You are on page 1of 10

NEKOLIKO POD ATAKA O PERAT ANSK IM

HAJDUCIMA I O HARAMBAI
BAJU PIV LJANIN U
Sve to se znade o har ambai Baj u N ik ol i u P iv lj aninu i o p eratanski m haj duc i ma ograni eno j e na j edan
kratak per i od Baj ova i vota i haj dukog dj elovanj a t. j . na
razmak v remena, koj i i de od ap rila 1684 pa do Baj o ve pog i bij e na V rtij elj ci . G. J. To mi , k oj i j e o ovom p redmet u
1
a
nauno
n
vi
ra
ravu
dao j ednu dobru i n
,
j os o
gj enu rasp
nij e imao pouzdanih po dataka za vrij eme, k oj e j e tome
v
a
e
t
m
e
do
reth
il
a
e
st
o
a
olio
d
s
o
vre
ena
i
n
od
o
, p j
p
g
g
t i e. U dugogodi nj em radu po zadarskim arhi vama, j a sam
nai ao na neko l i k o p odataka i iz t og rani j eg v r emena, pa
kako j e dj elovanj e per atansk i h haj duka dal o pr edmet j ednoj
posebnoj grupi narodni h pj esama u k oj ima Baj o Pi vlj anin
zauzima gl avno mj esto, biti e, mislim, od koristi da se
prikuplj eni p odat c i obj ave, k ako bi post al i pr istupni sv im
naunim radnic ima, koj i u naro dnim pj esmama istrauj u
ist or i j sk e el emente.
u
dalma
u
a
e
i
ima
t
m
n
a
nal
zi
s
s
s
Naj s ari j i po e o B j
p
tinskog generalnog pro veditora Antonia Priuli . T o su tri
t er mi nac ij e2 izdane na Hvaru 11- og j una 1669, koj ima

Priul i , na molbu harambaa Baj a Pivlj anina, Gruice eravice i Vuko sava Puhalovi a p oglavi ca h aj duka koj i uvaj u

"
kot orski kraj naregj uj e, da se sva troj i c a zavedu kao voj 1 J. N. T o mi , Poslednj e dve
go dine ivota i r ada harambae
B aj a N ikol ia Pivl j anina. Beogr ad,

5 60 . Z ad ar sk i m l et ak i ar h iv , sa d a

190 1.

et
l
.
Pref
rc
i
t
orico
de
la
A
hiv
o
s
R

2 N aziv za pr oved it orska n a-

r egj enja. Ove se terminacij e nal aze


u Priul ovim sp isima, k nj . I I . st r.

"
t ura.
12 *

18 0

"
ni c i u sp isak zasl uni h kot orske komore. (M egj u nag radama, koj e j e r ep ubl i ka di j el ila za zaslug e pr ama dr avi ,
naj ea i naj obi ni j a b i l a j e t a, da se zasluno l i ce unese
u spisak j edne et e plaene voj ske. O no j e ti me sticalo
pravo na plau i hlj eb, bez obveze na vrenj e voj nik ih
dunost i . MletaKa admini strat i vna terminol og i j a zval a j e
"
t u vrstu nagr ada p iazze de benemer i t i a naro d m rt ve
"
pl ae .) Pr vog okt obra 1669 Priul i j e i zdao u Z adru j ednu
etvrtu terminaci j u istog sadraj a u kori st harambae J o ve
"
1
S i k i m i a i z M i r i l o v i a .

Zan i mlj i vo j e da se u terminacij i odregj enoj za Baj a,


"
b
a
on naziva Caram acc Baio Piuglianin i da se taj naro dni nazi v ne ponavlj a vi e ni u j ednom o d do k umenata
gdj e j e rij e o nj emu. Iz t e se term inaci j e doznaj e j o, da
se j e Baj o dobr ovol j no podloio ml et akoj republi ci , da j e
u neprekidnom rato vanj u s T ur cima izlagao i vot i dopadao
rana i , naj zad, da za sve t rude, tr ok ove i o pasnosti p od nesene u dudevoj slubi ni j e do tada b i vao o d drave nag ragj iv an.

