecchia, A. and P. Schreyer (2001.), ICT Investment and Economic Growth in the 1990s: Is the
United States a Unique Case? A Comparative Study of Nine OECD Countries, STI Working
Paper 2001/7, OECD, Paris.
[9] Daveri, F. (2002.), The New Economy in Europe, 1992-2001, Oxford Review of Economic Policy.
[10] EBRD (2003.), Transition Report 2003. Integration and Regional Cooperation, London: European
Bank of Reconstruction and Development.