You are on page 1of 144

Danimir Jevremovi

io
dg
ov
or
i

Morfologija
zuba
ja
n
ita
p
t
s
e
t
a
tn
i
p
is

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori


Autor:
Prof. dr sci. Danimir Jevremovi, vanredni profesor
Izdava:
Stomatoloki fakultet, Panevo
Za izdavaa:
Prof. dr Desanka Ceni- Miloevi, dekan
Recenzenti:
Prof. dr Saa Stankovi
Univerzitet u Niu, Medicinski fakultet odsek stomatologija
Doc. dr Tatjana Pukar
Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet odsek stomatologija
Lektor i korektor
Jelena Kosti
Grafika obrada i naslovna strana
Branko Stankovi
tampa
Grafos Internacional d.o.o. Panevo
Tira
300 primeraka
Odlukom Nastavno-naunog vea Stomatolokog fakulteta u
Panevu, br. 627/1 2014 od 29. 05. 2014. godine, ovaj rukopis
odobren je za tampu kao pomoni udbenik za integrisane
akademske studije stomatologije.

Sadraj

Predgovor5
Deo I - Pitanja
Poglavlje I Opta znanja o zubima

Poglavlje II Posebne morfoloke karakteristike zuba 17


Poglavlje III Klasa sekutia

27

Poglavlje IV Klasa onjaka

41

Poglavlje V Klasa pretkutnjaka

47

Poglavlje VI Klasa kutnjaka

61

Deo II - Odgovori
Poglavlje I 

79

Poglavlje II 

86

Poglavlje III 

96

Poglavlje IV 

110

Poglavlje V 

116

Poglavlje VI 

129

Num quam retrorsum


Nikad nazad
Ciceron

Predgovor
Morfologija zuba predstavlja prvi struni predmet, s kojim
se sreu budui doktori stomatologije. Za mnoge studente,
koji nemaju prethodno predznanje iz srednje strune kole,
ona je i prvi dodir sa specifinostima stomatognatnog sistema.
Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori,
namenjena je studentima I godine Stomatolokog fakulteta,
prema Nastavnom planu i programu integrisanih akademskih
studija. Ona je bazirana na teorijskim principima osnovnog
udbenika (Osnovi dentalne morfologije, . Martinovi,
Slubeni glasnik, Beograd 2000.), kao i usaglaene literature
(Atlas oblika i forme zuba, D. Jevremovi, Stomatoloki
fakultet, Panevo, 2012, i Morfologija zuba praktikum,
D. Jevremovi, Stomatoloki fakultet, Panevo, 2011).
Po respektivnim poglavljima udbenika dato je 300
pitanja, zatvorenog i otvorenog tipa (ponueni odgovori ili
dopisivanje). Kod pitanja zatvorenog tipa, taan je samo jedan
od ponuenih odgovora. Ispitni test sastoji se od razliitih
kombinacija datih pitanja.
Reenja ispitnih test pitanja nalaze se u drugom delu
knjige.
Mogunost provere sopstvenog znanja, u toku pripreme za
ispit, predstavlja znaajno olakanje studentima, omoguava
postizanje optimalnih rezultata i savladavanje predvienog
gradiva.

Autor

Deo I

Pitanja

Poglavlje I

Opta znanja
o zubima

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

10

1.

 rema periodu nicanja, zubi se dele na:


P
a) _________________________________
b) __________________________________

2.

 ovek, slino ostalim sisarima, spada u:

a) monodonte
b) difiodonte
c) polidonte

3.

 ojam heterodont podrazumeva:


P
a) prisustvo heterogenih polnih karakteristika
humane denticije
b) prisustvo razliitih klasa i tipova zuba
c) prisustvo heterodontne veze mlenih i
stalnih zuba
d) prisustvo veeg broja gradivnih tkiva zuba

4.

 eriodi denticije su:


P
a) __________________________________
b) __________________________________
c) __________________________________

5.

 entalna formula oznaava:


D
a) broj zuba u svakoj klasi
b) broj zuba u svakoj vilici
c) broj zuba u gornjem levom kvadrantu
d) broj zuba u gornjem desnom kvadrantu

6.

Period primarne denticije zavrava se:


a) nicanjem prvog mlenog molara
b) nicanjem prvog stalnog molara
c) nicanjem mlenog onjaka
d) nicanjem stalnog onjaka

7.

Jedini stalni zubi, koji nisu supstituentni, su:


a) sekutii
b) onjaci
c) premolari
d) molari

8.

 beleite gonji desni lateralni sekuti, gornji


O
levi prvi molar i donji desni drugi premolar:
binarni sistem:_______________________
Palmerova metoda: ___________________

11

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

9.

 ravci pri opisu zuba su:


P
a) __________________________________
b) __________________________________
c) __________________________________

10. V
 idljiva granica zuba prema okruenju naziva
se _______, a njeni segmenti su _______.
11. T
 opografskoanatomski znaci na zubima su:
a) __________________________________
b) __________________________________
c) __________________________________
d) __________________________________
12. D
 efiniite pravilan znak ugla kod prednjih zuba:
____________________________________
____________________________________
13. P
 ri odreivanju znaka ugla, zub se posmatra
sa:
a) mezijalnog aspekta
b) distalnog aspekta
c) vestibularnog aspekta
d) palatinalnog aspekta

12

I
14. Z
 nak ugla moe biti:
a) __________________________________
b) __________________________________
c) __________________________________
15. O
 brnut znak ugla uvek pokazuje:
a) gornji prvi molar
b) donji prvi molar
c) gornji prvi premolar
d) donji prvi premolar
16. Z
 ub, koji pokazuje este varijacije znaka ugla
je:
a) drugi donji molar
b) prvi donji molar
c) prvi gornji premolar
d) drugi gornji premolar
17. D
 onji centralni sekuti najee pokazuje:
a) pravilan znak ugla
b) obrnut znak ugla
c) ne pokazuje znak ugla
18. D
 efiniite znak luka:
__________________________________
__________________________________
13

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

19. Z
 nak ugla i znak luka se, kao topografsko
anatomski znaci na zubima:
a) uvek podudaraju
b) ponekad podudaraju
c) uvek mimoilaze
d) uvek vezuju za znak korena zuba
20. Z
 nak korena oznaava inklinaciju celokupnog
korena:
a) mezijalno
b) distalno
c) vestibularno
d) palatinalno
21. D
 istalni nagib korena zuba i distalna
inklinacija apikalne treine korena zuba su
meusobno:
a) povezani
b) nezavisni
c) povezani s lingvalnim nagibom krune
d) povezani s znakom ugla i luka zuba
22. ________________ grana viekorenih zuba
obino pokazuje distalni nagib korena, ali
mezijalnu inklinaciju ________ treine.

14

I
23. T
 ipian primer zuba, koji pokazuje distalni
nagib korena, a odsutnu apikalnu inklinaciju
je:
a) gornji centralni sekuti
b) gornji lateralni sekuti
c) gornji onjak
d) donji prvi molar
24. D
 efiniite lingvalni nagib krune:
__________________________________
__________________________________
25. P
 rilikom odreivanja lingvalnog nagiba krune
zuba, zub treba posmatrati s
___________________ aspekta.
26. L
 ingvalni nagib krune karakteristian je za:
a) donje prednje zube
b) donje bone zube
c) gornje prednje zube
d) gornje bone zube
27. Z
 ub, koji pokazuje sve tri varijacije znaka ugla
i luka je
__________________________________

15

28. D
 istopija predstavlja:
a) prisustvo zuba u distalnom delu vilice
b) prisustvo zuba u distalnom delu klase
c) prisustvo zuba na atipinom mestu
d) prisustvo zuba blizu medijalne linije
29. O
 snovni atributi humane denticije su:
a) __________________________________
b) __________________________________
c) __________________________________
d) __________________________________

Poglavlje II

Posebne morfoloke
karakteristike zuba

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

30. K
 lasa zuba, koja nema kvrice, su:
a) sekutii
b) onjaci
c) premolari
d) molari
31. S
 olitarnu kvricu ne poseduje:
a) donji onjak
b) gornji onak
c) gornji prvi premolar
32. G
 rat je deo _____________________, i
predstavlja mesto ___________________
_________.
33. G
 rat pripada:
a) unutranjem okluzalnom polju
b) spoljanjem okluzalnom polju
c) i unutranjem i spoljanjem okluzalnom
polju
d) ni jedno od navedenog
34. V
 rh kvrice nalazi se na mestu ukrtanja
__________ i ______________ kvrinog
grebena.

18

II

35. S
 agitalni kvrini greben prua se u
______________ pravcu.
36. T
 ransverzalni kvrini greben prua se u
________________ pravcu.
37. K
 vrinogrebenska (deobna linija) deli
okluzalnu povrinu na ________ i _________
okluzalno polje.
38. T
 ransverzalni kvrini greben preseca
kvrinogrebensku liniju u predelu
___________.
39. T
 ransverzalni kvrini greben je deo:
a) unutranjeg okluzalnog polja
b) spoljanjeg okluzalnog polja
c) i unutranjeg i spoljanjeg okluzalnog polja
d) ni jedno od navedenih
40. S
 vaka kvrica poseduje sledei broj
triangularnih grebena:
a) dva
b) tri
c) etiri
d) pet
19

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

41. G
 rat deli triangularni greben na _________ i
________ padinu.
42. K
 vrge, kao osnovni elementi kvrino
grebenskog kompleksa, predstavljaju:
a) velike kvrice
b) mini kvrice
c) vie povezanih kvrica
d) kvrice odvojene centralnom fisurom
43. T
 uberculum se obino sree na:
a) vestibularnoj povrini gornjih prednjih zuba
b) palatinalnoj povrini gornjih prednjih zuba
c) vestibularnoj povrini donjih prednjih zuba
d) palatinalnoj povrini donjih prednjih zuba
44. C
 ingulum se nalazi na oralnoj povrini:
a) stalnih prednjih zuba
b) stalnih bonih gornjih zuba
c) stalnih bonih donjih zuba
d) svih stalnih zuba
45. M
 arginalni greben bonih zuba nastaje
spajanjem ________________________ sa
_______________________________.

20

II
46. M
 arginalni greben moe se nai na:
a) oralnim povrinama bonih zuba
b) oralnim povrinama prednjih zuba
c) vestibularnim povrinama bonih zuba
d) vestibularnim povrinama prednjih zuba
47. M
 arginalni grebeni dva susedna zuba obino
se:
a) nalaze na istom nivou
b) nalaze locirani okluzalnije kod mezijalnog
zuba
c) nalaze locirani apikalnije kod distalnog
zuba
d) ne poklapaju
48. C
 rista supplementaria predstavlja uzvienje u
odnosu na:
a) centralnu brazdu
b) dopunsku brazdu
c) okruglasto uzvienje
d) greben

21

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

49. T
 riangularni greben je:
a) linijski greben
b) povrinski greben
c) konkavni greben
d) dopunski greben
50. P
 osmatrano s okluzalnog aspekta, na tek
izniklim sekutiima, uoava se _____________,
dok se, u sluaju abrazije, zapaa
_______________.
51. S
 eivna ivica predstavlja _________ profil
________ povrine krune zuba.
52. M
 ezijalni grebeni bukalnih kvrica gornjih
molara sadre, ponekad, i :
a) tubere
b) fisure
c) stilete
d) kumuluse
53. K
 osi greben prostire se od ____________
prema _________________ kvrici.