U sept embru t e ist e godine sti gl a j e u Dalmacij u vij est


2
o miru sklo plj eno m u Kandij i . K ao svi dugotraj ni ratov i ,
tak o j e i o vaj b i o za mnoge post ao izv or p r i hoda i blag ostanj a. Mnogo j e nar oda g inul o u rat u, al i j e nesr avnj ivo
vie i vj elo od rata. U Dalmacij i j e od nj ega ivj elo go to vo sve stanovni tvo unutranj osti a nar o it o kotarsk i us3
ci
i perat ansk i haj duci. Razuml j ivo j e dakle, t o j e
ko
v i j est o miru i , kao poslj edi ca t oga, zabr ana et ovanj a i zazval a zap repaenj e u haj duki m i usk o k i m r edov i ma.
I j edne i drug e dovodio j e svret ak rat a u vr l o teak pol oaj : povratk a na star a og nj i ta ni j e i m bil o , a na novi ma
1 I b i d . s t r . 62 0 a t .

b i li u o v o v r ij em e t oliko ura n o -

2 Hist oria della uerra d i D al


g

ann o 1645 fi no al la p ace e separ azione dej confini ." Savr em eni
r uk o p i s u za d ar sk oj B i bl i o t eca

i l i svoj e blago, da j e j edan pr o v ed it or p r edJag ao Sen at u, da i h


se p r isi li d a um et u sv u st oku, koj a
pr el azi br oj nuan za obragj ivanj e
z eml j e i ishranu nar o da. D epea
gen. pr ov Gj i r ol ama Co nt arin i o d

P a r a v i a ."

2 8 f eb r u ar a 16 63. M l et . d r . a r h .

ro at i a t r a V en ez i a n i e T u r ch i d e l
D o t t o r F r an c es k o D if n i c o d al l

3 K otar ski su uskoci pl j akanj em p ogr an ini h tursk ih kraj ev a

f . 8 1/ 4 89 .

NEKOLI KO POD ATAKA 0 PERATANSKI M HAJDUCIMA

18 1

nij e bil o vi e uslova za i vot . Mletaki upravnici , koj i su,


svi o d r eda, bili vrl o supt ilni p siholozi , uvi gj ali su o pasnost , koj a j e za dravu mogla da nastane i z nezadovolj st va
1
edno
lement
e
a
kakav
u
li
k
u
s
bi
us
oci
i
ha
d
j
,
g
j ci . Stoga j e
Pr iuli na prvi glas o mi ru pozvao k sebi u Zadar sve uskoke i haj duk e star j eine da s nj i ma p roui nain kako
bi im se mogli stvoriti uslovi za normalan i vot . Svaki j e
o d g lavara po dni o prov edit oru svoj posebni pr edlog, a o vaj
j e sve te predl oge posl ao Senat u na o dluk u. Na t o j e o d
Senat a doao o dgovor da se poal j u u M letk e uskok i i
haj duki izaslanici r adi ur egj enj a nj iho vog pi tanj a. K ak o j e
uprav tada Priul i bio p redao upr avu zemlj e novom pr ovedit oru Barbaru i spr emao se na p ovratak , poveo j e on sa
2
u
sobom
Mletke (D ecembra 1669) i t e poslani k e. K ao
pr edstavnic i peratansk i h haj duka ot p ut o val i su sa Pri ulo m

harambae Baj o Nikoli, Grui ca eravica, Vukosav Puhalov i i bul j uk baa Mi l oevi . Ta su etvor i ca desetog j anuara 1670 uprav i la na Duda molbu u koj oj se kae : da
ha
k
1
e
bro
du
a
ko
i
u
4
r
l
s
65
.
eb
e
i
dru
e
u
o
e
P
j
j
,
j
j
g p j g
j
p
rasta porastao na 1500 dua, od koj i h j e 5C0 sposobno za
oruj e i da j e sada, uslj ed mira, o pstanak sveg t og nar oda
doveden u p i t anj e, pa se r adi t oga mo li , da se haj duk i m
po r o dicama odredi kao bor av i te ili Vrana u K otari ma i li
Ri san u B o k i , da i m se uz mj esto udj el i i zemlj a, a dok
ova st ane na r o d da i m se obezbj edi ishrana i z dravni h
sredstava. Dalj e : da se i haj duci o pro ste svih nameta i c arina, kao t o su od nj i h prosti Patrovi i , Gr blj ani i Peratani i , naj zad, da i m se prizna pravo na prvost epeno pre3
sug j ivanj e svih megj uso bni h g ragj anskih i krivi ni h p arni ca.
1 U d i r ek t i v a m a r i sa n sk o m r e k -

