P. 1
Konstantin Mihailović - Janjicarove Uspomene Ili Turska Hronika

Konstantin Mihailović - Janjicarove Uspomene Ili Turska Hronika

|Views: 300|Likes:
Published by MijatTomic
Janjicarove Uspomene - Konstantin Mihailovic
Janjicarove Uspomene - Konstantin Mihailovic

More info:

Published by: MijatTomic on May 10, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/22/2013

pdf

text

original

Konstantin Mihailović

Janič arove uspomene ili turska hronika
Opisivanje događ koji se tič turskog pitanja aja u od Konstantina sina Mihaila Konstantinović a, Raš anina iz Ostrovice, kojega su Turci uzeli u janič are

Janič arove uspomene ili turska hronika Predgovor Prva glava: O različ paganima i o Aliji Muhamedovom pomoć itim niku Druga glava: O Muhamedu i o Aliji, njegovom pomoć [13] niku III glava: O njihovoj služ bož i o hramu[24] njihovom bi joj IV glava: O drugome hramu Gemarak, š ć rećzaduš to e i nom (po Tefiru, to jest o njihovoj propovedi) V glava: O drugoj propovedi ili o veri i o Muhamedu

VI glava: O njihovim poganskim zborovima [63] VII glava: Kako Turci nazivaju anđ proroke, raj i pakao ele, VIII glava: O turskoj pravednosti (a i o njihovoj nevernosti i lukavstvu) IX glava: O precima turskoga cara H glava: O vladavini Osmanovoga sina po imenu Mustafe XI glava: O Aladinu sinu Mustafinu XII glava: O Muratu sinu Aladinovu XIII glava: O Sultanu sinu Muratovu XIV glava: O grč kome caru i o Muratu sinu Sultanovu XV glava: O bož kazni zbog grehova naš š se zbilo kod Srba ili joj ih, to Raš ana XVI glava: O onome š se zbivalo u srpskoj kraljevini to XVII glava: Š je bilo sa Stevanom, prvim despotom raš ta kim XVIII glava: O drž velikoga kana i o rimskim carevima avi XIX glava: O velikom kanu i o Muratu sinu Bajazitovu XX glava: O vladavini cara Murata i o njegovoj sreć i XXI glava: Kako je kralj Vladislav krenuo na Murata s despotom XXII glava: O caru Muratu, š je s njim posle bilo ta XXIII glava: O kralju Vladislavu, š mu se posle s Turcima desilo[216] ta XXIV glava: Kako je Janko vojvoda (posle tri godine) krenuo na Turke XXV glava: O vladavini cara Muhameda, sina Muratova XXVI glava: Kako je car Muhamed prevario grč koga cara

XXVII glava: Kako je Muhamed despota prevario pomoć primirja u XXVIII glava: Š se despotu desilo ili dogodilo od gubernatora Janka ta XXIX glava: Kako je car Muhamed zauzimao Beograd XXX glava: Kako je Muhamed prevario despota Dimitrija Morejskog ili Ahajskog pomoć primirja u XXXI glava: Kako je krenuo na trapezuntskog cara preko mora XXXII glava: Kako je Uzunhasan pobegao Muhamedu preko Eufrata, (koji kao da teč iz raja, kako o njemu ljudi prič e aju) XXXIII glava: O vlaš kom vojvodi, gospodaru donje Moldavije XXXIV glava: O primirju kralja bosanskoga XXXV glava: Kako je posle godinu dana Muhamed ponovo doš u Bosnu ao XXXVI glava: O velikom turskom blagu, kako je car naredio da se prebroji. [444] XXXVII glava: Kako su se ova dva brata po oč smrti borila međ evoj u [463] sobom XXXVIII glava: O poretku koji je u turskoj zemlji XXXIX glava: O uređ enju carskoga dvora HL glava: O boju i o turskoj pripremi XLI glava: Kakav bi morao biti pohod na Turke i kakvo uređ [546] enje XLII glava: O turskim brzim koljanicima[575], koje zovu akindž ije XLIII glava: O sarahorima, kao š su kod nas najamnici[590] to XLV glava: O martolosima ili o vojnicima [594] XLVI glava: O uređ enju turskoga juriš a XLVI glava: O hriš ć anima koji su pod Turcima

XLVII glava: O turskom razmnož avanju XLVIII glava: Kako se car pokazuje svojim dvoranima na dvoru XLIX glava: O jedinstvu kraljeva poljskih s ugarskim Napomene Poč opisivanje događ koji se tič turskog pitanja od Konstantina sina Mihaila inje aja u Konstantinović Raš a, anina iz Ostrovice, kojega su Turci uzeli u janič are.

Predgovor
Svi narodi koji se upravljaju po svetom krš [1] blagoslovenog gospoda naš Isusa tenju ega Hrista, verujemo i ispovedamo jednoga gospoda boga stvoritelja neba i zemlje u tri lica: oca, sina i svetoga duha i Trojicu jedinu i nerazdeljivu, koja vlada na vjeki vjekov. Amin. U ime oca i sina i svetoga duha. I po Hristu naš nazivamo se hrišanima u slavu em ć gospoda boga naš I zato se, poš ega. tovana sveta Trojice, molimo tvojoj svetoj milosti. Pomozi svojim hrišanima i odvrati[2] proklete pogane[3]. Amin. ć

Prva glava: O različ paganima i o Aliji Muhamedovom itim pomoć niku
Pogani koji su primili zakon Muhamedov različ su: Argini, Persijanci, Turci, Tatari, iti Berberi, Arabljani i neki crnci koji nemaju na licu ognjenih znakova, svi ovi Mojsijeve knjige drž a upravljaju se prema prokletome Alkoranu, u kojem je Muhamed svoj zakon e, napisao, a veruju u jednoga boga stvoritelja neba i zemlje. Oni imaju jedan veliki praznik (pre ž etve), koji zovu Brunk bajram, a za njega svaki (č ovek) posti mesec dana, svakoga celoga dana niš ne jeduć niti pijuć sve do zvezde. Ali noć meso jedu, vodu piju, ta i i, u koliko puta ko hoć sve do dana. A isto tako kad nastupi novi mesec, oni bogato e, svetkuju, blagujućtri dana. Ali ipak vina ne piju, niti imaju ikakvog kvasa. Milostinju i razdaju. Nekim robovima skrać godine (robovanja), a obolele [4] na slobodu puš i uju taju, [5] to naroč velika gospoda. Gozbe priređ ito uju , š kopce (ovnove), jarce i kamile kolju, meso, hleb, sveć novac boga radi udeljuju. Ko god naiđ bilo hriš e, e, ć anin, bilo poganin, svakome milostinju daju. Na grobovima obavljaju noć klanjanja [6]. Pale lojane sveć na e. [7] Mirisima okađ za duš umrlih . uju e A kada sam pitao pogane zaš lojane sveć pale, zar ne bi bolje bilo da pale voš to e tane sveć na grobovima umrlih i u hramovima, odgovorili su da bogu treba da se prinosi na e ž brav a ne muš - I rekli su mi: "Kako se tebi č je li to dobro ili nije?" rtvu ice. ini? Odgovorio sam im: "Ako je Muhamed jedno dobro uredio, onda je i drugo".

Drugi je (njihov) praznik, koji biva u jesen, onaj koji zovu Kič bajram, kao kad bi rekao ik Mali praznik. Za ovaj se dobrovoljno posti. Ali i za ovaj onako svetkuju i milostinju [8] razdaju kao za prvi. U nedelji praznuju petak kao . Jevreji subotu, ili hriš nedelju, ć ani govoreć zato to svetkujemo š je bog u petak stvorio č i: to oveka. Obrezuju se. Svinjsko meso ne jedu. U tih pet propisa se slaž s Jevrejima, ali ni u č drugom. Po u emu obrezivanju nazivaju se Bubromani (hotećda budu bolji nego hrišani) ili Jevreji. i ć Bubromani značizabrani ljudi u veri. I smatraju hriš za greš narod zato š i ć ane an to priznajemo i hvalimo svetu Trojicu, govoreć nema tri boga, već i: jedan. A zbog toga su Bubromani hrišane prozvali đ ć aurima, š ć rećgreš i zabludeli [9]. A hrišani opet to e i nici ć nazivaju Bubromane poganima zbog njihovih neč asnih dela, o kojima nisam hteo ovde da piš Jer poganin znač(da je neko) okrutan, neč an, da je kao neč pas[10]. Oni bi em. i oveč isti hteli da budu dobri, pa kako misle tako i govore. Ali neko mož reć zato greš š e i: e to nemaju dobrih uč itelja koji bi ih uč i koji bi njima upravljali. Oni bi mogli dobri biti ili kad bi hteli. Ali bi takvome uč itelju svakako bilo lakš i korisnije [11] da sipa neš u e to [12] proderanu vreć nego da takvim prostač narodom upravlja. u, kim

Druga glava: O Muhamedu i o Aliji, njegovom pomoć [13] niku
Imao je Muhamed jednu sestru koju su nazvali Fatima. A ovu je bio dao Aliji, svome pomoć niku, za ž onda kada je svoju veru š i na taj nač je uč i propovedao kao enu irio in io da je bio namislio da osudi Hristovu veru. Jer je on stvarao svoju veru prema svetu, vodećrač o tome da su ljudi viš skloni svetskim stvarima nego stvarima bož i una e anskim. I na taj nač koji god su njegovim putem iš i njegovoj nauci sledovali (tim je obeć in li avao blaž enstva svetska, velika gospodstva i bogatstva), te je hvalio i za dobre ljude smatrao. A koji su mu se protivili, njih je Alija na različ nač muč ovoga Aliju pogani ite ine io; smatraju za proroka, kao i Muhameda, govorećda je bio moć i silan mužA imao je, i an . vele, sablju, koju je nazivao Zulfikari, vanredno oš i tako tvrdu, kako oni prič da u tru aju, š god bi Alija njome udario, bilo u gvože ili u č ta đ elik, sve je pred njom bilo kao pauč ina. A drugi prič kako je njegova ž bila velika č aju ena arobnica, pa je ona svojom veš tinom [14] [15] stvarala takvu oš ovoj sablji. Ž trinu iveo je tako Muhamed u svojoj zlosti 45 godina veru svoju proš irujuć Zatim lež i na samrtnič postelji, pozva č svoj zbor i naredi i. eć koj itav [16] [17] im: "Da mi pogreb priredite i da kraj mene budete spremni dok ne uskrsnem. Drž ite se č vrsto moje zapovesti i ne dajte se zavoditi, jer sam vas pravoj veri nauč Budite io. moji izabranici bož u Izrailju[18]. A moj pogreb priredite u Medini, Aliju moga sluš ji ajte, jer ć ja u sudnji dan uskrsnuti i povešu vas tamo gde ć se svi radovati. Budite (svi) u ć emo međ sobom ljubazni, jedan prema drugome budite pravedni. Robovima opraš u tajte godine robovanja, jer niste bogovi da biste ih do smrti u ropstvu drž A time ć se ali. ete umnož [19], jer videćpravednost vaš svaki č avati i u ovek ć se vas drž i vaš ć se nauke e ati e e pridrž avati". Posle Muhamedove smrti Alija je s velikom tugom pojahao do stene Gormenđ hoteć iz istinske ž i i alosti da uniš svoju sablju i udari u stenu da se č ti itava zarila u stenu. Kad vide Alija takvo č š ranije o svojoj sablji nije znao, ovako joj udo, to progovori (prema njihovoj veri): "Zulfikari, prestani, da to ne bi bilo protiv boga". A potom je ž posle smrti Muhamedove devet godina. Poslednje godine, lež i na iveo eć samrtnič postelji, skupivšsav zbor poganski, opominjao je da se č koj i vrsto drž e

Muhamedove zapovesti , jer je vera njegova iznad svih drugih vera (bolja) i "zato muč đ gde god mož da ne bi oni vas muč A traž ih u njihovim domovima; ite aure ete ili. ite to je bolje nego da ih u svojim domovima č ekate". A kad je opazio da mu se samrtni č as približ avao, naredio je da uzmu njegovu sablju i da je bace u morsku dubinu. I prič aju [21] poganici: kada su ovu sablju bacili, tri dana se na tome mestu more burkalo i kovitlalo už alosti za Alijom. I zato poganici imaju male knjige č uvajućih pri sebi kao svetinju, i koje nazivaju hamaili, a osobito ih imaju u ratu, kao i kod nas jevanđ i nose ih pod elje, pazuhom, a na njima je sablja Zulfikari naslikana; prič da im je od velike pomoću aju i boju, a ma kome da se na te knjige zakunu, svakome ć č e vrsto održ rečAli postoje i ati . druge knjige, laž koje se pripravljaju od komada venecijanskog sapuna; kome hoć ne, e glavu da smaknu, tima [22] se kunu[23] na knjige od onog sapuna pripravljene, koje su nalik na prave; kome tako uč ne treba se u zdravlju viš nadati, kako se bilo desilo kralju ine, e bosanskome (kao š ć o tome biti govora dalje). to e

[20]

III glava: O njihovoj služ bož i o hramu[24] njihovom bi joj
Turski hramovi imaju male i velike okrugle kule, a oko njih balkon; i poganski sveš tenik [25] za dan i noć sedam puta izlazi na kulu i vič stavivšjedan palac u jedno uvo, a drugi e, i u drugo, iz svega glasa, š najjač mož govorećove rečna svome jeziku: "Laj laha ila to e e, i i lah", š znač Bog bogova, Muhamed je bož poslanik, uslišme, bož bogova. to i: ji i e Svaki poganin," kad č ovo pozivanje, poš ima uvek vode kraj sebe, kad opere udove uje to svoje unakrst, odlazi u hram da klanja. Prva molitva je u dva č posle ponoć koju asa i, nazivaju Temdž namazi, druga je u svitanje, koju nazivaju Sabah namazi. Treć je u it a treć dnevni č koju nazivaju Kuš namazi, č i as, lug etvrta je u podne, koju nazivaju Olej namazi, (peta je posle podne, nazivaju je Ikindžnamazi), š je kad sunce zađ koju i esta e, nazivaju Akš namazi, sedma je u treć noć č koju nazivaju Jaci namazi. A ovih am i ni as, sedam molitava nijedan poganin neć propustiti, niti ovo umivanje, pa bio u hramu, ili e kod kuć pa č i na putu, č dođ vreme, ide na vodu i umiva se onako kako je gore e, ak im e reč poš sađ s puta, klanja onako kako je propisano koliko klanjanja treba da bude eno; to e u kojoj molitvi. A ako neko hoć da nač viš klanjanja, to je u njegovoj dobroj volji. A e ini e [26] ako bi neko, dok klanja, bio neč ukaljan, onda mu ovo umivanje ne važ , već im i se mora ponovo umiti, a posle toga obaviti klanjanje. Makar kad bi neko bio u kupatilu, opet [27] na svaki nač in bez takvoga umivanja ne mož biti, jer je to umivanje kod njih kao kod e nas krš tenje. A ako bi se za koga uverili da u bogomolju nerado ide, uhvativšga, vež ga i u za lestvice (pred hramom gde najviš poganika u hram ide; svaki k njemu prilazi i grdi ga e reč a kada tako postoji na lestvicama), biva posle toga puš i mora na svaki nač ima, ten in, hteo ne hteo, da bude dobar. A isto tako nijedna ž enska glava u hram ne ide, niti vina pije (niti pak kvas kakav imaju). A (ž imaju naroč zaklonjeno mesto u hramovima, gde ene ito nikakav muš karac ne mož uć Kvas nikakav ne piju, a) za koju bi se uverili (tj. da je to e i. [28] č inila), ona bi bila kaž njena od dobrih ž ena. Zato nijedan pravi Turč vina ne pije (a in za koga bi se to otkrilo, straš bi bio kaž no njen). Dvorani, služ benici i gospoda neki piju (neki niš [29]; a osobito kad u rat idu, nikada uopš niko ne pije vino, jer je ta) te Muhamedova zapovest: ako bi ma ko vino pio, pa bi u to vreme bio ubijen, on bi na vjeki

u paklu bio. Ali pak hrišani (neki) koji s Turcima putuju slobodno sa sobom voze vino i ć piju ga bez ikakve smetnje, a još poganici snabdevaju[30], kada im (ga je viš ih e) potrebno, da uvek vina imaju. Poganici ovakav obič imaju: ma gde se u hram vozili (ili aj iš klanjanja radi, uvek na sebi č odelo imaju, a kada bi na njima kakva mrlja bila, u li) isto hram s njom neć uć(niti ć klanjati. Isto tako ni u obućkoju obič nosi u hram s njom e i e i no neć uć već dođ do hrama, ostavlja obuć na uobič e i), kad e u ajeno mesto, pa tako uđ u e hram, jer je tako č pod č itav istim tepisima zastrt, i svaki stane na svoje mesto, jedan pored drugoga i klanja. A svi njihovi hramovi su beli kao papir. I nema tamo nikakvih voš tanih sveć samo prema ishodu sunca dve lojane sveć a međ njima u tri reda a, e, u nagore dosta zapaljenih lampi. A u sredini je sto, kao katedra, i stupivšna njega mladić i i č Muhamedov Alkoran glasno (kod njih u hramu ne pevaju, već itaju samo Alkoran glasno č itaju), a svi ostali, sedećna tepisima, paž i ljivo sluš A posle toga stupi aju. sveš tenik, kojega nazivaju Madin, i koji ima u ruci sablju, na trećstepenik, pa deli i blagoslov[31] i govori: "Vera Muhamedova je iznad svih drugih; molite se za sve duš i za e [32] one koji protiv kaura ratuju. A kad ih spazite kako putuju nazad svojim (putem) , ukaž im poč i poklon, celivajućim ruke i noge. Bić svi uč ite ast i ete esnici toga rata i Muhamedu ć se umiliti. Jer nam je svemogućbog dao sablju da se branimo i da kaure ete i uniš tavamo".[33] A posle toga pogleda[34] nagore k nebu i pogladivšbradu, odlazi napolje i [35] [36] iz hrama, poš je pohvalio boga. A nikakvog prosjač to enja niti rasprava nema bilo u [37] hramu bilo pred hramom (š bi se ticalo kakvih poslova). A u najviš to em hramu ima samo tri sveš tenika koji imaju ugovorenu platu od onoga š [38] je hram osnovao. Zato to š je kod Turaka ovaj obič narod za hram niš ne daje, nego ko ga zasnuje, taj ga i to aj: ta potrebama snabdeva. Car, ili neki velikašili bogati trgovci osnivaju hramove, a u , svakome su po tri sveš tenika: jedan sablju drž drugi na kuli stoji (umesto zvona, kako je i, ranije napisano), trećhram uređ sa svojim pomoć i uje nicima. A tako to biva u njihovom najglavnijem hramu koji se naziva Dromameč gde se sav narod skuplja, a osobito u it petak posle podne. A imaju međ sobom taj obič [39] kao š je parohija". u aj to

IV glava: O drugome hramu Gemarak, š ć rećzaduš to e i nom (po Tefiru, to jest o njihovoj propovedi)
Postoji drugi njihov hram koji zovu Gemarak, kao kad bi rekao zaduš u njemu ni, ubogima milostinju, jelo dele, a svakoga petka u podne propovedaju u -tome hramu da njihovome jeziku. Pa tako ni ja nisam njihove propovedi propuš da bih saznao o č tao emu propovedaju, a prema č se vladaju, i nisam mogao drugo razabrati, već sami protiv emu da [41] sebe propovedaju, ne mogućto da razumeju ili ne hoteć A verovatno im gospod bog i i. ne da da razumeju. Hristovu dobrotu Muhamedu pripisuju, a svoje nevaljalstvo na hrišane prebacuju. Tu propoved nazivaju tesfir, a propovednika tesfirdi, koji kada na sto ć stupi, najpre poč ovako da govori njihovim jezikom: "Ajdemon Alah onere ze pisiden inje tobon stafirba. Amin, amin", š ovo znač Bož pomozi, a zatim recite: svi se odrič to i: e emo svega zloga. Amin amin. Zatim je reč o Gospodu naš Isusu Hristu, a posle ovoga bila em je ovako govorio njihovim jezikom[42] o Muhamedu: "Ese raha nah Mahomet rosulah", š ć reć Isus je od duha bož a Muhamed je bož poslanik: a š je volja to e i: jeg, ji to Muhamedova, to je volja Hristova: Mojsije prorok je stariji (brat Isusov, a Isus je stariji)

brat Muhameda proroka, pred Mojsijem se more bilo rastvorilo, a Isus prorok je mrtve iz groba uskrsavao; a nad Muhamedom prorokom stene su se podigle[43] onde gde je on Bogu klanjao. Jer je Muhamed poslednji prorok i ne mož ga pred Bogom nijedan prorok e prevazić[44] Poganici hriš nazivaju kaurima, a Jevreje (Č i. ć ane ivutima, kao kad bi rekao mrcina. Isus se uzneo na nebesa, zato su ga đ nazvali bogom, a) Č auri ivuti su hteli da ga [45] ubiju i da ga raspnu na krst zbog njegove velike svetosti i silnih č koja je č na uda inio zemlji. Bojali su se toga Č ivuti da za njim ne pođ i da se k njemu ne obrate svi onako u kao đ auri, nazivajućga bogom. Hotećda ga uhvate, traž su ga da ga posle muč i i ili enja raspnu na krstu. Pred ovima je Isus uš u jednu kuć (a poznajuć jevrejsku rđ tinu, ao u i avš uzneo se iz te kuć na nebesa. A kad su Jevreji onde (tj. u kuć naš jednoga č e) i) li oveka koji je bio nalik na njega, u toj kućsu ga uhvatili i bacili na muke, raspeli ga na krstu, a i pored njega dva razbojnika. I tako đ govore da je Isus bio bač na muke i raspet na auri en krstu. Ali vi ne verujte tome: Isus je bio takve svetosti da ga se niko skoro nije mogao dotać a kamoli da bi ga mogao uhvatiti i baciti na muke. A kada se Isus bio uzneo na i, nebesa, pristupili su k njemu anđ pa pozdravivšga i uzevšga međ se, vodili su ga eli, i i u po najviš nebu, pokazujućmu bož em i ansku slavu. Poš se Isus nahodao po nebesima, to krenuo je s anđ elima k nebeskim vratima, kao da je hteo da siđ nazad na zemlju; e namislivšneš u sebi, reč anđ i to e elima: "Zaboravio sam na jednome mestu obuć[46] (ovde u [47] na nebu)". I vrativšse tako Isus (od vrata) po obuć , ostade u nebesima, i bić onde i u e do sudnjega dana. A kada dođ sudnji dan-, -tada ć Isus sićna zemlju i govorić e e i e đ aurima: "Vi ste me bogom nazvali". A Č ivutima:" Vi ste me hteli baciti na muke i raspeti, i zato svi idite u več pakao i onde ć biti na vjeki". I ovo je kraj propovedi. ni ete Gospode Isuse Hriste, sine boga ž ivoga, tebi se (mi hrišani) molimo, smiluj se na nas i ć [48] izbavi nas od več muka , i oprosti grehe naš da bismo mogli tvoju svetu milost nih e videti [49] i u hvali tvojoj veseliti se s tobom na vjeki.

V glava: O drugoj propovedi ili o veri i o Muhamedu
Druga propoved, koja je ovakva i koju sveš tenik na njihovom jeziku ovako govori: Č ste u proš petak propoved kako se Isus uzneo na nebesa i tamo ostao, i zaš nije uli li to hteo da ostane s đ aurima ni s Č ivutima; razlog tome je već ranije reč Ali Muhamed, en. pavš na nekakav vihor[51] nije hteo zbog nas ostati na nebesima, jer nam je dao reč i [50] da s nama ostane na zemlji, a kako je u svojoj dobroti dao rečtako je s nama ovde i ostao. A , kada dođ vreme, ustać iz mrtvih s nama i poveš nas sa sobom u raj. I zato pazite da e e ć e njegovu zapovest izvrš ujete. Bubromani, pridrž avajte se toga paž ljivo, ne imajte zavisti [52] međ sobom, kao š đ imaju, jer je to za njih obič . Đ u to auri no auri jedan drugome niš ta dobro ne ž [53]: brat brata, prijatelj prijatelja ć pokrasti, jedan drugoga ć izdati, ele e e smatrajućda ć mu bog pomoć prodać za novac svoga bliž i e i; e njega, pije vino i jede hleb i veseo je zbog toga, prož meso svoje i krv svoju, hvaleć se[54] da mu je dobro dire i [55] uspelo . A to je dobro poznato vama koji s njima u ratu bivate. Ali to veselje ć se e pretvoriti u ž alost i tugu. Bubromani, prorok Isus je iš ka Cimbumbareku ili ka ao Jerusalimu. A kad je bio međ vinogradima, spopade ga ž i on uđ u jedan vinograd u eđ e traž i vode, (a onde nađ jedan prekriven vrč injen od gline pun vode; uzevšga napi eć e nač i

se ove vode) koja je, iako je bila č bila gorka kao pelen. I reč Isus ovome vrč ista, e u: "Reci mi kako je to da imaš sebi vodu č a gorku, rđ za pić Odgovori vrč u istu avu e?" : "Jedna je igla ukradena i prodata za novac. A ovaj novac je dospeo međ drugi novac za u koji sam ja kupljen". I zato, gledajte[56], mili Bubromani, kako je mala krađ veliki greh. a A kad se svetome proroku to javilo, kako bi imalo tada bogu da bude tajna? Zato budite međ sobom milostivi, jedan drugome ne č nepravde ni krađ a ako bi neko neš u inite e, to naš neka vrati i ne skriva. Daj neka se vič jedanput, dvaput, triput, pa ako se ne javi ao, e onaj č je stvar, razdelite, molim vas, ubogima a za sebe to nikako ne prisvajajte. U ija đ aurske baš ne ulazite, jer je to okoreo narod, a ako (mu) š u baš uzmešproklinjać te to ti , e te bez prestanka, a neć oprostiti, pozivajućboga na osvetu. Zato podanicima đ e i aurima ne č nepravde. A ako bi neko neš uzeo u bubromanskoj baš makar se srdili, ipak inite to ti, opraš tajte, da bi vam od gospoda boga oproš bilo. Ne gajite dugo gnev jedan protiv teno drugoga, kao kamila. Robovima i ropkinjama određ godine (tj. robovanja) prema ujte njihovom veku. A ko bi hteo roba dugo da držne određ i mu godine, susedi ne treba i ujuć to da trpe, jer on nije bog pa da sebi potč č vek njegov. A kada postanu slobodni, ini itav pomaž im da bi ipak imali č da poč svoje izdrž ite ime nu avanje, zato da bi se bubromanska vera š irila. Muhamed je s nama ostao na zemlji. A kada dođ sudnji dan, svi ć ljudi e e pomreti, a isto tako i anđ Najviš nebo ima č kruga.[57] A kada dođ to vreme, tada eli. e etiri e ć narediti gospod bog č e etvorici anđ "Drž č ela: ite vrsto svaki za svoj krug". (A kada se [58] č vrsto uhvate za svoj krug svi), umreć kao da su zaspali. Ali ć odmah u tome trenu e e biti ponovo ž i hvalić boga na vjeki. I tu ć anđ Mihailo zatrubiti u trubu i odmah ivi e e eo [59] ć svi ljudi uskrsnuti. A Muhamed ć ustata kao da se prenuo iza sna , i otreš sa svoje e e e [60] brade praš i rećć "Elhem do lahi Jaratim a Damin kao kad bi rekao" : inu, i e: [61] zahvaljujem tebi stvoritelju svojem. Amin. A tamo ć dakle Muhamed poćsa svima e i Bubromanima pred boga i stanuvš rećć krupnim glasom: "Velika hvala, svemoguć i, i e i bož tvojoj Jedinstvenosti na vjeki vjekov. Amin". A tada ć reć bog Muhamedu: "Ti si e, e i mi služ i dobro si se vladao sa svima svojima, pa zato pođ s njima u več raj i tu se io i ni [62] radujte na vjeki vjekov". Završ i ovu propoved, govori č ivš itavome narodu : "Molite se za matere, za oč svoje i za one koji ratuju protiv đ eve aura, i hvalite boga. A tada svi, podigavšočnagore i obema rukama pogladivšbrade, pođ e iz crkve napolje. i i i oš

VI glava: O njihovim poganskim zborovima [63]
Svoj zbor zovu Baht, kao kad bi rekao rasprava. Jer taj obič neguju međ sobom aj u uč enjaci i redovnici, a određ dan rasprave pred najviš dostojanstvenikom posle uju im cara. Zbog toga su u ono vreme [64] kada sam ja bio u Turskoj priredili raspravu pred Mahmut-paš jer mora međ njima biti moć dostojanstveni, a jedan međ njima om, u an u biva najvišredovnik, kojega zovu Salih. Ovaj poč govor ovako: "Muhamede,[65] i inje pomozi i rasvetli razum svojim redovnicima [66] koji tebi podraž avaju". Zatim poč nu raspravljati, jedan protiv drugog, govorećnajviš o prorocima; jedni priznaju gospoda i e naš Isusa Hrista za proroka, a drugi za natproroka, [67] a treć vele da je u sudnji dan on ega i najvišprorok pored Boga stvoritelja neba i zemlje. A gospod bog je od onog vremena i kako je nastala hrišanska vera izabrao osam stotina kamila, koje su kao nekakvi ć nevidljivi duhovi; ovi hodaju svake noći biraju rđ Bubromane iz naš grobova, a i ave ih

zatim biraju dobre đ i nose ih u naš grobove. I tako ć stati dobri đ s naš aure e e auri im bubromanskim zborom, a rđ Bubromani ć stati" [69] s đ avi e aurskim zborom sudnjega dana pred bogom. I govori im: "Gauri dunvardur imani jakturi", (kao kad bi rekao): hrišani ć imaju veru, ali dela nemaju. A zato ć Bubromane Muhamed povesti u raj, a Isus ć e e narediti hriš ć anima da idu u pakao; Mojsije ć se tuž na Jevreje da mu nisu bili e iti posluš [70] A spomenuti Salih je međ ovim uč ni. u enjacima kao pobož č an ovek i ukazuju mu veliku poč Ovaj[71] je ovako govorio: ast. "Ilija i Enoh su obojica s telom i duš u raju (a pred sudnjim danom treba da umru). Ali om je Isus i telom i duš na nebu; on je jedini koji neć umreti smrć nego ć na vjeki om e u, e vjekova biti ž Muhamed je bivao duš i telom na nebesima ali je zato uvek ostajao s iv. om nama na zemlji". A posle su se poč raspravljati: jedan ovako, drugi onakoj a mnogo je eli stvari bilo međ njima. A uzviknuvš poč su jedan na drugoga knjigama ciljati da sam u i, eli pomislio da ć se potuć e i. Ali Mahmut-paš im je naredio da ć i da prestanu sa tom prepirkom, pa je prema a ute obič naredio da im se donese da jedu i data im je voda da piju, jer oni vino ne piju. aju Potom, poš su se najeli bogu su hvalu iskazivali, molećse za dušž i mrtvih i za to i e ivih one koji (hrišanima priređ pakosti i) protiv hrišana ratuju. Ali da ne bih razvlač ć uju ć io, ovde nisam napisao ni deseti deo od onoga š se deš u toj prepirci. to ava

[68]

VII glava: Kako Turci nazivaju anđ proroke, raj i pakao ele,
Svetoga Duha nazivaju Ruhulah, kao kad bi rekao bož duh, duš zovu dž anđ ji u an, ele [72] feriš Mihaila - Mikael Can alidž kao kad bi rekao: Mihailo š ruš duš Gavrila teler i, to i e, - Dž ebrail, Rafaila - Rafail raj - dž enetić pakao - isi halveti muke - skunđ sudnji dan e, kijamet gini, proroka - peambar, (Mojsija - Musa peambar), (Davida - Daud pehambar), Solomuna - Sulejman peambar, Gospoda naš Isusa Hrista - Ese peambar, đ ega avola zovu [73] fegitar.

