Zlocin Bez Kazne-Oluja PDF

NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
D A S E N E Z A B O R A V IDASE H
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Sadrzaj:
- Predgovor
-Zaboravljeni testament Jovana Raskovica
- Republika Srpska Krajina
- Istorijska, pravna i politicka utemeljenost
- Zlocinacka akcija Oluja
- Da se ne zaboravi
- Genocid nad civilnim stanovnistvom Krajine
- Zlocini hrvatske vojske i policije u Krajini
- Brionski transkripti
- Zlocini u Oluji, Djakomo Skoti
- Pokolj moze da pocne
- Zakon o obrani RSK
- Odluka o proglasenju RSK
- Odluka o proglasenju ratnog stanja
- Naredba o povlacenju
- Izvjestaji UN-a i medija
- Hronika desavanja u RSK
- Ispovjest uhapsenog Krajisnika
- Ispovjest vojnika RSK
- Sedam dana pakla do Srbije
- Izjave svjedoka
- Kroz hrvatska mucilista
- Ubiti, protjerati, raseliti
- Optuznica protiv Gotovine, Cermaka i Markaca
- Lora
- Lora, izvjestaj o zlocinima
- Zlocini Tomislava Mercepa
- Zlocini Branimira Glavasa
- Optuznica protiv Glavasa
- Zlocinacka akcija Bljesak
- Na putevima lesevi i srpska krv
- Zateknuti Srbi pod kamu, batinu ili uza zid
- Iza hrvatske vojske masovne grobnice i pustos
- Zrtve svjedoce
- Medacki Dzep
- Sjecas li se Medackog Dzepa
- Medacki Dzep, svjedocanstva
- Ovo je sve srpsko, koljite
- Izgorjeli lesevi
- Optuznica protiv Ademija i Norca
- Ravni Kotari i Maslenica
- Izjave civila
- Miljevacki Plato
- Zapisnik o ekshumaciji
- Problem identifikacije poginulih
- Izjave
- Masakr na Koranskom mostu
- Ubijanja u Paulin Dvoru
- Ubijanja Srba u Gospicu i Lici
- Ubijanja Srba u Pakrackoj Poljani
- Spisak logora za Srbe u Hrvatskoj
- Umjesto zakljucka
- Zlocin nad Srbima je bio organizovan
- Kratka geneza ustastva
- Kako je unistena Krajina
- Ne mogu i necu
- Krajinaforce, o nama
-Rijec autora
www.krajinaforce.com
Strana 1
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
atska nacio
onalna polittika misao nije se
" ... hrva
mjenjala
a zadnjih 15
50 godina, otkada je s
stari
kroatistiki politiarr Starevi,, koga su n
nazivali i
u ga "ocem domovine"", uspostaviio misao da
a su
nazivaju
Srbi u Hrvatskoj, a i Srbi ope
enito, reme
etilaki fakttor
vljanja hrva
atskog naciionalnog biia i hrvatsk
ke
uspostav
drave, pa
p do dana
as. Od Star
evica pa d
do Tumana
a ta
se misao
o nije mjenjjala. U razlliitim vrem
menima i u
raznorod
dnim okolno
ostima ispo
oljavala se ova rasna i
ovinistiika misao u mnogostrrukim agre
esivnim
akciijama protiiv srpskog naroda
n
u Hrvatskoj.
H
Antisrpska
A
d
djelatnost
s
se kretala od
o
asim
milacije do kompletnog
g fizikog ponitavanj
p
ja bioloke,, ive mase
e srpskog
stan
novnitva. U tom mas
sovnom zlo
inu je bilo vie strastti nego prom
miljenosti,,
vie
e monstruoz
znosti nego
o preciznos
sti ..."
JOV
VAN RAKOVI,
AKADE
EMIK PROF. DR.
LAN SANU
SA
31. ju
ul 1992. go
odine
S
Strana
2
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Moramo oprosti, ali ne smijemo zaboraviti .

Davno izreene rijei srpskog Patrijarha Gavrila Doia neposredno nakon zavretka
drugog svjetskog rata i stravinog pokolja koji se tada desio nad srpskim narodom, ne
tako davno su morale jo jednom biti izgovorene od strane jo jednog srpskog Patrijarha,
Pavla Stojevia.
Iz, na alost, istog razloga.
Genocid nad srpskim narodom koji je poeo jo davno, a moda se nije ni smirivao ak i za
vrijeme godina kada su, na izgled, svi narodi u bivoj Jugoslaviji ivjeli u miru, bratstvu i
jedinstvu , i nekom udnom blagostanju, doivio je kulminaciju 1995 godine kada su
stotine i stotine hiljade Srba protjerani sa svojih vjekovnih ognjita, pobijeni, opljakani,
bezbroj ljudi je nestalo da im se ni do danas trag ne zna, kada se krenulo da se jednom
zauvijek izbrie trag i sjeme srpstva.
Samo, sve mi se ini da se Patrijarsi i nisu morali truditi da izgovaraju te rijei nanovo i
nanovo.
Srpski narod ima neku udnu osobinu da brzo oprosti, ali , na alost, jo bre zaboravlja.
Zaborave se bitke, zaborave se zlodjela, zaborave se muenja, hapenja, ubijanja,
zaborave se ljudi koji su ginuli branei kuni prag, oevi i majke koji ale za svojim
nastradalim sinovima.
Kau da Istoriju piu pobjednici. Krive je i ispravljaju kako im volja, da li je sve to to se
pie istina ili nije, nije vano, ko e se jo oko toga zamarati.
Srbima je dovoljno rei dvije tri lijepe rijei, dovoljno je da stasa samo jedna nova
generacija, ako smo te sree da uopte i moe stasati poslije svih tih zlodjela koja se ine
decenijama nad nama, i gotovo i oproteno i zaboravljeno.
Koraamo u budunost, zar ne, kome trebaju podsjeanja?
Mali broj ljudi ostaje da pamti, da otima od zaborava, da se lavovski bori da se Istina i
dalje uje i da se Istorija dogaaja ne iskrivljuje, i tom malom broju ljudi koji tako ive i
diu se prikljuila i mala, ali odabrana skupina ljudi sa Krajinaforce-a, na elu sa Dj
Zombijem, i ve godinama ne daju da se Istina ugasi i zaboravi.
Ovaj put se DJ uhvatio u kotac sa do sada najveim izazovom, da skupi svu tu Istinu i
sauva je na jednom mjestu od zaborava u jednu jedinstvenu knjigu koja u sebi sadri
maltene sva zlodjela poinjena na teritoriji Republike Srpske Krajine i irom Hrvatske nad
srpskim stanovnitvom.
Od Plitivica do Medakog Depa, Maslenice do Ravnih Kotara, Miljevakog Platoa i Pakrake
Poljane, preko Gospia i stravinih zlodjela u logoru Lora , pa sve do najveih zloinakih
akcija Bljeska i Oluje , sve je dokumentovano i ispriano u ovom dosad
jedinstvenom sabranom djelu koje ima za cilj ba to da se nikad ne zaboravi zloin nad
srpskim stanovnitvom poinjenim nad njim u periodu od 1990 do 1995 godine, ali koji se i
dan danas nastavlja.
Sakupljeno je na stotine dokumenata, pria, izjava svjedoka, potresnih svjedoanstava,
spiskova i zapisa i ko eli da zna Istinu o tim krvavim dogaajima koja su se tada
deavala, nai e je ovdje.
Obino bi na kraju predgovora jedne knjige trebalo napisati itaocima a sada uivajte ,
ali se to ovog puta ne moe napisati, jer nema ovdje uivanja.
Istina boli.
Jedino to vam mogu rei je
NEMOJTE ZABORAVITI.
Srbo Peuljanac
Strana 3
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
ZA
ABORAV
VLJENI TESTA
AMENT JOVANA RAKOVIA
A
Profesorra dr Jovana
a Rakovia
a upoznao
sam, na alost, veo
oma kasno: u jesen
1985. go
odine, po preporuci
p
Do
obrice osia.
"Ima jed
dan psihijattar, zanimljjiv sagovornik.
Ako si vo
oljan, upoz
znau te s n
njim, pa
obavite razgovor za
a novine." Sa
m prihvatio njegov
zadovoljstvom sam
znaiti
predlog, ne slutei ta e mi z
stvo i poton
nje prijateljs
stvo s
poznans
Jovanom
m Rakovie
em.
Krajem avgusta
a
19
985, otputovao sam u
Primote
en. U tom lepom gradiu, u jednoj
skrovitojj uvali na obali
o
mora, dr Rakovii je
imao porodinu vilu
u, u kojoj je
e provodio
d
godine, gostei sv
voje
najvei deo
mnogobrojne prijattelje. Razgo
ovor je trajao
od tri
t popodne
e do 9,30 sa
ati uvee! A trajao bi i due da nas
n Tanja, JJovanova
supruga, lekarr-endokrino
olog, nije ne
ekoliko putta opominja
ala da smo neuviavni
ma njihovim
m gostima - suprunic
cima Mlade
enovi: Tasii (knjievniku) i Lepi
prem
(ure
edniku u Me
eunarodno
oj politici). ekali su nas
n ve dva
a sata da veeramo
zaje
edno.
Raz
zlog nae "n
neuviavno
osti" bio je jednostava
j
n: Jovan Rakovi
R
nije
o
e bio samo
inte
eresantan, ve
v udesan sagovorn
nik. O svako
oj temi, kojju sam u ra
azgovoru
pok
krenuo, izgo
ovorio je ce
elovit esej.
Dok
ktor Rakov
vi je imao jo jednu vrlinu:
v
govo
orio je smirreno, a isto
ovremeno i
dub
boko emotiv
vno. Pogoto
ovo, kada se
s priseao stradanja Srba u Hrv
vatskoj za
vrem
me Drugog svetskog rata,
r
i istica
ao obnovlje
ena strahov
vanja zbog
reha
abilitovanih
h ustakih znamenja
z
i parola iz doba
d
Paveli
eve NDH.
Jova
an i Tanja su
s otputova
ali na dvonedeljni odm
mor u Afriku
u, a u meuvremenu je
j
odtampan novi broj "Inttervjua" sa Jovinim lik
kom preko cele
c
naslov
vne strane.
n kasnije za
azvonio je telefon:
t
"He
ej, evo mi smo
s
se vratili" - oglas
sio se Jova
Dan
detiinje - rados
snim glasom
m. "Javljam
m se sa aero
odroma i, kao
k
svaki narcis, ve sam
s
pro
itao interv
vju. Iznena
en sam da
a ste ga ob
bjavili u celini..."
Inte
ervju sa pro
of. Jovanom
m Rakovie
em odjeknu
uo je u javn
nosti.
Pre
edosetio je
e ta e urraditi Milo
evi
I to
o je za nas najvanije
e - najavio je
j pojavu narcisoidnog
n
g i bezono
og politiara
a
koji uiva da poniava
p
sv
voje saradnike i, po prravilu i nem
minovno, sv
vojom
u nesreu i razaranja u sopstveno
oj dravi i c
celom njeno
om
politikom uzrokuje veliku
uenju. Re
ju, sve ono to smo, nekoliko godina kasn
nije, otkrili i upoznali okru
kao svojstva Slobodana
S
M
Miloevia.
p
neobja
anjivih dog
gaaja, a nju
n su, naa
alost, naje
ee
- Historija je puna
anjavali id
deoloki i prristrasno. Zavirite
Z
sam
mo u udbe
enike iz tog predmeta pa
obja
ete
e se uvjeritti kako o jed
dnom te isttom dogaa
aju, o meunarodnom
m sukobu,
svaka zemlja-u
uesnica sa
asvim razli
ito svjedo
i. U ljudskoj historiji jje vrlo estto
azilo do velikih krvoprrolia, a da se to ne moe
m
objasn
niti racionalnim razloziima.
dola
Tak
kvih tumara
anja historijjom bilo je i bie dokle
e god bude
e ovjeka... Ideolozi gree
kada tvrde da su ljudi za ovu ili onu
u ideologiju zbog toga to proklam
mira
eve. Naprottiv, samo one
o
ideologije koje otv
varaju bree za
racionalne cilje
cionalno pon
naanje - privuie
p
ve
eliki broj lju
udi. Kad bi ovjek bio racionalan,,
irac
ond
da bi se morali upitati:: otkud poja
ava faizma
a u Nemakoj, poetk
kom tridese
etih?
U to
o vrijeme, na
n primer, na jednom mjestu go
ovorili su sla
avni filozofii, profesori
univ
verziteta ili uveni pisci... I vrlo tano
t
tuma
aili tadanjju situaciju i racionaln
ne
S
Strana
4
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
izlaze iz nje. Njih je slualo petnaestak intelektualaca. Na drugom mjestu, u nekoj

minhenskoj pivnici, neki je kobasiar govorio neto to ni sa gramatikom ni sa
logikom nema veze, to niko nije razumio, pa ak ni on sam... Ali, njega je
slualo i oduevljeno mu aklamirala ogromna masa ljudi. Zato? Zato to on sa
njima iracionalno komunicira, zato to ih poziva da ispolje svoju agresivnost. A
jedna od najdubljih ljudskih potreba je potreba za agresijom i razaranjem. Ona je
ee i lake pokretala ljude, nego ideja graditeljstva... Znam da e se mnogi
najeiti na ovu tvrdnju, ali osnovne pokretake snage takvih revolucija su zavist,
nasilje i poziv na ruenje. U temelju svih tih ponaanja lei jedna opaka strast, a
to je strast za vladanjem ljudima... Nama psihijatrima je ta pria potpuno
shvatljiva. Svaka strast se upotrebom stiava i gubi... ak i ljubav prema djeci ili
pouda prema eni, ako je realizirana i do kraja prihvaena, vremenom se
umara... Samo strast za vladanjem ljudima - upotrebom jaa! Logiki gledano to
je besmislica. Ali, ona je smiljena... A nita nije opasnije od smiljenih
besmislica.
Posle tog intervjua poeli smo ee da se javljamo jedan drugome i
razmenjujemo vesti o javnim i privatnim dogaajima. Jova (ve due vreme
oslovljavao sam ga tim imenom) i Tanja su esto dolazili u Beograd i mi smo se
redovno sretali ili kod Dobrice i Boice osi, ili u mom stanu. Povremeno je
drutvo bilo i brojnije, poneki diplomati, gosti iz inostranstva... Filozofi Ljuba
Tadi i Sveta Stojanovi sa suprugom - Nevenkom i Anelkom bili su nai
zajedniki i dugogodinji prijatelji.
Narednog leta, moja supruga Eva i ja proveli smo odmor u Rakovievoj kui u
Primotenu, istovremeno sa Tasom i Lepom Mladenovi i Matijom i Verom
Bekovi. Povremeno, pridruivali su se i drugi Jovini prijatelji i poznanici. I svi
smo uivali u Tanjinom kulinarskom majstorstvu i u dobrim vinima, posebno - u
babiu.
Eva i ja smo eleli da uestvujemo u kupovini namirnica, traei u prodavnicama
najkvalitetniji materijal. Meutim, sve to smo dobijali redovno je bilo znatno
loije od materijala koji je Tanja ve imala, ili posle nas kupovala u toj istoj
prodavnici, pa smo, na njihovo insistiranje, digli ruke od daljih pokuaja.
Sve ovo istiem samo iz jednog razloga: godine 1986. Jovan Rakovi i njegova
porodica bili su veoma potovani i omiljeni meu svojim sugaanima Hrvatima,
isto toliko koliko i meu Srbima. Narednog leta, Eva i ja, otili smo na Mljet, na
kojem smo ve godinama, ranije, provodili po mesec dana uivajui u njegovim
prednostima nad drugim ostrvima: nacionalnom parku, dugom etalitu oko dva
jezera, nonoj muzici zrikavaca, istoj toploj morskoj vodi i sveoj ribi koju su
nam nai domaini Ivo i Frane Matana prireivali svaki dan.
Na alost, na Mljetu smo ostali svega tri dana. Jo na putu, Evu je spopala neka
drhtavica, oseala je nemo u celom telu, a poeo je i vid da joj slabi. Mlada
lekarka na Mljetu nije znala da joj pomogne.
Pozvao sam Jovu telefonom i opisao mu njene tegobe.
- Verovatno je posredi neki gadan virus, napao je nervne centre... Vratite se
odmah u Beograd!
Posle nekoliko zastraujuih dijagnoza, naroito beogradskih oftalmologa, koji su
tvrdili da ima tumor u mozgu i da je treba hitno operisati. Eva je, primljena na
beogradsku neuroloku kliniku kod prof. Zvonka Levia. O tome sam obavestio i
Jovu. Dan-dva kasnije ve se pojavio u Beogradu, posetio Evu i sa profesorom
Leviem dogovorio se o nainu leenja.
Od tada, javljao se skoro svakog dana sa dva ista pitanja: kako je Eva i ta,
inae, ima novo? Na prvo sam odgovarao podrobno - najpre, ta mi je profesor
Levi saoptavao, a potom ta sam i lino zapaao... Posle krae pauze Jova bi
izgovorio: "Da, da... To je i meni rekao".
Strana 5
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ta e biti sa Srbima u Hrvatskoj

Bio sam, neizmerno, ganut njegovom bezrezervnom i trajnom brinou.
Poetkom devedesetih godina meu srpskim stanovnitvom u Hrvatskoj zavladala
je strepnja od prvih poteza nove hadezeovske vlasti. Jovan Rakovi je osetio
dunost da te usplahirene ljude smiruje, da ih savetuje da ne ine nita ishitreno i
nerazumno. I oni su ga sluali. I traili da im se sve ee obraa... Pozivali su ga
i Srbi iz Bosne i Hercegovine, a poetkom devedesetih i Srbi iz Srbije... Za takve
napore trebalo je imati zdravlje sportiste. Znajui za njegove fizike tegobe, pitao
sam ga - kako sve to podnosi?
- Ono to se mora, ne sme da bude deke - odgovarao je u poetku.
Vremenom, na njegovom licu primeivao sam umor, a bio je i sve snudeniji.
Interesovalo me je da li se, ponekad, osea usamljen usred mase od nekoliko
hiljada nepoznatih lica.
Gledao me je pravo u oi, a onda zagrlio: "Pa ti ve odavno sluti... Oseam se
itekako usamljen... Pogotovo, kada od mene oekuju i trae da im govorim ono
to oni hoe da uju, a ne - ta ja mislim... Ti nesreni ljudi ele da se oslobode
straha, bola i besa... I, tada im moram omoguiti da se prazne... Najvie me
brine to njihov strah i ljutnju, osim aktuelne hrvatske vlasti, podgrijevaju i neki
nai ljudi."
Neto kasnije, meutim, bio je jo utueniji: saoptio mi je turobnim glasom da
ima velike muke sa Slobodanom Miloeviem. Ja sam to ve bio saznao od jedne
druge osobe. uo sam, takoe, da je Miloevi, izvesno vreme, okupljao, grupu
od desetak srpskih intelektualaca, meu kojim je bio i Jova, da bi, navodno, uo
njihova miljenja kako bi trebalo reavati probleme Srba u hadezeovskoj
Hrvatskoj. A stvarni razlog Miloevievih poziva, ubeen sam, bila je njegova
namera da ih kontrolie i manipulie njima. Zahtevao je od njih, izmeu ostalog,
da nikome ne govore o tim susretima... Jer, boe moj, neprijatelji Srba e onda...
Veina njih bila je, na alost, impresionirana, a nekolicina i fascinirana
Slobodanom Miloeviem. Matija Bekovi je posle prvih susreta s njim sroio
uveni aforizam: "Sloboda se pie sa - n"; Dobrica osi izjavljuje u jednom
intervjuu da je "nacionalna politika Slobodana Miloevia i realna i dobra"; Brani
Crneviu je i roena koa bila tesna dokle god se viao s njim; Mihailo Markovi
je smislio drutveni poredak koji do tada nigde nije postojao: bespartijski
pluralizam!; Mia Miloevi, predsednik Svesrpske zajednice, iz vajcarske,
izjavljivao je da je "spreman da Miloeviu dade - sve to zatrai! Itd, itd...
Uglavnom, svima njima su usta bila puna jedinstvenog i neuporedivog Slobe.
Govorili su kako je otrouman, kako mnogo zna (!), kako je odlian strateg i kako
su inostrani pregovarai oamueni njegovom harizmom.
Zaista je teko objasniti kako talentovani i obrazovani ljudi mogu biti tako
lakoverni. Osim, njihovom tatinom - to je voa ba njih izabrao da im se
poverava.
I Jova je jednom, na prijemu, povodom republikog praznika Srbije, izrekao neku
patetinu pohvalu Miloeviu. Sutradan sam ga pitao: "Jovane, ta Ti bi da se
javno udvara Miloeviu?"
- Velika muka, ta bi drugo? Do grla sam u ivom blatu, pa sam pokuao da
smirim njegovu podozrivost...
Jova je i u svim narednim susretima s Miloeviem nastojao da mu da do znanja
da nema, ama ba nikakvih vlastodrakih, niti liderskih ambicija. Tih dana
Miloevi je ponovo okupio ovu grupu uglednih intelektualaca. Na tom sastanku,
Jova je uporno molio da se zaustavi raspirivanje napetosti ne samo u Krajini, ve
i u celoj Hrvatskoj. Odmah na poetku, naglasio je da je Hrvatska drava i Srba,
koji u njoj ive i da bi oni, prvenstveno, trebalo da se izbore za ista prava koje
imaju i ostali graani Hrvatske. Svako drugo, a pogotovo - nasilno reenje, bilo bi
na tetu Srba, jer ne bi dobili podrku meunarodne zajednice.
Slobodan Miloevi je zastupao sasvim suprotno miljenje.
Jo za vreme Londonske konferencije o jugoslovenskoj krizi, on se, pripit, uvee,
Strana 6
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
pojavio u apartmanu Dobrice osia, sprdajui se sa pokunjenim saradnicima i

ostalim lanovima delegacije: "ta je, uplaili ste se? Pa zar ne shvatate da smo
ih ve pobedili?!"
uo sam posle da, u toj grupi Miloevievih mudraca, Jovu Rakovia niko nije
podravao, bar ne, tu, pred Miloeviem.
Zato sam ga i pitao: "Hoe li i dalje ii kod njega?"
- Mora se, jer nemam drugog izbora. Dogod budem imao nade da u spasiti
neije ivote ja u to initi... Ne previam ja nita... Sea li se kad smo prvi put
govorili o njegovoj aroganciji i tatini?
I, zaista, ve posle prvih Miloevievih javnih nastupa, Jova je nauno analizirao
njegove govore i utvrdio da preteno upotrebljava zapovedne oblike konfliktnih
glagola: morati, obraunati, suprotstaviti, sukobiti i dokrajiti... Bavili smo se,
takoe, i analizom njegovih naredbi i tuih obaveza, koje iz tih naredbi proistiu.
Strah od Miloevievog ludila
Tada je prvi put o Miloeviu izrekao profesionalni sud: opak i zloslutni paranoik!
Bila je estoka vruina dok smo etali Knez Mihajlovom ulicom i Jova se oblivao u
znoju. Zastrepeo sam da ga, moda, svojim runim slutnjama jo vie iznurujem.
Hodali smo i uteli, jo neko vreme kalemegdanskim stazama. Ipak, nisam
izdrao a da ga ne upitam:
- Jesi li Ti, do kraja, promislio, skim ima posla i u ta se uputa?
Odgovorio je bez premiljanja: "Jesam, i znam da mogu sve da izgubim!"
- Mislio sam i na ono najvrednije to nam je dato - sam ivot. Ti bolje od miliona
drugih zna kako se ponaaju opaki paranoici i na to su sve spremni, ako sebi
utuve u glavu da neko ugroava njihov ego...
upkao je svoju dugu bradu i polako rekao: "Mislio sam i o tome..."
A onda me je dugo gledao svojim sjajnim, bistrim oima: "Svako ko je roen da
bude estit, a i u porodici tako vaspitavan, ivee veoma bolan ivot. Jer, ivot je
- ponoviu jedna banalnost - stalno trvenje izmeu nesebinih i sebinih... A ovi
drugi - mnogo ee pobeuju".
I tako je, po ko zna koji put, izbegao da direktno odgovori na moje pitanje.
Na rastanku, pred hotelom "Moskva", gde su Tanja i on bili odseli, Jova me
iznenada upita: "ta misli o ideji da organiziram jedan miran mar Krajinika
prema Zagrebu, a da nam se onda prikljue i Srbi iz drugih oblasti Hrvatske".
- Ako bude mogao da sprei ljude da nose oruje, onda je to vrlo dobra ideja.
Izloi je sutra na ruku, pa emo videti kako e je primiti nai prijatelji. Predloiu
i da pozovemo neke poznate svetske novinare da piu o pobudama mara...
- I to je zanimljiva ideja. Tako bi svetska javnost mogla saznati o brojnim,
nevinim rtvama Srba u Drugom svetskom ratu i strahovima sadanje generacije.
da im se neto slino moe ponovit... A sutra je dobra prilika da proverimo tu
ideju.
Za Evu je sutranji dan bio veoma vaan. Potovala je i volela Jovu nenije nego
svog sopstvenog oca, i bila pred njim spontanija nego pred bilo kojim drugim
naim prijateljem. Dok smo se nas dvojica etali, ona je sa radou kupovala
materijal za Jovino omiljeno jelo, za sutranji ruak - pasulj sa suvim svinjskim
rebrima.
Na ruku e osim Tanje i Jove, biti Dobrica i Boica osi, Anelka i Sveta
Stojanovi i Nevenka i Ljuba Tadi.
Posle ruka, kad smo se smestili u dnevnoj sobi, Jova je leerno pomenuo
mogunost da Krajinici organizuju jedan "gandijevski mar" prema Zagrebu.
Ostali gosti su bili iznenaeni. Gledali su u Jovu, ekajui da potanko obrazloi
svrhu te ideje. Jova je to uinio, naglasivi potrebu da, u bilo kojem politikom
poslu, treba da obezbedimo podrku uticajnih zemalja Zapada.
- to mi za sada - uopte nemamo - zakljuio je turobno.
Sveta Stojanovi se saglasio sa Jovom, ja takoe. Predloio sam da svako od nas,
prisutnih u sobi, pozove nekog svog prijatelja, poznatog svetskog novinara.
Strana 7
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Dobrica i Ljuba su nedvosmisleno osporili smislenost celokupnog posla. Smatrali

su da se eljeni cilj ne bi postigao, a najmanje dobila meunarodna podrka.
Dobrica je verovao da e velike sile priznati i potovati i drukija reenja - a onda
e to i Tuman morati da prihvati.
Jova se ponovo poeo znojiti. Rekao je umorno: "Meni nije dobro, hajmo Tanja,
malo se odmorit..."
Ustajui, Tanja je prekorno rekla: "Evo, pogledajte ga, znoji se, loe mu je, jer se
prejeo faola, ne zna stat... Vi ga jako potujete, a on je jo nedoraslo derite".
Na njene zamerke, Jova je slavodobitno odgovorio: "Ja u i veeras jesti isto to.
Jeu pasulj kod ike i Ruice Stojkovi."
Bilo je etiri sata popodne kada su otili u hotel "Moskvu". Izvesno vreme sam
razmiljao kako smo mi Srbi razdrti: ni o tako pitomoj i jasnoj ideji kao to je
miran protest ne mogu da se sloe petorica odraslih ljudi u jednoj sobi!
Oko jedanaest sati uvee, dok sam neto itao, zavonio je telefon: "Dragane,
molim Te doi, da se proetamo. Nije mi dobro!"
Iako je Jovin glas bio prilino udan, odgovorio sam donekle nepromiljeno: "Mrzi
me u ovo doba da izlazim. A Ti si se, verovatno, ponovo unesreio jedui onoliki
pasulj..."
Posle male pauze, iz slualice sam uo Tanjin uplaen glas: "Nismo uopte ili kod
Ruice i ike, a Jovi je stvarno loe!"
Odjurio sam u "Moskvu" to sam bre mogao. U hotelskoj sobi zateknem
neverovatan prizor. Tanja, koja mi je otvorila vrata, i koju sam dotle poznavao
kao staloenu i vrlo odmerenu osobu, izgledala je smrknuta i nema. Samo mi je,
prstom na usnama, dala do znanja da nita ne pitam.
Jova je sedeo na jednoj stolici, crven u licu, uagrenih oiju, raupane kose, sa
dva prsta peruti po obodu ela... Kao da ga je neko natrljao branom... Bio je
potpuno drugi ovek od onoga s kojim smo se rastali neto pre sedam sati.
Usplahiren i oigledno satrven... Jedva smo ga Tanja i ja, zajedno, podigli iz
stolice.
Drei ga ispod ruke, krenemo hodnikom. Pitam ga: "Jovo, ta se desilo?"
A on i dalje uti...
Miloevi ne veruje srpskom Gandiju
Tek kad smo izali na ulicu i preli prekoputa, na zaputenu padinu prema
Zelenom vencu, Jova progovori:
- im smo uli u hotelsku sobu zazvonio je telefon. Javio se Miloevi. Traio je
da hitno doem kod njega. Ja sam mu rekao da se ne oseam dobro i da bih
morao da se malo odmorim. On se pravio da ne uje ta ja govorim... Nastavio je
po svome: "Profesore, moramo, hitno, neto da se dogovorimo, radi se o vanoj
stvari, poslau Vam auto, crni audi, ekae vas ispred hotela". Kad sam siao
dolje, shvatio sam da je taj auto ve bio tu, jo pri povratku u hotel.
im sam stupio u njegov kabinet, on me je jo na vratima osorno pitao: "Kakve
su to gluposti o gandijevskom maru?"
uvri to, zabezeknuo sam se. Pitao sam se da li tajna policija osim telefona,
prislukuje ceo moj stan?
Odgovor sam dobio tek 2001. godine kad sam proitao svoj debeli dosije, koji je
Dravna bezbednost poela da mi pakuje poetkom 1981. godine. Pod
objanjenjem da se bavim "intenzivnom neprijateljskom aktivnou na
liberalistikoj osnovi"... i da po toj osnovi "kontaktiram vei broj bezbednosnointeresantnih lica, kako naih graana, tako i stranih diplomatskih predstavnika".
Tom prilikom, sam saznao kako me je tajna policija ne samo prislukivala, ve i
ta su sve kod mene radili, tokom pretresa. Lepo kau: te i te rukopise,
dokumente i knjige smo fotografisali, a ove i ove smo, zajedno, sa
magnetofonskim trakama obavljenih, ali i neobjavljenih intervjua - izuzeli!
Umesto da tano napiu - ukrali ili konfiskovali, kao to su govorili prvih decenija
svoje vladavine.
Strana 8
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Najvie alim za trakom i intervjuom sa Arsom Milatoviem, visokim

funkcionerom KPJ, vanim kontraobavetajcem, i bliskim saradnikom Aleksandra
Rankovia, Titovim pratiocem prilikom prvog njegovog susreta sa Papom, i
posleratnim diplomatom u Poljskoj i Albaniji. Bila je to zapanjujua i potresna
ispovest izuzetno pametnog oveka, koji je u mladosti bio opijen komunistikim
idealima, a onda, kako su godine promicale, sve vie uviao da je Tito, kao i
mnogi njegovi potonji saradnici i ue okruenje, sve drugo samo ne poteni i
pravdoljubivi ljudi. Ispriao je niz trikova kojima se Tito sluio da bi se surovo
poigrao i u pokornosti drao mnoge funkcionere. Izmeu ostalog, Arsa je rekao i
da je Titov ogromni arhiv na Brdu kod Kranja, sadravao optuujuu
dokumentaciju ne samo o javnom, ve o intomnom ivotu svakog iole znaajnijeg
rukovodioca Jugoslavije!
Ali, da se vratim na potresnu Jovinu priu... Dakle, Miloevi je nastavio sa vikom
i pogrdama. Nasuprot njemu Jova je smirenim tonom pokuao da mu objasni da
bi upravo jedan takav mar bio veoma pogodna prilika da se inostranoj javnosti
detaljno predoi, ta se u Hrvatskoj deava.
Miloevi je bio jo kategoriniji: "Nikakav mar ne dolazi u obzir. Mora se i moe
razgovarati jedino orujem! Sve drugo su gluposti i kojetarije".
Tvrdio je da svetski monici razumeju jedino jezik sile!
Drugi povod zbog kojeg ga je zvao bio je sasvim konkretan: traio je od Jove da
potpuno uniti turizam u Hrvatskoj! Bilo bi to zgodan revan Hrvatima za njihovu
podrku iptarskim rudarima i Azemu Vlasiju, za vreme trajka u ugljenokopu
Stari Trg, na Kosovu.
Jova je usplahireno nastavio da objanjava da je Hrvatska - drava Srba koji u
njoj ive, i da bi takav kriminogeni in svim graanima Hrvatske doneo
ekonomsku tetu, a moda i ljudske rtve.
Prenebregavajui sve to je Jova govorio, Slobodan Miloevi je nastavio sa jo
povienijim tonom i jo nehsvatljivijim zahtevima. "Vi, profesore, treba da
naloite krajikim Srbima da isprovociraju nemire u Hrvatskoj".
Jova mu je jo jednom dao do znanja da se zgraava nad takvom zloupotrebom
Srba u Krajini, da on nipoto nije pogodna linost za takve dogovore a pogotovo
ne - za takve poslove!
Prepirka je trajala do pola jedanaest sati uvee! Miloevi mu nije dozvoljavao da
ode! Jova je bio na smrt izmoren, a lomljena noga mu je bila potpuno paralisana.
I kada se, sa najveim naporom, podigao sa stolice, u nameri da napusti kabinet,
usledio je najudoviniji zahtev: "ekajte, profesore, nisam jo zavrio! Vi treba,
takoe, da organizujete ubistva uniformisanih Srba u Krajini, milicionera i vojnika,
pa da to pripiete zengama, a posle toga da povuete sve svoje poslanike iz
Sabora!!!"
- Mislio sam da u se logirati istog tog trenutka - priao mi je tada Jova... - Onda
udahnem vazduha koliko sam mogao i odgovorim otro koliko sam imao glasa:
"Sluajte, gospodine predsjednie, Vi i ja se definitivno ne moemo
sporazumjeti... Ja sam humanista, a ne terorista! Molim Vas da me pustite, da se
to dalje od Vas udaljim!
Preneraen, sluao sam ga utei sve vreme. Plaei se da se ne srui tu u parku,
predloio sam da sednemo na neku klupu.
- Ne, ne moram hodat da mi se noga malo povrati...
Miloevi je Tumanu nudio Srbe iz Hrvatske da ih nabije na kolac
Taman krenemo, a on se zaustavi i uhvati me za rame:
- Dragane, zapamti i zabelei ovo to u ti rei... On je potpuno sumanut!
Videe, samo za jednu no on e nas - sve Srbe - u Hrvatskoj i Bosni izdati i
ostaviti na cjedilu... Bie to "kristalna no" za sve tamonje nesrenike... Uradie
to radi nekog sopstvenog profita. On je opsjednut samo sobom i vlau, a ja se
ne usuujem o tome sada javno priat... Zato Te molim da ovo zadri samo za
Strana 9
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
sebe. Jednog dana u o svemu tome progovorit i autorizovat sve to sam Ti sada
rekao.
Pri povratku u hotel, izrekao je jo neto:
- Vidjee, on e me uskoro smaknuti... Naie ve naina za to, moda ve u
toku sutranjeg dana... Bio je ljut kao ris to nisam oduevljeno prihvatio njegove
sumanute ideje.
U tom trenutku nisam shvatio ta hoe da kae, a nisam se usuivao ni da ga
pitam - da li misli da e ga Miloevi smaknuti sa predsednike funkcije u Srpskoj
demokratskoj stranci, ili smaknuti fiziki, odnosno narediti da ga ubiju?
Svim svojim biem, svakim svojim damarom, od te veeri, oseao sam da, svi mi
njegovi prijatelji, i njegova porodica poinjemo da gubimo Jovana. Da je tiranin
reio da ga satre...
Vratio sam se kui raspameen. Eva me je zabrinuto pitala: "ta se to Jovi
desilo?" Odgovorio sam nervozno, tek da neto kaem: "Imao je neprijatan
razgovor sa jednim svojim poznanikom i to ga je potreslo..." Ona se udila: "Ko
to moe, i ima razloga da sa Jovom tako razgovara?" Odgovorio sam joj
razdraeno: "U ovoj zemlji ima ludaka na svakom oku... Ostavi me na miru,
molim te."
Istuirao sam se, uzeo sedativ, da lake zaspim, i ugasio svetlo, pokuavajui i
dalje da odgonetnem smisao njegove zadnje reenice. Mozak mi je bio potpuno
blokiran. Zapravo, imao sam oseaj da je cela sadrina izbrisana... Bio sam
nemoan da bilo ta razlono smislim... Reio sam da se vie oko toga uzaludno i
ne trudim. Kad je sedativ poeo da me oputa odjednom sam se setio Jovine
reenice: "Da e kasnije da mi autorizuje svoj iskaz."
Sa olakanjem sam zakljuio da e Miloevi samo da ga smakne sa
predsednikog poloaja u stranci. Njegovo predvianje ostvarilo se ve kroz dva
dana!
Prema ranijem dogovoru, Jova je sutradan otputovao u Ameriku, da kod
tamonjih Srba prikupi pare za izgradnju modernijeg radio i televizijskog studija u
Kninu. Dan kasnije, po njegovom odlasku, beogradski mediji su buno oglasili da
je Milan Babi osnovao Srpsku demokratsku stranku Krajine! Svakome je bilo
jasno da je time razbijeno jedinstvo srpskog naroda u Hrvatskoj, da e ubudue
poeti meusobna gloenja, a da e konaan ishod biti njihov poraz.
Malo docnije, tampa u Srbiji objavila je jo jednu simptomatinu informaciju.
Ona je, ukratko, glasila: "Miroslava Mlinara, predsednika odbora Srpske
demokratske stranke u Benkovcu, jue u noi, napalo je sa lea nepoznato lice u
nameri da ga brijaem zakolje! Meutim Mlinar je uspeo da otme brija od
napadaa, posle ega je on pobegao u mrak!? Zahvaljujui tome, Mlinar je
pretrpeo samo posekotine na vratu i dlanu ruke kojom je oteo brija!"
Po povratku iz Amerike, profesor Jovan Rakovi je odmah posetio svog mladog
prijatelja i tienika, zamolivi ga da mu tano opie - ta mu se desilo...
Mlinar je otprilike ponovio priu iz novina. Rakovi mu je zatim paljivo
pregledao vrat i ruku. Na njima su bile jedva primetne povrinske posekotine,
vrlo struno izvedene?!
Potom ga je preneraeno upitao: "Zato si, Miroslave obrukao sebe, Srpsku
demokratsku stranku i mene, lino?"
Sluaj preklanog Mlinara
Mlinar je pokuao da ponovi priu iz novina, ali ga je Jovan Rakovi prekinuo
reima: "Nemoj mene da lae, ja sam ljekar. Nijedan brija se ne moe drati
stabilno u ruci. Pogotovo ako se dvojica otimaju o njega. Nemogue je njime
napraviti samo povrinski rez, a ne otetiti, istovremeno, i krvne sudove na vratu.
Jo manje je mogue da ti, Miroslave, napadau otme brija, a da ti on ne
iskasapi ruku."
Posle toga, Mlinar mu je skrueno odgovorio: "Bio sam prinuen da to uradim!"
Trei, jo indikativniji dogaaj, desio se ne zadugo posle epizode sa Mlinarom. Bio
Strana 10
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
je daleko monstruozniji i traginiji nego prethodna dva. O tome su reimske

novine u Srbiji svedoile po ve oprobanom obrascu. "Nepoznato lice, muki i iz
zasede, ubilo je milicionera Stojana Galamonju. Sa velikom sigurnou moemo
pretpostaviti da su to uinile paramilitarne jedinice Republike Hrvatske".
Odmah posle toga - gle uda - iz Sabora Hrvatske su povueni svi poslanici
Srpske demokratske stranke. Mogunost bilo kakvog miroljubivog i legitimnog
dogovaranja je ukinuta. Za pregovarakim stolom ostala su samo dva
mizantropska velemajstora da svoju sebinu i sumanutu zamisao ostvare - do
kraja...
Dok smo, tih dana, Jovan i ja etali Knez Mihailovom ulicom, nabasali smo na
Simu Dubajia iz Kistanja. Dolazio je iz pravca Saborne crkve. im je spazio
Jovana, priao nam je i, ne vodei uopte rauna da li nas prekida u razgovoru,
poeo je tiradu o svojoj religioznosti, redovnim odlascima u crkvu i odanosti
Bogu... A onda, povienim tonom da ga uju i ostali prolaznici na ulici, napade
Jovana: "Tebe, uopte, ne viam u crkvi... Svaki pravi Srbin, i pravoslavac,
morao bi, bar jednom nedeljno, da ide u crkvu i da se moli Bogu za spas srpskog
naroda"...
Jova ga ustro prekide: "Simo, ja se Bogu molim u osami, meni nisu potrebna
dva ili vie svedoka..."
Meutim, Simu nikakav odgovor ili primedba nije mogla posramiti. Nastavio je i
dalje da bogorada, privlaei panju sve veeg broja prolaznika.
Dok je to njegovo "popovanje" trajalo, ja sam se priseao ilasovog intervjua s
Dordom Urbanom za engleski asopis "Enkaunter", iz sedamdesetih godina. Na
pitanje Urbana zato je naredio partizanskim jedinicama da, bez ikakvog
istranog i sudskog postupka streljaju nekoliko desetina hiljada Jugoslovena koji
su, pred dolazak komunista na vlast, 1944. godine prebegli u Austriju, a Englezi
ih, odmah potom, sve do jednog, isporuili partizanima?
ilasov odgovor je otprilike glasio: "Nisam ja to naredio. U to vreme sam bio u
drugom delu Jugoslavije. Tamo je bio Edvard Kardelj, on je naredio streljanje
preko komandanta tih jedinica generala Danila Baste. Streljakom jedinicom
komandovao je Sima Dubaji, Srbin iz Hrvatske, strah i trepet za sve protivnike
komunizma." I na kraju, ne zaboravi jednu stvar - nasilje je najvea naslada
svake revolucije!
im je Sima predahnuo Jova je iskoristio priliku da ga upita: "Ko je ubio Stojana
Galamonju?"
Dubajia pitanje, uopte, nije iznenadilo i odmah je odgovorio: "Nisam ja, to su
uradili drugi."
- Pa dobro Simo, to ubiste Srbina? - uporan je bio Jova.
- Zato to je valjalo!!! - odgovario je samouvereno Sima Dubaji.
- Nisam siguran Simo, da je ba tako. Naprotiv, sasvim sam siguran da se tako
neto nije smelo nipoto uiniti.
Odvojivi se od Sime Dubajia, sledeu deonicu nismo puta ni re progovorili.
Slutio sam da se Jova, kao i ja, u sebi pitao - ta e biti sledea Miloevieva
paklena zamisao?
Ubrzo smo dobili oigledan odgovor. Bilo je to objavljivanje takozvanog
fonograma razgovora Jovana Rakovia sa Tumanom i Slavenom Leticom u
najtiranijim hrvatskim glasilima.
Jovan Rakovi je, prema ranijem dogovoru sa Tumanom navratio kod njega, da
utanae datum zajednikog nastupa na Jelaievom trgu u Zagrebu, na kojem bi
pozvali sve graane Hrvatske da se smire i ne sluaju nikakve provokatore.
Klopka kod Tumana
U meuvremenu, Tuman je promenio miljenje i odustao od te zamisli. Rakovi
se u njegovom kabinetu zadrao svega dvadesetak minuta, ubeujui ga da je
zajedniki nastup neto najdragocenije to mogu da uine. Tom prilikom, on je
izrekao da "Srbi reaguju kao lud narod", ali ne u doslovnom ve metaforinom
Strana 11
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
znaenju. Ponovio je ono zapravo to su pre njega govorili i drugi mudri Srbi:
Cviji, Dvornikovi, Isidora Sekuli i Bogdan Popovi. Da su Srbi preosetljiv narod,
brzo se uzrujaju pred spoljanjim utiscima, nedovoljno vladaju svojim oseanjima
i tada naprasito reaguju. Oni strasno vole i ele ono to vole, a kad su u tome
osujeeni - "reaguju kao ludi".
Rekao je, takoe, i da se brzo odljute i da pod uticajem dobre rei, njihove
plemenite osobine izlaze na videlo, kao sunce posle kie! Taj deo je izostavljen, a
objavljena je gomila kojetarija koju nijedan profesionalni spiker ne bi uspeo da
izgovori ni za 60 minuta!
Eto, toliko je bio dug, takozvani transkript, tog njihovog dvadesetminutnog
susreta! Jovan Rakovi je bezuspeno traio da mu stave na uvid taj snimak.
Nikada ga, naravno, nije dobio.
Lino sam ubeen da je taj podli in zveden u dosluhu izmeu Miloevia i
Tumana, da bi profesora Rakovia osramotili kod svih Srba. Jer, ba u to
vreme, oni su pravili svoje "istorijske" nagodbe u Karaorevu.
Prema svedoenju dananjeg predsednika Republike Hrvatske, a tadanjeg
predsednika Predsednitva SRJ Stjepana Mesia, Slobodan Miloevi nikad nije
mnogo mario za Srbe u Hrvatskoj. On je sagovornicima iz Hrvatske otvoreno
govorio kako su Srbi u Hrvatskoj - graani Republike Hrvatske (vidite tu Jovinu
istinu je nauio i kad mu se inilo zgodnim - koristio je) - i neka Franjo Tuman s
njima radi ta hoe - pa i neka ih nabije na kolac!
Sve do tog kobnog razgovora, povodom mirovnog mara, Jovan Rakovi je
uivao opte simpatije i neskriveno divljenje kod svih Srba. Na beogradskim
ulicama, Jovan nije mogao napraviti ni nekoliko koraka, a da mu neko ne prie i
neto toplo kae, ili ga brino upita. Javne linosti su ga pozivale da poseti
njihove institucije. Nebrojeni su eleli da budu vieni u drutvu tog mudrog i
jednostavnog oveka. Jednom reju, on je bio srpska ikona, koju je svako hteo,
na ovaj ili onaj nain, da unese u svoju kuu.
im je objavljen taj "transkript razgovora", pozvao sam ga da napravimo intervju
i da kae ta se tano desilo. Intervju je, meutim, puna dva meseca "etao" od
jednog do drugog tajnog itaoca. Pretpostavljam da su i u tom iskazu traili neku
reenicu, neku misao, ili neku zapetu koja bi im se uinila zgodna kao novi povod
da ga ponovo ponize.
Uporedo sa tom smicalicom oko odlaganja intervjua, javno se izvodila egzekucija
nad njim. Ne samo da ga nijedna institucija nije vie zvala u posetu, ve su mu
sva vrata na licu mesta zatvarana!
U tom intervjuu sam ga pitao kako je mogao da bude toliko naivan da pred
Tumanom izgovori bilo kakvu metaforinu reenicu?
- Znam ja vrlo dobro ko je Tuman i koliko su ograniene njegove intelektualne
sposobnosti. Meutim, moja ontoloka struktura je takva da ja svakome
vjerujem. Ja nikada nikome nisam prilazio sa nepovjerenjem i ono je meni
potpuno strana psiholoka kategorija.
Posle puna dva meseca, u "Intervjuu" je objavljen razgovor s Jovanom, povodom
fonograma, ali taj tekst nije vie mogao da upije prljavtinu koja je u
meuvremenu prosuta. Istovremeno, to je bio i poslednji tekst u kojem se Jovan
Rakovi u Srbiji tretirao sa dunim potovanjem. Za sve ostale medije, on
gotovo vie nije postojao. Jedino je NIN, posmrtno, objavio njegov odgovor
Vojnom tuilatvu u Splitu, koje je protiv njega bilo podiglo optunicu "da je
inicirao, poticao i organizovao vojne djelatnosti, upravljene na ugroavanje
teritorijalne ukupnosti Republike Hrvatske!" Jovin tekst je imao naslov: Moje
"oruje" - moje besede.
Materijalno uniten, i psihiki razoren, Jovan Rakovi je kopnio iz dana u dan,
naoigled svih nas koji smo ga potovali i voleli.
Zamano materijalno bogatstvo, koje su on i Tanja, svojim visoko-profesionalnim
i marljivim radom, decenijama stvarali, nestalo je u roku od nekoliko meseci.
Veliku porodinu vilu u Primotenu su raspomamljeni nacionalisti najpre
opljakali, potom zatrpali gradskim ubretom i na kraju spalili. Stan u ibeniku je
Strana 12
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
opljakan do golih zidova, posle javne peticije za izgon porodice Rakovi iz

njegovog 60-godinjeg prebivalita.
Veliki privatni stan u Zagrebu, u kojem je ivela njihova erka dr Sanda Rakovi
sa muem i dvoje dece - oduzet je. Sanda je, gotovo bez odee, izbaena, nou,
na kiu, a potom utirana ulicama...! Oba ova stana bila su opremljena probranim
stilskim antikvitetima koje je Tanja godinama prikupljala. Jova je u ibeniku imao
impresivnu biblioteku, sa knjigama najznaajnijih pisaca sveta. Sve je to divljaki
razgrabljeno. Nisu mu ak dozvolili ni da uzme svoju plodnu i dugogodinju
prepisku s nekim od najuglednijih mislilaca dananjice.
U nizu ponienja koja su mu prireivana, posle sukoba sa Slobodanom
Miloeviem, pomenuu samo jedno. Poetkom 1992. godine, na sednici Glavnog
odbora Srpske demokratske stranke u Beogradu, Jovanu Rakoviu, koji je
stvorio tu stranku i jo uvek bio njen predsednik, nije ni dozvoljeno da govori!
U jednoj od naih etnji pitao sam ga: "Jovane, moemo li Eva i ja, bilo kako, da
Ti pomognemo? Da li bi eleo da se, na izvesno vreme, negde skloni i malo
oslobodi od ovog otrovnog vazduha i okoline? Iiemo zajedno Tanja, Ti, Eva i
ja. Samo reci, molim Te, gde eli"...
Pogledao me je s nenou i odgovorio: "Banja mi najvie nedostaje. Na nju sam
navikao i bez nje ne mogu da ivim..."
Odgovorio sam tupavo: "U koju banju eli da idemo?"
Osmehnuo se i objasnio da on ne misli na klasinu banju, ve morsku vodu. Od
kada mu je polomljena noga, i oteen nerv, on je lei kupkama, u morskoj vodi.
Dogovorili smo se da u Italiji pronaemo pogodnu kuu u nekom mirnijem mestu,
na obali mora, gde je prilaz vodi lak i dno ureeno. Ostali bismo mesec dana.
Izdani Rakovi u Beogradu
Eva i ja smo otputovali u Italiju i u jednom malom turistikom naselju, u Pedasu,
pronali ba takvu kuu kakvu je on eleo. Imala je dve velike spavae sobe, dva
kupatila, kuhinju, i ogromnu natkrivenu terasu. Nalazila se u lepom ureenom
vrtu, sto metara od peskovite obale.
im sam stigao u Beograd, pozvao sam ga telefonom i, ne pitajui kako mu je,
saoptio da smo pronali kuu kakvu je eleo.
- "Sluaj Dragane, doao sam iz bolnice. Vrlo sam bolestan. Imao sam neke
neodreene tegobe, koje su se u bolnici pojaale. Izaao sam na sopstveni
zahtev. Ne osjeam se dobro, a s ovom odlukom hrvatske vlade da me proglase
ratnim zlikovcem, ne smem ni ii u Italiju. Gde god da odem - gu me uhapsiti.
Oajan sam, hajde da se naemo."
Bio sam konsterniran tom veu... Tog dana sam, po velikoj vruini, vozio preko
hiljadu i dve stotine kilometara... Bio sam premoren i nesmotreno rekao: "Bolje bi
bilo da se obojica veeras odmorimo, a da se vidimo sutra."
To sutra,vie nije postojao, niti e ga ikada biti.
Dva sata kasnije javio mi se telefonom jedan - znanik: "Jesi li sluao vesti?"
- Nisam, zato?
- Pa, umro je Jovan Rakovi!
Poto sam se oporavio od prvog oka, pozvao sam Tanju. Ona mi je, ukratko,
ispriala da je Jova umro posle neprijatnog razgovora sa jednim novodoseljenim
komijom, komandantom specijalne jedinice, koji se nedavno vratio sa Kosova.
Stanovao je iznad njih, i vrei nekakve prepravke u svom stanu, iskljuio je vodu
u celoj zgradi. Zbog velike ege i lekova, Jova se pojaano znojio... Ne mogavi
da se okupa dva dana, onako hrom, popeo se gore, da komiji objasni da je teko
bolestan, i da ga najljubaznije zamoli da slavinu odvrne, bar privremeno, samo da
se spere i ranu oisti od znoja.
im ga je Jova oslovio reju - "susjede", on je poeo da se dernja, da ga psuje i
naziva ustaom. Pretio je i da e ga ubiti!
Zapanjen i preplaen, Jova je jedva siao niz stepenite. Za njim je iao komija,
Strana 13
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
nastavljajui da mu preti: "... Ako se ikada jo usudi da me uznemiri,

premlatiu te!"
Sklonio se u spavau sobu, a Tanja je ostala kraj vrata da slua pretnje
razjarenog komandanta. Onda je ula tup udarac u spavaoj sobi, pomislila da je
neki tei predmet pao na pod. Kad se komija, najzad, vratio u svoj stan, pola je
u spavau sobu da vidi kako je Jovi. Preneraena zatekla ga je na podu, sa
ustima punim pene. Umro je od edema plua. Pozvala je odmah hitnu pomo i
objasnila ta se desilo. Ni posle 20 minuta niko se nije pojavljivao!? Onda je
pozvala Boicu osi, i tek na njenu intervenciju, stigla je ekipa hitne pomoi.
Pogledali su ga kratko, prokontrolisali puls i konstatovali - smrt. I krenuli ka
izlaznim vratima. Tada je Tanja zavapila. "Pa molim Vas, i on i ja smo vae
kolege. Pomozite mi bar da ga podignemo sa poda i stavimo na leaj".
Nevoljno su to uinili i brzo se udaljili iz stana.
Tako je okonao svoj ivot akademik prof. dr Jovan Rakovi.
Tri godine kasnije, posle traginog egzodusa Srba iz Hrvatske i potpisivanja
Dejtonskog sporazuma, Radmilo Bogdanovi, ministar unutranjih poslova Srbije
u vreme Jovinog politikog delovanja dao je intervju "Nedeljnom telegrafu".
Odgovarajui na pitanje: "Da li moe da objasni tolike rtve i traginu sudbinu
zaraenih naroda"? Radmilo Bogdanovi je doslovno, rekao: "Da je bilo sree, i da
smo sluali Jovu Rakovia, on bi sada bio iv, a mi ne bismo imali izbeglice niti
bismo izgubili Krajinu!"
Razmislite samo ta ovaj njegov odgovor posredno nudi. Jer, on je linost koja je
zaista imala uvid u sve dogaaje tog vremena. Bilo, mu je, siguran sam, itekako,
poznato kakvu je sve ikanu proivljavao Jovan Rakovi i ko ga je i zbog ega
ikanirao.
U toku osmogodinjeg druenja s Jovanom Rakoviem, nebrojeno puta sam se
uverio da je bio estit i plemenit ovek. On nikada nije inio drugima ono to ne
bi eleo da drugi uine njemu. On nikada nije zloupotrebljavao svoju intelektualnu
snagu ni nadmo svoga obrazovanja. On nijedan glas oajanja nije preuo, a
zatraenu pomo nikad nije dobio.
On je jedan od retkih ljudi, koji je, uvek, imao nage da sebe vidi oima drugih. On
je teio da svakog sagovornika razume i uini ga razumnim. On je znao da
saosea s ljudima ak i kad gree. On je verovao u ljude i onda kada oni sami
izgube veru u sebe. On je drutvenu nepravdu oseao kao sopstveni propust, a
ljudsku bedu kao linu nesreu. On je znao da bude smeren, i kako da se suoi s
porazom i ne bude poraen. On je znao da stvara prijatelje, da ih neguje i da
sauva njihovu privrenost. On je jedan od retkih ljudi, koji je, uvek, imao snage
da sebe vidi oima drugih. On je ivot gledao oima venosti. On je, ukratko, bio
jedinstven i lekovit prijatelj.
Strana 14
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
R
Repub
blika Srps
ska Krrajina
a
Republik
ka Srpska Krajina
K
je najzapadnija
a srpska
drzava, koja
k
je form
mirana 199
91. godine o
odvajanjem
m od
Republik
ke Hrvatske
e. Republiku
u Srpsku Krajinu cinile
e su
Sjeverna
a Dalmacija
a, Lika, Korrdun, Banija
a, Zapadna
a
Slavonija
a, Istocna Slavonija,
S
B
Baranja
i Za
apadni Srem.
Prema podacima 19
993. godine
e na teritorriju od 17 028
0
nih kilometa
ara zivjelo je
j 435 595
5 stanovnika
a.
kvadratn
ve bio je uz
zrokovan oz
zivljavanjem
m
Nastanak ove drzav
fasisfickih nagona hrvatskog naroda
a i neprijate
eljstva prem
ma srpskom
m zivlju.
skim dogad
djanjima ko
oja su se od
digrala u Drugom Svje
etskom Rattu,
Pouceni istorijs
ski narod je
e odlucio da
a na referendumu odluci o svojojj buducnos
sti i nastavk
ku
srps
zivo
ota u Repub
blici Hrvatskoj. Tim re
eferendumo
om velikom vecinom g
glasova
izgla
asano je od
dvajanje od
d Republike
e Hrvatske i stvaranje nove drzav
ve Republik
ke
Srpske Krajine
e. Na dan 19.
1 Decemb
bra 1991. godine na ve
eliki hriscan
nski praznik
vojen je prv
vi ustav Kra
ajine. Na ov
vaj nacin krrajiski Srbi su pokazalli da
Sv. Nikole usv
zele
e da zive u miru i slozi sto je tada moglo da
a pruzi sam
mo odvajanje od Repub
blike
Hrvatske, stva
aranjem demokratske i parlamen
ntarne vlastti, kao i osttankom u
viru Jugoslavije. Ali ovaj cin donio
o je velike neprilike.
okv
njem tenzijja u citavoj bivsoj Jugoslaviji i
Jos krajem 1990. godine poostravan
otcjjepljenjem Slovenije, hrvatska vlast zapocin
nje sa naorruzavanjem
m i stvaranjem
para
avojnih formacija, kojje su bile po
od okriljem
m MUP-a i koje
k
su prettstavljale
ocig
gledno krse
enje Ustava
a SFR Jugos
slavije i nje
enih zakona
a koji su dozvoljavali
pris
sustvo samo
o jedne vojjne formaciije tj. JNA. Tada Srbi koji
k
su zivje
eli u Hrvats
skoj
osje
ecajuci nesigurnost prrouzrokovan
nu dogadja
anjima i politickim potezima
tada
asnje vlasti, koji nisu postavljali neke sigurrne uslove za
z nesmeta
an zajednicki
zivo
ot Srba i Hrrvata u jedn
noj drzavi, odlucuju da sami pok
kusaju pove
esti neke
politicke potez
ze koji su mozda
m
moglli donijeti neke
n
bolje uslove
u
i sigu
urnost na tim
t
storima. Ti potezi bili su potkrije
epljeni i pojavljivanjem
m specijalnih odreda
pros
hrva
atske policiije koja je bila
b raspore
edjivana na
a teritorijam
ma sa vecin
nskim srpsk
kim
stan
novnistvom
m. To su bili prvi korac
ci ka stvaranju drzavnosti Republike Srpske
e
Krajjine koja je
e zapoceta u Kninu, a kasnije je prosirena na
n sire pros
store na
kojima je srpsko stanovn
nistvo preds
stavljalo ve
ecinu. Tadasnja drzava
a imala je u
odnost rasp
poreda teritorija koji jje bio veom
ma
svom sastavu 28 opstina, ali nepogo
nom stvarajjuci jako du
ugacku
uzak pojas uz granicu sa Bosnom i Hercegovin
nicu, i mali broj stano
ovnika bili su
s jako veliki preduslo
ov za slablje
enje
gran
odb
brambenih pozicija
p
Vojjske RSK. Tako
T
je u ce
estim ofanz
zivama HVO
O Republika
a
Srpska Krajina
a ostajala bez
b mnogih svojih stra
ateskih pozicija. Dolaz
zak snaga
PROFOR-a donosi
d
jedn
nu vrstu ola
aksanja, alii ne i presta
anak borbi koje su tra
ajale
UNP
sve do Augusta 1995. go
odine, koji je bio i period najvece
e katastrofe
e srpskog
naro
oda ako se uzmu u ob
bzir desavanja u zapad
dnim dijelo
ovima Republike Srpsk
ke
koja
a je imala velike
v
gubittke takodje
er uzrokovane padom RS Krajine.
e drzave na
a tom prosttoru nije slu
ucajno. Jos za vrijeme
e prvih seob
ba
Poriijeklo same
Srba, dok je Srbija
S
bila okupirana Turskom
T
vla
ascu Srbi su
u kretali na
a Zapad u
storima na kojima bi mogli
m
da ne
esmetano nastavljaju
n
svoj zivot.
potrrazi za pros
Tak
kvim pomjeranjem dos
slo je do na
aseljavanja tadasnje Austrougars
A
ske monarh
hije.
Mon
narsi su pon
nudili Srbim
ma naseljav
vanje pogra
anicnih dije
elova monarhije na gra
anici
sa podrucjima
p
pod Tursko
om vlascu. Srbi su to prihvatili uz
u povlastic
ce koje su se
s
odn
nosile na do
odjelu zemljjista i oslob
badjanje od
d placanja poreza.
p
Tak
ko nastaje
Vojn
na Krajina, po kojoj je
e i Republik
ka Srpska Krajina
K
dobila ime. Os
slobadjanjem
Bos
sne i Herceg
govine od Turske
T
vlasti prestala je i opasno
ost od napa
ada Turaka na
Sttrana 15
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
granice Austrougarske i tada prestaje da vazi uprava Vojne Krajine. Srbi koji su
bili vojnici u Vojnoj Krajini nastavili su svoj zivot na tim prostorima sada kao
slobodni zamljoradnici. Od tih vremena ovi prostori velikom vecinom naseljeni su
pravoslavnih stanovnistvom.
Ali, porijeklo srpskog Pravoslavog stanovnistva na tim teritorijama datira iz dublje
proslosti, iako su masovna naseljavanja zapocela tek pocetkom XVI stoljeca. Prvi
pomen Srba na tim prostorima datira sa pocetka IX stoljeca. S obzirom da se zna
da je preseljenje Slavena na ove teritorije bilo u V stoljecu poslije Hrista moze da
se vidi da Srbi na tim prostorima nisu samo doseljenici vec da su od ranih dana
postavljanja teritorijalnih odnosa na Balkanu oni predstavljali punopravni clan. Ti
prvi pomeni Srba vezu se za prostore Dalmacije na kojima su vjerovatno
predstavljali vecinu stanovnistva. Da to nisu bile samo obicne grupice moze da se
vidi i u dubokoj srpskoj kulturi na tim prostorima. Dva velika srpska manastira
sagradjena su u vremenu prije pocetka napada Turaka na Srbiju, pa znamo da
nije bilo ni pomena o nekakvim dotadasnjim pomjeranjima Srba. Ta dva
manastira su Krupa sagradjena 1317 i manastir Krka sagradjen 1350. Ocuvanje
vjere i kulture bio je jedini nacin sacuvanja srpstva na tim prostorima. Nasuprot
tome srpsko stanovnistvo koje je zivjelo na prostorima Istocne Slavonije, Baranje
i Zapadnog Srema naseljava te prostore od naseljavanja slavenskog stanovnistva
u panonskoj niziji sa pocetka V stoljeca.
Sve do danas svijest tog stanovnistva bila je podredjena svom porjeklu i ponosu
koje moze da se vidi i u mnogobrojnim pokusajima pokrstavanja stanovnistva od
pocetka masovnog naseljavanja na tim teritorijama za vrijeme Vojne Krajine. Ali,
Srbi su uvijek ostajali vjerni svom porjeklu i nisu dozvolili da se nesto ucini van
njihove volje i na njihovu stetu. Tako je doslo i do sukoba kada je hrvatska vlast
krenula u program unistavanja srpske slobode i dostojanstva zavadjajuci narode
koji su vec stoljecima zivjeli na istom teritoriju i od samih pocetaka zajednickog
zivota slozno su kretali u borbu za ostvarivanje zajednickih prava potpomazuci
jedni druge. Pocetak neprijateljstava iako nije bio drag ni jednoj strani zapocinje
1991. godine kada nastaju i prve granice izmedju tada dve drzave Republike
Hrvatske koja se odcjepila od maticne drzave SFRJ i Republike Srpske Krajine
koja je nastala kao reakcija na odcjepljenje Republike Hrvatske. Republika Srpska
Krajina tada zapocinje svoju samostalnost koja je trajala sve do Augusta 1995
godine kada hrvatska vojska u akciji "Oluja" zaposjeda teritorije koji su bili pod
Republikom Srpskom Krajinom, sem prostora istocne Slavonije, Baranje i
Zapadnog Srema koji dolaze pod upravu Republike Hrvatske mirnim putem i
pregovorima po zavrsetku rata u Republici Hrvatskoj i potpisivanju Dejtonskog
sporazuma koji je strogo definisao sve probleme na spornim teritorijama.
U toku svoje drzavnosti Republika Srpska Krajina je imala tri predsjednika. Po
odvajanju od Republike Hrvatske prvi predsjednik bio je Milan Babic koji je zivio u
Kninu i bio jedan od aktera za odvajanje Krajine od Republike Hrvatske u spornim
periodima. Nakon njega vlast preuzima Goran Hadzic, srbin iz istocne Slavonije.
Zadnji predsjednik izabran na demokratskim izborima 1994. godine bio je Milan
Martic koji je obavljao svoju duznost sve do raspada drzave Augusta 1995.
U Krajini su jednom odrzani parlamentarni i predsjednicki izbori. Glavni favorit na
izborima bila je Srpska Demokratska Stranka koja je imala i najvise poslanika,
kao i dotadasnja predsjednicka mjesta (iako je Milan Martic bio predstavljen od
grupe gradjana njega je podrzavala SDS srpskih zemalja). Pored SDS (koji je bio
podjeljen na "SDS srpskih zemaljana" i "SDS Krajine") na izborima je ucestvovala
i Srpska Radikalna Stranka, SocijalDemokratska Partija Krajine i Srpska Partija
Socijalista.
Strana 16
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ISTORIJSKA, PRAVNA I POLITIKA UTEMELJENOST SRBA U REPUBLICI

SRPSKOJ KRAJINI
Kada govorimo o istoriji srpskog naroda na podruju Republike Srpske Krajine i
Republike Hrvatske, moemo zapaziti da je hrvatska istoriografija forsirala i
glorifikovala srpske seobe, a posebno zapostavljala ili uopte nije ni spominjala
autohtonost srpskog naroda na tom podruju.
U isto vrijeme srpski istoriari, u ime zajednitva, bjeali su kao vrag od tamjana
od te teme - autohtonosti srpskog naroda u Republiski Srpskoj Krajini i Republici
Hrvatskoj.
Srpska zvanina istoriografija, vrlo esto i velikoduno odbacuje vijesti i
svjedoenja antikih pisaca (Plinija, Ptolomeja, Herodota i drugih), a i kasnijih srednjovijekovnih (Konstantina Porfirogeneta i drugih) o Srbima u njihovo doba.
Istodobno naa srpska istoriografija prihvatila je tzv. istinu o sebi od pisaca
germansko-skandinavske istorigorafije. Naa istoriografija slabo obrauje krau
tj. falsifikate, otimainu Hrvata po srpskoj istoriji u Republici Srpskoj Krajini i
Republici Hrvatskoj, kako one iz srednjeg tako i one iz novog vijeka, pa i ove iz
najnovijeg doba.
Politika kultura i vojna istorija srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini i
Republici Hrvatskoj prebogata je injenicama (istorijskim izazovima), koje se ne
mogu mimoii i pogaziti, kada se trezveno razgovara ili pak pie.
Hrvati moraju znati da e svako nasilje nad istorijom i nad Srbima u Hrvatskoj,
raati trenutne ili budue nesuglasice, nemire i ratove. Srbi ne bi smjeli dozvoliti,
a Hrvati ih u tome trebaju podrati, da se pogaze: srpska prolost, dostignuti nivo
politikih i nacionalnih prava, njegovu srpsku kulturu i ukupnu duhovnu
participaciju, njegova prava na imovinu i vijekovne zaviaje.
Naime, samo faistika politika i njeni graani mogu planirati unitavanje dijela
svojih graana i svog naroda, samo zato to pripadaju ogranku drugih kultura i
vjera.
U meunarodnoj javnosti postoje brojne neistine zbog neznanja ili podmetanja
lanih podataka o srpskom narodu u Republici Srpskoj Krajini, koje se svode na
dokazivanje da on nije svoj na svome, da je naselio tuu zemlju, da su Srbi
doljaci i skorojevii, da nisu dravotvorni. Sve su to iste lai i podmetanja s
ciljem da se srpskom narodu nanese ogromna teta, vrea i da se pribavi prezir u
svijetu, te da se protjera sa svojih vijekovnih ognjita i zaviaja. Srpski narod u
Republici Srpskoj Krajini ima jako bogatu prolost, nauna i kulturna dostignua i
svoju prebogatu i specifinu tradiciju.
Mnogi srpski istoriari zapleteni u mreu jugoslovenstva i komunizma nisu
istraivali svoje davne istorijske korijene. Njih je sputavala politika saveza
jednakih. Neki istoriari su ili toliko daleko da su ve na poetku izrazili nevjericu
u istorijske zapise - izvore o Srbima, nastale pre dva milenijuma u vrijeme
Herodota, Plinija i drugih pisaca.
Hrvatski istoriar Tomo Mareti, najbolji poznavalac Plinija kae: "Taj Plinije
Rimljanin koji ivjee u doba Herodota ispisuje nekoliko imena, manje vie
tamnijih, ali na nau veliku radost jedno je meu njima, ne samo posve jasno,
nego i oigledno slavensko, a to su Srbi, ili kako ih Plinije pie Serbi..."
Prof.dr ore Jankovi, na poznati arheolog, pie o Srbima u Republici Srpskoj
Krajini, pa kae: "Prvi sloj ivota Srba na prostorima Krajine je pouzdano
arheoloki potvren iz 7. i 8. vijeka oko Knina, Drnia, Srba, Graaca i Korenice).
Ustanovljen je gromilama, posmrtnim spomenicima Srba IV-IX stoljea".
A franaki hroniar Ajnhard spominje Srbe 822. godine u svojim analima, dakle
30 godina ranije nego to se spominje hrvatsko ime. On kae: "Ljudevit Posavski,
pobjegao je k Srbima u Dalmaciju". U pisanim istorijskim izvorima do danas to je
Strana 17
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
prvi poznati istorijski izvor koji spominje Srbe na prostorima Republike Srpske
Krajine.
Za vrijeme dinastije Nemanjia i Kotromania prostori Republike Srpske Krajine
su se najee nalazili u sastavu te srednjovijekovne srpske drave. Tadanje
srpske oblasti i drava se nalazi u okruenju Vizantije, Ugarske i Venecije.
Nemanjine zapadne granice su na rijekama: Krki, Zrmanji, Kupi i Savi. Svi
Nemanjini nasljednici od Stefana Prvovjenanog pa sve do cara Uroa zadrali su
zapadne srpske granice, koje je posebno uvrstio car Duan Silni, povjerivi
Dalmaciju za Mladena ubia, sina urevog, koji umire 1348. godine, pa vlast u
Dalmaciji preuzima Jelena ubi (sestra Duana Silnog).
Sama izgradnja srpskih pravoslavnih manastira na Zrmanji (Krupa 1317) i na Krki
(Krka 1350), pripisuju se kralju Milutinu i Jeleni ubi.
Dinastiki srodnici Nemanjia, Kotromanii od bana i kralja Stefana Tvrtka I, pa
do kralja Stefana Tomaa, zadravaju zapadne srpske zemlje.
Srbi zapadnih krajeva (posebno oko Cetine, Krke i Zrmanje) e vrlo aktivno
uestvovati u borbama protiv Turaka, a posebno u Kandijskom ratu (1645-1669)
kada se javljaju najistaknutiji nosioci srpske samosvijesti, koji su opjevani u
narodnim pjesmama (Ilija Smiljani, Janko Mitrovi, Stojan Jankovi i Bajo
Pivljanin).
Na tim dalmatinsko likim prostorima izrasla je Mletaka vojna krajina, koja se
dijelila na kotare, serdarije i sela. Vrhovni starjeina je bio kolunel, u serdarijama
serdari, a u selima harambae.
Meutim, ve 1530. godine nastaje "Srpska Vojna Krajina", to je bio zaetak
dravotvornosti Republike Srpske Krajine. Ve je austrijski car Ferdinand II 1627.
godine dodijelio Krajinicima (Vlasima) diplomu, kojom im daje svoju carsku
zemlju u zamjenu za danak u krvi - za vijerno sluenje i vojevanje. Ovim
dokumentom Vojna Krajina postaje Corpus Separatum, potpuno odvojena od
ugarskog i hrvatskog kraljevstva i njihovih Sabora. Time je, u stvari, zapoeo
proces pretvaranja Vojne Krajine u posebnu upravnu oblast unutar Habzburke
monarhije.
Car Ferdinand II je 1630. godine potvrdio tzv. "Statuta Valachorum" Srbima, tj.
pravo vlasnitva nad zemljom i pravo da je mogu prodati, to je bilo sasvim neto
novo tada u feudalnoj Evropi. Statuta Valachorum je bio prvi srpski ustav Srba u
Habzburkoj monarhiji. U njima se govori o: optinama, sudstvu, vlasnitvu nad
dobrima, privatnim i javnim deliktima, vojnim starjeinama i dr.
Po tom krajikom ustavu Krajina je bila podijeljena na 6 generalata i 19
regimenti, koje su se dijelile na kompanije i ete.
Car Franjo Josip I je 14.5.1887. godine donio "Zakon o ureenju prostora, crkve
grko-istone i o upotrebi irilice u kraljevini Hrvatskoj i Slavoniji". Ovaj zakon je
izriit i govori da Srbi imaju pravo da ispovijedaju svoju srpsku pravoslavnu vjeru
i pravo na upotrebu irilice.
Hrvatski sabor je 1867. godine usvojio izjavu da trojedna kraljevina priznaje
narod srpski, koji u njoj stanuje, kao narod s hrvatskim narodom istovjetan i
ravnopravan.
Kada je Vojna Krajina 1881. godine ukinuta, tada se govorilo o formiranju
posebnog srpskog parlamenta.
Meutim u 19. vijeku se javlja i Ante Starevi - jedan od najveih mrzitelja Srba
na prostorima Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske. On u Hrvatskoj vidi
samo Hrvate. On kae: "U Hrvatskoj postoji samo jedan politiki narod, a to su
Hrvati, Srbi su dio tog politikog naroda", to znai Srbi su Hrvati. I sam Antun
Radi je jo daleke 1914. godine i to 7. jula pisao u "Domu" za Starevia:
"Starevi je mrzio Srbe. On nije priznavao da ima Srba i to ne samo u Hrvatskoj,
nego i u Srbiji. Zato za sve Srbe u Hrvatskoj pisao je da su Cigani, Cincari, Vlasi.
Strana 18
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Oni su vlaka nakot zrio za sikiru. Oni su smet, oni su srbe na tijelu hrvatskog
naroda".
Srbi u Austro-Ugarskoj monarhiji podrali su Rijeku rezoluciju 1905. godine i
izglasali Zadarsku rezoluciju kojom daju iskrenu podrku Hrvatima da Dalmaciju
prisajedine Hrvatskoj i Slavoniji pod uslovom pune ravnopravnost Hrvata i Srba.
Srbi sa prostora Republike Srpske Krajine 1918. godine ulaze u sastav Kraljevine
SHS, kasnije Kraljevine Jugoslavije. Ve je predsjednik vlade Anton Koroec
govorio da e Jugoslavija imati ulogu trojanskog konja prema nezavisnosti Hrvata
i Slovenaca, pa je kazao: "Srbi su nam dali zlatnu kobilu Jugoslaviju, vratit emo
im ragu". A vojvoda Mii, poslije obilaska Hrvatske, marta 1919. godine rekao je
kralju Aleksandru: "Iz svega to sam video i uo, ja sam duboko zaalio to smo
se mi na silu Boga obmanjivali nekakvom idejom hrvatske zajednice. Svi oni
jednako misle, to je svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojavi stvar je
propala. To nisu ljudi na iju se re moe osloniti. To je najodvratnija fukara na
svetu".
Poetkom II svjetskog rata, srpski narod u Hrvarskoj, je po prvi put uao, ne
svojom voljom, u sastav hrvatske drave, koju su proglasili hrvatski faisti
10.4.1941. godine, kao NDH.
Srpski narod u Republici Srpskoj Krajini i Republici Hrvatskoj je tada stavljen van
zakona, zabranjeno je srpsko ime, srpski jezik, srpsko pismo - irilica, srpska
pravoslavna crkva. Srbima je zabranjeno kretanje, upotreba saobraaja,
posjeivanje lokala, bioskopa, pozorita, kupanje u banjama. Srpska djeca su
streljana: u staklu, plamenu, bebe su nabijane na bajonet, spaljene u kuama,
kuvana u kotlovima.
asni i poteni Hrvat Viktor NOvak je rekao za NDH: "iako neovjeno NDH,
ogrezla u zloine vie nego Hitlerova Njemaka, a imala je punu podrku
Vatikana".
Veliko je istorijsko pitanje: Zato je veina Hrvata podravala blok faistikih
zemalja i svoje predvodnike u NDH? Na ovo pitanje kad tad Hrvati moraju
odgovoriti. to pre, to za njih bolje.
Na II zasjedanju ZAVNOH-a u Plakom 1943. godine donosi se rezolucija u kojoj
se kae: "Nema, nee i ne smije biti Hrvatske u kojoj Srbima ne bi bila zajamena
puna jednakost i ravnopravnost". A III zasjedanje ZAVNOH-a u Topuskom 1944.
godine donosi Deklaraciju o osnovnim pravima naroda i graana demokratske
Hrvatske u ijem prvom lanu pie: "Hrvatski i srpski narod u Hrvatskoj potpuno
su ravnopravni".
Formulacija o potpunoj ravnopravnosti srpskog naroda u Hrvatskoj nalazi se u
svim ustavima Narodne, odnosno Socijalistike Republike Hrvatske od 1947. do
1990. godine.
Boini ustav Hrvatske od 22.12.1990. godine pogazio je sva, kroz istoriju,
steena prava srpskog naroda u Hrvatskoj. Srpski narod je kao politiki tj.
konstitutivni narod izbaen iz ustava Hrvatske i stavljen u poloaj nacionalne
manjine. Ovo je bila direktna dravna priprema za rat u Hrvatskoj, koji je
Hrvatska namjerno vodila, to dokazuje i sam poglavnik dr Franjo Tuman. On je
jo 1989. godine na Konferenciji diplomatskog kora u Njemakoj (tko ga je
pozvao?) rekao: "Kada ja budem predsjednik Hrvatske (ne ako budem) tlo u
Krajini postat e crveno od krvi". Taj isti Tuman je na Jelaievu trgu u Zagrebu
24.5.1992. godine izjavio: "Rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije eljela. Ali mi smo
procijenili da samo ratom moemo izboriti samostalnost Hrvatske. Zbog toga smo
vodili politike razgovore, a iza tih pregovora formirali oruane postrojbe. Da
nijesmo to uradili ne bismo doli do cilja. Znai, rat je bilo mogue izbjei samo
da smo odustali od naih ciljeva, tj. od samostalnosti Hrvatske". Poglavnik
Tuman je 1991. godine novinarki Tanji Torbarini izjavio: "Sretan sam to moja
supruga nije ni Jevrejka ni Srpkinja".
Strana 19
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
askom na vlast
v
u Hrva
atskoj HDZ
Z i izbacivan
njem Srba iz ustava H
Hrvatske, HDZ
Dola
vlas
st razoruav
va stanice milicije sa veinskim srpskim
s
sta
anovnitvom
m, i alje
reda
arstvenike na rubna srpska
s
sela i izaziva incidente (ha
apsi Srbe, m
maltretira, a i
ubijja). Srbi su bili prisilje
eni da se orrganizuju u SAO Krajin
ni 21.12.19
990. godine
e da
bi 19.12.1991
1
. godine prroglasili Rep
publiku Srp
psku Krajinu
u koja je trrajala do
4.8.1995. godine.
Proff.dr Marko Atlagi
Beo
ograd
Sttrana 20
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Zlocinacka akcija Oluja

4. avgusta 1995. godine poeo dugo pripreman egzodus Srba iz Krajine. Sa svojih
ognjita prognano 280.000 Srba. U brutalnom napadu hrvatske vojske ubijeno
1.960 ljudi, spaljeno 40.000 srpskih kua. U noi pre vojnog udara na RSK,
Franjo Tuman poruio svojim generalima: "Srbima zatvoriti sva vrata, pa ih
onda unititi!"
RANO jutro, oko pet asova, petak, kia granata pada po usnulom gradu. Gore
kue, prate eksplozije, ljudi u panici izleu, dovikuju blinje. Majke nedrima grle
uplaenu decu, tre. Jauci jai od raketa, paraju nebo. Mete, panika, strah, opet
bombe. Pao je Knin!
Dan kasnije, u naputeni grad ula je hrvatska vojska i na kninskoj tvravi istakla
ahovnicu.
Najistiji srpski etniki prostor u bivoj SFRJ, omeen Dinarom, Manjaom,
Velebitom i Petrovom gorom, za samo nekoliko dana oien je od srpskog ivlja.
U drugoj najveoj seobi Srba, za etiri dana, s Banije, Korduna, iz Like i severne
Dalmacije, prognano je 280.000 Krajinika! Pogrom je poeo na dananji dan, pre
deset godina, napadom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vea odbrane na
Republiku Srpsku Krajinu. Hrvatske snage udarile su snanom artiljerijskom i
raketnom paljbom po poloajima Srpske vojske Krajine i svim gradovima. Pod
najeom vatrom hrvatskog dalekometnog orua nali su se Knin, Petrinja,
Obrovac, Benkovac, Glina, Kostajnica i Drni.
Ratna avijacija hrvatske vojske sinhronizovano je tukla aerodrom u Udbini,
Petrinju, telekomunikacioni predajnik na brdu elavac, posle ega su prekinute
sve telefonske veze u RSK.
Na Krajinu je krenulo 138.500 hrvatskih vojnika i policajaca. U brisanju svega
srpskog uestvovalo je 700 tenkova i oklopnih transportera. Smrt je sejana iz
1.800 komada artiljerijskog orua, minobacaa i raketnih sistema dometa do sto
kilometara. Kolonu staraca, ena i dece, bombardovalo je 47 aviona i helikoptera.
Srpski etniki prostor u Hrvatskoj konano je oien, to je i bio glavni cilj
"Oluje" u kojoj je ubijeno i nestalo 1.960 Srba.
Bihaki dep
PEADIJSKE jedinice Hrvatske vojske i specijalne brigade MUP najpre su udarile
na likom i banijskom frontu, a ubrzo zatim i prema Drniu. Hrvatskoj peadiji
podrku su pruile artiljerijske i oklopno mehanizovane snage HV.
Na likom ratitu hrvatska soldateska se probijala iz smera Gospia prema
Medaku i, dalje, Graacu. Na Graac koji je bio strateki vaan za potpuno
odsecanje Kninske Krajine i Like, krenule su i zloglasne hrvatske trupe sa
velebitskog masiva.
Najvee borbe na banijskom ratitu voene su na potezu Gora - Graberje Glinska Poljana, na prilazima Petrinji, u rejonu Sunje i Dubice. Zamisao hrvatskih
stratega bila je da, preko Banije izbijanjem u Dvor na Uni, dopru do Suve mee i
tu se spoje sa jedinicama Petog bihakog korpusa muslimanske armije BiH.
Spajanje hrvatskih i muslimanskih snaga iz "bihakog depa" planirano je i
prodorom Tumanove soldateske preko Korduna. Zato je hrvatska vojska, iz
Karlovca krenula na ovaj deo RSK, potpomognuta tenkovskim bataljonom. Iz
Strana 21
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Josip Dola, nadirui prema Plakom, podrku im je pruala mehanizovana

brigada.
Plan je bio i da se jakim dejstvom u pravcu Vrhovina otvori mogunost prodora
prema Korenici i Plitvikim jezerima. Oklopno mehanizovane jedinice HV silovito
su napale i Drni, udaljen samo dvadesetak kilometara od Knina. Na granice
zapadnog dela RSK, Hrvatska je dovela sve elitne jedinice. Okosnice njenih snaga
bile su profesionalna gardijska brigada i specijalne jedinice MUP.
Rat je, dakle, voen celom linijom fronta - od Oraja do Dubrovnika. Hrvatski
radio neprekidno je emitovao poziv Franje Tumana upuen "graanima srpske
nacionalnosti" u kojem se trai njihova predaja. Predsednikova egzaltiranost
prekidana je marevima i borbenim pesmama. Hrvatska je optuila Srbe da su
tokom noi, izmeu etvrtka i petka, bombardovali dvadesetak hrvatskih gradova,
to je bio neprihvatljiv izgovor za agresiju na Srbe u Krajini.
U toku napada na RSK, a dobrim delom i posle borbenih dejstava, opljakano je,
spaljeno i porueno vie od 40.000 srpskih kua.
Kolone tuge
DOKUMENTACIONO-INFORMATIVNI centar "Veritas" evidentirao je 1.205
poginulih Srba civila, meu kojima su 522 ene. Ubijeno je dvanaestoro dece!
Sve to su zapadni Srbi batinili pet vekova svoje istorije, za ta samo etiri dana
otilo je u nepovrat. Posle pokolja Srba kod Gospia, na koranskom mostu, u
Zapadnoj Slavoniji, svakodnevnog bombardovanja Doboja, Srbobrana, Brkog,
raketiranja Knina, Benkovca, Korenice, Vojnia, Topuskog, Republika Srpska
Krajina, praktino je prestala da postoji.
Kada su prvi topovski plotuni pali na Knin, etrdeset hiljada Srba poelo je da
bei. U opustoenom gradu, hrvatski gardisti zatekli su samo pet stotina ljudi,
uglavnom starih i nemonih. Ubrzo je pala i Glina.
Iako su Srbi i dalje drali veliki prostor i raspolagali silom koja je mesecima mogla
da prua otpor, prevladala je strategija povlaenja. Teritorija koju su kontrolisale
srpske snage prostirala se od Topuskog, Vrginmosta, Vojnia i Turnja, na severu,
do linije Duga Resa - Josipdol - Senj, na zapadu, i do Slunja, Lapca i Srba na
jugu.
Napadnuta sa trideset polaznih poloaja Krajina je, po proceni vojnih analitiara,
mesecima mogla da se brani. I Knin, s obzirom na geografski poloaj, bio bi
gotovo neosvojiv da su ga estito branile samo dve brigade. I u drugim mestima
Krajine vie se bealo nego ratovalo.
Danas, deset godina posle drugog najveeg egzodusa srpskog roda, na "Oluju"
seaju strane slike nepreglednih kolona izbeglog i prognanog stanovnitva.
Uplaeni, izbezumljeni ljudi, nosei ono to su prigrabili u trenucima metea i
panike, krenuli su u neizvesnost. Put je bio dug, muan, u kolonama se umiralo
od tuge za ostavljenim kuama i brigom za blinje. U selu Tomina, kod Sanskog
Mosta, hrvatski borbeni avioni, u briuem letu ustremili su se na izbegliku
kolonu. uli su se jauci, delovi raskomadanih tela leteli su na sve strane.
Tumanova no odluke
BRIONI, 31. jul, 1995, kasno vee. Franjo Tuman obraa se svojim generalima:
- Zatvoriti im sva vrata, pa ih onda unititi. Sve moe trajati najdue osam dana.
Imamo podrku Nemake i NATO, delom i Amerike. Stvar je hitna, Miloevi je
pristao na reenje u Bosni, Jugoslaviji e biti skinute sankcije. Srbi u Krajini su
potpuno demoralisani. Pregovore u enevi otpoeemo kao masku. Opravdanje
da ih udarimo je njihov protivudar iz Knina i mi imamo povod, a s topovima emo
da ih demoralizujemo do kraja...
Samo etiri dana kasnije, grunula je "Oluja". Na Krajinike je udarilo 50.000
vojnika u 25 brigada, a za "ienje" terena bilo je zadueno jo 10.000 hrvatskih
vojnika i 15.000 vojnika muslimanskog korpusa u pet brigada. U zloglasnom
Strana 22
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
pohodu pridruila im se i policija. Artiljerija je udarila istovremeno po gradovima,

naseljima i selima, ubijajui civile i stvarajui takvu atmosferu da su samo oni koji
su hitno naputali svoja ognjita imali ansu da preive. Tako su poeli prvi
zbegovi i prve kolone izbeglica, to je Tumanovoj vojsci bio glavni strateki cilj.
U "Oluji":
Ubijeno 1.2o5 civila, 522 ene i dvanaestoro dece
spaljeno i opljakano 30.000 srpskih kua
U 5 asova napadnut Knin, u 12.30 hrvatska vojska bez borbe ula u naputen
grad
Mediji u Srbiji nisu objavili da je Hrvatska napala Krajinu
PORED desetostruko jae hrvatske vojske, krajiki Srbi imali su za protivnika i
najveu svetsku silu. Amerika nije samo nadzirala kompletnu akciju "Oluja",
ne-go je i direktno inicirala. Zeleno svetlo Bele kue i njenog tadanjeg efa Bila
Klintona za napad na Krajinu, zvaninom Zagrebu preneo je potpukovnik Riard
Herik, u to vreme vojni atae amerike ambasade u Hrvatskoj.
Nekoliko dana pre nego to je grunula "Oluja", Herik je Markici Rebiu i
Mirosla-vu Tumanu, efovima hrvatske slube bezbednosti, predao poruku u
kojoj se kae da "SAD nema nita protiv akcije, ali da sve mora biti isto i brzo i
gotovo za pet dana".
Da je agresija bila brza govori podatak da je za samo etiri dana s Banije,
Kordu-na, iz Like i severne Dalmacije prognano 280.000 krajikih Srba. A koliko
je bila "ista" svedoi 2.000 ubijenih srpskih civila i zarobljenih vojnika. Prostor
veliine dananje Slovenije, u kojem je iveo veinski srpski ivalj, etniki je
oien od svojih vekovnih stanara, a vie od osamdeset odsto njihove imovine je
opljaka-no i spaljeno.
KLINTONU SE URILO
KLINTON i njegova administracija nisu, meutim, imali identine stavove oko
vo-enja "Oluje". Piter Galbrajt, tadanji ameriki ambasador SAD u Zagrebu, 2.
av-gusta, dva dana pre poetka velikog srpskog egzodusa, u Beogradu je dobio
pot-pis predsednika Vlade RSK Milana Babia, na plan 3-4. Mirovni sporazum, koji
je Ameriku i svet trebalo da uveri da Slobodan Miloevi nee poslati srpsku
voj-sku Krajinicima u pomo, nije omeo Franju Tumana u nameri da juria na
srp-sku teritoriju. Plamen rata koji je zapalio 27. jula, na Brionima, uz podrku
voj-nog i civilnog vrha, nije mogao da ugasi ak ni mirovni sporazum potpisan u
Beo-gradu, u prisustvu amerikog diplomate.
Detalje oko politike igre voene u Vaingtonu nedavno je objavio i hrvatski
ne-deljnik "Nacional". Prvi put, na desetogodinjicu velike srpske "seobe", Hrvati
su javno priznali znaaj amerike podrke.
U "Oluji", Hrvatska je iskoriena da se preko nje udari po srpskim snagama, ne
samo u Krajini nego i u Republici Srpskoj. Uz ameriki blagoslov, potpisana je i
Splitska deklaracija. Franjo Tuman i Alija Izetbegovi dogovorili su da je
hr-vatskoj vojsci doputen nesmetan ulaz na teritoriju BiH. Da bi se Krajini zadao
najsnaniji udar, HV je tako izala na Dinaru iznad Knina.
Klintonov cilj bio je da se Miloevi prisili na Dejtonski sporazum. Amerikom
predsedniku se urilo jer je te, 1995, bio pred drugim izborima, a njegov
protiv-kandidat Bob Dol je od Kongresa traio ukidanje odluke o embargu na uvoz
oru-ja muslimanima u BiH. Ovo podruje Balkana tako je postalo vano zbog
unutra-njih prilika u SAD i njegovog opstanka u Beloj kui. Bila je to Klintonova
Strana 23
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
borba sa vremenom. Da bi zaustavio Dolovu inicijativu trebalo mu je brzo reenje

krize u Krajini. Klasinu diplomatiju je zaobiao da na leima ne bi imao Englesku
i Francusku.
Priprema za "Oluju" voena je u najstrooj diskreciji. O akciji nije znao ak ni
Pi-ter Galbrajt. Na direktnoj vezi sa Vaingtonom bio je vojni atae.
Iz dva razloga Amerikanci su izbegli pomo engleskih i francuskih trupa. Prvo,
nije im odgovaralo njihovo protivljenje naoruavanju muslimana. Zato su
ameriki kontingenti stizali tajno, preko aerodroma u Tuzli. Drugi, indikativniji
razlog ve-zan je za Klintonov strah od neuspeha akcije. U tom sluaju, Amerika bi
se od hrvatske agresije, a svedoci ponekad nisu poeljni.
Ali, kako je po oceni hrvatskog saveznika iz Vaingtona akcija uspela, Klinton i
Holbruk su s ponosom priznali da su u njoj aktivno uestvovali!
Direktna saradnja Hrvatske i SAD "o srpskom pitanju" poela je 1992. godine.
Glavni koordinatori bili su general Dems Klaper, pukovnik Herik iz amerike
obavetajne slube i Ivan arac koji se sa 17 godina, posle bekstva iz SFRJ,
ukljuio u ustaku emigraciju u SAD. "Trgovina" je poela kada je Hrvatska
Ame-rikancima dala ruske podvodne mine, najmodernija ruska torpeda i kripo
zatitu koju je koristila JNA. Ameriki "herkulesi - c 130" u velikoj tajnosti sletali
su na splitski aerodrom i odatle prevozili vane poiljke za SAD.
MILOEVI PRISLUKIVAN
KAO nagrada, iz Vaingtona je stigla oprema za priskukivanje koju su Hrvti
uperili prema Srbiji i Crnoj Gori. Pretpostavlja se da su istovremeno snimali oko
20 hiljada telefonskih razgovora. Amerikanci su poslali i bespilotne letelice koje
su, takoe, uz pojaane mere bezbednosti instalirane na malom aerodromu na
Brau. Zahvaljujui njima Hrvati su mogli da snime sve poloaje odbrane Krajine.
Bezbednosnu odbranu Krajine "buili" su i pojedini oficiri UNPROFOR.
Posle incidenta sa nemakim vojnim ataeom Hansom uanom koji je pokuao da
sazna neto vie od bespilotnim letelicama, baza pijuniranja Krajine i RS
prebaena je u epurine kod Zadra. Amerikanci su hrvatskoj vojsci ustupili
snim-ke sa terena. Slika je satelitski prenoena u Pentagon.
Planirajui "Oluju" Amerikanci su se plaili da e Miloevi napraviti protivudar sa
dve tenkovske brigade u istonoj Slavoniji. Intenzivnim prislukivanjem otkrili su
da se to nee dogoditi jer su Beograd i Knin verovali u mirovni sporazum Babi-a i
Galbrajta. Za svaki sluaj, Holbruk je hrvatskom ministru odbrane Gojku u-ku
savetovao da se ne obazire na pritiske sa strane. To se, oito, odnosilo na
ambasadora Galbrajta koji nita nije znao o planovima Hrvata i Amerikanaca.
Ve-rujui i mirovni sporazum potpisan u Beogradu Galbrajt je postao trojanski
konj svoje vlade u Vaingtonu.
U noi izmeu 3. i 4. avgusta, Amerikanci su zatrali da hrvatske jedinice u zo-ru
iskljue sve telekomunikacijske ureaje. Tako su lake omeli i unitili srpsku
telekomunikacijsku mreu. U krajinske centre veza na planinama elavac i
Plje-evica Pentagon je za svaki sluaj poslao i avine koji su, im je akcija
odobre-na, poeli da seju bombe.
Vest da su ameriki avioni gaali protivavionsku bateriju iznad Knina objavljena
je u svim hrvatskim medijima. Posle otrog prekora Zagrebu, jer je obelodanjeno
ameriko uee u "Oluji", vest je hitno povuena. Ceo tok operacije Pentagon je
satelitski pratio. Veruje se da su snimci sauvani.
AMERIKA OBUKA
UZ obavetajnu podrku i uee avijacije u napadu na Krajinu, SAD su u MPRI,
firmi ratnih veterana, obuavale hrvatske vojnike. Amerika vlada za koju se
pretpostavlja da je osniva MPRI, angaovala je petnaest najboljih oficira.
Strana 24
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
KOPALI OI
HRVATI su se na najbrutalniji nain obraunavali sa krajikim Srbima. Obdukci-ja
strunjaka VMA pokazala je da je tokom "Oluje" streljano 345 mukaraca i 64
ene. Obeeno je 7 mukaraca i 6 ena. Kundacima je masakrirano 8 mu-karaca
i 20 ena.
Dvojici mukaraca i etiri ene izvaena je utroba. Meu rtvama kojima su ruke
odseene, otrgnute i polomljene je 5 mukaraca i jedna ena. Hrvatski bojovnici
tridesetorici mukaraca i sedam ena odsekli su ui. Oi su iskopali trideset
jednom mukarcu i 38 ena.
Na telima tri mukarca i tri ene tragovi su pokazali monstruozno iivljavanje na
genitalnim organima. enama su sekli dojke, a petnaestorici mukaraca su
izre-zali kou na kaieve ili otrgli delove lica. Jednom mukarcu su odsekli glavu.
Kod 240 mukaraca i 55 ena ni obdukcija nije mogla da utvrdi nain na
koji su ubijeni.
Po monstruoznosti ostae upameno zverstvo nad trogodinjom
devojicom. Mr-tvu su je bacili svinjama.
ivo spaljeno 96 ena i 35 mukaraca
Na komade iseeno 16 ena i 17 mukaraca
Noevima ubijeno 27 ena i 117 mukaraca
PONOSAN na uspehe u "Oluji", Franjo Tuman je u Predsednikim dvorima, u
Zagrebu, 24. avgusta 1995. godine, odrao sastanak sa najviim hrvatskim
ruko-vodstvom i izaslanstvom Herceg-Bosne. U knjizi "Stenogrami o podjeli
Bosne", ije delove prenosimo, jasno je da je akcija pripremana dugo, uz aktivnu
podr-ku Amerike i Nemake.
Franjo Tuman, predsednik Hrvatske:
- Ako se svijet divi ovome to smo mi izveli munjevite podhvate od "Bljeska" od
Zapadne Slavonije, do operacije Livno do Grahova, sada, "Oluja", Knin i sve to
skupa, za mene osobno, ak i kao nekakvog oveka koji se nekog vraga, na
sre-u ili nesreu, razumije i u vojnu povijest i vojna pitanja, to kako ste se vi
odra-li, kako smo se odrali, to je poseban fenomen. To govori o ilavosti, o
spremno-sti tih naih Hrvata tamo da se odre. Ali s druge strane i o jednoj pat
poziciji to se tie Srba.
U njemakim ili amerikim krugovima ima onih koji su se pitali da li smo mi ka-dri
izvest takve vojne podhvate kakve smo izveli od "Bljeska", "Ljeta", osobito sa-da
"Oluje", a mi smo to bili kadri i jesmo i raspolaemo sa snagom pa su nas zaista
znai morali priznati u Europi i u svijetu. Sluajte, Amerikanci i Nijemci su nam
obeali ako ovo provedemo da ne idemo dalje u rat, da ostvarimo federa-ciju,
obeali su nam ne samo kredite, nego i pomo. Strateki cilj je bio da osi-guramo
dubinu hrvatskog teritorija. Gospodo, oslobaanje ovog teritorija sredi-nje
Hrvatske i ovog podruja i takvog stanja u Hrvatskoj, sasvim je sigurno, da smo
osigurali budunost hrvatske drave za budua stoljea. Sada ve moraju raunati
sa nama ak kao i sa regionalnom silom.
Kreimir Zubak, predsednik Vlade Herceg-Bosne:
- Mi sada kontroliramo u kompaktnom dijelu ogromne teritorije, muslimani nisu
uinili nikakav pomak.
Jure Radi, ministar za obnovu:
- Mi smo danas u Hrvatskoj u jednom velikom planu povratka oko 120 tisua
lju-di, ne samo u njihove kue, nego i u sauvane kue u blizini njihovih kua.
Franjo Tuman:
- Uputit emo proglas hrvatskim iseljenicima u svijetu i platit emo artere ili
bro-dove da vratimo stotine tisua ljudi, Hrvata, iz svijeta, jer nam je zemlja
pusta, pusta su sva ta podruja koja su Hrvati napustili u BiH, pusto nam je sve
ovo to smo sad oslobodili i u Zapadnoj Slavoniji, a osobito Knin, Banija, Kordun,
Strana 25
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Zapad-na Hercegovina. Ima jedna grupa Hrvata u Paragvaju. Sasvim je sigurno

ako im poaljemo tamo arter da e svi sjesti na avion i vratiti se.
Mate Grani, ministar spoljnih poslova:
- Danas kad smo oslobodili Knin i kad je budunost hrvatske drave osigurana,
onda moemo ak i bez istone Slavonije, bez Baranje, to se tie hrvatske
dr-ave, a dok su nam bili u Kninu budunost hrvatske drave nije bila osigurana.
Danas mi znamo, sasvim sigurno, da emo sutra biti i u Vukovaru i na Dunavu.
Franjo Tuman:
- Amerika je stala na stanovite da joj je Hrvatska sada i te kako vana i
potreb-na, dae nam financijsku potporu, pomoi u rijeavanju, iako se tobo
prave da oni nemaju utjecaj na Hag.
Pavao Miljavac, general:
- Netkome tko doe iz Haga, mi emo prezentovati dokumenta da tu nema
nika-kvih niti planiranih niti provoenih ratnih zloina.
Franjo Tuman:
- Molim, ne dopustiti da diraju u "Bljesak" i "Oluju". To je oslobaanje hrvatske
zemlje, tu moramo biti odluni. Taj sud je formiran protiv Miloevia. Moete
re-i, bilo je 30 nekih kriminalnih sluaja, poslije "Oluje", 20 je procesuirano.
Ante Gotovina, general:
- Njihovi asnici obavjetajni, i Amerikanci dobro znadu da nae operacije sve su
voene po propisima i ratno pravo uvaeno. To nije problem ratnih zloina ne-go
je to problem njihove politike. Mi se nemamo to njima opravdavati. Sada je
doao trenutak da mi pokaemo da smo partneri i da nas trebaju gledati kao
partnere. Oni u Hagu su bezobrazni, drski, bahati kad im to ide u korist i onda su
prijateljski raspoloeni kad od toga imaju korist. Nije bilo nieg, nae operaci-je
su voene tono po propisu.
Markica Rebi, ef obavetajne slube:
- Mi imamo pravo kraj generala Petkovia koga pozivaju u Hag, imati oveka iz
Ministarstva odbrane koji e sijediti i zabranjivati mu da odgovori na neka
pita-nja. ini mi se da je drastino razliita situacija kad se pozivaju hrvatski
genera-li u svezi sa "Olujom".
Ante Gotovina:
- Ja sam bio zapovjednik opinskog stoera. Prema tome, to se ne moe skriti. Ali
naa politika i mi nemamo razloga da se pravdamo nekome za slanje genera-la
Petkovia kao zapovjednika Zbornog podruja Ston, generala hrvatske vojske u
Hag da svjedoi uz sve ono, imajui u vidu, da njihova obavjetajna sluba ga je
skroz pokrila u ono vrijeme dok je bio u Bosni, svi slubeni sastanci sa Srbi-ma,
sa muslimanima, sa meunarodnom zajednicom, svi njegovi telefoni, potpi-sani
dokumenti, faksovi, sve je to bilo pokriveno.
Franjo Tuman, predsednik:
- Nijedan hrvatski general ne treba da ide u Hag niti kao svedok, niti kao
optue-ni.
AMERIKANCI NI LUK JELI...
OPERATIVNA i tehnika podrka Amerikanaca u operaciji "Oluja" u Hrvatskoj se,
naravno, negira. Razlozi su vie nego jasni: diplomatski, ni danas ne bi bilo
mudro zvanino uplitati SAD u "Oluju", jer bi to znailo da su znali da e doi do
srpskog egzodusa. To bi i umanjilo ulogu koja se pridaje hrvatskoj vojsci.
Da sve nije toliko tuno, smene bi bile tvrdnje ovih dana u hrvatskoj tampi da
je "Oluja" plod hrvatske ratne taktike! U jednoj od "prigodnih" analiza "Oluje",
ob-javljene u "Vjesniku", pie da su tu "vojno-redarstvenu akciju u celosti
osmislili mlai asnici Hrvatske vojske zamislivi da se, na podruju izduenom
poput ki-fle, izvede vazduno-kopnena bitka po uzoru na izraelsku kampanju u
Libanonu 1982. godine, s razlikom da se u Hrvatskoj ratni sukob nije smeo
otegnuti na tri meseca (to se dogodilo Izraelcima), nego je sve moralo da bude
zavreno za tri do pet dana".
Strana 26
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Tekst je nastavljen velianjem uloge hrvatske vojske:

- Ve u prvom satu "Oluje", hrvatsko ratno zrakoplovstvo i dalekometni topovi na
kopnu, razorili su glavne srpske komunikacione centre i unitili nekoliko vrlo
va-nih zapovednih mesta irom Krajine. Na primer, vazdunu luku u Udbini i
insta-lacije na elavcu uspeno su napali hrvatski piloti, a ne ameriki lovci kako
tvr-de oni koji osporavaju taj hrvatski vojniki uspeh... Rat su od poetka do
kraja re-ili odlino pripremljeni i voeni hrvatski vojnici bitkom "lice u lice", a ne
udari amerikih lovaca - bombardera F-16 i F-15 kao ni predvianja CIA. Hrvati
se nisu drali klasinih vojnih udbenika...
Srpska stradanja, spaljena sela, monstruozno pobijeni ljudi, o emu su javno
svedoili i zvaninici UNPROFOR-a, kao ni egzodus skoro 300.000 Krajinika - ne
pominju se ni jednom reju!
PREMOREN i raskuen svet, rasut po njivama kraj puta nedaleko od Banjaluke,
kao jalovo seme. Iza njih grad pod teretom beskunika koji stiu mesecima, od
pada zapadne Slavonije. Ispred, iroki put. Za njih, on nema daljinu. Zavrava tu,
kraj tvrde ledine, gde su nali dom pokriven nebom.
Hladan vazduh ispunjen mukom i ljudskom nesreom. Sa zemlje, die se dah,
nalik onom koji izbija iz grobova. I nagoni jezu. Razdire grudi.
Stotine hiljada prognanika iz Krajine polo je na put bez imena. Kolone tuge i
oaja vukla je nesrea i ono malo elje da se preivi. U zbegovima, tih tekih
avgustovskih dana 1995, kad je "Oluja" pustoila sve srpsko, nali su se i novinari
"Novosti" Milena Markovi i Vlasta Popovi. Potresne prie o napaenom narodu
kojima su ukrali zaviaj i adresu vie su od sudbinske muke, one su opomena.
Nevoljnici, sa zaveljajima, bez uspomena. Samo strah. Ostade Tepljuh, selo
izmeu Knina i Drnia, mrak, u tri auta i dva kamiona etrdeset dua, i u toj guvi
dvadesetoro dece. Beba od deset dana. Marica Lukavac, umrla u toj koloni.
Prepuklo joj srce. Sahranila je u Petrovcu. Jedva. Sakupili svi, koliko ih je bilo,
150 dinara za kopanje rake. Sami napravili krst. Pa, ponovo u kamionet bez
cirade, samo registarske tablice KNN 25-14.
- Ispred Prijedora, tukle su ustae nau kolonu - govorili su tad Petar oli i
Jordan osi. - Nismo verovali da e nas poterati iz naih kua. A bilo nam
sumnjivo. Nedelju dana pre beanije, lokalni monici izveli iz grada svoju decu i
naredili im da nikom ne priaju da e otii. Znali su da e Knin pasti. A deca rekla
deci. Nismo verovali, a i kuda bismo poli?
Trenutak izmeu dana i noi najtei je za ovaj nesreni narod, koji danima luta
bez kue i kuita. Starina Sreo Babi iz Krupe, odbija dimove poslednje cigare,
kao svoju muku, beskuniku, krajputaku da odagnava.
- Nema vie, vala, gotovo je - govori, otupeo i pomodreo. - Gasi se ivot! Imam
tri sina na frontu. Imam i tri snaje i tri unuka. Ni za jedno ne znam gde su. Da li
u doekati? Samo da ujem...
ena mlada u crnini, vukla je kozu na uzici. Vukla i galamila na onemoalu
ivotinju. Zamicale su meu konjskim zapregama i nesrenicima uurenim
izmeu njih. Onda se iz pravca gde je nestala ena, ula pesma. Grlo ene u
crnini, koja je pevala u jecaju.
- To je Boja Stojanova. Poludela je za sinom Aleksom. Imao je osamnaest
meseci. Umro joj je na prsima, u koloni. Dugo ga nije isputala, nosila ga
kilometrima... - i, uutae ljudi iz kolone.
Trinaestogodinja Jovana eko iz Kljua ne spava. Sedi iznad uzglavlja jo
mlaeg deaka i devojice. Uukava ih u neko ebence. No je, hladna.
- Mama nas je ostavila, otila u Kanadu, malo pred rat. Rekla nam je da ne moe
vie da nas voli. Neka je, ali mi je teko. Brinem o bratu i sestri. I o tati, nije mu
dobro, ima tri rane.
Mlaa devojica bunca u polusnu, doziva majku. Jovana plae.
Strana 27
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
- Da nije bilo nekih dobrih ljudi, ostali bismo u Sani - pria Jovana. - Iz Kljua su
nas povezli, pamtiu put dok sam iva. Koliko sam se krvi nagledala. Rukama
sam zaklanjala pogled bratu i sestri.
Sa njima, u koloni, Milenka, i njoj je samo trinaest godina. Ima vruicu, danima.
Tu je sa bakom.
- Dva puta nam ruili dom, a to ni laste ne bi izdrale - pria Kata Drobnjak iz
sela Grmua, kod Dvora na Uni.
Rampa kod imanovaca. U prvoj prikolici krava Lepa. Krava izbeglica. U drugoj,
Kata. Iz kue uspela da ponese samo fotografiju dece i na njoj osmesi koji su
prolost.
- Nismo dobili odredite, kau da smo mi starci, a s nama e lako - tuguje Kata. Zna ta je meni? Meni je da stanem. Ali bih pre toga da proetam moju Lepu po
Beogradu, da je svi vide, spasla je mnogo dece usput, u koloni.
Jedna kolona iz Suvog Dola krenula je 8. avgusta, lutala prema Dvoru na Uni,
zatim krenula nazad, za Topusko, pa prema Sisku, konano na autoput. Posle
osam dana pakla stigli u Obrenovac. Nikola Kozlina imao je tada osamnaest
godina. U staru "ladu" uvukao ga otac i rekao mu: "Vozi!" "Kako kad ne znam?"
"Zna!" I tako je do Beograda dovezao majku, sestru, babu, dedu. Nikola se sea
mrtvih koje su sahranjivali pored puta.
- Umree mi beba, umree mi Brankica - vapila je ena.
est kilometar dalje, Nikola je zaustavio kolonu. "Ja, brao, idem po mleko!" Svi
su utali. Nikola je s limenom porcijom grabio ka proplanku. Oko njega je pucalo.
Prolazio je pored ljudi, traktora, zaprega, gazio je gorobilje, a onda trao ka
proplanku, ka nekom oveku izboranog lica koji je meu mecima uvao kravu.
I kad je pruio ruku da mu deda namuze mleka, starac je prozborio: "Prosuo sam
mleko. Svi moji su otili. Ja samo ekam. Da dou, da me ubiju". Nikola je uspeo
da izmuze za punu manjerku. Krava je bila mirna. ia nije uzvratio pozdrav.
Priao je kako su krave bile srene na proplanku. Brankica je popila neuzvareno
mleko i uspela da tako mala doe u jedan novi svet. Daleko od Krajine.
ZATO ZLOINCI KAO HEROJI
Krajina je ostala bez ljudi, zemlja je sprena, kue opljakane, zapaljene... Danas
je to muzej zloina.
Profesor dr Svetozar Livada, Srbin koji ivi u Hrvatskoj, punih deset godina
analizira jedan od najveih zloina poinjenih nad civilnim srpskim stanovnitvom
posle Drugog svetskog rata.
- Mitomanijom, zloin je pretvoren u pobedu, a zloinci u heroje - kae za
"Novosti" Livada. - "Oluja" je etniko ienje, to je bio planirani etnocid,
kulturocid i ruralocid. Hrvatske nikada nee smeti da se suoi sa vlastitom istinom
da je u brutalnom napadu za etiri dana ubijeno 1.960, a prognano 280.000 ljudi,
uniteno 24.752 kue, 13.000 privrednih objekata, 182 zadruna doma, 56
zdravstvenih stanica, 78 crkava, 29 muzeja, 181 groblje, 352 trgovine, 113
vodovoda, 96 trafostanica, svi srpski industrijski pogoni, 92o spomenika, 211
ugostiteljskih objekata, 410 zanatskih radnji.
Livada kae da se danas, deset godina posle pogroma, u svoje kue vratilo svega
18.000 ljudi, a da je obnovljeno samo 2.700 srpskih kua. Krajina je, po
njegovim reima, jedinstven primer da je 1.110 sela i naselja gde su Srbi bili
veina praktino prestalo da postoji!
- Nema bioloke reprodukcije, nema institucija, osim krnje Pravoslavne crkve kae Livada. - U svetlu ovog zloina, Hrvatska dan izgona srpskog ivlja slavi kao
Dan domovinske zahvalnosti.
Strana 28
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
GUBITAK zaviaja gotovo je merljiv sa smru dragog bia. Kao u snovima,

prog-nani oseaju strahovito ive slike, mirise i zvukove izgubljenog kraja. Ta
poetna nostalgija gotovo je razarajua.
Dr Sanda Rakovi Ivi, neuropsihijatar, bivi komesar za izbeglice i sama je,
zbog rata u Hrvatskoj, morala da napusti dom. Sudbinu prognanika razume.
Dra-matian izgon srpskog ivlja iz Krajine, u ljudima je stvarao viestruki bol.
Rane napaenog naroda vidala je i kao lekar, i kao ovek koji je doiveo slinu
sudbi-nu. Mnogo puta zabolela je tua muka, ali jednu ne zaboravlja:
- Deurala sam kada su mi doveli enu koja je u izbeglikoj koloni izgubila
devoj-icu. Svoje mrtvo dete dete nosila je na rukama osamdeset kilometara.
Dete je umrlo od dehidracije. Majka nije imala gutljaj vode da je napoji.
Beei od oruja i smrti ljudi su ostavljali sve za sobom i kretali na put
neizve-snosti. Mnogi nisu uspeli da dou do Srbije i slobode. Umrli su u koloni.
Blinji, ako ih je bilo, sahranjivali su ih kraj puta. Line drame pretapale su se u
kolektiv-nu, razarajuu. I kad se "negde" stiglo, muci nije bilo kraj. Tek tada, sa
opstan-kom i ivotom se trebalo suoiti. Naem novinaru Duici Radeki, dr Sanda
Ra-kovi Ivi otkrila je psiholoki profil izbeglice. Njega je "crtala" nepoznata
sredi-na, novi ljudi. Bez igde iega, moralo se ispoetka. Ali, kako?
- Lek je suoiti se sa tugom i iz rana stvoriti nov ivot. Ali, to je teak proces. Na
sreu, veina izbeglica je to uspela - kae dr Rakovi Ivi.
Svaki prognanik, po njenim reima, proao je kroz tri faze. Optimizam, kao prva,
javlja se neposredno posle bekstva, kad je ovek srean to je spasao glavu i to
mu je porodica na broju. Traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Sledi re-alni
pesimizam, kad naviru pitanja: ta me eka, kako da se prehranim, gde u da
ivim? U ovoj fazi, koja traje od est meseci do godinu, ovek se suoava sa onim
to je izgubio. Trea - depresivni pesimizam, moe da se rastegne i na tri godine.
- To je muan period, kad se svet ini uasnim. Stie nostalgija. Javlja se
apati-ja, kad se budunost ne nazire. Apatija moe da uslovi i depresiju, kod
labilnijih i paranoju. Ona je uzronik i brojnih psihosomatskih bolesti - kae dr
Rakovi Ivi.
U kolonama emera, na traktorima, u prikolicama, kamionima bez cirade, bilo je i
mnogo beba, dece, staraca. Putovanje kojem su pretili smrt, e, glad, meci,
granatiranja, trajno je urezano u seanje. Ono se ne zaboravlja. Po dolasku na
odrednicu, sledilo je suoavanje sa novom sredinom. Mlai, koji nisu imali svest o
pripadnosti, bre su se adaptirali. Tee je ilo kod dece u pubertetu. Tako mla-di,
dok se tek "ukorenjuju", suoavali su se sa problemom opstanka. Stariji od 60
godina nisu bili spremni za promene. Njihove su rane najdublje. Oni su se ti-ho,
gotovo neujno, preputali sudbini kao usudu. Za sve - i za povratak, i za no-vi
poetak, trebalo je hrabrosti.
Novo okruenje, ma kako blagonaklono, nije svima prualo podrku. Problem,
moda najdublji, bilo je razoaranje u maticu, od koje se oekivala zatita.
Zate-kli su ih, takoe, iznureni ljudi, izmoreni nematinom, hiperinflacija, zemlja
u izo-laciji... Narod u Srbiji najbolje je primio prve kolone izbeglica, a kako su
prolazile godine solidarnost se tanjila.
Deset godina posle pogroma, u kolektivnim centrima ostali su stari i bolesni,
udovice sa decom, porodice invalida. Oni i dalje ive teko, u skromnim, esto
nedostojanstvenim uslovima. Njihov dan je strano dug i oni nita ne oekuju.
Tek ponekad, na vrhuncu te slabe nade, kau: "Reie se neto", a ni sami ne
znaju ta je, zapravo, to.
elja da se, makar na tren, doe na svoje, vidi svoja kua, njiva, poljana, po
rei-ma dr Rakovi Ivi je normalno oseanje oveka sa duom. Od razorne
nostal-gije razdvaja ga samosvest da je sticajem ivotnih okolnosti odabrao drugi
put, a da mu je novi grad u kojem je - novi zaviaj. Ako ode, isplae se, doivi
katarzu i, po pravilu, zadovoljan se vrati svojoj kui - ovde.
I dr Sanda Rakovi Ivi volela bi da ode u rodni kraj, ali kae da nema snage da
vidi sruenu kuu.
Strana 29
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
- Odlazila su moja deca, a ja sam ih molila da mi slikaju predele, zalazak sun-ca,

brda... Posle, dok su mi pokazivali fotografije, plakala sam, plakala je i moja
erka.
HRVATSKI bojovnici, u likvidaciji Srba, primenjivali su isprobane metode
likvida-cije - klali su, spaljivali, ubijali metkom u potiljak, bacali u jame. U "Oluji"
koja je brisala sve srpsko, rtve su kanjavane i "novim metodama" -zamrzavali
su ih i spaljivali hemikalijama. Obdukcija koju su obavili najpoznatiji strunjaci sa
VMA pokazala je svu monstruoznost zloinakog krvavog pira.
I kad je prestao svaki otpor SVK, agresor je ubijao ljude u izbeglikim kolona-ma,
i do Une i preko Une, duboko na teritoriji Republike Srpske. Na putevima ko-jima
su se kretale krajike izbeglike kolone, ostajali su leevi. Na decu, ene i stare,
udarale su artiljerijske granate, avionske bombe, pogaali su ih snajperski hici...
Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" deset godina slae potresnu priu o
- ubijanju naroda. U bolnoj evidenciji, kao usud ali i opomena, stoje imena 1.934
poginulih i nestalih Srba, od ega 1.196 civila. Polovina starija od 60 godi-na. Od
ukupnog broja rtava, samo u avgustu te bolne 1995, ubijeno je 1.883 lju-di. Ili,
statistiki precizno, po 68 dnevno!
Savo trbac, rukovodilac "Veritasa" u Beogradu, novinaru "Novosti" Radetu
Mati-jau rekao je da su Hrvati pokupili i pokopali 911 srpskih leeva, najvie pod
oznakom "nepoznat", od kojih je neto vie od polovine ekshumirano. Samo
tre-ina je identifikovana dok se, po njegovim reima, bezrazlono odlae
ekshuma-cija ostalih registrovanih grobnica. Za veinu sa spiska nestalih jo ni
leevi nisu pronaeni.
- Oko 1.500 pripadnika Srpske vojske Krajine preivelo je hrvatski zatvor ali sa
traumama za ceo ivot - kae trbac. - Jo 15 vojnika osuenih za ratni zloin
izdrava kaznu u nekom hrvatskom kazamatu. Oko 3.200 starih i nemonih, ko-ji
nisu hteli, ili nisu mogli, da napuste ognjita, na silu je deportovano u logore za
civile. Krajina je opustoena, opljakana i zapaljena. Nisu tedeli ni crkve,
kulturne, istorijske spomenike, nita srpsko. Savet bezbednosti, osim "snane
osude hrvatske vojne ofanzive velikih razmera" (R 1009/95), nije kaznio
agreso-ra.
Najvei paradoks "Oluje", kao i onog to joj je prethodilo - "Miljevaki plato",
"Maslenica", "Medaki dep" i "Bljesak", prema reima trpca, je u injenici da je
agresor bila lanica UN, a Krajina zona pod zatitom iste organizacije.
A gde su krajiki Srbi, deset godina posle izgona?
- I dalje smo, uglavnom, prognanici, beskunici, apatridi i iseljenici. Oni koji su
nas brutalno oterali iz naih domova zovu nas zloincima. I dalje postavljamo ista
pitanja: kako moemo biti agresori u dravi u kojoj smo bili konstitutivan na-rod,
kako moemo biti zloinci kad su oni nas ubijali, dve treine nas prognali, unitili
nam svu privatnu imovinu i sve istorijske, kulturne i duhovne spomenike.
A mi, krajiki Srbi, samo elimo da se vratimo u svoj zaviaj, na svoja imanja, u
svoje stanove. Hoemo da sakupimo kosti pobijenih roaka i sahranimo ih po
na-im pravoslavnim obiajima. Na povratak, ako ga ikada bude, elimo da bude
dostojan oveka. U to, da budem iskren, sumnjam.
Svesni smo da Hrvatska onemoguava ili oteava na povratak sluei se
diskri-miniuim zakonima, na osnovu kojih su nam oduzeta mnoga ekonomska,
gra-anska i politika prava. Posle dugo planiranog etnikog ienja, u koji je
uloi-la mnogo potencijala, Hrvatska se dobrovoljno nee odrei svoje
"demografske ravnotee".
Zato je u desetoj godini izgnanstva, licemeran prizvuk kojim elnici hrvatske
dr-ave javno govore o povratku Srba, kao prioritetnom dravnom i nacionalnom
pi-tanju. A, zapravo, nita se nije promenilo na bolje. Naprotiv, dravni mediji,
voka-bularom iz ranih devedesetih, propagiraju mrnju prema svemu to je
srpsko; po-vratnici se hapse i maltretiraju, ukljuujui i ritualna ubistva; ponovo
Strana 30
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
odje
ekuju bomb
be i rui se srpska imo
ovina; napa
adaju se prravoslavne svetinje,
znamenja i sve
etenstvo, ponovo se ispisuju grrafiti "Srbe na vrbe".
ve ovo, deava se u go
odini u kojo
oj je Tuila
tvo Hakog tribunala izmenilo i
I sv
do-punilo prvo
obitnu optunicu protiv
v hrvatskih
h generala Ivana
I
erm
maka i Mladena
neralom Anttom Gotoviinom oni se
e terete da su tokom i
Marrkaa. Zajedno sa gen
nak
kon operacijje "Oluja", "sudelovali u udruen
nom zloina
akom podu
uhvatu iji je
j
zaje
edniki cilj bio prisilno
o i trajno uk
klanjanje Srba sa podrruja Krajin
ne". Na
optu
u-nici je i celokupni hrvatski
h
vojjni i politik
ki vrh iz rattnog period
da, na elu sa
pok
koj-nim Franjom Tum
manom. Za zloin se te
erete i mno
ogi neimeno
ovani lano
ovi iz
voj--nih, policijskih, politi
kih i stranakih struk
ktura.
KO RANE ZALEITI
Z
KAK
d
godin
na posle egzodusa Srb
ba, Hrvatsk
ka ne uspev
va, i ne eli, da rei
NI deset
srp--sko pitanje
e po evrops
skim standa
ardima - ka
ae trbac. - Prognani Srbi reen
nje
sta--tusa u Hrv
vatskoj vide
e u primeni plana Z-4 s poetka 1995, kojim
m im je
me
una-rodna
a zajednica (UN, EU, SAD
S
i Rusija
a) garantov
vala "drav
vu u dravi"".
Nad
damo se da autori ova
aj plan nisu pravili za "jednokratn
"
nu upotrebu
u" ili za
tada
anje elni--ke Hrvatsk
ke, RSK ili SRJ.
S
Oeku
ujemo reakc
ciju meunarodne
zaje
ednice, pos
seb-no na im
mplementaciji Plana Z-4,
Z
jer bi se
s donekle ispravila ve
elika
istorijska i ljud
d-ska nepra
avda, kojoj je i sama uveliko
u
kum
movala, pre
ema Srbima
a iz
Hrvatske.
a tuga za ognjitem
o
U novom domu Vojinovi
STI, SINE,, DA PLAEM
PUS
vi (47) sam
mohranu
DRAGIICU Vojinov
majku Duana (2
27) i Duanke (25),
najgorra nepogoda
a zadesila u selu
Katinovac, Vrgin most. Mua
a Mileta
mili godinu ranije sa V
VMA iz
doprem
Beogra
ada, i im je legao u k
krevet rodne
kue, umro
u
je.
Vojinov
vie je na reporter V
V. Popovi
posetio
o u novoj kui,
k
u novo
om zaviaju
uRai Kragujevak
koj.
ojinovi:
Majka Dragica Vo
- Imalii smo tako lepu kuu. Mali Duan
n
seo za volan trraktora, pu
una prikolica
a raz-ne, tu
ue eljadi. Kuda? U G
Glinu, prem
ma
Top
puskom?
Sin Duan Vojinovi:
- Im
mao sam 17
7 godina, nisam bio mali.
m
Video sam
s
tenkov
ve kako pro
obijaju kue
e,
tale, gaze autta, stoku, mrtve
m
ljude
e... Majka kuka
k
to ni dokumenta
a nemamo.
Majka Dragica:
obegli smo u umu, ko
od Rujevca. Tri dana i tri noi u umi.
Lutali smo, misllili

- Po
da hodamo
h
pre
ema Dvoru. Deca potp
puno iznem
mogla od gla
adi. Traim
m vodu,
na-
em neku baru,
b
u jednoj bati ovoliko male
e paprike. Gledamo
G
krroz granje i
bu-nje krvavii pir ustaa.
Sin Duan:
- Prrimetili smo
o dip Unprrofora, ali nismo smeli da se javim
mo.
Majka Dragica:
n mogu da
a izdrim, deca
d
umiru, gube mi se,
s javiu s
se, pa neka
- Miislila sam, ne
nas pobiju. Un
nprofor nas odveo do nekog
n
kamiona, dali deci
d
da netto jedu. De
e-ca
sve ispovraala, stomak nije primao
o hranu. On
nda, kamion sa izbegliicama pre-ma
Sisk
ku. Zaustav
vljaju nas ustae.
u
Jeda
an mi je sta
avio cev pu
uke u usta i pitao gde
e mi
Sttrana 31
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
je mu. Umro je - rekla sam. Vodili su nas putevima gde nije bilo toliko leeva, ali
sam videla dovoljno.
Sin Duan:
- Iznenada je stao na kamion. Dole ustae. Nema zatite. to ste stali? smejao se jedan. ofer vam pobjegao? Voza je bio mrtav, leao na volanu,
mo-zak mu bio raznet. Pobegli smo prema nekom groblju, a oni su pucali uvis.
Uhvatio sam devojicu od tri godine i trao, oseao sam njen dah.
Majka Dragica:
- Eto Unprofora, strpaju nas u drugi kamion, a mi smo cele prethodne noi bili na
groblju, gledali krstove i krstili se, neko dete je plakalo, ula sam da su mu i
majku i oca ubili...
Sin Duan:
- Nemoj, majko, opet.
Majka Dragica:
- Hou. Nas su od Siska izmetom gaali, kamenovali nas, bacaju nam koske u
prikolicu kamiona...
Sin Duan:
- Oenio sam se majko, unuka eka. Tvoja erka, moja sestra, Duanka se udala
u ovdanjem selu Miraevcu, dve erkice, tvoje unuke ima. Dobar ovek, Miloje
ivanovi nam dao plac, kuu smo izgradili... Eto, penje se pasulj uz prit-ku,
imamo krompir, nai u i ja posao, zavrio sam Mainsku kolu ovde u Ra-i...
Moda e unuci opet u Krajinu.
Majka Dragica:
Pusti, sine, da plaem.
DECENIJA od izgona etvrt miliona Srba iz Hrvatske u Americi protie gotovo
neprimetno. Profesor Univerziteta u Pensilvaniji Edvard Herman, ef tima
meunarodnih strunjaka koji su godinama ispitivali dogaaje u Srebrenici, ono
to im je prethodilo i usledilo posle njih, jedan je od retkih glasova koji u SAD
govori o operaciji Oluja.
U knjizi Proizvodnja saglasnosti, sa koautorom Noamom omskim, Edvard
Herman je ukazao na ulogu masovnih medija u SAD, kao agenata amerike elite i
vlade. U poglavlju Vredne i bezvredne rtve, dao je snane dokaze da se rtve
amerikih zvaninih neprijatelja i ciljeva smatraju vrednim, daje im se velika
panja i odaje poast, dok su rtve SAD i njihovih klijenata bezvredne i njihove
patnje se ignoriu.
U intervjuu naem dopisniku iz Amerike, Dubravki Savi, profesor Herman
razotkriva dvostruke standarde po kojima su rtve proglaavane zloincima, i
obratno.
- Kako su Jugoslavija i Srbija bile meta SAD, njihove rtve u Srebrenici su brzo
prihvaene (i zapravo preuveliane), da se meta i neprijatelj (Jugoslavija i Srbija)
okarakteriu u loem svetlu i opravdaju neprijateljske akcije protiv njih. S druge
strane, jugoslovenske i srpske rtve, poput onih u hrvatskoj Krajini, nisu vredne, i
prema naoj analizi, ignorisane su. Sluaj se izvanredno uklapa u te analize,
pokazujui razliit tretman striktno povezan sa politikim interesom - kae
Herman.
SREBRENICA KAO POKRIE
Na pitanje zato dogaaje u Srebrenici dovodi u vezu sa onim to se dogaalo u
Zapadnoj Slavoniji i Krajini, Herman kae:
- Jedan od razloga je to sam eleo da pokaem pristrasnost medija zbog
fokusiranja na Srebrenicu i ignorisanje ili potcenjivanje operacije Oluja, jer se
ne slaem sa politikom koja podvlai pristrasnost. Zainteresovan sam i za istinit
bilans rata u Bosni u kome nije bilo jednostavno dobrih i loih momaka.
Strana 32
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Pristrasnost medija se zasnivala na nepotenom prikazu dogaaja i vezama.

Srebrenica je ak sluila kao pokrie za operaciju Oluja, ali to nikad ne biste
zakljuili itajui amerike medije.
Uloga SAD u operaciji Oluja, prema Hermanovim reima je nesporna. On kae
da je Amerika bila partner Hrvatske u operaciji - snabdevajui je obavetajnim
podacima, plaenim savetnicima, ak izvesnom direktnom vojnom pomoi.
Takoe, Hrvatsku je titila u Meunarodnom krvinom sudu za prethodnu
Jugoslaviju odbijajui da obezbedi satelitske dokaze o hrvatskim akcijama. Da je
Haki sud potena organizacija pre nego ruka NATO i SAD, hrvatski zvaninici bi
bili sueni za ratne zloine u operaciji Oluja.
Dok se Bela kua u vreme operacije Oluja nije mnogo osvrtala na izgon Srba iz
Krajine, tadanji medijator EU, bivi premijer vedske Karl Bilt je izjavio: Ako
prihvatimo da je u redu da Tuman oisti Hrvatsku od Srba, onda kako, zaime
Boga, moemo da stavljamo primedbe ako Jeljcin oisti eeniju ili jednog dana
Miloevi poalje armiju da oisti Albance sa Kosova? Ovu izjavu Herman danas
ovako komentarie:
- Ima u njoj vrednosti, ali i slabosti. Mogli smo da osudimo izgon i ubistva u
Srebrenici (ne samo u eeniji) da smo bili u stanju da prihvatimo izgon i ubijanje
u Krajini. Progon iz Krajine je bio daleko masovniji od onoga u Srebrenici, i po
mom miljenju, zasnovanom na dostupnim materijalima, najmanje podjednak
broj civila je ubijen u operaciji Oluja kao i u srebrenikom masakru. Hrvati
nikada nisu odvojili ene i decu kada su opustoili srpsku Krajinu. Dok je samo
jedno ensko telo identifikovano u 17 grobnica otkopanih pored Srebrenice do
1999. godine, vie od 350 ena i dece je ubijeno u operaciji Oluja. Takoe,
Miloevieva armija nije istila Albance dok NATO nije poeo bombardovanje, a
ak i tada Albanci i Srbi su podjednako beali, dobrim delom od NATO bombi i
pretnje ratom.
I HAG PRISTRASAN
Na pitanje kako sudi o preduzetim akcijama hakog suda u vezi sa operacijom
Oluja, Herman kae:
- Kontrast u tretmanu je dramatian - zvaninici bosanskih Srba bili su odmah
optueni, ak i pre nego to su injenice sakupljene, dok civilni i vojni lideri
ukljueni u masakr u Krajini uglavnom nisu nikada optueni. Ideja da bi ameriki
zvaninici trebalo da budu optueni zbog svoje uloge nikada ak nije pokrenuta.
Ponaanje hakog suda se uklapa u model politiki pristrasnih suenja zasnovanih
na svrsi organizacije, njenom finansiranju, osoblju i generalnoj integraciji u NATO
operacije, koju je dobro opisao Majkl Mendel u Kako Amerika moe da umakne
ubistvu?
Prema Hermanovoj oceni samo e rtve amerikih neprijatelja uivati simpatije i
pomo meunarodne zajednice. SAD i njene drave -klijenti mogu da pate i bie
teko pritisnuti da bi dobili olakice, ak i kada su predmet masovnog etnikog
ienja - to je jasno danas kada Izrael nastavlja da preuzima palestinsku zemlju
i uklanja one koji nisu Jevreji, dok zemlja koja etniki isti ne samo da nije
kanjena, ve prima pomo.
- Oluja" je bila pravo etniko ienje uz nasilje, i da su tako neto Srbi uradili,
bilo bi oznaeno kao genocidno - kae profesor Herman. - To samo po sebi ne
moe da se tolerie, posebno u svetlu ogromne hipokrizije u vezi sa Srebrenicom i
etnikim ienjem na drugim mestima, ali
jedino onim koje su poinili Srbi.
Strana 33
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
NENA BOMBARDOVANjA
HIPOKRIZIJA oko takozvanog pomirenja, priznanjem bosanskih muslimana kao
rtava, uz potpuno nepriznavanje rtava Srba iz Krajine i Bosne, uoljivo je i
neprihvatljivo. Ono nema nikakve veze sa pravim pomirenjem. U stvari, to je u
funkciji unapreenja interesa bosanskih muslimana, odranja slabe Srbije u
zavisnom poloaju, stavljanja humanitarne intervencije NATO u pozitivno svetlo
i pripreme sveta za sledea nena bombardovanja.
Reporter "Novosti" sa prognanim Svilokosima
SAMO KAD BIH USNULA
Izbegliki kamp. Raa Kragujevaka. Beskunici se jadaju u pero V. Popoviu.
Ljubica (75), majka Ranka Svilokosa govori:
- Poloaji pali, sela zapaljena ve opustela, kau mi: hajde u prikolicu. ekajte,
kaem, ta u sa kravama, svinjama, ovcama, ljiva rodila!
Stara ena Ljubica umorna:
- Oni meni kau: idemo! Nas jedanaest u traktorskoj prikolici. Mi, gole due.
Ljubiin san Ranko:
- ujemo da nam je preseen odstup. Nema rezervnog poloaja!
Rankova ena Dragica:
- Ujutru je poelo da puca, 4. avgust. Sela blie linijama ve izbegla. Mislim, dva
dana nas tuku, ta je sad? I ranije su navaljivali, mi se sklonimo, pa se vratimo u
Joavicu. Doe vest iz Komareva, beite. Kuda, mrak ti ... Deca i ja po dve majice
u rukama i u prikolicu. Idemo prema Glini, tamo su nai. Pitam se, gde je moj
Ranko. Poneli po veknu hleba.
Rankov sin Goran (23):
- Iao sam u kolu u Blinji, kolski raspust ko kolski raspust. Zavrio sedmi
razred. Mi smo bili samo klinci. Video sam drugare u konjskim zapregama.
Rankov sin Zoran (20):
- Najvie mi bilo ao Reksa, mog psa terijera. Ostao, a imali smo i dve make,
utu i tigrastu.
Rankov sin Goran:
- Nije bilo goriva. Samo se uje: teraj dalje, teraj dalje! Za uvo me neko
povukao. Gledao sam devojicu kako je bacaju u raku, a njen otac poludeo i nee
da krene, zakrio put...
Rankova majka Ljubica:
- Sada nita ne boli. Ranili me, a nogu mi u putu kroz Bosnu uhvatila gangrena.
Odsekoe bol tek u Subotici. Sada i ova druga izdade, vie ne mogu na take.
Volela sam kad pozlati penica, kad ljive zaplave vonjakom, onoliki kukuruzi
kad pobede polje. Sada samo elim da mirno usnim i nikada se ne probudim. Eto,
deca moja se opet pokuila. Zna postoji jedna re: kasno. Za mene je kasno.
VEINSKA hrvatska politika i nauna javnost "Oluju" smatra akcijom hrvatske
vojske u domovinskom ratu protiv pobunjenih Srba, "velebnom akcijom i
najsjanijom deonicom domovinskog rata". To je, po njima, legitimna, pravedna,
odbrambena i oslobodilaka akcija u cilju odbrane od velikosrpske agresije, gde
nema zloina i etnikog ienja, jer su navodno Srbi sami otili, upravo onako
kako su Srbi napustili Sarajevo i okolinu posle Dejtona. Kako Srba nije bilo na
prostoru Krajine kada je ula hrvatska vojska to nije ni mogla poiniti zloine ni
etniko ienje. Dakle, radi se o "samoizgonu". Slubena Hrvatska je, prema
izjavama, i dalje ponosna na svoju "Oluju", a zloine i etniko ienje naziva
ekcesima.
Strana 34
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
Dr Momilo
M
Pavlovi, isto
oriar, u raz
zgovoru sa naim novinarom Zorranom
Niko
oliem obja
asnio je uzrroke i posle
edice veliko
og srpskog egzodusa
e
iz
z Krajine.
Pav
vlovi smatrra da se strradanje civila i dalje gleda kroz prizmu
p
naciionalistikih
h
oseanja i pote
eu argume
enti koji su zemlju uveli u krvavo
o kolo. Nas
spram
atskom lice
emerju, pre
ema njegov
vim reima,, stoji dominantno mi
ljenje me
u
hrva
Srbima da se radi
r
o smiljenom i du
ugo priprem
manom plan
nu, uz pomo SAD, da
a se
s
zauzm
me Knin ne
ego i da se protera celokupno srp
psko stanov
vnitvo
ne samo
("po
otrebno je da
d nanesem
mo takve udarce da Srbi praktin
no nestanu", kako je
gov
vorio Tuma
an). U prilo
og se navod
de dokumen
nta i razgov
vori Tuma
ana i hrvats
skih
gen
nerala na Brrionima, op
ptunica Ha
akog tribun
nala, i kona
ano kvalifikacija akcijje
kao etnocid, genocid i etn
niko ien
nje.
ske vojske poinjeni su
s brojni zlo
oini nad
- U trijumfalisttikom nasttupu hrvats
civillnim stanov
vnitvom, stvorena
s
je klima nesigurnosti, straha i prog
gona, kao
rezu
ultat propag
gande i gov
vora mrnje
e, ali i poje
edinanih zlloina nad Srbima
nek
koliko godin
na pre "Olujje" (zloin na
n Koransk
kom mostu,, Gospiu, S
Sisku, Zadrru,
stra
adanje na stotine
s
civila
a u operaciji "Bljesak"") - kae Pa
avlovi. - O
Opta klima
nesigurnosti za
a Srbe, trag
gina sean
nja na Drug
gi svetski ra
at, iskaziva
anje radikallnog
atskog nacionalizma, ustaka iko
onografija i vokabularr s jedne, i politika
hrva
ten
nja Srba da
a se stvori sopstvena
s
d
drava
i uv
verenje da se
s sa Hrvattima ne mo
oe
ive
eti, dovela je
j do tragedije naroda
a Krajine.
IS
STO OD SR
RBA
A vojska sis
stematski je
j
HRVATSKA
unitavala
a sela i srps
sku batinu,
crkve, spo
omenike, grroblja. U
Hrvatskoj je 1991, iivelo oko
6o.ooo Srba a danas
s ih je manjje
0. Deset godina kasnije,
od 20.000
itav prosttor nekadanje Repub
blike
Srpske Kra
ajine i dalje
e je manje-vie oie
en od Srba,, imovina
poharana i razvuena
a, sela
popaljena a deklarativne izjave i
mogunos
sti za povra
atak, ne nud
de
veliku nad
du u povrattak, pomire
enje
i trajni su
ivot na tim
m prostorim
ma.
O pozivu hrvatskog
h
rrukovodstva da
se Srbi
S
vrate u svoje kue gde e im
m biti garan
ntovana slo
oboda, Pavlo
ovi smatra
a da
prvo
o treba vide
eti koliko se Srba vrattilo, kako je
e regulisalo
o svoja imo
ovinska i druga
prav
va, da li su stvoreni uslovi za povratak i tra
ajni opstana
ak, koliko je kua
obn
novljeno, ka
ako se hrva
atska drav
va odnosi prrema imoviini ali i ukupnoj batin
ni
Srba. Hrvatska
a, da bi pok
kazala svoje evropsko
o humano liice, ini ove
e pokuaje,, ali
deti stvarne
e efekte tih
h poziva. Ak
ko iza poziv
va ne stoji i iskrena
potrrebno je vid
akcija i politik
ka volja ond
da je to sam
mo mrtvo slovo
s
na pa
apiru. Srbim
ma je potrebno
antovati ne
e samo bezbednost ne
ego i sva im
movinska prrava, pravi
nu naknad
du i
gara
konano stavra
anje ekono
omskih uslo
ova za povrratak i odriv opstanak
k na svojim
m
kovnim ognjjitima.
vek
Na pitanje kak
ko komenta
arie Tadie
ev poziv Me
esiu da se odredi prem
ma "Oluji",
vlovi kae:
Pav
- Ta
adi, ili njeg
govi savetn
nici ne pozn
naju situacijju ili pozicijje lidera biv
vih
jugo
oslovenskih
h republika a posebno
o Mesia. Ne
erealno je oekivati
o
da
a ljudi koji su
uestvovali u destrukciji
d
Jugoslavije
e sada prom
mene milje
enje. U tom
m smislu je
nika Tadia
a potez koji je unapred
d osuen na neuspeh..
poziv predsedn
Sttrana 35
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
Trag
gedija naro
oda republik
ke Srpske Krajine
K
je ogromna,
o
p
posledice
ettnikog
i
enja su dirrektno potrlle ukupnu istoriju
i
Srba na tim prrostorima - kae Pavlo
ovi.
- I nije
n
problem
m samo u zloinima,
z
p
problem
je i u pravin
noj kazni, sv
vesti o zlo
inu,
pra
tanju i pre
evazilaenju
u prolosti, zarad budunosti. Do
ok se u Hag
gu sudi
srps
skom vojno
om i politik
kom rukovo
odstvu, za "Oluju" opttuba se sv
vela na
nek
koliko generrala. Ima li odgovorno
osti za "Oluju", i kako e ne samo optunica
a
neg
go i presuda
a, ako ikada
a bude don
neta, okarakterisati ov
vu akciju.
Me
utim, jedn
no je akcija,, drugo su zloini, a trree posled
dice etniko
og ienja,,
vidn
ne i danas. Zloin se ne
n moe prravdati nika
akvim razlogom, pa ni dravnim,
dom
moljubnim. A, moe li normalan ovek
biti ponosan
p
na zloin?
A KRAJ SVETA
ODUVANI NA
"Ljubite
e neprijateljje svoje,
blagosiljjajte one k
koji vas
proklinju, inite do
obro onima koji
ze i molite s
se za one koji
k
vas mrz
vas vre
aju i progone". Slede
ei
ove bibllijske zakon
ne, sveten
nik
Momilo
o Vuka (42
2) pune dve
e
decenije
e meu svo
ojim narodo
om
iri misiiju dobrote. Posle
zavren
ne najstarije
e bogosloviije u
manastiru Krka po
oeo je u
Biogradu na moru 1986,
o u Benkov
vcu i Strmic
ci
nastavio
kod Knina, sve do "Oluje" kojja
p
kratko
og slubova
anja
ga je, posle
A
u Despotovcu, odvela u Australiju.
o
dalek
kom kontine
entu nije u
ulo za oca Momila iz Dilonga kraj
k
Malo Srba na ovom
h est godin
na do svojih
h parohijana preleti i p
po nekoliko
o
Melburna, koji poslednjih
ada kilomettara. Naem
m novinaru Danijeli Klljaji, Momilo Vuka jje otkrio ka
ako
hilja
je posle
p
"Oluje
e", tamo da
aleko, stvorrio Krajinu u malom i zato
z
se bo
ori za opsta
anak
svakog srpskog ognjita u rasejanju
u.
e vreme ratta, ovaj mis
sionar dobrrote i duhov
vnosti, prov
veo je na prvoj liniji
Sve
fron
nta, veruju
i i uei sv
voj narod da Gospod nikada
n
ne ostavlja
o
one
e koje voli.
- Ta
akvo zlo ne bih nikom poeleo. Malo
M
nade skupljene
s
u zaveljaj i mnogo ellje
da se
s preivi... Ubrzo, sa porodicom
m sam doao u Srbiju, u Milivu ko
od Despoto
ovca
(parohija manastira Mana
asija). Na poziv
p
Srpsk
ke eparhije iz Melburna otiao sam u
straliju - se
a se otac Momilo.
Aus
U Australiji i na Novom Zelandu
Z
dan
nas ivi oko
o 142.000 Srba.
S
Od 19
991, dolo ih
v
od 42.0
000 iz raznih krajeva bive Jugos
slavije, u 32 parohije. U dva srps
ska
je vie
man
nastira u Ile
ejnu i Kamberi nai ze
emljaci se okupljaju
o
uglavnom o velikim
praz
znicima, a otac Momilo ne krije da za poje
edine paroh
hijane nedeljno pree i po
nek
koliko hiljad
da kilometara.
- Ne
edavno sam
m u Tasman
niji, gde im
ma 505 Srba
a, proveo nedelju dana
a. Svetog
Niko
olu u Hamiltonu, na granici sa Ju
unom Austtralijom, sla
ave samo d
dve porodic
ce.
Zav
vetovao sam
m se da u u svojim parohijama obii svaku
u srpsku po
orodicu,
osvetati svak
ki pravoslav
vni dom. Sn
nagu mi uve
ek daje velika ljubav p
prema ljudima
aoj crkvi.
i na
U Daftonu
D
kod
d Melburna ima dosta Srba iz Kra
ajine. Okupljeni oko Kulturnog kluba
"Nik
kola Tesla",, slave Svetog Iliju, ig
graju balote
e. Ba kao nekad
n
u zaviaju. Sinu
u
je, potujui
p
k
korene,
dao ime Jug-B
Bogdan i upisao ga u Srpsko
S
KUD
D "umadija
a",
koje
e pri crkvi okuplja
o
srpsku mlade
od 5 do 25
2 godina.
- tto ste od ottadbine da
alji, ona vam
m je srcu blia,
b
kae otac
o
Momiilo. Ma gde da
smo
o, neka nas
s svi putevi vode u Srb
biju. Tamo su nam ko
oreni. Ako ih
h izgubimo,
nee biti ni nas, ni srpsko
og imena.
Sttrana 36
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
NI deceniju posle druge najvee srpske seobe, 28o.ooo izbeglih u "Oluji", nije se
ni primaklo reenju nevolja, obezbedilo sigurnu egzistenciju. I oni, malobrojniji,
koji ele natrag u Krajinu, ne mogu da vrate imovinu, nemaju zaposlenje...
Neretko ih ekaju provokacije, diskriminisani su gotovo na svakom koraku.
Prognanici kojima je Srbija pruila utoite i utehu, uglavnom nemaju siguran
krov nad glavom. Opstanak za njih znai - raditi bilo ta, po bilo koju cenu.
Preteko i jednima, i drugima.
U sumornoj analizi izbeglikog statusa Dragia Dabeti, republiki komesar za
izbeglice je naem novinaru Ivani Milievi izneo alarmantne pokazatelje. Od
ukupno 537.ooo izbeglica registrovanih u Srbiji, polovina je pobegla u naletu
Oluje. Prema prologodinjem popisu, od registrovanih 14o.ooo prognanika,
veina je iz Hrvatske. Kad im se pridrue i oni koji su uzeli dravljanstvo SCG,
broj je zabrinjavajui - punih 35o.ooo!
- Takozvano statistiko smanjenje izbeglih ne znai da se njihov problem reava,
ve da u najveoj meri oni samo menjaju status - naglaava Dabeti. - Samo
brige ostaju iste. Ni decenija nije bila dovoljna da se svima pomogne, ili oko
povratka, ili u integrisanju u ovdanju zajednicu. Zvanino, u Hrvatsku se vratilo
58.5oo izbeglica iz Srbije, mada podatak treba uzeti sa rezervom. U red za
domovnicu mnogi su stali samo da bi vratili imovinu, a ive ovde. Drugi su se
vratili kuama, a zadrali i srpsko dravljanstvo za ne daj Boe. Hrvatske vlasti,
meutim, tvrde da se u Krajinu, na svoja ognjita vratilo duplo vie - ak 117.000
prognanih.
U Komesarijatu za izbeglice nemaju precizan uvid koliko je vlasnika prodalo svoje
kue i imanja i po kojim cenama. Hrvatske vlasti nerado o tome govore.
Razumljivo, jer je veina stanova i kua prodata ispod svake ekonomske raunice.
Da bi dobili bilo ta, Srbi iz Krajine prodavali su imovinu i deset puta jeftinije kue i njive odlazile su u hrvatske ruke i za pet, deset hiljada evra!
Teko je i nabrojati nevolje povratnika. Zbog estih incidenata ugroena im je
bezbednost. Strah seju i spiskovi hrvatske policije sa osumnjienima za ratne
zloine. Mnogo krajikih Srba ne moe da vrati stanarsko pravo, obnovi kue...
- Jasno je da pitanje izbeglica ne moe da se vue u nedogled i zato se Vlada
Srbije zalae za njihov to bri zakonski status - istie komesar. - To
podrazumeva dva ravnopravna pravca - povratak i integraciju. Ne zalaemo se
samo za fiziko vraanje, nego i za dobijanje svih izgubljenih prava. Povratak u
Hrvatsku tei je nego u Bosnu. Stalo nam je da reimo sve to te procese koi.
Jedan od uslova za ukljuivanje izbeglica u normalan ivot je ukidanje kolektivnih
centara. To podrazumeva i trajno reenje njihovog stambenog statusa. U
dramatinom trenutku, kada su se iz Krajine ka Srbiji slivale tune kolone
prognanika, utoite im je prueno u nekoliko stotina kolektivnih centara. U njima
je ivelo vie od 8o.ooo ljudi iz Hrvatske i Bosne. Ovakav smetaj je privremen i
nuno zlo. Naalost, mnogi su i danas na istom mestu, kao pre deset godina.
- Kolektivni centri postepeno se prazne - napominje Dabeti. - Mnogi ih naputaju
sami, pronalaze posao, snalaze se. Ti ljudi su ilavi, ne stide se posla i grevito se
bore za opstanak. Trenutno, u Srbiji je 12o centara sa 4.5oo stanara, od kojih je
oko 4o odsto iz Hrvatske i Bosne. Meunarodna zajednica, posebno UNHCR,
dobrim delom, izdravali su rad kolektivnih centara. Danas, meutim, 95 odsto
novca za centre izdvaja se iz republikog budeta, to Srbiju meseno kota
milion evra. Preko noi ih je nemogue pogasiti sve, mada ih je pre etiri godine
bilo tri puta vie.
Zatvaranje, kau u Komesarijatu, ide po planu koji prate programi stambene
gradnje, raspodele graevinskog materijala, novane pomoi od 13o.ooo dinara,
smetaja u ustanove socijalne zatite... Za najstarije i nemone sagraeno je est
gerontolokih centara.
U Srbiji je izgraeno vie od 3.ooo stanova, to znai da je krov dobilo najmanje
1o.ooo izbeglica. Veina je iz Hrvatske. U toku je gradnja jo 2oo, a italijanska
Strana 37
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
vlada obeala je finansiranje 67o domova. Srpska vlada uskoro bi trebalo da

potpie sporazum sa Bankom za razvoj Saveta Evrope za kredit od 2o miliona
evra i zidanje 4oo stanova. Do kraja 2006. godine, prema prognozama komesara,
izgradie se oko 5.ooo stanova, u kojima e iveti vie od 2o.ooo prognanih.
- To je - dodaje Dabeti - naizgled malo prema ukupnom broju izbeglih. Ali,
prema ekonomskoj moi Srbije, ne moemo vie. Donatori su se odavno povukli,
jer nas vie ne smatraju kriznim podrujem. Zapoeli smo i program kupovine
starih seoskih domainstava. Tako emo udomiti oko 5o porodica. Sami biraju
kue, do odreene vrednosti. Ne ograniavamo ih teritorijalno, jer bi bilo surovo
jo jednom seliti ljude kojima je izgnanstva i selidbi previe.
Uprkos tekim uslovima, ogranienim sredstvima za pomo, incidentima pri
povratku, republiki komesar veruje da e pitanje izbeglica biti reeno do kraja
naredne godine. Ipak, Evropa e morati jo da pomogne kako u ostvarenju plana
da svi prognani novu, 2007. doekaju ili u starim domovima u Hrvatskoj, ili kao
itelji Srbije, sa reenim stambenim pitanjem i poslom.
POTPIS NAJLAKI
PREDSTAVNICI vlada BiH, Hrvatske i Srbije sastali su se u januaru u Sarajevu i
potpisali deklaraciju, prema kojoj bi pitanje svih izbeglih u regionu trebalo da
bude reeno do kraja naredne godine. Izraena je mapa puta, kojom je
predvien povratak, ali i programi integrisanja. Radne grupe sastale su se u
Beogradu, a slede dogovori u Zagrebu. Dabeti kae da je najlaki deo posla bilo
potpisivanje Sarajevske deklaracije, ali njena primena ide mnogo tee.
RASULI SE
OKO 2o.ooo Krajinika ivi u inostranstvu. Najvie ih se skuilo u Americi, Kanadi
i Australiji. Rasuli su se i po celoj Srbiji. U Beogradu dom je nalo 39.5oo, a u
Vojvodini 3o.ooo ljudi. Prirodnim odlivom, umiranjem, iz registra je izbrisano oko
2o.ooo prognanih.
Dalmatinske svetinje niu iz pepela, ruevina, stradanja
FOTIJE VRAA VERU
POSLE "Oluje" i masovnog progona zapretila je opasnost da vera pravoslavna
koja je Srbe na tom prostoru odrala blizu hiljadu godina, nestane. Najtee je bilo
na podruju Like i Dalmacije gde je ostao samo jedan svetenik. Deo crkava je
poruen, najvie oteeno i opljakano, a tri pravoslavna manastira ostala su bez
monaha.
Dolaskom novoustolienog vladike Dalmatinskog Fotija u ibenik, u sedite
Dalmatinske eparhije 1997, oiveli su drevni dalmatinski manastiri - Krka kod
Kistanja iz 1350, Krupa kod Obrovca iz 1317, Dragovi na reci Cetini iz 1450, i
najstariji i najznaajniji duhovni centar, manastir svetog Arhangela na reci Krki.
Petorica kaluera povratnika su oiveli bratstvo manastira, a odlukom Svetog
sinoda SPC preporoena je i bogoslovija "Sveta tri Jerarha" koja je kao prva
regularna kola kod Srba osnovana jo 1615. godine.
- Bogoslovija danas ima 50 uenika - rekao je vladika Fotije naem novinaru
Radetu Matijau. - Dobili smo i prve maturante koji e nastaviti dalje kolovanje
na pravoslavnim fakultetima po svetu. Obnavljamo i manastirsku riznicu. Obraali
smo se Ministarstvu kulture u Zagrebu, ali sredstva nismo dobili.
Posle velike tragedije, eparhija Dalmatinska je postala veliko gradilite. Nema ni
jedne crkve, niti crkvene optine gde se ne obnavlja i gradi. Radovi odmiu sporo
jer para nema dovoljno. Najtee je u Dragoviu na reci Cetini izmeu Vrlike i
Sinja. Jo im nisu prikljuili struju i vodu.
Strana 38
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
U eparhiji je dvadeset parohijskih svetenika, a u tri manastira osam monaha i

monahinja. Pet iskuenica je u ibeniku za koje je osnovan novi manastir u selu
Oestovo kod Knina posveen Svetoj velikomuenici Nedelji. To e biti prvi enski
manastir u Dalmatinskoj eparhiji. Od bogatstva i crkvene imovine tek je desetina
vraena i to u Zagrebu i Rijeci. Problem je statusa svetenika koji imaju
dravljanstvo i paso BiH. Oni su u Dalmaciji stranci sa produenim boravkom i
nemaju zdravstveno i socijalno osiguranje.
Vladika kae da pokrtavanje nije stalo.
- Sreom, poeli smo sa pravoslavnom veronaukom u kolama, tamo gde ima
pravoslavne dece. Najvie ih je u Kninu, vie od 200, u Benkovcu 30, a u
Kistanjama 25 uenika. Poeli smo i u Imotskom, u Konjevratima kod ibenika.
Najtee je u velikim gradovima Zadru, ibeniku i Splitu, gde jo uvek ne moemo
da doemo do nae dece, a znamo da ih ima.
Najvei crkveni sabor je Preobraanje Gospodnje u manastiru Krka, 19. avgusta.
U dva dana doe i 1o.ooo vernika.
antrfile
NOVI MANASTIRI
SVETA Lazarica na Dalmatinskom Kosovu i Sveti Vasilije Ostroki u Crnogorcima
kod Imotskog novi su manastiri.
Lazarica je ediktom blaenopoiveg vladike Dalmatinskog Irineja jo 1939. bila
proglaena manastirom, ali tek zalaganjem vladike Fotija, 28. juna ove godine
ona je postala metoh mnogo starijeg brata manastira Krke.
Kako u Imotskoj krajini i u susednoj Hercegovini ima Srba, a nema manastira,
vladika Fotije hram Svetog Vasilija Ostrokog, proglasio je manastirom. Ovih
dana poela je izgradnja konaka i formiranje bratstva.
"RAZLIKA izmeu kole ovde, i kole tamo je u tome to kod nas uiteljica spremi
pismenu vebu, a mi joj ponemo priati ko je sve zaklan, pa ona zaboravi
pismenu vebu!"
Dragan Miokovi iz Graaca, ovako je te 1995, doiveo novu kolu u kojoj se, ni
kriv ni duan, naao sa jo mnogo prognane i tune dece. Imao je tada samo
jedanaest godina. Danas bi vie voleo da ga znaju kao strunjaka za kompjuter.
Ali, sudbina je uredila da ostane poznat kao deak traktorista iz izbeglike
krajike kolone.
U Beograd je poneo seanje i tri mede. ive slike kue u Grabu, dvorita, tarabe
koju je s drugom decom preskakao, nepreglednih njiva i krajikih proplanaka,
tako mali umeo je da podeli sa novim dotad nepoznatim ljudima kojima je bila
zanimljiva pria o deaku i traktoru. Danas je neto tii, bez elje da misli vrati u
prolost.
Golobradi deak postao je simbol stradanja dece Krajine. I niko ga nije pitao eli li
on to. U osmodnevni maraton uvukli su ga rat i mrnja a on je samo znao da
svoju deonicu mora da istri jer je nagrada bila - ivot.
Dragan je vozio teki traktor, na preteki put. Neki ljudi videli da dete nee
izdrati pa su mu pomogli, do Beograda. Iza njega, kolima je ila njegova majka i
mlai brat. Tata mu je poginuo. Bio je vojni policajac. U patroli ga je udario vojni
kamion. Nisu imali svetla. Njegova majka je gledala kako joj mu gine.
Kad je izbio rat, Dragan je imao sedam godina. Tek je poao u kolu. U razredu je
imao i druga Hrvata.
Beanije se Dragan ovako sea:
- Ujutru je poelo granatiranje. Prvo uje ispaljenje, pa posle tri sekunde kao
kad najjae opali grom. Oni su gaali s Velebita, s Crnog vrha. Onda je otiao
stric u komandu i rekli su mu da je pao strateki vrh Alan. Moe biti da vi ne
znate za Alan? Ako padne Alan Graac im je ovako na dlanu. Mogu tu kako hoe.
Strana 39
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Imali su tri sata za pakovanje. A pakovali su samo ono to im se nalo pod

rukom. U crnu kesu za smee. ao mu je bilo to svoj kompjuter nije poneo. Kad
su ga tada upitali je li u koloni bilo tee deci ili starima Dragan je rekao: "Stari
samo ute!"
I vozio je krivim cestama, jednako odgovoran kao ono malo odraslih ljudi oko
njega. Nije znao gde ide.
Dragan je zavrio srednju kolu "Nikola Tesla". Radi u dobroj firmi. I dalje je
podstanar. ivi u Beogradu, sa majkom i bratom Dukom. Nada se da e za
godinu, dve kupiti stan.
Kad su ga tako malog upitali ta bi voleo da bude kad poraste, Dragan je rekao:
- Voleo bih da pravim kompjuterske programe. Ali, ne sa ratnim igricama. Radio
bih svemirske programe. Zna, tamo ne ginu ljudi, a opet se igra!
SRPOM ZAKLALI STARCA
DUAN Vidi star 81 godinu zaklan je srpom u selu Karinu, izmeu Obrovca i
Benkovca u severnoj Dalmaciji. Zloin se dogodio 18. maja ove godine a jedini
razlog zbog kojeg je starac ubijen je to je - Srbin!
Meu Srbima u Hrvatskoj zavladao je strah jer su se njihove slutnje obistinile viemesene pretnje, grafiti opasne sadrine i sitniji fiziki izgredi imali su samo
jednu poruku - "ovde niste dobro doli!" Netrpeljivost bosanskih Hrvata koji su se
posle "Oluje" doselili u ove krajeve kulminirala je svirepim ubistvom starca.
- Baka mi je rekla da je deda, kao i svakog jutra, poao po hleb i na vratima joj
rekao ta da skuva za ruak - priao je Duanov unuk Dragan. - Neko pokuava
da kae da je deda ubijen iz koristoljublja, ali to nije tano. Pa deda je imao
novca samo za hleb.
Srbi iz Karina nisu smeli nita da govore. O monstruoznom zloinu javnost je prvi
obavestio dr Milorad Pupovac, predsednik Srpske demokratske samostalne
stranke. Vidno potresen, Pupovac je taj dogaaj okarakterisao kao kampanju
protiv izbeglih Srba i njihovog dolaska na lokalne izbore u Hrvatsku i mogunost
da u nekim sredinama preuzmu vlast ili u njoj participiraju.
- HDZ u Kninu pokuava da okupi sve hrvatske stranke u stilu "svi Hrvati protiv
Srba", kako bi SDSS, koja je pobedila u toj optini bila spreena da uestvuje u
vlasti - rekao je Pupovac. - Ako se Srbima i deset godina posle "Oluje" otvoreno
kae da se s njima ne moe, onda je to zabrinjavajua poruka , tim pre to je
SDSS jedna od najjaih Sanaderovih karata za put u Evropu.
U Civljanima 15. maja naelnik optine Jakov Guti, nosilac liste HDZ, zverski je
premlatio Borisa Vukelia, sa liste SDSS. Tri dana ranije, u Benkovcu, Milan Mari
napao je esnaestogodinju kelnericu koja je odbila da kae "tono". U Zagrebu je
pred Vaskrs pretuen deak srpske nacionalnosti samo zato jer je pomagao u
pravoslavnoj crkvi.
Neposredno pre ubistva starca Duana Vidia u nekoliko susednih mesta osvanuli
su grafiti sa porukom: "Srbe na vrbe" i velika slova U sa krstovima u sredini. A
samo dan ranije, u Vukovaru je na stambeno-poslovnu zgradu u kojoj su
prostorije Partije podunavskih Srba baen eksploziv. Bombe su baene i na
zgradu optine Borovo Selo i Trpinje, u kojima je na poslednjim izborima pobedila
SDSS.
Veinu Srba koji su posle pogroma i muenja u izbeglitvu smogli snagu da se
vrate na svoja vekovna ognjita ovakvi dogaaji nesumnjivo pritiskaju i plae. Ali,
nepokolebljivi su u nameri da - ostanu, spremni da se u oi pogledaju sa svim
iskuenjima. ak i kad kao usud i opomena nad srpskom slobodom u Hrvatskoj
lebdi srp kojim je zaklan starac Duan.
Strana 40
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
DA
A SE
E NE
E ZA
ABO
ORAV
VI
PO
ELO je u zoru,
z
4. avg
gusta 1995. Republiku
u Srpsku Krrajinu iz sviih pravaca
nap
palo je 3oo.ooo Tuma
anovih bojo
ovnika.
Na Knin je palo
o 2.5oo gra
anata.
eriki avion
ni F-16 bom
mbardovali su centre veze
v
na Plje
eevici i Velebitu.
Ame
U dugim zbego
ovima, Srbi su pod ki
om granatta, krenuli u egzodus p
preko
njaluke prem
ma Srbiji.
Ban
U Krajini
K
pre "Oluje" ive
elo 45o.ooo Srba.
Od 1991-1995
5. ukupno ubijeno
u
6.76
65 Srba.
stalo 2.67o Krajinika..
Nes
Iz srpkih
s
grobn
nica u Hrva
atskoj ekshumirano sa
amo 5oo tela.
Podaci o izbeglim nepotpuni. Prema
a rezultatim
ma popisa iz
z 1991. i 2.oo1. u
ostaje vie od pola miiliona Srba!
Hrvatskoj nedo
4
Srb
ba.
U Srbiju izbeglo vie od 4oo.ooo
m u Republici Srpskoj pronalo 6o.ooo,
6
a u Crnoj Gori 15.ooo Srb
ba iz Krajin
ne.
Dom
U Americi, Aus
straliji i Evrropi privrem
meno je oko
o 4o.ooo prrognanika.
mo 6o.ooo Srba.
S
U Hrvatsku se vratilo sam
atnicima u Hrvatsku
H
kontradiktorrni. Komesa
arijat i izbe
eglika
Podaci o povra
ba, Hrvatska
a tvrdi da ih je 11o.oo
oo
udruenja u Srrbiji imaju podatke o 6o.ooo Srb
j meu po
ovratnike upisala sve koji su doli da uzmu lina dokumenta.
jer je
Prav
vo na penziju ostvarilo
o manje od
d polovine - samo 20.0
000 Srba.
Hrvatska, prottivno svim meunarod
m
dnim konve
encijama, odbija da isp
plati zaosta
ale
nzije u perio
odu 1991-1
1995.
pen
Najv
vei problem povratka
a su oduzetta stanarsk
ka prava.
Na podruju Krajine
K
i Hrv
vatske Srbi su ostali bez
b 5o.ooo stanova.
o se pred Meunarodn
M
nim sudom pravde u Strazburu,
S
og
Iako
zbog diskriminatorsko
postupka hrvatske vlasti,, vode brojni sporovi, Hrvatska je ovih dana
a oduzete
ske stanove
e poklonila svojim "brraniteljima".
srps
Hrvatska drav
vna agencijja je na pre
evaru otkup
pila vie od
d 1oo srpskih kua za
e bivi vlasnici nisu do
obili ni dina
ara.
koje
U Hrvatskoj je
e procesuira
ano 4.5oo Srba
S
za nav
vodna najte
ea dela rattnog zloina,
koji su
sve u cilju zasttraivanja povratnika. Najavljeni spisak od 97o Srba k
optu
ueni ili osu
ueni u ods
sustvu, jo nije stigao u Beograd
d iako je to Hrvatska
obe
eala pre mesec dana.
Mno
ogi Srbi uha
apeni su u meuvrem
menu po po
ovratku u Hrvatsku
H
na
a osnovu
nam
montiranih i izmisljenih
h optuznica
a.
Proc
ces dogovo
orenog transfera zatvo
orenika Srb
ba iz hrvatskih zatvora
a u Srbiju je
e
veoma sporo. Za est me
eseci od potpisivanja sporazuma
s
hrvatskog i srpskog
vosua u zatvore u Srrbiju prebaeno samo pet Srba, dok na daljji proces e
eka
prav
jo 6o Srba u hrvatskim kazamatim
ma.
Sttrana 41
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
KOMITET ZA PRIKUPLjANjE PODATAKA O IZVRENIM ZLOINIMA

PROTIV OVENOSTI I MEUNARODNOG PRAVA
BEOGRAD
GENOCID NAD CIVILNIM

STANOVNITVOM REPUBLIKE
SRPSKE KRAJINE U AVGUSTU 1995.
Pripadnici Hrvatske vojske otpoeli su 04. avgusta 1995. godine iz vie pravaca iz
Hrvatske i iz ranije okupiranih podruja u Bosni i Hercegovini - Grahova i Glamoa
napad na Republiku Srpsku Krajinu u kojoj su iveli Srbi i uz vojna dejstva
zapoeli su i sistematsko unitavanje civilnih objekata i imovine i izvrili brojna
ubistva civilnog stanovnitva u prvom redu staraca, ena i dece.
Dejstvujui nesrazmerno jaim vojno-policijskim snagama, uz neprestano
granatiranje celog prostora Krajine, civile koje nisu odmah poubijali primorali su
da napuste svoje domove i da krenu u izbeglitvo.
Iako je kretanje izbeglica na traktorima, zapregama, motornim vozilima, pa ak i
peice bilo uoljivo, hrvatske snage su ih granatirale iz artiljerijskih orua ili
bombardovale iz aviona, da bi na nekim mestima izvrili i peadijske prepade.
Posledice vojnih napada na izbegliku kolonu su posebno bile vidne na prostoru
oko Gline, na putu Glina - Dvor i tokom kretanja kroz Republiku Srpsku. Na tim
mestima napada ostajali su leevi ubijenih, unitena vozila, razbacane stvari, to
su pripadnici hrvatske policije i vojske, poto su zabranili svaki pristup
meunarodnim posmatraima i pripadnicima snaga UN, uklonili, za ta su imali
oigledno unapred pripremljene ekipe.
Deo kolone koja se kretala auto-putem kroz Hrvatsku bila je sistematski
napadana i od strane hrvatskog stanovnitva iako su hrvatske vlasti preko
predstavnika Ujedinjenih nacija dali garancije za miran prolazak. Ti napadi bili su
najizraeniji u Sisku, gde su izvlaili Srbe iz kolone, prebijali ih, a neke ak i ubili.
Njihova vozila su kamenovali i pljakali ih, a sve to u prisustvu pripadnika
hrvatske policije i vojske koji su umesto da obezbede nesmetan prolaz kolone,
kako je bilo garantovano, bili posmatrai onoga to se dogaalo.
Tako su stanovnici Krajine, poto su prvo ostali bez svojih domova najee ostali
i bez one svoje imovine koju su na brzinu poneli sa sobom.
Posledica ovih akcija je proterivanje iz Republike Srpske Krajine izmeu 230.000 i
250.000 Srba.
Hrvatske vojne i policijske snage su neposredno po okonanju vojne akcije na
celom prostoru Krajine preduzeli mere "ienja terena" po srpskim mestima, a to
je u stvari bio finalni deo sprovoenja genocida nad srpskim stanovnitvom
Krajine, koji se sastojao u fizikoj likvidiciji onih koji su ostali. To su najee bili
starci, koji su ostali da uvaju svoju imovinu i domove u kojima su i roeni ili nisu
Strana 42
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
mogli da se kreu zbog starosti i bolesti. Oni su bili masovno ubijani najee na
svojim kunim pragovima, sva njihova imovina bila je opljakana, a ono to nije
odneto zapaljeno je. Pljakanje, paljenje, ruenje kua i ubijanje preostalih civila
sprovodilo se (i jo se sprovodi) sistematski, uz uklanjanje tragova dela.
Pripadnici Meunarodnih humanitarnih organizacija i meunarodni posmatrai
esto su i sami bili svedoci posledica ovih akcija.
Sasluani svedoci, pored ostalog, iznose da su pripadnici hrvatske vojske i policije
ubijali i Srbe starije od 70 godina, kao i ene. Vei broj tih lica ubijen je na svirep
nain i njihovi unakaeni leevi ostajali su na njivama gde su radili, na kunim
pragovima ili su izgoreli u zapaljenim kuama. Zabeleen je sluaj ubistva
klanjem devedesetogodinje starice u kui, ubistva prethodno vezanih graana
koji su potom zapaljeni, ubijanje slepe starice pucanjem u potiljak, ubistva
odsecanjem glave i ruku, ubistva sekirom, navlaenje ovije meine preko glave
pre ubistva, itd.
Hrvatske vlasti su, po zauzimanju Krajine, veliki broj lica uhapsili i odveli u
logore, gde su bili izloeni najsurovijem postupanju. za koje su adaptirali ak i
kole i sportske hale. Nije poznat broj uhapenih preostalih Srba. Vei centri za
zatvaranje bili su u Zadru, ibeniku, Splitu, Kninu, zatim u Sisku, Karlovcu,
Kutini, Gospiu, Novskoj, Ivani Gradu i Sinju. U tim logorima je sprovoeno
muenje i nehumano postupanje i najrazliitije mere pritisaka nad zatvorenicima.
U nekim od ovih logora nije dozvoljen pristup predstavnicima meunarodnih
humanitarnih ili drugih organizacija.
Pljaka, razaranja domova i unitavanja domainstava za vreme i posle hrvatske
vojne akcije, dovela je do naputanja sredine u kojoj su Srbi iveli od davnina
(pisani dokumenti o Srbima na ovim podrujima datiraju iz 822. godine; na
podruje Like, Korduna, Banije i Slavonije masovnije doseljavanje Srba odvijalo
se u esnaestom i sedamnaestom veku - na poziv austrijskih careva), negujui
specifinu kulturu na sredokrai izmeu pravoslavlja i katolianstava. Srpski
narod je bio prinuen da ostavi i svoje svetinje - crkve i manastire, muzeje,
istorijske spomenike i bogate riznice kulturno-umetnikog blaga, kao i grobove
predaka. Ostavili su i oko 950 spomenika kulture, 80 biblioteka i preko 122 kole.
Ako se sve ovo posmatra zajedno sa podacima iz ranijih izvetaja Komiteta,
proizlazi kontinuitet u progonu Srba od vremena stvaranja nezavisne Hrvatske.
Formiranje stranke Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), referendum i druge
akcije hrvatskih politikih prvaka pred graanski rat, tekli su uz preteu i
agresivnu propagandu prema Srbima. Izbornom pobedom i preuzimanjem vlasti
HDZ je poela realizaciju programa ienja Hrvatske od Srba, svuda i na svakom
mestu. Srbi su prvo bili predmet verbalnih ili fizikih napada: na ulici, u trgovini,
na radnom mestu, u stanu ili kui; ispisivani su grafiti, trailo se oruje, izmiljali
su se snajperisti, pretilo se preko telefona, upuivale su se poruke sa zahtevima
za naputanje Hrvatske, obeleavali su se stanovi Srba, prislukivali i iskljuivali
telefoni, traene su izjave o lojalnosti, upadalo u stanove bez zakonskog osnova,
premlaivani su pojedinci, otputalo se s posla, dok se u drugoj fazi vre hapenja
i ubistva.
Na pojedinim podrujima prema Srbima sprovodene su i masovne likvidacije, npr.
u Pakrakoj poljani, Marinom selu, u Zapadnoj Slavoniji, u Vukovaru, Osijeku,
Gospiu, Sisku, Zadru, Brodu, Zagrebu, Splitu i dr. Imovina Srba - stanovi, kue,
vikendice, lokali, kao i kulturno-istorijski spomenici, minirani su i porueni u
velikom broju mesta, sve u funkciji konanog uklanjanja Srba iz Hrvatske. U
nekim sredinama (u Dubrovniku i Zagrebu) sprovedeno je i pokrtavanje Srba.
Strana 43
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Celokupna aktivnost prema Srbima koordinirana je s dravnog vrha Hrvatske sa

namerom da Srbi kao nacionalna, etnika i verska grupa u Hrvatskoj potpuno
nestanu ili da se svedu na zanemarljiv broj. Preostali Srbi u Hrvatskoj stavljeni su
u takve uslove ivota koji vode njihovom potpunom istrebljenju kao nacionalne,
etnike ili verske grupe.
Sve to ukazuje da se u Hrvatskoj vodila organizovano i vodi sistematska i planska
aktivnost usmerena na potpuno unitenje Srba u Hrvatskoj, a iza koje stoji
vladajua politika Hrvatske.
Kao posledica genocidnog plana hrvatskih vlasti Srbi su od konstitutivnog
elementa hrvatske dravnosti postali manjina, svedena od 12% na najvie 3%
stanovnitva Hrvatske.
Podaci koji se prezentiraju bazirani su u prvom redu na izjavama svedoka. Njih
mogu da dopune oni dokazi koje su sakupili pripadnici Ujedinjenih nacija, kao i
predstavnici drugih meunarodnih organizacija.
Kolona izbeglica iz Krajine koja je krenula preko Gline bila je presretnuta i

napadnuta i tom prilikom ubijeni su mnogi civili. Posle toga je deo kolone
posredstvom UNPROFOR-a, a na osnovu postignutog dogovora sa hrvatskim
vlastima o marruti izbeglike kolone, nastavio kretanje prema Petrinji, Sisku i
dalje, kroz Hrvatsku, autoputem Zagreb-Beograd.
O tome ta su sve preivljavali govore svedoci koji su se nalazili u koloni:
1.1. Svedok 276/96-1 navodi:
... Moja jedinica se nala u okruenju kod Topuskog. Tada je, uz posredstvo
UNPROFOR-a, dolo do pregovora izmeu pukovnika ede Bulata i hrvatskog
generala Stipetia koji je postavio uslov da moramo da predamo svo teko i lako
naoruanje i da u koliko to ne uinimo da e hrvatska vojska napasti civile u
koloni izbeglica koja se nalazila na putu Vrginmost - Glina - irovac - Dvor na Uni.
edo Bulat je odluio da predamo nae naoruanje to smo i uinili i ja sam sa
kolonom tenkova doao do Gline, gde smo predali naoruanje. Ovi pregovori su
voeni tri dana, 7., 8., i 9. avgusta 1995. godine. Meutim, Hrvati se nisu drali
dogovora i njihova vojska je izvrila masakr nad civilima u koloni, kako sam to
kasnije saznao.
Poto smo predali tenkove u Glini neki od nas su se presvukli u civilna odela, a
neki su ostali u uniformama i privatnim automobilima krenuli smo putem GlinaPetrinja-Moenica, gde smo izali na auto put Zagreb-Beograd.
Kada smo stigli u Moanicu tu nas je saekao palir hrvatskih vojnika i civila koji
su nas kamenovali. Tom prilikom stakla na mom vozilu su bila porazbijana, iako
su nam kazali prethodno da nam je put slobodan. Iz automobila su izvlaili neke
ljude i tu ih tukli. Tako su iz kolone izvukli .B. iz sela . kod Vrginmosta koga su
hrvatski vojnici linovali...
Strana 44
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995

... U avgustu 1995. godine kada su Krajinu napale hrvatske oruane snage ja sam
krenuo u izbeglitvo. Moja porodica je bila u koloni izbeglica na traktoru sa
prikolicom. Kod Gline kolona je bila prekinuta i deo izbeglica se vratio, meu
njima i moja porodica.
Izmeu Gline i Topuskog hrvatska vojska je postavila nagazne mine da bi
onemoguila kretanje kolone. No, to nije bilo jedino zlo koje je snalo civile u
koloni. Pripadnici hrvatske vojske u maskirnim uniformama su napali civile,
pljakali ih i iz traktorskih prikolica uzimali stvari koje su nali za shodno, a onda
ih gurali u stranu, lomili, prevrtali, palili. Zatim su ih tekom mehanizacijom sabili
u zemlju i zatrpali visokim slojem zemlje.
Tako je prola i moja porodica. Ostali smo bez traktora, bez prikolice i bez stvari
koje smo poneli.
Dve ene iz kolone koje su bile pribranije i hrabrije osmelile su se da se prijave
komandantu hrvatske jedinice sa zahtevom da se traktori vrate. To se ovom nije
dopalo. Naredio je da obe budu zarobljene i to je i sprovedeno. Radi se o M. i Lj.
Ove ene su imali izmeu 45-50 godina. One su zavrile u logoru u Karlovcu.
Tu se kolona zadrala puna tri dana.
Onda se moja porodica pridruila M.L. koji je nekim udom sauvao svoj traktor,
te smo se malo vozili, a vie smo peaili pored traktora i tako smo stigli do
Siska. Tu su nas gaali kamenjem. Stalno su nas kamenovali...
1.3. Svedok 62/96-5, zemljoradnik iz okoline Vrginmosta, roen 1930. godine

svedoi:
... Sa drugim seljacima krenuli smo u koloni, na taktoru. U koloni je bilo i
seljakih kola i automobila. Mlaeg sveta u toj koloni retko je bilo. Kada smo stigli
u Glinu muslimani i Hrvati u uniformama su presekli kolonu. Oni su poeli da
pucaju. Ja i moji smo poskakali sa traktora. Tada su naila dva autobusa. U toj
optoj guvi i pometnji ja sam uspeo da ubacim unuku i enu u autobus. U tom
autobusu bilo je dosta leeva jer se pucalo sa svih strana. Ti autobusi su otili ka
Topuskom.
Tu se posle jedan dan pojavio UNPROFOR koji je omoguio da kolona proe iz
Topuskog za Glinu. Prolazei pored onog istog mesta od prethodne noi gde je bio
zajedniki napad Hrvata i muslimana video sam da je neko u meuvremenu
buldoerom rasturio i bacio niz put oba moja traktora i stvari na njima. Sve je bilo
uniteno i razbacano, ne samo ta dva moja traktora nego i zaprena kola i sve
drugo to se kretalo u koloni, kao i automobili.
Ja sam se naao u jednom autobusu pa smo krenuli ka Beogradu preko Siska.
Pored auto-puta velika grupa ljudi je napala nau kolonu. Bacali su kamenice. Bilo
je povreenih ljudi i u kolima i na traktorima, a na naem autobusu je razbijeno
vetrobransko staklo. Povreen je voza i jo neki ljudi u autobusu.
Strana 45
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Ja sam te noi kod Gline video puno ranjenih i poginulih ena, staraca i dece.
Koliko je toga bilo ne mogu rei. Bio je mrak. Pucalo se sa svih strana, tada je
nastao opti haos u koloni. Ja sam sreom ostao iv jer su naila ta dva
autobusa...
1.4. Svedok 116/96 navodi:

... Mi smo sa kolonom stigli u Topusko, odakle smo 9. avgusta 1995. godine
krenuli prema Glini. U Glini su nas saekali hrvatski vojnici koji su nam pretili,
pljuvali nas, vikali na nas.
Nastavljajui put proli smo Petrinju i istog dana, 9. avgusta, pribliili smo se
Sisku, gde nas je doekalo puno omladine koji su na nas bacali kamenje, pa su
nam porazbijali sva stakla na vozilu marke "Jugo" u kome smo se kretali. Morali
smo da sagnemo glavu da bi se nekako zatitili.
Jednog momenta moja kerka je poela da vriti i kada sam se okrenula videla
sam da je moja majka bila pogoena iznad desnog oka, da joj rana krvari ali
nismo imali ime da zaustavimo to krvarenje pa smo pokuali to da uinimo
pekirom. Okolo su bili pripadnici hrvatske vojske koji nisu dozvoljavali da
izaemo iz vozila, ve su nas terali da idemo dalje.
Blizu Siska nali smo na pripadnike UNPROFOR-a koji su stajali sa pripadnicima
hrvatske vojske koji su vikali na nas i pretili nam, a pripadnici UNPROFOR-a su se
samo smejali, tako da nismo smeli od njih da traimo pomo.
Moja majka, Komadina Desanka iz Donjih Budaki kod Karlovca, roena 1924.
godine, povreena je kamenom 9. avgusta oko 19 asova, a sutradan ujutru oko
6 asova izdahnula je u upanji. Bila je zdrava i u kolima pored njenog sedita
ostala su dva kamena: jedan veliine jajeta, a drugi vei od pesnice sa otrim
ivicama, kojima je bila pogoena.
Kada smo stigli u id tu smo moju majku sahranili...
1.5. Svedok 300/96-8, uenik, star 17 godina, navodi:

...Ja sam zbog povrede bio na rehabilitaciji u banji Topusko. Bio je avgust 1995.
godine. Pucalo se na sve strane. U jednom trenutku doneo sam odluku da poem
svojoj kui. Krenuo sam kroz Glinu. Nisam znao da je grad pao. Odmah su me
uhvatili. Podneli su mi no pod grlo, pucali mi iznad glave, tukli najvie po glavi,
po telu i nogama. Pretili su mi i vukli me od mesta do mesta po gradu i to je bilo
od podneva do ponoi. Onda su me pustili i kazali da u svakako biti njihov i da
u biti pogubljen. To su mi govorili hrvatski vojnici koji su bili u maskirnim
uniformama.
Uspeo sam da se izvuem iz Gline i vratim u Topusko. Prolo je pet dana. Bilo je
uasno, nije bilo vode, nije bilo hrane, nije bilo svetla. Bili smo u obruu, pa sam
poao sa kolonom izbeglica auto putem prema Zagrebu i Beogradu.
U Sisku su nas Hrvati kamenovali, tako da smo jedva ive glave izvukli.
Strana 46
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Sve je to na mene ostavilo teke posledice. Ja vie nemam sna. Desi mi se da u

toku dana osetim takvu napetost da bih se valjao po podu. Pijem dosta lekova po
preporuci lekara. Redovno se javljam psihijatru na preglede, ali me nervoza
nikako ne prolazi. Ne znam kada u ozdraviti. Proteklo je vie od est meseci, a
moje stanje nita nije bolje. U Petrinji sam bio vrlo dobar ak, a sada sam ovde
skoro nikakav...
1.6. Svedok 300/96-10, radnik, roen 1958. godine u Vojniu, svedoi:

... Na dan 6. avgusta 1995. godine ja sam sa svojom jedinicom bio na poloaju
kod Topuskog. Celog dana uo se pla ena i dece i rad traktorskih motora.
Prola su tri dana i 9. avgusta mi smo dobili naredbu da predamo naoruanje koje
smo imali i da krenemo ka Jugoslaviji. Ja sam se pridruio koloni izbeglica.
Nisam znao ta je sa mojima.
Kod Gline ta kolona je prekinuta i ja sam posle video traktorske prikolice i razne
stvari koje su leale pored puta sa leve i desne strane. Sve to je bilo oteeno.
Kad smo proli Petrinju pojavilo se jedno vojno vozilo u kome je bilo nekoliko
hrvatskih vojnika u maskirnim uniformama. Kada su naili pored nas stali su i
rekli "Srbi, hoemo da vas koljemo". Ja sam osetio neopisiv strah. Oni su poeli
pred nama da se dogovaraju o planu kako e da nas poubijaju. Na sreu tada je
nailo vozilo policije i oni su nas uzeli u zatitu...
... Ja sam sa enom i troje dece poao u vozilu marke "Jugo" sa kolonom
izbeglica.
Kod Topuskog smo zadrani tri dana i etiri noi. Tu se formirala kolona izbeglica i
onda smo krenuli prema Glini. Ostao sam bez vozila koje se pokvarilo i morao
sam sa enom i troje dece da preem na jednu prikolicu. Tri dana nam je trebalo
da preemo rastojanje od 250 km kroz Hrvatsku. Iako smo svo vreme bili pod
pratnjom meunarodnih snaga bilo je vie incidenata. Naa kolona je
kamenovana od strane Hrvata du celog puta...
1.8. Svedok 257/96-1, panzioner, roen 1925. godine, svedoi:

...Ja sam iveo u mestu Utinja, optina Karlovac. To mesto je granatirano 5.
avgusta 1995. godine posle ega su moje komije poele da naputaju selo.
Sused mi je rekao "ta eka?", pa sam se ja sa suprugom na traktoru ukljuio u
kolonu srpskih izbeglica.
Od Utinje kolona se kretala prema Vrginmostu i na tom putu kolona civila je
tuena topovima, ali ja nisam video da li tom prilikom bilo ranjenih ljudi u koloni i
da li je neko izgubio ivot.
Od Vrginmosta nastavili smo kretanje prema Topuskom, gde smo zadrani tri
dana i i dalje putem Glina-Petrinja-Sisak.
Strana 47
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Kada smo stigli u Glinu priao mi je jedan hrvatski vojnik sa automatskom

pukom i rekao svom drugu vojniku pokazujui na mene "da ubijemo starog", ali
ga je taj njegov drug spreio da to uini.
Kolona srpskih civila je kamenovana dok je prolazila kroz Sisak. Ja sam vie puta
kamenovan i pogodila su me dva-tri kamena po telu od kojih sam imao rane.
Kamenovana je i moja supruga kojoj su razbijene naoari.
Kada smo prolazili kroz Kutinu takoe su nas kamenovali i vikali su nam: "Cigani!
Cigani!"...

... Mnogi traktori i druga prevozna sredstva su se usput kvarili, ali vojnici i
policajci nisu dozvoljavali nikakve popravke niti zadravanja, ve su terali Srbe da
idu dalje kako znaju i umeju. Putnici iz pokvarenih vozila su se tada prebacivali u
druga prevozna sredstva, ostavljajui pored puta svoja pokvarena vozila sa svim
stvarima.
Kada smo oko 10. oktobra 1995. godine prolazili kroz Sisak bili smo kamenovani
od strane civila.
Iz kamiona Poljoprivredne zadruge iz Vrgin Mosta izvueni su voza i putnici, pa
je kamion opljakan, a putnici i voza su morali da se prebace na traktore u
koloni.
Kroz Hrvatsku smo putovali neprekidno dva dana i dve noi bez odmora...
1.10. Svedok 221/96, koji se povlaio na traktoru u koloni iz Topuskog, svedoi:

... Ja sam bio na traktoru sa jo 4-5 osoba i kada je kolona dola u Sisak u
jednom momentu jedan hrvatski policajac mi je priao s lea i udario me kolcem
u potiljak, psujui mi pri tome majku etniku. Od zadobijene povrede krvario
sam dva sata.
U Sisku su povreene i neke ene iz kolone...

... Krenuli smo u koloni i prvi put smo bili zaustavljeni u Glini, 6. avgusta 1995.
godine gde smo ostali etiri dana, posle ega su nam rekli da moemo krenuti u
pratnji UNPROFOR-a prema Sisku.
Kod Siska smo doiveli kamenovanje kolone i tom prilikom stakla na kolima su mi
polupali i dobio sam udarac kamenom u glavu. Bilo je mnogo povreenih u koloni.
Drugi su bili povreeni mnogo tee nego ja.
Usput sam video puno izvrnutih traktora i kola...
Strana 48
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995

... Kolona je bila preseena ispred Gline. Zavladala je velika panika. Iz Gline se
ula pucnjava i detonacije. Tu smo ostali tri dana i tri noi a za to vreme trajali su
pregovori izmeu hrvatskih vlasti, UNPROFOR-a i naih predstavnika. Posle smo
saznali da e biti dozvoljen prelaz preko hrvatske teritorije.
Ja sam se tada vratio u Topusko gde su upale hrvatske snage koje su poele da
vre teror nad stanovnitvom.
Neki nai vojnici su zadrali oruje i oni su trebali da budu obezbeenje kolone.
Ta lica su pohvatana, pa su neki kasnije puteni, a neki su ostali zatvoreni. Ne
znam ta se sa njima desilo.
Tada je bio ubijen Simo Krnji iz Slunja. Kada je krenula kolona iz Topuskog do
Gline razdaljinu od 12 km smo prelazili puna 24 sata. Potom smo krenuli ka
Petrinji. Usput su Hrvati vrili razne psiholoke pritiske. Na izlasku iz Petrinje
postojao je punkt UNPROFOR-a, ali je sa njima imala kontakt samo hrvatska
policija. Tada smo primetili da su oni jako prisni sa hrvatskom policijom.
Kada smo stigli u Sisak proveli su nas kroz eljezaru u Sisku pa smo onda krenuli
prema Popovai i tada smo bili zaustavljeni.
Kod Popovae su nam nudili kiselu vodu i hranu. Ja sam uzeo samo kiselu vodu i
osetio sam neku muninu i seam se da je ukus te vode bio bljutav. Usput sam
imao halucinacije. Mislim da je u tu vodu neto bilo podmetnuto.
Usput su Srbi iz kolone bili maltretirani od strane Hrvata. Oduzimali su im
traktore. Tako su oduzeli traktor Stevi Guiu iz Vojnia.
Ta maltretiranja su se najee deavala nou i tada je milicija ukljuivala jaka
rotaciona svetla da bi to manje bilo primeeno iivljavanje Hrvata nad Srbima u
koloni...
1.13. Svedokinja 303/96-1, stara 32 godine, navodi:

... Ja sam iz Vojnia krenula u koloni izbeglica 6. avgusta 1995. godine sa
suprugom i dvoje dece. Kada smo stigli do Gline kolona je bila preseena. Saznala
sam da je na elu kolone bilo ubijeno vie lica. Dva dana smo u umi ekali
pregovore, a onda su nam dozvolili da preko Petrinje krenemo prema Sisku i dalje
ka Srbiji.
Kada je naa kolona naila pred Sisak bili smo kamenovani od strane hrvatskog
stanovnitva. Prvi kamen je pogodio moje dete u glavu i napravio rasekotinu kod
slepoonice. Povreeno je i dete B.M.
Sva vozila u naoj koloni su bila oteena od kamenovanja...
Strana 49
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
1.14. Svedok 62/96-1, seljanka iz okoline Vrgin Mosta, svedoi:

... Ja sam do 4. avgusta 1995. godine ivela u selu Stipanu, optina Vrgin Most sa
muem i dvoje dece.
Po podne 4. avgusta krenuli smo traktorom koji je vozio moj sin star 16 godina.
Krenuli smo sa drugim izbeglicama iz Krajine prema Glini. Kada smo doli do
Gline napadnuti smo od strane ustaa. Najpre su avioni nadletali kolonu i padale
su bombe. Posle su pucali sa strane po koloni.
Kada smo doli u centar Gline bilo je negde oko 20,30 asova. Tu su presekli
kolonu. uo se pla i krici staraca i ena. Moj dever je povikao "Beite, pobie nas
sve!" Tu je dosta naroda izginulo.
Ja sam uzela svoga sina od 9 godina i dete od brata koje ima 10 godina pa smo
potrili, preskoila sam jednu enu koja je leala. U tom beanju naili smo na
jedan autobus koji nije imao svetla. Voza je rekao da ide nazad u Topusko. Uli
smo u autobus i on nas je vozio kroz neku umu od Gline prema Topuskom nou.
Autobus je bio pun ena, dece i staraca. U Topusko smo stigli oko 4 sata. Ljudi su
traili pomo od UNPROFOR-a ali su im oni rekli da ekaju odobrenje. Onda smo
autobusom krenuli prema nekoj umi.
Tu smo naili na muslimane koji su poeli da pucaju na kolonu i tukli su sa svih
strana. Voza je okrenuo autobus nazad i vratio se u Topusko gde smo sedeli dva
dana, a treeg dana krenuli prema Glini autobusom autoputem koji ide iz Zagreba
prema Beogradu.
Usput hrvatsko stanovnitvo i vojska su nas kamenovali, gaali su nas kamenjem
i vojska i civili. Bilo je meu nama dosta povreenih, ali smo svi utali i trpeli. U
autobus je uao neki naoruan hrvatski vojnik, repetirao puku i pitao nas gde
idemo. Mi smo svi utali.
Polupano je stakla na autobusu. Kada smo stigli u Beograd nije bilo ni jedno celo
staklo na autobusu.
Decu smo morali da stavimo ispod nogu, a stvari na decu da ih zatitimo od
kamenica. Bilo je tu dece i od 5-6 meseci.
Jedna ena je dete od godinu dana zatrpala pelenama od kojih se ono uguilo...
1.15. Svedok 271/96, koji je iveo u Kupljensku, optina Vojni, navodi:

... Ja sam bio prinuen da beim za Srbiju, pa sam 4. avgusta krenuo u svom
vozilu "Zastava 101". Kroz Hrvatsku smo se kretali u koloni u kojoj je bio veliki
broj putnikih i teretnih vozila, kao i traktora. Svaku kolonu je predvodilo
policijsko vozilo hrvatske policije. Kretali smo se 3-4 dana i noi kroz Hrvatsku do
Lipovca. Hrvati su nam davali vodu za pie, nakon ega se onima koji su je pili
"spavalo", na osnovu ega smo pretpostavili da su prethodno u tu vodu stavili
neko omamljujue sredstvo.
Kada sam se pribliavao Lipovcu iz mraka su istrala tri ili etiri oveka sa nekim
motkama u rukama koji su pritrali mom vozilu i poeli udarati po vozilu pa su mi
porazbijali sve prozore i napravili oteenja na limu...
Strana 50
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995

... Ja sam sa enom iveo u selu kod Vojnia i bavio sam se poljoprivredom.
Kada je poelo granatiranje Vojnia 6. avgusta 1995. godine mi smo poli da
beimo. Kretali smo se u koloni na traktoru i ili smo prema Glini i dalje prema
Sisku.
Kada smo stigli u Staklenik tu su nas Hrvati napali i moja ena, koja je bila na
traktoru, poela je da bei.
Tada je moja ena povreena i posredstvom UNPROFORA vratila se kui u selo i
tamo bi i sada trebalo da se nalazi.
Ja sam se tu u toj guvi razdvojio od nje i krenuo sam na nekoj drugoj prikolici,
poto sam svoj traktor sa prikolicom morao da napustim u Stakleniku. Ili smo
preko Siska i dalje prema Beogradu.
Usput smo bili kamenovani. Nau kolonu su kamenovali Hrvati, kako civili, tako i
uniformisani pripadnici hrvatske vojske i policije. Bilo je dosta povreenih jer je
mnoge kamenje udarilo po glavi.
Najvie smo bili kamenovani u Sisku...
1.17. Svedok 505/96-3, izbeglica iz Vojnia, stara 44 godine, svedoi:

... Na brzinu sam spakovala ta se dalo spakovati, upalila sam traktor i sa
siniem se uputila u pravcu Gline, gde su nas zarobili i odveli u logor.
Pre zarobljavanja naila je hrvatska vojska i policija i mi smo se dali u bekstvo
nazad prema Topuskom. Pucali su po koloni iz raznog oruja, bilo je mnogo
mrtvih i ranjenih...
1.18. Svedok 228/96, voza iz okoline Vojnia, roen 1953. godine, navodi:
...Ja sam 6. avgusta traktorom krenuo prema Glini. Usput nas je hrvatska
avijacija tukla. UNPROFOR je obeao da e da nas zatiti i odvede na granicu.
Meutim, UNPROFOR se nije pojavio, tako da smo ostali bez zatite i preputeni
na milost i nemilost hrvatskoj vojsci.
Na dan 7. avgusta 1995. godine na oko kilometa od Gline mene su zarobili
hrvatski vojnici. Bio je srean onaj srpski vojnik koji je uspeo da prethodno skine
uniformu i zameni je civilnim odelom, jer su sve one koji su bili u uniformama
tukli kundacima, utirali nogama i udarali ime su stigli.
Postavili su nas na zemlju da sedimo sa rukama za vratom. Nisu nam davali ni
hranu ni vodu.
Strana 51
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Onda je dola hrvatska vojna policija pa su nas zatvorili u neku baraku i tamo
ispitivali. Svakoga su prilikom ispitivanja tukli.
Po dvojicu su vezali sa lisicama, a kada vie nisu imali lisice vezivali su nas icom
ili nekim debelim kanapom. Tako vezani sedeli smo u baraci. Tu nas je bilo oko
50.
Odatle smo odvedeni u Sisak...
1.19. Svedok 339/96-2, izbeglica iz Korduna, svedoi:

...Ja, moja supruga i na sin smo 6. avgusta 1995. godine krenuli naim
automobilom prema Banja Luci i usput smo sustigli kolonu izbeglica u okolini
Vrginmosta. Tu je bilo dosta izbeglica koji su ili zaprenim kolima, traktorima i
peice.
Kada smo bili u blizini Gline hrvatska vojska je granatirala kolonu i video sam da
su dve devojke poginule u jednom vozilu marke "Golf" koji je bio ispred nas, a
koji je ima registarske tablice Gline.
uli smo da su Hrvati sruili most kod Dvora na Uni i da je tu bilo zarobljenih
Srba, da je bilo velike pljake, da su Srbima oduzimana vozila, novac i druge
vredne stvari...
1.20. Svedok 451/96, iz okoline Slunja, roen 1939. godine, svedoi:

...Od Topuskog vratili smo se nazad, pa smo ili kroz umu "Vranua". Onda smo
saznali da je elo kolone preseeno od strane V muslimanskog korpusa. Tada su
hrvatski vojnici okruili nau kolonu i zadrali nas dva dana. Znam da su dolazili
autobusi koji su odvozili izbeglice, a mi koji smo imali traktore smo ostali.
Video sam da su ustae iz kolone odvele jednog Srbina, ne znam njegovo ime,
samo znam da se on vie nije vratio.
Posle toga smo krenuli prema Glini. Tada sam video iza neke ograde da je bio
obeen jedan ovek, a da je drugom bila odseena glava.
Onda smo stigli u Glinu u pratnji hrvatske policije i produili dalje prema Petrinji.
U Petrinji sam video da se na putu sa obe strane nalaze gomile kamenja. Pored
njih stajali su civili Hrvati koji su gaali kolonu izbeglica sa kamenjem i psovali.
Video sam da je tu stajalo dosta oteenih vozila, da su razbijena stakla na njima
i da su pojedinim ljudima razbijene glave.
Na auto-putu kroz Hrvatsku kada bi se koji traktor pokvario policajci su dolazili sa
dizalicom i odnosili te traktore u nepoznatom pravcu...
1.21. Svedok 303/96-8, penzioner iz okoline Krnjaka, star 57 godina, svedoi:
Strana 52
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
...Mi smo beali kako i gde je ko mogao.

Poto sam ja invalid, ekao sam dva dana na polazak autobusa iz Topovskog za
Srbiju. Bilo nas se skupilo oko 300 ljudi. Tu smo bili opljakani od strane
pripadnika hrvatske vojske. Opkolili su nas i drali pred uperenim pukama vie
od jednog sata. Tu su nam govorili svata.
Tada je doao novi gradonaelnik Topovskog. On je prvo pitao da li meu nama
ima pripadnika hrvatske narodnosti. Na to njegovo pitanje niko nije potvrdno
odgvorio. On nas je pitao pred kim mi beimo. Tada su se hrvatski vojnici bili
uklonili.
Taj gradonaelnik nam je rekao da je za nas obezbeen prevoz radi naeg
odlaska iz Topovskog za Srbiju i zaista u toku tog dana dolo je 8 autobusa
"azmatransa" iz Bjelovara i tim autobusima smo mi preveeni u Srbiju.
Pored puta kojim smo se kretali video sam da je bilo puno prevrnutih traktora...
1.22. Svedok 328/96-15, zemljoradnik iz okoline Vrgin Mosta koji sada kao
izbeglica ivi u Zrenjaninu, svedoi:
... Mi smo krenuli iz sela remunica na traktoru. Kolona je bila duga i bilo je
puno ljudi sa svojim porodicama, kako iz mog sela tako i iz okolnih sela.
Normalno smo se kretali dok nismo doli negde iz Gline i to je bilo 6. avgusta oko
19,30 asova. Tu su hrvatske oruane snage presekle kolonu i tada je iz zolje
pogoen jedan traktor u kome su bili ljudi na jedno 50 metara ispred mene. Ja
nisam mogao da vidim iji je to bio traktor, da li je bilo poginulih, jer je tada
dolo do velike panike i ljudi su beali. Ja sam tada siao sa traktora i poto sam
invalid, jedva sam uspeo da doem do drugog traktora gde se nalazila moja ena.
Video sam da nam prilaze hrvatski vojnici koji su pucali na ljude koji su beali ili
se nalazili oko traktora.
Tada sam primetio da jedan hrvatski vojnik ide prema meni. Bio sam tada u
sedeem poloaju. On mi je priao i uperio automatsku puku u pravcu mog lica.
Bio je od mene udaljen oko 6 metara. Poeo je da puca. Tom prilikom pogodio me
je u predelu usta sa desne strane i metak mi je uao kroz usta sa desne strane i
izaao mi na levu stranu lica, iznad levog oka. Osetio sam da me neto pee i da
me hvata nesvestica, a onda me je ovaj vojnik pogodio jo jednim metkom u
predelu ramena. Tada sam izgubio svest i ne seam se ta se dalje deavalo. U
neko doba noi probudio sam se. Nisam mogao da ustanem. Bio sam teko
ranjen. Leva strana lica bila mi je oduzeta. Uspeo sam nekako da se oslonim na
toak od traktora. Tada sam uo glsove koji su me dozivali. Poto sam bio teko
ranjen nisam mogao da odgovorim. Tom prilikom sam od P.M. saznao da su kod
traktora pogoeni Ranka Radanovi, Milka Radanovi i Stevan Komadina, koji vie
nisu davali znake ivota, a da je vie njih ranjeno.
Poao sam tada da pronaem svoju enu. Nekako sam doao do kraja prikolice,
ali nje nije bilo tu. Tada su mi prila dva hrvatska vojnika, ja sam ih zamolio da
me ubiju, jer je to bolje nego da se dalje muim. Oni mi nita nisu odgovorili.
Negde su otili i doneli nosila i ubrzo sam se naao u bolnikim kolima. Odneli su
me u Sisak u bolnicu gde su me stavili na sto i skinuli su me. Odea mi je bila
krvava. Tu je bila i hrvatska policija koja je poela da me ispituje ko je
organizovao kolonu i druge stvari. Ja nisam mogao da im odgovaram.
Strana 53
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Sutradan sam prebaen bolnikim kolima u Zagreb u bolnicu Rebro, a potom u

bolnicu Dubrava, gde sam operisan prvi put i ponovo 16. decembra 1995. godine.
Tu su me ponovo posetili iz hrvatske policije. Oni su mi rekli da sam proglaen za
ratnog zloinca. Rekao sam im da sam invalid i da zato nisam vojni obveznik i da
nisam uestvovao u borbi.
Na kraju su mi dozvolili da napustim Hrvatsku krajem decembra 1995. godine.
Ostao sam bez nove kue od 120 m2 , 12 lanaca zemlje, ostale su mi prikljune
maine, 6 krava, 18 svinja. Moju suprugu nikad vie nisam video. uo sam da je
sahranjena negde u Glini, ali ne znam gde...
1.23. Svedok 284/96-4, izbeglica iz Vrgin Mosta, roena 1950. godine, svedoi:
...Kad je narod poeo da bei ja nisam imala nikakvo prevozno sredstvo, te sam
nosila svoga supruga na leima jer je on logiran, pa su me prihvatili u neku
traktorsku prikolicu.
U toku noi ispred Gline kolona se zaustavila. Poela je pucnjava. Kolona je bila
napadnuta od strane Hrvata. Poto je kolona stala, sav narod koji je bio u kolima,
na traktorima i u kamionima, pobegao je van puta levo i desno da bi se sklonili.
Ja sam cele noi ostala pored traktorske prikolice, jer nisam mogla da beim sa
muem koji je nepokretan.
Poto sam cele noi bila na putu primetila sam da su hrvatski vojnici prilazili
naem narodu koji se bio sklonio pored puta i da su ih ubijali i klali. Najvie su
nanosili povrede noevima. U toku te noi veliki broj ljudi je poginuo i ranjen je.
ulo se vritanje dece. Kada sam ula zapomaganje dece ja sam bila izgubljena i
praktino nisam znala za sebe.
U Topuskom smo ostali 2-3 dana, a onda smo krenuli u nekom autobusu kroz
Hrvatsku. Usput su civili hrvatske nacionalnosti kamenovali autobus. Gaali su
nas kroz prozore. Tako je veliki broj ljudi zadobio povrede.
Iza mene u autobusu je sedela jedna starija ena, koja je zadobila udarac
kamenom po glavi i od zadobijenih povreda je preminula...
1.24. Svedok 328/96-1, izbeglica iz Topuskog, svedoi:

... Mi smo krenuli sa kolonom izbeglica 6. avgusta 1995. godine. U traktoru koji
sam ja vozio bilo je ukupno 13 osoba.
Kada smo bili pred Glinom saznao sam da je kolona preseena i opkoljena od
strane hrvatske vojske. Ljudi iz kolone su se razbeali ostavljajui traktore. Posle
par dana rekli su nam da moemo da idemo putem Glina-Petrinja-Sisak za Srbiju.
Ja sam bio u drugoj turi koja je brojala oko 500 vozila. Ispred Petrinje kolona je
zaustavljena.
Tu su me trojica Hrvata - civila izvukli, psujui mi majku etniku i govorei "sad
e videti ta su ustae, kad te zakoljemo". Oni su me sruili i poeli su da me
utiraju nogama, viui "kolji etnika". Ja sam uspeo nekako da se odbranim od
Strana 54
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
njih i uhvatio sam se za automobilska vrata, ali su ta tri Hrvata poela da me

vuku za pantalone i iscepali su mi nogavicu koja je ostala u njihovim rukama, a ja
sam uspeo da uskoim u jedan automobil.
Ispred mene u koloni bio je jedan leper koji je zaustavljen u Lipovai. Tom
prilikom video sam da su iz ovog lepera izneli jednu stariju enu koja je bila
mrtva. uo sam od vozaa da je ta ena nastradala na taj nain to su na mostu
Hrvati pustili blok od betona koji je pao na ciradu i taj blok je enu pogodio u
glavu. To je bila ena starosti oko 60 godina.
Usput Hrvati su nas gaali svim i svaim, kamenjem, ciglama, crepom. Sva vozila
u naoj koloni bila su oteena. Na kombiju mog komije B.D. video sam da su
sva stakla bila polupana, a on je imao povrede glave...
1.25. Svedok 524/96-2, izbeglica iz Vojnia koji sada ivi u Srbiji, svedoi:
...Ja i moja porodica bili smo u dve razliite kolone. Moja ena sa decom i majka
su krenuli pravcem Vojni - Glina - Dvor na Uni.
Ja sam bio u koloni koju su Hrvati pustili da preko Siska i Hrvatske doe u
Jugoslaviju. Nas u koloni su kamenovali Hrvati, koji su bili pored puta.
Najdrastinije bilo je kod Siska. U samom Sisku hrvatska policija uopte nije
intervenisala. Video sam kada je petoro ljudi umrlo u koloni, to zbog povreda,
to zbog drugih razloga. Ne znam njihov identitet. Video sam da odnose njihova
tela.
to se tie imovine, sve mi je ostalo u Hrvatskoj - stara kua i nova u izgradnji,
kao i 13 jutara zemlje. U Jugoslaviju sam doao ak bez linih dokumenata...
Drugi deo kolone izbeglica se kretao preko irovca koji se nalazi izmeu Gline i
Dvora na Uni i oni su bili napadnuti od strane hrvatske i muslimanske vojske (V
Korpus Armije tzv. BiH).
2.1. Svedok 668/95-1, koji je star 17 godina, kretao se na traktoru u koloni civila
- izbeglica iz svog sela kod Vrgin Mosta. On svedoi:
...Kada smo se 8. avgusta 1995. godine na putu od Gline pribliavali Dvoru na
Uni, u prvi sumrak, naa kolona je bila napadnuta iz zasede. U tom momentu ja
sam se kretao peice pored svog traktora. Tom prilikom bio sam teko ranjen u
obe noge, a ranjen je bio i moj drug J.D. koji se nalazio u neposrednoj blizini, dok
je trei mladi koji je bio sa nama poginuo.
Osvestio sam se tek u Beogradu, u Vojno-medicinskoj akademiji, gde mi je
amputirana desna noga, dok mi je leva noga u veoma tekom stanju...
2.2. Svedok 680/95-17 se povlaio sa grupom izbeglica iz Vojnia i kada su se
nali na putu izmeu Gline i Dvora na Uni, na oko 20 km ispred Dvora pripadnici
Strana 55
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Petog muslimanskog korpusa napali su kolonu izbeglica, pa su poeli ubijati civile

u koloni i pljakati njihove stvari. On navodi:
...U krugu od 50 m video sam da su ubili pet lica, dok su ranili B.B. iz Karlovca
koga sam poznavao.
Narednog dana na istom mestu video sam oko 15 leeva ubijenih civila meu
kojima je bilo i ena...
2.3. Svedok 257/96-4 svedoi:

...U Brezovom Polju na putu izmeu Gline i irovca 7. avgusta su napali nas u
koloni. Tada je ubijen veliki broj civila. Meu njima je bilo dece, ena i odraslih
mukaraca.
Ta kolona se kretala prema Bosanskom Novom. Ja sam se kretao na kolima koja
su vukli konji.
Kada je kolona stigla do Gline tamo su ve uveliko padale granate te smo
nastavili kretanje prema Brezovom Polju. U tom mestu sam video da je granata
pala na jednu fabriku i da je tom prilikom poginula jedna ena. U Brezovom Polju
smo prenoili, a narednoga dana smo stigli do mesta zvanog irovac gde smo
naili na estoku paljbu od strane Muslimana i Hrvata i gde je kolona bila
preseena. Ja sam bio negde u sredini kolone, a najvie mrtvih je bilo u koloni iza
mene i sumnjam da je iko od njih uspeo da pobegne.
Jedan traktor sa prikolicom je bio pogoen iz aviona i odleteo je u param-parad.
Niko sa njega nije preiveo.
Dok se kolona kretala iz irovca ja sam na vie mesta, nedaleko od puta nailazio
na mrtve ljude, meu kojima je bilo dosta dece.
Kada smo preli Brod i prelazili preko mosta, na samom mostu, kao i pre i posle
mosta takoe sam viao veliki broj mrtvih i ranjenih i dosta baenog oruja.
Seam se da mi je jedan ranjenik pruao ruke da mu pomognem, ali ja mu nisam
pomogao, niti sam mogao, niti sam imao vremena za to.
Nas je najvie tukla hrvatska avijacija, s tim to je vreno i granatiranje.
Preli smo u Bosanski Novi i tu nas je opet dosta izginulo.
U koloni izbeglica poginuo je Stevo Vorkapi iz Vorkapia kod Vrginmosta, kao i
jedan ovek ije je ime Matija iz sela Katinovac kod Vrginmosta...
2.4. Svedok 300/96-1, roen 1933 godine, po zanimanju zemljoradnik, navodi:

...U beaniju smo poli rano izjutra u 4 asa. Vrlo brzo smo stigli do Gline. U toku
puta ula se pucnjava topova.
Strana 56
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
U toku prepodneva 7. avgusta 1995. godine zatekli smo se u blizini irovca. Ja

sam bio na traktoru i opet je usledio napad na kolonu i tu sam video leeve
ubijenih ena. Najmanje etiri. Nisam ih prepoznao...
2.5. Svedok 300/96-3, invalid, roen 1930. godine, navodi:

... iveli smo u selu Brdo Selo do 4. avgusta 1995. godine kada smo sa dva
traktora i dve traktorske prikolice pobegli. Kolona izbeglica u kojoj smo se nalazili
je u Glini bila granatirana. Beali smo dalje prema mestu irovac i na putu je bilo
jo jedno granatiranje.
Kada smo doli do irovca gaali su nas. Napad je bio oko 10 asova pre podne.
Na moje oi poginulo je est lica, mukaraca, ena i dece. Prizor je bio straan.
Srbi iz kolone su se razbeali a ja sam ostao na mestu poto nemam desnu nogu,
a sa tapom i takom nisam mogao da se kreem.
Video sam i trojicu ranjenih. Dvojica su bila ranjena u grudni ko, a jedan u levu
nogu i teko su zapomagali. Jako su krvarili.
U ovom napadu moja porodica je ostala bez oba traktora i obe prikolice, bez svih
stvari koje smo poneli.
Najtee mi je palo to sam ostao bez svih dokumenata i novca koji smo poneli sa
sobom...
2.6. Svedok 300/96-6, pred saradnikom komiteta je ispriala da je sa majkom

bila u koloni izbeglica koju su napali pripadnici hrvatske vojske i da je bila
oevidac ubistava jednog broja civila.
Na zapisniku od 12.03.1996. godine istrani sudija Okrunog suda u Kruevcu je
konstatovao da je svedokinja izjavila:
"Ja imam nameru da se vratim u Hrvatsku. Ja ne bih svedoila o dogaajima
vezanim za izbegliku kolonu." Poto je pouena na obaveze svedoka, svedokinja
je izjavila: "Ja ipak ostajem pri svojoj odluci da ne svedoim. Ja se nadam da ete
za mene i moju odluku imati razumevanja."
Istrani sudija je potom konstatovao da je svedokinja plakala sve vreme boravka
u sudnici.
2.7. Svedokinja 277/96, roen 1957. godine, svedoi:

...Mene je agresija hrvatske vojske na Krajinu zatekla u Vrgin Mostu, gde sam od
ranije ivela. Ja sam popodne 6. avgusta 1995. godine zajedno sa kominicom
sela u traktor i krenula prema Glini. Uvee smo stigli u Glinu i videla sam da je
kolona izbeglica bila preseena napadom hrvatske vojske iz oblinje ume.
Strana 57
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Krenuli smo prema irovcu zaobilaznim putem kroz umu.

Na putu Glina - irovac - Dvor na Uni ja sam videla veliki broj ubijenih metana iz
Vrgin Mosta, gde sam ivela.
Meu ubijenima sam prepoznala Arlov Bogdana, Borata Nenada, Jani Ljubicu,
Jovanovi Simu, Komadina Stevana, Kortuk Ljubicu, Linta Adama, Mraovi Macu,
Mraovi Mileta, Nii Duana, Novakovi Svetu, Radanovi Ranku, Radojevi
Ljubicu, Radojevi Miljkana, Stanojevi Stanka, Torbica Maru, Torbica Maricu, a
videla sam jo i mnoge druge ija imena ne znam.
Svi ovi civili su ubijeni na putu Glina - irovac - Dvor na Uni.
Posle irovca na putu prema Dvoru na Uni napali su nas pripadnici hrvatske i
muslimanske vojske zajedno. U koloni je nastala velika panika i strah. Morali smo
da napustimo traktore i vozila, a zatim smo peice preko mosta preli Unu i stigli
u Bosanski Novi...
2.8. Svedok 341/96-76, zemljoradnik, iz okoline Vrginmosta, roen 1934. godine,

svedoi:
... Kada je narod poeo da bei svako je sa sobom poneo ta je mogao. Ja sam
iao sa porodicom preko Tupuskog, Gline i irovca prema Dvoru na Uni. Ispred
Dvora na Uni kolona je napadnuta. Bilo je dosta mrtvih i ranjenih. Tu je od strane
hrvatske vojske ubijen Miladin Verga, iz sela Pecke kod Vrginmosta, star oko 55
godina. Moga brata i snahu su tu uhvatili i odveli ih u logor u Sisku.
Svi smo beali kako je ko znao i umeo. U toj panici i strahu niko nije vodio rauna
ni o kome. Ja sam beao zajedno sa decom i jedino decu nisam ostavljao. Ni po
koju cenu se nisam hteo odvojiti od njih, jer samo mene imaju (majka im je
ranije umrla). Nisam uspeo nita sa sobom da ponesem, ak ni linu
dokumentaciju.
U selu mi je ostalo od stoke 4 krave i 19 svinja, traktor i druge poljoprivredne
maine. Traktor nisam mogao da povezem jer nisam imao goriva. Saznao sam da
je to sve opljakano...
2.9. Svedokinja 341/96-75, domaica, iz okoline Vrginmosta, roena 1928.

godine, svedoi:
... Poetkom avgusta 1995. godine ja i mu smo napustili kuu. Povlaili smo se
sa drugim narodom i negde ispred Dvora na Uni kolona je zaustavljena jer su
nam hrvatski vojnici presekli put. Tu je bilo svega i svaega, u toj panici i
beanju. Hrvatski vojnici su pucali u nas. Moj mu je ostao na traktoru, a ja sam
poela da beim u kukuruz. Vie ga nisam videla.
Tada je poginuo moj komija Stevo Vorkapi, od oca Marka, iz sela Vorkapia,
optina Vrginmost. Mislim da je to bilo 7. avgusta. U toj koloni poginulo je jo
civila i vojnika. Posle sam videla da su svinje jele leeve. Koliko je bilo ubijenih ne
mogu da kaem.
Strana 58
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Ja sam pobegla preko kukuruza u neku umu. Tu sam videla jednog Srbina starca koji je, dok su mu prilazili hrvatski vojnici, aktivirao bombu i tako se ubio...
2.10. Svedok 341/96-39, medicinska sestra iz Vojnia, roena 1954. godine,

svedoi:
... Kada smo stigli pred Glinu ja sam ula granate i eksplozije. Kada smo prolazili
kroz Glinu videla sam avione koji su bacali granate na kolonu i ula sam
eksplozije.
Poli smo kroz Glinu i stigli do Klasnia gde mi se automobil pokvario, pa smo ga
ostavili i krenuli dalje, tako da smo u selo irovac stigli peice.
Na ulazu u Dvor na Uni i kroz sam Dvor videla sam mrtve pored puta. Kako su oni
poginuli ne znam.
U irovcu su ubili majku moje prijateljice Ane uri...
2.11. Svedok 341/96-29, domaica, stara 31 godinu, navodi:

...Imala sam kuu sa pomonim prostorijama, talom, senicima, imala sam dosta
zemlje. Poetkom avgusta 1995. godine bili smo prinueni da sve to napustimo.
Ja sam se zatekla na unskom prelazu iz Dvora u Novi Grad, kada je dolo do
presecanja kolone od strane pripadnika Petog muslimanskog korpusa i hrvatske
vojske. Kolona je ovde napadnuta i preseena. Ja sam bila meu poslednjima koji
su uspeli da se izvuku.
Saznala sma da je naa kua u selu zapaljena i unitena, pa mi sada nemamo
gde da se vratimo...
2.12. Svedok 247/96, domaica, iz sela Podgorje, optina Karlovac, roena 1946.
godine, navodi:
...Ja sam sa porodicom ivela u selu Podgorje kod Karlovca gde smo se bavili
poljoprivredom. Mi smo napustili selo meu poslednjima, 6. avgusta 1995.
godine. Krenuli smo traktorom.
Treeg dana kada smo doli u blizinu irovca hrvatska vojska nas je zasula
vatrom iz raznog oruja. Bilo je tu puno ubijenih. Opkolili su nas, trebalo je
spaavati glavu. Ja sam se razdvojila od sina i snahe. Pripadnici hrvatske vojske
su nas saterali u neku kuu, a onda su nam naredili da beimo. Posle toga napala
nas je muslimanska vojska.
Meu ubijenima bio je i vlasnik kue u koju su nas hrvatski vojnici bili saterali.
Njega su zaklali...
Strana 59
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995

...Dok se kolona kretala iz irovca prema Dvoru na Uni iznenada je bila preseena
od strane muslimanskih i hrvatskih oruanih snaga.
Tom prilikom vreno je maltretiranje i iivljavanje nad izbeglicama. Otimana su
materijalna sredstva.
uro Martinovi bio je tom prilikom ranjen, iskrvario je i za njega se nita ne zna.
Takoe sam saznala da je cela porodica Nikole Novakovia iz sela Dunjaka kod
Vojnia izginula, da je granata pogodila prikolicu u kojoj se nalazila porodica
Nikole Novakovia. Takoe je poginuo i Nikola Tomi iz sela ljivljak. Kod Dvora
na Uni ubijen je Nikola Pjevac iz iroke Rijeke kod Vojnia, koji je roen 1950.
godine.
Vidi Nevenka iz Raji Brda kod Vojnia je ubijena blizu Dvora na Uni.
Prilikom ulaska u Dvor na Uni video sam puno mrtvih ljudi. Tu sam zapazio oko
50 leeva.
Prilikom izlaska iz irovca poginuo je Rade Tarabuk iz Dunjaka kod Vojnia.
Posebno su maltretirali D.Z. iz Raji Brda kod Vojnia, kome su tom prilikom
oduzeli 5.000 DEM....

...Ja sam se zatekao 6. avgusta 1995. godine u Dvoru na Uni. Video sam kolonu
izbeglica sa Korduna.
Hrvatska vojska je otvorila vatru na tu kolonu iz vatrenog oruja. Tom prilikom
poginulo je dosta lica iz kolone. Preteno su to bile ene...
2.15. Svedok 51/96-7, radnica, roena 1968. godine koja sada ivi kao izbeglica
u Srbiji, svedoi:
...Ja sam ivela u Plakom i imala sam dete od 11 meseci. Na dan 4. avgusta
1995. godine data je uzbuna, zvonila su zvona u crkvi. Poeli smo da se
povlaimo prema Slunju.
Formirala se kolona na traktorima, putnikim vozilima, konjskim zapregama,
kultivatorima, a neku su ili na biciklu.
Kolona je bila nepregledna. Bila sam na prikolici, a traktor je vozio moj suprug.
Kod Tupuskog pukla nam je guma na traktoru, pa smo se prebacili na zapreno
vozilo koje su vukla dva konja.
U mestu irovcu kolona je zaustavljena. Moj suprug sa svekrom i mojom starijom
kerkom krenuo je prema Dvoru na Uni. Ja sam ostala u jednoj kui u irovcu da
dete presvuem i nahranim. Tu je jedan ovek, star 60-70 godina uzeo bombu,
Strana 60
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
aktivirao je i ubio se. Jedan drugi ovek, koji je bio ranjen, tu je umro, pa su i
jednog i drugog sahranili u irovcu.
Oko podne krenuli smo peice prema Dvoru na Uni. Videla sam da jedna kua
pored puta gori, a dva-tri aviona su nadletala kolonu izbeglica. Bili su u niskom
letu i nije mi poznato iji su to bili avioni.
A onda su se pojavili hrvatski vojnici. Jasno sam videla ahovnice na njihovim
uniformama. Govorili su da se predamo i ko ima oruje da preda. Oni su poeli da
izdvajaju izbeglice iz kolone i odveli su 15 srpskih vojnika u umu, kao i ene,
decu i starce.
Kada su zarobljene vojnike i civile odveli u umu ja sam iz tog pravca gde su oni
otuli ula pucnjavu iz automatskog oruja i imala sam utisak da su meci leteli
iznad nas.
Nastavili smo peice ka Dvoru na Uni, u koloni.
Sa nama su poli i Jovo Grkovi, Boko Klipa, Milan Pomuga, Jovo Pomuga i
Milan Mrkonji. Ja sam njih videla da su bili u koloni kada su krenuli iz Topuskog,
a ta je dalje sa njima nije mi poznato, samo znam da se oni vode kao nestali.
Ja sam beala plaei se od svega to sam videla i doivela.
Pored puta u jarku videla sam dve ene koje su bile mrtve. Jedna je bila punija,
seda i sa kratko podianom kosom, druga je takoe bila starija ena, mrava.
Nije mi poznato kako su one ubijene. Ja sa prela preko njih jer drugo izbora
nisam imala...
2.16. Svedok 341/96-146, izbeglica iz Obrovca, svedoi:

...Najstranije je bilo kada smo ulazili u Bosnu kod mosta Dvor. Tu je kolona bila
prekinuta i na tom mestu pucalo se sa svih strana.
Usput sam videla mrtve ljude pored puta. Neki su ubijeni, a neki umrli. Situacija
je bila takva da se gledalo da se spase iva glava i nije se mogla obraati panja
na poginule ili umrle.
U Dvoru kada je poelo pucanje moja familija je jednostavno napustila traktor i
sakrili smo se u neki kanal. Pokupili smo samo ono to nam je bilo pri ruci da bi
spasli ivu glavu.
Na tom mestu poginula je moja strina Anelija uri iz Vojnia, koja je roena u
selu Radonje. Nju je na moje oi rafal presekao. Ostavili smo je tako na drumu
jer smo gledali to pre da spasemo ivu glavu.
U koloni izbeglica jedna ena je rodila dvojke, ali kako nije bilo nikakve
medicinske pomoi u takvim uslovima ona je posle dva dana sa oba
novoroeneta umrla...
Strana 61
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
2.17. Svedok 439/96, domaica, roena 1958. godine, koja je ivela u selu kod
Topuskog, svedoi:
...Ja sam ivela u selu sa troje dece koja su roena 1984., 1987. i 1989. godine i
sa svekrvom koja ima 60 godina. Bavili smo se zemljoradnjom i moj mu je bio
ranjen u kimu i od tada je nepokretan i u to vreme bio je na leenju.
Kada je pao Knin ja sam rano izjutra natovarila traktor i sa svekrvom i decom
krenuli smo prema Dvoru na Uni. Ili smo u koloni i kada smo preli 12 - 15 km
izmeu Crnog Potoka i Dvora na Uni presekla nam je put hrvatska vojska. To je
bila hrvatska peadija koja je upala u kolonu i poeli su klati. Ja sam videla da su
zaklali jednu enu i jednog oveka iz Katinovaca, ali njihova imena ne znam.
Nastala je opta panika, vika i kuknjava. Tada je i hrvatska avijacija poela da
baca bombe.
Bila sam primorana da ostavim traktor u Glini, pa sam nastavila dalje peke sa
troje dece i starom svekrvom. Prenoili smo u umi kod irovca. Ujutru smo
autobusom u koji su primljeni ene i deca nastavili put prema Dvoru na Uni. Tu su
nam presekli put Hrvati i muslimani zajedno. Bili smo u okruenju Hrvata i
muslimana tri dana. Za to vreme su nas bombardovali. Tu je dosta Srba izginulo.
Peke smo nastavili dalje i doli kod nekog sela odakle smo eleznicom prebaeni
do Banja Luke.
U selu Crni Potok ostala nam je celokupna imovina, a kasnije sam saznala da je
nae selo spaljeno...
2.18. Svedok 341/96-139, penzioner, star 60 godina, navodi:

...Kada smo bili na domaku Gline bili smo pri kraju kolone izbeglica koja se
kretala raznim prevoznim sredstvima. Kolonu su poeli da nadleu avioni. Iz njih
su pucali i bacali bombe. Video sam posle da su neki automobili u koloni goreli.
Kada je proao napad aviona mi smo se ponovo vraali u vozila i nastavili vonju
put Gline.
Zadnji deo kolone je bio preseen od strane hrvatske peadije. Na tom delu je
bilo mnogo mrtvih, ranjenih i zarobljenih.
Kada smo doli u irovac, hrvatska peadija je ponovo presekla kolonu. Bilo je
ponovo mrtvih i ranjenih. Mi smo ostavili dva traktora i poneli smo ono to smo
mogli da nosimo u rukama. Peke smo krenuli prema Dvoru na Uni.
Ja sam kod kue ostavio 5 krava, 4 svinje i oko 100 komada ivine. U moju kuu
u Vrgin Mostu uo sam da se posle 5 dana uselila neka hrvatska porodica...
2.19. Svedok 459/96, izbeglica iz okoline Slunja, roen 1952. godine, svedoi:
...Ja sam roen u selu rvnica kod Slunja gde sam iveo od roenja pa sve do 6.
avgusta 1995. godine kada sam bio prinuen da se, sa svojim roditeljima,
suprugom i decom povlaim sa kolonom izbeglica prema Srbiji. Na mom trktoru
smo ili prema Topuskom. Kolona je bila velika i stvorila se guva, pa smo iz
Strana 62
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Topuskog krenuli prema irovcu. Tu su nas napale ustae i tu je bilo puno

ubijenih i ranjenih. Moja supruga je bila otila da nae hleb, pa sam ja poao za
njom da je traim i kada sam se vratio ne mestu gde sam ostavio traktor sa
ocem, majkom i decom nije bilo ni traktora, niti ikoga. Oca, majku i sinove
uhvatile su ustae blizu irovca.
Oca koji je star 70 godina odveli su u logor u Sisku, a majku sa decom koja su
stara 12 i 14 godina su odveli i zatvorili u neku kuu.
Majku sam uspeo da pronaem sa decom u Prijedoru posle 5-6 dana, a suprugu u
Banja Luci, dok mi je ostac doao u Srbiju, gde ja sada ivim posle tri meseca.
Ja sam majku morao, poto je bila tee povreena, da u runim kolicima vozim
prema Dvoru na Uni, a potom smo u nekom traktoru otili do Banja Luke.
Izmeu irovca i Dvora na Uni vrlo esto viao sam leeve ubijenih i ranjene
ljude. Naroito su ostavili upeatljiv utisak ranjeni ljudi kojima nije bilo vremena
da se pomogne, pa su oni bili ostavljeni na milost i nemilost hrvatskim koljaima.
Ja sam u selu ostavio dve kue, jednu na sprat veliine 8 h 9 metara i staru
veliine 12 h 6 metara, kao i talu u kojoj sam imao 10 krava i 20 svinja. Imao
sam 18 hektara obradive zemlje, dva traktora i sve prikljune maine. Bez svega
sam ostao i procenjujem slobodno da to vredi oko 600.000.- DEM. Sve mi je to
propalo...
2.20. Svedok 488/96, penzioner, roen 1922. godine iz okoline Vrgin Mosta, iji
preci su iveli u Krajini od pre trista godina za ta svedok nudi rodoslov, svedoi:
...Ja sam imao 23 jutra zemlje, dve kue, dve tale, traktor sa svim prikljunim
mainama i najgrublje procenjujem da je sve to sve vredelo 2,5 miliona maraka.
Sve to sam morao da napustim 4. avgusta 1995. godine.
Poao sam sa svojim traktorom i dve prikolice na koje smo smestili deo pokustva
i najnunije stvari. Kada smo uli u Glinu otvorena je minobacaka vatra, a potom
su poeli da nas mitraljiraju dva klipna aviona. Nastala je panika. Mine su
pogodile kolonu. Bilo je mrtvih, a bilo je i ranjenih.
Sutradan kod irovca napale su nas jedinice V muslimanskog korpusa i tu je bilo
dosta ubijenih i ranjenih. Pred Dvorom na Uni dva hrvatska aviona su nas ponovo
tukla. I tu sam video da su na vie mesta pale mine i da je bilo vie poginulih i
ranjenih osoba. Nisam bio u prilici da u tom haosu i toj masi ljudi koji su bili
izbezumljeni nekoga prepoznam od poginulih ili ranjenih.
Kada smo bili na oko 15 km ispred Dvora na Uni kolona je ponovo bila napadnuta
od strane pripadnika V muslimanskog korpusa. Ja sam bio prinuen da sa
suprugom sa dve prikolice uzmem najosnovnije stvari u tri torbe koje smo stavili
na bicikl, te smo produili dalje peice.
U toj guvi nestala je moja supruga i kasnije nju su Hrvati zarobili i bila je u
logoru u Sisku.
Ja sam peice uspeo da stignem do Dvora na Uni, a odatle u Srbiju...
Strana 63
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
2.21. Svedok 452/96, izbeglica iz Plakog, svedoi:

...Ja sam krenuo sa traktorom putem Slunj-Vrgin Most- Topusko-Glina. Kad smo
uli u Glinu hrvatske oruane snage su poele da tuku kolonu izbeglica. Bilo je
dosta ranjenih i poginulih.
Video sam da je jedna granata ispred mene pogodila traktor i tu je bilo dosta
mrtvih. Dalje sam video jednog mrtvog oveka i dvoje dece.
Bila je dosta velika guva, bilo je puno naroda, bilo je vriske, cike i jauka. Na
putu su ak uporedno ile tri kolone.
U Glini su tenkovi preli preko Anke Trbojevi, ene srednjih godina iz Plakog.
Kada smo ulazili u Brko ve je bila no, jedan sat posle ponoi i tu nas je
hrvatska vojska ponovo tukla. Poto je bila no ne znam da li je bilo mrtvih i
poginulih...
2.22. Svedok 524/96-2, izbeglica iz Vojnia, koji sada ivi u Srbiji, svedoi:
...Ja i moja porodica bili smo u dve razliite kolone. Prvo su krenuli moja ena sa
decom i moja majka. Pokupili su najnunije stvari i sa traktorom i prikolicom
krenuli su da se povlae pravcem Vojni - Glina - Dvor na Uni.
Majka i ena su mi priale da su ih kod Dvora na Uni napali pripadnici
muslimanske vojske iz pravca Bihaa i Kladue, a s druge strane iz pravca Siska
hrvatska vojska. Pucali su po koloni izbeglica - civilima, enama, deci. Bilo je
mnogo mrtvih i ranjenih.
ena je ostavila traktor i prikolicu i sve ono to je ponela. Uhvatila je decu za
ruke i beala prema umi. Tako je uspela da se spase i da pree u Bosnu...
Kolona izbeglica koji su naputali Krajinu kretala se i kroz Bosnu i Hercegovinu, i

na putu Bosanski Petrovac-Klju kolona je takoe bila napadana i bombardovana
od strane hrvatske avijacije. Tom prilikom je dosta civila izginulo.

...To je bilo u avgustu 1995. godine, ini mi se 6. avgusta.
Strana 64
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Toga dana ja sam bio na dunosti u policijskog stanici, kada smo obaveteni da je
bombardovana kolona izbeglica na putu AVNOJ-a izmeu Bihaa i Jajca i to u selu
Janjila, koje je udaljeno 15 km od Petrovca prema Kljuu.
Ja sam izaao na lice mesta i izvrio sam uviaj. Put je bio zakren izbelicama
koji su ili peke, motornim vozilima ili zaprenim vozilima, kao i na traktorima.
Sa sobom su terali stoku, tako da smo se jedva probili do mesta dogaaja.
Kada smo stigli na lice mesta mogli smo da konstatujemo da su pored puta,
gledano prema Kljuu, s leve strane pale tri bombe, a na sredini kolovoza etvrta
bomba. Ove bombe su pogodile jedno putniko vozilo marke "Ford" koje je kada
smo stigli gorelo. Iza tog vozila bio je pogoen i jedan leper korenike
registracije, a u njemu na vozakom seditu je bio voza koga smo zatekli bez
glave. Vozilo je bilo u plamenu. Iza tog vozila bio je leper koji je bio u plamenu.
U blizini zadnjeg kraja lepera video sam dvoje dece koja su bila zahvaena
plamenom. Ne bih mogao da procenim kog su pola, niti uzrasta deca bila, samo
znam da se radilo o deci koja su ve bila mrtva.
Od tog prizora bilo mi je muka i izgubio sam svest.
Na tom prostoru bilo je jo mrtvih. ukupno 11 civila iz izbeglike kolone izgubilo
je ivot. Sva ta lica su identifikovana i ja sam imao popis njihovih imena. Svi
mrtvi bili su iz Korenice...
3.2. Svedokinja 715/95-9 koja je 7. avgusta 1995. godine pola iz Drvara u

kamionu izbeglica, svedoi:
...Kada smo doli na podruje Gornje Bravske, sela Uzelci, naili su avioni
hrvatskog vazduhoplovstva koji su bombardovali kolonu izbeglica sa podruja
Krajine.
Tom prilikom bio je pogoen od avionske bombe jedan leper blizu mesta gde
sam se ja zatekla. Na tom leperu po mojoj proceni bilo je 50-60 izbeglica - civila
i po mojoj proceni niko od njih nije preiveo, dok je okolo bilo izuzetno mnogo
ranjenika i ubijenih. To sam videla kada sam prola pored tog lepera koji je
goreo.
Taj pogoeni leper bio je sa podruja Krajine, a bombardovanje je izvrio
hrvatski avion koji je bacio dve bombe ili rakete na kolonu izbeglica.
Pored ovog lepera bio je pogoen jo jedan kamion, koji se posle toga zapalio.
Da li je u tom kamionu bilo ljudi ja ne znam...
3.3. Svedok 341/96-117, radnik, roen 1959. godine, svedoi:

...Kada je 4. avgusta 1995. godine poela agresija Hrvatske na Krajinu ja sam sa
porodicom krenuo prema Jugoslaviji, da bih sauvao ivu glavu. Ostavio sam i
kuu i zemlju i stoku, kao i radno mesto.
Strana 65
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Vozio sam traktor sa najnunijim stvarima koje smo na brzinu mogli da

pokupimo. Kada smo izlazili iz Bosanskog Petrovca prema Kljuu, pojavio se
jedan avion koji je nadletao kolonu.
Na jednom delu puta prema Kljuu na jednoj uzbrdici naiao sam na stravian
prizor. Dva lepera sa hranom - konzervama bila su pogoena i potpuno unitena,
a tu se nalazilo desetak ubijenih ljudi i dece koje je pogodila granata. Video sam
oko desetak leeva unakaenih i izgorelih. Nikoga od njih nisam prepoznao.
U koloni sam putovao 8 dana i 8 noi sa traktorom, dok nismo stigli u Jugoslaviju.
Moj stric V.N. koji je nalazio u autobusu kao voza priao mi je da je na koridoru
kod Brkog kolona izbeglica granatirana od strane muslimana, da je jedna
granata pogodila putniko vozilo i da su 4 lica iz tog vozila bila ubijena...
3.4. Svedok 341/96-132, voza, star 47 godina, svedoi:

...Iz Krajine smo krenuli 4. avgusta 1995. godine. Povlaio se kako je ko znao i
umeo i ime je imao.
Kod Bosanskog Petrovca, otprilike 2 km kada se izae iz Petrovca prema Kljuu
video sam da se prvo pored kolone izbeglica spustio jedan helikopter koji je poeo
da deli hleb ljudima u koloni. Mislio sam da se radio o naem helikopteru. Kasnije
se ispostavilo da je ustvari bio neprijateljski helikopter, najverovatnije hrvatski
koji je samo sleteo pod izgovorom da podeli hranu, ustvari da izvidi situaciju i da
skupi ljude na gomilu. Podigao se i otiao u pravcu Bihaa.
Posle kratkog vremena doleteo je jedan avion i video sam kada je ispalio tri
rakete na izbegliku kolonu. Video sam kada je pogoen jedan leper. uo sam
jauke i video sam vatru. Pored lepera pogoeno je nekoliko vozila i traktora sa
ljudima koji su se povlaili u koloni. Video sam da je bilo mrtvih, ali ne znam
koliko. Stvorila se panika u koloni i ljudi su nastojali to pre da napuste to mesto,
bojei se ponovljenog napada na kolonu.
Bio sam oevidac i jednog dogaaja kod Brkog. Na otprilike 4-5 km kada se
izae iz Brkog prema Bijeljini, video sam kada je jedno vozilo bilo pogoeno i
kada ga je zahvatila vatra. Odletelo je u vazduh i rasprslo se. Put je vodio pored
Save, sa druge strane je bila hrvatska teritorija. Videli su se njihovi poloaji. Sa
te hrvatske strane je pogoeno ovo vozilo. Od te silne eksplozije sigurno je da su
svi putnici u vozilu bili pogoeni...
3.5. Svedok 458/96, penzioner iz Teslingrada, roen 1929. godine, svedoi:

...Ja sam poao sa enom i tatom na traktoru bez prikolice koja mi je bila
unitena od bombardovanja. Iz Lapca smo se uputili u velikoj koloni izbeglica
prema Bosanskom Petrovcu, gde su hrvatski avioni bombardovali elo kolone. Ja
sam bio u sredini kolone na traktoru...
Strana 66
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
3.6. Svedok 426/96-1, koji je u avgustu 1995. godine radio u stanici policije u
Petrovcu, svedoi:
...Ja se ne seam tano datuma, ali znam da je to bilo u avgustu 1995. godine.
Toga dana kretala se nepregledna kolona izbeglica iz Kninske krajine preko
Petrovca u pravcu Kljua.
Ja sam bio u auto patroli kada sam dobio zadatak da izaem na lice mesta jer su
hrvatski avioni bombardovali izbegliku kolonu u blizini sela Janila, na 15 km
Petrovca u pravcu Kljua.
Teko smo se probijali kroz kolonu koja se kretala u pravcu Kljua. Sve su to bile
izbeglice iz Kninske krajine. Kretali su se na zaprenim kolima, na kamionima,
traktorima, putnikim automobilima i peice.
Kada smo stigli na lice mesta zatekli smo haotino stanje. Vie teretnih i putnikih
vozila je gorelo, a narod se razbeao po okolnim livadama u strahu da avioni ne
bombarduju ponovo kolonu.
Tu smo izbrojali 11 poginulih civila, a bilo je i vie povreenih. U jednom vozilu
marke "mercedes" na zadnjem seditu goreli su leevi dvoje dece. U neposrednoj
blizini bio je i le mukarca bez glave. Bio je jo jedan deiji le.
Povreeni su otpremljeni u bolnicu, a leevi su sakupljeni i upueni u Petrovac.
Tvrdim da tada u koloni nije bilo nijedno vojno vozilo, niti je bilo ikakvog
naoruanja, niti vojnika. Sve su to bili civili...
3.7. Svedok 426/96-3, koji je u avgustu 1995. godine bio na slubi u policijskoj
stanici u Petrovcu, svedoi:
...Radio vezom obaveteni smo da je bombardovana kolona izbeglica iz aviona.
Otili smo na lice mesta na 15 km od Petrovca prema Kljuu u blizini sela Janjile
zatekli smo veliki haos na putu. Gorela su vozila u koloni i trava pored puta. Vie
leeva bilo je razbacano pored zapaljenih vozila. Video sam da su na zadnjem
seditu jednog putnikog "mercedesa" izgorela dva deteta. Ispred tog vozila bio
je le mukarca bez glave. Bio je vei broj povreenih izbeglica koji su krvarili i
jaukali, pa je pristupljeno njihovom prebacivanju u bolnicu u Petrovcu.
U koloni nije bilo vojske, ve su sve to bili civili.
Tom prilikom poginulo je 11 lica iz kolone, a lake i tee je ranjen vei broj.
Od lica koja smo zatekli na licu mesta saznali smo da je avion na kome je bila
hrvatska oznaka bombardovao kolonu...
3.8. Svedok 426/96-2, koji je u avgustu 1995. godine radio u bolnici u Petrovcu,
svedoi:
Strana 67
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
...Iz pravca Janjila ula se eksplozija, posle ega je dat znak za vazdunu
opasnost to je nas sve u Petrovcu iznenadilo. Ubrzo zatim saznali smo u bolnici
da je hrvatsko vazduhoplovstvo bombardovalo izbegliku kolonu koja se kretala iz
pravca Petrovca prema Kljuu.
Poeli su da pristiu ranjenici u bolnicu i bio je primljen veliki broj ranjenika. Sve
su to bili civili. Seam se da je tada doveeno i 11 leeva. To su bili civili koji su
stradali od bombardovanja...
3.9. Svedok 303/96-9, stara 65 godina, izbeglica iz Krajine, svedoi:

...I kada smo stigli u jednu umu na podruju Bosne bili smo bombardovani iz
aviona. Ko nas je to bombardovao, da li hrvatska ili muslimanska vojska ja to ne
znam.
Bilo je dosta povreenih i poginulih civila. Ja ne znam ni jedno od tih lica po
imenu...
3.10. Svedok 341/96-136, zemljoradnik, iz Svrakovog sela kod Korenice, roen

1936. godine, koji sada kao izbeglica ivi u Srbiji, svedoi:
...Tog jutra 4. avgusta 1995. godine svi moji seljani i ja seli smo na traktore i sa
neto stvari krenuli smo prema Lapcu. Kada smo stigli na putu od Bosanskog
Petrovca prema Kljuu proleteo je jedan avion koji je poeo da baca bombe na
kolonu. Posle sam od sina saznao da je tada poginulo 7 ljudi u koloni i da je bilo
vie ranjenih.
Saznao sam da su sve kue u Svrakovom selu minirane i da je celo selo
sravnjeno sa zemljom i to ne u napadu "Oluja", nego kasnije ...
3.11. Svedok 346/96, obuar iz Benkovca, roen 1942. godine, koji sada ivi kao
izbeglica u Srbiji, svedoi:
...Na putu Bosanski Petrovac-Banja Luka, neposredno iza Bosanskog Petrovca,
uoio sam jedan veliki leper i dva putnika vozila odmah pored puta, na bankini,
kako gore. Vozila su bila potpuno unitena i obavijena plamenom.
U ovim vozilima nisam video nastradale, ali u okolini sam uo da je tu nastradalo
10-15 ljudi...
3.12. Svedok 520/96, domaica iz Palanke, izmeu Knina i Graaca, stara 36

godina, svedoi:
...Mi smo formirali kolonu izbeglica i krenuli smo prema Petrovcu. Ja sam pokupila
najnunije stvari koje sam potrpala u dakove pa sam ih stavila na motokultivator
koji je imao malu prikolicu, u koju sam stavila oba deteta, stara 2 i po i jednu
Strana 68
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
godinu i potovarili najnunije stvari, pa sam zajedno sa kolonom ostalih metana

krenula prema Petrovcu. Sutradan sam videla avione koji su bombardovali
kolonu.
Putovali smo 8 dana. Videla sam da je bilo mrtve dece pored puta kojim smo
prolazili. Kako su oni poginuli ja to ne znam. Videla sam i sahrane pored puta.
Urezala mi se u pamenje jedna ena koja je na rukama nosila malo dete koje je
bilo mrtvo. Ona je ila peke prema Banja Luci...
O tome ta su sve doiveli pojedinci iz kolone, koje su hrvatski policajci uhapsili,

ilustrovaemo primerima:
4.1. Svedok 279/96, penzionisani oficir, roen 1936. godine, koji se zatekao
poetkom avgusta 1995. godine u Krajini, da bi otuda prebacio svoju roaku,
svedoi:
...Ja sam se kretao u svom automobilu sa enom i tatom putem Vojni - Glina Dvor na Uni, obzirom da je Franjo Tuman u saoptenju koje je non-stop
emitovano na hrvatskom radiju govorio da smo bezbedni ukoliko se kreemo u
koloni navedenim pravcem.
U Vidoevcu 7. avgusta 1995. godine ja sam se prijavio jednoj hrvatskoj jedinici.
Svi smo bili civili. Smeteni smo u restoranu "1001 no" u Vidoevcu, a zatim su
razdvojili mukarce od ena. Tu su me odmah poeli da tuku rukama i nogama. U
jednom momentu su me oborili na pod, rairili mi noge, a zatim su me nekoliko
puta snano udarili u genitalije od kojih udaraca sam izgubio svest. Kada sam se
osvestio ponovo su nastavili da me tuku pretei da e me ubiti. Jedan od njih mi
je tada rekao da me nee odmah ubiti jer je za mene predviena "lagana smrt".
I dalje su nastavili da me tuku, a u jednom trenutku su me izveli iz te prostorije, i
guruli me tako da sam se ja sa lisicama na rukama skotrljao niz 15-tek stepenika.
Zatim su me podigli i odveli iza kafane gde su mi naredili da sednem na neki
panj, pa je onda svaki od hrvatskih vojnika proao pored mene, udario me po
glavi, leima ili grudima. Ta tortura trajala je oko tri sata.
Iste veeri odveli su me u tab hrvatske vojske u Glinu u jednu hladnjau. Izveli
su me pred hrvatskog generala Petra Stipetia, predstavljajui me kao etnika i
srpskog generala. General Stipeti, koji me je poznavao, obzirom da smo obojica
bili na slubi u bivoj JNA rekao je da e moj sluaj ispitati sud.
Odatle su me odveli u Petrinju u kasarnu bive JNA. Tu smo izvedeni iz vozila, a
jedan policajac mi je priao i vezao metalnu icu dugaku 2 metra oko vrata,
zatim me je proveo kroz palir vojnih policajaca dugaak oko 30 metara. Policajci
su stajali u razmaku od metar do metar i po i odmah su poeli pendrecima i
nogama na kojima su imali izme i rukama da me tuku svuda po telu osim po
Strana 69
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
glavi. Tako vezanog preveli su me kroz taj palir i ponovo vratili natrag. Posle
toga sam se onesvestio. Tako su dobili batine i R. i M.
Kada sam doao svesti odveli su me u fiskulturnu salu u Sisku, u logor u kome je
tada bilo oko 130 Srba.
U tom logoru sam boravio od 7. do 11. avgusta 1995. godine i tu sam sam
evidentiran od Meunarodnog crvenog krsta.
Na dan 11. avgusta odveden sam sa jo 50 lica autobusom u karlovaki zatvor.
Meu nama bila su i 4-5 maloletnika, starih 15-16 godina. Usput su pripadnici
vojne policije koji su nas sprovodili terali da pevamo ustake pesme. Ja nisam
hteo da pevam pa sam zbog toga dobio nekoliko udaraca pendrekom po
laktovima, jer smo morali da drimo sklopljene ruke na potiljku i da celo vreme
budemo u pognutom poloaju i non-stop gledamo u pod autobusa.
Pred zatvorom u Karlovcu gde je autobus stao policajci su pozvali narod koji je
poeo da se okuplja oko autobusa da nas linuju, govorei okupljenima da smo
mi etnici i teroristi koji smo bombardovali Karlovac.
Poto je karlovaki zatvor bio prepun, odvedeni smo u zatvor Remetinac u
Zagrebu. Uspust jedan kapetan, koji je bio komandant jedinice koja je
obezbeivala na prevoz, rekao je: "moemo vas vezati, tui i po potrebi i ubiti",
nakon ega je jedan policajac sa pitoljem u jednoj, a pendrekom u drugoj ruci
poeo da gazi po nama. Tom prilikom L.D. je dobio takve batine da 15 dana nije
mogao da se oporavi od povreda.
Potom sam bio u Remetincu u Zagrebu do 13. decembra 1995. godine kada mi je
odrano suenje u Vojnom sudu u Karlovcu kojom prilikom je doneta presuda
kojom sam osloboen. Vratili su me u Remetinac odakle sam istog dana puten
na slobodu.
Iz Zagreba bez novca i bez ikakvih linih dokumenata oskudno obuen otiao sam
kod jedne poznanice u Karlovac, gde sam bio pod stalnom prismotrom policije sve
do 23. januara 1996. godine, kada sam uz pomo Meunarodnog crvenog krsta
sa jo 7 lica doao za Beograd...
4.2. Svedok 350/96-2, izbeglica iz Vrgin Mosta, svedoi:

...U koloni civila ja sam krenuo prema Glini 6. avgusta 1995. godine. Sledeeg
dana oko 12,30 asova kolonu su napali pripadnici hrvatske vojske na mestu
zvanom Brezovo polje. Kolona je napadnuta sa svih strana, pa je bila prekinuta.
Nastala je opta panika i mete. Ljudi su se razbeali i poeli da se kriju po
oblinjim umama i kukuruzima.
Kada sam izaao iz jednog umarka video sam puno leeva u civilnim odelima u
kanalu pored puta. Takoe video sam puno kamiona, traktora i putnikih vozila
koja su bila unitena. Narednu no proveo sam u jednom umarku. Sledeeg
dana poeli su iz minobacaa da bombarduju umu. Ja sam se skrivao do 13,30
sati, pa sam izaao na oblinji put i predao se pripadnicima hrvatske policije.
Tada sam bio obuen u civilno odelo i bio sam naoruan.
Strana 70
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Odveli su me u neko selo u blizini Gline. Pripadnici hrvatske vojske i policije koji
su se tu zatekli poeli su da me vreaju i psuju, a zatim su me tukli. Tukao me je
ko god je hteo, rukama, nogama na kojima su imali vojnike izme i kundacima
od puaka, svuda po telu.
Onda su me odveli u Glinu u neku kolu gde je bilo najvie ena, dece i staraca.
Vezanog su me uveli u hodnik i naredili da se okrenem prema zidu i sa
uzdignutim rukama na kojima sam imao lisice, stanem uz zid. Tu su me tukli
rukama, nogama i gumenim palicama. Vie puta sam padao u nesvest, pa ne
znam koliko je to vremena trajalo. Sav sam bio nateen i obliven krvlju.
Poto su odvojili ene, decu i lica starija od 60 godina u toj koli nas je ostalo
stotinak mukaraca od 17 do 60 godina. Svakih pola sata hrvatski policajci su nas
u toku noi izvodili u hodnik i tukli ime su stigli. Najvie gumenim palicama. Te
noi pucali su iz automatskog oruja iznad naih glava. Cele noi nismo spavali.
Sutradan su nas odveli u sportsku dvoranu u Sisak. Tu su nas pretresli i oduzeli
nam vrednije stvari. Potom smo bili ponovo premlaeni.
Odveli su nas u fiskulturnu salu u kojoj sam zatekao oko 1.000 zatvorenih Srba,
mukaraca starosti od 17 do 70 godina. Meu njima je bilo i lake ranjenih.
U toku noi odveden sam kod islednika koji mi je udario dva amara. Jedan broj
zatvorenih Srba je te noi odveden u nepoznatom pravcu. ta je sa njima bilo ne
znam.
Hrvatski policajci spreavali su predstavnike MCK da nas registruju tako to su
pojedince sakrivali u neke druge prostorije.
Odatle su nas odveli autobusima u Zagreb, u zatvor u Zrinjevcu, pa kako tamo
nije bilo mesta vraeni smo u Karlovac, ali ni tamo nije bilo mesta, pa smo
ponovo vraeni u Zagreb, u logor Remetinac.
Tu sam ostao od 10.08.1995. godine do sredine januara 1996. godine.
Bio sam smeten u eliju broj 145 sa jo 9 Srba.
Hranu smo dobijali redovno, ali je obrok bio kao "za maku", pa sam za vreme
boravka u ovom logoru smrao 27 kg.
U meuvremenu su me vodili u Karlovac na suenje gde sam osuen na 5 godina
zatvora. Nisam imao branioca. Posle suenja vratili su me u Remetinac.
Za vreme boravka u ovom logur tri Srbina su umrla, ali ja ne znam od ega.
Pojedince su straari tukli, uglavnom nou, bez ikakvog povoda...
4.3. Svedok 711/96-2, roen 1938. godine, svedoi:

...Agresija Hrvatske na Krajinu zadesila me je u Benkovcu, u koji su 9. avgusta
1995. godine uli hrvatski vojnici. Oni su me pokupili i odveli u neki podrum, a
11. avgusta odveli su me u zatvor u Zadru, gde sam ostao 5 dana, da bi me 16.
Strana 71
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
avgusta prebacili u Okruni zatvor u ibeniku, gde me nisu maltretirali, ali su

druge ljude tukli.
U februaru 1996. godine prebacili su me u zatvor u Splitu i tek u martu 1996.
godine dobio sam optunicu, a do tada nisam imao nikakvo reenje o pritvoru. U
toj optunici pisalo je da sam ja tokom 1991. godine bio pripadnik neke specijalne
jedinice vojske Republike Srpske Krajine. To je bilo netano jer sam ja od aprila
1991. do februara 1992. godine neprekidno bio na leenju u bolnici u Benkovcu,
gde je trebalo da ostanem i due vremena, poto sam imao operaciju butne kosti.
Posle toga su me odveli na "Ostrvo mladosti" Oboljan, gde sam ostao do
17.10.1996. godine, kada sam na osnovu tzv. "oprosta" posredstvom Crvenog
krsta preao na teritoriju Jugoslavije...
4.4. Svedok 527/96, zemljoradnik iz okoline Sinja, sada izbeglica u Srbiji, roen
1928. godine, svedoi:
...Hrvati su poeli da pale susedna sela i da ubijaju stanovnitvo, pa sam ja sa
suprugom krenuo u pravcu Knina. U Kninu smo od strane hrvatske vojske
zatvoreni u zgradu kole "Srpski junaci", gde smo ja i supruga bili od 4. avgusta
do 15. septembra 1995. godine.
Ja i supruga smo sve vreme bili zajedno. Nas su maltretirali, govorili su nam da
smo etnici i da e nas poklati, ali nas nisu tukli.
U tom logoru bilo nas je oko 350-400 Srba.
Spavali smo na podu, a hranu smo dobijali jedanput dnevno.
Mi stari smo mogli da izlazimo u dvorite radi etnje. Prilikom takve jedne etnje
video sam da je kombijem dovezeno oko 10 mladih ljudi - Srba, i da su ih Hrvati
tom prilikom tukli rukama, nogama i kundacima od puaka.
Ja sam bio smeten u prizemnom delu zgrade, a i iznad nas, na spratu, je bilo
zatvorenika i u toku noi vie puta smo uli jauke sa sprata. Na spratu su bili
smeteni i mlai Srbi...

... Ja sam uhapen 06.08.1995. godine u Benkovcu u blizini svoje kue kada sam
poao da se prijavim vlastima. Preko radija je bilo nareeno da se svi koji su se
zatekli u gradu jave u centar grada.
Mene su odveli u Benkovac u Ooptinski sud, gde su mi uzeli podatke i tom
prilikom dobio sam nekoliko udaraca od strane policajca.
Odatle su svi - ene, deca, starci i vojno sposobni stanovnici prevezeni u Zadar.
Strana 72
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Istog dana od strane pripadnika hrvatske vojne policije sproveden sam u Zadar
zajedno sa J., koji je vidno bio tuen. Imao je modrice svuda po telu. Prilikom
prevoenja nismo mogli meusobno da priamo jer je to bilo zabranjeno.
Po dolasku u Zadar bio sam smeten u logor koji su nazivali "Centar za vojne
obveznike mukarce" u sportskom centru Mozire, gde smo bili smeteni u
rukometnoj sali i spavali smo na podu.
Za ostale graane logor je bio u srednjekolskom centru u Zadru. U tom logoru
sam proveo tri dana. Za to vreme su me tukli palicama, udarali me rukama i
pesnicama.
Tukli su me tako to bi me naterali da ruke dignem u vis, pa su me me onda
udarali po rebrima i ispod pazuha.
U logoru sam bio od 6. do 9. avgusta 1995. godine kada sam prebaen u bolnicu
u Zadar koja se nalazi kod hotela Kolovare. U bolnici sam bio zbog povrede koju
su mi naneli prilikom sasluanja u Benkovcu, u predelu lica, jer mi je bila
nateena desna strana lica i vilica. Imao sam probleme i sa vidom, a oseao sa i
vrtoglavicu.
U Zadru u civilnom zatvoru sam bio od 22.08.1995. godine do 18. aprila 1996.
godine.
U eliji sam bio sa estoricom zatvorenika. Nismo smeli da govorimo izmeu
sebe.
Tu mene nisu fiziki maltretirali, ali dobacivali su nam "Gde ste Srbi? Gde vam je
velika Srbija? Gde vam je Republika Krajina?" i psovali su nam srpsku majku.
U susednoj eliji jedan mladi se obesio...
Za vreme napada i posle zauzimanja Republike Srpske Krajine hrvatske vojno

policijske formacije, pristupile su sistematskom "ienju" terena. Tada su ubijali
civile i ratne zarobljenike, pljakali i palili njihovu imovinu, odvodili stoku.
Na okolnosti ta se dogaalo u Krajini posle zauzimanja od strane Hrvatske
vojske sasluano je vie desetina svedoka.

...Na dan 4. avgusta 1995. godine oko 5 asova otpoelo je sistematsko
granatiranje Gline od strane hrvatske vojske iz pravca Novog Sela Glinskog, gde
je bila zona razdvajanja i jedinice UNPROFOR-a.
Strana 73
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Granatirani su iskljuivo civilno objekti u Glini koji su, kao i ceo grad, bili
nebranjeni. Najvie granata pogodilo je bolnicu i mesta oko bolnice.
Granatiranje Gline nastavljeno je i 5. avgusta u ranim jutarnjim asovima koje je
trajalo celog dana, a koje je bilo potpomognuto od hrvatske avijacije iji su avioni
esto nadletali grad i bombardovali Glinu, kao i okolna srpska sela.
Otpoelo je i bombardovanje puta Glina - Dragotina i Dvor na Uni, kojim se
evakuisala pored stanovnitva i vidno obeleena kninska bolnica.
Prilikom bombardovanja uniteno je putniko vozilo sa oznakom crvenog krsta u
kome su se nalazila etiri ranjenika sa vozaem i medicinskom sestrom. Svi oni
su izgubili ivot.
I na dan 6. avgusta kolona civila koji su se povlaili iz Gline bila je bombardovana
od strane hrvatske avijacije. I tom prilikom bilo je rtava...
5.2. Svedok 303/96-8, penzioner iz Donjeg Skrada, star 57 godina, koji je inae
invalid, svedoi:
... Na dan 5. avgusta 1995. godine kada je poela ofanziva hrvatskih oruanih
snaga na Republiku Srpsku Krajinu, meu prvima je napadnuto moje selo Donji
Skrad, koje se nalazili na granici prema Hrvatskoj.
Hrvatske snage su otpoele napad na selo 5. avgusta 1995. godine u 5 sati. Tada
je nastalo paljenje srpskih domova. Ja sam pobegao u umu.
U tom napadu hrvatske vojske ubijen je Ljuban Konalovi u svom kukuruzu, gde
se bio sklonio, a takoe je ubijena i njegova majka Stana ili Stanka, koja je bila
stara preko 90 godina, kao i supruga Ljilja, stara oko 60 godina i jo starica Kata
Mitrovi, koja je imala oko 80 godina. Ove tri ene su se bile sklonile u podrum
Ljubana Konalovia, gde su sve tri bile zaklane, pa je pored njihovih leeva bio
baen ubijeni pas.
Tada su bile spaljene kue Pere Leajia, Vojina Gazibara, Miloa Vukovia,
Obrada Popovia, Mihajla Popovia, a takoe je spaljena i moja kua. Celo selo je
spaljeno. Kue su spaljene do temelja i tada je izgorelo sve to je moglo da gori.
Mi smo tada beali gde je ko mogao...

...Ja sam zarobljen 4. avgusta 1995. godine kao pripadnik vojske Republike
Srpske Krajine. Bilo nas je estorica zarobljenih u grupi kada su nas doveli u
Knin, gde su nam dozvolili da sednemo na jedan zid.
Sa nama je bio i Milojevi Sava iz sela Polaa kod Knina, star oko 50 godina, koji
je u jednom momentu neto rekao jednom hrvatskom vojniku, koji ga je odmah
poveo iza zida i tu ga ubio iz automata.
Strana 74
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Odatle su nas odveli u kasarnu u Kninu. Usput su nas tukli kundacima puaka po
glavi, leima i grudima. Psovali su nam majku srpsku i etniku i pretili da e da
nas pobiju.
Nas su zarobili pripadnici VII varadinske brigade, iji je komandant bio Korada.
Zatvorili su nas u podrum kasarne u kome nije bilo svetla i tu su nas celu no
tukli.
Tom prilikom jedan njihov vojnik je ubio jednog zarobljenog Srbina iz pitolja. Taj
vojnik je bio ranjen pa su ga terali da radi, ali kako to nije mogao, ubili su ga iz
pitolja.
U ovom logoru u kasarni smo ostali 36 dana pre nego to su nas odveli u zatvor u
Zadar...

...Prilikom ulaska hrvatske vojske u Knin poetkom avgusta 1995. godine,
hrvatski vojnici su ubili Nikolu Dragania, ija je ena bila sa mnom u kampu
UNPROFOR-a i jo dve osobe ija imena ne znam.
Od Mirjane Mirkovi iz Kovaia kod Knina saznao sam da su hrvatski vojnici,
kada su uli u Knin, odveli njenog sina starog 22 godine i zeta ije ime ne znam u
nepoznatom pravcu i da o njima nita ne zna. Kada smo razmenjeni oni nisu bili
na spisku za razmenu...

... Moji su u noi izmeu 4. i 5. avgusta 1995. godine otili za Srbiju u koloni
izbeglica, a ja sam ostao kod kue u uverenju da hrvatske vojska nee doi do
mog sela agrovi.
Sutradan ujutru doli su kod mene Milka Petko i njen sin Ilija koje sam od ranije
poznavao. Oni su pobegli iz Knina, pa su svratili kod mene. Popodne oko 5 sati
hrvatska vojska je ula u agrovi. Video sam da su moje komije Dimitra Raula
i uru Raula hrvatski vojnici isterali iz njihovih kua. Tada sam rekao Iliji Petko i
njegovoj majci Milki da bee u umu.
Ja sam ostao kod kue da bih sklonio neke stvari, pa sam i ja pobegao u umu, a
uvee sam se prikrao svojoj kui, pa poto sam se uverio da nema hrvatskih
vojnika uao sam u svoje dvorite i tada sam tu zatekao Petko Iliju koji je bio
mrtav i video sam da je zaklan. Leao je na leima. Dalje, na oko 50 m, leali su
mrtvi Dimitar i uro Raula i Milka Petko. Svo troje su bili ubijeni najverovatnije
iz vatrenog oruja. Video sam da gori i kua urije Raule i usput sam video i
le jednog mukarca kome je na glavi bila navuena ovija meina, tako da ga
nisam prepoznao.
Sledeih dana ja sam se krio i svi leevi su bili tu na istom mestu sve dok se ja,
24. avgusta, nisam prijavio u bazu UNPROFOR-a u Kninu, gde sam ostao do 17.
septembra 1995. godine...
Strana 75
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995

...Snage hrvatske policije su 5.08.1995. godine ule u moje selo agrovi sa
jednim oklopnim transporterom i poeli pucati po okolnim kuama i ruiti ih. Selo
je bilo skoro naputeno od stanovnika, a i ja sam se spremao da odem. uo sam
kada su hrvatski policajci razgovarali sa starcem Dmitrom Raulom zvanim "Mile".
Pitali su ga ima li ikoga u selu, nata je on odgovorio "nema nikoga" a potom sam
uo "nemojte mene". Zatim su se uli pucnji. Hrvatski policajci su nastavili put, a
ja sam izaao iz svog sklonita i video sam da kraj asfaltnog puta Dmitar Rauo
lei mrtav. Posle ovoga sam pobegao iz agrovia...

...Ja sam zarobljen 4. avgusta 1995. godine zajedno sa grupom civila, metanima
moga sela ista Mala. Toga dana su u selu ubijeni Popovi Darinka, Lali Boja,
Lali Draginja i njen sin Nikola, koji su bili u svojim kolima, kao i Lali Anica, koju
su hrvatski vojnici pozvali da poe sa njima i kada je ona to odbila ubili su je.
Lali Draginja je bila starija ena, starosti oko 70 godina, imala je bolesne kukove
i teko se kretala.
4. avgusta u nae selo rano ujutru oko 5 asova palo je 4-5 granata. Mi se nismo
plaili jer je u naem selu bila baza UNPROFOR-a. Meutim, hrvatski vojnici su
uli u nae selo i pomeali se sa vojnicima UNPROFOR-a...
... Na dan 4. avgusta 1995. godine u jutarnjim asovima dok sam se nalazio u
selu ista Mala upala je hrvatska vojska koja je pucala iz peadijskog oruja. Oko
9 asova na udaljenosti od mene oko 50 m ubijena je Lali Boica, koja je bila
zajedno sa svojim muem Jovanom na traktoru na kome su pokuali da se izvuku
iz sela. Ona je pogoena metkom iz peadijskog oruja, a njen mu je uspeo
nekako da se izvue. To se dogodili u neposrednoj blizini njihove kue.
Tom prilikom ubijena je i Darinka L. Popovi ispred svoje kue. Ja nisam video
kada je ubijena, ali sam uo pucnjavu u neposrednoj blizini njene kue, a istog
dana njen mu mi je ispriao da je ona ubijena.
Istog dana ubijene su i Lali Boja, Lali Anica, Lali Draginja i njen sin Nikola, a
ubijen je i Korda Mirko iz evrske star 35-37 godina...

...Kada je hrvatska vojska 12. avgusta 1995. napala Komi, njihova vojska je
ula iz dva pravca u selo. Tom prilikom su zapalili kuu Lavrni Save i Petra u
kojoj su njih dvoje izgoreli. Radi se o majci i sinu. Kasnije kada je prola ofanziva
ja sam bila u njihovoj kui i videla ostatke njihovih kostiju. Spaljena je i Pavlica
Mika, koja je bila slepa. Bila je slabo pokretna. U svojoj kui ubijena je i uri
Staka kojoj su odsekli glavu...
Strana 76
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995

... Ja sam roen u selu Komi i za vreme napada hrvatske vojske na nae selo
povukao sam se u umu, tako da nisam video ta se dogodilo. Onda kad sam se
vratio u selo video sam da je kua Jele Ugarkovi bila zapaljena i video sam njene
kosti u kui. Takoe je bila zapaljena i kua Save i Petra Lavrnia koji su u svojoj
kui izgoreli. Video sam pored kue Stake uri da je ona bila zaklana i da joj je
glava bila odseena baena preko puta. Radi se o starijoj eni koja je imala oko
80 godina...
5.11. Svedok 210/96-1, zemljoradnik, star 58 godina, koji sada ivi kao izbeglica
u Apatinu, navodi:
... Ja sam za vreme napada hrvatske vojske bio u selu Poljice, u svojoj kui,
zajedno sa sestrom koja je u meuvremenu umrla. Koliko se seam to je bilo 12.
avgusta kada su hrvatski vojnici doli u selo Poljice iz pravca glavnog puta i ja
sam se tada sa sestrom sakrio.
Videli smo da je Sunajko Rajko iz Poljica, star oko 85 godina koga su hrvatski
vojnici zatekli u blizini njegove kue i koji je vrlo teko uo, bio okruen od grupe
od oko dvadesetak hrvatskih vojnika. Video sam da su oni sa njim neto
razgovarali. Posle sam uo pucanj iz puaka i kasnije, kada su hrvatski vojnici
otili i kada sam se ja narednog jutra vratio svojoj kui zatekao sam Sunajko
Radeta mrtvog sa prostrelnom ranom ispod srca...
Siguran sam da on nije bio naoruan kad su naili hrvatski vojnici i bio je u
civilnoj garderobi.
Ti hrvatski vojnici kada su uli u Poljice, redom su palili kue, sena, tale i sve
ostalo.
Sa Radetom bila je u kui i njegova ena, ali ta se sa njom dogodilo ja ne znam.
Kasnije je nismo videli.
Hrvatski vojnici su zapalili kuu u kojoj se nalazila Mara Ugarkovi, stara oko 80
godina koja je iva izgorela. Takoe je spaljena kua Save Lavrni koja je bila
stara oko 90 godina i njenog sina Petra koji je bio star oko 60 godina, pa su oboje
tom prilikom izgoreli u kui. Zaklana je i Staka uri...
5.12. Svedok 210/96-5, roen 1946. godine, koji je iveo u Klapovici, Optina
Korenica, svedoi:
...Iz mog sela Klapovice svi su pobegli 5. avgusta. Meutim, ja, moja majka i brat
nismo naputali Klapovicu, obzirom da je moj brat bio nepokretan, a majka stara
86 godina. Hrvatski radio je bio objavio da civilima nee initi nita naao i da
moemo slobodno da ostanemo kod kue. Inae u naem selu bilo je 9
domainstava i svi smo se bavili poljoprivredom i stoarstvom.
Strana 77
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Hrvatska vojska prola je kroz Klapovicu 7. avgusta 1995. godine. Nisu ulazili u
kue i samo su upalili sena. Prola su tri-etiri dana i niko nas nije uznemiravao.
Onda je naila hrvatska vojska koja je krenula da pljaka nae selo. Prvo su
opljakali radionicu Duana Lonara koji je bio najbogatiji u selu, pa su je onda
zapalili, a zatim su zapalili i kuu Duana Lonara. Toga dana druge kue nisu
dirali.
Na dan 12. avgusta video sam da je naila kolona hrvatske vojske od stotinak
vojnika i dva transportera. Oni su skrenuli u susedno selo Poljice. Ja sam tada bio
na jednom brdu povie nae kue. U tom selu je ivelo oko tridesetak
domainstava. Ubrzo sam video dim iz prve kue u Poljicama, zatim je hrvatska
vojska poela da pali redom kuu po kuu, a ula se i pucnjava.
U Poljicama, koliko ja znam, bilo je ostalo 8 civila i to su uglavnom bili stariji ljudi.
Ja sam se krio u umi dva dana, a onda sam reio da vidim ta se dogodilo u
Poljicama i Komiu. Otiao sam u Poljice. Odmah na ulazu naiao sam na
zapaljena domainstva Boka Mirkovia i Miloa Mirkovia. Primetio sam da je
stoka lutala oko kue. Bile su zapaljene i kue Radeta Mirkovia, Rue Mirkovi i
Jove Mirkovia. Tu je bilo i ubijene stoke. Kue su bile zapaljene do temelja.
Onda sam naiao na le Radeta Sunajka, koji je roen 1910. godine. Njegov le
sam zatekao ispred kue Gojka Mirkovia. Njegovu suprugu nisam video, ali je
ona najverovatnije izgorela u njihovoj kui koju je zapalila hrvatska vojska.
Krenuo sam dalje da vidim da li ima ivih, pa sam tako naiao na M.G. Saznao
sam ta se dogaalo u Poljicama i Komiu kada je upala hrvatska vojska.
Od Jele Lavrni sam saznao da su njenoj majci hrvatski vojnici odsekli glavu i da
su majku i kuu zapalili. U jednoj kui u Komiu izgoreli su mu i ena, stariji ljudi
koji su bili nepokretni, kao i jo jedna stara i nepokretna ena, koja je izgorela u
svojoj kui.
Posle smo odluili da zatraimo pomo od UNPROFOR-a ija je baza bila u
Klapovici. Oni su nas prihvatili i kod njih u bazi ostali smo do 16. septembra, kada
je izala kolona izbeglica iz Knina kojoj su nas prikljuili. Tako smo doli u
Srbiju...
5.13. Svedok 443/96, trgovac iz Knina, roen 1938. godine, koji sada kao
izbeglica ivi u Beogradu, svedoi:
...Knin je bio osvojen 5. avgusta 1995. godine od strane hrvatske vojske. Ja sam
se prikljuio koloni vozila Evropske zajednice, koja se kretala u pravcu kasarne
"Juni logor", gde je bio stacioniran UNPROFOR.
Dok smo ili prema kasarni "Juni logor" video sam vie leeva. Ispred prodavnice
"Standard konfekcije" na trotoaru je bio le mukarca u civilu za koga znam da se
preziva Sinobag.
Kod restorana "Balkan" prema parku primetio sam le joj jednog mukarca koji je
na sebi imao civilno odelo. Pored puta koji vodi od mosta na Krki ka "Junom
logoru" primetio sam na jednom mestu u kanalu pored puta dva ili tri lea
Strana 78
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
mukaraca koji su bili u civilnim odelima, a dalje pedesetak metara video sam tri
lea mukaraca koji su imali maskirne uniforme.
Na raskrsnici kod bolnice prema selu Marii video sam kada su hrvatski vojnici
uhapsili mog komiju Miu Matkovia i arka Vukmirovia zvanog "Kuo" i odvezli
ih u vozilu marke "Tojota" u nepoznatom pravcu. O njihovoj sudbini se ni do
danas nita ne zna.
Kada sam 15. avgusta 1995. godine doao svojoj kui zatekao sam je otvorenu, a
unutra stvari razbacane. Primetio sam da mi neke stvari nedostaju.
U moju kuu 22. avgusta dolaze tri pripadnika hrvatske vojske. Oni su me
psovali, vreali i terali da radim sklekove na podu. Tom prilikom su mi oduzeli
putniki automobil marke "Zastava 101", radio-kasetofon, muziku liniju i jo
neke druge stvari.
Posle njihovog odlaska ja sam otiao kod komandira stanice bezbednosti da
prijavim ovaj sluaj, ali mi je on rekao da se obratim vojnoj komandi.
Kada sam se vratio kui posle pola sata dola su ista tri lica koja su mi oduzela
automobil i druge stvari. Jedan od njih mi je rekao "ipak si iao da nas prijavi
miliciji". Tom prilikom ponovo su mi pretresli stan, a onda su mi naredili da
sednem, pa su me udarali kundakom po glavi. Udarali su me i nogama. Bio sam
obliven krvlju. Prislanjali su mi i pitolj na slepoonicu i pucali mi pored uha.
Posle toga ja nisam smeo da spavam kod kue. Obratio sam se UNPROFOR-u, pa
smo uz njihovu pomo 16. septembra preveeni u Srbiju.
U Kninu mi je ostala kua veliine 11 h 7 m i druga vea kua u izgradnji,
automobil, zemlja...
5.14. Svedok 456/96-1, izbeglica iz Benkovca, svedoi:

... Ja sam bio na traktoru i 7. avgusta 1995. godine mi smo proli selo Srb, kada
je dolo do napada avijacije na kolonu i tom prilikom je poginulo vie ljudi. Lino
sam video da su od granate poginuli Velimir Stelja, Branko Stelja i njegovo dete.
Druga lica koja su nastradalaa nisam poznavao, a bio je opti mete, pa ne mogu
da se izjasnim o broju nastradalih.
Usput sam video da je 9 lica umrlo od gladi u koloni i da je od toga bilo 6-oro
dece i tri odrasla lica, jer mi 5 dana nismo imali ni hleba ni vode i gledao sam
kako roditelji sahranjuju ovu decu pored puta po velikoj vruini...

...Kada je 06. avgusta 1995. godine hrvatska vojska zauzela Biljane Gornje,
desetak starijih lica koja su ostala u selu odveli su u logor u Zadru. Posle toga oni
su bili prebaeni u Oton kod Knina, a 20. septembra 1995. godine osloboeni su i
vraeni u selo Biljane Gornje. U selu su svoje kue zatekli opljakane.
Strana 79
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Krajem oktobra 1995. godine Duan Duki, roen 1930. godine, zateen je
obeen u pomonom objektu svoje porodine kue. Bio je obeen konopcem za
jednu gredu, a na sebi je imao garderobu koja je na vie mesta bila pocepana.
Stvari u toj prostoriji su bile razbacane.
Sluaj je odmah prijavljen lokalnoj policiji iji su predstavnici narednog dana doli
na lice mesta i sastavili zapisnik, posle ega je izvrena obdukcija u bolnici u
Zadru. Konstatovane su brojne povrede na telu nanete tvrdim i tupim
predmetima, a konstatovane posekotina na glavi, kao i brojne ogrebotine,
najverovatnije nanete noktima.
Nekoliko dana nakon sahrane Dukievog lea zapaljena je njegova porodina
kua, zajedno sa jo petnaestak srpskih kua u neposrednoj blizini...
5.16. Svedok 504/96, poljoprivrednik, star 58 godina, svedoi:

...U mom selu Banatskom Grabovcu kod Petrinje ostalo nas je 4. avgusta 1995.
godine svega petorica: B.I., star 74 godine, J.J., star 68 godina, .., star 61
godinu i G.D., stara 90 godina.
Kada je dola hrvatska vojska ja sam im se prijavio i oni su me pustili kui.
Nas su svakoga dana po jedanput obilazile vojne vlasti. Tako sam ja bio u selu 22
dana, a onda su ponovo doli vojnici i kada su izlazili iz mog dvorita jedan od
njih je podigao puku i pucao u mene i ranio me u levi kuk. Kod kue sam tako
ranjen prenoio, a sutradan, kada je dola njihova patrola, nali su me ranjenog i
pitali su me ko me je ranio i ja sam rekao da me je ranila patrola hrvatskih
vojnika koji su dolazili prethodnog dana.
Onda su me odveli u bolnicu u Sisku, gde sam ostao 15 dana, pa su tada dola
dvojica policajaca i odveli su me u Sisak u istrani zatvor. Zatvorili su me sa S.
Njega su tukli i on je pao, pa su ga ponovo udarali po glavi. Tukao ga je sve dok
drugi straar nije povikao: "dosta vie!".
Onda je taj straar skinuo svoju apku sa ahovnicom i naredio meni i S. pa smo
mi morali da ljubimo tu ahovnicu.
Posle su me odveli u Zagreb u zatvor Remetinac. Tamo sam ostao punih 9
meseci. Vodili su istragu protiv mene zbog oruane pobune sve do 20. maja
1996. godine, kada su me pustili.
Kada sam izaao iz zatvora pitali su me da li elim da ostanem u Hrvatskoj ili da
idem u Srbiju. U mom selu su na mojoj kui poskidali vrata i prozore i pokupili
sve. Nisam tamo imao gde da odem...
5.17. Svedok 51/96-6, radnica, roena 1941. godine, sada izbeglica u Srbiji,
svedoi:
... Ja sam ostala u selu Gojkovac - Glinice i kada je dola hrvatska vojska odmah
su poeli da popisuju srpsko stanovnitvo. Kada je trebalo da pribavim domovnicu
i putovnicu, kao i ostala dokumenta mene su detaljno ispitivali i traili da im
Strana 80
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
pruim podatke o naoj vojsci i to ko je komandovao vojskom, koje su brigade

bile, kako su se zvale, koliko je vojnika u brigadi bilo. Ja sam im govorila da mi ti
podaci nisu poznati, te nisam mogla da dobijem domovnicu i putovnicu, kao i
druga lina dokumenta.
Graani Slunja koji su ostali bili su u nemilosti Hrvata. Bila sam oevidac kada su
Hrvati pljakali i palili sela Cvijanovi Brdo, Gojkovac, Duvnjak, Krstinja i sva
ostala sela koja se pruaju prema Vojniu.
Pre nego to su palili i ruili kue oni bi ih najpre opljakali i oduzeli sve to su
nali i to: stoku, ito i ostale sve vredne stvari.
Hrvatska vojska je ukljuivala neki alarm, koji je slian alarmu na uzbunu, ega
smo se mi graani plaili. Oni su govorili da su taj alarm nabavili u Americi da bi
sakupljali stoku, jer se stoka kad uje taj alarm okuplja na odreenom mestu,
gde se taj alarm nalazi. Lino sam videla da se stoka sakuplja i teretnim vozilima
negde su je odvozili.
U selu Glinici kraj Gojkovca bilo je ostalo ukupno 25 Srba...
5.18. Svedok 483/96-2, iz okoline Vojnia, svedoi:

... Pre Dvora na Uni u izbegliku kolonu su se ubacivali muslimani i Hrvati i sejali
strah i paniku meu narodom, irili dezinformacije. Govorili su da se ne moe ii
dalje, da se narod treba vratiti nazad, a sve sa ciljem kako bi to vie naroda
izginulo.
Avioni su tukli kolonu. Znam da je izginulo dosta naroda. Video sam pored puta
mrtve ljude...
5.19. Svedok 524/96-2, izbeglica iz Vojnia, svedoi:

..Poto sam bio pripadnik civilne zatite, ja sam se meu poslednjima povuka iz
Vojnia. Zbog toga sam bio svedok razaranja grada. Prvog dana, 4. avgusta
1995. godine, nije bio napadnut grad, niti bombardovan, ali posle dva - tri dana
poeli su polako sve vie da bombarduju gradsko jezgro i da sistematski
unitavaju grad Vojni. Cilj je bio da se uniti grad, da srpsko stanovntvo ne bi
imalo gde da se vrati...
5.20. Svedok 616/96-2, poljoprivrednik iz okoline Knina, roen 1922. godine,

svedoi:
...Kada je hrvatska vojska napala na Krajinu 5. avgusta 1995. godine ja sam bio
u evrsakom polju i uvao sam svoje ovce. Tu su me dva pripadnika hrvatske
vojske uhapsili. Jedan od njih mi je rekao da je ustaa i da e me odmah ubiti.
Uperio je puku u mene, ali je u tom momentu naiao J.P. koji me je prepoznao i
rekao tom "ustai", koji je hteo da me ubije, da to ne ini, ve da me vodi u
evrske, to je on i uinio. Nakon dolaska kod Rakia kue zatekao sam jo 5-6
civila i video sam da pripadnici hrvatske vojske pale srpske kue u evrskama.
Strana 81
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Pored puta sam video leeve ena i mukaraca razliite starosti koji su na sebi
imali civilna odela.
Oko podneva nas desetak odvedeni smo u ibenik, u jednu fiskulturnu salu, gde
sam zatekao tridesetak zatvorenih Srba.
Video sam da su M.P. i M.M. iz sela P. bili toliko prebijeni da se nisu mogli kretati.
Ujutro je nas etrdesetak mukaraca i ena razliite starosti brodom iz ibenika
odvedeno u logor na ostrvo Obonjan. Smeteni smo u atore po nas 10 i spavali
smo na vojnikim krevetima.
Ja nisam odvoen na prinudni rad, ali znam da su drugi zatvoreni Srbi odvoeni
na zidanje baraka.
Ja sam registrovan od strane Meunarodnog crvenog krsta, iji su me
predstavnici obilazili i donosili humanitarnu pomo.
Ja sam u ovom logoru proveo godinu dana, od 5. avgusta 1995. do 9. avgusta
1996. godine. Za to vreme protiv mene nije voen nikakav sudski postupak. Uz
pomo MCK sam osloboen i 9. avgusta 1996. godine doao sam u Beograd, kod
sina, gde se i sada nalazim.
Za vreme boravka u logoru nervno sam oboleo, a takoe dobio i bruh. Od imovine
u selu Mearima ostale su mi dve kue i pomoni objekti od 500m2 dva traktora i
sve prikljune maine, oko 200 ovaca, neto koza i jedna krava...
5.21. Svedok 411/96-36, iz sela Varivode, koji sada ivi kao izbeglica u Srbiji,
svedoi:
...Moja majka, koja je stara 76 godin,a bila je bolesna, te sam ja u avgustu 1995.
godine reio da ostanem sa njom. U mom selu Varivode ostalo je jo 13 mahom
starih i iznemoglih osoba.
Video sam kada su kue u susednom selu evrsko bile zapaljene od strane
hrvatske vojske, a zapaljeno je i nekoliko kua u mom selu.
Ja sam morao da se krijem kako me ne bi videla hrvatska vojska i policija koje su
esto navraale u selo. Krio sam se u pojati na senu. Odatle sam video kada su
dolazili pripadnici hrvatske vojske i traili neto po selu.
Na ulaznim kapijama od dvorita stavili su bele marame kao znak da nekog ima u
kui, da iste ne bi bile paljene.
Hrvatska vojska i Hrvati iz susednih sela dolazili su i kod moje kue, pa su oduzeli
sve poljoprivredne maine, jedan vei i jedan manji traktor, putniko vozilo
marke "Zastava 101", stvari iz kue, pa ak i moju linu odeu.
Moja kua je ostala prazna. Sa nje su skunuli ak i vrata i prozore. Sve je to
odnela hrvatska vojska i Hrvati civili. Oni su palili srpske kue.
Strana 82
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
U avgustu mesecu doao je jedan ustaa koji je poeo da maltretira moju majku.
Drvenim kolcem debljine ruke udarao je moju majku i od nje traio marke, koje
ona nije imala. Ja sa bio primoran da izaem i taj ustaa me je udario pesnicom u
levo oko i rasekao mi je arkadu, a onda je tim drvenim kolcem poeo da udara i
mene. Pitao me je zato nisam pobegao sa ostalima i gde su mi marke. Kod mene
je naao samo 150.- dinara koje mi je oduzeo. Onda je pucao u moje stado ovaca
i tako je ubio 20 ovaca, a ostale su se razbeale.
Na dan 28. septembra 1996. godine oko 16 asova video sam da se kroz selo
kree nekoliko uniformisanih hrvatskih vojnika koji su bili naoruani automatskim
pukama i noevima. Uvee oko 20 sati uo sam pucnjavu iz automatskih puaka.
Ta pucnjava ula se u nekoliko intervala.
Tog dana u naem selu ubijeni su Jovan i Milka Beri, Mara Rajkovi, Marko Beri,
Spiro Beri, Dujo Duki i Mirko Pokrajac.
Ja nisam video kada su sva ova lica ubijena, ali nakon pucnjave u veernjim
satima 28. septembra sutradan u selu ovih lica nije bilo.
Njihove leeve je hrvatska vojska prebacila iste noi za Knin, gde su ih sahranili.
Odmah posle tog dogaaja ja sam odlazio kod kue Duje Dukia pa sam u
njegovoj kui video tragove krvi preko kojih je bilo razmazano ulje, da bi se ti
tragovi prikrili.
Na dan 5. februara 1996. godine hrvatski vojnici su me uhvatili u umi.
Odatle su me odveli u ibenik, gde sam zatvoren u kasarnu. U "Slobodnoj
Dalmaciji" i "Areni" o meni je izaao lanak kao ratnom zloincu...
Osim neposrednih izvrilaca, naredbodavaca i sauesnika za uenjene zloine su

odgovorni i najvii politiki funkcioneri i vojni komandanti Republike Hrvatske jer
su znali ili imali osnova da znaju da e njihovi potinjeni izvriti te zloine pa nisu
preduzeli potrebne mere da ih u tome spree, odnosno da se uinioci kazne.
Strana 83
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
DOKAZ: 658/95-1; 668/95-1, 2; 679/95-41; 680/95-4, 17, 18; 715/95-1, 9;

51/96-6, 7; 62/96-1, 5; 80/96-8; 116/96; 126/96-1, 6; 138/96; 141/96;
149/96-3, 4; 166/96-2, 3; 210/96-1, 5; 211/96; 212/96; 221/96; 228/96;
229/96; 246/96; 247/96; 257/96-1, 4, 5, 6; 271/96; 275/96; 276/96-1; 277/96;
279/96; 284/96-4; 300/96-1, 3, 5, 6, 8, 9, 10, 11; 303/96-1, 8, 9; 328/96-1, 15,
24, 26, 28; 333/96-9, 12; 335/96; 336/96; 339/96-2; 341/96-29, 36, 39, 75,
76, 117, 132, 136, 139, 146, 147; 346/96; 350/96-2; 382/96-15; 411/96-36;
426/96-1, 2, 3; 429/96; 439/96; 442/96; 443/96; 451/96; 452/96; 456/96-1;
456/96-3; 458/96; 459/96; 482/96-2; 483/96-2; 485/96; 487/96; 488/96;
489/96; 504/96; 505/96-3; 515/96; 520/96; 524/96-2; 527/96; 536/96;
581/96; 584/96; 616/96-2; 668/96-1; 669/96-2; 671/96; 710/96-2.
Dokumentaciono-informacioni centar "Veritas" sainio je spisak nestalih Srba sa

podruja Krajine u periodu od avgusta 1995. godine i u 1996. godini koji je
dopunjen podacima Komiteta.
Za najvei broj lica koja se nalaze na ovom spisku nesumnjivo je utvreno da su
bili rtve ratnih zloina. O tome kako su ubijeni govore i neki od svedoka iji su
iskazi u ovom materijalu citirani.
Kraj
Strana 84
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ZLOINI HRVATSKIH VOJNIH I

POLICIJSKIH SNAGA U KRAJINI
Vojne i policijske snage Republike Hrvatske za vreme i posle vojne i policijske
akcije na Republiku Srpsku Krajninu - poev od 04.08.1995. godine, viestruko i
ozbiljno su povredile odredbe meunarodnog ratnog i humanitarnog prava,
posebno odredbe koje se odnose na zatitu civila, nevojnih objekata, kulturnih
dobara i dr. Obim i nain krenja odredaba meunarodnog ratnog i humanitarnog
prava od strane hrvatskih vojnih i policijskih snaga jo uvek je predmet
istraivanja i dokumentovanja od strane Komiteta, nevladinih organizacija, kao i
organa UN.
Prema dosadanjim saznanjima, imajui u vidu i sistematinost, nain,
isplaniranost, kao i cilj i posledice hrvatskih akcija (proterano oko 250.000 Srba,
ostalo oko 5.000), moe se osnovano da se tvrdi da su u Krajini, od strane vojske
i policije Hrvatske, izvrene brojne radnje krivinog dela genocida nad Srbima koji
su ovde iveli vekovima.
Napadom na Krajinu faktiki je obesnaen status UNPA zona Jug i Sever
(Krajina), kao, u ranijem sluaju, status zone Zapad (Zapadna Slavonija) - i time,
prekren i Sporazum o prekidu neprijateljstava od 29.08.1994. godine, sklopljen
pod okriljem OUN, druge rezolucije OUN, Vensov plan i dr.
Regularna Hrvatska vojska je pre napada na Krajinu, 04. avgusta 1995. godine,
mesecima dejstvovala i iz meunarodno priznate BiH, napadajui srpske gradove
Glamo i Grahovo, gde su artiljerijom i iz drugih orua i oruja gaali i civilne
ciljeve, ruili kue i druge objekte i naterali civile u izbeglitvo.
Napad na Krajinu izvren je planski iz vie pravaca - iz okupiranih Grahova i
Glamoa, iz pravca Petrinje - prema Glini i iz Ogulina - prema Saborskom. Na
delu prema Bihau, pripadnici hrvatske vojske i policije sadejstvovali su sa
pripadnicima 5. korpusa muslimanske vojske. Ispaljeno je vie desetine hiljada
granata bez biranja samo vojnih ciljeva, a upotrebljene su i desantne
helikopterske grupe uz sadejstvo pripadnika specijalnih jedinica MUP i brojnih
gardijskih brigada HV.
Posledice vojne akcije 04. i 05.08.1995. godine na Krajinu, po civilne objekte i po
civile (granatiranje i dr.) nisu u potpunosti sagledane zbog brzog zaposedanja
prostora Krajine i zbog nedostupnosti lica mesta, posle povlaenja srpske vojske i
civila iz Krajine i nedozvoljavanja pristupa, prvih dana po agresiji, i samim
organima UN i drugima. Nije do kraja sagledan obim stradanja civila (ubistava
granatiranjem i na drugi nain), niti obim ruenja civilnih objekata, crkava,
kulturno-istorijskih spomenika i sl. Procenjuje se, na osnovu do sada prikupljenih
podataka, izvetaja nevladinih, meunarodnih i drugih organizacija i na osnovu
Strana 85
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
drugih podataka, da je je u napadu na RSK i u kasnijim akcijama koje su usledile,

ubijeno i nestalo vie hiljada Srba.
O napadima pripadnika Hrvatske vojske na kolone izbeglica civila, koje su se
iz svih delova Krajine kretale ka Republici Srpskoj, odnosno ka SR Jugoslaviji,
raspolae se sa znatno vie podataka i dokaza. Izbeglike kolone su
granatirane iz artiljerijskih orua, bombardovane iz aviona, a na nekim mestima
na njih su izvedeni i peadijski napadi iz zasede. Za jedan deo kolone sa podruja
Gline i Banije, na relaciji Lonjskog polja kod Siska, koji se kretao auto-putem
prema Beogradu, jo uvek nije utvreno ta se dogodilo.
Teke povrede humanitarnog i ratnog prava, pripadnici hrvatskih vojnih i
policijskih snaga poinili su (i jo ine) prilikom tzv. akcija ienja terena
po srpskim mestima, neposredno po zavravanju vojnih operacija. Pljakanje,
paljenje, ruenje kua i ubijanje preostalih civila (uglavnom staraca koji nisu hteli
ili nisu mogli da izbegnu) sprovodilo se (i jo se sprovodi) sistematski, uz
uklanjanje tragova dela. Neutvreni broj lica hrvatski vojnici ili policajci odveli
su u logore u Splitu, Zadru, ibeniku, Karlovcu, Kutini, Gospiu, Ivani Gradu i
drugim mestima. U nekim od ovih logora nije dozvoljen pristup predstavnicima
meunarodnih humanitarnih ili drugih organizacija.
Oko hiljadu civila Srba, meu kojima najvei broj staraca, ena i dece, sklonili
su se u bazu UNPROFORA u Kninu, traei da im se omogui odlazak u RS,
SRJ ili u druge drave. Na traenje hrvatske strane, predstavnici snaga UN u
Kninu isporuili su hrvatskoj strani, 40 lica pod izgovorom da su izvrili ratne
zloine. Preostali Srbi koji su potraili utoite u bazi snaga OUN u Kninu, posle
saznanja ta se desilo njihovoj rodbini i komijama kao i objektima, materijalnim
dobrima i dr, nisu hteli da ostanu u Krajini , ve su i oni doli u SRJ.
Akcija invazije Krajine predstavlja kontinuitet hrvatske politike i akcije na planu
etnikog ienja "meunarodno" priznate Hrvatske - od Srba. Posle vojnih i
policijskih akcija, poev od 1991. godine - Medaki dep, Miljevaki plato,
Maslenica, Zapadna Slavonija, Kninska Krajina, a uz predhodno plansko i
dugotrajno zastraivanje i razliite oblike pritisaka na Srbe, ukljuujui i ubistva,
iz Hrvatske je proterano preko 500.000 Srba.
Posle nasilne secesije, u ukupnom broju stanovnitva, Srbi u Hrvatskoj ine oko
2-3%, to je smanjenje za oko 9% od 12%, koliko je Srba ivelo u Hrvatskoj pre
graanskog rata. U meuvremenu, Hrvatska postepeno prilagoava svoje
zakonodavstvo u oblasti ljudskih prava novonastaloj unutranjoj meunacionalnoj
strukturi, ime vri "legalizaciju" etnikog ienja bez primera u savremenom
svetu.
II
Za vreme samog napada na Krajinu bilo je masovnog ubijanja civila bez ikakvog
vojnog opravdanja, posebno kada se zna da ni sama srpska vojska nije pruala
Strana 86
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
znaajniji otpor. Takoe, granatirane su i kolone izbeglica ije su posledice bile

vidne do kraja avgusta, posebno na prostoru oko Gline, na putu Glina - Dvor i na
drugim delovima kretanja izbeglica kroz Hrvatsku i RS. Hrvatska policija je due
vreme uklanjala razbacane stvari postradalih (ubijenih i ranjenih) srpskih
izbeglica.
O posledicama napada na kolonu izbeglica postoje i informacije o masovnim
grobnicama u slunjskoj Optini, o pogibiji najmanje 80 lica iz kolone i
drugih civila Srba na podruju Gline i dr.
Ljudi su ubijani prilikom povlaenja, granatiranjem kolone od strane HV,

peadijskim napadima iz zasede i sadejstvom u tim akcijama sa 5. korpusom
muslimanske vojske.
Registrovana su sledea krivina dela ratnih zloina ubistva civila:
05.08.1995. godine, grupa od dvadeset srpskih civila kamionom se prevozila
prema selu Kovaii i dalje, prema kompleksu UNCRO. Kod sela Kovaii, grupa
vojnika HV je otvorila vatru na kamion i ubila tri lica: Dragievi Nikolu, Andi
Jovu i Bilbija Peru, iz sela Polae. Dragievi Mari, supruza ubijenog Nikole, na
levoj aci, metak ispaljen iz puke hrvatskog vojnika, istom prilikom, razneo je
nekoliko prstiju. Hrvatski vojnici su jo tri lica ranili i ostavili ih da lee na putu.
Hrvatski vojnici su uhapsili preivela lica iz kamiona.
05.08. Hrvatski vojnici su oko 10.00 asova zaustavili traktor sa prikolicom,
kojom se prevozilo 13 srpskih civila prema mestu Vrbniku, i naredili Stojakov
ivku i njegovoj devojci da siu sa prikolice. Stojkov je bio nenaoruan i nije
uopte bio u vojnoj slubi u Krajini. im su sili sa prikolice, jedan hrvatski
vojnik je ispalio u telo Stokova ceo arer iz automatskog oruja i
usmrtio ga na licu mesta. Devojci ubijenog su pretili da e da je siluju. Posle
nekoliko asova, ostavili su je kod UNCRO u Kninu. Sudbina ostalih 11 civila iz
traktorske prikolice nije poznata. Nisu vieni u kompleksu UNCRO.
05.08. Dukovi Nenad i Dukovi Nedeljka, brani par iz Knina, sa bebom od 45
dana i brat Nedeljke, Mirkovi Dragan, sklonili su se, prilokom granatiranja Knina
u soliter u centru grada. Sutradan ujutro su ih pronali hrvatski vojnici. Nenada i
Dragana Mirkovia su odveli sa sobom, a Nedeljku sa bebom u kompleks UNCRO.
Od tada Nedeljka ne zna nita o sudbini mua i brata, a njihova imena se
ne nalaze ni na jednoj listi koji su hrvatske vlasti dale UN, niti na
spiskovima raseljenih lica.
06.08. Lice koje se sklonilo u kompleks UNCRO u Kninu, izjavilo je
predstavnicima MHF da je u Kninu, du Ulice Kralja Petra, videlo tela 20
ubijenih civila, meu kojima su bila i tela ena i dece.
06.08. Pred svojom kuom je ubijen Borojevi (Ljubana) uro iz Borojevia,
Optina Kostajnica. Imanje mu je zapaljeno. Takoe je ubijen i Borojevi
(Nikole) Milo, roen 1948. godine, iz istog sela. Milo Borojevi je zaklan i
spaljen zajedno sa kuom.
06. 08. Brani par - Dobre Luka, star 91 godinu i Dobre Milica, stara 89
godina iz sela Prukljen, ubijeni su i zapaljeni s kuom.
Strana 87
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
06. i 07.08. hrvatska avijacija je bombardovala kolone izbeglica na teritoriji

Republike Srpske. Kod mesta Petrovac, bombama je ubijeno 10 lica, a tee
ranjeno 50 (u Memorandumu SMIP-a, navodi se da o ovom zloinu postoje TVsnimci); kolona izbeglica bombardovana je iz hrvatskih aviona "Mig-21" i na
pravcu Novi Grad - Prijedor. Tom prilikom je ubijena Galagoa Marta iz Vrgin
Mosta, starica, a njen sin Galagoa Rade, invalid, ranjen. Ranjena su istom
prilikom jo tri lica, meu kojima i dvoje dece.
06 - 08.08. U selu Joevci kod Gline, pronaeno je telo starca sa odseenom
glavom bez obe ruke, a u jednom seniku su pronaeni ostaci najmanje etiri
spaljene osobe. Dve su identifikovane kao Matijevi Cvijo i Matijevi Desanka,
suprunici .
06 - 09.08. Na putu Jabukovac - Kostajnica, u klancu ispred zaseoka Donja
Pastrua, naeno je oko 30 unitenih traktora, koji su prevozili oko 100 lica, sa
tragovima proboja od metaka, koji su pripadali izbeglicama koje su se njima
prevozile. Tvrdi se da su ovi ljudi ubijeni sa uzviice zvane ili od strane
pripadnika Domobranske bojne iz Slunja i 2. gardijske brigade HV.
06 - 08.08. Najmanje deset civila je ubijeno na Veljunu, izmeu Slunja i
Karlovca
06 - 08. U selu Dobropoljci kod Benkovca, prilikom sakupljanja civila radi
odvoenja u sabirne centre, hrvatski vojnici su ubili aponja Tome Petra,
samo zato to je prilikom naredbe da legne na zemlju i ne gleda, instiktivno
okrenuo glavu.
Neutvrenog dana, avgusta meseca, u selu Otonu kod Knina, hrvatski
vojnici su traili od Srbina, koga su zatekli, da im zakolje tele. Dok je on
izvravao tu naredbu, zauo je rafal iz automatskog oruja. Vojnici su mu upravo
ubili majku koja je bila roena 1906. godine.
08.08. U Dvoru na Uni je ubijeno 5 starih iznemoglih lica.
09.08. Na putu od Gline prema Dvoru na Uni, kod mesta zvanog Trgovi,
izvren je peadijski napad iz zasede na kolonu izbeglica. Jedno lice je ubijeno,
a svedok ranjen u ruku.
09.08. ili 10.08. u Jaovici kod Petrinje, ubijen je Stupar Slavko, star oko
60 godina. Ubijen je klanjem i dotuen sekirom, a zatim spaljen. U istom mestu,
pored njega je ubijeno jo 10 Srba.
09.08. ili 10.08. u mestu Donji Hrastovac kod Siska, ubijen je Boi Stevo,
star 70 godina.
10.08. Jedan starac je ubijen nedaleko od Knina, sat vremena poto su ga
policajci UN, pre toga, videli ivog. Konstatovano je da je ubijen mecima u
potiljak.
11.08. Ekipa Evropske posmatrake misije u selu Golubi pronala je telo
starijeg oveka kome je pucano u glavu i desnu stranu tela.
12.08. ili 21.08. u selu Komiu kod Udbine, u svojoj kui, spaljena je,
nepokretna, Ugarkovi Mara, roena 1921. godine, Lavrni Petar, roen 1933,
godine i njegova majka Sava, roena 1903. godine. Takoe, u istom selu, u
Strana 88
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
svojoj kui, kod kole, ubijena je, a potom spaljena Pavlica Mika, roena
1904. godine. U zaseoku Poljice, ubijena je Mirkovi Boja. Svedoci su videli i le
uri Stake, stare oko 80 godina, u blizini njene kue. Svedok je kasnije uo da
su u zaseoku Poljice ubijeni i starci Sunajko Rade (1909.) i Sunajko
Mika(1912.).
16.08. U agroviu, kod Knina, ekipa UN za ljudska prava otkrila je tela etiri
lica, od kojih su tri bila sa rupom od metka na glavi, a etvrto u stanju
raspadanja, pa nije mogao da se utvrdi ni pol ni uzrok smrti. Ubijeni su bili stari
oko 50 godina. Jednom od tih lica bila su razneta tri prsta na jednoj ruci.
Pradstavnicima UN, hrvatski general ermak, na pitanje u vezi sa pronaenim
leevima, odgovorio je da u okolnim brdima verovatno postoji 200-300 tela sa
rupama od metka u glavi.
16.08. u selu Zvijerinac pronaena su tri lea ubijenih srpskih civila.
16.08. u selu Svinjica naena su dva tela neidentifikovanih civila, a etiri lica
(Malbaa Jove Dejan, Vukeli Milana Bogdan, Grba Duan i Milakovi Nikola) vode
se kao nestala. Svi su prethodno bili uhapeni.
17-19.08. Misiji Meunarodne helsinke federacije, koja je obila Krajinu,
hrvatski general ermak je predao spiskove (4 spiska za period od 06 do
13.08.) za koje je tvrdio da sadre obavetenja o navodnim telima pokopanim
u masovnoj grobnici u Kninu. lanovi misije su, prouici dokumente,
konstatovali da se na spiskovima, koje je sainjavala hrvatska policija ibenske
upanije, nalaze podaci za tela 104 civila, od kojih su neki identifikovani, a
neki nisu, kao i da nije tano da su sva ta lica pokopana na kninskom groblju, ve
da se radi o civilima (spiskovi sadre i podatke o poginulim vojnicima) ija su tela
pronaena od strane hrvatskih vlasti u Strnici, Kosovu, na putu Graac-Otri, u
Otriu, egaru, na groblju u Kninu (41 civil prema tom spisku treba da je
sahranjen u Kninu), u kninskoj bolnici, Biljanima Gornjim, Donjem Srbu, na putu
Srb - Donji Lapac, u umama oko Srba, Bruvna, Mazina, Podgrada, Bukovia, u
Golubiu, Kovaiima, Plitvicama, Likom Petrovom selu, Udbini, na putu Kakma Polae, u istoj Mali, Krikama, Ivoevcima, Frkaiu, Bioinama, u Donjem
Lapcu, Bjelini, itniu, Drniu i dr. Prema podacima iz samih spiskova, 31 civil
sahranjen je na groblju u Zadru, 3 civila u Korenici, 16 civila u Graacu.
Za 12 civila ne daje se mesto pokopa. Hrvatska strana je tvrdila Misiji da su
pokopu civila, koji su poginuli u akciji napada HV, a koje su oni pokupili,
prisustvovali predstavnici MKCK - i to u svim fazama postupka. Proverom kod
MKCK, ustanovljeno je da ta tvrdnja nije tana.
17.08. u Daruvaru, NN lice bacilo je granatu na kuu Srbina i usmrtilo ga.
18.08. u selu Hristovac Gornji, naeno je telo Stojkovi Mileta.
18. 08. u selu Kakanj, juno od Knina, hrvatski vojnici su ubili dva lica.
21.08. u selu Bijeli Klanac kod Krnjaka, lanovi porodice Matijevi tragajui
po selu za svojim roacima Matijevi Cvijom i Matijevi Desankom, starim oko 65
godina, u njihovoj kui otkrili su dva lea koja su bila delimino izgorela.
Jo (najmanje) dva delimino izgorela tela uoili su u blizini iste kue i,
takoe, le deteta starog oko 10 godina, koji je bio u raspadanju, a
delimino su ga pojele ivotinje.
25.08. u selu Grubori pronaeni su leevi 5 osoba, meu kojima Grubor
Milo, roen 1915. godine, ubijen sa dva metka u glavu, Grubor Jovo, star 65
Strana 89
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
godina, ubijen na njivi, dok je uvao krave, Grubor Marija, stara 90 godina,
zapaljena je u kui, Grubor Milka, stara 51 godinu, ubijena pokraj kue i
Karanovi uro, star 45 godina. Zloin su poinili pripadnici regularne Vojske
Hrvatske
27.08. u selu Goiu kod evrske, ubijena su osmorica srpskih civila, svi
oko 70 godina stari, od kojih sedam sa prezimenom Borak. Ubijeni su : 1.
Savo Borak, 2. Vasilj Borak, 3. Grozdana Borak, 4. Marija Borak, 5. Kosa
Borak, 6. Milka Borak, 7. Duan Borak i 8. Joko Maibrada. Svi ubijeni tajno
su sahranjeni na kninskom groblju pod rednim brojem od 550 do 554, bez imena
i prezimena. MUP Hrvatske odbio je da preda rodbini tela ubijenih da bi prikrio
ratne zloine.
Krajem meseca avgusta, u selu Golubiu su pronaeni ostaci pet ubijenih
lica;
Krajem meseca avgusta, u Radasnici su pronaena tela dvojice ubijenih
mukarca. Glava jedne rtve bila je baena 50 metara dalje od tela.
11.09. Ekipa Posmatrake misije EZ nala je u Kninu tela dve starije ene,
kojima je pucano u glavu;
12.09. u Kninu je naeno telo Srbina, koga su hrvatski vojnici prethodno
maltretirali;
18. 09. na podruju Mokrog Polja hrvatski vojnici su provalili u kuu Srpkinje
stare 82 godine. Jedan od njih je pucao starici u usta i istovremeno joj zario no
u prsa i na taj nain je usmrtio.
24. 09. sin je prijavio hrvatskoj policiji u Kistanju nestanak, iz sela Kakanj, gde
je iveo, svog 85-godinjeg oca. Telo oca pronaao je kasnije u bunaru. Radi
se o ari Duanu, kome su aktivisti Meunarodnog Crvenog krsta 18.09.
donosili humanitarnu pomo
U Specijalnom izvetaju Posmatrake misije Evropske Zajednice od 29.09.1995.
godine, koji ima oznaku "poverljivo", pored ostalog se navodi i sledee: "postoje
mnogobrojni izvetaji o ubijanju Srba, naroito na podruju Knina, gde je u
jednom trenutku nalaeno po po est leeva dnevno. Najei nain ubijanja je
prerezano grlo ili metak u potiljak ... postoje mnogobrojni znaci da se vre
ubijanja. Meutim, esto je teko doi do samih podruja da bi se utvrdilo ta se
stvarno dogodilo. Ekipa PMEZ iz Knina pokuala je 10.08. da istrai i utvrdi
injenice u vezi sa upornim glasinama da Hrvatska vojska spaljuje leeve u jednoj
crkvi u Kninu. Pristup nije dozvoljen ... 29.08. ekipa PMEZ posetila je masovne
grobnice u Graacu i izbrojala 71 grob ... Jo ima mnogo Srba o kojima se nita
ne zna i PMEZ prikuplja imena nestalih lica... ".
28.09. u selu Varivode kod Kistanja, na pragu svojih kua, ubijeno je, a tela im
unakaena - 9 srpskih civila, starosti od 60 do 85 godina. Ubice su bile u
uniformama Hrvatske vojske.
29.08. u Kistanju, u svojoj opljakanoj kui, naena je mrtva
osamdesetogodinja starica. Ubili su je hrvatski vojnici.
29.09. u selu Zrmanja Vrelo ubijen je 50-togodinji Srbin na sledei nain:
u njegovu kuu, gde mu je bila majka, prethodno su upala etvorica naoruanih
Strana 90
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
hrvatskih vojnika probudila ga, prislonila mu cev od puke na vrat, odvela ga u

oblinju umu i ubila ga sa etiri hica ispaljena u grudi.
Krajem meseca septembra 1995. godine, u zaseocima pored Zrmanje,
izvrena su sledea ubistva: u zaseoku Gudura, ubijen je Mareti Milan, star
47 godina; u zaseoku Milanovici, ubijen je ujica Duan, star 72 godine;
(Mareti Milana i ujicu Duana ubili su pripadnici Hrvatske vojske, njih desetak,
koji su na sebi nosili pancir prsluke); Takoe, u Milanovici su ubijeni i Milanovi
Vlado, star 50 godina, Mareti Boro i Komazec Gojko, star 57 godina (na dan
ubistva vien u policijskoj stanici u Graacu, inae, pronaen je sa tri metka
ispucana u predelu eluca); U zaseoku anci, ubijen je anak uro, star 80
godina (sin mu je poginuo kao hrvatski gardista), starica Vujanovi Marta (89
godina); u Oton Polju ubijena je Vujanovi Marta, stara 87 godina; u Palanci
je ubijen Brki Duan.
Krajem meseca septembra, u selu Brdo kod Vojnia, hrvatski vojnici su ubili
Grudi Raji Stanku; a u Ploama kod Gradaca, Banjeglav Milku, koja je
najpre skalpirana pa onda ubijena;
Krajem meseca septembra, Mandi ura iz Tominog Gaja kod Graaca,
ubijen je posle muenja (odsecanje ruku i glave). Posle identifikacije, MUP
nije dozvolio rodbini da sahrani pokojnika.
Pripadnici UN u Krajini, posle hrvatske vojne operacije u Krajini, do poetka
novembra o.g. u bivem sektoru "Jug", pronali su oko 1000 grobova. Ne
precizira se da li se radi o civilima ili o vojnicima, niti se identifikuju imenom i
prezimenom lica pokopana u njima. Navodi se da se u pojedinim grobovima nalazi
i po 7 sahranjenih Srba.
Hrvatski helsinki komitet saoptio je javnosti (poetkom novembra 1995.
godine), da je do poetka novembra 1995. godine utvrdio postojanje 715 grobnih
humki sa krstovima: u Korenici - 21, Vrliki - 6, Mandiima - 6, Vodoteu - 8,
Dvoru - 77, Petrinji - 142, u Malom Sasu - 14, Glini - 38, Gornjoj Oraovici - 7,
Krbavici - 2, u Miklunanuiu - 15, u Karamarkoviima - 5, Poljani - 2, Ostojiima
- 5 i u Vranjiima - 4. Ne zna se koliko je lica u kojoj grobnici sahranjeno, jer
hrvatske vlasti ne dozvoljavaju pregled grobnica za koje i sami tvrde da su u
njima sahranjeni Srbi; u Graacu postoje masovne grobnice. U saoptenju HKK
navodi se da je avgusta meseca na groblju u Graacu sahranjeno 59 Srba,
pogubljenih poetkom meseca, a potom jo 81 Srbin, pogubljen na kraju meseca.
Poetkom oktobra, na istom groblju, sahranjena su jo 124 Srbina, a krajem
oktobra jo 156. Prvog novembra pojavilo se jo 247 grobnih humki sa krstovima.
III
Posle okonanja vojno-policijske akcije i zauzimanja prostora Krajine, hrvatske

vlasti su sprovele(i jo sprovode) sistematske mere pretraivanja terena. Tom
prilikom se, pored ubijanja civila, pljakalo, palilo ili ruilo sve preostalo srpsko
- kue i domainastva; odvoena je stoka; preostali civili, uglavnom starci,
odvoeni su u logore, gde su podvrgavani istragama uz muenje i maltretiranje i
najrazliitije mere pritisaka. U napred citiranom "poverljivom" Izvetaju
Posmatrake misije Evropske zajednice, u kojem se razmatra krenje ljudskih
prava protiv Srba i srpske imovine nakon vojne akcije u avgustu, pored ostalog se
Strana 91
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
navodi, da su "praktino sve kue opljakane, a mnoge i spaljene do temelja i to

mnogo kasnije posle prestanka borbi..." i dalje:
"U nekim sluajevima teko je razdvojiti c pljakuc od c paljevinec , s obzirom da
se ovo uglavnom deava u kombinaciji. Odvija se nezakonito uzimanje u posed i
to na celom osvojenom prostoru uz pristanak (mada preutan) najviih hrvatskih
vlasti. Pljaka obuhvata i odvoenje stoke bilo ive ili nakon ubijanja. Jedinice
Hrvatske armije, pojedinci i graani bili su odgovorni za veinu incidenata ".
"Razmere unitavanja, uglavnom putem spaljivanja seoskih podruja i veine
malih sela su alarmantne. Posledice su stvarno onemoguiti Srbima da se vrate
svojim kuama. Najvei deo imovine u sektoru Jug je delimino ili potpuno
uniten. Gradi Kistanje, zapadno od Knina potpuno je uniten.".
Prema izvetajima i drugih meunarodnih organizacija, koji su sukcesivno
pristizali, kao i prema drugim raspoloivim podacima, ruenje i paljenje je bilo
oigledno:
Na podruju izmeu Knina i Drnia, gde je du 18 km puta gorelo 45
srpskih kua; u dva odvojena navrata (17 - 18 .08.) posmatrai UN na ovom
potezu primetili su grupe za podmetanje poara - jedna grupa bila je obuena u
vojne maskirne uniforme i usmeravala je protivtenkovsko oruje i zapaljiva
sredstva prema kuama na podruju Buljaa, izmeu Knina i Drnia.
Juno od Drnia, u pravcu Knina i u blioj okolini, na stotine zgrada je spaljeno i
opljakano.
Knin je posle zavretka vojnih dejstava sistematski i potpuno opljakan, a
pljake su sprovele tzv. 4. i 7. jurina jedinica HV, koje su prve ule u grad. Drugi
talas pljake sproveli su pripadnici civilne i vojne policije; Ekipa vojnih
posmatraa UN otkrila je da je 21 zgrada teko oteena.
U Ivoevcima su pronaene dve kutije mina PMA-2R, koje se koriste za
miniranje puteva i kua. Misija je u blizini uoila 4 priadnika Specijalne policije
Hrvatske. Veina zgrada je, u razliitoj meri, bila oteena od poara i pljake.
Kistanje je potpuno spaljeno i opljakano. Jedina neoteena zgrada bila je
pravoslavna crkva. Pema procenama Misije, crkva je namerno ostavljena
neoteena. Sruene su i zgrade kole i pote. Na ovom podruju su primeeni
"zvaninici" u civilnim odelima sa mapama kako pokazuju kue, a kasnije su neke
od tih zgrada viene u plamenu. U Kistanju je 17.08. viena grupa od 4 hrvatska
vojnika kako se kreu oko zgrada. Jo dok je misija MHF boravila u ovom mestu,
poeo je da kulja dim iz iz zgrada na glavnoj ulici koja vodi u pravcu Knina.
Na Baniji i Kordunu u vojnoj akciji, kao i posle toga, porueni su civilni objekti u
gradovima: Glini, Petrinji i Topuskom, a sela: Dugo selo, Trepa, Kirinje,
Katinovac, Grmua, Staro selo, Bovi i dr, popaljena su posle vojne akcije.
Donji Lapac je 70 procenata uniten; sela Siveri, Kosovo, Vrbnik, Radui,
Krike, Ivoevci, agrovi su znatno oteena. Znaci sa nazivima sela na mnogim
mestima su uklonjeni.
Srb je potpuno spaljen i opljakan.
Strana 92
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
U 240 sela u bivem sektoru Jug, prema izjavi portparola UN od 27. 09.1995.
godine, 73% objekata je spaljeno.
Svaka kua u selu Frkai kod Korenice, opljakana je i vandalski unitena;
zapaljene su kue u Debelom Brdu i stotine kua na potezu od Srba do
Otria. Unitene su kue (sektor Sever) u Javniu, Kosni, Donjem
irovcu, Bruvnu, Gornjem Klasniu i Paukovcu.
Komandant mirovnih snaga za sektor Jug, A. Foran, izneo je 12. 10. da je
obilaskom 389 sela na ovom podruju registrovano 16.578 spaljenih ili
teko oteenih srpskih kua.
Hrvatske vlasti su po zauzimanju Krajine veliki broj lica uhapsili i odveli u
logore za koje su adaptirali i kole i sportske hale. Nije poznat broj uhapenih
preostalih Srba. Vei centri zatvaranja bili su u Zadru, ibeniku i Splitu, Kninu,
zatim u Sisku, Karlovcu, Kutini, Gospiu, Novskoj, Ivani Gradu i Sinju. U
logorima je sprovoeno muenje i nehumano postupanje nad zatvorenicima
U bazi UNPROFORA u Kninu sklonilo se preko 750 Srba, koje su hrvatske
vlasti drale pod blokadom, stalno insistirajui da im se isporue "ratni zloinci",
ne pruajui pri tom konkretne podatke o traenim licima. Meu ovim licima je
bilo najvie staraca, a takoe je bilo i dece od 1 do 14 godina starosti.
est stotina lica, od preko 700 koja su bila u bazi UN u Kninu, izjavilo je, ubrzo,
da ele da se isele (to su kasnije i uinila), jer iz iskustva veruju da ih hrvatska
vojska nee zatiti. Kasnije su pristigla u Srbiju i uglavnom izbegavaju da svedoe
izgovarajui se rodbinskim vezama u Hrvatskoj i sopstvenom nesigurnou u
budunosti.
Bilo je sluajeva korienja zarobljenih Srba kao ivih titova. (Primer sa
11 lica iz Doma za retardirane, kod Topuskog). Pripadnici UNPROFORA su jedan
broj ovih lica, pronali ubijene. Od tih lica, jedno lice je bilo u invalidskim
kolicima.
O pojedinanim sluajevima maltretiranja i nehumanog postupanja izvestila je i
Posmatraka misija EZ u pomenutom poverljivom izvetaju. U kampu UNCRO za
sektor JUG, posmatraka ekipa razgovarala je sa starijim Srbinom iz Markovca
koga su teko pretukli hrvatski vojnici. Jednu staricu od 81 godine, iz istog
sela, hrvatski vojnici su tukli drkom od pitolja. Postavljali su je uza zid i
ispaljivali hice oko njene glave. Hrvatski vojnici su etiri druga mukarca verbalno
vreali, a jednog od njih su dva puta pretukli: jednom kada im je pokazao
dokument o svom hrvatskom dravljanstvu.
U bivem sektoru Zapad, koji su Hrvati okupirali posle majske agresije, 21. i
22. avgusta, Hrvati sa ahovnicama u automobilima vreali su i maltretirali Srbe
u dva mala sela juno od Pakraca. Neki od njih su ulazili u kue Srba i vrili
zastraivanja.
Kod Vrgin Mosta je 10.08. grupa Hrvata pretukla 17 srpskih izbeglica (13
mukaraca i 4 ene). Predstavnici UN spreeni su da interveniu.
U Sisku su hrvatski civili izvlaili Srbe iz kolone koja se 07. avgusta kretala
kroz grad i premlaivali ih, lupali im automobile, zasipali ih kamenicama i
ubrivom, pljakali ih i sl, uz otvoren pristanak hrvatskih policajaca i vojnika koji
su obezbeivali prolaz kolone.
Strana 93
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
IV
Pljaka, razaranja domova i unitavanja domainstava za vreme i posle hrvatske

vojne akcije, dovela je do naputanja sredine u kojoj su Srbi iveli od davnina,
negujui specifinu kulturu na sredokrai izmeu pravoslavlja i katolianstava.
Srpski narod je bio prinuen da ostavi i svoje svetinje - crkve i manastire,
muzeje, istorijske spomenike i bogate riznice kulturno-umetnikog blaga, kao i
grobove predaka. Ostavili su oko 950 spomenika kulture, 80 biblioteka i preko
122 kole.
Nije poznata sudbina manastira Krke, Krupe (navodno zapaljen, freske izgorele) i
drugih, koji datiraju od najranijih dana srpskog postojanja na ovim prostorima.
Prema nedovoljno proverenim podacima, umetniko blago manastira Krka (koji
datira iz etrnaestoga veka) je opljakano, kao i blago 43 pravoslavne crkve sa
prostora Bukovice i Ravnih Kotara i drugih delova Krajine. Pravoslavna eparhija
Dalmatinska vie praktino ne postoji.
Hrvatska je posle vojno-policijskih akcija na Zapadnu Slavoniju i Krajinu,

pristupila unutranjoj pravnoj legalizaciji novonastalog stanja proizalog iz
proterivanja Srba sa njegovih etnikih prostora. Hrvatski Sabor je 21. septembra
1995. godine usvojio Zakon o privremenom preuzimanju i upravljanju odreenom
imovinom, kojim pod dravnu kontrolu stavlja svu nepokretnu imovinu prognanih
Srba, a takoe i imovinu drugih vlasnika - nedravljana Hrvatske. Takoe,
postavljaju se i faktiki neostvarljivi uslovi za eventualni povratak Srba - traenje
dokumenata (domovnice, line karte, izvoda iz knjiga roenih, dokaza o
vlasnitvu nad imovinom i dr.) do kojih se faktiki ne moe doi uz istovremeno
davanje kratkog vremenskog roka.
Istovremeno, u brojnim sudskim procesima Srbima se sudi za pobunu i ratne
zloine, uz izricanje presuda bez prava na adekvatnu odbranu.
Od poetka nasilne secesije od SFRJ, Hrvatske vlasti, rukovoene planovima i
programima vladajue HDZ na elu sa dr Franjom Tumanom, stavile su srpski
ivalj u nepodnoljive uslove ivljenja, vrile najraznovrsnije i sistematske pritiske
i ubistva i naterali ga na iseljavanje iz gradova i sela.
U preduzimanim vojnim akcijama u graanskom ratu - prema Srbima, hrvatske
vlasti su ispoljile otvorenu genocidnost, ne ostavljajui tragove ivljenja Srba u
mestima gde su oni pre sukoba bili veina. (Primeri Medakog depa, Miljevkog
platoa, Ravnih Kotara, Mirlovi polja, Maslenice, Zapadne Slavonije, Kninske
Krajine i dr. )
Sluajevi masovne likvidacije Srba u Gospiu, Pakrakoj poljani, ubistva porodice
Zec u Zagrebu, ruenje objekata u vlasnitvu Srba u Zadru i njihovo proterivanje,
masovna otputanja s posla zbog "nelojalnosti" i niz slinih primera irom
Strana 94
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Hrvatske, takoe su delovi planske strategije prema Srbima u Hrvatskoj u cilju

izmene etnike slike i svoenja njihovog procenta u ueu u stanovnitvu
Hrvatske na ispod tri procenta.
Dodaci:
1.
Transkripti razgovora Franje Tudjmana sa njegovim generalima na Brionima iz
kojih je vidljivo da su svi zlocini "Oluje" unapred planirani i u detalje dogovoreni.
Brionski transkripti
Predsjednik: Gospodo, u politickom smislu jo neto nisam vam rekao. Bildt, vi
znate tko je Bildt, zamijenio je Owena, bio je ovih dana u Beogradu i dogovorio je
sa Miloevicem takvo rjeenje politicke krize u Bosni, na tlu bive Jugoslavije da
Miloevic prizna Bosnu i Hercegovinu na osnovu prijedloga Kontaktne skupine.
Prema tome 49, 51 Federacija, Konfederacija i tako. S time, da ako to ucini, da
mu se za rok od 9 mjeseci, suspendiraju sve sankcije. To je znaci Miloevic
pristao. Iza toga stoji Rusija, Francuska i Engleska.
Mi smo sa svoje strane poduzeli sve korake da i Njemacka i Sjedinjene Americke
Drave prue otpor tome, jer to ostavlja otvoren problem hrvatskih podrucja i to
je svojevrstan nacin pritiska na nas. Ali, to govori u tom smislu, to spominjem
zato da svoje operacije moramo tako zamisliti, tako provesti da nedamo povoda
Jugoslaviji, Miloevicu i njihovim prijateljima na zapadu da prihvate intervencije
Jugoslavije na hrvatskom tlu.
Mislim da, to je sada admiral rekao, ako sacuvamo, mislim da cak mi se moemo,
medu nama receno i pomiriti sa gubitkom Dravskog mostobrana jer ako bi oni
napali sa svim snagama taj mostobran Drave u Osijeku, mi bismo jako teko to
mogli zaustaviti. Ako bi tu zapoceli rat, onda za zapad, zapocinjemo rat i sa
Jugoslavijom. A, oni se kao to rekoh boje znaci Jugoslavija, Rusija, Islam,
svjetski rat itd.
Znaci, sa stratekog i politickog vojnog gledita mi moemo zanemariti cak i taj
mostobran, jer on nije od takvog znacenja. Ako rijeimo ovo, onda cemo ono
rjeavati u kasnijem razdoblju. Razumije se, to moe dovesti do toga da oni
granatirjau Osijek ili Vinkovce. Dvojim da bi poli u osvajanje Osijeka.
Davor Domazet: Ne, ja sam rekao da tu moe Jugoslavija da se ukljuci.
Predsjednik: Zato ja to i kaem.
Sada jo neto, u toj naoj operaciji ne znam generale ta je bilo sa Abdicem. Mi
Strana 95
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
moramo Abdica prisiliti da stane na nau stranu i da prema Velikoj Kladui, znaci
da tamo naidemo ne na protivnicke snage, nego li na Muslimane koji ce stati na
nau stranu. Mislim da u vojnim razmatranjima to treba imati u vidu. Abdic je bio
za suradnju s nama, pa je Izetbegovic bio protiv itd.
Zvonimir Cervenko: Ono gospodine Predsjednice to sam vam rekao, razgovor
je bio sa njim, obavljen je. On nece sa nikakvim Muslimanom iz Hrvatskes
razgovarati i mislim da je on ostao na svojim pozicijama kao to jeste, barem za
sada.
Predsjednik: Dobro, ostao je na svojim pozicijama, ali ako mi podemo u
ofenzivu onda mu treba reci, ako ce biti na srpskoj strani onda ce doivjeti
poraz, a ako ostane neutralan i pride na nau stranu onda ima osiguranu
buducnost. To treba djelovati i vojnicki i politicki.
Sada, Udbinu, rekao je admiral pod kontrolu. To vjerojatno treba granatiranjem
unititi. Znate ta je, strateki gledano ta je nedostatak ovog naeg razmatranja
plana? Lijepo je to da treba sada admiral zatvoriti im i preostala troja vrata, ali im
neda nigdje izlaza. Nema izlaska da se.... lijepo je to da je rekao sada admiral zatvoriti im preostala troja vrata, ali im ne da nigdje izlaza. (... da se zatvara...)
Da se izvuku, da pobjegnu, nego ih prisiljava da se bore do kraja, to nam
namece vece angairanje i vece gubitke. Prema tome, molim, dajte da uzmemo u
razmatranje i to, jer oni jesu demoralizirani, apsolutno, i vec kao to su se
iseljavali iz Grahova i Glamoca, kad su se nai prisiljavali, tako se vec dijelom
iseljavaju iz Knina. Prema tome, dajte da uzmemo, u vojnom razmatranju, i tu
mogucnost da im negdje ostavimno put, da se mogu dijelom izvuci. (... tu je Dvor
na Uni..) DA, ali ovaj Dvor na Uni je gore, ali ovo ovdje...
Davor Domazet: Gospodine Predsjednice, ovdje je put, i dva, zato smo u
planiranju operacije imali, na ovome dijelu, ostavlja se ovaj put, ovdje je licko,
ovo gdje je Srb, ovdje je pored Srba. Tu se ostavlja put i mogu izici, i drugi put,
ostavlja se Dvor na Uni, jer mi tek u zavrnom, tek izbijemo na Kostajnici
postupno napredujemo i putamo da izlaze, necemo mi zatvoriti to. Tako da ima
dva kljucna puta.
Predsjednik: Da, da si okaamo da to prije to.
Davor Domazet: O tome smo i razmiljali.
Zvonimir Cervenko: Gospodine Predsjednice, samo kratko, ovo smo mi detaljno
rapsravili i plan kompletne operacije je onakav kakav jest, dobar, i izvrili smo
sve pripreme da moemo to uciniti. Ukoliko nema politickih oportunosti da se
donese odluka da se ide na sve, ja predlaem - da se umjesto sutra ujutro krene
za jedan ili dva dana kasnije, i da se barem ide na prvu etapu, prvu fazu ovog
naeg kompletnog plana.
Predsjednik: ta to znaci, prvu etapu?
Davor Domazet: Dobro, prva etapa strateki nakon operacije, tako treba... i,
slijedece. Prvu etapu, zauzimanje Ljubova, stavljanje pod nadzor Udbine. Napad
snaga zbornog podrucja Split i specijalnih snaga MUP-a, s padina Velebita na
Gracac, i stvaranje uvjeta u drugoj etapi, izbijanja na Otric. Podrazumijeva
napadno djelovanje na...
Predsjednik: Koliko bi ta prva etapa trajala?
Davor Domazet: To je dva do tri dana, dva dana, najmanje, ne, nece vie... (...
Strana 96
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
na to, jedan dan.)

Ante Gotovina: Tu imamo samo snage druge bojne, 9 gardijske, sa specijalnim
postrojbama.
Davor Domazet: Da, pa i ne treba vie, ne treba vie.
Ante Gotovina: Da, sa specijalnim postrojbama MUP-a, bez ikakve jedne
potpore, jacih oklopnih snaga u prodoru. Morat cemo ih stvoriti, znaci ona ne bi
bila vie od...
Davor Domazet: Dalje, u tom istom prvom dijelu operacije je prodor snaga 1.
gardijske brigade i ostalih snaga zbornog podrucja, sjeverno i juno od Plitvickih
jezera. Znaci, otklanjanje opasnosti djelovanja po Zagrebu.
Zvonimir Cervenko: Da, Zagreb, Karlovac i Sisak.
Davor Domazet: Da, i isto tako, od Karlovca, i isto tako prodor i izbijanje u
Kostajnici. To je prva etapa operacije, i ona je normalno ta i rjeava sve kljucne
probleme.
Zvonimir Cervenko: Gospodine Predsjednice, i nema pola krajine.
Davor Domazet: Ona je presjecena, krajine, svi vitalni objekti strateki su pod
nadzorom, stvoreni su uvjeti za drugu etapu operacije, koja isto toliko traje.
Dr Miroslav Tudman: Da se preree ovdje dolje, ili ne, s Velebita, ovdje?
Davor Domazet: Ovjde? (Da.) Ne, ne , uzima se komunikacija, i izbija se na
Gracac, na Velebitu, ne, tek u druogj etapi se uvodenjem 7. ili 4. brigade izbija se
na Otric, kao kljucnu tocku, ono isto to i... na pravcu prema Grahovu, i onda i
potpuno je odsjeceno, cjelokupno, sve njegove snage, i ostavlja mu se samo ta
komunikacija za izlaz.
Predsjednik: Dobro, kod toga to radi Gotovina s ovim snagama, koje je imao
tamo?
Davor Domazet: Ne, on s ovim snagama tu ne radi nita, jer on je sve napravio
to treba, samo ceka njihov udar.
Predsjednik: Cekaj, cekaj, pa bolje je da on radi, negoli da ceka protuudar.
Ante Gotovina: Ja imam jedan prijedlog, koji se moe uklopiti u plan nacelnika
Glavnog stoera, a to je s one strane BiH. Ako mi dozvolite, ja bih ga i obrazloio.
(Listaju po karti...) Ovaj plan se uklapa u plan operacije od nacelnika Glavnog
stoera Hrvatske vojske, a ide iz istoka prema zapadu, tj. iz BiH, vec s postojecih
poloaja Bosansko Grahovo, i isto tako ire podrucje Glamoca. Vrijednost ove
operacije je povezivanje snage 2. krajikog korpusa, izbijanje na Vitorog i time
stvaranje uvjeta za izbijanje na Jajce, i rjeavanje problema Jajca. Drugo, s ovim
pravcem, kao u prvoj fazi operacija bi primila... Operacija, u isto vrijeme, kada
krecu snage sa zapada prema istoku, krenule bi snage 3. bojne 126. pukovnije 1.
Hrvatskog gardijskog zdruga i specijalnih postrojbi MUP-a Hrvatske i HercegBosne, u pravcu crvene zemlje, i time stavlja kompletno Knin pod kontrolu. Time
bi uvezale i glavne snage 7. kninskog korpusa na obrnau Knina. Druge snage, tu
ja imam jedan zahtjev, a to je da s Armijom BiH dogovorimo dvije brigade iz
sastava BiH, koje bi bile pridodate i operativno podredene zdruenom stoeru
ovdje HVO, ali i HV. One bi imale zadacu da idu sjeverno u pravcu... da idu na
Strana 97
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
spajanje u pravcu Kulen Vakufa sa snagama 5. korpusa, koji prodire u pravcu

Kulen Vakufa. S ovim ovdje uvezivamo jedan dio snaga 2. krajikog korpusa, a s
udarom u pravcu Kulen Vakufa s dvije strane, i dalje... i bok, iz pravca juga
prema sjeveru Kulen Vakuf, i od pravca sjevera prema jugu Kulen Vakufu,
uvezivali bi ostale snage 2. krajikog korpusa i one koje su dole iz zrinskog
korpusa, poslije obavijetajnih podataka obavjetajne slube. Tek poslije, kada
imamo rezultat s ove strane, nae snage koje idu u pravcu Zapadne Bosne,
sigurno da bi oni orijentirali jedan dio njihovih snaga, da bocno udare u snage
zbornog podrucja Gospic iz zbornog podrucja Split, i iz pravca, ono to imamo
padine Velebita, u pravcu Gracaca, te su u pravcu Otrica. Tek tog trenutka,
poslije jednih dobrih provjerenih podataka, angairao bih snage 7. gardijske
brigade i 4. gardijske brigade - da obuhvatom izbijaju u pravcu Otrica, i time
kompletno razbijaju bocno snage koje bi ile u pravcu snaga zbornog podrucja
Gospic, i ostalih zbornih podrucja, Split, zajedno sa specijalnim postrojbama MUPa, i time bismo kompletno razbili njihove glavne snage 7. korpusa, 15. lickog
korpusa i zatvorili drugu komunikaciju, tj. izlaz iz Knina u pravcu Gracaca i dalje
prema Bosni, a ovaj vec imamo pod kontrolom, kod Knina, u pravcu Drvara. Mi
bismo dobili, jedno, uvjet da idemo dalje prema Jajcu, s ove strane, jer izbijamo
na planinu Vitorog, odakle kontroliramo kompletno prostor u pravcu Jajca. S ove
strane bismo mogli ostvariti ono to je spajanje sa Zapadnom Bosnom. A, drugo,
kompletno zatvaranje junog sektora, i time rjeavanje problema junog sektora
u Hrvatskoj.
Predsjednik: Gospodo, u nacelu prihvacam ovakvo razmiljanje. Kod toga mi
jedino jo neto fali, a to je da u ovakvoj sitauciji kad ce biti, ako mi predemo u
opce ofanzivno djelovanje na citavom podrucju, da ce u Kninu zavladati jo veca
panika nego to sada vlada. Prema tome, treba predvidjeti i neke snage, koje ce
izravno djelovati prema Kninu, a osobito, gospodo, prisjetite se - koliko je
hrvatskih mjesta i gradova razoreno, u Kninu jonije danas tako... Prema tome,
morati cemo rijeiti s UNCROM i time, i to, itd. Ali, jako bi bilo dobro, prema
tome, opravdanje za ovakvu akciju je njihov protuudar od strane Knina, itd, pa
prema tome, i imamo izliku da udarimo, ako moemo s topnitvom, kao moete
po... da se demolarizacija do kraja... ne samo ovo...
Ante Gotovina: Gospodine Predsjednice, u ovom trenutku mi kompletno s
naom tehnikom kontroliramo Knin,. Nije uopce to, ako je zapovjed za udar na
Knin, mi ga za nekoliko sati ruimo, kompletno. S oklopnim snagama, srednjim,
vecim dometom raketni sustav. Mi smo na 20 km zracne linije ovdje od prevoja...
20 km od centra Knina. Snage koje idu na Knin s 400 dobrih pjeaka iz 3. bojne
126. pukovnije, koji su svi iz ovog kraja, i poznaju odlicno taj kraj, a imaju
razloga da se bore tu, i ovog trenutka ih je teko drati na uzdi. Prvi hrvatski
gardijski zdrug, koji ima 300 pjeaka, koji se ovog trenutka u ovom prostoru i
dokazao, i u svakom slucaju, na te pjeake, moemo na to racunati. Specijalne
postrojbe MUP-a Hrvatske i Herceg-Bosne, koji imaju 350 odlicnih pjeaka, koji su
se pokazali u ovome, i u operaciji, kao izvanredni. Znaci, da mi imamo negdje
oko tisucu dobrih pjeaka, uvjebanih za desantiranje, znaci za brzo prebacivanje
na ovom tekom terenu, mi lako moemo ovladati Kninom, bez ikakvog
problema.
Predsjednik: Ukljucujuci, uzeto razmatranje da i vrtoletni desant napravite.
Ante Gotovina: Da, i to mislim. Stvar, to ovdje dobivamo... udarom s ovog
praca, mi kompletno s ostalim dijelom 126. pukovnije, koja je iz ovog kraja,
sputamo se putem, koji je vec probijen u pravcu Unita, spajamo se sa cestom
na Unitu, izbijamo u pravcu Svilaje s ostalim snagama i kompletno zatvaramo
ovaj prostor, od Svilaje u pravcu Unita, i oslobadamo, i stavljamo pod kontrolu
cijeli ovaj dio ovdje...
Strana 98
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Predsjednik: Gospodo generali, casnici, iako ne smijemo uciniti nita

nepromiljeno, ali treba poci od toga da znaci da smo postigli takve uspjehe, od
Zapadne Slaveonije, i sada u Bosni, da smo stekli povjerenje naroda, da imamo
raspoloenje vojske, da imamo potporu i dobro dijela svjetske javnosti, a
demoralizaciju protivnika toliku da ne moe biti veca. Prema tome, treba nam i
smjelosti. Znaci, nije samo da imamo pod kontrolom, nego da ga to prije
zauzmemo i da dobije malo, da mu platimo. Prema tome, nita avanturisticki, ono
to bismo pretrpjeli gubitke da bi postigli uspjehe. Ali, ipak mislim da nam je bolja
politicka situacija toliko povoljna da moramo imati u glavi i u Knin uci to prije.
Ante Gotovina: Ovog trenutka, sa ovih pozicija, mi vidimo, imamo ovo, i
usporedimo kao Sljeme, kad vidimo Zagreb, evo takva je sada situacija.
Zvonimir Cervenko: Gospodine Predsjednice, ako bih ja mogao Anti reci, da ne
vjerujem da on moe s postojecim snagama to uciniti, jer ce vrlo brzo kroz
nekoliko dana biti u poziciji da se brani, a vrlo teko da ovo moe...
Predsjednik: Cekajte, malo cekajte, on polazi od toga, da sa zapada pode u to.
Prema tome, koje bi to bile sprske strane koje bi se mogle suprostaviti i naim
snagama s podrucja Grahova, a sa zapada. (Mijeanje glasova.)
Ante Gotovina: Ja mislim da je ovo pocetak...
Predsjednik: Mi moramo graditi svoje uspjehe dalje na... (utanje s papirima.)
Davor Domazet: Gospodine Predsjendice, ova operacija ovdje, te razine, ona da,
dapace, ona rjeava onaj glavni postulat, koji je ostao... a to je to potpuno na
ovome... S tim, buduci da je general Gotovina sa snagama koje ima, na onom
dijelu planirao uci u Otric, a to je jedna od drugih kljucnih tocaka koje jesu... (...
pokazuje kartu.)... vidite, ovdje tu, u tome, ta raskrsnica, u tim snagama uci, i
rjeava onu drugu kljucnu tocku.
Ante Gotovina: Janso. I, jo neto, sada nam je blie izici na Otric....
Davor Domazet: Ali, i jo vie, pod jednim - ako vi gledate samo izolirano taj
dio, a bez operativne, ili strateke razine, onda on ima sasvim jednu drugaciju
projekciju. Kaemo, snage sa zapada, postavljam pitanje odmah - koje snage?
Ako su nam 4. i 7. brigada tu, kao nositelj udara za to, znaci, mi moramo ovo
ovdje...
Ante Gotovina: Ako ste predvidjeli da izbijate na Gracac s 2. bojnom... gardijske
brigade, s ovim postrojbama... (Z. Cervenko: Ma ne...)
Davor Domazet: Ne, ne tako, nemojte. Ova operacija ide i ona moe dati prema
ofanzivnosti, dominanti, kao duh, kao takav. Mora se biti i sa zapada, a sa zapada
smo i mijenjali, zato i nema na ovim novim planovima 7. brigade, jer se nalazi tu.
A, sa snagama generala Markaca i ostalim snagama zbornog podrucja, ukljucujuci
i 2. bojnu 9. brigade, mora izvriti ovu prvu etapu zauzimanja prezida, kao
kljucne tocke, onda ona ima ulogu, ova operacija, ovdje kao to je tu...
Ante Gotovina: Toga trenutka je jo puno lake izbiti s ove strane na Otric.
Davor Domazet: To je jedina dvojba, gospodine Predsjednice, prebacivanje vec
snaga, koje jesu, jer manevar bi bio zaista teak, i normalno je da ne dolazi u
obzir.
Strana 99
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Predsjednik: Ne, pa nema, dakle, prebacivanje odavde, pa na zapad, to je

glupost.
Davor Domazet: Da, zato to i kaem, to je jedina promjena. Ali, isto tako,
zborno podrucje Split sada mora napraviti snage dostatne da ih moe podrati,
jer smao izbijanje Mukovice rjeava stvar, jer moramo drati rijeku... (To moe,
da...) Ostali dio operacije ide vec po razradenome....
Ante Gotovina: Ja to garantiram, izbijanje na Mukovicu, sa snagama koje
imamo ovoga trenutka.
Predsjednik: Dajte da malo vidimo prvo reagiranje na ovaj moj odgovor, i na
sadanju situaciju u svijetu. Dakle, vec sam vam rekao, glavni tajnik NATO-a,
upoznao ga je moj ambasador, i zauzet ce se za razumijevanje naih. HFP odgovor na reagiranje na moj odgovor, sinocnji. Pismo s vrlo tvrdim tonom
Hrvatski predsjednik je kategoricki odbio, hrvatske vlasti se boje moguceg
srpskog napada na Istocnu Slavoniju. Ako krajiki Srbi ne primijene 6 tocaka
sporazuma, prisustvovat cemo razbuktavanju u regiji, koje bi moglo dovesti do
proirenja rata. Ukoliko se sporazum potuje, moda nece biti eskalacije rata
tijekom slijedecih 2-3 dana. Izjavio je Ricahrd Holbrooke. I, Richard Holbrooke je
u State Departmentu, americkom, zaduen za to. HP. Hrvatski predsjednik je
rekao da ponuda nije dovoljna. On ocigledno nije jako zainteresiran da UN
nadgledaju aktivnosti njegovih jedinica, dok se pokuavaju probotii kroz Bosnu
prema Kninu. Tudman je isto rekao da odbija pregovarati s vodom hrvatskih
Srba, Marticem, ili bilo kojim drugim ratnim zlocincem. Glasnogovornik UN Ganes
je rekao kasno navecer, da je na Srbima slijedeci korak. Ako su spremni potivati
dogovor, onda cemo vidjeti napredka. Ako se sutra nece napadati Bihac, ako
konvoji humanitarne pomoci stignu do bihaca, bez prepreke, to znaci da dogovor
vrijedi. Vec prije hrvatskog odbijanja zapadnih snaga bosanskih Srba, general
Ratko Mladic je rekao - da dogovor nece mijenjati njegove planove da ponovno
osvoji sva podrucja izgubljeno u korist Hrvata tijekom zadnjih nekoliko dana.
Zato je Karadic dao naredbu nacelniku Milovanovicu, a ne Mladicu?
Zvonimir Cervenko: Zato to je jaci od Mladica.
Davor Domazet: Dakle, sukobi izmedu Karadica i Mladica, i Mladic je pod
utjecjaem Miloevica, a Milovanovic je izravno pod Karadicem, to je raskol
izmedu njih.
Predsjednik: Da li se Mladic javio?
Davor Domazet: Mladic se nalazi trenutno u Mrkonjicgradu, a zapovijedno
mjesto Milovanovica je u Drvaru.
Ante Gotovina: To su vam dvije struje, jedna Pale, jedna Banja Luka.
Predsjednik: Reuters: Zapanjujuca hrvatska ofenziva koja je preplavila dva
grada i ogrmno podrucje, prisilila pobunjene krajinske Srbe, da popuste u
napadima na zapadnobosansku enklavu Bihac, te da pristanu na razovor s
neprijateljem. Ali u Zagrebu hrvatski predsjednik Tudman odbija Akashijeve
prijedloge. Dogovor kojem nedostaje precizan termin za provodenje, ipak
predstavlja veliki ustupak od strane Srba. No, nije jasno da li je to samo srpska
varka, kako bi kupili vrijeme za pregrupiranje snaga, nakon to je na to podrucje
stigao general Ratko Mladic. (Da, Mrkonjicgrad...) AFP i Reuters. Britanski
ministar obrane Michael Portiljo, izjavio je na odlasku u Washington gdj ece
boraviti 24 sata kako bi razgovarao o Bosni da ne eli zvuciti melodramaticno, ali
da hrvatska intervencija sada otvara perspektivu otvorenog rata, u svakom
Strana 100
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
slucaju izmedu Hrvata i bosanskih Srba, to nas jako zabrinjava. Radio Korenica,
vijest u 10 sati. Hrvatski predsjednik Tudman izjavio je jucer navecer Yasushi
Akashi. U vijestima se dalje prenosi prijedlog, njihov prijedlog Banja Luka, ne
javlja predsjedniku pismo Akashiju, spominje jedino Mladiceve prijetnje prigodom
njegovog boravka...
Zvonimir Cervenko: Milovanovic je veci strucnjak od Mladica, to je bez svake
sumnje.
Predsjednik: Sada, sluajte, ne znam, u tu procjenu se ne bih sada, ali Mladica
ste razumjeli, ne moe se poreci da je....
Ante Gotovina: Bolji je vojskovoda.
Predsjednik: Da, bolji je vojskovoda, da i drzovit je, i on koristi. Sluajte, on,
kao i Karadic i Miloevic koristi do sada to nejedinstvo Europe, Francuske,
Engleske, Njemacke i Amerike, i prema tome, oni su iskoristili to do maksimuma.
Druga stvar je to oni sada nemauu snaga. Sluajte, kada oni nisu uspjeli poslije
naeg "Bljeska" u Zapadnoj Slavoniji da nam osvoje Oraki dep, onda je to
najbolji znak, a to im je trebalo kao lijek, da dopustili nekakvu objedu, i da bi
stvorili tu granicu na Savi. Tako da je to znak poprilicne njihove bespomocnosti, u
cjelini uzevi, to ne treba potcjenjviati, ali moramo i to s tim racunati, i, evo, da,
ako nisu mogli s Orajem ovladati, kako bi sada nas mogli ugroziti na bilo koijem
podrucju, osobito s pametno isplaniranim i odlicno provedenom naim ofenzivnim
djelovanjem. Mislim da ovu ideju, koju je general Gotovina iznio, da je treba uzeti
u obzir, da ne dolazi uopce u obzir prebacivanje tih snaga na zapadno podrucje,
nego djelovanje, njihovo djelovanje s tog podrucja prema Kninu, prema zapadu.
Niste mi nita kazali ta moemo, kad vec tako pode, to moemo u odnosu na
Benkovac. Da li oni u Benkovcu imaju neke snage, ili su gore?
Ante Gotovina: Sve te snage ovog trenutka, su, po obavjetajnim podacima
koje imamo, iz slube sigurnosti, maksimalno pripadnika benkovacke brigade, koji
su iz sastava Obrovac, Benkovac, elevske, Kistanje, bili su na prostoru Grahova,
Glamoca. Tamo su te njihove glavne snage razbijene. Znaci, ovog trenutka je
njihov moral nizak, i njihov povrfatak sigurno u Benkovac, i u te brigade, i
ofanziva u tom pravcu je upitna. Mi imamo dostatne snage za obranu, u tom
prostoru, a naa brza ofanziva bi sigurno primorala te njihove snage, koje su
sposobne za protuudar, da ih povucenmo u pravcu sjevera.
Predsjednik: Moemo u pravcu sjevera, ali i onda mi pripremite i neke manje
jedinice da udu u Benkovac. Da li to razumijete?
Ante Gotovina: Da, jasno, to su domace postrojbe.
Predsjednik: Treba imati smjelosti, u jednoj opcoj demoralizaciji, i sluajte,
koliko imate iskustva, imam ga ja iz rata, koliko vi imate iskustva - u jednoj opcoj
demoralizaciji gdje se oni vie ne mogu pouzdati da ce dobiti pomoc. Tu treba
imati smjelosti, itd....
Ante Gotovina: Da, od tog ratnog lana, koji je vec odobren, to je sve
predvideno, znaci, one snage, koje su u obrani, odredene.... povoljna situacija,
krecu u...
Davor Domazet: ...kao snage za gonjenje, dani su im tocno pravci, vrlo male
snage, gdje ulaze u dubinu.
Predsjednik: Da li ima netko od vas nekih novih prijedloga ili miljenja, kada
Strana 101
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
moemo poci u jednu takvu operaciju, sveukupnu operaciju. Prema tome, s tim
da tu trebate planirati. Ovo to je Domazet iznio, ali, to ipak precizirati, koje su to
tocke, koji su to pravci koje tocke moramo, s kojima moramo ovladati, da bismo
protivnika kasnije potpuno dotukli, prisilili na kapitulaciju. S tim to sam rekao, i
ovo to smo kazali, da im ovdje treba dati izlaza da mogu.... Jer, vano je da im
ti civili, da podu, pa ce onda i vojska, i kada kolone podu, to djeluje psiholoki
jedni na druge.
Ante Gotovina: Vec sada ima veliko iseljavanje civila iz Knina, koji odlaze za
Banja Luku i Beograd. Znaci da mi, ako nastavljamo ovaj pritisak vjerojatno za
neko vrijeme, nece biti toliko civila, nego onih, koji moraju ostati, koji nemaju
mogucnosti otici.
Predsjednik: Da li je moguc udar na Knin, da ne pokaemo logor, koga UNCRO
tamo, UNPROFOR....
Ante Gotovina: Mi moemo jako precizno, ovog trenutka, djelovati po Kninu, bez
da ciljano u vojarnu, u kojoj se nalazi smjeten UNCRO. (Imamo sve snimke, i
tocno se zna to...)
Davor Domazet: U toj junoj vojarni, a njegove snage su sjeverno. Prema tome,
moe se vrlo precizno gadati, a da se nikako ne dode pod djelovanje, u.... malo
junije od Knina, to su precizno....
Ante Gotovina: Ovoga trenutka ni jedno nae oruje ne djeluje bez navodenja,
znaci, neposredno se navodi.
Predsjednik: To znaci ipak malo zahtiejva ovako, prema tome, da nam nije
glavna zadaca spajanje prema Bihacu, nego... i to ipak zahtijeva pomjeranje
dosadanjih planova. Koliko vam treba i za dvorenje plana i za eventualno
pregrupiranje snaga. Da li ce to zahtijevati pregrupiranje snaga?
Zvonimir Cervenko: Dva dana, ne vie.
Predsjednik: General Crnjac, to?
Miljenko Crnjac: Gospodine Predsjednice, ja isto smatram da bi nam bilo
potrebno 2-3 dana da bi izvrili pregrupiranje snaga, jer ovo je sada novi
momenat, general Gotovina planira 7. i 4... znaci, treba dovesti snage, dublje.
Druga stvar, ne znamo, ja do sada nisam znao gdje ce 5. korpus djelovati. Ako ce
djelovati prema generalu Gotovini, onda se odmah mijenja situacija i prema meni
i prema Norcu. Inace, 5. korpus je u onom naem planiranju, bilo da bi on
djelovao prema Slunju, i prema stoernom brigadiru Norcu. Sad abi 5. korpus
najvjerojatnije trebao ici s njima, i dogovoriti da djeluje prema Kulen Vakufu,
odnosno da djeluje dolje...
Predsjednik: Koliko ima Dudakovic, 5. korpus?
Ante Gotovina: Ima 15.000 (Ima?) Da, da, ima, ali ima on jo 10, al ih nema s
cime naoruati, i to je problem. Da ali 15.000 ima.
Predsjednik: Dobro, moe makar fingirati djelovanje i prema zapadu i prema
jugu.
Zvonimir Cervenko: bilo bi najbolje da ide prema jugu.
Davor Domazet: Ne, ne, njegov je Kulen Vakuf, i neka ide s bosanske strane
Strana 102
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
granice.
Predsjednik: Znam, ali to ne znaci, ako ide na Kulen Vakuf, s brigadom.... s
nekakvom satnijom ne moe tamo. (On ce vezati te stvari.)
Miljenko Crnjac: Da, tako je, to bi trebalo dogovoriti, ali snage, koje bi dole, tu
gdje je bila planirana 7. trebati ce im 2, 3 dana upoznavanje prostora, terena, itd,
ja bar to tako razmiljam.
Mirko Norac: Nisi dobro sluao, tamo gdje ce doci 7. doci ce sa druge strane 7,
to je ista stvar, i i ne mijenjamo nita s druge strane, ovo dolazi, i nita se ne
mijenja, nikakve snage. Ovo je najlaki manevar, i najbri, ali isti je, ali, cilj je
isti, Ante i smo se razumjeli odmah. (Da, bitan je cilj.) Da, dolazi na isto mjesto,
samo sa druge strane.
Ante Gotovina: Da, sa druge strane, a sa ove strane je puno blie, nego
prebacivanje. (Nemamo vie...)
Mirko Norac: Imamo ovo ovako, ovdje ... (listaju kartu...)
Predsjednik: ta je Markacu tu zadaca, tko zauzima Ljubovo? (Norac.)
Mirko Norac: Predsjednice, sukladno zadacama i ratnom planu mi smo apsolutno
sve poduzeli, znaci, apsolutno smo izvrili sva pregrupiranja snage, i doveli ih u
ocekujuce rajone, grupirali... i domobilizirali smo i postrojbe, i uspostavili i ovo,
svake brigade, doveli postrojbe, i domobilizirali postrojbe i doveli ih u ocekujuce
rajone. Jedino jo nije pregrupiran 1. brigada, koja bi trebala doci tijekom dana,
ili sutra. Meni, to se tice ovoga dijela, maksimalno je potreban jedan do dva
dana, znaci da sam apsolutno spreman za izvrenje, u cijelosti, operacije, u
jednom dijelu spajanja, i s 5. korpusom, i dva pomocna pravca, na pravcu Canak,
Trnavac, ispred Korenicko vrelo, ispred Korenice. I, drugi mi je pomocni pravac
Ljubovo, gdje bih zrakoplovnu luku stavio pod kontrolu. Znaci, ja bih to mogao
maksimalno jo jedan dan, koji bi mi bio potreban da to tako, mada su mi sve
postrojbe spremne.
Predsjednik: Znaci, s tim da bi trebao ici pomocnim snagama prema Bihacu, a
glavnim snagama bi iao juno prema Kninu i Korenici.
Mirko Norac: Ne, ne, glavni pravac napada mi je, sukladno o ratnom planu.
Glibodor, Licka jesenica, Saborsko, Drein grad, a pomocni pravci su mi juno od
Plitvickih jezera.
Gojko uak: A, njegove brigade i Markac mu je ovdje na ovom pravcu , jer
djeluje s Markacem.
Predsjednik: Generale, to je bilo u skladu, takav plan. Mislim da tu treba male
korekcije, to je bilo u skladu s tim planom, da nam je vano prodor do Bihaca i
samo presijecanje neprijatelja. Ali, sada nam nije glavno, to je pomocni pravac,
pomocna zadaca, sada prodor prema Bihacu. glavno nam je sada udar po
protivniku i ovladavanje podrucjem.
Mirko Norac: Gospodine Predsjednice, jedino jedan prijedlog, ako dopustite onda bih mogao ici prema Lapcu, ovaj dio snaga,koji se pregrupira, pregrupira 1.
brigadu, uvesti s pravca Ljubova, i uvesti je dolje, odnosno preko Debelog brda, i
prema Lapcu, tako da zatvorimo taj pravac, a snage 5. korpusa Armije BiH, onda
bi se zajedno spojili sa snagama i zbornog podrucja, i odsjecali bi taj dio. S tim da
onda moramo blokirati Korenicu.
Strana 103
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Predsjednik: Da, da, to i se cini tako, Da, ta?

Dr Miroslav Tudman: U tom slucaju ako ovo bude izvedeno u roku od, ne znam,
48 sati, nece ovi imati vremena da se ovi izvuku vani. (Da, onda ga zatvaramo).
Da, zatvaramo ga onda. (Mijetanje glasova.) Da, onda ide malo junije od
Bihaca, tako da ostane ovaj put. A, ovaj ovdje, imaju vremena da se izvuce. (Ako
idemo uv ecu dubinu...)
Davor Domazet: General Gotovina ide istocni smjer, izbija ovdje, mi zauzimao
Velebit i Gracac stavljamo pod nadzor i kmunikaciju, a ovdje ostavljamo prostor.
Ne treba bitno mijenjati korekciju plana, samo neki pravac, a ovdje presjecamo,
ovo sjeverno i juno od Plitvica i stvarmao uvjete da oslobodimo Slunj kao
koridor, kao takav, tako da ce 5. korpus se moci usmjeriti u jednom i drugom
pravcu. Mislim da neke velike korekcije sada nisu potrebite, samo priprema
zavrna dva, tri dana.
Mladen Markac: Gospodine predsjednice, da se ukljucim, moja zadaca u ovom
planu na mikrorazini vezano za gospodina Norca-mi krecemno sa Velebita - ovdje
je Sv. Rok i tu je cesta Obrovac - sputamo se sa Velebita (ovo plavo) i imamo
zadacu da dodemo, blokiramo Gracac i oslobodimo...
Predsjednik: S tim kad i kae da blokira Gracac imaj na umu da moe biti
takva situacija, panika u Gracacu da ude i to prije ude, da javi da si uao u
Gracac i svi vi koji cete biti, jer ce to djelovati psiholoki u takvim situacijama,
psiholoki utjecaj pada pojedinih mjesta je veci negoli da dva dana tuce sa
topovima, granatama itd.
Mladen Markac: U naem operativnom planu je bila 7. brigada - mi smo trebali
stvoriti povoljne uvjete za daljnje uvodenje, s tim da u isto vrijeme Hrvatska
vojska ide prema Obrovcu i na Mukovce. Znaci, u isto vrijeme se to odraduje i
stvara prostor. Medutim, ovim sada to iznosi gospodin Norac, znaci nije
promjena zadace...
Predsjednik: kad podete ovdje, oni ce Obrovac sami napustiti.
Mladen Markac: Nema promjene zadace, s tim da gospodin Norac ide gore.
Znaci, njih stavljamo ovdje u dep i odatle moemo krenuti prema Norcu, a Norac
krenuti prema Lapcu i prakticki smo ovaj citav prostor iselili. Ovo se sve uklapa i
prakticki to dobiva s ovim planom koji je gospodin Gotovina predloio, prakticki
se citavo to podrucje stavlja pod...
Predsjednik: Shvatite gospodo, da je situacija u njihovim redovima takva, pa oni
su napustili Glamoc, Ante, koliko, dva dana prije nego to smo mi uli, i samo
Grahovo, a kakva ce tu situacija biti nakon tih pobjeda Hrvatske i jo su glupi pa
govore kako Hrvatsku vojsku vode americki generali i NATO-ovi avioni. To je
jedna opca psihoza demoralizacije. Samo mi ne smijemo dopustiti greku da nas
negdje, razumijete, nanesu neke nepotrebne gubitke.
Zvonimir Cervenko: Gospodine predsjednice, mi kod Ante Gotovine moramo se
cuvati, mi ne smijemo doivjeti nikakav poraz ovdje. Ovo to oni namjeravaju, to
ni pod kakvu cijenu...
Predsjednik: Momentalno oni nemaju nikakvih snaga...
Davor Domazet: to vie cekamo, ... I to sam rekao u svom izlaganju, ove
snage to su oni pripremali, rekao sam da ne mogu u najpovoljnijim uvjetima sve
Strana 104
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
da angairaju, ne mogu 4 do 5 dana. Prema tome, mi dva dana imamo pripremu,

tri dana smo ispred njih.
Dr Miroslav Tudman: Ovo je realno za ocekivati kad se ovo ocisti, pa kada se
izvuku snage onda se oni mogu pripremiti nakon deset dana. Za to vrijeme mi
cemo ovo sve ocistiti.
Predsjednik: Treba nam umjesto utorka cetvrtak... (Glasovi: U cetvrtak ujutro)
Ali dotle bi trebalo, molim vas lijepo, da nam daju povoda, da provociraju.
Zvonimir Cervenko: Jedino da Markaca zaduimo za to.
Mladen Markac: ... i optuimo ih da su nas napali diverzantski da imaju namjeru
ici prema Maslenici, da imaju namjeru ici preko Velebita na prometnicu od
Karlobaga prema Starigradu, ele to presjeci i zato smo morali intervenirati.
Davor Domazet: Mislim da bi bilo najbolje - na sljedeci nacin: da zrakoplovnu
Udbinu - oni koriste, napravimo jednu eksploziju da su zrakoplovstvom udarili i
tako maskiramo sve nae pravce, a nama se otvara...
Predsjednik: I ovdje da vre protunapad na Grahovo, nai su odbacili i idu
naprijed. Treba isto tako gore na sjeveru u odnosu na Kostajnicu...
Vladimir Zagorec: Mi bi njima predsjednice, morali otvoriti dep, ali oni kad pocnu
bjeati oni ce morati negdje bjeati, prema Kninu nece, prema Kostajnici,
moramo otvoriti negdje dep gdje ce oni pobjeci - Dvor na Uni.
Ante Gotovina: Bio im je patrijarh, odrao je molitvu, liturgiju Dvor na Uni i iao
je u Knin - promijenio je - trebao je ici na Banovinu, ali je promijenio, otiao je u
Knin.
Predsjednik: Je li istina da je Arkan s njime?
Ante Gotovina: Da, oni ga cuvaju gospodine predsjednice.
Zvonimir Cervenko: Ja bih molio predsjednika da preciziramo ako oni pocnu
granatirati Osijek, da li tamo to uciniti gospodine predsjednice?
Predsjednik: Ponovno ponavljam, ne smijemo se dati isprovocirati da mi damo
povoda Jugoslaviji da stupi u rat, razumijete?
Vladimir Zagorec: To bi bio povod da mi dolje krenemo.
Predjednik: Mi nismo kadri, bilo bi glupo da idemo istovremeno na istocnu
Slavoniju i na Baranju, tu bismo izgubili podrku onih prijatelja koji nas
podravaju suzdrano. Ako tuku Osijek, oni ce se iskompromitirati politicki pred
svijetom, a to bismo mi mogli tuci, neko selo?
Zvonimir Cervenko: Nemamo adekvatnog cilja.
Ante Gotovina: Jedino Beli Manastir, nita vie. ni priblino drugo.
Predsjednik: To jedino ako moemo udariti po nekoj bateriji, ne nita drugo.
Gospodo, znate ta odluka da idemo ima i svoje politicke i gospodarske financijske
i druge strane. Znaci, ona ns kota izravno, a mobilizacija i sve to skupa,
neizravno, a to takoder izravno, vjerojatno da nece samo biti povecanja turizma
negoli ce i ovi koji su tu otici. Ali, to je razlog da ne moemo ceprkati. Znaci,
Strana 105
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
idemo da onda rijeimo jug i sjever, razumijete. Prema tome sljedece godine
cemo imati Hrvatsku i turizam, a isto tak oslobadamo snage da krojimo granice
Hrvatske u Bosni, razgranicenje. Prema tome, to to sada odluke koje donosimo i
provedba tih odluka je od golemog povijesnog znacenja.
Zvonimir Cervenko: Jo jednu stvar gospodine predsjednice, ako dozvolite, ja
bih volio da gospodin Zagorec ovdje jasno kae da li on u stanju logisticki
podrati nas sa svim sredstvima koje mi traimo. Ja znam koliko cega imamo, ali
to je jako bitno.
Vladimir Zagorec: Logisticki mi moemo podrati jedan dio - popis ima medutim, utroak streljiva koji je bio na Glamocu i Bosanskom Grahovu je
relativno velik. Mene sada samo zanima i ja molim sve zapovjednike da se obrati
panja na utroeno streljivo u ovim operacijama. Mi u pricuvi imamo za nekih 5
dana, medutim, treba obratiti panju na topnitvo, recimo koristi se 100 mm za
tenkove, T-55, puno vie nego 130 ili 122 za topove.
Ante Gotovina: Da, ova je operacija bila najvie izraena tenkovska borba.
Vladimir Zagorec: Da, tu se tenk moda koristio vie kao top, jer ovog streljiva
topnickog ima.
Ante Gotovina: Jer to je tako brdovito zemljite, da topovi 130 i 122, raketnim
sustavom dolazi manje do izraaja jer nisu to visoravni nego vie tenkovska
borba, znaci brz prodor.
Vladimir Zagorec: Za par dana je 3,4 tisuce granata, 100 mm ispucano.
Predsjednik: Gospodo, ja sam pred svima vama, a posebno pred nekim tu
generalima govorio da u citavom tom svom ratu zaista troimo streljiva kao da
smo Rusi ili Amerikanci. Prema tome, tu se vie sluiti sa manjim jedinicama,
diverzantskim djelovanjem i sa iznenadnocu, udarom manjih snaga, pjeackih,
pa i ovim helikopterskim, odnosno vrtoletnim, desantima tamo gdje se ne
ocekuje, ali se moe postici daleko veci ucinak negoli - jasno je, a kad bismo imali
dovoljno onda bi i ja bio za to da najprije sve unitimo sa granatiranjem, pa da
onda krenemo.
Vladimir Zagorec: Gospodine predsjednice, ja garantiram da cemo imati sve,
odnosno imamo opskrbljeno sve, samo jo jednom molim sve da smanje, da se
ide puno realnije. Nepopularno je, ja ba ne dajem sve prema zahtjevima, a jer
ako se da onda se i potroi, znaci, idem onako...
Predsjednik: Ali povei medusobno i prosudba da tamo gdje treba dati, treba
dati, a svi vi, znaci, ne razbacivati nego tediti. to se nas tice i sada Granic ide
na sastanak sa Velajatijem itd, pokuati cemo isto tako to rijeiti.
Davor Domazet: Gospodin ministar zna taj prostor i tu su bunkeri bili tako
utvrdeni da smo mi slali pjeadiju, a ili smo frontalno tenkovskim udarom, imali
bismo stotine mrtvih...
Ante Gotovina: Avione sputamo, to nae, to muslimanske, uzimamo,
medutim, ja bih vas molio, od onog sastanka, mi nismo dobili ni jednog centra.
Sve ovo u zadnjih est mjeseci, ministar jako dobro zna, ilo na rijec, od onih
raketa S-300 pa nadalje.
Predsjednik: Kapar dati ce mi predsjednika Vlade kad zavrimo razgovor.
Strana 106
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Ante Gotovina: Ja sam vam zadnji puta rekao dug je 70 milijuna dolara bio
zadnji puta, sada je vec malo veci. Nije problem, ali barem neto da damo.
Predsjednik: Jasan je problem. (Upadica: Drugih problema nece biti) Jo malo u
smislu promidbe. Dajte ova dva dana - mislim da bi trebalo ici ovako - afimirati
nau pobjedu, mislim da u promidbenom smislu nismo dovoljno dobro iskoristili,
cuo sam, znaci, govorilo se o 200, 250 mrtvih, to je ponovio i ovaj oric, a Ante
Gotovina mi kae da su imali 317, prema tome, dajte radi podizanja morala u
redovima Knina, javite i objavite to, 300, 350, pokaite ta tri tenka koja ste
zarobili i koja su u uporabi.
Davor Domazet: Sama grahovacka brigada priznaje 400 van stroja, sada to
mrtvih i to ranjenih... (Upadica: I topnicki divizion zarobljenih)
Predsjednik: To treba kazati.
Davor Domazet: Mi smo ekipirali trecu brigadu HVO sa topnitvom koje je
zarobljeno.
Predsjednik: To dajte radi poboljanja klime u naim redovima, a razumije se i
njihovim, i u svjet. Gledajte, taj svijet, cak i nai prijatelji, oni su sve to - naih
akcija, robovali nekoj ideji da su Srbi toliko nadmocni da smo mi bespomocni i od
Maslenice pa nadalje, otkaza UNPROFOR-a, stalno su me upozoravali doivjeti
cete poraz itd. Sada smo ih malo uvjerili, ali dajte te podatke - tenkove, te
topnicke baterije, gubici, znaci, od danas, sutra, prekostura stlano to ponavljati
na televiziji, na radiju i ovo da oni napadaju, da pokuavaju to napadima, da je
ovo samo manevar njihovo izvlacenje, da nisu napustili podrucja koja su osvojili u
Bihacu itd.
Dr Miroslav Tudman: Da li ovdje da se na radiju prenosi poruka koji su im
putevi otvoreni za izvlacenje?
Predsjednik: Da, to bi trebalo reci - ne da su im otvoreni, negoli da je opaeno
da se civili izvlace tim i tim putevima.
Dr Miroslav Tudman: Da li to moemo negdje na pocetku akcije reci. Da li
moemo objaviti da im se da do znanja da se tu izvlace civilima?
Predsjednik: Da, reci da polaze sa civilnim automobilima, kolima itd.
Dr Miroslav Tudman: Ali ce zatvoriti neke putove, pa da im kae u kom
smjeru da ide da imamo to manje poslova.
Predsjednik: Gdje je taj prijelaz? (Dr. M. Tudman: Kod Srba.)
Dr Miroslav Tudman: Evo, ovdje na auto-karti je jo lake vidjeti. To je Kulen
Vakuf, Srb, dobro sam rekao.
Predsjednik: Ima dalje put?
Ante Gotovina: Ima, izide na Bosanski Petrovac, prema Drvaru, ovdje, vidite.
Dr Miroslav Tudman: Treba reci da nije moguce proci sa tenkovima i topovima.
Predsjednik: Ima li neto nacelno jo razjasniti?
Gojko uak: Imam ja pitanje. Gotovina-Markac, vremenski koliko do spajanja
Strana 107
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
vas dvojice?
Ante Gotovina: Poslije mene je potrebno cetiri dana sa dvije strane.
Mladen Markac: 8 do 9 dana sve skupa, ako general Gotovina ima cetiri dana
rada, znaci da se spusti, da napravi ovu operaciju, mi smo predvidjeli 4 dana da
bi doli ispred Gracaca.
Predsjednik: To nije osam dana, nego treba istovremeno poci, pa znaci za cetiri
dana.
Mladen Markac: Pitanje je kilometrae gospodine predsjednice: Mi sve radimo
na nogu, pjeatvo je na cesti, nema komunikacije. (Predsjednik: Kolika je to
kilometraa) 18 km od sadanjeg poloaja do Gracaca.
Predsjednik: Ne trebate za 18 km cetiri dana.
Mladen Markac: To je konfiguracija tla, to se ide pjeice. Do granice ima isto
toliko.
Ante Gotovina: Mi smo skratili s ove strane, i ja sam tocno na 20 km od Otrica.
Gojko uak: Da li se ti srece s njim u Gracacu?
Ante Gotovina: Ne, u Otricu.
Gojko uak: Zato pitam.
Ante Gotovina: Ali ne treba on mene docekati u Otricu. Kad sam izbio u Otric ja
sam prekinuo komunikaciju fizicki. Ja neovisno o tome radim. Kada on prekine,
prekinuo je sve komunikacije, nema vie nita, a mi smo izbili u Gracac, uli smo
u Gracac. Ne treba se spajati. Ovo je Otric, on u Gracac i stvar je rijeena, to je
cilj operacije. Oni ne trebaju ici unutra u ovaj prostor, tako da se operacija
odvija...
Predsjednik: Ti izbija na Otric i ovdje se sputa na lijvoj strani i vidi kakva je
situacija u Kninu, pomoc razaranjem jednog dijela i po mogucnosti uci.
Mladen Markac: Gospodine predsjednice, cim mi osvojimo Celavac kao centar
veze i prakticki mozak tog dijela oni su gotovi sa sistemom veza i prakticno to ce
biti totalno rasulo.
Zvonimir Cervenko: Gospodine predsjednice, ja bih molio - Domazet, dajte mi
objasnite kako ce se ovi centri veze, kojim redom, kojim fazama?
Davor Domazet: U prvom udaru, to bi bio pocetak operacije, ide se na
zapovjedno mjesto 18. brigade u Bunicu to stvara uvjete... njihovog sustava i
omogucava snagama - izbije se na Ljubovo i stavi pod nadzor. I drugo, u istom
tom udaru Celavac, Celavac idemo s razloga to mu ostavimo samo dio veza
izmedu Knina i preko Petrove gore da ih mi sluamo, to zrakoplovom idemo.
(Upadica: Misli sa Plomina kad govori o Kninu?) Iz Plomina na Pljeivicu i
ostavljamo da mi sluamo to sa operativno strateke veze, a unitavanje Celavca,
skidamo mu sve operativne i takticke veze na prostoru VII. i XV. korpusa. Nakon
toga kada krene operacija sjevernog dijela, idemo na Petrovu goru, ostavljamo
Zrinsku goru isto tako da samo taj jedan dio veza sluamo i na kraju zavrava se
sa Zrinskom gorom.
Strana 108
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Predsjednik: to je sa tim njihovim pokretnim s kojima mogu eventualno rampama... (Upadica: Mislite na protuzracne...)
Predsjednik: Zemlja-zemlja.
Ante Gotovina: Oni ne mogu, imaju ureden poloaj u Maji (?) i normalno sa
Arkanom mogu sa prostora - znamo te pozicije, tako da cemo to topnitvom
pokuati neutralizirati a ako osjetimo u eletkronickom izvidanju da se oni nalaze u
pokretu, onda cemo zrakoplovstvom ici izravno na njih.
Predsjednik: To mislim, da ne zaboravite.
Ante Gotovina: Ne, to smo planirali.
Predsjednik: U citavoj ovoj operaciji, sluajte, gdje moramo ici na prekidanje
veza izmedu njih i zauzimanje kljucnih poloaja jako bi rado vidio neki vrtoletni
desant na nekakve takve tocke koje su vane, a gdje nemaju velike snage. Nisam
cuo ni jedan, imate li?
Ante Gotovina: Imamo po planu, jer ako gledate ovu kartu ovdje, vi ne moete
probijati nego tek drugi dan oklop, znaci poslije 24 prva sata ne moete, tu
ininjerija radi, ali ubacivanje grupa sa helikopterskim desantom, sa
prizemljenjem mi zauzimamo ove glavne vrhove i tu im omogucavamo prodor
inenjerije i iza innjerije protuoklopne snage. Ja imam tu samo 24 sata da
probijem put i da spojim ta dva puta - da izbijem direktno sa cestom na Otric.
Znaci, prvih 24 sata sluimo se samo pjeadijom, topnickim udarom i
desantiranjem u prostorima. Tu na ovoj karti to moete vidjeti, to je ovaj greben.
Poslije kada smo oslobodili snage onda moemo i desantirati unutar Ravnih
Kotara, kada smo izbili na Otric sa ostalim snagama se pribliimo njemu junije.
Predsjednik: Moda se spusti na kninsku tvrdavu da zatiti UNCRO tamo.
Dr Miroslav Tudman: Nema toliko helikoptera.
Predsjednik: to vie smjelosti razumijete, to vie uspjeha.
Dr Miroslav Tudman: Onda moe 20 ljudi stati u helikopter.
Ante Gotovina: Imamo Herkulesa u epurinama.
Dr Miroslav Tudman: Ja da ti dodam Cesnu kao vodica.
Predsjednik: Dajte jasno ovih dva dana pregrupirajte ali i odmorite vojsku dan
prije toga.
Gojko uak: Gospodine predsjednice, mi smo sagledali to bi mi napravili, a
sada ostaje ono to ako? Prvo, to ako oni bombardiraju Osijek i Vinkovce, a
pocinju izbjeglice kretati prema Zagrebu. Znaci treba stoer Vlade postojati koji
ce taj prihvat organizirati. To moramo unaprijed vidjeti.
Predsjednik: Sazovi sa predsjednikom Vlade znaci jedan ui stoer sa to. Sa
vojnog gledita zadaca samo udar po njihovim bitnicima.
Gojko uak: To znamo, ali govorim ako oni pocnu granatiranje, mi cemo imati i
do sto tisuca moda izbjeglica. Panika se moe stvoriti, oni ga mogu tako
granatirati da stampedo nastane preko noci. Sada, kako se tu postaviti, tu
moramo biti mi organizirani da ne izazovemo mi paniku ovdje, onda su oni
Strana 109
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
napravili protuefekat. To je jedno.

Predsjednik: I zaustaviti ih na podrucju akovica, ne dopustiti da idu dalje.
Gojko uak: Drugo, mi moramo dati zapovjednicima jasno na terenu gospodine
predsjednice to ako UNCRO pocne djelovati, to nije iskljuceno. Ja sam sinoc,
Kanadani, onako kako se ponaaju to bi mogli uciniti. Bit ce takvih stvari. Mi
moramo dati ciste naputke njima. To je jedno. Drugo, ja sam mislio predsjednice,
to je jedan stoer. Drugi stoer je odnos sa UNCROM netko tk oje stalna kontakt
osoba, a uvezi je s nama i da s njima to rjeava, da dobijemo naputke, jer ce se
stvari odvijati prebrzo da bi se onda mogli traiti okolo i sazivati. To je drugi
problem koji se meni pojavljuje. I trece, gospodine predsjednice, ja nisam
siguran, Ante ti si rekao da ova akcija ide u redu, s time da dobiju dvije brigade
od Armije BiH da krenu prema gore.
Ante Gotovina: Bilo bi dobro kada bi...
Gojko uak: To je nerealno za ocekivati, kada bi imali, nece ih dobiti za dva
dana, mogao bih ih dobiti za dva tjedna i to to bi dobio. To je jedno. Drugo,
njihovo vozilo prema Kulen Vakufu, nije realno da ce oni to napraviti, jer bi onda
Abdic koristio priliku i on moe malo osloboditi toliko da provocira, ali nita drugo
da napravi.
Predsjednik: Abdicu treba prenijeti moju poruku, ne da samo sotane neutralan,
nego li da suraduje sa hrvatskim snagama.
Gojko uak: Ali ne zapovijeda Abdic jedinicama, nego Srbi predsjednice. I onda
dok Abdic te probleme rijei...
Predsjednik: Neka se Abdic znaci tih Srba rjeava.
Ante Gotovina: Gospodine predsjednice, cetiri dana, znaci dva dana poslije
pocetka operacije, dvije brigade muslimanske mi smo uvijek dobili ako bude tako.
Gojko uak: Cekaj malo, ne idemo mi u akciju Ante ako, to ako, je dobro dolo,
ali mi moramo znati tocno to smo u stanju napraviti.
Ante Gotovina: Vi ste primijetili da ja strelicu nisam ni stavio prema Kulen
Vakufu, nego sam reka oda bi to bio moj zahtjev.
Gojko uak: Cekam lao, ali znaci li to da oni mogu tebe vezati protunapadom
tako da ti ne moe ici u napad.
Ante Gotovina: Ne, nego cu morati osloboditi jedan dio snaga za bocnu zatitu.
Predsjednik: Ne mogu vezati, ne mogu, nemaju oni te snage da veu sve snage,
to je sasvim sigurno. Pitanje je, ukoliko moe on ofenzivno djelovati prema
zapadu, ovisno o tome da li ce dobiti, ali to mora s manjim snagama rijeiti.
Ante Gotovina: Bilo bi idealno kada bi 4. korpus krenuo prema Kulen Vakufu i
kada bismo dvije brigade uputili u pravcu Kulen Vakufa, to bi bilo idealno.
Dr Miroslav Tudman: Tu treba racunati ako se ovo pomice za dva dana, znaci
ovi ce onda imati jedno cetiri, pet dana od zavretka operacije, imat ce vremena
da prebace ove snage i tamo ce trpiti napad. To im je jedina ansa da oslabe
pritisak na Knin. Prema tome, trebat ce utvrditi, tu ce biti pritisak i treba s time
racunati.
Strana 110
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Gojko uak: Trece, predsjednice, samo da jo zavrim. Moemo li mi imati

vau suglasnost, ali s time da onda idemo i u rizike ako izgubimo. Ja mislim da bi
to psiholoki imalo efekat na njih da mi, nakon prvog dana operacije po
Benkovcu, Obrovcu riskiramo baciti letke s necim to bi moglo i nastradati, ali da
znademo onda unaprijed da je to neto to smo riskirali, ali ih pozvati u vae ime,
kakav god letak napraviti, nakon prvog dana operacije, u njemu kazati putove
kojima se mogu izvlaciti, napraviti tako da izazove ovakva pomutnja kakva je jo
duplo veca. Ali onda treba riskirati, i naci ljude, a ja vjerujem da ih ima koji ce
riskirati to napraviti.
Predsjednik: Jedan letak ovako, znaci opce rasulo, pobjeda Hrvatske vojske uz
podrku svijeta itd. Srbi vi se vec povlacite preko itd., a mi vas pozivamo da se
ne trebate povlaciti, mi vam jamcimo... Znaci, na taj nacin im dati put, a jamciti
toboe gradanska prava itd.
Dr Miroslav Tudman: Ako mogu reci, ovo se pokazuje ipak da oni sluaju vie
radio i televiziju nego letke. Bolje je ici preko radija i televizije...
Predsjednik: Preko radija i televizije, ali i s letkom.
Gojko uak: Ici s letkom, ali ga baciti medu njih. Sam njegov osjecaj da si ti
uspio, biti nad njime, baciti mu ga, to je neto izazvalo.
Predsjednik: Slaem se, to isto tako dokazuje nau snagu. Dobro, ici cemo s
time.
Gojko uak: Jo jedno gospodine predsjednice, u tom slucaju mi bi trebali ili
nekoga od vaeg ureda, da ovaj stoer ponovno da uspostavimo za promidbu. Mi
smo taj stoer uspostavili u Posuju, ali sada se to vraca u Zagreb dana, trebamo
nekoga iz vaeg ureda koji ce biti kontakt osoba. Je li Rajakovicka, ona treba biti
u Zagrebu na licu mjesta, da to funkcionira kao i zadnji puta.
Predsjednik: To je sada ovo pitanje, ovo to si kazao i za UNCRO, to znaci
arinica. to se mene tice, da li je sigurnije koordinirati, upravljati iz Brijuna ili iz
Zagreba.
Gojko uak: Psiholoki bi bilo jako loe da koordinirate odavde predsjednice
zbog puka. To bi bila pozicija, mnogi bi to iskoristili na jedan nacin, zna vojska,
gine, a vi... u tom kontekstu je tako. S druge strane opet, znajuci vau
neopreznost, moda je bolje stajati ovdje nego u Zagrebu. To moemo dogovoriti,
ali iz Zagreba da koordinirate akcijom. Mislim da je to bolje.
Predsjednik: Apsolutno politicki to je bolje.
Gojko uak: To je jedno, drugo bit ce i ambasadora predsjednice, Galbraith i
svi koji ce biti tamo...
Predsjednik: Oni ce dignuti rep.
Gojko uak: Oni su svoje obavili, oni ce ostati. Kada to sve uzmemo u obzir
gospodine predsjednice moja prosudba je da prije petka mi ne moemo krenuti.
Zvonimir Cervenko: Gospodine predsjednice, ja se ponovno vracam na ono da
mi iz postojecih naih planova koji su razradeni, koji su jasni, pripreme su
izvrene, da kao za cilj, prva faza toga plana i onda u toj fazi da se vidi to dalje.
Strana 111
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Predsjednik: Nita, to dalje.

Gojko uak: Nema prve faze, nego idemo.
Zvonimir Cervenko: Idemo do kraja, molim, to ce biti ona prekretnica.
Gojko uak: Ako psiholoki ide s pravom fazom, onda stane...
Zvonimir Cervenko: Ne, necemo zaustavljati, niste me razumjeli gospodine
ministre.
Gojko uak: Predsjednice, ja isto predlaem koliko je kod Markac sposoban njih
nagovoriti na provokacije, njega oni po Velebitu mogu negdje gadati, to nam nece
biti neko pokrice. Norac skupa s njime bi trebao isprovocirati da moda i po
Gospicu ili necemu lupnu dvije granate. Mislim, treba po naseljenom mjestu,
tamo gdje je Markac to je pod Velebitom, mogu lupati cijeli dan. Svi su unutra, i
Norac je unutra, i Markac je unutra.
Predsjednik: Ne mora ulaziti...
Gojko uak: Ali on isto ima pravac, nisu oni ludi predsjednice, tehnika je otila
daleko. UNPROFOR snima pravac ne znamo da li ce ih pustiti.
Predsjednik: Dobro, neka on snima, kada mi zavrimo u cetiri, pet dana.
Gojko uak: Dobro, ali zato bi, kada imamo pravi nacin izvodenja toga.
Norac: ... izvriti sa minobacacem ili tijekom noci ili tijekom dana taj prostor,
paliti nekoliko projektila.
Gojko uak: I zadnje gospodine predsjednice, ako bi bio arinic, koji vec je u
kontaktu sa ovim glavnim zapovjednikom tu, oni bi ipak na svojoj razini svaki
trebali uspostaviti neki kontakt da kau ovima koliko vremena treba unapirjed da
to daju.
Mladen Markac: ... nisu na vrijeme oni htjeli dati, ovaj puta bi im trebalo dati
samo sat vremena, samo da se sakriju.
Gojko uak: Jer, tamo smo imali razumijevanja, tamo je bio Argentinac, ja sam
mu dao dva, aon je reagirao za jedan. Tako bih ja i ovdje predsjednice da
dademo, da Hrvoje da ili tko vce je ovome glavnome dva, a oni daju jedan.
Predsjednik: Onda cemo gospodo ovako, u cetvrtak cu ja doci u Zagreb, reci cu
i arinicu, bit cemo u Zagrebu, pregovori ce se voditi u enevi u cetvrtak, a vi
dotle sve pripremite. Odnosno nocas samo moete javiti, a onda sutra ili
prekosutra... (Upadica: Provokacije sutra i prekosutra) Da.
Gojko uak: I za petak, ja mislim da bi Gotovina toga trebao biti nasvjesniji, da
i Gardijski zdrug i svi oni koji trebaju ici, svi su oni na odmoru vec.
Predsjednik: to da li?
Gojko uak: Putati ih kuci, mislim da ne. Moemo ih dva dana smjestiti da se
odmore, to nije problem.
Miljenko Crnjac: Ja imam prijedlog za drugi dan predsjednice, ne znamo kada
ce biti akcija, ali da zapojednici Zbornog podrucja dodu u Glavni stoer da
Strana 112
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
dogovorimo akciju po vremenu i u prostoru. To bi morali dogovoriti i da mi to

znademo.
Predsjednik: Cekajte, danas je ponedjeljak, a vi se nadite u srijedu.
Mladen Markac: To cemo mi organizirati.
Predsjednik: Ali u srijedu, to se moete sada odmah dogovoriti, u srijedu u
Glavnom stoeru i u koliko sati.
Gojko uak: Imaju veze, ne moraju se sada dogovoriti.
Predsjednik: Bolje je sada to dogovoriti, nego po vezama.
Zvonimir Cervenko: Gospodine predsjednice, mi imamo operativni tim koji zna
to radi. Prema tome, Crnjac, mi bismo vas pozvali i bez da ste ovo sada rekli.
Predsjednik: Znam, ali je dobro da se nadete ponovno zajedno radi osobnog
uskladivanja. Kinkel obecava da ce nas Njemacka podravati, ali da ih
obavijestimo unaprijed o tome. Bit ce problem glavni sa tim UNCRO-vcima, sa
japanskim bubama. Njihov je prijedlog, Akashi je raspravljao s njima pet sati, da
bi onda podnio prijedloge da ce oni UNCRO stati prema Bihacu da nas sprijeci i da
ce staviti promatrace na Dinaru.
Gojko uak: Ali oni se uvrede predsjednice, on govori na grnaice Bihaca i
srpske krajine, nema Hrvatske u sporazumu. Ja u enevu iao ne bih.
Predsjednik: Cekaj, idem u enevu zato da prikrijem ovo, a ne da tamo
razgovaram. Necu poslati ministra, nego cu poslati pomocnika ministra unutarnjih
poslova. To je u cetvrtak. Prema tome, da prikrijem ovo to spremamo za dan
poslije. Tako da mi suzbijemo bilo kakv argument u tom i takvom svijetu da mi
nismo eljeli razgovarati, nego smo eljeli samo ono to... Znaci, poduzet ce Rusi
u Ujedinjenim narodima sve moguce da se utjece na Zagreb da se Zagreb
suzdri. Da hrvatska ofenziva, prije svega da hrvatski Srbi odustanu od ofenzive
na Bihac. Rusi su isto protiv akcije bosanskih Srba, da bi to kompliciralo i vodilo
ne samo diplomatskom nego i... Znaci, vi se sastajete u srijedu, kada, u koliko
sati?
Zvonimir Cervenko: To cemo razrijeiti.
Predsjednik: Kada cete, dogovorite se sada.
Zvonimir Cervenko: Gospodine predsjednice vidimo koje probleme imamo, ja
njih lako o tome obavijestim gospodine predsjednice. Mi se sastajemo gotovo
svaki dan.
Predsjednik: Druga je stvar vi u Stoeru, ali sa zapovjednicima da se sastanete.
Zvonimir Cervenko: Dobro, znaci u srijedu u 16.00 sati.
Predsjednik: Znaci u duhu ovoga to smo sada razgovarali, nacelno usuglasiti se
na tome. Kaem da je bolje da se sada dogovorite. (Upadica: Srijeda, 10 sati
ujutro). Svak vi za sebe napravite programe, u Stoeru cjelovite ujednaciti, i
onda, ne samo po danima, nego po satima usuglasite kako ce stvari ici. Pola sata
cete ostati na rucku i onda moete otici.
Kraj
Strana 113
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
2.
ZLOCINI U "OLUJI"
Izmedju 5 sati ujutro 4. avgusta i 18 sati 7. avgusta 1995. operacijom nazvanom
"Oluja", 150.000 hrvatskih vojnika zaposeda teritoriju tzv. Republike Srpske
Krajine i "cisti" teritoriju od naroda koji je tu ziveo pet vjekova. Mediji cjelog
svjeta pratili su nekoliko dana ove dramaticne, krvave i po srpski narod tragicne
dogadjaje, a onda je nastala - tisina. Djakomo Skoti, poznati italijanski publicista
iz Rijeke, nije hteo da cuti.Vodio je dnevnik o ovim dogadjajima "da bi sacuvao
sjecanje na zlocine koji su precutani, ili za koje se nije znalo, cija pozornica su
bile teritorije na koje nisu bili usmereni medjunarodni reflektori". Njegovo
svedocanstvo, koje je izazvalo bjes hrvatskih nacionalista i koljaca, postalo je
zvanican dokument Haskog tribunala.
Pocetak pakla
Iz jednog izvestaja Misije OUN u Hrvatskoj prevodim i sastavljam hronoloskim
redom dokumente koji se odnose na niz povreda ljudskih prava koje je pocinila
hrvatska vojska tokom operacije ponovnog osvajanja Krajine (4-8. avgusta) i
narednih dana.
5. avgust 95.
U tek okupiranom Kninu, prilikom prenosenja u bolnicu, tela nekoliko srpskih
vojnika ubijenih u borbi izvadjena su iz plasticnih vreca i osakacena.
Jedan hrvatski odred otvara vatru na osmatracko mesto ceskog bataljona
UNCRO: pet plavih slemova je ranjeno. Njihova evakuacija je sprecena, zbog
cega dva vojnika OUN umiru od gubitka krvi. Hrvatske snage bombarduju iz
bacaca kolonu srpskih civila u bekstvu na putu izmedju Gline i Dvora. Za tri
minuta eksplodira sest granata koje ubijaju cetiri osobe i ranjavaju deset.
6. avgust 95.
Sedamnaest plavih slemova (sedam Indonezana, pet Danaca, tri Jordanca i tri
Ukrajinca iz glavnog staba UNCRO ) uzeti su kao taoci od strane srpske vojske u
Topuskom. Hrvatski vojnici iz brigade "Puma" pocinju sa pljackom u Kninu. Na
putu Drnis-Knin Plavi slemovi nailaze na leseve cetvorice iskasapljenih civila. U
Korenici hrvatski vojnici ulaze u sediste ceskog bataljona i silom odvode dvojicu
mladica srpskih civila koji su dobili azil.
U Gracacu hrvatske trupe pocinju da pljackaju stanove: sve kuce su delimicno
razorene, pet ih je potpuno demolirano, sest je zapaljeno. Zapaljena je i zgrada u
kojoj su kancelarije i stanovi vojnih posmatraca OUN.
Jedna kuca u Kninu, u blizini kasarni, dignuta je u vazduh. Cetiri kuce u centr
grada su zapaljene. Hrvatski vojnici su opljackali jednu kucu udaljenu 50 metara
od Plavih slemova. U Vrbniku se registruju eksplozije i pozari: celo selo je u
plamenu. U Rastevicu jedan hrvatski vojnik pljacka kucu ispred logora kanadskog
bataljona.
7. avgust 95.
U Dvoru, naoruzani ljudi u uniformi (Hrvati i bosanski Muslimani) masakriraju
devetoricu hendikepiranih Srba.
U mesto Ceranje Donje usle su hrvatske trupe: opljackane su sve kuce, pet ih je
zapaljeno. Zapaljena je jedna kuca u Miranju, zapaljene su dve kuce u Dagodnji.
Strana 114
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
U Kninu su spaljene druge dve kuce; u toku je pljacka svih stanova. Pored toga
sto prisvajaju vredne predmete koje nadju, vojnici kradu veliki deo civilnih
automobila koji stoje po ulicama, ukljucujuci one koji se nalaze ispred sedista
OUN (PHAO). Opljackano je i posmatracko mesto Sc-43-Gd koje pripada UNCRO.
U Gracacu je opljackano i spaljeno sediste vojnih posmatraca OUN. U istom
mestu hrvatska policija je pokupila i natovarila u velika automobilska vozila stoku
srpskih seljaka. Hrvatska policija je napala Plave slemove kenijskog bataljona,
pokusavajuci da ih razoruza i odvuce u Sibenik. Posle pregovora, pusteni su na
slobodu.
8. avgust '95.
U Slunju je zapaljeno sediste civilne policije OUN. Hrvatski policajci pokrali su iz
sedista svu opremu, opljackavsi uz to Biro za humanitarne i politicke poslove
OUN. U Kninu je prevodilac OUN isamaran i zapreceno mu je smrcu od strane
hrvatskih vojnika. Drugi prevodilac i dva funkcionera OUN drzani su kao
zarobljenici i zlostavljani dva sata. Tri kuce su dignute u vazduh. Stanovi
posmatraca OUN potpuno su opljackani od strane hrvatskih vojnika koji
nastavljaju da kruze gradom opijajuci se i paleci kuce. Hrvatska policija
nadgledala je pljacku kuca i stoke koju su vrsile grupe lica duz puta izmedju
Drnisa i Pakovog Sela. U Surlama i Soviljima gore kuce.
Posmatraci OUN konstatuju da je njihovo sediste u Podkonju opljackano i iz njega
odneseni svi uredjaji.
9. avgust 95.
Hrvatski civili, policajci i vojnici jurisaju na konvoj srpskih izbeglica na jugu Siska.
Trideset pet kuca u plamenu izmedju Knina i Kosova. Isto toliko je razorenih i
crnih od dima, spaljenih prethodnih dana.
Hrvatske trupe pljackaju i pale kuce u Kistanju. Na putu Knin-Drnis sest kuca u
plamenu. Sa puta se vide stubovi dima kako se dizu iz kuca rastrkanih po
poljima. Izmedju Kacme i Polace nadjen je les coveka od oko 65 godina ubijenog
sa pet hitaca u ledja, dva u zadnjicu i jednim u potiljak. Dvadeset pet minuta pre
nego sto je nadjen les, covek je vidjen ziv, kako ga pogledom kontrolise hrvatska
policija koja ga je cak fotografisala u blizini mesta na kojem je kasnije ubijen.
10. avgust 95.
Na putu Knin-Drnis 40 kuca u plamenu. Gore i polja zita. Hrvatski vojnici kruze
podrucjem u dva kamiona sa kantama benzina i sekirama. U Drnisu gori veliki
broj kuca.
U Srbu hrvatska policija pljacka kuce. U Oklaju brojne grupe hrvatskih i
bosansko-hrvatskih vojnika zauzete su pljackanjem gradica; veliki deo kuca gori.
U Kninu je jedna kolona hrvatske vojske prosla ispred sedista OUN ispaljujuci
rafale iz automatskog oruzja; jedan rafal je pogodio unutrasnjost logora
kanadskog bataljona. U Kninu hrvatski vojnici, posto su skinuli tablice sa svih
automobila koje su zatekli napustene po ulicama, prisvojili su ih i krstare u njima.
Sve prodavnice su opljackane.
10-11. avgust 95.
U toku noci zapaljene su kuce u selima Lunici, Ruzici, Djitici, Kuci, Krikici,
Treskavica, Civljane i u gradicu Donji Lapac.
Dva sela, smestena na raskrscu Plaski Otocac, opljackana su i velikim delom
razorena. Po zidovima kuca ostavili su svoju vizit kartu (natpise i simbole) vojnici
prve brigade "Tigrovi" i 119. brigade hrvatske vojske.
11. avgust 95.
U Glini su opljackane prodavnice. U Gracacu je pronadjena zena od oko 80 godina
na izdisaju. Pre dva dana ustreljena je iz puske sa male udaljenosti: jedan metak
joj je prosao kroz desni obraz a drugi se spljostio na lobanji ne probivsi je. Pomoc
joj je pruzila indonezanska medicinska ekipa.
Dva sela, smestena na raskrscu Plaski Otocac, opljackana su i velikim delom
Strana 115
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
razorena. Po zidovima kuca ostavili su svoju vizit-kartu (natpise i simbole) vojnici

prve brigade "Tigrovi" i stodevetnaeste brigade hrvatske vojske. Jedna kuca u
Grabovcu u plamenu. U Civiljanima se nastavljaju pljacke. Hrvatske trupe i
specijalne policijske snage upadaju u kuce.
U Kistanju i Dvrskoj se primecuje veliko prisustvo hrvatskih trupa. Dva gradica su
skoro potpuno u plamenu.
Vojnici hrvatske vojske i civili koji su dosli od Bihaca iz Bosne zauzeti su
pljackanjem grada Otocca. Gori nekoliko kuca duz puta iz Sinja. U Podkonju je
zapaljena jos jedna kuca.
Na potezu od Knina prema Strmici nastavlja se sa pljackanjem kuca. Nastavlja se
sa paljenjem kuca u gradu Otoccu. Nove kuce u plamenu u Kninu, Benkovcu i
Rastevicu.
U Donjem Lapcu hrvatski vojnici pretrazuju i pljackaju kuce. Razoreno je 95 odsto
grada. Kuce koje su postedjene zaposeli su oficiri hrvatske vojske i vojne policije.
12. avgust 95.
U Cetini, hrvatski vojnici naoruzani puskama i sekirama idu od kuce do kuce i
podmecu vatru. Jedan vojni posmatrac OUN uhapsen je i zadrzan dva sata u
policijskoj stanici u Vrliki. U Deringaju (84 km od Knina) primeceno je 15 pozara.
U Kninu, u jednoj kuci, ubijena su iz puske dva muskarca, od 65 i 90 godina. To
se dogodilo pre sedam dana kada su hrvatski vojnici usli u kucu i poceli da je
pljackaju. U okolini Sibenika nekoliko kuca i dalje je u plamenu.
U blizini Donjeg Lapca, vojni posmatraci OUN cuju rafal iz pravca sela Neteka,
kuda se, pre 10 minuta, uputilo nekoliko hrvatskih vojnika. Kada su stigli na
mesto, posmatraci zaticu les mladica od 25-30 godina, u civilnom odelu,
pogodjenog na vise mesta po telu, od nogu do potiljka.
Dve zgrade u plamenu na sektoru Udbine; jedna kuca u plamenu u Brocancu.
13. avgust 95.
Vojnici petog bosansko-hercegovackog armijskog korpusa i civili, vidjeni su kako
pljackaju mesto Ostojici u kotaru Gline. Opljackane stvari se prevoze u Bosnu
kamionima i kolicima.
Izmedju Gline i Zirovca primecuju se pljacke velikih razmera; unistavaju se
kamioni, traktori i automobili koje su Srbi napustili. Mnoge kuce su u plamenu. U
Vrginmostu zapaljeno je pet kuca. U dolini Benkovca dizu se deset stubova dima.
Stizu vesti o novom paljenju kuca u Kistanju i okolini. U Donjem Lapcu 60 odsto
kuca je razoreno.
14. avgust 95.
Patrole vojnih posmatraca OUN zaticu u Kistanju nekoliko civila koji podmecu
pozare po kucama. Operativne ekipe za ljudska prava javljaju da su gradici
Kistanje, Dverske i Otric potpuno obavijeni plamenom: najmanje 200 kuca gori
na ovom prostoru. U Kistanju plamen je progutao 90 odsto kuca. Kistanje, posle
podne: hrvatske civilne vlasti sa katastarskim mapama u rukama, oznacavaju
neke kuce koje su jos citave. Tri sata kasnije i ove kuce su u plamenu.
U Rudelama jedna kuca u plamenu. U M. Planciniku, dva traktora vuku isto toliko
prikolica natovarenih opljackanim stvarima. Idu u pravcu Benkovca. Operativne
ekipe za ljudska prava (HRAT) obavestavaju iz Donjeg Lapca: vidjeni su hrvatski
policajci i vojnici kako stoje oko tela jednog muskarca u civilnoj odeci. Covek je
usmrcen metkom u potiljak.
15. avgust 95.
U Dvoru je najveci deo kuca spaljen ili na drugi nacin razoren. U Zrmanji i Vrelu
nove kuce u plamenu; jedna kuca u plamenu u Vugonju; dve kuce u plamenu u
Karin Slavi; dve kuce u plamenu u Benkovcu.
U Gracacu civilna policija OUN otkriva sveze iskopane jame na groblju okrenutom
ka Velebitu. Izbrojane su 22 jame, svaka duboka 50, siroka 80 i duga 200
centimetara.
U Benkovcu, Otricu i Drnisu druge kuce u plamenu.
16. avgust 95.
U Blinji pljackaju kuce.U Gracacu, dok policajci UNCIPOL-a vrse inspekciju
Strana 116
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
pravoslavnog groblja, na njih ispaljuju pet puscanih hitaca iz pravca Velebita.

Posmatraci OUN upozoravaju na mnoge kuce u plamenu u Komalicu, Kistanju,
Bakariji, Vrhovinama, Banjeglavu i Mandicu. U Koslovcu je vidjena velika patrola
hrvatskih vojnika, koja je, kruzeci kroz mesto u civilnom kamionu, pljackala kuce.
Operativne ekipe za ljudska prava u izvidjanju duz puteva javljaju da mnoge kuce
gore u Padjenima, Jovicima, Otoccu i Drnisu. U ovim mestima videli su vojnike
hrvatske vojske.
Komanda hrvatske vojske optuzuje posmatrace OUN i jednu ekipu filmskih
snimatelja da su podmetnuli vatru u jednu kucu u Jovicima.
Televizijska ekipa WTN, akreditovana kod mirovnih snaga OUN u Hrvatskoj,
pokusala je u stvari da snimi kucu u plamenu; sedam hrvatskih vojnika uhapsili
su snimatelje, zaplenili video-kasete, ukrali 1000 nemackih maraka i ubili
psetance maskotu televizijske ekipe. Ovo se dogodilo u blizini Drnisa.
U Zagrovicu su nadjena tela cetvorice muskaraca, cija smrt je nastupila pre
nedelju dana, na sebi su imali samo gacice i majice. Ubijeni su metkom u potiljak.
17. avgust 95.
U Tusilovicu su zapaljene dve kuce. Na celom podrucju Slunja pljackaju kuce. U
centru Slunja grupe vojnika podmecu pozare po kucama. Sa osmatrackog punkta
ukrajinskog bataljona javljaju: jedan vojnik takozvane Republike Srpske ubijen je
iz puske, njegovo telo je poliveno benzinom i zapaljeno.Golubic: 20 kuca u
plamenu; druge dve u Radopolju isto toliko u Kolarini. U Kninu, u centru grada,
na 200 metara od novog sedista vojnih posmatraca OUN, podmetnut je pozar u
jednu kucu.
18. avgust 95.
Vojni posmatraci OUN javljaju: kuca u plamenu u Korenici, 10 u Velikoj Kopini. U
ovom poslednjem mestu palikuce deluju u prisustvu vojnika koji, po dolasku
dzipa sa posmatracima, ostecuju dzip udarcima kundaka. U Bribirskoj Glavi trojica
hrvatskih vojnika zateceni su kako pljackaju kuce. Posle toga podmecu vatru u
pet stanova.
U selu Morpolaca, u okolini Sibenika, posmatraci su izbrojali 21 kucu koje su
nedavno unistene u pozaru. Na istom podrucju, u selu Zazvicu, izbrojali su 20
kuca koje su nedavno spaljene. Grupe civila su zatekle kako pljackaju druga
stanista. Civili su i pljackasi zateceni u pljackanju kuca u Kozlovcu, na podrucju
Zadar-Benkovac.
19. avgust 95.
Vojni posmatraci OUN uspevaju u toku dana da stignu do mesta Kaldrma,
Kistanje, Vakani, Siroka Kula, Serdari i Stenjajica i da zabeleze sledece: Celo selo
Kaldrma je unisteno pozarom, osim jedne kuce ispred koje su vidjena cetiri
policajca i jedan civil. Jedan sat kasnije i ta jedina kuca je zapaljena. Druge kuce,
u toku dana, gore u Kistanju (1), Vakanima (1), Serdarima (3), Sirokoj Kuli (3). U
ovom poslednjem selu kuce koje nisu unistene pozarom, opljackane su. U mestu
je vidjeno 30 hrvatskih vojnika.
U Stenjajici su vidjeni vojnici kako provaljuju u kuce. Jedan od njih je ubacio
bombu u jedan stan. Izmedju Topuskog i Grabovca osam kuca je nedavno
zapaljeno.
20. avgust 95.
Dve kuce zapaljene u Srbu i osam u Suknovci. Celo selo Bodobol, pedesetak
kuca, obavijeno je plamenom.
Kuce u plamenu i u Cupicima, u Palanki, Bibicima, Cenicu, Potkosi i Manovcu.
Ovde je vidjeno osam vojnika, koji su stigli kamionom, kako idu po kucama. U
Cenicu je opljackana stoka a iz kuca su odneti kucni elektricni aparati i drugi
uredjaji, pod nadzorom policije. U Podkonju cetiri vojnika opljackali su kuce koje
se nalaze neposredno iza sedista vojnih posmatraca OUN.
21. avgust 95.
Vojni posmatraci OUN na sektoru sever Krajine konstatuju da je u Roknici, gde
nije bilo borbi, 90 odsto kuca, stala i senika zapaljeno. Na sektoru jug devet kuca
Strana 117
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
zapaljeno je danas u Brtonji, Zagradini, Gornjem Miranju, Orci, Pravicu, Kozlovcu,

Benkovcu i Karin Slani...
Celo selo Kaldrma je unisteno pozarom, osim jedne kuce ispred koje su vidjena
cetiri policajca i jedan civil. Jedan sat kasnije i ta jedina kuca je zapaljena.
U Krajini, od 350.000 Srba ostalo ih je malo vise od 2-3.000, uglavnom starih.
Odlucili su da odu i mnogi od onih koji su pobegli u kasarnu OUN u Kninu, njih
nesto vise od 800. Od ovih, otputovace ih 627, drugi ce ostati: 60 jer zele da
ostanu na svojoj zemlji; 54 jer su napusteni bolesni u bolnicama, gde se jos
nalaze, i ne bi znali kuda da idu; drugih 60 zadrzale su hrvatske vlasti koje ih
optuzuju za ratne zlocine i oruzanu pobunu. Srbi koji su izbegli iz Krajine nasli su
utociste u Bosni (oblast Banjaluke), u Vojvodini i u Beogradu. Na teritoriji bivse
Jugoslavije nalazi se vise od tri miliona izbeglica, milion i po ih je naslo
gostoprimstvo u inostranstvu.
Vlada iz Zagreba jos nije iznela broj ubijenih srpskih vojnika (zvanicno prema
hrvatskoj vladi ima ih 600) u operaciji Oluja, jer, kaze hrvatski general Cermak,
"iz dana u dan po sumama se pronalaze novi lesevi, od kojih su 10 odsto civili".
Najveci problem je sakupljanje stoke koju je narod napustio prilikom bezanja.
Prilikom ciscenja zauzetih suma nijednog "pobunjenika" ne hvataju zivog. Ne
prave od njih zarobljenike.
Evo sada price o jednoj Srpkinji od 95 godina iz Lickog Osika, u Lici, nedaleko od
Ogulina. Lika, "najsrpskija" od oblasti koje su sacinjavale drzavicu Krajinu je
opustosena zemlja, spaljena zemlja. Prezimena i vekovne loze vise nemaju
nikakvog znacenja, nestali su, spaljeni sa albumima fotografija, sa pismima, sa
odecom, sa namestajem i pocrnelim zidovima kuca. Licki Osik, u Lici, bio je
"najsrpskiji" deo ove srpske oblasti Hrvatske, gde se preostali Srbi mogu izbrojati
na prste. U Lickom Osiku jedina gradjevina koja je ostala netaknuta je velika
fabrika oruzja koja ce, uskoro, zaposliti 1.300 Hrvata, objasnjavaju sluzbenici
Politickog ureda hrvatskog Ministarstva odbrane, zaduzeni da budu vodici
domacim i stranim novinarima koji se nalaze u poseti ovoj oblasti. Dva pitanja
ostaju bez odgovora.
Zasto su srpski sluzbenici iz bivse Krajine ostavili "neprijatelju" ovu fabriku a da
nisu u njoj podmetnuli nijednu od tolikih eksplozivnih naprava koje medjutim
inzenjerci hrvatske vojske traze po poluporusenim javnim zgradama ovog
gradica, zidanim u stilu 60-ih godina? Zasto ih hrvatska artiljerija uopste nije
gadjala?
Jedini stanovnik Lickog Osika koji je ostao na teritoriji opstine je baka Knezevic.
Ne kazuje ni ime, "vazan je rod", kaze. Loza Knezevica, objasnjava, vise vekova
potice odavde. Zasad hrvatske vlasti ne znaju kuda da posalju ovu zenu rodjenu
1900. prepustenu svojoj sudbini u samoci prazne stare drvene kuce.
Licki Osik je imao, i jos ima, dva spomenika: jedan podignut Titu, a drugi heroju
Pokreta otpora Marku Oreskovicu. U Drugom svetskom ratu Licki Osik bio je ceo
na strani Tita i partizana. Sada, potpuno spaljen i opustosen, to je kraj koji
ocekuje da opet dobije stanovnike kada ponovo pocne proizvodnja u fabrici
oruzja. Da li ce novo stanovnistvo koje bude doslo, ne vise srpskog roda, ostaviti
spomenike da stoje? I do kada ce ziveti baka Knezevic? Da li ce je ostaviti u
njenoj usamljenoj baraci izvan varosice, u mestu Ljubovu? Sme li se ostaviti
sama zena od 95 godina?
"Zivela sam sa svojom kcerkom i njenim muzem. Ona Srpkinja, on Hrvat. Pobegli
su pesice, nisam mogla da ih pratim". U ovo malo reci je cela prica o ratu koji je
prezivela baka Knezevic pocetkom avgusta. Bistrog uma, ostala je sa nadom u
povratak kcerke i zeta. "Stoka ce im pocrkati ako se ne vrate, morace se vratiti",
kaze zena misleci na krave i na svinje koje su ostale bez gospodara. Ne tiste je
godine, vec neizvesna buducnost. Ne hvali se prosloscu. "Zivelo se sirotinjski.
Nailazili su cas jedni, cas drugi, svako je nesto odnosio a nikad nikoga nisi
uspevao da zadovoljis. Za sve su krivi oni gore, gospoda, narod se uznemirio i
Strana 118
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
pocela je kavga. Jos se cudim kako se sve ovo desilo. Uvek sam govorila: pustite
narod na miru, ali oni nisu, napujdali su pse i evo, sve se narodu svalilo na ledja".
Razgovor skrece na zivot sa kojim jos mora da se suocava. "Nicega vise nemam,
cak ni sibica da zapalim vatru, nemam nikoga da mi pravi drustvo. Doci ce zima i
bicu sama bez ikoga da mi spremi drva, bez ikoga". Sagovornik vadi iz dzepa
upaljac i poklanja ga baki Knezevic, koja ga, hitro stavlja u dzep crne suknje.
Zatim nastavlja da govori: "Mozda ce se moja kcerka vratiti, druga kcerka zivi u
Americi, a sada ce i ova otici kod nje. Kad bi bar i ja mogla da odem!" Ko je slusa
sta govori ne nalazi reci da je utesi, pa ipak joj kaze, kao da se pridrzava nekog
obicaja: "Doci ce bolji dani". "A sta ja da radim, sine moj?" Zatim ponovo pita:
"Da li bi znao da mi kazes kako da stignem u Ameriku do moje kcerke?" Niko ne
zna sta da joj kaze. Ubrzo ce doci zima i ova zena bice jos usamljenija u
opustosenoj zemlji, u spaljenoj zemlji.
Sredjujem beleske koje sam napravio pre nekoliko dana tokom putovanja kroz
"juzni sektor" bivse Krajine koje je organizovao Politicki ured Ministarstva
odbrane Hrvatske. U severni sektor jos nije moglo ni da se priviri a i sada
nijednom stranom novinaru nije dozvoljeno da tamo udje. Juznim sektorom se
moze proci samo putem koji su odredili, u pratnji desetina policajaca i vojnika
specijalnih odeljenja. Prakticno mozes da vidis ono sto zele da ti pokazu, uz
obavezne komentare, objasnjenja i obavestenja pratilaca. Oni, na primer, iz
visevekovne istorije Knina jedino podvlace: "Ovde su sahranjeni prvi hrvatski
kraljevi, koji su ovde vladali izmedju X i XI veka" Srbi su ovde, medjutim, dosli
tek "u periodu izmedju dva svetska rata".
Duz puta dugog dvadesetak kilometara koji smo presli autobusom zagrebackog
Generalturista, u koji su bili ukrcani novinari i njihovi uniformisani vodici, jos su
se videli kamioni, traktori i druga automobilska napustena vozila, sa izduvanim
gumama. Kakvu sudbinu su doziveli njihovi vozaci i ljudi sto su bezali na
prikolicama koje su vukli traktori? Evo nekih odgovora vodica: "Neki su pobegli u
sume, brzo cemo im uci u trag". Tura do Gracaca bila je prava mora. Gradic je
ostao gotovo netaknut ali potpuno pust; tri vojne patrole formirale su sanitarni
kordon oko novinara, savetujuci im da se ne udaljavaju mnogo od autobusa jer
"po sumama se jos krecu cetnici". Iz Gracaca u pravcu Srba vodi put, kojim je isla
vecina srpskog stanovnistva napustajuci ovo podrucje, dok drugi krak vodi u Licki
Osik. Tragovi pljacke su ocigledni. U Lickom Osiku ostale su samo rusevine.
I dalje smo u Lici, selo Podlapaca. To je bila mala hrvatska enklava sa 800
stanovnika u Dolini Krbave kako se govorilo do 700, danas Krbavskom Polju,
nastanjenom gotovo iskljucivo Srbima. U 1991, posle secesije Krajine, Hrvate su
poceli da isteruju iz njihovih kuca. U 1993, kada je hrvatska vojska nahrupila u
takozvani "Medacki dzep", sejuci razaranja i praveci pokolje, Srbi su se osvetili
isteravsi iz Podlapace vecinu Hrvata. Ipak njih 95 uspeli su da izdrze cetiri godine
pod banditskom vladom RSK. Spasili su ih, kazu, u pocetku "nekoliko Srba,
suseda" a kasnije Plavi slemovi iz ceskog bataljona. Kada su, 6. avgusta 1995, u
Podlapacu stigli hrvatski vojnici iz 9. gardijske brigade, posto su podigli zastavu
sa sahovnicom na seoskoj katolickoj crkvi, pozvali su 95 hrvatskih stanovnika da
im se pridruze u slavlju.
Ali ovih 95 hrvatskih stanovnika ostali su kao prikovani na pragovima svojih kuca,
bez osmeha, bez ijednog znaka odobravanja, sa licima bez izraza nemi pred
sunarodnicima oslobodiocima. "Nisu imali cak ni hrabrosti da iskazu radost",
napisao je jedan vojnik opisujuci dogadjaj. Navikli su da se plase bilo kojeg
vojnika u uniformi, bilo kojoj uniformi.
Hrvatski vojnici, koji su se vratili kuci na kratko odsustvo, pricaju da se u brdima
iznad Podlapace i Krbavske ravni jos krije vise od 300 srpskih civila izbeglica:
staraca, zena i dece. Plase se samo kad cuju rec "ustasa", za njih sinonim
"hrvatskog vojnika".
Po Ravni su rastrkana napustena sela, pusta, delimicno spaljena, i brojne lesine
konja i krava, zajedno sa ugljenisanim automobiskim vozilima. Hrvatski vojnici
jos ne krecu u lov na ove begunce "jer niko ne zeli da rizikuje zivot po tim
Strana 119
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
sumovitim brdima", pise ratni dopisnik Novog lista iz Rijeke, Nenad Bunjac. I
zatim "morace ipak da izadju iz suma i jazbina sa prvim snegom, da bi sisli u
dolinu u potrazi za hranom". U medjuvremenu su im zapaljene kuce ispod
velebitskog lanca.
Medju selima iznad kojih su ova brda je majusno selo Budisavljevici, rodno mesto
Jovanke Budisavljevic udovice Broz, koja je ranije bila supruga Josipa Broza-Tita
vise od trideset godina. I ovo selo je gotovo potpuno unisteno u plamenu, a
mozda je unistena i rodna kuca Jovanke koja zivi u Beogradu. Mozda, jer nema
nikoga koga bismo mogli da pitamo koja je to kuca pred koju je, pocetkom 50-ih,
postujuci prastaru tradiciju srpskog seoskog stanovnistva, dosao licno Tito da se
predstavi i pokloni Jovankinoj majci. Ona je bila nepismena seljanka, ali visoka i
snazna kakvi su svi licki gorstaci. "Ko je ovaj?", upitala je kcerku pokazujuci na
jugoslovenskog predsednika. "To je moj covek!", odgovorila je Jovanka. Smrcu
tog coveka otvorilo se poglavlje raspada federativne i socijalisticke Jugoslavije
koju je on stvorio.
23. avgust
Sreo sam prijatelja F.V. , sunarodnika iz Rijeke, lekara, koji se vratio kuci na
nekoliko dana odsustva. Potresen je. Priznaje mi da ce, cim mu se ukaze prilika
dezertirati iz vojske i zauvek napustiti "ovu poganu zemlju". Kaze da je video
uzasne stvari u bivsoj Krajini, ali ne navodi koje.
Hrvatska vlada se sastala radi suocavanja sa problemom ponovnog naseljavanja
Krajine koja je ociscena od srpskog stanovnistva. Vec su gotovi spiskovi sa
103.000 lica koja ce se doseliti u ove krajeve narednih nedelja. Medju njima ih je
oko 70.000 koje su Srbi oterali a koji ce sada doci da zaposednu kuce Srba, jer su
njihove bile unistene 1991. Ministar Jure Radic "se distancirao od izolovanih
slucajeva pljacke i unistavanja dobara koji su se dogodili poslednjih dana" i
zatrazio od kolega iz Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrasnjih poslova da
"sprece ponavljanje takvih slucajeva" i radi toga sto u poslednje vreme mnoge
medjunarodne organizacije optuzuju hrvatsku stranu za zlocine izvrsene za vreme
i posle Operacije Oluja.
Pada mi na pamet intervencija u hrvatskom parlamentu poslanika opozicije,
Vladimira Bebica iz Rijeke, koji je krajem proslog marta izjavio: "Danas su u
Hrvatskoj sve brojniji oni koji traze stan jer je previse kuca koje smo unistili u
ovom ratu, a nista se ne gradi". "Koje smo to kuce unistili?" upitao je poslanik
partije na vlasti Vice Vukojevic. Bebic je odgovorio: "One Srba oko Zadra,
Gospica, u Slavoniji i drugde, koje su zapaljene ili dignute u vazduh dinamitom uz
geslo "spaljujmo i unistavajmo, tako nece imati gde da se vrate".
U tom istom periodu dnevne novine Novi list iz Rijeke (29.III.95) objavile su
spisak od preko 400 imena hrvatskih visih sluzbenika koje je nagradio
predsednik-general Tudjman besplatnom dodelom stanova. Jedna vila je
dodeljena generalu Praljku, koji je stekao taj cin, kada je kao pukovnik, naredio
da se topovskim granatama razrusi stari most u Mostaru, izazvavsi gnev celog
civilizovanog sveta. Svet se tih dana pitao kako to da jedan general bosanske
vojske, iako hrvatske etnicke pripadnosti moze u isto vreme da bude general
vojske u Hrvatskoj i da primi kao nagradu jednu od najlepsih vila u Zagrebu zato
sto je porusio spomenik velike istorijske i umetnicke vrednosti.
Damir Bajin, predsednik Regionalnog savjeta Istre, mobilisan zajedno sa bratom
u Operaciji Oluja a koji se danas vratio kuci, izjavio je u Pazinu da "vojna pobeda
nema istu vrednost kao politicka pobeda"; "Hrvatska postupa kao da bi htela da
preobrazi pobedu u poraz, ako se ima u vidu njeno drzanje prema srpskim
izbeglicama, odnosno predlog za izmenu ustava koji dovodi u pitanje povratak
izbeglog srpskog stanovnistva na svoju zemlju".
Od Turanja, ispred Karlovca, do Drnisa u Dalmaciji ima oko 250 kilometara puta.
Glavna saobracajnica prolazi kroz sela i gradove obeshrabrujuce puste. Paznju
onoga ko gleda TV (ili putuje) privlace na stotine krava, ovaca, svinja i isto toliko
konja, rasturenih gotovo na sve strane. Lutaju poljima u potrazi za hranom, a
Strana 120
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
narocito za vodom. Duz puta se vide brojne lesine uginulih krava jer vise dana
nisu muzene. Tek sada se pocinje sa prikupljanjem preostale stoke i njenim
upucivanjem u sabirne centre Like. Hrvatskim seljacima do danas je dodeljeno
700 goveda, 3.000 ovaca, 80 konja. U Drnis je dovedeno 4.000 grla stoke.
24. avgust
U vreme medjunarodne fudbalske utakmice izmedju hrvatskog tima Hajduk
(Split) i grckog Panatenaikos, koja se igrala na stadionu Kantride u Rijeci, ultrasi
dalmatinskog tima navalili su na ulice rijeckog centra i okomili se na italijansku
zastavu istaknutu pored Hrvatske na balkonu redakcije Radio rijeke na Korzu.
Poletele su uvrede, a zatim su neki "fanaticni navijaci" , ocigledno podstaknuti
nekim opsesivnim antiitalijanskim izjavama predsednika Tudjmana iz tih dana,
povodom ratnih operacija u Krajini, nastojali da se popnu na balkon da bi zapalili
nasu trobojku. Policija ih je u tome sprecila.
U Gospicu, lickom gradu gde je vec 1991. bilo izvrseno jedno od prvih etnickih
ciscenja (bilo je izgnano 8.000 Srba od ukupno 15.000 stanovnika, stanovi su
demolirani dinamitom a pravoslavna crkva je doslovno sravnjena sa zemljom),
hrvatski ministar prosvete, gospodja Vokic, sazvala je direktore svih skola iz ovog
kraja povodom ponovnog otvaranja skolske godine. Tom prilikom je podvukla
vaznost jednog svog raspisa o "etnickom upisu", koji zabranjuje deci hrvatske
etnicke pripadnosti da posecuju skole talijanske manjine u Hrvatskoj. U vezi sa
tim Vokiceva je rekla da je imala razgovor sa italijanskim ambasadorom u
Zagrebu. Misli, umirujuci ga da se ne zadire u prava manjina. "A bilo kako bilo rekla je u Gospicu - polemike su bezkoriisne"; ona ce nepokolebana nastaviti
svojim putem, ne obaziruci se na negodovanja.
"Hrvatska deca moraju pohadjati hrvatske skole!" i po tom pitanju u Hrvatskoj
niko nema pravo na slobodan izbor. To je neprobojan zid sagradjen kamenjem
najmracnijeg nacionalizma. Nazalost prisutni na sastanku pozdravili su ministrova
resenja bucnim aplauzom. Patriotizam pre svega.
Hrvatski ministar inostranih poslova Mate Granic objavio je, "prve zvanicne
rezultate o ukupnim gubicima koje smo imali za vreme operacije hrvatske vojske
u bivsoj Krajini": Hrvatska strana oplakuje 174 mrtva i oko 1.400 ranjenih
(podaci koji pobijaju one koje je dao predsednik Tudjman prosle nedelje kada je
izjavio da je medju Hrvatima bilo vise od 200 palih), dok su Srbi imali 524
poginula (od kojih 24 civila), ali su samo 124 od njih identifikovani.
"Broj poginulih Srba nije konacan; on se odnosi samo na juzno podrucje bivse
Krajine". Prijatelj iz Bolonje, koji se angazovao u organizaciji "Blagosloveni
graditelji mira" Don Albina Bicotija, napisao mi je pismo o tome kako su on i
njegovi prijatelji pokusali da se domognu Sarajeva u dane praznika polovinom
avgusta. Sa njima je bio i don Antonio Maci. Ukupno ih je bilo 180, predvodjenih
don Albinom koji je imao nameru da u glavnom bosanskom gradu podigne "sator
zajednickog zivljenja", ali, bili su zadrzani u Kiseljaku, 20 kilometara pre cilja.
Kiseljak je pod zapovednistvom bosanskih Hrvata. "Stojte ili pucamo".
To je bilo cetvrto putovanje koje je organizovao don Albino a mnogi od njih, oko
200 ucesnika, bili su veterani misija u Bosni; ali pred puscanim cevima morali su
da se zaustave. Krenuli su 8. avgusta i zaustavili se radi odmora u Splitu, u
Hrvatskoj, u klimi bremenitoj trijumfalizmom Hrvata zbog ponovnog osvajanja
Krajine. Jedan letak protiv oruzanog nasilja na srpsko-hrvatsko-bosanskom jeziku
primljen je kao objava rata, provokacija, i zbog toga sto je hrvatski jezik
podvrgnut radikalnom ciscenju izbacivanjem svih termina i izraza koji podsecaju
na srpskog "neprijatelja". Jos gore su prosli na vojnoj kontrolnoj rampi u
Kiseljaku, gde ih je zaustavio pistolj koji je jedan pijani vojnik HVO uperio u
slepocnicu fratra iz Trenta: "Ili cete otici odavde ili cu povuci oroz". Putovanje se
zavrsilo pesacenjem u Mostar, grad koji je jos podeljen izmedju Muslimana i
Hrvata.
Posle sporazuma o federaciji, koji je na snazi oko dve godine, Mostar je trebalo
da postane grad simbol saveznistva i ponovo uspostavljenog prijateljstva Hrvata i
Muslimana iz Bosne. Medjutim on je tamo i pokazuje da se zidine mrznje i
Strana 121
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
nepoverenja ne ruse. Stoji da pokaze kako je Hrvatska vise nego ikad odlucna da
svoje zastave ne pomeri cak ni za milimetar, niti u Mostaru, niti u Kiseljaku, niti u
Glamocu, niti bilo gde drugo.
26. avgust
Casni Furio Radin (Pula), jedini narodni poslanik italijanske nacionalne zajednice
Istre i Kvarnera u parlamentu Hrvatske objavio je otvoreno pismo generalnom
konzulu Hrvatske u Trstu, Miroslavu Bertosi (i on iz Pule) u kojem se, pored
ostalog, raduje zbog cinjenice sto kod obicnih ljudi u Hrvatskoj "postoji visok
stepen italofilije" ali, u isto vreme, podvlaci visok stepen italofobije generalapredsednika Franje Tudjmana.
"Idite i procitajte njegove govore u kojima se pominju Italija i Italijani, ukljucujuci
naravno i oni iz Istre i Kvarnera: naci cete veoma malo italofilije. A to kazem sa
gorcinom..."
Suvise cesto, a Istra to pokazuje, jedna fobija je izazivala drugu fobiju ...
Tudjmanova italofobija je vec poprimila vid politickog programa koji usmerava
delovanje drzave. U taj kontekst se uklapa zloglasni dekret Ministarstva prosvete
koji taksativno zabranjuje hrvatskoj deci iz Rijeke i Istre da pohadjaju skole u
kojima se nastava odvija na italijanskom ili na jeziku drugih manjina. Taj dekret
oznacava pocetak ukidanja skola manjina, a na prvom mestu italijanske manjine
u Istri, koje je do sada pohadjao - u duhu vekovnog zajednickog zivota i
multikulturalnosti - znacajan procenat dece koja nisu italijanska. Pored toga to je
nasrtaj na civilizacijske vrednosti koje su multikulturalnost i zajednicki zivot
stvorili u ovom regionu; i duboko negativan cin (pre svega antiustavan)
segregacije na nacionalisticko-rasistickoj osnovi.
Nazalost, ovaj dekret je samo jedna od mnogih karika u dugom lancu nasrtaja na
prava koja je stekla italijanska manjina a koje je podstakao Tudjmanov rezim u
poslednjih pet godina. Naredne godine skole italijanske manjine u cijim razredima
bude manje od 22 ucenika, bice ukinute. U Rijeci, primera radi, od cetiri osnovne
i nize srednje skole ostace samo jedna. To ce biti pocetak kraja opstanka
autohtone italijanske etnicke zajednice u toj regiji.
Savetujemo svim Srbima, iliti "cetnicima", da sto pre napuste istarsku teritoriju.
Ako to ne ucinite, bicete likvidirani na brutalan nacin. Vase kuce bice spaljene a
vase zene silovane, jer nisu nista drugo do cetnicke kurve. Pratimo u stopu vase
kretanje, znamo sve o vama. Vratili smo se sa fronta da bi vas zaklali. Zbog toga
vas pozivamo da napustite nasu hrvatsku Istru do 30. avgusta 1995. Podsecamo
vas da ce vas "crna istarska ruka" svuda dostici. Da vam jebem srpsku majku.
Takav letak, koji je potpisala toboznja "Istarska crna ruka" zvana "Ucka" (Monte
Maggiore), dostavljan je na adrese hrvatskih gradjana srpske i crnogorske
nacionalnosti u raznim mestima istarskog poluostrva.
Nijedne hrvatske novine nisu objavile pismo koje je u Zagreb poslao nemacki
ministar inostranih poslova Klaus Kinkel u kojem izrazava negodovanje zbog
masakra koje su izvrsili Hrvati u bivsoj Krajini; danas medjutim sve objavljuju
odgovor hrvatskog ministra inostranih poslova Mate Granica, koji reakciju
Nemacke definise kao "apsurdnu i tendencioznu" i odbacuje "zabrinutost zbog
navodnih zlocina od strane hrvatske vojske prema Srbima i njihovoj imovini". Sef
hrvatske diplomatije optuzuje "neke medjunarodne posmatrace" da su preterali u
svojim izvestajima. Za hrvatsku vladu "radilo se samo o izgredima koje su ucinili
pojedini vojnici zedni osvete, a to je vec poznata stvar". Juce se o toj stvari na
gotovo identican nacin izrazio ambasador Hrvatske u OUN, Mario Nobilo, koji je
govorio o "incidentima izazvanim duhom osvete prema srpskim civilima i njihovoj
imovini".
Vlada iz Zagreba ne govori o broju "ekscesa", ali mnogi povratnici iz istarskih
brigada HV tvrde da su ljudi "zedni osvete" bili vecina u vojsci koja je ponovo
osvojila Krajinu.
Dok citam Granicevo pismo, koji uz sve to tvrdi da njegova vlada "cini sve sto je
moguce da bi drzala pod kontrolom celu situaciju na oslobodjenim teritorijama",
Strana 122
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
jedan predstavnik srpske manjine u Rijeci mi telefonira moleci pomoc za desetak

staraca i starica koji "nemaju licne karte, nemaju socijalne iskaznice niti status
izbeglica" a sklonili su se u Rijeku. Ali ko su oni? To su Srbi iz bivse Krajine,
tipicni "primeri" onih par stotina civila koji nisu hteli, ili mogli, da beze iz toga
kraja. Sada hrvatske vlasti izgone i njih. Ovi koji su dosli u Rijeku ne znaju od
cega da zive i kod koga da se smeste. Odmah sam telefonirao prijateljima iz
Sommacampagna i Cologna Veneta i zamolio ih za solidarnost. Pruzice pomoc.
Na sektoru jug bivse Krajine, hrvatski vojnici su provalili u bazu kenijskog
bataljona u Krickama, razoruzali strazare i uzeli oruzje i municiju. U Kninu se
nastavlja odiseja 720 srpskih civila koji su se sklonili u kasarnu Plavih slemova.
Hrvatske vojne vlasti zahtevaju da im se izruce njih 62 koji su unapred proglaseni
"ratnim zlocincima" (sudovi su obavesteni: presuda je vec objavljena). Prete da
ce bazu drzati u opsadi sve dok im "zlocinci" ne budu izruceni.
Hrvatski predsednik Tudjman proslavio je trijumf pobede u Krajini putujuci sa
nekoliko stotina ljudi iz drzavnog vrha specijalnim vozom od Zagreba do Splita,
kroz ponovo osvojene krajeve. Na svakoj stanici odrzao je govor. U Krajini odakle
je autohtono stanovnistvo nestalo, docekali su ga policajci, vojnici i bojovnici
partije na vlasti, dovedeni specijalno za tu priliku iz drugih krajeva Hrvatske. Ali u
Karlovcu i Gospicu, gradovima na krajnjim rubovima bivse Krajine, i u Splitu,
glavnom mestu Dalmacije, bile su autenticne mase, koje su likovale uz zastave,
muzicke kapele, patriotske pesme, direktan televizijski prenos iz helikoptera i sa
zemlje.
Govoreci u Splitu Tudjman je otvoreno najavio skoru kolonizaciju Krajine.
Bekstvom Srba iz tog kraja ostalo je oko 300.000 zemaljskih poseda i isto toliko
kuca bez vlasnika zbog cega se sada, kako je rekao, treba postarati da se u
domovinu vrate stotine hiljada Hrvata rasejanih po svim kontinentima. Oni se
moraju vratiti u zemlju njihovih predaka, bio je kategorican.
Samo pre dva dana, Tudjman je gnevno negirao da je hrvatska vojska u Krajini
dejstvovala drukcije osim pristojno. Ovaj put je morao da dopusti da je bilo
"zloupotreba", koje su pocinili njegovi vojnici, ipak opravdavajuci ih.
"Zloupotreba" je eufemizam koji treba prevesti: sistematska pljackanja, kuce za
kucom, u celom regionu, ubijanja civila i spaljivanja celih sela. Spaljivanja koja su
zaustavljena kada je, dve nedelje posle "oslobadjanja" teritorije, od vlade iz
Zagreba najzad stiglo upozorenje, "da je gradjevinska imovina bivse Krajine
vlasnistvo nacije i treba ga zastititi". U svom danasnjem govoru, Tudjman je jos
jednom odbacio optuzbu za etnicko ciscenje i nije imao nijednu rec milosti za
200.000 i vise srpskih civila primoranih da beze u strahu. U Kninu je cak izbegao
da Srbe nazove imenom, oznacavajuci ih sa "oni".
Oni su, rekao je, nestali za tri-cetiri dana a da nisu imali vremena da pokupe
svoje prljave pare i svoje gace, nestali su kao da ih nikada nije ni bilo... Nikada
vise nece moci u srcu Hrvatske da sire kancer koji je razarao bit hrvatske
nacije.... Ni ovaj put, najzad, nije se odupro iskusenju da ispljune otrov prema
zapadnoj strani Jadrana, uplicuci ponovo "italijanski imperijalizam" u kontekstu
jedne optuzbe upucene Srbima iz Hrvatske koji su "1941. sklopili sporazum sa
fasistickom Italijom protiv Nezavisne Drzave Hrvatske".
Etiketa "fasisticka" koja je data Italiji iz 1941. je na mestu. Tom tvrdnjom,
medjutim, "istoricar" Tudjman politicki rehabilituje znatno gori fasizam, onaj
ustaski "Nezavisne Drzave Hrvatske" koji je, za pocetak, otkrio svoj
imperijalisticki karakter okupirajuci celu Bosnu i Hercegovinu, pripojivsi sebi i deo
Srbije do periferije Beograda (Zemun). Ta "Nezavisna Drzava Hrvatska" koja je,
rodjena kao miljenik (kratkotrajni) naci-fasizma, na prvom mestu italijanskog
fasizma (iz Italije u Zagreb bio je otpremljen "poglavnik" Ante Pavelic), zavrsila je
neslavno padom naci-fasizma. Ta "Nezavisna Drzava Hrvatska" satelit sila
Osovine koja je sklopila politicko-vojni savez sa Musolinijem i Hitlerom da bi
doprinela izgradnji "novog evropskog poretka".
Strana 123
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Ono sto Tudjman ne moze da svari je cinjenica da, uprkos musolinijevskom

fasizmu, italijanske vlasti u Dalmaciji nisu ostale indiferentne pred prvim
pokoljima koje su hrvatske ustase izvrsile nad srpskim stanovnistvom u obliznjoj
Lici; zbog toga su ucinile da prestanu, stavljajuci Srbe iz te oblasti pod zastitu
italijanske okupacione vojske. Tudjman bi mozda vise voleo da su ustase potpuno
istrebile stanovnistvo koje nije hrvatsko resavajuci vec tada "srpsko pitanje" u
Hrvatskoj? Onako kako su resili "pitanje" hrvatskih i bosanskih Jevreja, od kojih
su jedini koji su uspeli da se spasu od unistenja - malo vise od 3.000 - bili oni koji
su uspeli da prebegnu na teritoriju okupiranu od Italijana u Hercegovini, Lici i
Dalmaciji?
Citam u jednom dnevnom listu rezultate demoskopskog istrazivanja koje je u
Italiji obavila agencija Explorer: 40 odsto anketiranih Macinijevih sunarodnika
odgovorilo je - na pitanje ko su ti koji su najsramniji, najpodmukliji na svetu - da
medalju za nevaljalstvo zasluzuju Srbbi. Tako je i u najdemokratskijoj Italiji,
masmedijski balkanski tam-tam uspeo da utice na svest i da demonizuje ceo
narod. Propaganda rezima iz Beograda poistovecuje par stotina naci-fasista sa
hrvatskim narodom, definisuci ga kao "ustase". Uvek ista prica.
U danasnjem broju, trscanski dnevni list Il Piccolo objavljuje optuzbu Paola
Rumiza pod naslovom "Hrvatsku opljackali gospodari rata". Hrvatska u ovom
slucaju je bivsa Krajina. Clanak je napisao neko ko nerado govori lose o
Hrvatskoj, neko ko je (to priznaje i u ovom clanku) do sada cesto "zatvarao oci
pred izolovanim slucajevima koji su mu ogavni". Ali sada "pred onim sto se
desava u Krajinama posle banditske vladavine prokonzula iz Beograda" ne moze
da cuti. Lici na novi sport - prica Rumiz - odlazak ujutro vozom za Knin (iz Splita
putuje vec nedelju dana) "u soping po napustenim kucama" Srba "i povratak
uvece sa punim torbama", a da policija ne mrdne ni prstom. A radi se, ne
zaboravite, o pljackanju onoga, sto je ostalo posto su desetine hiljada vojnika
napunili ranceve izmedju 5. i 20. avgusta. Rumiz govori o "sistematskim
otimacinama".
"Lopovi nailaze kao skakavci, ulaze ne samo u kuce Srba koji su tek otisli, nego i
u one Hrvata koji jos treba da se vrate... Ukratko, pravi pravcati Divlji zapad. Nije
to samo neizbezna anarhija koja dolazi posle rata. To je cin koji izgleda nalazi
uporiste i u organizacionim vrhovima novog hrvatskog poretka koji je ponovo
uspostavljen u Kninu. Uporiste u HV", vojsci koja je, izgleda, sada uvucena u
biznis nekretninama koji je na tapetu, za racun HDZ, vladajuce partije. I
objasnjava u cemu se sastoji biznis: "Od Gline do Knina, od Korenice do Petrinje
mnoge napustene kuce ne dodeljuju hrvatskim izbeglicama nego takozvanim
junacima Operacije Oluja. Na mnogim kucama moze se procitati "HV occupated
house"; druge su spaljene da bi se obeshrabrio moguci povratak.
Izgleda da u Kninu licno generalni komandant trzista, general Ivan Cermak,
koordinira u rekordnom vremenu prodaju imanja koja su Srbi napustili, ne onima
iz sabirnih logora koji nista nemaju, nego bogatim klijentima iz Tudjmanove
partije". I dalje: "I eto, tako bi Knin, posto je bio simbol mucenistva a zatim
ponovnog osvajanja, ako se ponovo ne uspostavi zakonitost, za nekoliko dana
mogao da postane simbol sramote." "Sada je sve pod rizikom da bude uprljano
od lopova i siledzija, koji u ime hrvatstva, prozdiru Hrvatsku".
Hrvatska vlast, ne samo ovom prilikom, pokazala je da ne ume da resava
politicke konflikte. Sa svom verovatnocom metod upotrebljen prema Srbima nece
moci da se prenese u uznemirenu Istru niti da se primeni na radnike u nemirima.
Ukoliko bi neko hteo da zameni i sopstveni narod to nije moguce. Uz preinacene
uloge izgleda da se ponovo igra ista predstava. Da je sa Hrvatima isto tako tesko
ziveti kao i sa Srbima izgleda da smo u neku ruku shvatili. Sada postaje sve
ociglednije da ce Srbi morati da budu zamenjeni sa nekim drugim, u nekim
slucajevima mozda sa Istranima a u drugim sa Hercegovcima.
28. avgust 95.
Prilikom putovanja vozom koji ga je odveo iz Zagreba u Split kroz "Krajinu",
Strana 124
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
pracen sa vise od 1.000 hijerarha, predsednik partije na vlasti i sef hrvatske

drzave dao je Slobodnoj Dalmaciji intervju, indikativan po mnogo cemu. Splitski
dnevni list objavljuje ga danas.
"Vrhovnik" je poceo time, da je iskorenjivanje sa hrvatske teritorije
secesionisticke "Republike srpske Krajine" i celokupnog njenog stanovnistva
ucinilo da, kako je rekao, najzad niko vise sa hrvatske teritorije nece moci da
ugrozi nasu slobodu, kako je bila ugrozavana od Knina i svega onoga sto je on
znacio kao cetnicka jazbina... Na konstataciju novinarke Olge Ramljak koja ga je
intervjuisala, da se cesto Hrvatima pripisuje krivica za bekstvo Srba iz Hrvatske i
dolazak u tu zemlju hrvatskih izbeglica izgnanih zbog reakcije iz Vojvodine i iz
Bosne i na pitanje, da li je ovaj masovni fenomen egzodusa stanovnistva mogao
da se izbegne i kakve ce biti njegove posledice, Tudjman je dao jednu izjavu.
Rekao je, jos krajem 1992, prilikom susreta do kojeg je doslo u Zenevi izmedju
hrvatske i srpske delegacije, to jest izmedju mene sa jedne strane i Dobrice
Cosica i Milosevica sa druge, radi usaglasavanja koraka koje treba preduzeti na
putu normalizacije odnosa, bilo je odluceno da se otvore diplomatskli uredi
Hrvatske u Beogradu i Srbije u Zagrebu...
Uredi koji od pre nekoliko godina funkcionisu regularno. Ali lideri Hrvatske i Srbije
su se sporazumeli i da "dozvole dobrovoljno preseljavanje naroda sa
odgovarajucih teritorija". Bilo je zaista lako predvideti - nastavio je Tudjman - da
jedan deo stanovnistva nece pristati da zivi u nezavisnoj Hrvatskoj i da ce se za
jedan deo hrvatskog stanovnistva, od Kosova do Vojvodine, stvoriti nepovoljna
klima za dalji ostanak u Srbiji.
Nasa ideja bila je dakle, da dodje do jedne humanitarne razmene stanovnistva u
sklopu istorijske nuznosti i normalizacije hrvatsko-srpskih odnosa, ali i buducnosti
tih odnosa. Medjutim, desilo se sto se desilo i, van tragedije toga sveta, rezultati
ce biti pozitivni jer cemo izbeci da trpimo ulogu Srba u Hrvatskoj koju su oni imali
od turskih vremena do danas...
Sada se shvata razlog zbog kojeg Milosevic nije intervenisao da odbrani "bracu
Srbe u Hrvatskoj". Sporazum o njihovom tamanjenju i o "humanitarnoj razmeni
stanovnistva" bio je postovan. A Tudjman, kao ni Milosevic, nema nikakvog
razloga danas da lije suze zbog tragedije jednog miliona Srba i Hrvata koji su
iskorenjeni iz zemalja njihovih predaka, njihove vekovne istorije. Za Tudjmanovu
Hrvatsku je vazno da se otarasila 500-600.000 Srba, da je sa svoje teritorije
iskorenila ono sto su lideri partije HDZ oznacili kao "vekovni srpski rak u
hrvatskom telu"
Novinarka je obelodanila novu pojavu: nemaju svi Hrvati koji su 1991. bili
primorani da napuste Krajinu, nameru da se tamo vrate sada kada su Srbi
isterani otuda. Tudjman je odgovorio da ce hrvatske vlasti morati da poduzmu
neophodne mere, pribegavajuci obaveznim odlukama i zakonskim dekretima da bi
primorale ljude da se vrate u taj kraj i da se usele u kuce koje su na
raspolaganju, u kuce koje su ostale citave. Ne bi bilo lose, naprotiv, da se
pribegne radnim obavezama za celo stanovnistvo Hrvatske...
U Hrvatskoj se radna obaveza sastoji u vojnom regrutovanju za izvodjenje javnih
radova.
dobara koja je napustilo srpsko stanovnistvo "Krajine"? Jednostavno, odgovorio je
Tudjman: vlasnistvo nad kucama i zemljom koja je nekada pripadala vecini
(srpskoj) stanovnistva precice na drzavu. I dalje: odluka je vec doneta na sednici
Nacionalnog saveta za bezbednost: bice objavljeni zakoni na osnovu kojih ce
napustena dobra biti podrzavljena. To ce dozvoliti hrvatskim izbeglicama koje
stizu iz Bosne, iz Vojvodine i iz Srema, ali i drugim Hrvatima, da se nastane (u
Krajini) sa sigurnoscu da nece biti isterani iz tih kuca...
Tudjman je, jednom recju, od sada iskljucio bilo kakvu pomisao na povratak Srba
u njihove kuce i na njihovu zemlju u Hrvatskoj; od sada je resio da nacionalizuje
ta dobra, jer to je u interesu - objasnio je - ne samo ljudi koji ce otici tamo da
zive, nego i hrvatske drzave. Resicemo stvar ili modifikujuci zakon i za to je vec
Strana 125
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
zapocela parlamentarna procedura, ili vladinim dekretom koji ce imati snagu

zakona. Vladi sam vec uputio direktivu u tom smislu.
Ali predvidjenih izmena ima mnogo. Za pocetak, Tudjman ima nameru da raspusti
Zagrebacki parlament, zatim da izmeni ustavni zakon o pravima manjina il da ih
suzi ali, narocito da bi izbrisao "Oblasti sa autonomnom upravom" koje je trebalo
da funkcionisu u regionima sa vecinom srpskog stanovnistva i da bi se ponistila
norma izbornog zakona koja se odnosi na "proporcionalnu zastupljenost srpske
manjine i drugih nacionalnih manjina u Parlamentu Hrvatske". Uzimajuci u obzir
cinjenicu da su "Srbi dobrovoljno napustili Hrvatsku doslo je do stvaranja takve
situacije - rekao je Tudjman u intervjuu - koja je sama po sebi ukinula norme
ustavnog zakona o pravima manjina i odgovarajuce norme izbornog zakona. Mi
ne cinimo nista drugo nego uzimamo na znanje ovu novu stvarnost...
Tudjmanov cilj je da postigne, pored ostalog, sve vise licne vlasti i da ucini
dinamicnim proces "hrvatizacije Hrvatske" cija sledeca meta ce biti Istra.
HDZ, Tudjmanova partija, drzi vec pet godina vecinu u Parlamentu i moze da
ucini, kao sto je uvek cinio, gotovo sve ono sto hoce. Uprkos tome Tudjman hoce
sto je moguce pre da raspusti skupstinu. Zasto? Jer nisu svi poslanici njegove
partije jastrebovi, i nisu svi uvek bili disciplinovani. Osim toga, ekonomska i
socijalna situacija je katastrofalna, kriminal je dostigao visoki nivo, favorizovan
korupcijom u svim domenima partije na vlasti jer bi, u normalnim vremenima i u
demokratskim uslovima, on bio potucen. Sada Tudjman ne tolerise poraze, jos
manje razlicita misljenja; trazi od svojih apsolutno pokoravanje i neogranicenu
vlast.
Posto je postao drzak zbog vojnih pobeda u zapadnoj Slavoniji, u Bosni i u
"Krajini", zeli da ih do kraja iskoristi i dodje do plebiscita, do apsolutne dominacije
njegovog rezima i do isto tako apsolutne komande nad sopstvenom partijom uz
sigurnost dovodjenja u Parlament i u vladu potpuno potcinjenih osoba, povodljivih
i poslusnih pred kultom njegove licnosti. Tako, jos pre nego sto su sadasnji
parlament i vlada mogli da se izjasne, vrhovnik Tudjman je odlucio, putem jednog
obicnog intervjua, da nametne zemlji prevremene izbore, do kraja ove godine. I
da bi sebi osigurao triumf, sam on ce biti na celu liste HDZ, partije koja je od
1990. zasela na vlast u Hrvatskoj.
Vrhovnik ne tolerise poraze
Bicu na celu liste moje partije - objasnio je Tudjman jer bez partije apsolutne
vecine kakva je HDZ, ne bih mogao da dobijem cvrstu vladu, ne bih mogao da
dobijem vecinu u Parlamentu i, prema tome, ne bih mogao da donosim odluke od
takve vaznosti kakve sam donosio do sada i koje su dovele do oslobadjanja ovog
regiona, do Operacije Munja, do Operacije Oluja, do Leta Devedesetpete
(teritorijalnih osvajanja u zapadnoj Bosni, regionu Bihaca (a da bi se omogucilo
Leto Devedesetpete bilo je potrebno da se stvori Hrvatska republika HercegBosna i hrvatsko-bosanska vojska...
Republika i vojska koje bosanski Muslimani vide kao trn u oku ali koje bi u
Tudjmanovim planovima hrvatsko-muslimansku federaciju morale da dovedu do
toga da postanu privezak Hrvatske, preko konfederalne veze koja bi imala svoje
uporiste u Zagrebu, svakako ne u Sarajevu.
30. avgust 95.
Posle Operacije Oluja u Krajini, cela Hrvatska se preobrazila u pogranicnu vojnu
krajinu a granice Balkana su se premestile na granice Austrije, Madjarske i Italije.
Predsednik Hrvatske moci ce svoje buduce politicke govore da zapocinje sa
"Hrvatice i Hrvati", jer osim Hrvata u Hrvatskoj nije ostao niko, Hrvatska je
postala jednonacionalna ameba...
To su reci koje je na jednoj konferenciji za stampu izgovorio Vladimir Bebic,
poslanik iz Rijeke, jedini clan parlamenta iz partije Socijaldemokratska unija.
Dodao je: od hrvatske politike celom svetu je muka u stomaku. Posle Operacije
Strana 126
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Oluja, Krajina je postala spaljena zemlja u koju se vise nece vratiti njeni
stanovnici. Takozvano oslobodjenje Krajine, ciji narod je pobegao pred
oslobodiocima, nije rezultat nadmoci hrvatske vojske, koja prakticno nije naisla ni
na kakav otpor, nego dogovora Zagreba i Beograda, ciji finale ce se odigrati u
Bosni podelom te zemlje. Scenario takozvanog humanitarnog egzodusa
stanovnistva napisali su mnogo ranije Tudjman i Milosevic i na njih pada krvica za
ovaj ratni zlocin...
Gledam, slusam i ne mogu da poverujem svojim ocima i svojim usima: italijanska
TV, koja se odlicno vidi u raznim krajevima Hrvatske, javlja da je desetak
hrvatskih vojnika stiglo u opstinu San Patrinjano u Korianu, u Italiji, da bi se
podvrgli lecenju zavisnosti od droge. Vojnici, svi veoma mladi potvrdili su da su
"bili kljukani drogom" pre no sto bi bili upuceni na front da se bore da bi bili
otporniji na odbojnost prema uzasima rata u Bosni i Krajini. Ako nisam pogresno
shvatio, lokalne novine opstine San Patrinjano donose niz intervjua sa vojnicima
koji govore o heroinu koji su oficiri lekari davali najslabijima i onima koji su
odredjivani za najopasnije akcije.
Droga "je bila prepisivana kao medicina za dusu, kao lek koji ti dopusta da
zaboravis i pomaze ti da nastavis". Nije prvi put, uostalom, da se koristi droga da
bi se povecala otpornost vojnika u borbi.
Heroin, prica Davor, 29 godina, "deljen je dva puta na dan: odlazio sam u poljsku
ambulantu da bih podigao moju dnevnu dozu, pola grama ujutro i pola uvece".
"Bio mi je zaista potreban - govori drugi u novinama - da bih imao hrabrosti da se
suocim sa onim groznim borbama u kojima si, da bi preziveo, morao ti prvi da
ubijes; da bih zaboravio plac i prestravljena lica dece pored tela mrtvih roditelja.;
da ne bi ispovratio svu zuc koju imas u sebi, kad vidis svoje drugove uzasno
osakacene granatama".
Deljenje droge, prema pricama vojnika objavljenim u mesecniku, ponekad je
kasnilo i "iako nisi mogao da budes suvise zavisan od krize apstinencije, posle dva
dana iznenadne teskobe zbog potrebe za drogom bile su jake: tako smo jednog
dana sisli u grad i uperivsi masinku u glavu jednog dilera, nabavili smo drogu".
Vojnici su zatim potvrdili da su takodje deljeni alkohol i psihofarmaci raznih vrsta,
"ali da bi se obavile opasnije akcije, da bi se napadala sela, da bi se hladnokrvno
klalo i ubijalo, pomazu snazniji anestetici i jedan toksikoman nakljukan heroinom
ili kokainom je idealan".
Nocas u 2.00 sata, pocela je vazdusna operacija NATO na srpsko-bosanske
polozaje oko Sarajeva radi razaranja vojnih polozaja.
Odmazda NATO bila je veoma ostra. Do 6.00 jutros 57 aviona Sjedinjenih Drzava,
britanskih, holandskih i francuskih, koji su posli iz Italije i sa nosaca aviona
Ruzvelt u Jadranskom moru, unistili su radarske, raketne i artiljerijske polozaje
ne samo na brdima oko Sarajeva nego i one koji se nalaze oko Tuzle i Gorazda.
Oko 17.15 srpska raketa oborila je jedan francuski miraz 2000: dvojica pilota
iskocili su padobranima. U 21.00 nastavljeni su nocni napadi...
Spremam se da legnem kad faks poce da zuji. Tanja Olujic, bivsa direktorka
Televizijskog studija u Rijeci, koja je izbrisana sa tog mesta kada je Tudjman
dosao na vlast u Hrvatskoj (Tanjina "krivica": srpske je narodnosti), daje mi
nekoliko belezaka. "Mogu ti posluziti za pripovetku", dopisuje na dnu poruke
faksom. Beleske se odnose na dozivljaj jedne zene od 75 godina koja je dosla u
Rijeku iz Krajine. To je prica o Danici R.
Njena kuca se nalazi na glavnom kamionskom putu Like, na mestu gde skrece
prema Udbini. Danicini sin i brat napustili su kucu i selo da bi se pridruzili
beskrajnim kolonama srpskih izbeglica koji su napustili Krajinu u dane hrvatske
"Oluje". Danica nije htela sa njima, odlucila je da ostane u svojoj kuci u kojoj je,
jedva pre dva meseca, umro njen muz. "Ovakva kakva sam, slaba i bolesna, kuda
da idem?".
Kada su dosli hrvatski vojnici, zatekli su je u kuci, u njenoj crnoj udovickoj haljini.
Jedan od vojnika odmah je nasrnuo na nju. Pokusao je da zavuce ruku medju
Strana 127
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
staricine dojke, trazeci, kako je rekao, sakriveni novac. Zena se pobunila. Ni njen
muz nikada tokom 50 godina braka, nije sebi dozvolio tako nesto. Vojnik je udario
staricu. I njegovi drugovi poceli su da je udaraju nogama i rukama, i najzad su iz
staricinog grudnjaka izvukli smotuljak od 3.000 nemackih maraka. "Vidis?
Cetnikinja je htela da nas povuce za nos!". Da bi je kaznili iscepali su joj kamama
svu haljinu koju je imala na sebi, svo rublje koje su zatekli u kuci, svu odecu koju
su nasli u ormarima. Uzeli su zatim televizor i telefonski aparat; izvadili su iz
frizidera hranu, razbacali je po zemlji i izgazili.
Posto su zavrsili sa pljackom, otisli su iz kuce, i ostavili staru zenu okrvavljenu,
slomljenu od bola, bez hrane, bez svetla, bez vode, bez obuce i bez odece.
Malo kasnije naisao je neki drugi vojnik. potresen izgledom ove izmrcvarene
zene, otisao je da nadje hleba i vode nasao je i nesto paradajza i sve to doneo
sirotoj nesretnici. Na kraju joj je ostavio 100 kuna (nesto oko 35.000 lira) i upitao
da li ima nekog od rodbine. Da, zena je imala rodjake u Rijeci. Posle nekoliko
dana, dobri vojnik telefonom je obavestio rodjake Danice R.: "Ziva je i ceka vas.
Dodjite po nju". Kada je dosla u Rijeku, srpska starica se jada samo zbog jedne
stvari: Zbog toga sto ne zna ime onog vojnika koji je spasio. Mladic u uniformi
rekao joj je samo da je Istranin iz Buzeta.
Druga prica je o Mileni S. zeni od 29 godina. Hrvatska vojska vec je pocela da se
siri po Krajini i doslo je do opsteg bezanja stanovnistva. Milenina majka trkom se
uputila kuci, sa njive, da bi pustila stoku iz stale, zgrabila nekoliko stvari pa i
sama pobegla. Milena, manje uzurbana, isla je za njom na vecoj udaljenosti.
Kada je stigla u selo, Kijanje Gornje, jedno od tolikih rastrkanih sela Like, nije
zatekla vise nikoga. I njena majka je bila nestala i njena kuca bila je prazna. Sta
da radi?
Svuda okolo odjekivale su eksplozije granata i rafali iz automatskog oruzja.
Milena je odlucila da se zatvori u kucu i ceka. Napustila je kucu samo kada je,
posto je pala noc, u naselje iznenada upala patrola hrvatskih vojnika. Uspela je
da se izvuce iza kuce, neprimecena. Posto je tako umakla plaseci se grupnog
silovanja, mlada zena lutala je nekoliko dana po sumama.
Jednog dana cula je kako je neko doziva: "Ej, mala!". Zena se okrenula. Iz jednog
automobila u kojem su bila cetiri coveka u maskirnim uniformama i sa crnim
maramama vezanim oko glave, iznenada je ispaljen rafal. Cetiri metka pogodila
su devojku koja je pala u jarak nedaleko od puta. Auto sa vojnicima se udaljio,
devojka je ostala da lezi u jarku, celu noc. Od cetiri rane, dve su bile teske.
Padala je kisa. Devojka je vise puta pokusavala da ustane, ali nije uspela ni da se
pokrene. Nasli su je drugi hrvatski vojnici koji su prolazili tuda sledeceg jutra.
Podigli su je, konstatovali da jos dise i odneli je u bolnicu u Gospicu. Iz Gospica su
je prebacili u rijecku bolnicu, gde rane polako zarastaju.
Milena ne zna sta je bilo sa njenom porodicom, ne zna kuda da ide kada bude
otpustena iz bolnice, ni ko ce platiti troskove njenog lecenja.
Ljubomir S. i njegova zena ziveli su u selu Nunic, u blizini Knina. Ostali su kod
kuce, cekajuci hrvatsku vojsku, ali nisu ih pustili da ostanu u svojoj kuci. Vojnici
sa sahovnicom na uniformi odveli su ih rekavsi im: "Idemo za trenutak do
komande, da stavite jedan potpis i odmah cete se vratiti natrag". Put je dugo
trajao. Ljubomir i njegova zena, on 70 a ona 65 godina, bili su iskrcani u jednom
koncentracionom logoru podignutom na periferiji Zadra, "Sabirnom centru". Posle
nekoliko dana odveli su ih u Rijeku gde imaju jednog sina. Sin ih je okrepio ali,
posto nije bio u stanju da ih izdrzava, savetovao im je da se vrate u Krajinu, u
svoju kucu.
Ljubomir i njegova zena vratili su se u Nunic, selo koje je pre rata bilo nastanjeno
pola Srbima a pola Hrvatima. Hrvati su se vratili; jedini Srbi koji su nasli
netaknutu kucu i stoku su oni, Ljubomir i njegova zena. Javili su sinu da su dobro
i da kucni susedi Hrvati dobro postupaju sa njima.
U selu Grulovicu, u blizini Kistanja, ostalo je 11 stanovnika, svi Srbi i svi stariji.
Danima su podvrgnuti saslusavanjima u policiji, koja ih ipak ostavlja u njihovim
kucama. Policija medjutim ne sprecava - grupe pljackasa, najcesce civila, da
Strana 128
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
kruze selom i pljackaju kuce. Policija uopste ne reaguje.

U Plaskom i u drugim mestima Korduna kuce koje su napustili Srbi vec su
dodeljene Hrvatima koji su stigli iz Banjaluke. Zaposedaju se i one kuce ciji
vlasnici se nalaze u Hrvatskoj i hrvatski su gradjani...
Poslednja "pricica". Nju sam, medjutim, procitao u jednom hrvatskom istarskom
listu. U jedno srpsko selo koje je ostalo gotovo potpuno pusto na oslobodjenoj
teritoriji, dovucena je i izlozena na malom glavnom trgu lesina jedne od hiljada
uginulih krava posle bekstva vlasnika. Oni koji su organizovali ritual izlaganja
prethodno su kravi odsekli vimena, iskopali joj oci, rasporili telo celom duzinom.
"Hteli su tako da ostave poruku". Da li treba objasnjavati kome je bila
namenjena? Onom malom broju Srba, koji su svi veoma stari i koji su ostali u
selu.
Nocas u 2.00 sata, pocela je vazdusna operacija NATO na srpsko-bosanske
polozaje oko Sarajeva radi razaranja vojnih polozaja.
Odmazda NATO bila je veoma ostra. Do 6.00 jutros 57 aviona Sjedinjenih Drzava,
britanskih, holandskih i francuskih, koji su posli iz Italije i sa nosaca aviona
Ruzvelt u Jadranskom moru, unistili su radarske, raketne i artiljerijske polozaje
ne samo na brdima oko Sarajeva nego i one koji se nalaze oko Tuzle i Gorazda.
Oko 17.15 srpska raketa oborila je jedan francuski miraz 2000: dvojica pilota
iskocili su padobranima. U 21.00 nastavljeni su nocni napadi...
Spremam se da legnem kad faks poce da zuji. Tanja Olujic, bivsa direktorka
Televizijskog studija u Rijeci, koja je izbrisana sa tog mesta kada je Tudjman
dosao na vlast u Hrvatskoj (Tanjina "krivica": srpske je narodnosti), daje mi
nekoliko belezaka. "Mogu ti posluziti za pripovetku", dopisuje na dnu poruke
faksom. Beleske se odnose na dozivljaj jedne zene od 75 godina koja je dosla u
Rijeku iz Krajine. To je prica o Danici R.
Njena kuca se nalazi na glavnom kamionskom putu Like, na mestu gde skrece
prema Udbini. Danicini sin i brat napustili su kucu i selo da bi se pridruzili
beskrajnim kolonama srpskih izbeglica koji su napustili Krajinu u dane hrvatske
"Oluje". Danica nije htela sa njima, odlucila je da ostane u svojoj kuci u kojoj je,
jedva pre dva meseca, umro njen muz. "Ovakva kakva sam, slaba i bolesna, kuda
da idem?".
Kada su dosli hrvatski vojnici, zatekli su je u kuci, u njenoj crnoj udovickoj haljini.
Jedan od vojnika odmah je nasrnuo na nju. Pokusao je da zavuce ruku medju
staricine dojke, trazeci, kako je rekao, sakriveni novac. Zena se pobunila. Ni njen
muz nikada tokom 50 godina braka, nije sebi dozvolio tako nesto. Vojnik je udario
staricu. I njegovi drugovi poceli su da je udaraju nogama i rukama, i najzad su iz
staricinog grudnjaka izvukli smotuljak od 3.000 nemackih maraka. "Vidis?
Cetnikinja je htela da nas povuce za nos!". Da bi je kaznili iscepali su joj kamama
svu haljinu koju je imala na sebi, svo rublje koje su zatekli u kuci, svu odecu koju
su nasli u ormarima. Uzeli su zatim televizor i telefonski aparat; izvadili su iz
frizidera hranu, razbacali je po zemlji i izgazili.
Posto su zavrsili sa pljackom, otisli su iz kuce, i ostavili staru zenu okrvavljenu,
slomljenu od bola, bez hrane, bez svetla, bez vode, bez obuce i bez odece.
Malo kasnije naisao je neki drugi vojnik. potresen izgledom ove izmrcvarene
zene, otisao je da nadje hleba i vode nasao je i nesto paradajza i sve to doneo
sirotoj nesretnici. Na kraju joj je ostavio 100 kuna (nesto oko 35.000 lira) i upitao
da li ima nekog od rodbine. Da, zena je imala rodjake u Rijeci. Posle nekoliko
dana, dobri vojnik telefonom je obavestio rodjake Danice R.: "Ziva je i ceka vas.
Dodjite po nju". Kada je dosla u Rijeku, srpska starica se jada samo zbog jedne
stvari: Zbog toga sto ne zna ime onog vojnika koji je spasio. Mladic u uniformi
rekao joj je samo da je Istranin iz Buzeta.
Druga prica je o Mileni S. zeni od 29 godina. Hrvatska vojska vec je pocela da se
siri po Krajini i doslo je do opsteg bezanja stanovnistva. Milenina majka trkom se
uputila kuci, sa njive, da bi pustila stoku iz stale, zgrabila nekoliko stvari pa i
sama pobegla. Milena, manje uzurbana, isla je za njom na vecoj udaljenosti.
Strana 129
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Kada je stigla u selo, Kijanje Gornje, jedno od tolikih rastrkanih sela Like, nije
zatekla vise nikoga. I njena majka je bila nestala i njena kuca bila je prazna. Sta
da radi?
Svuda okolo odjekivale su eksplozije granata i rafali iz automatskog oruzja.
Milena je odlucila da se zatvori u kucu i ceka. Napustila je kucu samo kada je,
posto je pala noc, u naselje iznenada upala patrola hrvatskih vojnika. Uspela je
da se izvuce iza kuce, neprimecena. Posto je tako umakla plaseci se grupnog
silovanja, mlada zena lutala je nekoliko dana po sumama.
Jednog dana cula je kako je neko doziva: "Ej, mala!". Zena se okrenula. Iz jednog
automobila u kojem su bila cetiri coveka u maskirnim uniformama i sa crnim
maramama vezanim oko glave, iznenada je ispaljen rafal. Cetiri metka pogodila
su devojku koja je pala u jarak nedaleko od puta. Auto sa vojnicima se udaljio,
devojka je ostala da lezi u jarku, celu noc. Od cetiri rane, dve su bile teske.
Padala je kisa. Devojka je vise puta pokusavala da ustane, ali nije uspela ni da se
pokrene. Nasli su je drugi hrvatski vojnici koji su prolazili tuda sledeceg jutra.
Podigli su je, konstatovali da jos dise i odneli je u bolnicu u Gospicu. Iz Gospica su
je prebacili u rijecku bolnicu, gde rane polako zarastaju.
Milena ne zna sta je bilo sa njenom porodicom, ne zna kuda da ide kada bude
otpustena iz bolnice, ni ko ce platiti troskove njenog lecenja.
Ljubomir S. i njegova zena ziveli su u selu Nunic, u blizini Knina. Ostali su kod
kuce, cekajuci hrvatsku vojsku, ali nisu ih pustili da ostanu u svojoj kuci. Vojnici
sa sahovnicom na uniformi odveli su ih rekavsi im: "Idemo za trenutak do
komande, da stavite jedan potpis i odmah cete se vratiti natrag". Put je dugo
trajao. Ljubomir i njegova zena, on 70 a ona 65 godina, bili su iskrcani u jednom
koncentracionom logoru podignutom na periferiji Zadra, "Sabirnom centru". Posle
nekoliko dana odveli su ih u Rijeku gde imaju jednog sina. Sin ih je okrepio ali,
posto nije bio u stanju da ih izdrzava, savetovao im je da se vrate u Krajinu, u
svoju kucu.
Ljubomir i njegova zena vratili su se u Nunic, selo koje je pre rata bilo nastanjeno
pola Srbima a pola Hrvatima. Hrvati su se vratili; jedini Srbi koji su nasli
netaknutu kucu i stoku su oni, Ljubomir i njegova zena. Javili su sinu da su dobro
i da kucni susedi Hrvati dobro postupaju sa njima.
U selu Grulovicu, u blizini Kistanja, ostalo je 11 stanovnika, svi Srbi i svi stariji.
Danima su podvrgnuti saslusavanjima u policiji, koja ih ipak ostavlja u njihovim
kucama. Policija medjutim ne sprecava - grupe pljackasa, najcesce civila, da
kruze selom i pljackaju kuce. Policija uopste ne reaguje.
U Plaskom i u drugim mestima Korduna kuce koje su napustili Srbi vec su
dodeljene Hrvatima koji su stigli iz Banjaluke. Zaposedaju se i one kuce ciji
vlasnici se nalaze u Hrvatskoj i hrvatski su gradjani...
Poslednja "pricica". Nju sam, medjutim, procitao u jednom hrvatskom istarskom
listu. U jedno srpsko selo koje je ostalo gotovo potpuno pusto na oslobodjenoj
teritoriji, dovucena je i izlozena na malom glavnom trgu lesina jedne od hiljada
uginulih krava posle bekstva vlasnika. Oni koji su organizovali ritual izlaganja
prethodno su kravi odsekli vimena, iskopali joj oci, rasporili telo celom duzinom.
"Hteli su tako da ostave poruku". Da li treba objasnjavati kome je bila
namenjena? Onom malom broju Srba, koji su svi veoma stari i koji su ostali u
selu.
Kao sto je uobicajeno, jedine istine o onome sto se desava u bivsoj Jugoslaviji
dolaze od posmatraca OUN sa terena. Predstavnik svetske organizacije u Zagrebu
Kris Ganes saopstio je danas da sa teritorije sektora jug i sever Krajine, koja je
vec vise od 20 dana pod punom kontrolom vojnih i civilnih vlasti Hrvatske, "i dalje
stizu vesti o novom pljackanju i paljenju kuca koje vrsi hrvatska vojska". Takodje
i dalje se nailazi na leseve ubijenih osoba. Izvestaji posmatrackih ekipa OUN
svakodnevno pominju pretnje upucivane Srbima koji su ostali u Zapadnoj
Slavoniji ("Krajinu" su Hrvati oslobodili prvih dana maja) da bi i njih primorali da
odu, a ostalo ih je malo vise od 2.000. U Kninskoj "Krajini" i Glini medjutim, od
Strana 130
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
250.000 Srba, ostalo je manje od 1.000 a i njih poslednjih dana primoravaju da

se isele.
U Rijeku je stiglo desetak staraca, na dalmatinsko ostrvo Obonjan prognano ih je
89, drugi su razbacani po raznim mestima Hrvatske. "Uprkos opomenama
upucenim hrvatskim vlastima - rekao je Ganes - one jos nisu naredile da ove
akcije prestanu, ili se naredjenja iz Zagreba ne postuju." Prema nekim izvorima,
otkrivena je jedna masovna grobnica kod Petrinje, ali Ganes nije o tome
obavesten.
Citam dokument koji je sastavila misija Medjunarodne helsinske federacije za
ljudska prava a koji se odnosi na Krajinu. "Snima" delimicno situaciju na onoj
teritoriji koju su Hrvati ponovo osvojili, onako kako se ona predstavila misiji u
dane 17-19. avgusta. U razgovorima koje je imala sa predstavnicima 710 srpskih
civila iz Knina i okoline, koji su se sklonili u kasarnu Plavih slemova (gde se i sada
nalaze), saznalo se da gotovo svi nameravaju da odu iz Hrvatske jer "ne veruju
da bi, kada bi se vratili u svoje kuce, bili zasticeni od hrvatske vojske ili policije,
plase se da bi im bili ugrozeni zivoti ako ostanu u Hrvatskoj". "Oni zele da odu,
nije vazno u koju zemlju, samo da tamo nije rat, da bi mogli da zive u miru a da
ne budu instrumentalizovani od politickih lidera. Za mnoge od ovih izbeglica ovo
je vec drugi ili treci egzodus."
"U razgovoru sa njihovim predstavnicima, Bankom Pupovcem, Dusanom Colakom
i Sandrom Oliveric, doznali smo da su mnogi razmatrali mogucnost da ostanu u
Hrvatskoj (to je razlog sto nisu izbegli iz Krajine pred hrvatskom vojskom, nego
su samo potrazili utociste i dobili ga, u kasarni OUN), ali posto su neki od njih
napustili sabirni logor i videli pljacke, pozare i razaranja kojima su bile izlozene
njihove kuce i kada su saopstili drugima koji su se sklonili u kasarnu sta su videli,
vecina izbeglih odlucila je da ode iz ove zemlje." "Mnogi od izbeglica sa kojima
smo razgovarali plasili su se da nam daju podatke o sebi. Od vise od 700
izbeglica, samo njih sestoro osetili su se dovoljno zasticeni da nam ispricaju sta
im se dogodilo."
Izvestaj zbog toga spaja kazivanja ovih sest osoba, ali podvlaci: "Pretpostavljamo
da ima veoma mnogo takvih slucajeva."
Prvu pricu je ispricao Vineto Dragicevic. Grupa od 20 srpskih civila, putovala je 5.
avgusta kamionom u pravcu logora Plavih slemova. Kada su se priblizili selu
Kovacici primetili su grupu hrvatskih vojnika koji su smesta otvorili vatru na
vozilo i ubili tri osobe ranivsi druge tri koje su ostale napustene na putu, bez
pomoci. Jednoj starijoj zeni, Mari Dragicevic, ciji muz je ubijen iz zasede, otkinuli
su nekoliko prstiju desne ruke. Pucao joj je u ruku, iz pistolja, sa male
udaljenosti, jedan hrvatski vojnik. Zatim su ostali preziveli civili odvedeni kao
zarobljenici. Vineto Dragicevic uspeo je da pobegne i preda se Plavim slemovima.
U poimenicnom spisku ubijenih, ranjenih ili zarobljenih, koji je hrvatska vojska
predala posmatracima OUN, nema imena ubijenih, ranjenih ili uhvacenih kod
Kovacica.
Druga prica. Nenad Dukovic, njegova zena Nedjeljka, njihovo novorodjence od
samo 45 dana i Nedjeljkin brat, Dragan Mirkovic, nalazili su se u svojoj kuci kada
je pocela kanonada hrvatske artiljerije u zoru 5. avgusta, malo pre 5.00. Kada je
nastupilo vece, za vreme pauze u bombardovanju, izasli su iz kuce da bi nasli
neko bolje skloniste. Dok su bezali, njihov auto se blokirao zbog kvara, usred
jedne ulice u Kninu. Posto su napustili auto, potrazili su utociste u podrumu velike
stambene zgrade u centru grada. U zoru 6. avgusta, po zavrsetku poslednjeg
teskog bombardovanja, zaculi su glasove hrvatskih vojnika koji su se kretali
ulicama grada ispaljujuci nasumice rafale u raznim pravcima. Vojnici su prodrli i u
zgradu u koju su se sklonili clanovi omanje porodice Dukovic, pronasli ih i smesta
naredili dvojici muskaraca, Nenadu i Draganu da podju sa njima.
Zena sa novorodjencetom odvedena je medjutim u logor Plavih slemova. Uprkos
svim traganjima, Nedjeljka (ona je izvor ove price) nije vise uspela da dodje do
vesti o muzu i bratu. Nestali su kao da ih nije ni bilo. Njihovih imena nema u
spiskovima koje su hrvatske vlasti dostavile predstavnicima OUN i Medjunarodnog
Strana 131
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Crvenog krsta.
Treca prica. Trinaest osoba putovalo je prikolicom koju je vukao poljoprivredni
traktor, kada ih je u blizini Vrbnika 5. avgusta, oko 10.00 ujutro, zaustavila jedna
patrola hrvatske vojske. Jednoj mladoj zeni i njenom momku u vojnickoj
uniformi, ali nenaoruzanom, Zivku Stojakovu, vojnici su naredili da sidju sa
prikolice. Cim su njih dvoje stali na zemlju, jedan hrvatski vojnik je bez ijedne
reci uperio svoju automatsku pusku Ak-47 na Stojakova i ispalio jedan rafal. Ubio
ga je presekavsi ga u visini grudi. Devojku, medjutim, koja je bila primorana da
se skine, silovali su na smenu svi vojnici patrole, u prisustvu drugih civila koji su
ostali u kolima. Kada su svi zadovoljili svoje seksualne nagone, nasilnici su krenuli
da likvidiraju i devojku. Na srecu spasena je dolaskom vece grupe vojnika jednog
odeljenja iz Varazdina.
Oni su je odveli posle nekoliko sati pred logor Plavih slemova i tu je ostavili.
Devojka, koja je prijavila dogadjaj misiji Medjunarodne federacije iz Helsinkija,
nije znala da kaze sta je bilo sa ostalih 11 civila. U logor OUN u Knin nisu nikada
stigli.
Cetvrta prica. Ratomira Tatomira iz Knina, godiste 1943. i Dragoljuba Cupavica iz
Otona, godiste 1967, uhvatli su hrvatski vojnici, ali njihova imena ne pojavljuju
se ni u jednom zvanicnom spisku zarobljenika. Osoba koja je ispricala o njihovom
hvatanju medjunarodnoj komisiji, tvrdi da je videla i vise od 20 leseva civila muskaraca, zena i dece - u blizini kuce koja nosi broj 1 u ulici Kralja Petra u
Kninu.
Peta prica. Nikola Bjelov, koji se sklonio u kasarnu Plavih slemova u Kninu, vratio
se u svoj stan u gradu sa namerom da tu ostane, pod hrvatskim vlastima. Bio je
7. avgust. U svom stanu zatekao je cetiri vojnika hrvatske vojske koji su ga
napali i izudarali nanevsi mu niz ozleda, izbacivsi ga posle toga iz stana. Nije mu
ostalo nista drugo nego da se vrati u logor OUN gde se i sada nalazi.
Sesta prica. Jedna starija zena vratila se u svoj stan u Kninu da uzme dragocenu
cevcicu potrebnu onima koji zbog traheotomije imaju otvor na dusniku a kojom
se sluzio njen muz. Ona i muz su inace nasli utociste u logoru OUN. Zatekla je
stan opljackan i polurazrusen. Vratila se u logor praznih ruku ali, na srecu,
nepovredjena. U stanu je bila zatekla nekoliko hrvatskih vojnika koji su, posto
vise nisu imali sta da opljackaju, pretresli zenu i uzeli joj poslednji novac koji je
imala: 100 nemackih maraka. Jedan vojnik joj je rekao: "Nisu vam vise potrebne
marke, mozete se posluziti kunama".
Zlocini specijalne grupe palikuca
Hrvatska vlada je tvrdila da je 21. avgusta povodom poznatog napada hrvatske
vojske iz Krajine pobeglo 154.079 Srba i da ce svi biti dobrodosli u Hrvatskoj ako
pre ili kasnije pozele da se vrate. Jedva nekoliko dana posle toga Zagreb je
negirao bilo kakvu mogucnost pravog i jednostavnog povratka ovih svojih
gradjana, ostavljajuci otvorena vrata samo "pojedinim licima" cije ce molbe za
povratak na sopstvena imanja i kuce, uz obavezne dokumente koje je nemoguce
dobiti, biti resavane od slucaja do slucaja. Ni cifra izbeglica ne deluje istinito.
Razni izvori uvecavaju na preko 250.000 broj Srba, hrvatskih gradjana, koji su
napustili teritoriju takozvane Krajine.
Najvisi predstavnici hrvatske vlade i sam sef drzave Tudjman odbili su kao lazne i
neosnovane optuzbe upucene hrvatskoj vojsci da je povredila gradjanska i ljudska
prava u operaciji ponovnog osvajanja Krajine (5-7. avgusta) i posle toga.
"Cinjenice su u velikoj kontradikciji sa ovim tvrdnjama", cita se u ranije
navedenom izvestaju Medjunarodne federacije za ljudska prava iz Helsinkija
(IHF), koja je prikupila obimnu dokumentaciju o "sistematskom razaranju i pljacki
srpskih kuca i javnih zgrada od strane hrvatske vojske (HV), hrvatske civilne
policije i specijalnih grupa palikuca", odeljenja koja jos uvek nastavljaju svoju
akciju na ovoj teritoriji.
Strana 132
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"U Krajini se nastavljaju pljacke i podmetanja pozara" rekli su i juce predstavnici

OUN u Hrvatskoj.
Kontradiktorne su isto tako tvrdnje i podaci hrvatskih vlasti koji se odnose na
civilne zrtve ratne operacije i na ukupan broj mrtvih u Krajini, tvrdi izvestaj IHF, i
nastavlja: "Postoje indicije o jednoj masovnoj grobnici na kninskom groblju i
drugim kolektivnim grobnicama, ali u ovim okolnostima ne raspolazemo tacnim
informacijama".
Sa druge strane "veliki broj opljackanih i ostecenih zgrada koje je zabelezila ova
komisija IHF na teritoriji Knina, i nedavna odluka hrvatske vlade koja nalaze svim
srpskim izbeglicama koje su napustile Hrvatsku, a koje zele da se vrate u svoje
kuce, da priloze uverenje o hrvatskom drzavljanstvu izdato od opstinskih vlasti u
kojima se sada nalaze izbeglice", (to jest u Srbiji i u krajevima Bosne i
Hercegovine pod srpskom kontrolom) "pokazuju da hrvatska vlada nema nimalo
volje da stvori uslove koji bi olaksali Srbima povratak".
Informacije koje je prikupila misija IHF - koju cine Dardan Gasi, Viljem Hejden,
Petra Klajn, Petar Mrkalj (Hrvat) i Bjorn Engesland - pokazuju da su u Krajini
uveliko bila povredjena ljudska prava i medjunarodni zakoni, cak iako su hrvatske
vlasti prakticno sprecile clanove misije da izadju izvan grada Knina, obrazlazuci
ovo ogranicenje kretanja nemogucnoscu da garantuju sigurnost i nepovredivost
licnosti. Prikupljene informacije, stoga su parcijalne i ne obuhvataju veliki deo
teritorije Krajine sa koje su medjutim stigle prijave krsenja ljudskih prava. U
izvestaju se cita da "hrvatske vlasti nisu uspele da objasne na ubedljiv nacin
pljackanje i spaljivanje kuca, ubijanje civila i sudbinu nestalih".
I dalje: "Raspolazemo neposrednim dokazima o sistematskim paljevinama i
pljackanju stambenih kuca, javnih zgrada i privatnih preduzeca od strane
hrvatske vojske, civilne policije i specijalnih policijskih jedinica, koje su izvrsene
posle prvih 30 sati Operacije Oluja".
Sama misija IHF bila je svedok zlocina koje su pocinile specijalne "grupe palikuca"
i opisuje nekoliko dogadjaja.
"Vojnici jedne specijalne grupe, opremljeni protivtenkovskim oruzjem i bacacima
plamena usmerili su ovo oruzje na kuce za stanovanje u sektoru Bulajusa,
izmedju Drnisa i Knina (neposredno zaledje Dalmacije)".
"Na teritoriji koja okruzuje Kistanje, lica u civilnoj odeci, koja su se predstavila
kao drzavni sluzbenici gadjali su stambene kuce koje su, odmah posle njihove
akcije, bile vidjene obavijene plamenom".
"Ova misija IHF posetila je 17. avgusta Kistanje i videla grupu od cetiri vojnika
kako ulazi u kuce i kako se krece oko zgrada u glavnim ulicama naselja. Dok je
misija jos bila prisutna u mestu, stubovi dima poceli su da se dizu iz zgrada na
glavnom putu koji vodi u Knin".
"Na jugu gradica Drnisa, u pravcu Knina i u neposrednoj okolini Knina, stotine
zgrada su opljackane i zapaljene.
Varosica Kistanje, koja je imala oko 2.000 stanovnika, na kraju je potpuno
opljackana i spaljena.
Selo Srb izgleda potpuno spaljeno. Gradic Donji Lapac je razoren 70 odsto. Mesta
Siveric, Kosovo, Vrbnik, Raducic, Kricka, Ivosevici i Zagrovic ozbiljno su ostecena.
Mnoga od ovih sela nemaju vise ni table sa svojim imenima, uklonili su ih hrvatski
vojnici. Prolazeci ovim krajevima clanovi misije su videli veliki broj kuca u
poslednoj fazi dogorevanja. Kada je nastupilo vece, 18. avgusta, dok su se
prebacivali iz Knina u Drnis, clanovi ove misije zaustavili su se i fotografisali jednu
unistenu zgradu koju nisu videli da gori kada su pored nje prosli ujutro istog
dana. Misija se vratila na isti deo puta u sumrak 19. avgusta i fotografisala druge
kuce dok su dogorevali njihovi ostaci. Ove kuce nisu vidjene da gore toga dana, u
rano jutro, kada je misija prvi put prosla tim krajem".
"Clanovi misije videli su i kuce na kojima je bilo napisano "Hrvatska kuca" i "Ne
diraj, ovo je hrvatska kuca", a takodje i kuce iznad cijih vrata ili sa prozora su se
Strana 133
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
vijorile hrvatske zasrave".

Izvestaj se kasnije zadrzava na situaciji u bivsem "glavnom gradu" Krajine:
hrvatska bombardovanja postedela su centar Knina ali, kruzeci po gradu autom i
pesice, clanovi misije "konstatovali su da su i kuce koje je artiljerija postedela,
sistematski i potpuno opljackane. Najveca steta ucinjena je pljackanjem". Uz to:
komisija vojnih posmatraca OUN konstatovala je u Kninu da je 21 zgrada tesko
ostecena a 23 druge pretrpele su manja ostecenja od bombardovanja topovima
hrvatske vojske na pocetku operacije ponovnog osvajanja, dok su druge 24 tesko
ostecene a 23 su pretrpele manja ostecenja od pozara podmetnutih posle
osvajanja.
Postoje brojne informacije objavljene od strane vlasti iz Zagreba koje se odnose
na civile zatecene u Kninu posle prvih 30 sati Operacije Oluja, ali sve su
medjusobno kontradiktorne. Posto je ovo konstatovao, izvestaj misije IHF tvrdi da
su njegovi clanovi imali priliku da razgovaraju sa raznim osobama koje su se
zatekle u gradu za vreme ulaska hrvatske vojske u njega, posle bombardovanja
topovima. "Zadrzavajuci se na ovim razgovorima izgleda da su pljacku u prvom
talasu izvrsila odeljenja cetvrte i sedme Brigade HV koja su prva usla u grad". Sa
svoje strane predstavnik OUN u Zagrebu izjavljuje da su "pljackanja u drugom
talasu izvrsena od strane policije i specijalnih policijskih jedinica". "Clanovi misije
IHF imali su vise puta priliku da vide grupe vojnika kako voze automobile bez
tablica, pretrpane robom opljackanom po kucama i prodavnicama".
Na lokalitetu Ivosevici, clanovi misije pronasli su dve naprave Ma-23, nagazne
mine koje su koriscene i za razaranje kuca i puteva. Nekoliko minuta posle ovog
pronalazenja, cetiri policajca iz specijalnih jedinica, koji su izbili iza jedne kuce,
pojavili su se na ulici i uputili trkom ka mestu gde su stajali clanovi misije IHF. U
jednom trenutku podelili su se na dve grupe i uperili oruzje, spremni da otvore
vatru. Odustali su kada su se uverili da clanovi misije nisu bili srpski civili. Posto
su ih podvrgli brzom saslusavanju, "pozvali" su ih da napuste zonu kojom jos
"haraju srpski teroristi" kako su rekli i koja je zbog toga nesigurna.
Igra sa ciframa
"Gotovo sve kuce na tom lokalitetu koje su videli clanovi misije bile su u
razlicitom stepenu ostecene pozarima i pljackom". I dalje: "U Kistanju su clanovi
misije konstatovali da je jedina zgrada koja je ostala netaknuta, pravoslavna
crkva. Kada su upitali jednog pukovnika hrvatske vojske zaduzenog za
informisanje kako to da crkve nisu bile porusene, odgovorio je: "Ne zelimo da
licimo na Srbe". Ovaj odgovor je veoma zanimljiv, narocito jer hrvatske vlasti
tvrde da su pljacke i paljevine delo pojedinih hrvatskih civila obuzetih osvetnickim
osecanjima i da je vlastima tesko da sprece ovaj izliv emocija. Ako hrvatski civili
ruse srpske kuce, zasto nisu porusili sve pravoslavne crkve? I ako su hrvatske
vlasti uspele da zastite sve pravoslavne crkve, izbegavajuci njihovo rusenje, zasto
ne uspevaju da zastite srpske kuce?".
Hrvatski komandant vojnog okruga Knina, general Ivan Cermak, predao je misiji
IHF tri poimenicna spiska koji, po njemu, sadrze informacije o 86 osoba
sahranjenih u zajednickoj grobnici na Kninskom groblju i cetvrti dokument u
kojem se ponavljaju imena tih osoba i navode datumi i mesta na kojima su
ubijene i datum i mesto na kojem su sahranjene. Mesta u kojima su se dogodila
ubistva: u Strmici i Kosovu; duz puta izmedju Gracaca i Otrica; Otric i Zegara;
bolnica u Kninu; Gornji Biljani i Donji Srb; na putu izmedju Srba i Donjeg Lapca;
u sumama Srba, Bruvna, Mazina, Podgradja, Bukonica; u kasarnama Golubica i
Knina; u Cistoj Maloj, Kricki, Ivosevicima, Frkapicima, Biocini; u jednoj kuci u
Donjem Lapcu; u Bijelini, Zitnicu, Smrdjelima i Drnisu. Ispitujuci i uporedjujuci
ove spiskove/dokumente bez napora se moze zakljuciti da su lazirani ili
improvizovani.
Ali pre zadrzavanja na ciframa, misija saopstava sledece: hrvatski oficir za vezu
Strana 134
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
sa stranim posmatracima, Karolj Donda, potvrdio je da su u svim fazama

identifikovanja i sahrane leseva prisustvovali i saradjivali predstavnici
Medjunarodnog Crvenog krsta. Pre povratka u Bec 21 avgusta, clanovi misije IHF
doznali su u zagrebackom sedistu Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta da ih
niko nije konsultovao, niko od njih nije prisustvovao ni identifikaciji niti sahrani
leseva ni na kninskom groblju niti bilo gde drugo!
Dan pre dolaska misije IHF, .posmatraci OUN izbrojali su u zajednickoj grobnici
96 Hrvata. General Ivan Cermak izjavio je misiji IHF da su u toj grobnici bila
sahranjena 84 vojnika, od kojih 74 bosanska Srbina (!) i dva civila. Spiskovi koje
je on sam predao misiji, medjutim, kazuju da su sahranjeni: 16 civila i 7 vojnika
ubijenih izmedju 6 i 7 avgusta, 4 civila i 22 vojnika ubijena izmedju 8 i 9 avgusta,
21 civil i 28 vojnika ubijenih izmedju 10 i 13 avgusta. Sabiranjem se dobija cifra
od 41 civila i 62 vojnika, ukupno 130!
Ali ova "mrtvacka" igra sa ciframa nije zavrsena. Na pitanje o civilnim gubicima,
18 avgusta, general Cernak je odgovorio da je ubijeno 108 vojnika ARSK (Armija
Republike Srpske Krajine); 18 civila bili su zrtve bombardovanja Knina a drugih
15 civila nadjeni su mrtvi u okolini Knina. Iz dokumenata koje je predao sam
Cermak proizilazi da su druge zrtve operacije, srpski vojnici i civili, sahranjene na
grobljima u Zadru, Gracacu i Korenici: 31 civil i 8 vojnika na groblju u Zadru, 3
civila i 18 vojnika na groblju u Korenici, 16 civila i 18 vojnika u Gracacu. Na kraju
se navode 12 civila i 14 vojnika za koje se ne zna gde su sahranjeni. Zbir mrtvih
je: 62 civila i 58 vojnika koji, zajedno sa onima vec navedenim u spiskovima, cine
ukupno 101 civila i 120 vojnika samo za okrug Knin.
Ali u spisku se ne pojavljuje nekoliko desetina civila ciji leseve je pronaslo i
identifikovalo osoblje OUN, tako da se moze pretpostaviti da su Cermakovi
spiskovi, pored toga sto lice na podvalu, uveliko nepotpuni.
U izvestaju IHF se cita:
"Iz razgovora koje su vodili clanovi misije sa izbeglicama u kasarni OUN u Kninu
saznali smo za mnoge slucajeve u kojima su civili posluzili kao mete pa su ubijeni
ili ranjeni. Brojna su isto tako bila svedocenja onih koji su, bezeci u pravcu
kasarne Plavih slemova, videli na putu mnoge leseve. Ove izbeglice bili su svedoci
ubistva, ukupno 24 civila i dvojice vojnika. Nabrojali su isto tako 8 ranjenih i 18
nestalih civila. Nijedna od ubijenih osoba, koje su oni naveli, ne nalaze se u
spiskovima koje su nam predale hrvatske vlasti. Jedna zena je izjavila da je
videla mnoge leseve, gotovo sve civile, na putu koji je presla da bi dosla u
kasarnu".
I dalje:
"Cetiri lesa civila pronasla je u Zagrovicima 16. avgusta jedna grupa OUN za
ljudska prava. Tela su lezala oko nedelju dana: tri su imala na glavi rupe od
metaka, cetvrti se nalazio u stanju raspadanja zbog cega nije bilo moguce utvrditi
uzrok smrti. Trojica, ubijenih hicima u glavu sa male udaljenosti, imali su oko
pedesetak godina: jednom od njih bila su otkinuta tri prsta desne ruke (palac,
kaziprst i srednji prst koje Srbi spajaju da bi se prekrstili na pravoslavni nacin). U
Zvjerincu, les jednog civila nadjen je ispred spaljene kuce".
General Alen Foran, Kanadjanin, izjavio je da je video 22 lesa zena, muskaraca i
dece (dva u vojnim uniformama), razbacana po glavnoj ulici koja vodi u kninsku
bolnicu. Osoblje OUN videlo je nekoliko civila ubijenih pri pokusaju da se
domognu kasarne Plavih slemova, pogodjenih granatama hrvatskih bacaca ispred
glavnog ulaza u ovu kasarnu. Tela ovih civila nikada nisu predata sluzbenicima
OUN.
Jedan civilni posmatrac OUN, koji se prikljucio grupi "Akcija za ljudska prava",
izjavio je da je civilnih zrtava bilo daleko vise nego sto su prijavile hrvatske vlasti.
Kaze da je video, kruzeci putevima oko Knina, mnoge napustene automobile,
izbusene mecima i sa tragovima krvi na sedistima. Na ulicama grada video je isto
tako "nesto sto je licilo na masovne grobnice" a sve zgrade imale su tragove
pljacki, razaranja, pozara.
Poverenik hrvatske vlade za civilna pitanja u Krajini, Petar Pasic, izjavio je misiji
Strana 135
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
IHF 18. avgusta da je veliki deo razaranja koja su se dogodila u Krajini posle
njenog oslobadjanja delo civila podstaknutih duhom osvete, ali posmatraci imaju i
previse dokaza da su ona bila delo vojske i specijalne policije. Potvrdivsi nalaze
posmatraca OUN, clanovi misije su napisali da su videli "mnogo automobila i
traktora izresetanih mecima i drugih civilnih vozila koja su zdrobili tenkovi, koja
su takodje nosila tragove krvi".
Jedan stariji vojni posmatrac, pukovnik Stajner Hjertnes, izjavio je misiji IHF da
je dva dana posle prestanka topovskih bombardovanja Knina mogla da se cuje
neprekidna pucnjava iz individualnog oruzja po gradskim ulicama i kucama i u
okolnim zonama; nije se radilo o borbama niti o pucnjima zbog slavlja, nego o
pravim akcijama ciscenja, jedne gradske cetvrti za drugom, kuce za kucom: o
lovu bez milosti na stanovnike koji nisu uspeli da umaknu. Drugi oficir je takodje
izjavio da je naisao na jednog vojnika hrvatske vojske koji je govorio perfektno
engleski americkim akcentom; rekao je za sebe da je placenik na celu jedne
grupe naoruzanih specijalista za likvidaciju "cetnika". I dalje prema izjavi
pukovnika Hjertnesa, placenik mu je pokazao les coveka koga je on ubio samo
jednim metkom u potiljak posto se taj covek vec bio predao.
Prema svedocenju pukovnika Hjertnesa, hrvatska artiljerijska kanonada na Knin u
prvih 31 sat "Oluje" bila je skoncentrisana na tri vojna cilja: zgradu u koju je
smestila svoje sediste "vlada" Krajine, kasarne vojske Krajine u severnom delu
grada i vojna skladista na istoku Knina. Topovska paljba tako je izvedena - izjavio
je pukovnik - da poseje paniku u masu stanovnistva i srpskih vojnika.
IU poslednjim satima njihovog boravka u zoni Knina, u ponedeljak 21. avgusta
1995, clanovi misije IHF zabelezili su ovaj dogadjaj koji se desio u selu Bijeli
Klanac, u opstini Krnjak: rodjaci dveju zrtava hrvatske vojne operacije pronasli su
u svojoj spaljenoj kuci ostatke ljudskih tela delimicno ugljenisanih, Desanke i
Cvije Matijevica, oboje starih oko 65 godina. U blizini ove iste kuce, clanovi misije
pronasli su druga dva lesa i ona delimicno izgorela. Nekoliko metara dalje od ovih
tela, bio je pronadjen les jednog deteta od oko 10 godina. Pretpostavlja se da je
ono, posto je uspelo da pobegne iz kuce pre nego sto su ga dohvatili plameni
jezici, bilo ubijeno hicem iz puske ili pistolja. Telo je bilo u poodmaklom stanju
raspadanja kada je pronadjeno i verovatno su ga u medjuvremenu delimicno
pojeli psi i svinje.
Zamoljen da d objasnjenje o lesevima srpskih vojnika i civila koji su pronadjeni
sa rupama od metaka u glavi, najcesce na potiljku i uglavnom o "egzekucijama
po kratkom postupku" ili koje su hladnokrvno izvrsene ocigledno sa male
udaljenosti, general Cermak je dao sledeci odgovor: "Po ovim brdima mogu se
verovatno pronaci jos 200 ili 300 leseva sa rupom u glavi". Egzekucije po kratkom
postupku?
1. septembar 95.
U Pazinu, predsednik istarske regije Lucano Del Bjanko (veliki Hrvat uprkos imena
i prezimena) pozeleo je dobrodoslicu za povratak kuci mladicima iz Istre
povratnicima iz kampanje u "Krajini". Kada je ponovio pozdrav i na talijanskom
jeziku, omanja grupa pocela je da zvizdi, ali je ucutkana jednodusnim aplauzom
ostalih 2.000 prisutnih mladica u uniformi.
Manifestacija u cast mladih vojnika koji su se tek vratili sa fronta odrzana je i u
Umagu, jednom od malobrojnih istarskih gradica u kojem se - uzimajuci u obzir
visoki procenat pripadnika italijanske etnicke skupine - pored hrvatske, na trgu
vijorila i zastava Italije. Medjutim, kada je noc poodmakla i kada se svecanost
blizila kraju, neko je hteo da uzme i odnese, kao trofej otet od "neprijatelja",
Tudjmanu mrsku trobojnicu. Kome bi moglo da bude drago zbog ove, ko zna koje
po redu uvrede nanesene jednoj nacionalnoj zajednici, nasoj, koja je hrvatskoj
vojsci ipak dala stotine mladica.
Javio se jedan od najblizih saradnika Tudjmana, jedan od jastrebova partije na
vlasti, Vladimir Seks, potpredsednik parlamenta. Na pitanje o sudbini teritorija na
Strana 136
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
kojima su do 4. avgusta 1995. bili u velikoj vecini Srbi i, kao takve, predmet
zastite posebnog ustavnog zakona kojim su bili stvoreni "autonomni okruzi" Knin i
Glina, odgovorio je: Taj deo ustava koji se odnosi na Srbe nema vise razloga da
postoji, demografska slika u Hrvatskoj se promenila. Za nekoliko meseci bice
potrebno raspisati novi popis stanovnistva da bi se utvrdio tacan broj pripadnika
etnickih i nacionalnih manjina i, na osnovu toga, ponovo definisao ustavni
zakon...
Seks nije uradio nista drugo nego objasnio Tudjmanovu zelju, vec izrecenu 26.
avgusta. Dakle, Zagreb je definitivno porekao obecanje da ce prihvatiti bez
ogranicavanja prava srpske izbeglice koje su pobegle iz Krajine kada budu zeleli
da se vrate, bez obzira kada to bude, na svoju zemlju i u svoje kuce. Obecanje je
dao licno Tudjman na pocetku Operacije Oluja i Tudjman ga je pogazio tri nedelje
kasnije. Sada Hrvatska ima nameru da uvede kruta merila koja ce prakticno
spreciti povratak tog stanovnistva.
Sada svi prizivaju boga pod nacionalnom zastavom, ali manjinama je sve teze da
zive u senci pobednika i crkava okicenih zastavama.
Predstavnik OUN u Zagrebu, Kris Ganes, izjavio je danas da se i dalje nastavljaju
pljacke i paljevine u severnom i juznom sektoru bivse Krajine. Radi se o
pojavama koje su poprimile siroke razmere. Posebno su pogodile zone koje
okruzuju male gradove Otocac, Korenicu, Sinj, Donji Lapac, Plavno. Izmedju
mesta Zverinac i Drnis nijedna kuca nije postedjena od vatre. Hrvatske vlasti su
nametnule velika ogranicenja kretanju posmatraca OUN duz puta juzno od
Gracaca. Na putu izmedju Plavce Drage i Slunja, 50 kuca koje su prekjuce bile
netaknute, danas su pretvorene u pocrnele razvaline.
Resenje problema srpskih izbeglica, koje su se od 5. avgusta sklonile u kasarnu
OUN u Kninu, nije nadjeno ni posle niza novih razgovora koje su najvisi
predstavnici UNCRO imali sa Tudjmanovim predsednickim uredom. Hrvatske
vlasti insistiraju na svom zahtevu da im se izruce 62 osobe koje se smatraju
ratnim zlocincima ili krivcima za oruzanu pobunu protiv hrvatske drzave. OUN sa
svoje strane insistira na zahtevu da okrivljeni budu saslusani u kasarni Plavih
slemova, da bi se sprecilo da budu izlozeni mucenju.
Drago Pilzel, teolog svetovnjak i jedan od najpoznatijih katolickih publicista u
Hrvatskoj, koga smatraju predstavnikom crkvenih vrhova rijecke nadbiskupije,
posvecuje svoj nedeljni komentar u dnevniku Novi List otkricima misije IHF koja
se odnose na pljacke, paljevine i masakre koji su se dogodili u Krajini posle
oslobadjanja tog regiona; zlocine kojima je delom bio svedok, posto se pridruzio
medjunarodnoj istraznoj misiji. Pilzelov komentar (pod naslovom "Drzava nije
sakrament") pocinje podsecanjem ekstremista zagrebackog nacional-sovinizma
da, demokratija ima smisla samo ako postuje dostojanstvo ljudske licnosti.
Pred dokazanim gnusnim delima pocinjenim u Krajini, a tvrdoglavo negiranim od
strane hrvatske vlade, kaze dalje, ova nasa demokratija, iako cesto samo
simbolicna i sacinjena od praznih formi, nalaze nam da dignemo nas glas
optuzbe.
Desava se medjutim da biva optuzen za izdaju nacije i drzave onaj koji prijavljuje
zlocine i kritikuje zablude rezima. Nastavljajuci sa svojim zakljuccima, Pilzel je
obznanio tesku klimu koja je odavno nastupila u Hrvatskoj, ali koja je postala jos
teza u euforiji zbog avgustovske pobede u Krajini uz svakodnevno neprekidno
"velicanje mitova nacije i drzave" i proganjanje kritickih i slobodnih duhova koji
se optuzuju za "antinacionalno delovanje". Postala je tekuca praksa optuzivanje
za "antihrvatsku propagandu" svakoga ko se rukovodi "principima nepovredivosti
dostojanstva ljudske licnosti i njenih dobara".
Nazalost, dodaje, i doajen hrvatskog katolickog novinarstva, don Zivko Kustic,
clankom koji se proslih dana pojavio u Glasu koncila (Glas koncila, Zagreb), da je,
ujedinio svoj glas sa glasovima onih koji bi hteli da eliminisu sa scene celu jednu
kategoriju licnosti, to jest nezavisne intelektualce, branioce ljudskih prava, jednu
vrstu osoba koje nestaju u opstem procesu totalitarizacije u koju smo uvuceni...
Ubedjen sam - nastavlja Pilzel - da bi dobronamernost don Zivka Kustica i ovaj
Strana 137
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
put dosla do izrazaja da se pridruzuo clanovima misije Medjunarodne federacije iz

Helsinkija i Hrvatskog komiteta Ihf, u poseti krajevima oslobodjenim nedavno i,
zajedno sa nama, i video sve ono sto se tamo desilo a sto nije smelo da se desi
posle "Oluje...
Dajuci svoja zvanicna obrazlozenja, i katolicki komentator Pilzel podvlaci da je
takozvana "Srpska republika Krajina" bila cetiri godine "negacija svakog ljudskog
prava" i zbog toga osudjena na propast: "Pravda, zaista, zeli da zlocinacka ruka
bude zaustavljena i da prestanu zlocini". Postalo je svakako neophodno da se
oruzjem oslobodi hrvatska teritorija iz koje su izgnani - kao zrtve nasilja srpskih
secesionista, sa ranjenom dusom i telom - oko 70.000 hrvatskih drzavljana; i bilo
je nemoguce da u tako sirokoj operaciji kakva je bila "Oluja" od 4-7 avgusta budu
postedjeni civili.
Ali ne mogu se umanjiti ili negirati zlocini pocinjeni u operaciji, ne mogu se
precutati plodovi nasilja i mrznje koji su nikli na hrvatskom stablu; ne moze se
sakriti, pred toliko mnogo dokaza, da je primarni cilj (a ne posledica) ratne
operacije, osim ponovnog osvajanja teritorije, bio istrebljenje srpskog
stanovnistva.
Da su mrznja i osveta vodili umove i dela oslobodilaca pokazuju "pljacke,
paljevine i nasilja" koje je pomenuo javno, eto, i Pilzel, koji smatra da je veoma
opasno odustati od zahteva za bar minimum postovanja ljudskih prava, onaj
minimum od kojeg smo jos uvek daleko...
Katolicki komentator zakljucuje svoja razmisljanja isticuci: a) hrvatska vlada
nastavlja da tolerise zlocine u Krajini; b) pokusava (bezuspesno) da ih zataska i
da ucutka onog ko ih prijavljuje; c) sprecava svaku neposrednu inicijativu za
olaksanje povratka gradjana srpske etnicke pripadnosti "koji bi, medjutim, imali
sva moralna i gradjanska prava da se vrate posto su bili primorani da pobegnu u
dugim kolonama izazvani "Olujom".
unutar zemlje i u inostranstvu neprijatelje Hrvatske, kao sto to rade Tudjman i
razni don Zivko Kustici suoceni sa prijavama zlocina. Pravi neprijatelji Hrvatske su
oni koji, kako tvrdi Pilzel, "i dalje pljackaju, podmecu pozare i ubijaju" ili - kako je
rekao izaslanik vlade iz Zagreba upucen u Krajinu, Petar Pasic - "ljudi koji su laki
na obaracu" "koji trose ljudske zivote bez ikakvog razloga, orobljavaju Hrvatsku,
huskaju siromasne protiv siromasnih, svaki dan bezocno lazu, suzavaju prostor
slobode i demokratije". Pilzel se pita: jesu li nam mozda prijatelji oni koji
izjavljuju, kao sto cini ministar Bosiljko Misetic u ime nase vlade, da Hrvatska ne
zeli da u njoj zive osobe koje pripadaju nekom drugom narodu? Jesu li to mozda
oni koji, u ime vlade, imaju nameru da legalizuju pljacke izvrsene u toku
operacije "Oluja", objavljujuci novi Zakon o nacionalizaciji?
Jesu li to oni koji nesretnim izbeglicama iz banjalucke biskupije i iz Vojvodine
nude Hrvatsku kao konacno resenje, misleci tako da poboljsaju hrvatsku
demografsku situaciju? Da li su to oni koji obeshrabruju povratak hrvatskih i
muslimanskih izbeglica u Bosnu i Hercegovinu podrzavajuci tako srpske masmedije koji optuzuju katolicku crkvu da je organizovala egzodus katolika iz
njihovih kuca i njihovih parohija?..
Zlocini koje su pocinili razni Karadzici, Mladici, Seselji, Arkani i drugi srpski lideri u
bivsoj Jugoslaviji, dobro su poznati. Ali njihova gnusna dela ne mogu sluziti kao
alibi hrvatskim ekstremistima na svim nivoima, "koji kompromituju legitimnost i
kredibilitet hrvatske drzave i njene demokratije". Zlocini srpskih lidera ne smeju
opravdati hrvatske zlocine niti spreciti hrvatske demokrate da se bore za bolju
Hrvatsku, za Hrvatsku koja nece tolerisati pokolje, pljacke, razaranja i da se bore
cak - zasto da ne - sve dok hrvatski predsednik Tudjman ne prestane da se
pretvara u Titovu karikaturu, oponasajuci sve njegove negativne osobine.
Hrvati i Muslimani koji napustaju Bosansku Krajinu (Bosanska Krajina, oblast
Banjaluke) bezeci u Hrvatsku preko reke Save, u visini Davora, bili su protagonisti
jednog incidenta koji je mogao da izazove uzasnu tragediju: velika skela koja je,
zaslugom Eme Bonino i novcem Evropske Unije popravljena da bi isla i vracala se
Strana 138
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
od jedne do duge obale reke, vec posle svog prvog prelaska potopljena je na
bedan nacin. Izbeglice - do sada ih je preslo 17.000, skoro 1.000 na dan - vratili
su se malim camcima koje su iznajmljivale srpske camdzije za skupe pare. Oni
koji su se ukrcali na skelu uspeli su na jedvite jade da se spasu. Da bi sredila tu
skelu, Evropska unija je izdvojila 7.500 maraka.
Pocev od poslednjeg dana avgusta, vlada iz Zagreba ima nameru da uputi sve
kontingente izbeglica na teritoriju zapadne Bosne koju je okupirala hrvatska
vojska, a tacnije u Glamocku Ravan i na visoravan Bosanskog Grahova odakle je
isterano srpsko stanovnistvo u ofanzivi krajem jula i pocetkom avgusta.
Po povratku kuci prelistavam na brzinu hrvatske novine. Nastavlja se pobednicka
euforija i isto tako, nazalost, prizori divljastva u Krajini. Objavljeno je nekoliko
dokumenata Hrvatskog Helsinskog komiteta. Prijavljuju nove dogadjaje koji su se
desili na severnom sektoru regiona koji je oslobodjen i ociscen od Srba.
U selu Hrastovac Gornji pronadjen je les Mile Stojakovic; u selu Svinjica
pronadjena su druga dva lesa neidentifikovanih civila. Odvela ih je vojska ili
policija, vise se nisu vratili a cetvorica civila su nestali bez traga: Dejan Jove
Malbasa, uhapsen u Usticima, Bogdan Milana Vukelic, Dusan Grbe i Nikola
Milakovic, sva trojica uhapseni u Lickim Jesenicama.
Na severnom sektoru bivse Krajine "paljevine kuca su bile manje brojne od onih
registrovanih na sektoru Knina, ipak pljacke su bile sistematske i totalne".
U Rusevici, petnaest dana posle oslobadjanja regiona, jos su se mogli videti
vojnici hrvatske vojske kako voze traktore koji vuku prikolice krcate opljackanim
stvarima. U selu Vilin Kriz, u blizini Krstinja, prizor se ponovio pred grupom
posmatraca Komiteta. I tako je bilo svuda, bez izuzetka.
Poneko, na srecu, jos nalazi hrabrosti da prstom ukaze na zlo.
Drugo danasnje zlo je programirano preseljavanje (neki govore o deportaciji)
hrvatskih izbeglica iz Karadziceve Bosne u krajeve zapadne Bosne koje kontrolise
hrvatska vojska. Dnevne novine Novi List iz Rijeke ostro komentarisu tuzni
dogadjaj koji je slucajno izbio na videlo zbog pobune onih izbeglica koji su stigli u
Sibenik posto su putovali tri-cetiri dana, pod dramaticnim uslovima, kroz
Hrvatsku.
Dalmatinski dnevnik Slobodna Dalmacija, koji je prvi otkrio dogadjaj, daje naslov
"Bili smo oteti!", objasnjavajuci da su hrvatske vlasti, ukrcavsi kontingent od 240
izbeglica u pet autobusa, odvojili su na silu clanove jedne te iste porodice, tako
da su rodjaci nekolicine tih nesretnika, svojim automobilima pratili autobuse koji
su kruzili Hrvatskom bez zaustavljanja, osim kada bi dozvoljavali putnicima da
obave svoje telesne potrebe pokraj puta, posle cega su odmah nastavljali
jurnjavu u nepoznato. Odrediste se doznalo tek kada su se izbeglice najzad
pobunile, u Dalmaciji, odbijajuci da da odu na ravan Glamoc-Grahovo koja je
ostala pusta posle bekstva srpskog stanovnistva. Prema namerama Zagreba,
upravo taj region morace da bude naseljen Hrvatima koji su oterani iz Banjaluke.
U danasnjem Novom Listu iz Rijeke, Jelena Lovric objavljuje: Izbeglice izjavljuju
da su bili nasilno zatvoreni, oteti. Zbog toga zahtevaju da se vrate u Davor da bi
se ponovo spojili sa clanovima porodice od kojih su odvojeni...
Druge izbeglice, u konvojima kao sto su oni sto su stigli u Dalmaciju a upuceni u
Glamoc, dosli su u razna mesta na teritoriji Hrvatske, koja su nedavno
"oslobodjena". Hrvatske vlasti obecavaju svima posao i smestaj u kucama
odbeglih Srba. Tesko je reci kako ce se zavrsiti ova nova drama, ali vlada iz
Zagreba svakako ne postuje dostojanstvo ovih nesretnika. Na njih se gleda samo
kao na "ljudski materijal" koristan za naseljavanje, iliti hrvatizaciju, teritorija
otetih od Srba, u Hrvatskoj i Bosni. Oni su etnicki materijal - pise Lovriceva pogodan da popuni prostore koji su ostali prazni. gurnosti hrvatske drzave...
Hrvatskoj je potreban sto veci broj Hrvata, kako je rekao Tudjman, da bi naselili
novooslobodjene krajeve. Manje ili vise istu stvar rade Karadzic i Milosevic
gurajuci srpske izbeglice koje su pobegle ili izgnane iz Hrvatske da zaposednu
Strana 139
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
kuce Albanaca i Hrvata na Kosovu, Hrvata i Madjara u Vojvodini, Hrvata i

Muslimana izgnanih iz bosanskog regiona Banjaluke.
Ono sto se desava u Hrvatskoj jasno je najavio Tudjman, koji je, otvoreno
priznao -pise Lovriceva- sve ono u sto se godinama sumnjalo. U takozvanom
"vozu slobode", podstaknut euforijom trijumfa a i necim drugim, otvoreno je
rekao da smatra kako je to sto je Krajina ispraznjena od Srba osnovni uslov
postojanja i sigurnosti hrvatske drzave...
Tudjman je doslovno rekao: Buducnost hrvatske drzave nije mogla da bude
sigurna sve dok su se Srbi nalazili u Kninu...
Uz to Tudjman nije krio olaksanje zbog njihovog odlaska, otkrivajuci na taj nacin
- pise Lovriceva - kako je poziv da ostanu na toj teritoriji, koji je uputio
stanovnistvu na pocetku operacije ponovnog vojnog osvajanja Krajine bio upucen
samo da bi spasio obraz pred svetom... Sada je (u govoru iz "voza slobode") taj
narod nazvao, kako je rekao, karcinomom, malignim tumorom koji je, u srcu
Hrvatske, razarao hrvatsko nacionalno bice. I dodao: Nema mogucnosti za
povratak na prijasnje stanje...
Nije pozvao taj narod da se vrati. Naprotiv, cinicno im je pozeleo sretan put,
proprativsi zelju mnostvom vulgarnih izraza, ruznih, nedostojnih jednog
drzavnika, dozvoljavajuci da mu iz srca izadju reci iz kojih su kiptele mrznja i
osveta.
Komentatorka Novog lista odmah zatim dodaje: Ovde se radi o preciznom
programu etnickog ciscenja kako bi rekao ministar inostranih poslova Kinkel, sto
dokazuje poziv koji je Tudjman vise puta uputio svim Hrvatima rasejanim na sve
cetiri strane sveta, od Banjaluke i Vojvodine do Cilea i Novog Zelanda, da se
pripreme za povratak u Hrvatsku. Hrvatska je prazna i ima potrebu da bude
popunjena, ponovio je vise nego jednom, obecavajuci da ce onima koji se budu
vratili biti dodeljene napustene kuce i imanja. Proglasio je za prioritetni zadatak
nacionalne politike povratak Hrvata u domovinu, od kojeg je jedino vaznije
oslobadjanje Vukovara...
Prema komentatorki, drugim recima radi se o opciji "Svi Hrvati u jednoj drzavi",
koja je identicna onoj koju je svojevremeno lansirao Milosevic za Srbe. Opcije
koje pretpostavljaju, upravo, etnicko ciscenje, istrebljivanje i premestanje celih
naroda, biblijski egzodus koji se odvija pred nasim ocima. Egzodus koji je,
uostalom, vec pre tri godine dogovorio Tudjman sa Cosicem i Milosevicem, kako
je ovaj prvi otkrio u razgovoru sa novinarima Slobodne Dalmacije pre nekoliko
dana. Naravno, prema Tudjmanu bila je dogovorena "humana razmena
stanovnistva", "dobrovoljno premestanje" ali ne uspeva sve sto se naumi. Posle
se videlo - da kazemo kao Jelena Lovric - da je projekat razmene izmedju Hrvata
i Srba, i drugih etnickih grupa, mogao da bude ostvaren samo na surov nacin,
ratnim sredstvima. Drukcije mnogi gradjani ne bi pristali da napuste svoje kuce...
Ali nehumanost postupanja i izvrseni masakri na raznim stranama, nisu
obeshrabrili hrvatskog predsednika, koji je uz sve to u onom poznatom intervjuu
rekao: Izuzimajuci tragediju ovih ljudi, rezultati ce biti pozitivni, izbeci cemo da
trpimo ulogu Srba u Hrvatskoj koju su imali od turskih vremena do danas...
U punom skladu s Tudjmanom bio je ministar Jure Radic koji je, kada se sreo sa
grupom Hrvata koji su izbegli iz Srema, tvrdio da premestanje naroda moze da
izazove frustracije kod izbeglica ali, sa nacionalne tacke gledista je pozeljno...
Komentar Lovriceve: Hrvatska zuri da popuni oslobodjene teritorije da bi sprecila
srpsko stanovnistvo koje ih je napustilo i da pokusa da se vrati. Zbog toga je
odlucila da vrati iz Nemacke sve hrvatske izbeglice, koje su do sada tamo nasle
utociste, da bi naselili pustu Krajinu, cime ce u isto vreme, uterati u kasu neku
marku od nagrade koju ce dobiti od nemacke vlade. Mozda se i u srpske kuce
podmecu pozari (nezavisni posmatraci kazu, sistematski) da bi se obeshrabrile
srpske izbeglice koje misle da se vrate...
Holbruk, koga je Klinton poslao u bivsu Jugoslaviju, nedavno je razjasnio: "Srbi iz
Krajine imaju pravo da se vrate u Hrvatsku. U protivnom imaju pravo na naknadu
za napustenu imovinu". Ponasajuci se onako kako se sada ponasa, Hrvatska
Strana 140
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
pokazuje da je spremna da plati naknadu (u nekoj daljoj buducnosti) umesto da

primi natrag srpske izbeglice. Sa druge strane, naknada ce biti onoliko niza koliko
vise Hrvata bude primorano da napusti kuce i zemlju u Srbiji, ili u onom delu
Bosne koji je pod kontrolom srpskih vlasti. Jednog dana drzave bivse Jugoslavije
ce medju sobom poravnati dugove, razmenjujuci na papiru "imanja doticnih
drzavljana izbeglica". Srbija i Hrvatska smatrace cak i da su zaradile: iako nista
nisu investirale, dobile su ono sto su zelele. Uz mogucnost, kao dodatak, da
instrumentalizuju izgnanike za politicke, partijske, izborne ciljeve.
I jedan i drugi rezim moci ce da se prave kako su dobri deleci tudje kuce i imanja
onima koji su sve izgubili i koji su izgnani iz sopstvene kuce i rodjene zemlje da bi
se obreli u novim, stranim krajevima (uprkos etnickoj pripadnosti), gde ce biti
neprekidno ucenjivani zbog krova koji im je "poklonjen".
Ali, kao sto se videlo, plan rezima iz Zagreba predvidja i naseljavanje one
teritorije u Bosni i Hercegovini na koju je Hrvatska stavila svoju sapu: regiona
jugozapadne Bosne, na prvom mestu zone Glamoca i Grahova, gde je
Tudjmanova vojska pobola svoju zastavu rugajuci se bosansko-muslimanskom
"savezniku". Za vreme istorijskog putovanja "vozom slobode", Tudjman se
preterano hvalisao da je ostvario svoj plan "pojacavanja krhke hrvatske kifle". O
"hrvatskoj kifli" govorio je prvi put pre pet godina, za vreme prve izborne
kampanje, objasnjavajuci kako Hrvatska ne moze da bude bezbedna u svojim
sadasnjim granicama. Bilo je jasno da je njegov plan podrazumevao izmenu
granica republike i razmenu stanovnistva. Sve ono sto se ne moze postici bez
rata.
Danas Tudjman tvrdi da ce stvaranjem hrvatsko-muslimanske bosanske
federacije i pripajanjem ove Republici Hrvatskoj, u formi konfederacije, "kifla"
postati velika pogaca. Nije slucajno ministar Jure Radic, jedan od najuzih
Tudjmanovih saradnika u vrhu partije na vlasti i drzave, vise puta ovih dana
ponovio da su bosanske teritorije Glamoca i Grahova "vekovne hrvatske
teritorije", iako su do pre svega nekoliko nedelja bile naseljene iskljucivo srpskim
starosedeocima. Govoreci o ovim teritorijama i najavljujuci nameru zagrebacke
vlade da ovde smesti jedan deo Hrvata izgnanih iz regiona Banjaluke, Radic se
ovako izrazio: Otici cete u susednu Bosnu, na teritoriju pod hrvatskim
suverenitetom, koju stiti hrvatska puska...
I ova razmisljanja su prisutna u komentaru Novog Lista koji dodaje: Sada u ovu
prljavu igru i u ovu trgovinu ljudskim bicima pokusavaju da uvuku i Crkvu. Mozda
zbog toga, sto ce uz njenu pomoc, projekat biti lakse ostvaren; mozda da bi
uprljali Crkvu, da bi ponistili njen nekadasnji polozaj, kada je kao barbarski
ocenila projekat takozvanih "humanitarnih razmena" stanovnistva. I akcenat koji
se ovde stavlja na hrvatsku katolicku crkvu je u vezi sa onim sto je rekao
ministar Radic, koji je zahtevao od klera iz regiona Banjaluke da se stavi na celo
hrvatskih izbeglica i da ih vodi u krajeve koje su napustili Srbi "koji su deo
vekovnog hrvatskog prostora" i u koje zbog toga mora ponovo da se naseli
hrvatski narod...
Prosle nedelje bila je odrzana specijalna misa za Hrvate koji su, tek pristigli iz
regiona Banjaluke, odvedeni u Vrginmost da nasele taj gradic Krajine kojeg su
napustili Srbi. Bila je to prva misa u istoriji toga kraja, a dobila je, medjutim,
poseban znacaj i zbog prisustva visokih funkcionera hrvatske drzave. Verski
obred je prenosila, direktno, televizija iz Zagreba, mozda da bi se stavilo do
znanja celom hrvatskom narodu - pise Novi List - da projekat naseljavanja uziva
blagoslov Crkve...
Na teritorijama "oslobodjenim" od srpskog stanovnistva u Hrvatskoj i susednoj
Bosni i Hercegovini svestenicima se obecavaju razne privilegije. Fratrima se nude
zemljista pogodna za podizanje samostana i crkava. Trapistima koji su oterani iz
Banjaluke ponudjeno je da se presele u Lapac, u Krajini, gde nikada do sada nije
bilo katolickog manastira. U jednom susretu sa glavnim vikarom Franjevackog
reda, ministar Radic je predlozio, da se u oslobodjenim krajevima, izmedju
Strana 141
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Rijeke, Gracaca i Karlovca, osnuje nekoliko novih samostana kao zarista zivota i
duhovne obnove hrvatske nacije...
Ostaje otvoren problem katolickog biskupa iz Banjaluke, monsinjora Franje
Komarice. Kuda ce s njim, u Glamoc ili u Korenicu? To je jedini svestenik, do
sada, koji nije hteo da napusti Bosnu koju kontrolisu Srbi, podnoseci najgore
progone.
Kazu da ce krupna, brza i efikasna vojna akcija NATO protiv srpskih polozaja oko
Sarajeva, koja je obavljena u ovim prvim danima septembra kao reakcija na
"masakr u trznici" (39 mrtvih i 80 ranjenih), navesti Karadzica i druge srpskobosanske vodje (i one iz Beograda) da popuste, da najzad pregovaraju o miru, da
prestanu sa ovim uzasnim ratom koji je do sada prouzrokovao, od Hrvatske do
Bosne i Hercegovine, gotovo 300.000 mrtvih. Samo u Sarajevu ubijeno je 12.500
ljudi, od kojih su 2.000 bila deca. Ali sta ce doneti pregovori? Kakva je prava
namera odgovornih iz velikih sila i same trojice "velikih" iz bivse Jugoslavije,
Milosevica, Tudjmana i Izetbegovica? Da li je jos moguce vaskrsnuce Bosne i
Hercegovine kao unitarne, nezavisne i suverene drzave, demokratske,
multietnicke i multikulturalne. Ili ce doci do federacije kantona manje ili vise
etnicki "cistih"?
Ili do federacije triju nacija? Ili do konfederacije federacija? Ili ce se zavrsiti tako
sto ce biti podeljena izmedju Hrvatske i Srbije? Da li ce Srbi, Hrvati i Muslimani iz
Bosne i Hercegovine moci da zive zajedno u jednoj drzavi posle toliko mnogo
zlocina koje je pocinila svaka strana za vreme ovog rata sistematskim "etnickim
ciscenjem", deportacijama i proterivanjima celokupnog stanovnistva?
Voleo bih da gresim (jer sam ubedjen da bi samo jedinstvena i demokratska
Bosna mogla u buducnosti da izbegne sukobe) kada smatram da ce nosioci vlasti
u Beogradu i u Zagrebu i oni koji su u Bosni ukaljani najgorim zlocinima (a to nisu
samo Mladic i Karadzic), na kraju nametnuti takozvanu "novu stvarnost" kao
jedino moguce resenje, a to znaci deobu Bosne i Hercegovine, njenu podelu na
dva skoro jednaka dela, od kojih ce jedan pripasti Srbima a drugi Hrvatima i
Muslimanima.
Srpski deo ce stupiti u savez sa Srbijom, unutar srpsko-crnogorske federacije
(nova Jugoslavija), dok ce muslimansko-hrvatski deo stupiti u savez sa
Hrvatskom.
Hrvatsko-muslimanska konfederacija, ipak, tesko ce moci dugo da traje, ako se
imaju u vidu duboka razmimoilazenja koja postoje izmedju Sarajeva i Zagreba,
bojazan Muslimana da ce postati obicni sateliti Hrvata, i suvise ocigledne teznje
Zagreba da uspostavi svoju politicku prevlast u muslimanskoj Bosni u kojoj, u
medjuvremenu, opstaje i jaca takozvana "Hrvatska republika Herceg-Bosna". Ova
poslednja, pre ili kasnije, zatrazice "ujedinjenje sa rodnom grudom" a Zagreb
nece imati primedbe na ponudu za prisajedinjenjem.
U krajnjem slucaju, dobice se Bosna podeljena na tri dela: srpski, hrvatski i
muslimanski, od kojih ce dva zavrsiti kao sastavni delovi Srbije i Hrvatske a treci
se pretvoriti u malu drzavu bosanskih Muslimana, Malu Bosnu Bosnjaka, kako
sami sebe nazivaju Muslimani iz toga kraja. Malu Bosnu koja bi postala naslednik
i nastavljac sadasnje Republike Bosne i Hercegovine priznate od OUN. Slaba
satisfakcija.
Mnogo puta Tudjman je u proslosti ponavljao da, nije bilo i nece biti moguce da
Jugoslavija prezivi kao multinacionalna drzava, da nije moguca egzistencija
multinacionalne Bosne i Hercegovine...
O tom pitanju Milosevic je uvek imao isto misljenje. Dvojica "neprijatelja" se
slazu. Onako kako su se slozili i kako se slazu, o neophodnosti preseljavanja i
razmene stanovnistva radi stvaranja "etnicki cistih" teritorija. Kada rat jednom
bude zavrsen, nadajmo se uskoro, vodje iz Beograda i Zagreba, namecuci punu
pokornost "Republici Srpskoj" u Bosni i "Hrvatskoj republici Herceg-Bosni",
dovrsice proces "ciscenja" koji je zapocet u vreme ovog prljavog rata i velikim
delom zavrsen zahvaljujuci njemu koji je iz njihovih kuca i sa njihove zemlje
isterao 3/5 Muslimana iz Bosne, 2/5 Hrvata i vise od 300.000 Srba.
Strana 142
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
A medjunarodna zajednica? Voleo bih da gresim, ali se bojim da ce potvrditi

(ratifikovati) podelu i etnicka ciscenja, prihvatajuci tako logiku srpskog i
hrvatskog nacionalizma koji ce doziveti da im najzad budu krunisani snovi o
velikoj Srbiji i o velikoj Hrvatskoj. Gubitnici ce biti Muslimani iz Bosne koji ce,
svedeni na enklavu u prostoru bivse Jugoslavije, izgubiti ekonomsku nezavisnost i
bice primorani, da bi preziveli, da podnose i politicki tesku a svakako ne prijatnu
"naklonost" dvojice "velikih" Balkanaca. Ili ce pokusati da se otarase neugodnih
zastitnika trazeci pomoc od islamskih drzava, pretvarajuci se tako u elemenat
smetnje i nestabilnosti na Balkanu.
3. SEPTEMBAR 95.
Imajuci u vidu prevremene izbore, hrvatska vlada je dozvolila penzionerima - po
naredjenju Tudjmana - celog meseca septembra da putuju drzavnom zeleznicom
a da ne plate kartu. Udruzenje penzionera pitalo je vladu kako to, da umesto ovih
"neverovatnih septembarskih setnji" koje su besplatne, penzionerima nije vraceno
trinaest mesecnih penzija koje im drzava duguje vec tri godine. Radi se o jednoj
od mnogih politickih manipulacija koje se nizu u Hrvatskoj posle "Oluje" u Krajini
radi uvecavanja moci vladajuce Tudjmanove partije.
Pisac Vlado Gotovac komentarisao je u svom poznatom stilu i rekao da ovaj rezim
nastoji svim sredstvima da iskoristi vojnu pobedu kako ne bi polozio racuna pred
javnim mnjenjem o losim postupcima koji su se dogodili u poslednje cetiri godine.
U ime pobede, hrvatski narod morao bi da oprosti otimacine i druge zlocine, da
zaboravi poraznu ekonomsku situaciju i poraznu situaciju u svojim nacionalnim
institucijama. U ime pobede, hrvatski narod bi morao da zaboravi grehove onih
koji su pre cetiri godine poveli Hrvatsku u propast i na put totalitarizma...
Iz Goslara, u Nemackoj, organizacija Dehos-Forum za Hrvatsku, ili "vrhovni
demokratski parlament Hrvata" nastanjenih u toj zemlji, njih oko 400.000,
poslala je masmedijima u Hrvatskoj jedan dokument koji se nije svideo
Tudjmanu. Dosad je Dehos bio predstavnik vlade iz Zagreba u Nemackoj i bice to
i dalje. Ovoga puta, medjutim, doslo je do izuzetka: reakcija udruzenja hrvatskih
patriota u Nemackoj na ono sto se dogodilo u Operaciji oluja u Krajini zvuci kao
optuzba.
U svom prvom delu dokument izrazava likovanje "zbog brze pobede postignute u
vojnoj operaciji koja je dovela do reintegracije Krajine u drzavno telo Hrvatske" i
nastavlja pa kaze da ostaje gorak ukus reintegracije bez reintegrisanih. U
njihovim redovima Hrvata u inostranstvu i u jednom delu hrvatske dijaspore
ostavila je mucan utisak cinjenica, svima ocigledna, da je u krajevima Bosne i
Hercegovine, Vojvodine i Hrvatske u toku masovno etnicko ciscenje, biblijski
egzodus naroda, ostvaren na etnicko-rasnoj osnovi, sa ciljem da se stvore etnicki
homogene teritorije tamo gde su narodi vekovima ziveli zajedno.
Nije dovoljno reci da su hrvatski drzavljani srpske etnicke pripadnosti okrenuli
ledja svojoj hrvatskoj domovini, slivajuci se u kolone izbeglica koje su se uputile
na istok. Treba takodje reci da su njihove kuce bile opljackane i da se preventivno
pljackaju, pale i demoliraju, pa se mnogi iz organizacije pitaju kakva je razlika
izmedju onoga sto se dogodilo 1991. i onoga sto se dogadja 1995. Vec dve
godine, ali sada sa posebnim intenzitetom, u toku je isterivanje sa njihove zemlje
stanovnistva razlicite etnicke pripadnosti: Hrvata, Madjara, Bosanaca i Srba iz
Vojvodine, Bosne i Hercegovine, iz Hrvatske i iz Sandzaka. Mnogi veruju da je sve
ono sto se dogodilo u tim krajevima bilo dogovoreno.
Pocelo se sa ciscenjem Hrvata iz istocne Slavonije, Baranje, Vukovara, Iloka;
nastavilo se sa isterivanjem Muslimana iz Bijeljine, istocne Bosne, iz Prijedora i
progonom stanovnistva koje je pogodjeno 1993. oruzanim sukobima izmedju
Hrvata i Muslimana u Bosni. Ova nasilno, menjanje demografskih struktura uslo
je sada u zavrsnu fazu. U Hitlerovo vreme to se zvalo "Die Endlsung", Hrvatska
ima lepsu definiciju: "humanitarno preseljavanje". Za vreme II svetskog rata
Strana 143
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
njegove zrtve su bili Jevreji, sada bi verovatno trebalo to da budu Muslimani iz

Bosne. Cinjenica je da se mnogima u Hrvatskoj oteo uzdah olaksanja kada su Srbi
sa ponovo pripojenih teritorija, koje su sada puste, otisli manje vise dobrovoljno.
Mnogi su dosli do fatalnog zakljucka da narodi bivse Jugoslavije mogu bez sukoba
da zive jedino u sopstvenim etnicki cistim rezervatima.
Ako je tako - a izgleda da su se neke licnosti koje poznajemo postarale da tako
bude - onda sva ova barbarska proterivanja i ova preseljavanja stanovnistva, ne
humana nego nehumana, jedino su resenje: bolno, brutalno, divljacko, tipicno
balkansko, ali nazalost jedino. Ili bice bar dotle dok glavni organizatori ovih seoba
naroda budu imali vlast i podrsku da ostanu na vlasti.
epoha. Radi svog interesa, Evropa nikada nece moci da prihvati pobornike
"etnicke higijene". Poslednji pobornici takvog barbarskog mentaliteta izvrsili su
samoubistvo u prolece 1945. ispred rusevina bunkera Kancelarije Rajha u
Berlinu...
4. SEPTEMBAR 95.
Pesnik i knjizevni kriticar Vlado Gotovac, koji je bio na celu "hrvatskog proleca"
70-ih godina i izdrzao osam godina zatvora zato sto je organizovao i vodio pokret
za otcepljenje Hrvatske od jugoslovenske federacije, danas je jedan od glavnih
lidera Socijal-liberalne partije i zestoki protivnik Tudjmanovog rezima.
Na jednoj konferenciji za stampu u Osjeku rekao je: "Prividno se nalazimo pred
dobrocudnim trijumfalizmom ovog rezima i cak pomalo komicnim. To je,
medjutim, hrvatski put u totalitarizam. U svom pocetku totalitarizam uvek izgleda
smesan, covek veruje da su to smesni neozbiljni ljudi, nesposobnjakovici,
poluprimitivci, neznalice... Na kraju se uveri da su to opasni tipovi. Ova opasnost
danas preti Hrvatskoj. U Hrvatskoj se stvara jednopartijski rezim, partija na vlasti
zeli da dominira na svim nivoima, zeli da odstrani svaku opoziciju, da ucutka sve
slobodne duhove, da izbrise svaki pluralizam."
Istog misljenja je i Marko Veselica, drugi predstavnik hrvatskog nacionalizma, koji
se istakao 70-ih godina, a koga je Tito tada odstranio. Veselica je sada lider
Hriscansko-demokratske partije Hrvatske, koja iako je bliska Tudjmanovoj partiji,
pokusava da spasi politicki pluralizam. Rekao je da smo na pragu totalitarizma, a
da demokratiji predstoji skora smrt. Veselica je pored toga javno ukazao na
situaciju koja je vec ostavila svoj pecat na kraj ovog leta 1995. uoci prevremenih
politickih izbora krajem oktobra i pocetkom novembra.
Za mesec dana, nudeci ministarske polozaje i polozaje u diplomatiji, direktorska
mesta u velikim drzavnim preduzecima i druge privilegije, Tudjman je uspeo da
prevede u redove svoje partije brojne predstavnike opozicije, ali narocito najjace
nevladine partije, socijalno-liberalne. Ova partija, koja je jos pre mesec dana
zauzimala 16 odsto mesta u Saboru (parlamentu), danas je svedena na 8 odsto
zahvaljujuci prelascima na drugu stranu barikade. Instrumentalizacijom vojne
pobede u Krajini i Bosni, Tudjman nastoji da ukloni i poslednje prepreke na svom
putu ka diktaturi.
U medjuvremenu nametnuo je vladi, a vlada ce nametnuti parlamentu (imajuci u
vidu da vec u sadasnjoj skupstini partija na vlasti drzi apsolutnu vecinu mesta),
novi izborni zakon koji povecava na 5 odsto glasova donju granicu za ulazak u
parlament, na 8 odsto ako je lista formirana od dve partije i na 11 odsto ako su
udruzene vise od dve partije.
U grupaciji od 40 i vise malih partija opozicije koje sada postoje u Hrvatskoj,
beznacajnih musica pred slonom od Tudjmanove partije, na proslim izborima
jedva sest ih je uspelo da predju prag od 3 odsto, a od ovih samo dve su presle 5
odsto. Moze se zamisliti sta ce se dogoditi naredne jeseni. Vesto manevrisuci
vojskom i policijom koje su veoma jake i odane rezimu, sa svim masmedijima koji
su neposredno ili posredno u rukama drzave i sa drugim sredstvima kojima
raspolaze, Tudjman ce biti apsolutni gospodar. Da li ce Hrvatska dobiti novog
Causeskua?
Strana 144
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
PIzborni zakon nije jedini novi zakon koji ce Tudjman izglasati u Saboru pre nego
sto bude raspusten narednih nedelja. Danasnji hrvatski listovi obavestavaju da je
na jucerasnjoj sednici vlada odlucila da podnese dva predloga zakona zahvaljujuci
kojima ce sam parlament biti gotovo ociscen od predstavnika nacionalnih
manjina. Prvi zakon, ukinuce praksu popisa stanovnistva u razmaku od deset
godina, namecuci vanredni popis stanovnistva u prvih 15 dana aprila 1991. Vec
sledeceg proleca. Podnoseci Nacrt zakona potpredsednik Bosiljko Misetic je rekao
da je od poslednjeg popisa, onog od aprila 1991, demografska struktura
nezavisne i suverene Hrvatske pretrpela duboke promene: prvo zbog srpske
agresije u leto 91 a zatim zahvaljujuci hrvatskoj vojnoj operaciji "Oluja" koja je
uklonila iz Hrvatske najveci deo srpske etnicke grupacije.
Radi donosenja zakona o popisu stanovnistva bice nametnut hitan postupak: bez
rasprave u komisijama, skracena rasprava u sali parlamenta, glasanje po
najkracem postupku. Insistirajuci na "demografskim poremecajima do kojih je
doslo u Hrvatskoj", potpredsednik je razjasnio sta se zeli postici popisom
stanovnistva i razlog zbog kojeg je hrvatska vlada postavila nepremostive
prepreke da bi sprecila povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku. Poslednji popis
stanovnistva, onaj iz 1991, pokazivao je prisustvo u Hrvatskoj oko 600.000
drzavljana srpske etnicke pripadnosti. Na osnovu podataka kojima danas
raspolaze vlada iz Zagreba, od 1991. i kasnije, njih oko 300.000 (tacno 299.525)
bili su primorani da napuste teritoriju Hrvatske, zbog cega bi osoba koje su
ostale, rastrkanih skoro iskljucivo po vecim gradovima zemlje, trebalo da bude
malo vise od 280.000.
Zeleci, u prvom redu da proveri brojnost nacionalnih manjina i da pruzi vladi
osnovna saznanja radi programiranja i ostvarivanja politike "hrvatizacije
Hrvatske", popis stanovnistva u aprilu 96. posluzice da se postave prepreke:
pripadnika manjinskih grupa ima toliko i nijedan vise nece biti priznat. Pod
pretpostavkom (ali to nece smeti da se dogodi) da se izvestan broj hrvatskih
drzavljana izbeglica srpske, madjarske, italijanske itd, etnicke pripadnosti vrati u
Hrvatsku do 2001, vlada ce se uvek i samo pozivati na popis stanovnistva iz (96.
Politicki imperativ je "da se brzo radi"; ko je unutra unutra je, ko je vani ostaje
vani.
Nije slucajno sa zakonom o prevremenom popisu stanovnistva povezan drugi
zakon koji je vlada juce odlucila da podnese: on predvidja obustavljanje nekoliko
odredbi sadasnjeg "Ustavnog zakona o pravima i slobodama etnickih i nacionalnih
manjina Republike Hrvatske". Izmene dovode do ukidanja dva "okruga sa
specijalnim samoupravnim statusom" na teritoriji bivse Krajine (Knin i Glina), gde
je srpska etnicka komponenta bila vecinska. Posto je bila doslovno ociscena u
"Oluji", ne postoji namera da se izbeglicama dopusti da se vrate.
Misetic je potvrdio da, posto se vidi da srpska komponenta ne moze vise da
racuna na dovoljno brojnu celinu neophodnu za osnivanje okruga sa specijalnim
statusom, oni ce biti ukinuti... Taj zakon, navodim usput, odnosi se i na druge
manjine kojima se etnicko-jezicka prava garantuju samo ako na odredjenoj
teritoriji prelaze 8 odsto stanovnistva. Na zavrsetku zasedanja, hrvatski premijer
Nikica Valentic najavio je da ce se naredna sednica izvrsnog odbora odrzati 7.
septembra u Kninu, bivsoj prestonici bivse Krajine. Tacno mesec dana posle
pobede. U medjuvremenu hrvatska Narodna banka iskovala je jubilarni zlatnik:
dukat "hrvatskog kraljevskog grada Knina". I on slavi oslobadjanje Krajine, ili
bolje - da to kazemo recima guvernera banke - odsecanje glave cudovisnoj
tvorevini po imenu srpska Krajina...
Za pet godina Tudjmanovog rezima, hrvatska Narodna banka emitovala je
sedamdesetak jubilarnih moneta i medalja, od njih su dve - od zlata i od srebra sa likom "vrhovnika".
Srpska Narodna partija, koja je osnovana u Hrvatskoj pre nekoliko godina pod
okriljem Tudjmana da bi umanjila znacaj radikalnog pokreta Srba "pobunjenika" u
Strana 145
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Krajini, podnela je u Zagrebu "Izvestaj Donji Lapac" koji je potpisao predsednik

partije Milan Djukic; on je i jedan od potpredsednika hrvatskog parlamenta.
Djukic, na koga su mnogi Srbi iz Hrvatske gledali kao na izdajnika jer je vise puta
dozvolio da bude instrumentalizovan od strane zagrebackog rezima, sada je i sam
presao medju "pobunjenike". Izmedju ostalog, zbog toga sto ga je do pre dva
dana policija sprecavala da stupi nogom u Krajinu i da ponovo, posle pet godina
odsustva, vidi svoj rodni Donji Lapac. Kada se najzad vratio, 22 dana posle
"oslobodjenja", zatekao je grad 90 odsto opustosen; medju porusenim kucama su
i njegova, kuca njegovog brata i kuca njegovog oca.
Pustosenja su izvrsili, u danima i sedmicama koji su dosle posle zavrsetka ratnih
operacija, pljackasi i palikuce koji i danas kruze ovim krajevima u uniformama
hrvatske vojske ili u uniformama odeljenja specijalne policije. Djukic kaze da
kada je stigao, jednostavno nije prepoznao predeo koji poznaje od kada je
rodjen; nestao je. Zatekao je medjutim tragove koje su ostavili divljaci koji su
veci divljaci od Marticevih ljudi. Od njegove kuce ostale su samo sablasne, ali
ponosne i tvrdoglave, rusevine.
Eto i slucaj Donji Lapac pokazuje da hrvatske vlasti nastavljaju sa sistemom
ciscenja i nameravaju da stvore etnicki cistu hrvatsku drzavu...
To je bio komentar drugog srpskog poslanika u hrvatskom parlamentu (koji
mozda nece moci da bude ponovo izabran na izborima naredne jeseni), Veselina
Pejinovica, koji je najvise predstavnike hrvatskog rezima nazvao "ideolozima zla".
Zatim je upitao, kako to da se hrvatskim drzavljanima srpske etnicke pripadnosti
koji su izgnani iz Krajine brani povratak na njihovu zemlju, ako to jednom budu
hteli, dok Hrvati iz Australije, Kanade i drugih zemalja sveta, cak iako su strani
drzavljani, iako su napustili Hrvatsku pre 50 godina, mogu da se vrate kada zele?
Tudjman im je obecao imanja i kuce Srba izgnanih iz Krajine.
Na svojoj svakodnevnoj konferenciji za stampu u Zagrebu, Kris Ganes je rekao da
su iz bivse Krajine i danas stigle informacije o nastavljanju pljackanja i paljenja
kuca. To se dogodilo u Polaci, Debelom Brdu, Benkovcu, Predoru, Milankovcima,
Ostojicima, i Kostajnici. Vojni posmatraci OUN zabelezili su razaranje pravoslavne
crkve u selu Cetina i rusenje pravoslavne crkve u Cerovlju. U selu Ivosevici
pronadjen je les starijeg coveka sa glavom odvojenom od tela. U Podkonju je
nadjeno telo jedne izmrcvarene starice.
Na fudbalskom stadionu Banjaluke, u srpskoj Bosni, oko 2.000 osoba koje su
izbacene iz svojih kuca, ocekuju da budu prebacene preko reke Save.
5. SEPTEMBAR 95.
Partija HDZ, koju je osnovao i kojom jos predsedava Franjo Tudjman, u odnosu
na broj stanovnika zemlje, "najjaca je politicka partija u Evropi". To je
trijumfalisticka izjava koju je dao njen generalni sekretar Zlatko Canjuga na
jednoj konferenciji za stampu odrzanoj uoci prevremenih politickih izbora koje je
zahtevao Tudjman. Pored toga izrazio je sigurnost da ce HDZ pobediti sa veoma
visokim procentom, hvaleci se zatim cinjenicom da je u mnogim zemljama sveta
HDZ osnovala svoje filijale: cak u Maleziji i Portugalu. Prema rukovodiocu partije
na vlasti u Hrvatskoj, ova zemlja dozivljava danas najplodniji period svoje istorije.
Na optuzbu upucenu rezimu da krece ka jednopartijskom sistemu i u
totalitarizam, Canjuga je odgovorio da je to laz, da oni nisu do tada ukinuli
nijednu partiju, a ima ih mnogo. Mozda previse, pedesetak, sve sitno busenje
koje malo vredi a tesko zivi. Sa svoje strane, komentarisuci nedavno, ko zna koje
po redu, odbijanje Saveta Evrope da primi Hrvatsku u svoje redove,
potpredsednik HDZ Ivan Milas je izneo tvrdnju da Savet Evrope nema nikakvog
znacaja u evropskom politickom zivotu. I da nije toliko vazno, za nas, da budemo
primljeni u institucije Evropske unije, nego je vazna cinjenica da je Hrvatska
postala odlucujuci centar u ovom delu sveta!...
Strana 146
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Kao da hoce da odgovori na toliku osionost, dnevnik Novi list iz Rijeke objavljuje
danas dugi intervju sa Florijanom Andreasom Slenhefenom, Austrijancem
rodjenim u Nemackoj, autorom mnogobrojnih dela iz oblasti politicke sociologije.
Prema ovom naucniku Hrvatska nema nikakve sanse da udje u Evropu i postane
njen deo. I ne samo zato sto je zemlja koja jos ima nameru da vodi rat. Glavna
prepreka je u prirodi rezima iz Zagreba koji je radikalno nacionalisticki i previse
ksenofobican. Osim veoma malo izuzetaka, ne postoji slobodna stampa,
masmedije kontrolise rezim. Zatim, veoma su ocigledne simpatije sadasnjeg
hrvatskog rezima prema pokojnom ustaskom rezimu takozvane Paveliceve
Nezavisne Drzave Hrvatske; a to je jedini slucaj u Evropi, nostalgije za nacizmom
i fasizmom na drzavnom nivou.
U Hrvatskoj vrhovi vojske i drugih vaznih drzavnih institucija, pojedini ministri i
vrhovi najvisih vlasti, gledaju sa simpatijama na sve ono sto je apologija
nacifasizma, na sve ono zbog cega se - u Nemackoj, Austriji, Holandiji, Belgiji i
drugim evropskim zemljama - zavrsava na sudu i u zatvoru. Ovaj neofasisticki
stav rezima u Hrvatskoj svakako nije dobra preporuka za Evropsku uniju...
Austrijski naucnik pored toga tvrdi da je za evropski ukus u Hrvatskoj suvise
totalitarizma i autokratije, premalo smisla za stvarnu demokratiju... naravno, rat
moze uvek da bude dobar alibi, ali bar oni, naucnici, umeju da "citaju" razne
rukopise i simbole i da iz njih izvuku potrebne zakljucke. Hrvati uveliko grese ako
misle da se izvan Hrvatske ne zna za njihove pogresne postupke i da se oni ne
analiziraju. Zasto ih cine, on ne zna i to nije njegov problem. On ne zivi u
Hrvatskoj i nema nameru da u njoj zivi...
Koliko dugo ce Evropa zatvarati oci pred gusenjem demokratije u Hrvatskoj i pred
jarmom koji trpi hrvatski narod i nacionalne manjine u Hrvatskoj?
Medjunarodni sud za ratne zlocine pocinjene na teritoriji bivse Jugoslavije, sa
sedistem u Hagu, objavio je danas optuznicu protiv pukovnika Ivice Rajica,
bosanskog Hrvata, bivseg komandanta Druge operativne grupe HVO za sektor
Kiseljak, Kresevo i Vares. Pod pretpostavkom da hrvatske vlasti odluce da ga
predaju sudijama, morace da odgovara zbog masakra izvrsenog u oktobru 1993.
u muslimanskom selu Stupni Do, u centralnoj Bosni. To selo bilo je potpuno
unisteno, posto je osvojeno: 16 golorukih civila koji su pali u ruke clanova
Rajiceve milicije, bili su zaklani; mali broj prezivelih uspeo je da pobegne.
U Kninu je general-pukovnik Ivan Cermak odrzao konferenciju za stampu,
sazvanu kasno uvece, da bi obavestio kako je velika grupa neprijateljskih srpskih
vojnika, posredstvom Plavih slemova OUN, odlucila da se preda hrvatskim
vlastima, izasavsi iz svojih sklonista na obroncima Velebita.
Jedan strani novinar iskoristio je priliku da podseti general-pukovnika Ivana
Cermaka: "Gospodine generale, vrhovne vlasti Hrvatske, ukljucujuci Vas, vise
puta su demantovale masovna ubistva, pljacke i paljevine u Krajini posle
oslobadjanja ove teritorije. Medjutim, ovi zlocini se nastavljaju pred nasim i vasim
ocima. Sta kazete na to?" General je progutao pljuvacku i odgovorio da se
dogadjaju slucajevi bezakonja, a da su medju najnegativnijima slucajevi nasilnog
zaposedanja stanova. Je li to sve sto je prihvatio? Nastavio je kako je vec dao
naredjenje da se uhapse vojnici koji kaljaju hrvatsku vojsku i hrvatsku drzavu.
Dovescemo ih pred vojni sud u Splitu i svim sredstvima cemo spreciti nezakonite
postupke. Dosad bi trebalo da je uhapseno desetak vojnika krivih "za nezakonite
postupke". To je sve...
Postojala je jednom u Labinu, u Istri, nezavisna radio-stanica, LAE. Nju je vlada iz
Zagreba ugusila. Jos jedan dokaz o, kada im je to potrebno, gusenju masmedija
koji nisu po volji rezimu.
Na hrvatskoj drzavnoj TV, parlamentarne opozicione partije imaju samo po cetiri
minuta nedeljno da izloze svoje programe i svoja misljenja. Suocen sa takvom
situacijom, Dobroslav Paraga, predsednik Hrvatske partije prava (desnica),
smatrao je neophodnim da optuzi rezim za pokusaj da od Hrvatske napravi
zemlju kojom dominira samo jedna partija, nedemokratsku drzavu. Izjava je data
u emisiji "Zivot partija" u okviru koje se danas nude famoznih cetiri minuta
Strana 147
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
malom broju partija koje su zastupljene u Saboru.

Predstavnik Hriscanske demokratske unije Marko Veselica izjavio je sa svoje
strane kako je takozvani proces mira u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u stvari
ozakonjenje genocida. Hrvatske opozicione partije dosad su izbegavale sukob sa
rezimom i tako postale taoci rata. Dosao je cas da prestanu sa ovim
potcinjavanjem. Tudjmanov rezim, koji je krenuo u totalitarizam, pokazuje da
vlast shvata na azijatski nacin, po kojem narod sluzi vlasti a ne obrnuto.
Gradovi mucenici u Bosni i Hercegovini, u pravom smislu reci su Sarajevo, Mostar
i Banjaluka. Vise puta sam se pitao kako to da se toliko tragedije skoncentrisalo
na ove gradove obrusivsi se na njihovo izmuceno stanovnistvo. Danas, dok sam
prekopavao po hrpi isecaka iz novina koja nastavlja da raste i koju retko koristim,
pojavila se slucajno jedna stranica bivseg zagrebackog nedeljnika Danas, koji je
ukinut od strane Tudjmanovog rezima da bi se ucutkao jedan demokratski glas u
Hrvatskoj. Navodi rezultate demoskopskog istrazivanja obavljenog izmedju 9. i
11. maja 1991, pre nego sto je poceo bratoubilacki rat u bivsoj Jugoslaviji.
Drzava koju je stvorio Tito, opasno se potresala.
Kada je ljudima postavljano pitanje kako vide buducnost Bosne i Hercegovine,
ovo su bili odgovori: nastavice da bude jedna od republika federativne
Jugoslavije; postace suverena drzava u sklopu jugoslovenske konfederacije;
nestace kao drzavna celina u podeli izmedju Srbije i Hrvatske; ili, postace
nezavisna i suverena drzava sama za sebe bez federativne ili konfederativne veze
sa Jugoslavijom.
Za prvo resenje, a to jest za kontinuitet jugoslovenske federacije izjasnilo se: 91
odsto stanovnistva u Banjaluci gde su Srbi bili (i jesu) vecina, Hrvati na drugom a
Muslimani na trecem mestu po broju; 86 odsto u Sarajevu gde je zajednicki zivot
izmedju Muslimana (u vecini), Srba i Hrvata bio uvek uzoran; 83 odsto u Mostaru
gde je procenat Hrvata, Srba i Muslimana bio podjednak.
Vece Regija hrvatskog parlamenta sazvano je za 15. septembar. Trebalo bi da
odobri po najkracem postupku Nacrt zakona o popisu stanovnistva koji je
zahtevao Tudjman za 1996. i predlog ukidanja nekih normi Ustavnog zakona o
pravima i slobodama etnickih manjina u Hrvatskoj. Ukidanja ce biti definitivno
usvojena u Vecu predstavnika koje je sazvano za septembar.
Danas je bio "istorijski" dan za hrvatsku vladu, koja se premestila iz Zagreba u
Knin da bi tamo odrzala sednicu tacno mesec dana posle bekstva srpske
secesionisticke "vlade" iz ove "prestonice" Krajine. Hteli su i na ovaj nacin da
potvrde ponovno osvajanje teritorija. Ministri, koji su se sastali u staroj mletackoj
tvrdjavi, suocili su se sa problemom povratka hrvatskih izbeglica (potpuno
ignorisuci srpske izbeglice) i odlucili da najkasnije kroz nedelju dana objave
dekret koji ce "obavezati" na povratak u ranija mesta boravka porodice koje su
bile primorane da napuste Krajinu u vreme pobune Srba. Ministar za obnovu i
razvoj, Jure Radic, rekao je da ce sve krenuti nabolje kada se vrate izbeglice. I ne
samo da ce oni imati obavezu da se vrate, nego i oni koji su pre 75 godina bili
primorani da napuste ove krajeve (ukljucujuci ustase iz dijaspore).
Zatim je dodao da je zbog operacija "Bljesak" i "Oluja", kojima je hrvatska vojska
ponovo osvojila teritoriju zapadne Slavonije i Krajine, unisteno 30 odsto
stambenih dobara, ali je ipak ostalo jos 123.000 stanova koji mogu da budu
popravljeni i stavljeni na raspolaganje novim naseljenicima...
To je sinteza zvanicnog saopstenja. Edita Vlahovic, rijecka novinarka koja je otisla
u Knin da bi iz blizine pratila dogadjaj, izvestava da su ovaj put ministri mogli da
vide i na licu mesta se uvere da se zivot tesko vraca u oslobodjene krajeve:
mnogo stoke luta duz puteva i oko pustih kuca. Tu i tamo se vide lesine krava u
raspadanju, a takodje vide se spaljene i opljackane kuce. Neki su pokusali da
sacuvaju svoje kuce od unistenja pribegavajuci zastiti pod hrvatskom zastavom
koju su istakli na prozoru ili natpisima tipa: "Vlasnik pripada udruzenju
dobrovoljnih hrvatskih boraca", "Ovo je hrvatska kuca", "Ovo je moja kuca, ja
sam Hrvat". Sto se tice ostalih, izvestava Edita, vide se stubovi dima kako se dizu
Strana 148
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
u nebo. Knin je sablastan grad, preplavljen olosem, obavijen smradom lesina

stoke u raspadanju.
Iako su ministri zapusili nozdrve i pokrili oci da ne bi culi ni videli, nisu mogli da
ne saslusaju izvestaje podnesene na zasedanju predsednika sest oblasti na koje
je podeljena teritorija bivse Krajine. Za pocetak je receno da nisu organizovani
prikupljanje i briga o napustenim govedima, ovcama i konjima, tako da je, ko god
je hteo, mogao da prisvoji i odvede stotine i hiljade grla stoke. Kuda? Ne zna se,
potvrdio je ministar Unutrasnjih poslova Jarnjak. Iz podataka kojima raspolaze
proizilazi da je ne manje od 15.000 grla "izvezeno" u druge krajeve Hrvatske.
O pljackama je referisao predsednik oblasti Zadar-Knin Sime Prtenjaca, koji je
rekao da se i danas pustose preduzeca i fabrike, odnose uredjaji i masine pa cak i
gradjevinski materijal, izjavivsi da je nemocan pred vojskom koja vedri i oblaci pa
tako u ovim okolnostima nije moguce funkcionisanje civilnih vlasti, spasavanje
uredjaja i imanja, a jos manje zapocinjanje proizvodnje...
U nekim podrucjima vidja se jos mnogo ljudi u vojnim uniformama, slozio se s
njim ministar Jarnjak, dok je premijer Valentic izjavio da nisu svi oni koji nose
uniformu redovni vojnici hrvatske vojske; jos ima paravojnih grupa kojih se treba
osloboditi. To je jedini nacin, dodao je, da se ponovo vrati normalno stanje na
teritoriju na kojoj, s obzirom na okolnosti, ni nadlezne vlasti ne znaju ko
zapoveda. Ako do pocetka zime u napustene kuce, a koje su do sada postedjene
od pozara, ne budu mogli da se smeste ljudi, nista nece ostati citavo.
Izgleda dok raspustene i nekontrolisane fasisticke cete, sastavljene od nacistickog
taloga rezima, nastavljaju putem zlocinackog i mafijaskog patriotizma, da su se
sefu vlade i nekim njegovim ministrima najzad otvorile oci nad ponorom u koji se
radikali ekstremne desnice (koje Tudjman previse stiti) spremaju da strmoglave
Hrvatsku. Najveci broj ljudi iz egzekutive - izvestava Edita Vlahovic - shvatio je
da u sledeca dva-tri meseca treba uciniti sve sto je moguce da bi se spasilo bar
ono malo sto nije unisteno u ratu i posle "Oluje". Premijer je dao rok od osam
dana da se prikupi sva stoka koja jos nije ukradena, ciji broj se racuna na oko
170.000 grla, uklone necistoca i rusevine koje su zakrcile puteve, najzad
formiraju komisije i utvrde kriterijumi za dodelu stanova i kuca.
Pored ovih problema, iz svega se moze zakljuciti da su najvise vlasti drzave
uvidele da se nalaze pred teritorijom bivse Krajine, doslovno i totalno
opustosenom od strane oslobodilaca i pred inostranim svetom koji vidi i zna za
ovu sramotu. Upravo zbog toga se priprema teren da se prevali odgovornost za
ovaj zlocin ne na stvarno odgovorne, nego na "paravojne grupacije" ili na "civile
preobucene u vojne uniforme". Zbog svega toga mozemo prigovoriti onome sto
pise novinarka Edita Vlahovic, koja kaze da nije pitanje ko nosi ili ne nosi
uniformu hrvatske vojske da bi mogao, u svoje ime, da pljacka i pali, nego sto ga
u tome hrvatske vlasti nisu sprecile i sto nisu kaznile odgovorne.
Jednoj grupi "dobrovoljaca mira", u Zagrebu pre nekoliko dana, predstavnica
srpske dijaspore u Hrvatskoj, Milka Kajganic, po profesiji viktimolog, izjavila je da
tvrdnja hrvatskih vlasti, prema kojoj hrvatski vojnici nisu pocinili nikakav zlocin u
Krajini, nije tacna. Za vreme Operacije Oluja ubijeno je 60.000 Srba, a Krajina je
opustosena i okrvavljena. Pre ili posle izbice na povrsinu odgovornosti i krivci.
Ona ima dokaze da su tri dana posle "Oluje" Hrvati pocinili genocid nad Srbima
koji su ostali u Krajini. Genocid za koji su odgovorne i Ujedinjene nacije, dodala
je, pocinjen na prostoru koji su stitili Plavi slemovi OUN.
Vesti o pokoljima civila, pljackama, paljevinama i drugim razaranjima do kojih je
doslo za vreme i posle hrvatske vojne operacije u Krajini i sama cinjenica da je
Hrvatska dva puta pribegla oruzanoj akciji u razmaku od svega nekoliko meseci,
ove godine, radi resavanja problema koji su vec bili sazreli da budu reseni mirnim
putem, doveli su do prvih posledica na medjunarodnom planu: Savet Evrope
odbio je kandidaturu Zagreba. Narednog oktobra dolazi jedna delegacija iz
Strazbura u Hrvatsku da razjasni situaciju u Krajini i saslusa objasnjenja koja
Tudjmanov rezim bude umeo da pruzi..
Strana 149
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Nove granice i stare lazi

Dnevnik Vecernji list iz Zagreba, organ rezima, pise da kada bi se u nekom
istrazivanju Hrvatima postavilo pitanje da izaberu izmedju ulaska u Knin (i sutra u
Vukovar) i ulaska u Evropu, odgovor bi bio jednoglasan: za svakog gradjanina
Hrvatske oslobadjanje okupiranih teritorija ima apsolutno prvenstvo. Da li su,
medjutim, u inostranstvu u stanju to da shvate? I dalje, aludirajuci na cinjenicu
da je Hrvatska jos jednom ostavljena pred vratima, ne toliko sto je ponovo
osvojila Krajinu nego, pre svega, zato sto je iz nje izgnala srpsko civilno
stanovnistvo, izazvavsi krvavi egzodus i zbog masovnih izleta vikendom u
Krajinu, kako je jedan novinar (ocigledni svedok) francuskog dnevnog lista
Liberasion eufemisticki nazvao pljacke, masakre i razaranja koji su usledili posle
"briljantne Oluje", isti zagrebacki list pise da se radi o dogadjajima koji su koliko
neugodni, toliko i stetni. Na kraju, iako priznaje da su ti "neugodni dogadjaji" za
civilizovani svet nesto veoma opterecujuce (a uz to opte recenje, narocito ako se
ne otvore kapije, prag Evrope moze da postane veoma visok, visi nego sto je u
stvarnosti) potpisnik teksta uzvikuje izvestaceno preterujuci, kako hrvatski put
prema Kninu i Vukovaru vodi uvek u Evropu!
8. SEPTEMBAR 95.
U danasnjem susretu petkom sa domacim novinarima akreditovanim pri "Banskim
dvorima" u Zagrebu bio je na redu ministar rada i socijalne pomoci Jozo Skara.
Glavna tema njegove konferencije za stampu "ponovno naseljavanje Krajine"
posle etnickog ciscenja. (Uzgred: na teritorijama ociscenim od Srba, koji su ih
naseljavali za vreme vojnih operacija 1-2. maja, u zapadnoj Slavoniji i 4-8.
avgusta 1995, u Krajini, ostalo je 2.107 stanovnika, od kojih je 748 dosad steklo
pravo na penziju.) Mnogi ljudi, rekao je ministar, ispoljili su interes da se presele
na ove teritorije da bi ih oziveli. Prema jednom istrazivanju Instituta za
zaposljavanje,vec 7.000 osoba se upisalo u spiskove kolonista, spremnih da idu
na "nove granice". U ovaj broj ukljuceno je 4.000 nezaposlenih (medju njima je i
340 Istrana) koji nameravaju da podignu kuce u Kninu, Benkovcu, Obrovcu i
drugim urbanim centrima "oslobodjenog" kraja. Dosad niko nije trazio da postane
zemljoradnik. Teritorija je, medjutim, velika i da bi ozivela potrebno je bar
300.000 ljudi, tako da je vlada uvek nameravala da pribegne mobilisanju
zdravstvenog, skolskog osoblja, iz drzavnih i paradrzavnih ustanova, ali i raznim
dekretima radi prisilnog preseljavanja stanovnistva, na prvom mestu isbeglica bez
krova nad glavom koji su izbegli u Hrvatsku posto su izgnani iz Bosne i
Hercegovine. To su prvi kolonisti nove granice.
Ne priredjuju trke konjskih zaprega da bi zaposeli sto bolja mesta, ali ih gotovo
silom ukrcavaju u autobuse, da bi ih nakupili i prebacili u Baniju, Kordun i Liku,
mnogo manje gostoljubive od plodnih ravnica u kojima su rodjeni i ziveli do sada,
zbog popunjavanja etnicke praznine koju su ostavili Srbi iz Krajine, najvecim
delom brdovite i krsevite. Hrvatski vladini listovi dobro paze da ne opisu ove nove
koloniste onako kako izgledaju, ocajni. Ne, oni su patriote koji "zele da doprinesu
izgradnji slobodne i nezavisne Hrvatske oslobodjene ropstva na koje su ih
primoravali Srbi, oduvek gospodari drzave i federalne vlasti".
Dopusta se, medjutim, da ima teskoca sto se tice povratka Hrvata u Krajinu, koji
su iz nje bili isterani 1991. Izgledalo je da ce posle cetiri godine iscekivanja trkom
krenuti putevima koji vode u oslobodjene krajeve, na njihova imanja i u kuce,
medjutim ne: mnogi ne zele vise da se vrate. Zbog toga Vlada, rekao je Skara,
razmislja o mogucnosti da ponovo naseli te krajeve "u kontekstu aktuelnog
problema nezaposlenosti u Hrvatskoj", ukidajuci "mnoge povlastice" (?) koje
uzivaju nezaposleni. U stvari, ukratko, bice donesen novi veoma restriktivan
zakon o radu. Zbog posledica velikog broja stecaja preduzeca, u medjuvremenu
ce, narednih nedelja biti otpusteno od 20.000 do 50.000 radnika koji ce se
prikljuciti broju od 233.000 nezaposlenih do sada upisanih u uredima za
Strana 150
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
nezaposlene. I u ovoj masi nezaposlenih Vlada namerava da pronadje nove

koloniste za Krajinu i zapadnu Slavoniju.
Sa izuzetkom jednog istarskog dnevnog lista, nijedan hrvatski masmedij nije
preneo vest o tome da je sadasnji predsednik Saveta bezbednosti OUN Italijan
Paolo Fulci objavio izjavu Saveta, kojom se osudjuje Hrvatska zbog povrede
ljudskih prava u takozvanim "oslobodjenim" krajevima. Optuzuju se vlasti iz
Zagreba zbog "tragedije koja je pogodila srpsko stanovnistvo izgnano iz Hrvatske
posle hrvatske ofanzive i zbog krsenja ljudskih prava od strane Hrvatske". U vezi
s tim pominje se izvestaj generalnog sekretara OUN od 23. avgusta, u kojem je
vec izneta optuzba zbog ovog krsenja (ni taj izvestaj nije nikad objavljen u
Hrvatskoj), pa se podvlaci: "Savet bezbednosti deli misljenje generalnog
sekretara da je masovni egzodus lokalnog srpskog stanovnistva stvorio krizu
velikih razmera".
Pored toga izrazava se zabrinutost zbog krsenja ljudskih prava "koje se
manifestuje paljenjem kuca, pljackanjem imovine i ubijanjem civila", zbog cega
se zahteva od hrvatske vlade da smesta ispita ovu situaciju i da "preduzme
neophodne mere da se prestane sa ovim zlocinima". U izjavi se podseca da ce
odgovorni za ove zlocine biti izvedeni pred Medjunarodni sud u Hag.
Na dnevnoj konferenciji za stampu, predstavnik OUN u Zagrebu Ganes, podsetio
je danas da jos nije sklopljen nikakav sporazum sa hrvatskim vlastima o sudbini
800 i vise Srba koji su nasli utociste u kasarni Plavih slemova u Kninu. Vreme
prolazi i vojnici OUN se pripremaju za odlazak. Kakva ce biti sudbina ovih civila?
Hrvatske vlasti nastavljaju sa zahtevima da im se izruce 62 lica za koja kazu da
su "ratni zlocinci", dok komanda Plavih slemova i dalje zahteva da ovi "zlocinci"
budu saslusani u kasarni, pred medjunarodnim posmatracima. Hrvati su, osim
toga, do sada odbijali da predaju precizne poimenicne spiskove, sa navodjenjem
zlocina koje su navodno pocinile ove 62 osobe, pristajuci samo da puste zene i
decu. Ali oni nece da idu bez svojih oceva i supruga.
U komandu Plavih slemova "nastavljaju da stizu i ovih poslednjih sati - potvrdio je
Ganes - informacije o pljackanju i paljenju kuca u bivsim sektorima sever i jug u
Krajini". Medjunarodni posmatraci ukazuju na sela Rudele i Frkasic u blizini
Korenice, kao na poprista najnovijih zlocina. Druge kuce su zapaljene i u selu
Debelo Brdo. Grupa posmatraca OUN registrovala je 6. septembra, na putu
izmedju Donjeg Lapca i Otrica, koji prolazi kroz Srb, nekoliko stotina kuca u
plamenu. Osim toga, opljackane su gotovo sve kuce u selima koja okruzuju Glinu.
Paljevine i pljacke izvrsene su i na teritoriji koja se nalazi izmedju Bosanskog
Grahova i Drvara (zona zapadne Bosne), koju kontrolise vojska iz Zagreba koja je
ovu teritoriju otela od Srba proslog meseca.
U zoni severno od Kistanja i u blizini Knezevica (ponovo smo u Krajini) "hrvatska
vojska i civili prete smrcu malobrojnim srpskim prezivelim stanovnicima". Najzad,
na celoj teritoriji bivse Krajine "i dalje se pojavljuju izmasakrirani lesevi civila".
Ganes kaze da je protestovao kod generala Ivana Cermaka i da je slao izvestaje u
OUN. "Tesko je reci da li hrvatske vlasti daju podrsku pociniteljima ovih zlocina dodaje - ali tesko je verovati da hrvatska vojska nije u stanju da spreci sopstvene
vojnike da pljackaju i pale stotine kuca na teritoriji koja je potpala pod hrvatski
suverenitet. Od hrvatskih vlasti dobijamo najraznovrsnija objasnjenja ovih
dogadjaja, ali mi im vise ne verujemo: dokazi koje imamo pokazuju da lazu!"
Zbog toga sto je kritikovala vladu u jednom intervjuu koji je dala Radiju Slobodna
Evropa o sadasnjoj situaciji u Hrvatskoj, predsednik opozicione partije
Dalmatinska akcija, doktor Mira Ljubic-Lorger, javno je, na hrvatskom drzavnom
radiju, nazvana "izdajnikom domovine". Uvek se tako desava: opozicionarima se
onemogucava da se sluze domacim medijima, a kada tu mogucnost dobiju izvan
zemlje, stavljaju ih na stub srama kao izdajnike. "Posebno skandalozno" izgledalo
je komentatoru drzavnog radija to sto je gospodja Lorger pomenula "opljackanu i
spaljenu oblast", tek oslobodjenu Krajinu. U stvari, Lorgerova je bila veoma
Strana 151
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
predostrozna i "patriotska" u svojoj izjavi za Radio Slobodna Evropa.

Rekla je da u dane kada nase vojnike salju kuci da bi uzivali u nekoliko dana
odsustva posle oslobadjanja Krajine, odeljenja policije i drugih takozvanih
specijalnih jedinica, koja su ostala na terenu zajedno sa grupama civilnih sakala,
pod zastitom pojedinih mocnih "rasova" rezima, zure da ukaljaju nasu vojsku,
nasu pobedu i nasu drzavu, pljackajuci i paleci.
Ona smatra kako ima pravo da zahteva da bruka i sramota, koju su izazvali ovi
pljackasi i palikuce, ne padne na celu hrvatsku vojsku. Neka budu kaznjeni oni
koji su pljackali i palili, neka rezim prestane da ih stiti, neka odvoji svoje zlocince
od nasih casnih ljudi!
10. SEPTEMBAR 95.
Potopljena lavinom neoborivih dokaza, pritesnjena mnogim lazima i
precutkivanjima, hrvatska vlada morala je da prizna da su ponovo osvojene
teritorije Krajine preko mesec dana na milosti i nemilosti pljackasa, palikuca i
ubica. Vlasti iz Zagreba nisu, medjutim, ni sada promenile svoju cud. Umesto da
sve prihvate, prihvatili su samo jedan deo. A to su ucinili zaobilazeci odgovornost.
U sasvim kratkom saopstenju koje se pojavilo danas u novinama, sa potpisom
Politicke direkcije Ministarstva odbrane, tvrdi se da je operativna istraga civilne i
vojne policije, koja je vodjena na sirokom podrucju Knina, dopustila da se utvrdi
kako su zlocinacke radnje - otimacine, kradje, pljacke, paljevine kuca i
protivpravno zauzimanje stanova - delo civila preobucenih u vojnike. Protiv njih
bice podnesene prijave i bice otvoreni sudski postupci.
Prilikom "patriotske svecanosti zbog kanonizacije jednog hrvatskog sveca",
svetog Marka iz Krizevaca, kardinal Franjo Kuharic, primas katolicke crkve, rekao
je, izmedju ostalog, vernicima da nazalost u oslobodjenim krajevima, danas
vidimo pustos, jad, porusena svetilista; a to je posledica cinjenice sto u srcima
pocinilaca ovih zlocina nema humanosti, nema ljubavi, nema boga.
Da li je optuzba upucena Srbima koji su u Krajini porusili mnoge katolicke crkve
posle avgusta 1991, ili Hrvatima koji su stostruko uvecali razaranja posle 4.
avgusta 1995? Kardinal je dodao da ne smemo uzvracati na zlo istom merom, ne
smemo da mrzimo, ni da pljackamo, niti da palimo. Imamo pravo da se branimo,
postujuci ono sto je nase. Moramo suzbijati sve ono sto je zloba u nasim srcima.
Jedan umetnik iz Rijeke, slikar poreklom iz Vojnica, u bivsoj Krajini, uputio se u
rodnu kucu, svega nekoliko kilometara severno od Karlovca i zatekao je
opljackanu. Navracao je tri puta u dve nedelje i svaki put primecivao nove
pljacke.
Poslednji put, prekjuce, umetnik iz Rijeke iznenadio je dva pljackasa koji su dosli
sa kamionom da bi natovarili lustere, kucne elektricne aparate i ono sto je jos
ostalo u kuci. Da bi izbegao najgore, posto se nasao pred uperenim pistoljem,
pustio ih je da odu sa plenom i zakljucao kucu. Siguran je, kaze, da ce iduce
nedelje zateci citave samo zidove.
Ministar obrazovanja Hrvatske Ljilja Vokic ponovo krece u napad na skolu
talijanske manjine u Istri i Kvarneru. Dala je intervju zagrebackom dnevniku Novi
vjesnik i zadrzala se veoma opsirno na svom ozloglasenom raspisu koji zabranjuje
upisivanje dece vecinskog u skole manjinskih naroda, rekavsi izmedju ostalog
kako samo italijanska manjina upisuje hrvatsku decu u svoje skole ali da oni nece
dozvoliti da hrvatska omladina gine da bi posle sinovi Hrvata ucili italijanski kao
svoj glavni jezik! U klimu vladajuceg zanosa u Hrvatskoj posle vojnih pobeda koje
su izmedju maja i pocetka avgusta dovele do ponovnog osvajanja zapadne
Slavonije, Korduna, Banije, Like i prostranih teritorija zapadne Bosne (Glamoc,
Grahovo), ministar Vokic htela je da ubaci i svoj deo superpatriotizma.
Zaboravljajuci, medjutim, da kaze kako su u bivsu Krajinu upucivani i
mnogobrojni Italijani iz Istre i Rijeke da se bore i ginu, a ne samo mladi Hrvati.
Nastavljajuci na liniji najprostackijeg patriotizma, Vokiceva je tvrdila da je dobila
"pisane poruke podrske" svom raspisu od "mnogih gradjana, skolskih radnika i
ustanova iz Istre". Ukratko, organizuje pravu pravcatu antiitalijansku kampanju
Strana 152
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
protiv zajednice koja je, vec ranije isuvise progonjena, dovedena do izumiranja. A
u toj kampanji sluzi se, bez oklevanja, lazima. Nije italijanska manjina ta koja
upisuje hrvatsku decu u svoje skole. Jednostavno svake godine su to hrvatski
roditelji koji uporno nastoje da upisu svoju decu u italijansku skolu iz
najraznovrsnijih razloga: jer je u porodici italijanski jezik domaci, jer u porodici
ima italijanskih predaka i zbog veoma mnogo drugih razloga. Niko ne moze
naterati roditelja da prijavi svoju nacionalnu pripadnost, to je stvar njegove volje.
Ali za gospodju Vokic prvenstvo ima cilj, "hrvatstvo" Hrvatske.
Presretna je kada se deca srpske, slovenacke, makedonske, madjarske, albanske,
slovacke nacionalnosti, itd (puna ih je Rijeka i Istra) upisuju u hrvatske skole,
pribegava, medjutim, bilo kojem sredstvu samo da bi sprecila da i jedno jedino
hrvatsko dete posecuje skolu koja nije hrvatska.
Gospodja Vokic tvrdi u intervjuu, da "oni" sami verovatno bolje znaju zasto to
rade. "Oni" su direktori skola italijanske manjine. Aludira na cinjenicu da u
Hrvatskoj prisustvo hrvatske dece u italijanskim skolama cesto sluzi da ih spase
od zatvaranja. Ako bi ih pohadjala samo deca ciste italijanske "rase", svele bi se,
u nekim slucajevima, na pet-deset ucenika po razredu. Ali to je upravo cilj koji
zeli da postigne, kada, praveci se da se drzi doslovno zakona i ustava, kaze (u
intervjuu), da se raspis zasniva na clanu ustava koji utvrdjuje da je u Republici
Hrvatskoj u upotrebi hrvatski jezik, kao i na zakonu iz 1979, u kojem se kaze da
se skole na jezicima manjina osnivaju samo za pripadnike nacionalnih zajednica,
dodajuci, da se organizacija italijanske zajednice u Hrvatskoj (i Sloveniji),
Italijanska unija, oseca ugrozenom sto god mi uradimo.
Oni smatraju kako imaju pravo na 10 ucenika po razredu, dok drugi mogu da ih
imaju i 40. Oni misle da je to normalno...
Gospodja Vokic zaboravlja, medjutim, da kaze kako postoji veoma duboka razlika
izmedju skola vecine i manjinskih skola. Ako u Rijeci, gde Hrvati imaju 23
osnovne skole, jedna od njih bude morala da se zatvori zbog malog broja
ucenika, ostale bi druge 22. Nedovoljan broj ucenika u italijanskim skolama,
medjutim, hronicna je cinjenica, normalna za manjinu i dovoljno je da se samo
malo povisi prag (odredjen je na 22 ucenika po razredu) da bi se dovela u pitanje
egzistencija svih italijanskih skola. A to ce se dogoditi kada se primeni raspis
Vokiceve. U intervjuu, cak, tvrdi da se prava italijanske nacionalne zajednice ni
na koji nacin ne povredjuju, jer ona i dalje ima svoje skole, svoje ucenike.
Ali dokle ce imati svoje skole ako se primeni raspis? Koliko ce biti ovih ucenika? U
stvarnosti, gospodju je bas briga za sudbinu italijanske manjine; naprotiv, jedina
njena briga je da stvori pretpostavke za uklanjanje ove manjine (i drugih) sa
teritorije Hrvatske. Dovoljno je da se zadrzimo na njenoj cinicnoj recenici u kojoj
kaze da ima u stvari 900 italijanskih ucenika i deset skola na italijanskom jeziku.
U isto vreme svaka hrvatska skola ima 900 ucenika.
Sada, ostavimo po strani cinjenicu sto nije tacno da svaka hrvatska skola ima 900
ucenika (stvarno ih ima od 100 do 500, retko vise, a problem se, ipak, tice
izgradnje skola), gospodja Vokic zaboravlja da objasni da su 900 italijanskih
ucenika i deset skola na italijanskom jeziku rastrkani po veoma prostranoj oblasti.
Da li mozda treba svesti deset skola na samo jednu i okupiti u jednoj jedinoj skoli
900 italijanskih ucenika iz Rijeke i Pule udaljenih 110 kilometara, zajedno sa
onima iz Rovinja, Poreca, Umaga, Buja itd?
Gospodja Vokic dobro zna da to nije moguce, tako da je to sto ona govori cinicno,
nedostojno jednog ministra.
I cudno mi je sto italijanski ambasador u Zagrebu nije stavio nikakav prigovor. U
intervjuu ministar Vokiceva tvrdi da je italijanskom ambasadoru rekla da je
uverena da se postuju nacionalna prava Italijana i drugih manjina, ali da se zbog
nacionalnog dostojanstva stiti i hrvatski narod. U stvari, izgleda da je hrvatskom
narodu ugrozen opstanak prisustvom stotinak hrvatskih ucenika u italijanskim
skolama, koji su, gotovo uvek oni Istrani i Rijecani ciji su neki deda ili baba, stric
ili strina ili neko drugi italijanski predak i koji vec vekovima zive zajedno sa
Strana 153
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Italijanima. Da bi zastitila "nacionalno dostojanstvo hrvatskog naroda", vlada iz

Zagreba spremna je da iskopa grob manjinama.
Poslednja primedba. Gospodja Vokic smatra da je samo italijanska manjina
osporavala raspis, samo su se Italijani osetili ugrozeni njime. Odgovor je: "Raspis
koji zabranjuje upisivanje hrvatske dece u manjinske skole neposredno pogadja
madjarsku manjinu u Hrvatskoj. Ovim raspisom ne dobijamo nikakvu mogucnost
da osnivamo skole za nasu decu." To je deo izjave Demokratske zajednice
Madjara Hrvatske, koja nosi datum 9. septembar 1995. Lider madjarske zajednice
Laslo Horvat istakao je da "samo 10 odsto madjarske dece u Hrvatskoj ima sada
mogucnost da uci madjarski jezik i to samo dva ili cetiri casa nedeljno" u okviru
mesovitih skola. Dodao je da "asimilacija madjarske manjine u Hrvatskoj ne samo
da nije zaustavljena, nego je poprimila sire razmere od one u bivsoj Jugoslaviji".
Suvise cesto najvisim predstavnicima hrvatske drzave i vlade puna su usta fraza
ove vrste: "Manjinama obezbedjujemo najvisi nivo prava, najvisi na svetu".
Stvarnost je potpuno drugacija.
Nekoliko meseci posle upisa, u novoj skolskoj godini koja je vec pocela,
Ministarstvo obrazovanja iz Zagreba najavljuje da ce u italijanske skole doci
inspektori da pripreme prelazak u hrvatska odeljenja ucenika upisanih u prve
razrede italijanskih skolskih ustanova. "Etnicki dekret" stvara haos, ali hrvatske
superpatriote klicu odobravajuci.
Uobicajena dnevna konferencija za stampu predstavnika Plavih slemova u
Zagrebu, Krisa Ganesa: vojnici OUN napustaju Hrvatsku (dosad ih je otislo
1.400); u bivsoj Krajini i dalje se pojavljuju novi lesevi civila, gotovo svi starijih
ljudi; nastavljaju se i pozari. U Kostajnici su medjunarodni posmatraci registrovali
razaranje drugih pet kuca; novih pozara je bilo takodje u Lickom Petrovom Selu i
u drugim mestima bivseg "Sektora Sever". Prema procenama Krisa Ganesa,
poslednjih dana u Krajini su podmetnuti pozari u oko hiljadu kuca.
Predsednik karlovacke oblasti Josip Jakovcic izjavio je da je 52 odsto teritorije
kojom on upravlja bilo izlozeno pljacki i razaranju. Kuca u kojima se moze
stanovati ima jos u Slunju i Plaskom, a nista nije ostalo citavo u opstinama
Bakovic, Cetingrad i Saborsko: "Sve je unisteno". Na teritoriji osam opstina, koje
obuhvataju i tri grada, od srpskog starosedelackog stanovnistva ostalo je jedva
280 osoba, od kojih oko 200 u Plaskom. Ova i druga saopstenja sadrzana su u
jednom intervjuu koji se danas pojavio u Novom listu iz Rijeke. Nezavisne dnevne
novine ustupile su siroki prostor i lideru Srpske narodne partije u Hrvatskoj
Milanu Djukicu, rodjenom u Donjem Lapcu u Krajini.
Zato sto se suprotstavio secesionistima sunarodnicima iz toga kraja, pre pet
godina, Djukica je Tudjman naimenovao za ministra; posle toga vrhovnik mu je
savetovao da osnuje partiju Srba vernih Hrvatskoj i nagradio osnivaca ove partije
imenovanjem za potpredsednika Hrvatskog parlamenta. Sve ovo nije sprecilo
hrvatske drzavne masmedije, od TV do novina, da vode protiv potpredsednika
Hrvatskog parlamenta sistematsku kampanju mrznje. Zbog otpora, Djukic je
odveo svoju partiju na barikade opozicije. Operacija Oluja tesko je pogodila i
njega i njegovu porodicu. Njegov otac od 75 godina i mladji brat sa zenom i dvoje
maloletne dece ulili su se u reku izbeglica i danas se nalaze u Apatinu, u
Vojvodini. Ako bi i pozeleli da se vrate, ne bi to mogli jer su kucu u kojoj su ziveli
do 5. avgusta, zapalili oslobodioci. Kucu Milana Djukica, medjutim, porusili su
1991. njegovi srpski zemljaci nepokorni vladi iz Zagreba.
Poslanik Djukic kaze da je posle "Oluje" Hrvatska povratila deo svoje teritorije, ali
to je opustosena teritorija, u kojoj nema zivota bez hrvatskih drzavljana (srpske
etnicke pripadnosti) koji su vekovima ziveli na ovim ognjistima koja su danas
razorena. Da li je to rezultat fatalnog spleta okolnosti ili preciznog plana? Za
Djukica ono sto se dogodilo sastavni je deo programa koji je razradio hrvatski
rezim.
Proveravajuci izjave najvisih hrvatskih politickih ljudi, vidi se da je hrvatski
nacionalni program, kako ga oni zovu, ili program partije na vlasti, bio usmeren
Strana 154
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
na konacno resenje problema Srba u Hrvatskoj, na uklanjanje jednom zauvek

Srba iz Hrvatske. Srbi su morali da budu unisteni, morali su da nestanu ili da
budu svedeni na beznacajni entitet. To je bio cilj vojnih operacija "Munja" i
"Oluja".
Cetiri godine - sazimajuci nastavak Djukicevog kazivanja - hrvatski vrh lagao je
medjunarodnu zajednicu uveravanjem kako postoji dobra volja da se pronadje
politicko resenje. Ove volje nikada nije bilo, niti se ikada pomisljalo na bilo kakav
ustupak Srbima u Hrvatskoj. Rezultat na kraju je sledeci: Srbi u Hrvatskoj
svedeni su na 2 odsto. Izvrseno je etnicko ciscenje. Da li se nazire ili ne
mogucnost povratka onih koji su otisli otuda? Da li je istina ono sto kazu Tudjman
i drugi hrvatski lideri da su Srbi iz Krajine otisli svojom voljom sa jasnom
namerom da se vise ne vrate? Djukic odgovara da srpsko stanovnistvo nije zelelo
da napusti ognjista predaka u Krajini, ni Hrvatsku, njihovu vekovnu domovinu.
Odlazeci, gotovo svi su zakljucali vrata svojih kuca, svi su otvorili stale da stoka
izadje napolje kako ne bi uginula.
Da su odlucili da se vise ne vrate, verovatno bi oni sami zapalili svoje kuce i stale,
i sve unistili. Kaze da je bio u Baniji i na Kordunu i video napustene traktore jer je
put kojim je stanovnistvo bezalo bio presecen ili im je nestalo goriva. Stvari koje
su bile natovarene na ove traktore navode na pomisao da su izbeglice imale
nameru da se nakratko udalje od kuce i domognu se suma sklanjajuci se od
borbi, da bi se kasnije vratili kada prestanu ratne operacije. Nosili su flase sa
uljem, vrece krompira, brasno, tiganje, kisobrane, stare pokrivace (dobre su
ostavili kod kuce), duseke, nepromocivo platno i plasticne zavese. Da su mislili da
odlaze zauvek natovarili bi na prikolice i televizore, vredne stvari, neki deo
namestaja. Medjutim stvari od vece vrednosti ostavili su kod kuce, po koje im,
eto, nisu dozvolili da se vrate.
U vezi sa tim Djukic je pomenuo ono sto je Tudjman tvrdio u svom govoru iz
"voza slobode" za vreme putovanja od Zagreba do Splita kroz oslobodjene
krajeve. On kaze da njegove reci otkrivaju da Hrvatska ne zeli da se Srbi vrate.
Tu i tamo bice dozvoljen povratak pojedincima, ali nista drugo. Ostaje plan
sistematskog etnickog ciscenja, kako proizilazi iz izjava drugih istaknutih licnosti
hrvatskog rezima. Oni ne vode brigu o povratku srpskih izbeglica, nego o popisu
stanovnistva koje je ostalo u spaljenom delu Hrvatske, o ukidanju propisa ustava
o zastiti manjina, koji su uostalom vec mrtva slova na papiru...
Od pocetka, misljenje je Djukica, hrvatske vlasti bile su usmerene na etnicko
ciscenje. U Obrovac, na primer, u prvim satima Operacije Oluja, u zoru, u petak
4. avgusta, stigli su razni autobusi radi evakuacije stanovnistva. To se ponovilo i
u drugim mestima. Evakuisani, medjutim, nisu ostali u Hrvatskoj, nego su bili
prebaceni direktno u deo Bosne pod kontrolom Srba. U vezi sa tim Djukic kaze
kako je neko govorio o "humanitarnim deportacijama" stanovnistva, drugi
pojasnjavaju da je sve to deo sporazuma izmedju Tudjmana i Milosevica. Ostaje
cinjenica da je ceo jedan narod iskorenjen protiv svoje volje.
Intervjuisani se narocito ljuti na Tudjmana koji je pokazao, rekao je, da je sejac
mrznje i lazljivac. U "govoru iz voza" tvrdio je kako su se u Krajini vodile teske
borbe. Ja ne znam sa kim se borila hrvatska vojska - reci su Djukica - ako se
uzme u obzir da su, kako je sam Tudjman dodao u tom govoru, Srbi odmaglili a
da sobom nisu poneli ni svoje prljave gace ni svoj prljavi novac. Da tacno je, Srbi
su otisli ostavljajuci ne samo njihov nevazeci novac, nego i nemacke marke koje
su zavrsile u dzepovima hrvatskih vojnika. Najnoviji dogadjaji koji su se desili u
Krajini pokazuju da Srbi mozda nisu bili cistiji od Hrvata, ali sigurno ni prljaviji od
njih. U vandalizmu i pljackanju imovine, Hrvati nisu postedeli cak ni srpske gace.
Govor mrznje koji je odrzao Tudjman od Zagreba do Splita pruza malo nade u
povratak Srba na njihova ognjista...
Poslanik Djukic je zatim ispricao ono sto je video prilikom nedavnog putovanja u
Krajinu, iskljucujuci oblast Like koja mu je bila zabranjena. Tamo gde mu je bilo
dozvoljeno da ide, video je mnoge opustosene kuce i veoma malo ljudi. Veoma
Strana 155
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
malo ih je ostalo, uglavnom sve stariji ljudi. Posto su bili zatvoreni u sabirne
logore radi saslusavanja, mogli su da se vrate svojim kucama, uz obavezu da se
prijave policijskim stanicama radi dobijanja novih dokumenata. Medjutim kada su
se pojavili na salterima, uhapseni su i odvedeni ne zna se gde; izgubio im se
svaki trag. Kada je hrvatska vojska usla u moj rodni gradic, Donji Lapac, bio je
netaknut. Idite i vidite na sta lici sada, sa spaljenim i opustosenim kucama.
Lapac je bio mesto sa najvisim procentom srpskog stanovnistva na teritoriji
Hrvatske. U godinama 1991-1995. (do pocetka avgusta) nijedna od hrvatskih
porodica nije bila isterana otuda.
To je bio uzoran grad po medjuetnickom suzivotu i toleranciji. Nije bilo mrznje
izmedju suseda. Uprkos rezimu koji su uveli secesionisticki lideri, Hrvati su ostali.
Djukic je pomenuo porodicu Miljkovic, Hrvate koji su posle izbora iz 1990. usli u
Opstinski savet. A onda, kada je naisla hrvatska vojska, podelili su sudbinu sa
srpskim zemljacima i oni kao izbeglice. Zajedno sa Miljkovicima u izgnanstvo
krenulo je i nekoliko lekara, i oni Hrvati, koji nikada nisu napustili svoje pacijente
Srbe iz istog gradica.
Tudjman je rekao da je "Knin uvek bio hrvatski grad" u etnickom smislu a da su
Srbi postali vecina tek izmedju dva svetska rata. Sef hrvatske drzave, po profesiji
istoricar - primetio je Djukic - nije procitao knjigu koju je objavio Hrvatski savez,
Kninski almanah iz 1993. u kojoj, crno na belo, stoji da su vec 1857. Srbi cinili
vecinu stanovnistva. Ta i druge Tudjmanove lazi proizasle su iz mrznje i
frustracije, on ne zeli da Hrvatska bude drzava njenih gradjana, zeli da izbrise
svaki trag koji bi podsecao da je ovde zivelo srpsko stanovnistvo. Ali u tome nece
uspeti. Djukic je dodao, da ako se srpskom stanovnistvu ne omoguci da se vrati
na sopstvenu zemlju, bice u pitanju genocid.
Izborna kampanja do koje ce doci u Hrvatskoj naredne jeseni bice burna izborna
kampanja u kojoj nece izostati atentati, a moglo bi da bude i mrtvih. Rekao je to
Slaven Letica, bivsi Tudjmanov licni savetnik, a sada njegov kriticar, na jednom
skupu "intelektualaca angazovanih u borbi za dominaciju etike nad politikom".
Letica je ubedjen da ce, ako ne bude zaustavljena, Tudjmanova partija
uspostaviti totalitarni sistem u zemlji zauzimajuci mesto koje je imala
Komunisticka partija u Titovo vreme.
Vec sada, rekao je Letica, sistem tako funkcionise da neko moze da dobije
funkciju ministra ekonomije zato sto je postao Tudjmanov prijatelj za vreme
partije tenisa. Tudjmanova Hrvatska - dodao je Letica - je zemlja u kojoj je 50
porodica za svega nekoliko godina preuzelo kontrolu nad 80 odsto nacionalnog
profita; mnogi od ovih novih milijardera stekli su novac pljackajuci drzavnu
imovinu. Sada im je potrebna snazna vlast bez opozicije, da ne bi bili primorani
da odgovaraju zbog izvrsene otimacine. Sa ovom poslednjom tvrdnjom potpuno
se slaze jedan politicki covek sa levice i autor nekoliko knjiga, po imenu Miko
Tripalo. Miko Tripalo je predsednik Partije socijaldemokratske akcije Hrvatske.
Dalmatinac, bio je jedan od najblizih Titovih saradnika za vreme partizanskog rata
i u posleratno vreme ali, krajem 60-ih, poveo je nacionalni pokret takozvano
"Hrvatsko proljece" koji je posejao seme radikalnog demokratskog zaokreta u
celoj Jugoslaviji (novi Ustav iz 1974.) a i docnije secesije Hrvatske i Slovenije.
Godine 1990, kada su preovladali ekstremisticki elementi, pokret je pao u ruke
Franje Tudjmana koji, posto je stupio u savez sa organizacijama ustaskih
emigranata u raznim evropskim i vanevropskim zemljama, krenuo je putem
ekstremne nacionalisticke desnice, dok je Miko Tripalo ostao vezan za pozicije
demokratske levice.
Na danasnjem susretu u Zagrebu, sezdesetdevetogodisnji Dalmatinac napravio je
nekoliko osvrta koji mi izgledaju vise nego zanimljivi. Poceo je time sto je rekao
da se Tudjman koristi vojnom operacijom, koja je dovela do ponovnog osvajanja
Krajine, da bi pripisao pobedu iskljucivo sebi i svojoj partiji-rezimu, ciji hijerarsi
upotrebljavaju bez ustezanja izraze kao "vojska HDZ-a", pretvarajuci u zborove
svoje partije povorke, vojne parade i druge manifestacije koje se u Hrvatskoj
Strana 156
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
organizuju svakodnevno, vise od mesec dana, da bi se slavila pobeda.

Sve je delo Tudjmana i njegovog rezima, kaze Tripalo, osim jednog jedinog
izuzetka: pocinjenih zlocina, koji se i dalje vrse u oslobodjenim krajevima posle
zakljucenja Operacije Oluja. Prema Tripalu, posto su prvi jurisni odredi vojske i
policije, zajedno sa nekoliko domobranskih pukova, zavrsili gotovo bez izgreda
svoje operacije, na sceni Krajine pojavila se treca grupa "oslobodilaca" koja je
dala znak za pocetak pljackanja napustenih kuca, podmecuci pozare po celim
selima i varosicama. Ovde nije rec o ovoj ili onoj bandi pljackasa, nego o posebno
organizovanoj operaciji pljacki i podmetanja pozara, iza koje stoje ljudi rezima i
partije na vlasti. Dakle, radi se o monstruoznom planu, cije korene treba traziti u
mnogim stavovima partije na vlasti koji se odnose na etnicko ciscenje drzave.
Takodje je primetio da su predstavnici nekoliko stranih i domacih humanitarnih
organizacija, koji su dosli u Krajinu, posto su videli situaciji, zakljucili da je za
hrvatsku policiju bilo vaznije da spreci fotografisanje pozara i pljacki, umesto da
spreci pljackase i palikuce da vrse svoja dela. Miko Tripalo jos vise je produbio
hirurski rez kada je optuzio Tudjmana da je sklopio tajne sporazume sa
Milosevicem na stetu Hrvatske: uprkos svim datim obecanjima, nas vrhovnik nije
objasnio ko je naredio 1993. hrvatskoj vojsci da se povuce iz severne Posavine,
omogucavajuci na taj nacin Srbima da stvore onaj koridor koji je ovih godina
imao zivotnu vaznost za njihove polozaje u zapadnoj Bosni i Krajini.
I dalje, da se sve vise u hrvatskoj politickoj praksi, gomilaju takozvani slucajevi
koji cekaju objasnjenje: od ubistva politickog lidera Ante Paradzika, do eksplozije
skladista municije na lokalitetu Duboki Jarak sa krvoprolicem koje je izazvala, i
tako redom.
12. SEPTEMBAR 95.
Komanda Plavih slemova prebrodila je teskoce: izgleda da je resen problem 800
civila srpske etnicke pripadnosti koji se vec 40 dana nalaze pod zastitom u
kasarni OUN u Kninu. Hrvatske vlasti koje su njih 60 proglasile ratnim zlocincima
pre nego sto su ih izvele pred sud, pristale su danas da pokrenu formalni sudski
postupak, posle cega ce "okrivljeni" biti izruceni izvan Hrvatske. Njihove porodice
ostace in loco do zakljucenja procesa. Optuzeni su, a optuzbe jos nisu pismeno
obrazlozene, za terorizam i genocid prema hrvatskom narodu. Ko ce izvesti pred
sud Hrvate zbog istih takvih zlocina izvrsenih izmedju avgusta i septembra 1995?
Klima terora koja je uspostavljena u Krajini dovela je do iseljavanja iz podrucja
Knina drugih 1.500 srpskih civila koji, posto su puni poverenja ostali kod svojih
kuca, prvo deportovani u tri sabirna centra koje je osnovala specijalna hrvatska
policija u Zadru, Sinju i Sibeniku, a zatim pusteni danas posle dugih, danonocnih
saslusanja. Sta li su im radili da bi i njih, malo preostalih, naveli da se oproste od
rodne zemlje?
Hrvatska biskupska konferencija, koja se danas sastala u Zagrebu, izglasala je
danas protivrecan dokument o bekstvu 250-300.000 srpskih civila iz Krajine. U
jednoj tacki kaze se da su lokalni srpski politicki i vojni rukovodioci i Pravoslavna
crkva odgovorni za egzodus srpskog stanovnistva, jer su ih oni primorali da
napuste ovaj kraj, dok se u drugoj izrazava "zaljenje" katolicke crkve zbog
cinjenice sto je posledica akcije hrvatske vojske i policije, iako indirektno, bila
egzodus velikog broja gradjana srpske etnicke pripadnosti sa teritorije na kojoj je
doslo do pobune protiv Republike Hrvatske. U prvoj tacki stav Crkve potpuno je
saglasan sa stavom Tudjmanovog rezima. Veoma bliska stavu rezima je i ocena
biskupa o punoj legitimnosti vojne operacije "koja je ponovo uspostavila red i
mir" (?!) na ponovo osvojenim teritorijama.
Ne moze se medjutim razumeti da li se odnosi na Hrvate ili na Srbe (nadam se da
vazi i za jedne i za druge) tacka u kojoj biskupi podvlace "pravo svakog pojedinca
da se vrati svojoj kuci" pa obecavaju podrsku "naporima za povratak izbeglica".
Zatim biskupi kazu da su zabrinuti vestima prema kojima su neki pojedinci i
grupe uzeli pravdu u svoje ruke, paleci kuce i ugrozavajuci na drugi nacin tudju
imovinu. Cak ako su ova dela velikim delom podstaknuta licnim osvetama,
Strana 157
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
duznost je drzavnih vlasti da stite lica i imovinu u oslobodjenim krajevima...

Kao sto moze da se vidi, blaga optuzba u odnosu na zlocine koji su uveliko
dokumentovani i mnogo ostrije osudjeni proteklih nedelja od pacifistickih
organizacija i branilaca ljudskih prava. Ali nije se moglo ocekivati vise od vrha
jedne katolicke crkve, hrvatske, tradicionalno nacionalisticke i notornog saveznika
najreakcionarnijih rezima: od onog bana Jelacica, pod austrougarskom imperijom,
do ustaske "Nezavisne Drzave Hrvatske" za vreme II svetskog rata, do Tudjmana.
Glas "protesta" biskupa (koji mnogo toga precutkuje) dize se posto je rezim iz
Zagreba preduzeo sve moguce mere da predupredi povratak srpskog
stanovnistva u Krajinu i jedva mesec dana posto su svi moguci zlocini pocinjeni u
tom regionu.
Od 8. avgusta pa nadalje odrzane su stotine misa na razvalinama sto i vise
crkava porusenih u Krajini; da li je uopste moguce da nijedan pop nije video
plamen i dim celih sela koja su pred njihovim ocima zapalili "pojedinci i grupe"
osvetnika? Biskupi nerado potvrdjuju i optuzuju zle volje one hrvatske zlocine koji
su razbesneli samog premijera Valentica ( koji je sve manje omiljen Tudjmanu)
kada je, po dolasku u Knin 7. septembra, video kako se ruse sve kulise na
trijumfalnoj pozornici iza koje se krila sramota i krv "Oluje". Preko Helsinskog
odbora za ljudska prava (Ivan Zvonimir Cicak, Zagreb), stize mi popodne drugi
deo izvestaja misije OUN u Hrvatskoj. Odnosi se na period 22. avgusta-5.
septembra 1995.
i kao i prvi (sazeto naveden na pocetku ovog dnevnika), navodi zlocine pocinjene
u oblastima Like, Korduna i Banije (bivse Krajine), posle ponovnog osvajanja tih
krajeva i isterivanja srpskog starosedelackog stanovnistva. I ovog puta dajem
veoma suzenu sintezu.
22. AVGUST 95.
Drugih deset kuca zapaljeno u Vrginmostu. Vidjene su kako gore 23 kuce i 10
ambara izmedju Vrginmosta i Vojnica. U Vojnicu gori 35 kuca, od kojih su 17
unistene vatrom. Tri kuce gore u Mandiga Dragi, druge dve gore u Nateki. U
Stegnjajicu jedna starija zena nadjena je mrtva u bunaru. Izgleda da se radi o
samoubistvu koje se dogodilo posto su se dvojica hrvatskih terorista, naoruzani
sa Ak-47, pojavila u njenoj kuci, gde je zivela sa muzem, zapretivsi joj smrcu ako
ne napusti kucu i imanje do sutra. Muzu se izgubio svaki trag.
23. AVGUST 95.
Pet kuca kuca gori u Zaluznici. Oko kuca u plamenu vidjeni su brojni hrvatski
vojnici. Mnoge kuce gore i u Velikoj Popini. Jedna kuca gori u Stojanovicima. U
Slunju je potpuno unisteno ili spaljeno 20 kuca.
24. AVGUST 95.
U Vojnicu, nad jednom mentalno zaostalom devojkom, nekoliko hrvatskih vojnika
izvelo je fizicko i seksualno nasilje posto su je odvukli u svoj logor. I danas su u
vise manjih gradova brojni pozari podmetnuti po kucama: U Gracacu dve zgrade
su potpuno unistene, ukljucujuci i onu koja je bila izabrana da bude sediste
civilne policije OUN; nekoliko kuca gori u selima Miocac, Biocic i Vukasin; cetiri
kuce gore u Doljanima gde je zabelezeno prisustvo jednog kontingenta hrvatske
vojske. Do sada je u Doljanima vatrom unisteno 30 stambenih zgrada. U toj zoni
vidjeni su i hrvatski policajci, ali nijedan od njih nije intervenisao da bi zaustavio
palikuce. Vojnici hrvatske vojske vidjeni su i u Srbu kako se spremaju da
opljackaju i natovare na kamion namestaj ukraden u jednoj kuci.
25. AVGUST 95.
Strana 158
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
U varosici Grubori, koja je vise puta pljackana i paljena, od jutros gori drugih 20
kuca i nekoliko stala; u selu je vidjeno 10 pripadnika hrvatske specijalne policije u
maskirnim uniformama. Operativna ekipa HRAT, koja je dala ova obavestenja,
vratila se popodne u isto mesto i tamo pronasla leseve dvojice izmasakriranih
starijih muskaraca: jednog od oko 70 godina nadjenog na podu spavace sobe, u
pidzami, ubijenog metkom u potiljak; drugog od oko 65 godina, koji je nadjen u
polju sa prerezanim grlom.
U Glini, cetvoricu muskaraca srpske etnicke pripadnosti, stanovnike mesta
uhvatili su hrvatski policajci i odveli u upravu policije, gde ih je cele noci divljacki
tuklo sest policajaca u civilu. Nove kuce zapaljene su u selima Mazin, Biskupija,
Vrhovine, Grubori. U ovom poslednjem mestu gorelo je petnaest kuca. Deset
automobila hrvatske policije bilo je parkirano dva kilometra od sela. Les muskarca
u civilnoj odeci nadjen je u Zoricima, kraj poplocanog puta.
26. AVGUST 95.
U blizini mesta Prejiv nadjeno je telo muskarca, od priblizno 20 godina, u civilnom
odelu. U Gruborima je nadjen treci les, jedne zene od oko 90 godina, ugljenisan,
u ostacima njene spaljene kuce. Nove kuce zapaljene su danas u Gracacu
(vidjena je patrola hrvatske policije kako prolazi pored kuce u plamenu). U istom
mestu nadjen je les jednog vojnika Republike Srpske Krajine ubijenog metkom u
glavu.
27. AVGUST 95.
U Gruborima nadjena su druga dva lesa: muskarac od 41 godine i zena od 51.
Tela su nadjena u polju. Oboje su ubijeni metkom u potiljak i u slepovcnicu. U
selu Hamlet, kod Golubica, nadjeni su lesevi cetiri starije osobe u civilnoj odeci;
nekoliko kuca u plamenu.
28. AVGUST 95.
U blizini Plaskog zapaljena je jedna usamljena kuca. Tri kuce zapaljene su
izmedju Ozanica i Primislja. Jedna kuca gori u dolini Palanke. Kod Dverske vidjena
su lica u vojnim uniformama i druga u civilu dok su tovarila namestaj i druge
stvari uzete iz opljackanih kuca.
29. AVGUST 95.
Vojni posmatraci sa sektora sever bivse Krajine obavestavaju: u Muzdekama
palikuce su unistile 60 odsto kuca, dve jos gore; U Kamanici zapaljena je prva
kuca; u Bozicima ima 70 odsto kuca koje su zapalile palikuce; u Radasnici su
nadjeni lesevi dvojice civila, od kojih je jednome odsecena glava. Operativne
ekipe za ljudska prava obavestavaju iz sektora jug: u Borovicima sest hrvatskih
vojnika podmetnuli su pozar u nekoliko kuca posto su ih opljackali. Njihovu
operaciju prekinuo je dolazak medjunarodnih posmatraca, tako da su se hitro
rasturili napustajuci selo.
30. AVGUST 95.
U Donjoj Zrvnici (Culibrki) zapaljene su dve kuce. Iz varosice Rebicka, u blizini
Udbine, dizu se gusti stubovi dima: gore bar cetiri kuce. Podmetnuta je vatra i u
cetiri kuce u Stikadi, kod Gracaca. U Gracacu dogoreva jedna kuca, u drugoj je
pozar tek podmetnut. Sa raskrsnice Donji Lapac-Gracac primecen je stub dima
kako se dize iz sume koja se nalazi u pravcu Donjeg Lapca. Petnaest kuca je u
plamenu u cetiri-pet sela duz puta koji iz Gracaca vodi u Obrovac. Na ovom
Strana 159
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
podrucju vise puta u toku dana vidjeni su ljudi u maskirnim uniformama hrvatske
vojske kako tovare na kamione opljackane stvari razne vrste (masine za pranje
vesa, frizidere, masine za pranje sudja, itd). Pljacka se i u Vrelu, Korenici i
Gornjoj Vrhovini, gde se ponavljaju scene sa hrvatskim vojnicima koji u
automobile i kamione tovare najraznovrsnije stvari.
31. AVGUST 95.
Sve kuce koje su nanizane duz puta izmedju Plavac Drage i Slunja sistematski su
opljackane. Primecen je veliki broj mrtvih goveda i druge stoke.
U Lickoj Jesenici plamen je unistio 50 zgrada, 90 odsto kuca u selu. U
Carovljanima je porusena crkva.
U Donjem Mekinjaru, delu Tolica, primecena su mnoga lica kako tovare u
kamione namestaj i kucne aparate, pokradene u opljackanim kucama. U
Svrackovom Selu primecena je grupa naoruzanih Hrvata, od kojih su neki u
uniformama hrvatske policije, kako se pripremaju da tovare stoku u jedan
kamion. Od mesta na kojem se put za Otric ukrsta sa putem za Donji Lapac,
citavo podrucje sa leve strane zabranjeno je za vojne i civilne posmatrace OUN
zbog operacije "ciscenja terena" koju izvodi hrvatska vojska. Vide se gusti stubovi
dima kako se dizu iz te zone.
1. SEPTEMBAR 95.
Kuce u plamenu u Majdanu, Zivkovica Kosi. Cetingradu i Dejanovicima u sektoru
sever. Trinaest kuca u plamenu u Benkovcu, i druge u Strmici, kod Knina, u
Gracacu, Trljugama, Gornjem Pulcu, Debelom Brdu, Polcu, Vrhovinama, Udbini,
Otricu, u sektoru jug. Iz Otrica se vide stubovi dima kako se dizu iz obliznje sume
sa desne strane puta za Donji Lapac. U Donjem Mekinjaru nastavljaju se pljacke.
U Cetini je pravoslavna crkva potpuno izgorela.
U Svrackovom Selu vidjeni su hrvatski vojnici i policajci kako stoku opljackanu po
selima tovare u kamion.
U gradu Kninu jedna ekipa HRAT za civilna prava posetila je 10 zarobljenika
pripadnika vojske "Krajine" zatvorenih u jednoj skoli: vidi se da su icrpljeni i
povredjeni sa ociglednim tragovima udaraca po licu. U Ivosevicima je nadjen les
civila starog izmedju 75 i 80 godina, bez glave. Glava je pronadjena u svinjcu.
2. SEPTEMBAR 95.
Vojnici hrvatske vojske posmatraju kako gori jedna kuca u Gruboronicima. Kuce u
plamenu u Prederu, Kostajnici i Milankovicima, mestima u kotaru Glina. U kotaru
Knin posmatraci civilne i vojne policije OUN i ekipa HRAT su zabelezili: dve kuce u
plamenu u Biskupiji, dve kuce u plamenu na putu Knin-Drnis. Ogroman pozar u
okolini Knina izbio je oko 21.00; hrvatska specijalna policija zabranila je osoblju
OUN da ispita slucaj; kasnije je pronadjeno pet kuca unistenih do temelja. U selu
Cvijanovici vidjena su dva hrvatska vojnika iz Cetvrte splitske brigade kako se
odmaraju pored jedne kuce u plamenu; druga kuca gorela je na obliznjem
brezuljku.
3. SEPTEMBAR 95.
U noci 3. septembra zapaljeno je 18 kuca u Donjoj Mlinogi. U toku dana zapaljene
su: tri kuce u Ladesicima, dve u Carevom Selu, isto toliko u Zraljama i dve u
Potcetni a cetiri u Skoricima. U Strmici su vidjeni jedan hrvatski vojnik i dva
policajca pokraj jedne kuce u plamenu; u Cvijanovicima zapaljene su druge dve
kuce, vidjeni su hrvatski vojnici u blizini ... Posmatraci OUN podnose bilans za
protekli mesec avgust: u 140 sela delimicno ili potpuno unisteno je 9.964, ili 69
Strana 160
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
odsto stambenih jedinica. Bilansom nisu obuhvaceni gradovi.

4. septembar 95.
Jedanaest kuca izgorelo je danas u Mrsiki. U Zafarima spaljena je i unistena
polovina kuca, sve su bile opljackane. U Plaskom u jednoj ledari nadjena su tela
dvojice ljudi, jednog u civilnom odelu drugog u uniformi. U Babicu, severno od
Kistanja, zena od 65 godina nadjena je u automobilu, ubijena sa dva metka u
glavu. Vojni posmatraci OUN videli su je zivu 1. septembra; jedan od njih
pomogao joj je i da pokrene motor otklonivsi kvar.
U Maloj Polaci hrvatski vojnici zateceni su u pljacki. Nastavlja se
5. septembar 95.
Pet kuca zapaljeno je u Josavici.
U Frkasicu, kod Korenice, opljackane su sve kuce, neke i vise puta. Sve sto nije
odneseno, unisteno je. Nekoliko kuca je zapaljeno. Buduci da hrvatske vlasti cute,
moracemo da sacekamo neki drugi izvestaj stranih "njuskala". Vracamo se na
danasnji datum, 12 septembar.
U hrvatskom delu Mostara, Vrhovni sud takozvane Hrvatske Republike HercegBosne, suocen sa optuznicom koju je podigao Medjunarodni haski tribunal protiv
pukovnika vojske bosanskih Hrvata Ivice Rajica (vidi deo ovog dnevnika koji se
odnosi na 6. septembar), poveo je postupak protiv ovog oficira zbog zlocina
pocinjenih 1993. i pocetkom 1994. Medjutim, dok haske sudije pozivaju Rajica da
odgovara zbog masakriranja stanovnika jednog muslimanskog sela u blizini
Kiseljaka, mostarske sudije ignorisu taj zlocin i optuzuju Rajica i njegova dva
zamenika da su naredili, ili izvrsili, ubistvo pet vojnika i podoficira bosanskih
Hrvata, sve na podrucju Kiseljaka. Mostarski proces, medjutim, odmah je
obustavljen i odlozen sine die zbog niza formalnih povreda postupka koje su
prijavili advokati odbrane.
5. SEPTEMBAR 95.
Pet kuca zapaljeno je u Josavici. U Frkasicu, kod Korenice, opljackane su sve
kuce, neke i nekoliko puta. Sve sto nije odneseno, unisteno je. Nekoliko kuca je
zapaljeno. Buduci da hrvatske vlasti cute, moracemo da sacekamo neki drugi
izvestaj stranih "njuskala".
Vracamo se na danasnji datum, 12 septembar.
U hrvatskom delu Mostara, Vrhovni sud takozvane Hrvatske Republike HercegBosne, suocen sa optuznicom koju je podigao medjunarodni Haski tribunal protiv
pukovnika vojske bosanskih Hrvata Ivice Rajica (vidi deo ovog dnevnika koji se
odnosi na 6. septembar), poveo je postupak protiv ovog oficira zbog zlocina
pocinjenih 1993. i pocetkom 1994. Medjutim, dok haske sudije pozivaju Rajica da
odgovara zbog masakriranja stanovnika jednog muslimanskog sela u blizini
Kiseljaka, mostarske sudije ignorisu taj zlocin i optuzuju Rajica i njegova dva
zamenika da su naredili, ili izvrsili, ubistvo pet vojnika i podoficira bosanskih
Hrvata, sve na podrucju Kiseljaka. Mostarski proces, medjutim, odmah je
obustavljen i odlozen sine die zbog niza formalnih povreda postupka koje su
prijavili advokati odbrane.
Na izlasku iz palate pravde, javlja zvanicna hrvatska agencija HINA, Rajica i
drugove masa je docekala dugim aplauzom, kao "prave hrvatske heroje". Pored
toga, agencija javlja da je u dolini Lasve odrzana jedna manifestacija "povratnika
iz rata, hrvatskih patriota" koji su zahtevali oslobadjanje Rajica i drugih "heroja,
zahvaljujuci kojima je centralna Bosna ostala hrvatska"; i bila ociscena od
Muslimana. Povratnici su nosili transparente sa parolom: "Rajicu i drugovi, svi mi
smo sa vama!"
Hrvatska stampa tome se raduje i danas, opet iz Mostara, saopstava da je vojska
hrvatske drzavice Herceg-Bosne otela od bosanskih Srba nove teritorije, posle
onih Grahova, Glamoca i Kupresa, "razbila i oterala neprijatelja, oslobadjajuci
region koji ide od Drvara u Sipovo do reke Vrbas, zajedno sa strateski vaznim
planinama Demirovac i Vitorog, do prevoja Mliniste i puta prohodnog za kamione
koji vodi u Banjaluku i Sanski Most". U stvarnosti, u tom bosanskom regionu bori
Strana 161
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
se nekoliko brigada vojske iz Zagreba potpomognutih od HVO, vojske bosanskih

Hrvata.
Sutra se ocekuje odgovor na zalbu koju je Ustavnom sudu Hrvatske podnela
Italijanska unija Istre protiv raspisa Vokiceve koji nalaze iskljucivanje iz
italijanskih skola ucenika hrvatske nacionalnosti, bez obzira na volju njihovih
roditelja. Istarska regija izrazila je punu podrsku stavu italijanske manjine.
13. SEPTEMBAR 95.
Kao i obicno i danas dnevnik Novi list otvara svoje stranice za pune besa tekstove
podrzavalaca rezima i nekolicini retkih intelektualaca koji nisu izgubili kriticki duh
i osecanje za demokratiju. U svojoj nedeljnoj rubrici koja nosi naslov "Hrvatski
horoskop", Drazen Vukov Colic pise da su oslobodjene teritorije radikalno "ciscene
i ociscene" jos pre nego sto je vlada mogla da zapocne bilo kakav program
obnove; jedva da je ostao koji stan za one koji bi trebalo da vrate zivot u ove
novooslobodjene krajeve. Osobe snabdevene pismima i cudnim potvrdama odnele
su iz nekoliko fabrika sve masine... U Benkovcu je pokradeno 70 odsto pokretne
imovine koja je tamo ostavljena.
U celoj toj prici sve vise se rasplamsava svadja izmedju civilnih i vojnih vlasti, a
prete smrcu cak novinarima poznatim po svojoj pokornosti vladajucim krugovima
zbog toga sto su poceli da opisuju pljacke koje su izvrsili oni koji su izdali svoje
nedodirljive politicke ideale.
Malo njih uspeva da se oslobodi misljenja, dok putuju po bivsoj Krajini, da se
nalaze u nekoj ukletoj zemlji koja kaznjava sve svoje stanovnike neizbeznim
izgnanstvom, kao da ovaj krseviti kraj i ovaj okrvavljeni kamenjar moraju ponovo
da budu oslobodjeni posle oslobadjanja.
Zadovoljan je sto ce Sisak, Karlovac, Zadar, Sibenik i mnogi drugi hrvatski
gradovi, ubuduce biti zasticeni od brutalnih napada srpske artiljerije. Zadovoljan
je sto se zavrsilo mucenistvo Bihaca. Ali na Operaciji Oluja ostaje utisnut zig
ideologije i rezima. Ideologija je netolerantna, iskljuciva, rezim pociva na
jednopartijskoj strukturi. Osim toga ova vojna operacija dovela je stari hrvatski
kraj i sugradjane srpske etnicke pripadnosti, do ljudske tragedije.
Ovaj odgovor je prvi, na niz pitanja o ponovnom osvajanju Krajine i o politici
Tudjmanovog rezima, koji je dao hrvatski pisac Ivo Banac, rodjen u Dubrovniku,
profesor na Jelskom univerzitetu u Sjedinjenim Americkim Drzavama, koji se sada
nalazi u Hrvatskoj radi niza skupova. Tacno je, Operacija Oluja prekinula je
neprirodnu situaciju, potvrdio je autor nekoliko dela istorijske i politicke
esejistike, no da li je samo to ili pretezno to bio cilj koji je hteo da se postigne
operacijom? Integrisanje Krajine u drzavno telo Hrvatske podrazumevalo je
teritoriju i stanovnike zajedno, ili samo teritoriju?
Tudjman i ortaci, odgovara Banac, hteli su da ponovo zauzmu teritoriju, a da
isteraju stanovnistvo i postigli su taj cilj. Da su hteli integraciju Srba koji su
naseljavali Krajinu, Tudjman i njegovi ne bi primenili metod etnickog ciscenja i u
neokupiranim krajevima Hrvatske. Pribegavajuci prinudnom iseljavanju,
atentatima, otpustanjima s posla i drugim aktima diskriminacije i u tim krajevima,
od 1991. pa dalje, "metla" etnickog ciscenja pomela je stotine hiljada Srba.
Sada se kaze kako ce posle "oslobadjanja" Krajine moci kucama da se vrate 2/3
Hrvata koji su bili primorani da je napuste 91. Da li to mozda znaci da Hrvatska
ne smatra svojim sinovima izbeglice iz avgusta 1995? Tako je i Tudjman to ne
krije. U jednom intervjuu u nedeljniku Fokus (8 septembar), predsednik Hrvatske
je tvrdio kako u svakom slucaju povratak Srba ne bi bio u interesu srpskohrvatskih odnosa. Jos ranije u "govoru iz voza" Tudjman je ironicno pozeleo
srpskim izbeglicama sretan put bez povratka, objasnjavajuci da je to uslov
bezbednosti hrvatske drzave. "Sreca razdvajanja" je tudjmanovska teza koju je
posle nekoliko dana razradio jedan komentator na drzavnom radiju. Objasnio je
da je kako za Srbe tako i za Hrvate dobro da zive odvojeno. I sijamski blizanci -
Strana 162
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
rekao je - hirurski se razdvajaju da bi zziveli sretno.

Isti taj "gigant novinarstva" objasnio je Tudjmanovu filozofiju kada je rekao da bi
i minimalno prisustvo srpskog stanovnistva u Krajini bilo izvor novih sukoba. Neki
narodi, jednostavno, ne mogu da zive zajedno.
Predsednik hrvatskog parlamenta Mihanovic, covek koji u svakom govoru velica
ideologiju, istoriju i "heroje" nacifasistickog ustaskog pokreta, covek koji svakog
casa klice "vrhovnom vodji" Tudjmanu, rekao je, komentarisuci bekstvo Srba iz
Krajine u jednom zvanicnom govoru, neka samo idu da zive tamo gde se osecaju
srecno. Zasto da ih unesrecimo time sto cemo ih vratiti?
Pisac Ivo Banac pominje jednu izjavu koju je Tudjman dao 18. avgusta (Sudbina
srpskih izbeglica je sada njihov licni problem i problem onoga ko ih vodi),
komentarisuci je ovako: Pokusajte da zamislite kako sutra 3/4 stanovnika Rijeke,
bezeci u Italiju, predje camcima preko Jadrana, dok sef drzave ciji su oni
drzavljani ravnodusno izjavljuje da je to licni problem tih izbeglica i onoga ko ih
vodi. Ma u kakvom to svetu zivimo?
U stvari sadasnji hrvatski rezim, visegodisnjom upornom udarnom propagandom
antisrpske mrznje, cijoj efikasnosti su doprineli antihrvatska propaganda srpskih
nacionalista iz Beograda i zlocini koje su pocinili lideri bosanskih Srba, uspeo je:
prvo, da do te mere ulije pravi strah medju srpsko stanovnistvo Krajine da ga
navede da odbije bilo kakvu hrvatsku vlast; drugo, da razori kod vecine hrvatskog
stanovnistva svest o tome da su Srbi (bili) sastavni deo Hrvatske. Rukovodiocima
bivse Krajine -tvrdi Banac- bilo je mrsko cak pocetno slovo "H" iz imena Hrvatska,
dok nas predsednik Parlamenta kaze za Srbe iz Hrvatske da su "kurdsko-vlaskoanadolsko-cigansko-bugarsko-grcko-srpske izbeglice"! Nalazimo se pred najvecim
ciklusom nasilnih seoba naroda do kojih je ikada doslo posle XVIII veka. Licno
smatram da se radi o zlocinu. Iskorenjen narod donosi zlu kob sebi i drugima.
Gradovi Rijeka i Zadar, decenijama posle egzodusa Italijana i danas nose pecat
etnickog ciscenja. Moj Dubrovnik je pun novih dosljaka kojima ce biti potrebne
mnoge godine pre nego sto shvate vaznost novog ambijenta u kojem su se obreli.
U novopripojenim krajevima Hrvatske i u velikom delu Bosne proces
prilagodjavanja - pod pretpostavkom da do njega dodje - staanovnistva koje je
iscupano iz korena, trajace generacijama. To znaci da tokom mnogih decenija
nece biti ni kontinuiteta ni stabilnosti. Ali postoji jos nesto. Iskorenjivanjem Srba
iz Krajine i Hrvatske otisao je i deo nase istorije i nase kulture...
Sejanje mrznje i rat proizveli su u Hrvatskoj (i ne samo u njoj) i uzasni sveopsti
autizam, neosetljivost prema ljudskim tragedijama, narocito ako se ticu
neprijatelja, Srba, kao onih koji beze iz svojih kuca. Kako objasniti ovu pojavu?
Mrznjom i sumnjicenjem, strahom i zeljom za osvetom, nagomilavanjem
premnogo bola i premnogo nepravde. Zatim, u Hrvatskoj postoji vodjstvo koje
smatra da je ova destruktivna energija pozitivan i stimulisuci faktor za ciljeve
nacionalne politike. Hocu da kazem da Hrvatskom vladaju ljudi koji i danas redu,
zakonitosti, funkcionisanju demokratije, svemu onome sto formira moderno
civilizovano drustvo, predpostavljaju mrznju. Jedina ugledna licnost koja je ovih
dana podigla svoj glas protiv haosa i mrznje bio je biskup iz Sibenika, monsinjor
Badurina. Premalo.
Ivo Banac zavrsio je svoj izliv nezadovoljstva podsecajuci da je samo jedan
hrvatski drzavni list, Vecernji list iz Zagreba preneo (7. avgusta) osudu koju je
izgovorio papa protiv hrvatske vojne operacije u Krajini i protiv svih onih koji
resenje problema traze na bojnom polju umesto da izaberu pregovaracki sto. Cak
je i glavni organ hrvatske katolicke crkve, Glas Koncila, cenzurisao papu i, umesto
da prenese njegove reci, objavio (3. septembra) uvodnik don Zivka Kustica u
kojem se, prema Bancu, utrkuju sa rezimskim listovima u sejanju druge mrznje.
U njemu se isticu sledece teze: mi Hrvati smo okruzeni neprijateljima koji nas
oduvek ne podnose; neki od nasih neprijatelja se kriju, a mnogi od nasih
prijatelja se stide da pokazu prijateljstvo; i katolici mogu da budu neprijatelji; ako
su nasi neprijatelji gori od nas, zasto ocekujete od nas da budemo bolji od njih?
Postoji pravi ekumenizam i onaj lazni, kao sto postoje pravi i lazni pacifizam:
Strana 163
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
moramo sami da odlucimo o izboru. Najzad, Tudjman ne laze, Medjunarodna

helsinska federacija je ta koja daje lazne izvestaje o pokoljima.
Drugi doprinos politici getoizacije u Hrvatskoj dao je Ustavni sud, koji je pozvan
da proceni da li je legitiman ili ne raspis ministra obrazovanja koji zabranjuje
upisivanje dece vecinskog naroda u skole manjine (vidi dnevnik 24. i 26. avgusta,
10 septembra). Odbijajuci zalbu koju je podnela Unija Italijana Istre i Rijeke i
Opstinski savet Rovinja u Istri, Sud, iako je izjavio da "nije kompetentan" da
ocenjuje, u stvari je osnazio raspis i njegove zlokobne posledice. Prema Sudu,
raspis se ne moze smatrati pravnom normom, on je samo obavestenje:
obavestava skolske i predskolske ustanove da postoji zakon koji treba primeniti
na upisivanje u decje vrtice i skole manjina. Sud potvrdjuje valjanost vazecih
zakona i tvrdi da postojanje specificnih skola za manjine treba shvatiti kao nacin
njihove zastite (?!).
Sudije Suda daju do znanja da, iako pripadaju sistemu javnog obrazovanja, skole
etnickih manjina namenjene su iskljucivo ucenicima, tako da raspis Vokiceve ni
na koji nacin ne ogranicava njihova prava. Sto se tice, medjutim, slobode
roditelja da izaberu za svoju decu skole koje ce pohadjati, ustavne sudije
podvlace da ova sloboda nije neogranicena; oni ne mogu da odlucuju samostalno
i nezavisno od nacionalne pripadnosti. Gradjani hrvatske etnicke pripadnosti
(vecinski narod) nemaju pravo da se sa njima postupa kao sa pripadnicima
manjinskih etnickih skupina.
Nadlezan ili ne, Sud nije tajio svoja politicka ubedjenja. Jer ovde se radi o politici.
Ne treba da se iznenadjujemo. Raspis Vokiceve i stav koji je zauzeo Sud sastavni
su deo - kako bi rekao predsednik Italijanske unije, Djuzepe Rota - "corbuljine
koja se odavno kuva". Vec pre dve godine hrvatsko ministarstvo trazilo je
precizne podatke o nacionalnoj pripadnosti ucenika upisanih u skole italijanske
manjine. Mera koju je preduzela Vokiceva povezana je sa jasnom ideologijom
etnocentrizma koja je u Hrvatskoj razvijana poslednjih pet godina. To je doprinos,
moze se dodati sa Mauricijem Tremulom, drugim predstavnikom vrha italijanske
zajednice u Hrvatskoj, onoj politici koja nastoji da postavi sve gusce i vise ograde
koje izdvajaju "konstitutivni narod nacionalne drzave" Hrvatske od drugih
gradjana koji tom izabranom narodu ne pripadaju.
Stav koji je zauzeo Sud, prividno neutralan, smokvin je list koji ne uspeva da
pokrije sramotu jedne politicke stvarnosti koja udaljava etnicke skupine i narode,
koja stvara nova ogranicenja i deobe, iz kojih proizilazi teska klima mrznje i
strahova u kojoj je lakse vecini da asimilira manjine, u konkretnom slucaju da iz
italijanskih skola udalji svoje sunarodnike koji nisu sposobni da budu heroji. Strah
sprovodi kako jedno tako i drugo. Hrvatska je i ovaj put iskoristila priliku da
potvrdi neprijateljstvo prema demokratiji, prema zajednickom zivotu i prema
toleranciji.
14. SEPTEMBAR 95.
Situacija postaje sve dramaticnija iz casa u cas, za Srbe iz Bosne stesnjene kao
sto jesu izmedju cekica, neprijateljskih upada aviona NATO i nakovnja, udarne
ofanzive snaga bosanskih Hrvata i Muslimana (u toku od utorka) uprkos mlakim i
formalnim protestima zapadnih saveznika i pozivima americkog Stejt dipartmenta
Muslimanima i Hrvatima da se uzdrze od naknadnih vojnih akcija da ne bi doveli u
opasnost mirovnu inicijativu Vasingtona. I Savet bezbednosti OUN izrazio je svoju
"zabrinutost" zbog ofanzive.
U zapadnoj Bosni, ipak, hrvatske snage nastavljaju napredovanje. Danas je
agencija HINA iz Zagreba objavila: "Od 15.00 sati 13. septembra, hrvatski
gradovi Jajce i Drvar su pod kontrolom hrvatskih snaga i u hrvatskim rukama.
Operacija koja je dovela do njihovog oslobadjanja trajala je 92 sata. Oslobodjeno
je oko 2.000 kvadratnih kilometara teritorije". Dakle, bosansko-muslimanski
saveznici su upozoreni: bosanski gradovi Drvar i Jajce (u ovom poslednjem,
Strana 164
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
novembra 1943, Tito i njegov partizanski parlament proglasili su radjanje

federativne Jugoslavije) su hrvatski, pripadaju Hrvatima, Hrvatska prosiruje svoju
teritoriju na zapadnu Bosnu...
Hrvatsko-bosanske trupe (HVO) i trupe iz Zagreba (HV) osvojili su i Sipovo. Nova
teritorija koja je osvojena produzetak je oblasti Glamoc-Kupres-Grahovo u kojoj
su se Hrvati prosirili izmedju jula i avgusta.
Od Srba su oteti i gradici Donji Vakuf i Kulen Vakuf, oba su osvojile bosanskomuslimanske trupe: juce Donji Vakuf, danas Kulen Vakuf. Ovo drugo mesto nalazi
se u severozapadnom kraju Bosne, oko 40 kilometara od Bihaca. Sada bosanskomuslimanske snage napreduju iz "bihackog dzepa" u pravcu jugoistok, nadajuci
se da ce osvojiti Kljuc i Bosanski Petrovac i povezati se posle toga sa hrvatskim
snagama u Jajcu.
Tokom ove ofanzive, teritorija koju kontrolise vojska Karadzica i Mladica do danas
je smanjena za 6-8 odsto. Imajuci u vidu da su Srbi vec prihvatili u nacelu podelu
na 51 odsto prema 49 odsto u korist hrvatsko-bosansko-muslimanskog entiteta i
na taj nacin pokazali da su spremni da za pregovarackim stolom ustupe znatan
deo od sadasnjih 68 odsto teritorije koju sada kontrolisu, ne moze se razumeti
zasto su Muslimani i Hrvati odlucili da je zauzmu oruzjem.
Da bi osvojene teritorije ocistili od srpskog stanovnistva? Izgleda da je upravo
tako. Ali od sada - dok zajedno likuju i nazdravljaju vojnim pobedama - Hrvati i
bosanski Muslimani stvaraju in loco pretpostavke da se sukobe medju sobom u
skoroj buducnosti. Jabuka razdora: prisustvo i/ili prevlast odgovarajucih etnickih
skupina. Komandant hrvatskih trupa koje su osvojile Jajce napisao je u jednom
proglasu: "Danas smo se vratili sa ponosom i svima stavljamo do znanja da smo
ovde, u Jajcu". Zatim je pozvao sve Hrvate poreklom iz Jajca, bilo gde da se
nalaze da se vrate "da bi ziveli na svojim vekovnim ognjistima". Dodao je da je
od Jajca otvoren put za Banjaluku...
U istom trenutku komandant Sedmog armijskog korpusa armije bosanskih
Muslimana Mehmed Alagic izjavio je da, nastavljajuci operacije u pravcu Mrkonjic
Grada, njegove snage imaju kao krajnji cilj Banjaluku: "U Banjaluci cemo prirediti
smotru bosanskih snaga". Ko ce stici prvi: Hrvati ili Muslimani?
U ovoj ofanzivi, Hrvati i Muslimani iskoristili su oslabljenost srpskih snaga, koje su
tesko bombardovane tokom vise dana na celoj teritoriji Bosne koju one
kontrolisu, od strane vazdusnih snaga NATO. Ove snage su potpuno unistile
glavne vojne ciljeve, od artiljerijskih baterija Banjaluke pogodjenih raketama
Tomahavk do polozaja na planini Ozren i na podrucju Doboja. Dosad su avioni
NATO ukupno obavili 3.500 borbenih misija, dok su Snage za brze intervencije
oko Sarajeva pucale vise od 1.350 puta. Sada avioni NATO mogu "nekaznjeno da
lete nebom iznad Bosne".
Ulazeci u Drvar, Jajce, Sipovo, Donji Vakuf i Kulen Vakuf, hrvatske i muslimanske
trupe zatekle su ove gradove i varosice potpuno prazne.
Vec proslih dana hiljade srpskih civila, obuzetih panikom zbog priblizavanja
hrvatsko-bosanske vojske i "Tigrova" iz Zagreba, pamteci ono sto se dogodilo sa
civilnim stanovnistvom Krajine i na podrucju Glamoc-Grahovo, napustili su kuce i
polja i dali se u bekstvo. I velika varos Mrkonjic Grad, direktno ugrozena, ostala
je pusta. Vise od 40.000 izbeglica u ovom casu krenulo je i nastavlja da se krece
prema zoni Banjaluke i u sam grad koji se pretvorio u ogromni izbeglicki logor.
Nalazimo se pred tragedijom ogromnih razmera. Po putevima centralne Bosne
koji vode u Banjaluku vec danima se primecuje gusto kretanje automobila,
kamiona i traktora natovarenih izbeglicama. To je prizor koji iz blizine podseca na
bekstvo stotina hiljada izbeglica iz Hrvatske za vreme prve polovine proteklog
avgusta. U Banjaluci se vec nalazi preko 50.
00 srpskih izbeglica koji su pobegli iz Hrvatske i nekoliko hiljada civila primoranih
na egzodus iz zapadne Bosne. Kuda sa drugih 40.000? Strepi se od epidemija:
Kuce i druge zgrade pretrpane su izbeglicama, higijenski uslovi su teski.
Zabrinjava i elektricna energija: grad je ostao bez svoje hidrocentrale, koja se
Strana 165
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
sada nalazi u rukama Hrvata, u Jajcu, na reci Vrbasu.

Slusajuci na radiju ova imena - Jajce, Glamoc, Banjaluka, Gornji i Donji Vakuf,
Mrkonjic Grad i druga - secam se bataljona "Mateoti" i "Garibaldi" (koji ce se
kasnije ukljuciti u brigadu "Italija") koji su bili veoma angazovani, posle oktobra
1943, u borbama protiv cetnika, ustasa i nemaca, uz partizane, upravo u ovim
krajevima.
U hrvatskom parlamentu sedi romansijer i akademik Hrvatske Ivan Aralica. Njega
je za senatora imenovao predsednik Tudjman. Aralica je i savetnik za kulturu
predsednika drzave. Po naredjenju predsednika Tudjmana, Aralica je nedavno
vodio orkestar Hrvatskog narodnog kazalista u Australiju i Novi Zeland gde zivi
nekoliko desetina hiljada poreklom Hrvata i jake "kolonije" ustaskih politickih
emigranata. U Melburnu je bio gost na rucku kod Hrvata vlasnika restorana,
nekoga Ive Pajica, poznatijeg kao "Ive Ustasa". Po hodnicima parlamenta Aralica
se grohotom smejao ponavljajuci recenice tipa "udri Srbina", "ubi Srbina, kolji
Srbina", kojima je Ive Ustasa zacinjavao svoje ucene razgovore sa piscem
senatorom. Ovaj poslednji, kasnije, kada se uozbiljio, u sali parlamenta je
ucestvovao u debati o ustavnom zakonu o pravima manjina, cije ukidanje je
predlozio rezim.
Treba ga ukinuti, potvrdio je Aralica, jer kada je bio donesen ("voljom Evropske
unije") Srba je bilo vise od 25 odsto stanovnistva u Hrvatskoj i bilo je potrebno da
im se obeca izvesna autonomija. Sada, imajuci u vidu da ih "po nasoj proceni
nema ni 4 odsto", zakon se suspenduje. Srpski problem - dodao je - sada se
svodi na problem manjina; hrvatski narod ne mora vise da deli suverenost sa
drugim narodima...
Objasnjavajuci razloge koji su naveli srpsko stanovnistvo da napusti Hrvatsku,
Aralica je pojasnio da se "Srbi odlikuju posebnom psiho-socioloskom strukturom".
Oni su, kao prvo, oduvek bili branioci srpskog imperijalizma na hrvatskoj teritoriji
a, posto se sada ovaj imperijalizam povlaci i oni odlaze. Srbi, zatim, ne podnose
odvojenost od porodice i posto gotovo svaka srpska porodica u Hrvatskoj i u
Bosni ima/imala je svoje ogranke u Vojvodini i u Srbiji, nisu mogli da podnesu
nove granice koje su nastale i koje razdvajaju pojedine ogranke porodice, odlaze
da bi se ponovo okupili.
Na kraju, i dalje po Aralici, srpsko stanovnistvo nije pobeglo iz Hrvatske da bi
izbeglo progone (pisac ovih redova seca se rijeckih zidova prekrivenih plakatima
na kojima su mogle da se procitaju parole: "Srpski petokolonasi, napolje iz
Hrvatske" i "Srbe na vrbe"), ne zbog toga sto su zaplaseni hiljadama atentata, ne
zbog toga sto su iz Krajine isterani oruzjem, nego zbog toga sto "ne mogu da
podnesu sto su od konstitutivnog naroda koji ucestvuje u suverenitetu drzave
degradirani na etnicku manjinu".
Ali neka bude sasvim jasno: progoni u Hrvatskoj ne stede Hrvate koji misle
drukcije od ljudi rezima koji je nametnuo Tudjman. Jedna od najcuvenijih zrtava
ovog proganjanja je Stipe Mesic, covek koji je sa Tudjmanom osnovao
nacionalisticku partiju HDZ, covek koji je bio poslednji predsednik kolektivnog
predsednistva jugoslovenske Federativne Republike kojega je nametnuo Tudjman
da bi je sahranio, covek koji je dugo bio predsednik hrvatskog Parlamenta, covek
koji je prosle godine - posto vise nije mogao da podnosi Tudjmanov totalitarizam
- pocepao na dva dela partiju na vlasti forrmirajuci novu partiju demokratske
orijentacije. Rezim ga je kaznio, prvo time sto ga je udaljio sa duznosti
predsednika Parlamenta, zatim udaljavanjem sa svih polozaja koji su bili vezani
za ovu duznost. Danas je, najzad, isteran i iz kuce.
Da, iseljen je iz stana koji mu je dodeljen kao funkcioneru parlamenta i koji je bio
njegov jedini stan. "Slucaj Mesic - pise u jednom saopstenju koje je dala jedna
partija opozicije, ne partija zrtve - pokazuje jos jednom da u Hrvatskoj ne
funkcionise pravna drzava. Ovde je u praksi na snazi sirenje straha da bi se
zastitila samovolja drzave, ili pojedinaca i grupa koji sebi prisvajaju pravo da
deluju u ime drzave. Nalazimo se pred jednim od hiljada nezakonitih iseljavanja i
drugih zloupotreba u raspolaganju stambenom imovinom".
Strana 166
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Posto se pre nekoliko dana spustila zavesa na zlocine koje su, na ponovo
osvojenim teritorijama Krajine, pocinili "pojedinci i grupe civila preobucene u
hrvatske vojnike", masmediji iz Zagreba iznenada su otvorili poglavlje
"Hiljadudevetstodevedesetiprva". Da bi skrenula paznju javnog mnjenja sa
pljacki, ubistava, podmetanja pozara i drugih brutalnosti koje se desavaju ovih
dana, ili bar da bi dovela na isti nivo tasove na terazijama, zvanicna agencija
HINA danas je objavila dve grozne vesti. Prva kaze da je pocelo utvrdjivanje
mesta na kojima se nalaze, na teritoriji bivse Krajine, masovne grobnice u kojima
bi trebalo da su bez imena sahranjeni Hrvati koji su ubijeni za vreme pobune
1991. godine.
U drugoj vesti se kaze da je u blizini grada Petrinje, u Baniji pronadjena i
istrazena jama duboka vise metara, iz koje su izvadjeni ostaci 17 muskaraca
pripadnika hrvatske policije i hrvatske nacionalne straze, jedinica koje su - uoci
stvaranja prve vojske Hrvatske - bile upucene na teritorije gde je izbila srpska
pobuna sa namerom, koja tada nije uspela, da je uguse.
15. SEPTEMBAR 95.
Na obliznjem ostrvu Pag, u Novalji, oko 5.000 lica - prakticno celo stanovnistvo
gradica - ucestvovalo je na sahrani pukovnika vojne policije Ivana Sanka, 32
godine, jednog od heroja hrvatske tajne sluzbe tokom rata. Umro je u Zagrebu
tacno pre nedelju dana pod sumnjivim okolnostima. Rodjen na kvarnerskom
ostrvu, bio je licni Tudjmanov prijatelj i pripadao je tvrdom krilu partije na vlasti.
Istakao se u toku bitke za Vukovar (1991) i narednih godina obavljao je tajne
misije u Gospicu, u Lici i u Beogradu. Uspeo je cak da prodre u "vucju jazbinu", u
Kninu, gde je pripremio teren za hrvatsku ofanzivu u avgustu, posto je bio
izbacen padobranom, sam, u zoni Plitvica sa zadatkom da putem radija koordinira
buduci napad.
Prema hrvatskoj drzavnoj agenciji za stampu, pukovnik je poginuo u
saobracajnom udesu na osmom kilometru autoputa Zagreb-Karlovac. Putovao je
zajedno sa nekom nedovoljno identifikovanom Irenom O., koja je bila ranjena.
Cudno je da u belesci agencije nije uopste nagovesteno koliko je pokojnik bio
poznat, od cijeg kraja su se oprostili kao da se radi o nekom nepoznatom, cak i u
rijeckom Novom listu. Ali kasniji nekrolozi koje su objavili prijatelji, rodjaci i
saborci dopustaju da se rekonstruise lik ovog coveka. Otkuda zvanicno cutanje? U
Rijeci i okolini postavljaju ovo i druga pitanja. Niko nije video telo, koje je stiglo u
zatvorenom sanduku iz hrvatske prestonice. Gde je ta Irena O. koja, izgleda, nije
primljena ni u jednu zagrebacku bolnicu? Kud su se dela brda dokumenata koja je
covek iz najpoverljivijih misija prikupio poslednjih kljucnih dana Operacije Oluja?
Na sahrani se proneo glas da je pukovnik Sanka previse znao i da je mozda
postao nezgodan. Citam u listu Il Piccolo iz Trsta hroniku Maura Mancina iz
Zagreba: "Nebom bruje lovci-bombarderi NATO koji lansiraju svoje rakete i u
podrucju Doboja, stotinak kilometara istocno od Banjaluke. Zemljom se siri
potmuli zvuk gusenica hrvatskih i muslimanskih tenkova koji nastavljaju svoje
napredovanje prema uporistima bosanskih Srba. To je zvucna kulisa u poslednjim
casovima vatrenih okrsaja u centralno-severnoj Bosni!".
U muslimanske ruke pao je i Bosanski Petrovac, u koji su delovi bosanskog Petog
armijskog korpusa usle jutros u zoru. Mesto se nalazi 50 kilometara juzno od
Bihaca, na pola puta izmedju ovog grada i Banjaluke i 10 kilometara iza Kulen
Vakufa, koji je osvojen juce. Danas, nastavljajuci napredovanje, trupe generala
Atifa Dudakovica stigle su pred vrata gradica Kljuca, 20 kilometara istocno od
Petrovca. Istovremeno trupe bosanskog Sedmog armijskog korpusa, one koje su
osvojile Donji Vakuf, nastavile su da napreduju u pravcu severoistok, i one u
pravcu Kljuca. Druge bosansko-muslimanske snage su se, medjutim, spojile sa
hrvatskim trupama u zapadnoj Bosni, tacnije u Ostrelju, mestu koje se nalazi
izmedju Bosanskog Petrovca i Drvara.
Strana 167
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Ova hrvatsko-muslimanska operacija, nazvana "Maestral" (ko zna medjutim zasto

je izabran ovaj osvezavajuci vetar posle toliko "Oluja"), izazvala je egzodus
srpskog stanovnistva ogromnih razmera koje je u ovim krajevima bilo vecinsko.
Vec ima 90.000 izbeglica koje se krecu prema Banjaluci i Doboju. Ponovio se
"tragicni obred" biblijskih kolona ocajnika, sa uvek uobicajenim starcima, zenama
i decom, koji pod neprestanim pljuskovima i po zagusljivoj vlaznoj vrucini, na
uobicajenim traktorima, ali i u kolima koja vuku konji i volovi, pokusavaju da se
domognu spasa krecuci se prema prijateljskim krajevima posto su na brzinu
napustili svoja stanista, ugrozeni paljbom hrvatskih i muslimanskih topova i
mitraljeza. Iz Banjaluke, grada koji je vec pretrpan izbeglicama prebaceni su
prema Sanskom Mostu i Prijedoru. U biltenima agencije HINA iz Zagreba uvek
upotrebljavaju rec "oslobodioci" i glagol "oslobadjati", ali niko od stanovnika nije
ostao da doceka i pozdravi ove oslobodioce. Nigde i nikad. "Oslobodjeni" beze
zahvaceni panikom, sa mrznjom u srcu.
A civilne vlasti bosanskih Srba (iz regiona Banjaluke) ne znaju vise gde da smeste
ovaj narod izbeglica koji iza sebe ostavlja bez ljudi veliku oblast centralne i
zapadne Bosne.
Izbeglicama koje su stigle ili koje stizu iz Bosanskog Petrovca, Jajca, Donjeg
Vakufa, Sipova, Drvara, Kulen Vakufa, Kljuca, pripojilo se 30.000 nesretnika u
bekstvu sa podrucja planine Ozren, tucenog napadima aviona NATO usmerenim
na oblast Doboja. Veoma je tesko dostaviti pomoc ovim izbeglicama, pored
ostalog, zbog toga sto su u prekidu mnogi putevi i zbog mostova koji su unisteni
teskim bombardovanjima iz vazduha.
Komandanta bosanskog Petog armijskog korpusa, generala Dudakovica, kojega
Muslimani smatraju najvecim herojem ovoga rata, intervjuisali su kod Vakufa tri
novinara iz Rijeke: Snjezana Pavic, Sanja Despot i Nenad Rabersak iz Novog lista
koji to danas objavljuje.
Vi od mene ocekujete - kaze Dudakovic - odgovor na pitanje kada ce se zavrsiti
rat, ali ja vam ga ne mogu dati.. Za mene pregovori, dogovori i mirovni planovi
Evropske unije, NATO i OUN, nemaju nikakvu vrednost. Dok ponovo ne
uspostavimo vlast bosanske vlade na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine nece
moci da se kaze da je rat zavrsen. Ja i moji vojnici necemo prestati da se borimo
sve dok Bosna i Hercegovina, koja je hiljadu godina unitarna, bude i dalje deljena
i komadana, niti cemo prihvatiti podelu Bosne. Ubrzo cemo osloboditi i Krupu i
Novi, Prijedor i Sanski Most. Necemo se zaustaviti do reke Drine!
Dakle, medjunarodni mirovni planovi i ratni planovi Hrvata i bosanskih Muslimana
sudaraju se u Bosni i Hercegovini. Hrvati i Muslimani, izgleda, smatraju kako je,
da bi dobili teritorije koje koje su im dodeljene na papiru najbolje da ih osvoje
oruzjem i da ih ociste od srpskog stanovnistva, koje bi, ako ostane u svojim
kucama, "otvorilo" pitanje mnogo-nacionalnosti koje u balkanskim zemljama
suvise smeta nacionalistima svih boja.
Generalni sekretar NATO, Klas, pravi se da je ljut, posto proizilazi da su napadi
koje su izvrsili avioni Atlantskog pakta fakticki dali vazdusnu podrsku pesadiji i
oklopnim kolima Hrvata i Muslimana. Izvesno je da zbunjuje lakoca kojom se
odvijalo napredovanje hrvatske vojske i one bosanske. Posmatraci smatraju da su
se Srbi, svesni da ne mogu dobiti vise od 49 odsto bosanske teritorije, procenat
koji im je dodeljen planom Kontakt grupe i SAD, povukli sa mesta koja su ih
manje zanimala ili koja bi, u buducnosti, bila teze odbranjiva. I vec danas "vlada"
Karadzic-Mladic umanjuje posledice poraza, govoreci o strateskom povlacenju
radi smanjenja sirine fronta.
Po cenu teritorija zapadne Bosne, Srbi smeraju da zadrze kontrolu nad istocnom
Bosnom i koridorom za Banjaluku u Posavini, koridorom koji je 1993, u doba rata
izmedju Hrvata i Muslimana, Tudjman prepustio bosanskim Srbima povukavsi iz
Posavine trupe bosanskih Hrvata. Sa svoje strane, osvajanjem Bosanskog
Petrovca, bosanski Muslimani su postigli jedan od svojih glavnih ciljeva: da
teritorijalno spoje oblast Bihaca ("dzep") sa preostalom bosanskom teritorijom
Strana 168
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
koju oni kontrolisu. Iz ovog ugla posmatrano, moglo bi da se zakljuci da su vojne

operacije zavrsene i sve tri strane u sukobu mogle bi prvo da prihvate prekid
vatre a zatim zapadni plan koji je uostalom potvrdjen osvajanjem na bojnom
polju. Ali pravi se i druga pretpostavka: poneseni uspehom, Hrvati i Muslimani
mogli bi da ne budu vise zadovoljni sa 51 odsto Bosne.
U tom slucaju Banjaluka i njena oblast bice sledeca meta armija iz Sarajeva i
Beograda. A moglo bi da se potvrdi cak ono sto predvidja general Dudakovic:
Muslimani, narocito ako budu dobili drugo oruzje od islamskih zemalja, mogli bi
da zatraze celu Bosnu i Hercegovinu... A posle toga? Ono posle mozda je vec
pocelo: teritorijalna podela izmedju Muslimana i Hrvata. Teska deoba koja bi
mogla da dovede do novog rata izmedju sadasnjih saveznika. Ne mogu se zaista
zaboraviti strasne reci koje je izgovorio hrvatski poslanik Drago Krpina, jedan od
zamenika Franje Tudjmana na celu partije na vlasti u Hrvatskoj i u "Hrvatskoj
Republici Herceg-Bosni", koji je nedavno potvrdio: "Srbi su samo trenutno
opasnost broj jedan za Hrvate; prava dugotrajna opasnost su Muslimani". A od
opasnosti do neprijatelja mali je korak.
16. SEPTEMBAR 95.
Prekori zagrebacke i sarajevske vlade od strane NATO, SAD i OUN ne zaustavljaju
napredovanje raspomamljenih hrvatskih i muslimanskih trupa u severozapadnoj
Bosni, gde su do sada naisli na slab ili na nikakav otpor od strane snaga
bosanskih Srba, ciji komandant Ratko Mladic je primljen u bolnicu u Beogradu. U
ruke saveznika koje cini hrvatsko-muslimanska federacija pao je i Sanski Most,
sediste opstine u oblasti Banjaluke, varosica rasuta na obe obale reke Sane,
udaljena 60 kilometara od Banjaluke , 28 od Prijedora i 70 od Bihaca. Veliki deo
stanovnistva Sanskog Mosta, oko 20.000 ljudi, pobegao je. Hrvatskomuslimanska ofanziva. Tako je hrvatsko-muslimanska ofanziva, u razmaku od
nedelju dana, stvorila drugih 100.000 izbeglica
Novosti koje dolaze iz Banjaluke u koju se stustio veliki deo ovih ljudi prepustenih
sami sebi, govore o gradu na ivici kolapsa, o ulicama i trgovima poplavljenim
rekom izbeglica koji su se ulogorili po javnim zgradama i na otvorenom, bez
dovoljno hrane i pokrivaca, bez lekova i higijensko-sanitarnog materijala.
Zaguseni su i prilazni gradski putevi; velika ljudska nesreca, jednom recju,
dostigla je nepodnosljive razmere. Hans Niberg, predstavnik Visokog
komesarijata OUN za izbeglice, situaciju je nazvao "katastrofalnom". Izbeglice se
krecu najraznovrsnijim prevoznim sredstvima, od kola koja vuku konji do
traktora, od cudno skrpljenih kamiona do starih i isluzenih automobila FiatZastava.
Posle gubitka, uglavnom surovih i krsevitih krajeva koje su protekle nedelje
okupirale hrvatsko-muslimanske trupe, bosanskim Srbima ostalo je manje od 55
odsto Bosne i tesko da ce ustupiti jos teritorije. Povukli su se, kazu, iz
neodbranjivih podrucja da bi se koncentrisali na onih 49 odsto teritorija koje su
im, ipak, dodeljene planom "pax americana".
Povodom prve godisnjice od prve posete jednog pape Hrvatskoj, hrvatski katolicki
pisac Drago Pilzel objavljuje danas u Novom listu nekoliko svojih veoma gorkih
opaski o "slepim jahacima Apokalipse" kako on naziva "nadmene, bahate,
naduvene, slavohlepne, ambiciozne, prostacke i stetne" lidere iz Zagreba "koji
ovih dana privode kraju proces "srbizacije" hrvatske politike i uvode politicki
primitivizam u politoloske prirucnike koji ce biti napisani onda kada budemo
shvatili da smo usli u jos nepoznate dimenzije totalitarnog drustva". I dalje kaze,
da militarizam sa hrvatskim obelezjem nesumnjivo nosi u sebi izvesnu crtu
osvete. Ali to ne bi smelo da sluzi kao alibi u ocenjivanju Operacije Oluja. Ovaj
militarizam visi nad nama kao stalna pretnja.
Nastavljajuci, pisac se zaustavlja na duhu osvete koji se hrani nacionalizmom i
terorizmom u zemlji podsecajuci na poruku mira koju je uputio papa Djovani
Paolo II u Zagrebu, septembra 1994 i prebacuje hrvatskim biskupima sto "nisu
Strana 169
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
podigli svoj glas osude slozene problematike koja je nastala u Hrvatskoj posle
vojne i policijske akcije "Oluja", suoceni sa krsenjem ljudskih prava u ponovo
osvojenim krajevima, suoceni sa sve manje demokratskom slikom i socijalnim
nepravdama u celoj zemlji". "Masovno bekstvo srpskog stanovnistva iz Hrvatske,
koje za partiju na vlasti predstavlja "definitivno resenje srpskog problema";
suvise ceste sovinisticke, nacionalisticke i izjave koje duboko degradiraju najvise
hrvatske vlasti; nastavljanje sa masakriranjima civila, sa podmetanjima pozara i
unistavanjem dobara: sve ovo bi zahtevalo mnogo angazovaniji odgovor"
crkvenih vlasti.
One bi, dodaje Pilzel, morale da izbegavaju da daju i najmanji alibi drzavnom i
paradrzavnom terorizmu. U duhu papinih govora neophodno je da se jednom
zauvek slomi spirala mrznje, odbacujuci logiku osvete...
Posle papine posete Hrvatskoj, tokom godine dana objavljene su u toj zemlji
fotomonografije o tom dogadjaju, knjige sa papinim govorima, zbirke eseja o
vernosti hrvatske nacije rimskoj crkvi, iskovane su medalje, emitovane postanske
marke; Tudjman je ucestvovao u oko stotinu misa, pa ipak... Najveci katolici,
upravljaci iz Zagreba - konstatuje Pilzel - odbili su u praksi papske poruke:
umesto kulture mira, tolerancije, solidarnosti i dijaloga medju ljudima i grupama
razlicitih identiteta i ubedjenja, nastavljeno je sa propovedanjem i sejanjem
mrznje; nista nije ucinjeno da se uspostavi pravda, niti je povedena borba protiv
zlocina; jos ne postoji drzava prava.
Umesto da se izgradjuju veze izmedju naroda sa razlicitim religioznim
verovanjima i kulturama, vodi se sistematska politika deobe, diskriminacije i cak
fizicke likvidacije onih koji su drukciji; raspirena je vatra najekstremnijeg
nacionalizma. Sve dok se sef drzave bude ponasao kao sto se ponasao dok je
jezdio kroz ponovo osvojenu Krajinu, odgovarajuci izrekom iz Starog zaveta "oko
za oko, zub za zub" onima koji nam u celom svetu prebacuju zbog paljenja
srpskih kuca u oslobodjenim krajevima Hrvatske, ne moze se ocekivati da bilo
koji gradjanin smogne u sebi snage da raskine sa takvom Hrvatskom, sa takvim
hrvatskim patriotizmom u ovoj drzavi. U ocima hrvatskih vlasti veoma malo znace
pravda i pravna drzava i tesko je verovati, sve dok bude tako, da ce vecina ljudi
prestati da se plasi pred farsom od demokratije kakva je ova sadasnja i ona koja
se nazire u najavljenim izborima...
17. SEPTEMBAR 95.
Izgleda da su se Hrvati i Muslimani u Bosni zaustavili ili gotovo zaustavili, posto
su zagospodarili sirokim podrucjima u kojima je muslimanska ili hrvatska etnicka
skupina bila u manjini ili je nije ni bilo. Izetbegovicev Peti armijski korpus stigao
je pred vrata Bosanske Krupe.
Sarajevo moze da odahne, mozda je zavrsena opsada koja je trajala tri i po
godine: srpski topovi su povuceni sa visova koji dominiraju nad prestonicom
Bosne i Hercegovine.
U medjuvremenu, nastavlja se masovno bekstvo civilnog stanovnistva iz
centralne Bosne ka severu. Civili koji su pobegli iz Jajca, Kljuca, Drvara,
Prijedora, Sanskog Mosta i drugih varosica koje su osvojile hrvatske i
muslimanske trupe (siroka oblast koja je prakticno ostala bez svojih stanovnika),
zakrcili su puteve koji vode u Banjaluku. Ovaj grad, u koji se vec ulilo 75.000
izbeglica, nema vise mesta da primi i ostale; zbog toga preusmeravaju kolone
prema istoku. Stizu i vesti o surovim postupcima "oslobodilaca". U Donjem
Vakufu 6.000 srpskih izbeglica koje su tamo uhvacene u zamku snose posledice
pobednicke euforije razjarenih muslimanskih vojnika.
U Hrvatskoj su 34 od oko 1.000 srpskih civila iz Krajine, koji se se sklonili u
kasarnu Plavih slemova u Kninu, izruceni hrvatskim vojnim vlastima koje su ih,
optuzivsi ih za dela terorizma, genocida i oruzane pobune, odvele u zatvore u
Zadru, Splitu i Sibeniku. Drugih 700 civila ukrcani su u 25 autobusa i upuceni
Strana 170
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
prema Srbiji. Tako je Krajina ociscena i od poslednjih ostataka starosedelackog

stanovnistva koje nije hrvatsko.
U vezi sa tim, za vreme jedne ceremonije povodom dodele visokih odlikovanja
zasluznim patriotima, predsednik Tudjman je danas izjavio u svojoj zagrebackoj
rezidenciji da je krunisan san zbog kojeg su ziveli, patili i umirali Hrvati tokom
svoje duge istorije. Neka od visokih odlikovanja dodeljena su pojedincima koji su
u II svetskom ratu "nameravali da se bore za neki drugi ideal, ali uvek za
Hrvatsku" u redovima ustasa.
U istarskom Vodnjanu sastali su se predstavnici tridesetak zajednica Italijana iz
Hrvatske. Razgovaralo se o situaciji u kojoj je jos jednom italijanska manjina u
Hrvatskoj "stisnuta gvozdenim klestima dekreta i mera" sa namerom da je
oslabe, narocito u skolskom sistemu koji je sada poremecen. Tokom cetiri sata
izbili su gnev, razocarenje i gorcina koje su izazvali raspis Vokiceve i niz vladinih
mera koje su zavele klimu stetnu po Italijane, cije skole su izlozene opasnosti da
nestanu. Predsednik Italijanske zajednice, Djuzepe Rota optuzio je ko zna koji po
redu ministarski dekret koji je poslednjih dana pogodio skolu kao malj: italijanski
jezik, koji se do sada ucio kao drugi jezik ili "jezik sredine" u hrvatskim skolama
na dvojezicnim teritorijama Istre, ponovo je postao strani jezik.
Vaspitacice koje su u Labinu prosle godine drzale nastavu u italijanskom decjem
vrticu morale su prestati to da rade zbog snaznih pritisaka vladajuce partije.
Nastavnici italijanskog maternjeg jezika u vecinskim skolama mnogih gradova
zastraseni su dotle da se ne usudjuju da zakorace u ucionice za vreme uzine. U
Bujama zgrada u kojoj je italijanska skola ne ispunjava uslove, skolska godina
nije mogla da pocne - a prosle su dve nedelje od pocetka - ali Ministarstvo
obrazovanja to uopste ne brine. "Uskoro cemo biti zatvoreni u kavez", izjavio je
Rota. Najnovije mere protiv Italijana u Hrvatskoj, dodao je, posledica su
samovoljnog zaokreta vlade iz Zagreba prema ekstremnoj desnici i zbog toga "mi
se ne borimo samo za nasa prava, nego za afirmaciju ljudskih prava u ovoj
zemlji".
Veoma gnevan je i stari nastavnik Pjetro Nutricio iz Opatije: "Tudjman nas
zatvara u geto, samo nam jos fali radi raspoznavanja zuta traka oko ruke. U
svakom slucaju ostajemo ponosni sto smo Italijani".
18. SEPTEMBAR 95.
Bosna je, sada, podeljena na pola. Hrvatske i muslimanske trupe kontrolisu 50
odsto bosanske teritorije. Srbi, koji su kontrolisali 70 odsto ove teritorije, izgubili
su od nje 20 odsto za svega nekoliko nedelja, tako da sada drze nesto vise od
dela koji im je dodeljen. Karadzic i Mladic mogu tako da opravdaju poraze pred
svojim javnim mnjenjem govoreci da su zapadne teritorije najudaljenije od Srbije
napustili iz strateskih razloga, odlucni, medjutim, da se vise ne povuku ni koraka
nazad.
Izgleda da se u slozeni mozaik ovih dogadjaja veoma dobro uklapa danasnja
opomena Vasingtona upucena vladi u Sarajevu da "smesta prekinu" ofanzivu na
severozapadu protiv Srba, "da ne pokusavaju da na bojnom polju rese one
probleme koji se mogu resiti za pregovarackim stolom" i zbog toga sto se deoba
teritorija vec priblizila odnosu 51 prema 49 sto je u osnovi americkog plana. Ako
bi Srbi izgubili jos teritorija to bi otezalo sporazum i nagnalo bi Beograd da vojno
intervenise i podrzi bosanske Srbe.
Parlament Bosne i Hercegovine, iako nerado, danas je prihvatio plan Sjedinjenih
Drzava koji predvidja podelu zemlje na dva entiteta: srpsku republiku i hrvatskomuslimansku federaciju povezane medjusobom tankim vezama koje bi spasile
privid jedinstvene drzave. Ipak Izetbegovic odbija da zaustavi ofanzivu, odlucan u
nameri da se na pregovorima pojavi kao trijumfalni pobednik koji je opkolio
Banjaluku, neprijateljsko utvrdjenje, a da nema obavezu da ga osvoji. I Zagrebu
su pobede udarile u glavu. Potpredsednik Bosiljko Misetic - zvani "Tudjmanova
usta" - izjavio je pred televizijskim kamerama da je cilj Hrvatske "oslobadjanje"
cele severozapadne Bosne, ukljucujuci Banjaluku.
Strana 171
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
I da je potpuno u hrvatskom interesu da podrucje Banjaluke postane deo

Federacije hrvatsko-muslimanske. Primarni interes Hrvatske u ovom casu je da se
granici sa teritorijom federacije...
To je, u stvari, pravi razlog sto trupe iz Zagreba ucestvuju u ofanzivi.
Poslednjih sati, ipak, hrvatske snage nisu dalje napredovale, dok su muslimanski
Peti i Drugi armijski korpus, napredujuci prvo na zapad a zatim na istok, zatvorili
krug oko varosica Prijedor i Bosanski Novi (Peti korpus) usmeravajuci se prema
gradu Doboju (Drugi korpus). U svakom slucaju nijedan drugi naseljeni centar od
nekog znacaja nije osvojen; a to usporavanje ofanzive podudara se sa prekidom
neprijateljskih napada aviona NATO na srpske polozaje.
Pogorsava se, medjutim, tragedija izbeglica. Hrvatski mas-mediji je ignorisu, ili
najvise sto pominju je da "nesreca sada pogadja one koji su do juce bili
progonitelji". Reci bez milosti za nevine ljude koji su bili i jesu zrtve rata. Sa svoje
strane, vlasti bosanskih Srba, nespremne i u nemogucnosti da se suoce sa
neocekivanim dogadjajem, zatvorile su kapije Banjaluke (koja je vec pretrpana
zbog prevelikog broja izbeglica) pa oko 20.000 ljudi, posto su naisli na zatvoren
ulaz u grad, sada lutaju bez cilja po njegovoj krajnjoj periferiji. Unutar najveceg
bosanskog grada koji kontrolisu Srbi, uz stanovnike koji u njemu zive i kojih ima
vise od 200.000, nagomilalo se 80.000 izbeglica koji "pokusavaju da pobegnu od
svoje sudbine uz poljske logore i vatre improvizovane duz ulica opkoljenog grada.
Oboleli, starci i deca, dremaju mokri i prljavi po plocnicima".
Ovo je opis jednog reportera koji dolazi izdaleka. "Izvan grada, bez cilja, bez
hrane, kruze drugi ocajnici koje je napustila sudbina". Vlasti koje su novim
talasima izbeglica zabranile ulazak u Banjaluku, pokusavaju da ih upute u druga
podrucja. Na drumu se formirala kolona, duga 70 kilometara, od malih traktora i
seoskih kola sa desetinama hiljada ljudi na njima koji se drze za nesto malo
pokucstva nabacanog bez reda po senu za konje, uz oskudne namirnice. Kolona
se proteze drumom koji povezuje Banjaluku sa Derventom i vodi na istok, u
Srbiju.
Vlasti pokusavaju da smeste jedan deo izbeglica u Bosanski Brod, dok su druge
grupe preusmerene cak prema Prijedoru i Sanskom Mostu, prvom , ugrozenom od
hrvatsko-muslimanskih snaga dok je drugi vec pao u njihove ruke. Nadaju se
milosti pobednika.
Drugi "put egzodusa" srpskog bosanskog stanovnistva je onaj koji, silazeci sa
visova Ozrena vec skoro potpuno opkoljenog od muslimanske armije, vijuga
prema Doboju, koji je takodje grad izlozen opasnosti; njegova periferija je na
dometu artiljerije trupa koje imaju kao obelezje tri ljiljana. Doboj su dosad
preplavili 14.000 izbeglica. Humanitarni konvoji se naprezu da prodju zakrcenim
putevima. Razna svedocenja potvrdjuju da se gnev srpskog stanovnistva,
narocito izbeglica, ovih dana okrece protiv politickih vodja koji su ih gurnuli u ovu
beznadeznu avanturu.
Na suprotnoj strani, snage koje su preuzele vlast na teritorijama otetim od
bosanskih Srba ne bave se problemom izbeglica nego, udovoljavajuci volji
Sarajeva i Zagreba, brinu se jedino da ucvrste odgovarajuci vojni i politicki
polozaj. Hrvati i Muslimani u Bosni saveznici su koji sumnjaju jedan u drugoga i
vode razlicitu politiku.
Bosanski parlament je izjavio danas, da navedem odmah primer, da ce popis
stanovnistva iz 1991. ostati osnova na kojoj ce morati da se temelji struktura
vlasti u svim krajevima zemlje. Hrvatska, medjutim, polazi od situacije koja je
stvorena kao posledica etnickih ciscenja (kao sto radi u sopstvenoj kuci: posto je
ocistila srpsko stanovnistvo iz Krajine, sprema se da pristupi prevremenom popisu
stanovnistva u aprilu naredne godine).
Tudjman je dao azil Fikretu Abdicu, izjavivsi da ce ovaj porazeni sluga dvaju
gospodara moci slobodno da se bavi poslovima, a u buducnosti, ako to bude
zeleo, i politikom. Parlament iz Sarajeva, (takodje danas) zaduzio je
Predsednistvo republike da zahteva od Hrvatske izrucenje Abdica optuzenog za
Strana 172
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ratne zlocine. Time se ne zavrsavaju razlike.

Hrvatsko-muslimansko saveznistvo, koje je vec jednom raskidano, u opasnosti je
da opet bude raskinuto sada kada su okolnosti nametnule (ili medjunarodna
zajednica) da svaki od partnera racuna samo na sopstvenu snagu, znajuci da je
jaci ako ima veci manevarski prostor za vreme pregovora. Ako Muslimani budu
otisli da pregovaraju sa 15 odsto bosanske teritorije (koliko su od nje kontrolisali
do proslog jula) postace "Bantustan Hrvatske", kako bi rekao italijanski novinar
Gvido Rampoldi. Sada su, medjutim, stigli do 25 odsto, izjednacivsi se sa
hrvatskim udelom.
Prema agenciji za stampu iz Zagreba, regularnoj hrvatskoj vojsci pripada 75
odsto zasluga za pobede postignute u poslednja dva meseca, 15 odsto otpada na
20.000 ljudi vojske bosanskih Hrvata (HVO ) a samo 10 odsto rizicnih na
Muslimane". Vec je ova procena izazivanje, upaljacki fitilj polemike koja ce gotovo
sigurno dovesti do najzescih sukoba u bliskoj buducnosti. Hrvati su stavili do
znanja da zele veci komad. Gore navedenim procentima zasluga morala bi da
odgovara podela na teritorije kojima ce se upravljati. Muslimani ne kriju da su
razocarani. Izetbegovicevi ljudi ne mogu da svare recenice kao "Jajce i Drvar,
najhrvatskiji gradovi", podsecajuci da su padu Jajca u srpske ruke 1992.
pogodovali nasrtaji Hrvata na Muslimane u Bosni, sto su se prosirili u krvavi rat
medju njima koji se protegao na gotovo celu 1993.
Sta ce se sada dogoditi sa ovom vrstom vojne pogranicne oblasti koju su Hrvati
stvorili u Bosni? Da li ce bosanska hrvatsko-muslimanska federacija uspeti da
odoli novoj zagonetci raspodele osvojenih teritorija? Da li ce Hrvatska i dalje
insistirati na spajanju bosanske Federacije sa Hrvatskom u formi konfederacije?
U zagrebackom parlamentu, koji se pre dva dana sastao zbog izglasavanja 12
zakona, ministar inostranih poslova Granic rekao je da su "hrvatske pozicije kako one u pregovorima tako i one na vojnom planu - sada veoma jake" (burno
odobravanje). Presao je medjutim preko pitanja jednog poslanika koje se odnosilo
na "trvenja i carke" do kojih je doslo izmedju hrvatskih trupa i muslimanske
vojske u tek oslobodjenoj varosici Bosanskom Petrovcu.
Hrvatska vlada, Ministarstvo javne uprave, odbacili su grb i zastavu Istre: oblik
stita na grbu nije u skladu sa heraldickim tradicijama; ne dopadaju se venac i
vimena istarske koze; rogovi su joj suvise kratki; nije dobar ni trostruki grumen
zemlje (simbol tri starosedelacke etnicke grupacije poluostrva) na koji se oslanja
koza. Ako se zeli da grumen ostane, upozorava Ministarstvo, onda srednji grumen
treba da bude visi, jer simbolise hrvatsku etnicku skupinu koja je
(preo)vladajuca!
Sastanak na vrhu u Zagrebu. Predsednici Hrvatske i Bosne i Hercegovine,
Tudjman i Izetbegovic, u prisustvu Klintonovog izaslanika, Holbruka, postigli su
sporazum o "neophodnosti da nastave ka integraciji funkcija dvojne federacije u
Bosni i Hercegovini. Da li je to prvi korak ka likvidaciji takozvane "Hrvatske
republike Herceg-Bosne"? Nije receno da ce se to dogoditi. Sto se tice teritorija
koje su osvojile hrvatske i muslimanske trupe tokom poslednjih nedelja, za vreme
spojene ofanzive protiv Srba, vlada potpuna nesaglasnost, tako da "je
dogovoreno da se do kraja sukoba odgodi resenje" koje ce se pronaci "kroz
politicki dijalog" i prema tome nece moci da bude prejudicirano "identitetom
oslobodilackih snaga".
OUN nastavlja da "osudjuje" hrvatsko-muslimansku vojnu eskalaciju u Bosni.
Savet bezbednosti opominje Zagreb i Sarajevo da ne koriste situaciju radi
sopstvene prednosti, zahteva da se smesta prekine vatra, izrazava duboku
"zabrinutost zbog teskoca civilnog stanovnistva". Da li su to uobicajene jalove
reci? Posto se u Zagrebu susreo sa britanskim ministrom inostranih poslova
Malkolmom Rifkindom, hrvatski ministar inostranih poslova Mate Granic izjavio je
da su "hrvatske snage zaustavile dalje napredovanje prema Banjaluci". Rifkinda
je primio i predsednik Tudjman, koji mu se zakleo da su "hrvatske snage
prekinule ratne operacije u zapadnoj Bosni jos pre dva dana".
Strana 173
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Rifkind je to primio na znanje, isticuci da "treba izbeci drugu humanitarnu

katastrofu, koja bi mogla da poveca na 250.000 broj izbeglica" koje je do sada
prouzrokovala hrvatsko-muslimanska ofanziva.
U isto vreme kada elektronska sredstva informisanja prenose uveravanja koja su
dali Tudjman i Granic, predstavnik OUN u Zagrebu Ganes obavestava da su juce
jake snage hrvatske vojske presle reke Unu i Savu izmedju Dvora, Bosanske
Kostajnice i Bosanske Dubice i prosirile se preko granice. Ove snage, rekao je
Ganes "mogle bi da imaju zadatak da stvore tampon-zonu duz hrvatske granice,
na bosanskoj teritoriji, kao sto je vec ucinjeno u zapadnoj oblasti Bosne". U ovoj
operaciji, hrvatska artiljerija tukla je gradove Bosanski Novi, Bosansku Dubicu,
Knezicu i Svodnu, dok su avioni sa sahovnicom bombardovali srpske polozaje u
Bosanskom Novom i Sanskom Mostu.
Ovoga puta doslo je, medjutim, do odlucnog reagovanja srpskih snaga koje su,
posto su se reorganizovale u poslednjim satima, uspele da blokiraju dalje
napredovanje neprijateljskih snaga kako na banjaluckom frontu, tako i na
ozrenskom frontu gde je novi napad Izetbegovicevih snaga odbijen.
Predstavnik OUN u Zagrebu precizirao je da snage bosanskih Hrvata, snage
bosanskih Muslimana i regularna hrvatska vojska, kontrolisu sada 48 odsto
teritorije Bosne i Hercegovine. Linija fronta se manje vise stabilizovala i ide od
Dvora na reci Uni do granice izmedju Hrvatske i Bosne, do Sanskog Mosta,
Mrkonjic Grada i Jajca, da bi se popela duz reke Vrbas do Donjeg Vakufa.
Posebno su aktivne muslimanske snage, ali i one - uprkos pobednickim tonovima
biltena - vec nekoliko dana slabo napreduju. Danima se ponavlja da je varosica
"Sanski Most opkoljena i da se nalazi pred oslobadjanjem" od snaga Petog
armijskog korpusa, ciji cilj, posle osvajanja Bosanskog Petrovca, Kljuca i
Bosanske Krupe je zauzimanje Prijedora na 25 km od Banjaluke.
To je izjavio komandant jedinice, Atif Dudakovic, koji medjutim nije umeo da
objasni razlog zbog kojeg je, posto je nekoliko dana pre toga najavio skori pad
Mrkonjic Grada, koji su kasnije osvojile trupe bosanskih Hrvata (HVO ), ovaj grad
vracen srpskom entitetu (Republici Srpskoj) u februaru-martu 1996,
sprovodjenjem ispravki demarkacionih linija utvrdjenih Dejtonskim ugovorom.
Pre nego sto su se povukli iz grada, Hrvati su ga u najvecem delu razorili. Pored
toga utvrdjeni su uzasni masakri koje su izvrsile hrvatske snage: na
pravoslavnom groblju varosice izbila je na videlo velika masovna grobnica iz koje
su, krajem marta ili pocetkom aprila 96, u prisustvu izaslanika Haskog tribunala,
izvadjena tela 181 srpskog civila i vojnika ubijenih za vreme ofanzive bosanskih
Hrvata pocetkom jeseni 1995. Veliki deo zrtava imale su smrskane lobanje. U
trenutku predaje u stampu ove knjige, utvrdjivanje i trazenje drugih masovnih
grobnica je u toku u 26 okolnih mesta. Medju mestima gde su utvrdjeni masakri
koje su izvrsili bosanski Hrvati i Muslimani su Celebic, Tarcin, Capljina i Lora, sve
bivsi zarobljenicki logori. U logoru Celebic, u zoni Kupresa, centralna Bosna,
vijorila se crna zastava sa ustaskim "U", posvedocio je Relja Mrkajic, lekar, bivsi
srpski internirac.
"Bili smo primorani da udjemo u logor izmedju dva reda hrvatskih vojnika koji su
nas toliko tukli da su nam i kosti prebili". Mesecima je ovaj lekar pozrtvovano
lecio opekotine na telima svojih nesretnih drugova, izazvane elektricnim udarima i
usijanim gvozdenim alatkama koje su upotrebljavali mucitelji. Bilo je takodje
"nasilja nad zenama koje se ne moze imenovati" u obliznjem logoru Musala,
starom sportskom centru "pretvorenom u arenu uzasa". Zatvorenici su bili
"primoravani da pevaju hrvatske svecane pesme dok su bicevani do smrti". Ko bi
odbio cekalo ga je mucenje. Onaj koji je ulazio u hrvatski ili muslimanski logor
znao je da ce morati da plati za zlocine i grozote koje su negde drugo pocinili
bosanski Srbi.
Dudakovic jos nije osvojio Mrkonjic Grad, niti je uspeo da uspostavi saobracaj
putem prohodnim za kamione izmedju Jajca i Kljuca, gradova koje su odavno
osvojile snage bosanskih Hrvata i Muslimana. Prema Dudakovicu, njegove snage
su do sada razbile tri srpske brigade i ubile od 900 do 1.300 neprijateljskih
Strana 174
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
vojnika. Najzad, "preuzata je civilna uprava u naseljenim mestima iz kojih je

pobeglo celokupno srpsko stanovnistvo".
Drugo saopstenje dala je komanda Drugog bosanskog armijskog korpusa da je
"posle teskih borbi danas oslobodio drugih 50 kvadratnih kilometara teritorije na
planini Ozren". Muslimanske snage stigle su pred vrata Bosanskog Petrovog Sela,
"prestonice" srpske enklave na Ozrenu. Medju planinskim selima do kojih su
doprle snage bosanskih Muslimana je i Vrbak, u kojem je zauzet top iz kojeg bi
trebalo da je ispaljen smrtonosni projektil koji je proteklog 25 maja napravio
pokolj u Tuzli ubivsi 75 osoba, najvecim delom mladih i ranivsi drugih 150.
Javljeno je za vojne operacije neocekivano i iz podrucja Mostara, gde se
mesecima nije pucalo. Muslimani iz Bosne i Hrvati napali su iznenada srpske
polozaje, ali su odbijeni. Na ovom sektoru Hercegovine muslimanske trupe
koncentrisane su duz linuje Mostar-Nevesinje, Nevesinje-Konjic i Konjic-Kalinovik,
dok su Hrvati angazovani duz glavne saobracajnice Capljina-Stolac. Izmedju
Muslimana i Hrvata medjutim nisu mnogo srdacni odnosi. Hrvati nisu nikada
prikrivali, uglavnom u Mostaru i u Hercegovini, svoju duboku mrznju protiv
"Turaka" ili "balija" kako oni sa prezirom nazivaju bosanske Muslimane; i, gde
god da su krocili, isticali su zagrebacke barjake na crkvama i na opstinama. Grad
Jajce, koji su okupirali Hrvati, ali koji je simbol bosanske drzavnosti, pretvorio se
u jabuku razdora.
Neki posmatraci misle da ce se, "ako Hrvati i Bosanci budu osvojili Banjaluku,
ravnoteza predvidjena mirovnim planom potpisanim u Zenevi, raspasti u
paramparcad".
Danas niceg novog o izbeglicama. Uvek ista muka. Prema izvorima OUN, onih koji
su u severnom delu Bosne upali u klopku, ima 87.000: 7.000 onih koji su pristigli
u podrucje Doboja a najvise njih u Banjaluku i njenu oblast.
Prvi novinari koji su se vratili u Plitvice bili su praceni gustom povorkom vladinih
funkcionera, oficira policije i vojske. Dopisnik lista La Voce napisao je ono sto su
mu ispricali ti funkcioneri i ti ljudi u uniformama, ali mu nisu mogli staviti povez
preko ociju. Odakle je dosao "razorni bes"? "Malo njih je ocekivalo da ce zateci
sve kao sto je bilo nekada. Cudo Nacionalnog parka, pustog ali netaknutog,
nadovezuje se na posebnost predela koji ga okruzuje, posebnost koja brine
turisticke vodice jer ce za koji mesec morati da organizuju izlete koji se priredjuju
na jezerima. Kako cemo objasniti na primer nemackim turistima, koji ce
posmatrati iz autobusa dok budu isli u Plitvicki park, rusevine, razvaline, ostatke
kuca, da je sve to izazvala ljudska ruka, slepa i razorna mrznja?
Jedna za drugom nizu se tipicne kuce, ali bez krovova, bez prozora; kuce od kojih
su ostali samo noseci zidovi i oni cesto pocrneli. Rat je posejao ova razaranja, ali
mnoge kuce su namerno unistene posle vojnih operacija, porusene posle bekstva
Srba. Zasto? "Bilo je neophodno da se to ucini jer su stanovnici lezali na
eksplozivu, na granatama, to su bili pravi pravcati arsenali", objasnjavaju vodici
novinaru. Zagonetno objasnjenje koje novinar ne razjasnjava. Cak ako se i
prihvati da je u tim srpskim kucama bila pronadjena municija, da li je bilo
neophodno da se uniste? Da bi kaznili koga? Ne izostaju zatim novosti koje
donose oslobodioci: nasilna promena toponima. Tako je Srpsko Polje, postalo
Hrvatsko Polje. To pokazuje nova tabla sa kovanicom. Istorija se falsifikuje kao
sto se to radilo u Istri od 1953. i kasnije, a jos vise posle 1990.
Pise dopisnik: "Zajedno sa onim sto je punjen slamom i jedan drugi medved, od
krvi i mesa, umakao je od rata i kruzi ovim krajem zdrav i ziv". Secam se da sam
u zagrebackom Vjesniku procitao, pre nekoliko godina, da su "srpski pobunjenici
masakrirali cak i medvede u zoni jezera". Sada citam u La Voce del Popolo da je
srpsko stanovnistvo koje je pobeglo ostavilo desetine hiljada konja, goveda,
svinja i druge stoke. Ali sada je "ostalo malo te stoke. Najveci deo je prikupljen u
sabirnim centrima, ili je - ironicni je komentar cicerona - zavrsio na raznju. Sto se
tice ratnog plena, kazu da su u jednom podrumu hrvatski vojnici pronasli 700
Strana 175
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
litara alkoholnog pica od sljiva, poznate sljivovice. Sta je bilo s njom? Pa dobro,
zna se, vojnici su tog dana nazdravljali... ". Ne kaze se sta su kasnije radili pijani
vojnici.
U malim plitvickim vilama "na prozorima su jos zavesice, na prozorskim
naslonima saksije sa cvecem, na balkonima poneka lezaljka. Ali nigde zive duse".
Operacija Oluja hrvatske vojske imala je efekat neutronske bombe, one sto
unistava ljude a spasava stvari. Sa izuzetkom Plitvica-varosi, medjutim, u celoj
Krajini ni stvari nisu sacuvane. Razaranja koja su izvrsena posle operacije,
strahovita su i sumiraju se sa tragedijom covekove smrti.
20. SEPTEMBAR 95.
Srbi u Bosni povukli su vise teskog oruzja, vise od 350 komada koliko je
predvidela OUN, iz zastitne zone, na 20 kilometara oko Sarajeva. To su potvrdila
tri generala-komandanta Plavih slemova koji su, medjutim ostro osudili bosanske
Muslimane sto su ispalili dve granate iz bacaca na srpsku cetvrt na periferiji
Sarajeva.
Zajednicka ofanziva Muslimana i Hrvata stoji u mestu.. Da kazemo kao hrvatska
novinska agencija HINA, "vojna situacija postepeno se stabilizuje". Nema
nikakvog napredovanja na podrucju Banjaluke, ni u pravcu Bosanskog Petrovca,
niti u pravcu Doboja. Jesu li se zadovoljili apetiti? Da li je to posledica ostrih
opomena OUN i zemalja NATO? Ipak, treba ukazati na jedan izuzetak: jedinice
regularne vojske iz Zagreba, koje su juce presle preko reke Save kod usca Une,
tamo gde tok reke oznacava granicu izmedju Hrvatske i Bosne i Hercegovine,
uputile su se ka Prijedoru. Hrvatska vlada se tako jos jednom pokazala kao
lazljivac: upravo juce je potpredsednik Granic objavio prekid svih vojnih akcija.
Imajuci u vidu udaljenost snaga Petog armijskog korpusa bosanskih Muslimana
od Prijedora, Tudjman je pozurio da posalje svoje trupe sa naredjenjem da krenu
napred u istom pravcu sa suprotne strane.
Dva psa oko jedne koske, ali jedan od njih je kod svoje kuce, a drugi je presao
preko granice.
Prema poslednjim vestima, ima ne manje od 116.000 izbeglica koji se tiskaju u
Banjaluci. Strahuje se da bi drugih 50.000 moglo da izbegne iz Prijedora da bi se
izmakli ispred hrvatske pretnje. Bolnice su pune ranjenih i obolelih koji ne
dobijaju nikakvu pomoc.
Banjaluka je ostala gotovo bez lekova, hrane i prevoznih sredstava. Novi oblaci se
gomilaju nad mirovnim procesom zbog "teskih napetosti" izmedju Sarajeva i
Zagreba, koji su saveznici vise po imenu nego na delu. Gomilaju se neresena
unutrasnja pitanja federacije, kako stara tako i nova. Jedan zapadni diplomata je
rekao: "Hrvatsko-muslimanska federacija u Bosni jos ne postoji zakonski,
medjutim jasno je da je Sarajevo slabiji partner".
Ministar inostranih poslova iz Zagreba dao je obavestenje da je formirana
mesovita hrvatsko-muslimanska komisija da bi se suocila sa problemima koji su
iskrsli po pitanju bihackog aerodroma "Zeljava", oko kojeg se otima i jedna i
druga strana. Radi se o tome da treba povuci demarkacionu liniju izmedju dve
zemlje pocev od podrucja aerodroma koji "se nalazi delimicno na hrvatskoj
teritoriji". Zasad, odluceno je, njime ce se upravljati suvlasnicki, a posle ce se
videti...
List Delo iz Ljubljane, izvestavajuci o tekucem misljenju u Sloveniji, pise da
veoma malo njih veruje da ce se rat u Bosni uskoro zavrsiti. Poslanicka skupstina
hrvatskog parlamenta je raspustena. Novi narodni predstavnici (do sada 137,
ubuduce 127) bice izglasani 29. oktobra. Tako je rekao Tudjman i tako je i bilo.
Na svojoj poslednjoj sednici, Sabor je prihvatio dva zakona: izborni i zakon o
popisu stanovnistva. Sve amandmane opozicije odbila je glasacka masina partije
na vlasti koja ima apsolutnu vecinu u zakonodavnom organu.
Popis stanovnistva, drugi u Hrvatskoj u ovoj deceniji i prvi u istoriji zemlje posle
Strana 176
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
nezavisnosti, bio je nametnut - kako je objasnjeno - jer demografska slika koja je

dobijena marta 1991. potpuno se raspala. I to je tacno: stotine hiljada ljudi,
najvecim delom srpske etnicke pripadnosti, napustili su zemlju ili su iz nje bili
isterani; velike mase premestene su iz jednog kraja u drugi (Istra je dozivela
pravu invaziju u cilju radikalnije hrvatizacije); duboko je izmenjena etnicka
struktura. Ali zar nije trebalo sacekati rezultate popisa koji ce se obaviti u prvoj
polovini aprila 1996? Nije, rezim je vec utvrdio koliko predstavnika ce moci da
imaju pojedine nacionalne manjine: trojicu Srbi, po jednog Italijani i Madjari, Cesi
i Slovaci zajedno, jos jednog druge etnicke zajednice od nekog znacaja: Rusini,
Austrijanci, Ukrajinci i Nemci.
Dvanaest sedista bice rezervisano za Hrvate iz dijaspore rasejane po svetu,
poznatu rezervu "vrhovnikove" partije, koji je, 1990. godine, prvi put stupio na
vlast, pre svega zahvaljujuci finansijskoj pomoci iz dijaspore starih ili neo-ustasa;
dijaspora je nastavila da ga subvencionise i na izborima iz 1992. i 1993. Njen
uticaj na politiku zemlje bice mnogo jaci. Pribegavanje prevremnim izborima,
prema objasnjenju koje su u Parlamentu dali poglavari HDZ, postalo je
neophodno ne samo zbog "demografskih promena do koji je doslo u zemlji" nego
i zbog prelaska, cak 24 clana parlamenta razlicitih pripadnosti u druge partije.
Prelasci koji su neznatno oslabili parlamentarnu vecinu Tudjmanove partije (koja
se popela na vlast sa 40 odsto glasova od onih koji su glasali i sa jedva 27 odsto
od ukupnog broja onih sa pravom glasa).
Sada, posto zeli da bude apsolutni gospodar i ukloni bilo kakvu ozbiljnu
demokratsku kontrolu, autokrata iz Zagreba se oslanja na plebiscitarnu vecinu,
zeli da svede opoziciju na pravi i obicni ukras, na "demokratski" paravan iz kojeg
se krije stvarna diktatura. I tako, ovaj put nije bilo administrativnih izbora koji su
uvek vezivani za one parlamentarne. Ne koriste rezimu, jer na lokalnom nivou, od
opstina do oblasti, nema nikakvog oblika ozbiljne samouprave; sve je
centralizovano, sve zavisi od centralne vlade, lokalne ustanove mogu da odlucuju
samo o pitanjima od male vaznosti i, kao da to nije dovoljno, kontrolna vlast
poverena je vladinim poverenicima i komesarima koji su postavljeni uz
predstavnike i predsednike opstina.
U danasnjem dnevnom listu Novi list citam naslov koji kaze: "Tudjmanova drzava
postala je drzava kriminalaca". Dobro sintetizuje dugi napis Dragutina Hlada,
potpredsednika Nezavisnih demokrata (bivsih tudjmanovaca). Podsecajuci na
"ogromne uspehe" kojima se Tudjman hvalisao u nedavnim govorima, Hlad ih
nabraja, pocev od "pljacke narodne imovine" kroz privatizaciju; partija na vlasti
pokusava da zabasuri ovu pljacku podsticuci u Hrvatskom narodu najnize
nacional-sovinisticke instinkte. "I ne samo to. HDZ je postala partija fasisticke
oligarhije cija jedina uloga je, ciji jedini zadatak je legalizacija ove pljacke i zastita
interesa pljackasa". "Kada se jedna drzava i jedan rezim pretvaraju u drzavu i
rezim kriminalaca, ona radi u korist kriminalaca i zivi u kriminalu. Hrvatski narod
se nije borio za slobodu i nezavisnost da bi njime upravljala saka kriminalaca".
I dalje: "Tudjman se hvalise da je ukljucio u Ministarstvo inostranih poslova 200
Hrvata iz dijaspore, ali sta je bilo sa 100.000 Hrvata koji su pobegli iz Hrvatske
od kada je Tudjman stupio na vlast i u trenutku kada nam je potrebno da ponovo
ozivimo prostrane regione koji su ostali opustoseni? Je li to uspeh?". I jos: "Je li
mozda uspeh sto Hrvatska postaje Eldorado sverca i medjunarodnog
organizovanog kriminala, zemlja u kojoj nema pravne drzave, gde Ministarstvo
finansija pribegava teroristickim metodama da bi unistila male preduzimace koji
politicki nisu po volji rezima?". "Moze li se govoriti o pravnoj drzavi kada u
predsednikovoj pretorijanskoj gardi sluze obicni delinkventi i lica osumnjicena da
su ratni zlocinci?".
Posto je nazvao Tudjmana "Sadam Husein made in Hrvatska", Dragutin Hlad
nabraja niz cinjenica kao dokaz nepostojanja slobode i demokratije u zemlji koju
on naziva "Tudjmanistan" i "Hajduckistan". Ogranicavamo se na mali broj
Strana 177
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
primera: "Da nije mozda anomalija sto predsednik republike, u svojstvu

predsednika svih gradjana, nastavlja da bude predsednik partije i nosilac liste
kandidata HDZ na izborima?". A sta cemo sa pravom glasa koje je dato dijaspori?
Na stranu to sto ce gradjani Australije i Hercegovine moci da odlucuju o sudbini
Hrvata u Hrvatskoj, ostaje pitanje broja: rezim kaze da Hrvata u inostranstvu ima
420.000 i da ce imati 12 poslanika. Iz kojeg popisa stanovnistva je izvukao ovaj
broj? I zasto da bude po jedan poslanik na svakih 40.000 emigranata dok je za
birace u domovini odnos jedan poslanik na 80.000?
I ko daje pravo Tudjmanu da deli Hrvate na one koji su pobornici HDZ i one koji
to nisu, da oznaci prve kao patriote a druge... Drugi su mozda izdajnici? I kao da
to nije dovoljno, putem raznih kanala, na prvom mestu dnevnih novina i
periodicne stampe, partija na vlasti pokusava uporno da proturi tezu prema kojoj
je prezivljavanje Hrvatske vezano za vodjstvo jakog coveka, koji ima
neogranicenu vlast, a taj bi trebalo da bude Tudjman, koga je vec neko predlozio
za dozivotnog predsednika. On sam, motivisuci odluku koju je doneo pre mesec
dana da se ide na prevremene izbore, tvrdi da mu je potrebna cvrsta vlada
svrstana na liniji njegove partije, "drugim recima potcinjena vlada, njemu slepo
pokorna, koja bi mu omogucila da on licno neometano vlada. Je li to
demokratija?".
Zavrsavajuci, Dragutin Hlad pise da je sloboda Hrvatske "ugrozena iznutra od
onih koji su stvorili sistem antivrednosti, netolerantan prema razlikama...
".Postajemo zabe u mrtvilu kraljevstva Tudjmanistan, zivimo u zemlji u kojoj je i
intelektualna elita pocela da lize stopala nosiocima vlasti, klicuci Tudjmanu i
njegovoj kohorti pljackasa".
U intervenciji ovog lidera opozicije odrazava se nesumnjiivo klima izborne
kampanje. Isto se ne moze reci za dnevni list Delo iz Ljubljane koji objavljuje
rezultate demoskopskog istrazivanja iz kojeg proizilazi da se u Sloveniji, gde je
ipak snazno negodovanje protiv Miloseviceve Srbije, koji je nazvan "krvnik sa
Balkana" i gde su znatne simpatije prema katolickoj Hrvatskoj, Tudjman dopada
malom broju ljudi. Ima cak i onih koji ga smatraju ratnim zlocincem (4,3 odsto).
Vecina Slovenaca smatraju hrvatskog bivseg komunistickog generala "sasvim
bledom fotokopijom predsednika Tita, ciji je bio samo najverniji i ponizni sluga
tridesetak godina". Pored toga Slovenci su bili sokirani cinjenicom da
"generalisimus" nastoji da se samoproglasi dozivotnim predsednikom nove
hrvatske drzave, u kojoj je ogromna vecina stanovnika, zahvaljujuci upravo
njegovoj "dalekovidoj" politici, dovedena do bede.
Pre nego sto je raspusten, hrvatski parlament ukinuo je odredbe ustavnog zakona
o manjinama koje se odnose na autonomiju krajeva pretezno nastanjenih Srbima.
Pored toga Srbima izbeglim iz Hrvatske pod pritiskom vojnih operacija "Bljesak" i
"Oluja", koje su od zapadne Slavonije i Krajine nacinili puste teritorije, ostavljeno
je 90 dana vremena da se vrate ako zele da sacuvaju vlasnistvo nad imanjima,
koja je, u medjuvremenu, zaplenila hrvatska drzava. Inace, u ovom trenutku
nijedna vlast u Srbiji, Bosni, Madjarskoj ili u drugim zemljama u kojima su
izbeglice nasle utociste, nema pravo da izda ovim nesretnicima pasos ili neki
drugi dokument koji bi im dopustio da se vrate... Oni su zarobljenici zatvorenog
kruga, jednog opakog komplikovanog mehanizma.
U vezi sa tim lider Srba u Hrvatskoj, Milan Djukic, ucestvujuci danas u debati u
parlamentu pre glasanja, rekao je da zakoni koje je nametnuo rezim nastoje da
sprece povratak srpskih izbeglica koji su pobegli iz Krajine. Cak su zakoni ustaske
drzave za vreme II svetskog rata, dodao je, bili liberalniji i tolerantniji prema
Srbima od ovih koji su doneseni Tudjmanovom voljom...
21. SEPTEMBAR 95.
Reka srpskih izbeglica i dalje se uliva u Banjaluku. Krecu se kola pokrivena
ceradama, slicna kolima americkih pionira, drugi idu pesice sa malim stadima
Strana 178
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ovaca i koza. Prema izvorima bosanskih Srba, komanda hrvatske vojske otvorila
je vatru na jednu kolonu izbeglica i ubila 12 zena i dece. Medjunarodni komitet
Crvenog krsta obavestava da u poslednja cetiri meseca civila, koji su bili
primorani da napuste njihove kuce u Bosni ranije kontrolisanoj od Srba, ima
380.000. Njima treba dodati 200.000 i vise Srba koji su izbegli iz hrvatske
Krajine.
Ofanziva snaga Muslimana, bosanskih Hrvata i regularnih trupa iz Zagreba protiv
bosanskih Srba, je "verovatno prestala". Srbi su, sa svoje strane povukli 250
artiljerijskih orudja i bornih kola sa podrucja oko Sarajeva, za koje se sada
smatra da je "izvan opasnosti". Ali moze li se zaista reci da je rat pri kraju? Ne
znam koliko se moze verovati izjavama kao sto je ona koja je danas data u
Zagrebu: Vlada Republike Hrvatske, sporazumno sa vladom Federacije Bosne i
Hercegovine, odlucila je da ne poduzima dalje akcije bilo koje vrste u zapadnom
regionu Bosne i Hercegovine koje bi mogle dovesti do sukoba u Banjaluci.
Hrvatska vojska koja operise na teritoriji Bosne i Hercegovine ... zavrsice svoje
ogranicene vojne operacije na ovom podrucju u sto je moguce kracem roku.
Treba se nadati da ce Hrvatska, jedina koja je izvukla korist iz ovog rata koji traje
preko cetiri godine, biti zadovoljna teritorijama koje je osvojila u Bosni i da ce
smatrati mnogo vaznijim mir od nekoliko kvadratnih kilometara vise ili manje u
pravcu Banjaluke, levo ili desno od ovog grada.
U Mostaru, gde za cetiri i po meseca evropska uprava nije uspela da sastavi dva
dela grada koje dele Neretva i neprijateljstvo izmedju Muslimana i Hrvata, vlasti
istocnog Mostara odbile su da potpisu dokument izuzetno vazan za prezivljavanje
bosanske Hrvatsko-muslimanske federacije. Dokument koji se odnosi na
pojacanje i koriscenje dveju hidrocentrala i na snabdevanje elektricnom
energijom i vodom grada i podrucja doline koju preseca reka. To je novi elemenat
napetosti koji se dodaje tolikim nesporazumima, komplikacijama i uzajamnim
sumnjicenjima.
Da pojacaju ove napetosti stizu aneksionisticki predlozi hrvatske ekstremne
desnice, koja je u koaliciji sa Tudjmanovom partijom. "Hrvatska patriotska
partija" zahteva podelu Bosne, sto ce reci pripajanje Hrvatskoj prostranih
bosanskih podrucja, pozivajuci se na istorijsko pravo tamo gde hrvatska etnicka
skupina nema vecinu, tako da hrvatskom granicom obuhvati veliki deo zemlje sa
kojom se granici: "Takozvana turska Hrvatska, to jest zapadna Bosna do reke
Vrbas, pripaja se Republici Hrvatskoj kao teritorija istorijski hrvatska, zajedno sa
oblastima Bosne i Hercegovine, do linije: reka Vrbas, Banjaluka, Jajce, Travnik,
Bugojno, Prozor, Konjic, Stolac, Bileca, kao hrvatska regija u geopolitickom
smislu".
Sef posmatraca Evropske unije u Hrvatskoj, Danac Lenart Lesli, kada se danas u
Splitu sastao sa predsednikom opstine dalmatinskog glavnog grada nije bio
preterano diplomata u izrazavanju svoga misljenja njemu a, preko njega, vrhu u
Zagrebu. Hrvatska, tvrdio je, nece moci tako brzo da racuna na pomoc Evrope
posle onoga sto se dogodilo u Krajini danima i nedeljama posle ponovnog
osvajanja. Ono sto su evropski posmatraci videli u tom regionu, narocito u zoni
Knina i svim mestima u zaledju Zadra, baca tamnu mrlju na hrvatsku vladu.
Dodao je: "Evropu ne zanimaju hrvatske politicke partije i naredni izbori u
Hrvatskoj, medjutim veoma je zainteresovana za demokratske procese; a sve
navodi na bojazan da se Hrvatska krece ka jednopartijskom sistemu".
Optuzba za zlocine pocinjene u Krajini posle Operacije Oluja dosla je i od
predsednistva Saveza antifasistickih boraca Hrvatske, organizacije bivsih
partizana koja je sada potisnuta na marginu drustveno-politickog zivota. Ova
organizacija je zahtevala od zagrebacke vlade da "preduzme energicne mere
protiv onih koji su se upustili u podmetanja pozara i pljacke" i osudila sa
indignacijom "nastavljanje prakse napada na spomenike antifasistickoj borbi".
Posebno je konstatovano da, dok skupovima onih koji su se u II svetskom ratu
borili u redovima ustasa i kolaboracionista redovno prisustvuju predstavnici vlade,
Strana 179
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
nisu se mogli videti ni na jednoj od 350 manifestacija antifasista u toku ove

godine. Ova diskriminacija je iznad svega u protivrecnosti sa onim govorima u
kojima Tudjman velica "izmirenje i jedinstvo svih Hrvata u domovini i u svetu".
Poslednji od ovih govora koji je odrzan pre pet dana, komentarise La Voce del
Popolo iz Rijeke: "Podele koje su postojale u zemlji - pise direktor dnevnog lista
na italijanskom jeziku - izgledaju sada kao da se mogu prevazici zahvaljujuci
revizijama istorije koje stavljaju znak jednakosti izmedju fasizma i komunizma".
Tudjman moze da "zadovoljno konstatuje kako su konacno zajedno Hrvati koji su
pre vise od 50 godina pucali jedni na druge, jedni partizani, drugi ustase". Da li je
zaista tako? Ako je zaista postavljen "znak jednakosti", zasto su vlasti uklonile do
sada preko 3.000 spomen-ploca i dozvolile da se unisti najmanje 2.000
spomenika koji su podsecali na partizansku borbu?
Vojnu intervenciju Hrvatske u istocnoj Slavoniji i u Baranji, poslednjem komadu
teritorije koja je jos u rukama lokalnih Srba koji su se pobunili protiv vlasti iz
Zagreba 1991. godine, treba spreciti po svaku cenu. Ona bi se zavrsila neizbezno
masovnim bekstvom stanovnistva, to jest etnickim ciscenjem, kao sto se dogodilo
za vreme i posle Operacije Bljesak u zapadnoj Slavoniji 1-2. maja i Operacije
Oluja u Krajini (Lika, Kordun i Banija) prve nedelje avgusta: reci Gavena Hjuita,
britanskog ambasadora u Zagrebu. Nije dovoljno vratiti u te krajeve hrvatske
izbeglice, treba stvoriti uslove da bi oni mogli da zive zajedno sa Srbima koji
imaju jednako pravo da zive na svojoj zemlji u Hrvatskoj. I ovo su reci britanskog
diplomate koji je sustinski prigovorio hrvatskim upravljacima da su na stetu
srpskog stanovnistva izvrsili takvo "ciscenje" kakvo na sav glas osudjuju kada
pogadja njihov narod.
U hrvatskim krajevima koji su ponovo osvojeni pocetkom maja i u prvoj dekadi
avgusta ove godine ostalo je 2.000-3.000 osoba, uglavnom starijih. Danas
hrvatska vlada saopstava da su posle operacije Bljesak u zapadnoj Slavoniji
uhapsena 64 Srbina, a posle Operacije Oluja u Krajini 851 Srbin, koji su svi
optuzeni za oruzani ustanak protiv Hrvatske i za ratne zlocine. Prakticno svi
muskarci pod oruzjem, zarobljeni ili uhapseni u borbi, proglaseni su zlocincima. Ni
na koga nije primenjena amnestija koju je Tudjman obecao onima koji budu
polozili oruzje.
Hrvatska sekcija Helsinskog odbora za ljudska prava poslala je otvoreno pismo
zagrebackoj vladi u kojem prijavljuje dva slucaja: sa jedne strane Tudjmanov
rezim nagoni hrvatske izbeglice, koji su pobegli ili isterani iz Krajine 1991, da se
vrate u taj kraj i na silu prisvaja i hrvatske izbeglice koji su pobegli ili su isterani
iz Bosne koju kontrolisu Srbi; sa druge strane pribegava svim mogucim
lukavstvima da bi sprecila povratak u Hrvatsku i na njihova imanja Srbima koji su
izgnani ili su masovno izbegli iz Krajine i iz zapadne Slavonije. Naveden je i jedan
dogadjaj koji duboko uznemiruje: cetiri porodice hrvatskih gradjana, Srba iz
Krajine koji su pobegli zajedno sa zemljacima u Srbiju za vreme operacije Oluja,
odlucili su da se vrate kuci.
Srpske vlasti su ih pustile da odu, madjarske vlasti su ih pustile da predju srpskomadjarsku granicu i dozvolile im da predju preko njihove teritorije do hrvatske
granice, na prelazu Barc-Terezino Polje, ali hrvatske vlasti nisu ih pustile da udju.
Traze im "nove hrvatske isprave" koje nisu hteli da im izdaju ni ured hrvatskog
predstavnistva u Beogradu niti hrvatska ambasada u Budimpesti. Na taj nacin,
vec danima ljude generacije izmedju 1915. i 1925, dakle stare izmedju 70 i 80
godina, najvecim delom obolele, podsticu da se vrate u Srbiju da tamo umru. To
je humanost najveceg katolika Tudjmana, lazljivca koji je, pritisnut zapadnim
silama, uputio poziv Srbima iz Krajine, hrvatskim drzavljanima, da se vrate u
svoju zemlju. Pokazalo se da je taj poziv opaka sprdnja.
U stvari Tudjman ne zeli da se izbegli ili izgnani Srbi vrate i na taj nacin ponovo
otvore "srpsko pitanje" u Hrvatskoj koje je, kako je imao obicaj da kaze u
nekoliko govora, smatra on, zauvek resio "iscupavsi vekovnu rak-ranu" iz
hrvatskog tela.
Strana 180
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Jedan hrvatski kolega ne suvise privrzen rezimu, Damir Maricic, u jednom svom
napisu obnavlja secanje na dogadjaj zabelezen u Zadru novembra 1944, nekoliko
dana posle ulaska jugoslovenskih trupa u ovaj grad. Neki Bepi, gradjanin Zadra
koji ce otuda kroz koji mesec otici u Italiju kao jedan od mnogih izgnanika,
osvrnuo se i procitao na mnogim vratima kuca - postedjenih od angloamerickih
bombardovanja - natpis "zauzeto". Misleci da ta rec oznacava neko jugoslovensko
prezime, Bepi je uzviknuo: "Kakva velika porodica ovi Zauzeto!" Jugosloveni koji
su se u to vreme slivali u osvojeni grad, prisvajajuci protivpravno stanove i kuce
koje su napustili italijanski stanovnici, ispisivali su na vratima ili po zidovima rec
"zauzeto", ili svoje prezime. Ista stvar se dogadja sada u bivsoj Krajini ociscenoj
od Srba, pocev od neposrednog zaledja Zadra.
Osvajaci su pozurili da napisu rec "zauzeto" uz dodatak "Hrvat" na kucama koje
su prisvojili. Na onima koje je postedeo osvajacki bes "oslobodilaca".
Drzeci se onoga sto je rekao hrvatski premijer Valentic na sednici izvrsnog odbora
koji je odrzan u Kninu posle osvajanja grada, na teritoriji Krajine ostalo je
slobodno 123.000 stanova u koje je vlada iz Zagreba nameravala da useli
123.000 hrvatskih izbeglica.
Sada, iako je vec takoreci gotova stvar da se srpsko izbeglo stanovnistvo nece
vratiti - jer im nece biti omoguceno da se vrate - izgleda da za ostale izbeglice ili
hrvatske naseljenike nece tako brzo biti mesta. Nema stanova! Avanturisti svih
vrsta, uobicajeni "heroji patriotskog rata" i pravi pravcati kriminalci, izbacuju
veoma retke vlasnike koji su ostali, izbacujuci i hrvatske izbeglice koje su se
vratile kuci, sejuci teror, prisvajajuci kuce, stanove, prodavnice, industrijske
pogone, zemlju. Sama vlada, posto je nedeljama davala odresene ruke
"patriotima"-kriminalcima sada uvidja da ne raspolaze ni stanovima koje bi
morala da dodeli lekarima i drugom sanitetskom osoblju (samo u Kninu
potrdebno ih je 150), uciteljima osnovnih skola, nastavnicima srednjih skola,
policajcima, vojnim sluzbenicima, cinovnicima raznih drzavnih i opstinskih ureda.
Situacija je haoticna ne samo u Kninu, nego i u Benkovcu, u Obrovcu i u drugim
podrucjima Like, ali dovoljno je ostati u Kninu da bi se dobila slika nesrece koja je
sveopsta. U Kninu i u drugim manjim gradovima Krajine, na imanjima i u kucama
Srba, Tudjman i njegov rezim hteli bi da ustolice Hrvate iz dijaspore koje dovode
uglavnom iz Australije i Latinske Amerike (Cilea i Argentine na prvom mestu) gde
su nasli utociste ustase koji su pobegli iz Jugoslavije krajem II svetskog rata;
Hrvate koji su pobegli iz Bosne i Hercegovine i iz Vojvodine; veterane pobednickih
bitaka ponovnog osvajanja, ali i mnogobrojne njegove emisare kojima je - posto
su mu slepo sluzili u najraznovrsnijim "misijama" - Tudjman obecao kucu i
polozaj u "oslobodjenim" krajevima. Ministar zdravlja, Andrija Hebrang, zali se na
cinjenicu da od 600 zdravstvenih radnika, koji su pobegli iz Krajine 1991.
godine i smestili se negde drugo, sasvim mali broj njih zeli da se vrati. Isto se
desava i sa skolskim radnicima, a cak i sa izbeglicama koji su bili zaposleni u
nekim industrijskim sektorima. Kao izbeglice i hrvatske patriote, imali su prednost
pri zaposljavanju u Istri, u Rijeci i u drugim gradovima Hrvatske koje nije pogodio
rat i sada nemaju mnogo volje da se vrate u Krajinu. Ali ako stari stanari
starosedeoci ne zele da se vrate - i zbog toga sto se osecaju neprijatno uz
kolonizatore koji su dosli ili koji dolaze iz dalekih krajeva i zemalja, koji su za njih
stranci iako su im sunarodnici - postoji medjutim nekontrolisani priliv i nezadrziva
trka u zauzimanju kuca i stanova od strane avanturista i kriminalaca svih vrsta.
Kao da nije bilo dovoljno, "nastavlja se sa pljackanjem i paljenjem kuca", pise
Damir Maricic. I to se ne dogadja samo po gradovima nego i po selima.
"U seoskim podrucjima, nazalost, celokupna stambena imovina je unistena obavestio je predsednik oblasti Zadar-Kninn, Sime Prtenjaca, ministra za
useljavanje Marijana Petrovica - a ja nemam nameru da ispitujem nacine i uzroke
ovih razaranja". Oni su uostalom dobro poznati. Srpske vlasti Krajine dopustile su
razaranje kuca izbeglih Hrvata, hrvatske vlasti nisu ni prstom mrdnule da bi
sprecile, posle ponovne okupacije oblasti, unistavanje imovine Srba.
Strana 181
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Na podrucju gde je u aprilu 1991. zivelo 450.000 ljudi, danas nema mesta ni za
20.000. Razaranja, uz dopustenje ili bez, nije vazno, pocela su od 8. avgusta da
bi se sprecio povratak odbeglih Srba; danas Zagreb uvidja da nije u stanju da
zaustavi palikuce i pljackase i konstatuje gorko da ne moze da obezbedi smestaj
cak ni svojim cinovnicima u tom kraju koji se tretira kao ratni plen na tipican
srednjovekovni nacin. "Za mnoge su novooslobodjeni krajevi - kaze Maricic postali Eldorado".
Hrvatski predsednik Franjo Tudjman uklonio je sa komandnog polozaja generala
Vinka Verbanca (Istranina po rodjenju) i predao ga disciplinskoj komisiji "zbog
posledica jedne vojne akcije koju je preduzeo na sopstvenu inicijativu". Ima nesto
mutno u svemu tome, ali danasnje saopstenje "Vrhovnika" ne daje objasnjenje.
Izgleda da je do nezeljene vojne akcije doslo u Bosni.
Odnosi izmedju Hrvata i Muslimana u Bosni i izmedju Sarajeva i Zagreba postali
su veoma zategnuti; to su rivalski odnosi. Do krvavih sukoba izmedju jedinica
saveznickih vojski nije doslo samo kod Bosanskog Petrovca (kazu "greskom")
nego i juzno od grada Jajca. Mrtvih je na desetine. Jedinice Sedmog bosanskog
korpusa pokusale su da udju u grad koji su zauzeli Hrvati, a ovi su odgovorili
otvaranjem vatre. Od Jajca, u kojem su ranije Muslimani bili u vecini, Hrvati bi
hteli da naprave prestonicu "Republike hrvatske Herceg-Bosne". Pored toga oni
bi, iako cine svega 14 odsto stanovnistva, hteli da zadrze u posedu svu teritoriju
(oko 21 odsto) koju su do sada osvojili da bi podrzali ofanzivu saveznika protiv
Srba, naduvavajuci tako ne dvojnu federaciju, nego svoju "republiku". I,
indirektno, "rodnu grudu" Hrvatsku.
Nisu slucajno hrvatske trupe, prodiruci u Bosnu da bi pomogle bosanskim
Muslimanima, proglasile oblasti Glamoca i Grahova "istorijski hrvatskim
teritorijama" isticuci svuda samo hrvatske zastave, pa su cak u Jajcu, koje su
proglasili "drevnim hrvatskim kraljevskim gradom", istakli zastavu vecu od one
koja se vije u Kninu, koja je duga 20 metara. Dolaskom Hrvata u Bosnu, posvuda
nestaju zastave sa tri Izetbegoviceva ljiljana; svaka teritorija koju su "oslobodile"
hrvatske snage u Bosni smesta se pripaja "Republici hrvatskoj Herceg-Bosni",
iako bi morala da bude ustanovljena bar uprava Hrvatsko-muslimanske
federacije. U istocnom Mostaru, vlada "Republike hrvatske Herceg-Bosne"
pozurila je da donese zakone na osnovu kojih je ta "republika", secesionisticka
kao i ona srpska Karadziceva, prosirila svoju nadleznost na sve teritorije koje su
hrvatske trupe "oslobodile".
Grad Glamoc - etnicki oduvek srpski, kao sto su to uvek bili Grahovo, Drvar,
Popovo Polje i sva naseljena mesta u tom kraju do Trebinja - sada zaposedaju
hrvatski kolonisti da bi Dalmaciji, od sada pa ubuduce, stvorili hrvatsko etnicko
zaledje, to jest bezbedno, iako se uglavnom radi o kraskom kamenjaru. U
muslimanskom Jajcu, kuce koje su izbegli stanovnici ostavili prazne ne vracaju
Muslimanima nego dodeljuju Hrvatima koji su dosli iz Banjaluke. Da li su onda
mogle izostati napetosti?
Vlada iz Zagreba cuti o hrvatskim apetitima u Bosni, ali govore njene novine. U
njima se nizu komentari kojima zele da pokazu kako je oslobadjanje Bosne
zasluga hrvatske vojske, a da se Izetbegovicevi generali kite hrvatskim perjem.
Van metafore, istina je da Tudjman osvaja Bosnu za sebe, ne za Izetbegovica.
Projekti ova dva gospodina uzajamno se iskljucuju. Samo u jednom su slozni: i
jedan i drugi zele da otmu od Srba odredjene teritorije. Ipak Tudjman se u
jednom slaze sa "zajednickim neprijateljem", Srbinom Milosevicem: u tome sto
zele da podele Bosnu na stetu Muslimana.
Pravi ciljevi hrvatske politike otkrili su se u vezi sa Banjalukom. Jos pre nego sto
su se hrvatska i bosanska vojska priblizile Banjaluci, Tudjman je pustio svoga
glasonosu da govori: politicki sekretar hrvatske vladajuce partije, Zlatko Canjuga,
vikao je na sav glas kako je "Banjaluka oduvek bila hrvatska a takva ce i ostati"
dodajuci, uzgred, da su Tudjman i njegova partija nadmasili velicinom poduhvate
hrvatskih kraljeva Tomislava i Zvonimira, pod kojima je srednjovekovna Hrvatska
Strana 182
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
dostigla vrhunac svoga sjaja. Potom je nagovestio "povratak Hrvatske u

Banjaluku i, ako je moguce, na reku Drinu" jer "hrvatske zemlje u Bosni i
Hercegovini fundamentalno su zainteresovane za stvaranje hrvatske nacionalne
drzave".
Geografske karte Bosne, koje je stampa ovih dana objavila u Zagrebu, tretiraju
Hrvatsko-bosansku federaciju kao tampon-zonu izmedju Hrvatske i Srbije i prema
tome kao tampon -drzavu pod hrvatskim protektoratom.
U hrvatske apetite u Bosni vise niko ne sumnja, ali moguce su dve varijante: a)
podela na tri dela po etnickom principu, pracena pripajanjem srpskog entiteta
Srbiji, hrvatskog entiteta Hrvatskoj i osnivanjem "male Bosne" u vidu autonomne
drzave pod hrvatskim protektoratom; b) obnova formalno unitarne Bosne ali
sastavljene iz dva entiteta: Republike Srpske i Hrvatsko-muslimanske federacije,
koja bi bila potpuno ukljucena u interesnu zonu Hrvatske, ili konfederalno
povezana sa Hrvatskom. Unutar Hrvatsko-muslimanske federacije, ili "Velike
Hrvatske", muslimanima (iz Bosne) bio bi dodeljen status autonomije. Na jedan ili
na drugi nacin, izmedju "Velike Srbije" i "Velike Hrvatske", muslimani iz Bosne
zavrsili bi kao u indijanskom rezervatu.
U jednom intervjuu koji je dao austrijskom Focus-u, hrvatski predsednik Tudjman
tvrdi da "Muslimani mogu i dalje da se oslanjaju na Hrvatsku samo kroz
Federaciju (dvojnu)", inace ce im i ova mogucnost biti uskracena. O kakvom
"oslanjanju" se radi shvata se u nastavku intervjua, u kojem Tudjman tvrdi da je
"u istoriji, veliki deo Bosne geopoliticki pripadao Hrvatskoj" i da su "po poreklu,
po jeziku, istorijski i politicki, Muslimani pretezno Hrvati". Dakle, veliki deo Bosne
je hrvatski, veliki deo Muslimana iz Bosne su Hrvati. Srbi kao Karadzic i Mladic
pokusali su da istrebe Muslimane, Tudjman i njegovi hteli bi da ih asimiliraju i
tako ucine da nestanu kao etnicka skupina. To je stav identican onome koji je
Tudjman ispoljio "daleke" 1977. u pismu zaverenickom prijatelju u inostranstvu,
Bruni Busicu. Pismo se tek ovih dana pojavilo u zagrebackom casopisu Obzor, koji
je blizak predsedniku.
Citamo: Sto se tice Muslimana njima se priznaje kulturno-verska posebnost, ali se
medjutim snazno podvlaci njihovo hrvatsko poreklo i jezik; oni su Hrvati koji su
postali Muslimani posle okupacije otomanske pretezno hrvatskih teritorija.
Republika Bosna i Hercegovina i Republika Hrvatska su nerazdvojno spojene
geopoliticki (strateski, ekonomski i mrezom komunikacija), tako da bi bilo
pogubno za muslimansku zajednicu ako bi se odvojila. Dakle, ovo je bila i ostala
Tudjmanova teza: veliki deo Bosne je bio i ostaje hrvatska teritorija koja je u
proslosti bila okupirana; zbog toga njeno oslobadjanje danas cini legitimnim njeno
vracanje Hrvatskoj. Sa hrvatizacijom Muslimana iz Bosne i hrvatizacijom teritorija
bosanskih Srba koje su osvojene i etnicki ociscene, kao posledicama.
To je povratak politici Ante Pavelica, ustaskog poglavnika Nezavisne Drzave
Hrvatske koja je bila po volji Hitlera i Musolinija.
Za vreme "vodje" Pavelica, Hrvatska je formalno bila kraljevina cija je kruna kruna velikog kralja Zvonimira - bila ponudjena princu iz porodice Savoja,
Ajmonu, ali on se tom krunom nikada nije krunisao. U stvari bila je vicekraljevina pod nominalnim protektoratom fasisticke Italije, defakto kolonija
nemackog Treceg rajha. Hrvatska je danas predsednicka republika u kojoj
vecinom u parlamentu, vladom i svim institucijama drzave manevrise jedan
covek, Franjo Tudjman, koji je predsednik partije na vlasti, sef drzave, vrhovni
komandant vojnih snaga i koji deluje kao autokrata koji namerava da postane kako ga je nazvao jedan opozicioni list - "Ban Franjo Zvonimir II".
Razgovor o banu (titula koja je dodeljivana kraljevskim guvernerima kraljevina
Hrvatske, Dalmacije i Slavonije u kontekstu austro-ugarske imperije) zapoceo je
raspustanjem hrvatskog parlamenta, ili zbog razloga radi kojih je, iako raspolaze
apsolutnom vecinom u Saboru, Tudjman odlucio da raspise izbore 29. oktobra.
Jedan od njegovih zamenika, Vladimir Seks, otvoreno je izjavio da je partiji na
vlasti cilj da osvoji 2/3 vecine sto ce joj omoguciti da izmeni ustav, a da nista ne
Strana 183
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
trazi od opozicije. Izmena ustava trebalo bi da dovede do prosirenja vlasti

predsednika. Koje vlasti, buduci da je vec ima svu? Prema nedeljniku Globus iz
Zagreba, koji se poziva na poverljive izvore, ne samo da ce se prosiriti vlast sefa
drzave, nego ce Hrvatska iz republike biti pretvorena u Banovinu, pod
kraljevskom vladavinom "bana" Franje Tudjmana.
Ovaj se vec ponasa kao suveren sa titulama "Vrhovnik" i "Otac domovine". Na
svakom koraku ispoljava svoju opsednutost ili sklonost prema svecanim
uniformama, cinovima vrhovnog zapovednika, paradama: prema svim
manifestacijama licne vlasti. Ukratko Tudjman je vec sada nadahnut carskim
uzorom. Sama njegova predsednicka rezidencija u zvanicnim saopstenjima,
oznacava se umesto "palata", kao "Predsednicki dvor". U ovaj "Dvor", kada saziva
novinare, mogu da udju samo urednici i komentatori kojima je on naklonjen i oni
iz "Drzavnosti" organa njegove partije. Kada na nekom sektoru nema novina,
nedeljnika ili casopisa, koji se uklapaju u njegove kriterijume, osnuje ih i resi
problem. Tako je nedavno, osnovao list za "patriotsku kulturu" Hrvatsko slovo i
takozvani humoristicki list koji se okomio na maltretiranu opoziciju.
Nedavno je, pre nego sto je raspusten parlament, njegov predsednik Nedjeljko
Mihanovic, bivsi knjizevni kriticar i akademik, podneo predlog koji bi u
demokratskoj zemlji izazvao prezir onoga na koga se odnosi, ali Tudjmanu se
dopao: predlog da bude imenovan za dozivotnog predsednika. Prema Mihanovicu
"od vremena kralja Zvonimira Hrvatska nije imala drzavnika zasluznijeg od Franje
Tudjmana, oca domovine".
Za tri dana u Njujorku bi trebalo da se sastanu ministri inostranih poslova Srbije,
Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ali vlada iz Sarajeva (Izetbegovic) odbija da
ucestvuje. Rat se, u medjuvremenu, ponovo rasplamsao: u "Brckom koridoru",
koji spaja Srbiju sa delom Bosne koji kontrolisu Srbi, duz granice sa istocnom
Hrvatskom, muslimanske trupe su naglo krenule u masovnu ofanzivu, koja,
medjutim, nije imala uspeha. Bosanskim Muslimanima je cilj da izoluju Banjaluku
i Doboj, ali pokazalo se da je protivnik zilav; nema nameru da ustupi druge
teritorije. Stavise, bilteni govore o intenzivnim srpskim napadima na "Oraski
dzep" i na teritoriju Ravne-Brcko. Ovaj poslednji grad bombardovale su hrvatska i
muslimanska artiljerija tako da je medju stanovnistvom bilo mrtvih i ranjenih.
Mir je doveden u pitanje pretnjama hrvatskog generalisimusa-predsednika. U
veoma euforicnom govoru koji je odrzao u Vinkovcima, 17 kilometara jugoistocno
od Vukovara, okruzen pravom gomilom ministara i generala, ocima okrenutim i
rukom ispruzenom u pravcu onog komada zemlje (4,5 odsto od Hrvatske) koji je
jos u rukama Srba iz istocne Slavonije i Baranje, Tudjman je rekao da je prosle
godine obecao da ce doci vozom iz Zagreba da se sastane sa njima, i da je odrzao
obecanje. Obecao je i gradjanstvu Splita da ce vozom doci u taj grad i odrzao je
obecanje. U stvari isao je helikopterom. Obecao je - kaze - gradjanstvu Splita da
ce vozom doci u taj grad, prolazeci kroz Knin, a u tom vozu je bila cela Hrvatska.
Sada, veli, obecava im pred celom Hrvatskom da ce ubrzo biti u Iloku, u
Vukovaru i takodje u Baranji.
To se zaklinje Hrvatska, ona iz domovine i iz dijaspore; to je garancija da je
buducnost hrvatske drzave i na Dunavu. Zive, rekao je, i pripremaju se za taj
trenutak.
Svecana izvestacenost i stil tipicni za Tudjmana, coveka koga jos nije prosla
opijenost slavom zbog nedavnih vojnih pobeda. Sa tom razlikom sto je u Krajini
imao pred sobom malu i nemotivisanu vojsku, prepustenih svojoj sudbini od
strane Beograda, dok je na Dunavu postrojena vojska jugoslovenske Federalne
Armije (srpsko-crnogorske). Preteci proglas Vrhovnika i odbijanje Sarajeva da
ode na pregovore mogli bi da poniste sve mirovne napore. Ali dokle ce oni voditi
igru? Vec je suvise vremena proslo od 8. septembra iz Zeneve.
Danas je direktor USAID, americke agencije za medjunarodni razvoj, J. Brajan
Etvud, u pratnji ambasadora Sjedinjenih Drzava u Zagrebu, Galbrajta, posetio
Vojnic, Glinu, Petrinju i druga mesta severne oblasti bivse Krajine. Hrvatske vlasti
Strana 184
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
izabrale su ovu zonu jer slucajevi pljacke, paljevina i masakra nisu bili tako cesti
kao u juznoj oblasti koja je ponovo osvojena. Ono sto su videli, ipak, bilo je
dovoljno Galbrajtu da kaze da, ako Hrvatska hoce da povrati poslednji svoj
komadic koji je jos u rukama Srba, - istocnu Slavoniju i Baranju - mora dobro da
se cuva od ponavljanja zloocina koji su pocinjeni u Krajini i da se "srpski problem
u Hrvatskoj ne svodi samo na oblast ljudskih prava, nego je kljucni problem za
reintegraciju istocne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.
SAD zahtevaju da na ovoj teritoriji bude pronadjeno resenje koje ce omoguciti
povratak hrvatskim i madjarskim izbeglicama koji su pobegli posle srpske
secesije, a u isto vreme Srbima da obave svoj zadatak" i sprece etnicko ciscenje
na svoju stetu kako se to dogodilo u Krajini. Srbi koji su tamo ostali bele su
vrane, a i njih love.
Jedna od najcescih intelektualnih vezbi u Hrvatskoj je citanje izmedju redova,
citanje nekih stranih novina ili pracenje programa stranih televizija, da bi se
utvrdile neke neprijatne istine o zemlji koje rezim krije. Kao sto je ona koja se
krije iza saopstenja Vrhovnika Tudjmana, koje je podeljeno juce, o "udaljavanju
generala Vinka Verbanca sa njegovog polozaja i pocetku disciplinskog procesa
protiv njega" zbog posledica vojne akcije koju je samovoljno poduzeo. U bilo
kojoj demokratskoj zemlji vest kao sto je ova, o nekom generalu koji je izazvao
politicku ili vojnu karastrofu (samo to moze da bude u pitanju), pojavila bi se na
prvim stranicama novina i to sa najvecim slovima, sa svim mogucim
pojedinostima. Ovde je gurnuta u poslednje redove saopstenja o unapredjenjima
mnostva oficira, pod naslovom koji najavljuje samo to, a ne govori o ovom
lisavanju cina.
Rijecke dnevne novine Novi List je jedini koji je u vezi sa tim imao svoj komentar:
"Postoji opasnost da u trazenju istine o ovom dogadjaju do nje dodju strane
novine pre od nasih, tacno onako kako se vec dogodilo sa otkrivanjem istine koja
se odnosi na razbojnicko ponasanje u Krajini posle "Oluje".
Pocetkom 1990, na prvom kongresu HDZ, nacionalisticke partije koju je osnovao i
vodio Franjo Tudjman, Srbi u Hrvatskoj (u to vreme njih oko 800.000, ili 12 odsto
ukupnog stanovnistva od cetiri i po miliona) bili su oznaceni kao problem broj
jedan koji treba da bude resen, optuzeni da su postali gospodari Hrvatske, da su
skoncentrisali u svojim rukama do 90 odsto represivnog aparata drzave, da
zauzimaju veliki deo rukovodecih mesta u preduzecima, u diplomatiji i u
administraciji i najzad da zauzimaju nezasluzeno mesto u Ustavu deleci sa
hrvatskim narodom suverenost zemlje.
Posle prvih visepartijskih izbora i pobede HDZ, ova partija je potvrdila da ce
odmah ostvariti izborni program i iskljuciti Srbe iz zemaljske vlade i Ustava. U
stvari, hrvatski drzavljani srpske etnicke pripadnosti bili su izbaceni iz vojske,
policije, sa odgovornih mesta iz administracije, iz ustanova, iz skola, iz fabrika;
bili su takodje izbaceni iz Ustava i svedeni na "nacionalnu manjinu". Istovremeno
je protiv njih pokrenuta snazna klevetnicka kampanja po formi rasisticka (ali nisu
bile postedjene druge nacionalne manjine) sve do satanizacije. Po zidovima
Rijeke, dobro se secam, pojavili su se natpisi (a i plakati) koji su Srbe oznacavali
petom kolonom koju svim sredstvima treba izbaciti iz Hrvatske.
Na reakciju Srba u krajevima gde su cinili vecinu stanovnistva, ali i po gradovima
nije se dugo cekalo: optuzivsi Tudjmanov rezim kao proustaski (i zbog toga sto su
ponovo uvedeni u upotrebu simboli i utvare tog fasistickog pokreta koji je za
vreme II svetskog rata pobio stotine hiljada Srba, Jevreja i hrvatskih partizana),
zatrazili su kulturnu autonomiju i, u isto vreme se naoruzali, plaseci se vojne
represije koja je uostalom pretila. Kada je Tudjman zaista poslao policijske snage
da bi vojno okupirao Krajinu, Srbi iz toga kraja podigli su barikade od drvenih
trupaca na prilaznim putevima i uzeli puske u ruke iza barikada.
Zgusnuti politicki dogadjaji koji su obelezili period mucnog otcepljenja Hrvatske (i
Slovenije) od Jugoslavije (25 juna 1991. bila je proglasena nezavisnost) i
komplikovani proces prelaska sa monopartizma na politicki pluralizam, doprineli
Strana 185
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
su da se komplikuje pobuna Srba u Hrvatskoj. Ohrabreni i iz Beograda, oni su i

sami polagali pravo na samoopredeljenje do otcepljenja i proglasili prvo
"Autonomnu oblast Krajine" a, posle toga, "Republiku Srpsku Krajinu". U Krajini i
Slavoniji bilo je opkoljeno oko 450.000 Srba. Drugi su bili rasuti po najvecim
gradovima Hrvatske.
U to vreme, prezauzet kampanjom nacionalisticke promocije hrvatskog
etnocentrizma i satanizacijom Srba, Tudjman nije ni pomislio da ode vozom ili
autom u Knin ili u druga podrucja naseljena srpskom vecinom; preko radija,
televizije ili novina mogao je reci da ih je smatrao gradjanima sa jednakim
dostojanstvom i pravima, ali to nije ucinio; nije ih pozvao da zajedno sa Hrvatima
i sa drugim etnickim manjinama stvore novu hrvatsku demokratsku drzavu.
Uputio im je medjutim reci prezira, neprijateljstva, mrznje. Na narodni
referendum, kojim su Srbi plebiscitarno izglasali autonomiju u okviru hrvatske
drzave, Tudjman je reagovao pokusajem da ugusi pobunu u krvi. Posto je na
brzinu uvezao oruzje iz raznih zemalja, narocito iz Madjarske, osnovao je vojsku
sastavljenu od preventivno ociscene policije i od novostvorene Nacionalne garde.
Da Tudjman nije pojahao konja nacionalisticke mrznje prema svemu sto nije
hrvatsko, da je dozvolio Srbima iz Hrvatske kulturnu autonomiju koju su trazili,
tesko da bi doslo do rata. Tek u prolece 1992, popustivsi pod zapadnim
pritiscima, Tudjman je pristao da u hrvatskom parlamentu izglasa Ustavni zakon
o pravima srpske etnicke grupacije, pravima daleko sirim od onih koja su Srbi iz
Hrvatske trazili 1990. Tim zakonom, u stvari, Srbima je bila garantovana
proporcionalna zastupljenost u drzavnim organima i siroka politickoadministrativana autonomija u Krajini.
U stvari Tudjmanovo "popustanje" bilo je jedna od njegovih mnogobrojnih lazi.
Taj zakon su nametnuli Evropa i OUN kao nezaobilazan uslov za medjunarodno
priznanje Hrvatske kao nezavisne i suverene i kao uslov, takodje, za prijem ove
nove drzave u skupstinu Ujedinjenih nacija. Ali, u samom trenutku kada je
Tudjman davao naredjenje clanovima parlamenta iz njegove partije (to jest vecini
u parlamentu) da izglasaju zakon, objasnio im je da je to bila gorka pilula koju ne
treba progutati, nego drzati pod jezikom da bi mogla da se ispljune kada se ukaze
prva prilika; tako se upravo i desilo pre nekoliko dana, posle potpunog isterivanja
Srba iz ponovo osvojene Krajine. U medjuvremenu, izmedju proleca 1992. i
"Oluje" avgusta 1995, ovaj zakon nije primenjivan.
I neka hronicaru ovde bude dopusteno da podseti zaboravne na sledece:
neprijateljski prema bilo kakvom ustupku na polju demokratije, usanceni u svojoj
hrvatskoj nacionalistickoj iskljucivosti, Tudjman i njegovi uporno su se opirali
svojim zapadnim starateljima, tako da je posle dugih i zamornih pregovora sa
delegacijom zagrebacke vlade, Evropska unija bila primorana da izdiktira sam
zakon, clan po clan Tudjmanovim emisarima. U trenutku glasanja u parlamentu
poslanik Bosiljko Misetic, svojevremeno ministar pravde, koji se popeo na
govornicu da bi odbacio predlog zakona, nazvao ga je "klopkom za hrvatski
narod". Onda je priskocio desna Tudjmanova ruka, tadasnji potpredsednik,
Vladimir Seks i zapusio mu usta. Misetic je dao ostavku, zakon je bio usvojen.
(Danas je Misetic podpredsednik i Tudjmanova desna ruka...)
Ipak, na skupovima koji su posle toga organizovani u zemlji, poglavare
tudjmanovske partije brinulo je kako da objasne da je taj zakon nuzno zlo,
neophodno da bi se prikazala slika dostojna postovanja Hrvatske u inostranstvu.
Rezim iz Zagreba mogao je tako da se pohvali pred stranim delegacijama,
ambasadorima, drzavnicima, posmatracima da ima "najbolji zakon na svetu o
pravima manjina", znajuci dobro da je taj zakon bio papir za bacanje. U stvari
ostao je neprimenjen u Krajini, jer je oblast izdvojena iz hrvatskog suvereniteta,
a nije bio primenjen ni u drugim krajevima slobodne Hrvatske. Kada bi poneki
poslanik skrenuo paznju na to, Vrhovnik, ili neko u njegovo ime, odgovarao je
iznenadjeno i srdito: Ma kako se usudjuje da trazi dlaku u jajetu u pravima
manjina, kada je cetvrti deo Hrvatske okupiran od strane Srba? Hrvatska drzava
Strana 186
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ima mnogo vaznijih stvari da se njima bavi, nego da proverava postoji li ili ne
neki sudija srpske etnicke pripadnosti, da li ima i Srba u izvrsnim organima
drzave. Uostalom, sta mi da radimo ako niko ne voli da mu Srbi dosadjuju sa
svojim problemima.
Treba imati strpljenja, sacekajte da Hrvatska bude potpuno slobodna, da
pobunjena Krajina bude ponovo ukljucena u hrvatski suverenitet, pa ce onda
zakon o pravima manjina biti primenjen na celoj teritoriji Hrvatske, ukljucujuci i
Krajinu. Danas kada smo stigli do "potpunog oslobadjanja" Hrvatske, prva stvar
koja je uradjena, bila je ukidanje ovog zakona! Papir za bacanje, upravo tako.
Vise puta za protekle tri godine, poslanici opozicionih partija u hrvatskom
Parlamentu trazili su otvaranje debate o pitanju Srba u Hrvatskoj. Rezim je to
uvek odbijao tvrdeci da tu nema sta da se razjasnjava, sve je vec jasno: Srbi, pa
i oni iz Krajine, hrvatski su drzavljani; kada njihove secesionisticke vodje budu
uklonjene, kada Krajina bude ponovo vracena u narucje Hrvatske i Srbi iz te
oblasti uzivace potpuno sva prava koja su osigurana hrvatskim drzavljanima i ona
specificna garantovana nacionalnim manjinama. Vise puta Tudjman je tvrdio da
je, po njemu, 90 odsto Srba sa okupiranih teritorija zelelo da se vrati pod
hrvatsku suverenost, ali su bili taoci 10 odsto ekstremista koji su ih terorisali.
U isto vreme, medjutim, njegovi doglavnici i novine njegove partije nastavilli su
otrovnu kampanju demonizacije srpske manjine u Hrvatskoj (na mrznju patriota
cesto su ukazivali i italijanski "iredentisti" iz Istre), sistematski sireci osecanje
netrpeljivosti, sovinizma, mrznje. Na kraju, hrvatski drzavljani srpske etnicke
pripadnosti postali su svi ubice i lopovi, neprijatelji protiv kojih treba pokrenuti
hajku, zarazna bolest koju treba iskoreniti. Biti Srbin u Hrvatskoj isto je sto i biti
sugav pas. "Srbi u Hrvatskoj nikada nece moci da budu lojalni gradjani. Prema
njima uvek treba biti na oprezu". "Svi Srbi su kriminalci". "Oni su stranci u
Hrvatskoj; najbolje bi bilo da svi odu u Srbiju". "Srbi su opasni". "Sa Srbima
nikada vise necemo moci da zivimo zajedno". To su neke od fraza koje se
najcesce cuju iz usta poglavara tudjmanovskog rezima.
Vec su usli u terminologiju tekuce politike. Rezultat: iz istrazivanja lista Bumerang
iz Osijeka, proizilazi da 70 odsto Hrvata sumnja u lojalnost Srba u Hrvatskoj
prema zagrebackoj drzavi. Onoga ko samo pokusa da ospori ove sovinisticke
tvrdnje smatraju neprijateljem i izdajnikom domovine. Nastavlja se
O ovoj temi citam opsirno zapazanje novinarke Sanje Modric koje ce biti
objavljeno u sutrasnjem izdanju dnevnika Novi list. To je dosije u kojem se
ukazuje na cinizam tudjmanovske politike. Naslov je: "Kako je reseno srpsko
pitanje u Hrvatskoj". Na jednom mestu autorka navodi primer dvolicnosti
tudjmanovskog rezima sazdanog na lazima: na jednoj strani su zvucne fraze,
namenjene izvozu, o demokratiji, slobodi, gradjanskim i ljudskim pravima, na
drugoj cinjenice. "I dalje su nepoznati i nekaznjeni oni koji su digli u vazduh
10.000 kuca i prodavnica gradjana srpske etnicke pripadnosti na slobodnoj
teritoriji Hrvtaske" (izvor podataka: ministar inostranih poslova Mate Granic),
ostavljajuci bez krova i bez posla najmanje 30.000 gradjana srpske etnicke
pripadnosti.
Mnogobrojnim Srbima koji su rodjeni u Hrvatskoj, ili decenijama nastanjeni u
Hrvatskoj, osporeno je hrvatsko drzavljanstvo posle otcepljenja Hrvatske od
Jugoslavije; nekoliko hiljada Srba je nasilno isterano iz svojih stanova, pod
pretnjom oruzja hrvatskih uniformisanih terorista: to se dogadjalo u svim
gradovima od Rijeke do Splita, od Osjeka do Pule, od Zagreba do Zadra i drugde.
Nijedan drzavni organ nije ih zastitio, nijedan sud nikada nije kaznio teroriste.
Tudjman i njegovi ministri masu Ustavom kada odu u inostranstvo, na inostrane
kongrese ili kada prime u posetu strane drzavnike; ovaj Ustav krsi se
svakodnevno.
Rezim sazdan na lazima
O ovoj temi citam opsirno zapazanje novinarke Sanje Modric koje ce biti
objavljeno u sutrasnjem izdanju dnevnika Novi list. To je dosije u kojem se
Strana 187
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ukazuje na cinizam tudjmanovske politike. Naslov je: "Kako je reseno srpsko

pitanje u Hrvatskoj". Na jednom mestu autorka navodi primer dvolicnosti
tudjmanovskog rezima sazdanog na lazima: na jednoj strani su zvucne fraze,
namenjene izvozu, o demokratiji, slobodi, gradjanskim i ljudskim pravima, na
drugoj cinjenice. "I dalje su nepoznati i nekaznjeni oni koji su digli u vazduh
10.000 kuca i prodavnica gradjana srpske etnicke pripadnosti na slobodnoj
teritoriji Hrvatske" (izvor podataka: ministar inostranih poslova Mate Granic),
ostavljajuci bez krova i bez posla najmanje 30.000 gradjana srpske etnicke
pripadnosti.
Mnogobrojnim Srbima koji su rodjeni u Hrvatskoj, ili decenijama nastanjeni u
Hrvatskoj, osporeno je hrvatsko drzavljanstvo posle otcepljenja Hrvatske od
Jugoslavije; Nekoliko hiljada Srba je nasilno isterano iz svojih stanova, pod
pretnjom oruzja hrvatskih uniformisanih terorista: to se dogadjalo u svim
gradovima od Rijeke do Splita, od Osjeka do Pule, od Zagreba do Zadra i drugde.
Nijedan drzavni organ nije ih zastitio, nijedan sud nikada nije kaznio teroriste.
Tudjman i njegovi ministri masu Ustavom kada odu u inostranstvo, na inostrane
kongrese ili kada prime u posetu strane drzavnike; ovaj Ustav krsi se
svakodnevno.
Za vreme i posle operacije ponovnog osvajanja Krajine, dogodilo se da su se svi
Srbi iz toga kraja, celokupno stanovnistvo, "preselili" izvan granica Hrvatske.
Procene Zagreba o egzodusu variraju sada od 120.000 do 180.000 osoba, broj
upisanih prognanika u Srbiji posle 5.8.1995 je oko 410.000. Zasto su otisli? Zasto
nisu pobegli samo oni ekstremisti kojih je, prema Tudjmanu, bilo 10 odsto od
stanovnistva? Zasto su i drugi napustili vekovna ognjista, svu svoju nepokretnu
imovinu, imanja i kuce? Odgovora ima vise: neki su otisli zbog zlocina koje su
pocinili u proslosti; drugi jer nisu zeleli da zive u macehinskoj Hrvatskoj; neki jer
su poslusali naredjenje da odu, drugi jer su se plasili krvolocnosti "oslobodilaca",
svi ostali su jednostavno pobegli sa ratnog poprista, pred razaranjima i ispred
smrti koju je sejala topovska paljba, mitraljezi... Najvise njih, mozda, nadali su se
da ce se vratiti, ali put povratka ostao je zatvoren.
I sto se tice Tudjmana ostao bi zatvoren zauvek. Sto se tice hrvatskog Ustava (i
medjunarodnog prava) izbeglice imaju pravo da se vrate, da zive u Hrvatskoj ali,
posto se radi o Srbima, i dok se ne umesa medjunarodna zajednica, hrvatske
vlasti sluzice se svojim sopstvenim Ustavom kao toalet papirom.
Metamorfoza se dogodila u razmaku od svega nekoliko nedelja, pise Sanja
Modric. Na pocetku Operacije Oluja, Tudjman je poverovao da ce spasiti obraz
pred svetom uputivsi Srbima iz Krajine poruku (koju je malo njih primilo, imajuci
u vidu da se hrvatska TV nije jasno videla u secesionistickom podrucju) u kojoj ih
je pozvao da ostanu u Hrvatskoj, u svojim kucama, kao hrvatski drzavljani kojima
su garantovana sva gradjanska i politicka prava i pravo vlasnistva u demokratskoj
zemlji. Posle zavrsenog osvajanja, utvrdjeno je da je onih koji su ostali bilo malo
vise od 3.000 pojedinaca, skoro sve starijih, nesposobnih, obolelih. Ali Tudjman je
dobro pazio da izbegle stanovnike ne pozove da se vrate. Nije izgovorio vise
nijednu poruku.
Tudjman je, medjutim, pozurio da ponovi da je problem izbeglica od sada
problem Srbije. Hrvatska, rekao je, pored ostalog, nece uzimati u obzir kolektivni
povratak svojih izbeglica srpske etnicke pripadnosti, bice ispitivani samo
"pojedinacni slucajevi". I svi treba da se raduju, od Tudjmana do poslednjeg
poglavara, jer je "srpsko pitanje u Hrvatskoj najzad reseno". U Hrvatskom Ustavu
stoji: "Nijedan hrvatski drzavljanin ne moze da bude lisen hrvatskog
drzavljanstva, nijedan hrvatski drzavljanin ne moze da bude izgnan iz svoje
domovine".
Ocigledno ovi ustavni principi ne vaze za drzavljane srpske etnicke pripadnosti.
Prvi ih krsi sef drzave, cuvar Ustava. On krsi, u isto vreme, Medjunarodni
sporazum o gradjanskim i politickim pravima koji je potpisala i Hrvatska. Ona
Hrvatska koja je, odmah posle ponovnog zauzimanja Krajine, zaplenila kuce Srba,
Strana 188
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
mali broj onih koje su ostale citave, da bi uselila u njih Hrvate koji su pobegli iz
Bosne i iz Srbije, stvorivsi na taj nacin situaciju u kojoj izbeglice srpske etnicke
pripadnosti, i kad bi se vratili na svoju zemlju, ne bi imali gde da zive, jer su
njihove kuce date drugima ili su spaljene ili dignute u vazduh dinamitom.
Procitajmo sta Tudjman tvrdi 26. avgusta u "vozu slobode" u vezi sa
"humanitarnim" proterivanjima koja se smatraju "pozitivnim".
Bosiljko Misetic, potpredsednik, izjavio je tog istog dana da "nije u interesu
Hrvatske da u njoj zive osobe koje nisu hrvatske etnicke pripadnosti". Vladimir
Seks, potpredsednik Parlamenta, onaj koji je 1992. zacepio usta Miseticu, najavio
je sa svoje strane da ce pitanje imovine koju su napustili Srbi biti "sukcesivno
resavano" (!?). Za Ivicu Kostovica, drugog potpredsednika, povratak izbeglica
srpske etnicke pripadnosti u Hrvatsku, neresiv je problem, jer "Hrvatska nije
potpisala nikakav ugovor sa vlastima Jugoslovenske federacije o povratku srpskih
izbeglica". Ministar za izbeglice i prognane Adalbert Rebic, svestenik, tvrdi da je
hrvatskim drzavljanima srpske etnicke pripadnosti "bilo lako da odu, ali ce biti
tesko da se vrate" jer ce "biti mnogo administrativnih problema".
U medjuvremenu vojnici i oficiri hrvatske vojske (hrvatske novine navode
"pojedine uniformisane individue") i neidentifikovani civili, nastavljaju da
pljackaju, da unistavaju i da pale kuce odbeglih Srba, Tudjman odbacuje ustavni
zakon o pravima manjina, a njegova vlada donosi uredbu o vanrednom popisu
stanovnistva (april 1996) koji ce "pokazati pravo stanje" nove hrvatske
demografske geografije. Medjutim, jos pre nego sto je dobio podatke, odlucuje da
Srbi imaju pravo samo na tri predstavnika u Parlamentu. To znaci - pod
pretpostavkom da to neko jos nije shvatio - da vrh hrvatskog rezima ne zeli vise
da primi u Hrvatsku izbeglice srpske etnicke pripadnosti i ucinice sve da ih zadrzi
van granica, gazeci i Ustav, pribegavajuci i razmeni stanovnistva sa Srbijom (koja
je uostalom vec u toku).
Nedavno je novinar austrijskog lista Focus upitao Tudjmana: "Da li cete dozvoliti
da se vrate u Hrvatsku 410.000 Srba iz Krajine?". "Vrhovnik" je odgovorio: Ne
verujem da ce se vratiti, inace ne bi ni otisli. Nezamislivo je da se svi vrate. U
svakom slucaju nije u interesu normalizacije srpsko-hrvatskih odnosa. Ipak u
pojedinim slucajevima dozvolicemo povratak da se ne bi reklo da krsimo ljudska
prava...
Nazalost, hrvatski intelektualci cute. Sta je sa humanizmom pesnika? Tone u
bezdanu bezakonja i niko ne dize glas. Jedna gospodja iz Zagreba ciji su rodjaci
pobegli u Srbiju iz Knina, uputila se u bivsu prestonicu Krajine da bi od hrvatskih
vlasti dobila uverenje o drzavljanstvu za te njene rodjake. Moraju licno da dodju,
odgovoreno joj je, jer je tako odredila vlada. Ali kako mogu da dodju ako nemaju
hrvatski pasos? "Ne znam sta da vam kazem". Gospodja se obratila upravi policije
gde joj je receno: "Prema onome sto znamo o tome, nije predvidjen nikakav
povratak". U stvari i pojedinacni povratak ljudi je moguc samo teoretski:
administrativne procedure su toliko komplikovane da je apsolutno nemoguce doci
do cilja. Za povratak je potreban pasos, a nema ga nijedna izbeglica.
Da bi se dobio potrebna su razna uverenja koja hrvatske vlasti izdaju samo
neposredno zainteresovanima koji bi, da bi ih zatrazili i dobili, morali da dodju u
Hrvatsku, a to ne mogu bez pasosa. Zacarani krug. Neko je rekao: hrvatski
drzavljani srpske etnicke pripadnosti koji su pobegli iz Hrvatske, "poklon su
Tudjmana Milosevicu", ili "usluga koju je Milosevic ucinio Tudjmanu" u etnickom
ciscenju ili "humanitarna razmena stanovnistva".
Sjedinjene Drzave ce garantovati integritet Bosne koja ce, kada se postigne mir,
nastaviti da postoji sa svim atributima drzave, formirane od dva entiteta
(Republike srpske i Hrvatsko-bosanske federacije) koji ce imati pravo da stupe u
"specificne odnose" sa Srbijom i Hrvatskom ipak bez prava na otcepljenje.
Na bojnim poljima nastavljeni su sukobi, ali bez znacajnih pomeranja. U
protivnapadu Srbi su ponovo osvojili varosicu Mrkonjic Grad (Italijani iz brigade
"Garibaldi"2 secaju ga se jer su ga oteli od cetnika, boreci se uz Titove partizane
za vreme II svetskog rata) i uspeli su da zaustave muslimanske trupe pred
Strana 189
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
vratima Sankog Mosta. Borbe na ovom sektoru bile su veoma silovite tokom cele
nedelje. Postoji razlog: Pre nego sto se u Njujorku postigne sporazum o prekidu
vatre, snage vlade iz Sarajeva (Peti i Sedmi armijski korpus) htele bi da se spoje
upravo na sektoru Mrkonjic Grada, koji ima prvorazrednu stratesku vaznost da bi
se dovrsilo opkoljavanje Banjaluke.
I u "posavskom koridoru", u visini Brckog, bilo je borbi (artiljerijskih dvoboja) ali
je propao pokusaj Hrvata i Muslimana da zaustave prolazak srpskih vojnih
konvoja u pravcu Banjaluke. Hrvatsko-bosanska artiljerija tukla je grad Brcko.
Jasno je da je i taj "koridor" dobio posebnu vaznost: ako bi hrvatske i
muslimanske snage uspele da ga blokiraju, "Republika srpska" iz Bosne bi se
ugusila.
Nalazimo se na paradi hipokrita i fariseja. Zarko Domljan, jedan od jastrebova
hrvatskog rezima, potpredsednik Parlamenta i visoki poglavar Tudjmanove
partije, ucestvuje u Strazburu na jesenjem zasedanju Skupstine Saveta Evrope.
Pritesnjen prigovorima zbog radikalnog etnickog ciscenja izvrsenog u Hrvatskoj
na stetu srpskog stanovnistva Krajine i zapadne Slavonije, branio se ponavljajuci
do besvesti frazu koja je u Hrvatskoj vec postala slogan, posto je "Vrhovnik" prvi
izgovorio: Srbi su napustili Hrvatsku svojom slobodnom voljom, niko ih nije
oterao. Domljan je sa svoje strane jos dodao: "Srpski narod izvan Srbije je glavna
zrtva politicke filozofije pansrpstva".
Drugi clan hrvatske parlamentarne delegacije, Ivo Skrabalo uspeo je da iscedi
jednu suzu kada je rekao: Najvecem broju nas, u Hrvatskoj, duboko je zao sto su
Srbi otisli iz bivse Krajine gde su ziveli "300 godina", ali nisu ih oterale hrvatske
vlasti, otisli su pre bilo kakvog kontakta sa hrvatskom vojskom i policijom i
uprkos ponovljenim pozivima predsednika i premijera Hrvatske da ostanu u
Hrvatskoj, gde su im bila garantovana gradjanska i sva druga prava...
Da li je moguce nesto bezocnije, cinicnije i lazljivije od ovoga? Koja prava su bila
garantovana ovim ljudima, bilo ih je 2-3.000 koji nisu pobegli, a sacekali su
dolazak hrvatske vojske? Ubijaju ih po pet-sest na dan (a svi su stariji), u kuce
im podmecu pozare; ko izbegne masakr isteruju ga iz tog podrucja...
"OUN i dalje dobija obavestenja o pljackanju i paljenju kuca na bivsem Sektoru
jug (Krajine) koje vrse pojedinci u uniformama hrvatske vojske". To je danas u
Zagrebu izjavio portparol mirovnih snaga, Kris Ganes. Vojnici OUN su izvestili:
nekoliko hrvatskih vojnika, koji su stigli jednim kamionom, poceli su da pljackaju
stanove u selu Koncarev Kraj; duz puta izmedju Strmice i Sepine Poljane sva sela
su opljackana i spaljena.
Nastavlja se u medjuvremenu kolonizacija Krajine. Danas su 300 Hrvata, koji su
isterani iz Banjaluke i Doboja, dobili kuce Srba u nekoliko sela oko Petrinje. U
ovom kraju vlada haos. "Vlasti su nespremne da organizuju kontraegzodus",
podvukli su rukovodioci Zajednice za izbeglice Hrvatske na svojoj danasnjoj
skupstini u Zagrebu. I zeleznicari se zale na nepodnosljivu situaciju koja je
stvorena u zeleznickom saobracaju u Krajini: nedostaju lokomotive i vagoni, na
liniji od Ogulina do Knina 40 prelaza u nivou je nezasticeno, masinovodje ne
mogu da uspostavljaju vezu sa stanicama, vozovi saobracaju sa velikim rizikom.
Na podrucju Plitvickih jezera, nacionalnom parku ponovo otvorenom za turizam,
jos su zatvorene osnovna skola i ambulanta, samo je jedna prodavnica ponovo
otvorila prozorske kapke...
Istrazivanje koje je obavila humanitarna organizacija "Veritas" ustanovilo je da se
u civilnim i vojnim zatvorima Hrvatske nalazi 880 Srba iz Krajine, prakticno svi
oni od 18 do 60 godina, koji su uhvaceni u civilnoj ili vojnoj odeci za vreme
Operacije Oluja. Drugih 3-4.000 civila, svi iznad 60 godina, zatvoreni su,
medjutim, u sabirnim logorima. Prvi su podvrgnuti inkvizitorskom postupku uz
optuzbu da su pocinili ratne zlocine, drugi su rasuti od Kutine do Sibenika bez
ikakve perspektive da ce skoro izaci iz logora.
Sasvim mali broj onih koji su ostali na teritoriji Krajine su bolesni ili nesposobni
da se staraju o svojim najnuznijim potrebama, ostali su bez ikoga svoga, bez
Strana 190
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
imovine, bez sredstava za zivot, liseni licnih dokumenata i zive u stalnom strahu
da ce biti poubijani.
Jos jedan dokument: Petar Mrkalj, angazovan u ime hrvatskih pacifista u
Helsinskom odboru za ljudska prava, izjavio je pre tri dana u Zagrebu: Sve mere i
postupci hrvatskih vlasti, pokazuju da za Srbe, osim minimalnih izuzetaka, nema
povratka u Hrvatsku. Oni su izgnani upravo radi ciscenja Hrvatske od njihovog
prisustva, da bi se radikalno resilo vekovno pitanje Srba u Hrvatskoj. Kuce koje
su Srbi napustili na novooslobodjenim teritorijama spaljuju se posto su opljackane
i niko ne sprecava ove zlocine. Sve ovo deo je jednog plana...
U oslobodjenim selima - a Mrkalj je tome svedok, posto je poslednjih dana vise
puta posetio Krajinu - kamioni bez registracije i tablice odlaze i dolaze, odnoseci
sve ono sto se jos moze opljackati, pokrasti i natovariti...
Onom malom broju Srba koji su ostali, uzimaju stoku, elektricne generatore koji
su ih snabdevali elektricnom energijom, traktore, sve. A njihova prava? Ne
postoje: bilo koji delinkvent, u uniformi ili ne, moze da ih ubije kao pse. Selo
Sjenicak, u blizini Karlovca, imao je oko 800 kuca u trenutku oslobadjanja. Vec
dva meseca svakog dana po nekoliko njih izgori u pozaru, za koji dan nece ostati
nijedna. Nekoliko policajaca je priznalo da nije u pitanju plata, smesta bi skinuli
uniformu, stid ih je. Niko od njih ne uspeva da zaustavi palikuce, boje se osvete.
U srpskim kucama koje jos nisu unistene, smestili su se Hrvati proterani iz Bosne
i Srbije. Novo stanovnistvo vec je potpuno zauzelo varosice Vrginmost, Vojnic,
Krnjak, Tusilovic i druge; novim kolonistima kuce se ustupaju na 10 godina posle
cega ce moci da ih otkupe. Ako tako stoje stvari, pita se Mrkalj, jasno je sta se
misli o pravim vlasnicima Srbima koji su prognani ili pobegli. Ako neko i uspe da
se vrati, gde ce da stanuje? Ne treba se cuditi, dakle - zakljucuje Mrkalj - sto su i
one srpske porodice koje su imale nameru da se vrate u svoje kuce posto su
izbegle opasnost od borbi za vreme operacije Oluja, a izgleda da prvi spiskovi
kandidata za povratak sadrze vise od 10.000 imena, morale da odustanu. A to je
bio i ostao cilj koji je Tudjman hteo da postigne, jer ih vise ne zeli.
Kaze Mrkalj: Ja ne radim nista drugo nego samo pisem pisma Tudjmanu, vladi i
drugim hrvatskim vlastima, ali ne dobijam odgovor...
U Strazbur, umesto Domljana i Skrabala, trebalo je da posalju ovog pravednog, a
nemocnog coveka. Ali i bez njega i uprkos Domljanu i Skrabalu, Parlament
Evropskog Saveta je i ovako zauzeo pravedan stav. U zavrsnom dokumentu o
stanju u bivsoj Jugoslaviji zahteva se od hrvatske vlade da "postuje sporazum
postignut sa OUN 6. avgusta, time sto ce davati obavestenja i prihvatiti prisustvo
stranih posmatraca i garantovati elementarna prava onima koji zive na njenoj
teritoriji". Zahteva se pored toga da "u sto kracem mogucem roku budu
preduzete mere koje ce omoguciti povratak lica koja su postala izbeglice zbog
operacije Oluja i da se postuje puno ostvarenje njihovog prava na imovinu".
Reagovanje hrvatske vlade na ove zahteve "bice veoma vazno u cilju ispitivanja
molbe za prijem u Savet Evrope koju je podnela Hrvatska".
Prema informacijama Visokog komesarijata OUN za izbeglice, koje su danas dali u
Zagrebu, u poslednja dva meseca rat je u bivsoj Jugoslaviji pretvorio u izbeglice
vise od 570.000 osoba, od kojih su 450.000 Srbi izgnani iz hrvatske Krajine, oko
40.000 Muslimani izgnani iz enklava Zepe i Srebrenice, drugih 80.000 Srbi koji su
izbegli sa teritorije zapadne Bosne koju su osvojili Hrvati i Muslimani.
U medjuvremenu ubrzava se kolonizacija Krajine, u koju vlada iz Zagreba
naseljava i hrvatske izbeglice koje su pobegle iz Banjaluke. Druge upucuju u
Mostar i na teritorije "Republike hrvatske Herceg-Bosne". Ukupno, dosad je
preseljeno na jednu i drugu teritoriju 6.826 lica kojima su ustupljene na
"koriscenje" kuce koje su napustili Srbi.
U samoj Hrvatskoj tema dodeljivanja stanova je u prvom planu: da bi dodelili
kuce i stanove licima koja su se istakla patriotizmom u ovom ratu, nasilno se
iseljavaju porodice cija je krivica sto nisu hrvatske narodnosti ili sto nisu po volji
rezimu. Danas je objavljen dokument hrvatskog Helsinskog odbora za ljudska
Strana 191
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
prava koji prijavljuje "novi talas nasilnih iseljavanja" i navodi, kao primer,
nekoliko slucajeva. Kao sto je slucaj gospodje L.M. koju su posle brojnih poseta
radi "upozorenja" od strane naoruzanih vojnika, posetivli malo uljudniji "gosti":
dva oficira i jedna zena, Tatjana Ulri, advokat iz Ministarstva odbrane Hrvatske.
Cim su usli, jedan od oficira je iscupao telefonske zice, dok je drugi uveo u stan
15 vojnika. Usledila su druga nasilja i zlostavljanja. Prica se zavrsava ovako:
gospodja L.M.
se nasla na ulici, isterana iz kuce, a da nije mogla da ponese ni svoju zensku
tasnu...
Dokumenat navodi dvadesetak sucajeva, jedan dramaticniji od drugoga i na kraju
kaze da je scenario uvek isti: grupe naoruzanih vojnika, pijanih ili ne, provaljuju u
stanove obicno kada su stanari odsutni i zaposedaju ih. Kada medjutim zateknu
legitimne vlasnike, brutalno ih izbacuju, preteci im vatrenim oruzjem ili nozem
pod grlom. Policija, ako i kada intervenise, ogranicava se na zapisnicko
konstatovanje zauzimanja stana od strane terorista u uniformi, ne dozvoljavajuci
isteranoj porodici da se vrati u svoj stan. U nekim slucajevima, umesto one koji
su nasilno usli u stanove i zaposeli ih, policija hapsi, saslusava zrtve nasilja i preti
im dok ne povuku prijavu. Ovi slucajevi, kojih ima veoma mnogo, dogadjali su se
i dogadjaju se u skoro svim gradovima Hrvatske, ali narocito u Splitu i Zagrebu.
U blizini Kulen Vakufa, Vojni posmatraci UNPROFOR-a otkrili su 15 leseva
izmasakriranih ljudi. Kulen Vakuf nedavno su ponovo osvojile trupe bosanskih
Muslimana. Osam zrtava bili su vojnici, dvojici od njih odsecene su glave. Drugih
sedam bili su civili, od kojih tri zene. Poodmaklo stanje raspadanja tela navodi na
zakljucak da je smrt nastupila u vreme kada su Izetbegoviceve trupe stigle u ovo
podrucje.
U Hrvatskoj se dogadjaji kao sto je ovaj otkrivaju skoro svuda na teritoriji bivse
Krajine. Danima se ocekuje vazan dokumenat cije sastavljanje je u toku u
Hrvatskom helsinskom odboru, koji ce, kako mi kaze jedan prijatelj iz Zagreba,
dati veoma jasnu sliku pocinjenih zlocina. Danas, u medjuvremenu, u hrvatskom
glavnom gradu, sastao se Gradjanski odbor za ljudska prava. Zabelezio sam
nekoliko izjava: U Hrvatskoj se ne dogadja nista sto se vec nije dogadjalo u
totalitarnim rezimima. Stvoreno je stanje totalne nesigurnosti u kojem je sve
dozvoljeno. Postoji pravo na pljacku i kradju, koje drzava osudjuje samo recima,
ali u stvarnosti ih ohrabruje.
Najtragicnije je sto hrvatski rezim formalno prihvata sve evropske norme, ali je
stvarnost uzasna. U ovoj zemlji sigurni su samo oni koji se utrkuju u klicanju
rezimu. To su reci Stjepana Mesica, clana Odbora, bivseg predsednika hrvatskog
Parlamenta. Mesic je izjavio da u Hrvatskoj imamo veliku nestasicu stanova i
suvise spaljenih kuca... I dodao je da je Hrvatska jedina zemlja na svetu u kojoj
se, posle zavrsenog rata, dozvoljava unistavanje imovine koja je postedjena od
ratnih razaranja. A zbog ovih zlocina niko nije uhapsen...
Zoran Pusic, predsednik Odbora, objavio je da su 85 odsto Srba koji su pobegli iz
zapadne Slavonije i 70 odsto onih koji su napustili Krajinu, zahvaceni ratnim
operacijama, izrazili zelju da se vrate. Ali u tim krajevima "kuce Srba su vecinom
unistene" i, kao da to nije dovoljno, "rezim se protivi povratku izbeglica". To je
naknadna povreda ljudskih prava, koja podrazumevaju povratak izbeglica u
zemlje u kojima su rodjeni, povratak koji, da kazemo kao i Sadako-Ogata,
poverenik OUN za izbeglice u bivsoj Jugoslaviji, "je odlucujuci elemenat za trajan
mir u regionu".
Jedine izbeglice koje, po rezimu iz Zagreba, imaju pravo da se vrate u rodne
krajeve su Muslimani. Tudjman zeli sto pre da ih se otarasi. Na prvom mestu
medju nepozeljnima su oni na koje je italijanski novinar, Masimo Nava, u listu
Korijere dela sera naisao za vreme svoga "Puta u krug napustenih". Prilazem
njegovo svedocenje ovim beleskama izvedenim iz informacije zvanicne hrvatske
agencije HINA: "Muslimani iz Velike Kladuse, smesteni u Kuplenskom,
predstavljaju tezak problem za Hrvatsku, problem o cijem resenju ce doneti
Strana 192
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
odluku Nacionalni savet za odbranu i nacionalnu sigurnost na svojoj narednoj

sednici". Radi se o 35.000 Bosanaca iz Velike Kladuse koji se boje, ako se budu
vratili, represalija bosanske vlade protiv koje su se borili do pre dva meseca.
Evropski posmatraci njihov polozaj ocenjuju kao dramatican: u uslovima u kojima
ih je ostavila hrvatska vlada "nece uspeti da prezive iducu zimu". Zamenik
hrvatskog premijera Ivica Kostovic tvrdio je u vezi sa tim: Ne mozemo ih
zadrzavati na nasoj teritoriji, njihov trajni smestaj je neprihvatljiv: ne zelimo ih
na ovoj teritoriji niti imamo nameru da ih smestimo negde drugo u nasoj zemlji...
Inace Izetbegoviceva vlada ih smatra izdajnicima i uopste ne namerava da im da
amnestiju.
A evo svedocenja Masima Nave, od 18. septembra; 11 dana kasnije situacija se
pogorsala:
"Vojnic. Nermin Basic je plavokosi decak sa dva velika plava oka koja su naucila
da vise ne placu. Podize carsav i gotovo stidljivo, pokriva sa dve muske carape
jos sveze oziljke pod kolenima. Jak je Nermin. Sa madraca na podu, uspeva da se
na rukama dovuce do madraca sa drugim ranjenicima. To radi i nocu kada mu se
vrate njegove more.
Brzo je naucio da se sam snalazi. Mama ga je napustila kada je imao 9 meseci.
Zenu kod koje je odrastao ubila je granata koja je njemu odnela noge. Nermin je
sam dosao do bolnice i mogao je samo da zatvori oci kada su mu namestali kozu i
kosti, bez anestezije.
Nermin ne moze da racuna na medjunarodna takmicenja u solidarnosti i puteve
nade kao deca iz Srebrenice. On pripada narodu napustenih, kategoriji izbeglica
kojima je cak uskracen status zrtve.
Postoji i ovaj krug, u balkanskom paklu. U njemu su se nasli Muslimani Fikreta
Abdica, koje je njihov sef uvukao u prljavu dvostruku igru, a sada ih svi odbacuju.
Ima ih vise od 30.000, nagomilanih kao stoka na nicijoj zemlji, 30 kilometara
juzno od Karlovca, na granici izmedju Bosne i Hrvatske.
Rasklimatani automobili i konjske dvokolice idu gore-dole i raznose pakete od
rodbine koja je zaustavljena na ulazu u logor. Nekoliko zena guraju jedna kolica
prema ambulanti. Druge pripremaju kafu i kuvaju krompire na poljskim furunama
koje se dime izmedju muva i otpadaka. Neko razbija brigu gosteci se cigaretama i
alkoholom i pokriva tugu muzikom iz suka. Prvi koji su dosli zatvorili su se u male
vile porusene u toku borbi i napustene. Jedino vode ima dovoljno: one sto dolazi
sa neba i pretvara logor u beskrajnu blatnjavu lokvu. Nema hrane, lekova i
medikamenata za amputacije, antibiotika za decu iscrpljenu od dizenterije. I
medjunarodna solidarnost ovde tesko dopire. Druge izbeglice, uglednije, imaju
prednost. Tek je ovih dana stigao prvi konvoj italijanske Kooperacije.
U njemu su jedan lekar Hrvat, jedan mladi lekar Italijan, Djanluka Kvalji, jedan
pedijatar Norvezanin i nekoliko sanitaraca Muslimana. "Postoji opasnost od
epidemija. Po ovim sumama jos ima leseva koje treba sahraniti. Njima su se
hranile svinje lutalice koje ljudi ubijaju da bi utolili glad."
Uklete izbeglice morale bi da se vrate u Bosnu na podrucje Velike Kladuse, u
njihove logore i njihove kuce, odakle su pobegli kada su Hrvati oslobodili Krajinu i
razbili opsadu Bihaca. Ali boje se osvete brace Muslimana iz Bosne, na koje su
mesecima pucali. Divljacki rat koji je podelio porodice i one koji su zajedno ziveli.
Da bi se razlikovali od vojnika Petog bosanskog korpusa, Abdicevi vojnici stavljali
su zutu tracicu na istu uniformu.
"Moja zena ima tri brata. Dva su se borila sa Bosancima, a jedan sa Abdicem.
Telefonirali su jedan drugome sa polozaja da se ne bi poubijali", seca se Nihad
Puric, bolnicar. "Ja sam pucao na sve da bih odbranio kucu i porodicu".
Hteli bi da ostanu u Hrvatskoj, ali Zagreb, koji je vec pretrpan izbeglicama
Hrvatima, ne moze da trpi ove ljude na svojoj teritoriji, koji su bili prvo saveznici,
a kasnije neprijatelji. I tako, ukleti, cekaju naredjenja svoga vodje, koji je "Babo"
caca Abdic, veliki mocnik iz Velike Kladuse, kojem duguju sve: zaposlenje i
predratno blagostanje, ovovremene patnje i pokolje. Abdic je iz svoje kuce-
Strana 193
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
dvorca u Velikoj Kladusi, upravljao Agrokomercom, prehrambenim kolosom iz

bivse Jugoslavije i poslovao je sa svima. Izetbegovicev protivnik u predsednickoj
kampanji u Bosni, Abdic se zanosio ludim snom o carstvu u bihackom dzepu iz
kojeg bi mogao da nastavi sa svojim trgovackim poslovanjem. Zbog toga se
udruzio sa Hrvatima protiv Bosanaca, a zatim sa Srbima protiv Muslimana.
Njegovi vojnici zaustavljali su humanitarne konvoje upucene opkoljenoj braci u
Bihacu.
Vec proslog leta bili su primorani na ocajnicko bekstvo pred napredovanjem
vojske iz Sarajeva i nasli su utociste u Krajini koju su zauzeli Srbi. Za njih je igra
sa ovim tragicnim saveznistvima postala obaveza: sa Srbima su ponovo osvojili
Veliku Kladusu.
"Bili smo opkoljeni", pravdali su se neki porodicni glavari, nameravajuci da
sagrade drvene barake jer ce mozda morati da prezime. "Hteli smo da zivimo u
miru sa svima, nikada nismo prihvatali Izetbegovicev fundamentalizam koji nas je
upropastio".
Stvari ne stoje tako, ali odanost ovih radnika i seljaka vodji (15.000 ih je radilo u
Agrokomercu) je totalna: "Ako Babo hoce, vraticemo se. Ako Babo nece,
ostacemo".
Babo ne moze da izdaje naredjenja. On je zatvoren u jednom zagrebackom
hotelu. Supruga Fazila, lepa gospodja, crnka, secajuci se mozda iscezlog
bogatstva, zivi izdvojena na ulazu u logor. Jedan veliki mercedes parkiran je u
blatu. Fazila ponavlja ono sto svi kazu: "Ne vracamo se jer se bojimo. Hocemo da
zivimo u miru, ali moraju da nas zastite". Za nju i njenu porodicu nece biti
problema: tri sina studiraju u Rijeci, jedan je u vojsci u Zagrebu, hrvatsko
drzavljanstvo daje sigurnost.
Oko dva meseca posle zavrsetka Operacije Oluja u Krajini, hrvatska drzavna
televizija nastavlja da nam unosi u kuce panoramu velicanstvene tvrdjave u
Kninu, vidjenu odozgo, na kojoj vijori zastava duga 20 metara, scene u kojima se
osmehuju lica uniformisanih oslobodilaca, da reprizira delove euforicnog govora
koji je odrzao Tudjman, scene povorke ministara i poglavara, radnika koji pocinju
da obnavaljaju ovo ili ono postrojenje, retke dece koja se igraju, vozova koji
ponovo idu zeleznickom prugom Like: sve je televizijski veselo i optimisticno u
bivsoj Krajini, sada kada je ociscena od starog stanovnistva i sirom otvorena
novim kolonizatorima (ali i lopovima, pljackasima, palikucama, ubicama). Bivsi
glavni grad Krajine, pisu u jednoj reportazi o Kninu dopisnici Novog lista Sanja
Modric i Nenad Rrebersak, "u stvari je grad fantom, grad senki".
Tamo se vide: domace pokucstvo bivsih stanovnika razbacano po ulicama, jos se
tamo oseca zadah rata; zabelezena je demografska eksplozija muva; prodavnice
su ostale demolirane i prazne posle pljacki; beli decji pokrivac sa medvedicima u
boji gaze vojnicke cokule. Prozori razorenih kuca su zatvoreni, zaluzine spustene.
Natpisi po zidovima kuca su poruke i upozorenja koje upucuju novi posednici:
"Ovo je sada hrvatska kuca", "Ovde stanuje Hrvat izbeglica", "Ovde je invalid
patriotskog rata, Hrvat"...
Knin je pust, ali tu je poslovnica Hrvatske lutrije koja vas poziva da okusate
srecu, da se obogatite. To su mnogi vec uradili, pljackom. "A Bog gleda sa neba,
cuti i belezi u svoju knjigu. Progovorice kada bude trebalo", pisu iz Rijeke
dopisnici.
Vladin izaslanik iz Knina, Petar Pasic, kaze da nam pisanje o paljevinama i drugim
stvarima ne cini cast, nije lepo. Dvoje novinara primecuju mu da su svojim ocima
videli srpske kuce kako gore. Eno tamo, gledajte: u pravcu Drnisa, u selu Kalanji
u plamenu su poslednje tri kuce... Da, ali ne treba pisati o tome. Na kraju, Sanja i
Nenad moraju da obecaju kako nece vise pisati o ovim stvarima, i zbog toga sto
na oslobodjenoj teritoriji nije vise nista ostalo sto moze da se spali ili opljacka.
Donji Lapac, na primer, ceo je spaljen, njegovi delovi i sela crni su kao ugalj. Ali
izaslanik je uporan: Ne, ne, stvari treba posmatrati i ocenjivati u kontekstu... sve
ostalo je antihrvatska propaganda!. Prema popisu iz 1991, opstina Knin imala je
malomanje od 43.000 stanovnika: 38.888 srpske nacionalnosti, 3.886 hrvatske
Strana 194
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
nacionalnosti. Za vreme srpske secesije, ostalo je samo 258 Hrvata, drugih 3.000
bili su oterani. Za vreme Operacije Oluja, skoro svi Hrvati koji su bili ostali u
Kninu pobegli su u Srbiju zajedno sa 97 odsto njihovih zemljaka srpske etnicke
pripadnosti. Kako to? Zamenik izaslanika u Kninu, Veljko Djakovic, odgovara da
to nije nimalo cudno: "Bili su izdajnici". U sluzbi Plavih slemova, kao tumac u
Kninu, bio je jedan Hrvat. I on je odbio da ostane kada su dosli Tudjmanovi
vojnici i sluzbenici.
Sanja i Nenad pokusavaju da intervjuisu jednog hrvatskog vojnika, rodjenog
upravo u Kninu, bivseg izbeglicu koji se vratio kuci u uniformi, ali bez osvetnickog
duha. U pocetku odbija bilo sta da izjavi, zatim moli da ga ne fotografisu i kaze:
Mogao sam puno toga da vam ispricam, svinjarija, ali ne smem, zabranjeno mi je
da govorim. Molim vas, ne unistavajte me... Na kraju otvara srce: Ma ukratko,
ovde se vise ne moze ziveti, ovo vise nije onaj grad koji sam ja poznavao... Ja, iz
Knina, kako mogu da zivim bez naroda iz Knina? Bili smo navikli da zivimo sa
nasim Srbima, a sada su otisli. Sta imam ja da delim sa ovima sto su dosli iz
Vojvodine i iz Banjaluke? Ko njih zna? Srpske kriminalce treba osuditi, ali kakvo
zlo su ucinili jadni srpski ljudi? To su ljudi kao i mi, treba ih pustiti da se vrate i
da zive sa nama. Sta nam fali ako zivimo zajedno?
Drukcije misli jedna zena, Milka Granic, koja je zauzela malu radnjicu i u njoj
otvorila krcmu za vojnike. Dosla je iz Splita da bi stogod ugrabila. Ciji lokal je ovo
bio ranije? A sta ga ja znam? Ciji god da je bio, taj je otisao, hvala Bogu. A sada
sam tu ja. Ja sam velika katolkinja. Dok to govori krsti se, ali to sam rekla i mom
zupniku u Splitu: umela bih da zakoljem Srbina, ako bi trebalo. Jer njih treba
klati. Rucak kod Milke mnogo kosta. Naplacuje 24 kune porciju "cevapcica" koji u
Zagrebu ili u Rijeci kostaju 10. To je njen patriotizam. Malopredjasnji vojnik, koji
ne zeli da kaze svoje ime, otkriva da Milka u stvari nije vlasnica lokala, ona ga
samo vodi za racun jednog oficira hrvatske vojske.
Kod ustupanja nekretnina koje su napustili Srbi postoji lestvica po pravu
prvenstva: na prvom mestu su "branioci domovine", povratnici iz rata, ratni
invalidi i njihove porodice. Tek kad se zadovolje njihovi apetiti, dolaze na red
stanovnici Knina. Zameniku komandanta garnizona, majoru Gojevicu, postavljeno
je pitanje, da li je prestalo podmetanje pozara u srpske kuce na podrucju opstine
Knin. Svakako, prestalo je. Da li se radi nesto da se ustanovi ko su autori zlocina
pocinjenih do sada? To je stvar policije, pitajte njih. Da li je medju vojnicima bilo
palikuca? Srazmerno malo vojnika su podmetali pozare po kucama. I da li je taj
mali broj vojnika uhapsen? Ne, ni protiv jednog vojnika nije podignuta nikakva
optuzba, ali... - dize uvis kaziprst desne ruke - to ne smete napisati. Seticu se ja
vas ako jos jednom dodjete u Knin!.
Jos jedan susret sa vladinim izaslanikom u Kninu, Petrom Padicem. Postavljeno
mu je pitanje. Kako ce moci da se vrate u svoje kuce hrvatski drzavljani srpske
nacionalnosti koji su pobegli iz Knina i iz Krajine. Nikako, odgovara. Oni su sada
gradjani druge drzave. Stavljaju mu primedbu da to nije tacno, oni ostaju
hrvatski drzavljani izbeglice u drugoj drzavi. Pa dobro, ali gde im je uverenje o
drzavljanstvu? Ova opstina im ga nije nikada izdala. Podsmeva se.
Malopredjasnja zena, koja slusa razgovor u svojoj krcmi, hoce jos nesto da doda:
Ja ti kazem da je samo mrtav Srbin dobar Srbin. Samo mrtav je dobar! Velika je
katolikinja i veliki patriota ova gospodja koja je dosla iz Dalmacije, da bi nesto
ugrabila.
Evropski poslanici postavili su Tudjmanu i njegovom rezimu teske uslove. Od
njega se trazi da preduzme "bez odlaganja" mere koje ce dozvoliti povratak u
domovinu 350.000-400.000 ljudi koji su bili primorani da napuste Hrvatsku zbog
vatrenih "bljeskova" i "oluja". Od tog rezima se zahteva da izvede pred sudove
one koji su pre, za vreme i posle vojnih operacija, brutalno pogazili ljudska prava.
Vlada iz Zagreba uporno je nedeljama i mesecima ponavljala da nije bilo krsenja
ljudskih prava. Na kraju je nesto priznala: bilo je sporadicnih zlocina. Sada daje
saopstenje za OUN da je sudski gonjeno 370 lica koja su uhvacena u pljackama,
Strana 195
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
kradjama, podmetanjima pozara i ubistvima: 266 civila, 75 policajaca i 35

vojnika. Ali o ovim sudjenjima niko ne zna nista, niko nije cuo da se o njima
govori, verovatno ih nije ni bilo. Novi list iz Rijeke misli da se radi o cistoj lazi.
Ovaj dnevni list dodaje: "Ako sef drzave, koji vodi i spoljnu politiku, smatra da je
isterivanje Srba iz Krajine uslov za sigurnost i stabilnost Hrvatske, kao sto je
Tudjman vise puta rekao i ponovio, onda ima malo nade da ce Hrvatska pozuriti
da srpskim izbeglicama obezbedi uslove za povratak zbog tamo nekakvog lepog
Saveta Evrope". Komentatorka Jelena Lovric pise da "zbog svih samara koje je
primio od Evrope i Amerike" radi etnickog ciscenja izvrsenog u Hrvatskoj i zbog
bezbrojnih ratnih zlocina izvrsenih ovih poslednjih meseci, narocito u prolece-leto
1995, "treba sumnjati da rezim iz Zagreba zeli da uvede Hrvatsku u evropsko
drustvo". Mnogi poglavari tudjmanovskog rezima vise vole da budu daleko od
Evrope nego da ih ona primora "da poprave svoj nacin delovanja i da zaustave
sopstvenu samovolju".
Ocekivalo se da ce sa oslobadjanjem Krajine pravna drzava stici u Knin i da ce se
ucvrstiti u celoj Hrvatskoj. Dogodilo se medjutim da je Knin nastavio da bude
teritorija kradje i pljacke, sa razlikom sto sada Hrvati kradu i pljackaju na svoju
sopstvenu stetu; anarhija i pravo jacega uzimaju maha kao gomila divljaka s
kraja na kraj zemlje. Ako nesto moze nekaznjeno da se uradi u Kninu, zasto to
isto da se ne uradi i u Zagrebu? Tako ovih poslednjih dana naoruzane grupe u
uniformama hrvatske vojske krstare i centrom Zagreba, ulaze u kuce i izbacuju
ljude iz njihovih stanova.
Juce posle podne, u Mariji Bistrici, zavrseno je trece hodocasce hrvatske vojske u
svetiliste Majke Bozije, najpoznatiji nacionalni hram Hrvata. Poglavar hrvatske
Katolicke crkve , nadbiskup i kardinal Franjo Kuharic, odrzao je visoko patriotski
govor, u kojem medjutim nije izbegao da osudi, u prisustvu 3.500 vojnika, oficira
i politickih izaslanika, zlocine pocinjene na nedavno oslobodjenim teritorijama
Krajine koji su prikovali Hrvatsku na medjunarodni stub srama. Mogao je da
digne svoj glas vec krajem prve dekade avgusta, pre nego sto su pokolji i
razaranja uzeli maha, ali treba ceniti i ono malo sto je danas rekao protiv
"pljackasa i palikuca koji su sejali razaranja i pustosenja takvih dimenzija da
sigurno ne cine cast hrvatskoj vojsci", protiv onih zlocinaca "koji su uvredili celu
Hrvatsku, ceo hrvatski narod".
Verovatno je i do ruku hrvatskog kardinala dosao prvi izvestaj o misiji grupe
posmatraca Evropske unije obavljenoj u Krajini. U dokumentu se tvrdi da su, od
18. septembra posetili 240 srpskih sela u kojima su pre "oslobodjenja" postojale
18.232 kuce. Od ovih je vise od 13.000, ili 73 odsto, potpuno ili delimicno
unisteno eksplozivom ili vatrom u danima i nedeljama koje su usledile posle
ulaska hrvatske vojske u ovaj region.
U vezi sa egzekucijama po kratkom postupku, Hrvatski helsinski odbor za ljudska
prava obavestava da se lesevi zrtava, prenose helikopterima i drugim
transportnim sredstvima vojske i Ministarstva unutrasnjih poslova, na groblja u
Gracacu i Kninu i tamo sahranjuju. U saopstenju komiteta, koje je potpisao
predsednik Ivan Zvonimir Cicak, demantuje se medjutim vest prema kojoj je u
Hrvatskoj uhapseno i izvedeno pred sud oko 300 lica za zlocine pocinjene u
nedavno oslobodjenim krajevima. Ova lica, precizira se, bila su samo saslusana, i
jos su na slobodi.
Drzeci se svedocenja veoma malog broja lica koja su prisutna u selima, njihovi
zemljaci koji su, zajedno sa njima odbili da se prikljuce kolonama izbeglica,
jednostavno su nestali bez traga ili su uhapseni i odvedeni ko zna gde posle
"oslobodjenja". Na dan 20. septembra, Srba koji su ostali u Krajini bilo je 3.500;
danas ih je mnogo manje. Predstavnik OUN u Kninu, Alen Roberts, potvrdio je da,
pocev od ofanzive u avgustu, hrvatska vojska "nikada nije prestala da izvodi
sistematsku operaciju pljackanja, unistavanja vatrom i fizicke likvidacije civila
Srba koji su ostali"; sva srpska sela bez razlike unistena su u celini ili velikim
delom, tako da u njih ne mogu da se vrate stanovnici koji su iz njih pobegli.
Strana 196
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"Uprkos ponovljenim pozivima upucenim hrvatskim vlastima da intervenisu, malo

je ili nije nista ucinjeno da sve ovo prestane", dodao je Roberts.
U Hrvatskoj se "nastavljaju pljacke i podmetanja pozara po kucama" na teritoriji
Krajine. Tamo postoji opasnost od navikavanja i na ove svakodnevne uzase ako
se uzme u obzir njihovo napadno ponavljanje. Za vreme danasnje konferencije za
stampu u Zagrebu, sef posmatraca OUN Kris Ganes je objasnio da su "pocinioci
ovih zlocina osobe odevene u vojne uniforme" i da "pojava pljackanja napustenih
kuca u bivsim sektorima sever i jug ulazi u novu fazu, i sve vise zabrinjava". U
tom smislu da nisu postedjene ni kuce koje su jos nastanjene, cije vlasnike -Srbe
naravno - pljackasi jednostavno likvvidiraju.
Sada prijave ubistava, pljacki i paljevina, pritiskaju Hrvatsku sa vise strana, ali
Tudjman, koji ide okolo slaveci i trijumfujuci, nastavlja da ih ignorise. Iz njegove
totalne nebrige nije ga pomerio ni uzasan masakr, do kojeg je doslo 28.
septembra, o cemu je vest, njemu dobro poznata, stigla tek danas: "Dvanaest
starijih Srba ubijeno je metkom u potiljak a njihova iskasapljena tela su vojnim
helikopterom prebacena i sahranjena na nekom skrivenom mestu", kako se
izrazio Kris Ganes, sa izvesnom nepreciznoscu.
Dokument sa podrobnim opisom zlocina, dao je medjutim Hrvatski helsinski
komitet za ljudska prava. Masakr ce nositi ime "Varivoda", sela u kojem se
dogodio, nedaleko od varosice Kistanje. Dokument pocinje sa ukazivanjem na
dosadasnje cutanje rezima (i to ne samo o ovom dogadjaju) koje je za osudu:
"Sada se vec radi o nekoliko stotina ubijenih ljudi, uglavnom starijih, dok se za
mnoge ne zna kako su zavrsili posto su ih iz njihovih sela odvela uniformisana lica
i od tada se o njima vise nista ne zna.". Sto se tice masakra iz Varivoda, navode
se imena osoba koje su ubijene - precizira se - oko 17.30 proslog cetvrtka: Jovan
Beric i njegova zena Milka, on 75 godina a ona 71; Ljubo Dujo Dukic i njegova
zena Mara, od 75 i 70 godina; Mirko Pokrajac i Milan Pokrajac od 85 i 70 godina;
Mara Beric od 70 godina i Rajko Beric od 69; Jovan Beric od 60; Marko Beric i
Vukica Beric osamdesetogodisnjaci.
U selu je zivela i Bojanka Milosevic, rodjena Beric, koja je po kazivanju policije
pod njenom zastitom smestena u kninsku bolnicu. Kuca ove zene u Varivodama
je spaljena.
Dva dana posle pokolja, u subotu 30. septembra, sluzbenici policije izvrsili su
uvidjaj u Varivodama, bilo je prisutno sest policajaca u uniformama i jedan u
civilu, kojima je komandovao Adem Mehmedovic iz uprave policije u Zadru. Po
zidovima kuca u kojima je ubijeno 12 starijih osoba bilo je tragova krvi i komada
zgnjecenog ljudskog mesa. Rodbina zrtava koja zivi u raznim krajevima Hrvatske,
nije uopste obavestena o sudbini rodjaka, niti je mogla da prisustvuje sahrani,
koja je obavljena u masovnoj grobnici na groblju u Kninu.
Hrvatski helsinski odbor za ljudska prava pokusao je vise puta da stupi u kontakt
sa odgovornima iz Ministarstva unutrasnjih poslova u Zagrebu, ali se nasao pred
zidom cutanja. (Specijalne suzbe civilne i vojne policije su pod komandom
generala Miroslava Tudjmana, "Vrhovnikovog" sina.) Odbor medjutim istice
postojanje mnogobrojnih indicija na osnovu kojih se zakljucuje da je masakra kao
sto je onaj u Varivodama bilo i u drugim mestima i obecava da ce o njima
obavestiti javnost posto proveri ove informacije.
Posto je izmasakrirao Krajinu - izjavio je rijecki poslanik Vladimir Bebic u jednom
predizbornom govoru - Tudjman sada pretvara celu Hrvatsku u Krajinu. Mozda je
to njegova najveca zasluga, i dobro je ucinio predsednik hrvatskog parlamenta,
Nedjeljko Mihanovic, sto je predlozio da se Tudjman proglasi za dozivotnog
predsednika, "Jer posle kralja Zvonimira u Hrvatskoj nije bilo zasluznijeg
drzavnika od njega".
Jasusi Akasi, specijalni izaslanik Generalnog sekretara OUN u bivsoj Jugoslaviji,
pozvao se na masakr u Varivodama (25 km jugoistocno od Knina, Krajina) i rekao
danas u Zagrebu:
Strana 197
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"Ovaj, ko zna koji po redu, zlocin protiv Srba koji su ostali u Hrvatskoj posle
ofanzive u Krajini pokazuje neophodnost uvodjenja medjunarodne kontrole radi
zastite prezivelog srpskog stanovnistva koje danas zivi u strahu od progona".
"Postojala je nada da ce se jedan deo srpskih izbeglica vratiti u Krajinu, ali
neprekidne vesti o povredama ljudskih prava, pljackanju paljenju kuca, stvorili su
atmosferu koja ne doprinosi povratku srpskih izbeglica. Cak i ono malo onih koji
su ostali, primorani su da zive u klimi neprijateljstva i straha i sada zahtevaju da
odu".
A to je ono sto hrvatska vlada zeli. Ona je, preko svog predstavnika u Staklenoj
palati, Marija Nobila, cinicnom bestidnoscu odbila "izjavu" osude Saveta
bezbednosti u kojoj se: a) "zahteva od hrvatske vlade da u potpunosti postuje
prava srpskog lokalnog stanovnistva, ukljucujuci pravo ostanka i/ili bezbednog
povratka na svoju zemlju"; b) da "pokrene istragu o svim slucajevima povrede
ljudskih prava"; c) da "preduzme mere za sprecavanje ovih zlocina".
Savet bezbednosti "pored toga poziva hrvatsku vladu da ukine sva ogranicenja za
povratak izbeglica i za vracanje njihovih imanja". Sta je rekao, u vezi sa ovim
dokumentom, gospodin Nobilo? Ponovio je, kao u nekoj pozorisnoj predstavi, reci
i fraze koje vec dva meseca izgovaraju poglavari hrvatskog rezima: Srbi koji su
napustili Hrvatsku ne mogu svi da se smatraju izbeglicama; najveci deo od
120.000 Srba koji su napustili Hrvatsku ucinili su to svojevoljno, uprkos pozivima
od strane hrvatskih vlasti da ostanu. Oni nisu bili primorani da odu, niti su
prognani. Njihov odlazak bio je dobrovoljan a prema medjunarodnim
konvencijama, lica koja dobrovoljno napuste neku zemlju ne smatraju se
izbeglicama...
Na stranu lazi o broju Srba koji su pobegli iz Hrvatske, o iskrenosti poziva koji su
im upuceni od strane hrvatskih vlasti da ostanu, o nacinu i okolnostima njihovog
bekstva, o rezimu terora koji je uveden u Krajini, nije recena nijedna rec. Jasna je
samo opaka zelja da se Hrvatska ocisti od nezeljenog naroda, da se vekovni
"srpski problem" u Hrvatskoj smatra resenim izgonom ovog naroda.
U medjuvremenu saznalo se za neke nove pojedinosti o pokolju u Varivodama.
Posmatraci OUN dobili su neposredne dokaze da je pokolj izvrsila jedna patrola od
tri-cetiri vojnika. Tragovi krvi i komadici mesa zrtava nadjeni su u osam kuca i
izvan njih; pobijena lica, starije osobe, izmedju 66 i 84 godine, ubijene su na
pragovima svojih stanova. To je na danasnjoj konferenciji za stampu rekao
predstavnik OUN Kris Ganes.
Istovremeno je hrvatski Helsinski odbor za ljudska prava objavio tekst dokumenta
u kojem se tacno navodi da je ustanovljenih zrtava bilo devet a da su druge tri
osobe nestale. Pronadjene su cetiri prezivele osobe: osamdesetogodisnja Vukica
Beric i Mirko Dobrijevic smesteni su od 26. septembra u kninsku bolnicu gde se
nalazi i Milka Beric, sa teskim povredama zadobijenim u pozaru koji su u njenu
kucu podmetnuli pocinioci masakra; ziv je i sedamdesetsedmogodisnji Milan
Pokrajac pronadjen bez svesti, bez pamcenja, u hodniku svoje kuce u koju je
takodje podmetnut pozar. Jednog od svedoka pokolja, cetrdesetdvogodisnju
Bojanku Milosevic, rodjenu Beric, policija je zadrzala dva dana u istraznom
zatvoru u Kninu i podvrgla neprekidnom isledjivanju, posle cega je nestala bez
traga. Pre "oslobadjanja" Varivode su imale 600 stanovnika; pre masakra, na dan
11.
septembra, bilo ih je jos samo 17; sada, ako se oduzmu mrtvi, nestali i smesteni
u bolnicu, u selu nije ostao vise niko.
Dokument hrvatskog Odbora za ljudska prava zavrsava se vescu o otkrivanju
najnovijih masovnih grobnica na groblju u Gracacu: stalno ih cuvaju policajci koji
nikome ne dozvoljavaju da im se priblizi.
Imam u ruci dokument koji obuhvata izvestaje operativnih timova UNCRO za
ljudska prava (skraceno "HRAT"), od Visokog komesarijata OUN za ljudska prava i
od posmatraca Evropske unije, svih u Hrvatskoj. U uvodu, ovog dokumenta koji
cemo nadalje zvati "Izvestaj UNCRO", utvrdjuje se da je nepotpun, da se radi o
Strana 198
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
beleskama za dokument koji ce biti dopunjen u roku od mesec dana. Odnosi se

na teritoriju Krajine koja je pogodjena Operacijom Oluja pocetkom avgusta 1995;
opisani dogadjaji odnose se na period posle zavrsetka vojne operacije.
I ovde se govori, recimo to odmah, o ubistvima, kradjama, pljackama,
paljevinama i drugim uzasnim zlocinima pocinjenim protiv srpskog stanovnistva,
a i iz ovog dokumenta moze se zakljuciti da je vojna operacija u Krajini izvedena
prvenstveno da bi se obavilo radikalno etnicko ciscenje i definitivno prognalo
srpsko stanovnistvo iz ovih krajeva.
Na dan 6. avgusta ove godine, izmedju hrvatske vlade i Jasusija Akasija u ime
OUN, bio je sklopljen sporazum zahvaljujuci kojem je bila dozvoljena
posmatracima UNCRO, kontrola postovanja ljudskih prava u tek "oslobodjenoj"
Krajini. Vec sutradan su operativne ekipe cinovnika OUN (HRAT i PHA) i grupe za
vezu sa hrvatskom civilnom policijom i sa vojnim posmatracima (Plavim
slemovima) pocele da se krecu po ovom podrucju, nailazci odmah na hiljade
prepreka i zabrana koje su postavljane od strane hrvatskih vojnih vlasti. Od tada
nije prosao ni jedan dan a da nisu zabelezeni zlocini svih vrsta koji su pocinjeni uz
dopustenje ili pod zastitom hrvatske vojske i policije. U dokumentu, kao u
sadrzaju neke knjige, zlocini se telegrafski beleze sa naznakom datuma, mesta i
izvora informacija. Zahvata vreme od 7. avgusta do 12.
septembra, dakle nedostaje jos period u kojem su - i zbog upada u Krajinu pravih
pravcatih bandi kriminalaca protiv kojih vlasti nisu ni prstom mrdnule - pljacke,
podmetanje pozara u kuce i masakriranje srpskog stanovnistva postali sveopsta
pojava.
"Vlasti (hrvatske) iz Knina najzad su dozvolile OUN da poseti groblje. Devedeset i
sest krstova pobodeno je na cetiri masovne grobnice, od kojih je jedna veoma
velika. Krstovi su sasvim jedan uz drugi (oko 70 cm udaljeni jedan od drugog).
Imena mrtvih ispisana su na manje od 20 grobova. S...C Kada je ceta civilne
policije OUN pokusala sa iskopavanjem na drugom mestu koje je izgledalo kao
masovna grobnica bez krstova, na nju su zapucali. Nije bilo ranjenih. Nasa ceta
izbrojala je 22 sveze humke od kojih je samo mali broj obelezen krstovima a
samo pet ih je bilo sa imenima. Zabelezene su nove kuce spaljene 15. avgusta u
okolini Benkovca, Otrica i Drnisa... ".
Druga zabeleska u izvestaju, takodje od 16. avgusta, odnosi se na masakr cetiri
osobe u mestu Zagrovici (koje je vec pominjano u ovom dnevniku pod datumom
31. avgust) i na pronalazenje tri lesa u Zverincu i Golubicima...
Sutradan, 17. avgusta, bilo je zabelezeno:
"Regionalni centar posmatraca EC u Zagrebu obavestava da se spaljivanje kuca u
sektoru jug nastavlja. Posto se radi o pojavi sirokih razmera, koja pogadja imanja
onih koji nisu Hrvati, smatra se da je posao razaranja uskladjen, naredjen i
podrzan od najvisih vlasti. Nemoguce je proceniti tacne razmere razaranja, ali
smatra se da je 60-80 odsto imanja na bivsem sektoru jug delimicno ili potpuno
unisteno.
Televizijska ekipa WTN, akreditovana kod snaga OUN, pokusala je da snimi kucu
u plamenu u blizini Drnisa; sedam hrvatskih vojnika koji su se tu zatekli uhapsili
su snimatelje, odvukli ih u jednu kucu, zaplenili video-kasete, pod izgovorom
kontrole dokumenata prisvojili 1.000 maraka uzetih iz novcanika jednog
kamermana.
I tako, dan za danom, svuda se bez kraja nastavlja divljacko masakriranje civila,
spaljivanje kuca, svuda se nailazi na vojnike i civile zatecene u pljacki i
podmetanju pozara, ponovo na leseve ubijenih civila pre nekoliko sati ili dana,
nove grobove iskopane na grobljima u Kninu, Gospicu, Gracacu i drugde. Brojevi
zlocina neprekidno rastu svaki put kada medjunarodni posmatraci obidju teren.
Zagonetan je slucaj sela Grubori koji je u izvestaju opisan pod datumom 28.
avgust.
"Ekipa HRAT pronasla je leseve pet osoba nedavno poubijanih u selu Grubori.
Celo selo, dvadesetak kuca i drugih zgrada, spaljeno je pre tri dana. Iz
Strana 199
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
prikupljenih svedocenja proizilazi da su ujutro 25. avgusta desetak policajaca

specijalnih jedinica prodrli u Grubore i primorali stanovnike da se udalje, posle
cega su podmetnuli vatru u kuce. Kada su nasi posmatraci stigli na mesto
dogadjaja, tog istog dana, zatekli su nekoliko zena obuzetih panikom, dok nas je
nekoliko seljaka cekalo u blizini njihovog unistenog sela. Toga dana, posto je od
nas obavesten, hrvatski general Ivan Cermak je obecao da ce prekinuti sa
ovakvim stanjem stvari, ali nijedan predstavnik vlasti nije se udostojio da poseti
unisteno selo. Uvece 25.
avgusta nasa ekipa se vratila na mesto i tamo je zatekla druga dva lesa: telo
starijeg coveka od oko 70 godina na podu svoje spavace sobe, u pidzami,
ubijenog metkom u potiljak i drugog muskarca od oko 65 godina nadjenog sa
presecenim grlom u polju pored njegove kuce. Kada je ekipa napustila selo, u
njemu su ostali jedan muskarac i sest zena, svi u poodmaklim godinama, koji su
odbili nasu ponudu da ih prebacimo u grad. Zene su plakale, vidno potresene.
Sutradan, kada se vratila na mesto, ekipa HRAT je pronasla ugljenisane ostatke
coveka od 90 godina u rusevinama njegove spaljene kuce; 27. avgusta, u istom
mestu, na jednoj njivi nadjeni su lesevi muskarca i zene, od 41 i 51 godine.
Ubijeni su metkom u glavu.
Hrvatske vlasti tvrde da su pozari u Gruborima izazvani nekontrolisanim
bombardovanjem tokom jedne antiteroristicke operacije izvedene radi isterivanja
prezivelih grupa vojske "RSK" na ovoj teritoriji".
Na dan 4. septembra, ekipa HRAT belezi u svoj dnevnik dogadjaj koji se desio u
Ivosevicima. Vojni posmatraci OUN pronalaze 23. avgusta les nedavno ubijenog
muskarca. Prekosutra se vracaju u mesto i primecuju da je les prekriven
carsavom; radi se o muskarcu od 75-80 godina. Navracaju jos jednom 2.
septembra u selo i primecuju da je les jos tamo, samo je pomeren tri metra, sada
pokriven sa dva cebeta na koja je postavljen videorikorder. Kada su cebad
uklonjena, otkriveno je da je lesu odsecena glava. Glava je, posle kratkog
traganja, pronadjena u jednom svinjcu...
O ovim i drugim monstruoznim otkricima, vojni posmatraci nastavljaju da
blagovremeno obavestavaju hrvatske vlasti, zahtevajuci od njih da zaustave
pljackase, ubice, palikuce, da se prestane sa ovim uzasnim zlocinima, ali bez
ikakvog rezultata.
U vezi sa ovim nalazimo jednu zabelesku od 25. avgusta:
"Juce, u susretu sa generalom Cermakom skrenuta je paznja hrvatskoj strani na
ovu pojavu neprekidnih pljacki i paljenja kuca. U pocetku je general pripisivao
ova dela delinkventima preobucenim u uniforme hrvatske vojske, ali je kasnije
priznao da se njegova nadleznost prostire na ogromnu teritoriju zbog cega nije u
stanju da drzi pod kontrolom svako podrucje. Izjavio je da iskreno osudjuje ove
pojave, koje su suprotne politici hrvatske vlade".
OUN nastavlja da protestuje protiv ogranicavanja slobode kretanja nametnutog
nasim posmatracima od hrvatskih vlasti na teritoriji severoistocno od Knina. U
pismu juce upucenom generalu Cermaku, komandant Plavih slemova sektora jug
upozorava da su ekipe HRAT primetile guste stubove dima kako se dizu iznad
suma unutar prostora koji je zabranjen za nas nadzor. Zahtevao je od vlasti da
ukinu ogranicenja kretanja i da prestane paljenje kuca. Na kraju je postavio
pitanje: kako to da hrvatske vlasti, koje su pokazale da uspesno kontrolisu bilo
kakvo kretanje nasih ekipa na ovoj teritoriji, ispadaju nesposobne da prekinu ova
neprekidna dela masovnog razaranja imovine?... ".
Odgovarajuci 5. septembra na neprekidne zalbe posmatraca OUN na nametnuta
ogranicenja njihovog kretanja i na nastavljanje pljackanja i razaranja kuca
srpskog stanovnistva u regionu, general Cermak tvrdi da je "ostao zaprepasten
vasim izjavama o isterivanju siromasnih i jadnih stanovnika sa njihove zemlje".
Za Cermaka su "izrazi prejaki" a "optuzbe neosnovane", radi cega zahteva od
posmatraca OUN da "ukazu bar na jedan slucaj isterivanja ljudi iz njihovih kuca i
paljenja njohovih stanova". Istog dana kada je stiglo pismo hrvatskog
komandanta kninskog garnizona, nekoliko posmatraca OUN prisustvuju pozaru
Strana 200
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
dveju zgrada u mestu Cvijanovici i primecuju dvojicu hrvatskih vojnika, koji sa

oruzjem u rukama, drze na odstojanju nezeljene posmatrace od njihovih saboraca
palikuca.
Pozvan telefonom da dodje na mesto dogadjaja da bi se uverio u cunjenice,
general naredjuje de se odgovori kako nije u sedistu garnizona...
Na dokumente koje je svojevremeno podneo Visoki komesarijat OUN protiv
povrede ljudskih prava, i UNCRO, takodje o pokoljima, pljackama i paljevinama u
Krajini, o sistematskoj povredi ljudskih prava posle "oslobodjenja" Krajine koje je
donela Oluja, hrvatske civilne vlasti, koje triumfuju zbog toga sto su "resile
srpsko pitanje u Hrvatskoj", reaguju na isti nacin kao i general Cermak: "Nije
istina", "Radi se o usamljenim slucajevima" a, u svakom slucaju, "Preteruje se da
bi se diskretitovala Hrvatska", ili "Radi se o politickim pritiscima - na Hrvatsku koji se ne mogu tolerisati".
Za hrvatske masmedije, osim sasvim malog broja izuzetaka (Feral Tribune iz
Splita i Novi list - Glas Istre iz Rijeke) zlocini koje su Hrvati pocinili u Krajini i
drugde su tabu tema. Mora da su tabu tema i za strano javno mnjenje. Ustvari, u
drugim zemljama Evrope, mali broj novinara je o tome pisao i to veoma
pristrasno. Poneki kolega, bar je zvanicne hrvatske izvestace optuzio za
opstrukciju..
Insistiranje u nastojanju da se na konferencijama za stampu dobiju odgovori
(odgovori koje medjutim nisu davali)) tumaceno je kao antihrvatska predrasuda i
zelja da se ukalja hrvatska borba za slobodu. Sa nedostatkom patosa kod mnogih
stranaca prema toj borbi i paznjom koju su pokazali prema Srbima u bekstvu
neukusno su se obracunali: Postoji razlika izmedju hrvatskih i srpskih izbeglica,
koje beze jer svaki od njih ima bar po jednog Hrvata na savesti i isto tako bezi na
traktoru koji nije njegov, ljutito je napisala "ostrascena" hrvatska novinarka, Maja
Freundlich.
To su samo beleske uzete nasumice sa jednog zvanicnog skupa na kojem su
strani novinari obelezeni, u najboljem slucaju, kao povrsni, arogantni i neznalice,
(optuzba koja ponekad ima veze sa istinom, ali ovde je formulisana tako da
posluzi kao izgovor).
Umesto sto se ustremljuje na novinare, za Zagreb bi bilo bolje da razmisli o
strategiji koje se drzao za vreme rata, koja je veoma slicna onoj saveznickoj iz
zalivskog rata, i mozda njena kopija, koja nije doprinela ugledu vojnika sa
sahovnicom, kao sto ista strategija 1991. nije tada doprinela ugledu zapadnih
sila.
Jos pre no sto je izbio sukob, pokrenula se vojna propagandna masina sa ciljem
da spreci svaku "privatnu inicijativu" novinara cak i kada nije mogla da nanese
stetu bezbednosti operacije: kamermane agencije Rojter, APTV i TV Svajcarska,
na primer, zadrzala je vojna policija iz Zagreba (i oduzela im materijal) jer su
snimali vojnike u jednom regrutnom centru koji su sa ulice mogle da vide stotine
prolaznika. Cela ratna zona bila je naravno odsecena na pocetku bitke, ali danima
posle pobede ostala je off limits za strance: ubrzo je postalo lakse privatnim
gradjanima da je posete nego novinarima.
"To radimo zbog vase licne sigurnosti", vise puta je ponovio predstavnik hrvatske
vojske, general Ivan Tolj, a njegov prezrivi osmeh kazivao je svima da cak ni on
u to ne veruje. U vreme rata za nezavisnost ovakvu vrstu uvidjavnosti imali su
generali jugoslovenske armije, sa druge strane fronta. Mladen Lackovic,
predstavnik ministra unutrasnjih poslova i bivsi ugledni komunista bio je jos
odredjeniji na Radio Zagrebu: preko telefona je kamermane .Asosijeted presa koji
su trazili propusnicu nazvao "placenicima koji rade zbog sopstvene plate a ne
zbog interesa Hrvatske".
Posle hrvatske agresije, jedini nacin da se posete ovi krajevi duze vremena bila
su kolektivna putovanja turistickim autobusima Ministarstva odbrane unapred
utvrdjenim putnim pravcem i sa vodicima u sivo-zelenim uniformama. Strana
Strana 201
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
stampa tako je danima imala obezbedjene prenose bezopasnih "fotokopiranih"

izvestaja. Za vreme jednog od ovih izleta domaci novinar objasnio je fotografu
Rojtera: "Dobro je, za vas ostale, sto vas ovuda voze autobusom. Ovde ima i
ruznih stvari pa bi neko mogao da stekne pogresan utisak. Mi medjutim imamo
neophodnu sposobnost za autocenzuru".
Ceo sistem odnosa sa stampom je centralizovan u rukama dve osobe, kako za
davanje obavestenja tako i za dobijanje propusnica. Bilo je cesto ocigledno
prilikom kontakata sa policijom i vojnicima da su iz Zagreba na vreme stigla
jasna, mozda preteca upozorenja da pred novinarima drze zatvorena usta.
I danas vojnici ne govore, pomalo iz straha, pomalo zbog uticaja shvatanja
rasirenog u javnosti da razgovarati sa njima znaci "biti spijun", izdati domovinu.
To je vise nego logicno u drzavi kakva je Hrvatska u kojoj, cesto, privatni
gradjani optuzuju svoje dnevne listove da ruse ugled zemlje kada se usude
(obratite dobro paznju na razliku) da napadnu vladu ili partiju koja je izrazava.
4. OKTOBAR 95.
Pod izgovorom "samoodbrane" lovci bombarderi NATO danas su imali tri naleta na
protivavionske polozaje bosanskih Srba u centralnoj i juznoj Bosni. Avioni su
banuli iznenada posto je nekoliko letelica Atlanskog saveza bilo "uhvaceno" od
strane srpskih radara. Ostre borbe vodjene su danas na visovima Ozrena.
Posto su ponovo osvojile mesto Otoku u zapadnoj Bosni, i otele ga od
muslimanskog Petog armijskog korpusa, snage bosanskih Srba prestale su sa
borbama i zaustavile se u blizini Bosanske Krupe.
U blizini Bihaca, medjutim, doslo je do teskog sukoba izmedju "saveznickih"
vojnika HVO bosanskih Hrvata i muslimanske armije. Navodno je poginulo sedam
vojnika.
Holbruk nastavlja svoju pregovaracku misiju putujuci tamo-amo, od Sarajeva do
Beograda.
Ministarstvo unutrasnjih poslova Hrvatske danas je kategoricki demantovalo
tvrdnje Hrvatskog helsinskog odbora za ljudska prava o pronalazenju masovnih
grobnica na groblju u Gracacu, masovnih grobnica do kojih policija zabranjuje
pristup. Ministarstvo tvrdi da se radi samo o jednoj grobnici u kojoj su sahranjena
"sva tela sakupljena posle borbi na podrucju Gracaca". Ona se nalazi izvan
groblja, pored pravoslavne crkve; policija "stiti ovu zonu" da bi sprecila
unistavanje crkve i drugih objekata pravoslavne vere od strane eventualnih
palikuca.
Sto se tice raznih pokolja i uzasnih razaranja do kojih je doslo posle okupacije
Krajine, Ministarstvo za njih kaze da su "potpuno neosnovani, netacni i neistiniti"
informacije sadrzane u raznim dokumentima posmatraca, upadajuci u
kontradikciju kada kaze da su se "hrvatske vlasti postarale da rasvetle sve
okolnosti pod kojima je doslo do ovih tragicnih dogadjaja. Rezultati istrage koju
vode snage reda bice stavljeni na raspolaganje sudovima a zatim dati u javnost".
U istom saopstenju se tvrdi da prijave povreda ljudskih prava "nastoje, a to nije
prvi put, da diskredituju bez ikakvog dokaza hrvatsku policiju"; radi se o ko zna
kojem po redu "pokusaju da se ukaljaju i diskredituju hrvatske civilne i vojne
vlasti, sa ciljem da se pred svetom stvori slika o Hrvatskoj kao zemlji u kojoj se
ne postuju ljudska prava i zakoni".
Saopstenje je, vidi se, reakcija na prijavu masakra koji je otkriven u Varivodama i
koji su priznale, iako nevoljno i posle mnogo precutkivanja, same hrvatske vlasti.
Mesta tog masakra, navodim uzgred, prikazala je CNN uz veoma dokumentovan
komentar Kristijane Amanpur. Ovom mom dnevniku, medjutim, poveravam
svedocenje dvojice rodjaka zrtava iz Varivoda. Kad su 29. septembra stigli u
mesto, to jest sutradan posle masakra, oni su se nasli pred hrvatskim policajcima
koji su im zabranili da udju u selo rekavsi da se u njemu vrsi "vojna vezba", zbog
Strana 202
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
cega im je "savetovano" da se smesta vrate. J. B. je izjavio:

"Najzad, rekao sam sebi, u Varivode je stigla policija. Najzad, pomislio sam
prestace pljacke i pozari. Ali prica o vojnim vezbama nije mi bila ubedljiva.
Ponovo sam seo u auto, napravio veliki krug i pokusao da udjem u selo sa
suprotne strane, gde nije bilo policije. Vec kod prve kuce video sam ljudsko telo
delimicno pokriveno carsavom; malo dalje stajala je velika grupa policajaca a u
sredini medju njima bila je jedna seljanka koja je sedela, odsutnog pogleda. Dok
sam stajao, razmisljajuci da li da pridjem ili da se udaljim, sa ledja me je
iznenadio policajac koji je poceo da se izdire na mene. Pitao me je, stalno vicuci,
da li sam ulazio u kucu pored koje je lezalo ono telo, da li sam ga dirao. Na kraju
me oterao".
Drugi svedok, S. Z. dosao je sa nekoliko paketa namirnica koje je nameravao da
preda nekim starijim osobama iz sela. Policajci su mu rekli da ne moze nikome da
ih preda, "ni danas, ni sutra, niti ikada vise". Zatim su mu savetovali da ode, jer
tamo nema sta da trazi..
"Posto sam video da je medju policajcima bila jedna seljanka, koju su pre sedam
dana nozem ranili pljackasi, pomislio sam na najgore, pa sam i ja seo u kola i
smesta se udaljio iz Varivoda. Otisao sam u Split u kucu Toncija Majica iz
Dalamtinskog odbora za ljudska prava i dao sam mu potpun spisak osoba koje su
zivele u Varivodama do trenutka kada su poslednji put bili u tom selu".
Istoga dana ovaj spisak je poslat faksom hrvatskom Odboru za ljudska prava sa
sedistem u Zagrebu. Od ministra unutrasnjih poslova Ivana Jarnjaka 30.
septembra zatrazeno je da intervenise, a tek uvece 2. oktobra to ministarstvo je
izdalo svoje prvo saopstenje o pokolju. Ne bi to uopste ucinilo, verovatno, da
prethodno nije bilo dokumenata Hrvatskog helsinskog odbora i posmatraca OUN.
Gospodin Jarnjak je, ocigledno, shvatio koliko dugo se ovaj dogadjaj moze
precutkivati. Uprkos tome u saopstenju koje je dalo ministarstvo, pominje se
samo mali deo. Ne kaze se, na primer, da je na dan koji je prethodio masakru
selo sistematski opljackano, da se mali broj stanovnika koji su ostali (koji su
kasnije pobijeni) spasili bekstvom u sume.
Kada su se vratili u selo sa nadom da ce ih zastititi policija, pobila ih je - kaze
prezivela Bojanka Milosevic - banda vojnika u crnim kosuljama koja je stigla
jednim kamionom. Jesu li to bili hrvatski vojnici ili placenici?
Nazalost, Varivode nisu usamljen slucaj. Danas je, u Zagrebu, Hoze Ajala Laso
izdao saopstenje, Visokog komesarijata OUN za izbeglice, u kojem pise da se na
teritoriji Krajine "nastavlja sa namernim pljackanjem i paljenjem kuca koje su
pripadale Srbima". Neprekidno ponavljanje ove pojave "izaziva zabrinutost", pa
se dodaje da su na ovim teritorijama "otkrivena tela mnogih osoba ubijenih
tokom dva meseca koji su usledili posle zavrsetka vojnih operacija". Na telima
pojedinih zrtava "nadjeni su tragovi mucenja".
Da li ce posle 30. novembra, dana kada ce Plavi slemovi OUN napustiti Hrvatsku,
biti jos medjunarodnih posmatraca da budno prate nasilje nad ljudskim pravima u
Hrvatskoj?
Hrvatske vlasti u Zadru cija se administrativna nadleznost proteze do podrucja
Knina i bivse Krajine, nastavljaju da precutkuju pokolj u Varivodama, gde je
devet starijih Srba, 28 proslog meseca, iskasapljeno od strane uobicajenih
"nepoznatih" lica. Odbijaju cak da kazu sta se desilo sa jedina tri prezivela
stanovnika koji su, ostajuci u svom selu, na taj nacin pokazali zelju da svoje dane
zavrse u sopstvenoj kuci. Ali ne poubijani.
Iduci tragom ovog zlocina, predstavnici Amnesti internesenela iz Zagreba objavili
su da je "vise od 120 osoba, svi preko sezdeset godina, pobijeno za poslednja dva
meseca u Krajini gde su i onih nesto vise od 3.000 stanovnika, koji su ostali posle
bekstva zemljaka iz njihovog kraja, sada primorani da odu pognute glave pred
stalnim pretnjama smrcu, dok im kuce pljackaju i pale. Amnesti internesenel kao
primer navodi slucaj jedne zene od 82 godine koja je ostala u selu Mrko Polje: 18.
septembra cetiri vojnika su usla u njen stan, stavili su joj cev od puske u usta i
Strana 203
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
zapretili da ce je ubiti ako ne preda novac koji drzi u kuci. Navodi se i nedavni
slucaj u selu Gubori gde su ubijene cetiri osobe, od kojih jedan starac od 80 i
jedna starica od 90 godina.
Sto se tice podmetanja pozara u srpske kuce u ovom kraju, medjunarodna
organizacija tvrdi da "sistematsko unistavanje kuca predstavlja kolektivno
kaznjavanje nametnuto prezivelom stanovnistvu da bi se sprecio povratak onih
koji bi, posto su pobegli pocetkom avgusta, sada hteli da se vrate"
Jedan dokument Hrvatskog helsinskog odbora za ljudska prava, objavljen danas,
otkriva da je na teritorijama "oslobodjenim " pocetkom avgusta u Hrvatskoj
"unisteno vatrom ili eksplozivom oko 14.000 gradjevina: kuca, skola, fabrika,
drustvenih prostorija, crkava, agroindustrijskih objekata. Dosad je zvanicno
zabelezena smrt nekoliko stotina osoba", dok su posmatraci OUN pronasli i
obelezili "velinki broj masovnih grobnica" bez imena i bez krstova, "rasutih po
poljima i po sumama, iskopavanih rucno ili sa kopacicama". Dosad hrvatske vlasti
nisu dozvoljavale ekshumaciju. "Medjutim veliki je broj lica koja su odvedena od
strane uniformisanih ljudi i kojima se izgubio svaki trag". Hrvatski helsinski odbor
pored toga izjavljuje da su lazne vesti koje objavljuju hrvatski listovi prema
kojima je nekoliko stotina lica uhapseno zbog zlocina pocinjenih u Krajini.
Dosad, medjutim, niko nije pozvan na odgovornost i "nikakva mera nije
preduzeta da se zaustave ova divljastva".
Takodje danas, Hrvatski helsinski odbor stavio je na raspolaganje domacem i
medjunarodnom javnom mnjenju cetiri druga dokumenta: hronologiju krsenja
ljudskih prava u Krajini; hronologiju krsenja ljudskih prava u zapadnoj Slavoniji;
izvestaj Visokog komesarijata OUN protiv povrede ljudskih prava; specijalni
izvestaj posmatraca Evropske unije o povredi ljudskih prava na stetu Srba i
njihove imovine nakon hrvatske vojne operacije od 4-8. avgusta.
Posto sam proteklih dana dosao do njih, vec sam se delimicno u ovom dnevniku
posluzio tim dokumentima. Mogu samo da dodam nekoliko primedbi sadrzanih u
izvestaju evropskih posmatraca (skraceno "ECMM") koji "snima" stanje samo do
18. septembra.
Ubistva. Prva brojna ubistva civila dogodila su se vec u toku borbi, bez ikakvog
opravdanja vojne prirode. Posmatraci su bili svedoci, na primer, topovske paljbe
na jedan konvoj srpskih izbeglica u blizini Gline. Posle dvadeset dana, 27.
avgusta, mogla se jos videti na obe strane puta Glina-Dvor velika kolicina licnih
stvari koje su izbeglice ostavile da bi se izvukle od kise granata. Vise puta su
posmatraci imali nacina da pronadju leseve civila cija smrt nije izazvana ratnim
akcijama: bili su hladnokrvno ubijeni, preklani ili ubijeni iz puske. Ova ubistva bila
su izvedena radi doprinosa uspehu kampanje "etnickog ciscenja", jer su njihovi
izvrsioci imali nameru da zastrase mali broj Srba koji su ostali na teritoriji i da ih
navedu da krenu u izgnanstvo.
Nije slucaj sto su ubistva bila posebno brojna (po sest na dan) u podrucju Knina
gde su "najcesci metodi likvidacije metak u potiljak i klanje". Tako su, 11
septembra ubijene iz puske dve starije zene iz Knina; jedan Srbin, ubijen 12.
septembra u istom podrucju: vojnici su ga prvo mucili a onda zaklali; jedan Srbin
je 17. avgusta u Daruvaru raznet bombom koja je ubacena u njegov stan; u zoru
23. avgusta metkom u potiljak ubijena je, u istom mestu, jedna zena, Srpkinja.
Prema hrvatskoj policiji iz Daruvara smrt muskarca je posledica samoubistva a
smrt zene je nastupila zbog iznenadnog prestanka rada srca. Izvestaj se prosiruje
na razmatranje drugih slucajeva ubistava pa prelazi na nabrajanje i opisivanje
bezbrojnih slucajeva mucenja i neopisiva maltretiranja srpskih civila koji su ostali
a na kraju su i oni primorani da napuste "oslobodjene" krajeve (poglavlja 87 i 98
izvestaja).
Pljacke i podmetanja pozara. Tacka 9 bavi se pljackama. Odmah se objasnjava da
je tesko odvojiti pljacke od podmetanja pozara jer su se obicno dogadjali i
dogadjaju se skoro istovremeno". U toku a narocito posle operacije Oluja, princip
"grabi sve sto mozes" primenjen je "na celoj ponovo osvojenoj teritoriji uz
Strana 204
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
precutnu saglasnost najvisih struktura vlasti u Hrvatskoj. Skoro sve kuce su

pretrazene u trazenju vrednih predmeta bilo koje vrste". Nije postedjena ni stoka,
koja je odneta ziva ili zaklana.
Posmatraci ECMM konstatovali su ipak neku vrstu selekcije prilikom pljacke:
manje vredni predmeti ostavljani su skoro svuda, narocito ako su teski. Pocinioci
pljacki bili su odeljenja i pojedini vojnici hrvatske vojske, a na teritoriji Topuskog,
Dvora i Donjeg Lapca i Peti korpus bosanske armije.
Sto se tice pozara, izvestaj tvrdi: kuce su paljene po celoj Krajini a cak i danas,
vise od pet nedelja iza poslednjih borbi, nastavljaju se podmetanja pozara. Siroke
razmere pojave unistavanja vlasnistva onih koji nisu Hrvati, navodi na pomisao
da podmetaci pozara "nisu bile samo bande pljackasa, a u svakom slucaju
podmetanja pozara tolerisana su od strane hrvatskih vlasti". I dalje: "Sirina
razaranja je alarmantna, narocito u vecini malih sela. Rezultat ce biti efikasno
sprecavanje povratka Srba u njihove kuce; ali bice takodje tesko ponovo nastaniti
ovu teritoriju". U izvestaju se racuna da je unisteno 60 odsto kuca u Krajini i 30
odsto u zapadnoj Slavoniji. Proizilazi da su unistena sva sela. Medju gradovima
koji su potpuno opustoseni pozarima je Kistanje, zapadno od Knina.
Medjutim, medju gradovima koji su gotovo u celini postedjeni je Drnis, koji je pre
1991, imao vecinom hrvatsko stanovnistvo. Gradovi sa manje razaranja ipak su
Knin, Benkovac i Obrovac u koje dovode strane delegacije.
Slika se medjutim pogorsala i procenti razaranja su povecani proticanjem
vremena posle druge polovine septembra jer pljacke i podmetanja pozara uopste
nisu prestajali do ovih prvih dana oktobra. U vezi sa tim u izvestaju se moze
procitati i ovo zapazanje: "U pozadini ovih bezumnih razaranja vatrom postoji
princip utemeljen u kulturnoj tradiciji Balkana po kojoj je porodicna kuca vise od
bilo cega drugog, simbol vlasnistva. Razaranje neprijateljeve kuce je najteza
uvreda koja mu se moze naneti, jer se spajaju zelja za unistenjem i zelja da se
vlasnik zauvek udalji od svog imanja".
Ovde se, ipak, ne radi o uvredama ili osvetama, nego o pravoj pravcatoj politici
koju vodi rezim iz Zagreba pribegavajuci zlocinu. Bila su dva cilja koje je
sprovodio ovaj rezim i oba su postignuta: "Ponovo osvojiti teritoriju koja je
izgubljena secesijom Krajine" i "uciniti da nestane mnogobrojna i nepozeljna
etnicka manjina", kako pise u dokumentu ECMM koji, na kraju konstatuje i
komentarise:
"Hrvatska vojska je pokazala i otvorila put bekstva ovog stanovnistva koje je, sa
svoje strane bilo ubedjeno da nema buducnost u hrvatskoj drzavi. Mali broj Srba
koji su ostali u Krajini posle operacije Oluja izlozeni su neprijateljskoj politici koja
se pretvorila u ubistva, pljackanje kuca, spaljivanje imovine...".
U danasnjem izdanju novina Novi list objavljeno je veoma kratko pismo Darka
Paravica, bivseg predsednika Vojnog suda u Rijeci i heroja "patriotskog rata"
(1991-1992).
On izmedju ostalog pise: Kao pravnik i humanista osecam potrebu da odgovorim
na poziv svoje savesti i vicuci iskazem moje negodovanje zbog svakodnevnih
ubijanja civila u oslobodjenim krajevima. Hrvatska drzavo, probudi se! Ne
odvracaj pogled od nevinih, starih i nemocnih zrtava! Ne izazivaj Boga! Oslobodi
me od ovog osecanja krivice i srama! Uzvikujem svoj protest jer to je jedino sto
mogu da ucinim...
Na zavrsetku ovog dela dnevnika zelim da prikazem geografsku kartu jedne
nesrece ogromnih razmera koja je pogodila bivsu Jugoslaviju bratoubilackim
ratom i politickim kriminalom "etnickog ciscenja" koje je izgleda bilo prethodno
utvrdjeni cilj onih koji su podstakli ovaj rat. Ova geografska karta snima
postojece stanje polovinom septembra 1995.
Ponovno osvajanje Krajine od strane hrvatskih trupa izazvalo je bekstvo oko
250.000 Srba iz tog regiona, uz koje idu drugih 300.000 gradjana Hrvatske
srpske etnicke pripadnosti, primoranih da napuste krajeve ove zemlje koji nisu
zahvaceni ratom, zbog sistematske kampanje proganjanja, zastrasivanja i
nastraja na zivot. Posle bekstva celokupnog srpskog stanovnistva iz Krajine,
Strana 205
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"elementi van kontrole" hrvatskih snaga doslovno su opljackali sve kuce (cak i
fabrike) u ovom regionu, spaljujuci ih na hiljade da bi sprecili povratak izbeglica u
svoje kuce i na svoja imanja. (Pljackasi i palikuce ukaljali su se i zlocinima protiv
humanosti; neki izvori govore o oko 60.000 pobijenih civila za vreme bezanja ili
posto su pronadjeni po sumama i planinama, kuda su bili pobegli da bi se sklonili
od borbi..)
Tragedija stanovnika Korduna, Banije, Like i zapadne Slavonije (koji su cinili
takozvanu Krajinu) izazvala je, kao odgovor na to, nova etnicka ciscenja od
strane bosanskih Srba a cak i u Srbiji, gde su primljene izbeglice iz Krajine.
Ustvari iz regiona Banjaluke, koji kontrolisu bosanski Srbi, prognano je oko
20.000 Hrvata i Muslimana koji su nasli utociste u Hrvatskoj, gde su vlasti
smestile ove izbeglice na teritorijama koje su u Krajini i zapadnoj Bosni (zona
Bihaca) napustili Srbi.
Na uskom koridoru izmedju Krajine (Hrvatska) i bivse "Autonomne regije zapadne
Bosne", u blizini Vojnica, nagomilano je oko 40.000 izbeglica Muslimana koje je
ofanziva zagrebackih trupa proterala iz Velike Kladuse. Mnoge od ovih izbeglica
odbijaju da se vrate u region Bihaca jer se boje osvete "drzavnih" trupa, jer su
oko dve godine podrzavali secesiju Fikreta Abdica, coveka koji je, posto se
pobunio protiv Vlade u Sarajevu, nastojao da ostane prijatelj i Srbima i Hrvatima.
Abdic se sada nalazi u Zagrebu, pod zastitom Tudjmana.
Kraj
3.
Pokolj Srba moze da pocne
PORUKA DR. FRANJE TUMANA HRVATSKIM GRAANIMA
SRPSKE NACIONALNOSTI
Dana 4. avgusta 1995. itano sa svih

hrvatskih radio
stanica na svakih sat vremena
(P R E P I S)
Budui da su propali svi dosadanji pokuaji, pa i jueranji pregovori u
enevi, i hrvatskih vlasti i meunarodne zajednice za mirnu reintegraciju
hrvatskih okupiranih krajeva;
Budui da zaetnici pobune u Hrvatskoj, Marti i dr., umjesto da se odazovu
pozivu za mirnu reintegraciju, nastavljaju rat protiv hrvatske drave i zajedno
sa kolovoama pobune u Bosni, Karadiem i dr., kuju nove osvajake
planove za zajedniko osvajanje zatiene zone Biha, to Hrvatska ne moe
Strana 206
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
dopustiti;
Budui da hrvatski i bosanski Srbi ne samo da sprjeavaju povratak
prognanika ve i nastavljaju s progonom nesrpskog stanovnitva;
Budui da srpski ekstremisti od samih poetaka pobune pa i sada prizivlju u
pomo ostatke talijanskog faizma, nudei podjelu hrvatskog teritorija izmeu
talijanskog i srpskog imperijalizma;
Budui da razularene paravojne srpske postrojbe, i dalje vre teroristike
napadaje na civilno puanstvo od Slavonije do Dalmacije, granatiraju
hrvatska podruja i gradove Otoac, Gospi, Karlovac, pa i za vrijeme dok u
enevii s hrvatskom delegacijom vode politike razgovore o mirnoj
reintegraciji, ponovo bombardiraju i podruje Dubrovnika gdje su pale nove
ljudske rtve;
I budui da su svi pokuaji, te drave i meunarodne zajednice, da pobunom
otueni dijelovi hrvatskog teritorija budu na miran nain vraeni pod hrvatski
suverenitet bili odbaeni i izigrani, hrvatska je drava prinuena da poduzme
vojno-redarstvene korake za ponovno ukljuivanje navedenih okupiranih
podruja u svoj ustavno-pravni poredak.
Prisiljeni smo na takvu odluku da bismo, nakon etiri godine uzaludnog
pregovaranja stali na kraj daljem izigravanju hrvatske i meunarodne
javnosti i da bismo osigurali poetak vraanja prognanika na njihova ognjita.
Stoga u ime demokratske vlasti Hrvatske:
Pozivam pripadnike srpskih paravojnih postrojbi, koji su svojevoljno ili prisilno
mobilizirani u paravojne srpske postrojbe da predaju oruje hrvatskim
vlastima uz jamstvo da e im biti udijeljena amnestija prema vaeim
hrvatskim zakonima.
Pozivam inicijatore pobune da shvate uzaludnost svoga pothvata i njegovu
tetnost za srpsku zajednicu u Hrvatskoj, ako ustraju u pobuni, da se predaju
hrvatskim vlastima i prihvate oprost ili pravino suenje za svoje prijestupe.
Pozivam hrvatske graane srpske nacionalnosti, koji nisu aktivno sudjelovali
u pobuni, da ostanu kod svojih kua, i bez bojazni za svoj ivot i svoju
imovinu, doekaju hrvatsku vlast, uz jamstvo da e im se dati sva graanska
prava i omoguiti izbori za lokalnu samoupravu hrvatskom ustavu i Ustavnom
zakonu uz prisutnost meunarodnih promatraa.
Pozivam predstavnike Srbije i Crne Gore (i njihove SR Jugoslavije) da
prestanu podupirati ekstremiste s okupiranih hrvatskih podruja, to se
oitovalo i na jueranjim enevskim pregovorima na kojima je sudjelovao i
jugoslavenski otpravnik poslova kad su hrvatski Srbi odbili prihvatiti mirnu
reintegraciju okupiranih podruja. To bi bio prvi korak prema opem rjeenju
hrvatsko-srpskih odnosa na itavom interesnom prostoru dva susjedna
naroda, odnosno normalizacije odnosa na osnovama meunarodnog
priznanja.
Odluni smo da prekinemo patnje i neizvjesnost hrvatskih prognanika s
okupiranih podruja, a da hrvatskim Srbima zajamimo ljudska i etnika
prava u ustavno-pravnom poretku demokratske Hrvatske.
Zagreb, 4. kolovoza 1995. godine
Strana 207
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
4.
A 025-016
ZAKON O ODBRANI RSK

Glava I.
Osnovne odredbe
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se prava i dunosti koje graani, republiki organ i
organizacije, organi i organizacije jedinica lokalne samouprave, organizacije koje
obavljaju javnu slubu ili javnu delatnost, preduzea i druga pravna lica (u daljem
tekstu: graani, dravni organi, preduzea i druga pravna lica) i Srpska Vojska
Krajine (u daljem tekstu: Vojska) u miru i ratu ostvaruju i izvravaju u odbrani
suverenosti, teritorije i nezavisnosti Republike Srpske Krajine (u daljem tekstu:
odbrana zemlje).
lan 2.
Odbrana zemlje se ostvaruje:
1. organizovanjem i pripremanjem snaga za izvravanje zadataka i odbrani
zemlje, odnosno za suprotstavljanje ili odvraanje neprijatelja od napada na
zemlju;
2. ueem graana u oruanoj borbi i drugim oblicima suprotstavljanja
neprijatelju do konanog otklanjanja ili prestanka opasnosti za zemlju;
3. izvravanjem i drugih poslova i zadataka od interesa za odbranu zemlje, u
skladu sa obavezama utvrenim planovima iz lana 5. ovog zakona i odlukama
dravnih organa pripremljenim za sluaj stanja neposredne ratne opasnosti
ratnog stanja, vanrednog stanja ili ugroavanja mira u svetu.
lan 3.
Kad utvrdi obim i stepen opasnosti koja predstoji ili je nastupila za odbranu
zemlje ili za bezbednost zemlje Skuptina Republike Srpske Krajine proglaava:
1. stanje neposredne ratne opasnosti - ako postoji opasnost od napada ili
drugog oblika spoljnjeg ugroavanja odbrane zemlje ili bezbednosti zemlje,
2. ratno stanje - ako predstoji ili je otpoeo napada na zemlju,
3. vanredno stanje - ako nastupe unutranji nemiri veih razmera kojima se
nasiljem ugroava odbrana zemlje i bezbednost zemlje, kad su ugroeni slobode i
prava oveka i rad dravnih organa ili kad nastupe prirodne i druge opasnosti i
nesree koje u velikim razmerama ugroavaju ivote i zdravlje graana i njihovu
imovinu i materijalna dobra.
lan 4.
Stanje neposredne ratne opasnosti,
proglaavaju se za celu zemlju.
ratno
stanje
ili
vanredno
stanje
Strana 208
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, vanredno stanje se moe proglasiti i

na delu teritorije.
lan 5.
U sluaju stanja neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog
stanja:
1. graani, dravni organi, preduzea i druga pravna lica preduzimaju mere i
radnje u skladu s obavezama utvrenim Planom organizovanja priprema za
odbranu, Planom opte mobilizacije i odlukama koje Vlada u vezi sa tim donese;
2. komande, jedinice i ustanove Vojske postupaju u skladu s planovima
pripravnosti, mobilizacije i upotrebe Vojske i naredbama predsednika Republike.
Neposredne obaveze pojedinih izvrioca iz stava 1. t. 1. i 2. ovog lana
utvruju se izvodom iz Plana odbrane zemlje.
Planove iz stava 1. taka 1. ovog lana (u daljem tekstu: Plan odbrane zemlje)
predlae Vlada a planove iz stava 1. taka 2. nadleni organ Vojske.
lan 6.
U sluaju napada na zemlju, svi graani u zemlji i svi graani koji se nalaze na
putovanju ili privremenom boravku van Republike Srpske Krajine (u daljem tekstu
RSK), komande, jedinice i ustanove Vojske, predstavnici dravnih organa i
organizacija i organi upravljanja u preduzeima i drugim pravnim licima, duni su
da, ne ekajui poziv ili nareenje, postupe po svom ratnom rasporedu i
obavezama utvrenim Planom odbrane zemlje, odnosno izvodom iz tog plana i
odlukama i merama Vlade.
U sluaju napada na zemlji graani iz stava 1. ovog lana koji nemaju odreen
ratni raspored duni su da se, ne ekajui poziv ili nareenje, odmah jave
nadlenom podrunom organu ministarstva odbrane (u daljem tekstu: nadleni
podruni organ) radi odreivanja obaveze u odbrani zemlje iz lana 21. ovog
zakona.
lan 7.
U sluaju napada na zemlju, stanja neposredne opasnosti, ratnog stanja ili
vanrednog stanja predsednik Republike, u skladu s odlukama Vrhovnog saveta
odbrane (u daljem tekstu: VSO) nareuje mere pripravnosti Vojske, mobilizaciji i
upotrebu Vojske i druge mere i radnje koje Vojska preduzima radi spreavanja i
otklanjanja opasnosti koje ugroavaju odbranu zemlje i njenu bezbednost.
lan 8.
U sluaju ugroavanja mira u svetu, Vlada nareuje preduzimanje mera za
odbranu zemlje, i mera i radnji potrebnih za izvravanje obaveza RSK predvienih
Poveljom Ujedinjenih nacija ili drugim meunarodnim i meudravnim ugovorima
zakljuenim u skladu s tom poveljom.
lan 9.
Niko nema pravo da zakljui ili potpie kapitulaciju, da prihvati ili prizna
okupaciju zemlje ili njenog dela, niti da sprei graane da se bore protiv
neprijatelja koji je napao zemlju.
Ako deo teritorije RSK bude zauzet, graani, dravni organi, preduzea i druga
pravna lica, komande, jedinice i ustanove Vojske, koji su ostali nepokoreni na toj
Strana 209
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
teritoriji, duni su da postupaju po propisima RSK i izvravaju odluke i nareenja

republikih organa koji se odnose na odbranu tog dela teritorije.
lan 10.
Graani, dravni organi, preduzea i druga pravna lica, duni su da obavetenja
i podatke o odbrani zemlje koje saznaju u izvravanju svojih obaveza, utvrenih
ovim zakonom i drugim republikim propisima ili na drugi nain, uvaju kao
vojnu, slubenu ili dravnu tajnu.
Poslove bezbednosti i zatite koji se odnose na odbranu zemlje obavlja
nadlena sluba Vojske, a odreene poslove sluba ministarstva unutarnjih
poslova, u skladu sa zakonom kojim se ureuje bezbednost zemlje.
lan 11.
Mobilizacijom graani, dravni organi, preduzea i druga pravna lica i Vojska iz
mirnodopske organizacije i stanja prelaze na ratnu organizaciju, uslove rada i
stanje za voenje rata.
Mobilizacija po obimu moe biti opta ili delimina, a po nainu izvrenja - javna
ili tajna.
lan 12.
Opta mobilizacija obuhvata: graane, dravne organe, preduzenja i druga
pravna lica, komande i jedinice i ustanove Vojske i materijala sredstva za potrebe
odbrane zemlje i moe se narediti u sluaju proglaenja stanja neposredne ratne
opasnosti ili ratnog stanja.
Opta mobilizacija se provodi po Planu odbrane zemlje i u skladu s propisima i
odlukama nadlenih republikih organa za sve izvrioce iz stava 1. ovog lana.
lan 13.
Delimina mobilizacija obuhvata: deo graana, deo odreene delove dravnih
organa, preduzenja i drugih pravnih lica i komandi jedinica i ustanova Vojske i
deo materijalnih sredstava za potrebe odbrane zemlje i moe se narediti u sluaju
proglaenja vanrednog stanja, stanja neposredne ratne opasnosti i ratnog stanja.
lan 14.
Delimina mobilizacija moe se narediti i radi provere spremnosti za izvrenje
mobilizacije, u okviru planiranih vebi, kontrole i ostvarivanja nadzora nad
organizovanjem priprema za mobilizaciju.
Mobilizaciju iz stava 1. ovog lana za graane, dravne organe, preduzea i
druga pravna lica i materijalna sredstva nareuje Ministarstvo odbrane, po
odobrenju Vlade, a za komande, jedinice i ustanove Vojske i vojne obveznike
rasporeenje u Vojsku - stareine na komandnim dunostima u Vojsci koje, u
skladu sa odlukom VSO, ovlasti Predsednik Republike.
lan 15.
Strana 210
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Organizovanje i pripremanje graana za oruanu borbu i druge oblike oruanog

otpora vri se u jedinicama i ustanovama Vojske i jedinicama i organima
Ministarstva unutranjih poslova.
lan 16.
U odbrani zemlje Vojska je glavna oruana sila i nosilac oruane borbe i svih
drugih oblika oruanog suprotstavljanja neprijatelju.
Vojska objedinjava sve uesnike u oruanoj borbi i komanduje svim borbenim
dejstvima.
lan 17.
U sluaju proglaenja vanrednog stanja, stanja neposredne ratne opasnosti i
ratnog stanja, jedinice i organi Ministarstva unutranjih poslova mogu biti
upotrebljeni za izvravanje borbenih zadataka, odnosno voenje borbe ili
pruanje oruanog otpora. Te jedinice i organi u izvravanju borbenih zadataka
potinjavaju se stareini Vojske koji komanduje borbenim dejstvima.
Odluku o upotrebi jedinica i organa MUP za izvravanje borbenih zadataka
donosi VSO.
lan 18.
U miru i ratu jedinice i ustanove Vojske popunjavaju se vojnim obveznicima iz
stalnog i rezervnog sastava i dobrovoljcima, kao i materijalnim sredstvima iz
ratnih rezervi i materijalnim sredstvima iz popisa.
Rezervni sastav jedinica i organa Ministarstva unutranjih poslova popunjava se
vojnim obveznicima.
lan 19.
Pripadnici Vojske koji uestvuju u oruanoj borbi duni su da se u svim
okolnostima pridravaju pravila meunarodnog ratnog prava i drugih pravila o
humanom postupanju s ranjenicima i zarobljenicima i o zatiti stanovnitva.
lan 20.
Propise o organizovanju, pripremanju i izvrenju
pripravnosti i planiranju u oblasti odbrane donosi Vlada.
mobilizacije,
merama
Glava II
PRAVA I DUNOSTI GRAANA
lan 21.
Prava i dunosti graana u odbrani zemlje su:
Strana 211
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
1. vojna obaveza,
2. uenje u civilnoj odbrani i zatiti,
3. obuavanje za odbranu zemlje,
4. radna obaveza,
5. materijalna obaveza
Prava i dunosti iz stava 1. ovog lana graani izvravaju u skladu sa odlukom,
naredbom ili reenjem podrunog organa Ministarstva odbrane (u daljem tekstu:
nadleni podruni organ)
1. Vojna obaveza
lan 22.
Vojnu obavezu graani izvravaju pod uslovima i na nain koji su propisani
zakonom.
2. Uenje u civilnoj obrani i zatiti
lan 23.
Uenje u civilnoj odbrani i zatiti sastoji se od obaveze izvravanja odreenih
dunosti u jedinicama i organima obrazovanim za zatitu i spasavanje civilnog
stanovnitva i materijalnih dobara od ratnih razaranja i prirodnih i drugih nesrea
i opasnosti.
Obavezu iz stava 1. ovog lana imaju svi graani od navrenih 15 do navrenih
60 godina (mukarci) odnosno 55 godina (ene), osim lica na slubi u Vojsci i
organima i jedinicama Ministarstva unutranjih poslova.
Obaveze iz stava 1. ovog lana oslobaaju se trudnice i majke koje imaju dete
mlae od sedam godina, odnosno dva deteta ili vie dece mlae od deset godina,
kao i lica nesposobna za uenje u jedinicama i organima civilne odbrane i zatite.
3. Obuavanje za odbranu zemlje
lan 24.
Svi graani, prema svojim sposobnostima i pod uslovima propisanim odredbama
lana 23. st. 2. i 3. ovog zakona, imaju pravo i dunost da se obuavaju za
odbranu zemlje.
Propise o obuavanju graana za odbranu zemlje u smislu stava 1. ovog lana
donosi Vlada.
4. Radna obaveza
lan 25.
Radna obaveza graana sastoji se u izvravanju odreenih poslova sastoji se u
izvravanju odreenih poslova i zadataka za vreme ratnog stanja, stanja
neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja.
Radnu obavezu imaju svi za rad sposobni graani koji su navrili 15 godina, a
nisu rasporeeni na slubu u Vojsci. Pripadnici organa Ministarstva odbrane i
organa i jedinica Ministarstva unutranjih poslova radnu obavezu izvravaju u tim
organima.
U toku izvravanja radne obaveze ne moe se organizovati trajk.
Vlada donosi propise o organizovanju i izvravanju radne obaveze.
lan 26.
Strana 212
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Stareina Vojske na poloaju moe u ratu, za neodlone potrebe izvoenja

borbenih dejstava, narediti radnu obavezu graanima u zoni borbenih dejstava
ako nadleni organ nije u mogunosti da izda takvo nareenje, o emu
obavetava pretpostavljenog stareinu i nadleni organ odreen propisima iz
lana 25. stav 4. ovog zakona.
5. Materijalna obaveza
lan 27.
Za potrebe odbrane zemlje graani su duni da daju: motorna, prevozna i
specijalna vozila; graevinske i druge maine; sredstva i ureaje veze; plovne
objekte; zgrade i zemljita; luke, pristanita i instalacije za plovidbu,
snabdevanje, odravanje i remont plovnih objekata; vazduhoplove, aerodrome,
pumpne stanice i skladita; oruje, jahau, tegleu i tovarnu stoku, kao i druga
potrebna materijalna sredstva.
Sredstava iz stava 1. ovog lana popisuje nadleni podruni organ.
Graani ija su materijalna sredstva popisana za potrebe odbrane zemlje duni
su da ta sredstva, na zahtev nadlenog podrunog organa dopreme na odreeno
mesto u stanju koje omoguava njihovu namensku upotrebu. Nadleni podruni
organ moe zahtevati da se ta sredstva dopreme i radi pregleda ili upotrebe u
vojnoj vebi.
Graani koji ostanu bez popisanih materijalnih sredstava ili ija sredstva
postanu tehniki neispravna ili neupotrebljiva, ili na tim sredstvima nastanu bitne
promene tehnike prirode, duni su da o tome odmah, a najkasnije u roku od 15
dana, obaveste nadleni podruni organ.
lan 28.
Ako za vreme ratnog stanja jedinice Vojske ne mogu na redovan nain da se
snabdevaju neophodnom hranom, pogonskim materijalom, ogrevom i drugim
sredstvima, nadleni podruni organ, na zahtev stareine Vojske na poloaju,
moe narediti da graani ili njihova domainstva daju neophodna materijalna
sredstva.
Ako usled ratnih uslova nadleni podruni organ nije u mogunosti da vri svoju
funkciju, izvravanje materijalne obaveze moe narediti stareina iz stava 1. ovog
lana.
lan 29.
Materijalnu obavezu imaju i strani dravljani koji stalno borave na teritoriju
RSK, osim onih koji su na slubi u diplomatskim, konzularnim i drugim
predstavnitima stranih drava i meunarodnih organizacija.
lan 30.
Vlasniku materijalnih sredstava uzetih za potrebe odbrane zemlje pripada
naknada.
lan 31.
Vlada odreuje materijalna sredstva, propisuje evidenciju tih sredstava, nain
njihovog uzimanja i visinu naknade za dopremanje i koritenje, kao i postupak za
Strana 213
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
utvrivanje naknade za oteena, unitena ili nestala sredstva uzeta za potrebe

odbrane zemlje.
Glava III
PRAVA I DUNOSTI PREDUZEA I DRUGIH PRAVNIH LICA
lan 32.
Na zahtev Ministarstva odbrane, preduzea i druga pravna lica iz lana 33. ovog
zakona duna su da prvenstveno proizvode predmete, odnosno vre usluge od
posebnog interesa za odbranu zemlje.
Meusobna prava i obaveze preduzea, drugih pravnih lica i Ministarstva
odbrane u vezi s proizvodnjom predmeta, odnosno vrenjem usluga iz stava 1.
ovog lana utvruju se ugovorom.
Vlada odreuje predmete, odnosno usluge koji su od posebnog interesa za
odbranu zemlje.
lan 33.
Preduzea i druga pravna lica koja proizvode predmete od posebnog znaaja za
odbranu zemlje ili su osposobljena za takvu proizvodnju, ne mogu menjati
namenu proizvodno-tehnolokih celina, koje slue za proizvodnju tih predmeta,
bez saglasnosti Vlade, odnosno organa uprave.
Ako Vlada, odnosno organ uprave ne da saglasnost iz stava 1. ovog lana,
duni su da preduzeu nadoknade stvarnu tetu koja je zbog toga nastala.
Preduzea iz stava 1. ovog lana odreuje Vlada.
lan 34.
Preduzea u oblasti drumskog, eleznikog, vazdunog i pomorskog saobraaja,
saobraaja na unutranjim plovnim putevima i potansko-telegrafsko-telefonskog
saobraaja i drugi nosioci sistema veza duni su da za vreme ratnog stanja,
stanja neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja, kao i pri mobilizaciji
Vojske, prvenstveno vre usluge koje naredi Ministarstvo odbrane. Za te usluge
preduzeima pripada naknada stvarnih trokova.
Vlada donosi propise o uslugama iz stava 1. ovog lana, nainu utvrivanja
visine naknade stvarnih trokova za te usluge i njihovom plaanju.
lan 35.
Pri projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji investicionih objekata znaajnih za
odbranu zemlje i izradi prostornih i urbanistikih planova, preduzea i druga
pravna lica - investitori duni su da se pridravaju posebnih uslova i zahteva u
pogledu potreba odbrane zemlje.
Preduzea i druga pravna lica koja pripremaju i izvravaju prostorne i
urbanistike planove, ka i organi koji te planove donose, duni su da u pogledu
potreba odbrane zemlje i zatite od ratnih razaranja postupaju u skladu s
propisanim merama i zahtevima Ministarstva odbrane.
Vlada odreuje vrste objekata ili pojedina objekte i prostorne i urbanistike
planove iz stava 1. ovog lana, postupak obavetavanja o projektovanju, izgradnji
i rekonstrukciji tih objekata i nain postavljanja zahteva.
lan 36.
Preduzea i druga pravna lica koja se bave naunoistraivakim radom i
razvojem ili koja pripremaju nauno istraivake i razvojne projekte, duna su da
Strana 214
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
u svoje istraivake i razvojne programe, na zahtev Ministarstva odbrane ili

samostalno, ukljue i istraivanja znaajna za odbranu zemlje i rezultate tih
istraivanja dostave Ministarstvu odbrane.
Podatke iz stava 1. ovog lana Ministarstvo odbrane moe da koristi iskljuivo
za potrebe odbrane zemlje i da u tu svrhu odobri njihovo korienje.
lan 37.
Pri izboru, izgradnji i razvoju velikih tehnikih sistema u oblasti veza,
informatike,
vazduhnog
i
eleznikog
saobraaja,
elektroenergetike,
vodosnabdevanja i drugim oblastima od interesa za odbranu zemlje, kao i pri
nabavkama tehnikih sredstava znaajnih za funkcionisanje tih sistema,
investitori cu duni da usklade te sisteme s potrebama odbrane zemlje i da o
svojim programima razvoja upoznaju Ministarstvo odbrane.
Ministarstvo odbrane moe od investitora zahtevati da usklade sisteme iz stava
1. ovog lana s potrebama odbrane zemlje. Investitor je duan da postupi po tom
zahtevu.
Vlada odreuje sisteme i tehnika sredstva iz stava 1. ovog lana i propisuje
postupak obavetavanja o izboru, izgradnji i razvoju tih sistema, nabavkama
tehnikih sredstava i postavljanju zahtev iz stava 2. ovog lana.
lan 38.
Prilikom standardizacije i tipizacije proizvoda, objekata i ureaja od posebnog
interesa za odbranu zemlje, organ nadlean za standardizaciju i tipizaciju duan
je da ih prilagodi potrebama odbrane zemlje i, u vezi s tim, pribavi saglasnost
Ministarstva odbrane.
Uvoz i izvoz proizvoda, objekata i ureaja iz stava 1. ovog lana odobrava
Vlada.
lan 39.
Preduzea i druga pravna lica koja upravljaju umama sa posebnom namenom za
potrebe odbrane zemlje duna su da, pri donoenju umsko privredne osnove,
ispunjavaju zahteve koje im postavi Ministarstvo odbrane ili drugi organ koji
umu koristi za potrebe odbrane zemlje.
Vlada proglaava ume s posebnom namenom za potrebe odbrane zemlje,
odobrava umsko privredne poslove i ostvaruje nadzor nad radom preduzea i
drugih pravnih lica koja upravljaju tim umama.
lan 40.
Odredbe lana 25. o radnoj obavezi i l. 27., 28., i 30. i 31. ovog zakona o
davanju materijalnih sredstava za odbranu zemlje odnose se i na preduzea i
druga pravna lica.
Glava IV
PRAVA I DUNOSTI DRAVNIH ORGANA
1. Predsednik Republike
Strana 215
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
lan 41.
Predsednik Republike, u skladu sa odlukama Vrhovnog saveta odbrane:
1. nareuje sprovoenje Plana odbrane zemlje;
2. komanduje Vojskom u miru i ratu;
3. utvruje vojno teritorijalnu podelu zemlje.
2. Vrhovni savet odbrane
lan 42.
Vrhovni savet odbrane:
1. usvaja Plan odbrane zemlje;
2. donosi odluke o upotrebi Vojske i o drugim pitanjima na osnovu kojih
Predsednik Republike komanduje Vojskom;
3. procenjuje mogue ratne i druge opasnosti za odbranu zemlje i bezbednost
zemlje;
4. utvruje potrebe opremanja i naoruanja za odbranu zemlje;
5. utvruje potrebe za ureenje teritorije za odbranu zemlje;
6. utvruje strategiju oruane borbe i pravila upotrebe snaga za odbranu zemlje i
voenje rata;
7. odobrava osnove planova i programa obuavanja za odbranu zemlje i
osposobljavanja za rad na poslovima odbrane zemlje;
8. obavlja i druge poslove urvrene zakonom.
Predsednik VSO stara se o sprovoenju odluka VSO.
O poslovima iz stava 1. ovog lana VSO obavetava predsednika Skuptine RSK.
3. Vlada
lan 43.
Vlada:
1. izvrava zakone i druge propise i opta akta Skuptine koji se odnose na
odbranu zemlje;
2. nareenje mere pripravnosti i optu mobilizaciju;
3. u skladu sa Planom odbrane zemlje, organizuje pripreme graana, dravnih
organa, preduzea i drugih pravnih lica za odbrane zemlje;
4. utvruje kriterijume za rasporeivanje graana i normative materijalnih
sredstava za potrebe popune Vojske i druge potrebe odbrane zemlje;
5. donosi odluke i preduzima mere za rad dravnih organa, preduzea i drugih
pravnih lica za vreme vanrednog stanja, stanja neposredne ratne opasnosti i
ratnog stanja;
6. stara se o razvoju kapaciteta za proizvodnju predmeta naoruanja i vojne
opreme i o njihovom prometu;
7. stara se o obezbeenju potrebnih materijalnih i financijskih sredstava za
izvravanje Plana odbrane zemlje i za obezbeivanje robnih rezervi za potrebe
zemlje u sluaju vanrednog stanja, stanja neposredne ratne opasnosti i ratnog
stanja, kao i potrebnih sredstava za finansiranje priprema u delatnostima od
posebnog znaaja za odbrane zemlje;
8. organizuje zatitu tehniko-tehnolokih sistema i sistema veza i nareuje mere
kripto zatite i bezbednosti prenosa poverljivih podataka i informacija;
9. organizuje veze za potrebe dravnih organa i reim njihove upotrebe za vreme
ratnog stanja, stanja neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja;
10. organizuje Slubu osmatranja i obavetavanja za potrebe dravnih organa;
11. obavlja i druge poslove u oblasti odbrane zemlje za koje je nadlena po
Ustavu i zakonu.
Strana 216
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
4. Ministarstvo odbrane
lan 44.
Ministarstvo odbrane obavlja upravne i strune poslove koji se odnose na
sprovoenje politike odbrane zemlje i ostvarivanje sistema odbrane, i to:
1. planiranje i pripremanje opte mobilizacije, organizovanje priprema za odbranu
zemlje i izvravanje drugih obaveza utvrenih Planom odbrane zemlje;
2. planiranje, ostvarivanje i sprovoenje vojne obaveze i drugih obaveza graana
u odbranu zemlje i popuni Vojske;
3. ureivanje i pripremanje teritorije za potrebe odbrane zemlje;
4. obuavanje za odbranu zemlje i kolovanje za rad na poslovima odbrane i
bezbednosti zemlje;
5. opremanje i naoruanje za potrebe odbrane zemlje;
6. naunoistraivaki rad od znaaja za odbrane zemlje;
7. usklaivanje organizacije veza u zemlji i potrebama Vojske i pripremanje
opteg reima upotrebe veza u sluaju ratnog stanja, stanja neposredne ratne
opasnosti i vanrednog stanja;
8. organizovanje i funkcionisanje ratnog reima plovidbe ha moru i unutranjim
plovnim putevima;
9. organizovanje veza i kriptozatite za potrebe dravnih organa i dravnih
organizacija;
10. organizovanje i pripremanje kapaciteta za proizvodnju predmeta naoruanja i
vojne opreme i obezbeivanje prioriteta proizvodnje za potrebe Vojske;
11. statistika istraivanja i evidencije od interesa za odbranu zemlje
12. druge uprave i strune poslove u vezi sa sprovoenjem zakona, drugih
propisa i optih akata Skuptine u oblasti odbrane zemlje koji su mu stavljeni u
nadlenost zakonom.
lan 45.
Ministarstvo odbrane obavlja inspekcijske poslove u bezi sa izvravanjem zakona i
drugih propisa i planova i mera koji se odnose naroito na:
1. organizovanje i usklaivanje priprema za odbranu zemlje,
2. borbenu gotovost Vojske,
3. sprovoenje odluka i akata Predsednika Republike, Vrhovnog saveta odbrane i
Vlade,
4. ostvarivanje i usklaivanje organizacije veza u smislu lana 44. taka 7. ovog
zakona.
lan 46.
U vrenju inspecijskih poslova iz lana 45. ovog zakona ovlaena lica imaju i
dunost:
1. da proveravaju pripreme i izvrenje mobilizacije, pripreme za odbrane zemlje i
sprovoenje odluka i mera Vlade i drugih nadlenih republikih organa o tim
pripremama;
2. da narede otklanjanje neusklaenosti;
3. da obustave izvrenje mera ili radnji koje nisu u skladu s Planom odbrane
zemlje dok nadleni organ ne donese odluku o tome;
4. da pruaju strunu pomo organima ije pripreme kontroliu i da o utvrenom
stanju i preduzetim merama obaveste nadlene organe.
Kontrolisani organi su duni da postupe po nalazima ovlaenih lica inspekcijske
poslove.
lan 47.
Strana 217
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Ministarstvo odbrane obavlja poslove u vezi sa izgradnjom vojnih i drugih

objekata od posebnog znaaja za odbranu zemlje i izgradnjom investicionih
objekata u vojnom krugu za potrebe Vojske.
Vlada donosi propise o pravima i dunostima organa pri izgradnji objekata iz
stava 1. ovog lana, tehnikoj i drugoj dokumentaciji za te objekte, voenju
potrebnih evidencija o izgradnji objekta, nadzoru nad izgradnjom i odravanju tih
objekata.
lan 48.
Radi izvravanja zakona i drugih propisa koji se odnose na odbranu zemlje,
Ministarstvo odbrane moe dravnim organima i organizacijama, jedinicama
lokalne samouprave, preduzeima i drugim pravnim licima davati instrukcije za
obavljanje poslova koji se odnose na odbranu zemlje i vriti nadzor nad
izvravanjem propisa u toj oblasti, osim u poslovima iz delokruga drugih
republikih organa i organizacija i traiti izvetaje o izvravanju propisa u oblasti
odbrane za ije se izvravanje organi i organizacije odgovorni.
Dravni organi, preduzea i druga pravna lica iz stava 1. ovog lana duni su da
postupe po instrukcijama i zahtevima Ministarstva odbrane.
5. Drugi dravni organi
lan 49.
Dravni organi i organizacije koji nisu navedeni u ovom zakonu ostvaruju svoja
prava i dunosti u oblasti odbrane zemlje u skladu sa Ustavom i zakonom i
drugim propisima i izvravaju obaveze utvrene Planom odbrane zemlje i
odlukama Vlade o organizovanju priprema za odbranu.
Glava V
CIVILNA ODBRANA I ZATITA
1. Osmatranje i obavetavanje
lan 50.
Radi otkrivanja i praenja svih vrsta opasnosti od ratnih dejstava i prirodnih i
drugih nesrea koje mogu ugroziti stanovnitvo, Vojsku i materijalna dobra i radi
obavetavanja i uzbunjivanja graana, dravnih organa, preduzea i drugih
pravnih lica o tim opasnostima u miru i ratu, organizuje se Sluba osmatranja i
obavetavanja.
lan 51.
Dravni organi, preduzea i druga pravna lica, koji se u okviru svojih delatnosti
bave
osmatranjem
i
utvrivanjem
odreenih
pojava,
a
naroito
hidrometeoroloke, vatrogasne i seizmoloke slube, zdravstvene slube, slube
Strana 218
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
radioloke zatite, slube u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, elektroprivrede,

pomorstva i druge slube, duni su da Slubi osmatranja i obavetavanja i njenim
organima odmah dostavljaju podatke znaajne za civilnu odbranu i zatitu.
Elektroprivreda i vodoprivreda preduzea i druga pravna lica koja koriste
hidrosisteme duna su da, preko dravnih organa nadlenih za uzbunjivanje
stanovnitva na ugroenim podrujima i da svojim sredstvima pruaju pomo u
obavetavanju i uzbunjivanju stanovnitva.
lan 52.
Znaci za uzbunjivanje su jedinsveni za celu teritoriju RSK i sa njima se
stanovnitvo mora blagovremeno upoznati.
lan 53.
Sluba osmatranja i obavetavanja popunjava se licima koja su obavezna da
uestvuju u jedinicama i organima civilne odbrane i zatite.
Pripadnici Slube osmatranja i obavetavanja nose jedinstvene oznake.
lan 54.
Propise o organizovanju i radu Slube osmatranja i obavetavanja, obavezama
dravnih organa, preduzea i drugih pravnih lica u pogledu obavetavanja u
smislu lana 51. ovog zakona i odreivanju znakova za uzbunjivanje i oznakama
Slube osmatranja i obavetavanja donosi Vlada.
2. Zatita civilnog stanovnitva
lan 55.
Graani, dravni
organi, preduzea i druga pravna lica organizuju se,
pripremaju i uestvuju u zatiti civilnog stanovnitva i materijalnih i drugih
opasnosti u miru i ratu.
lan 56.
Sredstva za linu i kolektivnu zatitu, oprema jedinica i organa za zatitu
civilnog stanovnitva, sklonita i drugi objekti namijenjeni za zatitu i spasavanje
stanovnitva, materijalnih i drugih dobara koje utvrdi Ministarstvo odbrane,
moraju odgovarati standardima za tu opremu, sredstva i objekte.
lan 57.
Radi line zatite od ratnih dejstava i drugih opasnosti, graani sami
obezbeuju sredstva za linu zatitu ako im takva sredstva nisu obezbeena po
drugom osnovu.
Dravni organi, preduzea i druga pravna lica i graani koji su vlasnici
stambenih, poslovnih, javnih i drugih zgrada i objekata ili upravljaju njima,
obezbeuju sredstva i opremu za kolektivnu zatitu u tim zgradama i objektima.
Vlada utvruje liste sredstava za linu i kolektivnu zatitu koja su duni da
obezbede graani, dravni organi, preduzea i druga pravna lica, kao i vlasnici
zgrada i drugih objekata.
lan 58.
Radi zatite od ratnih dejstava, dravni organi, preduzea i druga pravna lica, u
okviru svojih prava i dunosti, duni su da obezbede da se stanovnitvo i
materijalna i druga dobra smeste u sklonita i druge objekte za zatitu.
Strana 219
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Pri izgradnji zgrada u gradovima i privrednim centrima, kao i u drugim

neseljenim mestima koja su, prema proceni nadlenog dravnog organa mogla
biti cilj napada u ratu, dravni organi, preduzea i druga pravna lica, kao i graani
pri izgradnji zgrada u svojini, duni su da obezbede izgradnju sklonita ili drugih
objekata za zatitu stanovnitva i materijalnih i drugih dobara.
lan 59.
Sredstva za sklonita i druge objekte za zatitu, u smislu lana 58. stav 2. ovog
zakona, obezbeuje investitor.
Visina sredstava iz stava 1. ovog lana odreuje se prema investicionoj
vrednosti objekta i godinjoj poreznoj stopi koju utvrdi nadleni organ.
2.1. Jedinice civilne zatite
lan 60.
Jedinice civilne zatite obrazuju dravni organi, preduzea i druga pravna lica, u
skladu s Planom odbrane zemlje, a mogu ih obrazovati i graani na dobrovoljnom
principu.
Jedinice civilne zatite nemenjene su za zatitu i spasavanje stanovnitva i
materijalnih i drugih dobara od ratnih razaranja, prirodnih i drugih nesrea i
drugih opasnosti u miru i ratu na teritoriju za koju su obrazovane.
Jedinice civilne zatite popunjavaju se licima koja su obavezna da uestvuju u
jedinicama i organima civilne zatite i dobrovoljcima.
Jedinice civilne zatite, ekipe i drugi oblici organizovanja koji se obrazuju radi
zatite i spasavanja stanovnitva, materijalnih i drugih dobara, kao i komunalna i
graevinska preduzea i druga pravna lica ukljuuju se prema Planu odbranu
zemlje, u akcije zatite i spasavanja od ratnih razaranja, prirodnih i drugih
nesrea i opasnosti u miru i ratu i postupaju po uputstvima organa nadlenih za
te poslove.
lan 61.
Propise o organizovanju i radu, opremanju i osposobljavanju jedinica civilne
zatite i drugih oblika organizovanja zatite civilnog stanovnitva, kao i o
sprovoenju mera zatite i spasavanja, donosi Vlada.
2.2. Jedinice civilne odbrane
lan 62
Za vreme ratnog stanja, a po potrebi, i u sluaju neposredne ratne opasnosti,
od lokalnog stanovnitva mogu se organizovati strae, patrole i jedinice civilne
odbrane radi zatite od napada na civilno stanovnitvo i njegovu imovinu,
obezbeenja objekata koji slue civilnoj nameni.
Jedinice iz stava 1. onog lana obrazuju se, po odluci Ministarstva odbrane, od
graana koji ne podleu vojnoj obavezi i vojnih obveznika koji nisu rasporeeni u
Vojsku, jedinice i organe unutranjih poslova, jedinice veze za potrebe dravnih
organa i Slubu osmatranja i obavetavanja.
Odlukom iz stava 2. ovog lana ureuju se i organizovanje, rad, opremanje i
osposobljavanje jedinica civilne odbrane.
Pripadnici jedinica civilne odbrane i njihova oprema, sredstva i objekti moraju biti
vidljivo obeleeni meunarodnim znakom civilne zatite.
lan 63.
Strana 220
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Graani koji su ukljueni u strae, patrole i jedinice civilne odbrane naoruanju

se lakim orujem za odravanje reda i za samoobranu.
lan 64.
Straama, patrolama i jedinicama civilne odbrane komanduju dravni organi
nadleni za poslove civilne odbrane i zatite.
Stareina Vojske na poloaju komandanta bataljona ili viem poloaju moe
jedinicama iz stava 1. ovog lana davati posebne zadatke u pogledu odbrane i
zatite civilnog stanovnitva i materijalnih dobara i kutrolisati ih u zoni svoje
odgovornosti.
2.3 Evakuacija
lan 65.
U sluaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja, u
skladu s Planom odbrane zemlje moe se narediti evakuacija stanovnitva,
odnosno pojedinih kategorija stanovnitva (deca, starci i dr.) sa odreenog dela
teritorije, kao i evakuacija dravnih organa, preduzea i drugih pravnih lica,
zajedno sa imovinom za koju to bude nareeno.
lan 66.
Evakuacija iz lana 65. ovog zakona nareuje Vlada i odreuje teritorije za
razmetaj evakuisanog stanovnitva i imovine.
Evakuaciju civilnog stanovnitva organizuju i sprovode dravni organi nadleni
za poslove civilne odbrane i zatite.
Evakuaciju na teritoriji ugroenoj ili zahvaenoj ratnim dejstvima moe narediti
stareina Vojske na poloaju komandanta brigade, odnosno puka ili viem
poloaju.
lan 67.
Vlada propisuje organizaciju i rad dravnih organa i organizacija na teritoriji sa
koje je evakuacija izvrena.
Glava VI
BEZBEDNOST MERE ZATITE
lan 68.
Graani, dravni organi, preduzea i druga pravna lica duni su da
odgovarajuim merama tite tajne podatke o odbrani zemlje i izvravaju
propisane i nareene mere za zatitu tih podataka.
Tajnim podacima o odbrani zemlje, u smislu ovog zakona, smatraju se
dokumenti, podaci o borbenim i drugim materijalnim sredstvima, objektima,
merama i radnjama i drugi podaci ije bi otkrivanje moglo naneti tetu odbrani i
bezbednosti zemlje.
Vlada propisuje kriterijume za utvrivanje podataka znaajnih za odbranu
zemlje koji se moraju uvati kao dravna ili slubena tajna, kao i obavezne mere
za njihovu zatitu.
Predsednik Republike propisuje kriterijume za utvrivanje podataka o Vojsci
koji predstavljaju vojnu tajnu, stepen vojne tajne i mere za njihovu zatitu.
Strana 221
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Dravni organi, preduzea i druga pravna lica duni su da utvrde koji se podaci
od interesa za odbranu zemlje iz njihovog delokruga smatraju tajnim podacima i
da odrede mere i postupak za zatitu tih podataka.
lan 69.
Tajni podaci o odbrani zemlje mogu se predati radi prenosa i prenositi
tehnikim sredstvima veze samo uz primenu mera kripto zatite.
lan 70.
Ako to zahtevaju potrebe odbrane zemlje, graanima RSK i strancima ili samo
strancima moe se ograniiti sloboda kretanja, boravka ili nastanjivanja u
pojedinim mestima i zonama (u daljem tekstu: zabranjene zone).
Vlada odreuje zabranjene zone na kopnu i u unutranjim morskim vodama i
donosi propise o obeleavanju zabranjenih zona.
lan 71.
Radi bezbednosti ljudi, imovine i zatite interesa odbrane zemlje za vreme
izvoenja vojnih vebi, ministar odbrane moe ograniiti slobodu kretanja na
odreenom podruju na kome se veba izvodi i , u saradnji s nadlenim organom,
odrediti mere za obezbeenje tog podruja.
Stareina Vojske na poloaju komandanta brigade, odnosno puka ili viem
poloaju moe u ratu, u rejonu, zoni i na prostoru izvoenja i pripremanja
borbenih dejstava, privremeno ograniiti slobodu kretanja.
lan 72.
Zabranjeni su osmatranje, snimanje i pristup vojnim objektima i objektima koji
su odreeni kao objekti od posebnog znaaja za odbranu zemlje i rejonima tih
objekata na kojima se, bez saglasnosti Ministarstva odbrane, ne mogu graditi
drugi objekti.
Zabranjeni su osmatranje, snimanje i pristup u rejonima u kojima se premer i
istraivanje zemljita mogu vriti samo uz saglasnost Ministarstva odbrane.
Vlada odreuje objekte, odnosno rejone iz stava 1. ovog lana i propisuje mere
za njihovu zatitu, kao i nain obeleavanja zabrane osmatranja, snimanja i
pristupa tim objektima i rejonima.
lan 73.
Radi zatite interesa odbrane zemlje, Vlada moe zabraniti zapoljavanje
stranaca u preduzeima i drugim pravnim licima koja su od posebnog znaaja za
odbranu zemlje i zabraniti saradnju sa stranim licima.
lan 74.
Strana lica ne mogu na teritoriju RSK samostalno vriti nauna i druga
istraivanja ili na drugi nain prikupljati podatke u oblastima znaajnim za
odbranu zemlje.
Dravni organi, preduzea i druga pravna lica koji vre nauna i druga
istraivanja u oblastima znaajnim za odbranu zemlje na teritoriju RSK zajedno
sa stranim licima ili za potrebe tih lica, ili, u saradnji sa stranim licima, daju
Strana 222
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
podatke znaajne za odbranu zemlje, duni su da prethodno pribave odobrenje

Vlada propisuje oblasti naunih i drugih istraivanja i vrste saradnje iz stava 2.
ovog lana, kao i postupak i uslove za izdavanje odobrenja iz tog stava.
lan 75.
Na teritoriju na kojoj se nalaze vojni objekti ili drugi objekti namenjeni odbrani
zemlje ne mogu se vriti istraivanja bez odobrenja Ministarstva odbrane.
Ministarstvo odbrane ukinue reenje o odobrenju izdato u smislu stava 1. ovog
lana ako nakladno utvrdi da to zahtevaju interesi odbrane zemlje.
lan 76.
Snimanje iz vazduha teritorije RSK za potrebe premera zemljita, istraivanja i
prostornog ureenja i za druge potrebe privrede i nauke i razvijanje i
umnoavanje snimaka, osim odgovarajuih vojnih ustanova, mogu vriti i
preduzea i druga pravna lica koja za to ovlasti Vlada.
Stranim licima zabranjeno je snimanje iz vazduha teritorije RSK bez prethodne
saglasnosti Ministarstva odbrane.
lan 77.
Snimci teritorije RSK iz vazduha mogu se objaviti samo po odobrenju
lan 78.
Premer i istraivanje zemljita (geodetski, geofiziki, geoloki, hidroloki i dr.) u
rejonima objekata od posebnog znaaja za odbranu zemlje mogu vriti vojne
ustanove, kao i preduzea i druga pravna lica koja za to dobiju saglasnost organa
iz lana 75. stav 1. ovog zakona.
Radovi na premeru zemljita u graninom pojasu i priobalnom moru i radovi na
povezivanju sa odgovarajuim premerima susednih zemalja mogu se izvoditi
samo po odobrenju Ministarstva odbrane.
lan 79.
U kartografske i druge publikacije ne smeju se unositi podaci o vojnim objektima,
rejonima i drugim objektima iz lana 72. ovog zakona, kao ni drugi podaci koji su
od interesa za odbranu zemlje.
Vlada odreuje podatke iz stava 1. ovog lana.
lan 80.
Vlada donosi propise o postupku za izdavanje odobrenja za snimanje iz vazduha
teritorije RSK za potrebe premera zemljita i obalnog mora i za izdavanje
kartografskih i drugih publikacija.
lan 81.
Radi zatite interesa odbrane zemlje, Vlada utvruje zadatke i poslove od
posebnog znaaja za odbranu zemlje koje u dravnim organima, preduzeima i
drugim pravnim licima treba stititi primenom posebnih mera bezbednosti, kao i
kriterijume za popunu radnih mesta na kojima se ti zadaci i poslovi obavljaju.
Strana 223
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
5.
Odluka o proglasenju RSK
Na osnovu lana 9 . stav 2 . taka 1. i lana 15. stav 2. Statuta Autonomne
Oblasti Krajina i lana 1. i 2. Odluke o sprovoenju Statuta SAO Krajine,lana
__________ Statuta Optine _______________________________, Skuptina
Optine ________________ u funkciji dijela skuptine Srpske Autonomne Oblasti
Krajina, na sjednici Vijea mjesnih zajednica od _____________, drutvenopolitikog vijea od ________ i Vijea udruenog rada od __________ , donosi
STATUTARNU ODLUKU
o promjeni Statuta SAO Krajine
lan 1.
Stav 1. lana 1. Statuta SAO Krajine mijenja s i glasi: '' Srpske Autonomna Oblast
Krajina oblik je teritorijalne autonomije u sastavu Federativne Jugoslavije, u
okviru koje svi nastanjeni graani samostalno ostvaruju prava i ispunjavaju
dunosti utvren Ustavom, dravnim zakonima i Statutom SAO Krajine''.
U stavu 2. lana 1. briu se rijei : '' U Ustavu Republike Hrvatske''.
lan 2.
U taki 7. i 8. stava 2. lana 6. briu se rijei : ''Republike Hrvatske''.
U taki 11. stava 2. lana 6. i u stavu 3. briu se rijei :'' Republiek Hrvatske!, a
umjesto njih stavlja rije '' Federacije u odgovarajuim padeima ''.
lan 3.
U lanu 9. stav 2. taka 14. briu se rijei '' Republike Hrvatske '' , a umjesto njih
stavlja rije: '' Federacije '' .
U lanu 9. stav 3. briu se rijei : '' Saboru Republike Hrvatske '', a umjesto njih
stavljaju rijei : '' Skuptini Federacije ''
lan 4.
Ova Statutarna odluka o promjeni Statuta SAO Krajine stupa na snagu danom
proglaenja od strane Izvrnog vijea SAO Krajine, a nakon to je usvoji veina
skuptina optina udruenih u SAO Krajinu.
Strana 224
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
6.
Odluka o proglasenju ratnog stanja
Na osnovu lana 78.stav 1. take 6. i 7. Ustava Republike srpske Krajine
(Slubeni glasnik "RSK" broj 1/92)
ODLUKU O PROGLAENJU RATNOG STANJA
lan 1.
Proglaavam ratno stanje na celoj teritoriji Republike Srpske Krajine.
lan 2.
Ova Odluka stupa na snagu odmah.
Knin, 22.01.1993. g.
Broj:03-3-20/1/93
PREDSJEDNIK
Goran Hadi s.r
PREDSEDNIK REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE

KABINET PREDSEDNIKA
Str.pov.38-10
22.01.1993.g.
Na osnovu Ustava Republike Srpske Krajine , lan 78.toka 5. i 6. a u cilju

odbrane od agresije RH:
PROGLAAVAM ratno stanje na celoj dravnoj teritoriji Republike srpske Krajine,
NAREUJEM optu mobilizaciju po Planu odbrane,
Oruane snage , vlade i svi dravni organi e se u skladu sa Planom odbrane u
potpunosti i neprekidno angaovati na svojim zadacima u oblasti odbrane zemlje.
PREDSEDNIK REPUBLIKE
Goran Hadi
Strana 225
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
7.
Naredba o povlacenju:
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA

VRHOVNI SAVJET ODBRANE
Knin, 4. august 1995. godine
16.45 asova
Broj: 2-3113-1/95.
Zbog novonastale situacije izazvane otvorenom optom agresijom Republike
Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu i nakon prvih poetnih uspjeha u odbrani
dolo je do ugroavanja velikog dijela teritorije Sjeverne Dalmacije i dijela Like,
zbog toga
ODLUUJEMO
1. Da se pristupi planskoj evakuaciji sveg za borbu nes - posobnog

stanovnitva iz optina Knin, Benkovac, Obrovac, Drni i Graac.
2. Evakuaciju sprovoditi prema pripremljenim planovima pravcima koji izvode prema Kninu i dalje preko Otria prema Srbu i Lapcu.
3. Za evakuaciju zatraiti pomo od komande UNPROFOR Sektor "Jug" sa
sjeditem u Kninu.
Knin, 4.08.1995. godine
OVJERENO U G SVK
U 17,20 sati 04.08.1995. godine
i zavedeno pod gore navedenim brojem.
PREDSJEDNIK
REPUBLIKE
Mile Marti
Strana 226
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
8.
POSMATRAKA MISIJA
EVROPSKE ZAJEDNICE
TIM 2
SPECIJALNI IZVJETAJ
... u periodu od 7. do 22. avgusta tri tima PM EZ posmatrala su sistematsko
unitavanje, uglavnom spaljivanje, imovine na podruju bive RSK. Gruba
procjena je da je izmeu 60 i 80% imovine u biem Sektoru jug potpuno ili
djelomino uniteno. Paljevine su sprovoene vrlo velikim intenzitetom od
strane uniformisanih vojnika RH po nareenju komande unutar podruja koja
su striktno kontrolisana od strane hrvatske vojske i civilne policije.
PREOSTALI SRBI. Veoma je teko u ovom momentu procijeniti taan broj
preostalih Srba u bivem Sektoru jug. Ali nesigurna procjena je 2-5% od
nekadanje populacije. Preostalo stanovnitvo su veinom stari mukarci i
ene. Samo u tabu UN Sektora jug u Kninu moemo nai djecu i mlae
ljude (ukljuujui vojnike) koji su pobjegli kod UN zbog nedostatka vremena
da odu u RS ili SRJ i zbog cjelokupnog tretmana.
Hrvatske vlasti odvode Srbe u dva takozvana Sabirna centra u Gospiu i
Zadru u svrhu evidentiranja. (Ali ovaj postupak jo nije obuhvatio sve
ljude!). Tokom ovog vremena oni mogu odluiti gdje ele ivjeti u budue.
Neke od njih su preuzeli roaci Hrvati koji e voditi brigu o njima. Trenutno
poznati ili procijenjeni brojevi:
-
oko 700 u Zadru i smjeteni u kolama

oko 80 u Gospiu i isti broj ratnih zarobljenika u gospikom zatvoru
710 u Kampu UN u Kninu
procijenjeni broj od 50-100 ljudi vie ili manje krije se u gradu Kninu
nepoznat ali mali broj u ostalim selima irom zemlje.
IVOTNI USLOVI U BIVOJ KRAJINI.

Iako je komadant kninske vojne oblasti objavio snaan poziv svim Srbima
na osloboenom teritoriju obeavajui im hranu, prvu pomo, posao ... takve
akcije i pogodnosti za Srbe nisu uoene. Jedina pomo koju oni dobijaju je
od meunarodnih organizacija. Pitajui ljude za razlog ostanka uobiajeni
odgovori su: mi smo prestari da napustimo nau domovinu i ne elimo nita
vie.
Za vrijeme operacije Oluja sva stoka je odvedena ili ubijena i u sklopu
enormne pljake i unitenja ivotni uslovi za ove ljude vie ne postoje. Jedini
izuzetak od unitavanja su bile izabrane zgrade kao pravoslavne crkve,
kole, fabrike i zgrade korisne u budunosti.
Puka je injenica da su centri velikih gradova poteeni velikih razaranja kao
i zone blizu hrvatskih obalnih gradova, jo uvijek traje odreeno razaranje i
razaranje irokih razmjera itavih zajednica u unutranjosti na koje ukazuju
razliiti faktori. U ovom asu je ispod svake sumnje da je paljenje itavih
sela, pomou benzina koji su dobavljali hrvatski vojni kamioni, namjerno
koordiniran i nareen proces odobren od najviih organa vlasti. Cilj nije nita
drugo nego spreavanje krajikih Srba da se vrate na svoja imanja i druga
dobra smjetena izvan veih gradskih centara pod hrvatskom kontrolom.
Strana 227
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ZAKLJUAK
Etniko ienje je rije esto koritena u sukobu. Pojavljuje se u mnogo
razliitih varijanti, a odgovorni su mnogi. Ono to je primjeeno od
posmatraa Evropske zajednice u posljednje dvije nedjelje nakon operacije
Oluja najbolje se moe opisati kao ienje i efikasno spreavanje povratka
Srba koji su uglavnom ivjeli kao poljoprivrednici na tom podruju...
23. avgust 1995. godine
Soren Liborijus
9.
THE INDEPENDENT
HRVATI PALE I UBIJAJU IZ OSVETE
U Kistanjama nailazim na etniko ienje krajikih Srba u punom jeku, sa
nagomilanim tijelima i poharanim zgradama.
Hrvatska vojska unitila je sve kue u Kistanjama: male niske kue,
dvospratnice, austro-ugarske zgrade od klesanog kamena, nagorjele ruevine
jo uvijek okruene stablima ije je lie potamnjelo od plamena. Niti jedan
Srbin nee se vie vratiti ovdje.
U evrskama, susjednom selu, naiao sam na kuu koja je jo uvijek gorjela,
a plamenovi lagano puzili po krovu. Hrvatska ima mnogo vremena da dovri
etniko ienje regiona Krajine, sada kad je svjetska panja ponovo
zaokupljena bosanskim paklom.
Sela bez kua, zemlja bez ljudi. udno je kako to sve prirodno izgleda,
prevrnuti automobili, odjea razbacana po ulici, prazne konzerve piva koje su
ostavile hrvatske toboe elitne trupe, Budvajzer i Karlovako svijetlo i
ponegdje konzerve Hajnekena razasute po batama i putevima. U centru
Kistanja Hrvat je udario kamionom u spomenik te smrskao irilicom napisana
imena srpskih muenika koji nisu mogli ni zamisliti - poto su se suprostavili
Njemcima i njihovim saveznicima Hrvatima u II svjetskom ratu - da e njihov
identitet biti konano izbrisan nakon pola stoljea od pobjede civilizovanog
svijeta nad faizmom.
Na drugoj strani Knina, na putu za Strmicu, Edvard Flin, iz UN tima za zatitu
ljudskih prava i ja, naili smo na tunel pun dima s druge strane naputene
eljeznike pruge za Biha. "Hodaemo polako jer mora paziti na ono ta je
na putu", rekao je on poto smo se lagano sputali ka niskom eljeznikom
mostu i naili na potpuno novu dvospratnu kuu zahvaenu plamenom.
Milju dalje zapuhnuo nas je smrad. Samo par dana prije Hrvati su se bavili
time da uklone raspadajue tijelo srpskog vojnika koji je ubijen metkom u
potiljak par asova iza uspjenog hrvatskog osloboanja Krajine prolog
mjeseca. Vojnici UN-a nalaze oko Knina nedavno ubijenih srpskih civila i to u
omjeru est dnevno. To se ne objavljuje, naravno, jer svijet posmatra
Sarajevo.
Strana 228
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
U Gruborima, prole nedelje specijalne snage hrvatske vojske provele su tzv.

kampanju ienja u dolini Plavna. Kasnije su pripadnici UN-a pronali dva
starija mukarca ubijena, jednog s metkom u potiljku a drugi sa prerezanim
grkljanom. Izvjesni hrvatski general ermak objavio je da su Grubori bili
etniko uporite. Slijedeeg dana UN je naao jo tri srpska lea, meu
njima i le ene od oko 90 godina.
Svaki put kada smo zaustavili automobil - na putu za Strmicu, u Kistanjama
ili evrskama - stiglo bi civilno ili auto hrvatske policije, a uniformisana lica bi
nas gledala zlovoljno ili pitala za razlog naeg prisustva. Nitko, poslije svega,
ne eli da objavljuje njihova ratna zlodjela - pa ak i da ameriki ambasador
po povratku u Zagreb izjavi da ovdje nema etnikog ienja.
U Orliu, 26. avgusta, dva posmatraa Evropske unije naila su na tri
hrvatska vojnika koji su potpaljivali farmu. O kakvom se dogaaju radi
najbolje se vidi iz njihovog zvaninog izvjetaja. " Pokuali smo razgovarati
sa njima, ali jedan od njih je napunio oruje, govorei da je vatra ve jue
bila zapaljena. Bila je to savrena la, poto je vatra upravo bila zapaljena, ali
drae nam je bilo da pobjegnemo". Svako bi radije da pobjegne iz Krajine,
izuzev nekolicine preostalih Srba - moda samo 5% od ukupnog srpskog
stanovnitva. Ali izvjetaj Evropske unije iz Krajine od prole nedjelje povjerljiv dokument koji sam u potpunosti proitao - govori sam za sebe.
"Dokazi o zloinima, u prosjeku est leeva dnevno, i dalje izranjaju, leevi
od kojih su neki svjei a neki raspadnuti, uglavnom su od stariji ljudi. Mnogi
su ubijeni metkom u potiljak ili su zaklani, ostali su unakaeni. Stariji civili iz
izoliranih podruja, kako ljudi kau, odnedavno se smatraju nestalim ili su
pritvoreni. Brojni (hrvatski) pozivi Srbima da se vrate, garancije o
graanskim pravima i pravima na imovinu, takoer stiu sa svih nivoa.
Meutim, srpski domovi i zemlja i dalje se pale i pljakaju. Suprotno
zvaninim izjavama kojim se optuuju Srbi koji su bjeali i nekontrolisani
elementi, zloine su poinili hrvatska vojska, hrvatska policija i hrvatski civili.
Nismo primjetili pokuaje da se to zaustavi i sve ukazuje na politiku sprene
zemlje.
Istorija zahtijeva od svijeta da se prisjeti kako su Srbi palili kue svojih
susjeda Hrvata kada su proglasili svoju nezavisnost od Hrvatske 1991. te
istjerali Hrvate koji su ivjeli u Krajini sa identinom namjerom; da bi ih
sprijeili da se vrate. Ali naravno, Hrvatska - za razliku od tzv. i sada
nepostojee Republike Srpske Krajine - eli da se pridrui Evropskoj uniji, eli
da se njene trupe obue po evropskom standardu (Amerikanci su im ve
pomogli) i eli da bude dio evropske demokratije. I Hrvatska moe slobodno
traiti pomo od Evropske unije za obnovu kola i kua koje njene "elitne"
trupe pale u estini etnikog ienja.
4. septembar 1995. godine
Robert Fisk
10.
Strana 229
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
PAD REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE I

POSMATRAKA ULOGA UN-a
... (L57A/R57A) Od 135.000 Srba koji su ivjeli u junom sektoru, UN je
ustanovio da je ostalo samo oko 2.000. Svi koji su bili u mogunosti pobjegli
su u strahu do sada tradicionalnih posljedica pobjede u ovoj zemlji. Znaajno
je da je plan Hrvatske vojske ukljuivao i odredbu o momentalnom uklanjanju
dokaza borbi i razaranju, ukljuujui uklanjanje poginulih i ranjenih od
granatiranja, ienje ulica u podruju Knina i Drnia gdje je pripremljeno
precizno kontrolisano TV emitovanje i novinarsko izvjetavanje. Iza ove
maske mi smo jo uvijek nailazili na ratni haos i etniko ienje, dva
mjeseca kasnije, od trenutka kad je borba zavrena.
(L58/R58) Hrvatska vojska poinje sistematsko pljakanje sela i gradova,
ukljuujii spaljivanje zgrada i usjeva, zatim obijesno ubijanje i neogranienu
pljaku stoke. Nedjeljama hrvatska vojska i specijalne snage policije su
ulazile po drugi put u neka mjesta. Spaljivali su kue koje su ve bile potpuno
unitene. Moj hrvatski kolega, general ermak mi je stalno govorio da oni
vre ienje da bi bili sigurni da je podruje oieno od etnika. To je
izgleda ukljuivalo ubijanje do posljednjeg srpskog teroristikog psa.
(L59A/R59/A) Postojala je oigledna metoda u razaranju. Ponekad su to bili
teko naoruni kordoni specijalne policije i misteriozne vatre u toku noi,
drugi put su to bili vojnici na dnevnom svijetlu koji kao da su eljeli
dobrodolicu gledaocima s kamerama.
(L60/R60)Tu su i izvjetaji civilne policije UN-a o batinanju i pojedinanom
ubijanju ali kao to sam ve rekao jedna strana hrvatske vojske uspjela je u
tom, da gotovo niko nad kim bi se moglo poiniti nasilje nije ostao. Ipak,
sistematsko pljakanje sela i ono malo preostalog stanovita nastavilo se
nedjeljama. ak i udaljenija sela i poljoprivredna imanja su bila planski
unitena, iskljuujui svaku mogunost opstanka na toj zemlji za preostale
Srbe ili za one koji bi mogli razmisliti o Tumanovom javnom pozivu za
povratak.
(L65/A/R65A) Sedma brigada hrvatske vojske, Pume, koja je prva stigla u
Knin, poela je pljakanje ispred moje komadne, ba kad su njihove voe
stajale na kapiji govorei mom potinjenom puk. Andreju Lesliju da su oni
disciplinovani profesionalci ije su trupe pod strogom kontrolom. Ovaj video
je tada snimljen...
12.10.1995.
KOMANDANT UN ZA SEKTOR
JUG
BRIGADNI GENERAL
Alan Forand
Strana 230
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
11.
UJEDINJENE NACIJE A/50

GENERALNA SKUPTINA 03.11.1995.
PEDESETA SJEDNICA
STANJE LJUDSKIH PRAVA U PRETHODNOJ JUGOSLAVIJI HRVATSKA
2. Povrede ljudskih prava koje su se deavale nakon operacije Oluja

... 23. Na osnovu do sada prikupljenih dokaza, vidi se da su povrede ljudskih
prava i humanitarnog prava koje su poinjene tokom i nakon operacije Oluja
obuhvatili:
a) ubijanje civila u povlaenju;
b) artiljerijska vatra iz tekog naoruanja kojom su gaani ciljevi u gradovima
bez vojnog znaaja, ukljuujui i stambena naselja u Glini i Kninu;
c) ubijanje preostalih srpskih civila;
d) nezatienost preostalih pripadnika manjinskog stanovnitva, koje uglavnom
ine ovisni o drugima, stari, fiziki i mentalno hendikepirani, kao i duevni
bolesnici. Ovim grupama lica nedostaju slijedei oblici zatite i brige:
odgovarajua policijska zatita, line dokumenta, osnovne ivotne namirnice,
osnovna zdravstvena zatita, pravo na penziju i ostali oblici pomoi. Pored toga,
lica koja nisu prijavljena, ne mogu da podnesu zahtjeve da se ponovo spoje sa
svojim porodicama;
e) prijetnje i maltretiranje koje nad srpskim manjinskim stanovnitvom
sprovode hrvatski vojnici i policajci, kao i hrvatsko civilno stanovnitvo;
f) masovno paljenje kua u vlasnitvu Srba koji su pobjegli;
g) masovno pljakanje srpskih kua koje vre hrvatski vojnici, policajci i civili;
h) zauzimanje kua koje pripadaju srpskom stanovnitvu, a u nekim
sluajevima i deloacija Srba koji su ostali.
3. Ubijanje civila
... 24. Osoblje na terenu Centra za ljudska prava je primilo brojne izvjetaje o
ubijanjima, bez vojne potrebe, koja su se de avala u bivem Sektoru jug i
sjever kako za vrijeme, tako i nakon zavretka vojne operacije, kada je
hrvatska vojska pre uzela kontrolu u regionu. Predstavnici UN su otkrili preko
120 tijela, a izvjetaji o ubijanjima su bili posebno brojni na podruju Knina.
Prema dobijenim informacijama, uobiajeni nain ubistva je bio ispaljivanje
metka u potiljak ...
Strana 231
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Zagreb, 4. kolovoza 1995. godine
12.
TIME
EVROPA
ZLOINI HRVATSKE
HRVATI ISKORISTILI AMERIKI NAIN IZJEDNAENJA
TERENA DA BI ISTJERALI SRPSKU MANJINU
... ono to je stajalo iza amerike politike podrke Hrvatskoj je da izjednai
igralite kojim su vojno dominirali Srbi sa svojim zalihama oruja. Ali,
neposredan rezultat je bio etniko ienje irokih razmjera koje je poinila
hrvatska vojska u podrujima uzetim silom, naroito u Krajini. "Granatirali su
civile da bi unitili volju Srba za borbu", prisjea se kanadski pukovnik Andrej
Lesli, ef taba UN-a smjetenog u krajikom gradu Kninu kada je Hrvatska
zapoela avgustovski napad. "Znali su da nema vojnika u nijednom od ovih
gradova." Pa ipak, vie od 2.000 granata palo je samo na Knin tokom prvog
dana. "Za 24 asa", kae Lesli, "Knin je pao sa 35.000 stanovnika na 500 ivih i
500 mrtvih. Potom su potpuno opljakali grad", dok je veina stanovnitva u
strahu pobjegla.
Hrvatski zvaninici, iako priznaju unitavanje irom Krajine, pripisuju to
Hrvatima izbjeglicama koji su bili bijesni kada su se vratili i nali svoje kue
unitene od strane Srba. Oni koji su bili svjedoci ovom haranju, kau da su to
bili ljudi u uniformama, a ne civili.
"Ponaanje hrvatskih vojnika je bilo uasno", kae Lesli. "To mora da je bila
vladina politika."
Kao posljedica vojne akcije, nekih 170.000 Srba pobjeglo je iz Krajine te
sedmice u najveem etnikom ienju otkako su ratovi na Balkanu poeli 1991.
Danas ne vie od 7.000 Srba, uglavnom starijih ive u Krajini. Mnogi se kriju.
"Traimo ivotinje ili tragove stopala u snijegu" kae Soren Fisk, radnik Crvenog
krsta iz Danske. "Ne izlaze iz svojih popaljenih domova. Ne kupaju se. Ne iste
kue. NJihove porodice su pobjegle. Samo sjede i ekaju da umru."
11. mart 1996. godine
Dejms
Dekson
Strana 232
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
HRONIKA REPUBLIKE SRPSKE

KRAJINE
1989. GODINA
28.02. U Kninu odran srpski miting upozorenja

O1.04. U Osijeku eksplodirala bomba ispod prozora Dopisnitva "Politike".
08.07. U Kistanjama odrana Osnivaka skuptina SKDa "Zora"
09.07. Na Dalmatinskom Kosovu, kod crkve Lazarice, obiljeena 600-godinjica
Kosovske bitke. Po nalogu hrvatskih vlasti prekinut je kulturno umjetniki
program. Uhapeno je 20 Srba i sprovedeno u ibenski zatvor.
11.07.Uhapen Jovan Opai, predsjednik SKD_a "Zora", to je bio signal
upozorenja za srpski narod.
25.11.0drana Druga osnivaka skuptina SKD_a "Zora" u Plavnu. Tek poslije ove
skuptine vlasti su dozvolile registraciju.
1990. GODINA
04.0l.Predsjednik KUD "Zora" Jovan Opai potpisao protestno pismo povodom

fizikog napada na knjievnika Zdravka Krstanovia.
07.01. Trojica maloljetnika li ibeniku provalili u Pravoslavnu crkvu Presvete
Bogorodice,
uzeli zastavu SPC i zapalili na Tvravi Sv. Ane.
13.01.U Topuskom formiran Inicijativni odbor za osnivanje SKUD "Sava Mrkalj."
15.01.Republiki sekretarijat za pravosue i upravu SRH odobrio upis Srpskog
kulturnog drutva "ZORA" u registar drutvenih organizacija.
22.01.Hrvatska i slovenaka delegacija napustile 14. Vanredni kongres SKJ
30.01.U Donjem Lapcu (Motel Kamensko), odran politiki skup na kojem se
razgovaralo o politikom organizovanju srpskog naroda. Skupom je rukovodio
akademik Jovan Rakovi. Zakljueno je da se osnuje politika stranka koja e biti
povezana s nekom strankom u Srbiji opte jugoslavenske orijentacije. Spomenuto
je vezivanje za najavljenu Demokratsku stranku Srbije.
03.02.U Beogradu odrana Osnivaka skuptina Demokratske stranke Srbije.
11.02.U Vojniu odrana Osnivaka skuptina Jugoslavenske samostalne
demokratske stranke. Za predsjednika je izabran mr Mile Daki, za
potpredsjednike: dr Milan Vujnovi i ing. Mirko Zori, za generalnog sekretara
Vukain Zori.
15.02.0dran Zbor Srba u Karlovcu. Prilazi s Korduna su bili blokirani. Do sukoba i
fizikih obrauna dolo je u Cerovcu i na Slunjskim Brdima. Na Zboru su govorili:
Milo Vukovi i Mili Kneevi.
17.02.U Kninu formirana Srpska demokratska stranka. Za predsjednika je izabran
akademik Jovan Rakovi.
18.02.U Zagrebu osnovan ogranak Jugoslavenske samostalne demokratske
stranke. Za predsjednika je izabran dr Milan Galogaa.
24.02.U Zagrebu, predsjednik HDZ-a dr Franjo Tuman izjavio: "Nezavisna
Drava Hrvatska nije bila samo puka kvislinka tvorba i faistiki zloin, ve i izraz
Strana 233
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
povijesnih tenji hrvatskog naroda".

26.02.U Srbu osnovan Mjesni odbor SDSa. Za predsjednika je izabran David
Rastovi
04.03.0dran miting srpskog naroda na Petrovoj gori. Govorili su: Dmitar
Obradovi, predsjednik SO Vrginmost, Duan Peki, general pukovnik Jandre
Bjelivuk i Milka Kufrin, predstavnica SUBNORa Hrvatske.
07.03.U Rijeci odrana osnivaka skuptina Narodne radikalne stranke, kao
ogranak iste
stranke u Beogradu, iji je predsjednik Veljko Guberina. .
09.03.U Zagrebu u prostorijama Kulturno informativnog centra akademik Jovan
Rakovi predstavio Srpsku demokratsku stranku. Za predsjednika zagrebakog
ogranka SDSa izabran je advokat VladoIvkovi.
17.03.U Topuskom formirano SKUD "Sava Mrkalj". Govorili su Neboja Devetak,
Anelko
Anui, Jovan Radulovi, Stanko Kora i drugi. Za predsjednika je izabran Mile
Bosni
Pokrenuta je inicijativa o izdavanju "Srpskog glasa".
l8.03.U Benkovcu, na Osnivakoj skuptini HDZa, Boko ubrilovi uperio pitolj
plaljivac u Dr Franju Tumana. Ovaj incident je zaotrio meunacionalne odnose
u Hrvatskoj.
24.03.U Glini osnovan Optinski odbor SDSa. Za predsjednika je izabran Petar
Kralj. Govorio je akademik Jovan Rakovi.
25.03.Prethodne noi u Iloku nepoznate osobe otetile 17 nadgrobnih srpskih
spomenika.
31.03.Na zidovima pravoslavne crkve u Splitu osvanule parole: "Pravoslavni
gubite se !" i " Kurvini sinovi".
10.04.U Kninu donesena Odluka o zakljuivanju Dogovora o udruivanju optina
dalmatinskog podruja i osnivanju Koordinacije, to je znailo poetak srpskog
autonomnog organizovanja
20.04.U Kninu odran predizborni miting komunista i socijalista na kojem je
govorio
Borislav Mikeli, lan CK SKJe.
22.04.0dran prvi krug viestranakih izbora u Hrvatskoj. Najvei broj glasova
dobiva HDZ. U Kninu SDS osvaja 83% glasova za odbornika mjesta i 3
poslanika mjesta u Saboru Hrvatske (Jovan Opai, Duan Zelenbaba i Radoslav
Tanjga).
06.05.0dran drugi krug viestranakih izbora u Hrvatskoj. Pobijedila je antisrpski
opredeljena HDZ, na elu s dr Franjom Tudmanom, koja je osvojila 41,5%
glasova.
18.05.U Benkovcu izboden noem Miroslav Mlinar, predsjednik Mjesnog odbora
SDS, poslije ega su zamrznuti odnosi sa Saborom Hrvatske.
Na godinjoj skuptini "Solidarnosti" u Beogradu Vuk Drakovi izjavio: "Jo
jednom apelujemo na razum Hrvata i pozivamo ih da se uljude".
06.06.S0 Knin donijela Odluku o pokretanju inicijative za formiranje Zajednice
optina Sjeverne Dalmacije i Like.
10.06.U Vukovaru osnovan Optinski odbor SDSa. Govorio je dr Jovan Rakovi.
27.06.S0 Knin donijela Odluku o formiranju Zajednice optina Sjeverne Dalmacije
i Like.
01.07. Na Dalmatinskom Kosovu, kod crkve Lazarice, proglaena Zajednica
optina Sjeverne Dalmacije i Like.
03.07. Radnici SUPa Knin poslali protestno pismo Saveznom i Republikom SUPu
da ne prihvataju "ahovnicu" za svoj simbol.
Privremeno predsjednitvo ZO Sjeverne Dalmacije i Like uputilo poziv svim
optinama u kojima je veinsko srpsko stanovnitvo da se prikljue ZO Like i
Dalmacije.
05.07.U Knin doli predstavnici SUPa ibenik da "urazume" miliciju da moraju
prihvatiti "ahovnicu". Narod i radnici SUPa Knin. na elu s Milanom Martiem,
Strana 234
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
odravaju miting podrke svojoj miliciji, oko zgrade Stanice javne bezbjednosti.
Odlueno je da se odbace svi pritisci uvoenja srbofobine simbolike u Kninu.
14.07.Poeli "Dani srpske kulture u Kninskoj Krajini", koji su trajali do 28. jula.
Na Kninskoj tvravi je posebno zapaen govor Matije Bekovia.
25.07.U Srbu odran Veliki srpski sabor na kojem su govorili: akademik Jovan
Rakovi, Jovan Opai, mr Mile Daki i dr Milan Babi. Usvojena je Deklaracija
o.suverenosti i autonomiji srpskog naroda i Odluka o formiranju Srpskog
nacionalnog vijea.
Sabor Hrvatske donio Odluku da "ahovnica" postaje dravni simbol Republike
Hrvatske. Ovo je izazvalo nezadovoljstvo srpskog naroda jer su pod tim simbolom
u vrijeme Nezavisne Drave Hrvatske klana srpska djeca i srpsko civilno
stanovnitvo.
27.07.U Okuanima odrana Osnivaka skuptina SDSa.
08.08.Skuptina SFRJ usvojila amandmane na Ustav po kojima se uvodi
viestranaki sistem. 10.08.U Vinkovcima Molotovljevim koktelom zapaljena
knjiara Branke Eri.
l3.08.Predsjednik Predsjednitva SFRJ Borisav Jovi primio delegaciju Srba iz
Knina u kojoj su bili Milan Babi, David Rastovi i Bogoljub Popovi.
I7.08.MUP Hrvatske poslao policajce u vie srpskih optina Sjeverne Dalmacije i
Like s ciljem da oduzmu oruje rezervnog sastava milicije i onemogue pripreme i
sprovoenje prvog srpskog plebiscita. Srbi su odgovorili podizanjem barikada.
Predsjednik SO Knin dr Milan Babi proglasio ratno stanje, zbog uestalih
hrvatskih napada na srpski narod i zavoenja dravnog terora.
24.08.Za lana Predsjednitva SFRJ iz Hrvatske izabran, umjesto Stipe uvara,
Stjepan Mesi. 27.09.Poeli srpski nemiri na Baniji zbog pokuaja dislokacije
naoruanja teritorijalne odbrane iz milicijskih stanica. Specijalne jedinice MUPa
Hrvatske hapse 360 Srba. Srbi Petrinje se sklanjaju u kasarnu JNA. Dramatini
dogaaji su trajali do 30. septembra. 30.09.Srpsko nacionalno vijee, na osnovu
plebiscita, proglasilo srpsku autonomiju.
03.10.Blokirani su svi cestovni prilazi prema Kninu, a obustavljen je i eljezniki
saobraaj.
22.10.Jugoslavenska samostalna demokratska stranka podnijela tubu Raselovom
sudu protiv Republike Hrvatske i njenog vrhovnitva zbog priprema genocida nad
srpskim narodom u Hrvatskoj.
U oktobru odran sastanak u manastiru Krupi, kod Obrovca. Uestvovali su
predstavnici TO Obrovca, Knina, Benkovca, Donjeg Lapca, Graaca i predstavnici
SDSa. Predloeno je formiranje vlastite krajike oruane sile, emu su se
suprotstavili Milan Babi i Pero tikovac.
20.12.Skuptina optine Vojni usvojila Zakljuak o neprihvaanju Nacrta Ustava
Republike Hrvatske u kojem srpski narod gubi istorijsku poziciju politikog
naroda.
21.12.Srpsko nacionalno vijee i Privremeno predsjednitvo Zajednice optina
Sjeverne Dalmacije i Like usvojili Statut SAO Krajine i proglasili Srpsku
Autonomnu Oblast Krajinu.
22.12.Hrvatski sabor u Zagrebu usvojio Ustav kojim je srpski narod u Hrvatskoj
stavljen u poziciju nacionalne manjine.
26.12.Skuptina Slovenije proglasila samostalnost ove republike.
Statut SAO Krajine usvojile SO: Knin, D.Lapac, Graac,Obrovac,Benkovac,
Korenica i Vojni.
1991. GODINA
Strana 235
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
04.01 .Izvrno vijee SAO Krajine formiralo SUP Krajine. Za sekretara je

imenovan Milan Marti. U Zagrebu osnovano Vijee za zatitu ustavnog poretka
RH u kojeg su imenovani: Josip Manoli, Stjepan Mesi, arko Domljan, Milan
Ramljak, Franjo Gregori, Martin pegelj, Josip Boljkovac, Franjo Golem i Hrvoje
arini.
Simo Raji podnio ostavku na funkcije: potpredsjednika Sabora, predsjednika
Saborskog odbora za pravosue i upravu i zastupnika u Saboru Hrvatske.
07.01. U idskim Banovcima formirano Srpsko nacionalno vijee za Slavoniju,
Baranju i Zapadni Srem.
08.01. Predsjednik SAO Krajine dr Milan Babi obavijestio Sabor i Vladu Hrvatske
da predstavnici optina SAO Krajine nee dolaziti u Zagreb.
09.01. Predsjednitvo SFRJ donijelo Odluku kojom se nareuje rasformiranje svih
paravojnih formacija u Jugoslaviji. Hrvatska i Slovenija odbile sprovoenje ove
odluke.
10.01.Predsjednik Izvrnog vijea optine Glina i predsjednik SO Kostajnica
razgovarali u Zagrebu, suprotno stavovima predsjednika SAO Krajine.
Srpsko nacionalno vijee i Izvrno vijee SAO Krajine podrali Naredbu
Predsjednitva SFRJ o razoruanju svih paravojnih formacija.
12.01.U Titogradu osnovano Udruenje Srba iz Hrvatske. Za predsjednika je
izabran Velimir Radinovi. Skup je pozdravio u ime CK SK Crne Gore Drago
ofran izjavivi: "Bilo ta da se dogodi, Knin nije bio niti e biti sam".
Povodom hapenja petorice graana srpske nacionalnosti u Karinu, Izvrno vijee
i Predsjednitvo SO Obrovac zatraili zatitu od JNA.
Optinski odbor SDS Karlovac uputio javni protest povodom napada na lana
SDSa Iliju aulu. Poela koncentracija hrvatske policije na granicama SAO
Krajine. Mjestimino je dolo do otvaranja vatre izmeu hrvatske policije i srpskih
seoskih straa.
17.0 1. Ustavni sud Jugoslavije osporio Odluku Vlade Republike Hrvatske o
plaanju posebnih taksa na imovinu graana koji ive u Srbiji.
MUP Hrvatske formulisao stav da svi policajci potpiu posebnu izjavu ako ele
dobiti lini dohodak. To je bio nain masovnog otputanja s posla za policajce
srpske nacionalnosti. U 01 sat poeo rat izmeu SAD i Iraka vazdunim napadom
SAD.
U Obrovcu odran srpski protesni miting na kojem je govorio akademik Jovan
Rakovi i upozorio da : "Prijetnje i hapenja Srba nisu osnova za zajedniki
ivot"
U ibeniku uhapena ekipa RTV Beograd (Krste Bijeli, Tefik Zujovi i Damjan
Popadi). Uhapeni su i trojica advokata: Radomir Kuet, Milan Dupor i Savo
trbac.
U Vukovaru se sastali ministri unutranjih poslova Hrvatske i Srbije: Josip
Boljkovac i Radmilo Bogdanovi.
19.01.Dobrica osi izjavio u Kruevcu: "Ideja o konfederaciji Jugoslavije je
vulgarno i politiko lukavstvo"
21.01. U nekim selima Korduna izvren referendum za izdvajanje srpskih sela iz
optina Karlovac i Duga Resa.
Stanovnici Okuana se izdvojili referendumom iz sastava optine Nova Gradika i
pripojili optini Pakrac.
22.01..Bezbjednosni organi JNA uhapsili uru Deaka zbog ilegalnog uvoza oruja
u Hrvatsku. U Beogradu voeni razgovori izmeu Slobodana Miloevia i Alije
Izetbegovia. Istaknuta
je puna saglasnost da se sauva Jugoslavija.
23.01.Savezni sekretarijat za narodnu odbranu izdao saoptenje da e JNA
razoruati sve paravojne formacije, ako to odmah ne uine vlasti u Hrvatskoj.
Predsjednik Srbije Slobodan Miloevi u Beogradu razgovarao s predsjednikom i
potpredsjednikom Srpskog nacionalnog vijea dr Milanom Babiem i mr Milom
Dakiem. 24.01.Vojne vlasti uhapsile vei broj lica li Hrvatskoj koja su
osumnjiena da su naoruavali paravojne formacije u Hrvatskoj.
Strana 236
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
U Beogradu razgovarale delegacije Srbije i Slovenije na elu sa Slobodanom

Miloeviem i Milanom Kuanom.
Predsjednik Hrvatske dr Franjo Tuman izjavio na sjednici Hrvatske vlade da e
Sabor suspendovati sve savezne propise.
25.01.Predsjednitvo SFRJ izdalo saoptenje o obaveznoj demobilizaciji rezervnog
sastava milicije u Hrvatskoj. Istog dana je emitovan film o ilegalnom uvozu oruja
u Hrvatsku pod vodstvom Martina pegelja, ministra odbrane Republike Hrvatske.
Sobranje Makedonije usvojilo Deklaraciju o nezavisnosti Republike Makedonije.
U Beogradu razgovarale delegacije Hrvatske i Srbije, koje su predvodili dr Franjo
Tuman i Slobodan Miloevi.
U Sarajevu razgovarale delegacije Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koje su
predvodili Alija Izetbegovi i Momir Bulatovi.
Srpsko nacionalno vijee Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema uputilo zahtjev i
podrku Slobodanu Miloeviu da svi Srbi ostanu u jednoj dravi.
26.01.U Borovu Naselju pronaen mrtav krunski svjedok o ilegalnom uvozu
oruja u Hrvatsku, Zvonko Ostoji, koji je u filmskoj emisiji teko optuio HDZ I
Martina pegelja. Predsjednik Srpskog nacionalnog vijea dr Milan Babi izjavio
da je kapitulirala lana demokratska politika HDZa.
Ministar unutranjih poslova Hrvatske Josip Boljkovac izjavio: "Mi emo upotrebiti
sva sredstva i oruje i Srbi vie nikada u Hrvatskoj nee biti ono to su bili dok
bude nas". 28.01.Martin pegelj izjavio da Hrvatska nee sprovesti Odluku
Predsjednitva SFRJ od 9.
1. 1991. godine. .
30.01.U Ljubljani razgovarale delegacije Crne Gore i Slovenije koje su predvodili
Momir Bulatovi i Milan Kuan.
Alija Izetbegovi izjavio u Sarajevu, da ako se izdvoje Slovenija i Hrvatska, da e
organizovati referendum u Bosni i Hercegovini o izdvajanju ili ostajanju Bosne i
Hercegovine u sastavu Jugoslavije.
31.01.Vojni sud u Zagrebu izdao nalog za privoenje Martina pegelja zbog
ilegalnog uvoza oruja.
Predsjednik Srpskog nacionalnog vijea dr Milan Babi izjavio u intervju u
"Politici" da dok postoji HDZ da se politika kriza u Hrvatskoj ne moe rijeiti
mirnim putem i da srpskohrvatski odnosi ne mogu biti u nadlenosti MUPa
Hrvatske.
U Splitu najavljeno formiranje "Ustake mladei". Radnik Splitskog brodogradilita
Velimir Ronkulin izjavio: "Dolo je vrijeme da se skine hipoteka zloinstva sa
imena ustaa". Stranka demokratskih promjena u Zagrebu dala saoptenje u
kojem istie da ne prihvata da
je Martin pegelj politiki odgovoran, a ako jeste da odgovara samo Hrvatskom
saboru. Predsjednik Hrvatske vlade Josip Manoli izjavio da Martin pegelj nee
biti hapen.
01.02.Jedanaest zastupnika Sabora Hrvatske srpske nacionalnosti: Dalmacije,
Like, Korduna, Banije i Slavonije napustilo uee u radu Sabora Hrvatske.
Predsjednik Predsjednitva SFRJ Borisav Jovi uputio telegram Franji Tumanu u
kojem kae da e se "u sprovoenju Naredbe Predsjednitva Jugoslavije ii do
kraja".
02.02.U Kninu odran protestni miting zbog ugroenosti srpskoga naroda u
Hrvatskoj, pod naslovom" Za slogu i jedinstvo svih Srba", na kojem je
prisustvovalo oko 20.000 ljudi. Govorili su: Jovan Opai, Zdravko Zeevi, Marko
Atlagi, David Rastovi, Velibor Matijaevi, Mirko Raen i Ljubica olaja.
03.02.U Gospiu odran protestni miting srpskoga naroda, pod naslovom: "Miting
svih Srba Like i svijeta". Prisustvovalo je oko S.OOO ljudi. Govorili su: Rade
ubrilo i dr Nikola Variak.
U optini Vrginmost organiziran referendum o prikljuenju SAO Krajini.
U Lipiku odrano zasijedanje Regionalne skuptine SDSa za podruje Slavonije i
Baranje ( 26 optina ).
Strana 237
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
04.02.U Karlovcu srpski stanovi, u toku protekle noi obiljeeni krstiima, to je

izazvalo srpski revolt i zabrinutost.
Republiki sekretar za unutranje poslove Srbije Radmilo Bogdanovi izjavio: "
Srbija e voditi rauna o svom narodu, ma gde iveo i radio".
05.02.Predsjednik Hrvatske dr Franjo Tuman odgovorio na pismo Borisava
Jovia u kojem kae, da Martin pegelj moe odgovarati samo Vladi Hrvatske.
06.02.Predsjednik SDSa BiH dr Radovan Karadi, na konferenciji za tampu
izjavio: "Hrvatski dravotvorci izgleda ne mogu da zamisle svoju dravu bez
genocida".
06.02.Vojo Nenadi uloio sredstva s Jugopetrolom i preuzeo benzinsku pumpu u
Kninu.
08.02.U Beogradu zasjedalo Predsjednitvo Jugoslavije. Predstavnik Hrvatske nije
doputovao, a predstavnik Slovenije napustio sjednicu. Miloevi je izjavio: "O
Jugoslaviji treba da odluuju oni koji u njoj ele da ostanu, a ne oni koji hoe da
je napuste".
10.02.0bjavljena vijest da Vatikan namjerava dati Hrvatskoj kredit od 4 milijarde
dolara da pomogne HDZ i raspad Jugoslavije.
11.02.U Kninu odlueno da e se mijenjati imena ulica. Predloeno je da se
glavna Ulica marala Tita zove Ulica kralja Petra Prvog Oslobodioca.
12.02.MUP Hrvatske pokuao uspostaviti milicijsku stanicu na Plitvicama, alije u
tome sprijeen.
15.02.Redarstvenici Hrvatske okupirali Plitvice. Sekretar SUPa Krajine Milan
Marti zatraio da odmah napuste podruje Korenice. To je zatrailo i
Predsjednitvo Jugoslavije, pa su se redarstvenici povukli.
16.02.U Donjem Lapcu usvojena Deklaracija o poloaju i pravima srpskog naroda
u Hrvatskoj.
17.02.Karlovac blokirala hrvatska policija u kojem je trebalo odrati protestni
miting srpskog naroda.
18.02.Predsjednik i sekretar SDSa u Karlovcu, Momir Lazi i Nikola Vuini
privedeni u
stanicu policije na informativni razgovor. .
19.02.U Kninu odran miting na kojem je govorio akademik Jovan Rakovi.
21.02. Sabor Hrvatske donio Odluku da savezni zakoni ne vae u Hrvatskoj.
U Zagrebu poelo zasijedanje Sabora Hrvatske na kojem su suspendovani svi
savezni zakoni koji nisu u skladu s Hrvatskim ustavom.
25.02.Pred Komisijom za ljudska prava UN u enevi govorio predsjednik SAO
Krajine dr Milan Babi.
26.02.Srpsko nacionalno vijee Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema usvojilo
Deklaraciju o suverenoj autonomiji srpskog naroda.
Vojni tuilac JNA podigao optunicu protiv ministra odbrane Hrvatske Martina
pegelja za krivino djelo oruane pobune.
28.02.U Kninu, Srpsko nacionalno vijee i Izvrno vijee SAO Krajine usvojili
Rezoluciju o razdruivanju Republike Hrvatske i SAO Krajine, koja ostaje u dravi
Jugoslaviji. Akademik Jovan Rakovi iz Knina preselio za Beograd, gdje je
izabran za direktora Nauno istraivakog centra "Sv. Sava".
Na sjednici SO Knin voena estoka polemika o nazivu ulica. Donesena je i
Odluka da se prekine s uplaivanjem osnovnog poreza na promet Republici
Hrvatskoj.
Skuptina optine Kostajnica smijenila predsjednika Vinka Mioevia i
predsjednika Izvrnog vijea Nikolu Rajia
Jovan Opai izjavio u Kninu: "Demokratija, koja se pravi samo za jedan narod i
to na raun drugih naroda, nije nita drugo nego faizam".
Odran zbor Srba u Plakom, na kojem je reeno: "Neemo ahovnicu na srpskoj
glavi". Govorili su Nikola Medakovi i Milo Vueli. Donesena je Odluka o
izdvajanju Mjesne zajednice Plaki iz sastava optine Ogulin i prikljuenju SAO
Krajini.
0l.03.Predsjednik SAO Krajine dr Milan Babi odrao konferenciju za tampu u
Strana 238
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Meunarodnom
pres centu Beograd. Izjavio je da srpski narod SAO Krajine eli ostati u Jugoslaviji
i da nema sukoba s akademikom Jovanom Rakoviem.
Na konferenciji za tampu u Novom Sadu predstavnici SNV Slavonije; Baranje i
Zapadnog Srema objelodanili Deklaraciju o proglaenju SAO Krajine Slavonije,
Baranje i Zapadnog Srema. Istaknuto je da u koliko prestane postojati Jugoslavija
ili ako se preobrazi u skup zajednikih drava, da e srpska autonomija ui u
sastav matine drave srpskog naroda.
Predsjednik SDSa akademik Jovan Rakovi izjavio da nije bio na proglaenju
razdruivanja SAO Krajine i Hrvatske, ali da to pozdravlja i da je u Kninu bio sa
srcem. Dodao je da bi Krajina mogla imati velike neprijatnosti, ak dotle da
orujem brani svoj suverenitet.
02.03.Sukob hrvatske policije i srpskog naroda u Pakracu. Zbog nasilja odrane
su brojne demonstracije u srpskim optinama, a posebno u Pakracu i Dvoru na
Uni. Istoga dana u Pakrac su ule i jedinice JNA, a intrevenisalo je i
Predsjednitvo Jugoslavije. Mupovci su se povukli, ali su ostavili pusto u zgradi
SO Pakrac i u Vladiinom dvoru.
03.03.Na Uu, u Beogradu odran miting za mir i slobodan ivot. Otvorio ga je dr
Mihajlo Milojevi. Govorili su: Gordana Rujevi, Duan Matkovi, Radovan Pankov
i Antonije Isakovi.
U hrvatskom selu Kijevo, kod Knina hrvatski civili napali automobil u kojem su bili
predsjednik Izvrnog vijea SO Knin, Veljko Popovi i predsjednik Vijea
udruenog rada Neboja Mandini.
U Karlovcu, kristalna dvorana Hotela Korana, odran javni protestni skup srpskih
intelektualaca iz Banije, Korduna, Gorskog kotara i Bele Krajine. Govorilo se o
poloaju srpskog naroda kroz istoriju u Hrvatskoj i u novonastalim okolnostima.
Uvodno su govorili: Uro Funduk, Jovo Bii, Jovica Radoji, Janko Veselinovi i
drugi.
04.03.U Pakracu boravili lanovi Predsjenitva SFRJ: Stipe Mesi, Nenad Buin i
Bogi Bogievi. Bili su prisutni: savezni sekretar za unutranje poslove Petar
Graanin, ministar unutranjih poslova Hrvatske Josip Boljkovac i naelnik taba
5. vojne oblasti general potpukovnik Praevi.
Borci l.hrvatskog korpusa NOV u Zagrebu odrali skup (oko 500 prisutnih) na
kojem su istakli da niko nema pravo na rasprodaju Jugoslavije.
O5.03.Policija SAO Krajine uklonila barikade koje su postavili Hrvati sela Kijeva.
U Karlovcu boravio ameriki konzul Majki Ainik. Vodio je razgovore s
predstavnicima HDZa i SDSa.
Hrvatski specijalci zaposjeli most na rijeci Savi kod Jasenovca.
06.03.U Zagrebu Franjo Tuman najavio formiranje Odreda narodne zatite.
06.03.Predsjednik Hrvatske vlade Josip Manoli uputio protestnu notu
predsjedniku Srpske vlade u kojoj se odbacuju stavovi vlade Srbije o dogaajima
u Pakracu.
Uspostavljena direktna autobusna linija Janjevo - Zagreb kojom mladi Janjevci
odlaze u redove MUPa Hrvatske.
Predsjednik Hrvatske stranke prava Dobroslav Paraga dostavio slubeni zahtjev
Saboru Hrvatske da se posmrtni ostaci dr. Ante Pavelia prenesu iz Madrida u
Zagreb.
07.03. Nou 6. na 7. marta u Daruvaru eksplozivom raznesen kiosk "Politike".
Forum Srba Bele krajine, Gorskog kotara, Korduna, Banije, Pokuplja i umberka
istakao da Vojna krajina nikada nije bila hrvatska zemlja.
U Splitu formirana stranka Nezavisna Drava Hrvatska.
11.03.Patrijarh Pavle posjetio Pakrac.
14.03.Predsjednitvo SFRJe, poslije trodnevne rasprave nije usvojilo, Prijedlog
taba vrhovne komande JNA o podizanju borbene gotovosti JNAe. Protiv su
glasali: Janez Drnovek, Vasil Tupurkovski , Stjepan Mesi i Bogi Bogievi. Time
je Jugoslavija gurnuta u kaos meunacionalnog i vjerskog rata.
Masovno okupljanje naroda oko zgrade SO Vrginmost Narod, predvoen s SDS-
Strana 239
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
om trai smjenu predsjednika Dmitra Obradovia i zabranu unoenja ahovnice

na podruje optine Vrginmost.
Delegacija SDSa Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema pregovarala s Franjom
Tumanom u Zagrebu.
I5.03.Predsjednik SO Sinj Jerko Vukas razgovarao u Kninu s Milanom Babiem.
U Kostajnici izabran predsjednik SO Vaso Obrenovi.
16.03.U Graacu formiran SDS Krajine, ime je akademik Jovan Rakovi i
formalno prestao biti glavnim liderom SDS na podruju SAO Krajine, kojeg je
formirao Nenad Buin podnio ostavku na lanstvo u Predsjednitvu Jugoslavije
zbog nemirenja s procesima svjesne razgradnje Jugoslavije. Istoga dana ostavke
su podnijeli Borisav Jovi i Jugoslav Kosti. Oni su izjavili da vie ne ele
uestvovati u radu Predsjednitva SFRJ.
U Zagrebu odran miting protiv svaa i podjela. Govorila je Miljana Jakeli,
predsjednica 10 SK PJ.
16.03.lan Predsjednitva SFRJ Stipe Mesi izjavio "Ova zemlja mora biti savez
suverenih drava."
17.03.Prosvjetni radnici SAO Krajine u Kninu zakljuili daje zvanini jezik u SAO
Krajini srpskohrvatski.
U Zagrebu odran 1. kongres Socijal demokratske stranke Hrvatske na kojem je
zakljueno da ova stranka podrava otcjepljenje od Jugoslavije.
Predsjednik SDS BiH dr Radovan Karadi izjavio: Vrijeme je da se svi Srbi i sve
srpske stranke ujedine na poslu spaavanja srpske budunosti.
18.03.Skuptina optine Knin, na osnovu Rezolucije o razdruivanju Republike
Hrvatske i SAO Krajine, koju su donijeli Srpsko nacionalno vijee i Izvrno vijee
SAO Krajine, donijela Odluku o primjeni zakona i drugih propisa na podruju SAO
Krajine. Odlukom je precizirano da se u SAO Krajini primjenjuju zakoni i propisi
savezne drave i SAO Krajine. Na istom zasijedanju je donesena i Odluka o
odvajanju od Republike Hrvatske.
Na konferenciji za tampu SPS u Beogradu, akademik Mihajlo Markovi i Vladimir
tambuk istakli, da je Srbija za modernu federaciju.
Na vanrednoj sjednici SO Knin, dr Milan Babi izjavio, da e SAO Krajina priznati
Republiku Hrvatsku, ako ona prizna SAO Krajinu.
Srpsko nacionalno vijee za Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem najavilo
razdruivanje s Republikom Hrvatskom.
09.03.Sve optine SAO Krajine potvruju Rezoluciju o razdruivanju s Republikom
Hrvatskom.
General Stevan Mirkovi u Prokuplju izjavio da u Jugoslaviji nee biti graanskog
rata.
20.03.Na vanrednim sjednicama SO Benkovac i Obrovac usvojene su odluke o
izdvajanju
iz sastava Hrvatske. Reeno je: Narod Krajine koristi prirodno pravo na
samoopredeljenje kao akt samozatite i odgovornosti prema sebi i zemlji u kojoj
ivi.
Na inicijativu SKD Prosvjeta u Zagrebu ponovo osnovan Privrednik koji je prestao
radom 1947. godine. Zakljueno da e mu biti osnovni zadatak da objedini kapital
Srba u Hrvatskoj i da ga plasira u razvoj srpskih nerazvijenih krajeva.
21.03.Na konferenciji za tampu u Kninu dr Milan Babi rekao da e Srbi Krajine
ii svojim putem. Babi je kritikovao Vuka Drakovia rekavi: "Izjavom daje
izdvajanje Krajine opasan i nepromiljen potez Vuk Drakovi je jo jednom
pokazao lano srboljublje i od SPO emo traiti da se izjasni o izjavi svoga lidera".
23.03.S0 Vojni donijela Odluku o izdvajanju iz sastava Hrvatske.
26.03.Evropska zajednica objavila Deklaraciju u kojoj je reeno da "Ujedinjena i
demokratska Jugoslavija" ima najbolje anse da se integrie u Evropu.
U Zagrebu, ameriki parlamentarci, koji su doli u organizaciji Helsinke komisije
za ljudska prava, razgovarali s predstavnicima Srba iz Hrvatske. S amerike
strane bili su: Denis Dekosini, Helen Deli Bentli, Robert Doran, Bob Maks Even,
Bil Riardson i Kej o. Srpsku stranu su zastupali predstavnici SDSa. akademik
Strana 240
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Jovan Rakovi, Lazar Macura, Petar Dakula, Ilija Sai i Milan Vujnovi,
predstavnici JSDSa: mr Mile Daki, potpredsjednik SNV SAO Krajine i Vukain
Zori, generalni sekretar JSDS, kao i dvojica intelektualaca iz Zagreba: Simo Raji
i dr Drago Roksandi.
U Zagrebu zavrena istraga protov eljka Ranjatovia Arkana, Duana Bandia,
Zorana Stefanovia i Duana Caria, koje optunica tereti za za pripreme oruane
pobune u Hrvatskoj.
Kraj rudarskog okna u Modrinom Selu, kod Knina, eksplodiralo 500 kg dinamita,
to je nanijelo veliku tetu okolnim selima.
Skuptina optine Dvor na Uni donijela Odluku o izdvajanju iz Republike Hrvatske.
27.03.U Kninu boravio ministar za Srbe van Srbije Stanko Cvijan Predsjednik SAO
Krajine dr Milan Babi uputio otvoreno pismo dr Franji Tumanu, u kojem kae da
je veoma iznenaen, da kao domain sastanka u Splitu nije pozvao predsjednika
SAO Krajine.
28.03.U Splitu odran prvi od est najavljenih sastanaka predsjednika
jugoslavenskih republika. Uoi sastanka uesnici su dali kratke izjave: Miloevi:
"Dogovor, ali ni na iju tetu", Tuman: "Samo konfederacija ili miran razlaz",
Bulatovi: "Split- poetak raspleta", Kuan: "Ubrzati postupke u razdruivanju",
Izetbegovi: "Jugoslavija moe opstati bez Slovenije, ali ne bez Hrvatske",
Gligorov: "Izbjegavati otre i jednostrane ocjene"
U Novoj Pazovi odran zbor podrke otcjepljenju SAO KIajine. Govorili su Jovan
Rakovi, Mirko Jovi, Milan Paroki i Miroljub Pavlovi. Rakovi je rekao:
"Stvaranje SAO Krajine je gromobran koji i dalje stoji i pod kojim se Srbi lagodno
i zatieno osjeaju ".
29.03.Skuptina optine Knin donijela zakljuak da se u posjetu Knina pozove
predsjednik Srbije Slobodan Miloevi.
31.03.Specijalci MUPa Hrvatske napali srpske poloaje na Plitvicama, to se moe
smatrati poetkom hrvatsko srpskog rata.
Donesena Odluka u Borovu Selu o prisajedinjenju: Slavonije, Baranje i Zapadnog
Srema Republici Srbiji.
02.04.lzvrno vijee SAO Krajine donijelo Odluku o prisajedinjenju SAO Krajine
Republici Srbiji i o raspisivanju referenduma.
06.04.Specijalci MUPa Hrvatske ponovili napad na srpski Pakrac.
12.04.lzvrno vijee SAO Krajine raspisalo referendum srpskog naroda za 12. maj
za prisajedinjene Srbiji.
16.04.Sastanak Miloevi - Tuman u Karaorevu, gdje se razgovaralo o
specijalnim temama nedostupnim za javnost.
17.04.Skuptina optine Knin, donijela Odluku o izmjeni i dopuni Odluke o
sprovoenju Statuta SAO Krajine.
30.04.U Kninu odrana konstituirajua sjednica Skuptine SAO Krajine. Za
predsjednika je izabran poslanik iz Gline Velibor Matijaevi.
02.05.Srbi Borova Sela odbili napad specijalaca MUPa Hrvatske. Poginulo je 13
hrvatskih specijalaca.
Ubijen komandir hrvatske policijske stanice u Polai (Benkovac) Franko Lisica iz
Bibinja.
03.05. Hrvatske vlasti unitile u ;Zadru oko 350 srpskih kua i lokala, bila je to,
tako zvana "kristalna no"
05.05.Franjo Tuman u Trogiru pozvao hrvatski narod na pobunu protiv JNA.
06.05.HDZ organizovao demnostracije protiv JNA u Splitu. Ubijen je vojnik Saa
Geovski, a slika davljenja vojnika Svetlana Naceva obila svijet.
HDZ poeo prikupljati potpise za uskraivanje boravka lanova SDS u ibeniku:
Jovanu Rakoviu, Branku Popoviu i Marku Dobrijeviu.
U tvornici elektrodai ferolegura u ibeniku zatraeno da radnici srpske
nacionalnosti potpiu dokumenat o lojalnosti Republici Hrvatskoj, to je izazvalo
nezadovoljstvo i naputanje posla.
09.05.Predsjednitvo SFRJ donijelo Odluku o postavljanju JNA izmeu teritorije s
veinskim srpskim stanovnitvom i ostalih dijelova Hrvatske.
Strana 241
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
12.05.Sproveden referendum na podruju SAO Krajine o prisajedinjenju Republici

Srbiji. 15.05.Stjepan Mesi nije izabran za predsjednika SFRJ.
19.05. U Hrvatskoj odran referendum o odcjepljenju Hrvatske od Jugoslavije.
28.05.Na stadionu NK "Zagreb" izvrena smotra Zbora narodne garde Hrvatske.
Savezna drava nije reagovala.
29.05.Skuptina SAO Krajine izabrala prvu vladu SAO. Krajine na elu s dr
Milanom Babiem i proglasila Statut SAO Krajine.
01.06. "Vjesnik" objavljuje da je "sluaj Mlinar" reirao Jovan Rakovi i da je
Mlinar dobrovoljno glumio rtvu koju kolju.
05.06.0rgani bezbednosti u Splitu uhapsili vinovnike zloina, davitelje Svetlana
Nanceva i ubice Sae Geovskog.
17.06.Hrvatska stranka prava usvojila Lipanjsku povelju u kojoj se trai obnova
Nezavisne drave Hrvatske na cjelokupnom povijesnom i etnikom prostoru sa
istonim granicama Subotica - Zemun - Drina - Sandak - Boka Kotorska.
21.06.Dravni sekretar SAD Dejms Bejker na kraju posjete SFRJ izjavio da SAD
podravaju cjelovitu i demokratsku Jugoslaviju.
24.06. U Banja Luci potpisan Dogovor o privrednoj, politikoj i kulturnoj saradnji
SAO Krajine i ZO Bosanske Krajine.
25.06.Hrvatska i Slovenija proglasile potpunu dravnu nezavisnost.
26.06.Upad specijalaca MUPa Hrvatske u Glinu. Srpske snage izvrile napad na
policijsku stanicu.
Savezno izvrno vijee izdalo Naredbu o zabrani uspostavljanja republikih
graninih prelaza unutar teritorija SFRJ. Savezni SUP i JNA su zadueni za
provedbu Naredbe. 27.06.Jedinice TO Slovenije napale jedinice i kasarne JNA.
Poeo je kratkotrajan rat kojeg je JNA izgubila uz znatne rtve.Skuptina SAO
Krajine dopunila Vladu na sjednici u Bosanskom Grahovu. Milan Marti je
postavljen za minista odbrane to on nije prihvatio. To je poetak stalnih
nesporazuma izmeu njega i Babia koji e prerasti u trajnu netrpeljivost i
nesreu za RSK.
U Bosanskom Grahovu odrana zajednika sjednica skuptina SAO Krajine i
Bosanske Krajine. Usvojena je deklaracija o ujedinjenju.
0l.07.Pod pritiskom Evropske zajednice Predsjednitvo SFRJ izabralo Stjepana
Mesia za predsjednika SFRJ koji e na ovoj dunosti biti do 5. decembra.
04.07.Hrvatske policijske snage, preko podruja Vrginmosta ule u Topusko.
06.07.Hrvatske oruane snage napale srpsko stanovnitvo u Staroj Tenji.
11. 07.eljeznika pruga minirana na tri mjesta izmeu Benkovca i kabrinje.
18.07.Predsjednitvo SFRJ donijelo odluku o povlaenju JNA iz Slovenije.
22.07.Pokuaj hrvatskih snaga da okupiraju Plaki, ali su odbijene.
27.07.Srpske snage protjerale snage MUPa Hrvatske iz Gline.
01.08.Franjo Tuman pozvao Hrvate da budu spremni na opti rat. Otpoele su
borbe u Dalju, Erdutu, Osijeku, Dardi, Vukovaru i Kruevu.
03.08.U Dalju srpske oruane snage izvrile masovni zloin nad civilnim
stanovnitvom.
04.08.Na arevom raskru, kod Kmjaka, nepoznata lica iz zasjede ubila trojicu
hrvatskih policajaca, to je doprinjelo daljnjem zaotravanju meunacionalnih
odnosa.
17.08.Hrvatske snage napale Srbe u Mirkovcima.
20.08.Vlada SAO Krajine donijela Odluku da se uspostavi jedinstven sistem TO
Krajine, kao dijela oruanih snaga SFRJ.
21.08. Tenkovske jedinice Kninskog korpusa stigle u neposrednu blizinu Zadra.
Uslijedila je Naredba iz Beograda da se obustave daljnja napredovanja.Jedinice
Novosadskog korpusa oslobodile Beli Manastir.
22.08.Hrvatske oruane snage izvrile genocid nad Srbima u Grubinom Polju,
Pakracu i Daruvaru.
Hrvatske oruane snage upale u sela optine Caprag, na Baniji: Kinjaku,
Bestrmu, Brane i akale. Tom prilikom je ubijeno 15 srpskih civila.
Strana 242
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
23.08.JNA i TO Slavonije i Baranje oslobodile Baranju i stigle do Osijeka.

0l.09.Ratno vazduhoplovstvo JNA zaplijenilo avion ugandske kompanije sa
tovarom naoruanja za Hrvatsku. Uhapen je organizator toga posla Anton Kika.
03.09.Predstavnici 12 zemalja Evropske zajednice u Hagu dogovorili da bivi
ministar Velike Britanije lord Karington bude koordinator mirovne konferencije o
Jugoslaviji. Vodile se borbe oko Maslenikog mosta.
04.09.Hrvatske oruane snage poinile stravian zloin nad Srbima u Gospiu.
Mnogi su ubijeni i spaljeni ili objeeni na bandere.
05.09.Papa Jovan Pavao II pozvao 800 miliona katolika da mole za spas
Hrvatske.
07.09.Poela Meunarodna konferencija u Hagu o Jugoslaviji.
09.09.U Bosanskoj Otoci uhapen Milan Marti. Hrvatska je zahtjevala njegovo
izruenje, ali je uz posredovanje JNA puten i prebaen u Knin.
11.09.Voene jake borbe oko Skradina i Maslenikog mosta.
13.09.Hrvatske snage kod Karlovca zarobile generala JNA Milana Aksentijevia i
grupu oficira.
15.09.Kod Gospia poginuo ore Boovi - Gika, legendarni komandant Srpske
dobrovoljake garde.
16.09.S podruja Poligona Cerovac povuena 580. artiljerijska brigada JNA.
21.09.Hrvatska policija izvrila masakr nad 13 rezervista JNA na Koranskom
mostu kod Karlovca.
25.09.Savjet bezbjednosti izglasao Rezoluciju 713. o uvoenju embarga na
isporuke oruja za podruje Jugoslavije.
03.10.Krnje Predsjednitvo SFRJ proglasilo neposrednu ratnu opasnost.
04.10.U Hagu dato saoptenje o dogovoru da se problem Srba SAO Krajine
rjeava u Potkomitetu za nacionalne manjine.
Hrvatska artiljerija prvi put tukla Vojni.
05.10. Voene estoke borbe u blizini Osijeka, Nove Gradike, Siska, Pakraca i
Dubrovnika. S podruja Korduna otputovala Loznika brigada.
08.10.Sabor Hrvatske donio Odluku o raskidu dravotvorne veze s Jugoslavijom i
proglasio dravnu samostalnost Hrvatske.
Proglaena potpuna samostalnost Republike Slovenije. Dat je rok da se JNA
povue do 18. oktobra.13.10. Na podruje Korduna dola 9. zajearska brigada
JNA, pod komandom potpukovnika Mome Momilovia.
16.10. Vlada Republike Hrvatske dala rok JNA da se povue s podruja Hrvatske
do 10. novembra. 16. 1O.Predsjednik SAO Krajine dr Milan Babi donio Ukaz o
proglaenju Zakona o osnivanju Privredne komore SAO Krajine.
18.1O.U Hagu predloena deklaracija o Jugoslaviji, prema kojoj se republike SFRJ
smatra
ju suverenim i meunarodno priznatim dravama.
29.10.Ministri inostranih poslova Evropske zajednice u Briselu odluili da se uvedu
ekonomske sankcije Srbiji ako do 4. novembra ne prihvati predloge lorda
Karingtona.
02.11.Formirane tri kordunake brigade (2. za Vojni, 3. za Slunj, 4. za
Vrginmost ).
03 .11.Hrvatske snage protjerale Srbe Zapadne Slavonije iz 18 srpskih sela.
04. 11.Realizirana akcija izvlaenja Kasarne " Logorite " iz Karlovca uz gubitke
od 26 mrtvih i 67 ranjenih vojnika.
08.11.Ministri Evropske zajednice na sjednici u Rimu donijeli Odluku da se uvedu
sankcije prema Jugoslaviji.
09.11.Predsjednitvo SFRJ uputilo zahtjev Savjetu bezbjednosti o hitnom
upuivanju mirovnih snaga u Jugoslaviju.
18.11. Vlada SAO Krajine donijela Odluku po kojoj se snage meunarodne
zajednice mogu razmjestiti samo na linije razgranienja.
Poslije viemjesenih borbi jedinice JNA zauzele Vukovar.
21.11.Ameriki ambasador Voren Zimerman odogovornost za krizu u Jugoslaviji
pripisao Srbiji i JNA.
Strana 243
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
U Kninu Skuptina SAO Krajine smijenila predsjednika Velibora Matijaevia, dipl.

ekonomistu i izabrala za novog predsjednika Milu Paspalja, iz Gline.
23.11.U enevi Slobodan Miloevi, Franjo Tuman i Veljko Kadijevi dogovorili
prekid rata i dali saglasnost na Vensov plan.
27.11.Savjet bezbjednosti izglasao Rezoluciju 727 na osnovu zahtjeva vlade
Jugoslavije o slanju mirovnih snaga u Jugoslaviju.
28.11.Na sektoru Cetingrada, pod nerazjasnjenim okolnostima, poginuo
komandant 2. kordunake brigade potpukovnik Tomislav Rankovi, koji se
zalagao se za stvaranje autohtone krajike vojske i protiv verca i korupcije.
02.12.Savjet ministara Evropske zajednice odluio da ekonomske sankcije budu
uvedene samo prema Srbiji i Crnoj Gori.
05.12.Hrvatski Sabor opozvao Stjepana Mesia iz Predsjednitva Jugoslavije.
Mesi je tada rekao: "Mislim, da sam obavio zadatak. Jugoslavije vie nema!"
19.12.Ustavotvorna skuptina SAO Krajine u Kninu usvojila Ustav i proglasila
Republiku Srpsku Krajinu. Za prvog predsjednika izabran je dr Milan Babi.
Premijer SFRJ Ante Markovi podnio ostavku.
23.12.Savezna Republika Njemaka priznala Sloveniju i Hrvatsku.
26.12.1z pravca Karlovca, prema Turnju i Kamenskom vojska i policija Hrvatske
krenula u ofanzivu s ciljem da se probiju kroz Utinjsku dolinu za Vrginmost i
Vojni. Borbe su voene 3 dana u kojima je poginuo veliki broj hrvatskih vojnika.
1992. GODINE
03.01.U Sarajevu potpisan Sporazum o angaovanju snaga UN na podruju

Jugoslavije.
08.01.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 727 o slanju predhodnice
meunarodnih snaga u Jugoslaviju.
Predsjednik Republike Srbije Slobodan Miloevi uputio otvoreno pismo
predsjedniku Republike Srpske Krajine dr Milanu Babiu, na koje je Babi javno
odgovorio 12. januara.
13.01. Vatikan priznao Hrvatsku i Sloveniju.
15.01.Evropska Zajednica priznala Sloveniju i Hrvatsku.
17.01.Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve izdao Saoptenje o pravu
srpskog naroda na samoopredeljenje.
27.0I.Pregovori izmeu predstavnika RSK i Maraka Guldinga u Kninu zavrili
bezuspjeno.
30.01.U Beogradu poela trodnevna sjednica krnjeg predsjednitva SFRJ,
predstavnika Srbije i Republike Srpske Krajine. Babi i njegova Vlada nisu dali
saglasnost na Vensov plan. Umjesto Babia suglasnost je dao predsjednik
Skuptine RSK Mile Paspalj 2. februara. Na sjednici krnjeg Predsjednitva
delegaciju RSK general Blagoje Adi nazvao bagrom. Predsjednik Rusije Boris
Jeljcin najavio da e Rusija priznati Sloveniju i Hrvatsku.
03.02.U Kninu odran masovni zbor podrke Milanu Babiu zbog odbijanja da
potpie Vensov plan.
04.02.Butros Gali izjavio da na teritorij i pod zatitom UN nee vaiti hrvatski
zakoni.
05.02.Politiko vodstvo Sktlptine optine Vojni podralo Vensov plan.
Policija RSK u Udbini ometala uesnike na sastanku SDSa koji su zastupali tezu
da Vensov plan. treba prilagoditi srpskoj strani.
Politiki aktiv SO Graac prihvatilo Vensov plan, na osnovi uvjeravanja pukovnika
Stojana panovia.
06.02.Zoran orevi javio iz Vaingtona u Knin da se Vensov plan ne smije
prihvatiti, jer u Americi postoji raspoloenje da se usvoje neke primjedbe RSK.
Strana 244
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
U Graacu predstavnici SDSa Krajine: dr Ljubica olaja, Petar tikovac, Momir

Lazi, Duan Vjetica i Mile Daki razgovarali s predstavnicima JNA i policije o
Vensovom planu. Predstavnici JNA su bili: general Ratko Mladi, pukovnici Stojan
panovi i Kasun, te naelnik Stanice javne bezbjednosti Dragievi.
Vlada RSK podijelila teritorij RSK na 4 okruga: sjevernodalmatinski, liki,
kordunaki i banijski.
07.02.S0 Graac raspravljala o Vensovom planu. Protiv usvajanja I.verzije plana
govorili su: Duan Vjetica, Lazar Macura i Mile Daki. Izraziti pobornik Plana je
bio pukovnik Stojan panovi.
Generalni sekretar UN Butros Gali dao izjavu, da se trupe UN nee povui iz
zatienih zona Krajine dok se ne nae politiko rjeenje, da raspored snaga UN
nee prejudicirati politiko rjeenje, da podruja pod zatitom UN nee biti pod
zakonima Hrvatske, da e snage UN tititi lokalno stanovnitvo za vrijeme i poslije
demilitarizacije.
09.02.Skuptina Republike Srpske Krajine u Glini, pod predsjedanjem Mile
Paspalja, prihvatila bezuslovno Vensov plan. Nagovjeteno je smjenjivanje
predsjednika Republike dr Milana Babia. Na skuptini su pored ostalih
prisustvovali: Branko Kosti, Jugoslav Kosti i general Blagoje Adi.
10.02.U Kninu sjednica Vlade RSK. Dogovoreno je da Babi objavi us lovno
prihvatanje Vensova plana. Umjesto toga on je samoinicijativno na popodnevnoj
sjednici Skuptine isforsirao Odluku o referendumu za ili odbijanje Vensova plana.
Akademik Jovan Rakovi ponovo objavio ideju o kulturnoj autonomiji Srba u
Hrvatskoj.
12.02.Milan Babi zatraio da UN uvedu protektorat nad RSK.
13.02.Vojna policija JNA zatvorila u Kninu Bogoljuba Bjelanovia Rou, lana
Glavnog odbora SDS Krajine, zato to je napustio poloaj iz protesta prema
postupcima JNA, zauzmi pa vrati.
Iz Knina JNA i policija RSK poeli masovno vraati dobrovoljce koji su doli iz
Srbije.
14.02.U Kistanju odrana politika tribina o Vensovom planu. O zamkama za
srpski narod govorili su Lazar Macura, Uro Funduk i Mile Daki.
15.02.U" Veernjim novostima" najavljen odlazak Milana Babia. Citirana je izjava
Mile Paspalja i Duana Jovia" Kninska skuptina i najavljeni referendum
Krajinika o prihvatanju Vensova plana obina su lakrdija kojom se Srbi u Krajini
dodatno zbunjuju."
16.02.Mile Paspalj sazvao u Glini sjednicu Skuptine RSK. Prema zvaninim
izjavama veina poslanika se izjasnila za pokretanje postupka o smjeni
predsjednika Repubilike dr Milana Babia i Vlade RSK.
17.02.U Beogradu, na konferenciji za tampu Milan Babi 'izjavio da je glinsa
skuptina neustavna inelegalna.
18.02.U Kninu zasijedala kninska Skuptina RSK koja je podravala Milana
Babia. Usvojen je Babiev prijedlog da Skuptina pree u stalno zasijedanje.
Podrano je pismo Butrosu Galiju i odgaanje zakazanog referenduma.
Ministar policije Milan Marti izdao Naredbu br. 1834/1 kojom se povlai straa
ispred Srpskog radio Knina i dobrovoljci s teritorije RSK.
21.02.Savjet bezbjednosti usvojio rezoluciju 743 s kojom se odobrava poetak
mirovne misije u Jugoslaviji i formiranje UNPROFORa.
U Kninu zasijedala kninska Skuptina RSK. Osuen je stav Branka Kostia koji je
u Glini traio bezuslovno prihvatanje Vensovog plana.
26.02.Skuptina Republike Srpske Krajine u Borovu Selu smjenila predsjednika
Republike dr Milana Babia i Vladu Riste Matkovia. Za predsjednika Republike
izabran je Goran Hadi a za mandatara Vlade mr Zdravko Zeevi.
28.02.Hrvatska vojska napala na irokom frontu zalee Zadra i ibenika. Na obe
strane je bilo mrtvih i ranjenih.
Objavljena imena penzionisanih generala, meu kojima su Veljko Kadijevi i
Stane Brovet. 29.02.Ustavni sud RSK u Kninu ponitio sve odluke i amandmane
Paspaljeve skuptine u Borovu Selu.
Strana 245
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
01.03.Muslimani u Sarajevu na Barariji pucali na srpske svatove. Ubijen je

otac mladoenje, Nikola Gardovi i ranjen pravoslavni svetenik Radenko Mikovi,
te spaljena srpska zastava.
U Golubiu kod Knina proslavljen poetak rada kole za policiju RSK. Prisustvovali
su pored ostalih: Sejdo Bajramovi, Jugoslav Kosti, Goran Hadi i Milan Marti.
Vlada Zdravka Zeevia smijenila direktora Srpske RTV Knin Lazara Macuru i za
novog direktora postavila Branka Marjanovia.
Bosanski Srbi proglasili otcjepljenje od BiH, proglasili Ustav i formirali Vladu.
Snage Ujedinjenih nacija poele preuzimati odgovornost za zatiena podruja
Krajine.
02.03.U Beogradu (Hotel Ekscelzior), Mile Paspalj rekao pred grupom kordunakih
generala da je Jugoslavija priznala RSK, da on posjeduje takav dokumenat, ali je
to tajna.
05.03.U "Politici ekspres", objavljen lanak "Skuptina donosi Ustav". U njemu
pie: "Srpski narod u krajinama ne moe da bude obuhvaen Zakonom o pravu
naroda na samoopredelenje".
21.03.Skuptina RSK, pod predsjedavanjem Mile Paspalja zasijedala u Kninu.
27.03.Na sjednici Hrvatskog sabora jedan zastupnik je rekao za srpski narod:" To
je rijetka zvjerad, koje i nema na kugli zemaljskoj".
30.03.Turski predsjednik Demirel izjavio da je Gener poludio, da se Njemaka
ponaa gazdinski u Evropi.
01.04.Na Zagrebaki aerodrom Pleso sletio prvi strani putniki avion iz Rusije TU
154 M.
04.04.Ve1ika narodna skuptina Srpske Oblasti Slavonije, Baranje i Zapadnog
Srema donijela Odluku o proglaenju Statuta Srpske Oblasti Slavonije, Baranje i
Zapadnog Srema.
06.04.U Brislu Evropska zajednica donijela odluku o priznanju drave Bosne i
Hercegovine.
07.04. Na Palama proglaena Srpska Republika BiH.
SAD priznale Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu.
08.04.Srpske snage zauzele Kupres.
11.04.U Kninu dolo do sukoba izmedu dr Milana Babia i predsjednice SDS
Krajine dr Ljubice olaje oko problema formiranja Srpske vojske Krajine. Babi je
predlagao formiranje Garde. .
Iz Beograda stigli gosti za sveanost formiranja Srpske vojske: Mirko Jovi,
Veselin ureti, Kiro Radovi i Nada Lazarevi.
12.04.Na Kninskom Kosovu, kod crkve Lazarice, formiran Puk srpske vojske
Krajine "Petar Mrkonji". Za komandanta je postavljen Rade ubrilo, naelnika
taba Stevo etnik, naelnika bezbrdnosti Duan Stoisavljevi, naelnika
pozadine Rajko Ili, naelnika za propagandu Milan Stojanovi. Na sveanosti su
govorili: dr Veselin ureti, Mirko Jovi i Milan Babi. Bogosluenje i posvetu
zastave obavio je svetenik Nikola krbi.
16.04.Evropska zajednica naredila povlaeilje svih oruanih sastava iz BiH do 28.
aprila. 17.04.Amerika diplomacija osudila Srbiju za rat u Bosni.
Vodene estoke borbe oko amca, Viegrada i Foe.
8.04.Pripadnik UNPROFORa u Glini silovao maloljetnicu.
19.04.Vodene estoke borbe kod Lasinje na rijeci Kupi. Na srpskoj strani su
poginula dvojica boraca.
22.04.U Veljunu dolo do sukoba izmeu UNPROFORa i srpskih boraca, jer su "
plavci" izjavili da su doli tititi hrvatski naroda.
28.04.Proglaena Savezna Republika Jugoslavija.
29.04.Glavni odbor SDSa Krajine smijenio predsjednicu dr Ljubicu olaju i izabrao
za predsjednika dr Milana Babia.
U posljednja 2 dana na kninskom ratitu poginulo 9 srpskih boraca i ubijeno 10
Srba u selu Crno kod Zadra.
02.05.Voene borbe u Sarajevu. Muslimani su opkolili Dom JNA i zgradu
Komande generala Kukanjca.
Strana 246
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
04.05.Predsjednitvo Jugoslavije donijelo odluku o povlaenju JNA iz Bosne u

roku od 15 dana. 06.05.U Brislu poela Konferencija o Jugoslaviji.
General Blagoje Adi podnio ostavku.
Grupa oficira iz Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva upala u Generaltab i
pokuala izvriti dravni udar.
12.05.Vlada RSK uvela vanredno stanje zbog pojave hrvatskih diverzantskih
trojki.
13.05.Na Ravnoj gori podignut velianstven spomenik Drai Mihailoviu. Govorio
je Vuk Drakovi, a parastos vodio vladika Irinej.
15.05.Savjet bezbjednosti izglasao Rezoluciju 752 o pogoranju situacije u BiH.
U Tuzli muslimanski ekstremisti napali na kolonu vojnika JNA koja se povlaila iz
Bosne za Srbiju. Prema nezvaninim podacima ubijeno je oko 200 vojnika.
Deveta Zajearska brigada avionom" Kika " napustila teritorij RSK. U toku svog
ratovanja na Kordunu imala je 57 mrtvih i 120 ranjenih vojnika.
18.05.Savjet bezbjednosti izglasao Rezoluciju 753 kojom se daje preporuka za
prijem Hrvatske u UN.
Savjet bezbjednosti izglasao Rezoluciju 754 kojom se daje preporuka za prijem
Slovenije u UN. U Kninu zasijedala Skuptina RSK na kojoj su prisustvovali
akademik Jovan Rakovi dr Milan Babi. Usvojena je Deklaracija o politikim
ciljevima Republike Srpske Krajine.
19.05.Republiku Srpsku Krajinu napustila JNA.
20.05.Savjet bezbjednosti izglasao Rezoluciju 755 kojom se predlae prijem BiH u
UN. 23.05.U Njujorku, na zasjedanju Generalne skuptine: Slovenija, Hrvatska,
Bosna Hercegovina primljene u lanstvo OUN.
27.05.U Sarajevu eksplozivna naprava usmrtila 16 i ranila preko 100 ljudi koji su
bili u redu za kupovinu kruha.
28.05.Sveti Sinod SPC dao saoptenje u kojem se osuuje politika vladajue
Socijalistike stranke u Srbiji.
29.05.General Nambijar pregovarao u Kninu.
30.05.U Njujorku, na prijedlog Francuske, Britanije, SAD, Belgije, Maroka i
Maarske, Savjet bezbjednosti uveo sankcije protiv Srbije i Crne Gore (Rezolucija
SB broj 757). Vlada Srbije uputila otar protest Vladi Srpske Republike Bosne i
Hercegovine zbog bombardiranja Sarajeva.
Vojska bosanskih Srba napustila Modriu. Uslijedilo je paljenje srpskih kua.
08.06.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 758 o otvaranju Sarajevskog
aerodroma.
14.06.Izrael prihvatio sankcije protiv Srbije (Crne Gore.
15.06.Dobrica osi izabran za prvog predsjednika SRJ.
17.06.Predsjednik Srbije Slobodan Miloevi primio delegaciju Beogradskog
univerziteta koja je traila njegovu ostavku.
18.06.Savjet bezbjednosti izglasao Rezoluciju 760 o izuzetcima u zavodjenju
sankcija protiv Jugoslavije za medicinske poiljke i hranu.
U Banjaluci umrlo 11 beba zbog nedostatka kisika.
21.06.Hrvatske snage izvrile agresiju na meurjeje Krke i ikole (Miljevaki
plato) iako je to podruje pod zatitom UN. Zarobljeno je, pa ubijeno 40 srpskih
vojnika.
23.06.Hrvatska artiljerija tukla Knin.
26.06.Predsjednik Srbije Slobodan Miloevi predloio stvaranje grko
jugoslavenske konfederacije.
28.06.U Beogradu demonstracije DEPOSa. Zatraena ostavka Slobodana
Miloevia.
29.06.Savjet bezbjednosti izglasao Rezoluciju 761 o stavljanju Sarajevskog
aerodroma pod kontrolu UNPROFORa.
30.06.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 762 o Ruiastim zonama u
Hrvatskoj. Zatraeno je od Republike Hrvatske povlaenje njene vojske na
poloaje prije 21. 06. i obustava vojnih akcija na podruja pod zatitom UN.
U Benkovcu, u stanu Rajka Leajia, pripadnici zvanicne vlasti batinali dr Milana
Strana 247
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Babia i Rajka Leajia.

04.07.Ministar unutranjih poslova RSK Milan Marti osudio pojave separacije
Korduna i Banije od ostalih dijelova Krajine. Kritika je uslijedila poslije sastanka
rukovodstava optina Korduna i Banije u Glini 16. juna.
Na Toplikim kosama, nedaleko Topuskog teko je ranjen predsjednik SO
Vrginmost Dmitar Obradovi. Automobil kojeg je Dmitar vozio pogoen je s 36
metaka. Umro je u Bolnici na Petrovoj gori.
12.07.Na Oplencu podignut Spomenik Kralju Petru Oslobodiocu.
Na Drini, izmeu Srbije i Semberije otvoren Pavlovia most.UNPROFOR preuzeo
garancije'za granicu izmeu Korduna i Hrvatske. Milan Pani izjavio:" Ako mi se
Miloevi ne pokori, neka ga Bog uva".
13.07.Savjet bezbjednosti izglasao Rezoluciju 764 o bezbjednosti Sarajevskog
aerodroma.
14.07.Milan Pani izabran za prvog predsjednika Vlade SRJ.
25.07.U Srbu sportskim susretima proslavljena 2. godinjica Srpskog sabora.
28.07.U Beogradu iznenada umro akademik Jovan Rakovi, osniva i prvi
predsjednik SDS, ovjek irokih vidika, naunik, izraziti masovik, govornik, borac
za mir i mimo rjeavanje svih sporova.
Probijen Koridor prema Srbiji, od Modrie do Brkog.
06.08. U Beogradu Srpska akademija nauka i umetnosti organizovala simpozij o
zloinima u tekuem ratu. Uvodno su govorili akademik Samardi i dr Milan
Bulaji.
07.08. Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 769 kojom se zavodi embargo
uvoza i izvoza svih roba izmeu Jugoslavije i svijeta i o proirenju sastava
UNPROFORa.
13.08.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 770 o humanitarnoj pomoi BiH.
18.08.Vlada RSK imenovala Dravnu komisiju za ratne i zloine genocida.
25.08.Delegacija RSK otputovala u London na konferenciju o Jugoslaviji.
26.08.U Londonu poela konferencija o Jugoslaviji uz uee 40 delegacija.
14.09.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 776 o podrci Londonskoj
konferenciji.
22.09.Generalna skuptina iskljuila SRJ iz svojih redova.
05.10.Skuptina RSK odbila verifikaciju Izvjetaja predsjednika Gorana Hadia o
ueu na pregovorima u Londonu.
06.10.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 779 o demilitarizaciji Prevlake.
Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 780 o formiranju Komisije eksperata za
humanitarno pravo. Vojska bosanskih Srba zauzela Bosanski Novi.
09.10.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 781. o zabrani vojnih letova nad
BiH, a na osnovi zahtjeva Alije Izetbegovia.
10.10. U Glini KUD "Sava Mrkalj" organizirao politiku tribinu na kojoj je Mile
Paspalj podnio uvodno izlaganje o srpskim seobama.
16.10.Formirana Vojska Republike Srpske Krajine.
23.10. Vojska SRJ se povukla s Prevlake.
29. 10.Vojska bosanskih Srba zauzela Jajce.
31. 10.Skuptine RS i RSK usvojile zajedniku deklaraciju o vojnom savezu.
04.11.Hrvatski sabor usvojio Zakon o zatiti Republike Hrvatske od teroristikih
aktivnosti.
09.11. Prekinut koridor kod Brkog. estoke borbe voene oko Lonara i Oraja.
10.11.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 786 o postavljanju posmatraa na
aerodromima BiH, Hrvatske i SRJ. .
l6.11.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju o proirenju sankcija prema SRJ "da
nita od izvoza ne skree u SRJ".
19.11. U Kninu pregovori sa Sajrusom Vensom i Robertom Ovenom. Krajiku
delegaciju su inili: Zdravko Zeevi, Milan Marti, Boro Martinovi i novi ministar
vanjskih poslova Slobodan Jarevi.
Hrvatski vojnici kod Zemunika Gornjeg, kod ume Kraljevac, ubili Mirka Subotia
(33) i njegovu snahu Dostanu Suboti (22).
Strana 248
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
21.11.Kod Brkog poginuo novinar Duan Tepi (30), sekretar za informisanje

pri Ministarstvu za unutranje poslove RSK.
01. 12.Zvanino formirana Srpska vojska Krajine.
08.l2.Predsjednik Srbije Slobodan Miloevi govorio u Sremskoj Mitrovici i rekao:
"Srbija nee umrijeti od stida!"
11.12.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 795 o slanju UNPROFORa u
Makedoniju.
14.12.U Zagrebu, pred svojim stanom ubijen Milan Krivokua rodom iz Utinje,
Srbin, sindikalni lider hrvatskih eljezniara.
l8.12.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 798 o silovanju ena" posebno
muslimanki" u BiH.
29.12.Skuptina SRJ izglasala nepovjerenje predsjedniku Vlade Milanu Paniu.
Hrvatski sabor zavrio raspravu o podjeli Hrvatske na preko 400 optina i
upanije.
1993. GODINA
01.01.U enevi Vens i Oven okupili predstavnike zaraenih strana u Bosni.

06.01.Predsjednik SRJ Dobrica Cosi se obratio svim Jugoslavenima i rekao da
Srbima predstoje politika i vojna kapitulacija ili rat s najmonijim dravama
Svijeta, da je samo 1915. godina bila gora od 1993. godine za srpski narod.
09.01.U enevu otputovali Dobrica osi, Slobodan Miloevi i Momir Bulatovi.
11.01.Na sektoru Bosanskog Novog u nuslimanskom iznenadnom napadu
poginulo 59 Srba, a 160 se smatra nestalim.
17.01.U Vojniu ubijen uro ukica Eror.
20.0 l.Bil Klinton zvanino promovisan u 42. predsjednika SAD.
Skuptina RS na Palama prihvatila Naela Ustava o Bosni i Hercegovini.
22.01.Agresija hrvatske vojske na zatienu zonu Ravnih kotara.
Izmeu Graaca i Malog Alana hrvatske snage, na prevaru iz zasjede ubile 22
pripadnika policije RSK.
24.0 l.Naelnik Generaltaba Vojske Jugoslavije general ivota Pani zatraio od
UN povlaenje hrvatske vojske iz Ravnih kotara, jer da e u protivnom SRJ uputiti
RSK svu moguu pomo.
25.01.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 802 kojom osuuje Hrvatsku zbog
agresije na. Ravne kotare.U Graacu sahranjeni posmrtni ostaci poginulih srpskih
policajaca.
27.01.U Bosni poeli sukobi velikih razmjera izmeu hrvatske i muslimanske
vojske.
29.01. Objavljen podatak daje u hrvatskoj januarskoj agresiji na Ravne kotare
poginulo 60, ranjena 142 srpska vojnika.
30.01.Francuski nosa "Klemanso" uplovio u vode Jadrana.
31.01.U Vojniu sahranjena etvorica poginulih boraca na benkovakom ratitu
(Vila Drago, Banda Branko, Dragi Milan i Stamenko Bori ).
07.02.U Vojniu sahranjeni Predrag Vila i eljko Raji koji su poginuli na junom
ratitu. 12.02.Premijer Zdravko Zeevi preuzeo i funkciju ministra odbrane,
poslije smjenjivanja pukovnika Stojana panovia.
15.02.Milan Marti izjavio da je ministar odbrane Stojan panovi neregularno
smijenjen. Vlada RSK, na prijedlog Milana Martia imenovala Davida Rastovia za
direktora Srpske RTV Knin.
16.02.Alija Izetbegovi dobio nagradu od islamskih zemalja za irenje islama.
17.02.U Njujork otputovala delegacija RSK u kojoj su: Goran Hadi, Mile Paspalj
i Slobodan Jarevi.
18.02.Ruski parlamenat donio Qdluku: "Hrvatskoj uvesti sankcije ili ukinuti
Strana 249
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
sankcije SRJ". 19.02.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 807 o privremenom

produetku mandata UNPROFORa u Hrvatskoj, BiH.
22.02.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 808 o formiranju Meunarodnog
suda za krivino gonjenje lica odgovornih za krenje meunarodnog
humanitarnog prava.
01.03.Goran Hadi, Mile Paspalj i Slobodan Jarevi pregovarali u enevi.
13.03.Na Turnju, kod Karlovca 13 dobrovoljaca iz Srbije, nepanjom preli na
podruje Hrvatske, gdje su razoruani i zarobljeni.
l8.03.Predsjednik RSK Goran Hadi smijenio premijera Zdravka Zeevia, a za
novog mandatara odredio ora Bjegovia.
19.03.Hrvatske snage na dalmatinskom ratitu zaposjele Mose.
28.03.Skuptina RSK prihvatila Odluku predsjednika Republike Gorana Hadia o
uskraivanju mandata Zdravku Zeeviu i davanju povjerenja za sastav nove
Vlade oru Bjegoviu.
31.03.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 815. kojom prejudicira politio
rjeenje Krajine, suprotno smislu Vensova plana. Produen je mandat
UNPROFORa.
Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 816. o pootrenju zabrane letova nad BiH
03.04.U Vankuveru se sastali Bil Klinton i Boris Jeljcin.
Hrvatska artiljerija granatirala Obrovac.
18.04.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 820. o podrci Vens-Ovenovom
planu, kojim se potvruje teritorijalni integritet i politika nezavisnost Republike
BiH.
Pootrene su sankcije protiv Srbije i Crne Gore.
Poela praktina kontrola neba iznad BiH
28.04.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 821 kojom SRJ odstranjuje iz
Ekonomskog i Socijalnog savjeta UN.
30.04.Bil Klinton naelno odobrio bombardovane srpskih selektivnih ciljeva u
Bosni. Predsjednik RSK Goran Hadi u enevi, a u Kninu sastanak s
predsjednicima optina.
Monika Sele u Hamburgu ubodena noem.
01.05.U Ateni, predsjednik Mitotakis domain sastanka na kojem su: Dobrica
osi, Franjo Tuman, Slobodan Miloevi, Alija Izetbegovi, Radovan Karadi i
Mate Boban.
02.05.U Ateni Karadi potpisao Vens Ovenov plan. Ratifikacija Skupstine
predvidjena 5. maja. 05.05.Na Palama zasijedala Skuptina RS. Gosti su bili:
Mitotakis, Miloevi, osi i Bulatovi.
06.05.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 824 o bezbjednosti i zatienim
zonama u BiH. Skuptina RS nije prihvatila Vens Ovenov plan.
09.05.U Mostaru estoke borbe izmeu muslimanske i hrvatske vojske.
10.05.Alija Izetbegovi zatraio da se Hrvatska proglasi agresorom u BiH.
l3.05.Predsjednik SRS dr Vojislav eelj pri pretio raketama onim zemljama koje
ustupaju baze s kojih e se tui ciljevi u Bosni.
14.05.U Beogradu sazvana zajednika sjednica skuptina: Srbije, Crne Gore,
Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Za temu rasprave je odreen Vens
Ovenov plan. Poslanici RS i RSK se nisu odazvali zbog mogunosti preglasavanja.
16.05.U Knin, pred zgradu Vlade i Glavnog taba, doli tenkisti s 2 tenka i 8
oklopnih transportera. Traeno je smjenjivanje Gorana Hadia i Mile Paspalja.
17.05.U Kninu boravio visoki komesar za ratne zloine, Kanaanin, Viliam Fenrik.
Bio je gost Vlade i Dravne komisije za ratne i zloine genocida RSK.
25.05.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju o osnivanju Meunarodnog suda za
bivu Jugoslaviju.
01.06.Skuptina SRJ smijenila predsjednika SRJ Dobricu osia.
02.06.U Beogradu otre demonstrtacije protiv reima. Poginuo je jedan
milicioner, a vie ih je ranjeno.
03.06.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju o upotrebi vazdunih snaga u BiH.
05.06.Sjednica Skuptine RSK u Petrinji. Raspravljano je o profanisanoj temi
Strana 250
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ujedinjenja s RS. Baranjci su traili smjenu Mile Paspalja.06.06.Predsjednik

Hrvatske, dr Franjo Tuman iz Moskve nastavio put za Peking.
07.06.U Travniku i okolici otar rat izmeu hrvatske i muslimanske vojske.
09.06.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 838 o uvoenju posmatraa na
granici izmeu BiH i SRJe.
Franjo Tuman rekao u Pekingu da je dobio saglasnost, da svim sredstvima
obrauna s "pobunjenim Srbima".
Vojska RS prihvatila na Vlaiu izbjeglu hrvatsku vojsku i narod s podruja
Travnika i Viteza.
18.06. Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 842 o poveanju broja pripadnika
UNPROFORa u Makedoniji.
Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 843 o razmatranju prava na pomo
podrujima bive Jugoslavije.
Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 844 o poveanju broja pripadnika
UNPROFORa u BiH. U Kninu, na Tvravi otvorena izloba slika Milia od Mave.
19.06.Franjo Tuman primio vie desetina Srba koji ive u Hrvatskoj, preteno
penzionisanih politiara i generala.U RSK poeo referendum o spajanju RSK i RS.
20.06.Na podruju RSK zavren Referendum o pripojenju Republike Srpske
Krajine Republici Srpskoj.
23.06.Isplaena plata vojnicima RSK, iji prosjek iznosi oko 3,500.000 dinara.
Crni kurs njemake marke danas iznosi 900.000 dinara. Skuptina RSK verificirala
rezultate referenduma.
24.06.Poginuo pukovnik Dragan Tanjga, naelnik taba dalmatinskog korpusa na
obroncima Svilaje.
Skuptina SRJ izabrala za predsjednika SRJ Zorana Lilia.
U Kninu promovisana knjiga pjesama Mie Jelia Grnovia: "Krajina moja
sudbina".
27.06.SAD raketirale Centar irake obavjetajne slube u Bagdadu.
28.06.Kod crkve Lazarice, na Dalmatinskom Kosovu, odrana centralna proslava
Vidovdana.
30.06.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 847 o produenju mandata
UNPROFORa u Hrvatskoj.
02.07.Hrvatska artiljerija granatirala Obrovac i Karin.
14.07.Kordunako banijski inobus naiao kod Gline na podmetnute protiv
tenkovske mine. Poginule su 2 osobe, 14 tee i 20 lake ranjeno.
15.07.Hrvatska artiljerija tukla Korenicu.
18.07.0d podmetnute mine na glinskom vodovodu poginula 4 lica, meu kojima i
Velibor Matijaevi, bivi predsjednik Skuptine SAO Krajine.
27 .07.Franjo Tuman kritikovao Aliju Izetbegovia. Rekao je da se svijet udi da
im je Tito priznao naciju
01.08.Predsjednik Vlade RS.K ore Bjegovi kritikovao Vitalija urkina zbog
priprema Erdutskog sporazuma.
Artiljerija RSK tukla Masleniki most, Zemunik i branu Peruu.
04.08.Hrvatska artiljerija tukla Korenicu sa oko 60 granata.
05.08.U Muljavi, Petrova gora, boravili: Radovan Karadi, Goran Hadi, Mile
Paspalj i Momilo Krajinik.
11 .08.Prosjena plata slubenika u Vladi RSK je 200,000.000 dinara, koliko kota
jedna teka boljih cigareta.
20.08.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 857 o kandidatima za sudije
Meunarodnog tribunala.
24.08.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 859 o podrci integritetu BiH.
05.09.U Kninu jedno jaje je plaano 30,000.000 dinara. Na crnom tritu 1 DM se
plaa po 350,000.000 dinara.
07.09.Hrvatska artiljerija tukla Drni. Poginulo je vie civila.
09.09.0ruane snage Republike Hrvatske izvrile agresiju na srpska sela u Junoj
Lici (Medaki dep). Ubijeno je oko 80 Srba.
10.09.Hrvatska artiljerija tukla Vojni sa 16 granata. Artiljerija RSK je uzvratila na
Strana 251
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
grad Karlovac.
U Banjaluci pokuaj vojnog pua, pod nazivom: "Septembar 93."organiziranog
vjerojatno izvana.
12.09.Vojska RSK uputila projektil zemlja- zemlja u blizinu Velike Gorice.
13.09.Artiljerija Vojske RSK tukla Karlovac.
14.09.Na podruju Vrginmosta oboren hrvatski avion MIG 21 kojim je upravljao
Miroslav Peris. U enevi Tuman i Izetbegovi potpisali sporazum o regulisanju
odnosa izmeu Hrvata i muslimana u Bosni.
16.09.U Banjaluci poslije pregovora predstavnika RS i Kriznog taba "septembar
93" okonan pokuaj vojnog pua.
17.09.Hrvatska artiljerija tukla okolicu Knina i Benkovac gdje je ubijeno dvoje
djece.
18.09.Hrvatska strana predala srpskoj strani u Lici 51 le ubijenih civila u
Medakom depu.
19.09.Ubaena teroristika grupa na podruje Gline ubila dvojicu srpskih boraca.
26.09.U Velikoj Kladui proglaena Autonomna pokrajina Zapadna Bosna. Fikret
Abdi jednoglasno izabran za predsjednika Ustavotvorne skuptine.
28.09.U Internacionalnom pres centru Beograd, promovisana broura "Krvavi
septembar u Lici", autora Mile Dakia i Svemira Popovia.
Alija Izetbegovi naredio uvoenje vojne uprave u Zapadnoj Bosni.
Franjo Tuman dao ultimatum Generalnoj skuptini UN, da u toku 48 sati usvoji
hrvatske zahtjeve ili da se snage UNPROFORa povuku iz Hrvatske.
29.09.Mile Paspalj izjavio u Beogradu da je razgovarao sa Slobodanom
Miloeviem i da e Srbija braniti Krajinu u sluaju hrvatske agresije.
30.09.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 869 kojom je produen mandat
UNPROFORa u Hrvatskoj i BiH.
04.10.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 871 koja objedinjava sve prethodne.
Predsjednik Rusije Boris Jeljcin naredio da tenkovi topovima tuku na zgradu
Parlamenta. Svjetske agencije su javile da ima oko 500 mrtvih. Svjetska TV
mrea je prikazala zgradu Parlamenta u plamenu.
05.10.Ruska vojska zauzela Bijeli dom u Moskvi u kojem je bilo oko 1700 ljudi.
10.10.Skuptina RSK donijela Deklaraciju o odbacivanju Rezolucije 871.
14.10.Srpski patrijarh Pavle gostovao u Kninu. Njegov domain je bio Milan Babi.
Politike strukture Republike nisu uestvovale u doeku i slavlju. Na ulicama
Knina je bilo oko 30.000 ljudi.
U Kninu, na Tvravi otvorena izloba "Balkanski ratovi", koju je uredio prof ore
Mitrovi.
16.10. Skuptina RSK usvojila Platformu za pregovore s Hrvatskom. Goran Hadi
i Mile Novakovi odbili da prisustvuju pod izgovorom da ne ele sud bez
argumenata.
20.10.Predsj.ednik Srbije Slobodan Miloevi raspustio Skuptinu Srbije, "jer nije
dostojan prezentant srpskog naroda." .
21.10.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 877 o imenovanju tuioca
Meunarodnog tribunala.
22.10.U Beogradu Fikret Abdi i Radovan Karadi potpisali prekid
neprijateljstava izmeu Autonomne Pokrajine Zapadne Bosne i Republike Srpske.
Hrvatske vlasti isporuile, kod Otoca, srpskoj strani 15 leeva ubijenih civila i
vojnika u agresiji na Ravne kotare.
Na Plitvicama zasijedala Skuptina RSK. Usvojen je zakljuak o pokretanju
odgovornosti za gubitak Medakog depa.
02.11.Predsjednik RSK Goran Hadi u Norvekoj pregovarao s predstavnicima
Hrvatske.
11.11.U hrvatskom granatiranju Benkovca poginulo dvoje Srba i 4 ranjeno.
25. l1.Knin obljepljen plakatima nove stranke SPSa ( Srpska partija socijalista ).
27.11.TV Beograd poeo s otrom medijskom kampanjom u korist Milana Martia.
Strana 252
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
09.12.U Kninu (Dom Vojske i milicije), promotivni skup kandidata za predsjednika

Republike Milana Martia.
12.12.Na podruju Republike Srpske Krajine odrani prvi viestranaki izbori.
Najvie
poslanikih mandata je osvojila SDS Krajine.
14.12.Izborni tab Milana Martia objavio nepriznavanje izbornih rezultata za
predsjednika
Republike.
16.12.Poslije nove denominacije dinara, kada je brisano 6 nula, cijena DM na
crnom tritu je 220.000
dinara.
23.12.Radio Beograd najavio novu denominaciju dinara od 1. januara 1994.
Ovoga puta se ukida 9
nula.
25.12.U Karlovcu minirana zgrada Gornjokarlovake eparhije SPC u Radievoj
ulici.
29.12.Vlada RSK zabranila rad Srpske RTV u Kninu.
Republika izborna komisija najavila 2. krug predsjednikih izbora za 23. januar u
kojem e
uestvovati kandidati: Milan Babi i Milan Marti.
30.12.Na crnom tritu se u Kninu prodavala jedna DM za bilion dinara, a u
Beogradu istoga dana
poslijepodne po 5 biliona dinara. Inflacija u protekloj godini je bila 1165 milijardi
puta.
1994.GODINA
03.01.U Kninu poela radom TV pod kontrolom RSK.

07.0 I.Poslije denominacije najvrednija novanica je od 10.000 dinara. Tri ovakve
su trebale za 1 DM.
Fikretove i srpske snage 21. kordunakog korpusa, vodile estoke borbe sa
snagama 5. muslimanskog korpusa oko Peigrada i M.Kladue.
10.01.Poeo Samit NATO pakta u Briselu. Na politikoj sceni su prijetnje
bombardovanja sepskih poloaja u Bosni.
U Beogradu umro knjievnik Mladen Oljaa.
11.01.Tuman i Izetbegovi u Bonu dogovorili prekid vatre izmeu hrvatske i
muslimanske vojske u Bosni.
17.01.U enevi poeli razgovori o zaustavljanju rata u BiH
19.01.Mate Grani i Vladislav Jovanovi potpisali Zajedniku izjavu o otvaranju
Jugoslavenskog predstavnitva u Zagrebu i Hrvatskog ureda u Beogradu do 15.
februara.
20.01.U Kninu odran Martiev promotivni skup.
U Graacu, ore Bjegovi i Petar kundri govorili afirmativno o linosti Milana
Martia.
23.01.Drugi krug izbora u RSK za predsjednika Republike u kojem su uestvovali,
kandidat SDSa Krajine dr Milan Babi i nezavisni kandidat Milan Marti. Poslije
silne medijske podrke iz Srbije Republika izborna komisija je proglasila pobjedu
Milana Martia.
24.01.SRJ najavila uvoenje super dinara.
01.02.Vojislav eelj, predsjednik SRS i Milan Babi, predsjednik SDSa Krajine
potpisali protokol o koaliciji dviju stranaka.
05.02.U Sarajevu, na pijaci od eksplozije poginulo 66 ljudi i 197 ranjeno.
Strana 253
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
07.02.Butros Gali izrazio spremnost da snage NATO bombarduju srpske poloaje

u Bosni.
09.02.NATO dao bosanskim Srbima ultimatum da povuku teko naoruanje oko
Sarajeva.
10.02.Pjer Sori, kandidat za ministra vanjskih poslova vedske zatraio
bombardovanje Beograda.
Zapoeli trojni pregovori u enevi izmeu: Karadia, Silajdia i Ekmeia.
12.02.U Kninu zasijedala konstituirajua Skuptina RSK. Za predsjednika je
izabran Branko Vojnica iz SRS, za potpredsjednike: Marko Atlagi i Milan
Ernjakovi
28.02.Avioni NATO pakta oborili 5 aviona RSK iznad bosanskog teritorija. Srpski
lovci su, prialo se u Kninu, bombardovali muslimansku fabriku oruja u Travniku.
02.03.U Vaingtonu potpisan muslimansko hrvatski pakt usmjeren protiv Srba.
04.03.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 900 o pomoi Sarajevu.
06.03.Poele otre borbe u Lici. Hrvatske snage su zauzele Golo Trlo.
09.03.Mate Grani i Hari Silajdi na pregovorima u Moskvi.
l7.03.Predsjednik Republike Milan Marti predloio za mandatara Vlade RSK
Borislava Mikelia.
18.03. U Vaingtonu sveano potpisan antisrpski pakt izmeu Hrvata i
muslimana. Skrojena
je muslimansko hrvatska federacija u Bosni i konfederacija s Hrvatskom.
Skuptina Srbije izglasala Vladu Mirka Marjanovia.
20.03.Franjo Tuman izjavio da su prava Srba u Hrvatskoj ispod nivoa politikih
prava iptara na Kosovu.
Drugog dana zasijedanja Skuptine RSK u Kninu, premijer orde Bjegovi podnio
ostavku svoje Vlade.
21.03.Predsjednik Republike Milan Marti za pregovorae s Hrvatskom odredio:
Slobodana Jarevia, Milu Novakovia i pukovnika Rakia.
22.03.U Zagrebu, u Ruskoj ambasadi poeli hrvatsko krajiki pregovori.
31.03.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 908 o poveanju pripadnika
UNPROFORa i potovanju integriteta Republike Hrvatske i BiH.
21.04.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 913 o deblokadi Gorada.
26.04.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 914 o poveanju osoblja
UNPROFORa za 6500 vojnika, 150 vojnih posmatraa i 275 civilnih policajaca.
13.05.Srbija proslavila Dan slube bezbednosti, dan kada je Josip Broz izdao
naredbu za formiranje zloglasne OZNe.
17.05.Ruski patrijarh Aleksej II na Palama.
HDZ zatraila smjenjivanje Josipa Manolia i Stipe Mesia.
18.05.U Podgoricu doputovao ruski patrijarh Aleksej II
20.05.U Kninu, na Tvrdavi otvorena izloba poklonjenih slika, iji su autori
umjetnici iz Srbije.
Promovisane su dvije knjige: " Manastir Krka",autora mr Slobodana Mileusnia i
"Srpska Krajina
istorijski temelji i nastanak",autora mr Mile Dakia.
26.05. U Beogradu (Meunarodni pres centar), izvrena promocija prve knjige,
tampane u prestonici RSK Kninu: "Srpska Krajina, istorijski temelji i
nastanak",autora Mile Dakia.
31.05.U Sarajevu Skuptina muslimansko hrvatske federacije izabrala za
predsjednika Federacije Kreimira Zubaka, za potpredsjednika Ejuba Gania.
01.06.0bjavljeno da je Radovan Karadi dobitnik ruske knjievne nagrade, Mihail
olohov .
03.06.Zakazani pregovori u enevi nisu odrani zbog nedolaska muslimanske
delegacije. Osueni su Srbi jer se nisu povukli 3 km od Gorada.
Ministar informisanja RSK Borivoje Rauo uputio pismo predsjedniku RSK Milanu
Martiu u kojem ga optuuje za krenje Ustava i Zakona o tampi.
04.06.U Benkovcu otvorena izloba" Ikonopis Ravnih kotara ". Izlobu su priredili
Mio Savi i Nikola Kusovac.
Strana 254
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Predsjednik Republike Srpske Krajine Milan Marti otputovao u enevu.

05.06.U Kninu promovisana knjiga "Cetinska krajina", autora Veljka uria Miine
08.06.U Kninu, na Tvravi, promovisana knjiga "Sveti Spas u Cetini", autora
Veljka uria, Miine.
09.06.Na izvoru Cetine, nedaleko crkve "Sveti Spas", odran narodni zbor i
postavljena bista vladike Nikodima Milaa.
12.06.Alija Izetbegovi zapretio Zapadu novim orujem, sveoptom
muslimanskom mobilizacijom ratom protiv Evrope.
14.06. U Kninu boravio Piter Galbrajt. Ponudio je Srbima RSK ogranienu
autonomiju, to rukovodstvo RSK nije prihvatilo.
Ministar informisanja u Vladi RSK obavijestio pismom predsjednika RSK Milana
Martia da nee uestvovati u protokolu priprema za boravak Pitera Galbrajta u
Kninu.
Franjo Tuman posjetio Sarajevo, poslije ega je, kako navode hrvatski mediji
"zrakomlatom otputovao u Novu Bilu".
Predsjednik Republike Srpske dr Radovan Karadi primljen kod ministra
inostranih poslova Rusije Andreja Kozirjeva u Moskvi.
16.06.Sluba za informisanje MUPa RSK izdala Saoptenje za javnost o hapenju
148 lica osumnjienih za razna krivina djela, ubistva, pljake i krae. Hapenje
je, prema Saoptenju, izvreno" na osnovu dogovora u Topuskom i Belom
Manastiru" (a ne na osnovu zakona !)
17.06.U jutarnjim satima, u Topuskom, ubijen Sinia Lonar Paraga, istaknuti
borac Korduna i komandant "Crnih pantera".
22.06. Rusija potpisala dokumenat iniciran od SADa "Partnerstvo za mir"
28.06. U Kninu, na Tvravi, otvorena izloba "Solunski front".
Na Dalmatinskom Kosovu proslavljen Vidovdan. Prisustvovalo je oko 7000 Srba.
Govorili su: Milan Marti i vladika Longin. Otkrivenje spomenik srpskom guslaru,
rad kipara ora Jovanovia.
U Parizu zasijedala Kontakt grupa i razmatrala razgranienja u Bosni.
01.07.Voene teke borbe izmeu snaga 5. korpusa i vojske Fikreta Abdia.
02.07.Hrvatske vlasti organizovale svoje izbjeglice u ometanju rada UNPROFORa
u Hrvatskoj.
Skuptina RSK izglasala nepovjerenje predsjedniku Okrunog suda Knin Risti
Matkoviu, bliskom saradniku Milana Martia.
04.07.Na Plitvicama fonniran Savez novinara RSK. Za predsjednika je izabran
Davor Luka.
07.07.0bjavljena "ultimatum karta" za razgranienja u Bosni.
15.07.U Zagrebu hrvatski predsjednik dr Franjo Tuman i turski predsjednik
Demirel, potpisali antisrpski pakt.
18.07.Skuptina Republike Srpske razmatrala plan Kontakt grupe. Hrvatski sabor
usvojio Dokument kojim trai punu vlast u "Ruiastim zonama."
19.07.Skuptina RS kovertirala odgovor na Plan Kontakt grupe koji je sadravao
3 take: pravo na samoopredelenje, izlazak RS na more, ukidanje sankcija SRJ.
20.07.Skuptina RSK raspravljala o paketu vojnih zakona.
23.07.U Beogradu formirana Jugoslovenska udruena levica (JUL).
27.07.Ruski ministar odbrane Pavel Graov posjetio SRJu.
03.08.Poela sjednica Skuptine RS na kojoj se razmatraju pritisci da se usvoji
Plan Kontakt grupe.
Zasijedala Vlada RSK na kojoj je razmatrana situacija vezana za pritiske na Srbe
u Bosni. Vlada Srbije dostavila ultimativno pismo rukovodstvu bosanskih Srba u
kojem je pisalo i ovo: " Nemojte se skrivati
iza referenduma".
04.08.Skuptina RS donijela Odluku da se diktat Kontakt grupe uputi na
referendum.
Na Plitvicama zasijedala Skuptina RSK. Tema: Situacija u Bosni. Donesena je
Odluka, na osnovu Referenduma od 21. juna 1993. o ujedinjenju s Republikom
Strana 255
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Srpskom.
Vlada Republike Srbije donijela Odluku o prekidu svih ekonomskih veza s
Republikom Srpskom.
05.08.Avioni NATO pakta izvrili zrani napad na srpsku vojnu tehniku nedaleko
Sarajeva. Radovan Karadi uputio odgovor Miloeviu i Vladi Srbije na Odluku o
prekidu ekonomskih odnosa s RS.
Predsjednik Vlade RSK Borislav Mikeli izjavio da je Odluka Skuptine RSK o
ujedinjenju s RS preuranjena.
U Kninu razgovarali Hrvoje arini, Borislav Mikeli i Milan Babi.
12.08.Voene borbe oko Male Kladue izmeu snaga 5. korpusa i vojske Fikreta
Abdia
16.08.Avion koji je vozio oruje za 5. muslimanski korpus oboren kod orkovae.
18.08.Na vanrednom zasijedanju Skuptine RSK, predsjednik Skuptine RSK
Branko Vojnica dao podrku rukovodstvu RS i kritikovao stavove i postupke
rukovodstva Srbije.
19.08.Predsjednik Republike Srbije Slobodan Miloevi primio predsjednike
optina: Banije, Like i Korduna. Tom prilikom je izjavio: Uostalom, za sve vas ima
ovde mesta.
20.08.Snage 5. muslimanskog korpusa, jutros u 6 sati provalile u Veliku Kladuu.
Fikretovi vojnici se povukli bez borbe, a s njima i oko 60.000 muslimanskih civila.
22.08.Francuski ministar inostranih poslova Alen ipe izjavio da e se francuske
snage povui iz
Bosne ako se ukine embargo na uvoz oruja bosanskim muslimanima.
26.08.U Topuskom odrano savjetovanje prosvjetnih radnika RSK koje su
pozdravili: predsjednik
Vlade Borislav Mikeli i vladika gornjokarlovaki Nikanor.
Skuptina Republike Srbije usvojila Plan Kontakt grupe o Bosni.
Zoran ini predloio sklapanje konfederativnog ugovora izmeu SRJ i RS.
27.08.U Republici Srpskoj referendum o prihvatanju ili odbijanju Plana Kontakt
grupe. U krugu DIPa Vrginmost eksplodirala mina rune proizvodnje. Jedno lice je
poginulo i dva ranjena.
Skuptina Republike Srbije usvojila Plan Kontakt grupe za Bosnu i Hercegovinu.
30.08.U Borovu Selu kindapovan ministar unutranjih poslova RSK Ilija Priji. Kao
izvrioci se spominju: Radoslav Kosti i Ilija Koji. Priji je odvezen do Bijeljine s
pognutom glavom meu nogama i tamo puten.
01.09.U Kninu, na Tvravi, zavrno vee tradicionalnog Kninskog pozorinog
festvala s predstavom:
"Sveti Georgije ubija adahu".
07.09.U Kninu razgovori vodstva RSK s Ovenom i Stoltembergom o otvaranju
Autoputa. Glavni tab Vojske RSK izdao slubeno saoptenje da e se ispitati
okolnosti kako su ubijeni srpski vojnici u
Bojni nedaleko Velike Kladue.
13.09.Ubijen novinar i voditelj TV Republike Srpske Risto ogo u Zvorniku.
19.09.Mirko Jovi izjavio preko TV RS da bi Slobodan Miloevi mogao doivjeti
sudbinu dinastije
Obrenovi.
20.09.Zasijedala Vlada RSK. Najavljeno je smjenjivanje direktora "Iskre" Zdravka
Jankovia.
Pokrenuto je pitanje smjene predsjednika Skuptine RSK Branka Vojnice.
02.l0. U RSK se pojavio letak s potpisom Ivana Milasa( ? ) u kojem se poziva
srpski narod da prihvati
dravu Hrvatsku.
04.10.Na Plitvicama poelo meunarodno savjetovanje: "Razvoj prirodnih,
antropolokih, i drutvenih
nauka u zapadnim srpskim zemljama."
05.l0.Stupile na snagu Odluke o djelominom ukidanju sankcija SRJ (otvaranje
Beogradskog
Strana 256
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
aerodroma, linije Bar-Barij, kulturna razmjena i sport ).

Na Beogradski aerodrom sletio prvi avion poslije djelominih ukidanja sankcija u
kojem je doputovao
Vitalij urkin.
l4.l0.U Topuskom poeo dvodnevni simpozij geografa i istoriara iz RSK, RS i SRJ
pod naslovom
"Geografija i istorija srpskih zemalja", u organizaciji Ministarstva prosvjete RSK.
Suorganizatori su:
Filozofski fakultet Petrinja, Ministarstvo za veze sa Srbima van Srbije Beograd i
Predstavnitvo Vlade
RSK iz Beograda.
25.10.Skuptina RSK izglasala nepovjerenje predsjedniku Branku Vojnici.
Potpredsjednici dr Milan
Ernjjnjakovi i Marko Atlagi podnijeli ostavke. Za novog predsjednika je izabran
Rajko Leaji, za
potpredsjednike Borislav Bogunovi i ore Bogunovi.
27.10.Predsjednik Vlade RSK Borislav Mikeli sa saradnicima razgovarao s
predstavnicima Republike
Hrvatske na Zagrebakom aerodromu.
01.11.U Banjaluci poelo zasijedanje Sv.Sinoda Spc. Tema zasijedanja su srpski
raskoli i osuda
blokade RS.
Na bihakom ratitu poela srpska kontraofanziva.
03 .11.U Kninu pregovori delegacija Republike Hrvatske (ef Hrvoje arini) i
Republike Srpske
Krajine (Milan Marti, Milan Babi, Borislav Mikeli i gen. Mile Novakovi).
Hrvatsko muslimanske
snage zauzele Kupres.
Ministar informisanja u Vladi Borislava Mikelia, Boro Rauo podnio ostavku.
08.11.U Zagrebu pregovori izmeu RH i RSK. S hrvatske strane: arini, Mori,
Paali, Oluji, Mri
i Stipeti, sa srpske: Mikeli, Petrovi, Draa, Krika i Jaki.
10.11.Zasijedala Skuptina RSK. Voena je rasprava o pregovorima s Hrvatskom
i rekonstrukciji
Vlade. Ministar unutranjih poslova Ilija Priji optuio mnoge za verc i kriminal.
Snage bosanskih
Srba izbile u predgrae .Bihaa.
14.11.Predsjednik Vlade RSK Borislav Mikeli, na elu delegacije pregovarao s
predstavnicima
Hrvatske u Zagrebu. ,
16.11.Vojska Fikreta Abdia, potpomognuta od 21. kordunakog korpusa poela
napad na V. Kladuu,
koju dre snage 5. muslimanskog korpusa.
Na Petrovoj gori pao helikopter Vojske RSK. Poginuo je pilot, a suvoza teko
povrijeen.
18.11.Jedinice Fikreta Abdia zauzele Stari grad Kladuu.
U Vukovaru zasijedala Vlada RSK.
19 .11.Skuptina RSK na sjednici u Vukovaru smijenila ministra unutranjih
poslova Iliju Prijia.
Savjet bezbjednosti izglasao Rezoluciju 958 kojom se odobrava NATO paktu da na
zahtjev
UNPROFORA moe tui poloaje u RSK.
21.11.Avioni NATO pakta tukli Aerodrom na Udbini (avioni SAD, Engleske,
Francuske i
Nizozemske). Poginuli su: Branko Jerkovi i Darko Galovi. Teko su ranjeni:
Ratko Bjelobaba, uro
Egi, eljko Uzelac i eljko Ivanievi.
Strana 257
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
22.11.Vojnici s bihakog ratita upali u kancelariju predsjednika optine Knin

Drage Kovaevia,
ministra Milana Babia i demolirali namjetaj.
Svjetske informativne agencije javile da je Biha pred padom.
23.11.U Beogradu razgovarali: Miloevi, Akai i Marti.
25.11.Avioni NATO tukli srpske poloaje vojske RS kod Japre i Benkovca, te
raketne poloaje Vojske
RSK na amarici.
General Vojske RS Milovanovi pozvao 5. muslimanski korpus na predaju.
25.11.Avioni NATO tukli poloaje Vojske RS na krupskom ratitu.
26.11. Ruski ministar inostranih poslova kod predsjednika Srbije Slobodana
Miloevia.
29.l1.Hrvatski sabor raspravljao o sudbini Bihaa.
01.12.U Kninu sjednica Skuptine RSK. Raspravlja se o bezbjednosnoj situaciji i o
pregovorima s
Hrvatskom (o otvaranju autoputa, vodoopskrbi, naftovodu i elektroprivredi).
02.12.Snani artiljerijski napadi na Veliku Kladuu. Snage 21. kordunakog
Korpusa podravaju
napade Fikretovih boraca.
Na granici prema 5. muslimanskom korpusu ubijena sedmorica srpskih boraca s
podruja Dvora na
Uni. Radi se o nepanji i prevari.
Snage HVO napreduju prema Bosanskom Grahovu. Bosanski Srbi odustali od
zauzimanja Bihaa.
U Zagrebu Hrvoje arini i Borislav Mikeli potpisali Sporazum o ekonomskoj
saradnji.
10.12.Hrvatske snage nastavile napredovanje prema Grahovu i visovima Dinare.
14.12.U toku posljednjih 10 dana u Bolnicu "Sv. Sava" u Kninu, dopremljeno 240
tekih ranjenika s
podruja B. Grahova. Posebno teke gubitke je imala studentska brigada.
U Kninu vojni istoriar Prelevi odrao predavanje o cerskoj bici, a iz toga bogat
kulturno umjetniki
program Vojnog duvakog orkestra, baletnog studija Ane Tomi i sastava "Zlatne
strune".
17.12. Snage Fikretove Narodne odbrane, potpomognute od Kordunakog
korpusa zauzele Veliku
Kladuu.
21.12.Na Palama i u Sarajevu bivi predsjednik SAD Dimi Karter posreduje
izmeu srpske i
muslimanske strane, neutraliui srpsku stranu da ne uniti 5. muslimanski
korpus.
U Osijeku (Radieva ulica), minirana pravoslavna crkva.
"Politika",objavila lanak "Hrvatske ljevice" pod naslovom "Hoe Krajinu bez
Srba". Dimija Kartera
u Beogradu primio Slobodan Miloevi.
Otvoren Autoput kroz podruje Zapadne Slavonije.
25 .12.Hrvatska artiljerija snano tukla Bosansko Grahovo.
Fikret Abdi objavio, za sutra, veliki povratak svojih izbjeglica s Korduna u
Kladuu. Dnevni list
"Borba" iz opozicione preao na stranu reimske tampe.
27.12.Jasui Akai zatraio od Milana Martia da ukloni srpske simbole s
Autoputa.
Strana 258
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
1995. GODINA
04.01. U Splitu Hrvatska stranka prava obiljeila 35. godinjicu smrti dr Ante
Pavelia. Govorili su
Ante api i Ivan Gabelica. Paveli je oznaen kao veliki hrvatski dravotvorac. U
Vrginmostu poelo
ureivanje kue za boravak ili rezidenciju Milana Martia. Neki misle da je to
rezultat sukoba s
Mikeliem i Babiem.
12.01.Hrvatska otkazala gostoprimstvo UNPROFORu s 31. martom ove godine.
Borislav Mikeli u
Zagrebu pregovarao s Hrvojem ariniem.
13.01. Savjet bezbjednosti produio suspenziju sankcija SRJ za narednih 100
dana.
14.01.Peti muslimanski korpus u kontra ofanzivi zauzeo selo Klokot kod Bihaa.
17.01.Na HTV "TV parlament". Prijetnje Krajini su uputili Mate Grani i Gojko
Suak. U Srpskom
radio Kninu vie radnika suspendirano.
21.01.Vlada imenovala 27 lanova Prosvjetnog savjeta RSK.
23.01.U Bosni generala Majkla Ruoza zamijenio general Rupert Smit.
30.01. U Kninu boravili predstavnici Plana Z-4 . Srpsku stranu zastupali: Milan
Marti, Borislav
Mikeli, Milan Babi, Lazar Macura i Rajko Leaji, koji su odbili da prime Plan Z-4
od amerikog
ambasadora Pitera Galbrajta, dok ne dobiju garancije da se UNPROFOR nee
povui iz Hrvatske. Plan
Z-4 nudi Srbima: valutu koju izdaje NB Hrvatske, granice gdje je po popisu
stanovnitva 1991. bila
srpska veina, biranje svoga predsjednika na 5 godina, samostalno sudstvo,
ministarstva i ministre,
pravo na ekonomsko vezanje za ostale drave. Hrvatska priznaje krajike zakone,
upotrebu srpskog
jezika i irilice, zastavu i grb Krajine, Krajinici ne slue vojsku.
Predsjednik Republike Hrvatske dr Franjo Tuman izjavio da Hrvati i Srbi u
Hrvatskoj ne mogu biti
dvije ravnopravne strane.
01.02.Piter Galbrajt izjavio "Jasno je da meunarodna zajednica ne eli u
Hrvatskoj ciparski sindrom."
08.02.U Kninu vanredna sjednica Skuptine RSK na kojoj je predviena rasprava
o Planu Z-4. Na
prijedlog predsjednika Milana Martia i uz podrku Milana Babia, Skuptina je
aplauzom prihvatila
stav da se Plan Z-4 ne uzme u razmatranje.
11.02.U Kninu formirano Drutvo za njegovanje tradicija oslobodilakih ratova
Srbije 1912.-1918. Za
predsjednika je izabran mr Mile Daki, za potpredsjednike profesori: Milojko
Budimir i Svemir
Popovi.
15.02.U Kninu odrana konstituirajua sjednica Prosvjetnog sabora RSK. Prije
slubenog dijela
prireen je dirljiv kulturno umjetniki program (zbor, balet, gitara, recitacije).
Predsjednik SRS
Vojislav eelj smijenio Radu Leskovca, a ovaj proglaava odvajanje radikala RSK
od centrale u
Strana 259
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Beogradu.
16.02. U Domu vojske RSK ( Knin ). promocija SPSa Krajine. Iz Beograda su
doli: Mihajlo
Markovi, Petar kundri i Smi1ja Avramov (svi rodom iz podruja dananje RSK
). Na pitanje da li
e SRJ priznati Hrvatsku u avnoj skim granicama, odgovorio je Mihajlo Markovi:
"Niko u Srbiji i
SRJ nema smjelosti da to uini. Takav bi odmah morao napustiti vlast". '
20.02.Fonniran Savjet narodne odbrane Republike Srpske i Republike Srpske
Krajine.
23.02.U Belom Manastiru poeo nauni skup" Baranja srpska zemlja." Sala je bila
dekorisana grbom
RSK i slikom Slobodana Miloevia. Neko je prigovorio, pa je donesena i slika
Milana Martia.
24.02.Muslimani 5. korpusa ponovo iznenadili Banijce i Kordunae. Ima vie
mrtvih, ranjenih i
zarobljenih srpskih boraca.
02.03.U Kninu zavreno zasijedanje Skuptine RSK na kojoj je zatraeno
smjenjivanje predsjednika
Vlade Borislava Mikelia.
03.03.Predsjednik RSK Milan Marti zatraio smjenjivanje premijera Borislava
Mikelia, optuujui
ga za verc, korupciju i lino bogaenje.
06.03.Slobodan Miloevi primio elno rukovodstvo RSK.
07.03.Milan Marti na TV Knin rekao da Borislav Mikeli mora otii.
08.03.U Kninu boravili predstavnici Meunarodnog tribunala za ratne zloine.
U Kninu odrana sjednica Skuptine RSK. Najavljena smjena Borislava Mikelia
nije uslijedila.
Izabrana su dvojica ministara: Slobodan Peri, ministar unutranjih poslova,
Drago Kovaevi,
ministar za informisanje.
10.03.Predsjednik Republike Milan Marti sazvao Vrhovni savjet odbrane.
Njegovom pozivu nisu se
odazvali Borislav Mikeli, predsjednik Vlade i Rade Tanjga, ministar odbrane.
Novoimenovani
ministar unutranjih poslova nije pozvan na sjednicu, jer mu je Martieva grupa
zabranila ulazak u
Ministarstvo.
12.03.Predsjednik Republike Hrvatske dr Franjo Tuman izjavio, da e UNPR8FOR
ostati i dalje u
Hrvatskoj.
U srpskom Sarajevu muslimanski snajperisti ubili dvije djevojice.
U bihakom regionu raste napetost zbog nestanka hrvatskog general bojnika
Vlade antia.
15.03.Poelo dvodnevno zasijedanje Vlade RSK.
16.03 .Predsjednik Republike Milan Marti zabranio da novoimenovani ministar
unutranjih poslova
RSK Slobodan Peri ulazi u prostorije svoga ministarstva.
Hrvatska artiljerija otvorila vatru po srpskim poloajima juno od Drnia.
21.03.Uhapen ministar odbrane RSK dr Rade Tanjga, ali je ubrzo puten.
22.03.Vojislav eelj odrao promotivni skup svoje stranke u Kninu.
31.03.Savjet bezbjednosti usvojio Rezoluciju 981 o organizaciji UNCROa
U 'Kninu nepoznate osobe provalile u stan ministra odbrane RSK dr Rade Tanjge.
Nepoznate osobe
podmetnule poar u katolikoj crkvi Sv. Jakov u Kninu.
11.04.Na Suvoj Mei, izmeu 39. banijskog korpusa i 5. muslimanskog korpusa
voene estoke borbe.
Strana 260
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Kod Vojinovca ( Plaki ) ubijen vojnik UNPROFORa.

Hrvatska televizija prikazala kako Hrvatska stranka pt:ava slavi 10. april dan
NDHe.
21.04.U Petrinji odran sastanak Odbora za Jasenovac, gdje su doli do izraaja
nesporazumi izmeu
rukovodstva RS i RSK, odnosno Mikelia i Karadia. Delegacije se nisu mogle
sloiti ko e biti
glavni govornik na komemoraciji.
24.04.Proireni Savjet odbrane RSK donio Odluku o privremenom zatvara-nju
Autoputa.
28.04.Kod Benzinske stanice Novska hrvatski dravljanin noem zaklao Srbina
Tihomira Blagojevia.
Poslije nekoliko sati brat ubijenog Tihomira pucao na kombi u kojem ubija dvojicu
i ranjava petoricu
Hrvata.
01.05.U 5,30 sati hrvatska vojska poela agresijom na Zapadnu Slavoniju, pod
nazivom "Bljesak".
Hrvatske snage zauzele Jasenovac.
02.05.Klaus Kinkel zatraio povlaenje hrvatske vojske iz Zapadne Slavonije.
Savjet bezbjednosti zatraio prekid neprijateljstava i povlaenje hrvatske vojske.
Poelo srpsko raketiranje Zagreba projektilima iz "Ognja".
Kod Stare Gradike oboren hrvatski avion Mig 21.
Hrvatske snage ule u Okuane.
Vodstvo bosanskih Srba odralo Skuptinu SDSa srpskih zemalja.
03.05.Rukovodstvo RSK u Kninu utvrdilo tekst sporazuma o prekidu vatre u
Zapadnoj Slavoniji.
04.05.U Kninu sahranjen Sran oka, pisac tekstova u rok grupi "Minuara".
Poginuo je u Zapadnoj
Slavoniji.
Hrvatske vlasti nisu dozvolile Jasuiju Akaiju da obie podruje Zapadne
Slavonije.
06.05.Hrvatska vojska na putu prema Oklaju ubila dvojicu srpskih boraca iz
Raduia.
08.05.Muslimanski vojnici ubili etvoricu Srba i etvoricu zarobili kod Cetingrada.
09.05.Predsjednik Republike Srbije Slobodan Miloevi primio predstavnike RSK.
U Brezovoj Glavi Dragan Mandi ubio oficira II. kordunake brigade Branka iu.
10.05.U manastiru Motanici (Bosanska Dubica), patrijarh Pavle odrao pomen
jasenovakim rtvama
i rtvama Zapadne Slavonje. Meu prisutnima bili su Radovan Karadi, Biljana
Plavi i Nikola
Koljevi.
13.05.Poslije brojnih uzmicanja, Radovan Karadi pozvao da se RS i RSK
ujedine. Babi i Mikeli
nisu reagovali.
Skuptina RSK sazvana za 17. maja.
16.05.U Kninu zasijedao Vrhovni savjet odbrane RSK. Usvojen je zahtjev generala
Milana eleketia
da podnese ostavku. Za novog komandanta Vojske RSK postavljen je general
potpukovnik Mile
Mrki, rodom iz optine Vrginmost.
U Kninu prireena promocija prvog krajikog romana "Nevini avo", autora dr
Branka Zinaia.
17.05.Sindikat RSK organizirao miting podrke Milanu Martiu. Na udaru je bila
politika sprega
Babi - Mikeli. Vodstvo mitinga je preuzelo Radio televiziju Knin i udaljilo
direktora Duana Badu,
bliskog saradnika Milana Babia.Koordinacioni odbor mitinga je zatraio:
Strana 261
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
rasputanje skuptine,
smjenu Vlade, raspisivanje izbora, poboljanje poloaja vojske i ratnih invalida.
19.05.U Bijeljini organizovan simpozij na kojem su uestvovali predstavnici
muzejsko arhivskih
ustanova RS, RSK i SRJe. Pomonik ministra za kulturu Srbije Begenii je rekao:
"Podeliti srpsku
kulturu i srpsko nacionalno bie nisu mogli uiniti strani.osvajai, a to nee moi
niti nacionalni
glavari, ma o kome se radilo. Vi slaete vremena."
23.05.Vlasti SRJ nisu dozvolile prelaz granice za djecu 8. razreda osnovne kole iz
Knina. Osnovci su
krenuli da upoznaju istorijske znamenitosti Srbije.
26.05.Avioni NATO pakta tukli srpske poloaje u irem rejonu Pala i Sarajeva.
Snage bosanskih Srba zarobile oko 200 pripadnika UN i povezale uz bandere na
mjestima vjerojatnog
napada NATO avijacije.
28.05.U ranim jutarnjim satima kod Kremena (Slunj), oboren helikopter u kojem
se nalazio ministar
Izetbegovieve Bosne, Irfan Ljubijanki. Poginulo je ukupno 7 lica. Iz pogoenog
helikoptera su
ispadale njemake marke. Mnogi su u trenu postali milioneri.
Skuptina RSK smjenila predsjednika Vlade Borislava Mikelia i podrala Plan
ujedinjenja RS i RSK,
kojeg je izradila zajednika komisija.
30.05.U Kninu zasijedali poslaniki klubovi koji e predlagati novog premijera.
Istona Slavonija,
Baranja i Zapadni Srem formirali Koordinaciju. Za predsjednika je izabran Goran
Hadi. Njen cilj je
otcjepljenje od RSK.
01.06.U Kninu izvreno krtenje Doma penzioneza li novo ime "Hotel Spas".
U Bijeljini sastanak najviih rukovodstava RS i RSK. Voena je rasprava o
ujedinjenju. Obe
delegacije su isticale potrebu hitnog ujedinjenja, ali je iza toga dolo do naglog
obrta diskusije i
raspoloenja.
U Kninu su zavreni radovi na preureenju uvene Gimnazije u rezidenciju
predsjednika Republike.
Narod se egai i apue da je to jedini nain da predsjednik Republike Srpske
Krajine i njegovi
saradnici imaju gimnaziju.
02.06.Bosanski Srbi kod Banjaluke oborili ameriki avion F-16
04.06.Poela jaa hrvatska ofenziva na sektor Dinare.
05.06.Srpski narod izbjegao iz Civljana i Cetine.
Hrvatske snage zauzele Crni Lug, nedaleko Bosanskog Grahova.
06.06.Komandant UNPROFORa Bemar anvije u Kninu razgovarao s
predstavnicima Vojske RSK.
11.06.U Kninu ubijen pripadnik Kenijskog bataljona Jongia i ranjen eh, voza
kombibusa. Srpski
vojnici su pokuali oteti kombibus.
12.06.Milan Babi odreen za mandatara Vlade RSK.
16.06.Skuptina RSK donijela jednoglasnu odluku o ujedinjenju s Republikom
Srpskom.
18.06.Eksplodirao vojni avion pri sletanju na Udbinski aerodrom.
19.06.Novi komandant Vojske RSK gen. Mile Mrki mobilisao sve ofere
zaposlene u ministarstvima
RSK.
U SRJ je u toku masovna mobilizacija Srba krajikog porijekla. Njih vie hiljada je
Strana 262
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ukljueno u
Vojsku RSK. Samo na slunjskom poligonu nalazi se oko 3000 nasilno mobilisanih
Srba.
Vojne vlasti Republike Srpske pustile iz zatvora, posredstvom lovice Staniia,
posljednjih 26
pripadnika UN, od 388 koliko ih je bilo uhapeno zbog bombardovanja srpskih
poloaja.
20.06.Karl Bilt preuzeo funkciju Lorda Ovena, koji je podnio ostavku zbog
neprincipijelnih postupaka
meunarodne zajednice na Balkanu.
28.06.Na Vidovdan, na vojnom poligonu kod Slunja, formiran Korpus specijalnih
namjena Vojske
RSK. Najsnanije naoruanje iz ostalih jedinica izdvojeno je za ovu vojnu
formaciju. Korpus je izvrio
vojnu paradu, pred elnim linostima i pred vie hiljada prisutnog naroda RSK.
30.06.General Ratko Mladi izjavio da jedva eka susret s Nijemcima u Bosni.
03.07.Predsjednik RSK Milan Marti primio u Kninu Karla Bilta i Torvalda
Stoltemberga.
04.07.Zakazana vanredna sjednica Skuptine RSK u Mirkovcima.
U optini Dvor proglaeno ratno stanje.
UNPROFOR upozorio na gomilanje hrvatske vojske na likom i dalmatinskom
ratitu. Primjeeno je
gomilanje hrvatske vojske na Dinari.
Predsjednik RSK Milan Marti primio predsjednike politikih stranaka u RSK.
05.07. Hrvatska artiljerija snano tukla Bosansko Grahovo.
06.07. U Kninu, na Tvravi otvorena 13. tradicionalna kninska likovna
manifestacija.
11.07. Vojska RS zauzela Srebrenicu.
Vojska RH zauzela visove ator planine u Zapadnoj Bosni.
12.07.Skuptina RSK nije odrana il Mirkovcima, jer je pojedinim poslanicima
onemoguen ulaz u
Istonu Slavoniju.
Borislav Mikeli otro kritikovao mandatara Vlade RSK, dr Milana Babia zbog
smanjivanja broja
ministara, jer je to po njemu koncentracija vlasti u krugu Kninjana. Na kampanju
ujedinjenja s RS, on
gleda kao na bacanje praine u oi narodu da se prikrije sramota pada Zapadne
Slavonije.
13.07.Muslimanske snage 5. korpusa upale iza srpskih poloaja na slunjskom
podruju. Ubile su
Nikolu Novakovia i zarobile sedmoricu Srba.
14.07.Na Baniji ubijen devizni inspektor Ministarstva za finansije RSK Nikola
Velebit. Pria se da je
uao u trag verca s naftom vladajue mafije.
07.07.U Italiji se iskrcali prvi vojnici za brze intervencije u Bosni.
18.07.Voene estoke borbe oko epe u Bosni.
Policija u Vojniu hapsila dezertere. Uhapeni su upueni na Dinam.
20.07.Savjet bezbjednosti osudio srpsko osvajanje epe.
Hrvatska zaprijetila napadom na RSK ako se ugrozi Biha.
22.07.etvorica boraca 11. kordunake brigade dopremljena mrtva. Poginuli su u
borbi s 5.
muslimanskim korpusom. .
Franjo Tudman i Alija Izetbegovi u Splitu potpisali, pod pritiskom SAD, antisrpski
protokol.
25.07.Hrvatska artiljerija snano tukla Grahovo. Bilo je mrtvih i ranjenih.
Vanredna sjednica Hrvatskog sabora, toboe zbog rebalansa budeta. Traena je
saglasnost da se
Strana 263
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
napadne RSK.
Sazvana vanredna sjednica Skuptine RSK za 27. juli u Topuskom.
Patrijarh Pavle najavio dolazak u Glinu 30. jula, da odri parastos ubijenim
Srbima od 29.
jula do 3. avgusta 1941. godine u pravoslavnoj crkvi Roenja Bogorodice (1564
ubijenih). U Velikoj
K1adui donesena Odluka da se ubrzo proglasi Republika Zapadna Bosna.
Hrvatske snage iznenadile
Srbe na Dinari i ubile etvoricu srpskih boraca, sedmoricu ranili.
Meunarodni sud za ratne zloine u Hagu podigao optunicu protiv Radovana
Karadia, Ratka
Mladia i Milana Martia
Atif Dudakovi, komandant 5. muslimanskog korpusa izjavio da Biha nee pasti.
26.07.U Kninu, na Tvravi izvrena promocija novog broja lista "Vojska Krajine".
estoke borbe oko
Grahova.
U Dalmatinskom korpusu Vojske' RSK proglaena opta mobilizacija.
Fikret Abdi proglasio Republiku Zapadnu Bosnu.
27.07. Hrvatske snage zauzele Bosansko Grahovo.
Skuptina RSK u Topuskom izabrala Vladu RSK, koju je sastavio premijer dr Milan
Babi.
Hrvatske snage ovladale podrujem Glamoa.
30.07.Srpski patrijarh Pavle boravio u Glini, gdje je predvodio parastost posveen
rtvama ustakog
zloina 1941. godine. Patrijarh Pavle je posvetio spomen ploe na kojima su
uklesana 1564 imena
ubijenih Srba u crkvi, na ijim su temeljima komunistike vlasti sagradile Dom
kulture.
Patrijarh Pavle doputovao u Knin.
Graani Knina toplo pozdravili dolazak kapetana Dragana.
Jasui Akai pregovarao s rukovodstvom RSK.
General Ratko Mladi organizovao konferenciju za tampu u Kninu.
Hrvatska artiljerija tukla selo Strmicu nedaleko Knina.
Radovan Karadi naredio kontraofenzivu na Grahovo i Glamo, pod komandom
generala Manojla
Milovanovia.
01.08.Predstavniki dom SAD izglasao Odluku o ukidanju embarga na uvoz oruja
bosanskim
muslimanima
Hrvatski radio objavio lanu vijest da su "pobunjeni Srbi artiljerijom tukli Gospi".
Muslimanske
snage 5. korpusa unitile 3 tenka Vojske RSK i jedan tenk zarobili.
02.08.Najavljeni pregovori
delegacija Republike Hrvatske i Republike Srpske Krajine u enevi. Hrvatski
predsjednik Franjo
Tuman uslovio pregovore putanjem naftovoda i pruge preko Knina.
Vlada RSK odredila Milivoja Vojnovia da pregovara u enevi s hrvatskom
stranom. Predsjednik
Marti je odredio svoje pregovorae koji e s ministrom inostranih poslova
Vojinoviem putovati u
enevu: Iliju Prijia, savjetnika predsjednika Republike, generala Milu Novakovia
i Lazara Macuru,
predsjednika Odbora za meunarodne odnose Skuptine RSK.
Glavni tab Vojske RSK demantirao vijesti hrvatskog radija o granatiranju
Gospia.
Na vee hrvatska televizija objavila optu opasnost za grad Karlovac.
03.08.Hrvatska televizija anketirala hrvatsku javnost za napad na RSK. Za napad
Strana 264
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
se opredijelilo 73%
anketiranih.
Za 10 sati zakazani hrvatsko-srpski pregovori u enevi, uz posrednitvo Torvalda
Stoltemberga.
Predsjednik Vlade BiH Hari Silajdi podnio ostavku.
04.08.U 5 sati Hrvatska napala na Republiku Srpsku Krajinu, pod ifrom "Oluja".
Hrvatski predsjednik
Franjo Tuman uputio poziv Srbima da se predaju.
Iz 11. kordunake brigade poginula etvorica boraca.
Hrvatski avion tukao Spomenik na Petrovoj gori, ali ciljeve nije pogodio.
Srbijanski mediji nisu objavili hrvatski napad na RSK.
Predsjednik Vlade RSK Milan Babi u Beogradu. Vie puta je nazivao predsjednika
Republike Milana
Martia da ne smije raketirati Zagreb.
Milan Martic potpisao akt o povlaenju iz RSK pod naslovom "Odluujemo"
05.08.U 12,30 hrvatske snage su bez borbe ule u Knin. Hrvatske snage zauzele
Sv. Rok kod Graaca.
Lansirane su lane vijesti preko srpskih medija o napadu na Osijek i Vinkovac, te
o zauzimanju sela
Nutar.
06.08.Sredstva informisanja u Srbiji isticala sukob Karadia i Mladia.
Mediji u Srbiji su davali ture izvjetaje iz Krajine, tek pri kraju informativnog
programa. Sve radio
stanice u Srbiji su emitovale zabavni i veseli program.
Borci 11. kordunake brigade napredovali u pravcu Karlovca. Bez znanja taba
kordunakog
korpusa "Orkan" prebaen u RS, preko mosta izmeu Dvora i Bosanskog Novog.
Kroz Republiku Srpsku kolone u kojima je oko 250 000 izbjeglih Krajinika. Poslije
prelaza u Srbiju
kolone su posredstvom policije usmjeravane u pravcu Kosova.
07.08.U Topuskom odran sastanak taba 21. kordunakog korpusa, proiren s
predstavnicima
civilnog i policijskog sektora.
Vojska 5. muslimanskog korpusa ula u Veliku Kladuu.
08.08.U Topuskom odran proireni sastanak taba kordunakog korpusa na
kojem su komandanti
referisali o stanju u jedinicama i na terenu poslije povlaenja s prvih borbenih
linija. Vojska 5.
muslimanskog korpusa prela rijeku Glinu i ula u selo Crni Potok.
Hrvatski general Petar Stipeti nazvao komandanta Kordunakog korpusa
pukovnika edu Bulata
zatraio bezuslovnu kapitulaciju. U 13 sati su uspostavljeni lini kontakti
pukovnika ede Bulata,
Toe Pajia i generala Stipetia. Razgovori su nastavljeni u 19 sati u selu
Jukincima. Sa srpske strane
su uestvovali: Too Paji, edo Bulat, Dragan Kovai, uro kaljac i Slobodan
Blagojevi.
09.08.U Beogradu odran miting podrke RSK. Govorili su Antilohije Radovi i
Vojislav Kotunica.
Nedaleko od Gline potpisana predaja 21. kordunakog korpusa. Dokumenat su
potpisali: hrvatski
general Petar Stipeti, ministar unutranjih poslova RSK Too Paji, pukovnik
edo Bulat, komandant
Kordunakog korpusa i potpukovnik Dragan Kovai, komandant 11. kordunake
brigade.
10.08.Boris Jeljcin primio Slobodana Miloevia u Moskvi.
12.08.Hrvati iz okolice Banjaluke upueni da nasele Baniju i Kordun. Intenzivno
Strana 265
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
naseljavanje
Vrginmosta i Vojnia poelo 17. avgusta.
12.11.U Erdutu potpisan Osnovni sporazum o Oblasti Istone Slavonije, Baranje i
Zapadnog Srema.
Potpisnici su: Hrvoje arini i Milan Milanovi. Ovaj dokumenat su potpisali i
svjedoci: Piter
Galbrajt, ambasador SAD u Hrvatskoj i Torvald Stoltemberg, posrednik
Ujedinjenih nacija.
21.11.U Dejtonu postignut Opti okvirni sporazum za mir 11 Bosni i Hercegovini,
koji je potpisan u
Parizu 12. decembra. U njemu se ne govori o sudbini Republike Srpske Krajine i
protjeranom srpskom
narodu. Hrvatska okupacija je podrana od meunarodne zajednice, pa i etniko
ienje srpskog
naroda iz Hrvatske.
FUSNOTE
I. dr Tomislav Mareti: Slaveni u davnini, Zagreb, 1889. str. 54.
2. Franjo Raki: Povijest Slavena, str. 35.
3. Vidi knjige Sime Lukina "Srbi u davnini", Olge Lukovi Pjanovi "Srbi narod
najstariji" i dr Jovana Deretia "Zapadna Srbija"
4. prof. dr ore Jankovi: Arheoloki spomenici Srba zapadno od Dinare i Une,
rukopis. Rezimea kod autora, str. 1
5. Legende kau da je izgraen na mjestu molitve apostola Pavla.
6. Katalog: Republika Srpska Krajina, korjeni dravnosti i nastanak, Knin 1993.,
str.18.
7. dr Jovan Dereti: Zapadna Srbija, BONART Nova Pazova 1998., str. 157.
8. Milan Radeka: Kordun u prolosti, "Prosvjeta" Zagreb 1989.str. 96.
9. prof. dr Vojin S. Dabi: Karlovaki generalat 1530. -1746., rukopis, str. 411
10. Manojlo Grbi: Karlovako vladianstvo , reprint SKD "Sava Mrkalj", Topusko
1990., str. 37.
Il. akademik Jovan Rakovi: Luda zemlja, Plavi jaha, Beograd 1990, str. 357
12. prof. dr Vojin S. Dabi, Karlovaki generalat, izd. Svetog arhijerejskog sinoda
SPC,
2000. god. str. 63, 71, 84, 94, 117,127
13. Milan Radeka: Gornja Krajina, Zagreb 1975, str. 127.
14. Franz Frazz: Cjelovita topografija karlovake vojne krajine, reprint, Gospi
1988,
str.3 1.
15. Mirjana Gros: Poeci moderne Hrvatske 1850.-1860., str. 34. i 35.
16. Laza Kosti: Sporni predeli Srba i Hrvata, ikago-Ilinois 1957., str.97
17. Hrvatske pravice XVIII, str. 197.
18. Gordana Krivokapi - Jovi: Srpska narodna samostalna stranka 1903 - 1914,
SKD
"Prosvjeta" Zagreb 2000. godine, str. 15.
19. Vidi Aleksandra Lazarevi: Srbi u Hrvatskoj u svijetlu muzeologije "Prosvjeta",
Zagreb 1996.str 67.
20. Organizatori pogroma su bili pripadnici ekstremnog ogranka Stranke prava,
pod vodstvom Josipa Franka ( prim. aut. )
21. dr Ivan Ribar: Iz moje politike suradnje, "Naprijed" 1965., str.133.
22. Duan Kai: Manastir Gomirje ,izd. Muzeja SPC 1997., str. 3
23. Jovan Radoji: Srbi, Srpska Krajina, Dalmacija, Slavonija, Hrvatska,
"biografski leksikon", izd. Comerce sistem 0.0. , Beograd 1994.
24. Vidi: Svetozar Borak: Srbi katolici, Novi Sad 1998.,str. 23
25. podaci o poznatim Srbima iz Hrvatske, preteno iz citiranih djela: Jovana
Radojia, Aleksandre-Sanje Lazarevi, Vasilija Krestia, Dragana Subotia i
Strana 266
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
kataloga izlobe" 13 vekova Srba u Dalmaciji, Slavoniji i Hrvatskoj", Sremski

Karlovci 1997. 26. Radomir Smiljani: Srbi i Hrvati Gordijev vor evropske
politike, rukopis, kod autora, str. 18.
27. Tekst razgovora, zabiljeio sekretar kralja Aleksandra, Milorad Pavlovi,
objavljen u knjizi M. Dakia, Srpska krajina, Knin 1994, str.35..
28. Milo Crnjanski: Politiki spisi, "Sfairos" I 986. str. 65.
29. Radomir Smiljani, cd., str. 1.
30. Miroslav Krlea: Godina tisuudevetstotinadevetnaesta,"Republika", travanj
1954.,br. 4. str. 277. i 278.
31. "Politika ekspres" od 9. februara 1991. godine.
32. dr Veselin ureti:Upotreba Rusije i Zapada, Beograd 1997., str. 19.
33. Isto, str. 21.
34. Isto, kao 27 i 28, str. 20
35. dr Veselin ureti, Nasilje nad srpskim ustankom, Beograd 1997., str. 21
36. "Proleter", br. 28. , od decembra 1932., str. 1. i 2. , u Arhivu Jugoslavije.
37. prof. dr Branko Petranovi i Mr Nikola uti: 27. mart 1941. , NIC OM,
Beograd
1990., str. 59. .
38 Iz knjige Radomira Smiljania: Poar na Trgu Marksa i Engelsa , Nova knjiga,
Beograd 1989. , str. 56
39. dr Gojko Vezmar: Ustako- okupatorski zloini u Lici 1941.-1945. , rukopis.
40. Akademik Milorad Ekmei: Zbornik o Srbima u Hrvatskoj 4, Beograd, 1999.,
str.27
41. Prvi korpus NOV Hrvatske, HAK 1987. str. 409
42. dr Dragan Suboti: Srpska knjiga i tampa u Dalmaciji, Hrvatskoj i Slavoniji,
BINA, Beograd, 1997.str. 55.
43. dr ivotije orevi: Gubici stanovnitva Jugoslavije u Drugom svetskom
ratu, ABC Beograd, 1997., str.7.
44. Koncentracioni logori, "Vjesnik" 1944. str. 113.
45. Mile Daki: Petrova mi gora mati. Zagreb, 1983. str. 166.
46. dr Ljubo Boban, Hrvatska u arhivima izbjeglike vlade 1941.-1943., str. 284,
285 47. Vidi knjigu Petra Zinaia: Genocid na Kordunu i okolici 1941.-1945.,
Struna knjiga, Beograd, 1996.
48. O ustakim i komunistikim zloinima u Lici, vidi knjigu Mirka Rapaia: Lika
tragedija, izd. "Srpska re" 1999.
49. "Spomenica pravoslavnih svetenika 1941.-1945.", izd. Beograd 1960.
50. Svjedoenje jednog od uesnika kod autora. .
51. dr ivotije orevi, cd, str. 7.
52. Vidi pismo Veljka Guberine kardinalu Kuhariu: "Tri pitanja kardinalu",
"Politika", od 8. marta 1991. godine.
53. U Gornjem Sjeniaku na Kordunu, uro Bii Jurko je dobio zadatak da
uestvu je u zakopavanju pobijenih "ustaa". Donio je kui punu torbu indeksa i
akih knjiica ubijenih uenika i studenata iz Kragujevca i okolice, koji su se
zbog straha povlaili prema Austriji, krajem aprila i poetkom maja 1945. godine.
Egzekucija je izvrena kod sela i ume Muljci.
54. Vjesnik JNOFH, Zagreb, 1970., taka 11, str. 496
55. Iz Rezolucije 2. zasijedanja ZAVNOHa U Plakom, oktobra 1943., Simpozij o
Petrovoj gori, JAZU, Zagreb 1972. str. 575, ili Katalog Republika Srpska Krajina,
Knin 1993., str. 34.
56. Jovan Ostoji: Geneza hrvatskog faizma, rukopis kod autora, str.13.
57. Glasnik srpskog istorijsko kulturnog drutva" Njego", br. 56., ikago,
decembra
1986., str. 67. i 68.
58. Hrvatske pravice, str.225
59. dr Milan Bulaji: Genocid nad Srbima, knj.4., Beograd 1989., str. 1164.
Strana 267
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
60. dr Veselin ureti: Nasilje nad srpskim ustankom, Beograd 1997. str. 26
61. Vidi "Politiku ekspres" od 27. oktobra 1991. godine.
62. Akademik Dragan Nedeljkovi, u Predgovoru knjizi Sime Zaria: Na hakom
raspeu, tit M , Beograd 1999. , str. 10.
63. Dragan Vuki: Prilog za portret promaene politike, Beograd, septembar
2000.god, str. 4
64. Kao 53, str. 10
65. General mr Milisav Sekuli: Jugoslaviju niko nije branio a Vrhovna komanda
izdala, NIDDA Verlag GmbH, 1997. str. I I.
66. prof. dr Smilja Avramov: "Postherojski rat Zapada protiv Jugoslavije", izd. IDI
Veternik, Beograd, 1997. ,str. 155.
67. konstituisana 30. aprila 1991. (prim. aut.)
68. Tekst objavljen u Glasniku Krajine, br.6, str. 1., od 2. jula 1991. godine
69. mr Mile Daki: Srpska krajina, Knin 1994. , str. 60.
70. Savo trbac: Zloini nad Srbima na prostoru Hrvatske u periodu 1990- 1999.,
Rukopis u Centru za strateke studije, Univerziteta u Beogradu, str. 13.
71. o zloinima vidi knjigu prof. dr Vojina S. Dabia: Persecution of Serbs and
Ethnic Cleasing 1991-1998. Documentes and testimonies, Beograd 1998 i knjigu:
Nestala lica na podruju Hrvatske, izd. "Veritasa", januar 2001. godine.
72. mr Slobodan Mileusni: Duhovni genocid 1991. 1995. 1998., izd. Muzeja SPC,
Beograd, 1997. str. 235 i 236
73. Mirko Rapai, cd, str. 359.
74. Akademik Vasilije Kresti: Genocidom do velike Hrvatske, Matica Srpska
1998., str. 145.
75. Iz rukopisa prof. dr Vojina Dabia: Progon Srba i etniko ienje Hrvatske
1991.
1998. godine, koji je kod autora.
76. kao predsjednik JSDS u Hrvatskoj imao sam priliku da vie puta razgovaram s
Franjom Tumanom uoi izbora 1990. godine. Zamjerio sam mu na isticanju
ustake ideologije, tvrdei da je nacionalni sukob neizbjean. Obeavao je
politiki zaokret i izostavljanje ustake simbolike poslije pobjede na izborima (
prim. aut. )
77. Veljko Guberina: "Svedok" od 4. marta 1997. str.38
78. Vidi: Milisav Sekuli, Knin je pao u Beogradu, NIDDA Verlag Gmb Homburger
2000, str. 263
79. akomo Skoti, Zloini u Oluji, Danas od 14. juna 2001. godine
80. "Jutarnji list", Zagreb, od 22. avgusta 2001.
81. "Politika", od 23. avgusta 2001.
82. Novosti, br. 41. Zagreb 22. septembra 2000 godine, str. 3.
83. Dokumenat u Prilogu
84. Razgovor s Dobricom osiem reproducirao Marko Dobrijevi (nekadanji
sekretar SDSa Krajine i do 1991. bliski saradnik akademika Jovana Rakovia ),
pred autorom i Milanom Gaeom u Udruenju za pomo izbjeglicama i
prognanicima iz Hrvatske 3. avgusta 200 I. godine.
85. Izjava dogogradonaelnice optine Petrinja Gordane Dumbovi "Politika" od
13. avgusta 2001, ili "Hrast" izdanje Info pula UPIHa i CRSa, broj 21
86. Ivan Zvonimir - iak, Identitet, br.52, str.5 i 6, od jula 2001. godine
87. "Hrast" broj 20, nedjeljnik UPIHa i CRSa, od 12. avgusta 2001. godine str.26
88. akomo Skoti: Zloin u Oluji, feljton, zapis 22. i 25. avgusta 1995. "Danas"
od 7. avgusta 2001.
89. Nedjeljna "Dalmacija" od 10 avgusta 2001. godine, str.4.
90. Dr Smilja Avramov: Opus Dei, Idij- Veternik, Bgd, septembar 2000. godine,
str. 16 91. akademik Vasilije Kresti; cd. str. 148
Strana 268
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
92. akademik Dragan Nedeljkovi: Drama civilizacija na Balkanu, Zadubina

"Petar Koi" Banja Luka - Beograd, 1999., str. 127.
93. prof. dr Duan Sianski: Federalistika budunost Evrope, Prosveta 1996. str.
405 94. prof. dr Vojislav Vukevi, TV intervju Vesne Vojvodi, na Studiju B, 4.
januara 2000. godine, u 20 sati.
95. Vidi: edo Vinji, Kordunaki proces, "Prosvjeta" Zagreb 1997.
96. "Like novine", od 3. decembra 1996.
97. "Veritas" Nestala lica na podruju Hrvatske, Beograd-Banja Luka 2001., str.
12 i 13 98. NIH, br. 2647, od 20.09.2001
Mr MILE S. DAKI
Ispovjest uhapsenog Krajisnika

Dragan Milanko (47) je 2002. u okviru Idi - vidi posjete koju su organizovali
Danski savjet za izbjeglice i UNHCR, krenuo u Hrvatsku da izvadi dokumenta za
sebe i svoju porodicu. Stigao je samo do graninog prelaza u Bajakovu. Tamo je
izveden iz autobusa i na osnovu "tjeralice" koju je za njim raspisao Optinski sud
u Zadru, putovanje zavrio u istranom zatvoru.
Mjesec dana po povratku u Beograd, Dragan Milanko govori o tome na koji je
nain uhapen i kako je tekao proces koji je hrvatsko pravosue vodilo protiv
njega .
- Iskreno, dugo sam se lomio oko toga da li da idem u rodni Obrovac, kako bi
izvadio papire za sebe i svoju porodicu. Moja supruga je nepokretna ve pet
godina, ali nikako nismo bili u mogunosti da dobijemo njenu radnu knjiicu ili
potvrdu o radnom stau kako bi ovdje mogla isposlovati invalidsku penziju. Fond
PiO u Beogradu slubenim putem vie puta od svojih kolega iz Zagreba je traio
ovu potvrdu, ali nikakav odgovor nije stizao. Mislim da je to pospjeilo moju
odluku da krenem u Hrvatsku. Poetak putovanja nije nagovjestio da bi bilo ta
moglo krenuti krivim putem, tim prije to sam od Danskog savjeta za izbjeglice
dobio uvjeravanja da je Ured za prognanike i izbjeglice Vlade Hrvatske provjerio
moj dosije i da u njemu nema niega spornog. O tome sam obavjeten i
pismenim putem, a taj akt potpisao je predstojnik Ureda Lovre Pejkovi.
Meutim, na graninom prelazu Bajakovo izveden sam iz autobusa, uz
obrazloenje da je protiv mene Policijska uprava u Zadru raspisala potjernicu.
Optunica
Prenoio sam u policijskoj stanici Otoka i narednog jutra u pratnji dvojice
Strana 269
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
policajaca sproveden u Istrani zatvor u Zadar. Tu sam saznao da je Vojno

tuilatvo u Splitu krajem 1992. godine protiv mene podiglo optunicu za
teritorijalno ugroavanje RH. Meutim, poto je 1998. godine poeo da se
primjenjuje zakon o oprostu, kako bi me i dalje teretili, prekvalifikovali su to djelo
i optuili me za pronevjeru drutvene imovine.
Ta optunica teretila me je kao rukovodioca u JP "Osiguranje" Zadar, koje se bavi
fiziko- tehnikom zatitom imovine.
U optunici se navodi da sam tokom 1991. godine, kao rukovodilac Poslovne
jedinice Obrovac, koja je bila ispostava JP "Osiguranje", odbio naredbu direktora
poduzea Ante Marinovia da u centralu preduzea vratim odreeno naoruanje i
druga sredstva. Radi se, naime, o 14 pitolja, 9 puaka M-48 i dvije automatske
puke, kao i odreenu koliinu municije.
Takoe, optuen sam da sam otuio i dva osobna automobila. Sve su to bili
razlozi da se protiv mene pokrene krivini postupak i raspie potjernica.
Kao oteavajua okolnost, reeno mi je da sam ja to sve uradio s ciljem da vojno
i tehniki pomognem neprijatelja, odnosno kako su oni naveli, nelegalne oruane
snage "SAO Krajine".
Presuda
Mislim da im je, u stvari, najvie smetala moja funkcija predsjednika SO Obrovac
koju sam obavljao tokom rata. Ovaj zakljuak sam donio itajui njihove novine u
kojima je posebno isticana ta dimenzija u komentarima moga sluaja. Kad
govorim o optunici, koliko je ona imala loe uporite, moe se vidjeti i po tome
to se ni na jednoj od dvije rasprave, nije ni pojavio direktor JP "Osiguranja"
Zadar, podnosilac prijave protiv mene. Dok sam ekao drugu raspravu izreena
mi je tzv. mjera opreza, tako da u tih osam dana nisam smio napustiti zadarsku
upaniju. Sve ovo vrijeme proveo sam u Golubiu kod mog prijatelja Mie
Dragievia.
Po okonanju druge rasprave Opinski sud u Zadru donio je oslobaajuu
presudu. Obrazloenje suda je bilo da ja nisam prisvojio navedeno oruje i
automobile, a da politiki kontekst dogaaja nije imao uticaj na postojanje
kaznenog djela pronevjere.
Odnos hrvatskih vlasti prema meni, od izvoenja iz autobusa do sudskog procesa,
bio je korektan i krajnje profesionalan.
Nemam niti jednu primjedbu na njihovo ponaanje, ali ipak zatvor je zatvor, i to
svakom ovjeku teko pada. Osjeao sam se, uprkos tome, dosta oputeno iz
prostog razloga to sam znao da nisam kriv.
Pouka
Nakon svega ovoga elim da kaem da su hrvatske vlasti mojim hapenjem
ispunile najmanje tri cilja. Zastraili su jedan dio naeg naroda, koji eli da ide u
posjete Idi-vidi. Pojedinci koji su se mislli trajno vratiti, bar u moj kraj, o tome
razmiljaju sa odreenom dozom straha. Trei cilj koji su ispunili je taj da su kod
svog javnog mnjenja pokupili poene priom "eto vidite, mi privodimo i hapsimo
Srbe".
I pored svega, svima onima koji nisu uinili tea krivina djela poruujem da ako
Strana 270
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ele da idu u Hrvatsku, to i urade. Neka ipak budu spremni na mogunost da im

se desi neto slino kao i meni. Ovo govorim zbog toga to ne smijemo dozvoliti
da nas zaplae, a ja u to svojim linim primjerom i dokazati. Sredinom avgusta
ponovno idem u Hrvatsku s nadom da zavrim poslove koje, zbog onoga to mi
se desilo, nisam uspio uraditi - zakljuuje priu o svom sluaju Dragan Milanko.
Podrke
Odmah po hapenju, ljudi iz Zajednice Srba iz Hrvatske i BiH, preduzeli su sve
pravne radnje, angaovali advokata, i to je meni u tim trenucima bilo najbitnije,
posjetili moju porodicu, obeavi joj da e snositi sve trokove postupka i pomoi
financijski do mog izlaska iz zatvora. Izuzetan interes za moj sluaj pokazao je i
Savo trbac, direktor "Veritasa". Takoe dugujem zahvalnost i dr. Miloradu
Pupovcu, predsjedniku SNV i Slobodanu Uzelcu iz zagrebake "Prosvjete" koji su
javno istupali povodom svega onoga to se meni tih dana dogaalo.
Veliku podrku pruili su mi mediji u Jugoslaviji.
Porodica
Porodica Dragana Milanka doivjela je vei stres od njega.
Pored bolesti supruge, koja je pet godina nepokretna i kree se samo u
invalidskim kolicima, ovo je jo jedna nesrea koja se na njih obruila nakon
"Oluje".
Dragan, njegova supruga Radmila (41), kerka Dragana(19) i sin Damir (15)
trenutno su smjeteni u jednoj sobi samakog hotela "Dom" u Beogradu.
U vie navrata od Komesarijata za izbjeglice traili su adekvatniji smjetaj.
Naalost, u tome nisu imali uspjeha. Sve se zavravalo na obeanjima.
Nadaju se da ih najavljena raspodjela stanova za izbjeglice nee mimoi, jer
ispunjavaju sve kriterijume.
Imaju samo jednu elju - da ive kao sav normalan svijet.
Obostrana korist
Na drugoj raspravi u Optinskom sudu u Zadru bili su prisutni i predstavnici
UNHCR-a. Oni su neposredno prije donoenja presude razgovarali sa Draganom
Milankom i njegovim advokatom Lukom ukom o detaljima optunice.
Nakon oslobaajue presude, pojedinci iz hrvatskog pravosua hvalili su se pred
predstavnicima meunarodne zajednice da ovakav epilog sluaja Milanko
potvruje Hrvatsku kao demokratsku dravu.
Kraj
Strana 271
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
Is
spovjest vojnik
v
ka Vojjske Republike
e
Srrpske
e Krajjine
JAK
KOVO, kod Beograda,
B
d
decembar
2
2003.
o je moj sin
n Dejan. Im
ma 15 godin
na. Ide u gimnaziju u Zemunu. O
Odlian je ak.
Ovo
Zreo
o ovek. U muci sazre
eo. E, sine, bez oeve ruke si sta
asavao... Sa
ad, kad me
e
pita
aju ta mi je
e za ovih osam godina
a bilo najte
ee, kaem: To to sam
m propustio
o
njeg
govo detinjstvo. A ovo
o... Ovo je moja Ruic
ca (pokazujjuci sliku). Bila je veza
ana
za kolica,
k
tano onoliko, koliko sam ja bio u za
atvoru. Dob
bro je to svoje stanje
pod
dnosila. Ma,, bila je en
na, div. Ali pokleknu, taman
t
kad smo se Srbije domog
gli, u
prviim danima moje slobo
ode. ini mi se da je samo
s
ekala
a da se vra
atim. Da vid
di
da ja
j mogu da
a brinem o Dejanu. A, posle sveg
ga, ja sam uniten
u
ov
vek.
KRAC, 1. maja
m
1995
5. godine.
PAK
uvali sm
mo svoje ku
ue. ta emo drugo. U
uniforma
ama, pod orrujem, svi Srbi od reda.
Sad, kad pomislim na
n to vreme... moda
o
ali n
ne moe
meni i nijje bilo do oruja,
mimo ljudi. Onda je
e udarila hrrvatska vojs
ska.
azvana Blje
esak, pron
nose se glasovi
Akcija na
da je sa zapadnom
z
Slavonijom
m gotovo. Ko
K u
to da pov
veruje? Brz
zo smo bili u okruenju
u.
Odseenii od Republlike Srpske. Nije se im
malo
kud, negde je ve dogovoreno
d
o da se
uje preuzm
mu
predamo. Mi smo trraili da oru
snage UN
N, a ne hrva
atska vojsk
ka. Tako je i
bilo, ali...
TRI dana posle
o razoruan
ne, hrvatska
a vojska na
as
... Ovako
ponovo napadne.
n
Po
ohapsili su sve to je
moglo da
a se pohaps
si. Neke su posle
sasluanjja pustili, nas
n sedamn
naest zadrali.
Bila je no
o, nikad mranija.
m
Po
oveli su nas
s
nek
kim kombije
em do brda
a, uka nekih. Usput stanu, izved
du nas, pa u
udri. Ne znam
koliko se puta kombi, tak
ko zaustavljjao. Znam da je mladiu do men
ne od prvih
araca popuc
cala koa na butinama
a, licu. Ne znam
z
ta je
e bilo s njim
m.
uda
Zau
ustavljaju nas u jednojj kui. Opet tuku. Pred zoru, izvo
ode jednog
g po jednog.
Mi, u kui, uje
emo jauke spolja. Ond
da se sve utia
u
i to tra
aje koji min
nut, pa ope
et
ci. Kad je doao
d
red na mene, ve
ezali su mi ruke na le
a
zapomaganje, opet udarc
icu stezali kletima. Iscrrpljenost i bol

b su me oborili.
o
Osettio sam uda
arac
sa icom.
odo
ozgo. Osetio
o sam hlada
an metal na
a rukama, iza. Ispod stegnute
s
iice provukli su,
valjda neku sa
ajlu, ta li, i vezali je za
z cevi od grejanja
g
na tavanici. P
Podigli me,
o, da visim. Seam se
e jo etvorrice u istoj prostoriji, bili
b su istom
m poloaju.
tako
Izgu
ubio sam sv
vest.
ELOVAR, od
o 7. do 12
2. maja 19
995.
BJE
etio sam strrane bolov
ve u predelu
u bubrega, napadi su bili tako ja
aki, da su me
m
Ose
obarali. Dugo nisam znao
o gde se zapravo nalazim, a bio sam
s
u zatv
voru, sports
skog
varu. Ovde
e podiu opttunicu pro
otiv mene za
z ratni zlo
in. Bio sam
mu
centra u Bjelov
nici navode
e da sam, kao
k
komand
dir minobac
cake baterrije,
oku. U optun
Stra
ana 272
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
komandovao napad na civile, da su dvojica ranjena. Neki advokat, Srbin, poruio

mi je da ne strahujem, da u biti optuen samo za oruanu pobunu i da u brzo
na slobodu.
SLAVONSKA POEGA, septembar 1995. godine
Veljko Plea, ujem kao kroz san. I vidim sa sam pred sudskim veem.
Optunica za oruanu pobunu preinaena u ratni zloin. ujem: Devet godina
zatvora. Rei mi se usecaju. Zidovi se primiu, tavanica pada. Gui me u grlu.
Prohodale nemani sa slika. Ne vidim. Nita ne vidim. Onda vidim lik svog deteta i
Ruice.
... Koji dan posle u posetu Ruicina majka dovela Dejana. On tek poao u kolu.
Pitam ga gde je mama. On spusti glavu. Zatresoe mi se ramena. Ruica je neto
popravljala oko kue, pala sa merdevina i povredila kimu, napukla joj i plua od
udara. U bolnici je. Od tada je vezana za invalidska kolica. A govorio sam joj idite u Srbiju. Kad su otili svi, idite i vas dvoje. Nije htela. Nadala se da u ja
brzo na slobodu. ekala me tako osam godina i etiri meseca i podizala sina.
SLAVONSKA POEGA, septembar 1997. godine
Ve drugu godinu sam pod velikom dozom lekova. Nepravdama mi je razorila
duu. Depresija me nagoni na najgore. Stanje mog psihikog zdravlja bilo je
takvo, da su me prebacili u zatvorsku bolnicu u Zagreb. aka lekova opet nije
dovoljna da se smirim. Pokuavam da u tami otvorim prozor. Da vidim lik deteta.
Nema ga. Ni Ruicinog lika nema. Ni svetlosti. Nita nema, ni mene nema.
LEPOGLAVA, septembar 1998. godine
Koji je danas dan, pitam uvare. On kae, nedelja. Seanje na nedelje kod kue,
miris ganjaca (kaamak s lukom). Ubi me tuga seanja. Velim, dobro sam dok se
seam. A koji je ovo mesec? Septembar, ujem odgovor. A godina, pitam. Niko
ne odgovara. Opet mi je loe. ujem da neko kae: Nema dana, godine, deveti
je ovo krug proklete Lepoglave. I taj glas to ponavlja. Vrti i melje, melje, kao
vodeniki kamen. Sipa mi u lice.
LEPOGLAVA, avgust 2003. godine
Idem kui. Ruica je pre ovog 29. avgusta bila u bolnici, nije joj bilo dobro. Dejan
bio da je poseti. Mahao joj dok ga je gledala s prozora. On se vratio i rekao joj:
Mama ta u i ja kod kue, kad tamo nikog nemam. Idem kui. Izdrao sam
osam godina i etiri meseca. Osam meseci pomilovan. Ja, ratni zloinac. Da li
u ikada, ikome uspeti da ovo ispriam? Da li u biti u stanju da ispriam?
... Kad sam stigao kui, poljubio sam prag. Gledam sina. ovek. Ruica ne plae,
samo joj se lice izvilo u bolan gr. Reio sam, idemo u Srbiju. Velim to eni. Samo
je tiho rekla dobro. Opet sam poljubio prag. Ruica u kolicima, Dejan i ja,
krenuli smo.
JAKOVO, 17. septembar 2003.
Vidim, Ruici nije dobro. Sve sam mogao da pomislim, ali da nas smrt moe tako,
odjednom da razdvoji... e to nikada nisam pomislio. Legla je da se odmori. Ruke
spustila na grudi. ujem, teko die. Mislim da je od povreda, onih od pre osam
godina. Umrla je odjednom. Samo joj je suza ostala na obrazu, dugo, iva i
sjajna.
JAKOVO, decembar 2003. godine
Strana 273
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Jo me progone slike. Kua u kojoj su nas vezane na sajli podizali da visimo.

Bjelovar, Poega, Lepoglava, pokuavam da zaboravim. Pomau mi lekari. Mogao
bih, siguran sam u to, uz snagu moje Ruice, diva ene, lake da prekoraim ove
dane. l
PUT KROZ TAMU
E, da je ona danas sa mnom, bilo bi sve drugaije - kae Veljko Plea. - Ona je
ona svetlost koja je sinu i meni uvek pokazivala put kroz tamu. I onako, u
kolicima, ini mi se drala se uspravnije nego ja u najteim trenucima. Kad sam
joj govorio da ode u Srbiju, da me ne ekaju, odgovorila mi je: Veljo, mogu ja i
sa Hrvatima. Svuda ima dobrih ljudi.
NEMA PRAVDE
IMA pravde, videe, govorila je Veljku Ruica. Vraala mu se ova enina reenica
u najteim trenucima osmogodinjeg robijanja. Ruici je verovao. U pravdu - nije.
Kakva je to pravda, da kroz ovo proe i da oiljci posle traju.
OGNJITE UZELI DRUGI
VELJKO Plea radio je u drvnoj industriji u Pakracu. Sta, punih jedanaest
godina. Voleo bi opet negde da radi. Nada se da e biti posla, samo dok se malo
oporavi od svega to ga je pogodilo. U Pakracu mu ostala imovina, ratnom
zloincu sve porueno. On zato nema pravo da obnavlja ognjite.
Strana 274
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
Se
edam
m dana pak
kla do
o Srbije
Sa ma
ajkom je prreao put o
od 540
kilome
etara. Sa pet
p godina n
nauio je da
a
vozi traktor. "Kud kolona, ttu i mi. Kretali
s sporo, ili smo na S
Slunj, pa u
smo se
Petrin
nju, Glinu i dalje u Dvo
or na Uni, pa
p u
Repub
bliku Srpsku. Seam s
se da sam
vrsto
o drao vola
an i samo jednom
prebacio iz prve u treu. Ali, dobro me
e je
o!", prisea se Nikola, dok mu lagani
sluao
osmeh
h prelazi prreko preran
no ogrubelo
og
lica. "Nikola je bio kao u tra
ansu, malo je
spavao, esto se gubio, nije
n
znao tta nam se deava,
d
ali je vozio be
ez i
ne greke",, kae njegova majka Milica
jedn
Niko
ola Vezmarr iz sela Beg
govca, kod Ogulina, sa trinaest godina
g
pro
ao je sa
majjkom pakao
o "Oluje" vo
ozei trakto
or itavih 540 kilometa
ara punih s
sedam dana
a!
"Te kobne no
i, u naoj porodinoj
p
mo samo ja i majka. Sttariji brat je
kui bili sm
bio na odslue
enju vojnog roka u Ben
nkovcu, a tata
t
se zadesio na pos
slu u Vojni
u.
izjutra, im
m je poela
a ta krvava "Oluja", se
elo je bilo u panici. Nis
smo znali ta
Ve
da radimo.
r
Oe
ekivali smo da se tata vrati sa po
osla, onda bi
b nam lak
e bilo, ali o
on nije mog
gao
k na
ama. Negde
e predvee
e, videli smo
o da sve na
ae komije
e poinju da
a bee. Ni mi
nism
mo imali izb
bora, morali smo za njima, u zbe
eg. U toj stranoj panici, majka i ja
nism
mo uspeli da
d iz kue iz
znesemo nii jednu jediinu stvar ili fotografiju
u... Jedino smo
s
seli na traktor i krenuli prema Slunju", pria da
anas, prvi put
p posle deset godina
a
dvadesettrogo
odinji Nikola Vezmar.
s
nekoliko minuta
a Nikolin iv
vot, ali i iv
vot njegove
e majke Milice (48), oc
ca
Za samo
Mila
ana (55) i brata
b
Miloa
a (30), izmenio se iz korena.
k
U je
ednom tren
nu izgubili su
s
sve to su god
dinama muk
kotrpno stic
cali - kuu i okunicu, brojno pok
kustvo i
stok
ku, tri jutra
a bregovite kordunak
ke zemlje, sve
s
uspome
ene...
"Bilo
o je strano
o! Granate su non-sto
op padale oko
o
sela, nis
smo imali s
struje, strah se
uvu
ukao u naro
od. U toj pa
anici sam se
e potpuno pogubila.
p
D mi je sam
Da
mo ovek bio
b u
kui... Ali, morrali smo be
ez njega i Miloa
M
da krrenemo. Nik
kolin ivot bio je
vaniji", uk
kljuuje se u razgovor majka Milica.
najv
Mali Nikola je, kako tvrde
e roditelji, bio
b dobro i posluno dete,
d
a uz o
oca i brata je
j
m
nogu nauio da vozi trakto
or. Ta sposo
obnost spas
sla je ivot njemu i
od malih
njeg
govoj majci.
"Ve sa pet-e
est godina tata
t
me je seo
s
na trak
ktor. Malo-p
pomalo voz
zio sam prv
vo
osle i na imanju. Vozio
o sam iz zadovoljstva,, ni slutio n
nisam koliko
o e
oko kue, a po
t znanje koristiti.
k
Ali,, tog nesre
nog dana bio sam prrimoran da sednem za
a
mi to
trak
ktor, nisam imao prav
vo na greku", sea se
e Nikola.
"Tra
aktor sam kupio
k
u Nov
vom Sadu, jo 1985. godine,
g
i da
an-danas im
mam papire
e za
njeg
ga. Jo uve
ek je sa nam
ma, eno ga u garai. Ponosno
P
ga
a uvamo i samo pone
ekad
s njjim uradimo
o neto za nae potrebe. Nikada ga neemo
o prodati!",, ponosno kae
k
dom
main porod
dice Milan.
Stra
ana 275
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"Nisam ni slutila da zauvek naputamo kuu. Bilo nam je reeno da e selo biti
granatirano i da emo ii u Slunj, tamo prenoiti i sutra se vratiti. Pitala sam
Nikolu moe li vozi, kroz pla mi je rekao: "Mogu majko, ajmo!", i danas, kao i
tada, kroz suze pria Milica.
Seli su na traktor bez prikolice, a u koloni su autobusom poli i Milanovi roditelji,
koji su iveli blizu njih, u istom selu.
"Kud kolona, tu i mi. Kretali smo se jako sporo. Ili smo na Slunj, pa u Petrinju,
Glinu i dalje u Dvor na Uni, pa u Republiku Srpsku. Seam se da sam vrsto drao
volan i samo jednom prebacio iz prve u treu. Ali, dobro me je sluao!", prisea
se Nikola, dok mu lagani osmeh prelazi preko prerano ogrubelog lica. "Nikola je
bio kao u transu, malo je spavao, esto je dremao za volanom i gubio se. Nije
znao ta nam se deava, ali je vozio bez ijedne greke.
Bdila sam nad njim, plaila sam se da ga san ne prevari pa da se prevrnemo.
Srea u naoj nesrei bila je to nas je i traktor odlino sluio. Mnogi nisu bili te
sree nego, kad se vozilo pokvari, samo ga sklone s puta, pa peke nastavljaju.
esto su nas nadletali hrvatski avioni, negde oko Dvora na Uni, zauli smo
eksplozije. Brzo se proulo da je kolona pogoena i da meu naima ima mnogo
mrtvih i ranjenih. Nekako smo nastavili put, gde smo zaticali jezive prizore mrtve bebe, decu, stare... koji su stradali od iznemoglosti i gladi, vruine, bombi i
granata. alost i tuga!", pria Milica Vezmar.
Kroz pakao "Oluje" Nikola i Milica, sa stotine hiljada srpskih prognanika, putovali
su itavu nedelju dana! Nikola je neumorno vozio punih 540 kilometara i tek 11.
avgusta stigli su u selo Putinci, kod Rume, gde i danas ive.
"Za to vreme malo smo spavali, onako, kraj puta, na travi. Vruine su bile
uasne, nismo se kupali itavu sedmicu i retko smo jeli. Ali, uspeli smo! iva
glava!", pria Milica.
Dok je trajao egzodus, Nikola i Milica nisu imali nikakve vesti od Milana i Miloa.
"Mi smo ve bili zbrinuti, ali me je izluivalo to nema njih dvojice. Traili smo ih
na sve strane i tek posle etiri dana, 15. avgusta, stigao je Milo, sa jo jednom
kolonom naih nevoljnika, a dva dana kasnije i moj Milan. Naoj srei nije bilo
kraja! Ponovo smo svi bili na okupu", pria Milica. Kada su najzad stigli u Putince,
gde je Milica imala tetku, smestili su se kod Milana i Ljubice Savi, gde su bili 15
Strana 276
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
dana. "Rekli su nam: Oseajte se kao kod svoje kue. Lepo su nas prihvatili,
nikada im to neemo zaboraviti", kae Milan.
Ubrzo je novi, posleratni vihor bacio ovu porodicu daleko od Putinaca, u Prizren,
na Kosovo i Metohiju. Tamo su u izbeglikom smetaju proveli tri meseca, pa su
preli u selo Mali Popovi kod Jagodine, gde su iveli Milanovi roditelji. Posle etiri
godine ponovo su se vratili u Putince.
U meuvremenu, promenili su dva postanarska stana, a novac obezbeuju radei
izuzetno teke poslove.
"Ja i Nikola kopamo kanale za struju. Prvo bager nane do dubine od pola metra,
a posle mi nastavljamo runo da se kablovi ne bi pokidali. Radimo est dana
nedeljno, od sedam do pet, kod Milana Bjelaa Kike u Iniji i zadovoljni smo",
kae stariji Milo. Milan Vezmar, koji je u rodnom mestu bio putar, danas je noni
uvar u pilani, iji je vlasnik Milan Boi. Porodica Vezmar pokuala je u nekoliko
navrata da dobije vize za Australiju ili neku drugu, bogatiju i sreniju zemlju, ali
nisu u tome uspeli. Kau da e opet probati jer od povratka na rodno ognjite
nema nita.
"Ja i burazer smo mladi i jaki. Moemo i hoemo da radimo i zaradimo. Bog nam
je dao snage da sve ovo izdrimo, dae Bog da se opet skuimo", kae na kraju
Nikola, istinski junak koji je proao kroz pravi pakao velikog egzodusa srpskog
naroda.
IZJAVE SVJEDOKA
VAGI SAVO, sin Ilije, roen 30.10.1946. u Krikama, optina Drni
... u Gaju (punkt UNPROFOR-a u Krikama) 7.08.1995. rekli su mi da su tu ubili
jednog ovjeka i vodili me da ga prepoznam. Le je bio u septikoj jami odakle
mu je virila samo glava. Radilo se o ivku Krikiu, starom oko 70 godina ...
Beograd, 22.01.1996. godine
NIKOLA VUKOVI, sin Jove, roen 21.05.1960. godine u Polai, optina Knin
... tano u 5,05 dana 04.08.1995. iz pravca Grahova zapoelo je snano
grantiranje Korita, Podinarja, sela Polae i Knina. Granatiranje je bilo jako i
neselektivno. Vidio sam da su po Kninu, i to kod Elektrodistribucije, Dizel depoa i
Breskvika, gdje su iskljuivo stambeni objekti, padale granate. Cijeli dan je trajalo
Strana 277
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
granatiranje. Uvee je poela evakuacija stanovnitva i vojske.

Nas etvorica, Zoran Todorovi, Stevo Todorovi, eljko Mirkovi i ja predajemo
se hrvatskim policajcima koji su bili pod pratnjom vojnika UN. Dovoze nas u Dom
vojske u Kninu. Tu nas ekaju novinari i kamere, dajemo izjave za hrvatski radio i
televiziju, po scenariju kako su nam oni naredili ...
DAVOR RADI, sin Mirka, roen 27.09.1974. godine u Kninu

... kod mosta na Kriu, uz sami ribnjak, odvedeni smo sa ceste pored kue neke
ene, mislim da se zove Anica.
Kratko nakon to smo ovdje dovedeni 05.08.1995., u dvorite je doveden Sava
Mirkovi star oko 50 godina. Doveli su ga tri hrvatska vojnika, pripadnici 7
gardijske brigade, od kojih je jedan bio po nadimku uko. Sav je bio ut, ute
kose i utih obrva. Njega posebno opisujem jer je on poslije ubio Savu Mirkovia.
Sava je razgovarao desetak minuta sa ukom. U jednom momentu uko je
rekao: "Nee se ti sa mnom zajebavati, sada u ja tebi pokazati, tko sam".
Izvodi Savu preko dvorita, van kapije 5-6 metara.
Ostali hrvatski vojnici kau da se uko ali da ga nee ubiti.
Meutim, uo je naredio Savi da stane tu odmah pored jednog grma, uperio u
njega automatsku puku i opalio dugi rafal. Smrtno pogoen Sava se samo
stropotao, ne izustivi nikakav uzvik, ni bola ni iznenaenja.
Pred ulazak u autobus veu nas lisicama po dvojicu, i onako vezane udaraju
pendrecima, akama, nogama, zapravo s im uhvate. Tokom cijele vonje isto
tuku, ak se i mijenjaju kada se umore. Udaraju po glavi i leima. U autobusu
moramo pjevati ustake pjesme i njihovu himnu. Poslije svake pjesme smo
govorili "mi smo Srbi, mi smo govna." Dolaskom u Zadar morali smo ljubiti
zemlju. Dok smo kleali dobivali bi udarce nogom u prsa i stomak. Odvode nas u
sportsku dvoranu na Mocirama. U dvorani svaki pola sata preko razglasa, putaju
himnu "Lijepa naa", a mi svi mormao ustati, staviti ruku na prsa i pjevati ...
EDO JOKI, sin Gojka, roen 20.06.1974. godine u Kninu

... predao sam se u grupi od nas etvero 05.08.1995. godine oko 18 sati na
raskrsnici za Biskupiju i arena jezera kod tunela, na magistralnom putu Knin Split.
U vreme predaje iz pravca Knina na traktoru je naila grupa pripadnika 4.
gardijske brigade iz Splita. Skoivi sa traktora, trae od pripadnika 7. GB, kojima
smo se predali, da nas odmah kolju. To im nisu dozvolili, ali su ipak dozvolili da
svakog koji se nalazio na cesti, dobro pogledaju. uo sam da su se predstavili da
su iz Potkonja i iz Vrpolja, te da su radili prije u kninskom TVIK-u. Meu nama su
navodno prepoznali estoricu i njih su odmah izdvojili. Odvukli su petoricu do
tunela. Jedan gardista poinje odmah iz blizine sa 2-3 metra, da puca cijelim
okvirom metaka po nogama vojnika, zatim mijenja okvir i puca im po prsima, a
trei okvir metaka ispaljuje dok su ovi vojnici ve mrtvi leali na cesti. Isti
Strana 278
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
gardista odveo je naeg, onog estog vojnika izvan tunela, nije se uo pucanj, a
on se vratio sam ...
SRO SLADAKOVI, sin Petra, roen 21.10.1946. godine u Biovinom Selu,

optina Knin
... 06.09.1995. godine, u nau kuu u Biovnom Selu upada grupa ustakih*
vojnika. Trae marke, kune i dinare. Tuku nas i odmah veu, mene i au, jednog
za drugog, i govore nam da e nas zapaliti zajedno sa kuom. Iz ormara vade
robu i bacaju na hrpu ispred nas. Zatim jedan dolazi i upaljaem pali robu. Vatra
je odmah zahvatila i moje nogavice, posebno nogavicu lijeve noge. Ustae su
izile kada su vidjeli da nas je zahvatila vatra. Uz pomo ae nekako sam se
uspio odvezati i vatru ugasiti. Lijeva noga mi je bila u tekim opekotinama.
Sreom u to vrijeme u kuu mi dolazi komija Simo Dobrota pa me prebacuje u
kninsku bolnicu. Poto u Kninu nisu radili plastine operacije, odvoze me u Zadar.
Tu mi vre tri operacije i u bolnici ostajem 42 dana.
Po izlasku iz bolnice odlazim u sud, dajem izjavu istranom sudiji, odvode me u
zatvor u samicu, a sutradan me prebacuju u Split, u OZ Bilice.
Ponovo me sasluavaju, odreuju pritvor. Ovaj sudija, na moj zahtjev ispravlja u
izjavi koju sam dao sudu u Zadru, da se nisam opekao vrelom vodom u kuhinji,
to je lano upisao zadarski sudija, nego da su me zapalila nepoznata lica, koja su
mi 06.09.1995. godine banula u kuu ...
* "USTAA" je izraz za Hrvata, odnosno za Hrvatskog vojnika koji potjee iz

Drugog svjetskog rata kada su Hrvati u faistikoj Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj na
monstruozan nain pobili preko milion Srba. Egzekutori tog zloina, Hrvati za
sebe su govorili da su ustae, kao to je i Nezavisna Drava Hrvatska imala
ustake simbole. Pod istim simbolima Hrvati su stvorili i sadanju Republiku
Hrvatsku.
RAJKO GUA, sin Petra, roen 25.08.1956. godine u Zemuniku Gornjem, optina
Zadar
... 07.08.1995. u Pariima su ve bile ustae i palili su kue. Bilo je i pljakaa. U
jednoj umi, blizu sela, zadrali smo se pet dana. Gledali smo sve vrijeme kako se
pale i pljakaju kue. Sa ovog mjesta vidjeli smo kako gore Kistanje, Kolaac i
Biovino Selo ...
STEVAN GRUJO, sin Duana, roen 01.10.1936. godine u Uzdolju, optina Knin
Strana 279
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
... dana 05.08.1995. godine, oko 16 sati krenuo sam iz sela sa traktorom. Sa
mnom je bila moja ena Marija i Pera Borjan, udova Aima, i Milo Borjan, sin
Stevana, roen 1969. godine u selu Uzdolju.
Kada smo doli u Vrbnik Polje zaustavila su nas etri rezervista Srpske Vojske
Krajine i jedan civil i povezli smo ih prema Kninu.
U blizini crkve Sv. Nikole, koja pripada selu Vrbnik, zaustavili su nas hrvatski
vojnici, a bilo ih je oko 15 do 20. Sa traktorom je upravljao Milo Borjan i na
naredbu hrvatskih vojnika Milo je zaustavio traktor i odmah nam je nareeno da
siemo sa traktora. Tada je neko zapucao i ranio jednog hrvatskog vojnika. Ja
nisam vidio ko je pucao ali pretpostavljam da su pucali hrvatski vojnici jer naih
vojnika u blizini nisam vidio. Rezervisti koji su bili sa nama na traktoru imali su
oruje - puke AP i PAP i predali su ih hrvatskim vojnicima. im je ovaj hrvatski
vojnik ranjen, jedan hrvatski vojnik koji je bio u grupi koja nas je zaustavila,
odmah je pucao iz AP pojedinano i to najprije u rezerviste (4) i zatim u Miloa
Borjana i na kraju u onog civila. Svima je pucao u tijelo iz blizine od oko 2-3
metra. Vidio sam da je metak Milou Borjanu proao kroz stomak i iziao s druge
strane kroz kai. Ja sam se sklonio iza traktora i taj isti vojnik htio je i u mene
pucati ali kako su mi ena Marija i sestra od ujaka Pera plakale, nije me ubio. Ova
grupa hrvatskih vojnika meni, eni i Peri naredili su da idemo u pravcu june
kasarne u Kninu, gdje se nalazio UNPROFOR. Moj traktor i sva roba na traktoru
ostao je na licu mjesta. Nisu nam dali da bilo ta uzmemo sa traktora.
Ovaj vojnik koji je ubio estoricu ljudi dok su nas pratili prema kasarni cijelo
vrijeme drao mi je uperenu puku u lea. Ovaj vojnik koji je ubijao imao je
maramu oko glave (marama je bila smea) i imao je zagaravljeno lice. Po govoru
(vie puta mi je rekao "da mi jebe etniku majku dosta je meni vas etnika, sve
u vas pobiti") zakljuio sam da bi mogao biti ili iz primorja ili sa otoka poto nije
znao da izgovori slovo . Bio je srednjeg rasta a mogao je imati oko 30-35
godina.
Dok smo ili prema kasarni UNPROFOR-a naili smo na jo jednu grupu hrvatskih
vojnika i vidio sam kako vuku sa ceste u jarak dvojicu vojnika RSK. Jedan je jo
pokazivao znake ivota a drugi je bio mrtav. U onoga koji je pokazivao znake
ivota iz neposredne blizine pucao je isti onaj vojnik koji je ubio onu estoricu
kako sam predhodno opisao. Pucao mu je u glavu. Uskoro su nas predali u
kasarnu UNPROFOR-a. Iz kasarne UNPROFOR-a preao sam u Jugoslaviju
15/16.09.1995. godine...
MILAN LETUNICA, sin Ilije, roen 12.07.1933. godine u Gou, optina Knin
... dana 04.08.1995. godine, rano ujutro oko 5 sati, probudila nas je estoka
artiljerijska paljba koja je obuhvaala cijelo nae podruje i oko Benkovca, zatim
Stankovaca, prema Promini i Bribiru, ali su se zapravo najvie ule detonacije oko
i u pravcu Knina.
U toku tog cijelog dana zadravam se u naem selu Gou. Do kasno uvee nismo
ni uli da je poela evakuacija. Kada sam saznao ta se deava, moju enu Mandu
(roena 1932. godine u Gruloviima, kod Kistanja) aljem u zbijeg zajedno sa
mojim komijom Miloom Borkom.
Moje selo broji 37 kua sa oko 50 stanovnika, a te veeri u selu ostaje nas
Strana 280
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
dvanaestoro. Negdje oko 11 sati otiao sam spavati ali nisam mogao zaspati.
Cijelu no sam sluao traktore i aute kako u kolonama prolaze i bijee prema
Kninu.
Ujutro sam obiao selo. U selu sam naao Savu Letunicu (1922.), Marka Letunicu
(1931.), Mariju Letunicu (1925.) i Gojka Leajia (1930.), svi iz zaseoka Letunice,
a u zaseoku Borci naao sam Mariju Borak, udovu Save (1914.), Kosu Borak,
Tume (1925.), Grozdu Borak, Vase (1922.), Vasilja Borka, Vasilja (1925.), Savu
Borka, Vasilja (1927.), Duana Borka, Stevana (1940.,po zanimanju lugar) i
Borak Milku, udovu Mile (1919.).
U zaseoku eelji nisam naao nikoga.
U nedjelju su u selo doli vojnici ustake vojske, pretresali su kue, odnosili su
lovake puke i to su nali od vojnike opreme. Nisu me tukli, samo su me
ispitivali kako se zovem, da li ima jo etnika u selu i gdje mi je familija. Rekli su
da bi bilo bolje da sam i ja otiao.
Drugi dan po odlasku ovih vojnika dolaze drugi vojnici u uniformama, naoruani i
u grupama po troje do petero. Dolaze u osobnim automobilima. Pljakaju sve.
Najprije janjce i telad. Kasnije svinje, krave i konje. Iz kua uzimaju porete,
friidere, krinje, telefone i sve drugo to se sa sobom moglo ponjeti.
Ja sam bjeao u umu kad su oni dolazili, a od mojih komija koji su ostali, kad bi
pljakai doli, traili su da se sklone i da ih ne smiju gledati to to oni rade.
Stalno bi pucali kad bi prilazili i doli u selo. Dolazili bi obino u 9 ujutro a odlazili
oko 3 popodne. Uvee i po noi ne bi dolazili. Pljakanje je bilo sistematsko svaki
dan.
Otprilike sedam dana, poto su moje komije izbjegle, oko 14 sati ula su se dva
pucnja iz pravca kue Leaji Gojka. Sava Letunica je ba tada krenula po vodu
na Gojkovu gusternu. Nala ga je mrtva u avliji. Pogoen je sa jednim metkom u
predjelu grudi, a drugi metak je ostavio trag na bradi. Pozvala je mene, Marka i
Mariju. Otrali smo tamo i vidjeli pljakae koji su upravo odlazili. Gojka smo
sahranili nou, na naem groblju u Goiu. Preko dana nismo smjeli jer smo se
bojali da e nas sve pobiti.
Tih dana obilazi nas MKCK, tim iz Benkovca. Sve su nas popisali, dali nam hrane,
rekli su nam da smo bezbedni, da nam nitko nee nita nakoditi, te da e nas
obilaziti redovno i donositi nam hranu. Nas jedanaest svaki dan smo bili u
neposrednom kontaktu, bjeali smo kad bi nailazila vojska koja pljaka i uveer
se ponovo vraali u kue.
Pred kraj mjeseca, negdje oko 16 sati popodne, vidio sam jedno auto bijele boje
kako ulazi u Goi. Sakrio sam se u jednoj ogradi i promatrao.
Poslije par minuta sam uo pucnjavu po nekoliko metaka iz automatske puke iz
sela. To je trajalo kratko. Poslije desetak minuta isti auto se vratio u pravcu
odakle je i dojurio. Odlazim kui, a odmah mi u kuu dolazi Bogdan Dobri, pire
(1925.) koji mi je sav uzbuen rekao da su svi u zaseoku Borci pobijeni. Odlazimo
najprije u kuu Duana i Milke Borak. Milka je krunila kukuruz i tako ubijena, a
Duan je sjedio u avliji i tako je streljan. Ubijeni su sa vie metaka u grudi. U kui
Save Borka, nalazimo Savu, Grozdu i Vasilja, svi su presjeeni rafalima. U
dvoritu susjedne kue nalazimo Kosu isto ubijenu sa vie metaka u prsa, a u kui
do nje nalazimo Mariju Borak koja je isto krunila kukuruz i ubijena sa vie metaka
nie vrata.
Uvee je doao ivko Borak iz Zadra i prijavio ovaj masakr policiji u Benkovcu.
Strana 281
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Nikoga od mojih ubijenih komija nismo dirali, svi su ostali onako kako su ubijeni
i na istim mjestima, sve do jutra. Ujutro je dola vojska i policija, bilo ih je
desetak. Vidio sam da su slikali leeve, posipali nekakvim prahom i stavljali ih u
crne vree. Ja sam im morao rei podatke o goditima i o njihovim imenima.
Odvezli su ih u Knin i zakopali na gradskom groblju.
Po ovom dogaaju nitko iz MKCK nije dolazio. Nas sada etvero, ve u strahu da
emo i mi biti ubijeni, odluujemo napustiti Goi. Sava odlazi u ibenik, Marko i
Marija odlaze u UNPROFOR u Knin, a ja odlazim u Zadar. Tu ostajem kod Sreka
Egia sedam dana. Odlazim poslije toga u sabirni centar u Zadru gdje sam uo da
je ovdje umrlo 15 starijih ljudi iz Bukovice. Vidio sam i 8 nepokretnih starih lica.
Ovdje ostajem jednu no i sutradan idem u konvoju prema Sremskoj Mitrovici, a
u SRJ stiem 17.09.1995. godine ...
JOVAN MANOJLOVI, sin Branka, roen 19.01.1950. godine u istoj Maloj,

optina Knin
... dana 10.08.1995. godine Jovo Mlinar, Zoran Gnjatovi i ja smo se predali u
Erveniku.Tu su nas vrlo brzo ispitali i zajedno u grupi sa nekoliko civila ukrcali u
jedan kombi i odvezli u Benkovac. Mene i Gnjatovia izdvajaju iz grupe i odvode u
jednu posebnu prostoriju.
Tu nalazimo jo etvoricu ljudi. Ovdje su nas u grupi tukli od 10 ujutro do 23
sata. Po tri-etiri ustae su ulazile kod nas u smjenama i tukli sa ime god su
stigli. Tukli su nas kocem, izmama, tjerali da liemo krvavi pod, trpali cigarete u
usta i stavljali po aku soli, ali nam nisu dali vode.
Jedan mlai ustaa, oko 25 godina starosti, Zoranu je rekao da ga poznaje jer da
ga je Zoran tukao u Benkovcu 1991. godine. Taj ustaa je tukao Zorana svim i
svaim. Zatim ga je zajaio, i tukao ga ciglenim blokom po leima. Neto prije 23
sata neko je pozvao Zorana i on je iziao iz prostorije. Oko 23 sata smo i mi ostali
izili, ali ja vie Zorana nisam vidio. Ovaj isti ustaa je odgrizao zubima uvo
Zoranu ...
DRAGAN VOLFAND, sin Ivana, roen 26.11.1953. godine u Smederevu

... dana 10.08.1995. godine zarobljen sam u Podinarju. Uhvaen sam od strane
hrvatske policije i odmah prebaen u Split u zatvor Lora. Ve na samom ulazu u
zatvor poinju da me tuku i maltretiraju. Tuen sam najvie prilikom isljeivanja,
i to nogama, najee izmom, raznim palicama u predjelu lea, prsiju, testisa i
tabana. Tabani su mi bili toliko oteeni, da iako nosim broj cipela 42 zasigurno ne
bih mogao obuti cipele broj 46. Uz ovo prebijanje, gaene su mi cigarete na
rebrima, a tjeran sam da gutam upaljene pikavce.
Svaki dan, u popodnevnim satima, svih mjesec dana koliko sam proveo u Lori, iza
vrata mi je stavljano gumeno crijevo iz koga je niz lea tekla hladna voda,
najmanje dva sata. Od hrane sam morao jesti stonoge, bube iz dvorita zatvora,
a deavalo se da po cijelu no moram drati ivu abu u ustima, da bi je ujutro,
kad doe straa, morao ivu progutati.
esto su mi vezali icu za nogu i uho i putali struju preko poljskog telefona. Kad
Strana 282
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
bih oednio davali bi mi vodu sa rastopljenom soli, od ega sam, uz strane

bolove u stomaku, vie puta padao u nesvjest...
VINETU DRAGIEVI, sin Nikole, roen 04.09.1960. godine u Polai, optina Knin
... ujutro 05.08.1995. godine oko 10 i 30 sati na raskrsnici u Kovaiu naili smo
na tri hrvatska tenka, praena sa pjeadijom, koji su, im su nas ugledali, bez
upozorenja otvorili vatru, posebno po traktoru sa civilima meu kojima je bilo
najvie starijih ljudi iz Polae.
Na traktoru su odmah poginuli moj otac Nikola Dragievi, Save, (1935.), Sava
eko, Milana, star oko 50 godina, a teko je bio ranjen Mile Dragievi, Stevana,
(1933.), za kojeg sam kasnije uo da je tu umro, a ranjeni su jo i Jovo Andi
zvani ungul, Pera Bilbija (1926.) i Marija Dragievi (1946.), kojoj su od rafalne
paljbe otkinuta tri prsta lijeve ruke. Mi iz "Zastave 101" koja se kretala iza
traktora smo pobjegli u pravcu starog mosta na Krki ispod Kria, ali smo se
sutradan predali na istom mjestu.
Po zarobljavanju odmah smo poeli tovariti leeve u ovaj traktor. Pokupio sam le
moga oca i Save eke, te leeve jo dvojice civila, njih dva, oba mukarci starosti
iznad 60 godina.Traktor sa leevima hrvatski vojnici su odvezli u pravcu groblja.
Taj traktor sam jo jednom vidio u gradu kod kasarne, bio je pun leeva, sve
civili. U kasarni najvie sam tuen od kapetana Ante iz Ruia iz sastava 4 GB iz
Splita. Najvie me tukao izmama po prsima i slabinskom dijelu drei sjekiricu u
ruci i pretei da e mi sa njom odsjei glavu.
Za istog kapetana morali smo utovariti dva kamiona pokradenih stvari po Kninu,
najvie televizora i video rekordera, koje kamione smo tovarili na Vedrom Polju.
Kamioni bi u zadnjem dijelu bili maskirani sa sanducima od granata kako bi se
prikrila opljakana roba ...
JOVAN GRUBOR, sin Tanasije, roen 8.07.1927. u Plavnu, optina Knin

... dana 4.08.1995. godine, rano ujutro, otiao sam u Plavanjske uvale da kosim
djetelinu. Cijeli dan sam zajedno sa Savom Gruborom, Savinim (1927.) mojim
prvim komijom, kosio, a u sumrak se vratio u selo. Preko dana nismo uli
intenzivno pucanje, bolje rei samo po koji put.
Na putu do kue sreo sam Savu uri, koji mi je rekao da je cijela Krajina
napadnuta te da bi bilo najpametnije da se spakujem i da bjeim. Tad jo nije bilo
velike guve niti panike u selu. Inae moje selo je imalo 24 porodice, preko 70
seljana u 24 kue.
Negdje pred jutro 5.08.1995. godine probudile su me komije da se evakuiemo
iz sela i da bjeimo prema Srbu, jer, kako su govorili, da ustae pale i da kolju
sve redom. Obzirom da sam imao problema sa lijevom nogom i nisam bio
sposoban za bilo kakvo pjeaenje, odluio sam da ostanem kod kue u naem
zaseoku. Sa mnom su ostali: Sava Grubor, Savin (1927.), Milo Grubor, Markov,
Strana 283
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
(1915.), njegova supruga Milica (1919.), Jovo Grubor, Damjanov, (1922.),

njegova surpuga Milica, (1925.), Marija Grubor, ena Jakova, (1929.) i njena
zaova Milica ki Steve (1944.), Jovo Grubor, Jovana, (1930.), supruga mu
Duanka, (1929.), njegova majka Marija (1905.), Milica Karanovi, Lukina,
(1927.) i njen sin uro (1954.).
U selu se skrivamo jedino u toku noi. Ne spavamo u kuama nego u trapovima,
po ogradama, jer nismo htjeli da nas vie spava na jednom mjestu. 8.08.1995.
godine prvi put u selo dolazi ustaka vojska. Njih pet vojnika, traili su put do
planine Orlovice. Nisu nikoga tukli niti provocirali. Traili su nae vojnike. U selu
bijae sve mirno do 25.08.1995. godine. Tog dana imali smo poziv od ustakih
vlasti da ujutro doemo kod kole radi popisivanja i odlaska iz sela, dalje ko to
eli, ili ostanka. Nas sedmero je otilo prema koli radi popisa dok je njih est
ostalo. Uz put smo sreli dosta hrvatske vojske koji su ili u pravcu naeg zaseoka.
Navodno da su krenuli radi obezbeenja pruge zbog prolaska voza na relaciji
Zagreb - Split. Za jedno pola sata iz pravca Grubora vidio se dim i vatra i ula se
pucnjava . Bilo nam je jasno da su vojnici ili da pale i ubijaju, a ne da
obezbeuju prugu. Za kratko cijelo selo je bilo u plamenu. Tada su u zaseok
otrale Mika Grubor, Milica, Mara i Milica Karanovi.
Nas dva mukarca i jedna ena je ostala kod kole. Nismo imali hrabrosti da
krenemo prema kuama. Ipak poslije jedan sat vremena, oko podneva, doao
sam u zaseok. Od 24 kue samo tri nisu bile zapaljene. Zapaljeni su svi stogovi
sijena, djeteline, sve staje, sva stoka koja je bila na polju je pobijena, a koja je
bila vezana u tali tu je i izgorila. Popaljeno i pobijeno je dosta stoke, 7 krava i 10
prasadi. ak ispod moje kue sam naao tri svinje rasporene bajonetom, a
prethodno pogoene metkom.
Kod kue Jovana Grubora, Jovinog, (1930.) njega smo zatekli sveg krvavog i
izmasakriranog, bio je zaklan. Imao je 14 uboda noem. Njega smo stavili u ebe
i odnijeli u kuu. U kui Miloa Grubora, Markovog, (1915.) nali smo ga ubijenog
pored kreveta u sobi. Pored njega je pronaeno 14 aura. Njega smo ostavili u
kui.
Sutradan je u selo stigla ustaka vojska, a poslije nje UNPROFOR. Mi smo u
meuvremenu pronali ubijenu Milicu Grubor i uru Karanovia, koji su ubijeni na
livadi. Ubijeni su iz vatrenog oruja. U kui od Marije Grubor, Jovine, nali smo je
izgorjelu. Kosti Jove Grubora, Damjanovog, nismo nali, vjerovatno je izgorio sa
kuom, a kosti su ostale u utu.
uo sam da su nagorjele kosti Marije Grubor (1905.) ustae stavile u kutiju od
keksa i bacile u yak. Svi pobijeni tog nesretnog 25.08.1995. godine, sem Jove
Damjanovog, sahranjeni su na groblju u Kninu. O ovom sluaju UNPROFOR, na
elu sa Alunom Robertsom, zna sve.
27.08.1995. godine zaseok je jo jednom zavijen u crno, to nije izgorilo i
popaljeno sada je sravnjeno granatiranjem. Tog dana, negdje popodne oko 16
sati, iz pravca Donice i mosta Vundukova, otvorili su artiljerijsku paljbu po
zaseocima Grubori, Karanovii i Zorii. Grubori su sada sravnjeni sa zemljom, a
kue u Karanoviima i Zoriima nisam vidio, ali su sigurno i one unitene ili
oteene. Poslije ovog dogaaja istjerani smo iz zaseoka, nas sedam, i
28.08.1995. godine u ponedjeljak svi smo prebaeni u Srednjokolski centar u
Kninu gdje ostajemo sve do 10.09.1995. godine kada smo prebaeni u Junu
kasarnu kod UN-a, a 16.09.1995. godine u konvoju od 1200 izbjeglica dolazimo u
SRJ ...
Strana 284
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
BOSA ARE, udova Krste, dj. Grkini, roena 18.10.1940. u Ramljanima, optina
Knin
... u selu Uzdolju 4.08.1995. godine ostajemo ja i moj mu Krste (1931.), Milica
are (1922.), Jandrija are (1932.), Sava are, udova Tode (1915.), Milo oso,
Petra (1923.), Rade are, Petra (1943.), Dragan Junjga, Todora (1945.), Milica
Junjga (1918.) i Ljuba oso, ena Miloa (1924.). U subotu od svijetleih i
zapaljivih metaka zapaljena je pojata i kua Jove Injca, te kua Milana are.
Ujutro oko 8 sati u nedjelju kada sam izala iz kue, vidjela sam tri ustaka
vojnika. Ispred kue Save are na putu sam vidjela i uju Beri, Stevu Beri,
Janju Beri, Bosiljku Beri i Miru Beri. Tu su nas sve sakupili i naredili nam da
krenemo, nas 9, u pravcu Progona (bjeli put ispod kua koji ide u pravcu polja
pored tvornice). Kad smo doli na glavnu cestu, jedan od ustaa je uzeo Bosu i
krenuo prema Kningipsu, a drugi je uzeo Miru i krenuo u pravcu enia uz cestu,
govorivi "lipih cura, raaete lipe hrvatie". Trei ustaa ostaje sa nama.
Vraa nas ponovo uz Progon i uz put govori "ne tira vas Tuman, ve ja ustaa".
Bosu i Miru tada gubim iz vidokruga. Nas sedmero sada na zapovjed sjedamo, tu
na pola puta Progona. Tad je vidjevi komiju Miloa osu izmeu kua, zatraio
da doe do nas. Miloa je sjeo zajedno sa nama. Ustaa je zatraio da se
primaknemo jedno uz drugo. Tada kae, vie za sebe: "vrue mi je, nemam ja ta
da ekam". Skida puku i puca rafalom u nas.
Mene metak pogaa s lijeve strane iza uha, a drugi metak je uao s lijeve strane
butine a izaao u visini karline kosti. U nas je ispalio cijeli arer metaka. Kada
me je udario prvi metak pala sam na desnu stranu, nisam izgubila svijest, a
odmah potom usljedio je onaj drugi metak u butinu i krta.
Nakon kraeg vremena sam ustala i krenula prema muu Krsti. Bio je ranjen u
obe noge ispod koljena i preko pasa. Vidjela sam da plavi. Mu mi je tada rekao:
"Gotovo je, ti bjei u brdo i vataj se kra." Ostali nisu pruali znakove ivota. Na
zemlji je lealo njih sedmero ubijenih, svi su bili civili. Milica je dobila metak u
glavu. Mozak joj je bio prosut, do nje je Stevo koji je dobio metak u plua, iza
njega Jandrija, pa Janja, uja i oso.
Bjeim u umarak povie arinih kua. Osjeam slabost, tu sjedam i gubim
svjest. Ujutro se ne mogu micati, nemam snage. Tada vidim da su ustae zapalile
kuu Mile Injca. Ostajem na ovom mjestu cijeli dan. Poslije podne vidjela sam
kako ustae ubijaju tri krave na njivama ispod kua.
8.08.1995. godine silazim u kuu Dragana Junjge. Odavde sam vidjela da u kuu
profesora Nikole i Smilje Beri ulaze tri vojnika. Uzeli su frezu, a kuu su zapalili.
Sa lopatom koju su nali u dvoritu, ubili su tele koje se zateklo u dvoritu,
natovarili ga na frezi i krenuli u pravcu Drnia. Stali su kod kue Jove i uke
Beri. Zapalili su je. Tog dana su zapalili i kuu Svete Bogdanovia.
Ujutro, 18.08.1995. godine u kuu dolaze ustaki vojnici. Mene odvode do
autobusa i vode u bolnicu. Kada sam prola pored mjesta streljanja, nije bilo krvi,
sve je bilo oieno, samo sam vidjela nekoliko cipela ...
Strana 285
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
BOO UA, sin Save, roen 6.01.1959. godine u Kolacu, optina Knin
... oko 9 sati 5.08.1995. godine vidio sam da u Knin ulazi hrvatska vojska iz
pravca Strmice i preko Crvene zemlje. Prolaze glavnom cestom, idu najprije
tenkovi a onda nailazi i pjeadija. uo sam komandu "ubijaj sve redom". Vidio
sam kako su na dvije freze ubili oko 15 starijih ljudi kod crkve Sv. Jakova. Ove
dvije freze bile su sklonjene sa ceste da propuste kolonu tenkova. Kada su naili
pjeadinci pokosili su ih rafalima. uo sam kako su neke ene molile "djeco ne
ubijajte nas" ali nije bilo milosti. ene su najprije bile izranjavane a potom
dokusurene. Ubili su ih pripadnici 7 gardijske brigade (Varadinci) kako su ih zvali
Pume.
To jutro u naselju Marii, sa desne strane na trotoaru, gledano u pravcu Strmice,
vidio sam jo jedno ubistvo. Naime, naiao je jedan na vojnik, mladi. Digao je
ruke i priao mu je jedan hrvatski vojnik, pripadnik 7 gardijske brigade, i prislonio
mu pitolj na sljepoonicu i pucao mu u glavu. Mladi se sruio mrtav.
11.08.1995. zajedno sa Duanom Pekiem odlazim u zgradu MKCK da od njih
zatraimo zatitu. Meutim, u MKCK samo nas registruju i odmah pozivaju
hrvatsku policiju koja nas odvodi u kasarnu na Senjak. U kasarni su nas tukli njih
etrdesetorica. Tukli su nas izmama i bejzbol palicama. O glavu su mi prebili
partvi. Meni su stavili zvono od ovce i ja sam morao blejati kao ovca i revati kao
magarac. Sa zvonom su me slikali.
Tortura se nastavila u zatvoru na Katalini Brigu u Splitu. Ovdje su me ispitivali
SIS-ovci (dravna bezbjednost). Prilikom ispitivanja stavljali su me na struju od
poljskog telefona. Na rukama sam imao lisice i na svaku ruku bi prikaili po jednu
icu. im malo zavrti osjea jaku bol u grudnom kou kao da e grudni ko
prsnuti od irenja. Uslijed stavljanja na struju zbog nesnosnih bolova vie puta
sam gubio svjest ...
MILJANKA FILIPOVI, ki Race, roena 01.06.1959. godine u Gostilju, optina

ajetina
... oko 10 sati 05.08.1995. godine, stigli smo u Knin. Odmah po prelasku mosta
na rijeci Krki, kod prve kue sa desne strane, zaustavili su nas petorica hrvatskih
vojnika. ivko Stojakov je izaao iz kabine, bez naoruanja uzdignutih ruku, i
poao prema njima. Tada sam i ja ve iskoila iz prikolice i pola za ivkom. U
tom momentu, bez ikakvog povoda, hrvatski vojnik je u ivkove grudi ispalio
kratki rafal. Drugi vojnik, koji je bio sa strane, ve kad je ivko pao i kad je bio
mrtav, pucao mu je u glavu jednim metkom. Tada skaem na vojnika koji je prvi
pucao izgrebavi mu lice, ali sam bila spreena od ostalih vojnika. Tada mi je
nareeno da se skinem, tako da sam ostala u gaicama i majici. Tako razgolienu
natjerali su me da krenem u pravcu centra grada ...
SLAVKO RNJAK, sin Vase, roen 21.07.1946. godine u Bukoviu, optina

Benkovac
... ujutro na dan 4.08.1995. godine oko 05,15 sati poelo je granatiranje. Vidio
Strana 286
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
sam da su granatirane Ceranje i Kolarina, a onda i kasarna u Benkovcu. Po

Benkovcu su granate padale svuda. Vidio sam da je pogoena kua mesara Petra
Drae i Jove Dre kod pijace. Tuena je i kasarna na Kuklju.
Rajko Gua i ja se nismo htjeli predati i odluili smo da krenemo prema Kninu.
Doli smo u Parie 7.08.1995. i vidjeli smo kako hrvatska vojska i civili,
uglavnom je bilo sve u vojnoj uniformi, pljakaju i pale, odgone stoku. Mi smo se
krili u umi. Odatle smo vidjeli kako su sva sela gorjela, posebno Kistanje ...
SMILJA ERAKOVI, ki Vase, roena 18.10.1962. godine u Drniu

... oko 15.00 sati 5.08.1995. godine iz podruma na raskru u Kninu izvode nas i
postrojavaju u kolonu po dvoje. Prilikom postrojavanja dvojica ustaa oduzimaju
mi 5000 DM, neto JU dinara, koje su odmah iscjepali. Skidaju mi vjenani
prsten. U koloni su veinom ene, djeca i starci. Idemo cestom u pravcu mosta na
Krki. Kod robne kue nailazimo na prve leeve. Uz put sreemo ustake vojnike,
koji nas pljuju, deru se, prete, nose televizore, uzimaju auta, stavljaju televizore i
ukradenu robu na tenkove, tenkovima gaze automobile i dr. Cestom ima puno
leeva civila. Puno je i krvi na asfaltu. U kamp UN ulazimo oko 17.00 sati. Dan
uoi odlaska konvoja u SRJ, primim nekakvo rjeenje po kom sam ja poinila
navodno neke ratne zloine. 16.09.1995. godine predata sam sa jo 37 ljudi
hrvatskim policajcima koji me odvode u zatvor u ibenik. Nakon sasluanja
istranog sudije odvode me u samicu. Iz samice ne izlazim nikako puna tri
mjeseca. Niti me putaju na slobodu, niti me vie sasluavaju. Ne dozvoljavaju mi
da idem u etnju. Nikakvu optunicu, niti druge papire nisam dobila, sem rjeenja
o produenju pritvora.Osloboena sam 10.01.1996. godine, a 25.01.1996.
godine, nas estoro iz ibenika kreemo u vozilu MKCK za Beograd. Vozimo se
preko Benkovca, Obrovca, Graaca i Korenice. U ovim mjestima nismo vidjeli
nikoga, sve je pusto, a sela uz cestu su sva spaljena. Nema ni ptica, nema ni
ljudi, sve je opustoeno. Do Karlovca je sve pusto. Tek tu poinjemo da sreemo
ljude i automobile ...
DAVOR OBRADOVI, sin Zdravka, roen 5.10.1972. godine u Sisku, ivio u

Petrinji
... 6. avgusta 1995. godine nalazio sam se sa pripadnicima odreda Crvene
beretke u Bosankoj Kostajnici. Dobili smo nareenje da krenemo u Dvor na Uni
da drimo odstupnicu koloni prognanika koji su se kretali prema Novom Gradu. U
Dvor smo doli oko 15 sati. Nedugo nakon toga pojavljuju se pripadnici 2.
gardijske brigade Gromovi sa vojnim transporterima. Kad su primjetili kolonu
civila odmah su otvorili vatru iz tekog mitraljeza po njima. Mi nismo smjeli
otvarati vatru, jer smo se bojali da bi time vie ugrozili ivote civila.
Ja sam u tim trenutcima vidio nekoliko ena i dijete (oko 5 godina) kako lee na
cesti krvavi, bez ikakvih znakova ivota. Tada smo dobili nareenje da se
povuemo, jer je prijetila opasnost od opkoljavanja. Naime, nas je bilo tridesetak,
a njih je bilo pet puta vie a imali su u sastavu tenkove i transportere. Tada smo
preli rijeku Unu i preli na teritoriju RS ...
Strana 287
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
MIODRAG KRAGULJAC, sin Milana, roen 20.11.1969. godine u Topuskom

... dana 06.08.1995. godine zajedno sa kolonom civila, staraca, djece i ena
kretao sam se iz pravca Stipana prema Glini. Pred mostom u Glini, uveer oko 23
sata, bili smo napadnuti od hrvatske vojske koji su na tom mjestu ubili desetak
civila, meu njima nekoliko djece i ena. Tu smo se razbjeali. Negdje oko 3 ili 4
sata ujutro iz pravca Gline ula se estoka pucnjava. Ustae su ponovo krenule
preko mosta na Glinici, zarobivi vei broj civila, dok su kod bolnice napravili
pravi pokolj nad civilima i vojskom koji su se tu zatekli u okruenju. Mile Masli
mi je priao da je tu ubijeno najmanje 150 mukaraca, ena i djece. Da ne bi ovo
mjesto pokolja vidjeli, kada su me zarobili i vozili pored mjesta pokolja, tovareni
smo i prevoeni u velikoj hladnjai - kamionu.
Odvezeni smo u sportsku dvoranu u Sisak, gdje je odmah poelo maltretiranje i
batinanje sa izmama i palicama prilikom ispitivanja. Tukli su me u predjelu
bubrega, padao sam u nesvjest, a pet dana sam mokrio krv. Od zdravstvene
pomoi pruili su mi samo polijevanje vodom ...
BRANKO SUZI, sin Miloa, roen 17.01.1937. u selu Kobiljak kb. 40., optina
Dvor
.... 26.08.1995. pobjegao sam u kamp UNPROFOR-a kod ukrajinskih vojnika na
samom izlazu iz sela Kobiljak. U kampu su mi vojnici UN-a obeali da e me
prebaciti na slobodnu teritoriju pa su me odvezli u irovac, a iz irovca u Glinu.
Meutim, dolaskom u Glinu umjesto da nastavim na slobodnu teritoriju zavrio
sam u zatvoru. Poto kod sebe nisam imao nikakvih dokumenata, UN je izvrio
provjeru nazvavi hrvatsku policiju. Nakon toga me je jedna ena Engleskinja,
povjerenik za humanitarno pravo, povela u hrvatsku policiju radi dobijanja
dokumenata. Dokumenta nisam dobio, ali sam zadran u policiji, gdje su me
poeli odmah muiti. Iako nisam pua morao sam puiti cigaretu za cigaretom, a
ujedno su mi na prste lijeve i desne ruke stavljali kleme i spajali sa jakim
akumulatorom. Tu su me muili oko dva sata, da bi nakon toga na moja lea
stavili i privrstili sa icom zastavu trobojku sa srpom i ekiem, koju mi je
policija u drugoj smjeni ujutro sa lea skinula ...
DRAGAN TARBUK, sin Stojana, roen 6.08.1949. godine u Balincu, optina Glina
... u sredu 9.08.1995. godine u selo Balinac ulazi ustaka vojska. Pljakaju,
najvie televizore i bijelu tehniku, odvoze kamionima, te pale jednu kuu i plast
sjena.
Do subote sve vreme su pljakali sve to se moglo na kamione staviti. Sa njima
su poslije dolazili i neki civili koji su odvozili traktore i poljoprivredne maine.
Strana 288
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Kada su zavrili sa pljakanjem oko 17 sati u subotu odlaze iz sela i povlae se u

Selite. U naem selu tada je ostalo svega 12 ljudi, svi stariji od 70 godina. U
narednih nekoliko dana pljakanje se nastavlja ...
RADE MASLI, sin Pavla, roen 27.09.1917. godine u Stipanu, optina Vrginmost
... nalazio sam se na cesti za Topusko, oko 250 m ispred raskrsnice kod glinske
bolnice. Ovaj dio kolone sainjavali su samo civili. Oko Gline ula se estoka
paljba.
U suton 6.08.1995. je napadnuta naa kolona. Kolona je presjeena, umjeali su
se hrvatski vojnici. Viu "etnici na hrpu". Jedan koji kae da je iz Viduevca,
nadodaje "ja u vas ubijati". Odvajaju mukarce, hapse i pucaju.
Djecu, ene, i nas starije odvajaju na drugu stranu. Moja erka, Masli Zorka
(1950.) krenula je zajedno sa mnom prema grupi koju su ve skupljali ustaki
vojnici. U jedan moment ona je pola neto bre. Ba u tom momentu sa 5-10 m
ustaki vojnik je na nju ispalio 3-4 metka. Bila je pogoena i htjela se nakon pada
podignuti i upravo kada se podizala onaj vojnik je ispucao cijeli okvir metaka u
nju. Nisam ni smio da joj priem. Ubili bi odmah i mene. Nisam se smio ni
okrenuti. Uzdignutih ruku krenuo sam prema ovoj grupi zarobljenih. Tada sam
dobio i jak udarac u lea. Tada su teko ranjena dva mlaa ovjeka. Niko im nije
pomogao. Ostali su bugarei i molei za pomo.
Neto nie od nas, isto ovako, iz blizine, ubijen je civil, moj poznanik Miljkan
Radojevi (star oko 65 godina, roen u Dugom Selu, optina Vrginmost,
oenjen, mjesto ukopa mu se ne zna). Posebno naglaavam da niko od onih ljudi
u koloni, a naravno ni moja erka, nije bila naoruana, niti u uniformi ...
LJUBICA ROMEVI, ena Milana, ki Nikole roena 20.01.1948. godine u Dugom

Selu, optina Vrginmost
... dana 06.08.1995. godine pridruili smo se koloni civila koji su se kretali u
pravcu irovca. Kada je kolona kod irovca napadnuta, vratili smo se prema Glini.
Kod bolnice smo stigli oko 19 sati kad je na nas otvorena vatra od hrvatske
vojske. U koloni su bila veinom, starija lica, mukarci, ene i neja. Odmah po
otvaranju vatre, zajedno sa jednom enom i dvoje djece, sklonila sam se iza
nekih kamiona, a odatle smo preli u neku upu u kui do bolnice, gdje ostajemo
do jutra. Tokom cijele noi uli smo pucnjeve, lomljavu stakala na vozilima koja
su bila u koloni iz koje smo, zapravo, mi pobjegli. Primjetili smo da je uma
nasuprot bolnice reflektorima bila osvjetljivana te da se u tom pravcu cijelu no
pucalo.
Ujutro oko 7 sati uli smo pozive hrvatskih vojnika na predaju. Izali smo iz upe
pred glavni ulaz bolnice i krenuli prema koli. Vidjela sam najmanje 6 ubijenih
civila, sve starija lica, meu njima je bio moj stric Miljkan Radojevi, star preko
70 godina iz Donjeg Sela, kao i tragove svjee krvi.
Kada sam vidjela taj prizor pognula sam glavu i tako ula u kolu. U koli se
Strana 289
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
zadravamo kratko, odakle nas odvoze u Ivani Grad, gdje ostajemo do

22.08.1995. godine. Dana 22.08.1995. godine odvoze me u Sisak, a odatle u
zatvor u Karlovac, gdje me isljeuju.
Sutradan, 23.08.1995. godine, prebaena sam u zatvor Remetinac u Zagrebu. U
Karlovcu, rjeenjem vojnog suda, odreen mi je pritvor u trajanju od 30 dana,
zbog krivinog djela oruane pobune zbog uea u intedantskoj slubi ...
MILAN SLIJEPEVI, sin Mirka, ro. 28.07.1941. godine u selu Brnjeuka, optina
Glina
... povlaimo se u umu povie Glinskog Trtnika u bunker. Poto smo odluili da
se ne predajemo, u bunker smo nanjeli hrane i posteljine. Sa vrha ume smo
pratili ta se deava. Hrvatska vojska u Gornji Trtnik ulazi u ponedjeljak,
07.08.1995., pljakaju i pale. Poslije dolaze zajedno vojnici i civili odnose bijelu
tehniku, traktore, stoku i sve to se moglo odnijeti.
Dana 24.08.1995. godine vidio sam policiju kada je dola ispred moje kue u
Brnjeuki i sa zoljom pucala u kuu. To je bila policija iz Siska. Oni su uli da se
skrivamo u umi ali nas nisu mogli nai, te su iz nemoi pucali u nju.
Tih dana zapalili su tri kue u Brnjeuci i par sjenika, te 6 kua u Gornjem Trtniku
...
GORAN ARAC, sin Dragomira, roen 08.10.1959. godine u Karlovcu,

... u Sisku, 10.08.1995.,sa obe strane ceste i na nadvonjaku u vie grupa su nas
doekali hrvatski vojnici, civili i policajci. Dok su vojnici i civili divljali sa
kamenicama i eljeznim ipkama, policija je stajala, gledala, a nije intervenisala.
Na autobusima sva su stakla polupana. Morali smo leati na podu da bi se zatitili
od kamenica. Bilo je dosta ranjenih. U koloni nisam primjetio UN vozila ...
MIRKO MRKOBRADA, sin Petra, roen 28.12.1961. godine u Karlovcu

... negdje 4 kilometra prije Gline, 06.08.1995., tue hrvatska artiljerija, a u tri
naleta i po 2 borbena aviona bombarduju izbjegliku kolonu. Tada je stradalo
najvie civila sa podruja optine Vrginmost. Vidio sam najmanje 30 leeva. U
ovoj koloni bili su sa 3 vozila i predstavnici MKCK, koji mogu posvjedoiti o ovom
napadu. Mislim da je to tim iz Vojnia.
To vee uspjeli smo proi Glinu i doi u selo Ravnorae. Tu je kolona opet
presjeena. Hrvatska vojska iz BOV-ova puca po koloni. Opet ubijanje, samo u
mojoj neposrednoj blizini ubijeno je najmanje 10 ena, starijih mukaraca, civila
...
Strana 290
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
MILE KARAPANDA, sin Marka, ro. 21.08.1947. godine, Gornja Trebinja

28,optina Karlovac
... dana 04.08.1995. godine prilikom razmjene vatre sa ustaama, zarobljen sam
na desnoj obali Kupe u mjestu Broani. Uz velike batine odvode me u mjesto
Reicu, na lijevu obalu Kupe. Tu nastavljaju torturu. Tuku me izmama po cjelom
tjelu, akama i takama, od ega sam stalno u besvjesnom stanju. Izbijaju mi i
dva prednja zuba iz donje vilice. U takvom stanju odvode me u sabirni centar u
Ozlju, gdje me zadravaju 2-3 dana, ali zbog stanja u kakvom sam bio nisu me
mogli sasluavati pa su me prebacili u zatvor Karlovac.
U Karlovcu sam malo povratio snagu i svjest, ali je tortura nastavljena i kada me
nisu tukli zatvorski uvari, morao sam se tui sa mojim kolegama koji su bili
zatvorenici. Pored toga ak su me oblaili u ensku odjeu i vodili od elije do
elije radi "kurvanja". To mi je nanosilo strane patnje, iako me niko nije
seksualno napastvovao. esto su putali i muziku, na koju smo morali da
pleemo iako to nije bila muzika za ples. To je jako zabavljalo zatvorske uvare.
U Karlovcu ve poinjem osjeati posljedice od batina po glavi. Slabije vidim,
ujem sve loije, gubim ravnoteu, osjeam utrnjenost desne strane lica, kao i
bolove u kimi i desnoj strani rebrenog luka. Traio sam lijeniku pomo ali je
nisam dobio.
Iz zatvora Karlovac prebacuju me dana 20.09.1995. godine u zatvor Remetinac u
Zagreb. U Svetoimunskoj bolnici utvreno je da sam od udaraca pretrpio
oteenje mozga sa komplikacijom loeg vida i sluha kao i poremeaj centra za
ravnoteu, te naprsnue dva rebra na desnoj strani prsa ...
MIRKO KLJAI, sin Luke, roen 10.08.1959. godine u Ploi, optina Graac
... u sredu 9.08.1995. ustae ulaze u Plou. Pljakaju i pale. U etvrtak rano
ujutro nastavljaju dalje prema selu Kik. Prvo ga pljakaju pa pale. Prema umi u
kojoj smo bili ispaljuju rafalnu paljbu nesumice, te ispaljuju nekoliko zolja.
Povlaim se dublje u umu. Sutradan se ponovo prikradam na ivicu ume, odakle
gledam kako ustaki vojnici pljakaju stoku, odvoze konje, krave i svinje, ubijaju
pse. Sve se ovako ponavlja narednih nekoliko dana.
Sredinom avgusta u selu vie nema nikoga. Nema kua, popaljene, nema stoke
nema nikakvih stvari, sve je opustoeno.
Preko dana nismo smjeli paliti vatru, niti se pojavljivati iz ume jer su selom
prolazili i vojska i civili koji su pljakali. to se vie primicala jesen, postajalo je
hladnije. Poele su i jesenje kie. Rezerve hrane bile su sve manje. Po umi sam
poeo skupljati ljive, drenjine, ljenjake. Glad je poela da pritie. Oko 1.
novembra pao je prvi snjeg. Odluujemo se da bi umom preli u Bosnu, pa tih
dana vrimo pripreme. Meutim, 20.11.1995. godine zarobljava nas hrvatska
policija ...
Strana 291
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
NEDJELJKO ORLI, sin Ilije, roen 5.10.1957. godine u Otocu

... 19.09.1995 zbog bolova i fiksatora u nozi prebaen sam u Svetoimunsku
bolnicu u Zagrebu. Tu ostajem etri mjeseca. Tretman je ovdje uasan, gore je
nego u zatvoru, ne daju nikakvih lijekova, stalno nam prijete. Bolesnicima su
vadili svaki dan krv u velikim koliinama. Nekima i po etiri puta dnevno. esto
im je dolazilo zlo. Dvojica su umrla.
Jedan ak poslije davanja injekcije, a drugi je preminuo od velikih batina. Mislim
da se zvao Milan Jazavac.
Do mene u sobi leao je Ranko Rosi iz okolice Karlovca, iz Sjeniaka, star 22
godine. Imao je teku povredu glave. Doktori su zavijajui mu glavu od flastera i
gaze napravili na elu veliko latinino slovo U. Doktor Marui je dao ideju
zajedno sa bolniarom Antom, pa su zajedno njih dvojica napravili ustaki znak
na glavi bespomonog ranjenika. On dugo nije bio pri svjesti ...
NENAD DEVI, sin Ljubomira, roen 14.08.1962. godine u Gornjim Rankoviima

optina Tesli
... dana 4.08.1995. godine zatekao sam se na poloaju u selu Dabar. Ja sam se
nalazio u prvom rovu do neprijatelja. Sa mnom je bio jo i Duan Joki. Drali
smo poloaj do oko 13 sati toga dana. Kad je stalo granatiranje iziao sam iz rova
na jedno uzvienje. Odatle sam vidio da gore kue nama iza lea. Nestalo nam je
municije i ja sam Jokiu rekao da ide po municiju. Duan se vratio i ree mi
"ajmo". Ja sam pomislio da je on vidio nae i krenuo sam pored Duana i odmah
sam upao meu grupu ustaa. Poeli su me tui sa kundacima. Oborili su me na
zemlju i zavezali. Dok sam bio na zemlji ujem viu "dri ga, baci puku" i vrlo
brzo su savladali i Duana te ga svezanog bacili pored mene. arko Gavrilovi je
bio u drugom bunkeru, a sa njim su bili Nikola Putica, Vlado Bobi i jo jedan
kojeg su zvali Kockar. Na arkov rov su bacili 5-6 zolja i zvali ih na predaju.
Pozivali su ih megafonom. Kockar je bio izvukao bombu, ali arko ga je sprijeio.
Ustae su govorile da im nee nita ako se predaju. Na kraju su se predali.
Odmah poslije predaje jedan ustaa je noem zaklao Kockara jer ga je navodno
prepoznao. uo sam da je Kockar vikao nemoj me zaklati. Odvlae ga u bunker, a
zatim bunker pale i viu "bie peenja"...
SAVA STJELJA, iz Zagrada, roena 1926. godine u Polai, optina Benkovac

... dana 4/5.08.1995. godine, nou oko 1 sat krenula sam iz Zagrada za
Benkovac. Vozio nas je Slavko Munjes u svom traktoru. Sa mnom su bila i moja
djeca. U Benkovcu smo preli u kamion Rade Ostojia iz Biljana Gornjih. Moj mu
Branko i sin Mirko krenuli su iz Zagrada sa osobnim kolima "Mercedes 200D", sa
kojim je upravljao Mirko. Sa njima je bio i Duan Ivanea, s tim da je Duan
sjedio na mjestu suvozaa. Pored mene u kamionu su bili Mirkova ena Vedrana i
djeca Savo (8) i Aleksandra (3), te jo ljudi iz Zagrada. Cijelim putem Mercedes
je iao iza kamiona jer je pratio nas i snabdjevao nas sa hranom i vodom.
Strana 292
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
U Petrovcu je kamion ostao bez goriva, a onda nam je jedan ovjek ponudio
gorivo ako mu povezemo robu, na to je voza pristao. U nedjelju smo nastavili
put od Petrovca prema Kljuu. Kada smo odmakli od Petrovca nekih 12-15
kilometara, ula sam zvuk aviona a odmah zatim i detonacije. Poto je auto bilo
pokriveno ceradom ja nisam vidjela te avione. Inae kolona se lagano kretala a
nakon detonacija kamion se zaustavio i mi smo poeli svi iskakati iz kamiona
vani.
U kamionu je bilo i ranjenih. im sam izila vani, poto je Mercedes bio odmah iza
kamiona, vidjela sam sina Mirka bez glave. Duan Ivanea je sav krvav po glavi
iziao vani iz automobila. Moj mu Branko je i dalje sjedio nepomino na zadnjem
sicu, a krv mu je curila iz usta. Neko je doviknuo "ovi su mrtvi". Na autu
Mercedesu bilo je razbijeno vjetrobransko staklo. Vidjevi tu scenu alim iz sveg
glasa i pogledom traim unuke koji su se razbjeali pored ceste. Uskoro su se
pojavili ena Mirkova i oboje djece. Vedrana je bila ranjena u miicu lijeve ruke.
Vrlo brzo kod nas se pojavio jedan vojni kamion i vojska pa su nas sve potrpali u
taj kamion, dok su na licu mjesta ostali i kamion sa kojim smo putovali i
Mercedes i jo neka vozila.
Jo dok sam bila blizu Mercedesa vidjela sam da je ovo auto poelo goriti.
Vjerovatno se zapalilo gorivo koje se nalazilo u gepeku. Poslije sam ula razne
prie i jedni su govorili da je auto potpuno izgorio i da su u njemu izgorjela i tijela
sina mi i mua. Drugi su opet govorili da tijela nisu potpuno izgorjela. Ni danas
nisam saznala pravu istinu, a voljela bih je saznati, i ako je bilo to ostalo od njih
da saznam gdje su njihovi ostaci sahranjeni.
U vrijeme ovog dogaaja moja snaja Vedrana bila je pred poroajem. Otila je u
bolnicu oko 24.08.1995. godine, a porodila se 29.08.1995. godine. U toku
poroaja Vedrana je umrla ne vidjevi bebu. Rodila je ensko dijete i dali su joj
ime Tanja ...
DUBAJI ELJKO, sin Mile, roen 2.05.1965. godine u Donjem Lapcu, optina
Donji Lapac
... 06.08.1995. kretao sam se u izbjeglikoj koloni od Petrovca prema Kljuu. U
jednom momentu je iznad kolone u briuem letu nadletio avion. Uskoro se
ponovo zauo zvuk aviona a iza toga i detonacije. Odmah poslije detonacije ja
sam izbaen iz vozila vani pored ceste. Josipa i njena kerka ostali su u vozilu.
Vozilo je bilo izbueno sa gelerima.
Kad se raziao dim i kad sam doao svjesti, skoio sam iz jarka i najprije sam
vidio svoju sestru kako lei na cesti bez glave. Izlazi iz vozila i Josipa i trai sina i
pronae ga u kabini kamiona mrtva sa razmrskanom glavom. Dara Dra je bila
jo iva, ali pogoena svuda po tijelu. Do Petrovake bolnice je umrla. Duan je
bio ranjen u nogu i glavu. Vidio sam ga pored kamiona. Preivio je ali je ostao bez
desnog oka ....
Svjedoke sasluali advokati Savo trbac I Radivoj Nikoli u prostorijama
VERITAS-a
Strana 293
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Kroz hrvatska mucilista

Ono to ostane to je ulazak gardista. Pokupe dvadesetak zatvorenika i odvedu
ih, vrati se pola njih. I tako svake veeri
Petar Fjodorov je blag ovek; teko biste u njemu prepoznali penzionisanog
pukovnika, jo manje oveka koji je proao stranu torturu u hrvatskim
muilitima. Do 1991. bio je nastavnik u Vojnoj akademiji u Karlovcu, gde je
iveo sa svojom porodicom, verujui u miran razlaz jugoslovenskih naroda, ako
ga uopte bude bilo. Poelo je sa zaglavljivanjem papira u bravu stana,
obeleavanjem potanskih sanduia vojnih lica, pa sanduia Srba u Karlovcu,
nastavilo se legitimisanjem na ulici i uestalim telefonskim pozivima: Jo ste tu?!
Ako vas sledei put naemo, neete biti ivi! Zapoelo je i vrbovanje: ujte, voleli
bismo da u naoj vojsci imamo oficira ruske nacionalnosti. Sigurno ete dobiti
visok in! - Prei u, ako vidim da je jo koji Rus preao na vau stranu!,
odgovarao je potpukovnik Fjodorov. Onda su na kasarnu u Karlovcu doletele prve
mine; neoprezni porunik Manojlovi biva preklan u jednoj kafani, metak iz
snajpera pogaa ciglu iza glave Petra Fjodorova...
U opkoljenoj kasarni nastaje nesnosno stanje, voda se pije iz radijatora. Potom je
naelnik vojne kole general Damjanovi odrao govor: Ko eli da napusti
kasarnu, neka ode. Ko bude eleo da se vrati, vrata su mu otvorena. Hrvatski
kadar je otiao. Meni se, ubrzo, dogodio infarkt, morao sam na VMA. U na stan
se odmah uselio ambiciozni potporunik Radeti, kome sam predavao. Poto sam
bio omiljen u koli, trebalo me je ocrniti i Radeti je u mom stanu pronaao
gomilu oruja i lekova (sin mi je lekar), tako sam postao uesnik etnike
zavere.
Otili smo kod tate u Tuilovie kod Karlovca; poto platu nisam dobijao, poeo
sam se baviti poljoprivredom. iveli smo na samoj graninoj liniji, nismo imali
problema sa komijama Hrvatima, osim kad su tamo dolazile njihove jedinice iz
Hercegovine i sa Banije, nije se moglo iveti od njihovih snajpera. Zagorci su bili
simpatini, kad dou na smenu, kau nam: Bog deki, mi smo iz Zagorja, 15
dana ste mirni! Bila je tu Umpa zona, prilino je bilo mirno. eleo sam da
pomognem metanima, kaptirao sam izvore da stoka pije istu vodu, pokuao da
naem pogodno mesto za turbine jer nije bilo struje, i zajedno sa metanima
uspeo da napravim novi most preko Korane. Stari je odnela bujica, ljudi su morali
da idu 50 kilometara preko Slunja da bi doli do ambulante. Most je puten u
saobraaj na Mitrovdan 94.
RUSKI PUKOVNIK: Neoekivano je krenula Oluja, uli smo proglas Tumana i
uka: Graani, idite u koloni, niko vas nee dirati! Sa ostalima smo krenuli
putem Vojni, Vrgin Most, Glina, irovac, Dvor na Uni. Zbeg je milio u est kolona
i bio bombardovan kod Gline, izgorelo je mnogo vozila. Naravno, niko to nije
oekivao, smatrali smo da nas tite UN. Zato bi dirali civile? Glinski korpus se
povukao u dubinu, ostale su male jedinice na prvim poloajima, praktino 180
hiljada hrvatskih vojnika okomilo se na nezatien narod. Na potezu Glina, Vrgin
Most, Topusko, u okruenju se nalo 30 hiljada izbeglica.
Da bih zaobiao krkljanac, iao sam umskim putem preko Petrove gore, i naao
se 200 metara ispred kolone. Nas stotinak civila na mostu pred Glinom okruile
su hrvatske jedinice. Krenem ka njima, najednom zapucaju i ubiju enu koja je
stajala nekoliko metara iza mene. Viknem: ja sam vojno lice, u ime enevske
konvencije hou da razgovaram sa vaim stareinom! Onesvestio me je udarac po
glavi. Kad sam doao sebi, vidim da su mukarce izdvojili i ujem kako se vesele
to su ulovili ruskog pukovnika. Postrojava se vod vojnika, jedan im
komanduje: Poreajte ih uza zid! Puku puni! Od straha, ljudi su poeli da
padaju, nesvesno vre nudu, plau, zapomau. Jednom do mene kaem: Bol
traje sekundu, nemoj tu da kuka, da se ovi iivljavaju.
Strana 294
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Potom se vojnicima komanduje: Ostav, prazni oruje! Stojimo i dalje uza zid, sad
bacaju konzerve meu nas i gaaju ih iz pitolja. Bila je to antiteroristika
jedinica Sisake upanije, pod komandom ure Brodarca.
- Gde je taj! - Evo ga! Vezuju mene i trojicu policajaca u uniformama, odvode
nas, jednog po jednog. Poinje premlaivanje, utiranje uz psovke: Majku ti
etniku! Nisam mogao da ustanem; slomili su mi rebra, a stalno oekujem neto
jo gore. Onda su me gurnuli niz stepenice, sa drugog sprata. Njihov tab bio je u
hladovini, pored bunara, ujem kako priaju: ta emo da radimo sa enama i
decom? - Primetie ovi iz Unprofora, vodiemo ih hladnjaama. Stavili su mi
lisice, ostale mukarce, njih 26 uvezali su icom i poeli da ubacuju u hladnjau.
Mene i ovu trojicu policajaca ubacili su u jedno vozilo, u gepek - Za vas nema
milosti, osueni ste na smrt, govorili su.
Vozilo se negde zaustavlja, ujem nae pratioce kako se hvale: Gospodine
generale, uhvatili smo jednu veliku zverku! Tiina, general se ne odaziva.
Poklopac na prtljaniku se otvara, ugledam Petra Stipetia, zamenika glavnog
naelnika taba Hrvatske vojske. Poznajem ga od 1956, sedam godina radili smo
zajedno u koli za rezervne oficire u Bilei. Predavao je taktiku, ja zapreavanje.
Nije me prepoznao. Glava mi je bila izobliena; ko god je dolazio, utirao me je u
lea, onako vezan udarao sam glavom o zid. Pita: Ko si ti? - Zar me ne
prepoznaje, Fjodorov! Trgne se, opsuje: Jebem ti sunce! ta e tu?! Okrene se
vojnicima koji nas vode, kae: Ispitati sluaj. Ako je kriv, dati ga na sud, ako nije
odmah ga pustite!
ISLEIVANjE: No je. Dovode nas na mesto gde je trebalo da se obavi
egzekucija. Izlazi desetak ustaa, kau: Jeste li ih doveli? - Nema nita od toga,
Stipeti ne dozvoljava, odgovaraju im nai uvari. Poeli su da psuju i Stipetia da
je jugooficir, da i njega treba likvidirati... Dovode nas u Petrinju, u njihov tab.
Gardisti nam prireuju toplog zeca. Vezuju su mi icu oko vrata, vuku me i tuku
nogama, rukama, palijama. Izdrao sam u jednom pravcu, u drugom sam dobio
jak udarac u slabinu i onesvestio sam se. Kad sam doao sebi, vidim da dovoze
hladnjau sa onih 26 ljudi. Bilo mi je drago to nisu izgoreli u elezari. Otvorili su
hladnjau, samo jedan je bio na nogama, neki eljko Pavlovi. Ostali su popadali
jer su im ukljuili grejanje, ostali su bez kiseonika. Od one ice, sav sam odran po
licu i vratu. Sad idemo za Sisak, tamo je sabirni logor. Dolaze puni kamioni i
autobusi vezanih ljudi; neke odvode vezanih oiju, komeanje.
Doveli su nas u sportsku halu, gde se nalazi 200 zatoenika i desetak policajaca
sa pendrecima u rukama, razmetenih oko njih. Utra jedan gardista i upre
prstom u mene, kae: Ovaj je etniki general! Nastaje prebijanje, pred tih
dvesta ljudi. Vie ne oseam udarce, samo molim boga da vidim otvorena vrata.
Pokuau da beim, neka me odmah likvidiraju. Ili u skoiti glavom kroz prozor.
etvorica me vode na sasluavanje. Kako se pokrenem, imam utisak da mi neko
stavlja uarenu lopatu u stomak.
Proelavi islednik tera straare napolje. Oni bi da uivaju u mojim mukama - Pa,
mi moramo... - Napustite prostoriju, kategorian je. Vidim dva policijska oficira,
stoje na prozorima. Moja namera da skoim se izjalovila. Islednik me posmatra,
izoblienog, kae: Ne odobravam takve stvari. Kaem: Ja sam u penziji, nisam
bio ni u kakvim vojnim formacijama, iveo sam kod tate! Priam i gledam flau
kisele vode - Mogu li? - Samo izvolite. - Mogu li jo malo? - Sluite se! Ne mogu
da verujem; itavu venost nisam pio vodu. Do tada su se iivljavali i tako to su
mi davali prljavu vodu. Priam i oseam da mi se gubi glas, ne ujem samog
sebe. Opet pijem vodu, opet apem. Ipak, voda i normalan razgovor malo su me
povratili. - Vi se odlino branite, kae islednik, ali ja vam nita ne verujem! Kao
oficir, sigurno ste uestvovali u ratu! I da znate, ja vas poznajem iz Bilee!
Ohrabrim se, kaem: Pa, kakav sam bio? Bili ste jedini vii oficir koji je normalno
komunicirao s vojskom. Ali, nemojte da mislite da vam sada verujem! Dozvolio mi
je i da se umijem i nije mi vezao ruke kad sam odlazio. Vidim da se atmosfera
Strana 295
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
promenila nabolje, i policajci se drugaije ponaaju prema meni. Samo to sam se

malo opustio, dolazi po mene njihova vojna bezbednost. Nekakav krupan satnik,
kae: Nisu nam potrebni pratioci, pa ko bude jai od nas dvojice! Kao duhovit je;
jedva se drim na nogama, on je grdosija. U toku ispitivanja, stalno mi govori:
Nije istina, lae! Kaem: Vi ste pametan i kulturan ovek, traite moj iskaz i ja
u vam ga dati, a vi odluite da li je to istina ili nije. Kad sam rekao da je
kulturan, kao da sam ga podstakao da se uljudnije ponaa.
Sledi razgovor sa islednikom dravne bezbednosti. Ispostavilo se da ga je moj sin
operisao. Smeje se, kae: Da je znao ta e se desiti njegovom ai, sigurno bi
me zaklao na operaciji! Prola su isleivanja, ali ne i maltretiranja u sisakom
logoru. Kao, u poverenju mi apnu: uli smo od oficira da e vas ujutro likvidirati!
Posle dolazi drugi, kau: Poto ste vojno lice, odabrali smo vam asnu smrt streljaemo vas! Koljemo samo etnike. Pomislim, hvala bogu, samo da mi ne
vade oi! Sad, ma koliko sumnjali u njihove rei, ne moete da spavate. Ne znate
ni koje je doba, stalno gori svetlo. Sutradan dolaze, razmahali se - ta je to, je l
smo se dogovorili da ga vie neemo videti ovde!
KOD SVETE NEDELjE: Posle sedam dana provedenih u logoru, vode nas u mesta u
kojima smo radili. U autobusu nam ne daju da sedimo na seditima, moramo na
pod, jedan za drugim rairenih nogu sa rukama za vratom. Jedan pratilac repetira
pitolj, u drugoj dri pendrek, tera nas da pevamo ustake pesme. - Pevaj! Kome
je do pesme? Stie udarac pendrekom u moj vrat, drugi po glavi. Primetili su da
ne otvaram usta. U Karlovcu je samo jedan ostao da nas uva, i odmah poeo da
mitinguje - Ovo su etnici koji su vas bombardovali, klali i maltretirali!
Odjedanput se iskupila velika gomila, hoe da nas linuju. Poeli su da pljuju po
autobusu, ovaj vie: Nemojte, to je hrvatski autobus!
Vraaju se ostali uvari, kau: Nema mesta u zatvoru! Jedan predlae: Ajde da ih
pobijemo u Jamadolu! Mislim, dajte ve jedanput, uinite to da se reim muka!
Vode nas starim putem; sigurno nas vode u Kerestinec, tamo su streljali. Kad
smo doli kod raskra za Svetu Nedelju, vidim, skreu za Zagreb. Ostalima
apem: Ne vode nas na streljanje! Odveli su nas u novi logor, u Remetinec.
Uvedu nas u jednu malu prostoriju, na kojoj se zidovi zatvaraju elektrinim
putem. Naguraju nas, morali smo da stojimo dignutih ruku. Brzo nam je ponestao
kiseonik i vie ljudi se onesvestilo. Ponem da priam viceve, to kau, od muke.
Smejemo se; zid se otvara, prozivaju nas i pretresaju. Traim naoare u kesi,
vidim da je sat nestao, napipam metak. Stavio ga je neko od straara, bio sam
blizu prozora i izbacio ga. Da su ga pronali, ne bih se dobro proveo. Odmah sam
zatraio lekarsku pomo, poeo sam da mokrim krv i krvarim iz usta. Hematomi
su se otvorili, svuda po telu. Doktorici geli, ljutoj to su me doveli nou, kaem:
Molim vas, dajte mi neto da spreim krvarenje! Dala mi je neto i uzela mokrau
za pregled. Zapravo, bila je to krv, ne mokraa.
Vidim da je logor dobro organizovan: dali su nam tueve, oprali smo se, dali nam
leajeve. I nisu nas tukli. Imate etnju od dva sata, imate redovne obroke,
dodue u tanjirima veliine tacne za kafu, ali bili smo mirni. Doli su iz UN,
popisali nas. Kome nisu dozvolili da bude popisan, odveden je tobo na lekarski
pregled. Odmah sam intervenisao. Nauio sam i ostale da kau ko je bio sa njima,
koga su odveli. Posle je jedna slubenica UN pitala: Ima li ko ta da kae? Javio
sam se. Tri i po sata priao sam toj vajcarkinji kroz ta sam proao, plakala je.
Plakao sam i ja, proradile su emocije. Naznaila je da svaka sledea poseta
Crvenog krsta prvo pita za mene. Zaista, to se kasnije redovno deavalo.
KOMIJA PAVLOVI: Stigla je prva optunica, za oruanu pobunu po lanu 235.
Promenjena je posle nekoliko dana, optuen sam za podrivaku i teroristiku
delatnost po lanu 4. zakona koji je donet po hitnom postupku. Kau mi: Morate
imati advokata po slubenoj dunosti! - Meni ne treba advokat, nisam kriv! - Mi
emo vam ga dati! I pojavi se taj advokat, moj komija Pavlovi, iz Karlovca.
Obradovao sam se, avaj! Na prvom roitu, on me je poeo napadati. Kaem: Ja
Strana 296
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ne elim vas za advokata, sam u se braniti! - Nastradae ako se sam brani! Jo vie u nastradati sa vama!
Moja supruga je bila putena iz logora, posle dve nedelje. Kad je dola da me
poseti, preko Crvenog krsta, rekao sam joj: Ajde ti, idi. Ne mogu da priam! Bio
sam u jadnom stanju, za tih mesec dana smrao sam 30 kilograma. Hteli smo da
angaujemo advokata Silvija Degena, rekao je: ujte, to je teka optunica, vie
politika. On e dobiti 15 do 20 godina robije, mogu mu omoguiti da dobije
osam. Ali, moj izlazak na sud kota 5 000 maraka. Supruzi kaem: Nemoj da se
zaduuje! Neu iveti due od nekoliko meseci, kamoli osam godina.
PSIHA: Dolo je suenje. Bila je smejurija od optunica za onih 26 ljudi, iz
hladnjae. Pita sudija: ta si bio u vojsci? - Peadinac! - Tri godine zatvora!
Artiljerci su dobili est godina zatvora, tenkisti devet. Mada su bili obini civili,
niko od njih nije ni bio u uniformi.
Prva optunica za mene bila je da sam srboetnik - pridruio se njihovim
formacijama u inu pukovnika, dao im logistiku podrku, napravio most za
prelazak diverzanata. Pobio sam te take optunice. Ustane tuilac Zdravko Car,
kae: Odustajem od optube! Sud je doneo odluku da se oslobodim izdravanja
kazne! Na moje zaprepaenje, sudsko vee, zapisniari, i oni koji su prisustvovali
suenju, ponu da aplaudiraju. Bila je to prva oslobaajua presuda u Hrvatskoj.
Ostao sam jo mesec i po, tobo pod zatitom policije. Stanovao sam na etvrtom
spratu, svaki dolazak lifta izazivao mi je uasan strah - doi e da me linuju. To
se nije dogodilo; 26. januara doao je po mene Meunarodni Crveni krst, odveli
su me na granicu. Stajao sam sat i po, nije mi bilo prijatno. Bilo je sluajeva da
ponovo hapse na granici i podignu novu optunicu, po drugom osnovu. Protiv
mene to nisu mogli: prvi put su me optuili po lanu 235. za oruanu pobunu, pa
su ga sami ukinuli. Pa za podrivaku i teroristiku delatnost, optunicu koju sam
pobio. Lopov nisam, nisu imali za ta da me optue. Kad sam preao na ovu
stranu granice, poeo sam da jecam...
Znate, moja psiha... Povreenost je doivotna. Tri meseca iz kreveta sam ustajao
uz pomo drugih. Ali, to se zalei, ono to ostane to je ulazak gardista. Okupe
dvadesetak zatvorenika i odvedu ih, vrati se pola njih. I tako svake veeri. Kad
sam prvi put sanjao zatvor, morala je da doe Hitna pomo. esto mi se
dogaalo da kad izaem u grad, ne znam gde sam. U Novom Sadu, Karlovcu ili
Beogradu? Od one trojice srpskih policajaca koji su bili sa mnom, jednom je
potpuno opala kosa, drugi je osedeo a trei je izvrio samoubistvo, kad je izaao
na slobodu.
Ljudi koji su me tukli bili su mladi. Danas, ja ih ne mrzim, znam da su bili
zavedeni tom ludakom nacionalistikom retorikom. Hteli su da pokau svoje
vetine: da padnem od prvog udarca, da me onesveste jednim udarcem... Oni
koji su ubijali nedune ljude, moraju biti kanjeni. Prosto, da bi ljudski rod
nastavio da ivi normalno. Sada sam podneo tubu Meunarodnom sudu pravde u
Strazburu, zbog suenja civilima na vojnom sudu. Mada sam 30 godina radio u
Hrvatskoj, zabranjeno mi je useljavanje zbog interesa Republike Hrvatske. Iako
je ministar pravosua eparevi napisao da se slae da mi treba dati nadoknadu
za duevnu patnju koju sam pretrpeo. U mom sluaju izgleda, prvi put su priznali
za svoja nedela.
A ljudi kad uju za logorae, ponaaju se kao da smo okueni. Svi nas
izbegavaju; drava nas se stidi zbog toga to nam nita nije pomogla, stide nas
se i oni koji su nas muili... Ali mi ne moemo da nestanemo.
LjUBIA STAVRI
Pakraka poljana
Bilo je mnogo leeva pored irovca, svi su spaljeni u elezari Sisak. Priali su mi
Strana 297
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ljudi koji su u kamione tovarili te leeve. Jedan od njih je sada u Kanadi, drugi se
vratio u Hrvatsku. Dvojica su preivela Pakraku poljanu, gde je ubijeno 2 500
ljudi, u jednog Matiju ispucali su rafal, metak ga nije takao, drugi je morao da
pojede uvo od komije, da bi preiveo.
Ubiti, proterati, raseliti!

OPTUNICA hakog tuilatva protiv trojice hrvatskih generala - Ante Gotovine,
Mladena Markaa i Ivana ermaka, raspolae mnogo veim dokaznim materijalom
nego to se dosad mislilo. Ne radi se samo o koliini, nego i o njihovoj
verodostojnosti i snazi. Temelj optunice protiv hrvatskih generala je 17
transkripata sastavljenih u kabinetu biveg predsednika Franje Tumana,
obelodanio je nedavno zagrebaki "Nacional".
Prema miljenju hakog tuilatva, ti transkripti dokazuju da je postojao plan
etnikog ienja Srba s podruja nekadanje Republike Srpske Krajine, iza kojeg
je stajao politiki i vojni vrh hrvatske drave. Dosad se mislilo da je transkript
Tumanovog sastanka s najviim vojnim i politikim vrhom, 31. jula 1955. na
Brionima, jedini kljuni dokaz kojim hako tuilatvo raspolae protiv hrvatskih
generala.
Meutim, tuilatvo je uspelo da doe do niza drugih znaajnih transkripata,
prema kojima je plan isterivanja Srba iz Hrvatske zapoeo jo 1992. u skladu s
Tumanovom idejom o "humanom preseljenju stanovnitva.
MORAJU NESTATI
OVAJ nedeljnik je stekao uvid u sadraj optunice hakog tuilatva na 44
stranice protiv hrvatskih generala Ante Gotovine, Ivana ermaka i Mladena
Markaa, u kojem
Tuilatvo iznosi pregled materijala kojim e dokazati odgovornost trojice
generala za zloine nad srpskim
stanovnitvom pre, tokom i posle operacije "Oluja", u razdoblju izmeu jula i
septembra 1995, kao i dodatak od 16 stranica s raznim aneksima u kojima su
popisane srpske civilne rtve. Ti zloini, prema tuilatvu, poinjeni su etnikim
ienjem koje je smiljeno u sklopu zajednikog zloinakog poduhvata.
Republici Hrvatskoj i optuenim generalima nee biti lako da srue tezu hakog
tuilatva o zloinakom poduhvatu koja, ako se dokae, moe imati dalekosene
negativne posledice za meunarodni poloaj Hrvatske, ali i za njenu bliu i dalju
prolost.
Kako bi se dokazalo postojanje takve organizacije, hako tuilatvo u optunici
polazi od Tumanovog brionskog sastanka s najviim vojnim i politikim vrhom,
na kojem je doneta odluka o napadu na RSK i u samom uvodu dokazivanja
postojanja zloinakog poduhvata navodi Tumanovu izjavu: "... vano je da se ti
civili pokrenu i tada e ih slediti vojska, i kada se kolone pokrenu, to e imati
psiholoki efekat jednih na druge."
Tuilatvo navodi kako je na istom sastanku Tuman naglasio: "...moramo izvriti
takve udare da Srbi praktino moraju nestati."
Na Tumanovu izjavu tuilatvo je nadovezalo i izjavu Ante Gotovine s istog
Strana 298
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
sastanka: "Veliki broj civila ve naputa Knin i kree se prema Banjaluci i

Beogradu. To znai, ako nastavimo s ovakvim pritiskom, verovatno za neko
vreme nee ostati puno civila nego samo oni koji su morali da ostanu jer nisu
imali mogunosti da odu."
Tuilatvo objanjava tu Gotovinovu izjavu tvrdei da je 2. avgusta 1995. on na
terenu definisao prirodu spomenutog "pritiska" na civilno stanovnitvo izdajui
nareenje za udare "na gradove Drvar, Knin, Benkovac, Obrovac i Graac vatrom
iz topova".
ETNIKO RAZGRANIENJE
KAD objanjava postojanje zloinakog poduhvata, tuilatvo se ne bavi toliko
vojnim aktivnostima, ve to objanjava s nekoliko vanih injenica i izjava
najviih hrvatskih dravnih zvaninika jo od 1992. Tuilatvo smatra da je cilj
proterivanja Srba iz Krajine, zapravo, bio dugoroni interes predsednika Tumana
povezan s idejom o potrebi etnike homogenosti nacija na odreenom prostoru.
Tuman je, prema tvrdnjama tuilatva, etniku rascepkanost na prostorima
Jugoslavije video kao istorijski problem koji moe biti reen, na primer,
preseljeljem stanovnitva s jednog podruja na drugo. Bilo je to razumno reenje
za Tumana i njegove najblie saradnike, kao i za srpske zvaninike, za njih je
preseljenje dva naroda bilo od zajednikog interesa, tvrdi tuilatvo. U septembru
1992. bosanski Srbin Nikola Koljevi, visoki zvaninik tadanje "Republike
Srpske", predstavio je Tumanu takav plan. Tuman je 8. januara 1992. izjavio:
"Treba biti otvoren za razgovore o teritorijalnom razgranienju, to je prihvatljivo
gledajui istorijski, pokazalo se kako je takvo razumevanje problema ne samo
potrebno nego je i u smislu preseljenja stanovnitva i tako dalje..."
Tumanov savetnik i nekadanji premijer Hrvoje arini, 29. avgusta 1995,
prema predsednikim transkriptima, prepriavao je Tumanov razgovor s
Miloeviem, kojem je rekao: "Rei u vam neto protiv svojih linih etikih
naela, ali, to pre bude Srba manje u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji, bie bolji nai
budui odnosi. Autonomna regija unutar Republike Hrvatske bila bi potencijalni
trojanski konj za srbijansku politiku. Miloevi je rekao: "ta s tim?" A ja sam
dodao, gospodine predsednie, ta e se dogoditi ako napustimo situaciju kao to
je ova. Tada sam mu rekao o 4,5 miliona ljudi koji su se preselili posle Drugog
svetskog rata i rekao sam mu da ne treba da upotrebljavamo velike rei poput
etnikog ienja, ljudi se sele kako bi stvorili normalno okruenje u kojem se
moe trgovati i slino..."
U obrazloenju zloinakog poduhvata tuilatvo istie kako se odlunost da
hrvatske teritorije u granicama Hrvatske budu dovoljno hrvatski reflektirane i u
Tumanovom odbijanju kada su u pitanju neki teritorijalni ustupci. Tuman je,
tvrdi tuilatvo, odbio potencijalni sporazum prema kojem je bilo predvieno da
regija bosanske Posavine na severu Bosne i Hercegovine pripadne Hrvatskoj. On
je to posmatrao tako da bi, ako se hrvatskom entitetu vrati Posavina, on morao
da vrati 300.000 izbeglih hrvatskih Srba u Hrvatsku, to
nipoto nije hteo.
HTEO POSAVINU
U RAZGOVORU sa saradnicima 18. septembra 1995. Tuman je dodao kako se,
umesto da se sprovodi spomenuta ideja, bosanski Hrvati iz Posavine treba da se
nasele u zapadnoj Slavoniji koju su Srbi napustili posle akcije "Bljesak". Tome u
prilog, tvrdi Tuilatvo, ide i izjava tadanjeg hrvatskog premijera Nikice Valentia
koji je posle operacije "Bljesak" izjavio: "Srpski problem u zapadnoj Slavoniji je
reen. Nema vie od hiljadu preostalih ljudi, uglavnom starijih ena, i nema vie
od 300 do 400 osoba koje predstavljaju nekakve politike faktore."
Strana 299
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Posle je Tuman na sastanku sa saradnicima 28. septembra 1995. istakao da je

globalni povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku neprihvatljiv i da ak povratak od
150.000 Srba moe biti problematian. Podsetio ih je kako bi se 300.000 Srba
vratilo u Hrvatsku da je Hrvatska preuzela kontrolu Posavine. Osim toga, rekao je
Tuman, povratak Srba u Hrvatsku znaio bi isto kao da si im dao hrvatsku
teritoriju: "Stoga, ako elite bosansku Posavinu nazad, samo napred i vratite
zapadnu Slavoniju, samo napred i vratite sve to ste uzeli. Morate gledati
problem bosanske Posavine u tom kontekstu", zavrio je govor Tuman.
Tuilatvo tvrdi i da je dravni vrh uinio sve da se Srbi ne vrate u Hrvatsku.
Doneta je uredba o tome da hrvatska drava privremeno preuzme privatnu
imovinu i pri tom je reeno da se svi kojima je imovina privremeno oduzeta,
moraju u roku od 30 dana javiti kako bi potvrdili vlasnitvo nad tom imovinom.
Suoeni s nedavnim ratom, strahom od osvete i vrlo kratkim rokom za prijavu,
malo ko se od izbeglih Srba odluivao da dokae vlasnitvo nad imovinom u
Hrvatskoj, stoji u navodima tuilatva. Tumanov savetnik Hrvoje arini 30.
avgusta 1995. izjavio: "Trebamo biti ohrabreni nainom na koji se stvari odvijaju
u zapadnoj Slavoniji. To je vrlo pozitivno za nas, jer se niko nije vratio." Osim
toga, kad je arini 22. avgusta 1995. predloio: "... treba da dovedemo Hrvate
hitno na to podruje i da ih klonizujemo i ne dozvolimo po bilo koju cenu dolazak
vie od 10 odsto Srba ponovo", Tumanov odgovor bio je jasan: "ak i na 10
odsto."
NAJVIE DOKAZA SA BRIONA
ZA najvei deo dokaza o zloinakom poduhvatu u vreme "Oluje" tuilatvo je za
optunicu upotrebilo transkripte iz kabineta predsednika, 17 predsednikih
transkripata s raznim datumima na 28 mesta u optunici: 12 puta transkript s
Tumanovog sastanka s vojnm vrhom na Brionima neposredno uoi "Oluje"
31.jula 1995, dva puta transkript od 26. septembra sa sastanka nistra odbrane
Gojka uka sa Tumanom, po jedan transkript od 17, 22. i 30. avgusta 1995.
11. 18, 22, 26. i 28. septembra 1995. 24. novembra, 12. decembra i 12. maja
1995. 8. januara i 29. avgusta 1992. 17. novembra 1994. i 23. marta 1999. Na
njima su zabeleeni razgovori Tumana s Hrvojem ariniem, ukom, Nikicom
Valentiem i Jurom Radiem.
Tuman poeleo, generali ubijali!
DOKAZUJUI planiranje i izvoenje zloinakog poduhvata hrvatskih vlasti protiv
Srba, hako tuilatvo najpre navodi Tumanov sastanak od 31. jula na Brionima
s generalima Gotovinom, Markaem, ermakom i drugim. I pri tom navodi izjave
koje nedvosmisleno potvruju hrvatske planove o granatiranju civilnih podruja,
psiholokim operacijama, sistematskom ubijanju, proterivanju, paljenju i muenju
Srba, objavio je zagrebaki "Nacional" donosei najzanimljivije delove optunice
protiv hrvatskih generala, pod oznakom "ok iz Haga".
Razmatrajui na Brionima operativni plan za napad, Tuman je izjavio kako opta
ofanziva treba da prouzrokuje veliku paniku u Kninu. Upozorio je svoje saradnike
da se "sete koliko je hrvatskih sela i gradova bilo uniteno tokom rata" i upozorio
ih "da se to jo nije dogodilo s Kninom", ali sadanja situacija omoguava "vrlo
dobro opravdanje za takvu akciju".
Gotovina je Tumanu rekao: "Gospodine predsednie, u ovom trenutku mi
potpuno kontroliemo Knin naim topovima. To nije problem, ako je nareenje da
se napadne Knin, unitiemo i njega i njegovu okolinu za nekoliko sati..."
Gotovina je, prema tvrdnjama tuilatva, to i uinio 2. avgusta 1995. svojim
Strana 300
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
nareenjem da se napadnu specifini ciljevi, neprijateljske prve linije, komandna

mesta, komunikacijski centri i topovski poloaji srpske vojske, kao i gradovi
Drvar, Knin, Benkovac, Obrovac i Graac. Prema njegovim nareenjima, Knin,
Benkovac, Obrovac, Graac i mnoga druga mesta, gradovi i sela napadani su
neprekidno dva dana, iako je bilo malo vojnih ciljeva ili gotovo u svim sluajevima
nijedan vojni cilj.
NAREENjE: SRAVNAJTE SVE!
IZ obavetajnih izvetaja hrvatske vojske od 5. avgusta 1995. potvreno je da su
vojne operacije bile uspene: "Veina gradova, Knin, Graac, Plaki, Petrinja,
Dubica, bili su direktno na udaru, to je prouzrokovalo spontani ili organizovani
odlazak civila." Iz toga je vidljivo, tvrdi hako tuilatvo, kako je Gotovina
sproveo ono to je Tuman naglasio: izazvati takve udare da e Srbi praktino
nestati.
Kada je re o psiholokim operacijama, tuilatvo navodi da je, osim to je
topovskim udarima napadala civilna podruja, hrvatska strana emitovala lane
vesti i bacala iz vazduha letke lanog sadraja o tome kako "Vlada Republike
Srpske Krajine" pouruje da evakuie civile. Ministar odbrane uak na sastanku
31. jula 1995. naglasio je: "Mi emo ih obavestiti kojim putevima mogu da se
izvlae, ali ih formulisati tako da izazovu konfuziju meu njima." Na istom
sastanku Tuman je rekao: "To znai da im dajemo izlazak, dok se s druge strane
pretvaramo kako im garantujemo civilna ljudska prava i tome slino."
U poglavlju izvetaja tuilatva koji se odnosi na ubijanje, paljenje i pritvaranje
polazi se od toga da su Hrvatska vojska i Specijalna policija ule u gotovo
naputene gradove i sela. Srbi su bili razdvajani, stariji i nemoni na jednu
stranu, mlai i sposobni na drugu, pri emu su bili izloeni maltretiranjima.
Individualno i u saradnji, tvrdi tuilatvo, Gotovina, Marka i ermak svojim
snagama su sprovodili operaciju ienja.
Prema raspoloivoj dokumentaciji, tuilatvo ne zna taan broj ubijenih i nestalih
Srba. Prema tvrdnjama "Veritasa", ubijena si ili nestala 1.594 Srbina, od ega
desetoro dece i 358 ena, dok je, prema podacima hrvatske vlade, 911 Srba
ubijeno, a od tog broja polovina je bila civila, a sahranjeno je 336 civila. Prema
izvetaju posmatraa Evropske komisije od 26. avgusta 1995. gruba procena
unitene imovine u sektoru jug bila je 60-80 posto ukupne imovine Srba na tom
podruju. Paljenja su, prema istom izvetaju, nairoko inili uniformisani
pripadnici Hrvatske vojske, i to na podrujima koja su strogo kontrolisale vojna i
civilna hrvatska policija. Prema tvrdnjama zvaninika UN, "naputena imovina
svakog Srbina" bila je opljakana.
GOTOVINA NAREIVAO ZLOINE
GOTOVININU odgovornost za zloine u "Oluji" tuilatvo e dokazivati i
svedoenjima predstavnika snaga UN i EU u Hrvatskoj i njihovom
dokumentacijom, ali i time to je Gotovina potpuno nadzirao i nareivao
jedinicama Hrvatske vojske i vojne policije.
Pozivajui se na niz vojnih izvetaja generala Gotovine o kretanju njegovih
jedinica, tuilatvo smatra da je "Gotovina komandovao snagama dok su
sistematski palile i pljakale srpske kue i tokom njegovih rairenih napada,
ukljuujui ubistva". Tezu da je Gotovina naredio zloine tuilatvo izvlai iz toga
to su zloin poinile osobe u vrstoj hijerarhiji, to je bilo mnogo uesnika, to su
napadi bili sistematski i trajali nedeljima. Prema tvrdnjama tuilatva, Gotovina je
bio svestan kriminalnih radnji svojih potinjenih. Iste jedinice rasporeene u
operaciji "Oluja", posebno 4. i 7. gardijska brigada, pljakale su i palile srpsku
imovinu tokom operacije "Ljeto 95" od 25. do 30. jula 1995. na podruju optine
Knin. Gotovini su bile poznate takve aktivnosti, o emu govore i zapisi iz
operativnih dnevnika.
Strana 301
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
General Gotovina, prema tvrdnjama tuilatva, bio je potpuno informisan o

svemu to se dogaa, jer su ga meunarodni predstavnici od poetka operacije
upozoravali na povrede ljudskih prava, primao je stalne izvetaje od svojih snaga
na terenu, sam je mogao da vidi posledice u Kninu, mediji su u svemu ivetavali.
Prema navodima tuilatva, komandant UN sektora jug general Alain Forand
prvog dana "Oluje" protestnom porukom upozorio je Gotovinu zbog napada na
civile. I posle toga "Gotovina je nastavio sledeeg jutra da granatira istim
intenzitetom", kae tuilatvo. Na pitanje generala Foranda zato nije zaustavio
paljenje i pljaku, Gotovina mu je odgovorio da ne moe da kontrolie neke
jedinice na terenu i da je to za njegove ljude nain da se osvete.
ERMAK RAZORIO KNIN
U IZVETAJU hakog tuilatva stoji ne samo da su generali delovali zajedno i
znali za zloine, nego da su, poput ermaka, i uestvovali u prikrivanju zloina i
irenju netanih informacija kako bi se zavarali meunarodni posmatrai. To mu
se posebno zamera u sluaju ubijenih Srba u selu Grubori, jer u svojim navodima
tuilatvo iznosi kako je ermak samo dan posle ubistava boravio u Gruborima i
zatim prikrio zloin irei lane informacije. Pred sudom e se pokazati i vojna
dokumentacija, poput naredbi generala ermaka, i dokumentacija o njegovoj
koordinaciji i susretima s generalima Gotovinom i Markaem 25. avgusta 1995.
Tuilatvo tvrdi, pozivajui se na hrvatsku vojnu dokumentaciju, da je ermak
kao komandant kninskog garnizona imao efektivnu kontrolu nad jedinicama HV
tog podruja i nad vojnom policijom i da je zato mogao da sprei zloine i da
kazni poinioce ili pokrene postupak protiv njih. Pozivajui se na njegove
komande, tuilatvo tvrdi da ih je ermak izdavao vojsci, vojnoj policiji i civilnim
vlastima. Tuilatvo smatra da su zloini koje su poinili njegovi potinjeni bilo
toliko oigledno da je ermak morao za njih da zna i bez upozorenja
meunarodnih predstavnika.
Komandan UN snaga u sektoru jug general Alaine Forand izvestio je, osim
generala Gotovinu, i generala ermaka o pljaki i paljenju, a to su, prema
izvetaju, uinili i drugi predstavnici meunarodnih snaga.
MARKAEVE KAZNENE HORDE
KAD je re o generalu Mladenu Markau, tuilatvo ga za zloine uinjene za
vreme "Oluje" najvie tereti dokumentacijom specijalne policije i dokumentacijom
o njegovoj koordinaciji vojnih aktivnosti s generalima Gotovinom i ermakom.
Tuilavo u kontekstu predsednikih transkripata kojima dokazuje zajedniki
zloinaki poduhvat spominje Markaa kao osobu odgovornu na brionskom
sastanku, ali mu ne pripisuje konkretnu ulogu u sastanku na kome je, prema
tuiocima, planirano etniko ienje.
Navodi se da su trojica optuenih generala sa svojim snagama koordinirano
sprovodila ienje na terenu. Takoe se protiv generala Markaa ne najavljuju
gotovo nikakvi dokazi iz meunarodnih izvora poput UN ili posmatrake misije EZ.
Tuilatvo e ga povezati uz aktivnosti ne samo policije, odnosno jedinica
specijalne policije koje su bile pod njegovom ingerencijom, nego i uz artiljerijske i
raketne jedinice HV koje su mu u operativne svrhe bile pretpotinjene. Odlukom
tadanjeg zapovednika glavnog komandanta HV Zvonimira ervenka, Marka je
bio lino odgovoran za deo "Oluje" koji su izvodile snage specijalne policije, tvrde
iz tuilava.
"LOVILI" SRPSKE STARCE
ODMAH poto je Specijalna policija uspostavila svoj tab u Graacu, 5. avgusta
1995, najmanje devetoro starijih Srba bilo je ubijeno ili nestalo iz grada. Izmeu
Strana 302
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
5. i 7. avgusta 1995. Specijalna policija bila je u blizini Kijana, gde je 14 srpskih

civila ubijeno ili nestalo, 5. avgusta bili su blizu sela Grab, gde su pronaena dva
ubijena starija srpska civila. Dva dana kasnije pripadnici Specijalne policije uli su
u selo Mazin, gde je pronaeno sedmoro starijih srpskih civila. Istog dana uli su
u Donji Lapac, gde su nestala devetorica civila.
"DOBRO ODRAEN POSAO"
U MESTU Obljaj kraj Donjeg lapca ubijene su tri starije ene srpske nacionalnosti,
a u selu Dnopolje istoga dana, 3 kilometra severnije od Donjeg Lapca, nestalo je
etvoro starijih srpskih civila. I 27. avgusta 1995. pripadnici Specijalne policije bili
su u Golubiu kraj Knina, gde je istog dana ubijeno etvoro srpskih civila.
Tuilatvo tvrdi da su i Markaa podreeni o svemu obavetavali i da je primio
izvetaje obavetajnih struktura HV, policije i drugih obavetajnih agencija.
Marka je znao za uestvovanje svojih potinjenih u zloinima u Donjem Lapcu i
Gruborima, jer je tamo stigao neposredno posle dogaaja, dokazivae tuitelji.
Tokom poseta ministra unutranjih poslova Ivana Jarnjaka razorenom Donjem
Lapcu, navodi tuilatvo, pohvaljeni su pripadnici specijalne policije za "dobro
obavljen posao".
Vecernje Novosti 12.04.2007
Strana 303
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Strana 304
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Strana 305
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Strana 306
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Strana 307
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Strana 308
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Strana 309
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Strana 310
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Strana 311
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Strana 312
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Strana 313
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Strana 314
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Strana 315
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Strana 316
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Strana 317
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Strana 318
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Strana 319
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
LORA
EKSKLUZIVNO VIE SVJEDOKA USTUPILO SLOBODNOJ DALMACIJI
SVOJE ISKAZE U SLUAJU RATNOG ZLOINA U VOJNOM ZATVORU LORA
PRAVOSLAVNOG SVEENIKA I MENE PRISILJAVALI SU NA ORALNI SEKS
NA SMRT PREBIJEN
U bloku "C" su se dogaala najzloglasnija zvjerstva. Vidio sam zatvorenike koji su
bili na smrt prebijeni, a neki i ubijeni. Batinama je podlegao Duko Jeli. Vidio
sam kad su ga tukli i kad je pao na pod. Stigla je Hitna pomo, ali kasno. Od
dasaka od kutija za streljivo skovali smo sanduk za pokojnika, stoji u iskazu
jednog od svjedoka
Proteklih su mjeseci, temeljem Sporazuma o meudravnoj suradnji i pravnoj
pomoi izmeu Hrvatske i BiH, odnosno Srbije, iskaze dali brojni svjedoci koji su
bili zatoeni u Lori, a koji danas ive u Trebinju i Beogradu. Kako neslubeno
doznajemo, iskazi su uzimani samo od zatoenika koji su u vojnom zatvoru bili
slubeno evidentirani, a dio njih nam je, nakon dugotrajnih razgovora i nagovora,
ustupio svoje iskaze uz zahtjev da im ne objavimo identitete, na to smo,
naravno, pristali. Zbog toga emo se pri prenoenju dijelova iskaza svjedoka
koristiti izmiljenim inicijalima.
Svjedok K.P. uvodno navodi da je zarobljen 7. lipnja 1992. godine na podruju
apljine. Bio je na redovnom odsluenju vojnog roka, a zarobili su ga pripadnici
Hrvatske vojske. Navodi da je bio ranjen u lijevo rame, te da je preko Gruda
prebaen u splitsku bolnicu gdje su mu previli ranu. Nakon osam dana iz bolnice
su ga prebacili u Loru gdje je bio do 14. kolovoza 1992. kad je razmijenjen u
Nemetinu. O zatoenitvu u Lori kae:
Crne rukavice
"...Sjeam se Tona Vrkia koji je bio zamjenik upravitelja zatvora, a upravitelj
zatvora je bio Tomo Duji, ali kad sam ja doao, on je u to vrijeme bio odsutan i
doao je oko 15-ak dana prije razmjene, tako da je Vrki obavljao tu dunost. Za
Bungura, Botia, Gudia, Vrkia, a kasnije i Dujia mogu rei da su bili opasani,
da su nas tukli i zlostavljali, spajali su nas na struju, odnosno na poljski telefon.
Meni osobno je to radio Anelko Boti i Ante Gudi. To su mi radili na nain da bi
me pozvali s kruga da doem da telefoniram kui i kad bih doao, sjeli bi me na
stolicu i onda su mi vezali ice za ui, a drugi kraj ice je bio vezan za telefon.
Okretali su ruicu i putali struju i sve dok mi ne bi potekla krv iz lijevog ramena.
To su mi radili vie puta i to ne samo meni nego i ostalim zatvorenicima i mogu
rei da njihova smjena nikad nije prola bez muenja i zlostavljanja. Emilio je bio
ef smjene i djelovao je povueno, ali kad bi na ruke stavio crne rukavice, a to su
bile kone rukavice bez prstiju, onda bi se nekome crno pisalo. Udarao bi po
nama bejzbolskom palicom i tukao nas je po svim dijelovima tijela, a neke i po
glavi. Sjeam se da je od nas traio da beremo groe, a to je znailo da
stanemo licem prema zidu, da dignemo ruke visko iznad glave i u tom bi nas
poloaju on udarao bejzbolskom palicom po leima i bubrezima."
U travnja 1992. godine pripadnici HVO-a su u blizini apljine zarobili civila S.L. i
odveli ga u Metkovi gdje su ga, zajedno s jo nekim zarobljenicima, etiri dana
drali u podrumu. Nakon toga su ih prebacili u Loru i smjestili ih u blok "C".
Strana 320
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"Mene su odmah smjestili u taj dio u samicu, a kako sam uvijek nosio bradu, pa i
tada, vjerojatno su me zbog toga i prozvali Vojvoda. Za cijelo vrijeme mog
boravka u Lori nije bilo dana kada me nisu tukli...
Sjeam se da nas je jedno jutro Tomo Duji, upravitelj zatvora, izveo u etnju i
tada su doveli tri Crnogorca i tu je Tomo jednom od njih izbio oko pendrekom, a
oko je palo na pod i igralo, meni se ini itavu vjenost, iako je to trajalo kratko.
Ja sam to vidio svojim oima. Tu ih je i premlatio, a nama je rekao da emo i mi
zavriti kao oni.
to je kasnije bilo s tim ljudima, ja ne znam, ali mislim da su ubijeni. Kasnije sam
kontaktirao s njihovim obiteljima i znam da se oni nisu vratili kui i da nikad nisu
razmijenjeni... U bloku C, u jednoj prostoriji desno od ulaza, koja je navodno
bila trpezarija, prikopavali bi nas na struju tako to bi nam stavljali ice na ui i
na palce od noge, a drugi kraj ice bi bio prikopan na poljski telefon koji bi oni
vrtjeli i putali struju.
Poniavajui odnos
To su meni radili svaki dan i to po nekoliko puta. To je bila specijalnost Tome
Dujia, a to su radili i drugi. Tu u bloku C bio je i jedan pravoslavni pop, Zoran
Perkovi, koji je bio na slubi u Kupresu i tamo je zarobljen. Mene i njega su
prisiljavali da jedan drugome puimo spolni organ i to bismo morali raditi dok
bismo bili prikljueni na struju, to sam prije opisao, a to je bilo posebno
poniavajue.
Na ovo nas je najvie prisiljavao Tomo Duji, a samo prikljuivanje na struju i
batinanje su svi radili. Takoer bih za Tomu Dujia napomenuo da je imao neke
gumene rukavice koje bi navlaio na ruke i onda bi nam ruke zavlaio u mar,
govorei pri tom da trai Karadia, Miloevia i druge..."
Danas etrdesetogodinji Z.J. u slubenom iskazu navodi da su ga, kao
pripadnika rezervnog satava bive JNA, prvih dana travnja 1992. godine u Gabeli
nedaleko od apljine zarobili pripadnici Hrvatske vojske. Prvo su ga odvezli u
Metkovi, a zatim u Opuzen, odakle su ga vojnim vozilom prebacili u Loru gdje je,
kako navodi, od zarobljenika zatekao jednog oficira bive JNA, neke civile i
Vladimira arkovia koji je bio toliko pretuen da ga je jedva prepoznao, a znao
ga je od ranije.
"(...) Po dolasku u Loru zatvorili su me u samicu gdje sam proveo 20-ak dana. To
je bilo 20 dana pakla. Dobivao sam batine iz sata u sat, jednostavno bi otvorili
eliju, uli unutra i tukli me dok ne bih pao u nesvijest. Zatim bi donijeli kantu
vode da me osvijeste pa bi me nastavili udarati. U svemu tome najvie je
prednjaio i najsuroviji je bio Ante Gudi... Ta osoba je bila dosta visoka, vitka,
tovie ilava, i imao je tipini splitski akcent.
S Antom Gudiem je u drutvu najvie bio Anelko Boti. On je nizak, crn, otre
kratke kose. Koliko sam ja shvatio, oni su uvijek bili u paru u smjeni. Po
surovosti, sadizmu i prebijanju zatvorenika uope nije zaostajao za Antom
Gudiem.
Ova dvojica su bili straari u Lori, a upravitelj zatvora je bio Tomislav Duji. S
njim je esto bila i njegova supruga, ne znam joj ime, koja je takoer nosila
vojnu uniformu policije. Po okrutnosti je bila poznata osoba po prezimenu
Giljanovi, s nadimkom Giljo, i za njega sam doznao da je bio profesionalni
boksa u bivoj dravi... Tukli su nas raznim predmetima, bejzbolskim palicama,
motkama, dralima, lancima i svim to bi im dolo pod ruku, a tukli su nas po
itavom tijelu.
Strana 321
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Nikad nije pronaen

S osobama koje sam ve naveo u zlostavljanjima je sudjelovao i jedan Zlatan koji
je esto bio drogiran. Anelko Boti i Ante Gudi izveli bi mene i ostale
zarobljenike, postrojili bi nas licem uza zid, glava gore i onda bi nas udarali
bejzbolskim palicama sve dok ne bismo pali u nesvijest. Mene osobno Duji nije
tukao, ali po prianju drugih zarobljenika, znam da je tukao njih i da je u tome
upravo prednjaio. Osobno sam bio prisutan vie puta kad bi zatvoreniku stavio
pitolj u usta i okinuo, tako da bi ovaj od oka pao u nesvijest jer nije znao da u
pitolju nema metaka. Isto tako sam bio prisutan kada bi izvadio spolni organ i
mokrio po zatvorenicima...
U bloku C su se dogaala najzloglasnija zvjerstva u Lori... Vidio sam zatvorenike
koji su bili na smrt prebijeni, a neki ak i ubijeni. Tamo je od batina podlegao
Duko Jeli. Ja sam vidio kako su ga udarali i kada je pao na pod, tada su sve nas
zatvorenike istjerali van. Stigla je Hitna pomo, ali je bilo kasno. Tko je od
straara bio, ne mogu tono rei, ali znam sigurno da je bio prisutan zapovjednik
zatvora Tomo Duji.
Posebno napominjem da smo ja i Vladimir arkovi od dasaka od kutija za
municiju skovali sanduk za Duka Jelia koji je u ranim jutarnjim satima ukrcan u
osobno vozilo mercedes i odveden u meni nepoznatom pravcu i koliko ja znam,
nikad nije pronaen...
Sjeam se zarobljenika Bojana Vesovia iz Srbije. Bio je ranjen u nogu i nije
mogao hodati, a bio je smjeten u eliji preko puta moje u bloku C. Njega su
posebno tukli, bio je sav izubijan i nije mu pruena nikakva lijenika pomo.
Osobno sam gledao kako su ga straari tukli, a on bi po cijeli dan i no
zapomagao i jaukao. Po mojoj procjeni bio je psihiki skrenuo. Siguran sam da
mu je zadnji koji mu je bio u eliji bio Ante Gudi koji ga je tukao i nakon toga
vie nisam uo glasa od Vesovia kojega su inae zvali Beli Orao jer je navodno
bio pripadnik Belih orlova. Njegov le nisam vidio, ali smo zakljuili da je mrtav
jer se iz njegove elije vie nisu uli urlici i zapomaganja."
Krajem svibnja 1992. godine zapovjednika jedinice rezervnog sastava bive JNA,
danas etrdeset estogodinjeg T.N., u selu Velja Mea nedaleko od Trebinja
zarobili su pripadnici HVO-a. U njegovoj je jedinici bilo 18 vojnika, devet iz vojne
policije i devet iz komande.
Luburiev unuk
"U borbenoj su nam akciji poginula dva ovjeka i ja sam, da sprijeim daljnju
pogibiju naih ljudi, naredio predaju jedinici HVO-a. Naglasio bih da su pripadnici
jedinice koja nas je zarobila, odnosno kojoj smo se predali, bili izuzetno korektni
prema nama i nije bilo nikakvog maltretiranja. Kamionom smo s ona dva mrtva
tijela prevezeni u Metkovi. Mislim da je bio Metkovi, iako nisam ba siguran. Tu
smo zatvoreni u nekakvo sklonite i u tom prostoru smo proveli idue dvije noi.
Za to vrijeme u tom su prostoru poela prva maltretiranja. Od osoba koje su nas
tu maltretirale izdvojio bih osobu koja je za sebe govorila da je unuk Maksa
Luburia. Ta osoba je prednjaila u svemu...
Nakon dva dana autobusom smo prevezeni u Split, a ona dva mrtva tijela ostala
su u Metkoviu... Prema mom miljenju, ali nisam siguran jer su nam oi bile
zavezane, kad se autobus zaustavio, mislim ispred kompleksa Lora, tu je bilo
mnogo ljudi, a to znam jer smo uli glasove, iako nismo vidjeli, te je onaj unuk
Maksa Luburia nudio da mogu birati za 100 maraka koga e tui. Gomila ljudi je
nagrnula na autobus i on se od silnog guranja ljuljao.
Strana 322
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ake, noge, palice

U zgradi su nas postrojili uza zid. Lica su nam bila okrenuta prema zidu, naredili
su nam da dignemo ruke u vis i da beremo groe. Dok smo drali ruke u zraku,
oni su nas po leima tukli policijskim palicama, akama, nogama, a za to vrijeme
su jednog po jednog odvodili u prostorije zatvora gdje su nam uzimali podatke.
Ta smjena koja nas je zaprimila, a to sam kasnije saznao dok sam bio u zatvoru,
bila je smjena Tona, prezime mu ne znam. Imao je plave brkove, a njegovi
straari su bili Anelko i Ante Gudi.
Toni je od nas uzimao podatke i po tome sam zakljuio da je on voa smjene. Pri
uzimanju podataka morali smo kleknuti pored stola, sve to smo imali kod sebe
staviti na stol i dati podatke. Za to vrijeme ponekad bi uao neki od straara i
udario nas nogom po tijelu... Kao komandira posebno su me maltretirali na nain
da su me po cijelu no izvodili iz elije. Svaki sat do sat i pol izveli bi me na
hodnik gdje bi me udarali nogama i akama. Nakon toga bi izveli nekog drugog i
to je trajalo po cijele noi iz dana u dan. U tome je prednjaila upravo ona smjena
koja nas je primila, dakle osobe Anelko, Ante Gudi, tu bi bio i Toni, a ponekad
i osoba po nadimku Suljo.
Dok sam bio u zatvoru, uo sam od Trebinjaca da je Duko Jeli smrtno stradao.
Kroz prozor sam vidio kako zatvorenici kuju sanduk od dasaka za Jeliev ukop",
naveo je svjedok T.N.
Lovakom pukom pucao mi je u ruku i preponu
"Posebno se sjeam Tome Dujia, bio je upravitelj zatvora. On mi je iz lovake

puke iz neposredne blizine propucao lijevu ruku u predjelu pazuha, a isto tako
me je propucao i u lijevu preponu, takoer iz lovake puke. Staklom mi je
prerezao desni dlan i danas se vide oiljci na njemu, kao i oiljci od rana iz
vatrenog oruja...
To bi bilo obino naveer kad bi se on napio pa bi izveo nas zatvorenike iz bloka
"C" i vodio bi nas na plato gdje se nalazila jedna kuica za psa i tu nas je
prisiljavao da ulazimo u tu kuicu i da lajemo kao psi jedni na druge. Takoer je
on znao doi u eliju i tu bi mene, ali i druge zatvorenike, udarao drvenim
palicama, policijskim pendrekom, akama, nogama, a isto tako nas je znao izvesi
u dvorini krug gdje nas je tukao ime je stigao", naveo je svjedok S.L.
Pranje elinom etkom
"Takoer bih spomenuo i Vladu Savia iz Nevesinja. On je posebno bio na meti

Anelku Botiu. Tukao ga je im bi stigao i kad bi stigao. Prisiljavao ga je da se
pere elinom etkom i nekim deterdentom tako da je bio sav u ranama. Toliko
ga je maltretirao da je ovaj na kraju poludio. to je s njim stvarno bilo, ne znam.
Mislim da je ubijen jer je jednog dana jednostavno nestao... Mene su posebno
muili, od osoba koje su to radile u sjeanju su mi ostali Tomo Duji, upravitelj
zatvora, straari Anelko Boti i Ante Gudi, zatim Zlatko Sulemanovi, te osobe
Strana 323
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
po nadimku op i Giljo, voza Hitne pomoi i medicinske sestre", navodi jedan od

svjedoka.
Muenja strujom
"Od muenja i zlostavljanja izdvojio bih muenje strujom koje su radili na nain
da bi nas u prostoriji za sasluanje, s rukama vezanim na leima, sjeli na stolac.
Nakon toga bi nam na spolni organ spojili ice od poljskog telefona, a takoer bi
ih spajali i na ui i na nos, pa bi oni stvorili toliki napon koji je bio do 110 volti i to
bi trajalo satima dok nam ne bi poela izlaziti voda na usta. Tom prigodom oni bi
nas ispitivali koga si ubio, koliko si ubio, a kako to stvarno nisam uradio, na svaki
na negativni odgovor oni bi samo pojaali intenzitet struje i to muenje bi trajalo
satima", naveo je svjedok Z.J.
Crnogorcima odsijecali ui
Svjedok K.P. navodi da je dolazila jedna osoba s nadimkom op koja ih je tukla

tako jako da su od batina padali u nesvijest. Sve je to znao Toni Vrki koji je,
tvrdi on, dovodio osobe izvan Lore, odnosno doputao im je da ulaze i da ih tuku,
a Vrki i Duji su dovodili i vojnike i svi zajedno su ih tukli.
"...Prialo se da su dvojici Crnogoraca odsjekli ui, a jednome izvadili oko i da su
ta dvojica umrla od batina. To su mi priali zatvorenici, a tono tko, ne mogu se
sjetiti... Nisam bio u bloku C i o njegovom postojanju sam saznao od zatvorenika
iz svoje elije jer su oni svi proli kroz blok C Od zatvorenika sam uo da su u
tom bloku C stavljali zatvorenike na struju, a to mi je priao i pilot Pani kojega
su na taj nain muili... Smjena o kojoj sam prije govorio izvodila je zatvorenike
na lana strijeljanja na nain da bi pucali pored glava."
Jedan obrok tjedno
"Posebno bih napomenuo da me jedne prigode Anelko izveo iz elije i doveo u

prostoriju gdje su bili straari, te mi je naredio da unem pored pei i da molim
hrvatskog mia da izie i to tako da ga ne smijem uvrijediti. A za to vrijeme, dok
sam ja bio u tom poloaju on, Ante Gudi, i jo neki straari koji su se tu nalazili
udarali su me nogama...
Osim fizikog, bilo je i puno oblika psihikog maltretiranja. Tjerali su nas da
ulazimo u psee kuice i da lajemo kao psi, zatim da pjevamo ustake pjesme, a
hrana je bila izuzetno loa jer bismo za sedam dana dobili samo jedan suhi obrok
bez kruha", stoji u jednom od iskaza.
Slobodna Dalmacija 14.9.2005
Kraj
Strana 324
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
KOMITET ZA PRIKUPLjANjE PODATAKA O IZVRENIM ZLOINIMA

BEOGRAD
ZLOINI GENOCIDA NAD SRBIMA U LOGORU "LORA" U SPLITU
U PERIODU 1991.-1997. GODINE
novembar 1998. godine

1
UVODNE NAPOMENE
Od juna 1991. do avgusta 1995. godine na teritoriji Republike Hrvatske

(republike u sastavu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije) voen je
surov i bespotedan graanski meunacionalni, meuetniki rat. No, pored ratnih
dejstava, strahota i razaranja koje su neminovni i nuni pratilac voenja ratnih
operacija po svom karakteru, znaaju, prirodi i posledicama posebno se izdvaja
genocidno delovanje hrvatskih vojnih vlasti, pojedinaca i grupa prema srpskom
stnovnitvu (civilima, ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima).
Upravo o pojedinim takvim ponaanjima koja su poprimila masovni karakter
govori i ovaj materijal. Naime, od poetka ratnih dejstava je na teritoriji
Republike Hrvatske, u Splitu, u prostoru bive vojno pomorske oblasti kompleksa bive Jugoslovenske Narodne Armije "Lora", posle njenog povlaenja,
u delu vojno-istranog zatvora JNA, formiran logor u kome su od 1992. do 1997.
godine zatvarani Srbi i to civilno stanovnitvo, ranjenici, bolesnici i ratni
zarobljenici koji su hapeni i zarobljavani irom, ne samo Hrvatske, ve i Bosne i
Hercegovine. Tako se u ovom logoru nalo Srba iz: Gabele, Duvna
(Tomislavgrada), Kupresa, Bjelovara, Splita, Livna, Dubice, Benkovca, apljine,
Trebinja, Nevesinja, Mostara, Teslia, Klepaca, Odaka, Karlovca...
Logor za zarobljene Srbe u "Lori" praktino neprekidno funkcionie od poetka
rata na teritoriji Republike Hrvatske do danas. Logorai (zatvorenici) ije izjave
sadri ovaj materijal su ga napustili tek 1997. godine pod snanim pritiskom
meunarodne zajednice, u prvom redu Meunarodnog crvenog krsta. Za sve
vreme njegovog postojanja logor je karakterisalo najsurovije, bestijalno
postupanje prema zatvorenim Srbima, sistematsko, kontinuirano u duem
vremenskom periodu. Smetajni uslovi u logoru su bili nepodnoljivi i surovi, nisu
zadovoljavali ni najelementarnije potrebe zatvorenih lica.
Zatvorenici su, naime, bili smeteni u elije bez inventara, niti je bilo kakvog
nametaja, spavali su na betonu ili patosu, a ako su i imali krevete (gvozdeni
kreveti sa icama i ipkama) to je bilo samo u retkim sluajevima. Imali su
neredovnu, nedovoljnu i lou ishranu, pa se ak deavalo da i po tri ili vie dana
uopte nisu dobijali nikakvu hranu. esto se deavalo da su zatvorenici za vreme
Strana 325
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ili posle obroka tueni od straara. Kada bi i dobijali hranu, onda je ona bila ili
vrua ili preslana, a zatvorenici su terani da je pojedu za kratko, unapred
odreeno vreme (to je bilo nemogue). Obroci su se sastojali od pareta hleba i
patete ili dema, tako da zatvorenici po vie dana (ak i po dvadeset) nisu mogli
da idu u VC radi obavljanja fiziolokih potreba. Pored toga zatvorenici nisu imali
nikakvu ili su imali neadekvatnu lekarsku negu iako su bili tueni, prebijani od
glave do pete, sa ranama, podlivima, razderotinama, oteeni, krvavi i
deformisani.
Ne samo da su uslovi ivota bili krajnje nehumani, neoveni i surovi, ve je na
osnovu obimne dokumentacije - u prvom redu linih izvora dokaza (izjava
svedoka oevidaca-logoraa i samih rtava) i materijalnih izvora dokaza
(medicinske i druge dokumentacije) - nepobitno utvreno da su nad pripadnicima
srpskog naroda, i to samo zato to su pripadnici ove nacionalne grupe i
pravoslavne veroispovesti, masovno, kontinuirano, sistematski, u jednom duem
vremenskom periodu, vreni ratni zloini protiv civilnog stanovnitva, ratni zloini
protiv ranjenika i bolesnika, ratni zloini protiv ratnih zarobljenika, odnosno
zloini genocida koji su imali samo jedan cilj - da se Srbi kao nacionalna grupa na
podruju Republike Hrvatske, gde su imali vekovna ognjita i pripadnici
pravoslavne veroispovesti u potpunosti istrebe (unite, zatru) na ovim
prostorima.
Jasno je da ovaj materijal govori samo o jednom segmentu takvog genocidnog
ponaanja hrvatskih vojnih i politikih struktura prema srpskom stanovnitvu na
ovim prostorima, ali je i to kroz vie do sada prikupljenih i obraenih sluajeva
vie nego dovoljno da se izvede jedan takav optuujui zakljuak. Tim pre jer se
logor "Lora" nalazio pod direktnom upravom vojne policije Hrvatske vojske, pa je
stoga logino da je u njemu realizovana samo volja politike odluke iz Zagreba.
Zloini ovakvog zamaha, obima, dinamike, vrste, teine, surovosti ukazuje da su
njihovi izvrioci upravo svoje delovanje preduzimali na samo sa saznanjem, ve i
pod direktnim nadzorom i nalogom samog politikog i vojnog vrha nove hrvatske
vlasti.
Tekst je zasnovan samo na jednom, do sada prikupljenom i obraenom broju
sluajeva stradanja Srba, pri emu je gde god je to bilo mogue, navedeno i ko je
neposredni izvrilac, odnosno naredbodavac, a ko rtva (oteeni) ili svedok
oevidac. Svi navedeni zloini su potkrepljeni dokazima. No, pretenciozno bi bilo
rei da on sadri sve primere muenja, zlostavljanja, surovog, nehumanog
postupanja, nanoenja smrtnih posledica ili tekih telesnih povreda ili tekog
naruavanja zdravlja zatvorenih lica. Sigurno je da e mrak logorskih zidova skriti
mnoge tajne bestijalnosti i surovosti.
Genocidni zloini nad Srbima u logoru "Lora" u periodu od 1992. do 1997. godine
mogu se sistematizovati na:
- namerno ubijanje logoraa (civila i ratnih zarobljenika) na razne naine i raznim
sredstvima;
- zloini protiv civilnog stanovnitva u vidu nanoenja tekih telesnih povreda,
tekog naruavanja zdravlja, muenja, neovenog postupanja, zlostavljanja,
nanoenja velikih fizikih i duevnih patnji;
- zloini protiv ratnih zarobljenika u vidu nanoenja tekih telesnih povreda ili
Strana 326
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
tekog naruavanja zdravlja, muenja, surovog i neovenog postupanja,

zlostavljanja i nanoenja velikih fizikih i duevnih patnji;
Na kraju su poimenino, sa relevantnim dokazima, navedeni naredbodavci i

neposredni izvrioci zloina (upravnici logora, njihovi zamenici ili pomonici,
logorski straari, pripadnici vojne policije i dr.).
NAMERNO UBIJANjE SRBA LOGORAA
Za vreme postojanja i funkcionisanja logora "Lora" u Splitu u periodu od 1992.

do 1997. godine nepobitno je utvreno da je ubijen jedan broj Srba - civila i
ratnih zarobljenika i to bilo da su ubijeni iz vatrenog ili hladnog oruja, ili da su
umrli od posledica zadobijenih tekih telesnih povreda ili tekog naruavanja
zdravlja. Prema raspoloivim podacima moe se zakljuiti da je ubijeno vie od
dvadeset pet lica.
1. PETAR SPREMO, Srbin iz Begovog Sela kod Kupresa, roen 2. januara 1945.
godine, od oca Slavka. Posle zarobljavanja 5. aprila 1992. godine sproveden je u
logor u Kupresu, potom u ujice, pa potom u "Loru" gde je prebijen, muen i
zlostavljan usled ega je preminuo 18. aprila iste godine. Njegovo telo je predato
srpskim vlastima prilikom razmene 26. juna 1993. godine.
O njegovom ubistvu govore sledei iskazi svedoka:
1) Svedok 333/96-6 navodi: "U Splitu su nas najpre doveli pred zgradu SUP-a
gde su nas ponovo tukli i prebijali. Od tih batina umro je u "Lori" Petar Spremo iz
Kupresa".
2) Svedok 333/96-11 navodi: "U "Lori" su odmah poeli da nas tuku, tako da su
nas sve prebili. Tada su nam oduzeli sve vredne predmete. Od mene su oduzeli
20-, a od moga sina 100- DEM. Dokumente su nam takoe oduzeli. Posle
prebijanja smestili su nas u elije. Ja sam bio u eliji sa mojim sinom, a tu su bili i
M.R. i M.Lj. Tu je od nas odmah odvojen Petar Spremo koji je imao teke
povrede, a kasnije je umro i njegovo je telo razmenjeno".
3) Svedok 333/95-23 navodi: "U Splitu smo odveeni u krug pomorske oblasti
Strana 327
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
gde se nalazio centar hrvatske vojne policije. Tu smo, kao i u Gornjem Briniku,
izlazili iz kamiona jedan po jedan. Doekali su nas hrvatski policajci i tukli. Ispred
mene na tri metra nalazio se Petar Spremo. Jedan hrvatski vojnik ga je snano
udario drkom pitolja po glavi od kog udarca je on pao i udario temenom o
ivinjak, posle ega je ostao da lei nepomian. Njega od tada nisam vie video.
Isti taj vojnik i mene je snano udario drkom pitolja po glavi od ega mi je prsla
lobanja na etiri mesta, pa sam sav bio obliven krvlju".
4) Svedok 420/95-2 navodi: "Znam da je u "Lori" ubijen Petar Spremo iz Begovog
Sela i to na taj nain to je bio udaren palicom po glavi, od ega je pao u komu
da bi nakon nekoliko dana izdahnuo".
5) Svedok 426/96-50 navodi: "Hrvatski vojnici su u "Lori" prilikom dolaska udarili
Petra Sprema, mog daljeg roaka, sa metalnom polugom po glavi i on je kasnije
podlegao".
6) Svedok 426/996-53 navodi: "Od zadobijenih udaraca prilikom prolaska kroz
palir policajaca, neposredno posle toga, podlegao je moj brat od strica Petar
Spremo jer je dobio udarac u predelu glave od ega su mu polomljene temene
kosti".
7) Svedok 547/96-40 navodi: "Istiem i to da je pre mog odlaska za Zadar u
"Lori" umro Petar Spremo, od oca Slavka, iz Begovog Sela. On je umro od
udaraca zadobijenih u "Lori" jer je tamo strahovito tuen".
2. STOJAN ZUBI, civil, uhapen u Kupresu

O njegovom ubistvu govore iskazi svedoka:
1) Svedok 333/96-11 navodi: "U "Lori" su odmah poeli da nas tuku, tako da su
20-, a od mog sina 100- DEM. Dokumente su nam takoe oduzeli. U "Lori" je sa
nama bio i Stojan Zubi koji je imao teke povrede i u Splitu je operisan. On je sa
nama razmenjen, ali je odmah po dalasku u Knin umro".
2) Svedok 420/95-2 navodi: "Takoe mi je poznato da je Stojan Zubi, koji je bio
uhapen u Kupresu i koji je tamo zadobio teke povrede prilikom batinanja, dva
dana nakon razmene umro od posledica povreda od batina koje je dobio u
Kupresu i u "Lori".
3. RATKO i LjUBO MILI (braa), DUAN NIKI, SLAVKO DRAGOLjEVI i IVI

u grupi od osam-devet Srba
O njihovim ubistvima govore iskazi svedoka:
1) Svedok 334/97-19, koji je sa grupom od oko 80 Srba sa Kupresa dovezen u
Split aprila 1992. godine, navodi: "Posle tri dana boravka u "Lori" grapa nas od
oko 70 uhapenih Srba iz Kurpesa vezana je i potovarena na kamion koji nas je
povezao u pravcu Duvna. Negde oko Drnia kamion je stao i videla se u blizini
puta iskopana velika jama pored koje je radio buldoer. Tu su stajali ljudi koji su
imali motorne testere u rukama. Hrvatski vojnici koji su nas doveli skinuli su sa
Strana 328
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
kamiona 8-9 Srba iz nae grupe: brau Ratka i Ljubu Milia, Duana Nikia,
Slavka Dragoljevia i ivia koji je bio gluvonem, a ostalima se imena ne seam.
Doveli su ih do te jame i poubijali".
4. VLADO SAVI iz Nevesinja, DRAGAN JELI I UAGA

1) Svedok 485/95 koji je u logoru "Lora" bio od 10. aprila do 12. avgusta 1992.
godine navodi: "Poznato mi je da su u "Lori" ubijeni Vlado Savi, Dragan Jeli i
uaga".
2) Svedok 111/95-2, potpukovnik bive JNA, u logoru "Lora" je boravio od 26.
aprila do avgusta 1992. godine. On navodi: "Poznato mi je da su od batina
podlegli Duko Jeli iz Trebinja, Savi Vlado iz Nevesinja i Vesovi Bojan koga su
zvali "Orao"".
3) Svedok 182/95-2 u logoru "Lora" je boravio od 26. aprila do 2. maja i od 20.
maja do 10. avgusta 1992. godine i navodi: "U ovom logoru je ubijen i Savi
Vlado, vojnik rezervista, rodom iz Nevesinja. Video sam ga nekoliko puta i u vie
navrata su nas zajedno tukli, a on je bio potpuno izoblienog lica i naduven od
batina. Glava mu je bila sva u ranama. Jednom prilikom je navodno odveden u
bolnicu i posle toga ga niko vie nije video. od . i . sam uo da su videli njegov
le".
4) Svedok 67/94-2 navodi: "U bloku pored nas je bio Z.S. iz apljine, za koga
sam uo da je sada u Trebinju, jedan Savi iz Nevesinja i Vesovi Bojan zvani
"Orao" iz Srbije. Njih dvojicu su takoe muili i tukli. Savi je bio sav nateen i
modar. Za Savia su nam rekli da je razmenjen jer je on iznenada nestao iz
bloka".
5) Svedok 67/94-3 navodi: "Seam se Savia iz Nevesinja koji je takoe bio u
bloku "C". On je bio unakaen, sav nateen, a seam se da su mu ui bile
ogromne i bio je u jako loem stanju, a jedne prilike je nestao iz bloka. Straari
su rekli da je odveden na razmenu".
6) Svedok 67/94-1 navodi: "Takoe se seam Savi Vlade iz Nevesinja kojeg smo
zatekli u bloku "C" i seam se da sam bio uasnut njegovim izgledom. Bio je sam
izudaran, nateen i modar i nikada do tada nisam video da onako mogu da budu
nateene ui, koje su bile ogromne i modre. I njega su redovno tukli, a 10-15
dana posle naeg dolaska nestao je iz bloka "C". uvari su nam rekli da otiao na
razmenu".
7) Svedok 445/94-26 navodi: "Dok sam ja bio u "Lori" nije bilo smrtnih sluajeva
meu nama iz bloka "A", ali sam video kada su .V. i . ije ime ne znam od
sanduka za municiju pravili jedan mrtvaki sanduk, a kasnije sam saznao da je to
bilo za nekog Jelia koje je stradao u bloku "C".
5. Grupa boraca Nikikog korpusa bive JNA i to: LUKA GAZIVODA, SIMOVI
RATKO zvani "MALIA", BAROVI DUAN zvani "DUKA", ADI LUKA
Strana 329
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
O njihovim ubistvima govore sledei iskazi svedoka:

1) Svedok 333/94-21 koja je u logoru bila od 11. do 14. aprila 1992. godine
navodi: "Mi ene iz Kupresa bile smo izdvojene u posebnoj eliji. Nas su nazivali
etnikim kurvama, psovali su nas i vreali. Bile smo prinuene da peremo
klozete, kupatila i zidove od krvi. U susednim elijama su tukli zatvorene
mukarce, a nas su dovodili da gledamo kako ih tuku. Bila sam prinuena da
gledam i kako tuku mog mua. Tukli su ih bukovim drvetom, drvenim palicama,
kundacima. Moj mu je bio sav modar i obliven krvlju. Bile smo prinuene da
gledamo kako su tukli etvoricu Crnogoraca iz Nikia. Njih su 13. aprila 1992.
godine tako pretukli da je jedan od njih sutradan umro. Sutradan su nam vezali
oi i strpali nas u neki kombi u koji su ubacili mrtvaki sanduk bez poklopca u
kome se nalazilo telo tog ubijenog Crnogorca i trojica Crnogoraca koji su ostali
ivi. Ja sam opipala unutranjost sanduka i osetila sam da se u njemu nalazi jo
uvek toplo telo ubijenog Crnogorca. Iz "Lore su nas odvezli u Duvno".
2) Svedok 333/95-2, domaica iz Kupresa, zatvorena u ovom logoru u prolee
1992. godine navodi: "U "Lori" su izdvojili nas ene. Bilo nas je pet i smestili su
nas u zasebnu eliju pored elija u kojima su bili mukarci. U tom zatvoru sam
ostala petnaest dana. Straari su svakodnevno tukli zatvorene mukarce u
susednim elijama. Otvarali su naa vrata i prisiljavali su nas da gledamo kako
mue i batinaju mukarce. Preko puta nae elije bila je elija u kojoj su bila
smetena etiri Crnogorca iz Nikia. Gledala sam kako ih po ceo dan tuku i kako
ih mue. Luku Gazivodu su tako pretukli da je ostao leei i nije davao znake
ivota. Sutradan sam ula neko zakivanje dasaka. Kasnije sam videla mrtvaki
sanduk koji su uvee izneli u krug".
3) Svedok 445/94-17 navodi: "Jednom prilikom sam u krugu zatvora video etiri
zatvorenika za koje sam saznao da su Crnogorci, a bili su krvavi i naduveni od
batina i dobro sam zapamtio da su dvojici bile odseene ui. Znam da su ovde
proveli dva dana, a ta je sa njima bilo ne znam. Meutim, u meuvremenu . i
ja smo dobili nalog i napravili smo dva sanduka. Kada su ovi Crnogorci nestali ja i
. smo prali jedan kombi koji je bio sav krvav, pa pretpostavljam da su oni ivi ili
mrtvi tim kombijem odvezeni".
4) Svedok 510/96-13 navodi: "Poznato mi je da je jedan rezervista iz Nikia
teko masakriran (odseene su mu ui) i da je umro. Mislim da se preziva
Barovi, ali nisam siguran. I Luka Adi iz Nikia, Ramova ulica br. 14, je ubijen.
Umro je u tekim mukama. Ja sam ga dva puta kupao jer je leao nepokretan na
podu, a poeo je iv da se raspada. Ne znam gde je sahranjen".
5) Svedok 420/95-2 navodi: "Jednom vojnom stareini koga su zvali "Crnogorac"
straari su odsekli ui i naterali ga da ih pojede. Takoe sam primetio da je u
zatvoru bilo i nekoliko zarobljenih pilota".
6) Svedok 164/95-2 navodi: "Seam se da su Luku Adia iz Nikia naterali da
pojede svoju bradu koja je bila duga i koju su mu obrijali. Morao je da pojede
svaku dlaku. Koliko znam, Luka Adi je umro oko mesec dana po izlasku iz
zatvora i sahranjen je u Nikiu".
7) Svedok 340/94-3 navodi: "Dok sam bio u "Lori" jednog dana, ne seam se
datuma, u eliji broj 3, koja se nalazila preko puta elije u kojoj sam ja bio, a u
kojoj su se nalazila etiri Crnogorca, dvojica od tih Crnogoraca su podlegla usled
batina koje su dobili. Ja sam lino video kako su jednom od njih odsekli uvo, ini
mi se levo, a zatim sam uo kako ih tuku, da bih kasnije saznao da su oni tog
Strana 330
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
dana podlegli povredama. Jedan od ovih Crnogoraca koji su podlegli je bio visok i
irok i jak ovek, star izmeu 30 i 40 godina, a uhvaen je oko Bijelog Polja u
Mostaru. Navodno je ubijen zbog toga to su ga optuili da je silovao i poklao
asne seste u Bijelom Polju. Drugi je bio mrav, crnomanjast, star do 27 godina,
a druge podatke o njemu ne znam. To je onaj kome su pre ubistva odsekli uvo.
Ne znam ta je bilo sa telima ubijenih".
8) Svedok 445/94-33 navodi: "Dobro se seam jedne prilike kada smo etali po
krugu, i mada smo uvek morali da gledamo u zemlju, ipak sam uspeo da spazim
tu tri Crnogorca, od kojih je jednome, preda mnom, jedan vojnik noem odsekao
uvo, a drugome iskopao oko. Oni su inae bili potpuno deformisani, krvavi i
nikakvi. Kasnije sam uo od straara da je tu no jedan od ove trojice podlegao,
ali kakva je njihova sudbina, ja ne znam".
9) Svedok 445/94-18 navodi: "Izvodili su nas u dvorite, terali satima da gazimo
legionarskim korakom koji brzo umara zato to se nejednakom snagom gazi na
obe noge i za to vreme da pevamo pesme. Tada bi sa nama bili zatvorenici iz
drugih delova zatvora. Najvie je morao da peva pokojni Luka Adi iz Nikia, a
mi smo pratili. Luka je po razmeni umro u Nikiu".
10) Svedok 437/94-2 navodi: "Dobro se seam da su jedno vee doveli dva
Crnogorca za koje mislim da su uhvatili na trebinjsko-dubrovakom ratitu, a
video sam da su bili u vojnikim uniformama, pa su ih uveli u jednu eliju u blizini
nae te sam uo njihove jauke i udarce. Tukli su ih celu no. Ujutro, kada su nas
izveli u etnju pre doruka, izveli su i tu dvojicu pa sam video da skoro ne mogu
da stoje na nogama. Bili su obliveni krvlju, glave su im bile nadute, oi zatvorene,
a odea na njima sasvim pocepana. Posle doruka poreali smo se i svi smo tu
dobili "degeneke", a zatim su nas vratili u elije, pa ja ove Crnogorce vie nisam
viao. Poto se oni sutradan nisu pojavili, pretpostavljam da su podlegli
pvredama. Posle ovog dogaaja ne seam se tano da li je proao jedan ili dva
dana nas petoricu su uveli u eliju u kojoj su tukli Crnogorce da je oistimo. Ona
je bila sva krvava, a krvi je bilo i po zidovima i podu".
11) Svedok 418/95-2 navodi: "Od prve trojice Crnogoraca kada smo doli u
Duvno od batina je umro jedan Crnogorac koji se zvao Barovi Duan, zv. "Duka",
iz Nikia".
12) Svedok 445/94-3 navodi: "Seam se da je bio i jedan aktivni vojnik
Crnogorac koji je jednog dana odveden na razmenu, a kasnije sam uo da je
umro usled povreda zadobijenih u "Lori"".
13) Svedok 259/94-6 navodi: "Jedno vee, ne seam se tanog datuma, oko pola
noi, Tomo Duji, koji je izgleda imao poseban pik na mene, izveo me je iz moje
elije i odveo u drugu prostoriju. Tamo sam zatekao pet mukaraca koji su bili
obueni u standardne uniforme JNA, pa sam zakljuio da su to pripadnici JNA. Po
govoru sam shvatio da su to Crnogorci. Ovi ljudi su bili toliko izmrcvareni,
polomljenih ruku i nogu, da je to na mene ostavilo jedan teak utisak. Ovaj prizor
nikada neu moi da zaboravim. Koliko se seam svima su im bile odseene ui,
odnosno ini mi se da je samo jednom od njih ostalo jedno uvo. Oni su bili
poreani po podu, tako to su neki bili naslonjeni na zid, a neki od njih u
poluleeem poloaju. Nekima od ovih ljudi su ve bile izvaene oi, a nekima su
preda mnom oi vadili. Seam se kako je jedan od muitelja jednom od njih zabio
no u jezik i povukao no, te mu je tako odsekao jezik. Jednom od ovih
Crnogoraca nisu izvadili oi, tako da je mogao da vidi ta se deava, pa su zatim
poeli da kolju jednog po jednog. Klali su ih tako to su ih rukama drali za kosu,
a noem sekli u predelu vrata. Tom prilikom svakom je bila glava odvojena od
Strana 331
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
tela. Ako je neko i pokuao da se odbrani brzo je bio savladan, poto je muitelja
bilo pet, a oni su svi bili prebijeni i u jako tekom stanju. Na kraju je ostao iv
samo onaj kome nisu izvadili oi. Jedan od muitelja je poreao tri noa, jedan
pored drugog i rekao mu da bira no kojim e ga zaklati. Ovaj muenik, kome je
zaista bilo dosta muka i ponienja, upro je rukom u jedan od noeva. Jedan od
muitelja, nisam tano siguran koji, ali ini mi se da je to bio onaj koji je
zahtevao da bira no, potpuno je pobesneo - vie je liio na zver nego na oveka
- i munjevitom brzinom dograbio je taj no i za deli sekunde priao Crnogorcu i
jednim zamahom odvojio mu glavu od trupa. Beivotno telo se prevrnulo, a glava
je ostala u vazduhu, poto ju je ovaj rukom drao za kosu. Ovo je bio stravian
prizor koji se jedva moe opisati. Dok je ustaa drao glavu, oi zaklanog su bile
otvorene, a takoe i usta i ona su se u takvom stanju otvarala i zatvarala
nekoliko puta. Od ovog prizora i zlikovci su se uplaili. Kada je, posle izvesnog
vremena, onaj koji je drao glavu doao k sebi iz sve snage ju je tresnuo o zid,
tako da se ona jednostavna rastavila i video sam mozak kako treperi".
14) Svedok 64/94-1 navodi: "Seam se jednog vojnika rezerviste iz Kragujevca
koji je zarobljen kao ranjenik. Njega su tukli po ranama i podlegao je povredama.
Ja sam ga lino sahranio pored zatvorske ice prema moru. Uestvovao sam i u
sahrani trojice Crnogoraca koji su takoe umrli u logoru, ali ne znam njihova
imena".
6. DUKO JELI iz Trebinja; BOJAN VESOVI, zvani "Beli orao", vojnik iz

Kragujevca, od oca Miroslava i majke Ilinke; NENAD KNEEVI iz okoline
ibenika; BULOVI (ili VULOVI) pravnik iz okoline Benkovca.
1) Svedok 63/94-1 koji je u logoru "Lora" boravio od aprila do 14. avgusta 1992.
godine navodi: "Seam se jednog vojnika, rezerviste iz Kragujevca, koji je
zarobljen kao ranjenik. Njega su tukli po ranama i podlegao je povredama. Ja
sam ga lino sahranio pored zatvorske ice prema moru".
2) Svedok 181/95-2 navodi: "Od posledica muenja umrlo je nekoliko
zatvorenika. Pouzdano znam da je od batina umro Duko Jeli iz Trebinja, Bojan
Vasovi iz Kragujevca i Kneevi, Srbin iz Katela pored Splita, koji je bio ranjen u
ruku i nogu, a dotukli su ga straari Anelko Boti i Ante Gidi u zatvorskom
klozetu pored moje elije.".
3) Svedok 111/95-2, potpukovnik JNA, koji je u logoru "Loru" bio od 26. aprila do
avgusta 1992. godine navodi: "Po dovoenju u "Loru" smeten sam u blok "C" za
koji sam kasnije video da je deo logora koji je sluio za najgora muenja. Tu ak
ni predstavnici Meunarodnog crvenog krsta nisu imali pristup. Poznato mi je da
su od batina podlegli: Duko Jeli iz Trebinja, Savi Vlado iz Nevesinja i Vesovi
Bojan, koga su zvali "Orao", a rodom je iz Kragujevca, Kneevi Nenad iz okoline
ibenika, koji je pokuao bekstvo, ali je ranjen i posle izvesnog vremena je umro,
i Bulovi, pravnik iz Benkovca, koji je ubijen kao opomena ostalima zbog
Kneevievog bekstva. Ubili su ga Ante, Anelko Boti i Emilio Bunger".
4) Svedok 182/95-2 navodi: "Znam da je u ovom logoru ubijen Bojan Vesovi iz
Kragujevca koga su zvali "Beli orao". Njega su strahovito muili i ja sam esto
sluao njegove krike i jauke. Nikada ga nisu izvodili iz elije, a po prii vojnika
koji su mu nosili hranu, on je bio potpuno prebijen i nije mogao da hoda jer su
Strana 332
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
mu obe noge polomljene. Mrtvaki koveg za njega su pravili zatvorenici u logoru.

Od posledica muenja umrli su u ovom logoru Bjeli Duko, koji je sahranjen u
krugu logora i jo dvojica civila, mislim da su iz Splita. Jedan od njih se preziva
Kneevi. On je pokuao bekstvo, ali je prilikom pokuaja bekstva ranjen i tako
ranjenog su ga doveli u dvorite logora gde su ga pretukli zbog ega je ubrzo i
umro. Nakon toga straari su za primer ostalima ubili jo jednog civila koji se
prezivao Bulovi".
5) Svedok 499/95-2 navodi. "Poznato mi je da je u zatvoru bio uhapen i jedan
vojnik pod imenom Dragan, prezime mu ne znam, zvali su ga "Beli orao" jer je
pripadao formaciji "Belih orlova", mada je pre toga bio na redovnom odsluenju
vojnog roka. Mogao sam u svojoj eliji uti kako ga svakodnevno, tj. svake noi,
maltretiraju - tuku, jer su se krici iz sobe za ispitivanje uli cele noi. Nakon tog
perioda o njemu nisam nita vie uo, samo znam da je nestao, ali negde u maju
i junu (mislim da je tada bilo) priali su mi zatvorenici V.. i M.. da je "Beli orao"
ubijen i da su ga oni sahranili negde u blizini zatvora "Lora". Takoe mi je
poznato da su uhvaena i dva Srbina iz Splita od kojih je jedan prilikom
sprovoenja iz bloka "A" u blok "C" odgurnuo straara i poeo da bei. Tom
prilikom je bio ranjen u nogu i kroz stomak te je uhvaen i dovuen u krug
zatvora. On je tom prilikom tuen do nesvesti od straara koji ga je uhvatio, a
najvie ga je tukao straar koji je imao nadimak "Emilio", a koji je bio komadir
strae. On ga je tukao izmom, tj. nogom u glavu dok ovaj nije izgubio svest, a i
kada je ostao potpuno nepokretan i kada se uopte nije micao on je i dalje
udaran i ostao je da lei. Nakon toga sam uo da su ga navodno prebacili u
bolnicu, ali ja mislim da je ve bio mrtav. Ni njega, ni onog drugog Srbina iz
Splita vie nisam viao, a prialo se po zatvoru da je i on ubijen. Samo su u eliji
gde je bio zatvoren naene njegove cipele, tako da je verovatno on ubijen i
odnesen. Ja znam da je u zatvoru, u vreme dok sam ja bio, ubijeno bar deset
zatvorenika. Jo vie detalja o tome znaju V.. i .M".
6) Svedok 67/94-1 navodi: "Mislim da je bio 14. maj 1992. godine kada je
podlegao Jeli Duko. Samo je pao mrtav, a nas su odmah prebacili u drugu
eliju, a D. i G. su naredili da ga iznesu i stave u sanduk ispred vrata. Sanduk se
pravio od drvenih sanduka koji slue za municiju. Seam se i mladia kome je
ime Bojan, a zvali su ga "Bijeli orao" ili "Orli". On je bio sam u jednoj eliji.
Njega su posebno teko muili. Bio je sasvim go, neverovatno mrav, pravi
kostur. Njega su najvie maltretirali, udarali i muili. Jedno jutro sam primetio
kada su uvari doneli doruak, da on lei u svojoj eliji na leima. Telo mu je
potpuno uto. Nas su odmah vratili u elije. uo sam kako se kuje sanduk i kako
u hodniku uvari neto apuu. Kasnije ga nikada vie nisam video".
7) Svedok 67/94-3 navodi: "Seam se dogaaja sa dva civila iz Splita i znam da
su nakon ovog dogaaja jednog od njih, koji je mogao da ima 50 godina, doveli
kasnije u na blok "C". Taj dan se zaula pucnjava u krugu i odmah su nas ugurali
u elije. Gledao sam kroz prozor kako su jednog od civila koji je oito bio ranjen u
nogu doneli u krug i kako su ga straari krvniki udarali, a najvie ga je udarao
ba Gudi Ante. Udarali su ga sve dok telo nije postalo beivotno, nakon ega su
ga nekud odneli. Drugog civila koji je doveden u na blok nisam video, ali sam
uo urlike i znao sam da ga tuku. Sutradan ga vie nije bilo u naem bloku, a
jedan zatvorenik iz Srbije, kojeg ne znam po imenu, mi je rekao da je on u eliji
naao samo krv i cipele tog civila".
8) Svedok 67/94-2 navodi. "U ovom bloku pored nas bio je Z.S. iz apljine, za
koga sam uo da je sad u Trebinju, te takoe jedan Savi iz Nevesinja i Vesovi
Bojan zvani "Orao" iz Srbije. Njih dvojicu su takoe muili i tukli - Savi je bio sav
nateen i modar, a Vesovi je bio ivi kostur. Ono malo hrane to su nam davali
Strana 333
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
najee su uskraivali Vesoviu, njega su samo tukli i to redovno i bez prestanka

i jedne prilike on je naen mrtav. Za Savia su nam rekli da je razmenjen jer je i
on iznenada nestao iz bloka".
9) Svedok 481/95 navodi: "Nisam oevidac neposrednih ubistava zatvorenika, ali
sam uo prilikom razmene da je neki mladi Bojan iz Kragujevca ubijen u zatvoru
i da iz tog razloga nije razmenjen, kao i neki Savi Vlado".
10) Svedok 445/94-42 navodi: "Ja sam bio smeten u bloku "C", a u eliji preko
puta mene je bio smeten Bojan iz Kragujevca. On je imao prostrelnu ranu na
natkoljenici, ne znam koje noge. Zarobljen je u borbi i ta rana nije previjana ve
se zagnojila. Videlo se da je to stara rana. On je bio jako mrav i videlo se da je u
tekom i psihikom i fizikom stanju. Iz njegove sobe je smrdelo jer je tu bilo i
izmeta poto mu nisu dozvoljavali da ide u klozet. Rana mu se zagnojila i smrdela
je, a pa sam ja pokuavao da mu pomognem tako to sam mu ranu prao vodom,
jer nikom od nas nisu pruali nikakvu medicinsku pomo. On nije uopte imao
odeu i tu je bilo samo jedno ebe koje je bilo u krvi i gnoju. Ja procenjujem da je
on umro jedno mesec dana nakon mog dolaska u ovaj logor. Ja sam video da je
doao straar jednog jutra i da je otvorio njegovu eliju, zvao ga je, ali on nije
odgovarao i onda smo videli da je mrtav. Posle toga njegovo telo su izneli, a ulo
se da se pravio i sanduk za njega. Ja sam ve ranije objasnio da je od zadobijenih
povreda umro u "Lori" i Jeli Duko iz Trebinja".
11) Svedok 67/94-4 navodi: "Nisam video Jeli Duka i mladia sa nadimkom
"Bijeli orao", ali sam kasnije saznao da su oni podlegli od batina u ovom bloku".
12) Svedok 445/94-28 navodi: "Sada se prisetih da je u zatvoru ubijen neki Jeli
iz Trebinja, a to sam uo od drugih zatvorenika".
13) Svedok 470/95-3 navodi: "Dok sam bio u logoru ubijen je neki Goran, zvali
su ga "Beli orao" i jedan mladi iz Splita, koji je pokuao bekstvo, a kome su
prilikom ubistva nabijali neke iljke u nogu".
14) Svedok 164/95-2 navodi: "Dok sam se nalazio u logoru "Lora" seam se da
su straari ubili jednog zarobljenika koji je pokuao pobei. Ovaj ovek je bio
ranjen i tako ranjenog su ga tukli. Ja sam video upravnika Tomu Dujia kako
skae po ovom zarobljeniku koji je kasnije umro. Ja mu ne znam ime i ne znam
gde je sahranjen. Seam se da je u "Lori" od posledica muenja podlegao i jedan
mladi vojnik koji je bio uhvaen negde oko Knina, ja mu ne znam ime i ne znam
odakle je bio. Terali su ga da govori da je bio u "Belim orlovima". Drugi
zarobljenici su gledali kako teko mue ovog oveka: lomili su mu prste na
rukama, zabijali mu eksere pod nokte. Ne znam gde je ovaj ovek sahranjen.
Seam se i jednog mladia iz mesta Krekovi kod Nevesinja koji je meni izgledao
drogiran. Straari su sa njim cirkuzirali po krugu. Seam se da je on jedne noi sa
jo pet ljudi odveden iz logora "Lora" i ta je dalje bilo sa njim ne znam".
15) Svedok 510/96-13 navodi: "U vezi ubijanja ratnih zarobljenika u "Lori" bio
sam oevidac sledeeg: Jednog dana Kneevi Nenad, rodom iz Benkovca, koji je
iveo u Katelima, je pokuao bekstvo. Spreili su ga otvaranjem vatre. Pogoen
je tri puta. Nije mi poznato gde je sahranjen. Ratni zarobljenik Vulovi, nisam
siguran u ime, bio je u prisustvu Kneevia kada je pokuao da bei, ali sam
Vulovi nije pokuao bekstvo. Ja sam se nalazio iza njih dvojice, zajedno sa R.I.,
u pratnji straara Boti Anelka i Gudi Ante. Posle spreavanja bekstva
Kneevia i njegovog hapenja, straari i pripadnici interventnog voda su otpoeli
sa fizikim zlostavljanjem Vulovia. Tukli su ga, utirali izmama, od ega je iste
Strana 334
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
noi umro. Ja ne znam gde je on sahranjen, iako sam ja zajedno sa .M. pravio
sanduk. Povodom ovog dogaaja data mi je napisana izjava koju sam ja morao
potpisati, a u kojoj je pisalo da je Vulovi stradao prilikom pada sa stepenica i da
je fiziki napao straara, to u stvari nije tano. Za Jelia iz Trebinja mogu da
kaem sledee. Jednog jutra dovezli su est trebinjaca, meu kojima je bio i Jeli.
Ja sam ga uneo u eliju. Bio je u tekom stanju od batina. Da li iste ili naredne
veeri, ne znam, nareeno mi je od strane deurnog straara Bungur Emilija da
zajedno sa . skujem sanduk. Posle toga straar Rambo me je pitao da li znam
gde je esti trebinjac. Ja sam mu rekao da ne znam, ali da su mi rekli da skujem
sanduk. U kasnijim kontaktima sa trebinjcima saznao sam da je onaj teko
isprebijani ratni zarobljenik kome sam pomogao da ue u eliju bio taj Jeli i da je
umro. On je prebaen kombijem van kruga zatvora. Nije mi poznato gde je
sahranjen. Vojnik iz Kragujevca po imenu Bojan je muen i umro je u tekim
mukama. Ja sam ga dva puta kupao jer je leao nepokretan na podu, a poeo je
iv da se raspada. Umro je jo jedan ovek, star oko 55 godina, ali ja o njemu ne
znam nita".
16) Svedok 445/94-17 navodi: ".M. i ja smo morali da pravimo sanduke u koje
smo stavljali tela onih koji su podlegli povredama, a pravili smo ih od sanduka za
municiju. Seam se da smo tako napravili sedam-osam sanduka, ali mi tela
ubijenih nismo stavljali u njih, tako da ne znam ko je sve podlegao. Poto sam
nosio hranu zatvorenicima u blok "C" od njih sam uo koji su zatvorenici umrli pa
sam tako saznao za: Jeli Dragana iz Trebinja; Savi Vladu iz Krekova
(Nevesinje); Bojana, starog 19 godina, iz Kragujevca, koji je bio ranjen i koji je
umro u najgorim mukama; Kneevi Nenada iz Benkovca, koji je imao kuu u
Katelama i sa kojim je bio jo jedan koji se preziva Bulovi, imena se ne seam,
iz okoline Benkovca. Kada su njih dvojica pokuali da bee prvog su ranili, a
drugog je izgazilo desetak njihovih policajaca koji su doli. Gledao sam kako ga
gaze".
8. Piloti JNA - SLOBODAN MEDI, PANTI PETAR i MIRKO ZEEVI, civil, star 63
godine, sa Kupresa,
1) Svedok 181/95-2 navodi: "Razmenjen sam 14. avgusta 1992. godine. U grupi
za razmenu, u kojoj je trebalo da bude nas estorica, nije razmenjen pilot Medi.
uo sam da je vraen sa razmene zato to su mu bile odseene ui i nos. Kasnije
sam od jednog Srbina uo da je jednom prilikom u kafani sluajno uo razgovor
nekih hrvatskih vojnika od kojih se jedan hvalio da su ubili jednog pilota na taj
nain to su ga ivog ispekli na ranju u irokom Brijegu. Pretpostavljam da se
radi o Mediu, jer je on jedini pilot koji je ostao nerazmenjen".
2) Svedok 445/94-32 navodi: "Piloti koje sam zatekao bili su u jako loem stanju
i prebijeni su ranije, pre nego to smo mi stigli, pa ih u to vreme dok sam ja tu
bio nisu mnogo muili, ali pred na polazak u Zagreb ponovo su poeli da ih
prebijaju. Ja nisam video, ali sam uo od momaka koji su zarobljeni ranije na
Crnoglavu, da su iz njihove grupe dvojica podlegla od batinanja koje su dobili".
3) Svedok 467/94-8 navodi: "U susednu eliju su doveli ranjenog pilota i Mirka
Zeevia, starca od 63 godine, sa Kupresa. Pilot je bio teko ranjen u jednu nogu
po celoj njenoj duini, a Mirko u ruku sa prelomom. Neto kasnije su doveli jo
jednog pilota koji je oboren na "GALEBU". Mogli smo ih videti samo kada su se
Strana 335
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
sluajno istovremeno otvarala vrata i na naoj i na susednoj eliji. Po noi su se

torture nastavljale. Imali smo ponovo nekoliko poseta. Tukli su ak i onu dvojicu
teko ranjenih, kasnije su ih odveli navodno u bolnicu jer su bili na izdisaju. O
njihovoj sudbini dalje ne znam nita."
4) Svedok 418/95-2 navodi: "Petra Pantia su skoro najvie tukli nogama,
rukama, palicama, nekim daskama i drugim, te je on od ovih batina izdahnuo.
Znam da je napravljen neki drveni sanduk, te je le stavljen u ovaj sanduk".
9. VELIKI BROJ NEIDENTIFIKOVANIH LOGRAA SRBA

O ubistvima veeg broja neidentifikovanih Srba - civila i ratnih zarobljenika
govore iskazi svedoka:
1) Svedok 234/95-6, koji je u logoru "Lora" bio sredinom 1992. godine navodi:
"Veliki broj logoraa je umro od batina, pa su ih u krugu logora polili benzinom i
spaljivali".
2) Svedok 245/97-3, pilot JNA, koji je kidnapovan u Mostaru i boravio u logoru
"Lora" u novembru i i decembru 1991. godine navodi: "Dana 30. novembra 1991.
godine MUP Hrvatske me je predao organima Vojne policije ZNG u Splitu koji su
me odveli u njihov tab smeten u nekadanjem objektu JNA "Lora". etvrtog
dana mog boravka u ovom logoru uo sam jauke, pucnje i uurbanost uz
komentar "vidi ovog etnika, ve deset minuta nee da umre, nego se jo trza". U
ovom logoru sam ostao do 3. decembra 1991. godine".
3) Svedok 547/96-39 navodi: "Jedne noi negde oko 15. aprila 1992. godine u
eliji koja se nalazila pored elije u kojoj sam ja bila sa ostalim enama nekoga su
strahovito tukli. uli su se udarci, psovke, krici i jauci iz te elije i u jednom
trenutku je nastala tiina. Sutradan ujutro su izneli iz te elije jednog oveka koji
je bio pokriven ebetom, a isti je umro. On je prema prianju bio Srbin iz
Mostara, ali njegovo ime i prezime ja ne znam. Nas ene su naterali da uemo u
tu eliju i da je operemo, pa sam videla da je u toj eliji bilo mnogo krvi po
betonu i zidovima".
4) Svedok 454/94-28 navodi: "Kod nas u bloku nije bilo smrtnih sluajeva, ali
smo stalno uli krike iz bloka"C", a jedne noi sam video kako prave sanduke neki
zarobljenici, mislim da su bili mladi vojnici koji su zarobljeni kod apljine. Kovanje
sanduka sam video, a zatim sam video stavljanje sanduka u jedan kombi, ali
nisam video da su leevi stavljani u sanduke. Kasnije sam video da peru taj
kombi koji je unutra bio krvav. Ne znam ko je ubijen i koliko ih je bilo, ali su se
straari hvalili da su ubili neke iz Srbije koji su bili pripadnici "Belih orlova" ".
5) Svedok 445/94-42 navodi: "U "Lori" je ubijen mladi starosti moda oko 30 ili
vie godina za koga sam uo da je bio aktivni sportista. Priali su da je bio
instruktor dudoa. On je bio izveden u dvorite gde su ga tukli i u jednom
momentu on je pokuao da bei, pa je preskoio jednu ogradu. Tada su pripucali,
ranili ga i uspeli da ga uhvate. