You are on page 1of 86

UNIVERZITET U BEOGRADU

ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET

DIPLOMSKI RAD
Planiranje hidroelektrana

Kandidat:
Ivan Milanov

Mentor:
prof. Ivan Škokljev

Beograd, 2005.

Sadržaj
1. Uvod
1.1 Globalni problemi
1.2 Deklaracija iz Berna
1.3 Razvoj hidroenergetike
2. Merne jedinice
3. Energija vodotoka
4. Energija rezervoara
5. Hidroelektrana kao deo EES
5.1 Osobine hidroelektrana
5.2 Uslovi uključenja hidroelektrana u EES
5.3 Pokrivanje dijagrama opterećenja u mešovitom EES
5.4 Rezerve snage u sistemu
6. Karakteristike hidroelektrana
7. Pojmovi u hidroenergetici
8. Planiranje hidroelektrana
8.1 Korišćenje vodnih snaga
8.2 Izučavanje hidroenergetskog potencijala
9. Potencijal vodotoka
10. Kurs planiranja i izgradnje
11. Ekonomske karakteristike
11.1 Ekonomska analiza projekta
11.2 Troškovi elektrana
11.3 Cena električne energije kao faktor planiranja
11.4 Načini ekonomskog vrednovanja projekta
12. Optimalno dimenzionisanje hidroelektrana
13. Ekonomska analiza HE Orlovača na Velikom Rzavu
14. Izbor osnovnih elemenata hidroelektrane
14.1 Izbor tipa hidroelektrane
14.2 Izbor broja agregata
14.3 Izbor tipa turbina
14.4 Izbor generatora
14.5 Uslovi koji utiču na planiranje hidroelektrana
15. Reverzibilne hidroelektrane
16. Hidroenergetski potencijal Srbije i Crne Gore
16.1 Hidroenergetski potencijal Srbije
16.2 Hidroenergetski potencijal Crne Gore
16.3 Problem iskorišćenja hidroenergetskog potencijala Tare
17. Razvoj hidroenergetskih sistema
Prilog 1

1
1
1
2
3
8
13
15
15
17
19
20
21
25
30
30
31
33
36
38
38
40
43
46
49
53
57
59
62
63
67
68
70
73
73
74
75
77
80

1

1. Uvod
1.1 Globalni problemi
Ljudsko društvo je tokom čitavog svog razvoja gradilo svoj materijalni i društveni
prosperitet na jeftinoj energiji, čija je vrednost bila potcenjena. Svoje ponašanje u sferi energije svet
je zasnivao na pretpostavci da su svi energetski resursi, pa i oni neobnovljivi, praktično
neograničeni. To je sve išlo na štetu energetike, jer su stvarane vrlo neracionalne tehnologije. Sa
razvojem čovečanstva, naročito u zadnje dve decenije, došlo je naglog zaoštravanja problema
energije, vode i životne sredine. Istraživanja su pokazala da su energetski resursi čitave planete
ograničeni, da su najvećim delom neobnovljivi i neravnomerno raspoređeni. Vrlo brzo to su postali
najkrupniji globalni problemi planete, od čijeg rešavanja zavisi i sam opstanak naše civilizacije.
To "energetsko otrežnjenje" je uticalo da države počnu da razmatraju mogućnosti iskorišćenja
svojih hidroenergetskih potencijala, kao najracionalnijeg i najčistijeg obnovljivog izvora
energije.Može se oceniti da nastupa "renesansa" hidroenergetike. Ona će usloviti mnoge promene u
energetskoj politici svih zemalja. Stabilne i uspešne će biti samo one države koje vode dugoročnu
stabilnu i raconalnu energetsku i vodoprivrednu politiku. Dobra politika u tim oblastima je
neosporna-tako da države koje nisu iskoristile svoje hidroenergetske potencijale - treba intenzivnije
da počnu da ih koriste, a one koje su ih većim delom iskoristile - da dograđuju, proširuju i
usavršavaju svoje hidroenergetske sisteme. O tome najbolje govori Deklaracija iz Berna.
Međunarodna asocijacija za hidroenergetiku (IHA) je 3. oktobra 2000. godine na zasedanju u Bernu
donela deklaraciju, koja na najbolji i najsažetiji način definiše stanje u oblasti energetike i ulogu
hidroenergije u rešavanju svetskih energetskih problema.

1.2 Deklaracija iz Berna
Međunarodna asocijacija za hidroenergetiku (IHA) je vrlo uticajna nevladina organizacija,
čiji je zadatak da, u okviru strategije državnog razvoja, podstiče i unapređuje razvoj
hidroenergetike, kao obnovljivog izvora energije. Razvoj hidroenergetike se promoviše vodeći
računa da se na najbolji način ostvare svi ciljevi zaštite životne sredine i socijalni ciljevi. Na osnovu
sledećih činjenica bitnih za budući opšti razvoj:








oko 2050. godine svetska populacija će porasti sa 6 na oko 9 milijardi,
potrebe za energijom rastu širom sveta, naročito u zemljama u razvoju,
raspoloživost električne enrgije je preduslov za ostvarivanje prihvatljivog standarda života i
za ekonomski razvoj,
dve milijarde ljudi danas nemaju pouzdano snabdevanje električnom energijom,
oko 80% svetske proizvodnje energije sada se ostvaruje korišćenjem fosilnih goriva(ugalj,
nafta, gas),
sagorevanje fosilnih goriva prouzrokuje zdravstvene probleme i kisele kiše, a emisija
gasova, koji su uzročnici efekta "staklene bašte", dovodi do klimatskih promena,
u sledećih 50 godina biće potrebno obezbediti pitku vodu za nove tri milijarde ljudi,
proizvodnja hrane se mora povećati, pre svega navodnjavanjem,
mora se poboljšati zaštita od poplava, posebno imajući u vidu klimatske promene,

2

IHA smatra :





razvoj obnovljivih izvora energije je bitan za globalnu sigurnost,
do sada je iskorišćena samo jedna trećina svetskog ekonomski iskoristivog hidroenergetskog
potencijala,
intenzivnijim korišćenjem hidroenergije, uz smanjivanje proizvodnje u termoelektranama,
može se smanjiti emisija gasova "staklene bašte" i ostalih teških polutanata,
hidroenergija je, za sada, jedini pouzdan i ekonomski prihvatljiv izvor obnovljive energije,
koji može da pokrije znatan deo potreba za električnom energijom,
vodne akumulacije omogućavaju, sa visokom efikasnošću proizvodnju energije upravo onda
kada se ona traži,
hidroelektrane, takođe, omogućavaju razvoj i drugih vitalnih potreba čovečanstva, kao što su
proizvodnja hrane, snabdevanje vodom, zaštita od poplava i poboljšanje uslova plovidbe.

1.3 Razvoj hidroenergetike
Hidroenergetika ima više od sto godina iskustva u obezbeđivanju pouzdanog snabdevanja
električnom energijom. Sada širom sveta oko 20% proizvodnje električne energije dolazi iz
hidroelektrana, kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u razvoju. U poslednjih 30 godina,
tokom planiranja, realizacije i eksploatacije hidropostrojenja stečena su važna iskustva na planu
rešavanja problema zaštite okoline i uklapanja elektrana u socijalno okruženje. Imajući sve to u
vidu može se zaključiti :


Korišćenje hidroenergetskog potencijala treba forsirati do izvodljivog maksimuma,
uzimajući u obzir sve kriterijume zaštite okoline, kao i socijalne, ekonomske i tehničke
kriterijume.
Hidroenergetska postrojenja treba integralno posmatrati, u okviru politike razvoja
energetskih i vodnih potencijala regiona i država.
Hidroenergiju treba posmatrati kao najracionalniji obnovljivi izvor energije, i što je veoma
važno - ekološki najčistiji.

3

000 kWh).000 mkg  367. Jedinice snage.736 U oblasti termoelektrana. Takođe.000mkg  860Cal. Merne jedinice Pre nego krenemo sa proučavanjem energije vodotoka. rad i energija se mere u kilogram-calorijama [Cal]. (skr. ili čak preko gigawat-časova (1 GWh = 1. su povezane sledećim izrazima: 1 KS (metrički sistem) = 0. Instalisana snaga hidroelektrane se obično izražava u kilovatima (kW).36 KS Iz gornjih relacija se dobija da je: 1 KS-čas = 0. PS na nemačkom. rad i energija (na pragu hidroelektrane) se izražavaju u kilovat-časovima (kWh).000. daćemo kratak pregled mernih jedinica koje se najčešće koriste pri proračunima u hidroenergetici. važi i da je : 1 KS – čas = 75mkg/sec x 3600 = 270. Često se javlja potreba za konvertovanje energije date u kilovat-časovima u metričke jedinice kao što su metar-kilogram (mkg) i metar-tona (mt). u literaturi se karakteristike elektrana prikazuju preko jedinica iz tzv.736 kW ili 1 kW = 1.2. dok proizvođači snagu hidrauličkih mašina često iskazuju u konjskim snagama. Iz fizike je poznato: 1 Cal = 427 mkg kao i 1kWh  367. 427mkg / Cal 4 . U hidroenergetici. HP na engleskom. CV na francuskom).000 mkg kao i da je 1kWh  270. dok se energija i rad najčešće izražavaju preko megavat-časova (1 MWh = 1000 kWh).000mkg  367mt 0. u ova dva sistema. KS na srpskom. Engleskog (Britanskog) sistema jedinica. Iz fizike je poznato da važi sledeća relacija: 1 KS = 75 mkg/sec = 736 W = 0. KS se često podrazumevaju kao metričke jedinice.9863 KS (Britanski sistem) Jedinica koja se često koristi za iskazivanje snage je megavat (1 MW = 1000 kW).736 kWh Takođe.

81 W = 736 W. Veze između jedinica za snagu su sledeće: 1 mkg/sec = 9.81 x 107 erg. postoji naučna i praktična jedinica električnog rada koja je povezana sa gornjom relacijom i ona se može izraziti kao: 1 Džul = 107 erg.000 dina. koja deluje na telo mase jednog grama. 5 .81 Džula. Jedinica koja se koristi u praksi jednaka je po veličini električnom radu koji izvrši sila od jednog kilograma na distanci od jednog metra: 1 mkg = 981. Takođe.81 W 1 KS = 75 mkg/sec = 75 x 9. daje ubrzanje od 1 cm/sec2.000 dina x 100 cm = 9. U oblasti delovanja gravitacije zemlje. 1 g x 1 cm/sec2 = 1 din [g cm sec-2]. sila koja deluje na masu od jednog grama iznosi: 1 g x 1 cm sec-2 = 981 dina = težini od jednog grama. Sila od jednog dina. odavde sledi da jedan kilogram teži vrednosti od 981.Naučna jedinica za energiju iz sistema fizičkih jedinica je termalni din.81 Džula/sec = 9. kao i 1 mkg = 9. [g cm2 sec-2]. Naučna jedinica za rad je termalni erg i ona je brojno jednaka radu koji izvrši sila od jednog dina na razdaljini od jednog centimetra: 1 din x 1 cm = 1 erg. odn.

sijalica utroši za vreme: 66.5 x1010 Cal  6.12 x10 7 kg  61.000 mkg. ako je stepen iskorišćenja 24%. potrošnja termoelektrana bi iznosila 3500 Cal/kWh x 70 x 106 kWh = 24. na visini od 970 m. (Rad koji je potreban da se izvrši kretajući se horizontalno.5 x 1010 Cal.24. koji nosi opremu težine 35 kg i penje se na planinu visine 970 m. Sledi da će električna energija koja se dobija iz 1 kg uglja iznositi: 960Cal  1. ako se umesto termoelektrane čija je potrošnja uglja 3500 Cal/kWh.700mkg / čas 6 . Pretpostavlja se da je turista krenuo ka vrhu.150 mkg. Jednočasovno korišćenje 100 W-ne sijalice iznosi 0. koristi hidroelektrana čiji je prosečan godišnji kapacitet 8000kW. Uzimajući u obzir da je η = 0.24 x 4000 = 960 kalorija. godišnja ušteda zamenjujuće hidroelektrane iznosi: 24. To znači da električnu energiju koja je ekvivalentna radu koji izvrši turista.8časova .1 kWh. električna energija koju iskoristi sijalica ekvivalentna je mehaničkom radu od 36. iz 1 kg uglja energetske vrednosti 4000 kalorija termoelektrana će generisati električnu energiju čija je vrednost 0. koja se dobija od jednog kilograma uglja energetske vrednosti 4000 calorija. Hidroelektrana na pragu proizvodi godišnje 8000 kW x 365 dana x 24 časova/danu = 70 x 106 kWh energije.12kWh 860Cal / kWh Primer 2 – Izračunati koliko se kilograma uglja energetske vrednosti od 4000 Cal/kg uštedi.700mkg. iz hotela koji sa nalazi na 340 m nadmorske visine.. Uzimajući u obzir da je 1 kWh = 367. Za istu količinu energije.150mkg  1. Rad koji vrši turista iznosi: (970 m – 340 m)(70 kg + 35 kg) = 66. 36.200tona 3 4 x10 Cal / kg Primer 3 – Koliko je vremena potrebno sijalici snage 100 W da potroši istu količinu energije koju bi potrošio turista težine 70 kg. u termoelektrani. Pošto je 1 kWh = 860 Cal. Na osnovu ovoga. kao i umor su zanemarivi).Primer 1 – Izračunati količinu energije u kWh.

81m / sec U trenutku kočenja voz se kreće brzinom od 36 km/h = 10 m/sec.000 = 1 kWh. Izračunati koliko je kilograma uglja energetske vrednosti 4200 Cal potrebno da bi se izvršio isti rad.9kWh. Izračunati vreme koje potrebno maloj hidroelektrani snage 15 kW da generiše istu količinu električne energije. Primer 6 – Definisaćemo količinu toplotne energije koja se oslobodi pri kočenju i zaustavljanju voza kompozicije 50 vagona. podigne sa 1600m na 4500m nadmorske visine. potrebno je 53.5 min 15kW 7 . Ovaj rad iznosi: (4500 m – 1600 m)125 kg ≈ 367.9kwH  0.000kg  102. U slučaju stepena iskorišćenja od 24%. Rad koji se dnevno izvrši lopatama iznosi: 8 m3 x 1.000kg sec 2 / m 2 9.6m.9 Cal.5 g 0. kinetička energija konvertovana u toploti iznosi: 102. ako termoelektrana ima stepen iskorišćenja 24%. Ukupna masa cele kompozicije je 50 x20. se prenosi materijal čija je gustina 1.040 mkg = 23.Primer 4 – Koliki je rad potreban da se teret težine 125 kg.925sati  55.1x10 6 mkg  5100mt  kWh  13. čiji je prosečan kapacitet 8 m3 zemlje dnevno. 2 367 Na osnovu ovoga. koji se kreće brzinom od 36 km/h.04 mt = 23. 1 Cal = 427 mkg → 23. Prosečna težina svakog vagona iznosi 20 tona. mala hidroelektrana snage 15 kW je sposobna da proizvede ekvivalentnu električnu energiju za vreme: 13.24 x 4200Cal / kg uglja da bi se zamenio jednodnevni rad lopatama.0535kg  53.9Cal  0.040/427 = 53. Primer 5 – Lopatama.8 tona/m3 na visinu od 1.6m = 23.040 mkg.000kg sec 2 / m  100m 2 / sec 2 5100  5.8 t/m3 x 1.

Na osnovu sledeće definicije za snagu N dE dt 3. nije potpuno opravdano govoriti o izričitoj potencijalnoj energiji ili radu vode. može se izračunati na osnovu Bernulijeve teoreme:  v2 p  E  G h1   mkg 3. kao i postojeće energije dela vode u pokretu. Međutim.1 možemo videti da ona predstavlja izvod rada po vremenu. energija po jedinici vremena koju voda stvara prilikom neprekidnog pada i koja se mora uzeti u obzir prilikom proučavanja iskorišćenja energije vodenog toka. ukupna energija jednog dela vode težine G pod pritiskom p koji se kreće brzinom v na visini h1 od referentnog nivoa (datum level Z). analiziraćemo vrednost izvršenog rada (ukupne energije).3 izraz za energiju postaje  v 2 p0  E  G h   mkg 2g    3. snaga vode se može smatrati stalno obnovljivom. to je. Na osnovu gornje slike. ustvari.2 2g    gde je γ specifična težina posmatranog dela vode. i na osnovu toga definisati snagu koja se dobija na određenoj deonici toka usled trenja.3. Pre svega. Energija vodotoka Kao rezultat neprekidnog procesa hidrološkog ciklusa. 3. Ako uvedemo smenu p   h2  p0  .4 8 .

dok je postojeća energija pojedinih (elementarnih) delova vode izražena drugom visinom H. ili iz rezervoara koji je napravljen podizanjem rečne brane. E  h1  3. koja uzimajući u obzir visinu iznosi v2 . Ukoliko voda isteče iz bazena. 3. 2g   3. gde pritisak ima vrednost p0/γ.Ako pretpostavimo da se ovaj delić vode postavi na referentnom nivou Z. Uzimajući u obzir da je ukupna potencijalna energija vode zapremine V u rezervoaru E  VH 0 . ukupna potencijalna energija svih delova vode je. što je prikazano na sledećim slikama. To znači da ukupna mehanička energija bilo koje vodene mase težine 1 kg iznosi: E  h v2 mkg / kg  m 2g 3.8 9 . koji se kreće po površini vodenog toka.7 2g Razlog ovome je što se dodatna potencijalna energija p/γ dobija iz susednih delova vode i to u formi pritiska.5 Pošto gornja formula važi za sve nivoe vodenog toka. ovde treba istaći bitnu činjenicu da gore definisani rad nije jednak postojećoj energiji elementarnog dela vode. očigledno je da se energija svih delova jednake mase ili težine ne razlikuje od posmatranog elementa vode težine G.6 Međutim. Ovo se može razjasniti na sledeći način. u posmatranom trenutku pražnjenja srazmerna visini H0. onda se energija referentnog nivoa može izraziti kao  v2  E  G h  mkg .

a daje energiju dE na izlaznom preseku.dok je postojeća energija vode samo Ei  VH c 3. već i zbog energije vodene mase približno iste težine na površini. Ukoliko se nivo vode u rezervoaru održava konstatnim. s obzirom da se energija prenosi kao pritisak kretajući se od površine ka najnižim česticama koje ističu iz rezervoara.9 gde je Hc visina centra gravitacije zapremine vode u rezervoaru iznad referentnog nivoa. će biti jednake u svakom trenutku. i imaće istu vrednost kao u slučaju odlivanja sa površine.14 dE u sekundi. ukupna energija i postojeća energija bilo koje zapremine vode težine G. Q (m3/sec). pri brzini v1 kroz bilo koju deonicu vodotoka. i nalazi se na visini H2. snaga vodene mase u sekundi.10 Ako je protok. Jasno je da je energija pražnjenja rezervoara jednaka postojećoj energiji celokupne mase vode koja se fiktivno nalazi u centru gravitacije. 10 . iznosi 2  dE 2 v2   mkg / sec  Q H 2   dt 2 g   3. To znači da rad koji se izvrši pražnjenjem rezervoara nije jednak sumi ukupne energije elementarnih delova vode u rezervoaru. Energija sadržaja rezervoara je smanjenja ne samo zbog postojeće energije delova vode koji napuštaju rezervoar.12 Može se reći da sistem ograničen presecima 1 i 2 dobija energiju 2  v1    Q H 1  dt 2 g   3. već potencijalnoj energiji vodene mase. iznosi 2   dE1 v1  kg m 3   3   Q H 1  m  mkg / sec  dt 2 g  m sec   3. odn. na dubini H1 ispod površine(gornja slika). Bilo kakav pad u visini površine vode dovodi do smanjenja energije vode koja napušta rezervoar. Ukupna energija vode pražnjenja rezervoara je podložna promenama i jednaka je postojećoj energiji koja zavisi od trenutnog stanja površine vode.11 Energija u sekundi mase vode koja protiče kroz presek 2 nizvodno od preseka 1. Ei  E  VH 0  GH 0 3.13 2  v   Q H 2  2  dt 2g   3.

dolazi do disipacije energije. Ukoliko ne postoji brana na reci.17 Da bi izrazili snagu preko jedinica u SI sistemu.78 m/sec2 do 9. što dovodi do toga kinetička energija bude zanemarljiva u odnosu na potencijalnu energiju. Međutim. gornja formula predstavlja snagu vode potrebnu da se savlada trenje na deonici 1-2 i ona se može napisati kao 2 2  v1  v 2   mkg/sec . odnosno preko generatora u električnu energiju. Prikazaćemo i da je snaga koja se dobija samo od kinetičke energije ravničarske reke takođe mala i zanemarljiva. između preseka 1 i 2.16 Sa povećanjem brzine pored potencijalne energije.15 Drugim rečima. Zato se gornji izraz može prikazati kao  N m3  N  9810QH  3  m  Nm / sec  m sec  3. pretpostavićemo da je ubrzanje zemljine teže g = 9. Ova potencijalna energija ima oblik N p  QH mkg/sec  3.81 m/sec2 i da je gustina vode ρ = 1000kg/m3 odn.19 Ovde je uzeto da je ubrzanje zemljine teže konstatno i da iznosi 9.20 11 . ova vrednost u realnosti varira od 9. 3. da je specifična težina vode γ = 9810 N/m3. koja se dalje može iskoristiti u turbini i pretvoriti u mehaničku. korisna snaga se može odrediti kao N  Q 2 v1 2g 3. da je v1≈v2.To znači da. Zato pri konstrukciji i izboru turbina treba voditi računa o stvarnim vrednostima g i γ. N  Q H   2 g   3. Zato se samo ostvarivanjem pada može dobiti potencijalna energija vodenog toka.81 m/sec2 . koja u svakoj sekundi iznosi 2 2 2 2    v  v  v  v2  Q H 1  1   Q H 2  2   Q H  1 dt 2g  2g  2g    dE     3. za savlađivanje trenja je potrebna i kinetička energija.83 m/sec2.18 S obzirom da je 1 Nm/sec = 1 W i da je 1000 Nm/sec = 1 kW sledi da je N  9810QH kW  .usled protoka Q vode između dva konstatna nivoa koji se mogu predstaviti razlikom u visini H = H1 – H2. između ekvatora i polova. odn. Zato se izgradnjom brane postiže da brzina bude približno konstantna.