VIII glava: O turskoj pravednosti (a i o njihovoj nevernosti i lukavstvu)
U svakom sluč velika pravednost vlada međ poganicima. A pravedni su međ sobom aju u u a isto tako (prema svima) svojim potč injenima, kako hrišanima, tako Jevrejima i svima ć koji su pod njima[74] , jer car sam o tome vodi rač kako ć se o tome š isprič ima una, e ire ati; isto tako nekih njihovih potč injenih koji im danak daju ali zato vladaju u svojim zemljama kao vlaš vojvoda. Iako se prema ovima pravedno postupa, ipak to biva uvek ki sa nezgodama, jer im se, tobož bez carskoga znanja, pomalo š nanosi, a kada e teta tuž [75] dođ naređ im da traž svuda po gradovima, pa ako š nađ negde, da im ba e, uju e to u [76] bude vrać ali (drugi), poš se natraž jadnici odlaze ož ć eno, to e, alošeni kuć Tako isto ni i. njihov pasoš nikome ne pomaž jer imaju ovakav obič koga hoć da pogube, dadu mu e: aj: e

pasoša kada se vrati pa neko bude neš govorio, daju mu odgovor: "Dao sam (ti) , to pasoš stojećali nisam sedeć (ili sam ti dao sedeć a nisam (ti) dao stojeć i tako se i i, i), i" izgovaraju da bi u svojoj neplemenitosti ostali u pravu. Kome se pak zakunu na knjige od sapuna, kao š je ranije opisano, to nikome (niš ne održ a isto tako i u drugim to ta) e, [78] [79] zakletvama, samo ako mogu od nekrivice krivicu nač da bi samo svoje ine, nevaljalstvo ispunili. Darove daju ne iz milosti već carske slave, jer postoji ovakav radi obič međ Turcima: nijedan poganski poslanik od velikih dostojanstvenika ne mož[80] aj u e se pokazati caru bez darova sem ako bi neka tajna stvar bila; a car uvek ž da se svima eli sviđ ono š se njemu samome sviđ [81] I zato takvi darovi ne č se iz ljubavi, nego za a to a. ine [82] hvalu. Ako pak car s kim mir ili primirje nač to odmah posle misli da ga prekrši ini, i kada s jednim sklopi savez, tada s drugim vodi rat i svoj im potč injenima ć uvek nać e i [83] [84] krivicu a u tome se Lukavi, kao u krug vrte , da bi uvek hrišani bili uniš ć tavani , kao š ć o tome isprič dalje; a koji su s njima č to emo ati orbu jeli, morali bi im (dobro) mesom platiti[85].

[77]

IX glava: O precima turskoga cara
Turski carevi zovu se Osmanović jer je Osmanova vladavina bila [86] prvi poč i, etak. [87] [88] Osman je bio (sin nekakvog č oveka po imenu Š kmet lakoga roda , poganin, ali iha) izvrstan domać imao je trideset plugova, i orao je i sejao po njihovom obič imao je in, aju, [89] mnogo radnika a us to kamile, konje bivole i svakojake stoke, sem svinja. Njegov š ator je bio nač injen od č koji zovu altan, on je leti hladan a zimi topal; pa je taj š ohe, ator [90] naredio da se razapne u polju međ radnicima, pa je tu u polju imao i kuhinju, a kada u je vreme doš da je već bilo gotovo, imao je veliki crveni barjak, pa je naredio da se lo jelo obesi [91]; kad bi radnici ovaj videli, iš su da jedu kako njegovi radnici, tako i drugi [82], li svakome je bilo slobodno. Ovu pokrajinu su nazivali Ak jazi, kao kad bi rekao belo pismo. A nedaleko od ove bila je druga pokrajina, po imenu crno (pismo), koja ima jedan dvorac. U tome dvorcu ž ivela je jedna gospođ po imenu Karavida ili Č a arnovida, udovica. I prohtelo se Osmanu da razonode radi pojaš samdrugi u onu pokrajinu da e razgleda dvorac. A kad je dojahao u grad pod tvrđ ljudima je milo bilo š ga vide, avu, to jer su sluš o njegovom gazdinstvu, pa glas dopre i do gospođ I poš je Osman da se ali e. ao š oko dvora zabave radi. Videćiz dvorca da okolo luta č eta i ovek u takvom grubom[93] seljač kom kož gospođ naredi da ga zbog toga poliju pomijama i poš je Osman uhu, a ao poliven (pomijama) tuž u grad, a svima ljudima je bilo ž zbog nanete mu uvrede. an ao Zahvalivšse, on pojaha kuć(a stigavškuć i naredi posluzi da pripreme sto i dvadeset i i i i) konja i kamila pa na toj stoci da nose ž na prodaju u onu pokrajinu u kojoj mu je takva ito uvreda uč injena; naredio je isto tako da spreme pedeset hrastovih batina i da (ih) stave u vreć sa ž e itom, jer je znao da nikome nije dopuš [94] da uđ[95] u grad s oruž teno e jem. Doš i tada do onoga mesta, legao je na livadu [96] s onom robom kao trgovac. I dopro je avš glas (do)[97] gospođ Karavide kako je Osman prispeo sa ž e itom i da ga hoć da prodaje; e ona je naredila da se kupi i u grad doveze. [98] A Osman koliko mu je (za to) dato, za toliko je (na trgu) dao; naredio je pedesetorici momaka, koje je bio za to pripremio, da svaki uzme na rame vreć i da nosi u dvorac, pa š im je naredio [99] da to č Osman je u ta ine. iš napred, a oni za njim. A kad su već u gradu, gospođ Karavida, ugledavšga, ao bili a i

nazva ga iz podsmeha malim Osmanč em. Ali kada su momci (za njim) sa vreć ić ama doš videvšda je vreme, naredi da prospu ž iz vreć i da se brzo late š li, i ito a tapova, pa da biju na sve strane samo ako bi im se ko hteo odupreti. I poš tako Osman osvoji ovaj to grad, naredi da se gospođ Karavida baci s najviš kule a prema svome imenu, kako ga je a e bila prozvala, dade onome gradu ime Osmanč . I otada je poč vladanje turskih ić elo [100] careva sve do ovoga vremena.

H glava: O vladavini Osmanovoga sina po imenu Mustafe
Mustafa, sin Osmanov[101] uzeo je bio kć jednoga velikog gospodara iz Anatolije i er ostavio mu je za ž ivota č itavu zemlju Anatoliju zato š nije imao nijednoga sina[102], već to [103] samo tu ć erku. A Mustafa je osvojio neš zemlje koja je bila pod drugim poganicima. to

XI glava: O Aladinu sinu Mustafinu
Posle Mustafe ostao je njegov sin Aladin. Ovaj je prvi izmislio (dvorske) peš koje je ake, zvao jenić ehaje, kao kad bi rekao novi dvorani. I dao[104] im je da nose bele kape a niko drugi nije smeo da ih nosi na glavi, kao i danas, osim dvorana. Ali im nije davao nikakvu platu, osim pomoć A oni nikome niš nisu plać samo kad im je naređ i. ta ali, ivano, onda su uvek peš bili spremni kod dvora. Ovima je i gradove nastanjivao, dajućim dobru ke i pomoć bi se mogli izdrž da avati. Ima takvih i danas dve hiljade ali za ovih careva[105] su veoma bedni, a sve svoje (tj. stvari) nose na magarcima. Ovaj isti Aladin zadobio je neke dobre gradove i pokrajine. A imao je sina po imenu Murata, i ovaj je vladao po Aladinu, ocu svome. (I ovaj je bio treć i).

XII glava: O Muratu sinu Aladinovu
Murat sin Aladinov osvojio je jedan grad koji se zove Brusa i č itavu zemlju Anatoliju (i Persiju). A isto tako je druge peš izmislio, jer š je većgospodar, to mu viš ljudi ake to i e treba; ove peš nazivaju azapi, kao kod nas peš gradovi ih pripremaju, a car im u ake aci; [106] ratu platu daje, svakome za deset dana zlatnik, (a starijem za pet dana jedan zlatnik), a njihovom vojvodi svakoga dana zlatnik. A kada je potreba, naređ se svuda po uje gradovima (da se obiđ koliko koji treba da opremi azapa. Po Muratu ostao je njegov e), sin po imenu Sultan. (Ovaj je bio č etvrti turski car).

XIII glava: O Sultanu sinu Muratovu

Sultan sin Muratov osvojio je od Grka neka mesta i zemlje, a osobito slavni grad Nicenu. Ovaj Sultan je izmislio da odabira hrišansku decu[107] da ih vaspitava i sav dvor njima da ć nastanjuje i sve gradove svoje. Ove vaspitanike nazivaju janič kao kad bi rekao nova ari, vojska. A kasnije ć o carskome dvoru š isprič Posle Sultana ostao je drugi emo ire ati. Murat. (Ovaj je bio peti car).

XIV glava: O grč kome caru i o Muratu sinu Sultanovu
Grč car, lež i na samrtnič postelji, poverio je sina svoga, malo deteš ki eć koj ce, Kantakuzenu da ga podigne na noge, a isto tako je i č itavu grč zemlju poverio njegovu ku staranju, da se (o njoj) brine dok dete ne bi postalo dovoljno mudro. Ali kada je već mladi car dorastao (do potrebnih godina), Grci su hteli da ga podignu na vlast, Kantakuzen tu stvar nije dopuš hoteć da uzme sam vlast, a kad je (Kantakuzen) video da je ne mož tao, i e [108] dobiti pozvao je sebi u pomoć turskoga cara Murata i dopustio mu da se na ovu stranu prebaci preko mora u grč zemlju protiv njegovoga gospodara, i ovaj, prevezavšse ku i preko mora na ovu stranu niž Galipolja bez smetnja, s pomoć Kantakuzenovom osvojio e u je najistaknutiju[109] tvrđ koju nazivaju Dardaneli: tada Galipoljci, saznavšda su se avu i Turci prevezli na ovu stranu, odmah bejahu gotovi i krenuš na njih, (sve je ž hitalo) e ivo kako je ko mogao, ali u velikom neredu; mislili su da ć Turci pred njima morati e pobeć[110] Kad Turci videš taj nered, uredivšse, na stremen (tj. na bliskom odstojanju) i. e i [111] su ih doč ekali , a kad su se sudarili, odmah su prednju liniju pobedili, a posle toga se pozadina razbež Tada su Turci, (jureć za njima, prodrli č u mesto Galipolje i ala. i) ak zauzeli ga. Car Murat, zaključ i primirje s grč carem, krenu na bugarskoga cara. ivš kim Rasrdivšse na Kantakuzena, Grci su naredili da bude kamenovan. Car Murat, pre no š i to je stigao do[112] bugarske zemlje, zauzeo je dva grada: jedan se zove Sogalnik, a drugi Dimotika i vratio se nazad preko mora u Anatoliju, posevšone gradove (koje je osvojio). i

XV glava: O bož kazni zbog grehova naš š se zbilo kod joj ih, to Srba ili Raš ana
Srpski kralj koji se zvao Milutin, od roda prvoga srpskoga kralja Uroš dao je bio da se a, oslepi sin njegov po imenu Stefan. (Ovaj je pak po smrti oca svojega progledao nekako s bož dopuš jim tenjem[113] i imao je isto tako sina po imenu Stefana). Ovaj njegov sin skupivšvojsku, krenuo je u bugarsku zemlju na cara bugarskog po imenu Dimitrija i i prispeo je do jedne vode (tj. reke) u bugarskoj zemlji koja se zove Iskar i ulogorio se s ove strane (sa) č itavom vojskom. Dospeo je isto tako bugarski car sa svom svojom silom. Obojica su bili bogobojaž ljivi; i poč je bugarski car s one strane (vode) uz velike eo troš kove da gradi crkvu u ime Spasitelja, a kralj Stefan je (s ove) strane vode poč ne eo [114] [115] ž i novce, drugi graditi Majci bož aleć joj. A zidajućove crkve, spokojno i su međ u sobom pregovarali bez prolivanja krvi. Ove crkve i do dana današ č njeg itave stoje. Sin srpskoga kralja, skupivšvojsku bez oč znanja, prebrodivšpreko one vode, udari na i eva i

bugarskog cara i pobedivš(č i itavu) vojsku (njegovu), njega samog uhvati i dovede ocu svome, kralju raš kome. Videćkralj (raš tako neplemenito delo sina svoga, vrlo se rastuž primio je cara i ki) io, veoma uljudno, a kada su bili za ruč kom, posadi ga kralj iznad svić kao š pripada e, to [116] caru. A tu je doš kraljevski sin (pred njega), drž i u ruci buzdovan ao eć i rekao ocu [117] svome: "Nije pravo da neprijatelja svoga iznad sebe posađ ujete". A onda udari cara buzdovanom da je na mestu umro. Sneveselivšse veoma, otac dade da ga s poč ć i aš u [118] [119] odvezu do groba u gradu koji se zove Trnovo i nazad se vrati tuž u srpsku no zemlju, ne hotećda zauzima bugarsko carstvo zbog tog nedostojnog dela koje je od i njegovog sina poteklo; posle toga su doš gospoda bugarska (traž i i) moleć(kralja) da la eć i ih primi i da bude njihov gospodar. Kralj to uč a sin, bojećse oca svojega, ode u ini, i arbanaš zemlju, mada mu otac niš zlo nije smiš kralj je tada otiš u jedan grad ku ta ljao, ao koji se zove Zveč a sin njegov (tako u zemlju kradomice - tj. dođ - da niko o njemu an, e nije znao i) prokravšse do lož i nice, oca svojega[120] udavi. Kralj je sahranjen, kao š je i to bilo pravo, u manastiru koji se zove Deč A posle njega (onaj) je sin njegov Stefan bio ani. kralj srpski i car bugarski, ali je njegova vladavina bila u velikom nemiru zbog njegovih neblagorodnih dela. Zato je poslao izaslanike patrijarhu, mitropolitima[121] i kaluđ erima u Svetu Goru reda svetoga Vasilija, (traž i i) moleću ime gospoda boga da se za nj mole eć i i da mu savetuju kakvo bi pokajanje imao da primi. Oni su mu odgovorili: "Ne mož ti emo drugi savet dati, već vrati gospodu bogu i ispaš za grehe svoje a š sam sebi uč , se taj to iniš zahvalnije (ć biti) bogu i korisnije duštvojoj nego da naređ [122] da se zidaju crkve ili e i uješ da se mnoge molitve č itaju; jer gospod bog je milosrdan prema onima koji ga (iskreno [123] ljube i) pozivaju. Č i od duhovnika takve stvari, car ode u onaj manastir gde je uvš lež njegov otac, gorko plač i i kajućse; doš i do manastira (na trista stopa), dao je ao uć i avš da se namesti (č krst pokraj puta, a sam je (iš i) puzao na golim kolenima sve do ist) ao oč [124] groba, plač i, ridajući govoreć "Oprosti (mi, moj) mili gospodaru oč eva uć i i: e". Videćgospoda takvu ž i alost, podigoš ga (i izvedoš napolje) i nisu mu dali viš da e e e dolazi tamo. Za to pokajanje sagradio je trideset manastira velikih i malih i uvek je ž iveo [125] u velikoj pobož nosti i dajućmilostinju. i Njegov otac je posle devet godina proglaš en [126] za sveca i mnoga č č sve do današ dana; videć to, poganici ostaviš ovaj uda ini njeg i e manastir na miru. Njegov sin (koji ga je udavio) potom je umro, a posle njega je ostao sin njegov Stefan Uroškoji je rđ upravljao carstvom: zbog greha oca njegovoga gospod bog mu je , avo oduzeo razum, jer napustivšverne zasluž sluge on se priklonio novim i nevernima, i ne [127] koji su ga pak prozvali Ludi UrošTakođ je bio dao dvojici brać č . e e itavo carstvo bugarskoga cara i bio je takav obič u ovim zemljama da nijedan č aj ovek osim cara, kralja i knež nije nosio crvene č eva izme; a car Uroš dao ovoj braćcrvene č je i izme: videć oni i ove stvari [128] i tradiciju[129] bugarske zemlje, usprotiviš se caru; a kad im je poruč da k e io njemu dođ ovako mu odgovoriš "Dao si nam crvene č u, e: izme iz kojih nas neć (brzo i) eš [130] lako izvuć i" , a usto je i bugarska zemlja bila njima naklonjena zbog dela carskoga oca. A posle toga vremena turski car Murat je doš i opseo Jedrene. ao I doš su vesti u raš zemlju caru Uroš Ludome da je opsednuto Jedrene. Ovaj se s le ku u velikom silom spremao protiv Turaka da spasava Jedrene, a kad je doš u zemlju ao

Konstantinovu, on se utabori na polju Ž egligovu; tu vide u snu kao da je doš anđ k ao eo njemu i uzeo sablju iz njegovih ruku i dao je Turcima; a kad on vide takvo č ostao je udo, toga dana s vojskom na tome polju, a sam ode jednome pustinjaku usred gora, prič i ajuć mu o tome viđ i ispovedavšmu se, reč "Bojim se oč enju i e: inskoga greha". Odgovori mu pustinjak: "Greh oca tvoga pokazać se na č e etvrtom kolenu", jer nije hteo da ga rastuž uje. [131] I tako je pravo od njega car krenuo ka Jedrenu da ga spasava. A kad je bio č milje etiri od Jedrena, onda su ona dva brata kojima je bio poverio bugarsko carstvo protiv svoga gospodara preš Turč i njemu su se pokorili. Mada je car Uroš li inu imao veliku silu, gospod bog mu je razum oduzeo. (On nije gledao na neprijatelja, već samo na svoju silu). Turski car kad vide u vojsci njegovoj veliki nered, odstupivšod varoš sa svom silom je i i, krenuo na njega i porazivš(njegovu) straž krenuo je (dalje) sve do vojske, i tako je i u, [132] zatekao Uroš pod š a atorom, gde je bio i ubijen . A sva ostala (njegova) vojska potuč je do nogu, pa se ovo mesto i do dana današ zove Raš uniš ena njeg ko tenje. Posle su ona dva brata, koji su bili protiv svoga gospodara, bili bogato obdareni od turskoga cara[133] po njihovoj zasluzi, jer je dao da im se glave odseku.[134] I tako osvojivšJedrene, i č itavu bugarsku zemlju je zauzeo (bez ikakve smetnje, ali je tamo ipak ostao jedan knez).

XVI glava: O onome š se zbivalo u srpskoj kraljevini to
Srpska kraljevina posle kralja Uroš pretvorila se[135] u knež a evinu, jer su sebi izabrali[136] za gospodara kneza Lazara, koji je imao sestrič kralja Uroš po imenu Milicu. I tako inu a su mu jedni bili naklonjeni, a drugi ne, kao š se i danas svuda zbiva ne samo međ to u svetovnim ljudima nego i međ duhovnima, a gde god sloge nema, tu ni na koji nač ne u in mož biti dobro.[137] Kad č dar Murat da je knez Lazar naslednik svoga gospodara u e u srpskoj kraljevini, skupivšvojsku krenu na srpsku zemlju, na Kosovo Polje, a knez i Lazar, ne oklevajućskupivštakođ vojsku, dođ na ono mesto i utabori se prema caru i i e e na drugoj strani na Smagovu kraj reke Laba. I tada je započ u sredu (na dan) svetoga eo Vita veoma ž estok boj i trajao je sve do petka. Gospoda koja su bila naklonjena knezu Lazaru borila su se junač i verno ki kraj njega, ali drugi, gledajućkroz prste, posmatrali su bitku, a zbog ove nevere i nesloge (i zavisti i rđ i nevaljalih ljudi) bitka je izgubljena u petak u podne. (I tu je) Miloš avih Kobila (vitez kneza Lazara) ubio cara Murata. I tada je isto tako ubijen njegov sin Mustafa, ali je drugi [139] njegov sin Bajazit ostao na carskome prestolu. Tu je isto tako uhvać knez Lazar en blizu jedne crkve Bogorodič po imenu Samodrež i na tome mestu je postavljen ine, a, visok stub sazidan [140] kao znak hvatanja kneza Lazara. A kraj njega je bio Krajmir, vojvoda toplič i mnogo druge gospode je na tome mestu pobijeno. A nevernici, poš ki, to su se nagledali boja, ostali su kao izdajnici, š im kasnije nije dobro bilo, jer posle to [141] kratkog vremena, birajuć jednog po jednog, car je sve dao poubijati, govoreć "Kad i i: [142] ste svome gospodaru bili tako neverni u njegovoj nevolji, to isto biste i meni uč inili". Tu je doveden knez Lazar i vojvoda Krajmir pred Bajazita. Car Murat, otac njegov, kao i brat Mustafaj lež su obojica na nosilima. I tada je rekao Bajazit knezu Lazaru: "Eto ali vidiš kako lež na nosilima otac moj i brat moj. Kako si se smeo odvaž da se njemu e iti usprotiviš Knez Lazar je ć ?" utao. (Reč vojvoda Krajmir: "Mili knež odgovaraj caru, e) e,
[138]

jer glava nije kao vrbovo stablo da po drugi put izraste". Tada knez Lazar reč caru: e "Već je č [143] kako se otac tvoj smeo odvaž da napadne srpsku kraljevinu. A e udo iti kaž ti, care Bajazite: da sam to ranije znao š sada oč vidim, morao bi i ti na em to ima treć nosilima lež Ali je sam gospod bog tako izvoleo uč zbog grehova naš im ati. initi ih. [144] Neka bude volja bož U tome je car Bajazit naredio da poseku Lazara ja". a Krajmir, izmolivšto od cara, kleknuvšdrž e skut pod glavom kneza Lazara da ne bi na zemlju i i aš pala. A kad ona pade na skut, priljubivšovu glavu uz svoju glavu, reč "Zakleo sam se i e: gospodu bogu: gde bude glava kneza Lazara, tu i moja mora lež A onda je i on ati". poseč i obe glave su pale zajedno na zemlju. en U to vreme donese jedan janič glavu Miloš Kobilić i baci je pred cara (pored onih ar a a [145] dveju glava) govoreć "Care i: ovo su glave tvojih najstraš nijih neprijatelja". Onda su Raš ili Srbi koji su bili kraj cara Bajazita izmolili telo kneza Lazara i odneli u jedan ani manastir koji se zove Ravanica i tamo su ga sahranili proglasili za sveca. Pobedivš car i, Bajazit je ostao na Kosovu Polju i na ovome bojiš nač znak onde gde je njegov otac tu ini [146] [147] ubijen: na č stuba nač etiri injen je svod olovom pokriven, koji i danas stoji. A stavivšu mrtvač sanduke svoga oca i brata, posla ih u Brusu, gde je bila njihova i ke sahrana. I tako se ovaj nesreć boj završ zbog nevere zlih ljudi. Car Uroš knez Lazar, dva ni io i gospodara koji su se verno borili za veru hrišansku, (za kratko vreme) od poganika ć (ubijeni, sa ovoga sveta) odoš[148] e.

