You are on page 1of 13

ИМОВИНСКИ КРИМИНАЛИТЕТ

И СИРОМАШТВО

доц. др Љубинко Митровић
Висока школа унутрашњих послова
у Бањој Луци
проф. др Драган Јовашевић
Правни факултет у Нишу

АПСТРАКТ: Бројна криминолошка истраживања која су вршена не само у САД,
већ и у низу европских држава у последње време показују узајамну међузависност
сиромаштва, друштвене беде и криминалитета, посебно имовинског криминалитета.
Наиме, што је друштвена криза дубља, што она дуже траје, то изазива бројније негативне
последице по широке народне масе: губитак запослења, немогућност проналаска
запослења, сиромаштво, скитничење, просјачење, проституцију, распад породица итд. Све
те негативне друштвене промене које су захватиле и подручје Западног Балкана утичу на
појаву, ширење, структуру и облике испољавања имовинског криминалитета. Управо у
овом раду разматрају се питања везана за појам, динамику и структуру имовинског
криминалитета у Републици Србији (и Републици Српској) у вези са сиромаштвом и
друштвеном кризом која прати процес транзиције и глобализације.
КЉУЧНЕ
РЕЧИ: друштвена криза, транзиција, сиромаштво, имовински
криминалитет, кривично дело, имовина, одговорнст, кривична санкција.
Друштвена криза, сиромаштво и криминалитет
Бројна криминолошка истраживања која су вршена не само у САД, већ и у низу
европских држава у последње време показују узајамну међузависност сиромаштва,
друштвене беде и криминалитета, посебно имовинског криминалитета 1. Наиме, што је
друштвена криза дубља, што она дуже траје, то изазива бројније негативне последице по
широке народне масе: губитак запослења, немогућност проналаска запослења,
сиромаштво, скитничење, просјачење, проституцију, распад породица итд. Све те
негативне друштвене промене које су захватиле и подручје Западног Балкана утичу на
појаву, ширење, структуру и облике испољавања имовинског криминалитета.
При разматрању друштвених фактора (узрока) криминалитета често се
апострофира утицај социолошких фактора на криминално понашање који у значајној мери
партиципирају у етиологији криминалитета уопште, а посебно у етиологији имовинског
криминалитета 2. Тако се истиче да друштвено-материјални услови живота, економске,
класне и друге основне структуре и противуречности које се рађају и развијају из тих
услова живота представљају основну снагу која детерминира појаву криминалне
делатности уопште, а посебно имовинског криминалитета 3.
Да социолошки фактори у значајној мери утичу у етиологији криминалитета
посебно у условима транзиције говоре бројна схватања криминолошке теорије 4. Наиме, у
1

С. Константиновић - Вилић, В. Николић - Ристановић, М. Костић, Криминологија, Ниш, 2009. године, стр. 352357;
2
М. Милутиновић, Криминологија, Београд, 1981. године, стр. 321- 329;
3
Б. Петровић, Г. Мешко, Криминологија, Сарајево, 2004. године, стр. 147-149;
4
Р. Купчевић - Млађеновић, Криминологија, Сaрајево, 1982. године, стр. 178-191;

1

прихода и добара која неком субјекту припадају. а привреда бива до те мере разорена да се њен коначни опоравак не може ни наслутити5. то ћемо у наставку говорити о овом облику криминалитета као последици опште друштвене кризе. стр. многи прибегавају вршењу кривичних дела и других социјално патолошких појава: скитничењу. физичком или правном лицу. ауторских дела. односно припадање једном субјекту као њиховом имаоцу или титулару. стр. године. 2007. Нови Сад. године. По њима имовину чине сва права једног лица. Гламочлија. Београд. 66. губитак људског достојанства. Њихово учење се упркос критикама сматра класичним.Куштримовић. социјални протести који попримају карактер масовности и др. разочарење. Основе имовинског права. број 85/05. Бошковић. 2000. коцкању итд6. Стварање правног скупа или целине каква је имовина омогућава природа објеката поводом којих настају имовинска права. као што су права која настају поводом ствари. Тако суочени са немогућношћу да обезбеде средства за егзистенцијални минимум. то је скуп права тј. Имовинска права су само она грађанска субјективна права која се могу новчано изразити. стр. 2008.општи део. Николић.Куштримовић имовину чини скуп права и обавеза које припадају правном субјекту. Криминологија са социјалном патологијом. Грађанско право . Појам имовине је теоријски обрађиван и од стране француских аутора Obri и Roa. а њено противправно присвајање или оштећење сматра се деликтом криминалитета 10. Сингер. мада се за њихово означавање срећу и називи као што су нпр. Имовина је вредност коју поседује неко правно или физичко лице. стр. проналазака и људских радњи. године. кривична дела против својине или кривична дела против добра. 8 М. 1988. неизвесност. како 5 З. 111. стр. године. Ковачевић . апстрахујући извесну терминолошку различитост у дефинисању појма поменуте групе кривичних дела. Кривични законик Републике Србије са уводним коментаром. као и скуп субјективних имовинских права представљених једним носиоцем. Но. године (идентично је решење и у Кривичном закону Републике Српске. Више: Д. 9 Б. Јовић. С обзиром да је сиромаштво у најтешњој вези са појавом. 1976. Ниш. начине на које се то чини и без обзира на врсту последица које настају њиховим извршењем. 12 Р. године. Ниш. 629-634. године. новца као посебне врсте ствари. године. Имовина као скуп права (universum ius) настаје директном активношћу личности.већини држава које пролазе кроз период транзиције долази до економских криза и депресија. 1999. Имовински криминалитет у теорији и пракси. Ковачевић . Принуда код имовинских кривичних дела. Све то у већој или мањој мери бива повезано са неизвесном економском ситуацијом за људе и њихове породице па долази до њиховог општег сиромашења. Криминологија. Према М. Јовашевић. 7 “Службени гласник Републике Србије”. просјачењу. стр. Београд. стр. незапосленост. Глава XXIII Кривичног закона Републике Српске носи назив – кривична дела против имовине). Поседовање имовине је законом заштићено. У теорији кривичног права8 ова кривична дела најчешће се дефинишу као имовинска кривична дела. Загреб. Ведриш. 11 М. 11-17. 125. проституцији. Криминолошки лексикон. 6 2 . 10 М. Појединац или група људи постају имаоци имовине помоћу својства правног субјекта. без обзира на врсту имовине која се њима напада. односно пословне способности 12. може се закључити да је објекат њихове заштите имовина 9. нарочито њеним радом. ширењем и структуром имовинских кривичних дела (кривичних дела која се врше према имовини другог физичког и правног лица). 85. Према Р. М. Такву ситуацију карактеришу апатија. 1997. Појам имовинског криминалитета Кривична дела против имовине чине једну јединствену и посебно инкриминисану групу кривичних дела у Кривичном законику Републике Србије7 из 2005. Ведришу11 имовина је скуп добара која припадају одређеном лицу. Београд. 201-205. године. 1994. Загреб.