000mkg / sec  1270 KS 2 2 Ovako dobijena energija odgovara potencijalnoj energiji koja bi se dobila pri padu od samo 4cm.25 N  Q 1  2500t / sec m  2500t / sec x0. Ukoliko bi ipak postojala neka mala vrednost brzine v2. 12 .21 Na primer. sa stanovišta dobijanja energije ali samo na račun kinetičke energije.0  0. šta bi ovo značilo za Dunav sa protokom od 2500 m3/sec.083m  95mt / sec 2g 19. ako se brzina proticanja reka sa 1 m/sec nekako smanji na 0.5 m/sec: v  v2 1. tada će kinetička energija iznositi v  v2 N  Q 1 2g 2 2 3.Ovo je moguće samo ako je v2 = 0.62 N  95. što je u praksi neostvarljivo.

Pošto ima veliku važnost u oblasti energetske ekonomije.81  V  H c [Nm] 4.81  Q  H c  t  9. Razlike u dobijenim vrednostima su zanemarive. Ukoliko zamenimo 1000 V u relaciji 1 dobijamo sledeći izraz: Ei  1x1000VH c  2.1 Pošto je poznato da je 1 (Nm) = 1 (Ws) = 1 (J) = 1/3600 (Wh) = 1/3.3 Očigledno je da energiju rezervoara treba pripisati samo zapremini rezervoara koja se koristi samo za proizvodnju energije i nema druge svrhe niti obuhvata tzv. (Ako je zapremina rezervoara data u milionima m3. generatorima itd. Ei   Vk H c 367 [kWh] 4. respektivno. energija uskladištena u rezervoare se često daje i kao podatak u statističkim izveštajima (ponekad u kWh.). već i potencijalnom energijom vode koja puni rezervoar do određenog nivoa.4. a V i Hc su dati u m3 i m .81    V  N   H c  t  9. već je srazmeran postojećoj potencijalnoj energiji vode u istom rezervoaru. energija koja se dobija tokom jednog pražnjenja.4 Vidimo da se ovde koristi visina centra gravitacije (Hc) koja predstavlja stvarni kapacitet rezervoara bez gubitaka.600000 (kWh). Rad koji se vrši pražnjenjem rezervoara nije srazmeran veličini rada koji izvrši masa vode u rezervoaru.81 3   V m 3  H c m  t m  E  9.72VH c [kWh] 367 4. To je korisna zapremina koja se označava sa Vk. 13 . Umesto nivoa površine vode u rezervoaru češće se u proračunima koristi visina centra gravitacije uskladištene vode (Hc). E  N  t  9. Energija rezervoara Kapacitet rezervoara nastalih izgradnjom brana može se definisati ne samo proračunom apsolutnog i relativnog kapaciteta. Razlika proizilazi iz činjenice da se gubici pri konverziji energije takođe uzimaju pri proračunu kao na primeru električne energije koja se dobija pri kompletnom pražnjenju punog rezervoara gde je uzet u obzir stepen iskorišćenja (koji u sebe ubraja gubitke u cevovodima. onda će energija biti izražena u milionima kWh) Energija rezervoara se često u literaturi daje u drugačijoj formi. Treba naglasiti da energija rezervoara nije jednaka količini prosečne godišnje energije koja se dobija skladištenjem. turbinama. kao npr. sledi da energija rezervoara iznosi: Ei  VH c 367 [kWh] 4. rezervisani prostor za ublažavanje talasa velikih voda. U nekim slučajevima se umesto Hc koristi visina nivoa površine rezervoara H. pa se na osnovu toga može napisati izraz za energiju.2 gde su: γ = 1 t/m3. a u slučaju velikih rezervoara u milionima kWh).

Izračunati energiju rezervoara ako je koeficijent iskorišćenja 77%.25m  189. pri zapremini rezervoara od 12 miliona m3.25m Na osnovu relacije Ei   Vk H c 367 [kWh] .600[kWh] 367mt / kWh 14 . dobija se: E  0. H c  8  1. pri stepenu iskorišćenja od 80%.5 / 2  7. Maksimalni nivo gornje vode je 8 m iznad nivoa donje vode. Na osnovu relacije V H Ei   k c [kWh] . Izračunati vrednost dnevne dodatne energije potrebne za smanjenje nivoa gornje vode jednom dnevnom za vreme vršnog opterećenja.80  12  10 6 m 3  7.5 m.Primer 1 – Vertikalno rastojanje između centra gravitacije rezervoara zapremine 50 miliona m3 i nivoa turbine hidroelektrane iznosi 200 m.77  1t / m 3  50  10 6 m 3  200m  21  10 6 [kWh] 367mt / kWh Primer 2 – Dozvoljena promena nivoa gornje vode na rečnoj brani iznosi 1. 367 dobija se: E  0.

prenosi i troši u praktično istom trenutku. prenos.3 Pokrivanje dijagrama opterećenja u mešovitom EES 5. proizvodi se.2 Uslovi uključenja hidroelektrana u EES     Dovoljnost Kvalitet Sigurnost Ekonomičnost 5. i to se mora odvijati u potpuno izbalansiranim odnosima proizvodnje i potrošnje. sa raznim stepenima regulisanosti protoka. daje poseban kvalitet EES.4 Rezerve snage u sistemu 5. koje bitno izdvajaju elektroenergetiku od ostalih grana energetike. prilagođavajući se dinamici promene konzuma.  Kada nastupi kratkotrajno narušavanje gornje jednakosti. Narušena stabilnost sistema se mora ponovo uspostaviti veoma brzo.5. i obratno. Zato se nameće potreba da elektrane rade u okviru jedinstvenog mešovitog sistema. prelazni procesi u EES se odvijaju mnogo brže nego u drugim tehničkim sistemima. i na taj način veoma fleksibilno i brzo utiču na stabilizaciju EES.1 Osobine hidroelektrana 5. koje mogu da rade u vrlo širokom opsegu opterećenja. Najpogodniji objekti za tu svrhu su hidroelektrane.1 Osobine hidroelektrana  Proizvodnja. 15 . Hidroelektrane kao deo EES 5. bez mogućnosti akumulisanja u tom energetskom vidu. Zbog toga je neophodno da u EES postoje visoko mobilne elektrane. To podrazumeva da u EES mora stalno da bude zadovoljena jednakost : Proizvodnja = Potrošnja + Gubici pri prenosu  Neravnomernost tražnje energije i nemogućnost njenog skladištenja dovode do toga da se čak i manja izolovana područja teško mogu snabdeti kvalitetnom energijom iz pojedinačnih elektrana jer bi u tom slučaju elektrane često radile u izuzetno nepovoljnim i neekonomičnim režimima. Kombinacija termoelektrana i hidroelektrana raznih tipova. Za korišćenje vodnih snaga posebno su važne sledeće osobenosti elektroenergetike: Kao prelazni oblik energije. opremljene takvim regulacionim uređajima koji omogućavaju da se za najkraće moguće vreme obezbedi ravnoteža između snage koju traži konzum i one koju proizvodi elektrane. posebno one sa dvojnom regulacijom. Električna energija se može trošiti samo kada se proizvodi. električna energija. distribucija i potrošnja električne energije imaju neke specifične odlike. jer može da radi fleksibilnije.

sinhronizuju se na mreži i prime puno opterećenje za veoma kratko vreme. ali često i nepredvidive. a u znatno manjoj meri na podizanje produktivnosti rada sistema. koje mogu veoma brzo da prime puno opterećenje. To znači da cena električne energije mora u sebi da sadrži i deo troškova proširene reprodukcije. tako da se racionalnost u njihovom razvoju svodi na racionalnost investicione politike. koje sporo primaju opterećenje. nagle promene opterećenja. valjano planirana i realizovana hidroelektrana ne može da bude investicioni promašaj u bilo kom konceptu razvoja EES. u nekim okolnostima predvidive.  EES su investiciono veoma skupi sistemi. nastale usled havarija i drugih sličnih događaja u EES. dana. U tom pogledu su neuporedivo povoljnije od termoelektrana. koje se meri desetinama sekundi. Zato se opravdano smatra da su hidroelektrane. U takvim uslovima potrebne su visokomanevarske elektrane. najelastičnije uklapaju u razne koncepcije razvoja EES. Pojednostavljeno rečeno. kada su veliki investicioni zahvati već završeni. i čije su cene energije zbog toga niže i manje osetljive na promene na tržištu energenata. Za njih je posebno bitno to što su sposobne da iz stanja mirovanja uđu u rad. koje imaju samo stalne (investicione) troškove. Moguće su i skokovite. Upravo takvi objekti su hidroelektrane. 16 . Potrošnja je neravnomerna tokom godine. sedmice. pa i u jednom satu.

ili su razpoloživi da prime opterećenje kada se od njih to zatraži. Za razliku od učestanosti. kvaliteta. kao pokazatelja kvaliteta isporučene električne energije. Operativna gotovost objekata se definiše verovatnoćom da objekti zadovoljavajuće funkcionišu u bilo kom trenutku vremena.). Pouzdanost ispunjenja zadatka sa definiše verovatnoćom da sistem neće otkazati tokom trajanja zadatka. Zato su elektroenergetski sistemi koji u svom sastavu imaju akumulacione hidroelektrane velikih zapremina i instalisanih snaga. Zato je neplanirano uskraćena električna energija ne samo najskuplji vid energije. već i indikator nastanka znatno krupnijih poremećaja u privrednom sistemu. zbog prirode svojih mašina i radnih procesa. Hidroelektrane raznih tipova. neosporno povoljni sa gledišta operativne gotovosti/raspoloživosti i pouzdanosti. i njegova veličina se vezuje za ravnotežu proizvedenih i potrošenih reaktivnih snaga. Sigurnost Rad EES mora da zadovolji vrlo visoku sigurnost u funkcionisanja. dovodi do velikih poremećaja u privrednom i socijalnom tkivu zemlje. 17 . moraju se održavati u dopuštenim granicama oko nominalne vrednosti. pouzdanost ispunjenja zadatka i obezbeđenost. U novije vreme se čak i u najrazvijenijim EES grade visoko instalisane akumulacione ili reverzibilne hidroelektrane. na nivou celog EES. dovoljno energije za nesmetanu proizvodnju. neplanirane redukcije isporuke električne energije izazivaju velike štete. Dovoljnost Potrošačima treba obezbediti. havarijskim isključenjima. u okviru koje postoje tri kategorije: operativna gotovost objekata. jer je to neophodan uslov za ispravan i bezbedan rad svih potrošačkih i proizvodnih postrojenja i uređaja. i sl. Objekti hidroelektrana svih tipova su. Uskraćivanje traženih količina električne energije. prevashodno zato da bi se poboljšala sigurnost funkcionisanja EES. i ta regulacija se obavlja centralizovano. od kojih poseban značaj imaju uslovi dovoljnosti. uključujući i reverzibilne hidroelektrane. koja je globalna sistemska veličina. Kvalitet Vrednosti učestanosti i napona. sigurnosti i ekonomičnosti. napon je lokalna promenljiva. u uslovima racionalnog korišćenja energije. Obezbeđenost se definiše verovatnoćom da će sistem uspešno ispuniti svoje planirane funkcije sa stanovišta neophodnih resursa. jer je frekvencija identična u svim tačkama jedinstveno povezanog EES. U zemljama sa potpuno uređenim i izbalansiranim reprodukcionim lancima.2 Uslovi uključenja hidroelektrana u EES Proizvedena električna energija mora da zadovolji više uslova.5. Sa druge strane. povoljniji sa gledišta sigurnosti. posebno ukoliko se njima valjano upravlja. na bilo koji način (redukcijom isporuke. rad i razvoj. Regulacija učestanosti vezana je za regulaciju proizvedenih i utrošenih aktivnih snaga. imaju izvanrednu ulogu u procesu regulacije frekvencije i napona. akumulacione hidroelektrane predstavljaju izvrsne objekte u pogledu obezbeđenosti.

Ta promena uloge hidroelektrana u EES učiniće ekonomičnim u budućnosti i neka postrojenja. sa najvećim koeficijentom korisnog dejstva. Povećava se vremenom optimalna instalisana snaga hidroelektrana svih tipova. upućuje na nužnost inteziviranja korišćenja hidroenergetskog potencijala. Ako se još i zna da se sve savremene strategije razvoja energetike prave pod sloganom "3E . postaje ekonomski prihvatljiv. već i zbog toga što svojim fleksibilnim radom omogućavaju da postojeće termoelktrane rade u ekonomski najpovoljnijim režimima. koja se do sada ne bi mogla svrstati u kategoriju ekonomski iskoristivog potencijala. Tendencije u sferi vrednovanja hidroelektrane su takve da kriterijum ekonomičnosti za razmatrane hidroelektrane postaje dosta uprošćen: postaje ekonomična svaka hidroelektrana čija je cena energije niža od cene energije najskuplje termoelektrane čiju bi proizvodnju svojim ulaskom u pogon istisla iz EES. Zbog tendencija poskupljenja fosilnih goriva i porasta cena energije na pragu termoelektrana. Sve to. koji zadovoljavaju sva ta tri uslova su hidroelektrane. Razvoj tehnologije opreme za hidroelektrane omogućava sve ekonomičnije korišćenje i dela potencijala koji se ranije klasičnom tehnologijom nije mogao ekonomično koristiti. Ispunjenju tog zahteva najviše doprinose hidroelektrane različitih tipova. koji omogućavaju hidroenergetsko korišćenje i sasvim malih padova. To se naročito odnosi na razvoj cevnih agregata raznih izvedbi. Iz svega gore navednog može se zaključiti da su hidroelektrane najpogodniji objekti za zadovoljenje uslova dovoljnosti. pa time i uslovi za njihovu ekonomsku valorizaciju. sve veći broj planiranih hidroelektrana. kvaliteta. Ta činjenica će biti sve relevantnija u budućnosti. zahteva se da troškovi proizvodnje. doprinosi jačanju ekonomske stabilnosti EES. sigurnosti i ekonomičnosti u jednom mešovitom EES. prenosa i raspodele električne energije budu što niži. ne samo zbog proizvodnje neuporedivo jeftinije hidroenergije. uz izuzetno važnu činjenicu da se u njihovom slučaju radi o obnovljivom i ekološki čistom vidu energije. što ravnomernije. 18 . ekonomičnost. Uvođenje novih hidroelektrana u EES doprinosi povećanju njegove ekonomske stabilnosti. Zato se i smatra da uvođenje hidroelektrana u EES. ranije neekonomičnih. ekološka zaštita" . Na to ukazuju i sledeće činjenice:     Sa razvojem EES i promenama nivoa konzuma i strukture proizvodnje menja se uloga hidroelektrane u sistemu.Ekonomičnost Posmatrajući EES kao tehnološku celinu.efikasnost. a u EES one preuzimaju sve važniju i delikatniju ulogu u obezbeđivanju vršne snage i energije i ostvarivanje zahtevane rezerve i sigurnosti funkcionisanja sistema.pravi objekti.

tako da su najpogodnije za pokrivanje vršnih delova opterećenja. Njihova glavna karakteristika je da mogu u određenim intervalima vremena. Zbog mogućnosti veoma brzog ulaska u rad (start i sinhronozacija na mrežu iz stanja mirovanja iznosi samo nekoliko desetina sekundi) veoma su pogodne da prime na sebe ulogu hladne rezerve sistema.3 Pokrivanje dijagrama opterećenja u mešovitom EES Uloga jedne hidroelektrane u EES i način njenog korišćenja (uklapanja u dijagram opterećenja. Zato su akumulacione hidroelektrane veoma važne za EES iz sledećih razloga: a. nedeljnog. Veoma se fleksibilno prilagođavaju opterećenju. pa zatim prelaze u čekanje kao vrlo važna hladna rezerva(ovu rezervu čine agregati elektrana koji se nalaze u punoj pogonskoj spremnosti. od kojih su najbitniji sledeći:     struktura elektrana u EES. karakteristike prelaznih režima). da razviju snagu koja je samo funkcija pada i koja ne zavisi od trenutnog dotoka u akumulaciju.dnevnog. Zbog visokih manevarskih sposobnosti veoma su pogodne da rade kao rotirajuća rezerva sistema(ovu rezervu čine oni agregati koji se nalaze u radu. pa su u stanju da vrlo brzo prime na sebe dodatno opterećenje).). njihova energija je jako skupa zbog utrošene energije za pumpanje. Međutim. Zato one imaju značajniju ulogu u EES samo u vodnom delu godine. njihova veličina. godišnjeg i višegodišnjeg. dok im se u sušnom delu godine određuje vreme za remont. U uslovima napregnutog rada EES čine se napori da se i ovakve hidroelektrane kratkotrajnim regulisanjem prilagođavaju potrebama. ali su samo delimično opterećeni. tip turbina. zbog veoma male zapremine u zoni gornje vode takve su mogućnosti ograničene. To proizilazi iz činjenice da je raspoloživa snaga određena dotokom vode i raspoloživim padom. hidrološke prilike na području EES itd. karakteristike hidroelektrana (protočne. akumulacione) i njihove radne performanse (instalisana snaga. kako bi dale veću snagu od raspoložive snage vodotoka na račun izvesnog obaranja pada. Protočne hidroelektrane su energetski manje vredni objekti. radne karakteristike (veličine tehničkih minimuma termoelektrana. uloga u rezervi sistema) zavisi od niza faktora. oblik i karakteristike dijagrama opterećenja. Zbog toga se one koriste da kratkotrajnim angažovanjem pokriju same vrhove dijagrama opterećenja. 19 . To je maksimalna snaga koju može da da hidroelektrana i koja je ograničena njenom instalisanom snagom. Reverzibilne hidroelektrane su elektrane visokih manevarskih sposobnosti. podizanje opterećenja i dostizanje najveće raspoložive snage jednako je brzini delovanja regulatora turbina i iznosi samo nekoliko sekundi. vrednost koeficijenta korisnog dejstva. b. Zbog toga se za prave protočne hidroelektrane može reći da je raspoloživa snaga hidroelektrane jednaka trenutnoj snazi vodotoka. itd.U tom slučaju. udeo u proizvodnji. ali su van pogona). veličina pojedinih agregata.5. Međutim. c. Akumulacione hidroelektrane mogu biti raznih stepena regulisanja .

Obezbeđivanje rezerve je posebno bitno za ostvarivanje visoke pouzdanosti EES u uslovima kvarova. Planski remonti se obavljaju po unapred predviđenom programu za svako postrojenje u EES. u skladu sa promenama konzuma.5. kada je predviđeno intenzivno punjenje akumulacija. kao i da učestvuju u obezbeđenju potrebne rezerve EES. kao i njen visok kvalitet. Za ovo su najpogodniji agregati hidroelektrana. Naime. Tako se za protočne hidroelektrane remont planira u periodu kada su najmanji protoci u rekama (leto. početak jeseni). Remont akumulacionih hidroelektrana se planira u periodu povoljnih hidroloških prilika. da u slučaju potrebe vrlo brzo uđu u rad (u mogućnosti da iz stanja mirovanja prime puno opterećenje za nekoliko minuta). uključivanjem i isključivanjem pojedinih agregata. Kao posledica tih zahteva znatno se povećava instalisanost hidroelektrana. obezbeđujući na taj način neophodnu visoku pouzdanost EES. 20 . po pravilu u proleće. sa stanoviša učestanosti i napona. Od hidroelektrana se sve manje očekuje da rade dugo. Od njih se sada traži da svojom snažnom instalacijom predstavljaju moćnu rezervu EES. raznih vidova remonta i održavanja agregata. već da sa relativno kratkim ulascima u sistem obezbeđuju operativne rezerve EES i pokrivaju vrhove opterećenja. pokriju vršni deo dnevnog dijagrama opterećenja. a zatim ponovo pređu u rezervu u pripravnosti. zahvaljujući svojoj mobilnosti. odnosno zahtevima dispečera da elektrane dižu ili smanjuju opterećenje. zbog veoma velike operativnosti. To ujedno utiče i na kriterijum za određivanje instalisanosti hidroelektrana . podmiruju vršni deo dnevnog dijagrama opterećenja. kao i u uslovima raznih stohastičkih događaja koja menjaju konzum ili utiču na proizvodni podsistem. Zato je potrebno. Teži se da se agregati hidroelektrana remontuju onda kada njihovo izvođenje iz pogona ima najmanje posledice po EES. jer se od njih sve više očekuje da. Te zahteve treba ostvariti u uslovima stalnih varijacija potrošnje.4 Rezerve snage u sistemu Savremeni EES zahtevaju visoku pouzdanost isporuke tražene električne energije. postoji tendencija ugrađivanja sve krupnijih proizvodnih jedinica u EES. pa će se ubuduće povećavati njihova instalisana snaga. To ukrupnjavanje agregata ima veoma bitan odraz na planiranje hidroelektrana. Aspekt rezerve EES postaje sve bitniji za planiranje hidroelektrana.