XVII glava: Š je bilo sa Stevanom, prvim despotom raš ta kim
Car Bajazit je vladao po ocu svome Muratu (i bio je sedmi car turski), poš je zauzeo to srpsku kraljevinu; knez Lazar slavnoga spomena imao je jednoga sina po imenu Stevana i dve kć jedna se zvala Despina, a druga Mara. Car Bajazit je uzeo sebi za ž sestru eri: enu Stevanovu Despinu i dao mu je zemlju s ove strane Morave sve do Dunava. A ovaj Stevan je bio prvi despot srpske ili raš kraljevine, a gospodaru Vuku je dao zemlju ke zvanu Sitnica; ovaj je imao drugu despotovu sestru Maru. Ovaj Vuk je imao sina po imenu Đ a. Potom je car Bajazit, skupivšvojsku, krenuo s despotom u Ugarsku preko urđ i Save; poš se tamo napljač napalio, naubijao, vratio se nazad i prevezao se na to kao, [149] onome mestu gde je danas Beograd, jer u to vreme još bio osnovan. nije A ovaj prvi turski pohod bio je na Ugarsku za cara Sigismunda ili malo pre njega. Car Bajazit se tada prevezao preko Dunava i rekao despotu, š uraku svome: "Despote, ostani ovde i sagradi grad sebi na ovome mestu; neć te dirati i opominjem te da imaš u mnogo neprijatelja na naš dvoru; pa ako te budu[150] preko poslanika pozivali, ne em dolazi k meni; ja te evo ovako ostavljam da bi svoju glavu sač uvao". Zahvalivš despot i, ostade i poč zidati grad Beograd, koji i danas postoji. [151] e U to vreme stiž poslanstvo[152] caru Bajazitu iz Anatolije s veš da je veliki kan po e ć u imenu Demir (ili Tamerlan), gospodar tatarski, doš s velikom silom u persisku zemlju. ao

Č i to, car krenu protiv ovoga i uze sa sobom Đ a, despotova sestrić i svoju ž uvš urđ a, enu Despinu i krenu preko mora, preko Anatolije u Persiju pod jednu planinu koju nazivaju Zvezda. A tamo je i veliki kan bio prispeo, gde su se tukli č dana i pobedio je veliki etiri kan cara Bajazita (do nogu, a njega glavom uhvatio. Đ urađ umakao ranjen. Tada je je doveden pred kana car Bajazit), kome je naređ da sedi daleko prema njemu; naredio eno je isto tako da se dovede i Despina, njegova ž kojoj je kan naredio da stoji pred njim i ena, da mu vino služ A to je zato uč da bi se car Bajazit jedno i da viš ne vodi sa sobom i. inio e [153] [154] ž u rat. Nije mu hteo enu niš uč ta initi, već je hteo sa č ga itavim njegovim narodom poslati u njegovu zemlju. Car Bajazit videćkako njegova ž služovoga[155] u velikoj tuzi[156] sam se otrovao i ena i svojim prstenom jer je imao kamen tako č udne moćda mu je, dok ga je imao na ruci, bio i od velike pomoću raznim stvarima, ali kada je koga hteo da umori bez bola, onda je i pripremao onaj kamen tako da je iz sebe ispuš otrov (ili je pod kamenom imao otrov u tao prstenu). I tako uzevšovaj prsten u usta, poš ga je podrž jedan č i to ao asak, umro je. Videćveliki kan tako zlo delo, da se sam otrovao, reč na svom jeziku: "Ja kan bat dik i e gjendi smaki mistur", kao kad bi rekao: "Č udan č ovek, š se sam umorio; ja sam ga hteo to pustiti da ide č asno svome domu i ž mi je š se tako gadno zarazio". [157] A onda, ao to otpremivšvaljano sav njegov narod i Despinu, naredio je da je otprate natrag u Brusu, u i zemlju. Tako se završ ovaj turski rat s velikim kanom. io

XVIII glava: O drž velikoga kana i o rimskim carevima avi
(Imao je u to doba Tamerlan peš š stotina hiljada ljudi, a konjanika č stotine aka est etiri hiljada). Veliki kan je gospodar tatarski i prestonica je njegova u velikom gradu koji zovu

Hajtaj ili Č atatačležka severu od istoka sunca. Gospodar je on veliki i slobodan a iz ; i starih vremena; nekada za starih vremena (njegov predak) je bio zauzeo mnogo zemalja [158] na zapadu sunca pa i danas postoje znaci onde gde je bio: velike humke na poljima, koje je on naredio da se nasiplju. Rimski carevi su iz davnine[159] vladali č itavim svetom [160] od ishoda do zapada sunca, dok nije doš car Konstantin Veliki. On je ustupio" ao Rim svetome ocu papi Silvestru, a sam se krenuo u arbanaš zemlju ka jednome mestu ku zvanom Dračsagradivšga, nije mu se svidelo tu da ž i ode [161] u Grč (jer je i sam , i ivi ku [162] bio Grk) ka mestu koje je nazivano Bizant i sazida znameniti grad; sve one krasote koje su u Rimu bile naredio je da se nač i izneo je sa sobom svu rimsku silu, ine odvedavšsedam gospodara koji su u to vreme vladali Rimom. I iz njihovih domova uvek i je jedan bio car i nazivali su se Paleolozi, kao da reč : staroslavni.[163] Tada kakvog su eš oblika bili u Rimu domovi ovih gospodara takve je naredio da im se sagrade i u Bizantu i dao je ime ovome gradu Stambol, kao kad bi rekao: carska prestonica, ali ga danas zovu Konstantinopolj. (Naredio je da ga zovu novi Rim, zbog velič i oblika Rima, ali su ga ine ljudi nazvali Konstantinopolj, to jest Konstantinov grad). A č itavu makedonsku zemlju nazvao je po Rimu Romanija. U ono vreme dolazili su[164] carevi u Rim kao gospodari moć od stotine naroda, [165] jer ni je još sveta crkva bila jedinstvena. Potom (posle nem-h sto godina) jedinstvo se bilo izmenilo posle cara Lava. (Tada su dakle) papa i Rimljani izabrali sebi cara Karla [166] franač a potom su birali sebi careve kog, od nemač knež kao š je i danas taj kih eva, to obič (i otad) se hrišansko carstvo poč ljuljati i uniž aj; ć elo avati [167] prema jednom pismu koje veli: "Teš tebi, sedmoglavi, jer ć od tebe svako zlo proizilaziti". A "sedmoglavi" ko e značRim, jer je iz njega sedam domova iziš kao š smo ranije pisali. Muhamed, i lo, to videćtakvu neslogu međ hriš i u ć anima, krenu na persisku zemlju, sastavljajuć i poganicima veru i u tome umesto rimskog cara podiž (poganina) sultana (koji je u onim e krajevima vladao i postavi ga) u jednom mestu koje nazivaju Misir, kao š i sada vlada, to [168] a bić sve dok bog bude hteo sultan ili ž e oldan (tj. plać enik), a ipak moć velikoga kana u ovim zemljama nad njima vlada (na istoku sunca). Grci prič o caru Konstantinu kao da je on [169] bio jedan pastir i jedno stado, kao š aju to [170] piš u jevanđ e elju, jer je on bio oslobodio hrišane i uniš pogansko neznaboš ć tio tvo. A drugi pak govore da suđ enoga dana treba da bude drugi pastir i jedno stado, š tako treba to razumeti da sudnjega dana treba da bude sudija sin bož (koji ć suditi ž ji e ivima i mrtvima). Ali ć[171] biti dva stada i dva pastira. Jedno stado u nebeskom kraljevstvu, a e pastir ovoga stada sin boga ž ivoga, a drugo stado ć biti u več paklu, a njegov pastir e nom je đ A prema zbivanjima sadaš vremena tako izgleda da ć teš biti da bude avo. njih e ko jedan pastir i jedno stado, a ako gospod bog ne bi na drukč izmenio, onda ć Grci ostati ije e [172] već (več u itom) ropstvu, jer se poganici množ jeresi razne nastaju, pa hrišanstvu e, ć mnogo š kode, jer nema tih koji bi (veru) branili i rasprostranjivali, osim poljskog kralja Olbrahta, koji je (u ovo vreme) znatne gubitke pretrpeo u ljudima [173] svoje drž i to ave, svakako iz razloga š se starao o svojim bliž to njima (rođ acima) (i branećhrišane) protiv i ć poganika za mir i slobodu hrišansku. A sveti otac papa sedi s duhovnicima spokojno u ć Rimu, ne mislećniš o tome, a isto tako i rimski kralj u nemač zemljama gosti se sa i ta kim svojim vitezovima, da se u Turskoj o njima niš ne zna, jer se nič ne lać protiv ta eg aju poganika.

I zato papa i kralj rimski ako budu dugo posmatrali ovo nasilje i prolivanje hrišanske ć krvi, svakako ni sami neć biti dovoljno bezbedni jer oni bi - kao rukovodioci č e itave vere, od kojih č itavo hrišanstvo zavisi - mogli s bož pomoć (propalu) hriš ć jom u ć ansku stvar podići osvojiti od poganika, prestonicu rimskoga carstva, koja je bila u Carigradu. [174] A i kako bi to moglo biti, isprič u neš kasnije o tome s bož pomoć ać to jom u.

XIX glava: O velikom kanu i o Muratu sinu Bajazitovu
Turski car Murat (treć a osmi car turski), sin Bajazitov (posle smrti oca svoga vladao je i, i) morao je velikome kanu danak davati zato š je oca njegovoga bio pobedio. Veliki kan to je, nazvan njihovim jezikom dž š kao kad bi rekao: gospodar č ihan ah, itavoga sveta; i nalož je bio caru Muratu da mu da svake godine sto hiljada dukata, ali mu je posle ovaj io danak oprostio da bi š predanije[175] ratovao protiv hriš to ć a umesto toga naredio mu ana, [176] je da daje hiljadu ć ebadi konjskih prekrivač zimskih, i hiljadu prekrivač letnjih. I na a a [177] taj nač je veliki kan bio u miru sa carem Muratom. in

XX glava: O vladavini cara Murata i o njegovoj sreć i
Car Murat je vladao posle Bajazita oca svojega, nač i savez s despotom Stevanom, a inivš zatim je osvajao[178] despot Beograd i posle toga je dugo ž (a despot je kao iveo samostalni gospodar ili knez). Sa carem Zigmuntom je dobro ž [179] dolazeć u Budim iveo, i kad god bi po njega poslao i dao mu je dom u Budimu, u kojem je domu za kralja Matije boravio ostrogonski arhibiskup; potom je despot Stevan, lež i na samrtnič postelji, eć koj dao svoju zemlju svome sestrić Đ u, a Beograd je dao caru Zigmuntu i umro je na u urđ polju koje nazivaju Glave, a odatle je odnesen u manastir koji zovu Resava, gde je sahranjen. Posle njegove smrti postao je despot njegov sestrić urađ Đ Vuković predao je Beograd i caru. (Tako je tada Beograd) pod ugarsku krunu dobrovoljno potpao. Potom je turski car Murat uzeo despotovu kć po imenu Maru i traž je od despota da mu s njom poš i svoga er io alje [180] sina Grgura; i posla sina svoga Muratu i u onome strahu zatraždespot od cara da mu i dopusti da bez smetnje zida manastir š mu car dopusti i zareč se da mu neć smetati, a to e e usto mu dopusti i sebi siguran grad da zida, zarič i se da ć sve to verno i valjano uć e održ Pouzdavšse u carevo obeć ati. i anje, despot zidaš Smederevo; kada Murat č da e u despot zida grad, pre no š ga je ovaj potpuno dogradio i namirnicama snabdeo[181], to odmah je naredio da se despotov sin Grgur, njegov š urak, baci u tamnicu i naredio je da se odvede[182] u grad Dimotiku, a sam je krenuo s vojskom da opsedne Smederevo. Kada despot č da je car krenuo, ostavi svoga drugoga sina u Smederevu, a sam ode u Ugarsku u kralju Vladislavu, bratu poljskog kralja Kazimira (slavnog spomena). Doš i car je avš opkolio opseo i glađ osvojio grad Smederevo, a kad je sina despotova uhvatio, poslao ga u

je drugome bratu u tamnicu (u onaj isti grad). I tako je osvojio č itavu raš zemlju (sa ku svima gradovima i Smederevo mu se dobrovoljno pokorilo i predalo se radije Turcima nego Mađ arima, kao š ć se o tome niž isprič to e e ati). Stigavšu Jedrene car Murat naredi da se obadva despotova sina poš u tamnicu na i alju more u grad koji se zove Tokat, a sestra njihova, Muratova ž nije im mogla niš ena ta pomoć poslao je takođ glasnika, potajno da njegova ž o tome ne zna da obojici i, e ena izvade oč a kad je ona ovo saznala, pala (mu je k nogama) moleći preklinjućda tako i; i i mnogo ne hita (govorećmu): "I tako su tvoji suž i zarobljenici; i posle ć moćda i nji eš i uč š budeš iništo hteo". Car je odmah poslao (glasnika) da se to ne izvrš ali glasnik nije i, mogao tako brzo da stigne, te su im očizvađ [183] Kada je car saznao da se tako silno i ene. [184] [185] pož s (tom) stvar! (onaj kome je to bilo naređ urio eno), poslao je po njega glasnika i naredio da se i njemu očizvade. i

XXI glava: Kako je kralj Vladislav krenuo na Murata s despotom
Ugarski kralj Vladislav, od rođ bož hiljadu č stotine č enja jeg etiri etrdeset prve, skupivš i vojsku krenuo je junač na turskoga cara Murata, a s njim je krenuo takođ despot Đ ki e urađ Vuković tako su jedan drugome dali reč se bez boja ne raziđ Proš su tada tako [186] i da u. li kroz č itavu raš zemlju i kroz Bugarsku, a blizu mesta Plovdiva turski car Murat je ku [187] prispeo i zatekao ih u brdima, ne dajućim da dođ do Plovdiva[188]. Ovu planinu nazivaju i u Zlatica, a drugi je nazivaju Ž elezna Vrata. A kada su bili zaš izmeđ brda u jednu li u dolinu, tu su ih susreli carski janič ne dajućim da dođ do Plovdiva, jer je tamo č ari, i u ista ravnica. Kada je video kralj Vladislav da ne mož proć naredio je da se kola nazad e i, [189] [190] vuku , jer se nisu mogla okrenuti . Vrativšse bez š kralj Vladislav je nazad i tete, krenuo ka mestu Sofiji, a kako je već jesen, a on nije mogao tu ostati preko zime, bila spalivšmesto, krenuo je nazad u raš zemlju. i ku A kada je prispeo u mesto Pirot, do kralja Vladislava su doprle vesti da je turski car prispeo u Sofiju, koja je bila spaljena. Tada je naredio despotu da ostane nazad i da lagano za njima ide sa svojom vojskom. A on je tako iš [191] oč ao ekujućbitku; a kad su i prispeli do planine zvane Kunovica, a kralj Vladislav je već prispeo do te planine, bio doprle su do despota vesti da Turci s veoma velikom silom idu za njim; vrativšse tada i despot protiv Turaka, oč ekujućih, obavestio je kralja: "Ovi Turci s velikom silom za i nama kreć pa zato sve peš kraj kola ostavi a sam sa č u, ake itavom vojskom k meni pohitaj". Ali pre no š je kralj prispeo već bila poč bitka s Turcima (koja je bila to je ela tako ž estoka da su svi Turci bili do nogu potuč a njihovi najvišzapovednici jedni eni, i [192] pobijeni, drugi pohvatani) . A jedan carski prijatelj, koji je s njima bio umesto cara, tu je ubijen i sve do današ njega dana stoji znak na njegovu grobu u gradić Tajanice. A u odatle kralj Vladislav, pobedivšpoganike, bez ikakvih gubitaka veselo krenu u raš i ku zemlju i prispe na polje Dobrigićhotećtu u raš zemlji preko zime ostati a na leto , i koj opet s bož pomoćda krene na Turke. jom i

I tu dođ poslanstvo od turskoga cara, da mu one zarobljenike, one zapovednike koji su e bili zarobljeni, preda. A on ć pak despotu vratiti Smederevo sa svima gradovima i č e itavu zemlju raš a isto tako i oba sina njegova, Grgura i Stevana. (Onde je bio zarobljen i ku, jedan turski hetman po imenu Karambeg, pa je za ovoga car dao petnaest stotina[193] zlatnika). Posavetovavšse s despotom i drugom gospodom, kralj Vladislav primi od i [194] njega ovakav predlog i car je poslao jednoga velikaš Baltaoglua, kao kad bi se reklo a sekirin sin, te je ovaj po naredbi carevoj predao Smederevo despotu i sve gradove; [195] [196] dovezena su i oba slepa sina. A tada su isto tako svi u carsku tamnicu puš teni. Despot Đ , zauzevšč urađ i itavu zemlju svoju odmarao se onde s kraljem i sa č itavom [197] vojskom č nedelje, imajuću izobilju svega i svač zatim je kralj s veseljem etiri i ega; otiš u Ugarsku, kao pobednik nad poganicima; nač je s njima primirje na sedam[198] ao inio [199] godina. I tako se završ ovaj sreć č io ni as .

XXII glava: O caru Muratu, š je s njim posle bilo ta
Turski car se stideo š nije bio u ovome viš opisanom boju. Ostavivšcarstvo i č to e i itavu vladavinu sinu svome Muhamedu usled velike tuge, on sam ode[200] u kaluđ koji se ere, nazivaju derviš ovi su kao ovde kod nas monasi; njihova bogomolja naziva se ler; medresa, kao š je kod nas manastir; i oni imaju ovakav propis: idu nagi i bosi, a nemaju to na sebi niš drugo osim jelenske kož ili od kakvih drugih zveri. A poneki imaju odeć ta e, e od tkanine, po njihovom obič pravljene. Opasuju se ž aju eleznim lancima unakrsno, gologlavi idu, rasplodne udove imaju okovane u ž elezo, ognjem se peku po rukama i britvama se seku, a u č idu u tome i spavaju, ne piju vino niti ikakvo pić nikad emu e, nemaju niš za obed, uvek isprose, a š im od ruč ostane, ubogima za sobom razdaju, ta to ka a isto to č i za več I nikad nemaju niš svoje, već ine eru. ta samo idu po gradovima kao [201] zanesenjaci , a svakoga dana o več ernjoj molitvi igraju, hodajuću krug, stavivšjedan i i drugome ruku na rame, klimajućglavama i nogama poskakujući vič i iz sveg glasa: i i uć Lai laha ila lah, kao da reknešbog je do boga i bog bogova, i vrlo brzo se okreć i isto : u tako veoma vič da se daleko č kao kad psi laju jedan debelo, drugi tanko, a ovu u uju, njihovu igru nazivaju sama, i smatraju je kao veliku svetost i pobož nost; a u toj igri toliko se zanesu, da voda (ili znoj) s njih poteč a pena iz usta, kao od besnih pasa, a od velikog e premaranja padaju jedan za drugim, i poš se tako premore, svaki ide[202] u svoj to brlog[203]. Car je tada bio otiš u ove kaluđ smatrajućda nije dostojan da bude car kad nije ao ere, i sam lič pri tome[204] bio. Muratov sin Muhamed, imajuć oca u manastiru[205], sam se no i potpuno zabio u š umu, gonećzverinje i misleć na lov; ali na carskom dvoru je takav i i obič da se svima dvoranima plata mora izdavati na svako tromeseč bez izuzetka, a aj je (tada) je međ utim propuš plata za dva tromeseč Kad dvorani videš ovakav tena ja. e [206] [207] nered i carski nehat, pobunivšse opljač e domove najviš i najbogatije i kaš e gospode iz carskog saveta, da nijedan gospodin nije ostao pred njima u Jedrenu; gradu međ utim nisu uč nikakvu š skupivšse posle toga poš su tamo gde je mladi car inili tetu, i li [208] bio u lovu pa su savetu njegovome, koji je bio s njim , opljač sve š kali atore, te su svi pred njima morali bež kud je ko znao, osim mladoga cara, koji je k njima sam doš s ati ao

velikom tugom, ne znajućš se to zbiva i (nije znao) š je bio razlog tome. I ovako ih i ta ta poč[209] pitati: "Moji mili jaganjci, š se to desilo i iz kojeg razloga"[210]. Odgovoriš e ta e mu: "Sreć gospodaru, desilo nam se od tvoga saveta ono š nam se nikada nije ni to deš avalo od naš [211] predaka, zato izvoli saznati da te za gospodara ne ž ih elimo imati dok je tvoj otac ž I obrekao im je da ć odmah po svoga oca poslati i da ć im č iv". e e itavu platu isplatiti, pa im je još platu poveć svakome po pola novč a na dan, te je ova za č ao ić etvrt godine doš svakome po zlatnik i pola orta preko[212] plate; i tako je na taj nač ona la in buna bila umirena. Zatim je poslano u manastir po cara Murata da bez odlaganja dođ jer janič nikome e, ari neć da budu posluš dok je on u manastiru. Kad je on č za ovaj nemir, naredi e ni uo [213] janič arima: "Ako me volite, pripremite mi č hladnjak ist i ja ć u njega bez ustezanja u doć To je car zato uč jer se bojao kakvog lukavstva, a nikome nije toliko verovao i". inio kao janič arima. A š su to janič - isprič emo kasnije. Kad č e janič poruku svoga ta ari ać uš ari gospodara, odmah poleteš u š s velikim veseljem najmljujuć kola da bi zelenilo[214] e ume i [215] navezli. I razvivštako š pripremili su gospodaru svome č zelenilo ; i doš je i ator isto ao car na ono mesto koje je (pred gradom) bilo pripremljeno. Tu je doš isto tako i njegov ao sin Muhamed sa svom njemu potč injenom gospodom. Pozdravivšcara molili su da im i ovu greš oprosti, a on sinu svome i svoj drugoj gospodi reč "Opraš vam to, ali, ku e: tam dragi sine, sač sebi janič jer je to tvoje dobro i č uvaj are, itave drž tvoje". I tako se ave završcarevo monaš i morao je ponovo car biti i ljudima upravljati. i tvo

XXIII glava: O kralju Vladislavu, š mu se posle s Turcima ta desilo[216]
Kralj Vladislav je imao prilike s turskim carem Muratom za sedam godina a kad videš e duhovna gospoda (kao papa i kardinali) a isto tako i svetovna kako je kralj sreć prvi no put s poganicima proš nagovoriš ga da se primirje s Turcima ne održ I tako su ao, e i. zvezdoznanci posmatrajućplanete, i vitezovi[217] pijućvino, i Janko, Matijin otac, koji je i i bio namesnik (ugarske krune), uverili kralja u to da ć ga sreć pratiti protiv Turaka. I e a stoga se poč kralj Vladislav spremati na Turke leta gospodnjeg hiljadu č stotke e etiri č etrdeset i č etvrtog i posla glasnika despotu da se sprema na poganike. Č i ovu poruku despot Đ uvš urađ veoma;[218] rastuži posla prijatelja svoga Dimitrija se i Krajković znamenitog velikaš kralju s ovim reč "Milostivi kralju ja sam se a, a, ima: oslonio na prvu reč tvoju, na kojoj si me poslednji put ostavio da bez moga saveta niš ta neć protiv poganika preduzimati. Ne znam kakav ti je tu savet dat te neć na to da se eš eš [219] osvrć [18], već tako naglo bez potrebe spremaš na poganike. I zato znaj da ti sada eš se [220] ni na koji nač ne mogu biti spreman, jer dobro znaš sam uniš zemlju uzeo . in da tenu Moram nekoje gradove ponovo zidati i namirnicama snabdeti. Zato te molim da se sada okaniš toga rata sve do onoga vremena[221]. Jer se za ono vreme pripremam u č tvoju s ast pedeset hiljada junaka. I hoć svoju staru glavu kraj tebe da polež a još e, č god u im, viš ime budem mogao ž elim tebi da pomognem svojim blagom, š danas uč ne mogu. I to initi savetujem tvoju milost da se sada ovoga rata okaniš u ono vreme ja ć biti vođkao š a u , to

sam i prvi put bio, i s bož pomoćdoveš do toga da nad poganicima pobedu jom i ć u izvojuješ ". Kada je to č kralj Vladislav, svakako je hteo da posluš njegove savete[222], ali vojvoda uo a Janko, budućpored kralja, nasmejavšse, obrati se poslaniku reč pre od kralja i reč i i ju e: "Gospodine Dimitrije, tvoj se gospodar raduje š je jevtino proš pa zato tako to ao, savetuje". Dimitrije odgovori: "Moj gospodar verno i poš kralja savetuje, a ni na tebe teno isto tako ne teč i ne kaplje, pa ako se to tvojoj milosti ne svidi, Gospodu Bogu ć to e emo preporuč I tako je kralj ovu poruku preko Dimitrija poslao, govoreć "Ako u ovaj rat iti". i: krenem, prvo ć do vas svratiti u Smederevo, ali ne na dugo [223], a tamo ć se njim u u razgovarati o svim stvarima". Kad sasluš despot ovu poruku, poč za kralja pripremati č i odlič š a e iste ne atore kao š to priličgospodinu, ali iznad svih jednu velika skupocenu ikonu je pripremio zlatom i i biserjem izvezenu [224], isto tako č konje i puno drugih stvari koje spadaju u darove. iste Posle toga dakle kralj Vladislav sa č itavom svojom silom stiž do Beograda da bi se e prevezao preko Dunava, a iz Beograda je onda stigao despotu u Smederevo, a tu je pred gradom [225] boravio, imajućsvega u izobilju, sve dok se č i itava vojska nije prebacila preko Dunava. I bi obdaren kralj od despota gore opisanim darovima, a k tome s pedeset[226] hiljada dukata. I molio je kralja ž alostivno da s tim ide kući da se okani toga i rata, ali Janko, koji je tu bio, odgovori mu: "Gospodine despote, ne mož drukč biti, e ije već mora ićna poganike[227]. Pogleda kralj despota, a despot opet njega. Videćda se i i drukč ne mož biti, već ije e samo kako je Janko rekao, oprostivšse raziđ e se tuž jer i oš no, je Janko imao viš vlasti nego sam kralj, a viš je sebi ž kraljevstvo nego kome e e eleo drugome. I zato je despotu tako zamerio š su tako dobro bili jedan s drugim. to Krenuvštada, kralj Vladislav je odatle iš dolinom pored Dunava ka mestu Vidinu, i ao koje je naredio da se opljač i popali, a odatle je krenuo veoma daleko kroz Tursku sve ka do polja Varne blizu Crnoga Mora. Turski car Murat je isto tako tu prispeo i sastaš se e obe sile: hrišanska i poganska, a bitka započ u ponedeljak[228]. Na poč je ć e etku hrišanima iš sreć i dobro, i drugog i treć dana. Svi su konjanici poganski bili ć lo no eg potuč do nogu tako da je na bojiš bio ostao samo sam car s janič eni tu arima. Kad su videli janič da je zlo, pronaš su jedno mesto međ klancima ari li u pod planinama ili međ dubokim jarugama i obraslo krupnim vresom, tako da našnisu mogli u i videti ove klance. Janič se dali u begstvo, č ari uvajućcara međ sobom, da im ne bi i u otiš a kad su naiš međ klance, razmestili su se po njima i pokrili se vresom (i ao, li u travama); a to je bilo predveč Kad je Janko to video, nagovorio je kralja da na njih sa e. svojom vojskom krene (i tu slavu steč jer su ljudi potuč pa da č stekne, [230] tada e), eni, ast kralj bez odlaganja pravo na njih krete; spustivškacige, prihvativšse kopalja, brzo su k i i [231] njima u trku jurili, hotećda ih brzo konjima pogaze i uniš videćda su sve peš I i te, i aci. [232] hitajućtako, ne videćjaruge, padali su u njih i i tako da su se svi (jarci) njima napunili; a onda priskoč i k njima janič su ih tukli i ubijali kako su hteli. Kralj Vladislav je tu ivš ari ostao u tome klancu, a vojvoda Janko (ne spasavajućga), krenuo je nazad bez ikakve i [233] smetnje (imajućdeset i hiljada svojih ljudi), jer su Turci bili potuč do nogu i nije eni
[229]

bilo nikoga ko bi ih gonio. (Turski car je zbog te pobede bio viš tuž nego veseo - i e an govorio je da ne bi bio rad po drugi put takvu bitku da dobije). O kralju hriš niš nisu znali gde se deo, a poganici isto tako nisu znali da je bio u ć ani ta [234] onom jarku. Mnogo je poganika i njegovih slugu tu ostalo; janič su isto tako mnoge ari [235] od njih pohvatali a posle su stali pobijene izvlač iti iz onoga jarka, traž i novac i eć odelo s njih pljač kajuć I jedan janič nabasa na kralja, ne znajućda je to bio kralj; gde i. ar i mu je bilo Buhrikader. [236] Ugledavštada divno oruž na kacigi perjanicu s divnom [237] i je, omanjom kopč otseč mu glavu, onako s perjem i kacigom odnese pred cara i bacivš om, e i je pred njega reč "Sreć gospodaru, ovo je glava nekakvog tvog znamenitog e: ni neprijatelja". Car odmah posla po suž koji su bili uhvać da kaž č bi to glava nje eni u ija mogla biti; a bilo je nekih zarobljenika komornika kraljevih i zapitani odgovoriš da je to e odista kraljeva glava. (Neke sluge, gledajućkraljevu glavu)[238] s velikom su ž ć i aloš u vikali i plakali, a car je odmah s velikom radošu naredio da se svima suž ć njima glave poseku, a kraljevu glavu, izvadivšje iz kacige, naredi da oderu i ovu kož mirisnim i u travama s pamukom da napune, da se ne bi kvarila, a kosu je naredio da rašeš i č ljaju mirisom urede tako da je bila nalik na ž a naredio je da je stave na drvo i da je nose ivu, po svim njegovim gradovima i da vič kako mu (mi) je gospod bog dao da pobedi svoga u neprijatelja. A oni koji su ovu glavu nosili tako su bili obdarivani od velike gospode i od građ da je svaki od njih po nekoliko stotina zlatnika dobio. Kralj Vladislav je imao ana [239] jednu č izmu crvenu a drugu crnu, pa su zbog toga carevi dvorani ovu boju nekoliko godina nosili kao znak one pobede. Njegova kosa je bila gusta, gruba i crna. Potom je car, kad je doš u Jedrene, ovu glavu poslao sultanu a onoga janič koji je glavu bio ao ara [240] odsekao uč je znamenitim vojvodom i dao mu je dosta konja i novaca, tako da je inio ovaj bio veliki gospodin; i mnogi drugi su veoma bogato obdareni. I tako je proš ovaj ao turski car - monah.

XXIV glava: Kako je Janko vojvoda (posle tri godine) krenuo na Turke
A kada je već lo onih sedam godina primirja, koje su bili nač s carem Muratom, proš inili Janko vojvoda je leta gospodnjeg hiljadu č stotine č etiri etrdeset i osmog uputio poruku despotu, pozivajućga da s njim krene na Turke. Odgovori mu despot: "Ti dobro znaš i da smo bili nač primirje s turskim carem za sedam godina i car je obrekao da nam za tih inili sedam godina neć smetati, a ni mi njemu. A ti si nagovorio slavnoga spomena kralja e Vladislava da Turcima (ne) bude održ primirje i krenuli ste na njega bez moga saveta ano i bez moga znanja. A ja kao onaj koji tako brzo nije mogao biti spreman, morao sam ne ić s kraljem, a kako ste tamo proš svima je to zemljama[241] poznato. A meni je zbog i li toga veoma ž [242] a naroč onih vremena. I zato, gospodine Janko, gospodine ao ito gubernatore, znaj da ti ne obeć da idem na Turke bez kralja. Pa zato najpre uč da ava inite [243] kralja sa sobom imamo, a ja sam spreman sa svima drugima uz kralja da idem bez pogovora. A ako i pored ovog mog saveta krenete na Turke, pamtite da ć me se seć ete ati onde gde moj savet neć biti od pomoć . Č i ovu poruku gubernator se nasmejao na e i[244] uvš nju i rekao: "Ako mi bog pomogne da pobedim poganike, naćć vas u Smederevu". Na i u

ove rečje despot odgovorio: "Neka ide s milim bogom, a š on nama misli, to mu, bož i ta e, daj u njegovo krilo". Potom je poslao gubernator despotu poruku da ga slobodno propusti[245] kroz svoju zemlju č do Kosova Polja, koji je odmah po č ak itavoj svojoj zemlji naredio da ga [246] slobodno propuš taju i da mu onakvu dobru volju ukazuju kao njemu samome, š je to naredio u ime svoje milosti. Posle toga je doš gubernator sa svom svojom silom na ao Kosovo Polje i tu videćmoć veliku silu turskoga cara ovakvo mu pismo napisa: i i "Carević nemam ti ja tako mnogo ljudi kao ti i mada ih manje imam, znaj doista da su dobri, postojani, č estiti i junač Car je odgovorio Janku: "Janko, ja viš volim da imam ni". e pun tobolac obič strela, nego š ili sedam [247] pozlać nih est enih". Poč je boj u č eo etvrtak [248] [249] ujutru i tukli su se sve do subote predveč . Poganski konjanici bili su do nogu e potuč ali su se potom pribrali. Videćto gubernator se okrete na dvorane, ali je tamo eni, i [250] bio potpuno potuč tako da je sam drugi jedva utekao en u planine, a drugi su svi na bojiš ostali, koji su potuč do nogu. Car Murat je naredio da se sve glave na gomile tu eni slaž I tako je pobednič otiš s Kosova Polja i tako se završ ova nesreć ž u. ki ao ila na alosna bitka. Gubernator je stigao u drugu pokrajinu po imenu Zagorje (u kojoj je bio) gospodin Belmuž Stefan i Janko je izveden pred njega,[251] a on ga je doveo (despotu u ević Smederevo. Obdarivšga despot ga je pustio na svoju nesreć u Ugarsku. Kao š se i u) to kaž zlome nikada dobro ne č i imao je posle toga despot mnogo neprilika[252] od e: ini; turskoga cara š ga je pustio iz zemlje, jer da je bio znao o njemu da je u Smederevu, to odmah bi ga opseo, i zato ga despot nije hteo dugo drž kraj sebe, da ne bi car saznao. ati [253] Onda je dakle Murat umro posle dve godine, a tada je njegov sin Lić uhamed postao car a to mu je lako bilo, jer nije imao nijednog drugog brata, (a drugi vele da je imao, ali je naredio da se ubije).