85. односно да служи као општа залога13. присвајања. Посебни део. Поред кривично правног дефинисања. хетерогеност. 16 Љ. 14 3 . стр. То су најчешћа кривична дела и истовремено деликти у којима је остварен најшири облик професионализације.криминалистичког аспекта. Овај проценат код нас је годинама с осцилацијама и извесним стагнацијама и износи око 10% годишње. 13 Aubry et Rau.уочљивост кривичних дела и анонимност учинилаца.. op. 2) манифестованост . 1917. 111. материјална добра у виду разних предмета. а да је код мањег броја у питању имовина у ширем смислу. Принуда код имовинских кривичних дела. ова група кривичних дела може се појмовно одредити и са криминолошко . а затим и имовинска права и интереси. Paris. каже се да је целокупна имовина дужника отворена за повериоце. године. У нашој кривичноправној теорији и законодавству најчешће се спомињу радње одузимања.15 Као групни заштитни објекат код имовинских кривичних дела појављује се имовина у ужем смислу (нпр. Сам карактер радње извршења уједно говори и о начину на који се ова дела извршавају. 4) професионализација све већег броја криминалаца. Јовић. За све обавезе имаоца имовине одговара целокупна имовина. 3) поврат или рецидивизам. повериоци се могу намирити из било којег имовинског права. 333. Криминолошки лексикон. 5) специјализација у начину извршења и верзирање за једну врсту кривичних дела. 398. Код имовинских кривичних дела радња извршења може бити различита. тако и будућа која ће се стећи. Ниш. Бошковић. cit. неки облици тешке крађе.. стр. односно класичног криминалитета. Јовић. стр. Cours de droit civil francais. односно покретне ствари). године. и то општа или универзална покретна ствар која се јавља као објекат напада код већине кривичних дела против имовине или конкретна покретна ствар која се појављује као објекат напада само код појединих кривичних дела 17. М. Тако се за ову врсту кривичних дела у криминолошкој и криминалистичкој литератури среће назив имовински криминалитет који представља део општег. стр. обмањивања и принуђивања. У кривичноправној теорији постоји скоро апсолутна сагласност у мишљењима да је код већине кривичних дела из ове групе објекат напада покретна ствар.стечена. Принуда код имовинских кривичних дела.велика маневарска покретљивост и коришћење разних врста превозних средстава. 6) мобилност . Кривично право. Тако постоје кривична дела која се могу извршити употребом силе или претње. У имовинске деликте спадају све врсте крађа туђе покретне имовине. односно имовина у ширем смислу. У теорији с правом постоји једно прихватљиво схватање по коме је конкретна покретна ствар објекат напада само код прикривања архивске грађе16. Ова врста криминалитета у заједници са политичким и привредним криминалитетом представља друштвено негативну појаву коју карактеришу сложеност. Логички произилази да и сама покретна ствар као објекат напада имовинских кривичних дела може бити двојака. односно код којих се одузимање туђе покретне ствари односно имовине врши на принудни начин (нпр.. cit. флуидност па самим тим и прилагодљивост друштвеним кретањима и променама 14. оp. 15 М. стр. 17 М. 1983. оp. Пошто су имовинска права једнородна. Имовински деликти су кривична дела којима се угрожавају имовинска права грађана и других правних субјеката. Она представљају активну имовину док пасиву чине обавезе или дугови. Јовановић. разбојничка крађа и разбојништво). те незаконито присвајање или оштећење туђе покретне или непокретне имовине. 92. Имовински криминалитет данас посебно карактеришу: 1) масовност и стална тенденција апсолутног и релативног пораста. cit.

