You are on page 1of 10

4/14/2016

Ivan Gundulić“Dubravka” ­ PROFESORICA I MAMA ­ Blog.hr

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/karaka

Ivan Gundulić“Dubravka”

Bilješka o piscu
Rođen je u Dubrovniku u plemićkoj obitelji. U rodnom gradu se školovao i poslije obavljao više državnih
dužnosti. Odgojen je u duhu katoličke obnove, te je u tom smislu živio i pisao u svojim djelima. Umro je u 49
godini života. Pokopan je u franjevačkoj crkvi u Dubrovniku. Ivan Gundulić, rodio se 1589. godine, gdje je i umro
1638. godine. Bio je član jedne od najstarijih i najuglednijih vlastelinskih obitelji u Dubrovniku. Školovao se
isključivo u svojem rodnom gradu, tj. u Dubrovniku, jer su u to vrijeme u Dubrovniku počeli djelovati isusovci, koji
su bili borbeni nosioci ideja katoličke obnove. Obavljao je različite dužnosti u državnoj upravi, i to kao član
Velikog vijeća, Vijeća umoljenih (senat) i Malog vijeća (vlada).
Književnim radom Gundulić se bavio tijekom cijelog života. Nakon mladenačkih ljubavnih i melodramskih
književnih ostvarenja, u zrelim se godinama priklonio “ozrelijim” temama i problemima. Rezultat takve
pjesnikove orijentacije bila su njegova tri najvažnija dijela: 
Dubravka (1628) ­ pastirska drama, 
Suze sina razmetnoga (1621) ­ refleksivna poema, 
te Osman (1621 ­ 1638) ­ ep.
Ta tri djela su vrhunska ostvarenja u hrvatskoj književnosti, te su istovremeno i na razini suvremenih dostignuća
u književnosti europskog baroka.
Književno je stvaranje započeo u mladosti, pišući ljubavne pjesme i prerađujući talijanske mitološke drame.
Sačuvano ih je četiri.: Arijadna, Prozepina ugrabljena, Dijana, Armida.
O djelu DUBRAVKA
VRIJEME RADNJE:
Radnja se odvija 1628. godine na dan sv. Vlaha.
MJESTO RADNJE: 
Radnja se odvija u Dubrovniku.
Dubravka je pastirska igra, zapravo melodrama, jer su uvedeni glazbeni elementi. Sastoji se od tri čina. Djelo je
hvalospjev dubrovačkoj slobodi i oštra kritika dubrovačkog građanstva. Radnja je prilično jednostavna:
Na dan nezavisnosti izaberu se najljepši pastir i najljepša pastirica, te se oni međusobno ožene. Ove godine je
izabrana Dubravka, koja se trebala udati za Miljenka (plemstvo) ali ružni i bogati Grdan je odlučio da će imati
Dubravku te je odlučio potplatiti suce, što oštro kritizira Gundulić:
“Razlog, pravda i mjera svemu je zlato u nas,
prodava na nj vjera, život se, duša i čas;
duša i čas ovuda ne ide za platom,
ni mjere u suda pritežu pod zlatom.”
Djelo završava tako da Bog Lero dolazi na zemlju i sređuje situaciju.
Radnja ovog djela događa se u Dubravi na dan svetog Vlaha 4. veljače. Na taj dan se slavi sloboda jednim
pradavnim običajem kojim se najljepša pastirica ­ Dubravka uda za najljepšeg pastira ­ Miljenka.
Sve bi bilo dobro kad se u dramu ne bi umiješali suci, koji su dodijelili Dubravku jednom ružnom Starcu. Taj
starac je bio jako bogat pa je potkupio sudce.
Na sreću tada se u dramu upleo i bog Lero koji je Dubravku vratio Miljenku.
Dubravka je pastirska igra prikazana po prvi put u Dubrovniku 1628.g.U njoj Gundulić veliča slobodu, dobra i mir
u Dubrovniku kao upozorenje onima koji bi željeli mijenjati vlast.
http://blog.dnevnik.hr/print/id/1622286312/ivan­gundulicdubravka.html