XXV glava: O vladavini cara Muhameda, sina Muratova
Car Muhamed je posle toga sreć vladao po Muratu, ocu svom. A bio je veoma lukav i no pomoć primirja je prevario koga je mogao; i o veri se malo brinuo[254] a kad bi ga ko u zbog toga korio, namah bi skoč (od njega) kao besan. I poslao je despotu ž oca io enu svoga Murata svoju mać njegovu (despotovu) kć po imenu Maru; otpremivšje ehu, er i poš teno, dao joj je dve pokrajine: Toplicu i Duboč i nač je s despotom ovakav icu inio savez: dokle god je on ž i njegov sin Lazar, nikad im nije hteo smetati[255] i osigurao je iv sebi da mu š za njegove potrebe petnaest stotina konja i da mu svake godine daje alje danak petnaest hiljada zlatnika, na š je sve despot pristao i mnogo je od toga uč ta inio. Kada su to č Raš bili su protivni, jer su znali da ovaj savez car neć održ uli ani, e avati i poruč su despotu da s ovim savez ne č "jer on ili hoć tebe da prevari, ili koga ili ini, e drugog (da pobedi), a kad nekoga drugog pobedi onda ć odmah na nas zaratiti", š je e to bila istina. I š je s despotom nač savez da bi bio osiguran. Despot je odgovorio to inio svojim podanicima: "Moram to uč sve do vremena dok ne bude kralja u Ugarskoj", initi jer Janku nije verovao.[256] I iz ovoga uzroka je nastao ovaj savez. Nač i primirje s despotom Muhamed je posle toga nač i s grč carem da ga inivš inio kim verno i poš održ za petnaest godina; posle ovog primirja krenuo je na jednog teno ava poganskog kneza koji se zvao Karaman, starodrevni [257] gospodin i znameniti, a neki su [258] (govorili) bili da je bio potomak kralja Darija, pa zauzevšneke njegove tvrđ i i ave

gradove, zaposeo je i vratio se u svoju zemlju. (Zemlju ovoga kneza nazivaju Karamanija, to jest Cilicija).

XXVI glava: Kako je car Muhamed prevario grč koga cara
Car Muhamed, skupivšvojsku, pravio se kao da hoć da krene na Karamana i uzeo je sa i e [259] sobom majstore, drvodelje, farbare, kovač kreč druge raznovrsne zanatlije sa e, are, svim alatom koji je kome bio potreban; krenuo je ka prolazu (pristaniš Sveti Đ e, tu) orđ kao da je hteo da se tu nad Carigradom preveze preko mora sa č itavom vojskom i traž io je od cara grč da mu da lađ[260] za prevoz. A prispevš utaborio se na morskoj obali kog e i, na prolazu kraj Svetoga Đ a, pet italijanskih milja nad Carigradom, i naredio je orđ majstorima da razmere, jer je hteo tu grad da zida, a sam je odmah poč da kosi eo kamenje. (A kad videš drugi da car ne lenstvuje, svaki je kamenje nosio),[261] drva i sve e potrebe za zidanje; i nije se krenuo s onoga mesta č itave dve godine, sve dok grad nije bio završ a nijedan č en; ovek nije znao nameru njegovu š je hteo s tim gradom da ta preduzme. Kad su videli to Grci, poč e se spremati da mu ovaj grad ne dadu. Č i to, eš uvš on posla poruku njihovom gospodaru uveravajućda to nije bilo protiv njega: "Ovaj grad i zidam za vaš i naš dobro, jer se trgovci mnogo ž kako se silna[262] zloč e e ale instva deš avaju od Katalana na Belom i Crnom Moru. I zato ja hoć to da spreč da bi se u im trgovci bavili svojim poslom. [263] Č i poruku grč car i Grci nisu znali š treba da uvš ki ta [264] [265] rade; smatrali su da primirje treba održ avati II tako su ostavili cara da dovrš grad. i Ali su Grci stalno o tež mislili: č bi se car povukao, kako bi oni odmah grad opseli i e im [266] zaposeli. Oni su tako mislili, a turski car drukč ije. I tako Grci, oslonivšse na pogansko primirje, nič i emu se nisu nadali i tako su bili sigurni da su Turci iš u grad i iz grada, a Grci su isto tako (iš u njihovu vojsku bez li li) [268] svake smetnje, pijuć jeduć dobar ž i, i, ivot vodeća tako je to bilo sve do onoga i vremena kada je car završ [269] grad, koji i danas zovu Jenihisar, (veoma moć i siguran io an grad, gde se blago turskih careva č uva). U to doba još turski car na moru nije imao [270] nikakvih ljudi pri sebi; naredio je tada da se nač trideset divnih lađ u š č ini a umi etiri italijanske milje od morske obale, a neki koji su o tome znali smatrali su da car pravi ludost, govorećda se tako neš nije desilo, da bi ih mogao prevesti do mora bez š a i to tete, osobito zato š je brdovito bilo. Poruč je tada car despotu da mu otpremi petnaest to io [271] stotina konja prema ugovoru, govorećda bi hteo, poš je završ grad, da krene na i to io Karamanovu zemlju. Despot otpravi jednoga vojvodu Jakš Brež ić pooč onih u ič a, ima Jakš a koji su u Ugarskoj bili i posla s njim petnaest stotina konja, ne znajućcarsku ić i nameru. Završ i grad, car, ne govoreć niš nikome svome niti stranom, niti otkazujuć ivš i ta i primirja, pusti [272] konjanike ka Carigradu da tuku, ubijaju svakoga koga bi samo gde sreli sve do samih opkopa. (Car je potom prispeo sa svom svojom silom, Carigrad opseo). Bilo je takođ (u to doba) u gradu mnogo Turaka, koji o tome nisu znali, a ovi su tamo e bili pobijeni od građ Prispevšsa svom svojom silom car je opseo Carigrad, koji zovu ana. i Stambol, kao da kaž carski presto. Oni ljudi koji su bili poslati od despota (međ eš u kojima sam i ja bio), č i da je car Carigrad opseo (hteli smo se nazad vratiti), ali uvš opomenuti (od nekakvih ljudi da se nikako ne vrać govoreć nam) da im je svakako aju, i
[267]

naređ da bi ih morali uniš (po carskoj naredbi) ako bi se vratili, te su morali ićka eno titi i Stambolu i pomagati Turcima u osvajanju; a svakojako po naš pomoćnikad ne bi bio oj i [273] osvojen. Kad smo prispeli pred Carigrad, pustili su nas tu da se odmaramo pred Jedrenskom kapijom, a poš smo tu (nedelju dana) ostali, tada je car č to udno i ne ž i troš aleć kova dovezao lađ č se č grad i vojska divili. I to na ovaj nač nač e, emu itav in: injen je prokop uz brdo, koji je dole gredama oblož i lojem debelo namazan a k tome su svakoj lađč en i ista [274] jedrila naroč napravljena; podstavi vazduš jedrila gore, svih trideset lađ iš su ito na a le jedna za drugom kao po vodi sa zastavama, bubnjima; iz topova se pucalo, a u to vreme je bitka bila zaustavljena zbog velikog č (ovih lađ lađ koje su vukli po suvu ljudi uda a): e peš bivoli, sve do mora. Videćtako opremljene lađ Grci su hteli spreč da ne bi ice, i e iti, mogle biti dovezene do mora, ali u tome niš nisu mogli uspeti. I tako je Carigrad bio ta [275] osvojen i sa suva i s mora. I ima jedan morski zaliv š oko dve duž međ irok i u Carigradom i međ Galatom ili Perom; preko tog zaliva naredio je turski car da se nač u ini most na č amcima, a tako je bio uređ da su preko njega mogli konjanici jahati. en Ostali su tada Turci kraj grada osam nedelja, tukućiz velikih topova koji su tako ruš i ili da su zid bili sruš za pola duž[276] Stambol je veliki grad,[277] ima odlič debele i ili i. ne, visoke zidove i guste kule, te njega turski car ne bi osvojio da nije bilo podle izdaje. Zbog velič grada grč car (nije) mogao imati tako mnogo ljudi da bi zidine posednute bile ine ki kako je to potrebno, pa zato su na onome mestu gde je bio zid sruš carski janič u en, ari juriš ubili grč u koga komandanta kojem je to (mesto) bilo povereno. A kad je glava bila poraž onda su se i drugi, uplaš morali povuć , a tu su ih janič osokoliv se i ena, eni, i[278] ari, jurećpo zidovima, ubijali i sva je carska sila navalila u grad, tukuć sekućpo ulicama, u i i, i kuć ama, crkvama. Grč car je imao u gradu na trgu hiljadu peš ali ne mogućtako brzo da prispe na ki aka, i [279] ono mesto gde je bio zid probijen , jer su se Turci već pojač branio se s njima bili ali, junač odbijajućpoganike tako dugo dok nisu sustali, pa je tu na mestu ubijen, (a i ovi ki, i svi kraj njega). Glavu njega poginulog odsekao je jedan janič po imenu Sariles, doneo ar je i bacio pred cara govoreć "Sreć gospodaru, evo ti glave najž ć neprijatelja i: ni ešeg tvoga". Zapita car jednog grč suž carevog prijatelja po imenu Andreju, č bi to kog nja, ija glava mogla biti. Odgovori mu: "To je glava cara Dragaš gospodara naš a, ega". A tada car obdari ovoga janič konjima, novcem, divnim haljinama i krasnim š ara atorima i dao mu je agidinsko vojvodstvo i Anatoliju. Tako je osvojen Carigrad zbog podlog neverstva i laž primirja poganič nog kog. S druge strane morskoga zaliva nalazi se drugi grad Galata ili Pera, grad veliki i dobar; oni su bili s turskim carem nač primirje na ovaj nač ako bi zauzeo Carigrad, onda inili in: bi mu svi morali biti potč injeni. I kada je tako osvojen (Carigrad) i muš glave sve ke poseč osim dece i ž koji su svi razdeljeni međ poganicima, Galać (videćda je ene ena, u ani i Carigrad zauzet) donesoš ključ caru, i tako ih je ostavio na miru, a otiš je ka e eve ao drugim gradovima i mestima i osvojio ih je bez muke, jer su mu se svi ž alosno [280] pokoravali. Odatle je otiš u Jedrene i pripremivš se tu krenuo je u raš zemlju (na ao i ku despota), ne otkazujućmu primirje. i

XXVII glava: Kako je Muhamed despota prevario pomoć primirja u
Turski car Muhamed, nač i primirje s despotom da mu do smrti njegove i njegovog inivš sina Lazara nikada ne smeta i da ga se verno i poš drž kako je ranije pisano, drž teno i, ao ga se dotle dok nije zauzeo Carigrad. Jer ga je samo zato i bio nač da bi mu bilo inio zgodnije da se toga lati (da Carigrad zauzme). Ali č je Carigrad zauzeo, odmah je im druge godine, ne otkazavšdespotu primirja, krenuo na njega u raš zemlju sa č i ku itavom svojom silom. Č to Raš č e, obavestiš despota: "Turski car[281] kreć na nas im ani uš e e veoma silno. Š treba da radimo? Mi smo već ta (ranije) bili govorili da ć nas turski pas e [282] prevariti i zato znaj da je ovo naš zamisao: a pre no š bi doš do toga da ž naš i to lo ene e decu na naš oč hvataju i razgrabljuju za poganike, radije hoć svoje glave da e i emo izlož i hoć s njima da se bijemo. I zato gledaj da nam pomoć imo emo dovedeš koga god najviš mož ; mi imamo na Sitnici jednu vojsku, a u Duboč ili na Kislini drugu, pa e eš ici zato u ovoj stvari ne oklevaj". Odgovorio im je despot: "Ne mogu tako brzo imati ljude, jer u ugarskoj zemlji nema kralja Vladislava[283] , koji bi mi rado u tome bio na pomoć zato se svega toga okanite, i, jer ako se pokorite turskome caru, ja ć vas, tako mi boga, s bož pomoć osloboditi. u jom u Kada je doš car Muhamed u Konstantinovu zemlju na jedno polje koje zovu Ž ao egligovo, na granici raš zemlje, č i o ljudima koji su bili na Sitnici i o drugima u Duboč ili ke uvš ici na Kislini, ostao je onde č nedelje, ne znajućš da č na koje ljude da se okrene, etiri i ta ini, tada oni koji su bili na Sitnici udariš junač na njegovu vojsku i potukoš i pobiš e ki e e [284] mnogo Turaka kao i znamenite turske gospode . Posle toga sam car, doš i sa avš č itavom svojom silom, porazi ih kraj jedne planine koju nazivaju Trepanja. Prič su ali Turci da otkad pamte nisu sluš o takvoj bici od tako malo ljudi, i s takvom velikom ali [286] [285] silom , govorećda bi car bio do nogu potuč da su se bili svi sastali . A ovako su i en jedni poraž drugi su potuč a ostali su se razbež i samo je gospodin Nikola eni, eni, ali, Skobaljić svojim stricem na kolac nabijen. sa Odatle je car krenuo i opseo jedno mesto koje zovu Novo Brdo (to jest) Srebrna i Zlatna Planina i zauzeo ga je [288], ali pomoć dogovora po kojem im je obeć da ć ih u ao e ostaviti na njihovim imanjima i da im mlade ž i mladež e) pljač A kad se ene (neć kati. mesto pokorilo, car je naredio da se zatvore kapije i da se ostave otvorena samo jedna vrata. Kada su Turci doš u mesto, naredili su svim domać li inima da svaki sa svojom služ adi, s muš i ž inč kom enskom č eljadi iziđ kroz vrata iz mesta na rov, ostavljajuć sve e i svoje blago u kuć ama. I to su iš jedan za drugim. A car, stojećpred vratima, birao je li i mladić na jednu stranu, a ž e ensku č eljad na drugu stranu, a muš karce isto tako na rov na drugu stranu, (a ž na drugu stranu)[289] , pa koji su međ njima[290] bili najistaknutiji, ene u naredio je da se ti svi poseku. A ostatak je naredio da se pusti u grad i nikome nije bilo zabranjeno da bude na svome imanju [291]. Mladić (koje je izabrao) bilo je po broju trista a [292] dvadeset, a ž enske č eljadi (lepš sedam stotina e) ič etiri; ž enske glave je sve razdao međ poganike a mladić je uzeo sebi za janič a poslao ih je u Anatoliju, preko mora, u e are tamo gde ih č uvaju. I ja sam isto tako bio tamo u tome mestu (Novom Brdu, ja, koji sam ovo pisao), bio sam uzet sa dvojicom brać moje (i terali su nas već e Turci kojima smo bili
[287]

povereni), (a kad su nas vodili, pazili smo na to) i gde god smo zaš u velike š ili u li ume planine, tu smo uvek mislili da pobijemo Turke, a sami[293] da pobegnemo, ali ipak, zato [294] š smo bili mladi, to nismo uč to inili samo š sam ja sa devetnaest drugova pobegao to noć iz jednoga sela zvanog Samokovo i gonili su nas po č u itavoj onoj pokrajini, a kad su nas pohvatali, povezali su nas i muč vukuć nas za konjima i č je da su u nama duš ili, i udo e [295] [296] ostavš , a posle toga (kad su nas većdoveli) zajemč su za nas drugi , a k tome i . ili (za mene) dva moja brata, da viš to neć č i tako su nas mirno vodili č preko e emo initi ak mora. I oduzeo je (turski car) despotu č itavu raš zemlju sve do Morave, ostavivšmu (samo) ku i ono š je od Morave do Smedereva; i stigavšu Jedrene uzeo je sebi međ komornike to i u osam deč od onih koji su (bili) dovedeni (iz raš zemlje), a ovi su se dogovorili aka ke tako[297] da ubiju cara kad budu na noć straž govoreć međ sobom: "Ako ovoga noj i, i u turskog psa ubijemo, onda ć č e itavo hrišanstvo biti oslobođ a ako nas pohvataju, ć eno, onda ć biti[298] muč emo enici pred gospodom bogom", A kad je već la njihova noć doš na straž svi su bili pripremljeni, i svaki je imao nož sebi. A kad je trebalo da car ide u a, pri spavać sobu, tada je jedan od njih po imenu Dimitrije Tomaš . iziš od njih kao podli u ić ao izdajnik i rekao je caru š je trebalo da se desi. Car je naredio da ih odmah pohvataju i da ta ih dovedu pred njega i videćkod svakoga nož i pitao ih je: "Ko vas je na to naveo da ste se smeli na to odvaž a meni o glavi da radite?" Odgovorili su mu: "Ni zbog č iti, ega [299] drugog, već zbog velike ž alosti naš za naš ocevima i prijateljima naš milim". e im im Onda je naredio car da se donesu kokoš jaja i da se u vrelome pepelu ugreju da se š ija to [300] mogu jač prepeku i raspale, pa uzevš (ih) iz pepela, naredio je da se svakome od e i njih po jedno jaje privež ispod kolena da bi im se ž upalile i zgrč a onda je dao da e ile ile, se na kolima voze u Persiju, ne dajućim da skinu jaja sve dok se sama nisu ohladila; a i posle godinu dana je opet naredio (da ih dovezu k njemu, a videćda od njih nema niš i ta, naredio je) da ih pobiju. A neki od nas, uzevšpreko noćnjihova tela, sahranili smo ih i i kraj puste crkve koju nazivaju Ne vidi sunca. A car je onoga (deč koji ga je obavestio uč velikim gospodinom na svome dvoru, aka) inio ali ga je potom (takva) teš bolest spopala, koju nazivaju suš da se bio sasuš sve do ka ica, io smrti. A pogansko ime njegovo bilo je Bajdar. A to je gospod bog bio dopustio zbog njegove neplemenitosti i neverstva, i od toga vremena Muhamed nije hteo da ima u svojoj spavać sobi nijednoga raš deč Od onih drugih deč dao je da se oj kog aka. aka (nekima) muš znaci[301] poseku[302], od kojih je jedan umro. Turci ovakve nazivaju ki hadumlkar kao kad bi rekao uš kopljenici i ovi careve ž č ene uvaju (i kod njih su kao komornici za posluž ivanje).

XXVIII glava: Š se despotu desilo ili dogodilo od gubernatora Janka ta
A posle toga je bio pomor u Smederevu, pa je zato despot odatle otiš na planinu blizu ao Beograda i tamo je stanovao razapevšš [303], dok bi proš zaraza, a malo je ljudi i atore la imao sa sobom. Ipak je imao pri sebi sina Lazara; poslao je ovoga Janku ugarskom gubernatoru a isto tako Mihailu Silađ koji je vladao u Beogradu i traž je od njih da iju, io

tu mož slobodno otpoč e inuti; oni su mu laž ljivo i neverno obrekli sveč ga uveravajuć ano i da je mogao stanovati bezbedno i danju i noć dok mu se bude svidelo, "i u č god bi u emu [304] nas potrebovao, mi ć ti rado uč emo initi" . Oslonivšse na njihova obeć i anja, despot je otpustio od sebe svoje dvorane i odmarao se tu bezbedno ne starajućse ni o kome. A i posle dve nedelje Mihailo Silađ je iziš iz Beograda s nekoliko stotina konja i udario na i ao despota noć i odsekao mu dva prsta na desnoj ruci i uhvatio ga, a njegov sin Lazar je u otiš Odneli su tada despota u Beograd a tamo su izrač [305] da im da sto hiljada ao. unali zlatnika i morao im je ostaviti kao jemstvo svoju ž po imenu Jerinu, a sam je otiš u enu ao Smederevo da bi tu sumu pripremio. A obeć je da ć taj novac dati nekom vitezu koji ao e se zvao Galvan. I tako Galvan, imajućnekoliko stotina konja u odredu, prispeo je uskoro i u Smederevo po novac, koji mu je odmah izdat. A Raš ž i svoga gospodara skupili ani, aleć su se bili bez znanja despotovoga i njegovoga sina Lazara i krenuli su protiv Galvana i sreli su najpre njegov odred, potukli ga do nogu a posle toga su i Galvana ubili. Uzevš i novac, otiš su, a niko nije znao kuda su se deli. Č i Vladislav za tako neplemenit li uvš postupak ugarskog gubernatora Janka i njegovog š uraka Mihaila Silađ bilo mu je ž ija, ao toga, a isto tako i celjskome knezu, koji je imao despotovu kć I tako je kralj Vladislav er. naredio da despotova ž bude puš bez ikakvog napadanja, i puš je. Onda su ena tena tena Raš molili despota da im (ovu krivicu) oprosti š su uzeli onaj novac bez njegovog ani to [306] naređ enja , koji je u ovoj stvari bio strog. I tada su kralj Vladislav i celjski knez doprineli da im bude oprošeno i oni su doneli č ć itavu sumu u celosti i vratili je despotu, koji ju je hteo poslati kralju Vladislavu, ali je ovaj nije hteo uzeti, govoreć "Ja nemam i: nikakva prava na taj novac". Ali zbog toga mu je despot ipak poslao na dar pedeset hiljada (zlatnika), a za to mu je kralj bio dao neki dvor u Ugarskoj. I tada se zbog takvih dela gubernatorovih desilo mnogo svakoga zla, jer je knez celjski [307] ubijen od Jankovog sina zato š ga se Janko bojao zbog despota . A grad Smederevo to zajedno s drugim gradovima posle smrti despotove i njegovoga sina Lazara dođ e u oš ruke kralju bosanskome Tomaš u, koji je bio ož ević enjen kć Lazarevom. Ali je za erju odbranu bio veoma slab, bojećse turskoga cara. A Raš su, zbog gubernatorovog i ani nepoš tenja, radije ž da Smederevo padne Turcima u ruke nego Ugrima, a kada bi se eleli sve s dobrom voljom radilo, nikada ne bi Smederevo palo u poganske ruke[308]. Jer svaki gospodar viš sebi stekne plemenitom dobrotom, nego rđ tinom[309], pretnjom. e avš A uzmite za primer kralja Matiju kako je mnogo za sobom ostavio zbog svoje ž estoke borbe i silnog troš Da je bio polovinu onih troš ka. kova koje je protiv hriš ć ana upotrebio[310] protiv poganika okrenuo, oterao bi bio sve Turke nazad preko mora i stekao bi veliko i slavno ime od ishoda do zahoda sunca, i od gospoda boga veliku nagradu i č ast od ljudi, jer bi ga hrišani na vjeki spominjali, a poganici bi pred njegovim imenom[311] ć drhtali. Zato upamtite, kad hrišani međ sobom vode borbu, sve se meri pred gospodom ć u bogom i pred svima svecima i pred ljudima. A znajte da su[312] ovi poganici smeli i junač ne sami po sebi, već ni zbog nesloge naš i mi im naš mrž e om njom (i zajednič kim neprijateljstvom) dajemo pobede.

XXIX glava: Kako je car Muhamed zauzimao Beograd

Car Muhamed, č i o onome postupku š je uč uvš to injen prema despotu od strane ugarskoga gubernatora Janka, video je kakva je nesloga međ hrišanima, skupivšvojsku, krenuo u ć i je ka Beogradu i namislio je da prevede peš preko Save na drugu stranu i da ih utabori ake pokraj Dunava i tamo da se snaž ukopa[313] i topove da postavi[314] da ne dadu Ugrima no da pritrč gradu, ali su ga odgovorili neki ljudi govoreć "Sreć gospodaru, ne č to, e i: ni ini [315] jer ti nije potrebno". A potom su pak Ugri prispeli i utaborili se kraj Dunava i otuda ih je dolazilo u grad koliko je bilo potrebno. I to je bila jedna careva ž alost, š su ga od to [316] toga odvratili, a druga, i to vrlo velika bila je š je njegov najviš gospodin po imenu to i Karadž a bio ovako ubijen: stajao je u zaklonu pored velikih topova i posmatrao je, a a-paš tobdž je udario iz velikog topa u zid, pa je jedan kamen, odskoč i od zida nazad, ija ivš udario Karadž a-paš najveć gospodina posle cara, u glavu, i ovaj je posle nekoliko u, eg dana umro. Treć ž a alost je š je car hteo još nedelje da tuč zidove, ali ga je to dve e Smailaga odvratio da to nije viš potrebno, i to verujućjanič e i arima, jer je on bio od cara postavljen za najviš [317] (komandanta) nad njima. Posluš i car njegove savete, eg avš [318] naredio mu je da juriš (i tako su juriš tako da su već bili u gradu, i tu je janič a, ali), ara (ranjenih) popisano č stotine i nekoliko; bilo je isto tako i neš ubijenih. Posle toga etiri to [319] smo videli janič kako bež are e iz grada, a Ugri su ih tukli, ubijali, sekli, i tu ih je isto tako neš ostalo, a drugi su se razbež I tako su dakle zidovi bili posednuti s viš to ali. e (ljudi) nego ranije. Č etvrta ž alost dogodila se caru kraj topova, jer su kola, konopci, sanduci (?) i druge potrepš koje uz topove idu, slož na jednu gomilu, bili tine eni prekriveni jednom nastreš nicom [320] , pa je to zapaljeno preko noći sve je izgorelo u i [321] pepeo, da su samo goli topovi ostali. Car je naredio da se neki š atori ostave, a sam je krenuo kao da je hteo da bež zato se na ove š i, atore polakomili oni iz grada, kao š da bi to se uvek deš avalo, jer su izleteli iz grada na š atore i skupljali su ih. Kad su Turci videli da su se peš udaljili daleko od grada da bi skupljali š aci atore, okrenuli su se konjanici na njih hitro, pa tukuć(sekuć navalili su na njih, i to sve do opkopa a Smailaga, bojećse i i), i da mu car ne spomene onaj savet kada je već porazivšpeš koji su bili izleteli, car, i ake otiš dalje, vrativšse i hotećnekakvo junaš da uč ne bi li (ponovo) mogao doću ao i i tvo ini, i carsku milost i udario je međ peš kraj opkopa, i tu je ubijen. A to je bila najveć u ake a ž alost poganika š im gospod bog nije dao da zauzmu Beograd to

XXX glava: Kako je Muhamed prevario despota Dimitrija Morejskog ili Ahajskog pomoć primirja u
Moreja je (grč zemlja lepa i bogata, sva morem opkoljena, osim jednoga mesta gde se ka) [322] [323] more nije sastavilo. Na tome mestu zidovi nisu bili sigurni . Despot Dimitrije bio je rođ brat nekadaš grč cara Dragaš (Konstantina), koji je u Carigradu eni njeg kog a [324] [325] ubijen i imao je primirje s Turcima za deset godina i imao je da im daje danak svake godine po dvadeset hiljada dukata. Kada je Turč osvojio raš zemlju, a Beograd in ku se odbranio od njega, vrativšse iz Beograda, u redu se krenuo na despota Dimitrija i Morejskoga, a kada smo već nedaleko od Soluna, kraj jednoga mesta koje se zove bili Serez, tu su prispeli despotovi poslanici, nosećdanak caru, a on nije hteo od njih danka i [326] uzeti, niti im odgovoriti, već odmah otpremi Mahmut-paš a s njim u, dvadeset hiljada konjanika osim njegove vlastite vojske, da pre zauzmu zidine no š bi bile posednute, da to

odmah juriš ne bi li ga mogli zauzeti. I otpremivšovako ove ljude, on tek onda aju i odgovori[327] poslanicima da kaž svome gospodaru da od njega neć danka i da sam on k u e [328] njemu ide i neka se brani kako bude mogao . Potom je iš pravo u Moreju i pre no š ao to su poslanici morejskoga despota prispeli do Moreje, zid je već zauzet[329]. A kada su bio poslanici po drugi put doš s dankom caru, on ga je uzeo i ovakav im je odgovor dao: li "Idite i recite š vidite, da sam namislio s vaš gospodarom sam govoriti, i to ne ta im uzmognem li ove godine, onda druge", Kad prispe tada car do Moreje, najpre naredi da se razrušonaj zid sve do temelja, a nedaleko odatle bio je jedan grad na brdu i zvali su ga i Krf: pa poš nije mogao s topovima da se izveze na brdo pod grad, naredio je da se tamo to [330] [331] poveze bakar pred grad do crkve svetoga Nikole, pa su tamo izlili č topa za etiri ruš i s njima je osvajao grad. Osvojivšga, krenuo je ka Patrasu, gde je sveti Andrija enje i bivao, a potom ka jednome gradu koji nazivaju Leondari, i tamo je despot morejski prispeo, imajućmalo ljudi sa sobom, jer se nije nadao [332] da ć od cara biti tako i e prevaren. I porazio mu je potpuno š hiljada konjanika. Onda se car krenuo i opseo est Leondari i osvojivš(ga), sve je najamnike posekao [333], a tako je uč i u drugim i inio gradovima[334]. Ostavivšu njima posadu, vratio se natrag. A kada smo prispeli do mesta i koje se zove Livadija, nedaleko od Negroponta, doš su poslanici iz Negroponta caru s li darovima[335]; davšmu darove, pokazaš mu potom veliko, debelo konjanič koplje i i e ko tojagu isto tako gvozdenu (debelu), govoreć ovako: "Care, ako mož ovim kopljem i i eš ovom tojagom rukovati, onda mož i Negropont osvojiti". Rasrdivšse, odgovori im car: eš i "Uzmite natrag koplje i tojagu i recite svojim gospodarima da to dobro č uvaju, pa kad im bude potrebno da se tim kopljem i tojagom brane". I zarekao se: "Ako Negropont osvojim i nađ to drvo s tojagom, svima ć im noge polomiti[336] "tom tojagom". A em u odatle je krenuo u Jedrene, svoju prestonicu, i tamo je boravio preko zime, a iduć godine e je odmah s proleć krenuo u Moreju na despota Dimitrija. Stigavšdo despota da zauzme a i [337] grad , ubijao je, (ljudima) kosti lomio i druge je svireposti č besni turski pas. A to inio ić radio zato da mu se ljudi u gradu ne bi smeli protiviti; a svakojako ipak nije mogao te e godine č itavu zemlju osvojiti, već morao trećput da krene na Moreju, a kad je stigao, je i opkolio je Dimitrija u jednom mestu[338] koje nazivaju Misistra. Tu se despot morao Turč predati na milost i nemilost i samo je tako ostao u ž inu ivotu, i poslao ga je car odatle s njegovom ž enom i sa č itavom njegovom poslugom u Jedrene da ga tamo č A eka. sam je uzeo u svoje ruke č itavu zemlju morejsku; posevšgradove, ostavio je tamo i jednoga gospodina po imenu Balabanaga, uč i ga vojvodom, da vlada. Pa ipak Korint inivš nije mogao osvojiti, jer je grad veliki i č na morskoj obali. Zatim je car otiš u vrst ao Jedrene (pa kad je tamo prispeo), dao je despotu Dimitriju jednu veliku pokrajinu u grč zemlji kraj mora i grad koji se nazivao Enos, veliki i bogat. Tu je prispela i vest da koj je despot Đ urađ ki umro, i poručcar (njegovu) sinu Lazaru da zavlada zemljom, raš i [339] govoreć da mu neć smetati sve do smrti. Onda smo krenuli na jednog poganskog i e kneza po imenu Ismail bega preko mora u grad nazvan Sinopa; osvojivšgrad i č i itavu njegovu zemlju, uzeo je sa sobom ovoga kneza u Jedrene i dao mu je jednu pokrajinu u bugarskoj zemlji i grad Stanimaku. I doš je vest da je knez Karaman, koji je ranije bio la spomenut, umro. Car bez oklevanja krete u njegovu zemlju i zauze je celu, uzevšje u i svoju vlast. I tu reč Muhamed: "Krenuo bih da pokorim sultana i sva njegova mesta, ali e se bojim boga, da sveta mesta ne okaljam. Zato se moram toga okaniti, jer su tamo ona mesta gde je gospod Hristos iš i ostali proroci: Mojsije, David a isto tako i Muhamed". ao I odatle je krenuo nazad u Jedrene.