22

II
54. K
 vrica zuba sastoji se od etiri kvrina
grebena, i to:
a) ___________________
b) ___________________
c) ___________________
d) ___________________
55. L
 ingvalna jama je:
__________________________________
56. T
 riangularni greben je podeljen ______ na
_________ i ________ padinu.
57. K
 umulusi se obino sreu na:
a) tek izniklim sekutiima
b) tek izniklim molarima
c) sekutiima nakon due funkcije
d) molarima nakon due funkcije
58. G
 lavna brazda prua se u:
a) meziodistalnom pravcu
b) vestibulooralnom pravcu
c) bilo kom pravcu

23

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

59. U
 odnosu na morfoloke karakteristike i
pravac pruanja, brazde se dele na:
a) __________________________________
b) __________________________________
c) __________________________________
d) __________________________________
60. C
 entralna fisura se, na mezijalnom i distalnom
kraju unutranjeg okluzalnog polja, zavrava
sa izraenom _______.
61. O
 d fosse triangularis odvajaju se manje
___________.
62. F
 ossa triangularis nalazi se u predelu:
a) podnoja unutranje padine marginalnog
grebena
b) podnoja spoljanje padine marginalnog
grebena
c) podnoja unutranje padine bukomezijalne
kvrice
d) podnoja spoljanje padine bukomezijalne
kvrice

24

II
63. B
 oni zidovi dopunske brazde uestvuju u
izgradnji _____________ grebena i _________
grebena.
64. P
 oprena brazda je karakteristika fisurnog
kompleksa:
a) sekutia
b) onjaka
c) premolara
d) molara
65. F
 isura transversalis prua se u ____________
pravcu.
66. U
 odnosu na morfoloke karakteristike i
lokaciju, jame se dele na:
a) _________________________
b) _________________________
c) _________________________
d) _________________________
67. B
 azu trougla lingvalne jame ini
_______________.

25

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

68. L
 ingvalna jama se nalazi na lingvalnoj
povrini:
a) pojedinih prednjih zuba
b) svih prednjih zuba
c) pojednih bonih zuba
d) svih bonih zuba
69. Kao bono seivo denticije, funkcioniu
mezijalni i distalni grebeni sledeih kvrica:
a) gornjih palatinalnih, donjih bukalnih
b) gornjih palatinalnih, donjih lingvalnih
c) gornjih bukalnih, donjih bukalnih
d) gornjih bukalnih, donjih lingvalnih
70. J amica se obino nalazi na:
a) deobnoj liniji
b) krajevima centralne fisure
c) vrhu kvrice
d) gratu

26

Poglavlje III

Klasa sekutia

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

71. A
 tributi klase sekutia su:
a) __________________________________
b) __________________________________
c) __________________________________
d) __________________________________
e) __________________________________
72. N
 ajmanji zub stalne denticije je:
a) gornji lateralni sekuti
b) donji centralni sekuti
c) donji umnjak
d) gornji umnjak
73. N
 ajei broj kumulusa je:
a) jedan
b) dva
c) tri
d) etiri
74. P
 oloaj marginalnih grebena sekutia je,
u odnosu na analogni poloaj marginalnih
grebena bonih zuba:
a) slian
b) razliit
c) varira u zavisnosti od tipa zuba
d) varira u zavisnosti od zubnog luka
28

II
I

75. Z
 a razliku od prednjih zuba, boni zubi
nemaju:
a) marginalni greben
b) cingulum
c) kvricu
d) ni jedno od navedenih
76. P
 osmatrano s vestibularnog aspekta, kruna
gornjeg centralnog sekutia ima _________
oblik, a s proksimalnog aspekta je ___________
oblika.
77. N
 ajiri meziodistalni promer zuba, od
sekutia, ima:
a) gornji centralni sekuti
b) gonji lateralni sekuti
c) donji centralni sekuti
d) donji lateralni sekuti
78. N
 ajmanju razliku irine i visine zuba pokazuje
_____________________.

29

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

79. U
 odnosu na meziodistalni smer,
kruna gornjeg centralnog sekutia je, u
incizocervikalnom smeru:
a) neznatno vea
b) neznatno manja
c) znatno vea
d) znatno manja
80. K
 od gornjeg centralnog sekutia, posmatrano
s labijalnog aspekta, visina konture distalnog
profila nalazi se ____________ u odnosu na
mezijalnu visinu konture.
81. D
 istalni profil vestibularne povrine gornjeg
centralnog sekutia je, u odnosu na mezijalni:
a) krai
b) dui
c) iste duine
d) varira u odnosu
82. N
 ajvei konveksitet cervikalne linije gornjeg
centralnog sekutia nalazi se u _________
smeru.
83. Uloga cinguluma je ______________________.

30

II
I
84. N
 a poprenom preseku u predelu spoja
krune i korena, gornji centralni sekuti ima
__________ konturu.
85. N
 a labijalnom aspektu gornjeg centralnog
sekutia nalaze se dva prava, plitka
udubljenja, koja se nazivaju ______________ i
______________ razvojna depresija.
86. P
 reklopne linije gornjeg centralnog sekutia
nalaze se na:
a) cervikalnoj treini palatinalog aspekta
b) okluzalnoj treini palatinalnog aspekta
c) cervikalnoj treini vestibularnog aspekta
d) okluzalnoj treini vestibularnog aspekta
87. G
 ornji centralni sekuti obino ima _________
nagib korena, i ________ nagib cervikalne
treine korena.
88. P
 alatinalni aspekt gornjeg centralnog sekutia
je, u odnosu na vestibularni:
a) vei
b) dui
c) iri
d) ui
31

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

89. C
 ervikalna linija palatinalnog aspekta gornjeg
centralnog sekutia ima visinu konture
pomerenu:
a) mezijalno
b) distalno
c) vestibularno
d) oralno
90. G
 rebeni, koji se, ponekad, pruaju od
cinguluma gornjeg centralnog sekutia ka
seivnoj ivici, imaju oblik slova:
a) H
b) V
c) W
d) Y
91. L
 ingvogingivalna brazda gornjeg centralnog
sekutia, ukoliko postoji, razdvaja ________ od
_______________.
92. F
 oramen caecum se najee nalazi na:
a) gornjem centralnom sekutiu
b) donjem centralnom sekutiu
c) gornjem lateralnom sekutiu
d) donjem lateralnom sekutiu

32

II
I

93. N
 ajvei konveksitet palatinalnog aspekta
gornjeg centralnog sekutia nalazi se na:
a) mezijalnom marginalnom grebenu
b) distalnom marginalnom grebenu
c) cingulumu
d) seivnoj ivici
94. P
 alatinalni profil mezijalnog aspekta gornjeg
centralnog sekutia ima oblik slova:
a) A
b) Z
c) S
d) J
95. I ncizalna povrina gornjih sekutia,
posmatrana s mezijalnog aspekta, nagnuta je:
a) palatinalno
b) vestibularno
c) mezijalno
d) distalno

33

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

96. M
 ezijalna kontaktna zona gornjeg centralnog
sekutia usmerena je:
a) labiooralno
b) meziodistalno
c) distopalatinalno
d) meziovestibularno
97. D
 istalni aspekt gornjeg centralnog sekutia je,
u odnosu na mezijalni:
a) konveksniji
b) konkavniji
c) ravniji
d) izdueniji
98. G
 lenocementni spoj distalnog aspekta
gornjeg centralnog sekutia je, u odnosu na
mezijalni:
a) vie konveksan
b) manje konveksan
c) izraeniji
d) identian

34

II
I
99. P
 osmatrano s incizalnog aspekta, cingulum
gornjeg centralnog sekutia nagnut je:
a) vestibularno
b) oralno
c) mezijalno
d) distalno
100. U odnosu na distalni, mezijalni profil incizalnog
aspekta gornjeg centralnog sekutia je:
a) krai
b) ui
c) neto dui
d) skoro dva puta dui
101. Zub, koji esto pokazuje mezijalni nagib
korena, je:
a) gornji prvi molar
b) gornji prvi premolar
c) donji lateralni sekuti
d) gornji centralni sekuti

35

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

102. Koren gornjeg centralnog sekutia je, najee,


u odnosu na krunu:
a) jednake duine
b) manje duine
c) tri puta dui
d) jedan i po puta dui
103. Osnovne varijacije oblika krune gornjeg
centralnog sekutia su:
a) _____________________
b) _____________________
c) _____________________
104. Fissura lingvocervicalis najee se
nalazi na ____________ aspektu zuba
________________________.
105. Ako se izuzme umnjak, najvei broj
morfolokih varijacija pokazuje:
a) gornji prvi molar
b) donji prvi premolar
c) gornji lateralni sekuti
d) donji onjak

36

II
I
106. U odnosu na centralni, gornji lateralni sekuti
ima manje dimenzije svih parametara, osim:
a) mezijalnog aspekta krune
b) distalnog aspekta krune
c) vestibularnog aspekta krune
d) korena
107. Kumulusa, na labijalnom aspektu gornjeg
lateralnog sekutia, obino ima:
a) jedan
b) dva
c) tri
d) etiri
108. Varijacije oblika labijalne konture gornjeg
lateralnog sekutia su:
a) ______________________
b) ______________________
c) ______________________
d) ______________________

37

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

109. Foramen caecum gornjih prednjih zuba


predstavlja:
a) lingvalnu kvricu
b) lingvalnu jamicu
c) lingvalnu brazdu
d) lingvalnu padinu
110. Dens in dente predstavlja ____________
koja kree od ______________ kod zuba
________________________.
111. Cingulum lateralnog sekutia, u odnosu na
centralni, obino je:
a) jae izraen
b) slabije izraen
c) jednak
d) neprimetan
112. U okviru klase zuba, najvei nesklad u veliini
pokazuju ______________ i _____________
sekuti.

38

II
I

113. Pokretno seivo denticije predstavljaju:


a) gornji centralni sekutii
b) gornji premolari
c) donji sekutii
d) donji molari
114. Visina konture proksimalnih profila labijalnog
aspekta donjih centralnih sekutia nalazi se:
a) na istom nivou, blie seivnoj ivici
b) na istom nivou, blie cervikalnoj liniji
c) na istom nivou, na sredini zuba
d) na razliitom nivou
115. Donji centralni sekuti, kao jedinstvenu pojavu
u denticiji, pokazuje
__________________________________
116. Donji levi i desni centralni sekuti mogue je
razlikovati na osnovu
__________________________________
117. Incizalna povrina donjeg centralnog sekutia
nagnuta je _________.

39

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

118. Proksimalni kumulusi donjeg centralnog


sekutia pokazuju sledee karakteristike:
a) priblino su isti
b) uvek su razliiti
c) mezijalni je vei od distalnog
d) distalni je vei od mezijalnog
119. Po pitanju lokalizacije kontaktnih taaka,
jedinstveno obeleje u klasi sekutia pokazuje:
a) gornji centralni sekuti
b) donji centralni sekuti
c) gornji lateralni sekuti
d) donji lateralni sekuti
120. Navedite makar dve razlike labijalnog aspekta
donjeg centralnog i lateralnog sekutia:
a) __________________________________
b) __________________________________
c) __________________________________
121. Koren donjeg lateralnog sekutia je, u odnosu
na centralni:
a) dui i iri
b) dui i ui
c) krai i iri
d) krai i ui
40

Poglavlje IV

Klasa onjaka

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

122. Solitarna kvrica je atribut klase ______.


123. Ugaonim zubima smatraju se zubi iz klase:
a) sekutia
b) onjaka
c) premolara
d) molara
124. Atributi klase onjaka su:
a) __________________________________
b) __________________________________
c) __________________________________
d) __________________________________
125. Labijalni aspekt gornjeg onjaka ima oblik
____________.
126. ____ onjaka predstavlja inklinaciju kvrinih
grebena prema temenima uglova.
127. _______________________ deli lingvalnu jamu
gornjeg onjaka na mezijalni i distalni deo.
128. Distalna kontaktna zona gornjeg onjaka
nalazi se u _______ treini.

42

IV
129. Kod gornjeg onjaka, visina konture
mezijalnog profila vestibularnog aspekta
nalazi se blizu _______________, dok se
visina konture distalnog profila nalazi u
___________.
130. Mezijalni kvrini greben incizanog profila
vestibularnog aspekta neabradiranih gornjih
onjaka je, u odnosu na distalni:
a) krai
b) dui
c) simetrian
d) jednak
131. Kod tek izniklih onjaka, vrh kvrice nalazi
se ___________________ zuba, ali se tokom
funkcije pomera ________.
132. Ramena onjaka postavljena su:
a) na istom nivou
b) na razliitim nivoima
c) simetrino
d) nita od navedenog

43

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

133. Lingvalna jama gornjeg onjaka podeljena


je ___________________________ na
______________ i ______________ deo.
134. Mezijalna cervikalna linija proksimalnih
aspekata gornjeg onjaka je ___________ u
odnosu na distalnu cervikalnu liniju.
135. Najupadljivija karakteristika cervikalne treine
mezijalnog aspekta gornjeg onjaka je:
a) umerena debljina
b) ekstremna debljina
c) umerena redukovanost
d) ekstremna redukovanost
136. Posmatrano s incizalnog aspekta, distalni deo
gornjeg onjaka je, u odnosu na mezijalni:
a) iri
b) ui
c) krai
d) ispupen
137. Lobusi gornjeg onjaka su _________,
_________ i ________, i oni su razdvojeni
_______________ i ______________ brazdom.

44

IV
138. Posmatrano s incizalnog aspekta, na gornjem
onjaku dominira _________ lobus.
139. Oblikom klina kod gornjeg onjaka
naziva se onaj zub, koji ima
_____________________________.
140. Najdui koren u dentalnom luku pokazuje
_____.
141. Koren gornjeg onjaka je iri u
_______________ pravcu.
142. Longitudinalna brazda korena gornjeg onjaka
obino je jae izraena:
a) mezijalno
b) distalno
c) vestibularno
d) oralno
143. Cingulum je jae razvijen kod ______ onjaka.
144. Kukast oblik korena gornjeg onjaka
podrazumeva da je koren naglo zakrivljen u
_________ delu.

45

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

145. Kvrica donjeg onjaka je, u odnosu na gornji:


a) vea i tuplja
b) manja i tuplja
c) vea i otrija
d) manja i otrija
146. Posmatrano s vestibularnog aspekta,
zakrivljenost krune u odnosu na koren naziva
se ________, i sree se kod ___________.
147. Po dimenzijama labijalnog aspekta, kruna
donjeg onjaka je ___ i ____ u odnosu na
gornji onjak.
148. Dupli koren se, u klasi onjaka, moe ponekad
nai kod:
a) gornjeg onjaka
b) donjeg onjaka
c) nikad se ne nalazi
149. Premolarizacija kod donjeg onjaka
podrazumeva _________________________.
150. Cervikalna linija donjeg onjaka, u odnosu
na istoimenu liniju prvog donjeg premolara,
pokazuje _______________.

46

Poglavlje V

Klasa pretkutnjaka

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

151. Bikuspidima se nazivaju zubi iz klase:


a) sekutia
b) onjaka
c) premolara
d) molara
152. Bukalni koridor je
__________________________________
153. Opiite obrnut znak ugla kod prvog gornjeg
premolara:
__________________________________
__________________________________
154. Posmatrano s proksimalnog aspekta, opti
oblik gornjeg prvog premolara je ___________.
155. Na okluzalnom profilu vestibularnog aspekta
prvog gornjeg premolara, proksimalni kvrini
grebeni se stapaju s vrhom kvrice pod:
a) otrim uglom
b) pravim uglom
c) tupim uglom
d) ne spajaju se

48

V
156. Vrh bukalne kvrice prvog gornjeg premolara,
posmatrano s vestibularnog aspekta, kod
izniklih zuba pomeren je ________.
157. Konveksitet cervikalne linija vestibularnog
aspekta gornjih premolara je, u odnosu na
prednje zube:
a) ekstremno izraen
b) manje izraen
c) neizraen
158. Visina konture bukalnog profila mezijalnog
aspekta prvog gornjeg premolara nalazi se u
___________ treini, dok se kod lingvalnog
profila nalazi u _______ treini.
159. Mezijalni marginalni greben prvog gornjeg
premolara preseen je tzv. ________, koji slui
kao __________.
160. Duboka depresija cervikalne treine mezijalne
povrine krune prvog gornjeg premolara
naziva se ___________________.

49

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

161. Vrh bukalne kvrice gornjeg prvog premolara,


posmatran s okluzalnog aspekta, pomeren je
________.
162. Vrh palatinalne kvrice gornjeg prvog
premolara, posmatran s okluzalnog aspekta,
pomeren je _________.
163. Mezijalni greben palatinalne kvrice prvog
gornjeg premolara je _____ u odnosu na
distalni.
164. Unutranje okluzalno polje prvog gornjeg
premolara vidljivije je, ako se posmatra s
_________ proksimalnog aspekta.
165. Kod gornjeg prvog premolara, posmatrano
s okluzalnog aspekta, pozicija vrha bukalne
kvrice daje veu duinu:
a) meziobukalnom kvrinom grebenu
b) distobukalnom kvrinom grebenu
c) oba grebena su iste duine

50

V
166. Posmatrano s okluzalnog aspekta prvog
gornjeg premolara, brazdom je preseen:
a) mezijalni marginalni greben
b) distalni marginalni greben
c) oba marginalna grebena
d) nijedan marginalni greben
167. Triangularne fose gornjih premolara sastoje se
od:
a) ________________
b) ________________
c) ________________
168. Posmatrano s okluzalnog aspekta prvog
gornjeg premolara, mezijalna triangularna
fosa sadri dopunsku _____________________.
169. Korensko stablo je:
__________________________________
170. Korensko stablo sree se kod:
a) jednokorenih zuba
b) viekorenih zuba
c) svih zuba
d) samo zuba u gornjoj vilici

51

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

171. Zvonast oblik krune nalazi se kao varijacija


oblika:
a) gornjeg centralnog sekutia
b) donjeg onjaka
c) gonjeg prvog premolara
d) donjeg umnjaka
172. Jedinstveno obeleje u klasi premolara
pokazuje koren ____________________, i to
__________________.
173. Ukoliko koren premolara ima tri grane, pri
emu je jedna lokalizovana palatinalno, a
dve bukalno, onda se takva pojava naziva
___________.
174. Bukalna kvrica drugog gornjeg premolara, u
odnosu na prvi, je:
a) via
b) otrija
c) nia
d) prominentnija

52

V
175. Poreajte zube u klasi premolara po razlici u
visini kvrica (od najvee do najmanje):
a) _____________________
b) _____________________
c) _____________________
d) _____________________
176. Visine bukalne i palatinalne kvrice drugog
gornjeg premolara su:
a) veoma razliite
b) dosta razliite
c) skoro jednake
d) nejednake
177. Navedite razlike mezijalnog aspekta drugog
gornjeg premolara u odnosu na prvi gornji
premolar:
a) __________________________________
b) __________________________________
c) __________________________________
d) __________________________________
178. Posmatrano s okluzalnog aspekta, znak
ugla drugog gornjeg premolara odreen je
______________________________.

53

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

179. Centralna fisura drugog gornjeg premolara je


_____ u odnosu na prvi gornji premolar.
180. Gornji drugi premolar ima fisurni sistem
oblika slova _, dok se kao varijacija nalazi
fisurni sistem oblika slova _.
181. Jedinstven poloaj kontaktnih zona u klasi
premolara nalazi se kod ___________________.
182. Lingvalni nagib krune najizraeniji je kod:
a) prvog donjeg premolara
b) drugog donjeg premolara
c) prvog donjeg molara
d) drugog donjeg molara
183. Prvi donji premolar, po obliku i funkciji u
mastikaciji, najsliniji je ___________.
184. Posmatrano s bukalnog aspekta prvog donjeg
premolara, mezijalni kvrini greben je _____
u odnosu na distalni.

54

V
185. Jedinstvena karakteristika, koja se vidi s
bukalnog aspekta prvog donjeg premolara,
jeste _________________________________.
186. Kontaktne zone vestibularnih aspekata donjih
bonih zuba nalaze se na razliitom nivou,
osim kod:
a) prvog donjeg premolara
b) drugog donjeg premolara
c) prvog donjeg molara
d) drugog donjeg molara
187. Mezijalni aspekt prvog donjeg premolara ima
oblik ________.
188. Vrh lingvalne kvrice donjeg prvog premolara,
s mezijalnog aspekta, nalazi se u projekciji
__________________________.
189. Jedini boni donji zub, kod kojeg je
okluzalna povrina nagnuta _________, je
________________.

55

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

190. Meziolingvalna brazda prvog donjeg


premolara locirana je _________ u odnosu na
kontaktnu zonu.
191. Kod prvog donjeg premolara, posmatrano s
mezijalnog aspekta, vidljivi elementi su:
a) _______________________________
b) _______________________________
192. Poredei marginalne grebene prvog donjeg
premolara, veu razvijenost pokazuje
________ greben.
193. U odnosu na mezijalnu, distalna kontaktna
zona prvog donjeg premolara je:
a) manja
b) vea
c) jednaka
194. Nefunkcionalnom kvricom smatra se:
a) bukalna kvrica prvog donjeg premolara
b) lingvalna kvrica prvog donjeg premolara
c) bukalna kvrica drugog donjeg premolara
d) lingvalna kvrica drugog donjeg premolara

56

V
195. Posmatrajui donje premolare s okluzalnog
aspekta, osim okluzalne povrine, vidiljva
je i ____________________, to je posledica
_____________________.
196. Kao potpora bukalne kvrice donjeg
prvog premolara moe se smatrati
___________________.
197. Posmatrano s lingvalnog aspekta, celo
unutranje okluzalno polje vidljivo je kod
____________________.
198. Mezijalni marginalni greben prvog donjeg
premolara je _______ razvijen, u odnosu na
distalni.
199. Meziolingvalna brazda prvog donjeg
premolara razdvaja
__________________________________ i
__________________________________.
200. Kao jedinstvenu pojavu u denticiji,
mezijalni deo _________ kvrice zuba
___________________ ne uestvuje u okluziji.

57

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

201. Jedinstvena karakteristika u klasi premolara,


koja se moe uoiti s lingvalnog aspekta prvog
donjeg premolara, jeste
__________________________________.
202. Molarizacija donjeg prvog premolara
podrazumeva
__________________________________.
203. Najmanju visinu kvrice kod donjeg drugog
premolara pokazuje _____________________.
204. U odnosu na uzdunu osovinu zuba, okluzalna
ravan drugog donjeg premolara je:
a) paralelna
b) inklinirana
c) pod pravim uglom
205. Posmatrano s mezijalnog aspekta, kvrica
donjeg drugog premolara koja nije vidljiva je
___________________.