обезбеде и штите уставима. Уставна повеља Државне заједнице Србије и Црне Горе20. str. Универзална декларација о људским правима 19 коју је усвојила Генерална скупштина УН 14. осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права. Заштита овог и других људских права била је у надлежности држава чланица. крађа. 7. као и на шумама и шумском земљишту у границама утврђеним законом. децембра 1948. С друге стране. стр. уз надокнаду која није могла бити нижа од тржишне.Frisk. изнуда. Pravo na imovinu .организација учинилаца кривичних дела у организацијске облике група или банди што је у нашем законодавству као и у већини иностраних законодавстава предвиђено као квалификовани и отежавајући облик извршења кривичног дела и 9) динамичност и прилагодљивост друштвеним условима. 18 M. свако има право да сам поседује имовину. Према овом Закону. Savet Evrope. законима и политиком државе чланице (члан 2. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima. посебно код тежих и сложенијих имовинских кривичних дела попут извршења тешких случајева разбојништава. у складу са општим интересом. Европска конвенција није једини међународни инструмент о људским правима којим се признаје право на имовину. 20 “Службени лист Србије и Црне Горе”. коришћење имовине се могло ограничити законом. Он предвиђа да свако физичко или правно лице има право на неометано уживање своје имовине. као највиши акт бивше државе. својим одредбама није регулисала на непосредан начин питање права на имовину. физичка и правна лица могла су имати право својине на стамбеним зградама. Закона о основима својинско правних односа који је према члану 64. Заштита имовине је предвиђена прописима међународног и домаћег права. став 3. а исто тако да је поседује у заједници с другима и 2. godине. превара. 8) организованост . Служити и штитити . становима. 1998. пољопривредном земљишту и другим непокретностима. да: 1. Beograd. Нико не може бити лишен своје имовине. па и права на имовину непосредно уреде.vodič za primenu člana 1 Protokola br. Према Повељи постојала је обавеза држава чланица да заштиту свих. Тако члан 1. број 1/03. уцена. нарочито скупоцених моторних возила. Нико се није могао лишити својине осим у јавном интересу утврђеном на основу закона.7) интернационализација . Јемчило се право својине и право наслеђивања. 2004.повезаност са извршиоцима истородних кривичних дела из других држава. 70. или како би се обезбедила наплата пореза и других дажбина и казни. Првог протокола уз Европску конвенцију о људским правима гарантује право на имовину. Предмет права својине дефинисан је чланом 9. Carss . уништења или прикривања архивске грађе. да нико не сме бити самовољно лишен своје имовине. године. Уставне повеље био важећи за обе државе чланице до доношења нових прописа. Женева. пословним просторијама. међутим ни на који начин не утиче на право државе да примењује законе које сматра потребним да би регулисала коришћење имовине у складу са општим интересима или да би обезбедила наплату пореза или других дажбина или казни 18. Али Повеља је у одељку под насловом "Људска права и основне слободе" дефинисала у члану 23 право на имовину као једно од основних људских права. године такође предвиђа нпр. Надаље. пословним зградама. осим на природним богатствима која су у државној својини. Претходна одредба. de Rover. прикривања културних добара и слично.о људским правима и хуманитарном праву за полицију и снаге безбедности. 4 . Повеље). Физичка и правна лица могла су имати право својине и на појединим добрима у општој употреби и на градском грађевинском земљишту у складу са законом. 19 C.

Јарамаз . Жицо. природних. Стога и ова дела спадају у општи или класични криминалитет 28. 649-655. Ова се кривична дела често у теорији називају имовински или економски криминалитет. Дујмовић. 547 и даље. број 6/1957. Крађа у римском праву. број 2/2007. групе људи. Кривична дјела против друштвене и приватне имовине. 313-352. стр. Београд. Зборник Правног факултета у Загребу. 113-135. Кривична дела против друштвене и приватне имовине. код ових кривичних дела имовина је једини или основни објекат заштите. службене дужности. Казнена дјела против имовине. Чубински. већ и низом других кривичних дела као што су дела против привреде. Д. Но. 25 З. године. године. број 7-8/2006. Ђурђић. Загреб. Хрватска правна ревија. опште безбедности људи и имовине. односно збир имовинских права и интереса. Љубљана. Имовински криминалитет у Републици Хрватској. године. Београд. године. 23 В. стр. 89-103. односно друштва у целини. стр. број 2/1996. године. Бајер. Загреб. 28 М. број 98/06. Београд. 22 5 . Г. класична кривична дела24 иманентна људској заједници од најстаријих времена преласка натуралне на робно новчану привреду. стр. Објекат заштите26 код ових кривичних дела јесте имовина или пак право на имовину као једно од основних. године. број 4/1975. Због посебног значаја који имовина има за човека и друштвену заједницу. предвиђено је право на имовину (слично је и са Уставом Републике Српске). године у члану 58. Јовашевић. Имовина представља скуп. Загреб. стр. Југословенска ревија за криминологију и кривично право. 562-568. 24 И. 1972. 415-428. имовинских права и имовинских интереса везаних за ствари које припадају одређеном физичком или правном лицу. Право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона. Приручник. године. Имовина чини економски основ постојања егзистенције и развоја сваког човека. односно других имовинских права и интереса који се по правилу могу вредносно изразити (у новцу) 27. стр. Аустрији и Пољској. стр.Уставом Републике Србије21 из 2006. 29 О. Посебни део. Краус. Карактеристике кривичних дела против имовине Кривична дела против имовине22 која су у систему кривичног права Републике Србије предвиђена у глави двадесет првој Кривичног законика Републике Србије 23 из 2005. Имовина подразумева својину неког лица. ова кривична дела су неумитни пратилац историјског развоја људске цивилизације све до данашњих дана. године. 26 М. безбедности јавног саобраћаја итд 30. Овим се кривичним делима штити имовина која се састоји од ствари (предмета) или имовинских добара. Хрватски љетопис за казнено право и праксу. универзалних људских права. уз накнаду која не може бити нижа од тржишне. Упоредна штудија о неким врстама имовинског криминалитета у Југославији.Рескушић. Научни и практични коментар Кривичног законика Краљевине Југославије. док се код других 21 “Службени гласник Републике Србије”. од најстаријих времена у структури кривичних дела јављају се и ова кривична дела. Јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона. 2006. 1934. стр. односно присвајање ствари и вредности у којима и преко којих се оне изражавају. Законом се може ограничити начин коришћења имовине. Настала паралелно са појавом својине на предметима. Она представљају класична кривична дела која се најчешће сврставају у дела општег криминалитета 25. Она служи за задовољење општих. Одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни дозвољено је само у складу са законом. Кривично право. Кривичноправна заштита имовине29 се не остварује само овим кривичним делима. Имовина се може јавити у облику покретне или непокретне ствари. Мршић. 132-142. Загреб. заједничких и појединачних потреба. године представљају стара. 27 Б.