XXXI glava: Kako je krenuo na trapezuntskog cara preko mora
Trapezunt ležkao i Sinopa s one strane Crnoga Mora (daleko ka istoku sunca). i Trapezuntska zemlja je planinska i velika, sa svih strana poganicima nastanjena: sve su [340] Tatari, kao š su veliki han , i Uzunhasan, Dž beg Girej; ovi tatarski vladari radije to ani su hteli da imaju kao suseda trapezuntskoga cara nego turskoga, mada je bio njihove [341] [342] poganske vere . I zato, polazeć na Trapezunt, veliku smo muku i nevolju videli i od Tatara i Grka, jer viš Trapezunta pored velikoga kana je jedna (grč zemlja, velika i e ka) silna po narodu jednoga gospodara u kojoj je takva sloga da joj nijedan poganik niš ne ta [343] mož uč e initi . Ovu zemlju nazivaju Đ istan, kao da kaž : narodna sila. I ona zavisi urđ eš od trapezuntskoga cara (ali ipak ima posebnog gospodara). I kretali smo s velikom mukom ka Trapezuntu, i to ne samo vojska, nego i sam car, jedno zbog daljine, drugo zato š nas je narod napadao, treć - zbog gladi (i nestaš č to e ice), etvrto - zbog visokih i [344] velikih planina , a usto još zbog (nekih mesta) blatnih i moč varnih jer su kiš padale e stalno svakoga dana tako da je put bio (od konja) izgacan, (pa je bilo blato) konjima do trbuha. I tako smo s velikom mukom prispeli na jednu planinu blizu trapezuntske zemlje, i silazećs ove planine nadole, put je bio iskvaren i izlokan. Sam car je imao sto kola i svojih (osim druge gospode); znajućtada da vojska zbog kola nije mogla nikuda, jer su i [345] se sva kola bila u blatu zaglibila , naredio je da se kola iseku i izgore, a konje je razdao, svakome ko je samo hteo (da uzme), a onaj tovar koji je imao na kolima[346] sav je natovaren na kamile, jer je car, prema prič narodnom bojećse rđ puteva, anju i avih [347] poveo bio sa sobom osam stotina kamila. I odatle smo iš s planina na planine li i [348] dogodilo se na jednome mestu da se jedna kamila od tovarnih kamila sruš s puta na ila stranu s planine i to sa sanducima koji su se potpuno polomili i tu su se kese u kojima su bili zlatnici na broju š ezdeset hiljada sve bile prosule. Ali janič koji su se tu bili ari, zadesili, stali su č uvati isukanih sabalja da niko ne bi onaj novac uzimao dok ne dođ e gospodin koji upravlja blagajnom. I tako se zbog ove kamile sva vojska zaustavila, jer [349] [350] nikakvog drugog puta nije bilo, a u to vreme je silna kiš padala. Kad je doš car, a ao [351] [352] zapitao je zaš vojska stoji . Kad su mu isprič to ali š se dogodilo, odmah je car ta naredio da one zlatnike skupe, i to ko god samo (hoć i) mož samo da se vojska ne e e, [353] zadrž ava . Dobro je tu bilo onima koji su tu (blizu) bili, jer su neki dosta dobili. (I ja sam se isto tako pri tome zadesio, ali kasno; već svi zlatnici bili gde je trebalo da budu, su samo je crna zemlja ostala, jer ko je mogao skupljao je i s travom i s blatom, otimajuć i jedan drugome [354]). I tako je uopš dok se nismo prebacili, nevolje bilo dosta, jer se zemlja bila tu te, [355] raskaljala kao testo. Cara su janič na rukama nosili (zbog klizave zemlje) sve do ari ravnice, a kamile s blagajnom ostale su na planinama. Tada je zamolio car janič da se are toga posla late i da kamile prevedu dole i morali smo s velikom mukom nazad da idemo uzbrdo i cele noćsmo se muč s kamilama dok ih nismo preveli. I tu je car ostao toga i ili dana na odmoru[356] i dao[357] je janič arima pedeset hiljada zlatnika da međ sobom u [358] razdele, a janič arskim satnicima je poveć plate: koji su ranije imali zlatnik na č ao etiri dana (njima je dao na dva dana zlatnik), kako je bez greš i danas, jer š car na svome ke to dvoru odluč to uvek bez promene ostaje. i,

Sa ovoga mesta poslao je car dve hiljade konjanika ka Trapezuntu, koji su tamo poraž i pobijeni svi do jednoga, tako da od njih nikakvih vesti nismo mogli imati, eni [360] [361] [362] pa" je sam car krenuo sa č itavom svojom silom, gde smo videli tela pobijenih kako lež I[363] opseo je Trapezunt, jer je sto pedeset[364] lađ velikih i malih doš u e. a lo pomoć Crnim Morem s velikim topovima i osvajao je š nedelja Trapezunt uz veoma est velike troš kove, dokle ga nije osvojio. I trapezuntski car mu se morao pokoriti na milost, i ovoga je poslao"[365] u Jedrene, a sam je zauzeo č itavu trapezuntsku zemlju. Imajućtada i tako mnogo lađ na moru i veliku vojsku pri sebi na suvu, car Muhamed je hteo da krene a na ranije opisanoga grč koga kralja. A kad je č da je međ njima velika sloga, ostavio ih uo u je na miru i krenuo se nazad ka Jedrenu, pokupivšmladež i kako muš tako i ž ku ensku. Š ta se pak desilo trapezuntskome caru isprič emo kasnije. A kada smo prispeli (nazad) do ać jednoga mesta koje nazivaju Niksar doš su vesti od Alibega, smederevskoga vojvode le javljajuć "S bož pomoć smo pobedili đ a Mihaila Silađ smo zarobili". Car je i: jom i aure ija odmah naredio da se Mihailo Silađč u Carigradu sve do njegovog dolaska. Zatim i uva kad je stigao, naredio je da ga poseku a (pre toga) car se ne znam iz kojeg razloga bio rasrdio na Alibega, tako da je trebalo da bude poseč ali poš je tako hrišane pobedio, en, to ć vratio se u milost kako je i ranije bio (i za srdž mu je oprostio). bu

[359]

XXXII glava: Kako je Uzunhasan pobegao Muhamedu preko Eufrata, (koji kao da teč iz raja, kako o njemu ljudi prič e aju)
Uzunhasan je tatarski vladar na č je zemlju krenuo turski car i poš i iz grada Bruse iju avš utaborio se na polju nazvanom Petnozalan. A Uzunhasan je uputio jednog Tatarina, [366] [367] služ benika svoga, ako mož negde kakvu e nezgodu turskome caru da prič Tada ini. ovaj Tatarin stupi u služ [368] kod Mahmetpaš najveć gospodina posle cara. I kad bu e, eg smo se odmarali na tome polju, uveč je iziš Mahmetpaš iz svoga š e ao a atora sa dva komornika u š etnju, a onaj Tatarin je vrebao na njega, imajuću rukama luk sa i strelama [369], pa doč ekavšga, ili iz straha ili zbog kolebanja[370], streljao je, ali[371] rđ i avo, te je udario Mahmetpaš pod samo č međ oč , i ovaj odmah pade a komornić uz u elo u i[372] ci viku pojuriš za njim i uhvatiš ga, a ujutru rano rekoš caru š se Mahmetpašdesilo. e e e ta i [373] Doš i sam k njemu , car je plakao tako mu je bilo ž ovoga. A onda je naredio da avš ao onoga Tatarina dovedu pred njega vezanoga i postavio ga je nauznak na zemlju, pa je [374] naredio da mu donesu dve zapaljene debele voš sveć pa kad su se najveć tane e, ma raspalile, stao je sam car na prvu[375] jednom nogom i okrenuo je sveć nadole e (plamenom) da bi vosak s plamenom kapao na njegove oč sve dotle dok mu nisu i [376] morale ispasti. Onda je naredio dž elatu da mu dva komada kož odere preko celih leđ e a sve do ramena; i č itavu nedelju dana je bio ž izmiš iv, ljajućmu svaki dan nove muke[377], i [378] i ostavili su ga kraj puta te su ga psi pojeli. Krenuvšpotom car je iš pravo u Uzunhasanovu zemlju, a Mahmetpaš su peš i ao u aci [379] morali nositi , dok se nije izleč Prispevšu ovu zemlju osvojio je nekoliko gradova, io. i a mi smo pak prispeli u jedan njegov grad, vrlo utvrđ koji oni nazivaju Karahisar, to en, jest Crni grad. A odatle smo stalno iš za Uzunhasanom, ne bi li se gde hteo zaustaviti za li

bitku; a iš smo ka Eufratu ; to je velika i š li iroka reka kao Dunav, teč na sever i uliva e se u Crno More kao i Dunav. Kad vide car da se s njim ne mož ogledati[381], uputi k njemu jednoga ludaka, koji mu je e bio dobro poznat, i na taj nač (ga pouč da pred njim govori) kao da je od cara pobegao, in i [382] [383] a da se sam car dao u bekstvo , kao da hoć s vojskom da bež . Preš i ovaj e i[384] avš ludak preko Eufrata, dođ do Uzunhasana, i ovaj ga poč pitati š sin Otomanov hoć da e e ta e preduzme. Odgovori ovaj: "Sreć gospodaru, ne preduzima niš drugo, već ni ta samo hita da iz tvoje zemlje iziđ jer su đ silno prodrli u njegovu zemlju, pa zato ako bi protiv e, auri njega hteo da preduzimaš to, sad ti je vreme, dok ne zađ u planine". MislećUzunhasan š e i da je tako, otpremi svoga sina po imenu Mustafu samoga [385], a sam odmah za njim krete sa č itavom svojom silom. A kad je č car da kreć za njim, okrenuo se protiv njega. uo e Mustafa (jednooki) poč se tu s njime tuć sve dok Uzunhasan nije prispeo i tukli su se e i, dva dana dok Uzunhasan nije savladan. Mustafa je tu ubijen, svi su carski konjanici tu potuč do nogu, a da nije bilo janič i sam bi car bio zarobljen ili ubijen. Okrenuvš eni ara i se svojoj vojsci rekao joj je Uzunhasan: "Nisam znao da je turski car s konjanicima prema meni tako slab bi od ali je s peš adijom moj gospodar, a osobito u planinama". I vrativšse u tome nazad, krenuo je u svoju zemlju, a isto tako i turski car u svoju. i A kad smo bili na jednoj planini zvanoj Kagi, stajao je tamo car č dan i s te planine se itav videla druga vrlo visoka planina koju nazivaju Babil, a pod planinom velika varoš Babilonija, u kojoj je velika[386] i visoka kula, ali se na tri dela prelomila. Jedan stoji a dva lež onde ka zapadu sunca; ljudi prič u ovoj zemlji da ta dva dela š lež predstavljaju e aju to e dva minula veka ovoga sveta, a trećš stoji predstavlja poslednji vek. Od ovoga grada i to teč Eufrat. e S te planine krenuo je car ka jednome ostrvu na Crnome Moru niž Sinope, i na tome e ostrvu grad Misistra pokorio se njemu. Posevšga, prispeo je na jedno polje, pred i poganski grad nazvani Angora. A zaustavivšse na tome polju, pogledao je nazad na i svoje dvorske peš to jest janič i svidelo mu se š lepo u stroju idu, pa reč "Kad ake, are to e: bih mogao imati deset hiljada janič dao bih za to mnogo". A jedan strelac od onih ara, peš koji idu najbliž uz cara, stojećkraj njega, reč "Sreć gospodaru, ne samo aka e i e: ni deset hiljada, nego bi i dvadeset hiljada dobro bilo da imate". Maš i se u hazuku, gde je ivš imao pri sebi zlatnika, car mu dade sto zlatnika za ove reč A odatle krenu u Brusu, a i. prevezavšse kod Galipolja preko mora, prispe u Jedrene u svoju prestonicu. i

[380]

XXXIII glava: O vlaš kom vojvodi, gospodaru donje Moldavije
Dragul, vojvoda vlaš imao je dva sina, stariji se zvao Vlad, a mlađ Radul. A obojicu je ki, i dao caru Muhamedu na njegov dvor (da mu služ posle je umro. Kad č car za smrt e); u njegovu odmah starijeg sina Dragulovog obdari novcem, konjima, dolamama, divnim š atorima, kao š dolikuje gospodinu i otpravi ga s puno poč u vlaš zemlju da vlada to asti ku namesto oca svoga pod uslovom da svake godine dolazi k njemu i da mu se javlja, a

danak da daje kao š je i ranije bio davan. A njegovog mlađ brata ostavio je na svome to eg dvoru. I ovaj Vlad je dolazio dva puta jedno za drugim na dvor carski, a posle nije viš hteo da e dolazi za nekoliko godina, te car posla po n-ega jednoga gospodina kojem je bilo (ime) Hamzabeg.[387] A kad je k njemu prispeo u grad koji se zove Braila, nije mu se hteo javiti, većje naredio svojim služ . benicima da carskog poslanika zadrž (kod sebe), dok se on e nazad ne vrati. Otiš i tada [388], skupio je vojsku, a to je bilo zimi, te je Dunav bio avš zamrzao; preš i tada preko Dunava po ledu sa č avš itavom svojom vojskom u carsku zemlju niž Nikopolja, pustio je ljude da pljač ubijaju kako Turke, tako i hrišane po e kaju ć selima, po gradić (otvorenim), i poč je veliku š caru, a naredio je da se svima ima inio tetu kako mrtvima, tako i ž ivima - pootsecaju nosevi, pa ih je poslao u Ugarsku, hvalisajućse i da je toliko Turaka uniš koliko je tih noseva bilo. Potom je prispeo u Brailu carskome tio poslaniku, a poslanik niš nije znao š se desilo; tada je naredio da se poslanik uhvati sa ta ta svima njegovim pratiocima, kojih je bilo č etrdeset [389] i poslao ih je u jednu veoma utvrđ tvrđ međ vodama nazvanu Kurista. I najpre je carskog poslanika enu avu u Hamzabega dao da se nabije na kolac, a oko njega sve pratioce njegove. Potom su doš vesti turskome caru š je sve uč Dragul - jer su po ocu i njega tako le ta inio nazivali. Tada je car poslao po njegovog brata (mlađ Dragula), a kad je prispeo u ega dvor, tada su dva najviš gospodina iz carskoga saveta, jednome je ime ili prezime a Mahmutpaš a drugom Isakpaš poš[390] njemu ususret i uzeli ga izmeđ sebe, pa su ga a, a li u [391] poveli caru tamo gde je car sedeo na svome prestolu . A kad je doš ustavšcar ga je ao, i uzeo za ruku i posadio ga pored sebe na drugi malo nižpresto s desne strane i naredio je i da se donese plava zlatotkana odeć i da mu se obuč zatim je naredio da se donese a e, crvena zastava i dao mu je, a uz to novce, konje, š atore, kako dolikuje gospodinu i otpravio je odmah s njim č hiljade konjanika napred ka Nikopolju da ga tamo č a etiri eka, sam ne odugovlač i, (skupivšvojsku) krete za njim. eć i A kad smo bili u Nikopolju, na obali Dunava, kad al' s one strane[392] Dragul vojvoda se bio takođ s vojskom utaborio zato da bi preč prevoz, onda car reč janič e io e arima ovako: "Mili moji jaganjci, š je moje to je isto tako i vaš a osobito blago moje; dajte mi to e, saveta, jer to vi treba da kaž kako bih se mogao na onu stranu prevesti protiv ete, neprijatelja moga". Odgovoriš mu: "Sreć gospodaru, naredi da se spreme lađ pa e ni e, ć preko noć za to glave založ da bismo se prebacili na onu stranu". Tada je car emo i iti naredio da im dadu osamdeset velikih opremljenih lađ i drugih potreba: puš topove, a ke, kumbare, lumbarde. A kada je već noćposedali smo na lađ i pustili smo se brzo[393] bila , e niz vodu, tako da se nisu č ni vesla ni ljudi. I prevezli smo se na drugu stranu za ula stotine stopa niž od mesta gde se njihova vojska nalazila, pa smo se tu ukopali topove e namestili, velikim š titovima[394] smo se okruž a i koljem smo se okruž gusto zato da ili, ili [395] nam konjanici ne bi mogli niš uč ta initi. A posle su lađ preš na drugu stranu e le ić sve i [396] su janič prebacile knama. are Uredivšse tada, krenuli smo lagano na vojsku s koljem, velikim š i titovima i topovima, a kada smo se već blizu do njih privukli, zaustavili smo se, topove smo namestili, a za to vreme[397] oni su nam dvesta pedeset janič pobili iz topova. Videćna drugoj strani ara i

ovakvu bitku, caru je bilo veoma ž š sa svojom vojskom ne mož biti na pomoć i ao to e i bio ga[399] je obuzeo veliki strah bojećse da mu ne pobiju sve janič (jer se sam car još i are nije bio prebacio). Kada potom mi videsmo da nas tako mnogo gine, brzo smo se pripremili[400] pa kako smo imali sto dvadeset topova, odmah smo uč estano poč iz njih eli tućtako da smo (č i itavu njihovu vojsku s bojiš odagnali, pa smo se sami) potom ta pregledali i bolje opremili. Car je pustio druge peš koje nazivaju azapi, kao š su u ake, to nas peš adinci, da se k nama š mogu hitnije voze, a Dragul, znajuć da ne mož to i[401] e spreč prevoz, krenuo je dalje od nas a posle se sam car sa č iti itavom svojom silom prevezao i dao nam je odmah trideset hiljada zlatnika da ih međ sobom razdelimo a k u [402] [403] tome sve janič koji nisu bili are slobodni uč je slobodnima, pa da svoja imanja inio posle smrti daju kome oni hoć e. A odatle smo krenuli napred u vlaš zemlju za Dragulom, a njegov brat je bio pred ku nama; i mada je vojvoda vlaš imao malu vojsku, ipak nas je bilo strah i veoma smo ih ki se č uvali, okruž i se svake noćkoljem, i nismo se sač [404] jer[405] udarivšna nas ujuć i uvali i [406] [407] noć tukli su, ubijali ljude konje, kamile, š u, atore pljač kajuć nekoliko i hiljada Turaka su pobili, a caru su veliku š naneli, a[408] drugi su Turci pred njima bež [409] tetu ali janič arima, ali su ih janič tukli, ubijali, gonili od sebe, da ne bi bili od njih smlavljeni. ari A posle su Turci doveli nekoliko hiljada Vlaha, koje je car naredio da ih seku napola. Kad videš Vlasi da se (s njima) zlo deš odstupili su od Dragula i pristupili e ava, njegovome bratu. A on je otiš u Ugarsku kralju Matiji, pa ga je Matija morao baciti u ao tamnicu i bacio ga je zbog njegovih surovih dela koja je poč Tada je car, davš inio. i [410] [411] zemlju bratu njegovu, otiš a posle ao, su Turci poč prič caru kako su pre toga eli ati teš borbe bile u Vlaš i da je Turaka mnogo poginulo od njih pa zato treba o tome ke koj, dobro razmisliti. Odgovorio je car Muhamed: "Dok Vlasi drž Kiliju i Beograd, a Ugri e raš Beograd, dotle ih ne mož pobediti". ki emo Prispevšu Jedrene, car odmah krete ka Galipolju, uzevšjanič sa sobom, a tamo se i i are ukrca u ratne lađ koje nazivaju maune, galije, galace, bergante i druge različ Uzeo je e, ite. sa sobom isto tako topove za ruš i prangije koje biju u visinu i bacaju kamenje na enje gradove, i otputovao je na ostrvo Mitilenu, tamo gde je svetoga Pavla zmija bila[412] ujela. A zato je tako brzo (prispeo) da bi na Mitileni onoga gospodara stigao, da se ne snabde ljudima. Prispevštada, odmah je opkolio i tukao topovima i prangijama veoma ž i estoko, dok ga nije osvojio, ali pomoć ugovora koji nije održ jer je svu služ koja je tamo u ao, bu bila dao poseć pa i samoga gospodara. i, Zauzevšsva mesta i posevšgradove, krenuo je nazad u Jedrene (a kad je prispeo), i i poslao je poslanstvo kralju Matiji u Ugarsku, jer[413] Matija još bio krunisan, da s nije njime primirje nač jer se s te strane najviš bojao. A kad je primirje nač ini, e inio, okrenuo se na knež arbanaš i pokoravao je jednog za drugim vrlo lako zato š je jedan eve ke to posmatrao dok je drugi pokoravan. Samo se jedan odbranio od njega, koji se zvao Skender Ivanović ovaj je bio još , kao mladić uzet međ janič za cara Murata i na sve careve poslove je bio zatvorio očzato u are i [415] da bi se mogao u svoju zemlju nazad vratiti kad stekne carsku milost. A desilo se tada da je car jednom rekao: "Skendere, tražod mene koje hoć vojvodstvo, dać ti ga". A i eš u
[414]

[398]

ovaj je molio da mu da Ivanovu zemlju, ne govorećda je bio Ivanov sin, i car mu je dao, i i zavladao je njome, osim gradova ali je posle janič koji su bili u gradovima nekako are prevario i udaljio, a sam je zavladao njima. Potom ih je car Murat pod njim opet osvajao, ali mu niš nije mogao uč ta initi. A isto tako ga je i Muratov sin Muhamed morao ostaviti do smrti, jer je onome ko poznaje njihovo (uređ i) polož vrlo lako da se brani od enje aj [416] Turaka. I tako se Muhamed, osvojivšč i itavu arbanaš zemlju[417] osim Skenderove, ku vrati u Jedrene, a tu su bili doš poslanici od bosanskoga kralja Tomaš i traž su li a ili primirje.

XXXIV glava: O primirju kralja bosanskoga
Tada je kralj Tomaš io od cara Muhameda primirje za petnaest godina, a uto je car traž poslao po ljude, da svi budu gotovi i da dođ u Jedrene, i niko nije znao kuda ć se s tim u e ljudima okrenuti. Tada su bosanski poslanici morali č ekati odgovor, ne znajućš se i ta deš sve dotle dok č ava itava vojska nije bila gotova. I tako sam se desio ja[418] u jednoj zasvođ odaji u kojoj je bilo dvorsko blago, i to enoj zato š je mome mlađ bratu bila poverena ta odaja da odatle nikuda ne odlazi. I tako to em poš mu je teš bilo (samome), poslao je po mene da k njemu dođ [419], a ja sam bez to ko em odugovlač poš [420] k njemu. A odmah posle mene (dva gospodina) savetnika carska enja ao Mahmutpaš i Isakpaš pođ e[421] isto tako u onu odaju, i to samo njih dvojica. I a a, oš skoč i[422] moj brat mi reč to, a ja pak, ne mogućuč [423] da me ne vide, ostao sam ivš e i initi [424] sam međ sanducima a kad su doš moj brat im je prostro ć u li, ilime. Seo jedan pored drugoga i poč su se savetovati š se tič bosanskoga kralja. Reč Mahmutpaš "Š da eli to e e a: ta radimo? Kakav odgovor da damo bosanskome kralju?" Odgovori Isakpaš "Niš viš a: ta e, nego mu dajmo primirje, a sami se krenimo za njima, jer inač bosansku zemlju ne bismo e [425] mogli osvojiti, jer je zemlja planinska, a k tome ć imati ugarskoga kralja u pomoć e i, Hrvate i druge gospodare, i tako ć se osigurati da mu se posle niš neć moćuč e ta e i initi. Pa zato dajmo im primirje, da bi mogli otputovati u subotu, a mi ć za njima krenuti u emo sredu sve do Sitnice blizu Bosne. A niko neć znati kuda ć se odatle car okrenuti." I e e poš su tako svoje savetovanje uglavili i iziš da odu caru, i ja sam izaš za njima. to li ao Sutradan rano ujutru utvrđ im je bilo da se primirje potpuno i verno održ za eno ava petnaest godina. I otiš sam sutradan, u petak, u njihov stan i rekao sam im: "Gospodo ao draga, imate li s carem primirje ili nemate?" Oni su odgovorili: "Zahvaljujemo gospodu bogu, jer smo dobili sve š smo hteli". A ja sam im rekao: "Tako mi boga, velim vam da to vi nemate nikakvog primirja." Stariji je hteo od mene viš da sazna, ali mu nije dao e mlađ mislećda ja zbijam š I pitao sam ih: "Kojega ć dana poćodavde!" Oni i, i alu. ete i rekoš "Ako bog da, u subotu ujutru". A ja im rekoh: "A mi ć za vama, ako bog da u e: emo sredu sve do Bosne. Ovo vam doista[426] govorim da biste dobro zapamtili". [427] (A oni se [428] na to zasmejaš I ja sam otiš od njih. e). ao Na onom istom savetovanju međ onim paš zaključ je bilo ovo: č car iziđ iz u ama eno im e Jedrena, odmah da bude poseč trapezuntski car. I tako se odmah i zbilo: mi smo krenuli en

na put u sredu, a car je u petak pogubljen, a mi smo iš sve do Bosne i prispeli smo do li jedne zemlje bosanskoga kneza[429] koji se zvao Kovač , i iznenadno napadnut pokorio ević se caru, i (car je) potom naredio da se ovaj pogubi a onda je krenuo u kraljevsku zemlju i opkolio je najpre grad Bobovac; sa sobom nije imao topova, te je naredio da se odmah pod gradom liju i ovim topovima je osvojio grad. A poslanici koji su putovali po primirje (tu smo ih naš i) govorili su sa mnom seć i se[430] onih ranijih stvari ali je već li ajuć bilo kasno. Poš car posede grad, krenuli smo ka Jajcu, a zbog brzine poslao je napred Mahmutpaš to u sa dvadeset hiljada konjanika ne bi li mogli kralja Tomaš negde iznenaditi u kojem a gradu, jer je č da nikakvih pratilaca nema pri sebi. A on, znajućveć Turcima, muč uo i o io se jadnik i noć i danju ne bi li mogao š je moguć brž skupiti š ljudi. I tako je doš u to e e to ao u grad zvani Ključhotećda tu malo u podne otpoč Ali su uto najednom Turci , i ine. [431] prispeli (u ovaj grad) i oko grada su jurili, ne znajuć da je tu kralj Tomaš dok ne i bio, istrč iz grada jedan lupež ne isprič Turcima za kolač je kralj u tome gradu. Kad to a i a da č Mahmutpaš opkoli grad, a sutradan nagovoriš kralja (da iziđ iz grada dole, u a, e e) zaklinjućse na knjigama od sapuna kako njegovoj glavi niš neć biti. Potom je car i ta e Muhamed stigao u Jajce, pred kojega su doveli kralja samdrugoga (s drugim njegovim prijateljem). Kad videš tada vojnici koji su bili u gradu da je njihov gospodar suž e anj, pokoriš se (Turcima). I posevšgrad, car naredi da se kralj samdrugi poseč a onda e i e, zauzme č itavu njegovu zemlju. Posevšgrad, i krenuo je nazad u svoju prestonicu, a mene je bio tu ostavio u jednom gradu zvanom Zveč nedaleko od Jajca i dao mi je pedeset janič za aj, ara posedanje grada i platu za pola godine za svakoga, a i drugih Turaka sam imao (oko) tridesetak za pomoćA kad je car napustio zemlju, kralj Matija je, ne oklevajuć[434] s . i, jeseni stigao u Bosnu i opkolio je Jajce, a isto tako i Zveč u kojem sam ja bio. A aj, [435] Boš njaci, koji su se bili Turcima pokorili i (ipak) s Turcima bili u gradu i u varoš i, utvrdili su se u jednoj kuli na kojoj je bila istaknuta turska [436] zastava. I utvrdivšse tako i (pokorili su Turke i) bacili zastavu dole, a Turke su tukli. Videćto, Ugri pristupiš hitro i i e smelo onoj kuli, i uš su u varoš su se i u varošutvrdili. Turci su pobegli u grad i li pa i zatvorili se. A kralj Matija je ostao tu osam nedelja napadajuć ih, a drugu vojsku je poslao s i topovima ka Zveč napadajućga; zidovi su na ovome gradu bili veoma slabi, a k tome aju, i su bili tako ruš da smo uvek noć radili, popravljajućih ponovo, i tako smo se dugo eni u i drž dok najpre grad Jajce bi osvojen, i kad ga Matija zauze po ugovoru, krete ka ali svojima u Zveč i mi smo se morali pokoriti; i tako koliko god je bilo Turaka na Jajcu i aj Zveč malo ih se u Tursku vratilo, jer je Matija ž da ih ima pri sebi. A ja sam aju eleo hvalio gospoda boga š sam se č to asno (iz tamnice) vratio međ hrišane. u ć Osvojio je tada Matija Jajce i Zveč a u to vreme Bosnom je upravljao jedan vojvoda aj, Muhamed Mumjatovića umesto njega u Jajcu njegov č , inovnik po imenu Jusuf Haramibaš a ovaj je bio ostao kod kralja Matije sa mnom i s drugim Turcima. a,
[432] [433]