58

V
206. Jedinstvena karakteristika, vidljiva s
mezijalnog aspekta drugog donjeg premolara,
je __________________________________.
207. Gledano s aproksimalnih aspekata, okluzalna
povrina donjeg drugog premolara vidljivija je
s __________ aspekta.
208. Mezijalna brazda donjeg drugog premolara
razdvaja _______ i ______________ kvricu.
209. Distalna povrina drugog donjeg premolara
je, u odnosu na mezijalnu, kraa u
_________________ pravcu.
210. Centralna fisura se ne nalazi kod:
a) drugog donjeg premolara
b) prvog donjeg molara
c) prvog gornjeg premolara
d) drugog gornjeg premolara
211. Lingvalna brazda donjeg drugog premolara
razdvaja ______________ i ______________
kvricu.

59

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

212. Bukalnu i distolingvalnu kvricu


donjeg drugog premolara razdvaja
__________________.
213. Donji drugi premolar ima fisurni sistem oblika
slova _, _ ili _.

60

Poglavlje VI

Klasa kutnjaka

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

214. Atributi klase molara su:


a) __________________________
b) __________________________
c) __________________________
d) __________________________
215. Distopalatinalna kvrica, generalno,
najizraenija je kod:
a) prvog gornjeg molara
b) drugog gornjeg molara
c) treeg gornjeg molara
216. Najmanji opseg varijacija, od svih kutnjaka,
pokazuje ___________________.
217. Najveu krunu u stalnoj denticiji ima ____
_____ _____, i ona je ira u ___________
pravcu.
218. Bukalna jamica gonjeg prvog molara nalazi se
u zavretku _______ ______.
219. Cervikalni deo krune gornjeg prvog molara
moe varirati, u vidu ______________________
ili ________________________.

62

VI
220. Jedina dimenzija, koja je manja kod
prvog molara u odnosu na premolare, je
__________________________.
221. Cervikalna linija bukalnog aspekta
prvog gornjeg molara ima oblik
_____________________, dok ista linija s
palatinalne strane ima _____ oblik.
222. S bukalnog aspekta prvog gornjeg molara ne
moe se videti vrh:
a) meziopalatinalne kvrice
b) meziobukalne kvrice
c) distopalatinalne kvrice
d) distobukalne kvrice
223. U odnosu na meziobukalnu, distobukalna
kvrica prvog gornjeg molara je ______ visine.
224. Visina konture mezijalnog profila bukalnog
aspekta prvog gornjeg molara nalazi se
_____________ i ___________ treine.

63

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

225. Bukalna jamica prvog gornjeg molara


predstavlja zavretak:
a) centralne brazde
b) lingvalne brazde
c) bukalne brazde
d) mezijalane brazde
226. Bukocervikalni greben prvog gornjeg molara
prua se u ______________ pravcu.
227. Meziopalatinalna kvrica prvog gornjeg
molara zauzima ___ irine zuba.
228. Carabelli kvrica se nalazi na ____________
aspektu gornjeg prvog molara.
229. Mezijalni aspekt prvog gornjeg molara ima
_________ oblik.
230. Posmatrajui visinu kvrica s mezijalnog
aspekta prvog gornjeg molara,
________________ kvrica je via u odnosu na
____________.

64

VI
231. Opiite odnos projekcija korenova prvog
gornjeg molara u odnosu na krunu zuba:
__________________________________
232. Distalna kontaktna zona nalazi se, kod prvog
gornjeg molara, na _______ zuba.
233. Okluzalni aspekt prvog gornjeg molara ima
oblik ________.
234. Unutranje okluzalno polje prvog gornjeg
molara deli se na ______ i _____.
235. Trikuspalnotriangularni obrazac ine:
a) ______________________________
b) ______________________________
c) ______________________________
236. Vrh trigona ini ________________ kvrica.
237. Distalnu granicu trigona ini ______________.
238. Kvrice, koje ulaze u sastav trigona, su:
a) ________________________
b) ________________________
c) ________________________
65

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

239. S razvojnog aspekta, trigon predstavlja


__________________________________.
240. Talon sainjavaju _______________________ i
________________________.
241. Veliina talona se, od prvog ka treem molaru:
a) poveava
b) smanjuje
c) ne menja
242. Poreajte kvrice prvog gornjeg molara po
veliini:
a) _____________________
b) _____________________
c) _____________________
d) _____________________
243. Kosi greben kod prvog gornjeg molara ine
____________________________________ i
_____________________________________.
244. Fossa triangularis mezialis prvog gornjeg
molara nalazi se u podnoju
__________________________________.

66

VI

245. Trigonu pripadaju:


a) fossa buccalis
b) fossa centralis
c) fossa distalis
d) fossa triangularis distalis
246. Talonu ne pripada:
a) fossa distalis
b) fossa centralis
c) fossa triangularis distalis
247. Fossa distalis prvog gornjeg molara nalazi se u
podnoju ____________.
248. Fossa centralis prvog gornjeg molara sastoji se
od:
a) _____________________
b) _____________________
c) _____________________
d) _____________________
249. Fossa triangularis mesialis sastoji se od
_______________ i ______________.

67

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

250. Fossa distalis sastoji se od ______________ i


____________________.
251. Fossa triangularis distalis ne sadri:
a) distalnu jamicu
b) distalni marginalni greben
c) pomone brazde
252. Jedinstveno obeleje od korenova
kutnjaka pokazuje __________ koren
___________________ molara.
253. Palatinalni koren prvog gornjeg molara iri je:
a) meziodistalno
b) bukooralno
c) oba promera su jednake irine
254. Carabelli kvrica je varijacija, koja se sree kod
_________________, i to kod ___% ovih zuba.
255. Ukoliko postoje, pomoni tuberkulumi prvog
gornjeg molara ei su na:
a) mezijalnom marginalnom grebenu
b) distalnom marginalnom grebenu
c) kosom grebenu

68

VI
256. Meziobukalni koren prvog gornjeg molara
ima _________ inklinaciju, dok isti koren
kod drugog gornjeg molara ima ________
inklinaciju.
257. Spoljanji profili meziobukalnog i palatinalnog
korena drugog gornjeg molara, posmatrano s
mezijalnog aspekta, projektuju se:
a) u okvir profila krune
b) van okvira profila krune
c) i unutar i van profila krune
258. Bukalna brazda drugog gornjeg molara nalazi
se _________ u odnosu na istoimenu brazdu
prvog gornjeg molara.
259. Na mezijalnom marginalnom grebenu drugog
gornjeg molara ponekad se mogu nai
strukture, koje se nazivaju ___________.
260. Kontura spoljanjeg okluzalnog polja drugog
gornjeg molara, u odnosu na istoimenu
konturu prvog gornjeg molara, komprimovana
je _____________.

69

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

261. Kontura drugog gornjeg molara zavisi od


__________________________________.
262. Kontura drugog gornjeg molara varira u
obliku:
a) _______________
b) _______________
c) _______________
263. Gornji umnjak uvek je iri u ___________
pravcu.
264. Gornji umnjak najee ima _______ oblik,
posmatran s okluzalnog aspekta.
265. Ukoliko gornji umnjak pokazuje varijaciju u
smislu prisustva jedne, solitarne kvrice, tada
se on naziva _____________.
266. U fisurnom sistemu gornjeg umnjaka, najee
nedostaje ______________ brazda.
267. Najveu bukalnu povrinu od svih zuba ima
________________.
268. Krune donjih molara su ire _____________.
70

VI
269. Najduu stranicu trapezastog oblika
vestibularnog aspekta prvog donjeg molara
ini:
a) okluzalni profil
b) cervikalni profil
c) mezijalni profil
d) distalni profil
270. Okluzalni profil vestibularnog aspekta prvog
donjeg molara sastoji se od sledeih kvrica:
a) ___________________
b) ___________________
c) ___________________
271. Visina konture lingvalnog aspekta prvog
donjeg molara nalazi se _______________.
272. Posmatrano s mezijalnog aspekta,
____________ kvrica prvog donjeg molara je
nia u odnosu na ______________.
273. Distalna kvrica je razdvojena _____________
brazdom od ____________ kvrice.

71

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

274. Visina konture lingvalnog aspekta prvog


donjeg molara nalazi se u:
a) okluzalnog treini
b) srednjoj treini
c) cervikalnoj treini
275. Otro lingvalno naginjanje bukalnog profila
prvog donjeg molara, iznad visine konture,
posmatrano s mezijalnog aspekta, predstavlja:
a) atribut klase
b) atribut tipa
c) atribut luka
276. Jedinstvenu pojavu u denticiji, koji ima prvi
donji molar je ___________________.
277. Okluzalni profil distalnog aspekta prvog
donjeg molara predstavljaju _______________
i ________________________.
278. Poreajte po visini kvrice prvog donjeg molara:
a) _____________________
b) _____________________
c) _____________________
d) _____________________
e) _____________________
72

VI
279. Najvea kvrica prvog donjeg molara po
povrini je:
a) meziobukalna
b) meziolingvalna
c) distobukalna
d) distalna
280. Bukalne i lingvalna brazda prvog donjeg
molara imaju oblik slova:
a) A
b) Y
c) Q
d) X
281. Iz centralne fisure prvog donjeg molara izviru
sledee brazde:
a) ____________________
b) ____________________
c) ____________________
282. Jame na okluzalnoj povrini prvog donjeg
molara su:
a) __________________________________
b) __________________________________

73

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

283. Iz triangularnih fosa prvog donjeg molara


izviru ___________________________.
284. Korenovi prvog donjeg molara su:
a) _______________
b) _______________
285. Mezijalni koren prvog donjeg molara
inkliniran je:
a) najpre distalno, pa mezijalno
b) najpre mezijalno, pa distalno
c) nije inkliniran
286. Ukoliko mu nedostaje distalna kvrica, donji
prvi molar, s okluzalnog aspekta, lii na:
a) gornji prvi molar
b) gornji drugi molar
c) donji drugi molar
287. Tuberkulum sextum javlja se kod
________________, i to na
___________________________.
288. Kontura spoljanjeg okluzalnog polja drugog
donjeg molara ima __________ oblik.

74

VI

289. Trigonid i talonid su delovi okluzalnog


aspekta:
a) prvog gornjeg molara
b) drugog donjeg molara
c) prvog gornjeg premolara
d) drugog donjeg premolara
290. Na bukalnom aspektu drugog donjeg molara,
u poreenju s prvim donjim molarom, ne
mogu se uoiti:
a) _______________________
b) _______________________
291. Korenske grane drugog donjeg molara su, u
odnosu na prvi donji molar:
a) vie divergentne
b) manje divergentne
c) manje distalno inklinirane
292. Proksimalni marginalni grebeni drugog donjeg
molara:
a) znatno divergiraju
b) znatno konvergiraju
c) skoro su paralelni

75

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

293. S okluzalnog aspekta, bukalni aspekt drugug


donjeg molara preseen je _______________.
294. Fisurni kompleks drugog donjeg molara ima
_ oblik.
295. Fisurni sistem drugog donjeg molara sastoji se
iz sledeih elemenata:
a) ___________________________
b) ___________________________
c) ___________________________
296. Pectinatus forma sree se kao varijacija
_________________.
297. Donji umnjak je uvek iri _____________.
298. Tip I donjeg umnjaka slian je s
__________________, i ima ______ kvrice.
299. Tip II donjeg umnjaka slian s
_________________, i ima ___ kvrica.
300. Protostilid se nalazi na ________ povrini
___________.