1/10

 svježu prirodu. Mlečani …koji sve više i više istiskuju Dubrovnik sa svjetske scene. svečanom raspoloženju i puno svijetlih boja kao simbol čistoće i ljubavi. kori.html 2/10 . Dubrovnik slabi. Dubravka započinje i završava stihovima o slobodi. Židovi. pa čak i slobodu. Također i čitavo djelo završava himnom slobodi koje izgovara skup: “O lijepa. koje je svojim novcem kupovalo plemićke titule. Sloboda koja je uzrok dubrovačkoj slavi.). mir.4/14/2016 Ivan Gundulić“Dubravka” ­ PROFESORICA I MAMA ­ Blog. Mjesto radnje Dubrava označava sam grad Dubrovnik. ona je u ljudima i u životima. Građanstvo. ali i hvalospjev Dubrovniku i njegovoj slobodi: “ O Dubravo.” Ovom metaforom Gundulić opisuje svitanje novoga dana. oni su jedan od uzroka opadanja dubrovačke moći. ne može se platiti materijalnim dobrima. prijeti. 17 st. Plemkinje se zbog strogih. pljačkaju i osvajaju. Protiv građanstva. Jer državi i slobodi ne prijete samo neprijatelji iz vana nego i njezini građani ako ne poštuju zakone Republike. sva zlata. jer se javljaju se novi konkurenti: Francuzi.. Ovim dijelom pisac podržava narod koji svim srcem želi sačuvati svoju tako dragu i voljenu slobodu i kritizira bogato građanstvo (Grdan) koji bi u težnji za bogatstvom sve prodao. On je protivnik tzv. Kako su u Dubrovniku vladali plemići. građanstvo je težilo da postane plemstvo i da ima udjela u vlasti. Sve je u vedrom.hr/print/id/1622286312/ivan­gundulicdubravka. Gundulić je smjestio događaje u pradavna vremena i tako ih distancirao od svagdašnjice. nesličnih ženidba. Gundulić govori o našem okupiranom i porobljenom primorju i Mlečanima. Starac Ljubdrag. uzroče istini od naše sve slave. http://blog. U duhu baroka djelo obiluje kićenim metaforama kao što je ova: “Livade su uzeli odjeću zelenu. koji kao zvijer samo hrle. Miljenko simbol dubrovačkog plemstva. koje nije imalo nikakvih ograničenja. uresu jedini od ove Dubrave. zbog gubitka monopola nad trgovinom između Istoka i Zapada. javljaju se nove pomorske sile. konzervativnih normi nisu mogle udavati za građane. ma koliko da je iznosilo njihovo bogatstvo. Nakon svakog lika skup pjeva jednu od himni o Dubrovniku (slobodi. dar u kom sva blaga višnji nam bog je do. pogleda na državu društvo i slobodu. a Grdan simbolizira obogaćeni sloj dubrovačkih građana koji se žele domoći dubrovačke vlasti ženidbom s plemkinjama. slavna svima u uresu slobodnomu. lijepa ti si mojijem očima.. Ali pomoću drugih metafora Gundulić opisuje stanje stvari: “Primorja naša sva u ništa sila zbi” te: “Po njih svijeh srdita zvijer trči i rži. Dubravka je simbol dubrovačke slobode i vlasti. svi ljudski životi ne mogu bit plata tvoj čistoj ljepoti !” U ovim se stihovima očituje doživljaj slobode kao doživljaj ljepote. Kao što znamo. a zbog čestih ratova sa Turcima opasnom je postala i trgovina kopnom. sva srebra. oštro je istupio Gundulić blateći ih i iznoseći svoja mišljenja u Dubravki i Osmanu. jednom himnom započinje “Dubravku”. blagoslov. Sva je lica smjestio u divnu šumsku idilu. kao živa savjest Dubrave. savjetuje. Ovo djelo je alegorija na stanje u Dubrovniku . Svjetski se trgovački putovi pomiču sa Sredozemlja na Atlantski ocean. ljepoti. On je nosilac Gundulićevih filozofija.hr Mitološko­pastoralni sadržaj Gundulićeve drame ima alegorijsko značenje. sve se je više bogatilo i težilo prema vlasti. Gundulić kroz lik ribara pokušava opjevati Dubrovačku slobodu i sve što ide uz nju: pravdu. Ribar u kratkim osmercima. te se bavilo trgovinom. da obuku dan bijeli i zoru rumenu.dnevnik. Sredozemljem je sve opasnije ploviti zbog gusara. i zato slijedi ono što je u njegovom gradu bio zakon: da pripadnici plemićke klase ne mogu sklapati brakove s pripadnicima pučana. i grabi i hita i u noktijeh sve drži” tim dvjema metaforama. o draga. relativno mladi sloj društva. o slatka slobodo. manufakturom i drugim unosnim poslovima.

 prijeti. Alegorijska razina ­ Sloboda je božanska. Razlog. a Grdan simbolizira obogaćeni sloj dubrovačkih građana koji se žele domoći dubrovačke vlasti ženidbom s plemkinjama.  3. Ne može se prestati diviti njihovoj slobodi i uspoređivati Dubravu sa njegovim krajem: " Toliko je vladanja silno u nas. savjetuje. po kom blazi vjetri prše. svi ljudski životi ne mogu biti plata tvojoj čistoj ljepoti!” Pastir Radmio poziva jutarnju zvijezdu Danicu da što prije svane dan. " (59 str. On je protivnik tzv. Pastirska razina ­ Gundulić ismijava starost koja pokušava narušiti prirodni tok. 2. jer ima sve elemente pastorale tj. ljubav mladih i lijepih.html 3/10 . oženjen za Jeljenku. Kroz njegov lik Gundulić progovara o unutarnjim proturječnostima u samom Dubrovniku. kad su oba razlika plemena. Naime svake se godine na taj dan proslavlja sloboda i po pradavnom običaju najljepša se vila za najljepšeg pastira udaje. Sva je lica smjestio u divnu šumsku idilu. kojih u tome sprečava viša sila; veličanje ljepote. U Dubravki Ribar.dnevnik. a Miljenko označava dubrovačku vlastelu. U mjesti je ovemu slobode čestit dar: svak sebi i svemu svomu je gospodar.” Osim toga Gundulić govori o nepriličnom odnosu između plemkinje i građana: “Ni muž i žena ugađa. uresu jedini od ove Dubrave. Ono se sastoji od tri razina: 1. U veseloj ovoj sjeni od čestitih tvojih grana  provesti je milo meni dio najdraži mojijeh dana. on suprotstavlja opis Dubrovnika sa Dalmacijom i primorjem. Sve je vedrom. likovi su vile. nesličnih ženidba. Neslobodan čovjek nema ono što je preduvjet da bude čovjek. osim što iskazuje slobodu. svježoj prirodi. sva zlata. Dubravka je simbol političke vlasti. imanja i doba” Gundulić je smjestio događaje u pradavna vremena i tako ih distancirao od svagdašnjice. kao živa savjest Dubrave. Dubravka je alegorijsko­pastirska drama. o draga. mladosti. Starac Ljubdrag. arkadije (događa se u prirodi. dar u kom sva blaga višnji nam bog je do.  “Dubravka” je odraz dubrovačke stvarnosti. o slatka slobodo. svečanom raspoloženju i puno svijetlih boja kao simbol čistoće i ljubavi Miljenko je simbol dubrovačkog plemstva. žena. Sloboda je ono što čovjek treba imati samim svojim postojanjem. djeca. sva srebra. On je nosilac Gundulićevih filozofija. i zato slijedi ono što je u njegovom gradu bio zakon: pripadnici plemićke klase ne mogu sklapati brakove s pripadnicima pučana. prodava na nj vjera. i u zavjet vješam vrše na zeleno dubje tvoje.hr draga ti si srcu momu. Jer državi i slobodi ne prijete samo neprijatelji iz vana nego i njezini građani ako ne poštuju zakone Republike. uzroče istini od naše sve slave.hr/print/id/1622286312/ivan­gundulicdubravka. Tim raspinam mreže moje.) Stari Divjak.4/14/2016 Ivan Gundulić“Dubravka” ­ PROFESORICA I MAMA ­ Blog. ni mjere u suda pritežu pod zlatom. Zatim se pastiru pridružuje Ribar sa primorja koje je pod vlasti Mlečana. život se. a motiv je ljubav). Starac predstavlja jačajuću građansku klasu. kori. želi da njega izaberu i da dobije Dubravku. Razina sukoba ­ sukob između tradicionalnog i novo “O lijepa. On je mislio na vjenčanje otići kao http://blog. pravda i mjera svemu je zlato u nas. da se ti. duša i čast; duša i čast ovuda ne ide za platom. ljubavi i ismijavanja starosti. pogleda na državu društvo i slobodu. imanje ne možeš tvoji rijeti.

Kad se pojavio Divjak na zabavi obučen u vilu. simbol dubrovačkog plemstva: http://blog.) No desilo se do tada nešto neviđeno.hr/print/id/1622286312/ivan­gundulicdubravka. Miljenko Dobar i pobožan.4/14/2016 Ivan Gundulić“Dubravka” ­ PROFESORICA I MAMA ­ Blog. nje lijepu ljubavniku u obraz jedan zrak udari. Svak to uze za zlamenje da vlas višnja to učini.) Tad nastaje pravo veselje i započinje se sa slavljem. da Miljenko sadružen je lijepoj Dubravci a ne ini. a za najljepšeg pastira Miljenka.html 4/10 . no tu mu namjeru kvari Gorštak koji se želi na zabavi dobro najesti. Gorštak se najeo. ja neću mudros tvu poslušat u tomu. ali isto tako spreman je i Dubravi pružiti svu ljubav koja joj je potrebna. jer su oni od djetinjstva obećani. evo uza me moga blaga. Iz te situacije Divjaka spašava Jeljenka. Brine se o svome stadu. Miljenko nije želio poslušati Pelinku i Dubravku zadiviti darom: " MILJENKO Opak je način svim koji me učiš ti; ne daj bog s darovima k Dubravci hoditi; scijenit vil gizdavu za ženu lakomu. a ne punom vrećicom­ najljepši među pastirima. sudci su odabrali za pastira bogatog ali ružnog Grdana. ako uvik prid njimi omraze neć dobit. o jedino drago ufanje. Javlja se u djelu i mladi Zagorko koji želi naći sebi vilu. vjera.) No u taj čas se umiješao Bog Lero: " Bog razvedri Lero sliku i. Oni odluče da tko bolje odsvira. Uza ove njegove vrline on je i pošten i osjećajan. da vidi mladi i stari. ali Divjak odlučuje ipak otići na zabavu preodjeven u vilu. Tim vaskolik puk se uzbuni i zavapi u sve glase da se volja božja ispuni. Sve se završilo sretno. Nekim čudom dospio je za njene gozbe na sav glas.dnevnik. prepoznaju ga pastiri i počinju se zabavljati na njegov račun.hr svirač. dočim lijepu lijepa da se. ali on to odbija i ističe da se do ljepote i ljubavi ide čistim srcem. ali to je kasnije ispravljeno i proglašen je najboljim pastirom. Iz ruka se tako ote Grdanovjeh lijepa vila i da komu cić lipote nje pristoji ljepos mila. evo draga ku moj život služit obra! DUBRAVKA O prislatko. Divjak i Jeljenka su zajedno i Miljenko i Dubravka sretni slave: " MILJENKO Evo uza me moga dobra. Želeći spriječiti Divjaka. željno meni! o uresu moj ljuveni. K srcima časnimi nije trijebi s darom it. Kad je on obećao da više neće juriti za vilama. taj će otići na zabavu. " MILJENKO SAM Najljepša se vila daje najgrđemu u prilici! Ke ufanje veće ostaje nami. služba. " (84 srt. Jeljenka odlučuje otići na zabavu preodjevena u pastira. Jeljenka skida pastirsku odjeću i oni se pomire. a to možemo zaključiti iz petog prizora drugog čina u kojemu starica Pelinka savjetuje Miljenku da se Dubravci približi darovima. evo lijepa. Svi su mislili da će sudci za najljepšu djevojku odabrati Dubravku. " (96 str. lipost i običaji i zakoni. o verni ljubavnici? Ljubav. dok se njegova majka Stonja ne slaže s njim. " (101 str. Pobjeđuje Gorštak. ­ sve bi zaman: jaču kripost grda u zlatu neman doni.