XXXV glava: Kako je posle godinu dana Muhamed ponovo doš u ao Bosnu
Car Muhamed, č i š se zbiva u Bosni, posle godinu dana krenuo je nazad, osvajajuć uvš ta i [437] gradove, a nemajućtopova sa sobom, naredio je da š tamo po njih, i alju i tukućiz i ovih sruš je bio sve zidove (Jajca), a posle toga je poč juriš a carska zastava je već io eo ati, bila na zidu, sve dok se jedan peš iz grada nije poč s jednim janič ak eo arom tućo i [438] [439] [440] zastavu. A tako su se drž ali, da su obojica pala s grada dole i ubila se. Videćcar njihovo junaš da su se varoš grad od njega odbranili, i tvo, i naredio je da se odmah [442] topovi dovuku do vode koju zovu Vrbas, blizu varoši da ih tamo bace gde i voda sa stene pada, da ih niko ne mož izvuć pa je odatle krenuo dalje i viš se toga nije e i, e lać I odlazeću svoju zemlju pokorio je jednog bosanskog kneza (i njegovu je zemlju ao. i osvojio). Č i o opsedanju Bosne, kralj Matija se krenuo protiv (Turaka) u pomoćali uvš , kad je saznao da se car već povukao, vratio se nazad. I tako je Jajce ostalo neosvojeno. A posle toga je Muhamed osvojio Negropont i zapitao je za onu gvozdenu batinu (koju su mu doneli), pa kad je nije naš naredio je da im se noge prebiju, da bi svoju ao, (zlu) zakletvu ispunio (koju nikada nije održ avao, jer je bio izdajica, a o zakletvi ili o veri malo se starao).
[443] [441]

XXXVI glava: O velikom turskom blagu, kako je car naredio da se prebroji.[444]
Posle ovih borbi naredio je car Muhamed Titrek-i-Sinanu[445] da prebroji sve blago i tovar [446] njegov, da bi mu mogao rećkoliko hiljada ljudi i za koliko godina bi mogao i izdrž avati za gotov novac, nemajućnikakve pomoćni od zemlje, ni od prihoda. Titrek-ii i Sinan je prema carskome naređ za č nedelje sve to prebrojao i rekao caru enju etiri govoreć "Sreć gospodaru, mož izdrž i: ni eš avati za deset godina 400.000 [447], i da im platiš potkovice i eksere, to jest č itavu platu i š tetu." Ali on[448] to nije tako razumeo, da mož e svake godine toliko mnogo izdrž avati, nego za deset godina, svake godine po č etrdeset hiljada[449] pa bi svega bilo č stotine hiljada. I tada reč car: "Još etiri e nisam gospodar, jer [450] te zemlje koje drž sve su tuđ a to je (mislio) im e o onima koje je bio od hrišana silom ć osvojio s one strane mora. A u to vreme č se da sam papa sa č ulo itavim hrišanstvom ide na Turke. I tada car, bojeć ć i [451] se da mu se sve hrišanske zemlje koje je bio osvojio ne usprotive, pozvao je preko ć glasnika najstariju gospodu po svojoj zemlji da (se kod njega skupe pa kada su k njemu) doš savetovao se s njima govoreć "Č li i: ujemo da kauri hoć na nas veoma silno da e napadnu; š na to kaž Pa posavetujte me, jer ja mogu izdrž ta ete? avati za deset godina č etiri stotine[452] hiljada ljudi". Ovi mu odgovoriš "Sreć gospodaru, kad imaš e: ni toliko mnogo,

kreni na njih u njihovu zemlju. Bolje ti je (da ideš njima), nego da ih kod kuć č ". I k e ekaš naredio je[453] car da se donese veliki tepih (dajućim) kao primer i da se pred njima i rasprostre, pa je (skoro) u sredini naredio da se stavi jabuka i zadao im je ovaj zadatak: "Mož li ko od vas uzeti ovu jabuku ne stajućna tepih?" I raspravljali su međ sobom e i u mislećkako jabuku da uzmu ne stajućna tepih, kako bi to moglo biti. I nije niko od njih i i mogao da se doseti tome. I sam car, pristupivštepihu, uhvati obema rukama ivicu tepiha i i svijajuć ga pred sobom iš je napred za njim, dok ne dohvati jabuku, pa onda ponovo i ao raš tepih kao š je bio i reč gospodi:"Bolje je kaure malo pomalo otkidati, nego u iri to e njihovu zemlju krenuti zato š smo u opasnosti. Jer kad nam tamo malo ne bi poš za to lo [454] rukom , onda bi nam se sve zemlje usprotivile". I reč jedan gospodin po imenu Esee beg Avranezović"Sreć gospodaru, odavno prič o tome rimskome popu kao da kreć : ni aju e [455] [456] na nas sa č itavim hrišanskim svetom . Pa kad bi č ć ak i na svinji jahao i tada bi već davno kod nas bio. Pa zato, š ste započ to i radite, ne osvrć i se na kaurske vesti". I ta eli uć tako su pohvalili i njegovu reč carev primer. i I u tome je pož alio car jednoga Grka hriš ć anina, prema kojem je bio milostiv, po imenu Tomaš viteza i reč mu: "Kako vi mislite o vaš rimskom popu?"[458] Ovaj mu a e em odgovori, govoreć "Sreć gospodaru, mi smatramo da su do onog samog jednog pape i: ni koji se zvao Damazus sve pape bile svetitelji, a posle njega nijedan".[459] I reč car: "Svi e ste vi (zajedno s vaš papom) zabludeli i zato, Tomaš primi Muhamedovu veru, jer je im u, istiniti nego vaš Na to Tomaš a". umuknu, a to se zbivalo u Jedrenu na novom carskom dvoru. Car Muhamed, obdarivšgospodu, otpusti ih kuć [460] i ama. Zato znajte da je turski car veoma nesiguran, a Turci se veoma boje toga da se hrišanstvo ne bi pobunilo i navalilo na njihovu zemlju, jer kad bi to videli (robovi) ć hrišani, koji su pod njima (u ropstvu), svi bi im se kao i hrišani usprotivili,[461] jer sam ć ć mnogo puta od njih sluš (da se toga veoma boje), te molimo gospoda (Joga da to ao [462] da. A posle toga je car Muhamed umro p sahranjen je u Carigradu, a posle njega. su dva sina ostala, jednome je ime Dž sultan, a drugome Bajazit. ; em
[457]

XXXVII glava: Kako su se ova dva brata po oč smrti borila međ evoj u [463] sobom
Sinovi cara Muhameda Dž sultan i Bajazit vodili su borbu međ sobom o carstvo em u nekoliko godina. Dž sultan je bio izgnan iz zemlje, a Bajazit je postao, sultan, koji em sada vlada.[464] Ovaj ga ikakav rat nije preduzimao, jer nije imao s kim, zato š je njegov to otac bio č itavo hriš ć anstvo u onim krajevima pokorio pod svoju moć osim ugarske i poljske kraljevine. Ali je ipak osvojio Kafu na Crnome Moru s one strane, a u vlaš koj [465] zemlji Kiliju i Beograd. A kod Turaka postoji ovakav obič kad posle cara ostanu dva brata pa međ sobom aj: u vode borbu[466], ko se pre skloni u dvor međ janič ovaj (s njihovom pomoć carstvo u are, i) dobije, ali mu zato[467] sklonjena blaga (ne daju dok jedan od njih carstvo zauzeo, kakvo [468] [469] je jedno nad Carigradom pet italijanskih milja u tvrđ Jenihisar, avi kao da kaž u eš

Novom gradu. Pa kad bi neko od brać hteo neš od blaga da uzme, nikada neć dati e to e nijednome, a tvrđ je sigurna i dovoljno snabdevena onako kao T[red neprijateljima[471] ava i odgovorić svakome od njih koji bi hteo da dođ do blaga: "Sreć gospodaru, dok e e ni međ sobom vodite borbu.» nijednome neć biti niš izdato". Ali kada već u e ta neko od njih sedne na carski presto (bez smetnji drugoga), tada onaj kome je tvrđ poverena, uzevš ava i ključ caru ć ih doneti, od grada i od č eve, e itavog blaga. A car, obdarivšga, ponovo ć i e mu ključ poveriti [472] da onako upravlja kako je ranije za davnih (vremena) bilo. eve

[470]

XXXVIII glava: O poretku koji je u turskoj zemlji
Prva je stvar i red u turskoj zemlji [473] da car sve gradove u svima zemljama svojim sigurno držu svojoj ruci, posedajućih janič i i arima ili svojim vaspitanicima, ne dajuć i nijednog grada nijednome gospodaru [475]; ako bi neka varoš ograđ i grad u njoj, bila ena car ga držposevšga svojim ljudima. A ove janič koji su u gradu sam snabdeva, da ne i i are [476] bi imali potreba kad bi bili opkoljeni; vina niti ikakvog drugog pić u gradu nemaju. a A za drugo vreme osim opsade svaki ž ima svoju platu. Platu im iz carskoga dvora ivi daju za svaku č etvrtinu godine potpuno bez greš a daju im isto tako i jedno odelo ke, godiš A u gradu je ovakav poredak: postoji jedan koji nad svima upravlja, kojega nje. zovu dizdar, kao da kaž komandant mesta; drugi je posle njega č eš inovnik kojega zovu ć ehaja, kao kad bi rekao upravnik, posle njega su potom buljukbaš kao da kaž e, eš desetari, a ako bi bio većgrad, onda je viš na njemu dvorana i nemaju nikakvih drugih i e prihoda osim plate. Dizdar za svaki dan ima pola zlatnika, ć ehaja - za č dana zlatnik, etiri desetari - na osam dana zlatnik, a ostali pak na deset dana zlatnik, od toga moraju ž i iveti ne smeju dirati carsku zalihu, osim kad bi bili opsednuti. Isto tako sami moraju noć u paž ljivo straž ariti, a kra; kapije uvek da budu dva vratara, a kapija isto tako uvek da [477] zatvorena bude, osim kapidž ika; ako ko ide nadole ili nagore, nikoga neć pustiti bez e proveravanja. A ako bi bila kakva preš potreba pa bi trebalo da vojvoda uđ u grad da na e pregleda kakav nedostatak, tada ne mož doćs mnogo ljudi, jer ga neć pustiti, već e i e samo [478] sa č etvoricom ili petoricom. A ovako se gradovi carski snabdevaju, a isto tako i č itavo carstvo tursko, od najviš do ega najmanjeg: bio bogat ili siromaš svaki u carsku ruku gleda, a car pak sve dalje an, snabdeva, svakoga prema njegovom dostojanstvu i zaslugama. I tako nijedan gospodin nema po tome obič niš svoje nasledno. Mada neka velika gospoda imaju svoja aju ta nasledna (imanja), ali ne mnogo; i zato kad bi im car oduzeo (imanje), a mogli bi [479] pri sebi da zadrž svoju poslugu, ž tako sve do carske pomoć jer car uzme jednome kad e ive i, hoć a da drugome (kome hoć a onaj kojem oduzme, odlazi na dvor i provodi godinu e, e), ili dve na dvoru. Car opet oduzme od drugoga i da tome. A takvih kojima oduzimaju i drugima daju ima na dvoru oko dvesta i zovu ih mazul. I zato im car uvek pomaž e novcima te imaju međ sobom takav obič da se ni o č ne brinu, govorećmeđ u aj emu i u [480] sobom: "Ako bog da zdravlje caru, dać mi drugo e bolje". A razlozi su zaš im imanja to oduzimaju i drugima daju jer : [481] ko nepravdu č ubogima, tome najednome neć biti ini e oproš teno, već im car sazna), oduzima od njega i daje drugome; drugi razlog: ko carsku (č služ zanemaruje,[482], jer je svakome naređ kako ko ima da služs č bu eno i ime.

Postoji isto tako obič u Turskoj da kad ko ima sinove a postaju odrasli on ih uzima sa aj sobom u rat i predstavlja ih na carskom dvoru. Tada (car) daje svakome od njih onoliko [483] koliko ima otac, i još viš a nikome bez razloga niš neć oduzeti. A ovo je lič e, ta e na carska kontrola da svake godine š č gospodina iz svoga dvora na č strane alje etiri etiri svoje zemlje da posmatraju da se negde nekakvome ubogome č oveku ne č nepravda od ini njegovoga gospodara. Tada ova gospoda imaju pravo da kaž njavaju na smrt, oduzimanje imanja, kako ko zasluž A ova gospoda poslanici prozvani su hajfsorudž kao kad bi i. i, rekao isleđ i nasilja. A kad već u u svoje pokrajine, tada narede da se po mestima ivač dođ vič da oni kojima se nekakva nepravda č dođ k njima. I uredivštamo sve stvari, e ini u i [484] odlaze nazad na carski dvor (i bivaju) obdareni. Isto tako postoji obič kad bi dvoranin carski putovao ili iš po svojoj potrebi nekuda, aj: ao pa bi se desilo da bude ubijen na bilo koji nač tada onaj koji ga je ubio, [485] ako bi bio in, uhvać glavu bez milosti gubi, a č en, itava ona pokrajina gde se to desilo bez ikakvog oklevanja mora polož dve hiljade u carsku blagajnu, a to zato š to nisu spreč A iti to ili. [486] [487] velika gospoda imaju tako veliki strah od cara da kad bi i najniž carski dvoranin i nekome neš narednoj ovaj to odmah mora izvrš bojećse careva. A carski dvorani to iti, i gde bilo da dođ (malo ili mnogo), svuda im poč ukazuju po selima i gradovima, a to u ast sve iz opreznosti.

XXXIX glava: O uređ enju carskoga dvora
A na carskome dvoru ovakvo je uređ enje i carski savet je najviši najglavniji nad i č itavom njegovom silom. I š oni uč (ili odluč to (ć sve biti) uč to ine e), e injeno. Turci ih zovu vezirler ili paš i takva savetnika ima samo dva. A to car zato č da ne bi sebi alar ini [489] [490] [491] zadavao brigu sa velikim savetom, ne znajućč najpre i iju da posluš a na a, č da se zaustavi. Postoji na dvoru isto tako taj obič da nijedan paš niti ijedan emu aj a č inovnik niš novo ne ustanovljava, da se ne bi uprava dvora kolebala, već ta kako je izranije iz starodavnih vremena uređ toga se (i danas i svakad) drž i na tome ostaju. eno e Carski savet se nikada ne savetuje kraj cara, već njega daleko, i to samo ova dvojica u od drugome gnezdu,[492] ali ako je to napolju, onda imaju razapet naroč š [493] koji iti ator, nazivaju taniš č ik adiri, kao kad bi rekao š za savetovanje. A drugi š je veliki, gde ator ator se car pokazuje na polju, a zovu ga š epira. Pozvavštu poznate ljude preda se, pitaju i svakoga gde se š deš pa kad č sve to popiš š je ko pred njima rekao. A posle ta ava, uju, u to njih dvojica [494] međ sobom raspravljaju, pa š je (i š se uč najbolje II važ to u to to ini) nije, iznose sa sobom pred cara. Pa tek kad car sam razmotri to i kad se posavetuju zajedno na [495] č treba da se ostane, zaključ i potpuno savetovanje, odlaze emu ivš od cara i naređ uju š je potrebno, a car se sam o tome stara. to Kad god upadnu u (koju) zemlju i narod pokore, tada carski pisar odmah za njima ide i š god je deč sve u janič uzima, a za svakoga daje pet zlatnika i š preko mora to aka, are alje (u Anatoliju, gde ih vaspitavaju). Takvih deč biva oko dve hiljade. A ako od aka [496] neprijateljskih ljudi ne bi niš ta dobio, onda u njegovoj zemlji koji god su hriš i ć ani imaju deč od njih uzimaju u svakome selu, odredivškoliko koje selo mož dati ake i e
[488]

najviš da bi ipak broj bio uvek potpun. e, . A ove deč koje iz svoje zemlje uzima ake zovu č i posle svoje smrti sav svoj imetak mož svako od njih ostavljati kome hoć ilik, e e. [498] Ali one koje uzima od neprijatelja zovu pendž ovi posle svoje smrti ne mogu niš ik; ta ostaviti, već prelazi caru, osim ako se tako ponese i zaslužda bude oslobođ [499] taj sve i en, mož dati posle svoje smrti kome š hoć A na ove deč š su preko mora car niš e to e. ake to ta ne troš već oni, kojima su povereni moraju izdrž i, ih avati i potom otpravljata kuda se naredi. Onda ih uzimaju na lađ one koji na to pristaju, i tako se voze [500] i vež da se e, baju [501] u ratu tuku i na megdanu. Otada se već o njima stara car i platu im daje. Odatle bira za svoj dvor one koji su izvež i platu im poveć Mlađ starijeg mora sluš a koji bani ava. i ati, [502] poodrastu i dođ do muž u anskog uzrasta, te daje na gradove (za straž kako je već u), pisano. A na dvoru janič biva oko č hiljade, međ ara etiri kojima je ovakav poredak: oni imaju nad sobom hetmana, kojega zovu aga; to je veliki gospodin: ima platu deset zlatnika na jedan[503] dan, a njegov upravnik zlatnik za svaki dan; satnicima (daju) na dva dana [504] zlatnik, desetarima na osam dana zlatnik, niž ima na deset dana zlatnik. Isto tako imaju platu od cara svi njihovi sinovi koji prestanu da budu deč A nijedan [505] dvoranin kad aci. neš sebi dopusti ili skrivi, ne biva kaž oduzimanjem plate, već to njen smrć A ipak u. nijednog dvoranina ne smeju kaž njavati[506] javno već potajno, zbog drugih dvorana da se ne bi pobunili. Isto tako nijedan janič niti njihov desetar ne sme jahati na konju, osim ar [507] samoga hetmana i njegovog upravnika. Sve je to isto tako međ njima uređ u eno : jedni [508] su strelci, koji streljaju iz lukova, drugi su strelci (š iz puš ili) iz topova to aka (biju), neki iz malih puš neki iz velikih puš luč aka, aka nica, i svakoga dana moraju se pokazivati s oruž pred svojim hetmanima. I daje svakome svake godine zlatnik na luk, a uz to jem dolamu, koš velike gać nač ulju, e injene po njihovom obič od tri lakta platna i koš aju ulju od osam. Ima car isto tako na svome dvoru š stotina Tatara konjanika koji imaju nad sobom dva est hetmana, zovu ih gariblar subaš i svaki pod sobom ima trista (ljudi). A ovima je ime lari, garib jigitler, kao kad bi rekao sirotinja u služ Njihovim hetmanima (daju) po dva bi. zlatnika na dan, nekim drugima po zlatnik i po, nekima po zlatnik, nekima po polovinu pa sve do orta, a osim ovih sirotana nikoga drugog na carski dvor ne primaju, jer su svi ovi vaspitanici. A od tih vaspitanika bira š ezdeset odlič deč [509] u jednu č i zovu je nih aka etu solak, a njihovog hetmana solakbaš njegova plata je svakoga dana jedan zlatnik, a ovi a; pred carem idu s lukovima. Druga dvorska č je š stotina[510] kapidž dva su eta est ija, hetmana nad njima, zovu ih kapidžbaš svaki pod sobom ima po stotinu ljudi. Ovi i lari, jaš na konjima. Plata njihovog hetmana je za svaki dan dva zlatnika, a drugima na š u est dana zlatnik. Treć dvorska č viš reda izabrana je isto tako od onih vaspitanika, oni a eta ega isto tako jaš na konjima. Ima ih š stotina, dva hetmana imaju nad sobom, zovu ih u est ulufedžbeš svaki ima po tri stotine ljudi pod svojom upravom njihova plata je dva i i lari, po zlatnika za svaki dan, a ostalih za č dana zlatnik; ovu č zovu ustlafadž etiri etu ir. Č etvrta č (od ovih vaspitanika) još viš i zovu je sulah-darić ima ih trista, njihov eta je a a hetman je sulahdarbaš za svaki dan ima tri zlatnika plate, a drugi pak zlatnik, zlatnik i a, po, dva. Njihov posao je da vode konje pod carem, kada je potrebno, nekome padne tek za godinu dana ili za godinu i po jedanput da vodi (ili za dve godine). Peta č je i eta najviš zovu je spahi oglani, kao kad bi rekao gospodarski sinovi, i ovi na konjima jaš a, u

[497]

kao gospoda; ima ih trista, njihovog hetmana zovu spahilar subaš pet zlatnika ima za a svaki dan, a drugi po dva, po dva i po, (i po tri i po), kako ko zasluž a ovi imaju tu i, duž da idu za carem gde naredi sa sabljom, a isto tako s lukovima, opasavšse, i sa nost i strelama.[512] Nekome ispadne da jedanput na godinu dana nosi (ili za dve godine), svi su oni konjanici i siroti i svi (trpećkiš ili sneg) zajedno moraju noć lež oko cara i i u u ati [513] č uvati noć straž nu u ć utke, pa bila kiš bio sneg ili zima, svaki mora na svome mestu a, ostati; svake noćih je pedeset a ponekad sto, kada je potrebno. I niko se ne mora starati i ni o kakvo oruž sve to car snabdeva š kome pripada prema njegovome je, ta [514] dostojanstvu, bio on peš ili konjanik. A isto tako je i služ na konju prema njihovu ak ba obič aju. A one š jelo to nose zovu č negirler; ima ih osamdeset, njihova hetmana zovu eš č nigir baš njegova plata je dva zlatnika na dan, a drugih po zlatnik, po pola. eš i, Komornika ima pedeset, zovu ih ih oglanlari, njihova hetmana kihter baš on ima na i, svaki (dan) dva zlatnika plate a komornici po pola zlatnika, imaju takođ dovoljno hrane, e kao i za konje. Car isto tako sam ima hiljadu slobodnih konja iz godine u godinu pod svojim sedlima, i ove razdaju, kad je potrebno, sa sedlima i s opremom, a osobito kad je velika bitka. A konjuš ima dvesta, koji konje nadgledaju, a imaju takođ svoje konje ara e (naroč od cara; svaki ima na osam dana zlatnik, a najvišnjihovi gospodari se zovu ite) i mehterbaš i imaju na dan dva zlatnika. e Ima takođ š e ezdeset izabranih kamila koje nose carsko blago; svaka kamila ima š ezdeset hiljada u sanducima. A ima č etrdeset drugih koje nose kuhinju i provijant. Drugih ima isto toliko koje nose š atore (ili carske č adore); ove[516] isto tako nose trubač š [517] i ke atore [518] njihove sve potrebe, i nose č velika bubnja : jedna kamila nosi dva druga druga etiri dva; zovu ih košu koje bubnjaju samo kad je velika bitka. A onih[519] drugih (bubnjeva) , velikih i malih ima mnogo. A onih kamila koje nose oruž ima trista. Zato š nemaju je to nikakvih kola, da ne bi s njima zakaš njavali kada u rat idu. Oruž koji oruž č i prave ima š ara je iste ezdeset i svi su konjanici; njihovog majstora zovu dž ebedž i; on ima na dan zlatnik, a drugi na osam dana zlatnik a to tako uvek iz ibaš godine u godinu. A onih pak koji razapinju carske š atore ima š ezdeset, zovu ih mehterler, svi su konjanici, njihovog stareš zovu mehterbaš on ima na svaki dan pola zlatnika, a inu a, [520] drugi na osam dana zlatnik. Ima isto tako dvanaest izabranih zasamarenih ž ivotinja koje njegovu posteljinu i krevet nose, kao i novac koji treba da mu je pri ruci, kao [521] [522] njegovo lič blago; a ovih kamila š to nose ima č stotine no to etiri dvanaest , još to neš praznih, kad bi se nekoj neš dogodilo, da bi na njeno mesto bila druga. (I tako) oruž to ara (i) onih koji razapinju š atore, onda onih koji neguju kamile, kuvara, trubač ima na broju a trista dvadeset konjanika; a svih je dve hiljade i č stotine pedeset. Dvorskih janič etiri ara peš ima tri hiljade i pet stotina i neš viš (I tako je broj peš i konjanika carskih aka to e. aka dvorana oko š hiljada). est
[515]

HL glava: O boju i o turskoj pripremi

(Ovakav je borbeni red kod Turaka najviš za odluč bitku): Zastava carskih ima č e nu etiri, koje pripadaju dvoru. Jedna[523] je bela zlatnim slovima pisana, i ona je iznad svih, jer označ da je tu č ava itava carska sila, i zovu je alem-isandž to jest zastava č ak, itave sile. Druga je zastava crvena - dvorske konjice. Treć je zelena i crvena, č a etvrta ž i crvena, uta i ove su janič dvorskih peš I kad god se razviju te č zastave tu je i car međ ara aka. etiri u svojim dvoranima. (A vojska carskoga dvora) na ovaj nač (se uređ in uje): dvorski konjanici (stoje) pored njega[524], pred njim janič za njim kamile, a oko njih svuda ari, jarak (se nač i bedem); ispod jaraka veliki š ini titovi su u zemlju pobijeni (sablje su isto tako vrlo oš i pripremljene i drugo ratno oruž je bogato opremljeno, pa bi se zato i tre je [525] našmorali isto tako dobro pripremati), oko jaraka i svuda je nasut bedem nagore, i na ovom (bedemu) svuda su gusto pobijeni koč i puš evi, karnice su za topove (nač injene), da [526] bi se moglo gađ iz puš i postavljaju ati aka, nad velikim š titovima koplja i druge odbranbene stvari[527] koje su potrebne, gusto stoje, gađ iz lukova vrlo je gusto. anje Car pak osim svoga dvora ima dve vojske: jedna je anatoliska (s one strane mora), druga rumeliska. A pored ovog carskog ukopavanja s desne strane su se drugi peš nazvani azapi, to jest aci peš adinci, isto tako ukopali i koljem okruž kao i prvi, samo š (uvek) takvih priprema ili, to nemaju. A ovih je dvadeset hiljada i zjeni kehajmi. Za njima isto tako kamile i konji (idu), š na njima nose potrebne stvar i ovi azapi su skupljeni iz Anatolije, s one strane to mora. Postoji takođ i gospodar anatolski kojega zovu Anatoliji beglerbeg, kao kad bi e rekao anatolski gospodar nad gospodarima i uz njega svi su konjanici anatolski. (Pod njim je) dvadeset vojvoda i svaki ima svoju zastavu od cara datu; kraj njih ima pedeset subaš i svaki stoji pored svoga vojvode, koliko kojem vojvodi pripada. A ovih konjanika a biva na š ezdeset hiljada. (Svaki vojvoda a naroč paš ima svoj odred, i to blizu jedan ito a, do drugoga). A opet s leve strane s ove strane mora je jedan gospodar nad svima gospodarima, koji ima svoju zastavu i svoj odred. Zovu ga Urumili beglerbeg, gospodar nad gospodarima najvišposle cara a uz njega je osamnaest vojvoda svaki sa svojim odredom i sa svojom i [528] [529] zastavom , i tako u redu stoje kao š je i ranije reč to eno . Uz njih je pak subaš oko a č etrdeset, i svaki stoji uz svojega vojvodu, koliko kojem vojvodstvu pripada. A njihovih konjanika biva na sedamdeset hiljada), (koji su s ove strane mora) i sarahori, o kojima ć e se dalje govoriti. A pored cara s leve strane takođ su drugi peš azapi, biva ih oko dvadeset hiljada, i oni e aci su s ove strane mora skupljeni, to jest iz Rumelije i isto tako su se ukopali i koljem opkolili, kao i oni na desnoj strani. I kad car naredi nekim konjanicima da pristupe u bitku, tada bez oklevanja odlaze i tuku se uz veliku viku i bubnjanje. Carski bubnjari isto [530] tako bubnjaju da je međ njima tako velika vika i buka kao kad bi se zemlja tresla (ili u da neki grom bije. A tada) k njima š car dvorane na oklopljenim konjima da bi alje [531] posmatrali ko ć kakvo junaš poč e tvo initi i ko se kako držu borbi. A svaki ovaj držu i i [532] ruci buzdovan ili palicu (sokolećbez prisiljavanja[533] na borbu, a zovu ih č i), a i auš gde god su oni, kao kad bi bio i sam car, pa ih se (zato) svi boje, jer koga oni pohvale, svakome ć biti dobro, a koga pokude pred carem, toga nevolja snađ Njihovog hetmana e e.

zovu č baš Takvo je uređ tursko pri odluč bojevima. Sam car nikuda ne ide, auš a. enje nim nego je uvek međ janič u arima dok se borba ne završ i. I onda kada protiv ovakve poganič sile hrišanska sila krene, kao š je krenuo kralj ke ć to [534] Vladislav na Varnu, pa se bio tako protiv njih postavio s kolima da se okolo okruž io, a međ kolima su sve bili peš a na desnoj kao i na levoj strani sve su bili konjanici; i u aci, zato su uvek hrišanski konjanici pobeđ turske konjanike, dok se posle sami ne ć ivali upropaste, hitajućbez opreznosti na carske dvorane. Tako se i vojvoda Janko na i Kosovom Polju sam bio sukobio (i upropastio): porazivškonjanike, pohitao je na carske i dvorane (naglo i bio je poraž Zato znajte doista: ko god bi hteo s turskim carem[535] en). odluč boj da bije, morao bi drukč poredak da ima nego š su imali drugi, i tako bi ga ni iji to mogao s bož pomoćpotućdo nogu, jer oni imaju jednu slabost, o kojoj ni sami ne jom i i znaju[536], ali ja to dobro znam, jer sam to dobro video; jer [537] njihovi peš na bojiš ne aci tu mogu dugo izdrž zato š se za to nimalo ne pripremaju, već ati, to smatraju da uvek podjednaku sreć moraju imati. u
[538] Još jedna stvar nije njima sigurna, jer kad bi samo jednom carski janič bili potuč ari eni do nogu i ostali na bojiš turski car se nikada ne bi mogao povratiti da bi se negde tu, hrišanima suprotstavio[539], jer kad bi ovu vojsku izgubio, onda bi mu se sve hrišanske ć ć zemlje koje je on osvojio usprotivile i morao bi biti izagnat preko mora. Još jedan je nedostatak međ njima: kad bi hrišani njihove konjanike porazili, da ne hitaju na č u ć elo janič nego odostrag, gađ i ognjenim strelama kamile, koje bi ovako prestraš ara, ajuć ene ognjem poletele na č itavu vojsku i sve bi janič smlavile, a s druge strane tukućiz are i topova iz tabora (pustiti na njih gustu paljbu). Oni se toga nikad nisu dosetili[540], ali ja sam to probao na jednoj kamili, i raspitivali su se o tome, ali nisu znali" ko je to uč a inio, to se bilo desilo u vlaš zemlji. A tako je veliki strah međ njima kad č da hrišani koj u uju ć na njih hoć silno da krenu jer sami (dobro) znaju kad bi jednom[542] izgubili bitku i bili e [543] [544] poraž kao š je ranije reč eni, to eno , da se nikako ne bi mogli povratiti, kako je to i sam car ranije govorio [545].