t or u gen . p r o v . B arb aro kae za


haj duke : sono p erso n e di sp irit i
ar dent i , f a cil i all e r i sse, n em i ci de
T ur ch i c o n f i n a n t i e c h e a v ez z i a l l a

lib er ta d una l unga guer r a, si so n o


abit uat i agl i homicii et a l l e p i ne ; o n de v i v or ra gr and att en zi o n e p er t en erli in do ver e, mischi ando co n l e m anier e dest r e e p ia-

cevol i anco q ualche mi nacci a di


cast i garl i , p r ocur ando o bb edi enza senza innoltr asi ad i m pegni ,
che p osso n o co n gent i cosi r o zze
t ir ar a cimen to la p ubbl i ca di gnita." Spisi Bai bar o k nj . II . str .
18 1 Z a d . m l et . a r h .

2 D ifnico o p . cit .
3 Sp isi Bar bar o knj . I. str . 191.
Z a d . m l et . a r h .

182

ji

'
Sad se Senat naao u neprili ci. H aj duki su zaht j evi
bi li p ret j er ani i nepri hvat lj i v i , a otvor eno ih odbi t i ni j e b ilo
savj etno , j er b i tad haj duc i , i onako nezadov o lj ni , udari l i
u kr aj nosti , a t i h se Sinj orij a grdno boj ala. Radi toga se
r ij eenj e p o o voj mol bi poel o da zavl ai tol ik o, da su haram bae, napokon, izgubil e st r plj enj e i uprav il e na Duda
pospj enicu u koj oj k au, da j e ve sedmi mj esec kako su
oni ostav i l i svoj e k ue i k late se p o Z adru i po M l ec i ma
"
o svom og romnom trok u, p a radi t o ga, umorni i suzni ,
mol e da im se i sp lat e zaostaci nj i ho v i h voj ni ki h p laa,
koj i su p or asl i na 600 duk ata, k ak o bi ti m novcem mog l i
da se p o vrate u zav i aj . A ako se do nj i hova p o laska ne
bi doni j el o r i j eenj e po nj i ho voj inolbi , oni e o vlast i ti
dn
l
i
e
u
e
u
t
e
o
c
Ml
ci
ma
da
i
h
om
lu
a
u
a
U
z
os
z
st
.
o
o
j
p
p
p
r uj u, na k oncu, D uda, da su u perat ansko m kraj u i u mak ar skom pr i m orj u haram bae ono i st o t o i ser dari u K o tari ma pa mo le da k o d odregj i vanj a nagr ada budu i zj edna en i s a s er d a r i m a.

O va j e nov a mol ba pr uila Si nj or i j i pr i l i ku da se asno


i zvue iz ove mune si tuacij e. Ve p etog februar a dobile
su harambae poziv da pr edst anu Senatu, i k ad su predanj

izi li , pro itano im j e i predano napi smeno r i j eenj e, koj i m


Senat priznaj e nj i hove zasluge, uvj erava ih o svoj oj blagonaklonost i , obeava da e se nj i ho vim elj ama u grani cama
mogunosti izi i u susret kad se o t om pitanj u dobi j u nune
obavj esti , a megj uti m nek se oni povrate svoj im k uama
i na povratku svrate k generalnom provedit oru, koj emu j e
naregj eno da i m u svakoj potrebi bude pri r uci . I doista
tog i st og dana (5 februara 1670) i zdana j e na dalmat inskog
proveditora Bar bar a dukal a, k oj om mu se naregj uj e, da do
konanog ri i eenj a ovog pitanj a zadri haj duk e u mj esti ma
gdj e su i do t ada prebivali , da i m porazdi j el i i zvesnu koli i nu i t a a etvor icu harambaa obue kako se t o obi no
" 1
r ad i l o .

Ovaj provi zor i um potraj ao j e do dvadesetpetog j una


te godine. Tog dana i zdao j e Bar baro j ednu dugu t er mi nac i j u, u koj oj se doij elj uj e haj ducima grad Risan sa se1 Sp isi Bar bar o kn . I str . 19 1. Z a. mlet. arh.
j

NEKOLI KO PODATAKA O PERATANSKIM HAJDUCI MA

18 3

l i ma Grahovo , St r aarnica, Crna j ela, Mramor , V i nj e p Olj e,


D vrsno , Prapat nica, Kr i voij e, K l j enac , Sol j i c e, V itoglav i
Ubl i ; udara grani c a megj u ri nj anskom i peratansk o m
oblast i t e i j edna i drug a stavlj a po d j ur i sd i kc i j u ml etak o g
rekto ra, k oj i j e, rad i obuzdavanj a haj duka, trebao da p re1
u
b i v a u R i sn .