 ti najdraža bez cvijeta si cvijet od vila. On se ujutro budi i moli zvijezdu Danicu da brzo dođe dan jer je danas u Dubravi veliko slavlje.. alegorijsko obličje dubrovačkog plemstva. Divjak je stari satir koji je želio Dubravku. Ribar mu odgovara kako je došao u miru provesti ostatak svog života. kroz čija usta progovara Gundulić sa svojim mislima i svojom filozofijom Jeljenka Divjakova žena. uresu jedini od ove Dubrave. Divjak kaže da kad on zasvira na svoje dipli da se slavuji natječu s http://blog. a njom se ženi Miljenko.html 5/10 . Nakon toga Dubravka se budi sa pastiricama." Zora pomalo sviće i budi se Miljenko koji pjeva o Dubravki i uspoređuje njenu ljepotu s prirodom koja ga okružuje. ma se ljubav tobom slavi." Ubrzo nailazi Gorštak Satir i dolazi do prepirke između njih tko je ljepši. Grdan simbolizira nepoštene ljude koje prevarom žele doći na vlast Starac ribar Bjegunac iz primorja koje nije slobodno. On šalje svoje pastire da naprave veliku gozbu. Gorštak se tada pohvali kako pastiri i pastirice odmah zaplešu kad on zasvira. uzroče istini od naše sve slave. Negativan je lik... Ubrzo Radmio susreće jednog ribara. o slatka slobodo. U tom razgovoru ribar govori kako Dubrava vlada sama dobom i druge stvari koje navode da je Dubrava zapravo Dubrovnik. pastir. To je zapravo punim značenjem himna slobodi. nepošten. jedan od pastira uvodi nas u radnju. Dubrava još nije vidjela. Miljenko je žalostan jer smatra da se Dubravka neće udati za njega. te ga upita zašto je došao u Dubravu.hr/print/id/1622286312/ivan­gundulicdubravka. Dubrava prema povjesničarima književnosti. ljepša vele od svijeh vila u Dubravi. sve je pokušavala kako bi vratila sebi muža Dubravka je najljepši primjer rodoljubne alegorije.ti najljepša. sva srebra. Ribar sretan što je napokon našao mjesto u kojem će biti sretan zapjeva: "O Dubravo slavna svima u uresu slobodnomu lijepa ti si u mojijem očima draga ti si u srcu momu. a njegova negativnost najviše dolazi do izražaja kad podmićuje Vijeće. pastirica Dubravka simbol je dubrovačke slobode i vlasti.dnevnik.4/14/2016 Ivan Gundulić“Dubravka” ­ PROFESORICA I MAMA ­ Blog. Divjak i Gorštak Oni su satiri (mitološka bića). izazivaju smijeh.  Ljubdrag Starac. osjeća se osjećaj prirode i pjesnikovu sreću što živi u slobodi. Ružni. Dolazi u slobodnu Dubravu koju naziva ”gnijezdo slatkim slobode primile”.hr " Miljenko je imo mili steć Dubravku cić lipote; nu se ukloni zakon sili: grd ju pastir zlatom ote." Satir Divjak govori o ljubavi prema Dubravki.. simbol dubrovačke slobode i vlasti: " Po zakonu dat se imaše lijepa Dubravka i gizdava sred Dubrave komu naše u ljepoti je prava slava. Grdan simbolizira obogaćeni sloj dubrovačkih građana koji se žele domoći dubrovačke vlasti ženidbom s plemkinjama. te one hitaju sve zajedno da se umiju da danas budu što ljepše. jer Gundulić veliča slobodu Dubrovnika kao najveće dobro: " O lijepa. simbolizira Dubrovačku republiku­ najljepša među vilama. vodi ostale vile. Piščev stav već se vidi iz imena kojemu je dao. Po njegovu izboru to su pastirica Dubravka i pastir Miljenko. svi ljudski životi ne mogu biti plata tvoj čistoj lipoti. o draga. oženjen je Jeljenkom. U to dolazi Ljubmir. Pastirice tada govore Dubravki da je ona najljepša: ". no Ljubmir ga tješi i uvjerava kako je on jedan od najljepših pastira i kako će biti izabran za najljepšeg pastira. nespretni. njezina je prirodna ljepota. te se tako oženiti Dubravkom. Radmio pjeva i o Dubravi kako bi objasnio vjenčanje koje će se odviti između najljepše pastirice i najljepšeg pastira. SADRŽAJ: I čin Radmio. označava sam grad Dubrovnik. jer dana kakav će biti današnji.) Grdan Ružan. "  Dubravka Dobra pastirica. govori kako je ona najljepša od sviju vila o čemu govore sljedeći stihovi: "O Dubravko. bogat starac. "  Mjesto radnje. nerealni. tebe misli moje žele. sva zlata. star i mudar čovjek. a dobrota uzor ostalima. dar u kom sva blaga višnji nam bog je do. " (94 str. Lik kojem je glavni zadatak podsjećati na stara dobra vremena kada se u Dubravi živjelo pošteno i radosno.