године. стр. 447-452. стр. 1939/1940. Одређивање користољубља у кривичном праву. Нека питања о појму користи у кривичном праву.000 динара42. Нови Сад. Но. 415-415. Београд. године. Улога мотива у сфери кривичног правосуђа. 369-381. број 1-3/1965. 35 М. Јовашевић. Висина штете се утврђује према тржишним условима у време предузимања радње извршења33. 38 А. Београд. 30 С. Кривично право у судској пракси. стр. Липаковски. године. године. Чубински. 34 група аутора. Основни мотив35 извршења већег броја ових кривичних дела јесте постојање на страни учиниоца у време предузимања радње извршења намере прибављања противправне имовинске користи36 (animus lucri faciendi) за себе или неког другог или пак намере да се проузрокује штета другом лицу или пак побуде у виду користољубља 37. В. Код других дела. Код малог броја дела из ове главе као објекат заштите се јављају имовинска права. код неких кривичних дела као објекат напада се јавља конкретна покретна ствар: туђе моторно возило. 36 М. Одвјетник. Кривично право. број 1/1973. Најчешће се последица јавља у виду повреде. стр. Београд. 1985. 583-602. 113-127. Анали Правног факултета у Београду. 2006. број 3-4/1968. 39-48. стр. Избор судске праксе. поред покретне имовине. Оно што карактерише ова кривична дела јесте врста последице 32. 41 Д. 8-15. године. 31 С. број 3-4/1966. године. стр. 61-79.кривичних дела имовина штити уз неки други објекат. стр. Чејовић. број 2/1970. 1995. Београд. 32 Б. Београд. године. Годишњак Правног факултета у Загребу. стр. Анали Правног факултета у Београду. године. године. Постојање користољубља 41 као субјективног елемента на страни учинииоца дела омогућава суду да учиниоцу овог дела: 1) изрекне кумулативно новчану казну уз казну затвора и 2) да при изрицању новчане казне ову одмери у границама до знатно вишег општег максимума – до 10. Београд. стр. добро или вредност која има примаран. Загреб. као објекат заштите може се јавити и непокретна имовина. број 6/1963. Франк. 42 Д. Радовановић.719. Воук. Београд. Коментар Кривичног закона Републике Србије. стр. пожуду. стр. Књига друга. претежни или превалентан значај. 1938. године. 6 . Имовина31 као заштитни објекат се код највећег броја кривичних дела јавља у виду покретне ствари.000. Та висина причињене штете услед предузете радње извршења кривичног дела може да представља основ за инкриминацију (објекативни услов кажњавања) или пак да представља квалификаторну или привилегујућу околност 34. Намера стицања противправне имовинске користи као кривичноправна категорија. Југословенска ревија за криминологију и кривично право. године. Ревија. године. Загреб. тежњу за прекомерним. односно имовински интереси. Полиција. године. Гривцов. број 15-18/1927. Она наступа на имовини другог физичког или правног лица и то у облику проузроковања штете. непотребним богаћењем или увећањем имовине. 613-624. 42-49. Билтен ЈНА. 33 Н. Постојање намере или побуде 39 на страни учиниоца дела квалификује и облик кривице тако да се ова дела врше само са директним умишљајем. Атанацковић. Анали Правног факултета у Београду. Мотив и његово значење у кривичном праву. Суботић. 706. 314-317. односно новчано изразити. Симић. број 4/2000. Казнена политика за кривична дела против привреде. Посебни део. Најчешће је та штета имовинског карактера па се огледа у смањењу постојеће имовине или у спречавању њеног увећања. стр. Мотиви казнива дејања. стр. Царић. Љубљана. стр. То значи да се као покретач учиниоца на предузимање радње извршења јавља одређена намера или побуда што значи да је дело свршено независно од чињенице да ли су таква намера или побуда у конкретном случају и остварене38. Београд. 18-21. 40 Т. Мрвић . Београд. 335-341. 39 С. Појам имовине у казненом праву. Да ли је кривично дело учињено из користољубља ако је њиме прибављена корист за другога. Неки проблеми остваривања накнаде штете у кривичном поступку. Намера прибављања противправне имовинске користи40 може бити праћена користољубљем које одражава похлепу. Општи део. друштвене имовине и службене дужности. Београд. године. 37 З. За постојање ових дела од значаја је и чињеница да се та имовинска штета може вредносно. број 3/1956.Петровић. О мотивима кривичног дјела.