A l i ni stanj e stvoreno ovi m ri j eenj em ni j e bilo dug a


vij eka. Dogo dilo se da j e neki Jusuf aga Rizvanovi , ij a
su imanj a b i la u kr aj u zauzet om o d haj duka, devet o g j a2
nuar a 1671 pok uao , da ove otuda isti sne i silom ugj e u
Risan. Iz o vog se pokuaj a i zr o dio sukob , u k ome su T urci
nastradal i , ostav i vi na terenu mnog o mr t vih a u haj duk i m
rukama znatan pli j en. Da se osvete za ri nj ansk i pok olj , a
znaj ui i z isk ustva t a znai . haj duko susj edstvo, pogr ani ni Turc i su p o radil i na Por ti , da se haj duci maknu iz
t og kraj a. Porta j e pr ihvat ila nj i hov zaht j ev i u pregovo r ima sa bai l o m Moli nom ener g i no zat r ail a da se haj duc i
uklo ne iz Risna. Iz boj azni da ne narui m uno zaklj u eni
mi r , Sinj ori j a j e popustil a i rt vovala haj duk e. Senat j e
doni o odluku da se on i rasele iz Boke i tako j e dolo, da
su poet kom j una 167 1 r inj ansk i haj duc i ukr c ani na ml etako brodovlj e i svi do poslj ednj ega pr evezeni u Pulj u Ist ri .3
O g or eni o vaki m r i j eenj em svo g p itanj a i r azdraeni
h
u
u
u
o
m
bi
ede
svo
i
orodica
ha
du
u
e
P
l
r
z
ro
ci
s
s
, j
j p
j p
j
p i o
bunili i st ali da pl j ak aj u t amonj e stanov ni tvo . Neredi su
u Istr i uhv at i l i tol i k o maha da se senat o zbilj no zabr i nuo
i urno uput i o u Pulj Barbar a da umiri haj duke i vaspo stavi r ed. Barbaro j e bio i dobar upravni k i l i no hrab ar
ovj ek, pa j e s t i h svoj stava bio omilio haj duci ma. O n j e
sti gao u Pulj p o lovi com j ula i zahvalj uj ui ugledu, koj i j e
uivao , usp io j e za kratko vrij eme da p rimiri haj duke, p o di j eli o i m zemlj u u o k ol ici Pulj a i p ostar ao se da i m obez4
bj edi hlj eb do prve et ve.
1 Spisi Barbaro . II st r. 18 1.
Z a d . m l et . a r h .

2 ilobadovieva kr onika, Sta-

C a v al i er e e P r o c u r at o r e d i S . M a r co . V en et i a M D C L X X.I X . C o m b i

e L a N o ii . Pa r t e seco n da. Sp isi

r ine X X I .

Barbar o , knj . II . str. 449, 471 Zad.

3 D ifnico, o p . cit. H istoria el l a


Republ i ca Veneta di Battista Nani

m l et . a r h .

4 D if n i co o p . ci t .

18 4

II

1'

A l i e o vo ri miren e bilo samo r i vi dno i asovi t o.


p
j
j
p
Nezadovol j stv o haj duk a sa novim stanj em bil o j e i suvi e
dubo k o , da b i se dalo izl ij eit i pal i ati vnim sredst vi ma. N esp oso bni da se ak l i m at i zuj u pod novi m p o dneblj em, haj duci su se kor isti li svakom p rili k om, da se oslobode svoj e
i st arsk e i nternaci j e. Mnog i su bj eali u Senj , gdj e j e j o
t inj ao st ari uskoki duh i gdj e se j o uvj ek po malo t j er alo
1
gusarstvo i haj dui j a ; mnog i su se k r i o m, ili p od lanim
i zgovorima, vr aali u Boku. Nemoni da spr i j ee bj egst va
u t ugj u dr avu, Mlei i su se svet i l i haj duci ma, koj e bi
zat ekli u svoj oj . K ot o rski p r ovidur st ao j e da i z ar hi va
i zvlai star e i zaboravij ene haj duke osude i da ih isvr uj e.
Na taj j e nain mno go od oni h haj duka, koj i su se bil i
vrati li u Bo ku dospj elo na gal i j e, u kli ku tvr gj avu i u izn
tv
ad
e
ta
e
ans
o
nesr
a
zades
u
.
K
ila
i
ha
d
ko
haram
j
g
j
g
bau Mat a Nj eguevi a, haj duci u Pulj u r i j ee, da uput e