 On govori kako je Miljenko nju i ona njega željela od djetinjstva. KARAKTERIZACIJA LIKOVA: MILJENKO Dobar i pobožan. Također kaže da te vile nemaju prirodnu ljepotu i na kraju veliča samu sebe. a ona nešto slično. On ovdje govori kako taj dan nije posvećen svetkovini slobode već da svatko radi što hoće (jede. Ljubdrag kritizira skup kojeg je Grdan potplatio zlatom da kažu da on ode za Dubravku. a ne punom vrećicom DUBRAVKA Dobra pastirica. Govori da se danas slavi ne samo vjenčanje već i sloboda. ali on to odbija i ističe da se do ljepote i ljubavi ide čistim srcem. a on se ne slaže s tim jer misli da se vilu ne smije smatrati lakom ženom. Oni se natežu i na kraju Vuk proklinje Stojnu što ga nije pustila da pojede nešto. pije) tj. Glasnik ih poziva na gozbu. a na kraju Tratorko govori kako ne bi smjeli govoriti o tome tako crno na ovaj lijepi i svečan dan.4/14/2016 Ivan Gundulić“Dubravka” ­ PROFESORICA I MAMA ­ Blog. Miljenko slavi Dubravku lijepim riječima. obučenu u pastira i želi mu se zahvaliti. a da ga ona voli. On mu govori kako je gladan i da mu je to jedino važno u životu. od neba potvrđena.  Na kraju su krenuli tamo gdje svi idu slaviti boga Lera. da čuje vila njegov plač. Tu opisuje kako se dotjerao. a psi loču mlijeko. Divjak ne prepoznaje Jeljenku.dnevnik. samo da nju voli. Brine se o svome stadu. Kad je došao bio je obasjan zrakom. Vuk. vukovi mu jedu ovce. On se predstavlja kao onaj kojem je obećana Dubravka. Ona tu govori kako je on otišao za drugim vilama. a ona mu govori da su mu obećana vješala. Divjak. Nekim čudom dospio je za njene gozbe na sav glas. a Vuk ga uvjerava u drugo. Nakon prepiranja Divjak odlučuje da će ukrasti robu vili na jezeru i da će se tako privući. o slatka slobodo…” Redovnik traži od boga da usliša prijašnje molitve i zahvaljuje što je opet u Dubravi sloboda i što ima svega i svačega. Gorštak mu govori kako je ljepše služiti vilinu ljepotu. On se čudi njezinim savjetima. Zagorko je tužan i govori kako je imanje vukovo a mlijeko od pasa. Brštanko i Ljubdrag govore kako Dubravka mora poći za Grdana. Gorštak govori da Divjače bježi i smije mu se što je na taj način mislio poljubiti Dubravku. da ni Dubrava više nije lijepa i zelena. Divjak se preobukao u vilu i hvalisa se da je lijep i da je ljepši od bilo koje vile. Gorštak kaže Vuku da će se najesti te da idu na pir jer je on glumac a on neka bude bubnjar. Redovnik govori da je ova veza po zakonima vjere. Oni tada odlaze tražiti družinu. i odmah mu prigovara za izgled. o draga. a Ljubdrag dolazi i pita ga za nevolje. Nakon što redovnik završi svaki svoj govor ponavlja stihove: “O lijepa. Zagorkova majka saznaje da je Zagorko tužan i da želi pustiti sve i da ode tražiti vilu. a da je sada zlato umiješalo prste. nego porušena zbog nebrige i nepažnje. Stojna je uhvatila Vuka kako joj krade ovcu i ona mu govori kako će ga vješati narod. Miljenko žali za Dubravkom i govori kako ju je najgrđi pastir u okolici mogao uzeti i kaže da treba poduzeti nešto. Jeljenka i skup pastira pjevaju o tome kako će biti na gozbi. Tada se susreću Gorštak i Vuk te ga Gorštak pita zašto je tužan. to je gori. simbolizira Dubrovačku republiku GRDAN http://blog. Gorštak. Ljubdrag govori da ipak bogovi paze na ljude. a ne za Miljenka. ali isto tako spreman je i Dubravi pružiti svu ljubav koja joj je potrebna. a onda mu Pelinka govori da mu to neće uspjeti te da mu prizna da li je pomno gledao na nju. Ona kaže da će ona prije njemu naći očuha nego on njoj nevjestu. Zatim se javlja Jeljenka satirica koja je tužna jer ju je Divjak napustio i želi Dubravku. pa bi želio da se i Dubravom prostre sloboda.hr/print/id/1622286312/ivan­gundulicdubravka. tj. Kroz njihov razgovor se vidi da se stvarno vole. on zagovara hedonizam.html 6/10 . Lero. no tada Ljubmir govori kako to nije uvijek lijepo i da postoje iskorištavanja u braku. II čin Tu se govori o tome kako Brštenko kaže da je to lijepo kad se žene najljepši pastir i pastirica i da tu dolazi do slavljenja slobode. Onda pastjerići izražavaju želju da krenu njegovim stopama međutim majka ih sprečava. Govori kako će večeras pustiti ptice iz kaveza. On mu govori o tome kako mu je vinograd zapušten. III čin Tu su Divjaka htjeli pastiri istući jer je htio na prijevaru ući među vile i poljubiti Dubravku.hr njima. a onda Miljenko govori Dubravki da je ona najljepša. Dolazi glasnik te govori da se na vjenčanju Lerov kip počeo tresti i tako sve dok nije došao Miljenko. njezina je prirodna ljepota. Ljubdrag govori kako što više svijet stari. Stojna. a nakon svake strofe zazivaju bogove: “Hoja. Jeljenka čezne za Divjakom i govori kako ga vile drže za zvijer. a dobrota uzor ostalima. da mladi ne slušaju savjet otaca svojih. ali to je kasnije ispravljeno i proglašen je najboljim pastirom. Ona mu govori kako joj treba pokloniti dar. Uza ove njegove vrline on je i pošten i osjećajan. Zatim se javlja Vuk satir koji govori kako će Zagorku pričuvati stoku dok se on bude smucao. a to je bio znak da je on taj za koga se treba udati Dubravka. a tada Jeljenka govori kako ne bi voljela da njen nevjernik pogine. Ona opet govori kako vile nemaju prirodnu ljepotu. da neki brakovi nisu dobri i čisti. Zatim dolazi scena gdje Zagorko tjera stoku i traži neku vilu. Ona mu govori da se okani vila i pokaže mu se. Dolenije” te im na neki način tako zahvaljuju. Redovnik govori pastirima da je njihov posao završen. Također govori da bi se svi željeli obogatiti. a to možemo zaključiti iz petog prizora drugog čina u kojemu starica Pelinka savjetuje Miljenku da se Dubravki približi darovima. vodi ostale vile.