Tok reaktivne snage u mreži prouzrokuje dodatne gubitke. Zbog toga se teži da se elektranama u blizini velikih potrošača reaktivne snage poveri što veća uloga u generisanju reaktivne snage.generatora. 21 . odnosno uspostavljanje ravnoteže između odatih i apsorbovanih reaktivnih snaga koja prati regulaciju napona. jer smanjuje korisno vreme slanja energije. Zbog toga se u elektrotehnici teži da se smanji ugao fazne razlike φ. Faktor snage Faktor snage cosφ je bitna karakteristika naizmenične struje. U EES regulacija reaktivnih snaga. Karakteristike hidroelektrana Instalisana snaga Faktor snage Maksimalna snaga Raspoloživa snaga Garantovana snaga hidroelektrane Instalisani protok Karakteristični padovi Moguća godišnja proizvodnja Moguća srednja godišnja proizvodnja Realizovana godišnja proizvodnja Godišnja proizvodnja određenih verovatnoća Moguća proizvodnja varijabilne i konstantne energije Korisna zapremina akumulacije Instalisana snaga Instalisana snaga se definiše kao aritmetička suma snaga svih agregata . od čijeg valjanog rešenja zavise gubici u EES i ostvarenje zahtevanih napona u ključnim čvorovima EES. veoma je važan proces. Zato se kod hidroelektrana obavezno iskazuje cosφ čime se definiše njena uloga u generisanju reaktivne snage. pad napona i smanjenje propusne sposobnosti vodova i transformatora. da se faktor snage cosφ dovede do vrednosti što bližih jedinici. Iz ovoga proizilazi važan zakljužak: fazna razlika između struje i napona napoželjna je u električnim kolima čiji je zadatak isporuka energije iz izvora ka potrošaču. dok se kod elektrana na periferiji EES teži da se što više poveća faktor snage kako bi se smanjili gubici na prenosu. Ako postoji izvesna fazna razlika φ između struje i napona onda u toku periode postoje intervali tokom kojih izvor daje energiju kolu i drugi tokom kojih izbor dobija energiju nazad iz kola. ali se često paralelno sa tim navodi i aktivna snaga P (MW).6. tj. Po pravilu se iskazuje preko prividne snage S (MVA).

tako da nema prelivanja preko preliva koje bi podiglo kotu donje vode i smanjilo pad. tako da ih često uslovljava izbor odgovarajuće turbine (često se minimalni pad koriguje na veću vrednost. a dotok je približno jednak instalisanom protoku. 22 . Instalisani protok Definiše se i kao veličina izgradnje hidroelektrane. Karakteristični padovi Maksimalni i minimalni bruto pad hidroelektrane uslovljeni su odgovarajućim maksimalnim i minimalnim radnim nivoom u zoni zahvata i nivoima donje vode. Raspoloživa snaga Za razliku od maksimalne snage. Računski pad je minimalan pad pri kome se može ostvariti instalisana snaga HE pri računskom cosφ. Zahvaljujući akumulisanoj vodi takva hidroelektrana čak i pri najmanjim protocima može da razvije snagu znatno veću od od snage vodotoka. već i od stanja akumulacije. kod akumulacionih hidroelektrana garantovana snaga ne zavisi samo od dotoka. vrlo je bitno znati tzv. Kod protočne hidroelektrane ona se najčešće definiše kao snaga obezbeđenosti 95% sa dijagrama trajanja snage.Maksimalna snaga Maksimalna snaga se može razlikovati od instalisane snage. To je jedna od ključnih karakteristika hidroelektrane. a uz pretpostavku da nema ograničenja plasmanu. To je slučaj kada je nivo u jezeru na najvišoj koti. U slučaju hidroelektrane pri određivanju maksimalne snage pretpostavlja se da su pad i proticaj optimalni. pregledi i sl. Pri određivanju raspoložive snage hidroelektrane uzima se u obzir trenutno raspoloživ dotok vode (posebno važno kod protočnih hidroelektrana) kao i stanje u akumulaciji (raspoloživ pad). Srednji pad (najčešće pad sa trajanjem 50% sa krive trajanja bruto pada hidroelektrane) koristi se pri analizama potencijala. kao ni ograničenja zbog zahteva za proizvodnju reaktivne snage. defekti. To je najveći protok koji hidroelektrana može da koristi u normalnom pogomu. tako i na nivou kraćih vremenskih intervala. garantovanu snagu. Vrlo su bitni za izbor turbina. uzimajući u obzir propusnu sposobnost turbina i kapacitet čitave dovodne i odvodne derivacije. koja pretpostavlja najpovoljnije uslove pogona elektrane kao celine. raspoloživa snaga je najveća snaga koju hidroelektrana može da ostvari u nekom vremenskom preseku. jer odabrana turbina ne može da radi u tako širokom opsegu). Garantovana snaga hidroelektrane Pošto je rečni protok stohastička kategorija. Dok je instalisana snaga suma snaga agregata posmatrajući ih pojedinačno. I ovde razlikujemo raspoloživu snagu na izlazu iz generatora i snagu na pragu elektrane. što predstavlja ključnu prednost akumulacionih hidroelektrana. polazeći od realnog stanja u elektrani (remonti. sa velikim varijacijama protoka kako na godišnjem nivou. Garantovana snaga je ona snaga koju bez obzira na hidrološke prilike hidroelektrana može da ostvari sa nekom velikom verovatnoćom. uz pretpostavku da su svi delovi spremni za pogon. maksimalna snaga je najveća snaga koju elektrana može da postigne kao celina.).

da bi se sprečio preliv vode. 23 . Ubuduće će na energetsko-ekonomsku valorizaciju hidroelektrana sve veći uticaj imati aspekt proizvedene energije. koje se koriste za potrebe planiranja rada hidroelektrana. navodnjavanje itd. proizvodnja varijabilne i konstantne energije. posebno pri upoređivanju varijantnih rešenja hidroelektrana. Zbog toga se za svaku razmatranu hidroelektranu uvek iskazuju tri veličine moguće godišnje proizvodnje: ukupna. Služi kao baza za planiranje. Moguća srednja godišnja proizvodnja Definiše se kao aritmetička sredina mogućih godišnijh proizvodnji u nekom razmatranom nizu. a ne zbog povećanja ukupne proizvodnje. veličinu vlastite i uzvodnih akumulacija. uzimajući u obzir veličinu instalisane snage. zbog povremenih ograničenja u pogledu mogućnosti plasmana energije. potrebe plovidbe. kao i konkretne vodoprivredne uslove koji su postavljeni pred razmatranom hidroelektranom (ispuštanje garantovanih protoka. Tek se na osnovu tih pokazatelja sagledava realna uloga hidroelektrane u EES i mogućava njena realnija i ekonomska valorizacija. Moguća proizvodnja varijabilne i konstantne energije To je izuzetno važan pokazatelj za vrednovanje hidroelektrana. kao i zbog nepredvidivih ispada iz pogona pojedinih delova hidroelektrane. Realizovana godišnja proizvodnja Ona je po pravilu niža od moguće proizvodnje.Moguća godišnja proizvodnja To je maksimalna proizvodnja koja se može ostvariti u hidroelektrani tokom razmatrane godine. Godišnja proizvodnja određenih verovatnoća Za određeni duži vremenski niz rade se energetski proračuni moguće godišnje proizvodnje za svaku godinu. izražen udelom varijabilne energije u odnosu na ukupnu moguću proizvodnju.). Varijabilna (vršna) energija je ona energija koju hidroelektrana može da proizvede u periodu vršnog opterećenja. Zbog toga će se ubuduće dogradnje i rekonstrukcija postojećih hidroelektrana sve više raditi zbog povećanja mogućnosti proizvodnje vršne energije. Konstantna energija je ona energija koju mora da proizvede hidroelektrana i u periodu niskih opterećenja. uzimajući u obzir uticaj vlastite akumulacije i uzvodnih akumulacija.

N

varijabilna
konstantna energija

0

24

Na ovoj slici je prikazana podela energetske proizvodnje jedne hidroelektrane tokom 24h, sa
stanovišta podele na konstantnu i varijabilnu energiju. U savremenim EES raste potreba za vršnom
snagom i energijom i to utoliko više ukoliko se smanjuje učešće hidroenergije u ukupnoj
elektroenergetskoj proizvodnji. Zbog toga se čine posebni napori da se poveća udeo varijabilne
energije raznim tehničkim merama: dodatnim povećanjem instalisane snage hidroelektrana
dogradnjom novih agregata (npr. Vrla I do IV), izgradnjom uzvodnih akumulacija koje svojim
izravnjavanjem voda poboljšavaju vršni rad nizvodninh postrojenja, otklanjanjem ograničenja
pogona zbog nizvodnih uslova, što se može ostvariti izgradnjom nizvodnih manjih stepenica, koje
primaju na sebe ulogu kompenzacionih bazena. Takav je karakterističan slučaj sa HE Đerdap I,
kome su izgradnjom nizvodne stepenice HE Đerdap II otklonjena pogonska ograničenja obaveznost konstantnog rada zbog obezbeđivanja plovidbe - te je nakon toga mogao da pređe na
znatno izraženiji varijabilni rad. Karakterističan je slučaj akumulacionih hidroelektrana velikih
instalisanih protoka, iznad većih naselja, koje bi, kada bi radile same, imale oštra pogonska
ograničenja, jer nije u naselju dopustivo da se veoma naglo menjaju protoci/nivoi, zbog elementarne
bezbednosti ljudi koji silaze do reke. U takvim slučajevima se pogonska opterećenja otklanjaju
nizvodnim kompenzacionim bazenom, tako da uzvodno postrojenje može da proizvodi znatno veću
količinu varijabilne energije.

Korisna zapremina akumulacije
Korisna zapremina akumulacije akumulacionih hidroelektrana definiše se, po pravilu ne samo
jedinicama zapremine (m3) već i preko ekvivalenta, izraženog u kWh, na osnovu relacije

E

Vk  H

367

gde je: Vk - zapremina korisnog prostora akumulacije, H - prosečan pad sa kojim hidroelektrana
može da preradi tu vodu, η - prosečan koeficijent korisnog dejstva.

24

7. Pojmovi u hidroenergetici
Na Konferenciji o energiji u svetu usvojene su sledeće definicije koje predstavljaju osnovno
uputstvo organizacijama koje se bave planiranjem hidroelektrana:

61. Energetske lokacije
Hidroenergetske lokacije predstavljaju deonice vodotoka na kojima je već iskorišćena ili
postoji mogućnost iskorišćenja snage vode. Lokacije na kojima su izgrađeni objekti za
proizvodnju energije, gde su već instalirani „vodenički točkovi“, gde se energija proizvodi
ili postoji mogućnost njene proizvodnje, nadalje ćemo nazivati razvijenim energetskim
lokacijama. Sve ostale lokacije nazivaćemo nerazvijenim.
62. Potencijalni energetski resursi
a) Potencijalni energetski resursi bilo koje zemlje, deonice ili rečnog basena predstavljaju
ukupni potencijal svih energetskih lokacija i razvijenih i nerazvijenih u toj zemlji,
deonici ili rečnom basenu.
b) Da bi se i nerazvijene lokacije uključile u ovu definiciju, one moraju imati takav pad,
protok i fizičke uslove da bi se mogle iskoristiti za proizvodnju energije.

63. Bruto potencijal energetskih lokacija
a) Bruto potencijal energetskih lokacija predstavlja ukupan teoretski 100%-ni potencijal
izražen u kW i zavisi od protoka i raspoloživog pada.
b) Bruto potencijal se može izračunati na osnovu sledeće formule:
N

dE mgH VgH
kg
m


   g  Q  H  1000 3  9.81 2  Q  H
dt
t
t
m
s

7.1

kada je visina H data u metrima, a protok Q u m3/s, bruto potencijal iznosi:
N = 9.8QH [kW],

7.2

a kada je visina H data u stopama, a protok Q u ft3/sec, bruto potencijal iznosi:
N = 0.085QH [kW]

7.3

25

64. Stepeni protoka
a) Bruto potencijal energetskih lokacija biće izračunat preko tri stepena protoka koje
Međunarodna elektro-tehnička komisija definiše na sledeći način:
1. Q95, ili „prirodni ili trenutni protok na 95% vremena ili ekvivalenta“
2. Q50, ili „prirodni ili trenutni protok na 50% vremena ili ekvivalenta“
3. „Srednji aritmetički protok“
I u slučaju razvijenih energetskih lokacija, četvrti stepen protoka biće prosečan protok na
ovakvoj lokaciji određen maksimalnim hidropotencijalom ugrađenih „vodeničkih točkova“.
b) „Prirodni protok“ je protok koji nije veštački promenjen derivacionim kanalom ili
izgradnjom akumulacije.
c) „Trenutni protok“ je protok, prirodni ili modifikovani, koji se dešava za vreme
prikupljanja podataka i pod trenutnim uslovima.
d) Kada „trenutni protok“ odstupa od „prirodnog“ onda se u obzir uzima prethodni protok
koji je ili izmeren ili procenjen.
e) Srednji protok utvrđen za niz godina Q95S ili Q50S, za pojedinačnu godinu i modifikovan
približnim faktorom protoka koji je zasnovan na ostalim procentima, biće definisan kao
„ekvivalent“ protocima Q95 i Q50 koji su gore navedeni.

65. Bruto pad energetskih lokacija
Bruto pad koji se koristi pri proračunu ukupnog potencijala energetskih lokacija za svaki
od navedenih stepena protoka predstavlja trenutnu razliku u nivou između površine vode
na početku i na kraju lokacije, ne uzimajući u obzir smanjenje zbog gubitaka.

66. Lokacija akumulacije
a) Akumulacija predstavlja jezero ili deonicu rečne doline čiji je potencijal uskladištene
vode veštački povećan izgradnjom brane.
b) Pri proračunu potencijala ovih akumulacija, biće uvrštene samo one lokacije koje
doprinose povećanju protoka, dok akumulacije koje se koriste samo za promenu
dnevnog protoka neće biti uvrštene.
c) „Razvijene akumulacije“ obuhvataju samo one lokacije kod kojih je veštačkim
putem ostvareno iskorišćenje potencijala i iz kojih se koristi uskladištena voda, ili
postoji mogućnost njenog iskorišćenja za proizvodnju energije.

26

67. Bruto potencijal akumulacije
a) „Bruto potencijal“ akumulacija predstavlja ukupan teoretski 100%-ni potencijal izražen
u kWh/god koji se ostvaruje pri bruto padu .
b) Bruto potencijal se može izračunati preko sledeće formule:
E  N  t  9.81  Q  H  t  9.81 

 

V
 N 
 H  t  9.81 3   V m 3  H m 
t
m 

E  9.81  V  H [Nm]

7.4

Pošto je poznato da je 1 (Nm) = 1 (Ws) = 1 (J) = 1/3600 (Wh) = 1/3.600000 (kWh), sledi da:
kada je zapremina vode V data u hiljadama metara kubnih, a bruto pad H u metrima, ; bruto
potencijal akumulacije iznosi
E= 2.72VH [kWh],

7.5

a kada je zapremina vode V data u milionima metara kubnih, a bruto pad H u stopama; ili
preko formule:
E= 23.5VH [kWh],

7.6

a kada je zapremina vode V data u kubnim stopama, a bruto pad H u stopama.

E= VH [kWh].

7.7

c) Bruto potencijal razvijenih akumulacija predstavlja postojeći trenutni potencijal, ili
teoretski kWh energije koju akumulisana voda može da proizvede u postojećoj
hidroelektrani.

68. Zapremina akumulacija
Zapremina akumulacije se koristi za proračun bruto potencijala razvijene akumulacije i
predstavlja prosečnu godišnju zapreminu akumulisane vode u rezervoaru koja se koristi
za proizvodnju energije u posmatranom periodu u zavisnosti od krive zapreminskog
potencijala rezervoara i nivoa vode.
69. Bruto pad akumulacije
Bruto pad se koristi za proračun bruto potencijala razvijene akumulacije i predstavlja
sumu bruto potencijala, koji su definisanu u paragrafu 65, svih razvijenih energetskih
lokacija, koje koriste, ili su u mogućnosti da koriste akumulisanu vodu iz ovih
rezervoara.

27

Tada se radi o „neelektričnim elektranama“ 71. Vodenički točak Termin „vodenički točak“ obuhvata tip obrtnih mašina kao što su turbine. Ovaj termin obuhvata i brane. 73. 28 . Instalisani potencijal generatora Instalisani potencijal generatora u razvijenim elektranama obuhvata potencijal svih generatora koji su u pogonu. on se meri na vratilu turbine i izražava se u kW. ili koje su spremne da uđu u pogon kada se to zahteva. 72. meri se na izlaznim krajevima i izražava u kW za jednosmernu struju i u kVA za naizmeničnu struju. b) Hidroelektrane su elektrane kod kojih se mehanička energija „vodeničkih točkova“ preko generatora pretvara u električnu. cevovode. ili koji su spremni da uđu u pogon kada se to zahteva. Instalisani potencijal vodeničkog točka Instalisani potencijal vodeničkog točka u razvijenim elektranama obuhvata potencijal svih turbina koje su u pogonu. Elektrana a) „Hidroelektrana“ predstavlja skup fizičkih kostrukcija i oprema postavljenih na određenim energetskim lokacijama i koje su u mogućnosti da delimično ili u potpunosti iskoriste potencijal ovih lokacija.70. Ponekad se ova mehanička energija vode direktno koristi bez pretvaranja u električnu. koje se koriste za pretvaranje potencijalne energije vode u mehaničku energiju. mašinske hale i opremu itd.

...8 x 3500 x 2...8 x 126 x 38... Potencijalna snaga vode se izračunava preko formule: Np [kW] = 9....8 x 90 x 2......70 minimalni 90 m3/sec 0........47 = 47...30 m/sec Izračunati potencijalnu snaga vode na deonici od 40km i udeo kinetičke energije pri navedenim protocima.8 x 460 x 2.. 140 Prosečan gradijent..47m.Primer 1 – Date su karakteristike vodotoka jedne deonice reke Tise : maksimalan Protok Q..402/19.8 = 1708 kW/km 29 .....702/19...5 cm Na celokupnom padu posmatrane deonice....302/19....764 kW za k=v2/2g dobija se: pri maksimalnom protoku: 1.00 ≈ 1...600 kW Np = 9....... udeo kinetičke energije iznosi: pri maksimalnom protoku: (10/200) x 100 = 5........ Potencijalna snaga vode posmatrane deonice iznosi: Np50 = 9....5/200) x 100 = 1...8Q [m3/sec] x H [m] Za maksimalan srednji minimalni protok: Np = 9.62 = 10 cm pri srednjem protoku: 0..8 km..00 pri srednjem protoku: (2.00 ≈ 68...500/27......5 cm/km srednji 460 0....020 kW Np = 9.5/200) x 100 = 0.500 kW Pošto ukupna dužina posmatrane deonice iznosi 27.25 procenata potencijalne snage vode.62 = 2.25 pri minimalnom protoku: (0...8Q50H = 9.5 cm pri minimalnom protoku: 0.........00 ≈ 9..62 = 0.3500 Brzina v. specifična potencijalna energija iznosi: 47.... Primer 2 – Proceniti specifičnu snagu vode po kilometru deonice reke ako je data vrednost protoka Q50 = 126 m3/sec i pada H = 38..

primenjuju se i dostignuća iz: inženjerske geologije. a posebno socijalne psihologije (realizacija većih hidroenergetskih sistema zahteva mudro rešavanje niza socijalnih problema koji izazivaju potapanje naselja i obradivih površina.1 Korišćenje vodnih snaga 8. Zasniva se. koga valja na vreme i detaljno proučiti. funkcionalnu. To zahtava stručnjaka visoke tehničke i opšte kulture. regulisanje i stabilizacija rečnog toka uzvodno i nizvodno. itd. problemi zaštite kvaliteta vode u akumulacijama. a zatim da ih u saradnji sa stručnjacima drugih profila rešava. koji je u stanju da sve probleme uoči na vreme. otpornosti materijala. nephodnost migracije i profesionalne preorijentacije stanovništva na području sistema). teorije informacija. itd. mehanike stena. ekologije (veće hidroelektrane su ozbiljan zahvat u vodenom ekosistemu. kanalisanje naselja koja se nalaze u zoni prostiranja uspora. hidrologije. regulacija reka i stabilizacija obala u zoni uspora i nizvodno od elektrana. kako bi se tokom planiranja postrojenja našla adekvatna rešenja kojima se neutrališu ili ublažavaju negativni. mehanike tla. turbomašinstva. teorije hidrotehničkih i betonskih i čeličnih konstrukcija. tehnologije građevinskog materijala. Posebno se izdvajaju: problemi dinamike rečnih tokova. elektroenergetike. teorije odlučivanja. teorije konstrukcija. itd. teorije sistema. Planiranje hidroelektrana 8. seizmologije. organizacije građevinskih radova. rešiti probleme odvodnjavanja priobalja. pouzdanu. mehanike fluida i hidraulike. O složenosti i kompleksnosti korišćenja vodnih snaga govori činjenica da u okviru jednog složenog hidroenergetskog sistema treba uklopiti u skladnu celinu visoke brane.geotehnika. raseliti naselja i podići nova. korišćenje vodnih snaga koristi naučna dostignuća još i čitavog niza drugih nauka . odbrana od poplava. itd. sociologije. rešiti egzistencijalne probleme stanovništva koje se preseljava i/ili kojima se menja zanimanje. plovidba i brodske prevodnice.8. odvodnjavanje i zaštita priobalja. takođe. automatike. humanističku i ekološki celishodnu i ekonomski opravdanu strukturu. 30 .1 Korišćenje vodnih snaga Hidroenergetski objekti i sistemi su najsloženiji zahvati u prostoru. a povećavaju pozitivni efekti objekata na ekosisteme). dovodeći čitav planirani sistem u jednu skladnu. rekonstrukcija vodovoda i kanalizacije naselja. elektromašinstva. Kao grana hidrotehnike. naći optimalna rešenja za dispoziciju mašinskih zgrada. ekonomije. izmestiti stare i podići nove komunikacije sa brojnim objektima (mostovima.2 Izučavanje hidroenergetskog potencijala 8. dovodne i odvodne derivacije. i na primeni praktično svih oblasti građevinske tehnike: mehanike. Takođe. tunelima). antieroziona zaštita i asanacija zemljišta sliva.