76

Deo II

Odgovori

Oni, koji se penju stepenicama uspeha,


nikad ne ale to su ostali bez daha
Pol Elijar

Poglavlje I
1.

 rema periodu nicanja, zubi se dele na:


P
a) primarne
b) stalne

2.

 ovek, slino ostalim sisarima, spada u:

a) monodonte
b) difiodonte
c) polidonte

3.

 ojam heterodont podrazumeva:


P
a) prisustvo heterogenih polnih karakteristika
humane denticije
b) prisustvo razliitih klasa i tipova zuba
c) prisustvo heterodontne veze mlenih i
stalnih zuba
d) prisustvo veeg broja gradivnih tkiva zuba

4.

 eriodi denticije su:


P
a) primarna
b) meovita
c) stalna

79

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

5.

 entalna formula oznaava:


D
a) broj zuba u svakoj klasi
b) broj zuba u svakoj vilici
c) broj zuba u gornjem levom kvadrantu
d) broj zuba u gornjem desnom kvadrantu

6.

 eriod primarne denticije zavrava se:


P
a) nicanjem prvog mlenog molara
b) nicanjem prvog stalnog molara
c) nicanjem mlenog onjaka
d) nicanjem stalnog onjaka

7.

J edini stalni zubi, koji nisu supstituentni, su:


a) sekutii
b) onjaci
c) premolari
d) molari

8.

 beleite gonji desni lateralni sekuti, gornji


O
levi prvi molar i donji desni drugi premolar:
binarni sistem: 12, 26, 45
Palmerova metoda:
2

80

9.

 ravci pri opisu zuba su:


P
a) incizo(okluzo)cervikalni, aksijalni
b) meziodistalni, sagitalni
c) vestibulooralni, transverzalni

10. V
 idljiva granica zuba prema okruenju naziva
se kontura, a njeni segmenti su profili (ivice).
11. T
 opografskoanatomski znaci na zubima su:
a) znak ugla
b) znak luka
c) znak korena
d) lingvalni nagib krune
12. D
 efiniite pravilan znak ugla kod prednjih zuba:
meziovestibularna i incizalna ivica
zaklapaju otriji ugao, od ugla, kojeg grade
distovestibularna i incizalna ivica
13. P
 ri odreivanju znaka ugla, zub se posmatra
sa:
a) mezijalnog aspekta
b) distalnog aspekta
c) vestibularnog aspekta
d) palatinalnog aspekta

81

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

14. Z
 nak ugla moe biti:
a) pravilan
b) obrnut
c) neizraen (ne pokazuje)
15. O
 brnut znak ugla uvek pokazuje:
a) gornji prvi molar
b) donji prvi molar
c) gornji prvi premolar
d) donji prvi premolar
16. Z
 ub, koji pokazuje este varijacije znaka ugla
je:
a) drugi donji molar
b) prvi donji molar
c) prvi gornji premolar
d) drugi gornji premolar
17. D
 onji centralni sekuti najee pokazuje:
a) pravilan znak ugla
b) obrnut znak ugla
c) ne pokazuje znak ugla

82

18. D
 efiniite znak luka:
mezijalni deo vestibularne povrine je
konveksniji i krai u odnosu na analogni
distalni deo
19. Z
 nak ugla i znak luka se, kao topografsko
anatomski znaci na zubima:
a) uvek podudaraju
b) ponekad podudaraju
c) uvek mimoilaze
d) uvek vezuju za znak korena zuba
20. Z
 nak korena oznaava inklinaciju celokupnog
korena:
a) mezijalno
b) distalno
c) vestibularno
d) palatinalno
21. D
 istalni nagib korena zuba i distalna
inklinacija apikalne treine korena zuba su
meusobno:
a) povezani
b) nezavisni
c) povezani s lingvalnim nagibom krune
d) povezani s znakom ugla i luka zuba
83

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

22. D
 istovestibularna grana viekorenih zuba
obino pokazuje distalni nagib korena, ali
mezijalnu inklinaciju apikalne treine.
23. Tipian primer zuba, koji pokazuje distalni
nagib korena, a odsutnu apikalnu inklinaciju je:
a) gornji centralni sekuti
b) gornji lateralni sekuti
c) gornji onjak
d) donji prvi molar
24. D
 efiniite lingvalni nagib krune:
centralna uzduna osovina krune zaklapa sa
uzdunom osovinom korena zuba tup ugao
otvoren lingvalno
25. P
 rilikom odreivanja lingvalnog nagiba krune
zuba, zub treba posmatrati s
proksimalnog aspekta.
26. L
 ingvalni nagib krune karakteristian je za:
a) donje prednje zube
b) donje bone zube
c) gornje prednje zube
d) gornje bone zube

84

27. Z
 ub, koji pokazuje sve tri varijacije znaka ugla
i luka je
drugi gornji premolar.
28. Distopija predstavlja:
a) prisustvo zuba u distalnom delu vilice
b) prisustvo zuba u distalnom delu klase
c) prisustvo zuba na atipinom mestu
d) prisustvo zuba blizu medijalne linije
29. O
 snovni atributi humane denticije su:
a) atributi denticije
b) atributi klase
c) atributi dentalnog luka
d) atributi tipa

85

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

Poglavlje II
30. K
 lasa zuba, koja nema kvrice, su:
a) sekutii
b) onjaci
c) premolari
d) molari
31. S
 olitarnu kvricu ne poseduje:
a) donji onjak
b) gornji onak
c) gornji prvi premolar
32. G
 rat je deo transverzalnog grebena, i
predstavlja mesto takastih okluzalnih
kontakata.
33. Grat pripada:
a) unutranjem okluzalnom polju
b) spoljanjem okluzalnom polju
c) i unutranjem i spoljanjem okluzalnom
polju
d) ni jedno od navedenog

86

34. V
 rh kvrice nalazi se na mestu ukrtanja
sagitalnog i transverzalnog kvrinog grebena.
35. Sagitalni

kvrini greben prua se u
meziodistalnom pravcu.
36. T
 ransverzalni kvrini greben prua se u
vestibulooralnom pravcu.
37. K
 vrinogrebenska (deobna linija) deli
okluzalnu povrinu na spoljanje i unutranje
okluzalno polje.
38. T
 ransverzalni kvrini greben preseca
kvrinogrebensku liniju u predelu vrha
kvrice.
39. T
 ransverzalni kvrini greben je deo:
a) unutranjeg okluzalnog polja
b) spoljanjeg okluzalnog polja
c) i unutranjeg i spoljanjeg okluzalnog
polja
d) ni jedno od navedenih

87

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

40. S
 vaka kvrica poseduje sledei broj
triangularnih grebena:
a) dva
b) tri
c) etiri
d) pet
41. G
 rat deli triangularni greben na mezijalnu i
distalnu padinu.
42. K
 vrge, kao osnovni elementi kvrino
grebenskog kompleksa, predstavljaju:
a) velike kvrice
b) mini kvrice
c) vie povezanih kvrica
d) kvrice odvojene centralnom fisurom
43. T
 uberculum se obino sree na:
a) vestibularnoj povrini gornjih prednjih zuba
b) palatinalnoj povrini gornjih prednjih
zuba
c) vestibularnoj povrini donjih prednjih zuba
d) palatinalnoj povrini donjih prednjih zuba

88

44. C
 ingulum se nalazi na oralnoj povrini:
a) stalnih prednjih zuba
b) stalnih bonih donjih zuba
c) stalnih bonih donjih zuba
d) svih stalnih zuba
45. M
 arginalni greben bonih zuba nastaje
spajanjem sagitalnog grebena bukalne sa
sagitalnim grebenom oralne kvrice.
46. M
 arginalni greben moe se nai na:
a) oralnim povrinama bonih zuba
b) oralnim povrinama prednjih zuba
c) vestibularnim povrinama bonih zuba
d) vestibularnim povrinama prednjih zuba
47. M
 arginalni grebeni dva susedna zuba obino
se:
a) nalaze na istom nivou
b) nalaze locirani okluzalnije kod mezijalnog
zuba
c) nalaze locirani apikalnije kod distalnog zuba
d) ne poklapaju

89

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

48. C
 rista supplementaria predstavlja uzvienje u
odnosu na:
a) centralnu brazdu
b) dopunsku brazdu
c) okruglasto uzvienje
d) greben
49. T
 riangularni greben je:
a) linijski greben
b) povrinski greben
c) konkavni greben
d) dopunski greben
50. P
 osmatrano s okluzalnog aspekta, na tek
izniklim sekutiima, uoava se seivni greben,
dok se, u sluaju abrazije, zapaa seivna
povrina.
51. S
 eivna ivica predstavlja incizalni profil
labijalne povrine krune zuba.

90

52. M
 ezijalni grebeni bukalnih kvrica gornjih
molara sadre, ponekad, i :
a) tubere
b) fisure
c) stilete
d) kumuluse
53. K
 osi greben prostire se od distobukalne prema
meziopalatinalnoj kvrici.
54. K
 vrica zuba sastoji se od etiri kvrina
grebena, i to:
a) mezijalni
b) distalni
c) oralni
d) vestibularni
55. L
 ingvalna jama je:
iroka plitka depresija na oralnoj povrini svih
prednjih zuba
56. T
 riangularni greben je podeljen gratom na
mezijalnu i distalnu padinu.

91

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

57. K
 umulusi se obino sreu na:
a) tek izniklim sekutiima
b) tek izniklim molarima
c) sekutiima nakon due funkcije
d) molarima nakon due funkcije
58. G
 lavna brazda prua se u:
a) meziodistalnom pravcu
b) vestibulooralnom pravcu
c) bilo kom pravcu
59. U
 odnosu na morfoloke karakteristike i
pravac pruanja, brazde se dele na:
a) glavne
b) dopunske
c) poprene
d) pomone
60. C
 entralna fisura se, na mezijalnom i distalnom
kraju unutranjeg okluzalnog polja, zavrava
sa izraenom jamicom.
61. O
 d fosse triangularis odvajaju se manje bone
(dopunske) brazde.

92

62. F
 ossa triangularis nalazi se u predelu:
a) podnoja unutranje padine
marginalnog grebena
b) podnoja spoljanje padine marginalnog
grebena
c) podnoja unutranje padine bukomezijalne
kvrice
d) podnoja spoljanje padine bukomezijalne
kvrice
63. B
 oni zidovi dopunske brazde uestvuju u
izgradnji triangularnog grebena i dopunskog
grebena.
64. P
 oprena brazda je karakteristika fisurnog
kompleksa:
a) sekutia
b) onjaka
c) premolara
d) molara
65. F
 isura transversalis prua se u bukooralnom
pravcu.

93

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

66. U
 odnosu na morfoloke karakteristike i
lokaciju, jame se dele na:
a) lingvalnu
b) centralnu
c) triangularnu
d) jamice
67. B
 azu trougla lingvalne jame ini crista
incizalis.
68. L
 ingvalna jama se nalazi na lingvalnoj
povrini:
a) pojedinih prednjih zuba
b) svih prednjih zuba
c) pojednih bonih zuba
d) svih bonih zuba
69. K
 ao bono seivo denticije, funkcioniu
mezijalni i distalni grebeni sledeih kvrica:
a) gornjih palatinalnih, donjih bukalnih
b) gornjih palatinalnih, donjih lingvalnih
c) gornjih bukalnih, donjih bukalnih
d) gornjih bukalnih, donjih lingvalnih

94

70. J amica se obino nalazi na:


a) deobnoj liniji
b) krajevima centralne fisure
c) vrhu kvrice
d) gratu

95

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

Poglavlje III
71. A
 tributi klase sekutia su:
a) ravna seivna ivica
b) kumulus
c) marginalni grebeni paralelni s
osovinom zuba
d) lingvalna jama
e) cingulum
72. N
 ajmanji zub stalne denticije je:
a) gornji lateralni sekuti
b) donji centralni sekuti
c) donji umnjak
d) gornji umnjak
73. N
 ajei broj kumulusa je:
a) jedan
b) dva
c) tri
d) etiri

96

74. P
 oloaj marginalnih grebena sekutia je,
u odnosu na analogni poloaj marginalnih
grebena bonih zuba:
a) slian
b) razliit
c) varira u zavisnosti od tipa zuba
d) varira u zavisnosti od zubnog luka
75. Z
 a razliku od prednjih zuba, boni zubi
nemaju:
a) marginalni greben
b) cingulum
c) kvricu
d) ni jedno od navedenih
76. P
 osmatrano s vestibularnog aspekta, kruna
gornjeg centralnog sekutia ima trapezast
oblik, a s proksimalnog aspekta je trouglastog
oblika.

97

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

77. N
 ajiri meziodistalni promer zuba, od
sekutia, ima:
a) gornji centralni sekuti
b) gonji lateralni sekuti
c) donji centralni sekuti
d) donji lateralni sekuti
78. N
 ajmanju razliku irine i visine zuba pokazuje
gornji centralni sekuti.
79. U
 odnosu na meziodistalni smer,
kruna gornjeg centralnog sekutia je, u
incizocervikalnom smeru:
a) neznatno vea
b) neznatno manja
c) znatno vea
d) znatno manja
80. K
 od gornjeg centralnog sekutia, posmatrano
s labijalnog aspekta, visina konture distalnog
profila nalazi se cervikalnije u odnosu na
mezijalnu visinu konture.

98

81. D
 istalni profil vestibularne povrine gornjeg
centralnog sekutia je, u odnosu na mezijalni:
a) krai
b) dui
c) iste duine
d) varira u odnosu
82. N
 ajvei konveksitet cervikalne linije gornjeg
centralnog sekutia nalazi se u apikalnom
smeru.
83. Uloga cinguluma je da odbija hranu od desni.
84. N
 a poprenom preseku u predelu spoja krune i
korena, gornji centralni sekuti ima trouglastu
konturu.
85. N
 a labijalnom aspektu gornjeg centralnog
sekutia nalaze se dva prava, plitka
udubljenja, koja se nazivaju meziolabijalna i
distolabijalna razvojna depresija.

99

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

86. P
 reklopne linije gornjeg centralnog sekutia
nalaze se na:
a) cervikalnoj treini palatinalog aspekta
b) okluzalnoj treini palatinalnog aspekta
c) cervikalnoj treini vestibularnog
aspekta
d) okluzalnoj treini vestibularnog aspekta
87. G
 ornji centralni sekuti obino ima mezijalni
nagib korena, i distalni nagib cervikalne
treine korena.
88. P
 alatinalni aspekt gornjeg centralnog sekutia
je, u odnosu na vestibularni:
a) vei
b) dui
c) iri
d) ui
89. C
 ervikalna linija palatinalnog aspekta gornjeg
centralnog sekutia ima visinu konture
pomerenu:
a) mezijalno
b) distalno
c) vestibularno
d) oralno
100

90. G
 rebeni, koji se, ponekad, pruaju od
cinguluma gornjeg centralnog sekutia ka
seivnoj ivici, imaju oblik slova:
a) H
b) V
c) W
d) Y
91. L
 ingvogingivalna brazda gornjeg centralnog
sekutia, ukoliko postoji, razdvaja cingulum
od lingvalne jame.
92. F
 oramen caecum se najee nalazi na:
a) gornjem centralnom sekutiu
b) donjem centralnom sekutiu
c) gornjem lateralnom sekutiu
d) donjem lateralnom sekutiu
93. N
 ajvei konveksitet palatinalnog aspekta
gornjeg centralnog sekutia nalazi se na:
a) mezijalnom marginalnom grebenu
b) distalnom marginalnom grebenu
c) cingulumu
d) seivnoj ivici

101

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

94. P
 alatinalni profil mezijalnog aspekta gornjeg
centralnog sekutia ima oblik slova:
a) A
b) Z
c) S
d) J
95. I ncizalna povrina gornjih sekutia,
posmatrana s mezijalnog aspekta, nagnuta je:
a) palatinalno
b) vestibularno
c) mezijalno
d) distalno
96. M
 ezijalna kontaktna zona gornjeg centralnog
sekutia usmerena je:
a) labiooralno
b) meziodistalno
c) distopalatinalno
d) meziovestibularno

102

97. D
 istalni aspekt gornjeg centralnog sekutia je,
u odnosu na mezijalni:
a) konveksniji
b) konkavniji
c) ravniji
d) izdueniji
98. G
 lenocementni spoj distalnog aspekta
gornjeg centralnog sekutia je, u odnosu na
mezijalni:
a) vie konveksan
b) manje konveksan
c) izraeniji
d) identian
99. P
 osmatrano s incizalnog aspekta, cingulum
gornjeg centralnog sekutia nagnut je:
a) vestibularno
b) oralno
c) mezijalno
d) distalno

103

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

100. U odnosu na distalni, mezijalni profil incizalnog


aspekta gornjeg centralnog sekutia je:
a) krai
b) ui
c) neto dui
d) skoro dva puta dui
101. Zub, koji esto pokazuje mezijalni nagib
korena, je:
a) gornji prvi molar
b) gornji prvi premolar
c) donji lateralni sekuti
d) gornji centralni sekuti
102. Koren gornjeg centralnog sekutia je, najee,
u odnosu na krunu:
a) jednake duine
b) manje duine
c) tri puta dui
d) jedan i po puta dui
103. Osnovne varijacije oblika krune gornjeg
centralnog sekutia su:
a) trougao (dleto)
b) kvadrat
c) ovalni
104

104. Fissura lingvocervicalis najee se nalazi na


palatinalnom aspektu zuba gornjeg lateralnog
sekutia.
105. Ako se izuzme umnjak, najvei broj
morfolokih varijacija pokazuje:
a) gornji prvi molar
b) donji prvi premolar
c) gornji lateralni sekuti
d) donji onjak
106. U odnosu na centralni, gornji lateralni sekuti
ima manje dimenzije svih parametara, osim:
a) mezijalnog aspekta krune
b) distalnog aspekta krune
c) vestibularnog aspekta krune
d) korena
107. Kumulusa, na labijalnom aspektu gornjeg
lateralnog sekutia, obino ima:
a) jedan
b) dva
c) tri
d) etiri

105

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

108. Varijacije oblika labijalne konture gornjeg


lateralnog sekutia su:
a) slian centralnom
b) oblik perle
c) slian onjaku
d) rudimentiran
109. Foramen caecum gornjih prednjih zuba
predstavlja:
a) lingvalnu kvricu
b) lingvalnu jamicu
c) lingvalnu brazdu
d) lingvalnu padinu
110. Dens in dente predstavlja invaginaciju koja
kree od foramen caecuma kod zuba gornjeg
lateralnog sekutia.
111. Cingulum lateralnog sekutia, u odnosu na
centralni, obino je:
a) jae izraen
b) slabije izraen
c) jednak
d) neprimetan

106

112. U okviru klase zuba, najvei nesklad u veliini


pokazuju gornji centralni i donji centralni
sekuti.
113. Pokretno seivo denticije predstavljaju:
a) gornji centralni sekutii
b) gornji premolari
c) donji sekutii
d) donji molari
114. Visina konture proksimalnih profila labijalnog
aspekta donjih centralnih sekutia nalazi se:
a) na istom nivou, blie seivnoj ivici
b) na istom nivou, blie cervikalnoj liniji
c) na istom nivou, na sredini zuba
d) na razliitom nivou
115. Donji centralni sekuti, kao jedinstvenu pojavu
u denticiji, pokazuje
bilateralno simetrinu krunu.
116. Donji levi i desni centralni sekuti mogue je
razlikovati na osnovu
slabije izraenog cervikalnog konveksiteta
distalnog aspekta

107

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

117. Incizalna povrina donjeg centralnog sekutia


nagnuta je labijalno.
118. Proksimalni kumulusi donjeg centralnog
sekutia pokazuju sledee karakteristike:
a) priblino su isti
b) uvek su razliiti
c) mezijalni je vei od distalnog
d) distalni je vei od mezijalnog
119. Po pitanju lokalizacije kontaktnih taaka,
jedinstveno obeleje u klasi sekutia pokazuje:
a) gornji centralni sekuti
b) donji centralni sekuti
c) gornji lateralni sekuti
d) donji lateralni sekuti
120. Navedite makar dve razlike labijalnog aspekta
donjeg centralnog i lateralnog sekutia:
a) blago nagnuta incizalna ivica ka
distalno
b) slabo izraen znak ugla
c) distalni kontakt cervikalnije postavljen

108

121. Koren donjeg lateralnog sekutia je, u odnosu


na centralni:
a) dui i iri
b) dui i ui
c) krai i iri
d) krai i ui

109

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

Poglavlje IV
122. Solitarna kvrica je atribut klase onjaka.
123. Ugaonim zubima smatraju se zubi iz klase:
a) sekutia
b) onjaka
c) premolara
d) molara
124. Atributi klase onjaka su:
a) solitarna kvrica
b) petougaona vestibularna kontura
c) lingvalni kvrini greben
d) najdui koren
125. Labijalni aspekt gornjeg onjaka ima oblik
petougaonika.
126. Rame onjaka predstavlja inklinaciju kvrinih
grebena prema temenima uglova.
127. Lingvalni kvrini greben deli lingvalnu jamu
gornjeg onjaka na mezijalni i distalni deo.

110

128. Distalna kontaktna zona gornjeg onjaka


nalazi se u srednjoj treini.
129. Kod gornjeg onjaka, visina konture
mezijalnog profila vestibularnog aspekta
nalazi se blizu inicizalne ivice, dok se visina
konture distalnog profila nalazi u srednjem
delu.
130. Mezijalni kvrini greben incizanog profila
vestibularnog aspekta neabradiranih gornjih
onjaka je, u odnosu na distalni:
a) krai
b) dui
c) simetrian
d) jednak
131. Kod tek izniklih onjaka, vrh kvrice nalazi
se iznad uzdune osovine zuba, ali se tokom
funkcije pomera distalno.

111

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

132. Ramena onjaka postavljena su:


a) na istom nivou
b) na razliitim nivoima
c) simetrino
d) nita od navedenog
133. Lingvalna jama gornjeg onjaka podeljena
je lingvalnim kvrinim grebenom na
meziolingvalni i distolingvalni deo.
134. Mezijalna cervikalna linija proksimalnih
aspekata gornjeg onjaka je konveksnija u
odnosu na distalnu cervikalnu liniju.
135. Najupadljivija karakteristika cervikalne treine
mezijalnog aspekta gornjeg onjaka je:
a) umerena debljina
b) ekstremna debljina
c) umerena redukovanost
d) ekstremna redukovanost

112

136. Posmatrano s incizalnog aspekta, distalni deo


gornjeg onjaka je, u odnosu na mezijalni:
a) iri
b) ui
c) krai
d) ispupen
137. Lobusi gornjeg onjaka su mezijalni, medijalni
i distalni, i oni su razdvojeni labiomezijalnom i
labiodistalnom brazdom.
138. Posmatrano s incizalnog aspekta, na gornjem
onjaku dominira medijalni lobus.
139. Oblikom klina kod gornjeg onjaka naziva
se onaj zub, koji ima veliku inklinaciju
proksimalnih grebena.
140. Najdui koren u dentalnom luku pokazuje
onjak.
141. Koren gornjeg onjaka je iri u
labiolingvalnom pravcu.

113

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

142. Longitudinalna brazda korena gornjeg onjaka


obino je jae izraena:
a) mezijalno
b) distalno
c) vestibularno
d) oralno
143. Cingulum je jae razvijen kod gornjeg onjaka.
144. Kukast oblik korena gornjeg onjaka
podrazumeva da je koren naglo zakrivljen u
apikalnom delu.
145. Kvrica donjeg onjaka je, u odnosu na gornji:
a) vea i tuplja
b) manja i tuplja
c) vea i otrija
d) manja i otrija
146. Posmatrano s vestibularnog aspekta,
zakrivljenost krune u odnosu na koren naziva
se skolioza, i sree se kod donjeg onjaka.

114

147. Po dimenzijama labijalnog aspekta, kruna


donjeg onjaka je ua i dua u odnosu na
gornji onjak.
148. Dupli koren se, u klasi onjaka, moe ponekad
nai kod:
a) gornjeg onjaka
b) donjeg onjaka
c) nikad se ne nalazi
149. Premolarizacija kod donjeg onjaka
podrazumeva prisustvo lingvalne kvrice.
150. Cervikalna linija donjeg onjaka, u odnosu
na istoimenu liniju prvog donjeg premolara,
pokazuje vei konveksitet.

115

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

Poglavlje V
151. Bikuspidima se nazivaju zubi iz klase:
a) sekutia
b) onjaka
c) premolara
d) molara
152. Bukalni koridor je trouglast prostor izmeu
usana i vestibularnih povrina zuba.
153. Opiite obrnut znak ugla kod prvog gornjeg
premolara:
mezijalni profil spaja se sa mezijlanim
kvrinim grebenom bukalne kvrice pod
veim uglom u odnosu na distalni
154. Posmatrano s proksimalnog aspekta, opti
oblik gornjeg prvog premolara je trapezoidan.

116

155. Na okluzalnom profilu vestibularnog aspekta


prvog gornjeg premolara, proksimalni kvrini
grebeni se stapaju s vrhom kvrice pod:
a) otrim uglom
b) pravim uglom
c) tupim uglom
d) ne spajaju se
156. Vrh bukalne kvrice prvog gornjeg premolara,
posmatrano s vestibularnog aspekta, kod
izniklih zuba pomeren je distalno.
157. Konveksitet cervikalne linija vestibularnog
aspekta gornjih premolara je, u odnosu na
prednje zube:
a) ekstremno izraen
b) manje izraen
c) neizraen
158. Visina konture bukalnog profila mezijalnog
aspekta prvog gornjeg premolara nalazi se
u cervikalnoj treini, dok se kod lingvalnog
profila nalazi u srednjoj treini.

117

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

159. Mezijalni marginalni greben prvog gornjeg


premolara preseen je tzv. prelivom, koji slui
kao odvod hrane.
160. Duboka depresija cervikalne treine mezijalne
povrine krune prvog gornjeg premolara
naziva se mezijalni konkavitet.
161. Vrh bukalne kvrice gornjeg prvog premolara,
posmatran s okluzalnog aspekta, pomeren je
distalno.
162. Vrh palatinalne kvrice gornjeg prvog
premolara, posmatran s okluzalnog aspekta,
pomeren je mezijalno.
163. Mezijalni greben palatinalne kvrice prvog
gornjeg premolara je krai u odnosu na
distalni.
164. Unutranje okluzalno polje prvog gornjeg
premolara vidljivije je, ako se posmatara s
distalnog proksimalnog aspekta.

118

165. Kod gornjeg prvog premolara, posmatrano


s okluzalnog aspekta, pozicija vrha bukalne
kvrice daje veu duinu:
a) meziobukalnom kvrinom grebenu
b) distobukalnom kvrinom grebenu
c) oba grebena su iste duine
166. Posmatrano s okluzalnog aspekta prvog
gornjeg premolara, brazdom je preseen:
a) mezijalni marginalni greben
b) distalni marginalni greben
c) oba marginalna grebena
d) nijedan marginalni greben
167. Triangularne fose gornjih premolara sastoje se
od:
a) jamice
b) bukalne brazde
c) lingvalne brazde
168. Posmatrano s okluzalnog aspekta prvog
gornjeg premolara, mezijalna triangularna
fosa sadri dopunsku meziomarginalnu fisuru.

119

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

169. Korensko stablo je:


deo korena od krune do furkacije
170. Korensko stablo sree se kod:
a) jednokorenih zuba
b) viekorenih zuba
b) svih zuba
c) samo zuba u gornjoj vilici
171. Zvonast oblik krune nalazi se kao varijacija
oblika:
a) gornjeg centralnog sekutia
b) donjeg onjaka
c) gonjeg prvog premolara
d) donjeg umnjaka
172. Jedinstveno obeleje u klasi premolara
pokazuje koren prvog gonjeg premolara, i to
prisustvo dva korena.
173. Ukoliko koren premolara ima tri grane, pri
emu je jedna lokalizovana palatinalno, a
dve bukalno, onda se takva pojava naziva
molarizacija.

120

174. Bukalna kvrica drugog gornjeg premolara, u


odnosu na prvi, je:
a) via
b) otrija
c) nia
d) prominentnija
175. Poreajte zube u klasi premolara po razlici u
visini kvrica (od najvee do najmanje):
a) donji prvi premolar
b) donji drugi premolar
c) gornji prvi premolar
d) gornji drugi premolar
176. Visine bukalne i palatinalne kvrice drugog
gornjeg premolara su:
a) veoma razliite
b) dosta razliite
c) skoro jednake
d) nejednake

121

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

177. Navedite razlike mezijalnog aspekta drugog


gornjeg premolara u odnosu na prvi gornji
premolar:
a) visine kvrica skoro jednake
b) ne postoji usek mezijalnog grebena
c) ne postoji mezijalni konkavitet
d) obino samo jedan koren
178. Posmatrano s okluzalnog aspekta, znak
ugla drugog gornjeg premolara odreen je
poloajem vrha bukalne kvrice.
179. Centralna fisura drugog gornjeg premolara je
kraa u odnosu na prvi gornji premolar.
180. Gornji drugi premolar ima fisurni sistem
oblika slova H, dok se kao varijacija nalazi
fisurni sistem oblika slova X.
181. Jedinstven poloaj kontaktnih zona u klasi
premolara nalazi se kod prvog donjeg
premolara.

122

182. Lingvalni nagib krune najizraeniji je kod:


a) prvog donjeg premolara
b) drugog donjeg premolara
c) prvog donjeg molara
d) drugog donjeg molara
183. Prvi donji premolar, po obliku i funkciji u
mastikaciji, najsliniji je donjem onjaku.
184. Posmatrano s bukalnog aspekta prvog donjeg
premolara, mezijalni kvrini greben je krai u
odnosu na distalni.
185. Jedinstvena karakteristika, koja se vidi s
bukalnog aspekta prvog donjeg premolara,
jeste priblino isti nivo kontaktne zone.
186. Kontaktne zone vestibularnih aspekata donjih
bonih zuba nalaze se na razliitom nivou,
osim kod:
a) prvog donjeg premolara
b) drugog donjeg premolara
c) prvog donjeg molara
d) drugog donjeg molara

123

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

187. Mezijalni aspekt prvog donjeg premolara ima


oblik romboida.
188. Vrh lingvalne kvrice donjeg prvog premolara,
s mezijalnog aspekta, nalazi se u projekciji
lingvalnog profila korena.
189. Jedini boni donji zub, kod kojeg je okluzalna
povrina nagnuta lingvalno, je prvi donji
premolar.
190. Meziolingvalna brazda prvog donjeg
premolara locirana je lingvalno u odnosu na
kontaktnu zonu.
191. Kod prvog donjeg premolara, posmatrano s
mezijalnog aspekta, vidljivi elementi su:
a) unutranji triangularni greben
b) mezijalni marginalni greben
192. Poredei marginalne grebene prvog donjeg
premolara, veu razvijenost pokazuje distalni
greben.

124

193. U odnosu na mezijalnu, distalna kontaktna


zona prvog donjeg premolara je:
a) manja
b) vea
c) jednaka
194. Nefunkcionalnom kvricom smatra se:
a) bukalna kvrica prvog donjeg premolara
b) lingvalna kvrica prvog donjeg
premolara
c) bukalna kvrica drugog donjeg premolara
d) lingvalna kvrica drugog donjeg premolara
195. Posmatrajui donje premolare s okluzalnog
aspekta, osim okluzalne povrine, vidiljva
je i vestibularna povrina, to je posledica
lingvalnog nagiba krune.
196. Kao potpora bukalne kvrice donjeg prvog
premolara moe se smatrati transverzalni
greben.
197. Posmatrano s lingvalnog aspekta, celo
unutranje okluzalno polje vidljivo je kod
prvog donjeg premolara.

125

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

198. Mezijalni marginalni greben prvog donjeg


premolara je slabije razvijen, u odnosu na
distalni.
199. Meziolingvalna brazda prvog donjeg
premolara razdvaja meziolingvalni greben i
mezijalni marginalni greben.
200. Kao jedinstvenu pojavu u denticiji, mezijalni
deo lingvalne kvrice zuba prvog donjeg
premolara ne uestvuje u okluziji.
201. Jedinstvena karakteristika u klasi premolara,
koja se moe uoiti s lingvalnog aspekta prvog
donjeg premolara, jeste vidljivost unutranjeg
okluzalnog polja.
202. Molarizacija donjeg prvog premolara
podrazumeva prisustvo dve lingvalne kvrice.
203. Najmanju visinu kvrice kod donjeg drugog
premolara pokazuje distolingvalna kvrica.

126

204. U odnosu na uzdunu osovinu zuba, okluzalna


ravan drugog donjeg premolara je:
a) paralelna
b) inklinirana
c) pod pravim uglom
205. Posmatrano s mezijalnog aspekta, kvrica
donjeg drugog premolara koja nije vidljiva je
distobukalna kvrica.
206. Jedinstvena karakteristika, vidljiva s
mezijalnog aspekta drugog donjeg premolara,
je visina konture u okluzalnoj treini.
207. Gledano s aproksimalnih aspekata, okluzalna
povrina donjeg drugog premolara vidljivija je
s distalnog aspekta.
208. Mezijalna brazda donjeg drugog premolara
razdvaja bukalnu i meziolingvalnu kvricu.
209. Distalna povrina drugog donjeg premolara
je, u odnosu na mezijalnu, kraa u okluzo
cervikalnom pravcu.

127

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

210. Centralna fisura se ne nalazi kod:


a) drugog donjeg premolara
b) prvog donjeg molara
c) prvog gornjeg premolara
d) drugog gornjeg premolara
211. Lingvalna brazda donjeg drugog premolara
razdvaja meziolingvalnu i distolingvalnu
kvricu.
212. Bukalnu i distolingvalnu kvricu donjeg
drugog premolara razdvaja distobukalna
brazda.
213. Donji drugi premolar ima fisurni sistem oblika
slova Y, H ili U.

128

Poglavlje VI
214. Atributi klase molara su:
a) najvea okluzalna porvina
b) mulitkuspalnost
c) najmanje dve bukalne kvrice
d) dva ili tri korena
215. Distopalatinalna kvrica, generalno,
najizraenija je kod:
a) prvog gornjeg molara
b) drugog gornjeg molara
c) treeg gornjeg molara
216. Najmanji opseg varijacija, od svih kutnjaka,
pokazuje prvi gornji molar.
217. Najveu krunu u stalnoj denticiji ima prvi
gornji molar, i ona je ira u bukooralnom
pravcu.
218. Bukalna jamica gonjeg prvog molara nalazi se
u zavretku bukalne brazde.

129

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

219. Cervikalni deo krune gornjeg prvog molara


moe varirati, u vidu bukocervikalnog grebena
ili plitke sagitalne depresije.
220. Jedina dimenzija, koja je manja kod prvog
molara u odnosu na premolare, je kraa
okluzocervikalna kruna.
221. Cervikalna linija bukalnog aspekta prvog
gornjeg molara ima oblik dva konveksna
segmenta, dok ista linija s palatinalne strane
ima ravan oblik.
222. S bukalnog aspekta prvog gornjeg molara ne
moe se videti vrh:
a) meziopalatinalne kvrice
b) meziobukalne kvrice
c) distopalatinalne kvrice
d) distobukalne kvrice
223. U odnosu na meziobukalnu, distobukalna
kvrica prvog gornjeg molara je sline visine.

130

224. Visina konture mezijalnog profila bukalnog


aspekta prvog gornjeg molara nalazi se u spoju
okluzalne i srednje treine.
225. Bukalna jamica prvog gornjeg molara
predstavlja zavretak:
a) centralne brazde
b) lingvalne brazde
c) bukalne brazde
d) mezijalane brazde
226. Bukocervikalni greben prvog gornjeg molara
prua se u meziodistalnom pravcu.
227. Meziopalatinalna kvrica prvog gornjeg
molara zauzima 3/5 irine zuba.
228. Carabelli kvrica se nalazi na palatinalnom
aspektu gornjeg prvog molara.
229. Mezijalni aspekt prvog gornjeg molara ima
trapezast oblik.

131

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

230. Posmatrajui visinu kvrica s mezijalnog


aspekta prvog gornjeg molara,
meziopalatinalna kvrica je via u odnosu na
meziobukalnu.
231. Opiite odnos projekcija korenova prvog
gornjeg molara u odnosu na krunu zuba:
oba korena projektuju se van profila krune
zuba
232. Distalna kontaktna zona nalazi se, kod prvog
gornjeg molara, na sredini zuba.
233. Okluzalni aspekt prvog gornjeg molara ima
oblik romboida.
234. Unutranje okluzalno polje prvog gornjeg
molara deli se na trigon i talon.
235. Trikuspalnotriangularni obrazac ine:
a) sagitalni greben bukalni kvrica
b) mezijalni marginalni greben
c) kosi greben
236. Vrh trigona ini meziopalatinalna kvrica.

132

237. Distalnu granicu trigona ini crista obliqua


(kosi greben).
238. Kvrice, koje ulaze u sastav trigona, su:
a) meziobukalna
b) distobukalna
c) meziopalatinalna
239. S razvojnog aspekta, trigon predstavlja
prvobitnu krunu molara.
240. Talon sainjavaju distopalatinalna kvrica i
distalni marginalni greben.
241. Veliina talona se, od prvog ka treem molaru:
a) poveava
b) smanjuje
c) ne menja
242. Poreajte kvrice prvog gornjeg molara po
veliini:
a) meziopalatinalna
b) meziobukalna
c) distobukalna
d) distopalatinalna

133

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

243. Kosi greben kod prvog gornjeg molara ine


triangularni greben distobukalne kvrice i
distalni greben meziopalatinalne kvrice.
244. Fossa triangularis mezialis prvog gornjeg
molara nalazi se u podnoju unutranje padine
marginalnog grebena.
245. Trigonu pripadaju:
a) fossa buccalis
b) fossa centralis
c) fossa distalis
d) fossa triangularis distalis
246. Talonu ne pripada:
a) fossa distalis
b) fossa centralis
c) fossa triangularis distalis
247. Fossa distalis prvog gornjeg molara nalazi se u
podnoju kosog grebena.

134

248. Fossa centralis prvog gornjeg molara sastoji se


od:
a) centralne jamice
b) bukalne brazde
c) distalne brazde
d) centralne brazde
249. Fossa triangularis mesialis sastoji se od
mezijalne jamice i pomonih brazdi.
250. Fossa distalis sastoji se od distalne jamice i
distolingvalne brazde.
251. Fossa triangularis distalis ne sadri:
a) distalnu jamicu
b) distalni marginalni greben
c) pomone brazde
252. Jedinstveno obeleje od korenova kutnjaka
pokazuje palatinalni koren prvog gornjeg
molara.

135

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

253. Palatinalni koren prvog gornjeg molara iri je:


a) meziodistalno
b) bukooralno
c) oba promera su jednake irine
254. Carabelli kvrica je varijacija, koja se sree kod
prvog gornjeg molara, i to kod 50% ovih zuba.
255. Ukoliko postoje, pomoni tuberkulumi prvog
gornjeg molara ei su na:
a) mezijalnom marginalnom grebenu
b) distalnom marginalnom grebenu
c) kosom grebenu
256. Meziobukalni koren prvog gornjeg molara
ima mezijalnu inklinaciju, dok isti koren
kod drugog gornjeg molara ima distalnu
inklinaciju.
257. Spoljanji profili meziobukalnog i palatinalnog
korena drugog gornjeg molara, posmatrano s
mezijalnog aspekta, projektuju se:
a) u okvir profila krune
b) van okvira profila krune
c) i unutar i van profila krune

136

258. Bukalna brazda drugog gornjeg molara nalazi


se distalnije u odnosu na istoimenu brazdu
prvog gornjeg molara.
259. Na mezijalnom marginalnom grebenu drugog
gornjeg molara ponekad se mogu nai
strukture, koje se nazivaju tuberkulumi.
260. Kontura spoljanjeg okluzalnog polja drugog
gornjeg molara, u odnosu na istoimenu
konturu prvog gornjeg molara, komprimovana
je meziodistalno.
261. Kontura drugog gornjeg molara zavisi od
izraenosti distopalatinalne kvrice.
262. Kontura drugog gornjeg molara varira u
obliku:
a) trougla
b) srca
c) romboida
263. Gornji umnjak uvek je iri u bukooralnom
pravcu.

137

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

264. Gornji umnjak najee ima srcolik oblik,


posmatran s okluzalnog aspekta.
265. Ukoliko gornji umnjak pokazuje varijaciju u
smislu prisustva jedne, solitarne kvrice, tada
se on naziva klinasti molar.
266. U fisurnom sistemu gornjeg umnjaka, najee
nedostaje distolingvalna brazda.
267. Najveu bukalnu povrinu od svih zuba ima
prvi donji molar.
268. Krune donjih molara su ire meziodistalno.
269. Najduu stranicu trapezastog oblika
vestibularnog aspekta prvog donjeg molara
ini:
a) okluzalni profil
b) cervikalni profil
c) mezijalni profil
d) distalni profil

138

270. Okluzalni profil vestibularnog aspekta prvog


donjeg molara sastoji se od sledeih kvrica:
a) meziobukalna
b) distobukalna
c) distalna
271. Visina konture lingvalnog aspekta prvog
donjeg molara nalazi se u srednjoj treini.
272. Posmatrano s mezijalnog aspekta,
meziobukalna kvrica prvog donjeg molara je
nia u odnosu na meziolingvalnu.
273. Distalna kvrica je razdvojena distobukalnom
brazdom od distobukalne kvice.
274. Visina konture lingvalnog aspekta prvog
donjeg molara nalazi se u:
a) okluzalnog treini
b) srednjoj treini
c) cervikalnoj treini

139

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

275. Otro lingvalno naginjanje bukalnog profila


prvog donjeg molara, iznad visine konture,
posmatrano s mezijalnog aspekta, predstavlja:
a) atribut klase
b) atribut tipa
c) atribut luka
276. Jedinstvenu pojavu u denticiji, koji ima prvi
donji molar je prisustvo pet kvrica.
277. Okluzalni profil distalnog aspekta prvog
donjeg molara predstavljaju distalna kvica i
distalni marginalni greben.
278. Poreajte po visini kvrice prvog donjeg
molara:
a) meziolingvalna
b) distolingvalna
c) meziobukalna
d) distobukalna
e) distalna

140

279. Najvea kvrica prvog donjeg molara po


povrini je:
a) meziobukalna
b) meziolingvalna
c) distobukalna
d) distalna
280. Bukalne i lingvalna brazda prvog donjeg
molara imaju oblik slova:
a) A
b) Y
c) Q
d) X
281. Iz centralne fisure prvog donjeg molara izviru
sledee brazde:
a) meziobukalna
b) lingvalna
c) distobukalna
282. Jame na okluzalnoj povrini prvog donjeg
molara su:
a) centralna jama
b) proksimalne triangularne jame

141

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

283. Iz triangularnih fosa prvog donjeg molara


izviru proksimalne marginalne brazde.
284. Korenovi prvog donjeg molara su:
a) mezijalni
b) distalni
285. Mezijalni koren prvog donjeg molara
inkliniran je:
a) najpre distalno, pa mezijalno
b) najpre mezijalno, pa distalno
c) nije inkliniran
286. Ukoliko mu nedostaje distalna kvrica, donji
prvi molar, s okluzalnog aspekta, lii na:
a) gornji prvi molar
b) gornji drugi molar
c) donji drugi molar
287. Tuberkulum sextum javlja se kod prvog donjeg
molara, i to na distalnom marginalnom
grebenu.
288. Kontura spoljanjeg okluzalnog polja drugog
donjeg molara ima pravougaon oblik.

142

289. Trigonid i talonid su delovi okluzalnog


aspekta:
a) prvog gornjeg molara
b) drugog donjeg molara
c) prvog gornjeg premolara
d) drugog donjeg premolara
290. Na bukalnom aspektu drugog donjeg molara,
u poreenju sa prvim donjim molarom, ne
mogu se uoiti:
a) distalna kvrica
b) distobukalna brazda
291. Korenske grane drugog donjeg molara su, u
odnosu na prvi donji molar:
a) vie divergentne
b) manje divergentne
c) manje distalno inklinirane
292. Proksimalni marginalni grebeni drugog donjeg
molara:
a) znatno divergiraju
b) znatno konvergiraju
c) skoro su paralelni

143

Morfologija zuba ispitna test pitanja i odgovori

293. S okluzalnog aspekta, bukalni aspekt drugug


donjeg molara preseen je bukalnom brazdom.
294. Fisurni kompleks drugog donjeg molara ima
+4 oblik.
295. Fisurni sistem drugog donjeg molara sastoji se
iz sledeih elemenata:
a) centralna fisura
b) bukalna brazda
c) lingvalna brazda
296. Pectinatus forma sree se kao varijacija drugog
donjeg molara.
297. Donji umnjak je uvek iri meziodistalno.
298. Tip I donjeg umnjaka slian je s donjim drugim
molarom, i ima etiri kvrice.
299. Tip II donjeg umnjaka slian s donjim prvim
molarom, i ima pet kvrica.
300. Protostilid se nalazi na bukalnoj povrini
donjeg umnjaka.

144