 osim što iskazuje slobodu. a njegova negativnost najviše dolazi do izražaja kad podmićuje Vijeće. ili pak neke komične u smiješne fabule što imaju moralno ­ etičku funkciju u djelu. ALEGORIJSKO ZNAČENJE: Mitološko ­ pastoralni sadržaj Gundulićeva drame ima alegorijsko značenje. kao što su neradinost i nemar za opće dobro.hr Ružan. Grdan simbolizira obogaćeni sloj dubrovačkih građana koji se žele domoći dubrovačke vlasti ženidbom s plemkinjama. koja se ­ kako nam kažu arhivski podatci ­ prikazivala u Dubrovniku 1628 godine. i tada se vjenčaju djevojka i momak za koje sudci izreknu da su najljepši i najplemenitiji par. U glavnu dramsku radnju upleteni su i mnogi drugi sporedni motivi i sporedne fabularne linije. arkadije (događa se u prirodi. Dramski zaplet u Dubravki počinje kada u trenutku kada vjenčanje i očekivani sretan rasplet radnje sprečava bogati a ružni grdan tako da podmiti suce te oni odrede da se Dubravka kao najljepša ima vjenčati s tobože najljepšim Grdanom. on suprostavlja opis Dubrovnika sa Dalmacijom i primorjem:  Dalmacija i primorje Dubrovnik nesloboda sloboda nemir mir siromaštvo bogatstvo zvjer slavuj pohlepa čast licemjerje poštenje nepravda pravda VRSTA: Pastoralnoj dramskoj vrsti. boga ljubavi. skupocjeno oblačenje i raskalašenost. koji se tuži na mnoge nove običaje.. pa se Dubravka ipak vjenča s Miljenkom. pastir. pa možemo pretpostaviti da je nastala sredinom trećeg desetljeća 17 stoljeća. Lik kojem je glavni zadatak podsjećati na stara dobra vremena kada se u Dubravi živjelo pošteno i radosno. te svi božici slobode na oltar pridonose darove i pjevaju himnu slobodi. preplećući dosjetljive šale i lakrdije s veselim humorom i duhovitostima. izazivaju smijeh LJUBDRAG Starac. Dubrava. FABULA: Radnja drame odvija se u pastoralnoj Dubravi. koji je najbolji i najčestitiji momak. Piščev stav već se vidi iz imena kojemu je dao. Dolazi u slobodnu Dubravu koju naziva ”gnijezdo slatkim slobode primile”. Narod slavi njihovo vjenčanje. alegorijsko obličje dubrovačkog plemstva. likovi su vile.dnevnik. nepošten. sam bog Lero sprječava vjenčanje čudesnim znamenjem. u neko mitsko. Zagorkom i Pelinkom ­ koji simboliziraju određene poroke i mane: sklonost prema raskoši. u vrijeme koje je po svojim obilježjima podsjeća na zlatni vijek čovječanstva. cenzura dijeli na dva šesteračka polustiha s rimom. pojavljuje se i starac Ljubdrag. a njome se ženi Miljenko. a ujedno i svetkovinu slobode. Najveći dio Dubravke je pisan u dvostruko rimovanim dvanaestercima ili pak osmercima. Mjesto radnje. LIKOVI: U Gundulićevoj pastirskoj igri osim likova pastira. označava sam grad Dubrovnik. pripada Gundulićeva Dubravka. Vukom. bogat starac. na primjer motiv o ribaru koji dolazi iz Dalmacije i hvali slobodu Dubrave. jer ima sve elemente pastorale tj. Dubrovnika. Društvene mane Gundulić prikazuje s komične i smiješne strane. kojim započinje i Dubravka. Od starine je običaj u Dubravi da se svake godine svetkuje sloboda.hr/print/id/1622286312/ivan­gundulicdubravka. poučavajući na opušten i veseo način. pogansko vrijeme sreće i blagostanja. a Dubravka i on vole se već odavna. Taj je stih najrasprostranjeniji stih http://blog. Negativan je lik. a motiv je ljubav). Grdan simbolizira nepoštene ljude koje prevarom žele doći na vlast STARAC RIBAR Bjegunac iz primorja koje nije slobodno.4/14/2016 Ivan Gundulić“Dubravka” ­ PROFESORICA I MAMA ­ Blog. ribara iz Dalmacije. nespretni. koji potpomažu osnovnu alegorijsku zamisao djela. pastirica Dubravka simbol je dubrovačke slobode i vlasti.html 7/10 . svećenika. I kada je već sve spremno za to neprilično vjenčanje u hramu boga Lera. prema povjesničarima književnosti. Dubravka je alegorijsko­pastirska drama. DIVJAK I GORŠTAK Oni su satiri (mitološka bića). podmitljivost i pohlepa; u radnju su upleteni i mnogi prizori sa satirima i satiricama ­ Divjakom. Ružni. nerealni. STIH I KOMPOZICIJA: Dubravka je napisana u različitim stihovima i u različitim strofama. U Dubravci ribar. Dvostruko rimovani dvanaesterac. neobično raširenoj u doba renesanse i baroka.