Međutim. a zatim se određuje energetska proizvodnja. neće moći da se iskoristi. imaju veoma pozitivan uticaj na životnu sredinu. često se zaboravlja da akumulaciona jezera. Usled toga jedan deo iskoristivog potencijala. Tada deo zahvaćene vode postaje nepovratno izgubljen sa stanovišta iskorišćenja hidroenergetskog potencijala i ne može se iskoristiti zbog smanjenja proticaja za HE i obaranja pada. najčešće ekonomskog. One zavise od tehničkih koncepcija i ekonomskih uslova iskorišćenja vodnih potencijala. Pošto je rečni protok stohastička kategorija. na osnovu kojih se ulazi u dalja planiranja. posmatran kao energetska kategorija. locirane u gornjim slivovima. Znatno je porasla svest društva da se zaštite prirodne retkosti. Bitno je imati u vidu da se te dve kategorije potencijala menjaju tokom vremena. Tehnički iskoristiv potencijal Tehnički iskoristiv potencijal predstavlja onaj deo hidroenergetskog potencijala za koji je odgovarajućom tehničkom dokumentacijom utvrđeno da se može tehnički realizovati. najčešće sa razvijaju ne vodeći računa o položaju i dispoziciji objekata za iskorišćavanje vodnog potencijala. Postrojenja moraju biti hidrološki tako izučena da se može dovoljno pouzdano odrediti prosečna hidroenergetska proizvodnja. tehnološki i urbani razvoj dovode do velikog povećanja potrošnje vode u raznim granama vodoprivrede. Osnovni razlozi promene tehnički iskoristivog potencijala su :     Nekontrolisana urbanizacija dolina i njihovo zaposedanje industrijskim i infrastrukturnim objektima onemogućiće u budućnosti realizaciju izvesnog broja hidroenergeskih postrojenja koja se sada svrstavaju u kategoriju tehnički iskoristivog potencijala. Iako hidroenergetski potencijal. određuju se kote uspora i zapremine akumulacija. pa se dovodi u pitanje realizacija hidroenergetskih objekata na tim lokalitetima.2 Izučavanje hidroenergetskog potencijala Izučavanje hidroenergetskog potencijala predstavlja osnovu za sva druga planiranja u domenu iskorišćenja vodnih snaga u okviru kompleksne energetike. itd. naročito u pogledu mogućnosti realizacije planiranih akumulacija. predstavlja obnovljiv i postojan vid primarne energije.8. To za posledicu ima da se kasnije nameću sve brojnija i oštrija ograničenja. Urbani. bira se instalisanost HE. neophodna su stalna hidrološka istraživanja. jer povećanim protocima čiste vode spasavaju nizvodne ekosisteme. U ovoj fazi se bira optimalna varijanta konfiguracije sistema. 31 . Građenje krupnih objekata i sistema u novije vreme se podvrgava sve oštrijim ograničenjem sa stanovišta uklapanja u okruženje. neophodno je detaljno izučavanje njegovih karakteristika. kako bi se uvek raspolagalo aktuelnim podacima o njegovim iskoristivim oblicima. kao i od uslova u EES pod kojima se valorizuje elektroenergetska proizvodnja. koja omogućavaju što pouzdanije određivanje raznih oblika vodnih potencijala. naročito ona koja predstavljaju velike rezervoare vode najvišeg kvaliteta. Ovaj potencijal se određuje na osnovu hidroenergetskih ili vodoprivrednih osnova slivova i dovoljno pouzdane razrade generalnih projekata hidroenergetskih objekata. spomenici kulture. Konačan cilj izučavanja hidroenergetskog potencijala je određivanje tehnički i ekonomski iskoristivih potencijala. Brz demografski rast. privredni i infrastrukturni objekti i sistemi.

Njegovo određivanje zahteva znatno viši nivo razrade tehničke i ekonomske dokumentacije za razmatrana postrojenja. Tek tada se može. moraju da budu razrešene sve dileme u pogledu izbora i koštanja opreme. 32 . Drugi deo problema podrazumeva detaljnu analizu razmatrane hidroelektrane. Ovde se za neki merodavan vremenski presek u budućnosti definiše nivo konzuma. prema energetsko . kako u pogledu zahtevanih vodnih režima. karakteristike i performanse svih elektrana u sistemu. Zatim se na bazi analize troškova u EES bez razmatrane hidroelektrane i sa njom određuju uštede u EES do kojih dolazi usled izgradnje analizirane hidroelektrane. tako i u pogledu utvrđivanja visine učešća pojedinih grana u izgradnji zajedničkog objekta. već i koliko košta i to na osnovu dovoljno pouzdanih predmera i predračuna. Takođe. načina korišćenja akumulacije. kako bi se sagledali energetski i ekonomski efekti koji bi nastupili u EES uvođenjem u njega razmatrane hidroelektrane. Podrazumeva se da su potpunosti rešeni sukobi interesa energetike i ostalih korisnika voda. itd. njegove karakteristike.ekonomskim kriterijumima i uslovima. na osnovu analize ušteda i troškova građenja hidroelektrane. odrediti da li taj objekat spada u klasu ekonomski iskoristivog potencijala.Ekonomski iskoristiv potencijal Ekonomski iskoristiv potencijal predstavlja onaj deo tehnički iskoristivog potencijala čije se korišćenje ekonomski isplati. Mora se znati ne samo da li je svaki pojedinačni objekat tehnički ostvarljiv. To će biti detaljnije objašnjeno u poglavlju 12.

3QH [KS] 75 9. teoretski se potencijalna energija može iskazati sledećom formulom: N p  QH  1000QH [mkg/sec] 9.9. Za bilo koju deonicu rečnog toka. pa se nivo površine može smatrati konstantnim.3 Zbog promene protoka.736  9.Ukoliko zanemarimo veoma kratke deonice reke. S druge strane.8 QH [kW] 75 9. usled gubitaka na posmatranoj deonici. Potencijalna snaga vode se menja sa promenom vrednosti protoka. proučavanje promene protoka je od velike važnosti. ustvari.3  0.8QH [kW] 9. promena pada H je zanemarljiva. Potencijal vodotoka Prvi korak iskorišćavanja energije vodotoka je proučavanje fizičke snage posmatrane deonice reke.2 ili u kilovatima: N p  13. protok Q u gornjoj relaciji.1 ili izražena preko konjskih snaga: Np  1000 QH  13. Q = (Q1 + Q2)/2 9. Rad koji se na toj deonici izvrši za savlađivanje trenja može se korisno upotrebiti.4 Teorijski se snaga reke računa kao ukupna suma vrednosti snaga pojedinih deonica: Np   1000QH 0.Uobičajene vrednosti protoka su date na sledećoj slici: 33 .736  QH  9. koju karakteriše pad H (m) i protok Q m3/sec.5 Pri određivanju vrednosti snage vodotoka postavlja se pitanje koje vrednosti H i Q upotrebiti pri proračunu. predstavlja srednju vrednost protoka Q1 na početku deonice i protoka Q2 na kraju deonice.

80. Svi ovi gubici se mogu obuhvatiti koeficijentom iskorišćenja koji se kreće u granicama od 0. 34 .75-0. stvarno iskoristivi potencijal je manji od teoretski iskoristivog potencijala zbog neizbežnih gubitaka pada između razmatranih preseka na deonici korišćenja. Vrednost srednjeg teoretskog potencijala koji se dobija na osnovu srednjeg godišnjeg protoka za period 10-30 godina. Teoretski potencijal od 50 % koji se dobija za protok pri 50% posmatranog vremenskog intervala na krivoj protoka (ponekad se naziva snagom koja je iskoristiva za šest meseci ili 4380 h) – NP50.1. 4. bez obzira na to što kriva prosečnog protoka za posmatranu godinu ne predstavlja ujedno i krivu prosečnog protoka za duži period. 2. kao i zbog gubitaka u procesu energetske transformacije. Potencijalna snaga mediane. a jedan deo zbog nemogućnosti da se svi potezi reke iskoriste. Treba napomenuti da se vrednosti NP95 i NP50 najčeše uzimaju sa krive prosečnog protoka. Teoretski potencijal od 95% se dobija za protok pri 95% posmatranog vremenskog intervala na krivoj protoka – NP96. Međutim. Minimalna potencijalna snaga ili teoretski 100% potencijal predstavlja vrednost dobijenu za najmanji posmatrani protok – NP100. Deo pada se izgubi zbog uspora na deonici korišćenja. Mala potencijalna snaga. 3. Srednja potencijalna snaga. a i zbog infiltracije u podzemlje. zbog isparavanja sa vodene površine akumulacija. Gubitak protoka nastaje zbog toga što je instalisani protok uvek manji od protoka u reci u periodu velikih voda. usled ograničenja koja postavljaju naselja i razni objekti locirani u dolini. zbog nemogućnosti energetskog iskorišćenja celokupnog protoka. Greška u proračunima je zanemarljiva.

4  8.6 gde je Qm – srednji godišnji protok.Zbog toga je neto iskoristiva snaga rečnog toka: N mnet  (7. 35 .0) Qm H [kW] 9.

odnosi na građevinske strukture. Planiranje hidrauličkih projekata najčešće nije izvodljivo do krajnje forme. strukturalna. Detaljna studija uticaja na okolinu je već priključena projektu. studije moraju da obuhvataju i najsitnije detalje što omogućava visok nivo pouzdanosti i pripremljenosti. potrebno je u mnogim slučajevima pripremiti komparativnu analizu. meteorološke. Glavni projekat (uključujući detaljne procene snage i detaljnu ekonomsku analizu). Projektovanje mehaničke i elektro opreme (uključujući neophodne proračune i testove. 4. Arhitektonski dizajn 7. istraživanja opterećenja. Kurs planiranja i izgradnje Planiranje elektrana se može svrstati u sledeće faze: 1. kako hidrauličke. Ekonomske analize. koje se. Takodje. rezultati hidroloških testiranja na modelima su već dostupna i jedino su odložena ona od manje važnosti. Pravi kurs planiranja je zasnovan na postepenom aproksimiranju. Procene troškova i ekonomska razmatranja. Planiranje kooperacije. skice dijagrama sa osnovnim podacima. Završni projekat (uključujući sve neophodne proračune i dodatne procene troškova investiranja). kao i petrografička proučavanja nezamenljivi. 2.Tačnost planiranja zavisi od delovanja glavnih inženjera pri planiranju elektrana. Gore navedene operacije. osnovna istraživanja i studije. tako i ostale). Ovaj pripremni izveštaj je zasnovan na dostupnim podacima i mapama. neophodna je i procena uticaja na okolinu. procene troškova investiranja).10. Preliminarno projektovanje (uključujući informativne procene snage i analizu troškova). 36 . U ovoj fazi neophodno prikupiti podatke geofizičkih i hidrografskih istraživanja. U ovoj fazi planiranja su hidrološki i geološki istraživački radovi. 3. probne procene snage. geodetski pregled i modelovanje. geološka i druga istraživanja zajedno sa detaljno anliziranim modelima). Procene snage. (Operacije u hidrografiji. Budući da su svi naučni principi i praktične metode već obuhvaćene navedenim fazama nisu potrebna nikakva specijalna objašnjenja u vezi sa napretkom u planiranju hidroelektrana. Najbolje je u prvoj fazi planiranja sagledati sve moguće uticaje na okolinu. dopunjen iskustvenim građevinskim podacima. Za pripremu glavnog projekta. s jedne strane. meteorologiji i hidrogeologiji se mogu svrstati pod imenom hidrologije). Projektovanje građevinskih i hidrauličkih struktura (uključujući sva hidraulička. ali na osnovu zahteva svake faze. Naučne i tehničke pripreme: hidrografske. 5.. Projektovanje čeličnih konstrukcija. U cilju stvaranja kompletne slike napredovanja projekta. U planiranje moraju da budu uključeni stručnjaci iz velikog broja oblasti. 6. planovi i proračuni u kombinaciji sa nizom različitih struka u okviru tehničkih nauka dovode do potpunog sklada svih faza planiranja. a sa druge strane na mehaničku opremu. Razlikuju se sledeće faze planiranja: a) b) c) d) Raspored i uređenje (hidrološke studije. Krive snage. hidrogeološke. topografske mape. geološke itd.

S obzirom na to da postoji više varijanti rešenja koje treba uzeti u obzir u prvom stadijumu planiranja. Probno testiranje mašina i ostale opreme. radionice. deponiju. Priprema zemljišta za elektranu koja obuhvata sve radove navedene pod stavkom 3. Konstrukcioni radovi i instalacija mašina i ostale opreme. vodosnabdevanje. 5.Izgradnja i organizacija . kancelarije. Cilj izučavanja ovih modela je predviđanje mogućeg protoka i priprema za bezbedno upravljanje izgradnjom. potrebna ljudska snaga i mašinerija. barake za smeštaj radnika. 4. 2. opreme i čeličnih konstrukcija. na izbor najpoželjnijeg rešenja najčešće utiču ekonomska razmatranja. sastoje se od sledećih faza: 1. 3. energetske izvore na gradilištu. Odvojeno će se planirati tehnička realizacija komplikovanih građevinskih i hidrauličkih konstrukcija. hidromehaničkih. elektromehaničkih. mašine i nihov plan rada. 6. transportna sredstva. pored tehničkih faktora. Zato se moraju konsultovati eksperti za nautiku. U nekoliko slučajeva preporučuje se ili je čak neophodno da se naprave test modeli različitih faza konstruisanja. proizvodnja i instalacija opreme. Proizvodnja mehaničkih. finansijsko stanje. Ovo podrazumeva tehnički i finansijski plan rada. 7. 37 . uključujući proizvodnju i instalaciju opreme. električnih i drugih uređaja. Planiranje gradilišta nadovezuje se na stavku 2 i obuhvata sledeće: komunikacioni sistem. zahtevani materijal. Raspored izgradnje je precizno hronološki utvrđen i sastoji se od sledećih elemenata: trenutne i naredne operacije. Na broj varijanti i na stepen razrade projekta ne utiču samo okruženje nego i privlačnost i značaj samog projekta.

2 Troškovi elektrana 11. Razmatranje hidroenergetskih rešenja u okviru višenamenskih objekata/sistema. jer za elektroprivredu kao jedinog investitora nije ostvarljiv. otvaranje novih radnih mesta van poljoprivrede. troškove novih naselja. Ukoliko su tako iskazane ukupne dobiti za društvenu zajednicu veći od ukupnih troškova . gledano sa strane troškova. turističkog korišćenja akvatorije. može biti finansijski ostvariv. itd. popravljanja režima malih voda.1 Ekonomska analiza projekta 11.4 Načini ekonomskog vrednovanja projekta 11. više se ne posmatra neka anonimna "društvena zajednica". a pri tome nisu uzeti u obzir troškovi koji obuhvataju prekvalifikaciju. ili poteza vodotoka. već se konkretno sagledava ko je zainteresovan za koji deo projekta i ko će šta da plaća i pod kojim uslovima. Primer je projekat kod koga su troškovi raseljavanja razmatrani samo kao troškovi jednokratnih naknada domaćinstvima koja treba da se sele.11. Ekonomske karakteristike hidroelektrana 11. onda projekat nije finansijski izvodljiv.3 Cena električne energije kao faktor planiranja 11. jer se u oviru te analize mora mnogo konkretnije i jasnije da sagleda ko će biti investitor i ko će i pod kojim uslovima snositi troškove kapitala (ko će servisirati dugove i pod kojim uslovima). i ko će učestvovati u pokrivanju pogonskih troškova i troškova održavanja. ali ne i ekonomski. Upoređivanje hidroenergetskih rešenja sa alternativnim izvorima (klasične termoelektrane. Ekonomska izvodljivost . neka akumulaciona hidroelektrana može imati značajnu ulogu u sferi zaštite od poplava. 38 . i ne razmatraju se sve koristi od projekta.1 Ekonomska analiza projekta Ovde postoje dve ključne ocene . Međutim. infrastrukture. Ekonomske analize moraju da obuhvate sledeće aktivnosti tokom planiranja:    Razmatranje različitih konfiguracija i parametara sistema. To se dešava ukoliko u finansijskoj analizi nisu uračunati i indirektni socijalni troškovi.o ekonomskoj i finansijskoj izvodljivosti projekta. Ako ne postoji neki konkretni investitor koji je spreman da prihvati i snosi deo investicionih troškova projekta kao i troškove održavanja.projekat je ekonomski izvodljiv. Znači. može da važi i obrnuto: neki projekat. koje nemaju jasno iskazane investitore koji bi učestvovali u finansiranju projekta.je obaveznija i konkretnija kategorija. dela sliva. gasne termoelektrane).zasniva se na analizi svih dobiti i troškova od projekta. Na primer. kako bi se dobilo optimalno rešenje korišćenja sliva. Može da se desi da neki ekonomski izvodljiv projekat nije ujedno i finansijski izvodljiv. koji zajedno sa uključenim troškovima prevazilaze dobit. u cilju dobijanja ekonomski ostvarljivih objekata u uslovima zajedničkih ulaganja. Finansijska izvodljivost . pri čemu se u dobiti svrstavaju i one nesumnjive koristi za društvo.

troškovi zaštite nepokretnih kulturnih dobara). troškova pogona i održavanja. vreme i uslovi otplate kredita) U sredinama u kojima postoje inflatorna kretanja. Analiza osetljivosti zaključaka o ekonomskoj i finansijskoj izvodljivosti u uslovima promene ključnih ulaznih veličina u nekim očekivanim granicama (eskontna/diskontna i kamatna stopa. troškovi zaštite priobalja. određivanje dobiti pojedinih korisnika.    Realno utvrđivanje svih investicionih troškova. koji u nekim slučajevima mogu biti veoma veliki (troškovi ekološke zaštite. troškovi raseljavanja. cene energije. Posebno je bitno da se determinišu indirektni troškovi. u analize osetljivosti rešenje uvode se i očekivane stope inflacije. determinisanje učesnika u finansiranju i raspodela investicionih troškova i troškova održavanja objekata po učesnicima. U višenamenskim projektima. 39 . a vrši se i stalna korekcija troškova održavanja.

(2) promenljive troškove. objekti za potrebe kulture. tip i veličina brane. itd. Troškovi izgradnje . rekreacije. itd. kompletnu mehaničku. naknada štete.1 gde su A i B1 konstante.investicije (I) mogu se u slučaju hidroelektrana razložiti na dva člana. zdravstvena služba.) Da bi se sagledala struktura troškova izgradnje hidroelektrane. zamena vrednosti. razvod. ali i sve troškove raznih vidova zaštite koje treba obaviti da bi se objekat relizovao.. izmeštanje objekata u zoni gradilišta. objekti za skretanje reke. pripremni građevinski radovi. Troškovi izgradnje .investicioni troškovi obuhvataju troškove investicija za sve objekte elektrane. troškovi izgradnje novih saobraćajnica. itd.). predbrane. Prethodni radovi   istražni radovi.). i sl. turbine i njihova prateća oprema). Struktura tih troškova je sledeća: 1. izmeštanje saobraćajnica koje ometaju pristupanje građenju. Pripremni radovi   organizacija gradilišta. amortizacija. napraviće se najsažetiji pregled vrsta pojedinih investicija. vodostani. veličina pada. Najvećim delom su nezavisni od proizvodnje elektrana. odnosno sa instalisanim protokom Qi. do njenog ulaska u pogon. stručna i tehnička kontrola projekta. objekata društvenog standarda (restorani.). od početka realizacije hidroelektrane. od načina korišćenja postrojenja i praktično se definišu kao troškovi pogona elektrane (zato se često i nazivaju pogonskim troškovima). U slučaju hidroelektrana to podrazumeva sve građevinske objekte. kamate. itd. kao i uređaji koji zavise od instalisane snage postrojenja (generatori. sve troškove u energetici delimo na dve grupe: (1) stalne troškove.Zato se troškovi izgradnje mogu definisati relacijom: I = A + B1·Qi 11.). pripremni radovi. tj. 40 . obrazovanja. Stalni troškovi ne zavise od proizvodnje elektrane. od instalisanosti hidroelektrane (brana sa svim pratećim objektima i hidromehaničkom opremom.2. izgradnja graditeljskog naselja. studije. unutrašnji transport. sve naknade šteta i zamena vrednosti (troškovi preseljavanja. To su oni troškovi koji su namenjeni građenju objekata na protočnom delu postrojenja (zahvatne građevine. 2. cevi pod pritiskom.11. dok je drugi član proporcionalan veličini izgradnje. jer najveći njihov deo čine otplate kredita. ali zavise u određenoj meri od investicija (poznato je da se broj zaposlenih na nekoj elektrani dovodi u vezu sa investicionom sumom). Uglavnom su proporcionalni investicijama (zato se često nazivaju investicionim troškovima). dovodne i odvodne derivacije. izrada pristupnih saobraćajnica. koje zavise od tipa hidroelektrane (derivaciona ili pribranska. Jedan član (A) je nezavisan od veličine izgradnje. Stalni troškovi koji se odnose na plate zaposlenih i održavanje nisu neposredno vezani za investicije. transformatori. itd. neophodni za pristupanje građenju stalnih objekata. troškovi investicija (troškovi investitorske organizacije). projektovanje. troškovi antierozione i ekološke zaštite. hidromehaničku i elektro opremu.2 Troškovi elektrana Generalno. Promenljivi troškovi zavise od proizvodnje. itd. zatvaračnice na derivacijama. zaštita kulturnih vrednosti. itd. zaštita priobalja.