XLI glava: Kakav bi morao biti pohod na Turke i kakvo uređ [546] enje
Ali kako razum uređ [547] č silu[548], to[549] kad se budete spremali na Turke, treba da enje ine [550] se č uvate da se optereć ujete oklopom, da nemate debela konjanič koplja, velike ka puš teš dizalice (i da ih ne uzimate), već sve stvari za rat i za odluč boj pravite ke, ke da an sebi (lake), č biste mogli bez optereć vladati. Jer su Turci takvim uređ ime enja enjem u [551] velikom preimuć stvu. Ako ga gonišonda ć ti uteć , a ako on tebe goni, onda mu , e i [552] neć umać Turci i njihovi konji eš i; su zbog lakoć uvek brzi, a mi smo uvek zbog e teš [553] konja i optereć oklopom lenji, jer dok imaš kih enja mnogo na glavi, tež ti je duh, ak a k tome ne č i svuda dobro ne vidišpa rukama i samim sobom zbog tež oklopa uješ , ine ne vladašJer se neki tako pripremaju, u potpuni tež oklop, kao da bi ga neko imao . ak osvajati sedećna njemu s kamom; međ i utim dobar č ovek č i junač srca treba da se ista na bori. Bolje je njemu da boju pristupi tako da mož č e asno, kad je potrebno, da odstupi i da

bude zdrav i da ponova započ š misli nego na jednome mestu da pogine stavškao ne to i olovan. Isto tako dobro znamo da se i Tatari tako pripremaju kao i Turci za bitku, i ne daju Turcima da ih okolo zaobiđ niti da km s boka pristupe, već moraju tućč u, se i elom u č elo, a lice u lice upravljajuć da bi (ipak) svako doš u bitku; i Tatari su isto tako na svojim i, ao konjima brzi kao i Turci, a k tome su junač i izdrž ni ljivi, i imaju veliko preimuć š stvo to se tako [554] pripremaju kao i Turci. Jer Turcima ne pomaž takvo uređ e enje; a zato su Tatari č odnosili pobedu nad Turcima, a hrišani nikada a osobito ne u odluč bici, esto ć noj i to zato š dopuš da naokolo budu opkoljeni i da se s boka k njima pristupi. to taju Kad vide opkoljene ljude i njihovo pripremanje, Turcima je naređ [555] od cara da eno (viš gledaju konje a ne[556] ljude. Pristupivšs obeju strana s kopljima i sabljama i e) i [557] drugim različ oruž da konje tuku i ranjavaju , (a posle toga im s ljudima itim jem laka [558] bitka biva), i zato se svako mora č uvati optereć od oklopa, š ć lako i" enja to eš [559] sam razumeti, jer kad tako optereć iz bilo kojeg en razloga sjaš , bez pomoćsam ne eš i mož ponovo da uzjaš . A u takvoj bici se ne nađ uvek (takav č eš eš e ovek ili) sluga (pa makar i) gospodinu, da bi mu mogao pomoć I tako ko god bi hteo da započ [560] s i. ne Turcima borbu, morao bi da napusti sav današ obič i da se pridrž ovoga š smo nji aj ava to viš spomenuli i narod takođ da za to ima i uč (Isto tako je znač i potrebna stvar da e e i. ajna [561] [562] [563] svi peš budu s kopljima , jer je korisnije aci nego mač . Za to je isto tako potreban dobro pripremljen [564] narod). I na taj nač bi mogli s bož pomoćodneti in jom i pobedu nad turskim carem. Međ utim to sve od kralja zavisi , jer on mora da bude obazriv ratnik, i najpre samoga sebe, a posle č itavu vojsku mora valjano[566] pripremiti i to osobito[567] protiv poganika. [568] Dobro je da tada kralj bude međ peš u acima, imajućpri sebi nekoliko desetina i izabranih junaka na konjima, i odatle sam nikuda da ne istupa, sem kad bi bila [569] [570] (velika) potreba. Jer kralj se mora razumno drž i u silnoj ati bezbednosti se č uvati, poš njegova rana ili kakva bolest veliku zabunu izaziva u vojsci, kao š kad je glava to to bolesna, č itavo je telo klonulo. Zato se sva gospoda i obič vitezovi moraju o tome ni brinuti, da ne tako snaž noga, već e mudroga i veš kralja biraju, a kad takvoga viš toga budu imali, da ga č uvaju kao zenicu u oku, ne dajućmu da rukama ratuje bez potrebe. i Is-go tako je potrebno kralju da ima pri sebi nekoliko desetina izabranih ljudi na oklopljenim konjima, koji bi se, odlazećod njega međ odrede, pokazivali vitezovima i i u opominjali ih u kraljevo ime da se junač bore, kao kad bi sam (kralj) bio pri tome. I ki [571] tako bi jedni odlazili a drugi dolazili da bi kralj uvek znao š se gde ta zbiva kao š to [572] turski car ima pri sebi svoje č e. I da ovi takođ budu tako valjano opremljeni auš e da bi neprijatelji, kad bi videli, mislili kao i drugi da je tu sam kralj i da zapoveda, (da bi im se [573] srč anost i odvaž smanjivala). A ako bi se nekome od njih nost u tome nekakva nezgoda desila, da (odmah) drugi na tome mestu bude. Videć tada[574] da turski car ne mož tako veliku vojsku skupiti za odluč boj, kao š eš e ni to govore o njegovoj velikoj sili kao da nema broja njegovim ljudima, š ne mož biti; jer to e
[565]

svaki gospodar hoć da zna (broj onih) koje ima da bi njima mogao (i umeo) dobro e upravljati. A kolika je opet celokupna turska vojska već (viš reč je e) eno.

XLII glava: O turskim brzim koljanicima[575], koje zovu akindž ije
Turci svoje brze konjanike zovu akindž to jest tekuć i oni su kao kiš pljuskovi koji ije, i, ni [576] padaju iz oblaka . A od ovih pljuskova velike poplave nastaju i brzi potoci š se to prelivaju preko obala, i š god dograbe, sve nose sa sobom, ali ne traju dugo. Isto tako i to turski brzi konjanici kao i kiš pljuskovi (niti traju) niti se zadrž ni avaju dugo, ali dokle zahvate, sve pokupe[577], opljač kaju, pobiju i uniš tako da za mnogo godina tu petao te zapevati neć e. Turski brzi konjanici su dobrovoljni i od dobre volje idu na pohod, svoje koristi radi. A drugi Turci ih zovu kogmari, to jest ovč jer se od (ovaca i) druge stoke hrane, a konje ari, [578] gaje za to da bi ih nekud na pohod pozvali; (tada) su gotovi i nije im potrebno naređ ivati, niti ikakvu platu im davati, niti im š naknađ tetu ivati. A ako neko neć sam da e ide na pohod, on tada nekome drugome pozajmi svoje konje napolice; pa ako š nagrabe to i donesu (smatraju da je dobro, a ako niš ne donesu onda) ovako govore međ sobom: ta u "Nismo imali[579] dobiti, ali imamo veliko zaduš (to jest otpuš je tenje) kao i oni koji sami rade i vojuju protiv kaura, i to zato š ih opremamo". I š god uhvate ili dobiju, kako to to ljude tako i ž osim deč sve za novac prodaju, a car sam za deč plać Ovi brzi ene, aka, ake a. jahačimaju takođ međ sobom komandire koje zovu dajdirir. i e u Postoje isto tako i vojvode od cara ustanovljene po svima pokrajinama. Najpre protiv hrišana: vojvoda smederevski i njegov pomoć vojvoda kruš ki protiv Ugra, a ć nik evač protiv Vlaha vojvoda nikopoljski i njegov pomoć vojvoda vidinski; protiv Hrvata i nik Karantanaca vrhovni vojvoda bosanski i njegov pomoć vojvoda sitnič I tako je dalje nik ki. po pokrajinama sve posednuto. Na moru je pak protiv Katalana i Italijana vojvoda galipoljski i njegov pomoć vojvoda korejski. (Ove vojvode) ili sandž nik akbegovi posmatraju sve pokrajine i znaju š se u svakome kraljevstvu deš A kad koji od njih ta ava. ulučvreme da mož nazarobljavati ljude, tada š poslanika caru, molećza pohod na i e alje i kaurske zemlje. Poš sasluš izaslanstvo, car im dopuš a poslanici, imajuć to a ta, i dopuš tenje, ne oklevajuć odmah naređ da se vič po gradovima, imenujućvojvode i i, uju e i pokrajine, hvaleć im taj pohod, govoreć "Bić odvedeni u bogate pokrajine i dosta i i: ete ć nakupiti[580] muš i ž ete ke enske č eljadi i svakojake druge hrane". I onda brzi konjanici [581] (ili kozaci) č i o tako hvaljenome pohodu i pozivanju, raduju se podvriskujuć i uvš i odmah se opremaju i kreć na ureč mesto, tamo gde je sam vojvoda. I tako ih u eno vojvoda, doč ekavših, snabdeva č i amcima[582] i drugim potrebama, koje su za to nuž i ne uredivštako sve stvari, zapoveda svakome za š ć ko biti upotrebljen. I prevezavšse i ta e i tako, kreć u hrišansku zemlju vodećih (vojvoda) sve do onoga mesta kuda je namislio. e ć i Kad prispeju, naređ im da se prebace na druge brž konje, jer svaki od njih dva konja uje e [583] [584] ima, jednog vodi, a na drugom jaš . A oni konji na kojima su prvo jahali e ostaju na tome mestu, jer ima drugih Turaka za to da ove konje gledaju, dok se oni natrag ne vrate;

a daju im za osam konja zlatnik. I vodi ih vojvoda malo dalje i tu im naređ da niš ne uje ta oklevaju i odredi im dan dokle ć ih č e ekati, pa udarivšu bubanj koji zovu talambas, i puš ih, i nastaje takva gungula od njih, jer se međ sobom guraju, jer svako hoć da ta u e bude napred a neki padaju i s konjima i tu ostaju. I razlete se svi kud ko zna [585], paleć i ubijajuć pljač i, kajući č i svako zlo. i ineć Vojvoda naređ da se na tome mestu mali š uje ator razapne, imajućsa sobom i nekoliko[587] izabranih ljudi, i to na dobrim konjima i č ekaju ih tu. A brzi konjanici k njemu vode, nose sa svih strana. Ali vojvoda, doč ekavših prema prvom naređ i enju, pljač (ili plen) sav š napred. A ko zakasni, taj onde ostaje, (a sam vojvoda nazad ku alje ostaje), pa uredivšodrede, idu lagano, oč i ekujuć(za sobom) neprijatelje. A ako bi ih i neprijatelji, gonećih silno, sustigli, okrenuvšse gada, sukobili bi se s njima; ako bitku i i ne mogu dobiti, onda naređ da se najpre [588] pobije sve roblje (ili plen) (kako) stari uju ljudi, (tako) i mladeža onda se sami rasprsnu kao vetar. , I tako im niko niš ne mož uč ta e initi, ali kad bi ih neko negde u teš gorama ili pri kim velikim vodama, ili na nekakvom moč varnom mestu sustigao, tu bi ih mogao poraziti, kli kad bi ljudi bili gotovi i krenuli (brzo) ka onome mestu gde pale i pljač kaju, s malo ljudi veliku bi im š prič tetu inili, jer se oni tada (raspucaju i rasture, a tada se takođ najviš e) e [589] boje, i veliki ih strah obuzme, jer su rasuti. I tako bi ih s malo ljudi mogao neko tuć i sve do samoga mesta gde vojvoda taboruje, pa se ni sam vojvoda ne bi smeo zaustaviti, (misleć da je velika sila, (jer ne bi umicao samdrugi). Eto tako se brzi konjanici i) spremaju na nas.
[586]

XLIII glava: O sarahorima, kao š su kod nas najamnici[590] to
Sarahori su kao kod nas najamnici (ili plać enici), a oni su takođ iz (broja) dobrovoljnih e brzih konjanika jer car kad č da se velika hriš uje ć anska sila kreć na njega ili bilo kakva e [591] [592] velika vojska , tada naređ da se vič po gradovima : "Ko hoć da prima platu, uje e e bić mu davana". I tada brzi konjanici odlaze caru i daju im na konja zlatnik za č e etiri dana, pa ih od toga vremena ne zovu brzi konjanici, jer viš nisu dobrovoljni, već e . sarahori, a plać im za svaki mesec, jer njihova služ ne traje dugo. Njihovo oruž je: aju ba je sablja, š titovi[593], koplje, poneki od njih imaju pancire. A car ih držpri sebi dok su mu i potrebni, a onda - isplativših - otpuš ih. A biva ih oko dvadeset hiljada (u odluč i ta nom boju. Stoje kraj (cara) s leve strane od janič (kako je to viš opisano). ara, e)

XLV glava: O martolosima ili o vojnicima[594]
Martolosi su hriš a osobito na krajinama [595] bivaju, i oni dobijaju platu na konja ć ani, zlatnik za osam dana. A plata im se takođ daje za svaki mesec (svakome) (bez e zakaš njenja), kao i sarahorima, ali njima služ traje dokle ko hoć Oruž imaju isto ba e. je kao i sarahori. Ako ko hoć viš da ima, to je u njegovoj volji. Ima isto tako i nekih e e

hrišana slobodnih, koji ne daju nikome niš a nikakvu platu ne dobijaju. Zovu ih ć ta, vojnici. Ovi caru služ i prazne carske konje vode, gde je potrebno. Martolosa i vojnika e ima na nekoliko stotina.

XLVI glava: O uređ enju turskoga juriš a
Turski car zauzima varoši gradove ne ž i troš i aleć kove zato da ne bi tu ostajao s vojskom dugo (jer se peš ne snabdevaju namirnicama, a konjanicima konji odlaze, kamile i aci mazge, a u to vreme bi je mogao poraziti sa svež i ujednač om enom vojskom s bož jom pomoć I pre no š bi imao da opkoljava ili zauzima on pripremi veliko izobilje svih i. to stvari. Topove isto tako ne voze uvek sa sobom osobito ne velike za ruš enje, i to zato š to su teš i teš se voze, ili nakupe međ kamile puno i izobilno svega; a kad prispeju pod ki ko u koji grad koji hoć da osvajaju, tu izliju velike topove, a i praha imaju izobilno), najpre iz e [596] topova razbivši razruš i i ivš zidine varoš ili gradske, dok mu se č dovoljno. A kad ke ini vidi da je vreme da se pusti na jurištada najpre naredi da se vič po č , e itavoj vojsci da se konji, kamile i sva stoka s paš dogna do vojske, (a to zato da im ne bi, dok se oni oko e juriš zamajavaju, kakvi neprijatelji konje pohvatali), a kad se to izvrš onda naređ da a i, uje se po drugi put po č itavoj vojsci oglasi, određ i dan juriš (da bi se svi pripremali), a ujuć a najradije biraju sebi petak. I oglaš i tako imenuju pri tome darove na ovaj nač ko ujuć in: zastavu iznese na zidine, tome vojvodstvo obeć avaju, a ko za njim uđ - subaš (to jest e tvo [597] starostvo ili pod vojvodstvo), treć š em eribastvo , a drugima pak novac, ne naznač i ujuć sumu, razdajućk tome različ haljine[598]. A š god tada spomenu, sve se bez greš i ite to ke izvrš(i ispuni), pa bilo da varoš i zauzmu, bilo da je ne zauzmu. Onda pak oglaš za uju same več ernje ili s več svuda po č eri itavoj vojsci[599] da se gusto natič zapaljene lojane u sveć svuda po vojsci, tako da (izdaleka) izgleda kao da zvezde gusto na oblacima[600] e [601] sijaju; (a to je znak sigurnog juriš I zato se te noći sutradan a). i spremaju za juriš anje preko dana[602] sve do več eri. A preko noćpak idu ka onome gradu sa svih strana ć i utke, istiha prilazećopkopima, i noseć pred sobom zaklone od pletenog pruć i lestvice snaž opremljene da bi mogli ić i a no i s obeju strana lestvica i odozdo i odozgo [603]. A janič pak idu ka onome mestu gde je ari zid probijen (ili zidine) i pristupivšporuš i enome mestu, č ekaju (ć utke) sve dok se ne poč dan pokazivati. A tada najpre tobdž poč gađ [604] iz svih topova. Poš se ne ije nu ati to topovi ispucaju, onda janič vrlo brzo jure na zid (po lestvicama), jer za to vreme ari građ pred topovima (č ani estom paljbom) odstupaju, a kad vide janič na zidu, okreć ' are u se k njima i tuku se zajedno s obeju strana. I tu janič mile sokolećjedni druge, a uz to ari i ide (s bokova) vrlo gusto streljanje iz lukova (iz puš aka), jer im (drugi) dodaju još pucnjavu i veliku lupu od bubnjeva i od ljudske vike. I ova bitka traje takođ jedan č e asić a najviš dva. A nadvladaju li za to vreme hrišani poganike, onda već e ć lagano slabe i malaksavaju Turci, a hriš se ojač ć ani avaju. I tako taj juriš traje do podne i dalje ne mož e trajati, jer municiju ispale, a poneki ljudi (bivaju) pobijeni, neki ranjeni, a svi se zamore. Kad vidi car da (juriš ne mož pobediti, naređ im da odstupe od grada, a topove s em) e uje ostalim priborom da odvuku od mora[605] i da natovare na kola. Skupivš ranjenike i[606]

naređ da se poš napred , a sam na tome mestu ostaje do noć a u noćpak sa uje alju i, i č itavom vojskom odlazi, da na njih ne bi iz varošili iz grada vikali. I zato uvek nač i ini [608] zasedu, ako bi ko iz grada iš ao da (ih goni i da plen uzima i da) se mož nekako nad e njima osvetiti. I zato se narod koji se nalazi u gradovima mora (veoma oprezno i) paž ljivo drž da ne izjahuje i ne izleć iz grada bilo kako[609]. Jer ako se od njega grad ati, e ili varoš jedanput odbrani, za duga vremena neć Turč na njega napadati. Koji pak (od e in Turaka u juriš ili u bici) osakać budu bilo kako u ruku.) U nogu, svakoga toga ć car u eni e snabdeti dobrim namirnicama sve do njegove smrti. (A ranjenike isto tako sve daje da se izleč i oporave, svima koji god su isto tako ma š junač izvrš svakome daju š je e ta ki ili, ta ko zasluž I takav je oblik (ili uređ io). enje) turskoga juriš a.

[607]

XLVI glava: O hrišanima koji su pod Turcima ć
Hriš (Turci) zovu kauri, a svima koji su pod Turcima car zna broj, koliko ih ima u ć ane svakoj zemlji. Caru daju danak na svaku godinu po č etrdeset aspri (koje Turci zovu akč č an: etrdeset) njih č jedan zlatnik; svake godine primi car toga mnogo stotina ini hiljada. A koji god mož da zarađ novac, taj daje zlatnik na godinu, osim dece i e uje ž enskih glava[610] i osim drugih prihoda, koji mu dolaze u njegovu riznicu na moru i na suvu i od srebrnih gora (i drugih stvari). Ovi isti hrišani daju i svojim gospodarima pod ć kojima su i koje zovu timarerler polovinu carskoga danka, a k tome desetak č itave svoje letine ili hrane. Rad nikakav ne daju[611] ni caru niti ikakvome gospodaru, niti (na njega) idu. A kada carska vojska ide (kroz njegovu zemlju), niko ne sme preko useva prelaziti (ili kvariti kakvu stvar), niti kakvu š nač tetu initi, niti kao zahvalnost uzeti š od koga, pa to makar tako malo bilo da ne bi stajalo ni novč a. Turska gospoda se toga (č ić uvaju) i neć e progledati kroz prste jedan drugome, jer neć da se siromaš e nima š č (kako teta ini poganicima, tako ni hrišanima). A kad bi neko kokoš ć jednu iz zahvalnosti uzeo, glavom plati,[612] jer car ž da siromaš budu na miru. Hrišani isto tako moraju opremati za eli ni ć carem mnogo hiljada tovarnih grla ili konja, hranu da to tamo prodaju za svoj rač po un, kojoj ceni im se odredi pravedno, ne č i im š I tako sve drž po tome uređ ineć tete. e enju (kako je bilo od prastarih vremena tako i do današ njega dana). Tako se bilo desilo za cara Murata da je jedna ž bila tuž jednoga azapa da joj je na ena ila [613] dvoru (u dvoriš tu) uzeo mleko i popio. Car je naredio da ga uhvate i da mu razrež u [614] trbuh (i da gledaju) ima li mleka u ž elucu, jer to nije priznao onaj tamo; [(i nađ je eno ono mleko u njemu), ali da nije bilo nađ to isto se imalo desiti ž I tako je jadni eno, eni. vojnik izgubio glavu, a ž mleko. A to se desilo kad se iš od Plovdiva ka Č ena lo rnomeru.

XLVII glava: O turskom razmnož avanju

Tursko razmnož avanje je nalik na more, koje nikad ne nadolazi, niti se smanjuje (i nikad u miru) ne biva, (već na različ mestima uzburkava, njiš i se ovamo i onamo). A se itim uć isto tako ni poganici nikada mira nemaju, uvek se (bune i) kolebaju. Jer mada se u jednoj pokrajini utiš ipak u drugoj o obale zapljuskuje. Gde je morska voda gusta i slana u a, nekim pokrajinama so od nje prave, a ipak ako č vodu ne zač delom slatke, so ne istu iniš mož biti; isto tako sve vode, lutajućpo svetu ovamo i onamo slatke bivaju i dobre, i za e i sve stvari potrebne i korisne, a kada u more uđ[615] i pomeš se s morskom vodom, sva u aju dobrota i slast njihova se gubi i postaju kao i druga morska voda gusta i slana. I Turci su nalik na to: nikada nisu u miru, uvek vode borbu iz godine u godinu iz jednih zemalja do drugih, a ako negde nač primirje, to je zbog njihove koristi, a u drugim pokrajinama ine sve zlo (izvode ili ) č ljude uzimaju, zarobljavaju, a š ne mož hodati - ubijaju. I to ine, to e [616] se deš mnogo puta godiš : ava nje deset do dvadeset hiljada hrišana dovode međ ć u poganike, pa pomeš i se, svi se pokvare kao i reč vode u moru, jer napustivšveru avš ne i svoju, pogansku primaju. I kad tako pređ[617] gori bivaju takvi hrišani[618] nego pravi u ć poganici. I tako sve to služnjihovom razmnož i avanju: dok jedni isluž drugi su isluž uju ili i druge dovode, a neki se o tome staraju (i druge dovode) da vode, kako ih nikada ne bi bivalo manje, kao š im je Muhamed naredio. to A povrh toga onih koji se svake godine dobrovoljno poturč nije mali broj, kao š se bilo e to desilo u Galati da je jedan č uveni kaluđ svetoga Bernardina svojim nevaljalstvom er doveo bio jednoga dobrog č oveka da izgubi ž ivot, jer su ga Turci bez krivice dali da se spali a njegova ž je ostala udovica. Onda je ovaj kaluđ primio Muhamedovu veru a ena er Hristovu pogazio, a onu udovicu je od poganika isprosio. I tako su mu je dali protiv [619] njezine volje, a potom je pak viš nego č e etrdeset mornara Katalanaca primilo pogansku veru. A ipak poganici nisu hvalili postupak ovog kaluđ era. I tako se Turci množ š se po tome mož videti, jer oni[620] uzimaju ljude, a ne stoku. A e, to e ko im to mož zabraniti, jer oni kad pokupe sve, brzo nazad odlaze; i pre nego š su e to hrišani spremni, oni onde bivaju gde treba da budu. A ako bi za odbranu od toga hteli ć [621] č uvati ljude, bila bi već š i gubitak; a teta (jer) dok zmiji glavu ne razbiješ dotle neć eš od nje biti siguran. I mada ć ponekad njihova konjica biti poraž ipak to nije nikako e ena, [622] [623] kraj, svakako ć se ponovo vratiti. e Ostalog se mož dosetiti. ete

XLVIII glava: Kako se car pokazuje svojim dvoranima na dvoru
Turski car ima ovakav obič na svojem dvoru pokazuje se dvoranima u dva dana aj: u nedelji, i tu svi dvorani moraju biti, stojećdaleko uokolo. A tu se isto tako prikazuju i i poslanici otkuda god bili, nosećdarove, pa poš se prikaž viš na dvor ne dolaze, sem i to u e kad bi (opet) hitna potreba bila. I tako č ekaju odgovor. A car se zato mora pokazivati, jer kad toga pokazivanja ne bi bilo, onda bi dvorani mogli imati nekakvu sumnju i bojazan da mu se nekakva nezgoda desila i da se neko drugi na presto popeo pre nego njegov sin. Pa kad bi i bolestan bio, ipak zato dvorani hoć da e znaju o njegovoj bolesti.
[624]

Carska imena na turskom jeziku: jedno je bujukbek, kao kad bi rekao veliki gospodar drugo - hunkjar to jest turski knez, treć - mirza, to jest sila, č e etvrto - sultan, to jest car, a [625] po pretku svome zove se Osmanoglu, to jest hetmanov sin. Neki ga zovu padiš to ah, je kao ime nad svima imenima, a to ime njemu ne pripada već samo bogu, Jer oni boga zovu jergok jaradan padiš (kao kad bi rekao zemlje i neba) svemogućstvoritelj. ah i

XLIX glava: O jedinstvu kraljeva poljskih s ugarskim
Ugarski kralj Vladislav i poljski kralj Olbraht jesu dva brata koja lež pod jednim srcem, e od jedne krvi potekli. Imajućtako veliku silu (bilo bi zaista bož kazna i veliko i i ja neč uveno č udo) kad se ne bi osmelili da napadnu turskoga cara i da se ne osvete za takvo prolivanje hrišanske krvi i za uniš ć tenje naroda, a osobito njihovih predaka. A svakako je dobro poznato bilo da dokle god je Stepan vlaš vojvoda drž Kiliju i ki ao Beograd u svojim rukama poljska kraljevina je sedela u miru kao iza š I dok isto tako tita. ugarski kralj drž u svojim rukama raš Beograd, ugarska zemlja je sigurna. Jer Dunav, i ki Sava i Tisa, Drava, ove č reke su kao zatvori. etiri Ali bi zato trebalo Beograd, kao ključ ugarske kraljevine, drž u velikoj paž Jer ati, nji. poganici ne spavaju, jer je kraljeva duž da se o svima podanicima stara i da ih uvek nost opominje i brani. A za to nema drugog pravilnijeg puta nego bratska sloga i jedinstvo i ljubav svih hriš da bi od poganič ruke bili oslobođ ć ana ke eni. Ne kao kralj Matija, koji je ostavio poganike, a rat vodio protiv hriš ć A oč ana. evidno su uzrok tome bili sveti otac papa Pavle Drugi i car rimski (Fridrih, obojica slavni spomena), jer su doveli do toga da Matija vodi borbu protiv Č (proglaš i ih za eha ujuć jeretike kralj Matija slavnog spomena), pa kad ove nije mogao pobediti (i sebi pokoriti), okrenuo se na austrijsku zemlju protiv rimskoga cara. I tako je međ hrišanima bila u ć borba a poganici su svoju silu umnož avali, jer pod zastorom vere hrišane lakomstvo i ć prazna hvala vode mnogim rđ avim stvarima. [627] Telos[628] Ova hronika pisana je najpre ruskim pismom godine 1400. od rođ Gospodnjeg. enja
[626]

Napomene
[1] svetoj veri. [2] osudi.