кривична дела против слободе и права човека и грађанина. усвојенику или другим лицима са којима учинилац живи у заједничком домаћинству (тзв. За кривична дела против имовине кривично гоњење47 се. Одузимање предмета и имовинске користи у казненом поступку. Неке специфичности имовинског криминалитета малољетника у Републици Хрватској. године. Наша законитост. Б. Полиција и сигурност. Полиција и сигурност. док се гоњење за дела која су учињена на штету имовине грађана предузима по приватној тужби у следећим случајевима: ситне крађе. одузимање туђе ствари. 126-129. године. године. Одузимање имовинске користи. б) одузимање предмета – мера безбедности 44 из члана 87. број 2/2003. усвојиоцу. Дакле. стр. Загреб. дакле лице без икаквих посебних личних својстава или околности. Загреб. Керн. уништење и оштећење туђе ствари. сестри. организатори или чланови криминалних група). Према судским статистикама код ових кривичних дела је велики проценат поврата. Загреб. кривична дела против части и 43 Д. Одузимање имовинске користи. Казненоправно одузимање незаконито стечене имовинске користи. Београд. У првом реду ту долазе у обзир следеће кривичноправне мере као што су: а) новчана казна из чл. Нови Сад. у извршењу кривичних дела против имовине често учествују повратници у било ком свосјтву (као извршиоци. Хрватска правна ревија. број 1-2/1973. број 12/2001. Бркић. К. М. Београд. стр. Загреб. 428-440. Лексикон кривичног права. противправно усељење и оштећење туђих права. З. Гласник АК Војвовине. 12-19. број 4/1991.Карас. подстрекачи. брату. Штавише. Загреб. Загреб. често се од стране судских већа изричу и друге врсте кривичних санкција. стр. 17-33. Јовашевић. стр. Оштећени у остваривању имовинскоправног захтева у кривичном поступку. године. број 4/2005. Хрватски љетопис за казнено право и праксу. злупотреба поверења и прикривање за која се гоњење предузима по приватној тужби ако су учињена према брачном другу. 373-386. КЗ и в) одузимање имовинске користи45 – као посебна мера из чл. сроднику по крви у правој линији. односно главе. 45 Ј. КЗ. стр. Ивичевић . у закону прописане казне затвора. Ђ. године. Загреб. 2006. стр. године. 419-421. године. утаје. Давидовић. Хрватски љетопис за казнено право и праксу. стр.Тодоровић. 449-477. Марјановик. 673-694. породична имовинска кривична дела). године. помагачи. Шимовић. стр. Ново уређење института одузимања имовинске користи према новели Казненог закона с освртом на досадашњу судску праксу. 42-49. стр. кривична дела против права по основу рада. саизвршиоци. број 7-8/1960. Тако су у Кривичном законику Републике Србије сва кривична дела класификована према групном заштитном објекату и представљају више или мање хомогену групу кривичних дела са истим заштитним објекатом као што су на пример кривична дела против живота и тела. КЗ – што је логично јер се применом ове казне делује дестимулативно на учиниоце имовинских кривичних дела. број 1-2/1993. број 2/2007. 46 Мишкај . Буторац. Боланча. Нови Сад. лицу са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници. па према томе и кривичних дела против имовине најчешће се врши према ближем објекату заштите у одређене целине . 48-51. године. најчешће се у структури извршених кривичних дела ове врсте на страни извршиоца или саучесника јављају малолетна лица46. Гласник АК Војводине. стр. Ц. Јавнотужилачка политика кривичног прогона за имовинске деликте у Хрватској. Као извршилац имовинских кривичних дела може се јавити свако лице. број 6/1973. број 3-4/1999. Кнежевић. 91-92. Модалитети праћења остваривања имовинске користи казненим дјелом у претходном поступку. Структура кривичних дела против имовине Систематизовање и структура кривичних дела уопште. Наша законитост. Избор судске праксе. В. 332-346. у правилу предузима по службеној дужности осим за следећа дела: крађа. 20-26. преваре. године. године. стр. О карактеру мере безбедности одузимања предмета. В. 44 7 . неовлашћено коришћење туђег возила.За имовинска кривична дела43 поред. Калеб. По предлогу се гоњење предузима за следећа кривична дела: утаја и зеленаштво. тешка крађа. 47 Ј. противправно заузимање земљишта. превара.