Oprema hidroelektrane:    hidromehanička oprema: ustave na objektima brane (prelivima. drenažni bunari. 5.). elektrouređaji u komandama. ekološka i druga zaštita     preseljavanje naselja i industrije iz zona koje se potapaju. itd. Glavni građevinski radovi         izgradnja brane i svih pratećih objekata u sastavu brane (prelivi. itd. itd. Međutim on svojom vrednošću ne govori mnogo o ekonomskim performansama hidroelektrane. vodovodi. preseljavanje i drugi vidovi zaštite kulturno . itd. elektromašinska oprema: generatori sa pratećom opremom. osiguranja korita reke. izmeštanje saobraćajnica koje se potapaju. neophodni objekti društvenog standarda stalnog karaktera. elektromašinska oprema na ostalim zaštitnim i drugim sistemima.). itd. izmeštanje ostalih infrastrukturnih sistema: dalekovodi.. HE Đerdap je izmeštao više objekata: Trajanovu tablu. izlivne građevine. cevovodi pod pritiskom. itd. gasovodi. kao i svih pratećih objekata na derivacijama (vodostani. ispustima). građevinski radovi u sistemima zaštite priobalja: kanali. ustave na sistemima zaštite priobalja. mašinske zgrade sa svim pratećim objektima. itd. regulisanje reka na nizvodnom potezu u cilju spuštanja nivoa donje vode. Veličina investicionih troškova je važan ekonomski pokazatelj. kompenzacioni bazeni. 4. slapišta. itd. zatvaračnice.). telekomunikacioni sistem i. Naknada štete.2. izgradnja objekata za dovodne derivacije.). zahvatne građevine kao građevinske celine. ispusti.. kako bi se omogućilo upoređivanje objekata raznih tipova. građevinski objekti neophodni za rad hidroelektrane (upravna zgrada. ustave i oprema na zahvatnim organima. sa svim pratećim objektima. prostorno i infrastrukturno uređenje prostora oko hidroelektrane). Specifične ivesticije po jedinici energije (Din/kWh) predstavljaju odnos investicija i moguće proizvodnje elektrane: iE = I/E = (A + B1·Qi)/E 11. pumpe raznih pratećih sistema.2 41 . ustave na gornjim i donjim vodostanima. na dovodnoj i odvodnoj derivaciji. odvodne derivacije (tuneli ili kanali sa slobodnim tečenjem ili pod pritiskom). Zbog toga se već u prvoj fazi razmatranja performansi jedne hidroelektrane koriste odgovarajući specifični pokazatelji. zamena vrednosti. stalno naselje za zaposlene u hidroelektrani u fazi eksploatacije. mašinska oprema: turbine i svi prateći mašinski uređaji. praistorijsko naselje Lepenski vir. transformatori i prateći uređaji. građevinski objekti u zoni razvodnog postrojenja.3. kanalizacije.istorijskih vrednosti (u slučaju HE Piva u investicije je ušlo preseljenje na novu lokaciju Pivskog manastira. vodne komore. razvodna postrojenja. sa svim pratećim objektima u zoni donje vode (donji vodostani.

η . posebno imajući u vidu kvalitet proizvedene energije (konstantna i vršna energija).specifične ivesticije po snazi: iN = A/Ni + B 11. B . koje su skupe. To pogotovo važi u slučaju velikih instalisanosti. Time bi posebno bile oštećene visoko instalisane vršne hidroelektrane. Iz tog izraza deleći investicije sa instalisanom snagom. a proizvode relativno malu količinu ukupne energije. Hi . ali izuzetno dragocene za EES. jer obezbeđuju veliku snagu u samim vrhovima dnevnog dijagrama opterećenja..konstanta koja zavisi od tipa hidroelektrane. kod kojih povećanje veličine izgradnje donosi veoma malo povećanje moguće godišnje proizvodnje energije. tako da upoređivanje hidroelektrane različitih tipova i različitih uloga u EES po tom pokazatelju nemaju smisla.instalisana snaga (kW). Upoređivanje hidroelektrana samo na osnovu tog pokazatelja moglo bi dovesti do potpuno pogrešnih zaključaka o stvarnoj ekonomskoj vrednosti neke hidroelektrane.2. 42 .koeficijent korisnog dejstva. Zbog svega navedenog.3 gde je A .2. Troškovi izgradnje neke hidroelektrane mogu se predstaviti transformacijom izraza (11. ovi pokazatelji imaju smisla samo ako se razmatraju simultano.konstanta koja ima oblik B = B1/9. ovaj pokazatelj ne pokazuje stvarni doprinos te hidroelektrane u okviru mešovitog EES. Specifične investicije po jedinici instalisane snage (Din/kWh) su drugi pokazatelj. specifične ivesticije po snazi postaju sve manje sa povećanjem instalisane snage. Ni . koji predstavlja odnos ukupnih investicija i instalisane snage.Medjutim.radni pad hidroelektrane. Kao ovirni ekonomski pokazatelj definiše se i cena energije. u pokrivanju vršnih delova dnevnog dijagrama opterećenja.81·Hi·η.1) u oblik: I = A + B·Ni 11.4 Međutim. dobija se pokazatelj . ali je korisno sa gledišta jačanja uloge takve hidorelektrane u mešovitom EES.2.

koje se množenjem sa koeficijentom (α) svode na prosečne godišnje troškove. Cena mora da bude u valjanom paritetu sa ostalim energentima. Prosečna proizvodna cena energije . Pri određivanju cene električne energije. osiguranja. Pored proste reprodukcije. U tržišno razvijenim zemljama. koja se zasniva na troškovnom principu.3 Cena električne energije kao faktor planiranja Cena električne energije je ključan faktor za svekolika planiranja u energetici. u razvijenim zemljama je uobičajeno da se u cenu električne energije ugrađuje i deo za finansiranje dela proširene reprodukcije. Kod hidroelektrana stalni godišnji troškovi su neuporedivo veći od promenljivih. Cena energije obavezno mora da pokrije sve troškove proste reprodukcije. Imajući u vidu sva navedena načela. jer dovode do neracionalne potrošnje. ulaganje realne amortizacije objekata u odgovarajuće fondove. To podrazumeva pokrivanje svih materijalnih troškova. b) nije logično na sadašnje potrošače prebaciti obaveze izgradnje objekata koji će služiti novim potrošačima u budućnosti. itd. faktora rizika. u razvijenim zemljama sveta. bazna načela se mogu sažeti u sledeće principe:       Cena energije je element jedinstvenog tarifnog sistema (naplata potrošene energije i preuzete snage).moguća godišnja proizvodnja. što se kasnije ne može ispraviti jednostavnom korekcijom cena. na osnovu podataka o investicijama (I). Veličina koeficijenta α kojim se investicije prevode u godišnje troškove varira zavisno od vrste objekata hidroelektrane.može se odrediti okvirno već u početnim fazama projektovanja. cena električne energije treba da obuhvati sledeće elemente: 1. uredno podmirivanje svih obaveza po osnovu kredita i kamata za izgradnju objekata. što je posledica činjenice da veoma mali deo godišnjih troškova hidroelektrane zavisi od proizvodnje.1. Niko u cenu električne energije ne uračunava sve troškove proširene reprodukcije. u kojima su delovi elektroprivrede privatizovani. Udeo vlastitih sredstava u finansiranje proširene reprodukcije. dobijenih kroz cenu električne energije. U cenu električne energije moraju da se ugrade svi troškovi zaštite okoline. Međutim. podrazumeva se da cena treba da obezbedi i čist profit. neopravdano visoke tražnje i do pogrešne strategije investiranja.05-0.5 gde je E . prema kome svaki potrošač mora da pokrije troškove proizvodnje. 43 . prenosa i distribucije energije koje izaziva svojim ponašanjem u EES.07 u slučaju uobičajenih odnosa građevinskih radova i opreme. za slučaj elektrana sa dosta velikim udelom opreme. jer bi to bilo nelogično iz više razloga: a) cena energije bi tada bila previsoka i destimulativna za privredni razvoj.2. do kojih dolazi usled eksploatacije resursa za njenu proizvodnju.11. imaju veoma teške dugotrajne posledice po čitavo društvo. Prosečna godišnja cena je ce = Th/E = α·I/E 11. Dispariteti na planu energije pogotovo. dovoljan da održava zainteresovanost akcionara i prihvatnih investitora da ulažu u razvoj elektroprivrednih sistema. kreće se u granicama od 30-40%. Ona se kreće u granicama oko α = 0. smatra se da je logično da se u cenu energije uključe troškovi finansiranja istraživanja i planiranja novih objekata u sistemu. pa sve do vrednosti α = 0. podmirivanje troškova rada.

visina godišnje amortizacije određivala bi se prosto: koštanje objekta. koji je duži.realna amortizacija. kod kojih je rok za zamenu ne duži od 5 godina. koja nakon dosta kratkog vremena mora da bude zamenjena novom. generatori. dovodi u jezero i sl. već o zastarevanju određene tehnologije. masivni hidrotehnički objekti Zemljane konstrukcije. Na taj način se ekonomski logično novac za zamenu objekta obezbeđuje iz prodajne cene energije. odnosno uređaja podeljena sa rokom amortizacije (planiranim vremenom korišćenja). Amortizacija objekata i postrojenja . sa uređajima koji imaju različita planirana vremena trajanja.) Tuneli raznih tipova Zgrade hidroelektrane Čelične konstrukcije u hidrotehničkim objektima Turbine i hidromehanička oprema Električni uređaji. Posebno je bitno da se amortizacija plaća u realnom iznosu. motori Čelične cevi Uređaji upravljačko-informacionih tehnologija Rok amortizacije (god. ustvari. nasipi Kanali (dovodi. Zapaža se veoma kratak rok amortizacije uređaja informacionih tehnologija. vrlo je bitno da se stalno vrši odgovarajuća korekcija vrednosti objekta (povećanje vrednosti neotpisanog dela objekta za procenat inflacije). 44 . Karakterističan je slučaj sa računarima. Otplata kamata na kredite Premije obaveznog osiguranja objekata i postrojenja. Okvirni rokovi amortizacije objekata hidroelektrane Objekat/uređaj Brane svih vrsta. koja će biti korektno realizovana u slučaju inflatornih kretanja. U sledećoj tabeli navode se okvirni rokovi amortizacije i godišnje stope amortizacije za neke karakteristične delove hidroelektrane. U jednoj hidroelektrani. smanjenje vrednosti nekog kapitalnog dobra sa vremenom.2. To je. za visinu izdvojene amortizacije. Ostale unapred definisane obaveze 3. kako bi novac koji se izdvaja za amortizaciju uvek bio u realnom iznosu. Da nema inflatornih kretanja. usled starenja i istrošenosti tokom ekonomskog veka. amortizacija se mora prilagoditi toj činjenici. Otplata unapred definisanih obaveza:     Otplata kredita. da bi sistem ostao informaciono-kompatibilan sa svojim okruženjem. Svake godine se otpisuje deo vrednosti objekta. u kojoj postoje objekti sagrađeni od različitih materijala. Ne radi se o fizičkom roku trajanja. Amortizacija predstavlja vid planskog izdvajanja sredstava da bi se obezbedio novac za zamenu i obnovu postrojenja nakon njihovog radnog veka. nasute brane.) Godišnji otpis (%) 50-100 50-100 50 50 50 20-25 20-25 20 25 5-10 1-2 1-2 2 2 2 4-5 4-5 5 4 10-20 Na visinu godišnje vrednosti amortizacije utiče planirano vreme tehničko-ekonomski logičnog korišćenja objekata i postrojenja. U uslovima delovanja inflatornih procesa. odvodi.

Sredstva za obezbeđivanje fonda rizika rada i naknade štete. veći nego što bi bio kada bi se ulagao u banke ili neke druge sektore privrede. fiskalne i druge obaveze:      Plate zaposlenih i drugi troškovi rada. zainteresovanost za ulaganja se može obezbediti samo ukoliko je prihod od uloženog kapitala dovoljno veliki. 5. Čist profit za rapodelu ulagačima. posebno troškovi neophodnog vlastitog učešća je dobijanje kredita na međunarodnom tržištu kapitala neophodnih za izgradnju objekata. 45 . 6. Poreske i druge ugovorene zakonske obaveze. Ostale obaveze koje se podmiruju iz dobiti. Ostali troškovi koji proističu iz proširene reprodukcije. stručne i tehničke kontrole.4. U elektroprivredama koje su privatizovane. Troškovi rada. Sredstva zajedničke potrošnje. Troškovi projektovanja novih objekata. Troškovi ulaganja u proširenu reprodukciju:    Troškovi istražnih i studijskih radova za nove objekte i sisteme. u kojima se proizvodni i prenosni objekti i sistemi grade privatnim akcionarskim kapitalom.

na sadašnju. Neto sadašnja vrednost dobiti: B . kod koga je ta vrednost veća. daje se uprošćen primer proračuna jedne male hidroelektrane. Odnos Dobit / Troškovi (Benefit/Cost Ratio . kada se obe veličine svedu na isti nivo. odnosno varijanta. 46 . Projekat je prihvatljiv ako je NPV > 0. Radi sagledavanja načina primene oba pokazatelja. Ovde će biti prikazani kriterijumi vrednovanja koji se najčešće sreću. a prednost ima projekat. ako je neto dobit pozitivna. tj. kod kojih NPV može da dobije velike apsolutne vrednosti.4 Načini ekonomskog vrednovanja projekta Za vrednovanje i upoređivanje projekata koriste se različiti pristupi.11. posebno pri vrednovanju projekta u svetskim bankarskim institucijama. Odnos aktuelizovanih dobiti i troškova je jedan od najčešće korišćenih načina za vrednovanje objekata hidroelektrana i njihovo međusobno upoređivanje. a bolja je ona varijanta korišćenja kod koje je veća vrednost tog tog odnosa. Iz toga se da zaključiti da NPV pokazatelj ima smisla samo za upoređivanje varijanti jednog istog projekta.C (Net Present Value . a ne i za upoređivanje različitih projekata jer je u tom slučaju favorizovan projekat velikih postrojenja. B/C). aktuelizovanu vrednost. Odnos B/C pokazuje koliko se dinara (dolara) dobiti ostvaruje na jedan dinar (dolar) troškova. Jasno je da je projekat prihvatljiv ako je B/C > 1 .NPV).

(375.961 89.(UOR) 15.194 .253 10 38.368 NPV = B .108 7 29.951 15 62.717 10.508 53.784 211.158 98.524 13.864) = 207.000+188.000 USD period građenja .C = 771.856 43.867 48.864) = 1.889 14.375 59.000 61.406 6 26.573 108.359 52.5% procenjena godišnja inflacija 10% cena energije 2.906 158.740 13.45 GWh/god investicije 375.341 3 19.454 13 51.424 50.523 9 35.558 14.229 46.817 8 32.295 51.Primer proračuna jedne male hidroelektrane Dati su sledeći polazni parametri:          instalisana snaga 500 kW godišnja proizvodnja 2.231 119.250 1 16.330 USD Zaključak: Radi se o profitabilnom projektu.334 12.710 5 24.076 192.022 4 21.597 44.171 12.984 13.981 11 42.154 131.753 47.723 10.194 USD Odnos B/C = 771.194/(375.333 11.500 2 Sadašnja vrednost B C 67.962 232.524 57.864 USD Aktuelizovana vrednost dobiti 771.000 15.000 USD-god obračunski period .727 174.15 godina kamata 12.922 11.708 0 ∑771.5 USc/kWh U sledećoj tabeli data je uprošćena analiza: Godine Troškovi (USD) Dobit (10%) Kapital UO (10%) 375.034 12.715 12 47.659 255. 47 .864 Analiza: Troškovi kapitala 375.000 USD Aktuelizovani troškovi UO 188.150 74.835 11.112 58.965 81.200 14 56.1 godina troškovi upravljanja i održavanja .676 55.452 45.257 14.667 18.000+188.772 11.369 144.194 ∑188.644 54.

kako bi se ustanovilo. Ta analiza omogućava da se utvrdi cena energije.CFA). Ta analiza je posebno važna za period servisiranja duga (otplata anuiteta). koja omogućava normalno servisiranje duga i podmirivanje ostalih finansijskih obaveza. to je najveća kamatna stopa koju projekat može da izdrži. Drugim rečima. iz godine u godinu čitavog niza.Interna stopa vraćanja kapitala (Internal Rate of Return-IRR). da li su troškovi pokriveni iz dobiti. Ključni element finansijskih analiza kojim se determinišu finansijske izvodljivosti projekta je analiza toka novca. pa da mu se aktuelizovani troškovi izjednače sa sadašnjom vrednošću dobiti. dobiti i troškova. Interna stopa vraćanja kapitala. 48 . Finansijska analiza toka novca (Cash Flow Analysis . Jasno je da ima prednost onaj projekat koji može da izdrži veću kamatnu stopu. pojednostavljeno rečeno je ona kamatna stopa sa kojom se neto sadašnje vrednosti izjednačuju sa nulom (dobit je jednaka troškovima). koja se često naziva i internom stopom efektivnosti.

ili još radikalnija rekonstrukcija kao što je izmena karakteristika uspornog objekta (nadvišenje brane).prosečni promenljivi troškovi u termoelektranama (din/kWh). kao i specifične štete od redukcija). broj agregata. te da se upoređivanjem troškova u EES u te dve situacije sagleda i kvantifikuje realan učinak razmatrane hidroelektrane. tip agregata.potrebna redukcija energije u razmatranom EES (kWh/god).specifični troškovi u termoelektranama ako razmatrana hidroelektrana ne postoji. kr . kao i štete zbog redukcija električne energije.2 Od novih oznaka ovde su: Eh. računski pad.instalisanost.suma troškova u hidroelektranama (din/god) bez razmatrane hidroelektrane. Er . (Sa promenom strukture hidroelektrana menja se i način korišćenja termoelektrana. te se menjaju i specifični troškovi njihove proizvodnje. u kome se nalaze hidroelektrane i termoelektrane raznih karakteristika. 49 . ukupni troškovi sistema. bt . itd. 1) Pošto se razmatraju energetski i ekonomski odnosi u mešovitom EES.prosečne specifične štete po kWh redukcije potrošnje (din/kWh). Optimalno dimenzionisanje hidroelektrana Jedan od ključnih planerskih zadataka pri projektovanju novih hidroelektrana je njihovo vrednovanje. Th troškovi razmatrane hidroelektrane (din/god).kao smanjenje troškova u EES do koga se dolazi izgradnjom razmatrane hidroelektrane. ukoliko se u EES ne uvede razmatrana hidroelektrana. Garantovana snaga razmatrane hidroelektrane u kritičnom periodu (Nhkr) pokazuje snagu koju u kritičnom razdoblju treba pokriti iz termo izvora. 2) Ukoliko se u EES ne uvede razmatrana hidroelektrana. kb .potrebna proizvodnja u termoelektrana(kWh/god). Et .2). kb'.moguća proizvodnja hidroelektrane. zamenom ili dogradnjom novih agregata. kr' .1 gde su: Ths .12. p . Taj učinak se tretira sasvim konkretno .faktor rezerve u slučaju remonta termoelektrana (p ≈ 1. sa konačnim ciljem da se pronađu optimalne performanse elektrane .stalni troškovi u termoelektranama po jedinici snage na pragu (din/kW god). Nt potrebna raspoloživa snaga na pragu termoelektrana (kW). suma ukupnih troškova sistema i šteta od redukcije iznosila bi T' = Ths + pbt(Nt+Nhkr)+kb'(Et+Eh)+kr'Er' 12.specifične štete zbog redukcija. za slučaj da se u EES nalazi i razmatrana hidroelektrana. mogu se prikazati opštom relacijom T = Ths + Th + pbtNt + kbEt + krEr 12. Suština vrednovanja hidroelektrane je u tome da se odrede troškovi u mešovitom EES za dva slučaja: 1) sa razmatranom hidroelektranom (čija se izgradnja planira) i 2) bez nje. Zadatak vrednovanja obavlja se i za već postojeće hidroelektrane i to onda kada se planira njihova rekonstrukcija. kada razmatrana hidroelektrana ne postoji.

karakteristikama konzuma. Ušteda u promenljivim troškovima je još ubedljivija. sledi da su uštede u sistemu nakon uvođenja u njega razmatrane hidroelektrane jednake: ΔU = .5 50 .[pbtNhkr + kb'(Et + Eh) .3 Ova jednačina pokazuje šta se troškovno promenilo u EES nakon uvođenja u njega razmatrane hidroelektrane: naravno troškovi EES su porasli za veličinu stalnih troškova razmatrane hidroelektrane (Th).4 tj. jer je kb'>kb zbog napregnutijeg rada i potrebe angažovanja specifično skupljih termoelektrana. Na osnovu poslednje relacije. ali su smanjeni za veličinu troškova i šteta definisanih u uglastoj zagradi. hidrološke prilike pod kojima će se odvijati njena eksploatacija (prirodni i regulisani režimi protoka). raspoloživoj snazi hidro i termo izvora. umanjene za veličine godišnjih troškova te hidroelektrane.kbEt + kr'Er' . uštede su jednake ukupnoj energetskoj vrednosti razmatrane hidroelektrane.ΔT = EV – Th 12. koja uzima u obzir energetske performanse razmatrane hidroelektrane.T' = Th . njenu ulogu u mešovitom EES. zato što je razmatrana hidroelektrana smanjila potrebu izgradnje novih termo izvora za veličinu svoje raspoložive snage u Nhkr kritičnom razdoblju.krEr ] 12. Dugi član pokazuje promenljive troškove termoelektrana (troškove goriva) kada ne postoji razmatrana hidroelektrana (jer tada energetsku proizvodnju hidroelektrane Er treba pokriti iz termo izvora). itd.Kada se ovako definišu godišnji troškovi u EES sa razmatranom hidroelektranom (T) i bez nje (T'). Međutim. itd. može se definisati njihova razlika kao: ΔT = T . definisana kao odnos energetske vrednosti i godišnjih troškova Th razmatrane hidroelektrane: ev = EV/Th 12. Prema tome razlika drugog i trećeg člana u uglastoj zagradi predstavlja smanjenje troškova goriva u termoelektranama usled uvođenja u pogon razmatrana hidroelektrane. a treći. apsolutna energetska vrednost hidroelektrane nije najpreglednija za upoređivanje pojedinačnih elektrana. troškove goriva kada ta hidroelektrana postoji u EES. Zbog toga je znatno pogodnije da se analizira relativna energetska vrednost. Izraz u uglastoj zagradi predstavlja veličinu koja se definiše kao energetska vrednost hidroelektrane (EV). Prvi član u uglastoj zagradi predstavlja smanjenje stalnih troškova u termoelektranama. Tokom njenog vrednovanja vodi se računa o rasporedu proizvodnje u svim drugim hidroelektranama u EES. vodeći računa o regulisanju protoka/proizvodnje u akumulacionim hidroelektranama. uticaj strukture ostalih elektrana u EES. strukturi termoelektrana. Zato je sasvim normalno da se energetska vrednost neke razmatrane hidroelektrane uvek veže za pretpostavljene uslove konzuma i karakteristike drugih elektrana u EES. posebno ne onih raznih veličina i uloga u EES. njihovim specifičnim troškovima proizvodnje. Energetska vrednost hidroelektrane je tehničko-ekonomska karakteristika.

a sa njima i udeo hidroelektrana u ukupnoj proizvodnji. St. Na svetskom tržištu kapitala zadnjih godina se moglo računati da je ta granica oko 1. Taj pokazatelj je bezdimenziona veličina koja pokazuje koliko će se dinara dobiti (ušteda) ostvariti na jedan dinar troškova elektrane. jer se kod njih ostvaruje najveća stopa dobiti (ušteda). već samo kao okvirnu vrednost za početna upoređivanja. Prednost imaju one hidroelektrane sa većom relativnom vrednošću (ev). Kt. jasno je da nije moguće odrediti funkcionalne veze između tih veličina u obliku koji bi omogućio da se primenom klasične matematičke analize odredi maksimum ΔU. Rq.Rq) samo simbolične oznake za veliki broj karakterisitka sistema. Es . pri razmatranju jedne hidroelektrane. Kt) 12.dužina derivacije. što ne treba shvatiti kao neko stalno pravilo. ali i specifični stalni i promenljivi troškovi termoelektrana. St .stvar je dubljih ekonomskih analiza. Kh. karakteristike svih hidroelektrana i termoelektrana za koje se pretpostavlja da će biti u EES u razmatranim vremenskim presecima u budućnosti (Kh.hidrološke osobenosti razmatrane hidroelektrane. Ukoliko nema nekih drugih kriterijuma za odlučivanje. Vk. Tokom vremena menjaju se prilike u EES (sa porastom konzuma i uključivanjem u njega raznih novih elektrana). a time i optimalna vrednost Qi.karakteristika hidroelektrane u EES. Znači ako se dobije da je ev>1. Kh . 51 . Usled tih promena menja se i iskoristiva snaga razmatrane hidroelektrane u kritičnom periodu (Nhkr). H . Vk . Rq . već i od njegovog planiranog razvoja. Zbog toga se taj problem efikasno rešava kompjuterskom simulacijom prilika u EES za dovoljno dug period vremena (oko 50 godina). Pri tome valja imati u vidu da su neki od parametara (Es. to znači da je dobit razmatrane hidroelektrane veća od troškova.Kh.06. Es. strukture hidroelektrana i termoelektrana u njemu (Sh.struktura termoelektrana u EES.struktura hidroelektrana u EES.Kt).Sh. Te karakteristike EES zavise ne samo od njegovog stanja u momentu razmatranja. Da li je to dovoljno . prvih pet zavise od karakteristika razmatrane hidroelektrane.kamatna stopa kao "cena novca" na bankarskom tržištu kapitala. L . Imajući to u vidu.6 gde su: Qi .k.instalisani protok. Tih pet karakteristika EES obuhvataju se analizom na taj način što se pretpostavljaju: razni nivoi i karakteristike konzuma u budućnosti (veličina Es). Sh.energetska karakteristika termoelektrana koje rade u EES koje utiču na specifične troškove. Odavde se vidi od koliko parametara i karakteristika EES zavise uštede u sistemu. L. Od deset parametara i karakteristika obuhvaćenih gornjom relacijom. ekonomski je najopravdanije graditi hidroelektrane sa najvećom vrednošću (ev). Ušteda se može prikazati kao zavisnost sledećih veličina: ΔU = ΔU(Qi.St). kako bi se uzele u obzir razne hidrološke prilike u svim hidroelektranama.Kt. dok ostalih pet zavise od karakteristika EES u kome razmatrana hidroelektrana treba da radi nakon izgradnje. a time sagledalo i porebno angažovanje termoelektrana. Sh. ali se vrlo uprošćeno može reći da je hidroelektrana ekonomski opravdana ukoliko je relativna energetska vrednost ev>1.St.korisna zapremina akumulacije.Uvođenjem izraza za relativnu energetsku vrednost elektrane omogućeno je vrednovanje i vrlo pregledno upoređivanje hidroelektrana raznih veličina i karakteristika.pad. H. kao i mesto pojedinih elektrana u dijagramu opterećenja.nivo konzuma u razmatranom vremenskom preseku. njena proizvodnja (Eh). gde je k .

odnosno šemom korišćenja voda koja se definiše prethodnim planskim dokumentima. veličine pada H i Vk su . Međutim. kao nepoznata je samo veličina instalisanog protoka Qi te se gornji izraz svodi na oblik: ΔU = ΔU(Qi) 12. 52 . što logično upućuje da se predvidi mogućnost fazne izgradnje. unapred definisane. o čemu se. dovoda i odvoda. a drugi put sa njom. U tom slučaju. kako je neracionalno već sada graditi hidroelektrane sa instalisanošću koja će biti optimalna tek kroz par decenija. Postoji generalna tendencija da se optimalna vrednost Qi povećava sa porastom nivoa konzuma. naravno. Problem se dalje može uprostiti na sledeći način: hidrološke prilike (Rq) su unapred definisane hidrološkim nizom sa kojim će se obaviti simulacija rada hidroelektrane u EES usvojenih karakteristika. vodi računa pri projektovanju mašinske zgrade. Naime. rešenje problema optimizacije . takođe.maksimizacije ΔU zavisi samo od pet navedenih karakteristika razmatrane hidroelektrane. brojne analize su pokazale da se sa porastom nivoa konzuma i sa smanjivanjem udela hidroenergije u ukupnoj proizvodnji povećava optimalna instalisanost hidroelektrana. odnosno one hidroelektrane čija je zapremina unapred definisana vodoprivrednom analizom. Određuju se troškovi a preko njih i odgovarajuće uštede u EES.Nakon ovih pretpostavki. ukoliko se razmatrana hidroelektrana izgradi. očigledno je da sve svrsishodnija postaje fazna izgradnja hidroelektrana sa dogradnjom novih agregata. dok je i dužina derivacije L često definisana utvrđenim položajem (makro lokacijama) brane i mašinske zgrade.7 Tada se zadatak optimizacije rešava metodom simulacije i to jednom bez razmatrane hidroelektrane. ukoliko se posmatraju hidroelektrane malih zapremina.

000 53 .342.856 šahtna zatvaračnica 272.39 MW 2xF115 4 godine A) GRAĐEVINSKI RADOVI a) specificirani radovi: ulazna građevina dovodni tunel cena (€) 34.080 vodostan 859.040 šahtni preliv 2.803.130.268 gornja zatvaračnica cevovoda 64.495.060 nasuta brana 14.691 UKUPNO 26.94 582 mm 554 mm 121.45 m 63·106 m3 20. Ekonomska analiza HE Orlovača na Velikom Rzavu OSNOVNE KARAKTERISTIKE: Srednji višegodišnji protok Instalisani protok Veličina izgradnje Kota normalnog uspora Kota minimalnog radnog nivoa Bruto pad postrojenja Konstruktivni pad postrojenja Korisna zapremina akumulacije Instalisana snaga Broj i tip turbine Rok građenja Qsr Qinst Qinst/Qsr Hbr Hr Ninst 4.786 predbrana i optočni tunel 1.70 m 119.580 mašinska zgrada 200.13.750 slapište 62.185 cevovod 35.616.05 m3/s 20 m3/s 4.211 3.493 b) nespecificirani radovi (15% od a) 3.698.

. prečišćavanje ulja.........................................000 zgrade 450..4........... hlađenje.000 UKUPNO POTREBNE INVESTICIJE ZA HE ORLOVAČA A.000 € B.......948.35......... 54 ..............000 € C..............000 € I... mehaničarska radionica......277......000 projektovanje opreme (2......8% od (A+B)) 1......5% od B) 99.....osvetljenje..803...375.......... drenaža. ventilaciju..948...26...000 saobraćajnice 900.. veze(20% od a) montaža i transport (25% od (a+b)) UKUPNO 526.. komandni uređaji.600 3..........000 b) troškovi otkupa i odštete zemljište 150.000 C) OSNIVAČKA ULAGANJA cena (€) a) prethodni radovi studije i istraživanja (3% od A) 804........B) HIDROEMEHANIČKA I ELEKTRO OPREMA cena (€) a) specificirana oprema brana i evakuacioni organi dovodni organi.........375...126.......................................................000 stalni nadzor i troškovi investitora(3.....000 građevinski projekti (3% od A) 804.......000 € U prilogu 1 je dat kompletan predmer i predračun ove hidroelektrane........000 b) nespecificirana oprema aparati za gašenje požara......168. mašinska zgrada i razvodno postrojenje 355.......400 789..................000 2............3...000 UKUPNO 4....

014 0.50 godina Cgt (€/kWh) 0.016 0.troškovi goriva termoelektrane kojom bi se zamenila razmatrana hidroelektrana. tj ekvivalentne termoelektrane i . p .diskontna stopa za aktuelizaciju 6% m . t1 = 30 god.faktor hladne rezerve Bt .22 0.28 Vn  r  Bt  (1  m 1 1  p )  t1 t (1  i) t1 t 1 (1  i ) gde su: r .11I Ukupne uštede određujemo: V  Ve  W  Vn  N val gde su: Ve .vreme trajanja termolektrane posle koga se za tu termoelektranu investicije moraju ponoviti.vek trajanja hidroelektrane . Ovaj koeficijent je dat izrazom e  1 V  Th 1  1 Ii Ii gde su: e .1.ukupni troškovi izgradnje hidroelektrane: Th=1.Koristi se kriterijum na bazi energetsko ekonomskih pokazatelja .koeficijent vrednosti hidroelektrane V .25 0.2I Ii .koeficijent za valorizaciju snage Cgt .018 Ve (€/kWh) 0.uštede u EES Th .koeficijent za valorizaciju energije m Ve   C gt t 1 1 (1  i) t W .koeficijent vrednosti hidroelektrane.koeficijent koji daje odnos pogonskih troškova i specifičnih investicija ekvivalentne termolektrane Tp = pBt 55 .godišnja proizvodnja energije za valorizaciju Vn .specifične investicije sa kamatom potrebne za izgradnju ekvivalentne termolektrane t1 .

860 € Th = 1.7·0.014 SPECIFIČNE INVESTICIJE PO SNAZI Cn = Ii/Ninst = 1.1248 1.016 400 450 500 0.151.81·20·91.046.126.912.81·Qinst·Hmin·0. m = 5 god.0323 1.9778 0.0703 0.0868 1.989.85 = 9.014 i Bt > 450 (€/kWh) 56 . sledi: Bt (€/kWh) 400 450 500 Vn (€/kWh) 866 974 1082 Nval = 9.720·8760 = 120.324 €/kWh CENA ENERGIJE CE = Tgod/W = 0.25. r = 1.1628 0.20 €/kW SPECIFIČNE INVESTICIJE PO ENERGIJI Ce = Ii/W = 0.9018 0.19·106 kWh I = 35.Za p = 0.000 € Ii = 1.0276 €/kWh Iz ovih podataka se može zaključiti da je izgradnja HE Orlovača opravdana sa ekonomske strane jer je: e > 1 za Cgt > 0.720 kW W = Nval·Tgod = 13.018 400 450 500 1.11I = 38.9398 0.85 = 13.085Ii/W = 0.2I = 42.200 € Proračun koeficijenata vrednosti hidroelektrane dat je u sledećoj tabeli: Cgt (€/kWh) Bt (€/kWh) 400 450 500 e 0.9943 1.

kao i tehničkih.).). itd. U tu grupu spadaju objekti koji isključivo služe za proizvodnju hidroenergije i njeno dopremanje do najbližih čvorišta prenosnog sistema. vodostani i vodne komore i dr. plivajućih predmeta i nanosa. itd.prelivi.).) sa pratećim postrojenjima koja obezbeđuju pouzdano funkcionisanje tih delova sistema (pumpne stanice. zahvati za druge vodoprivredne korisnike (navodnjavanje. sistemi za napajanje postrojenja rashladnom vodom. itd. Grade se u sastavu kompleksnih vodoprivrednih objekata. itd. itd). taložnice. cevovodi. uređajima za montažu i transport (kranovi i dr. 3) Objekti za korišćenje višenamenskog objekta za druge vodoprivredne potrebe: brodske prevodnice ili prenosnice sa pratećim objektima (predpristaništa. uređaji za prečišćavanje otpadnih voda pre njihovog ispuštanja u reku. 4) Infrastrukturni objekti u okviru kompleksnih hidrotehničkih sistema (prilazne komunikacije. U ovu grupu objekata spadaju brane svih mogućih tipova. zatvaračnice. vodovodi. itd.). taložnice. razni bezbednosni uređaji. transformatori.3 Izbor tipa turbina 14. ekonomskih. generatori. uređaji za evakuaciju leda. 2) Hidroenergetska postrojenja i objekti. 57 .14. ekoloških. dovodne i odvodne derivacije sa pratećim uređajima (kanali. mašinske zgrade sa osnovnom mašinskom i elektromašinskom opremom (turbine.2 Izbor broja agregata 14. uređaji za obezbeđivanje potrebne sigurnosti pri radu (sistemi za odvodnjavanje mašinske zgrade. Izbor osnovnih elemenata hidroelektrane 14. itd. 5) Prateće urbane i socijalne strukture postrojenja: naselja za zaposlene sa neophodnim objektima društvenog stadarda.). sa svim pratećim objektima kojima se obezbeđuje potpuna hidraulička stabilnost (evakuacioni organi . U okviru višenamenskih sistema sa hidroelektranama postoje sledeće grupe objekata: 1) Usporni/pregradni objekti za formiranje akumulacije i koncentraciju pada.5 Uslovi koji utiču na planiranje hidroelektrana Hidroenergetski sistemi spadaju u najsloženije i najprostranije sisteme koje čovek uopšte gradi. tuneli. postrojenja za upravljanje proizvodnjom.).).1 Izbor tipa hidroelektrane 14. čime se značajno povećava stepen složenosti objekata. upravljački centri i sl.). temeljni i drugi ispusti. kanalizacije.). snabdevanje vodom itd. rezervni sistemi za snabdevanje postrojenja potrebnom energijom. kao i sva specijalna postrojenja kojima se ostvaruje zahtevana funkcionalnost u zoni pregradnog objekta (riblje staze i riblje prevodnice. U hidroenergetske objekte spadaju vodozahvati sa svim pratećim uređajima (čistilice. socijalnih i drugih problema koje treba rešavati pri planiranju i realizaciji sistema.4 Izbor generatora 14.

U prvoj fazi planiranja hidroelektrana potrebno je. zapreminske gubitke i mehaničke gubitke. Na osnovu proračunatog protoka. odrediti srednji višegodišnji protok. a pomoću sledeće relacije može se odrediti efektivna snaga na pragu hidroelektrane: N  9. Ovi gubici zavise od tipa hidroelektrane.1 gde su:    Q – protok H – bruto pad koji se definiše kao razlika nivoa gornje vode i nivoa donje vode η – koeficijent korisnog dejstva hidroelektrane koji se može predstaviti kao: η = ηt·ηg·ηtr gde su: . na osnovu hidrograma velikih voda za povratne periode (od dve. 58 .koeficijent korisnog dejstva turbine koji obuhvata hidrauličke gubitke (gubici neto pada).2 gde je Vk – zapremina vode (m3) koja se energetski koristi za neko proizvoljno vreme. . pa je tada proizvedena energija na pragu elektrane: E    g  Vk  H   14. deset ili dvadeset godina) koji se dobijaju iz vodoprivrednog rešenja za taj projekat.koeficijent korisnog dejstva transformatora prag HE transformator G generator T turbina Često se u praksi umesto protoka koristi vrednost korisne zapremine akumulacije.ηt .ηtr .ηg .koeficijent korisnog dejstva generatora .81  Q  H  14.

takođe. Postoje i neki nedostaci ovih hidroelektrana: teškoće u održavanju izdvojenih blokova sa po jednim agregatom.35 m.ovde se potreban pad realizuje isključivo podizanjem brane. složeniji je i nešto duži sistem za snabdevanje rashladnom vodom. kada bi derivaciona šema bila neprikladna jer bi zahtevala veoma velike dimenzije derivacionih objekata. jer je mašinska zgrada dimenzionisana da može da primi sva statička i dinamička opterećenja koja prima i brana. Ovde se. To su tzv. stubne hidroelektrane. Za stvaranje i koncentraciju pada u okviru hidroenergetskih sistema koriste se sledeće šeme: A) pribranske šeme . To su tzv. 59 . Pribranske hidroelektrane se realizuju od najmanjih padova (od oko 1. kojim se gubi pad zbog neizbežnih hidruličkih gubitaka. Pored toga. kao i za realizaciju postrojenja vrlo velikih instalisanosti. Na sledećoj slici je data šema jedne stubne hidroelektrane. sreće posebna varijanta hidroelektrane niskog pritiska. One se primenjuju kod vodotoka sa velikim protocima i malim padovima. Kod malih denivelacija hidrostatički pritisci su takvi da se mašinska zgrada može realizovati kao sastavni deo brane. znatno lakši uslovi za propuštanje plivajućih predmeta. Prednost ovih hidroelektrana su: manji gubici pada. pri čemu se teži da se smanji na minimum nekoristan rad vode.1 IZBOR TIPA HIDROELEKTRANE Ključna filozofija iskorišćenja vodnih snaga je u ostvarivanju koncenrtacije pada na što kraćem potezu vodotoka.5 m) do padova preko 200m. dovod ulja za regulacione sistema itd. nanosa i leda i to zahvaljujući ustavama koje se nalaze između stubova. koja se koristi za padove do oko 20 m. dok se između stubova nalaze ustave kojima se održava neophodan uspor. očekuje se dalji razvoj i usavršavanje ovog tipa hidroelektrana.14. koji je ograničen jedino mogućnostima izgradnje visokih brana. Agregati hidroelektrane se nalaze u stubovima u reci (u svakom stubu po jedan agregat). na rekama sa velikim protocima. rečne hidroelektrane koje se koriste pri padovima do najviše 30 . agregati se mogu tokom građenja puštati u pogon potpuno nezavisno.

tunelima i cevovodima. ili se sasvim izdvaja od brane i predstavlja potpuno nezavisan konstrukcijski i statički sistem. Ovakva pribranska postrojenja se sreću u vrlo visokom opsegu padova od 35 . B) derivacione šeme . čineći sa njom zajedničku dispozicionu celinu. Kod njih se zahvat vode realizuje niskom branom.Kod većih denivelacija (većih od 35 m) gde su hidrostatički pritisci znatno veliki. Ovaj način korišćenja se primenjuje kod vodotoka sa većim padovima.ovde se potreban pad za hidroelektranu stvara isključivo derivacijom (skretanjem) toka kanalima. U tom slučaju mašinska zgrada se smešta neposredno nizvodno od brane.200 m. mašinska zgrada se ne može realizovati kao deo brane već se izdvaja u posebnu konstrukciju koja ne nosi hidrostatička i dinamička naprezanja na koje se računa sama brana. koja ne stvara akumulaciju. već služi samo da omogući skretanje u dovodnu derivaciju. niti ona sama konstruiše pad. 60 .

61 . Zato se ovde uvek koristi vodostan. zbog čega je u takvim slučajevima dovodna derivacija pod pritiskom.C) kombinovana šema . Zbog veće visine brane postoje i značajnije oscilacije nivoa u jezeru.koncentracija pada se stvara branom i derivacijom.

generatora i mašinske zgrade raste sa povećanjem broja agregata. kao i mogućnost transporta agregata velikih gabarita. ustvari. Međutim. Sa stanovišta pouzdanosti funkcionisanja postrojenja najčešće se ne ide ispod dva agregata. Zato je pogodnije smanjiti njihov broj i ići na ukrupnjavanje agregata. najčešće istog tipa i identičnih konstruktivnih karaktersitika. a posebno sa stanovišta "ostrvskog rada" hidroelektrane. predmer radova i godišnji troškovi. svodi na to da treba maksimizirati uštede po broju agregata i njihovoj snazi. pošto kvar jednog utiče radikalno na proizvodne mogućnosti čitavog postrojenja. Zatim se za svaku varijantu određuju odgovarajuće ukupne uštede u mešovitom EES. Sa stanovišta pouzdanosti snabdevanja energijom izolovanih područja. kako bi se ostvarilo što lakše održavanje (Odstupanje od ovog pravila je samo u slučaju primene fazne gradnje kod kojih su agregati montirani u vremenski dosta razdvojenim fazama). Za definisanje instalisane snage usvajaju se dve-tri moguće varijante broja agregata i za svaku od njih se određuju odgovarajući parametri turbine i generatora. Na izbor broja agregata HE Đerdap I relevantnu težinu je imala činjenica da su njene turbina bile najveće Kaplanove turbine proizvedene do tada u svetu. pa se problem svodi na određivanje maksimalne veličine jednog agregata.2 IZBOR BROJA AGREGATA Instalisana snaga postrojenja raspodeljuje se na m agregata. tako da se može usvojiti ona varijanta sa najvećom ukupnom uštedom. jer bi kod njih manji broj agregata doveo do takvih dimenzija turbina i generatora koje ne može da proizvede mašinogradnja.14. Energetsko-ekonomska analiza ima smisla samo kada je broj agregata jedan do četiri. gabariti mašinske zgrade. kod kojih se usvaja jedan agregat. Zato se optimizacioni zadatak . 62 . Kada je broj agregata preko četiri najpre se teži smanjenju tog broja. ovde postoji i ograničenje sa stanovišta proizvodnih mogućnosti mašinogradnje. Kod vrlo velikih elektrana ide se na više od četiri agregata. ili bi bili teški uslovi za transport od fabrike do elektrane. korišćenjem agregata većih snaga. Najpovoljniji broj agregata se određuje na osnovu energetsko-ekonomske analize razmatranog postrojenja. čiji eventulani ispad iz pogona ne bi imao ozbiljnije posledice po stabilnost sistema. Koštanje turbina. povoljnija su rešenja sa većim brojem agregata. osim kod hidroelektrana malih snaga i malog udela u EES.