[3] PAL imaju posle predgovora glavu: Prvi poč Turaka... etak [4] zasluž ne. [5] č ine. [6] noć ivaju; noć straž č nu u uvaju, klanjanja obavljaju. [7] mrtvih. [8] kao u prvoj nedelji petak svetkuju, milostinju daju kao. [9] odbač eni. [10] goveda ili neč psi. isti [11] korisnije bi bilo. [12] nego takvim ljudima. [13] PAL imaju ovde dodatak na poč etku. [14] tada. [15] PA 45 godina, a prema nekima 34, a prema drugima 40 i sedam stotina (A š est) godina je svoju nauku raš (A š irio irio). [16] vaš grob neka bude pored puteva. [17] zato da biste pored mene. [18] budite novi izabrani bož Izrailj; bić bož voljeni novi Izrailj. ji ete ji [19] jač ati. [20] Muhamedove vere. [21] gde. [22] tada. [23] naređ da se zakune. uju [24] hramovima. [25] ulazi.

[26] smeta. [27] tada. [28] za koju bi se uverili (da je to č inila) ubrojena je međ slobodne ž i morala je u ene strahovati za glavu. [29] isto tako neki idu u hram a neki ne idu. [30] zaš uju. tić [31] đ avolski blagoslov. [32] iz rata. [33] muč imo. [34] pogledaju. [35] ž agora. [36] rasprave, posla, ž rtve. [37] u svakom. [38] ko. [39] hram. [40] U RA dolazi ovde opš irniji dodatak. [41] verujuć i. [42] ovim reč ima [43] rastvorile i prenosile ga. [44] prosvetliti. [45] velikih. [46] baš make, kao da su bile nekakve sandale ili cipele (?). [47] sandale. [48] izbavi nas iz ruku neprijatelja tvoga svetoga krsta.

[49] volju ispunjavati. [50] Muhamed je isto tako tri puta Buraka binip (pojahavšBuraka — konja) bio na i nebesima, kao kad bi rekao naš jezikom: sevšna nekakav vihor. im i [52] (jer to njima) služ i. [53] jedan drugom ne idu na ruku. [54] hvale se. [55] uspeva. [56] pazite. [57] ima č kraja; na č kraja ć se zaustaviti. etiri etiri e [58] kraj. [59] ž ivahno. [60] to jest. [61] tamo ć dostojanstveno. e [62] ljudima. [63] o njihovim zborovima uč enjaka ili doktora i monaha i o njihovom raspravljanju o svojoj veri. [64] za ono vreme. [65] ovako o Muhamedu. [66] pristalicama. [67] nad prorocima, za natproroka. [68] u svima poljskim rukopisima ovo mesto je pokvareno, a u K ispuš teno; u M č itamo: „biraju rđ Busromane iz naš grobova i nose ih u kaurske grobove, pa opet biraju ave ih dobre kaure i nose u naš grobove". e [69] ustati. [70] nisu hteli biti.

[71] Taj isti Salih. [72] š odnosi. to [73] U PAL ovde je opš irniji dodatak. [74] pod njihovim zapovedanjem; potč injeni. [75] s tuž bom. [76] ne uzevšniš sa ž ć i ta, alošu. [77] njima dođ opet ć biti upropašen. e; e ć [78] od nevinih. [79] krive. [80] ne sme. [81] turskome caru niš se viš ne sviđ nego damu se od velike gospode č i ta e a ast poš tovanje zajedno s darovima pruž aju. [82] takvi darovi međ hrišanima i poganicima ne pokazuju ljubav, već u ć jedino poš tovanje. [83] car ... lukavo ide kao u krug. [84] muč eni. [85] nagraditi, platiti i vratiti. [86] bila i jeste. [87] grč koga. [88] vrste ili roda. [89] radnika za sejanje i krč š enje uma. [90] imao razapet. [91] kad je ovaj bio iznesen. [92] ne samo da su njegovi iš nego i tuđ tuđ li, i; i.

[93] ubogom. [94] slobodno. [95] ide. [96] na livadu. [97] reč eno. [98] donese. [99] im naredi. [100] vladanje za pape Benedikta godine 1500 a neš kasnije za pape Jovana 220 je to umro; L daje druge datume: za pape Benedikta leta gospodnjeg 630, a 18. godine cara Iraklija; i bić do volje bož e je. [101] Potom je Otoman umro, a posle njegove smrti njegov sin po imenu Mustafa. [102] poroda. [103] nad svojim susedima, svojim bliskima, i ovaj je bio drugi turski car. [104] naredio je. [105] vremena (u ovo vreme). [106] starijima. [107] ljude. [108] do toga doć(nije mogao). i [109] najpre jednu. [110] pobećili otić i i. [111] razdelivšse na stremen i doč i ekali ih. [112] osvojio. [113] voljom. [114] Majci bož u hram uvedenoj. joj

[115] o miru (su međ sobom raspravljali). u [116] buzdovan ili š tap. [117] međ se. u [118] s poč ć odnesu do groba. ašu [119] odmah se nazad. [120] tu ga; oca svoga je zadavio. Njegov otac je progovorio rekavš „Č nebo, nebo i: uje č zemlju: otac me je oslepio a sin me je zadavio". uje [121] mitropolitu. [122] da ti naređ ujemo. [123] traž iskrenim srcem traž e; e. [124] oca svoga. [125] s velikim milostinjama. [126] podignut i za sveca drž an. [127nazivali. [128] poč ast. [129] privrž enost; tada podanici. [130] skinuti. [131] ovoga pustinjaka. [132] i ubio ga je i mnogo drugih oko njega; i tu je bio ubijen i mnogo drugih pored njega. [133] car ih je obdario. [134] dao ih je poseć i. [135] skupljajuć i. [136] doš na. la

[137] prisiliti. [138] ne mož biti sloga. e [139] junač verno i poš ki, teno; snaž verno i poš no, teno. [140] ... značovo: nebeska munja... i [141] veliki mermerni stub. [142] u mojoj nevolji. [143] već je to stvar. a [144] glavu knezu Lazara. [145] Sreć gospodaru. ni [146] kao spomen na pogibiju oca i brata svoga. [147] stub. [148] iš č e. ezoš [149] sazidan. [150] budem (pozivao). [151] PAL imaju ovde većodeljak kojega nema u drugim rukopisima. i [152] vest. [153] nije mislio. [154] (nikakvo) zlo uč initi. [155] drugoga. [156] iz velike ž alosti. [157] umorio. [158] istoku. [159] najpre.

[160] ostavio. [161] krenuo je. [162] u grč zemlju, jer je i sam bio Grk. ku [163] zovu se na grč jeziku staroslovci. kom [164] doš su. li [165] Izraza "po stu ludu" (od stotine naroda) u drugim rukopisima nema. [166] cara. " [167] prenositi. [168] sultan, naš jezikom nazvan ž im oldan (š ibenik). [169] za njegove vladavine. [170] idolopokloniš idole, tvo; [171] ali ć ipak. e [172] onda ć Grci ostati nevini. e [173] u ljudima i hrani; pretrpeo je u ljudima od Turaka u vlaš zemlji; pretrpeo je u koj ljudima u Vlaš pretrpeo u ljudima i hrani svojoj. koj; [174] koja. je bila Carigrad. [175] silnije. [176] divnih. [177] PAL imaju ovde većodeljak kojega nema u drugim rukopisima. i [178] dozidao; opremio. [179] veoma su dobro međ sobom bili. u [180] (u onom) prijateljstvu. [181] opremio niti snabdeo. [182] odnese.

[183] glasnik nije mogao tako brzo da stigne č onome kome je bilo nalož te im je ak eno, očizvadio pohitavšiz č rđ tine; glasnik bez odlaganja, brzo jaš i i menjajuć i i iste avš uć i konje, nije mogao ovome da stigne. Već im bile očizvađ Iz neke pakosti ovaj su i ene. poganik je pohitao. [184] pohitao., da im je očizvadio. i [185] toga poganina. [186] zajedno. [187] pohitao. [188] do grada Plovdiva. [189] povlač Vrać e; aju. [190] jer se dalje bez š ne bi mogla vratiti. tete [191] to č inio. [192] poseč pohvatani. eni, [193] pet stotina; š stotina. est [194] L ovde daje većdodatak, kojeg nema u drugim rukopisima. i [195] donesena su. [196] (carski) suž nji. [197] veselo. [198] do sedam. [199] boj; rat. L ovde daje većodeljak, kojega nema u drugim rukopisima. i [200] stupi. [201] M još dodaje: Zato je bio car otiš u kaluđ govorećda nije dostojan da bude ao ere i car kad nije bio u tome boju. [202] idu. [203] M potom pak, povrativšse iz ovog ludač zamora, ide svaki u svoj brlog. i kog

[204] u boju. [205] M dodaje: budućmlad, ostavivšjanič u Jedrenu. i i are [206] zakaš njenje. [207] odlič nije. [208] savetnicima (njegovim) koji su s njim bili. [209] uze. [210] zbog č ste se tako pobunili. ega [211] vaš za tvojih ih; [212] (preko) stare. [213] zelenilo; hladnjak. [214] zelenilo i liplje. [215] zeleni hladnjak. [216] o kralju Vladislavu kako je po nagovoru pape Evgenija i Janka svoga vojvode i druge duhovne i svetske gospode, prekrš i primirje, krenuo na Murata, pa je tamo ivš poraž i ubijen. en [217] laskavci. [218] ne pamtiš . [219] ž . uriš [220] kako sam uniš zemlju uzeo pod svoju vlast. tenu [221] do vremena dok traje primirje; do vremena kada ć se završ primirje. e iti [222] na njegovom savetu da se zaustavi. [223] u malom broju. [224] skupocen, sa slikama unutra, zlatom i biserjem izvezen (tj. š ator); najskupoceniji biserjem, zlatom, slikama, unutra izvezen. [225] na vetru.

[226] pet stotina [227] neć kod kuć lež već emo da se krenemo na poganike. emo e ati, hoć [228] PA imaju ovde opš irniji dodatak [229] dolinama [230] Kad vide to Janko da su se janič pored klanca namestili, potpuno je upropastio ari kralja svojim savetom da bi potom sam u kraljevini zapovedao. [231] u skoku je k njima jahao [232] i hitajućtako; gurali su se jedni za drugima da bi š pre na njih udarili, i tako su i to doš na one jarkove i tamo su jedini za drugima u njih upadali. li [233] 30 hiljada. [234] gospode [235] birati. [236] Kukrihader, kao kad bi rekao grbavi odrpanac, Kukri, kao kad bi rekao grbavi č ovek. [237] skupocenom. [238] Kad su je neki videli. [239] imao je na svome dvoru jednu boju crnu a drugu crvenu. [240] doneo. [241] zemljoposednicima. [242] Zbog ovog je i danas svima veoma ž ao. [243] s mojima; sa svojima. [244] kad vam moj savet u to vreme neć izgledati koristan. e [245] da mu da (swoidrang — ?) i slobodno kretanje. [246] da bude pomagan. [247] nego nekoliko.

[248] i trajao je. [249] do subotnjeg več ernja. [250] otiš ao. [251] i tu je Janko bio uhvać i izveden preda nj. en [252] veliku nezgodu. [253] PA imaju ovde većdodatak. i [254] brinuo, ali je ratnik bio znamenit i sreć zadatu veru nikome nije održ an; avao. [255] nikad im nije smetao. [256] ne verujem. [257] staroslavni. [258] govore. [259] zidare. [260] ljude. [261] poč nositi. eo [262] velika. [263] (da bi trgovci) mogli (svoju) robu (voziti). [264] nisu hteli pokretati; ostavili na miru. [265] dozida (do kraja). [266] a kad ga osvoje, do temelja da ga sruš ili da ga posednu. e [267] za odbranu (se nisu spremali). [268] imanje (imajuć i); [269] dozidao (do kraja). [270] lađ a.

[271] hiljadu i po konjanika. [272] posla. [273] svakako naš pomoć malo se Turcima pomoglo. om i [274] lepak; igle; valjci; podmetač i; [275] na dvoje se deli. [276] za (jednu) duž . [277] P i neš ranije A — imaju opis Carigrada. to [278] kad videš tada drugi njegovi komandanti., uplaš i e ivš [280] naoš i se. trivš [281] Turč in. [282] naš misao. a [283] Ladislava, koji je bio posle kralja Vladislava. [284] pobili su ih mnoge, pa su i turska gospoda dobila svoje. [285] osobito s velikom silom. [286] zajedno sastavi. [287] Potom. [288] koje mu se potč inilo. [289] muš karce odvojeno u-prokope s jedne strane, a njihove ž iza njih zasebno. ene [290] muž evima. [291] (na imanju) š tete. [292] 1700. [293] gospodaru. [294] ali to nismo smeli, jer smo bili mladi.

[295] ostale. [296] drugi mladić i. [297] i ovi mladić dogovorivšse međ sobom, imali su i, i u [298] ili ć postati. emo [299] Niko drugi već velika okrutnost tvoja i neiskazana ž alost naš koju imamo; niko a drugi nego velika ž alost naš a. [300] izvadivš i. [301] udovi. [302] oduzmu. [303] š ator. [304] obrič i laskavo i neverno, sveč ga uveravaju da ć tu biti bezbedan i danju i uć ano e noć dokle god se njemu bude svidelo i još e su ga uveravali: „Za š god nas budete u viš to molili, rado ć za vas uč emo initi". [305] (su) ga zadrž ali. [306] preko njegove volje i naređ enja. [307] od Jankovog starijeg sina Vladislava, Matijinog brata, kojega je za to dao kralj Vladislav poseć a i sam je ubrzo otrovan umro. A kralj Vladislav uhvativšMatiju uzeo i, i ga je sa sobom u Č ku; budućtamo u tamnici, ubrzo je posle toga postao kralj. eš i [308] ne bi dobili Turci. [309] pakosnom. [310] onaj troš okrenuo. ak [311] za ime (njegovo). [312] Zato su sada. [313] ukopavšse. i [314] postavivš i. [315] odmah.

[316] najveć i [317] starijeg [318] pre nego š su. to [319] Potom su poč janič da bež eli ari e. [320] na jednu gomilu bili su slož pod nastreš eni nicom [321] sami. [322] Kad su videla grč gospoda da se turska moć ka umnož nač su bili zidove od ava, inili jedne morske obale pa sve do druge, ali ne osobito sigurne i snabdevene. Tu zemlju pak zovu Peleponez. Sve od vode do vode nač injen je zid, ali ne siguran. [323] A u toj zemlji vladao je Dimitrije despot, ili da se kaž (drukč gospodar one e ije) zemlje. I ovaj. [324] (se) izgubio. [325] Ovaj despot. [326] sa [327] dade odgovor. [328] kako najbolje mož e. [329] opkoljen. [330] podigne; doveze. [331] tuč . [332] ne nadajućse. i [333] naredio da se poseku. [334] kao š je u drugim gradovima č to inio. [335] nedaleko od Negroponta ili Evbeje, gde je bilo najslavnije mesto Halkidija (Halkida); ljudi ove zemlje bili su veoma borbeni, pa hotećtada kao da poplaš Turke, i e poslali su svoje izaslanike k njemu s darovima. [336] naredić da (im) se prebiju. u

[337] osvajajućgradove. i [338] do Moreje smo stigli, zbog č smo dosta muke imali; pre nego š smo despota ega to Dimitrija stigli i opkolili u jednome mestu; — do Moreje prispeti, a ipak smo tu dosta muke imali dok smo despota Dimitrija opkolili u jednom mestu koje zovu Misitra. [339] obeć avajuć i. [340] Cham (stalno tako u ova dva rukopisa). [341] mada s Turcima iste vere. [342] preduzeli. [343] upotrebiti zbog sloge i dobrog uređ enja. [344] zbog velikih i neprolaznih planina. [345] pod gorom zaglibila. [346] sve stvari sa blagom sa kola. [347] s planine na planinu. [348] valjanih; na kojoj je bio deo carskoga blaga. [349] drugog osim tog. [350] velika. [351] zaustavio se i pitao š je razlog zadrž ta avanju. [352] (je) č uo. [353] da samo vojsci ne bude smetnje. [354] U M je k tome još dodato: „kao š pri tome biva". to [355] bila veoma lepljiva; ž itka. [356] radi otpoč inka. [357] darovao je. [358] tri.

[359] dvadeset hiljada. [360] tako da je. [361] k Trapezuntu i tu smo. [362] posmatrali. [363] Potom je onda car. [364] sto pedeset hiljada. [365] i poslao ga je. [366] nekako. [367] zbrku u pohodu. [368] doš je i javio za služ ao benika. [369] i nekoliko strela. [370] iz sluč te je nesmelo. aja, [371] pa ipak. [372] pod pazuho, zahvatajućmalo tela. i [373] doš i k njemu od velike ž avš alosti je. [374] zapalivših. i [375] najpre; na njegove grudi. [376] topio mu je vreo vosak na oč i. [377] izmiš ljajuć mu uvek nove i nove muke; u surovim mukama. i [378] potom su ga. [379] (su) nosili. [380] stigli smo č (do Eufrata). ak [381] sastati.

[382] car nazad odlazi. [383] na obalu. [384] sa č itavom vojskom. [385] jedinog, jednookoga. [386] vrlo š iroka. [387] Hamzabeg, koji je vladao nad carskim lovcima. [388] Utom je otiš ao. [389] 45, trideset. [390] iziš li. [391] mestu ili prestolu. [392] s druge strane. [393] zato. [394] skoro smo se, [395] dok se nisu. [396] janič svi prevezli i k nama prebacili. ari [397] a ipak dok do toga nije doš lo. [398] nije mogao pomoć i. [399] nas. [400] k njemu prispeli; prebacili (smo se); opremili (smo se). [401] videć i. [402] potom je. [403] pre toga nisu bili. [404] ih se bojali.

[405] potom. [406] sekuć sekućda su. i; i [407] do nekoliko; sto hiljada. [408] tako da su. [409] pobegli. [410] poverivš i. [411] a u to vreme. [412] sv. Pavle iz potopa isplovio i zmija ga. [413] a. [414] Đ e Skenderberg drukč Kastriot, Skender sin Ivanov. urđ ije [415] i imao je. [416] pokorivšsve knež i eve. [417] arapske zemlje. [418] A u to vreme desilo mi se da sam uš ao. [419] da s njim sedim. [420] doš ao. [421] dođ e. oš [422] ugledavših. i [423] izić i. [424] i tu su seli. [425] neć emo. [426] kao sigurnu stvar. [427] a pamtite ove moje reč i seć ih se, jer sam ja isto tako hrišanin kao i vi. i ajte ć

[428] Zatim sam od njih otiš ao. [429] gospodina. [430] setili su se sa mnom. [431] ali nisu znali. [432] je (tj. zemlju).. [433] a ja sam bio od njega ostavljen. [434] odmah; najbrž e. [435] stanovali. [436] kraljevska. [437] naredio je da se tu izliju; naredio je da se tu liju. [438] peš iz grada pojurio je po zastavu; peš se borio s jednim janič ak ak arom, tukućse o i zastavu. [439] tako su se drž tako su se obojica dobro drž ali; ala. [440] zajedno. [441] da su grad i varoš tako branili da im nije mogao niš uč ta initi. [442] potom. [443] Ima na moru ostrvo Evbeja, na koju je car krenuo i [444] kada je brojano. [445] jednome gospodinu po imenu tetreik sinan. [446] sva blaga, tovar njegov. [447] č puta sto hiljada; č etiri etrdeset hiljada. [448] car. [449] č etrnaest hiljada. [450] a to je govorio o onima.

[451] I bojao se. [452] č etrdeset. [453] Tada je naredio. [454] imalo ne poć za rukom. i [455] sa svim hriš ć anima. [456] Ali kad bi već . [457] pozvao. [458] papi. [459] koliko je lapa bilo, svi su bili svetitelji. [460] u njihov stan. [461] svi bi od njih otstupili i hrišanima se okrenuli. ć [462] izvoli dati. Osvojio je isto tako dvanaest kraljevina u Maloj Aziji, to jest Pont, Bitiniju, Kapadokiju, Paflagoniju, Ciliciju, Pamfiliju, Lljkiju, Kariju, Frigiju i Helespont ili Moreju. — A ima ovde dužodeljak. i [463] imali raspru međ sobom. u [464] vlada i vladao je; već za moje vreme onda vladao. je [465] a u Ugarskoj Beograd. [466] pa bi vodili borbu; onaj. [467] svakojako nijednome od aih. [468] A to je č itavo blago carigradsko. [469] to jest novi dvor ili grad; ima veoma siguran i tvrdi grad, koji je Muhamed bio sazidao kad je Carigrad osvajao. [470] A kada bi koji carski sin. [471] Neć ga dati nijednome, jer ć grad tako č e e uvati kao pred neprijateljem. [472] vratiti; poveriti.

[473] Na svaki nač je dobar poredak i veliki red u turskoj zemlji, a prva je stvar. in [475] za svoje ne daje. [476] da bi imali sve potrepš tine. [477] kapidž za izlazak. ika [478] osim. [479] mogu li. [480] drugo imanje. [481] prvi razlog. [482] zanemaruje; a ko tada rđ služili (služ zanemaruje, tome ć car služ avo i bu) e bu uskratiti i imanje oduzeti. [483] ili drugi put. [484] Pregledavšto, vrać se. i aju [485] od koga je ubijen. [486] i carska pretnja. [487] najviš i. [488] takav red i poredak; upravljanje. [489] pretrpavao (brigama). [490] jakim. [491] (č pitanje. ije) [492] u jednoj zgradi. [493] u naroč š itom atoru. [494] sama dvojica. [495] razilaze se [496] toliko.

[497] potpune dve hiljade. [498] uzimaju. [499] da se tako ponese da bude oslobođ en. [500] uč e. [501] ih snabdeva. [502] viš e. [503] svaki. [504] drugima. [505] nijedan; svaki; valjan. [506] pogubiti; pogubljivati. [507] Ima međ njima još u ovakav red. [508] velikih puš aka. [509] odlič konja, deč odlič deč nih aka; nih aka. [510] dvesta. [511] pod sobom. [512] s lukovima i strelama da nose, opasavšse;sablju, luk i strele da nose; opasavšse. i i [513] biti u redu. [514] (prema njegovoj) služ bi. [515] hranu ili jelo. [516] ovih ima sto i one. [517] stvari. [518] A imaju isto tako i č velika bubnja. etiri [519] Ali.

[520] kamila. [521] č hiljade. etiri [522] dvadeset. [523] Prva. [524] cara. [525] jarka. [526] ostavljaju. [527] (drugo), oruž je. [528] svaki sa svojim odredom; a imaju isto tako duž koplja nego naš skoro za lakat, a a a, to zato da bi naš mogli dohvatiti, a da svaki sam stoji i svoju zastavu drž e i. [529] prvi. [530] međ njima su isto tako i carski veliki bubnjevi. u [531] pokazati. [532] topuz. [533] junač i xrabreć sokolećkonjanike ga borbu. ki i; i [534] Turaka. [535] s Turcima. [536] nedovoljno dobro znaju. [537] a to je da. [538] Odavde pa do kraja glave u PA je drukč I zato dok je njihovo ljudstvo na ije: bojnome polju svež ne treba se na njih bilo kako ž e, uriti, jer kad je u njima velika strahota i pravič (pripravnost), moraju veoma junač biti i nazad ne mogu stupiti. — nost ni (Dalje ide kao u gornjem tekstu). [539] smeo suprotstaviti. [540] ne doseć aju.

[541] ali nisu mogli saznati. [542] jedanput; ipak; samo jedanput. [543] kao š sam ranije rekao; kao š je ranije reč to to eno. [544] nekako; nikako. [545] Ovde se u C nalazi dodatak o pohodu na Bogdana Jednookog. [546] Na poč ove glave u PA nalazi se dodatak. etku [547] razum i red. [548] i zato kad razum i savetovanje sve (uređ uju). [549] znajte. [550] opteretite. [551] lako uteć i. [552] turski konji. [553] velikih. [554] isto tako. [555] Turci imaju to naređ enje. [556] nego, [557] seku; a ne ranjavaju. [558] lakš a. [559] ni iz kakvog. [560] vodi. [561] s vilama. [562] vrlo potrebne i korisne. [563] nego iš ta.

[564] (potrebno je) imati razuman i naviknut i izvež (narod), kao š Turci imaju. ban to [565] zavisi, i da se ne oslanja na hetmane. [566] dobro. [567] najpre prema gospodu (bogu), zatim. [568] nekoliko stotina, ako hiljada ne bi bilo. [569] znatna. [570] velikom. [571] u vojsci. [572] Kao š i turski car č i pri sebi ima takve ljude koje š do odreda, opominjuć to ini alje i ih da ovi budu tako valjano pripremljeni. [573] onih izaslanika. [574] Znajte isto tako. [575] brzim konjanicima ili kozacima. [576] s oblakom. [577] popale. [578] put. [579] Ako nemamo. [580] dosta ć nakupiti svakojakog blaga, dovešemo. emo ć [581] potskakujućljudima. i [582] ć doć sedi sam.. e i; [583] stigli. [585] xoć e. [586] tatori. [587] nekoliko stotina.

[588] redom. [589] mogli bi ih napadati tukućih, mogao bi ih tućnapadajuć ih. i i i [590] U A nema cele glave. [591] isto tako kada xoć da skupi svoju vojsku da bude već nego š je bila. e a to [592] po č itavoj njegovoj zemlji. [593] č sablje. iste [594] K i A nemaju ove glave. [595] u pogranič ju. [596] naređ da se razruš uje e. [597] a drugima opet druga dostojanstva. [598] i drugu odeć i različ darove. u ite [599] da sutradan poste, pa poš proposte č dan, kada pak več dođ to itav e e. [600] nad oblacima; na oblacima. [601] ili i celi drugi dan. [602] priređ sebi svuda gozbe, už uju ivanje. A kad se dovoljno najedu i napiju, tada se— grlećse i ljubeć i i—opraš jedan od drugoga, kao da viš nikad jedan drugoga neć taju e e ugledati, i tako ostaju. [603] s obeju strana, a drugi i odozgo i odozdo. [604] pucati i gusto tućna zidine. i [605] od zidina. [606] Popisavš i. [607] da se ide s njima napred radi nege. [608] izleteo. [609] ili da izleć jer su skoro na taj nač Turci zauzeli Nikopolj: gonećgrađ uš e; in i ane, li su za njima u grad.

[610] dva zlatnika godiš osim depe i ž nje enskih glava. [611] nisu duž ni. [612] (glavu) izgubi. [613] na putu [614] vojnik. [615] se uliju, upadnu. [616] svake godine. [617] primajućpogansku veru velič je: a mnogi. i a [618] za hriš ć hriš koji su postali poganici. ane; ć ani [619] Ugra. [620] tako se poganstvo jač kao š je o gore spomenutom moru reč a to mož i a, to eno, ete sami znati da Turci. [621] ako viš ljudi na to č , xotećda ih odbranišpretrpeć već š i gubitak. e uvaš i , eš u tetu [622] Dok zmiji glavu ne razbiješdotle je sve gora. Tako i vi ako ih kadgod pregazite i , potuč ovi ć istu onakvu š prič ete, e tetu injavatn kao i ranije. [623] Ostalo mož razumeti. ete [624] dva puta. [625] Otomanov. [626] Naž alost. [627] I tako su hrišani bili muč a poganstvo se svuda ojač ć eni, avalo, a uspomena na pokojnog kralja Matiju proš je kao zvuk zvona. la [628] Na margini: Finis, mož [grč Selos. da .]

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->