с обзиром да су истовремено уперена против два групна заштитна објеката. Законодавац је таква кривична дела предвидео у оној глави кривичних дела чији објекат напада је важнији и претежнији. кривична дела против службене дужности. одузимање туђе ствари. неосновано добијање и коришћење кредита и друге погодности. одузимање моторног возила. У Кривичном законику Републике Србије кривична дела против имовине предвиђена су у XXI глави. изнуда. односно жртва (нпр. неовлашћено улажење у заштићену компјутерску базу података. уништење и оштећење туђе ствари. Тако нпр. превара). разбојничка крађа. оштећење туђе ствари. односно туђа имовина. противправно усељење. разбојништво. кривична дела против привреде. злоупотреба поверења. кривична дела против слобода и права грађана. уцена. кривична дела против имовине. кривична дела против правосуђа. г) кривична дела која се врше обмањивањем или коришћењем.угледа. прикривање. утаја). превара. разбојништво) и б) кривична дела која се врше обманом (нпр. оштећење туђих права и прикривање. имовинска кривична дела се деле на: а) кривична дела која се врше насилно (нпр. разбојништво). зеленаштво. кривична дела против брака и породице. изнуда. ситно дело крађе утаје или преваре. У имовинска кривична дела спадају следећа кривична дела: крађа. кривична дела против службене дужности итд. неовлашћено коришћење туђег возила. Према начину извршења кривичних дела. 2) према објекату напада и 3) по начину на који се гоне извршиоци имовинских кривичних дела (по службеној дужности или по приватној тужби) итд. кривична дела против права из радних односа и социјалног осигурања. разбојништво. и то: крађа. злоупотреба поверења. б) кривична дела присвајања (нпр. утаја. одузимање туђе ствари. уцена) и 48 И у Кривичном закону Републике Српске сва кривична дела су класификована према групном заштитном објекату те тако имамо кривична дела против живота и тела. оштећење туђих права. 48 Постоје и таква кривична дела која би се истовремено могла сврстати у две групе. превара). разбојничка крађа. тешка крађа. кривична дела против здравља људи. односно злоупотребом неке околности (нпр. односно на: а) кривична дела одузимања (нпр. одузимање туђе ствари). уништење или оштећење споменика културе. изнуда. превара. противправно заузимање земљишта. кривична дела против брака и породице. крађа. противзаконито уселење. присвајање. превара. као и у криминалистичкој пракси у зависности од врсте критеријума имамо више различитих класификација (подела) имовинских кривичних дела тако да имовинска кривична дела можемо да делимо: 1) према начину извршења. противправно заузимање земљишта. тешка крађа. 49 У кривичноправној теорији. заштићених објеката природе или других предмета који су од посебног културног или историјског значаја и изношење у иностранство предмета који су од посебног културног или историјског значаја или природних реткости. кривична дела против имовине. кривична дела против јавног реда и мира итд. 8 . осигураничка превара. в) кривична дела која се врше употребом силе или претње (нпр. организовање недозвољених игара на срећу. д) кривична дела код којих штетно располагање са имовином предузима сам оштећени. уцена. кривична дела против привреде и платног промета. 49 У Кривичном закону Републике Српске прописана су следећа кривична дела против имовине. зеленаштво. утаја. оштећење стамбених и пословних зграда и просторија. паљевина. кривична дела разбојништва и разбојничке крађе иако у себи имају елементе и имовинског кривичног дела и елементе кривичног дела против живота и тела сврстана су у имовинска кривична дела управо из горе наведеног разлога јер је првенствени објекат напада извршиоца ових кривичних дела туђа покретна ствар.

54 Републички завод за статистику. тако и оних кривичних дела против приватне имовине. C. имовинска кривична дела се деле на: а) кривична дела уперена против покретне имовине. године евидентиран далеко највећи број извршених кривичних дела из области имовинског криминалитета. 53 С. Алексић. Нови Сад. Ипак у теорији је најзаступљенија подела имовинских кривичних дела на: а) кривична дела против покретне ствари (имовине) и б) кривична дела против имовине. како у нашој земљи тако и у свету. Методика истраживања имовинских деликата. оштећење туђих права). 56-78. године. Николић . Билтен број 443 из 2006. године.1%. 50 В. Крађа аутомобила је била релативно ретка и њу је пријавило свега 5. Висок проценат испитаника били су и жртве крађе 26. Оно је било далеко чешће пријављивано од стране мушкараца него од стране жена. Ковачевић. На крају да би слика имовинског криминалитета била јаснија. Крађа у теорији и пракси. Из ових разлога и ефикасност откривања увек би требало делити са четири. 53 Из података Републичког завода за статистику Републике Србије54 видљиво је да је у периоду од 1994 до 2003. не треба занемарити потпуно оправдану процену да имовински криминалитет у својој манифестованости чини само једну четвртину укупног броја имовинских кривичних деликата и да је то врх санте леда јер преостале три четвртине нису видљиве (односно нису пријављене или нису откривене) и чине тамну бројку криминалитета. 366. 154.4% испитаника изјавило је да су били жртве крађе предмета из аутомобила. а резултат тога је и реална шанса да учинилац имовинских деликата (гледано уопште) буде откривен је један од пет случајева. стр. Криминологија. Kriminologie. године највише лица из узорка од 1094 испитаника било жртва неког имовинског кривичног дела.51 Имовинска кривична дела доминирају у укупном криминалитету. F. У бившој СР Југославији од укупног броја осуђених лица у току 1994. како кривичних дела против друштвене имовине. В. односно својине и б) кривична дела уперена против непокретне имовине. године 24. 52 С. односно имовине уопште и имовинских права и интереса. 50 Обим и динамика кривичних дела против имовине У готово свим земљама света имовински криминалитет. Keiser G. Константиновић . Значајних 16% испитаника изјавило је да су били жртве провалне крађе. док је њих 19.6% испитаника. године. 13 -14. године.Ристановић. Такође жртве крађе су чешће биле жене (66. Myller. Ниш.2%). 26. године. већ на њено оштећење или уништење (нпр.International (Crime) Victim Survey показала је да је у периоду од 1991-1996. 51 9 .8% било виктимизирано оштећењем аутомобила52. стр.е) кривична дела којима се не иде на присвајање ствари. 30. стр. 2008. Такође анкета о виктимизацији која је 1996. Разбојништво је пријављено од стране 4.8%) него мушкарци (33.Вилић. Wahlfachbucher 1982.. Према објекату напада. 2003. године спроведена у Београду као део међународног истраживања жртава криминалитета . имовинских права и интереса. Ниш. стр. пре свега разни облици крађе представљају свакодневну појаву те се често говори да је у питању масовни криминалитет. стр. 2003.4% осуђено је за кривична дела против приватне и друштвене имовине.3% испитаника. односно да је провална крађа била покушана у њиховом стану.