 naime. Osobito je lirsko prisutno u himničkim dijelovima teksta u kojima se glorificira sloboda. sceničnosti. No nije problem Dubravke samo problem nejednakih ženidbi: u težnji Grdana za Dubravkom može se očitati i želja dubrovačkog puka za sudjelovanjem u vlasti. a svaki je čin podijeljen na skazanja ­ kao i u dramskim licima. a Miljenko je dobar. Dubravka je i svojevrsna utopija ­ djelo je hvalospjev idealnom i idealiziranom društvenom uređenju. Ukaži se. Danice. po svojim idealno zamišljenim političkim vizijama sretnog grada ­ države. Gundulić aludirao na nejednake ženidbe. U opjevavanju ljubavi. a pokušaju obogaćenih. hvalospjev najboljoj od svih mogućih država u kojoj vladaju božanska načela pravednosti. Gundulić slijedi strukturu onodobne pastirske igre. Da nam prije svane dan. pobjeđujući zlo. istinitosti. on je zao i ružan. Ima mnogo teorija o porijeklu toga stiha. ljepote. osobito bog Lero. u alegorijski veo. protiveći se i kritizirajući ženidbe među različitim društvenim klasama. O zvijezdo. Strukturu Dubravke obilježava ispreplitanje svih triju književnih rodova. No strukturu ljubavnog zapleta pastirske igre Gundulić je proširio fabulom čiji smisao i alegorijsko značenje jasno ističe misao o veličini i dostojanstvu Dubrovačke slobode.4/14/2016 Ivan Gundulić“Dubravka” ­ PROFESORICA I MAMA ­ Blog. Čuj tihe vjetrice u ovoj Dubravi; Pršat su počeli po listju zelenu Zovući dan bijeli i zoru rumenu. ljepota i dobrota i u kojem je sve već uređeno po zakonima božanske pravednosti. blagi dan svečani. sreće i blagostanja otkriva se Dubravka i kao izrazito lirsko djelo. U Dubrovačkoj Republici od starine je bio zakon da se plemići mogu ženiti samo među sobom. objavi se. http://blog. udomaćene u Italiji i neobično obljubljene u koje je odjekivalo zaljubljenim pastirima i pastiricama. Gundulićeva Dubravka mjesto je na kojem vlada antički ideal harmonije ljepote.dnevnik. jasni zrak objavi. Oblačeći pastoralnu fabulu. ljepote i dobrote. osim misli o pravoj ljubavi samo u svijetu daleko od civilizacije ­ a takve su misli utkane u svaki pastoralni žanr ­ Gundulićeva Dubravka nudi i koncept za sreću u civiliziranoj. I sama je fabula ­ mitska priča iz zlatnog vremena ­ epska po svojim elementima. objavi! I zvijeri i ptice. Povjesničari književnosti slažu se u mišljenju da je pričom u Dubravki i Miljenku. Pojava Grdana u drami očito aludira na neke pokušaje kršenja tog starog zakona. iskren i pošten. mitski svijet vječne ljubavi i slobode. kao i u antičkom polisu ­ po Platonovim vizijama i idejama ­ vladaju istina. podmitljivih i ružnih da osvoje slobodu i vlast suprotstavljaju se sami bogovi. SOCIJALNI PROBLEMI U TADAŠNJEM DUBROVNIKU. misao o sreći u takvoj političkoj tvorevini u kojoj. nego ga je preveo na moralno ­ etičku razinu: Grdan je podmitio sudce. Osim misli o mogućoj sreći u priprostu pastirskom svijetu. s jedne. a općeprihvatljiv u stoljeću koje je brujalo ljubavnim izjavama pastira i pastirica u raznorodnim pastoralnim književnim djelima što ih je onodobna publika čitala isto onako rado kako se danas čitaju "ljubići". FUNKCIJA DJELA; KARAKTERIZACIJA: Priča o Miljenku i Dubravki. Izbor žanra za uobličavanje takvih misli ­ pastoralnog žanra ­ bio je idealan. Istodobno. ona je u strogoj političkoj hijerarhiji i etičkim vrijednostima podvrgnuta državno ­ politička tvorba. Gundulić je svoje djelo postavio u konkretno vrijeme i prostor i dao mu moralno­etičko i političko znanje. Gundulićeva Dubravka. najdraži od neba uresu. koru i dijaloškoj formi s upotrebom različitih vrsta stiha: od peterca preko osmerca do dvanaesterca.hr hrvatske poezije 16 st. ili pak u onim dijelovima koji oblikuju vremensko ­ prostorne komponente djela. Društveni problem Gundulić nije prikazao kao socijalni sukob. No postupkom alegorizacije mitološko ­ pastirskog svijeta drame Dubravka proširuje smisao fabule i na suvremeni politički svijet Dubrovnika te širi konvencijom određene granice pastirskog žanra. ukaži! Raskoše tve gdje su? Žuđena Danice. Prema najnovijoj. i Grdanu.html 8/10 . lijepi i dobri. nije samo pastirski raj sretne ljubavi. što Gundulić smatra suprotno Božjim zakonima. slobodnoj državi ­ gradu. dobrote i istine. Epski elementi Dubravke očituju se u oblikovanju fabule: radnja se u djelu češće prepričava nego što se prikazuje. on je hrvatska varijanta mletačko ­ starofrancuskog dvanaesterca. ružno i laž. svaki te glas slavi; Sve te oči gledaju i srca tva hlipe Da nas svijeh obsjaju svjetlosti tve lipe. problematizira ženidbu među različitim društvenim slojevima i prikazuje takvu vezu kao neprirodnu i protivnu Božjim zakonima od starine. slobode u kojoj po pravednim božanskim zakonima sretno vladaju plemeniti. smještenu u bezvremenski. Rod dramskog iskazuje se u podjeli na činove i skazanja ­ Dubravka ima tri čina. s druge strane. nego je prepričava jedan lik drame. Ljubav Miljenka i Dubravke odobravaju sami bogovi. pa se ključna scena raspleta ­ ona kad se Lero pobuni protiv Grdana ­ uopće ne pokazuje na sceni.hr/print/id/1622286312/ivan­gundulicdubravka. to je sretna Dubrava koja se osniva na platoničkim koncepcijama idealne države i utopističkim mislima renesansnih i postrenesansnih mislilaca. zaplet radnje s ružnim Grdanom i sretan rasplet vjenčanjem s Miljenkom govore o nekim u Gundulićevo doba ne baš rijetkim socijalnim problemima Dubrovačke Republike. ali su po dva stiha povezana ne samo rimama nego često i semantički. Tako se odmah na početku otkriva naglašeno lirska intonacija cijelog djela: Objavi. Prekidajući priču o zaprekama na putu sretnoj ljubavi Miljenka i Dubravke. Dvostruko rimovani dvanaesterci ne povezuju se u strofe. I žuđen i čekan u ovoj svoj strani.