dudu poslani ka. Haj duki posl anik bi o j e ovog puta Baj o
Pivlj anin, al i o ovom nj ego v o m no vom bo ravku u M leci ma
nij e se sauvao nikak av podatak , sem mo ibe, koj u j e on
27 mar ta 1673 uprav io na D uda.
Smj er na po for mi , al i u suti ni odluna, Baj ova mol ba
isti e, da su sve haj duke kr i v ice ugaene amnesti j o m, koj u
j e u Sinj or i j ino i me proglasi o Bar baro, k ad ih j e dizao iz
Bok e, p a st oga moli da se haj duci koj i se nalaze na gali -

j ama, po tamnicama i u izgnanst vu puste na sl obodu, j er

e i nae svi oni , koj i su ostal i u Pulj u, radi zat ite svoj i h
i vota, morat i da odsele u dr ugu dr avu. M ol ba j e, po uobi aj enom post upku, poslana na izvetaj proveditoru u Zadar

i Barbaru, kao zadnj em koj i j e tu ast obnaao.2 ta j e


Senat po ovoj molbi zaklj uio , ni j e nam p oznat o. M o ra
svakako da j oj se udov ol j ilo i da j e tom pr i l i ko m nastu-

p ila i nek a promj ena u optem stanj u pulj skih haj duka. Na
1 Osser viamo il passaggio a
Segna ell e 10 f ami gl ie degli H ai-

pedit o il transi t o per il nost r o

d uch i d i P o l a e n e l la n o t it ia

ap r ila 1674 u sp i sima Civ r an II ,

d ei

l or o disegni di po rt ar si i n partita
u nit i c o n Seg na n i a da nn o d e T u r -

chi son o commen dabili Ie di sp o ste av ver ten ze p er che sia l o r o im -

st at o . "

Sen at sk a

d u k al a

od

28

79 0 . Z a d . m l et . ar h .

2 Spisi gen. prov. Petra ivr ana


k n j . I . str. 565. Zad. ml et . ar h.

NEKOLIKO PODATAKA O PERAT ANSKI M HAJDUCI M A

18 5

o v u p ret p ost avku upuuj e oko lnost , to malo vr emena po sl fj e o ve Baj ove misi j e, nal azi mo nastanj ena u Z adru i nj ega
i harambae Si k i mi a i Nj eguev i a. Baj o mora da se p r esel io u Zadar j o 1674 i da j e tu doao u dodir sa sr pski m glavar i ma k otarskih usko ka, j er se ve pod 17- im
n
a
uara
1
5
na
a

v
e
67
l
zi
zabi
e
en
nan
e
v
r
o
n
e
o
a
ata
i
b
D
j
j
j
j
j g
m i t r i j a sa A nom J ankovi a.1
Iz j ednog sudbenog akta u spi si ma pr oveditora Gj i ro lama Grimani od 3 Decembra 1675 doznaj emo, da se j e
Baj o parni i o sa Vui em K ai em radi r oba O mera M ustaj ehaj i a, koj i j e bio na pr i uvi u gr adskoj bol nic i u
Zadru, p a da spr i j ei gomilanj e tr okova za hranu roba,

ponudio se primit i ga k seb i i uvat i do r i j eenj a spora.


Toj obvezi Baj ovoj pristupio j e, kao poruk, Stoj an Jan2
ko vi .

Petog februar a 1676 drug i Baj ov brat , Pet ar , vj enao


se u cr kvi Sv. Ili j e u Zadr u sa Savom Magazi no vi a ist og
j e dana krten Si meun sin Baj a N ikol i a i ene mu Mande.
Kod tog su krtenj a kumoval i zadarski plemi Grgur Detri ko i A na ena harambae Matij e Nj eg uevi a. 3
D vadesetsedmog februara 1676 zatraio j e Jovo Si kimi da se izvri presuda od 25 j anuara 1675, koj om j e
harambaa Mato Nj eguevi osudj en da mu plat i 10 ceki na. 4
Prvog oktobra 1677 krt en j e u crkvi Sv. Il ij e u Z adru
Nikol a, sin Mitra Nikoi i a i Ane Jankov i a. 5

U istoj crkvi pol oi o j e 16 j anuara 1678 Baj o Ni koli


zakl et vu na ikoni Bogorodi ce i posvj edoio, da ne post oj i
nikakva zapreka br aku nek og voj nika Novl j anina. 6
Sedmog j una 1679 Baj o Nikoli soldato nell a Caual -

"
l aria dell Ill (ustrissi )mo S(i gnor) Detrico k umovao j e na
vj enanj u j ednom drugom voj ni ku Bokel j u. 7
1 L ib r o d el san t o

ra at r i m o ni o

1
33
6
1786) . Ar hiv cr kve Sv. Uij e
(
u Z a d r u.

2 Spisi gen. prov. Gj ir ol ama


G rimani knj . I. st r. 4. Z ad. mlet. ar h.
3 L i b r o d el Sant o B at t esi m o d el l a

veneranda Chiesa di S. El i a pr ofeta del r i t o greco. ( 1636- 1777) . Parohij sk i ar hiv crkve Sv. Ilij e u Z adr u.

4 Spisi Grimani k nj . I . str. 246.


Z a d . m l et . a r h .
5 N av ed e n a m at i ca

k r t en ih u

p ar ohij skom ar hi v u cr kv e sv. I l i j e


u Z a d r u.

6 Navedena mati ca vj enanih u


is t o m ar h i v u .
7 M a t i ca k r t e n i b .

18 6

Osmog f ebruara 1680 provedi tor Pet ar Vali er pozi va


"
harambau Asana (sic! ) Baj a na opravdanj e radi nek og
1
vosk a izvezena iz Zadr a bez i spiate c ar i ne.
Generalni proveditor Gj i r ol amo Cor naro t er m inaci j o m
od 8 maj a 1680 zabranj uj e nek i m K ot ar ci ma mlet aki m
n
du
ed
e
e
u
Nikoli
a
u
o
d
n
c
ma
da
znemiru
u
a
a
s
o
a
i
i
B
j
p
j
,
j
j
p
li vade u Sovarama, koj u j e ovaj uzeo u zakup od T urak a
a ter minac i j om o d 2 j una 1682 zabranj uj e B aj u, da v r i j egj a
i zlostavlj a svog brata Petra i da se upli e u st vari , koj e
2
o vo m pri padaj u.

U j ednom zapisu na gr k om j eziku u mati ci krteni h


c rkv e Sv. I l ij e zabilj eeno j e, da j e prvog marta 1683 kod
"
j ednog krt enj a kumovao p.Xay io v ukoa ik o"c .
U o vo se vr ij eme ve bio o br azo vao sveti savez i
ot poeo nj egov epohalni rat s turskom c ar evinom. V i j esti
o savezu hriansk i h y ladara i o nj i ho vom zaj edni ko m

istupu pr ot i optem dumani nu, nij esu ostal e


megj u dalmatinski m Srbi ma. Jo pri j e neg j e
o tursko m por azu po d Beom, kot arsk i su se

bez odj eka


st i gao gl as
uskoc i bi li

usko meal i i o t p o el i etni ku ak ci j u. N a el u t og p o -

kret a staj ao j e ll ij a brat St oj ana Jankovi a. Si nj ori j a, koj a


j e u ovoj poetnoj fazi rat a bi l a i stinski ri j eena da po
svaku cij enu sauva neutral nost, upotrebila j e sva sredst va,
da ug ui u zamet ku svaku akci j u svo j i h podanika uprav lj enu na tetu turskih susj eda. Pro vedi tor L orenco Dona,
p okuao j e da blag im post upkom skloni Ilij u Janko vi a da
se pr i mi ri i pokori nj egovoj vlasti , a k ad mu to ni j e uspj elo
p ribj egao j e st ro gost i i p roglasom od 13 sep t em br a 1683
udari o ucj enu na glavu tog r ui tel j a Sinj ori j ina spok oj st va
i izag nao ga i z svi h republ i i ni h zemalj a. Da poj aa dj ej st vo
ove mj er e, Donato j e etiri dana posl ij e o vog a pr oglasa
3
poslao u zatoenj e u M let ke Ili j inu brau, St oj ana i Zavi u.
O vo j e samo j edna od bezbr oj ni h mj er a, k oj e j e Donato
u to vr i j eme upotrebio , da ukroti razularene uskok e, ali su
sve t e mj ere bil e osno vane na plat o nsko m pri nci pu auktoriteta j edne vlasti , koj oj j e nedostaj ala snaga da izvr i kaz1 Spisi V al ier knj . II . str . 528.
Zad. ml et . arh.
2 Spisi Cornaro knj , II . si r. 22.

i 405. Z ad . mlet . arh.


3 Spisi gen. pr ov. L or enzo Dona
knj . I st r. 44 a t. i 273.

NEKOLIKO PODATAKA 0 PERATANSKJM HAJDUCIMA

18 7

nene sank c i j e svoj i h nar edaba, p a j e r azumlj ivo zat o su


o ne, sve o d reda, ost al e bezuspj ene. Naro i t o posl i j e vi j esti
o porazu p od Beom, pok ret j e uzeo t oliko maha, da nij e
b ilo br ane, koj a bi mogla da ga zaust av i .
K ad se u K otarima zavr gla kr aj i na, pr oradi la j e i u

e
v
zire
on
e
a
krv
Za
o
tavl
a
ui
s
e
ob
a
duk
.
s
Baj u h j
,
j
p
j j
tvrtog novembra 1683 umakao iz Zadra i pr i druio se I li j i
J anko v i u. T o i sto u i nio j e 27 j anuar a 1684 i brat mu
M i tar . Ali nj ihovo etov anj e u Ko t ari ma nij e dugo tr aj al o.
O boj i ca su posli j e mal o vr emena, na D onat ov poziv, vrat ila se u Zadar i proveditor im j e oprost i o kri vi cu i naredio
da se opet unesu u spi skove et a, iz koj i h su kao bj e1
i
g unc i bi li brisan .
K r oz to j e i Si nj orij a na Papino navalj i vanj e, a j o
vi e pod sugestij om savezni k i h po bj eda, poela po malo
da o dstupa od svoj e str oge neutr al nost i i da se pot aj no
spr ema za r at . U znak u t og spremanj a smj enj eni su kot orsk i
i dalmat inski provedi tor. Za kot orskog pr oved itor a postavl j en
j e A nt oni j e Zeno a Donata j e i mao da zamj eni D omenik
M oceni go . Z eno j e o t put o vao da p r i mi dunost p r ij e M o c eni ga i k ad j e, na p ut u za K o t o r , prol azi o k r oz zadarsk e
v ode, zatrai o j e o d Donat a da mu ust upi Baj a i Mitra
N iko l i a potersi de mede(si ) mi preval ere in p ub (bli) co
"
servitio nelle cor r (en) ti cong iunt ur e . Donat o j e iziao u
susr et Zenovoj mo l bi i ter mi nac i j o m od 12 apr i la 1684
naredio da pl ae od 50 l ira u novc u i 45 u hlj ebu, k oj e
Baj o i M it ar Nikol i p ri maj u u konj i k i m et ama kapet ana
Sol imana i Posedarsk og, i maj u od sada u napr i j ed da i m
2
se doznauj u preko koto r ske k omo re.
Baj o se dakle, p ol ov i com aprila 1684, i l i sa Zenom

il i neposredno po Zenovu dolasku, poslij e etrnaestogodi nj eg otsustva povrati o u Boku, na t eren svog ranij eg
rada. Dal j i r azvoj i svr etak tog r ada poznati su iz r asp rave J . N . T omi a.
K ad j e 1689 g. general ni provedi tor Al ek sandar Mo r.o bor avio u K ot oru, izdao j e 26 septembra termi nac ij u,
1 Spisi gen. pr o v . L orenzc Do na
k nj . I str . 404 i 405.

2 Spi si D ona knj . I . str . 4 11. Z a .


m l et . arh .

188

l?

koj orn stante l a m ort e del Carambassa Bai o Ni col ich, i n


"
v
ko
bIi
eru
t
e
u
ta
are
e
da
e
u
i
k
e
ub
co
s
i
io
s
i
n
u
s
s
s
o
g
gj j
p
p ( )
nj ike et e kap et ana So l imana zavedu Baj ov brat Mi tar i
1
.
dva stari j a Baj ova si na, Vuk i Si meun
O vo j e, u sp i si ma zadarskog mlet ak og arhi va, po slj ednj i pomen o harambai Baj u Pivl j ani nu.
B . D esn i c a .

1 Spi si Mol in o . I I. str . 27. Z ad. mlet . arh.