Oxford.510 17. 56 Г. Myller. Са економским развојем друштва стопа имовинских кривичних дела углавном расте брже него стопа насилних кривичних дела тако да је и за већину развијених западних земаља карактеристичан имовински криминалитет као најраспрострањенији. The Oxford Handbook of Criminology.94% 40. Највећи број кривичних дела против имовине извршен је 1994. Keiser. Kriminologie.372 13. Precis de droit Staempfil. провалне крађе и преваре су у највећој мери концентрисане у индустријализованим земљама.28% 93. него кривичних дела извршених против друштвене имовине. Maguire. Р.403 19. 1994. str.058 84.960 83. године 80. F.47% 40.11% 55. str.56 Слична ситуација постоји и у већини других земаља запада. јасно се намеће закључак да је знатно и вишеструко већи број имовинских кривичних дела извршених против приватне имовине.59% 10. колико је последица већег броја прилика за његово вршење у развијеним земљама. То значи да имовински криминалитет није толико последица стања аномије у друштву. 57 М. 368.127 53. године.110 16. године и то 86. C. а најмање 1995.89% 13. Bern.25% 58.кривична дела против друштв.611 82. Подаци добијени међународним истраживањем виктимизације поткрепљују овакву тврдњу с обзиром да указују на то да број крађа аутомобила одређене марке расте са бројем власника те марке аутомобила као и са популарношћу коју та марка аутомобила има у друштву.91% 11.070 48.892 68. године када је регистровано 48. године. години односило не неки део моторног возила. То би се могло објаснити највећом концентрацијом материјалних добара (посебно аутомобила) у богатим земљама. године највише порасла стопа извршених крађа.788 83.825 82. и то око 82.72% 74.391 80. док је 1992.09% 52. Wahlfachbucher.41% 46.114 16. 1991.65% 54.902 57.28%.704 Из предњег табеларног прегледа јасно се види да је евидентиран велики број кривичних дела на подручју Републике Србије извршених против приватне имовине. Слична ситуација постоји и у САД.151.06% 8. Следе крађе 55 М. 259.89% 10.95%.666 81. године пријављено 2 милиона више крађа него 1969. Clarenden Press.134 64. 10 2003 . Према расположивим подацима крађе аутомобила.75% 14.4%.11% 50.002 49. године.772 64.486 18.007 18. имовине кривична дела против приватне имовине укупно 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 18.35% 10. У Великој Британији је током 1990 и 1991. 1982. Р.069 15.151 72. Precis de criminologie.30% 46. Највише кривичних дела против приватне имовине извршено је 2003. односно из аутомобила и из робних кућа. године имовинска кривична дела чинила чак 80% укупног пријављеног криминалитета.70% 7. а најмањи 2000. чиме је на пример у СР Немачкој 1990. а број других оружаних крађа за 672%. године и то 93. Morgan. године у Француској је број провалних крађа порастао за 417%. str. године.55 У Немачкој су 1990.765 81.411 17. а у Аустрији 77.501 19. Између 1963 и 1980. посебно крађа аутомобила. Посебно пада у очи велики број крађа ауто радија. године причињена штета од 450 милиона ДМ.335 61.11%. При томе.53% 8. У Канади је на пример стопа тешких крађа учетворостручена у периоду 1961 – 1982. године.748 80. где се више од једне петине свих крађа регистрованих у 1990.902 кривична дела против имовине. 136. Reiner.332 86. Killias.57 У прилог овоме иду и подаци према којима се највише краду аутомобили.

Нико не може бити лишен своје имовине.465 кривичних дела против имовине). Тако суочени са немогућношћу да обезбеде средства за егистенцијални минимум. у структури дела општег криминалитета најбројнија су кривична дела против имовине. прихода и добара која неком субјекту припадају.991 извештај о почињеном кривичном делу против 3. у већини држава које пролазе кроз период транзиције долази до економских криза и депресија док привреда бива до те мере разорена да се њен коначни опоравак не може ни наслутити. Претходна одредба међутим ни на који начин не утиче на право државе да примењује законе које 11 . осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права. За ова кривична дела поднесен је 6. Расветљено је 36. незапосленост. просјачење. Сиромаштво се тако налази у најтешњој вези са појавом. Кривична дела против имовине чине једну јединствену и посебно инкриминисану групу кривичних дела у Кривичном законику Републике Србије из 2005. ширењем и структуром имовинских кривичних дела (кривичних дела која се врше према имовини другог физичког и правног лица). губитак људског достојанства. Наиме. Укупна расветљеност ових кривичних дела је 44%.3% кривичних дела против имовине код којих је извршилац у време сазнања за кривично дело био непознат. Све то у већој или мањој мери бива повезано са неизвесном економском ситуацијом за људе и њихову породицу па долази до њиховог општег сиромашења. коцкање итд.471 лица. проституција. крађе из зграде (14%) и крађе по продавницама (16%). скуп права тј. без обзира на врсту имовине која се њима напада. И расположиви статистички подаци о обиму. Истовремено у већини земаља имовински криминалитет показује не само општу тенденцију раста већ и значајну тенденцију пораста тешких крађа и других тешких имовинских кривичних дела попут разбојништва. социјални протести који попримају карактер масовности и др. 7. Такву ситуацију карактеришу апатија. Поседовање имовине је законом заштићено. посебно у условима транзиције. мада се за њихово означавање срећу и називи као што су "кривична дела против својине" или "кривична дела против добра". Заштита имовине је предвиђена прописима међународног и националног права. апстрахујући извесну терминолошку различитост у дефинисању појма поменуте групе кривичних дела. затим крађе (2. многи прибегавају вршењу кривичних дела и других социјално патолошких појава као што су скитничење. Имовина је вредност коју поседује неко правно или физичко лице. Према подацима Министарства унутрашњих послова Републике Српске за 2008. У том смислу користићемо статистичке показатеље Министарства унутрашњих послова Републике Српске.590).мотороних возила (15%). а њено противправно присвајање или оштећење сматра се деликтом криминалитета. разбојништва 187. Но. години евидентирано је 7. Тако члан 1. начине на које се то чини и без обзира на врсту последица које настају њиховим извршењем. преваре 170. године. разочарење. Он предвиђа да свако физичко или правно лице има право на неометано уживање своје имовине. Завршна разматрања У криминолошкој литератури и на западу и на истоку неподељено се истиче да социолошки (друштвени – егзогени) фактори у значајној мери утичу у етиологији криминалитета. Међу деликтима против имовине најбројније су тешке крађе (3. прикривања 172 и др. може се закључити да је објекат њихове заштите имовина. од чега 339 крађа возила. неизвесност.718). годину. У теорији кривичног права ова кривична дела најчешће се дефинишу као имовинска кривична дела. Првог протокола уз Европску конвенцију о људским правима гарантује право на имовину. динамици и струкури имовинских кривичних дела у Републици Српској дају основе за сличне закључке.586 или 64% од укупно евидентираних (у 2007.

2) манифестованост . уцена. 5) специјализација у начину извршења и верзирање за једну врсту кривичних дела. 4) професионализација све већег броја криминалаца. посебно код тежих и сложенијих имовинских кривичних дела попут извршења тешких случајева разбојништава.уочљивост кривичних дела и анонимност учинилаца. крађа (скупоцених) моторних возила. У теорији се истичу следеће карактеристике имовинског криминалитета: 1) масовност и стална тенденција апсолутног и релативног пораста.велика маневарска покретљивост и коришћење разних врста превозних средстава. Property criminality and poverty Phd Ljubinko Mitrović College of Internal Affairs in Banja Luka 12 . изнуда. 6) мобилност . прикривања културних добара и слично. Овај проценат код нас је годинама с осцилацијама и извесним стагнацијама и износи око 10% годишње. што је у нашем законодавству као и у већини иностраних законодавстава предвиђено као квалификовани и отежавајући облик извршења кривичног дела и 9) динамичност и прилагодљивост друштвеним условима.повезаност за извршиоцима истородних кривичних дела из других држава.организација учинилаца кривичних дела у организацијске облике група или банди. превара. 7) интернационализација . 3) поврат или рецидивизам. уништења или прикривања архивске грађе.сматра потребним да би регулисала коришћење имовине у складу са општим интересима или да би обезбедила наплату пореза или других дажбина или казни. 8) организованост .

Phd Dragan Jovašević Faculty of Law in Niš Abstract: Numerous criminology research were carried out not only in the United States. the longer it takes. Namely. especially property crime. property. 13 . vagabondism.. the dynamics and structure of property crime in the Republic of Serbia (and Republika Srpska) in relation to poverty and social crisis. poverty. but also in a number of European countries in the last shows the mutual interdependence of poverty. structure and forms of manifestation of property crime. criminal sanctions. property crime. poverty. odgovornst. which follows the process of transition and globalization. social poverty and crime. influenced by the appearance. Keywords: social crisis. begging. All these negative social changes that hold the area of the Western Balkans. spread. etc. crime. inability to find employment. a deeper social crisis. family breakdown. In this paper considers issues related to the concept. cause large negative consequences for the broad masses of loss of employment. transition. prostitution.