Marko Pai dipl.

ecc1

Centralna Evropa
(Ekonomija, bankarstvo i izlazak iz krize)
Abstrakt
Ulaganja u rizine finansijske instrumente, davanje zajmova u vidu kredita bilo
privredi ili samom stanovnitu bez podrobnije provere, stvarao je veliki pritisak, koji je
u vidu previe napumpanog balona morao da popusti, ili bolje rei pukne. Neke zemlje
poput SAD kao i vei deo zapadne Evrope su iz tih visokorizinih ulaganja izale sa
ogromnim gubicima, padom proizvodnje, rastom nezaposlenosti, neke pak nisu bile u
stanju da obuzdaju rast inflacije, ali neke su imale vie sree ili bolje reeno manju
koliinu raspoloivih sredstava za takva ulaganja pa samim tim i mogunost velikih
gubitaka. Pogoene zemlje su na razne naine pokuavale da izau iz krize. Kao jedan
od naina koji su koristile jeste upumpavanje sveeg kapitala u posrnule finansijske
institucije, najee banke i investicione kompanije. Neke su pak smanjivale vrednost
svojih valuta, radi konkurentnijeg izvoza, a neke izdavanjem dravnih obveznica na
rokove dospea preko dvadeset godina. Zemlje Evropske Unije poput Grke, Islanda,
Maarske, morale su da zatrae ogromnu finansijsku pomo od MMF da ne bi
bankrotirale, jer svoje obaveze nisu mogle da servisiraju, odnosno ve izdate dravne
obveznice nisu mogle da isplate u roku za koji su garantovale. Sve jake zemlje, u
ekonomskom smislu jake, pretrpele su ogroman pad GDP2 (SAD=-2.6%; UK=-5%;
Spain= -3.7%, Island= -6,8%, Poland= +1.7%)3, dok je jedna velika Azijska zemlja
samo smanjila svoj ogroman rast, a da u tome ne bude jedina pomogle su joj neke
zemlje CEE regiona (Centralno - Istone zemlje Evrope), koje su uspele da taj pad
drastino smanje.
Kljune rei: Finansijske institucije, finansijski instrumenti, bankrot, rizina
ulaganja, dugorone obveznice, ekonomska kriza, Evropska unija

Uvod
Kineska ulaganja su sve vea i do detalja isplanirana
1
2

Visoka kola strukovnih studija za raunovodstvo i berzansko poslovanje

Bruto domai proizvod

Izvor: http://epp.eurostat.ec.europa.eu Podaci za 2009.

Tokom hladnog rata, komunisti iz centralne Evrope povremeno su u Kini videli

protivteg svojim arogantnim ruskim gospodarima. A sada, posle krize koja je
uzrokovala smanjenje stranih ulaganja, ova oblast ponovo trai spas od istoka. Zemlje
centralne Evrope doekuju kineske delegacije i eljno iekuju kineske fabrike i
graevinske kompanije, mada to nije samo jednostrani interes, i Kinezima je centralna
Evropa primamljiva, jer je deo Evropske Unije, a plate su u u njoj petostruko nie nego
u Nemakoj.
Kineske kompanije sve ee vide ovu oblast kao uporite iz koga bi mogle da
se ire po Evropi u raznorodnim oblastima kao to su informacijska tehnologija,
telekomunikacije, proizvodnja automobila i infrastruktura.
Nedavno je jedna kineska delegacija posetila Poljsku i razmotrila mogunost
ulaganja u izgradnju mree brzih pruga. Poljska, koja ima preko 38 miliona stanovnika
sa 11% nezaposlenih4 i koja je uglavnom neodluna kada je u pitanju infrastruktura,
mogla bi neto i da naui na primeru Kine koja je u kratkom roku sagradila jednu od
najmodernijih mrea na svetu, ija duina trenutno iznosi otprilike 7 000 kilometara.
Kinesko iskustvo kada je re o infrastrukturi takoe se isplatilo kineskoj Prekomorskoj
inenjerskoj grupi (Covec), koja je, kao deo jednog veeg konzorcijuma, prole godina
pobedila na dva tendera za izgradnju 50 km autoputa istok-zapad u Poljskoj. Poljski
ministar za infrastrukturu raunao je da e dotini posao kotati 2,9 milijarde zlota (1
milijarda dolara), ali je Covec ponudio da ga obavi za 1,3 milijardu zlota - to je za 23
procenta nie od naredne najpovoljnije ponude. Poljske kompanije su se pobunile zbog
korienja kineske radne snage i industrijska grupa za izgradnju puteva obratila se
Evropskoj komisiji sa optubom da je ponuda bila preterano niska. Komisija je takoe
izrazila zabrinutost za dotini projekat, koji delimino finansira EU, jer Kina s jedne
strane nikome ne dozvoljava ulazak na vlastito trite, a s druge se nadmee u Evropi.
Stav vlade da izgradi to vie puteva za to manje para nije naiao na odobravanje u
Varavi. Mada, "Cena odluuje o svemu", kae, zamenica efa vladine agencije za
izgradnju puteva. I pored primera visokog profila, privredne veze sa Kinom jo su
prilino skromne u poreenju sa velikim investicijama vezanim za resurse u Africi i
centralnoj Aziji. Pa ipak su kineske poslovne delegacije koje putuju ovom oblau u
potrazi za povoljnim prilikama za posao izazvale zabrinutost meu nekim zapadnim
konkurentima. Komitet nemake industrije za Ekonomske odnose sa istonom Evropom
4

Izvor: https://www.cia.gov/library/

upozorio je prolog meseca da kineske firme u vlasnitvu drave dobijaju sve vei broj
ugovora u datoj oblasti "zahvaljujui dampingu cena, agresivnom finansiranju i
velikodunim rizinim garancijama". Pojedini analitiari izraavaju sumnju da Kina ima
sveobuhvatnu strategiju za istonu Evropu, obrazaui to tvrdnjom da je veina ulaganja
oportunistika. Kinezi stiu svuda gde mogu da sklope dobar posao ili da dou do
tehnologije ili prirodnih bogatstava, gde je cena dobra, a politiko okruenje pogodno".
Za neke kompanije, centralna Evropa predstavlja privlano uporite iz koga je mogue
prodreti na bogatija zapadna trita. Dobar primer je Huavei (Huawei)5, drugi po
veliini proizvoa telekomunikacijske opreme na svetu, koji se probio u Evropi tako
to je pomogao postavljanje Pleja (Play) etvrte mree mobilne telefonije u Poljskoj. U
maju prole godine, Huavei je podigao montanu tvornicu i logistiki centar u
Maarskoj, koji e opsluivati korisnike u Evropi, Rusiji i severo-zapadnoj Africi.
"Maarska i CEE (Centralno Istone zemlje Evrope) imaju veliki potencijal i nalaze se
u oblasti u kojoj e i Huavei i ostali vodei prodavci IT najverovatnije nastaviti
ulaganja", kae generalni direktor Huaveija u Maarskoj. Maarska se naroito trudi da
privue kineske investitore. U junu, Vanhua industrijska grupa (Wanhua), hemijski
konglomerat, pristao je da plati 140 miliona evra za 38 posto uea u BorsodKemu
(BorsodChem), maarskom proizvoau izolacionog materijala , nagovestivi da e
uskoro ponuditi da otkupi i ostatak kompanije od vlasnika Permire i VCP Kapital
Partnera. Kada su (Kinezi) odluili da krenu u pohod... oni su to i uradili. Biemo
svedoci znaajnog porasta transakcija u kojima kineski investitori ulau kapital u
evropske kompanije". Kineske delegacije takoe obilaze Republiku eku u koju su
Kinezi uloili otprilike 40 miliona dolara, i Slovaku, u kojoj Guangzou Ekom Sajens
(Guangzhou Echom Science) & Tehnoloi navodno planira da sagradi fabriku za
proizvodnju televizora . U Srbiji je potpisan predugovor izmeu vlade Republike Srbije
i Kine u vrednosti od 170 miliona eura, a gradie ga firma CRBC (ajna roud end brid
korporejn)
Automobilska industrija takoe je zainteresovana za Slovaku, najveeg
proizvoaa automobila u Evropi po glavi stanovnika. Poljska vladina agencija za
ulaganja kae da su Kinezi do sada uloili 390 miliona dolara, i nadaju se da e
nastaviti da ulau. Trgovinski odnos sa Kinom nije beznaajan. Maarska je prole
godine imala trgovinski promet vredan 6,8 milijardi dolara. Poljski bilateralni trgovinski
5

Izvor: http://www.huawei.com/products_services.do

odnos iznosi otprilike 16 milijardi dolara, dok Republika eka ima neto trgovinski
odnos od 11 milijardi dolara, ali je svuda saldo poprilino nagnut ka Kini koja izvozi
televizore, automobile, odeu i robu iroke potronje u centralnu Evropu, dok relativno
malo otie u suprotnom pravcu.

Bankarstvo sektor koji se suoava sa politikim izazovima

Banke centralne Evrope uglavnom su iz globalne krize izile u mnogo boljem
stanju nego to su to pesimisti predviali, ali sada se suoavaju sa pritiscima koje na
njih vre u veoj meri politiari nego poslovni trendovi. Posebno se maarske banke
suoavaju sa raznim usporavanjima, od kojih je najznaajniji zamrzavanje iznosa od
200 milijardi forinti (1 milijarda dolara, 730 miliona evra), prinudna mera vlade u
finansijskom sektoru smiljena da pomogne vladi da dostigne fiskalne ciljeve koje je
EU nametnula u 2010 i za 2011. Nekoliko maarskih banaka oekuje da e ovu godinu
zavriti sa gubitkom. Analitiari su upozorili da bi to moglo da obeshrabri strane
matine banke da ulau u svoje podrunice. Vlada je nagovestila da bi banke mogle da
oekuju neku vrstu levy6 (zamrzavanja sredstava) u razdoblju od 2012-2014 - premda
on ne bi bio na sadanjem nivou ve prepolovljen - to je dodatno uticalo na nesigurnost
investitora i pripretilo da sprei ekonomski oporavak. Kao odgovor na perspektivu
nieg dohotka, banke e sprovoditi konzervativniju politiku i ograniie davanje
zajmova. To, pak, znai da ni ekonomski prihod ni unutranja potronja ne mogu da
dostignu predvienu stopu rasta", kau analitiari. Takoe vlada zabrinutost da bi
bankarski levy - koji je naiao na iroku podrku naroda - mogao da poslui kao model i
drugim zemljama u regionu. Poljska razmilja o uvoenju bankarskog levy u januaru.
Meutim, poljski direktori banaka plae se da vladu koja mora da stegne kai vie
zanima poveanje prihoda nego podupiranje banaka kojima nije bila potrebna pomo
drave tokom porologodinje krize. Iako su postojale bojazni u Poljskoj, kao i drugde u
regionu, da e strane banke koje igraju kljunu ulogu u lokalnim bankarskim sektorima,
uticati na likvidnost svojih podrunica, dogodilo se suprotno. "Vlada ne mora da
pomae banke niti da pod hitno popravlja njihovu likvidnost", kae direktor Sosijete
enerala u Poljskoj. U Slovakoj i Republici ekoj, u kojima su bankarski sistemi
takoe bili solidni prole godine, nove vlade desnog centra ne pokazuju naroito
6

Agresivna taktika prikupljanja duga, zamrzavanje rauna, slino menici

oduevljenje za uvoenje bankarskog levy. Parlamenti obe zemlje odbacili su dotinu

ideju. Maarske banke ve su bile zaglibile zbog problematinih zajmova u stranoj
valuti. Maari su uveliko koristili valutne zajmove (forex loan)7 pre krize zahvaljujui
ponuenim niskim kamatnim stopama. Otprilike dve treine dugova domainstava u
Maarskoj napravljeno je u stranoj valuti, uglavnom u vajcarskim francima. Poto je
vrednost vajcarske valute porasla u odnosu na forintu ove godine, otplate uivaoca
kredita postale su vee, to je doprinelo poveanju broja nefunkcionalnih kredita.
Poljska, u kojoj su takvi krediti takoe bili popularni, ima mnogo stroe bankarske
regulative, tako da zajmovi u stranoj valuti sainjavaju samo 36 procenata ukupnog
zajma. Regulator je predloio ograniavanje zajmova u stranoj valuti na 50 posto
ukupnog kredita koji daje banka, to je uznemirilo sektor. Meutim, mnoge banke su
ve same krenule u tom pravcu.
Zbignjev Jagielo (Jagiello) izvrni direktor BKO Banke Poljske, najvee u
zemlji, kae da se uzimanje kredita u stranoj valuti znatno smanjilo u 2009. Zajmovi se
sada uglavnom uzimaju u evrima, a ne u vajcarskim francima i sainjavaju otprilike 15
procenata novih zajmova u njegovoj banci. "Kriza je izmenila na pristup pojedinanim
hipotekarnim klijentima", kae on. Maarske banke takoe se suoavaju sa stroim
regulativima kao i veim trokovima koje su donela nova pravila osmiljena da
pomognu pozajmljivaima u nevolji. Moratorijum na gubitak hipoteke i sudsko
proterivanje, kao i efikasno proterivanje zajmova u stranoj valuti, koji predstavljaju
najunosniji deo njihovih portfolija, verovatno e smanjiti pritisak na zarade. Za razliku
od njih, poljske banke dobro posluju. Veina je ostala profitabilna tokom krize i uprkos
nefunkcionalnim kreditima koji su porasli sa 4,5 procenata portfolija banaka u 2008, na
7,6 procenata na kraju prole godine, zarada e najverovatnije biti vea ove godine.
ivot je bio mnogo tei u Slovakoj, u kojoj je prologodinjih 4,7 procenata dovelo u
nepovoljan poloaj malu i transparentnu privredu. To i gubitak prihoda u stranoj valuti
zbog uvoenja evra na poetku godine, umanjilo je profit za vie od 50 procenata.
Ekonomija Slovake se dosta oporavila ove godine, zahvaljujui procvatu
Nemake, i Jozef Sikela, izvrni direktor Slovenske Sporitelne, najvee banke u zemlji i
jedinice austijske Erste banke, kae da je njegova banka zaradila 95 miliona evra u
treem kvartalu, vie nego za celu 2009. godinu. Iako je zarada opala prole godine,
7

Valutni zajmovi sa niskim stopama konverzije

stabilnost sektora nije dovedena u pitanje, uglavnom zahvaljujui ne davanju kredita u

stranoj valuti. (The plain vanilla business)8 isto skupljanje depozita i finansiranje onih
koje poznajemo pokazalo se kao prava odluka, jer nam je pomoglo da prebrodimo
krizu", kae gospodin Sikela.
Krediti bez provizije (Forex krediti) nisu predstavljali problem ni u Republici
ekoj, u kojoj su kamatne stope tradicionalno nie od onih u evrozoni. eke banke su
po tradiciji veoma konzervativne, to znai da nisu eksperimentisale sa egzotinim
instrumentima koji su stvorili probleme nekim od njihovih matinih banaka u zapadnoj
Evropi.
Izlazak iz ekonomske krize i strategije za rast (politike borbe)
Mnoga trita u nastajanju prebrodila su globalnu ekonomsku krizu uglavnom bez
posledica... ali u centralnoj i istonoj Evropi javio se jedan veliki izuzetak. Najvei deo
regiona bio je teko pogoen 2009, i njegov oporavak i dalje zaostaje za tritima u
nastajanju na drugim mestima. Pad je obelodanio izvesne neuravnoteenosti na koje se
nije obraala panja za vreme buma koji je usledio po ulasku regiona u Evropsku Uniju.
Sada se vlade od Baltika do Balkana upiru da poprave stanje javnih finansija u sluaju
da ih pogodi jo koji zaostali udar ekonomske krize. "Ovaj region je Evropa u
nastajanju. Deo u nastajanju je dobar, ali onaj evropski je lo", kae Mark Alen, visoki
predstavnik MMF-a za Baltik i centralnu Evropu. On primeuje da postoje izvesne
osobine u ovom regionu koje su istovetne onima na ostalim tritima u nastajanju u
Latinskoj Americi i Aziji, kao to su jeftinija radna snaga, ali i neki negativniji aspekti
razvijene Evrope, u koje spada visok nivo troenja u drutvu i relativno niska stopa
tednje. Vlade e se nai pred izazovom da s jedne strane naglasak stave na razvoj
ekonomije, ime e podstai rast, a s druge strane da smanje socijalnu potporu i uvedu
stroga pravila koja sputavaju posao - bez izazivanja ulinih protesta kakvi su vieni u
Grkoj i Francuskoj ove godine. Jedna od rtava krize bio je sam koncept centralne
Evrope. To je oduvek bio kratkoroni izraz za zemlje koje su nekada sainjavale
zapadni ogranak sovjetskog carstva. Meutim, zemlje tog regiona sve se vie
meusobno razlikuju. Prole godine, kada je nastupila kriza, tri baltike zemlje pretrpele
su dvocifreni ekonomski pad, dok je Poljska skrpila 1,7 procenata BDP rasta. esi i
Slovaci, sa krajnje otvorenim ekonomijama koje zavise od izvoza, pretrpele su recesije
8

Jednostavnija verzije bankarskih proizvoda (nekonvertibilna obveznica)

od preko 4 procenta. Maarska je morala da se obrati MMF-u i EU za paket pomoi od

25 milijardi dolara i doivela je pad ekonomije od 6,3 procenta u 2009. godini.
Rumunija je prola jo gore, sa recesijom od 7,1 procenta.
Percepcija spolja nije uvek pratila krajnje razliite odgovore na krizu. "ira
zajednica ulagaa nije svesna kako je Poljska dobro prola. Centralna Evropa je izila iz
krize podeljena na tri dela. Centralno jezgro sainjavaju lanice viegradske grupe
Poljska, Republika eka i Slovaka, sa prilino zdravim javnim finansijama, jakim
bankarskim sektorima i pristojnim prospektom rasta. Severno se nalaze baltike zemlje
koje su pretrpele teak udarac i trenutno su na bolnom putu oporavka. Na jugu su
napaene zemlje Balkana, sa Maarskom, koja je takoe lanica viegradske etvorke,
rastrzana izmeu jezgra centralne Evrope i Balkana. Maarska je kua na pola puta,
ima neke pozitivne osobine zajednike sa ostalim zemljama iz viegradske etvorke kao
to je solidan izvoz, tako da je bila u stanju da se uklopi u oporavak koji predvodi
Nemaka. Negativnu stranu predstavlja fiskalni debalans i sve posledice vezane za
velike kredite u stranoj valuti. Kriza je izazvala politiku reakciju u celoj oblasti. Izbori
tokom protekle godine pokazuju primetni pomak ka desnici; populisti su izgubili mo i
zamenili su ih oni koji zagovaraju stezanje kaia, smanjenje izdataka i jednostavnost.
"Treba se suoiti sa novim izazovom: ne samo sa posledicama ekonomske krize ve i sa
pitanjima kako obnoviti ekonomiju", kae nova premijerka Slovake. U planu nije samo
drastino smanjenje trokova za 970 miliona evra i poveanje poreza za 730 miliona
evra, koje e smanjiti dravni budet za jednu sedminu naredne godine,ve i reforma
penzionog fonda i zdravstvene zatite koja e Slovaku ekonomiju ponovo uiniti
jednom od onih sa najbrim rastom na kontinentu... taj zadatak je zanemarila prethodna
populistika vlada. "Bum iz razdoblja od 2000-2008 nikada se nee ponoviti, ali
Slovaka ekonomija ima potencijal za rast od 6-7 procenata godinje", kae Ivan
Miklo, ministar finansija. Nova eka vlada premijera Petera Nekasa preduzima sline
korake. Njihov cilj je da smanje buetski deficit sa 5,3 procenta BDP iz ove godine na 3
procenta 2013. i da ga dovedu u ravnoteu do 2016. Uprkos ovogodinjem deficitu od
7,9 procenata, i javnom dugu koji je nadomak 55 procenata zakonskog praga koji, ako
se pree, zahteva smanjenje potronje, vlada ne isputa iz vida politiki kalendar i vodi
rauna o parlamentarnim izborima koji e se odrati naredne godine9.

J. Cienski, Pressure of levies puts brakes on recovery, http://media.ft.com/cms,datum posete: 02.12.2010.

Vlada se pridrava osnovne pretpostavke da Poljskoj nije potrebna nova ok

terapija, i ta pretpostavka se moe pokazati kao tana, ali ako usledi jo jedan talas
panike meu investitorima, situacija poljskog budeta moe da je uini ranjivom, ali ne
samo kad je u pitanju Poljska... Nova vlada desnog centra u Maarskoj takoe se
poduhvatila reavanja svoje mnogo tee ekonomske situacije... maarski dug iznosi 78,
9 procenata BDP to je mnogo vie nego u ostalom delu regiona... unevi malo
populizma i nacionalizma u fiskalno stezanje kaia kako bi to manje povredili glasae.
Vlada Viktora Orbana sukobila se sa EU i MMF-om oko svog programa reformi, i sada
se pouzdaje u ponitenje penzionnih reformi, i raspisivanje novih levy kao to je
kontraverzni bankarski porez radi smanjenja deficita i obeanog smanjenja poreza.
I dok je kriza otkrila izvesne slabosti, na videlo su izile i izvesne prednosti.
Uprkos ranijim strahovanjima, banke su se pokazale stabilne, uglavnom zato to se nisu
upustile u rizina ulaganja koja su upropastila njihove kolege iz zapadne Evrope i
Amerike. Industrije koje se bave izvozom, posebno automobilska, brzo su se oporavile.
Pristupanje EU donelo je preobraaj. Iako je bilo posrtanja, kao to je korupcija koja je
cvetala na projektima koje je finansirao EU za vreme prethodne vlade u Slovakoj,
regulatorne norme i veliki priliv novca iz Brisela menjaju ovu oblast.
Poljska, koja e dobiti 67 milijardi evra u razdoblju od 2007-2013, postala je
najvee EU gradilite, jer gradovi i sela koji su nekada bacali otpad u lokalne reke sada
imaju fabrike za preradu otpada, i poela je izgradnja mnogih autoputeva. "Nemogue je
preterati u proceni uinka ovih fondova. Nijedna zemlja nikada nije dobila toliko novca
odjednom... ak ni panija", kae Elzbijeta Bjenkovska, ministarka regionalnog razvoja.
"Zahvaljujui fondovima EU, Poljska se suoava sa usporavanjem, ali ne i sa
recesijom."
Slini projekti znae da e Slovaka konano dobiti autoput istok-zapad koji e
omoguiti da investicije stignu i do siromanijih oblasti blizu granice sa Ukrajinom, dok
e se Republika eka jo vre integrisati sa nemakom ekonomijom.
Meutim, u Rumuniji vlada sve vea zabrinutost zbog ukupne apsorpcije
fondova EU, koji spadaju meu najslabije u Evropi. Infrastruktura zemlje zahteva velika
poboljanja..., a to se ne odnosi samo na mreu autoputeva, koja ostaje nedovoljna za
zemlju te veliine. Ali po ulasku u EU 2007, rumunski podnosioci zahteva i birokratija
zemlje nisu bili u stanju da iziu na kraj sa sloenim procesom potrebnim za pristupanje
fondovima EU.

Zakljuak
Na osnovu navedenih podataka o posledicama kao i uzrocima krize, mehanizmima
njenog prevazilaenja, dolazimo do zakljuka da zemlje koje su u Evropsku uniju ule
spremne, ne samo u smislu birokratije i infrastrukture ve i same elje i truda samih
pojedinaca kao i elnih ljudi na vrhu vlasti koji iza sebe imaju ogromno iskustvo,
obrazovanje, liderske sposobnosti i da ne zaboravimo, mone saveznike, te zemlje su
uspele da posledice krize drastino umanje i da iz nje izau manje povreene u odnosu
na njihove uitelje sa zapada. Razlike u sposobnosti apsorpcije pokazuju koliki put
razliite zemlje jo moraju da preu pre nego to postignu dugoroni cilj koji ujedinjuje
dati region... hvatanje koraka sa ivotnim standardima zapadne Evrope to je pre
mogue. Kada se to postigne, a to je neto to bi trebalo da se dogodi u narednom
pokolenju, izraz "centralna Evropa" postae suvian... bie dovoljno rei samo Evropa.

Summary
Investing in risky financial instruments, granting loans to clients in corporate and
retail sector without a thorough examination of their credit worthiness, built up an
enormous pressure, which similar to an overinflated balloon had to give in, or even
worse, burst. As a consequence, some countries, mostly the US and some European
countries sustained huge losses which caused a fall in production, massive
unemployment, an increase in inflation. Some countries were more fortunate or, better
to say, thay had insufficient funds, and therefore suffered fewer losses. The countries
tried to overcome the crisis in different ways. They invested fresh capital in troubled
financial institutions, mostly banks and invstment companies. They also decreased the
value of their currency to create better conditions for exporting. They issued government
bonds with maturity period over 20 years. Some countries in Europe, such as Greece,
Island, Hungary had to request significant financial support from the IMF in order to
prevent bankrupcy. The reason for this, was the fact that they were unable to pay out
the bonds in the period they had guaranteed. All economically stable countries suffered
a considerable fall in GDP while one Asian country only decreased its growth as well as
some countries of Central East Europe that drastically reduced its fall.

Keywords: fresh capital, government bonds, interest rates, gross domestic product,
bankrupcy, Central East Europe

10