 koji je svijet pastoralne idile doveo u sukob s realnošću seljačkog svijeta. I haljinom svijetlom što je Kože u meni sve sam skrio. http://blog. Gundulićev je pastoralni svijet u svojoj dvostrukosti. u svojoj doslovnosti.html 9/10 . novoj temi: o onoj temi koja je dominanta tema njegova velikog epa Osmana ­ počeo je razmišljati o čovjeku i povijesti. Po tome je Dubravka kao književno djelo i filozofija morala i idealna vizija društva. Takva je. o smislu ljudske egzistencije u povijesnom svijetu. himnički. slobodi Dubrave suprotstavljeno je ropstvo Dalmacije. A uz glavu s čela ozdala Roščići se moji vise. Dubje se ovo. ako se gdi ogledam Ma slika me ne zanese. a njen tvorac učitelj vrline i društvene pravednosti.4/14/2016 Ivan Gundulić“Dubravka” ­ PROFESORICA I MAMA ­ Blog. ali mnogo je prizora. A da se obraz moj rumeni. duhovito s parodičkim. Da. Za ucrljenit usne moje Kriješam sam ih oblijepio. božanskoj pravdi i pravednosti korupcija i pokvareni ljudski običaji. punome poroka i mana. I gorani i pastijeri I slijede me i gledaju. Zašto i ovi moji rozi Kosami se ne pokriju?  Osim prepletanja svih triju književnih rodova i različitih tonova. No za razliku od Držića. Dubravkom je Gundulić proširio konvencije pastoralnog žanra i slici idealnog svijeta pridao karakteristike svoje vizije društveno ­ političkog i moralno ­ etičkog ustrojstva Dubrovačke Republike. Vas se izmazah klakom bijelim. Nu pod kose ako mnozi Lasno roge skriti umiju. Zlatna stara vremena suprotstavljena su novom vremenu. u kojima se komično miješa sa smiješnim. Od kladijeh bistrijeh predam Cić naprava ke me rese. od onih komičnih i niskih do uzvišenih i sublimnih. Slika je izvedena dosljedno u svim slojevima i na svim razinama teksta: Dubravka je tipičan primjer baroknog oblikovanja teksta i estetizacije prikazanog svijeta. osobito onih s satirima i satiricama. ljepoti je suprotstavljena ružnoći. scena ­ monolog satira Divjaka preodjevena u haljinu vile: Tko je taj ko sad rijet neće Cjeć uresa draga i mila Da ja satir nijesam veće Neg najljpša do svijeh vila. antitetičnost je temeljno načelo strukturiranja pastoralnog svijeta u Dubravki: pastirima i pastiricama suprotstavljeni su satiri i satirice. Tako je Gundulić u Dubravki počeo razmišljati o velikoj. harmoničan kraj u kojemu se svi sukobi pomiruju. ptice i zvjeri Mom ljepotom snebdivaju. Put snježana neka je meni. s druge strane. na primjer. Pristavio sam tuđe kose I opeo u cklo prame I obuko ruho na me Ko najljepše vile nose. Namazah se murvam zrelim. pobjedom božanskih zakona i sretnim vjenčanjem Dubravke i Miljenka svi se sukobi razrješuju.hr/print/id/1622286312/ivan­gundulicdubravka.dnevnik. i pastoralu zatvara sretan. i alegoričnosti. Razrješenjem dramskog sukoba.hr Isto tako u Dubravki se prepleću različiti tonovi: češće oni uzvišeni. s jedne. Samo branduse i prhala Niz čelo injem vilam vise. lakrdijsko sa šaljivim. harmoničan: sukobi su kratkotrajni i brzo prevladavani.

 u 17:51 sati.2007.hr/print/id/1622286312/ivan­gundulicdubravka.hr Post je objavljen 11. Prijavi se http://blog.03.html 10/10 .dnevnik.4/14/2016 Ivan Gundulić“Dubravka” ­ PROFESORICA I MAMA ­ Blog.