Stub je otvoren prema hali. čak i preko 500m3/s po agregatu. protok i specifični broj obrtaja. b) pit turbine. koja je iznad. masa i cena. na HEPS Novi Sad. što omogućava da se smanji njegov gabarit. Za sasvim male hidroelektrane koriste se i Banki turbine. osnovnih gabarita. Kapsulni agregati su ugrađeni u HE Đerdap I (16+4 agregata sa Qinst = 425 m3/s po agregatu) i gotovo su bez konkurencije za buduće kaskadne sisteme na Drini. Moravi. Pit turbine su vrsta kapsulnih agregata.14. Ovaj tip agregata predstavlja perspektivno rešenje za realizaciju kaskada. što je bolje sa gledišta održavanja. i protoka (0. Prednost im je visok stepen korisnog dejstva u širokoj oblasti padova (0. c) Straflo turbine. ređe do 25m) sada se najčešće koriste nekoliko tipova horizontalnih cevnih turbina. jer je za izbor broja agregata potrebno poznavanje radnih karakteristika turbina.125-1)Qinst. Kapsulni agregati se primenjuju za velike protoke. Na izbor savremenih turbina najznačajniji uticaj imaju pad. Pit turbina je pogodna za sasvim male padove (nekoliko metara). 63 . Za oblast malih padova (3m do oko 20m. d) S-turbine. Glavna prednost je što im je radno kolo povezano sa generatorom preko multuplikatora broja obrtaja.3 IZBOR TIPA TURBINA Izbor tipa turbina obavlja se simultano sa izborom broja agregata. Zbog gubitaka snage na multiplikatoru i zbog teškoća u izradi multiplikatora većih snaga još uvek se malo primenjuju. Za veće elektrane se koriste: a) kapsulni agregati/turbine.4-1.25)Hopt. Generator se nalazi u stubu-šahtu koji je spojen sa delom kapsule. Broj obrtaja generatora se višestruko povećava. mase i koštanja agregata pojedinih veličina.

ali postoji tendencija proširenja oba opsega. gde je upoređeno postrojenje sa Kaplanovom (a). Njihova primena obezbeđuje najkompaktniju mašinsku zgradu. jer je kod njih rotor generatora postavljen po obodu radnog kola. To se najbolje vidi na sledećoj slici. a) b) c) 64 . za iste preformanse hidroelektrane. Standardno su razvijene za opsega padova 3-20m. za protoke 25150 m3/s. kapsulnom (b) i Straflo turbinom (c).Straflo turbine-predstavljaju sažetiju varijantu cevne turbine. Nedostatak im je visoka cena jer patentno pravo ima firma Sulce Escher Wyss.

Prednost im je što su jeftinije od Kaplanovih turbina.80m. koje su jeftinije. pri čemu se najčešće koriste Kaplanove. jer su svi sadržaji lako pristupačni. Kaplanove turbine se koriste za velike protoke (preko 700 m3/s) i padove od 3-80 m. Propelerne turbine se u celom opsegu padova i protoka preklapaju sa Kaplanovim turbinama. Postrojenja sa S-turbinom karakteriše jednostavna geometrija. ili na većim postrojenjima u kombinaciji sa Kaplanovim turbinama. Dijagonalne turbine su sa dvostrukom regulacijom i po radnim performansama su slične sa Kaplanovim. Agregati sa Sturbinama su gotovo jedina opcija za hidroelektrane sa malim padovima na kanalskim sistemima (npr. pri protocima od 3 do 80m 3/s. jedino što im je opseg upotrebe proširen na oko 35-200 m. To ih čini primenljivim u uskoj oblasti promene protoka (0. 65 . dijagonalne turbine su jedine turbine sa dvojnom regulacijom. Za izbor rešenja je bitno da se ove turbine izrađuju i u izvedbi sa dvostrukom regulacijom (regulacija radnim i sprovodnim kolom).S-turbine se koriste u opsegu od oko 2 m do 25 m. U tom opsegu padova one se poklapaju sa Francisovim turbinama. i to ukoliko se želi da se obezbedi fleksibilan rad hidroelektrane pri većim varijacijama protoka i padova. planirana hidroelektrana na Zapadnoj Moravi može se racionalno rešiti sa ovim tipom turbina). Preko 80m. To se jasno vidi na sledećoj slici. Oblast manjih do srednjih padova (od oko 3 m do oko 80 m) u slučaju većih protoka pokriva se sa više turbina. propelerne i dijagonalne turbine. pri velikim protocima. kao i kod hidroelektrana koje rade u relativno izolovanim sistemima. To su izvanredno fleksibilne turbine sa veoma velikim stepenom iskorišćenja. u ostrvskom radu. kada se kod Kaplanovih turbina broj lopatica penje na 8. što je pogodno za primenu na rekama sa varijacijama protoka. mogućnost sažimanja i pogodnost održavanja. Mogu se uspešno primeniti na hidroelektrane koje dobijaju već izravnate protoke sa nekih uzvodnih akumulacionih hidroelektrana. ali je osnovna razlika u tome što imaju jednostruku regulaciju (lopatice radnog kola su fiksne). treba razmotriti i Kaplanove i dijagonalne turbine i izabrati ekonomski povoljnije. ali su dijagonalne turbine neprikosnovene ukoliko se od hidroelektrane očekuje regulaciona uloga u EES. Nezamenljive su u oblasti padova od 20 do 80 m. Veoma su pogodne za primenu kod hidroelektrana sa malim regulisanjem protoka. U opsegu 50 . pa do 200m.8-1)Qinst.

jednostavno održavanje.3. bez obzira na jednostruku regulaciju i osetljivost na promenu opterećenja. Visok stepen iskorišćenja postižu u širokom opsegu protoka Q = (0. širok opseg instalisanih protoka. Fransisove turbine su u potpunosti preuzele opseg padova do 200m.koeficijent korisnog dejstva generatora. od oko 30 m do 700m.Opseg srednjih i velikih padova pokriva se sa Francisovim turbinama (za padove do oko 700m) i Peltonovim turbinama (jedina opcija za padove veće od 700m). Snaga turbine tada iznosi: Nt  N inst m  gen 14. (može se preliminarno usvojiti 0. ηgen . Prvo se preliminarno izabere broj agregata m. dok je upravljanje putem sprovodnog kola rešeno 1870).1 gde je Ninst . a usavršena 1889). Njihovu valjanost i visoku efikasnost potvrđuje činjenica da je Francisova turbina u ovom obliku u upotrebi oko 130 godina (konstruisana je 1868. najšire rasprostranjene turbine u svetu. jednostavnost turbine i njena visoka pouzdanost. izuzetno širok opseg padova u kojima se mogu primeniti.ukupna snaga celog postrojenja.98).4-1)Qinst. a Peltonova turbina oko 120 godina (konstruisana 1880. m . Glavna mana im je što su manje pogodne za regulacionu ulogu u EES.broj agregata.97 do 0. 66 . od par m3/s. Dalje se izbor turbina vrši pomoću grafika. Izbor turbina se obavlja obično u dva koraka. Peltonove turbine su jedina opcija za padove veće od 700m. koji vrstu turbine dovode u vezu sa padom i specifičnim brojem obrtaja. jer im se koeficijent korisnog dejstva drastično smanjuje sa smanjivanjem ili povećanjem protoka. Razlozi su: to su najekonomičnije turbine. polazeći od instalisane snage celog postrojenja. Francisove turbine su. do oko 500m3/s.

podela vratila (bitno za izbor visine kranova). nominalna aktivna snaga generatora je: Pn =Nt ·ηgen 14.4.14. Položaj osovine se bitno odražava na dispoziciju mašinske zgrade.1 gde je ηgen . U zavisnosti od nominalne brzine obrtaja koriste se dva tipa generatora sa vertikalnom osovinom: 1)obešeni (za n>125 do 150 min-1) i 2) oslonjeni ili "tip kišobrana" (za n<150min-1). Hidrogeneratori sa vertikalnom osovinom su mnogo više u upotrebi i primenjuju se po pravilu kod svih većih agregata. Sa hidroenergetskog stanovišta od bitnog značaja je međusobni položaj turbine i generatora. b) sa horizontalnom osovinom. nazivni napon i opseg regulacije napona. Pored pomenutih parametara postoje konstruktivne osobine generatora koje su bitne sa gledišta rešavanja mašinske zgrade. prividna snaga. Kada je definisana nominalna snaga turbine (Nt) i radna oblast. Ovaj položaj može biti: a) sa vertikalnom osovinom. raspored ležišta. dimenzije statora (prečnik i visina).stepen iskorišćenja generatora. IZBOR GENERATORA Osnovni parametri koji definišu jedan hidrogenerator mogu se podeliti u dve grupe: a) parametri koji proističu iz parametara turbine: nominalni broj obrtaja.4. aktivna snaga. kao što su: prečnik rotora(utiče na izbor radnog kola turbine). 67 . zamajni momenat i b) parametri specifični za sam generator: faktor snage.

5 Uslovi koji utiču na planiranje hidroelektrana (ređi slučajevi su u zagradama) 6. Položaj građevina 8.Topografski uslovi cevovod Mašinska hala Spore Francisove i Peltonove turbine Male komponente Uglavnom horizontalna osovina (šaht) Normalni generator Normalni generator Direktan prenosnik Direktan prenosnik 68 . sedimentno Kombinovano Eruptivne stene. Relativni udeo protoka u potencijalu 4. Tlo Niska brana Hmax<15m Ravničarski predeo(brdovit predeo) Blokovski tip Uslovi koji utiču na planiranje 1. Kaplanova i turbine sa nepokretnim lopaticama Komponente srednje veličine Vertikalna ili horizontalna osovina (šaht) Velike brane ili derivacione ustave Derivacioni kanal ili tunel. Najpogodnije rešenje zaustavljanja rečnog toka Brana srednje visine Hmax=15-50m Brdovit predeo (planinski predeo) Jednodelna 2.Podaci potrebni za preliminarne procene snage 3. kristalni škriljci Rečne brane sa pokretnim zatvaračnicama Derivacioni kanal vodozahvat -- Mašinska hala Kaplanova ili turbine sa nepokretnim lopatica (visokobrzinske Francisove) Ogromne komponente Vertikalna ili horizontalna osovina (šaht) Generator sa velikim brojem polova Direktan ili indirektan prenosnik Rečne brane sa pokretnim zatvaračnicama i sa prelivnim poljima Derivacioni kanal.mašinska zgrada udaljena od brane rezervoar Razdvojen 5.najčešće prelivne hidroelektrane vodozahvat cevovod Mašinska hala Normalno-brzinske Francisove.14. Klasifikacija na osnovu prenosa napojne vode 7. Mehanička oprema Visoka brana Hmax>50m Planinski predeo (brdovit predeo) Uglavnom hidrografski Kombinovani Uglavnom meteorološki Ogroman Srednji Mali Uglavnom rastresito.

Tip elektrana na osnovu energetske ekonomije 12. neprekidna Pokrivaju bazno ili vršno opterećenja (ostrvski rad) niski 69 . Blago promenljiva. godišnje ili višegodišnje regulisanje Nepromenljiva.Uslovi koji utiču na planiranje 9. Ekonomske karakteristike (relativni troškovi proizvodnje) Niska brana Hmax<15m Brana srednje visine Hmax=15-50m Dnevno regulisanje Dnevno ili nedeljno regulisanje Blago promenljiva. Karakter akumulacije 10 Karakter proizvedene snage 11. ponekad sa prekidima neprekidna Pokrivaju bazno Pokrivaju bazno opterećenja (u saradnji opterećenja (u saradnjii sa drugim elektranama) sa drugim elektranama) visoki srednji Visoka brana Hmax>50m Sezonsko.

a u okviru drugog. pumpa i motor. Ova šema se koristi u slučajevima velikih padova. Osnovna prednost im je manje koštanje u odnosu na tromašinske šeme.  služe kao visokomanevarska rezerva snage u sistemu i kao rezerva opterećenja EES. čiji je energetski smisao u tome da omoguće prebacivanje energije iz perioda kada je ima suviše u period kada je otežana njena proizvodnja u mešovitom EES. koriste se kao sinhroni kompenzatori u EES. Mane su niži koeficijent korisnog dejstva. Najveći nedostatak su veće specifične investicije i u domenu opreme i u građevinskom delu mašinske zgrade. AGREGATI REVERZIBILNIH HIDROELEKTRANA Agregati reverzibilnih hidroelektrana se realizuju u tri različite kompozicije: 1) Šema sa četiri mašine . nešto skuplja elektrooprema i složeniji uslovi zaštite od kavitacije. 70 . Koriste se za padove od 3 do 650 m.kod nje su potpuno razdvojene turbine i pumpe. Reverzibilne hidroelektrane Pumpno-akumulacione (reverzibilne) hidroelektrane su postrojenja u kojima se za proizvodnju električne energije koristi hidroenergetski potencijal koji je ostvaren prethodnim pumpanjem vode iz donjeg u gornji akumulacioni basen.  pumpnim radom povećava se opterećenje u periodima minimalnih opterećenja EES (noć. kada se klasična hidroelektrana dodatnim pumpnim agregatima pretvara u reverzibilnu hidroelektranu 2) Tromašinska šema agregata podrazumeva kompoziciju sledeće tri mašine: sinhrone mašine koje rade i kao motor i kao generator. reverzibilne hidroelektrane su u bilansnom smislu potrošač električne energije. tako da se u okviru jednog para mašina realizuju turbina i generator. turbine i pumpe.  mogu da kompenzuju nedostatak energije u sušnim delovima godine. dok je smanjenje koštanja čitave reverzibilne hidroelektrane orijentaciono oko 10-15%. duži i komplikovaniji prelaz u pumpni režim (nekoliko puta duži nego u tromašinskim šemama). u cilju optimizacije ukupne proizvodnje aktivne i reaktivne energije i regulisanja faktora snage. ležaja.  proizvode po potrebi reaktivnu energiju. čime se otklanjaju prelivi protočnih hidroelektrana i poboljšava režim rada termoelektrane. na 1kWh proizvedene energije se utroši od 1. neradni dani u sedmici). i pored tih mana dvomašinske šeme se sada najčešće koriste zbog nižih specifičnih troškova i sve većih jediničnih snaga agregata. preko 600 m. jer iste rade sa boljim stepenom iskorišćenja. zatvarača i kraćeg vratila. Gledajući sa tog stanovišta. kao i koeficijent korisnog dejstva. Zbog toga ova šema zahteva veću površinu i zapreminu mašinskih zgrada i veću količinu opreme po masi. kao veća pouzdanost sa gledišta kvarova zbog manjeg broja mašina. Koštanje samih agregata je za oko 20 do 30% manje u odnosu na alternativnu tromašinsku šemu. naročito u periodima brzog podizanja ili skidanja opterećenja. Zadaci i efekti reverzibilnih hidroelektrana u mešovitom EES su sledeći:  učestvuju u pokrivanju vršnih delova aktivnog opterećenja. čime se smanjuje specifična potrošnja goriva.  učestvuju u regulisanju snage i frekvencije u EES. Ona se koristi u uslovima vrlo velikih padova.15.3 do 1. Međutim. kao i u slučajevima faznog razvoja hidroelektrana. Glavne prednosti su: imaju veći koeficijent korisnog dejstva u poređenju sa dvomašinskim i mogućnost brzog i lakog puštanja u pumpni režim. 3) Dvomašinska šema se sastoji od sinhrone mašine (motor-generator) i reverzibilne mašine (pumpa-turbina).35kWh energije za pumpanje. Imajući u vidu hidrauličke gubitke pada na derivaciji. Prednost je i bolja pristupačnost za preglede i održavanje.

turbinski rad 614 MW .Proizvođač: R. Stepen iskorišćenja ciklusa pumpanje-turbiniranje je 0.73.1982.2 m3/s . 2.Maksimalni pad: 609 m . U pumpnom radu ovaj objekat je veoma krutih karakteristika.Prividna snaga: 315 MVA .09. koja je izgrađena u sastavu HE "Bajina Bašta". Tehničke karakteristike RHE BAJINA BAŠTA jedinica mere 1. gornje akumulacije i brane na planini Tari.pumpni rad 104.4 m . Kao tehnološka celina sastoji se od donje akumulacije (postojeća akumulacija HE "Bajina Bašta"). mašinske zgrade sa dva reverzibilna agregata snage po 307 MW. Podaci za RHE Snaga elektrane: . Prirodni dotok u gornji akumulacioni bazen je beznačajan u odnosu na pumpane količine voda.Broj obrtaja: 429 o /min 3. 190 GWh) svrstava ovaj objekat u veoma pogodne i upotrebljive u obezbeđenju dela hladne rezerve u sistemu.Instalisana snaga: 315 MW .Generator 1 / 2 . što ovaj objekat u celini definiše kao potrošača.1.pumpni rad 616 MW .Turbinski rad 1 / 2 .Elektroenergetski sistem Srbije raspolaže i jednim specifičnim objektom.4 m3/s Datum prve sinhronizacije: 23.Minimalni pad: 506. dovodnoodvodnog sistema.Aktivna snaga: 310 MW Ukupni instalisani protok: 71 .Končar .turbinski rad 129. reverzibilnom hidroelektranom "Bajina Bašta".Proizvođač: Toshiba . Veličina korisne zapremine akumulacije (150 miliona m3 .Tip: Francis .

motorski rad 1 4.Hidrološki podaci 72 . Blok transformator 1 / 2 .Maksimalni energetski sadržaj 194 GWh 5.Končar .Proizvođač: R.Faktor snage: .Nominalna snaga: 2 x 160 MVA .Ukupna zapremina akumulacije: 170 106m3 .95 .Prenosni odnos: 242/11 kV .generatorski rad 0.

Rasina .430. a na teritoriji Crne Gore 9. Hidroenergetski potencijal Srbije i Crne Gore 16. Uvac . Južna Morava 797. Potez donje Drine (od HE Zvornik do ušća u Savu) uspešno se može rešiti sa četiri stepenice.200 GWh/god.48.678.134 GWh/god.276. Beli Drim . ili sa više manjih stepenica. duž sve tri Morave.3 Problem iskorišćenja hidroenergetskog potencijala Tare Analize iskoristivih hidroenergetskih potecijala na prostoru sadašnje SCG rađene su u Institutu "J. čime bi najveći industrijski centri Srbije izašli na plovni put Dunav . Kaskadnim sistemom niskih stepenica planirano je korišćenje i Zapadne Morave (šest niskih stepenica. Skrapež .147. Vlasina .10.8 TWh/god. sa po oko 11 m pada.5 TWh/god). Zapadna Morava .66. koje bi bile povoljne sa gledišta uloge tih objekata u EES i vodoprivrednom sistemu. Tim kaskadnim sistemima bi se uspostavila plovidba od Dunava.80.202.43. Jerma . Još uvek je dosta neodređeno rešenje za srednji tok Drine (potez između HE Bajina Bašta i HE Zvornik. pri čemu će se za neke tek odlučivati o najcelishodnijem broju stepenica. Temštica .230.5. Mlava . Aleksinačka Moravica . Ibar .16. Drina . 73 . sa po 7-8 m pada) i nizvodnog dela Južne Morave. Pusta Reka . navode se okvirne vrednosti tih potencijala: 16. Kamenica .30. do blizu Niša i do Kraljeva.464. većih korisnih zapremina.937.1 Hidroenergetski potencijal Srbije 16.5.Rajna. u okviru integralnog uređenja čitave te doline. Crnica .134. Raška . Vrla .131. Lim .48. Tok Velike Morave se može rešiti sa sedam stepenica.000.152. Kolubara . Svrljiški Timok . Černi" u okviru vodoprovrednih osnova Srbije i Crne Gore. Studenica .26.1. od čega na teritoriji Srbije oko 27. Ivanjička Moravica .199. Crni Timok .767. Radi sagledavanja hidroenergetskog značaja pojedinih reka.4 TWh/god.1.1 Hidroenergetski potencijal Srbije Srbija.23. zbog malih zapremina akumulacija. ali su energetski znatno lošije.200. urbano i ekološko okruženje. Nišava . Sava . koje su pogodnije sa gledišta uklapanja u socijalno. rešavaće se kontinuiranim kaskadnim sistemima. Đetinja . Lepenac .199.77. Jadar .Majna . Pek . Ukupan bruto potencijal od voda koje otiču vodotocima na teritoriji SCG iznosi oko 37 TWh/god. Jablanica .151.16.52. Veternica . Resava .584.74. ukupno 27. koja se u Prostornom planu Srbije tretira kao "glavna osovina razvoja" Republike. od čega: Dunav . Velik Rzav .2 TWh/god. oko 1.265.998. Toplica .53. Može se rešiti sa dve stepenice. Timok .278.2 Hidroenergetski potencijal Crne Gore 16. Velika Morava 1090. Veći delovi preostalog potencijala.54. Jošanica . sa padovima oko 7 m (ukupno 830 GWh/god). Preševska Moravica .48. kojima se realizuje oko 1. ali će se zbog optimizacije zaštite priobalja ispitati i varijanta sa pet nižih stepenica.

U slivu Lima se veće akumulacije mogu graditi samo na nekim uzvodnim pritokama (Lješnica . da bi se omogućio nesmetan vršni rad HE Buk Bijela. Najbliži realizaciji su: HE Buk Bijela.1.438. Grlja . Roge i Orlovača. Svi planirani objekti imaju izvanredne proizvodne i ekonomske pokazatelje. sa čeonom akumulacijom Andrijevo.255.283 GWh/god. ali i vodoprivredni značaj.846 GWh/god.207. odakle bi se prevodila baznim tunelom u sliv V. Najvećim delom je determinisano hidroenergetsko rešenje kanjona Morače. koje bi imale izvanredan energetski. čiju okosnicu čini kaskada hidroelektrana Andrijevo. nizvodno od spoja Pive i Tare. proizvodnje oko 1.oko 100 hm3.1. Ibar . Reku Ćehotinu je najumesnije koristiti sa dve akumulacione hidroelektrane Gradac (85hm3) i Milovci (386hm3). na kraju uspora postojeće HE Piva. itd). snage 450 MW. Na Pivi. Slična je i situacija sa dolinom Lima. sa tri akumulacione hidroelektrane: Svračkovo. Ostale reke u Srbiji se mogu energetski koristiti samo delimično. Morača do Zete .2.452. Moguće je da se i taj sistem poveže i sa Limskim sistemom na taj način što bi se na Limu.150 GWh/god. Još uvek nisu realizovane neke od najkvalitetnijih hidroelektrana u gornjem slivu Drine i Morače.2. zbog vodoprivrednih potreba. koja bi omogućavala pumpanje vode Lima u akumulaciju Bistrica na Uvcu. Rzava.Tari i Ćehotini moguća je realizacija najvećih akumulacionih hidroelektrana.1. Raslovići. a i zbog raznih vidova ograničenja.463. proizvodnje oko 250 GWh/god. čiji se uspor prenosi do Šavnika. Ljubivađa . Lim . Najuzvodniji profil Orlovača pruža izvanredne mogućnosti da se branom od preko 180 m formira akumulacija od blizu milijardu m3. snage po oko 15 MW. snage oko 160 MW. HE Komarnica na Komarnici. koja reguliše vode za nizvodne tri stepenice. tako da se predviđa korišćenje kaskadama manjih stepenica ili kanalisanih hidroelektrana. U slivu Nišave planira se izgradnja nekoliko manjih hidroelektrana. Cijevna . 74 . Tim prevođenjem bi se povećali protoci koji se mogu uputiti prema malovodnim zonama centralne Srbije (Šumadija. Zeta . One se na najbolji način uklapaju u kompleksno rešenje čitavog gornjeg sliva Drine. jer bi omogućile popravljanje vodnih režima na čitavom toku Drine. Milunovići i Zlatica.preko 200 hm3.361. jer je dolina zaposednuta saobraćajnicama. od kojih HE Brodarevo . od po 14-15 m pada.118. čija bi realizcija bila važnija sa vodoprivrednog stanovišta. snage oko 240 MW. jer se regulacijom protoka u njihovim velikim zapreminama poboljšavaju uslovi svih nizvodnih hidroelektrana na Drini.Ibar se može rešiti samo kaskadom niskih stepenica. 16. čime bi taj objekat postao strateška vodoprivredna rezerva Srbije iz koje bi se mogli povećati protoci na Zapadnoj i Velikoj Moravi u kriznim malovodnom periodima. korisne zapremine 220 hm3. Ćehotina . Najveći sistem se planira u slivu Velikog Rzava. samo sa par većih objekata. ukupno 9.469.2 Hidroenergetski potencijal Crne Gore Crna gora. u Republici srpskoj. zbog toga što se više decenija odlaže odluka o varijanti iskorišćenja voda (prirodni tok ili prevođenje dela voda Tare u Moraču). proizvodnje preko 700 GWh/god. jer su doline reka tog sliva zaposednute saobraćajnicama i naseljima. U slivu Morače planira se i više manjih hidroelektrana na pritokama. Mala Rijeka . na Potpećkom jezeru izgradila reverzibilna hidroelektrana. koja se intenzivno zaposeda naseljima. zapremine akumulacije oko 410 hm 3 sa manjom nizvodnom HE Srbinje. koja ima ulogu kompenzacionog bazena. Tara .uzvodno snage oko 50 MW.preko 100hm3. od čega: Piva .. Pomoravlje).

kada to postane potrebno zbog porasta zahvatanja vode iz toka Drine za vodoprivredne korisnike. te ih može koristiti za vrlo povoljnu energetsku razmenu sa susedima. Strategija korišćenja voda Tare i Morače. ali i hidroenergetsko korišćenje.traju više od četiri decenije. postoji denivelacija od oko 650 m. Razlozi 'protiv' svode se na zahtev da se očuvaju neporemećeni vodni bilansi u prirodnom toku Drine. proizvodnje oko 1. dobijaju uređene vodne režime. Činjenica da između reka Morače i Tare. Kasnije. sa sistemom čeonih akumulacija kojima bi se neutralisali nepovoljni efekti na toku Drine u periodu prevođenja dela voda Tare . prof. što je bitno za vodoprivredno.miri interese svih zainteresovanih država na Drini. Realizacija te hidroelektrane podrazumeva da se prevodi deo voda Tare u Moraču. predložio koncepciju sa reverzibilnom HE Koštanica. Crna Gora dobija visoko vredne hidroelektrane. Nepovoljni efekti prevođenja se najvećim delom mogu neutralisati poboljšanjem vodnih režima spregnutim delovanjem novih čeonih akumulacija u slivu Drine. čije energetske performanse prevazilaze potrebe njenog EES. Branislav Đorđević je još 1984. GWh/god. uzvodno od Kolašina.16. sa prevođenjem dela voda Tare preko RHE Koštanica. Razlozi 'za prevođenje' svode se na izuzetne energetske i ekonomske performanse te hidroelektrane. dok nizvodne države Srbija i Bosna i Hercegovina. 75 . zbog regulisanja protoka u čeonim akumulacijama. U prvoj fazi ona bi bila realizovana kao klasična hidroelektrana. snage oko 550-600 MW.3 Problem iskorišćenja hidroenergetskog potencijala Tare Jalove rasprave sa zalaganjem za prevođenje dela voda Tare u Moraču i protiv njega . zbog vodoprivrednih potreba u budućnosti. ali uz znatno bolje vodne režime. u uslovima kada se prevodi samo oko 5% ukupnog bilansa voda na donjem toku Drine. dogradili bi se i pumpni agregati. dala je ideju da se ta prirodna koncentracija pada iskoristi za realizaciju velike HE Koštanica. koje bi bile deo jedinstvenog energetsko-vodoprivrednog sistema. na rastojanju od samo oko 5 km. čime bi se vodni bilansi Tare i Drine ponovo vratili u prirodno stanje. što je preduslov za njeno korišćenje za navodnjavanje i druge vodoprivredne potrebe. Time bi se ostvario izuzetno važan vodoprivredni cilj: regulisanje vodnih režima na toku Drine. U pokušaju da se pronađe platforma za dogovor o toj elektrani evropskog značaja.150. sa značajno povećanim malim vodama.

76 .

kako bi se povećala snaga postrojenja i deo iskoristivog potencijala sliva. a zatim iskoristila na znatno većem padu. obuhvatajući sve veće delove slivova. ili povećanjem instalisanosti postojećih. Voda će se sve češće i u sve većem obimu prevoditi iz sliva u sliv. kako bi se izvršila što veća koncentracija padova i protoka. Zbog vremenski veoma neravnomernih vodnih režima sistemi će biti proširivani novim akumulacionim basenim. često sa dograđivanjem odgovarajućih pumpnih i reverzibilnih postrojenja. To je rezultat posledice da sa razvojem EES i povećanjem konzuma raste potreba za sve većom instalisanom snagom hidroelektrana. Karakteristike razvoja nekih složenih sistema Može se zaključiti da će sistemi za hidroenergetsko korišćenje voda imati sledeće zakonitosti razvoja:     Parcijalno građeni sistemi će se proširivati i međusobno povezivati. samo delom zbog hidroenergetski povoljnije koncentracije padova i protoka. 77 . kako bi se obuhvatilo što celovitije izravnjavanje voda i uređenje vodnih režima (ublažavanje velikih i povećanje malih voda). pri čemu se prvobitno parcijalno građeni sistemi spajaju u jedinstvene. pogodna za racionalno hidroenergetsko korišćenje voda. sve čvršće povezane funkcionalne celine. Pri tome se mogu uočiti sledeće tendencije: a) Postojeći sistemi se sve više proširuju i dograđuju. Postojeće hidroelektrane će se proširivati dodavanjem novih agregata. kako bi se do tada neiskorišćena voda sa nižih horizonata pumpanjem ubacila u visoko locirane akumulacije. čime se poboljšava uloga takvih postrojenja u mešovitom EES.17. a malim protocima vlastitog sliva). sa velikim padom. Razvoj hidroenergetskih sistema Kao rezultat napora da se iskoristi što veći deo raspoloživog hidroenergetskog potencijala. Posebno važna grupa složenih sistema predstavljaju kaskadni sistemi. dolazi do građenja sve složenijih hidroenergetskih sistema. ali najviše zbog velike prostorne neravnomernosti vodnih resursa. kako bi se na taj način povećala vršna energija na račun konstantne energije. Zbog toga će se sve češće dopunjavati pumpnim i reverzibilnim postrojenjima. kako bi se što potpunije iskoristile njihove mogućnosti za sezonsko izravnjavanje voda i proizvodnju vršne energije. b) Novim dovodima i vodozahvatima povećava se vodni bilans postojećih akumulacija (naročito onih visoko lociranih. c) Postojeći hidroenergetski sistemi se sve više dopunjavaju pumpnim i reverzibilnim postrojenjima. d) Sistemi se proširuju novim akumulacionim bazenima.

Za kaskadne sisteme se mogu izdvojiti sledeće osobenosti razvoja:  Da bi se poboljšale energetske performanse sistema niskih kaskadnih stepenica. zbog naselja ili drugih ograničenja. 78 .  Pri planiranju kaskadnih sistema potrebno je voditi računa da se odaberu takve konfiguracije sistema (padovi pojedinih stepenica.) moraju se rešavati kao projekat integralnog uređenja rečne doline. čiju okosnicu čine magistralni sabirni kanali duž branjenih područja. donje Drine. To znatno smanjuje investicione troškove. Zapadne Morave. omogućiće izgradnju hidroelektrana i na onim deonicama reka koje dosad nisu korišćene. od kojih je vrlo bitan da se u tim zonama obezbedi stabilna akvatorija.Kaskadni sistemi Naredno vremensko razdoblje obeležiće dopunjavanje započetih kaskadnih sistema i izgradnja hidroenergetskih kaskada na rekama koje dosad nisu energetski korišćene. bez većih varijacija nivoa koje narušavaju estetske vrednosti i ugrožavaju bezbednost ljudi. itd. rasponi prelivnih polja i ispusta itd. primenom raznih tipova cevnih agregata. ali i troškove održavanja i eksploatacije čitavog sistema. moraju se koristiti veće čeone akumulacije u gornjim delovima sliva.). broj agregata i instalisanost. Savremena tehnologija korišćenja malih padova.  Kaskadni sistemi dolinskih reka (Velike Morave. To se odnosi na zaštitu priobalja.  Pri rešavanju kaskadnih sistema u zoni naselja – treba voditi računa o urbanim zahtevima. da bi se mogla iskoristiti unificirana oprema na što većem broju objekata i elemenata sistema.

940 19.200 119 1. jed.083.700 bušotina od 0.09 svega € 8.800/w II Betonski radovi .700 m m kg kg 1.400 88. Dovodni tunel I Zemljani radovi .8 576 m3 200 35 7.336 324.torkretiranje 2x2.betoniranje AB donje ploče .5 0.bentonit (lOkg/bušotini) jed.600 115.662.720 38.07 0.856 79 . GRAĐEVINSKI RADOVI opis radova 1 .5.420 1.130 3.Prilog 1 Kompletan predmer i predračun HE Orlovača na Velikom Rzavu A. mere kol.550 22.3 8. ulazna građevina I Zemljani radovi .betoniranje AB obalnih zidova .000 ukupno 5 6.500 35 1.5 1.000 ukupno 97 1.600 34.500 m3 kg m2 12.230 75.689.810 5.3 1.iskop tunela do spoja sa cevovodom L=3.betoniranje tunelske obloge . cena € m3 120 4. građevine .650 m3 kg 20 12.000 m3 m3 35 45 88 97 3.211 m3 47.betoniranje i armiranje gornje ploče levka .betoniranje AB zidova ul.080 4. III kategorije .365 m3 15 110 1.710 3.6m a) bušenje u betonu b) bušenje u steni .475.armatura (3% od betona) 2.5m III Injekcioni radovi .iskop materijala za plato ulazne građevine u mat.cement (I90kg/bušo(ini) .armatura .000 57.tunelski iskop za prilazni deo II Betonski radovi .

790 m3 m3 kg 500 200 62. cena € svega € m3 m3 500 1.000 ukupno 1.cement (I90kg/bušotini) .izbijanje šahta II Betonski radovi .000 1. jed.bentonit (IGkg/buŠotini) jed.000 5 6. stubova i krovne konstrukcije zatvaračnice .betoniranje ankernih blokova na prelazu tunela u cevovod i ulaska u mašinsku zgradu sa oblogom .100 35.iskop u širokom otkopu III kateg.000 97 97 1.400 m3 70 97 6. .opis radova 3.5 0.400 80.580 80 .330 90 m kg kg ukupno 272.8 2.600 kg 7.betoniranje zidova.betonska obloga tunela u zoni suženja .500 19.400 93.8 6.8 52 2.raščišćavanje duž trase cevovoda 375m II Betonski radovi . Cevovod I Zemljani radovi .160 m3 1400 4.720 m3 200 88 17.betoniranje zidova šahta i niše .185 4.betoniranje AB ploče temelja .07 0.3 48.800 4. mere kol. Šahtna zatvaračnica I Zemljani radovi .armatura III Injekcioni radovi .600 m3 50 88 4.09 200 325 1.3 9.armatura m3 450 4.iskop za cevovod pri ulasku u mašinsku zgradu u III kategoriji .600 ni 40 50 19.5m .100 bušotina a) kroz beton b) kroz stenu 0.

150 m3 21 120 2.000 5. Mašinska zgrada 1 Zemljani radovi .betoniranje zidova odvodne vode i stubo va sifonskog zatvarača .) jed.600 m3 200 97 19. prostora .zanatski radovi (malterisanje.3 4.betoniranje zidova mašinske zgrade .betoniranje AB tavanice . komandne sale.800 4.400 2.betoniranje zidova i ploča prostora za instalaciju i pomoćne prostorije .opis radova 5.8 4.520 3.910 m3 105 88 9.zidanje zidova od opeke u komandnomdelu delu i magacinu .232 m3 5 88 440 kg 3.izrada nasipa od iskopanog materijala II Betonski radovi (do kote 462) .000 ukupno 200. magacina i radionice .400 m3 m3 m3 m3 60 175 24 30 97 88 88 97 5. cena € svega € m3 m3 3.820 15.800 13.112 2.betoniranje podvlaka natprozornjaka i nadvratnika -armatura IV Ostali radovi .000 200 1.000 ni3 m3 m3 m3 m3 90 8 7 10 14 88 88 119 88 88 7. stolarija.920 704 833 880 1.betoniranje AB ploče sifonskog zatvarača .400 m3 200 88 17.armatura .8 16.betoniranje generatorskog stola .650 1.240 m3 280 88 24.3 25 39.betoniranje ploče međuspratne konstrukcije .745 m3 110 65 7.500 2.betoniranje AB ploče mont.betoniranje ramovske konstrukcije krova .betoniranje stubo va .betoniranje temelja i zidova . magacina i pomoćnih prostorija .krovna konstrukcija komandnog dela. bravarski i drugi.hidroizolacija temelja III Betonski radovi (od kote 462) .iskop za mašinsku zgradu III kategorije .betoniranje kranske staze . mere kol.786 81 .640 kg m2 30. molovanje.betoniranje temeljne ploče.

vezno injektiranje . Nasuta brana I Zemljani radovi .iskop i ugradnja gline za jezgro zagata L=500m .659.700 132.000 m3 182.300 5.000 662.931 20 3.izrada kolovoza na kruni brane m3 5.000 m3 m3 m3 3.skidanje humusa i iskop materijala za temeljnu jamu i injekcionu galeriju .060 7.opis radova 6. mere kol.540 m ni m m 15.konsolidaciono injektiranje .000 m3 4. cena € svega € m3 1.000 64.400 1.000 12.izrada injekcione zavese .000 14.000 17 34.600 m3 2.000 m3 820 97 79.234.000 m3 560 ukupno 25 14.iskop i ugradanja materijala za zagat L=500m .000 4.dopremanje i ugradnja kamenog nabacaja u telo brane L=500m .000 84.plombiranje optočnog tunela jed.760 ukupno 1.podgrada optočnog tunela .izrada injekcione galerije III Injekcioni radovi .040 82 .500 m3 11. Predbrane i optočni tunel I Zemljani radovi .600 53 53 60 40 795.betoniranje optočnog tunela .342.dopremanje i ugradanja materijala u jezgro II Betonski radovi .500 1.616.8 24.iskop optočnog tunela II Betonski radovi .iskop i ugradnja materijala za nizvodni zagat .200 35 392.500 17 76.ispitivanje VDP IV Ostali radovi .169 17 9.500 45.300 520 119 25 88 392.580 17 268.000 m3 543.

8m b) u betonu Q.betoniranje obloga tunela .09 1.700 6.iskop materijala za tunel šahtnog preliva .500 210. jed.600 5.000 585. m ere kol.760 m3 m3 460 180 88 88 40.130. Slapište 1 Zemljani radovi .100 m2 7.700 119 119 1.280 242.bentonit (1 1 kg/bus) m3 m3 400 9.750 m3 1.400 74.opis radova 8.iskop materijala u radnom nanosu za slapište II Betonski radovi .685 248 ukupno 859.000 m3 m3 240 2.760 m m kg kg 220 188 52.268 83 . Vodostan I Zemljani radovi .222 3.000 1.5 63.3 833.5cm+rabic mreža m3 n.8 5.75m .3 kg 7.betoniranje zidova slapišta 2.izbijanje šahta II Betonski radovi .750 ukupno 9.500 8.480 15.široki iskop u IV katgoriji na koti 583m .750 5 6.000 35 35 759.080 10.cement (209kg/buš) .840 ukupno 62. cena € svega € .betoniranje šahtnog preliva .iskop matrijala za preliv II Betonski radovi m3 m3 21.torkretiranje zidova tunela 2x2.040 97 119 23.000 .07 0. Šahtni preliv I Zemljani radovi jed.750 5 60 2.vezno injektiranje oko dela vodostana 250 bušotina (220kg/b) a) u steni 0.250 2.betoniranje zidova vodostana III Injekcioni radovi .armatura .5 0.betoniranje dna vodostana .betoniranje dna slapišta .100 1.000 190.200 4.

iskop za ankerni blok III kategorije II Betonski radovi .3 15.344 m3 40 88 3.8 4.840 2.opis radova 11.betoniranje zidova i stubova kranske staze .iskop za zatvaračnicu u III kategoriji . cena € svega € m3 m3 1.640 35.betoniranje ankerskog bloka .520 180 30 400 145 ukupno 88 88 KS 1.200 280 4.betoniranje krovne ploče .200 189 64.493 3 m m3 m3 kg 84 .betoniranje poda zatvarača . mere kol.8 5.armatura jed.760 1. Gornja zatvaračnica cevovoda I Zemljani radovi . jed.

svega € kom 1 123.000 35.pomoćni tablasti zatvarač .3m.dizalica pomoćnog i remontnog zatvarača temeljnog ispusta 2Gt .pomoćni zatvarač temelnog ispusta I4t .000 170. mašinska zgrada i razvodno postrojenje rešetka ulazne građevine l0t tablasti zatvarač ulazne građevine 40t servo motor 3t mostna dizalica u zatvaračnici 7t cevovod ø2.000 kom kom kom kom 1 i 1 1 71.000 35.B.000 470.277.00028. 170t predturbinski leptirasti zatvaračnice 8t leptirasti zatvarač gornje zatvaračnice lOt mostna dizalica gornji zatvaračnice 5t turbina F115 12t sifon 10t tablasti sifonski zatvarač 10t portalna dizalica sifonskog zatvarača 25t generator 34t mostni kran mašinske zgrade 30t transformatori i razvoj 15t komanda i ostala pomoćna oprema jed.000 79.000 70.000 355.000 200. cena € kol.000 140.glavni zatvarač temeljnog ispusta I4t .000 20.000 21.000 kom kom kom kom Kom Kom kom kom kom kom kom kom kom kom kom 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 1 2 1 2 40.000 40.000 130. m ere 1.500 kom 1 ukupno 53.000 10.000 49.000 ukupno 35.000 49. 475m.000 2. Brana i evakuacioni organi .000 85 .servo motor glavnog zatvarača 1.5^ . Dovodni organi.000 100.000 49. HIDROMAŠINSKA I ELEKTRO OPREMA opis radova jed.uljno hidraulička stanica sa potrebnim uređajima i instalacijama - 2.500 80.000 17.000 235.000 712.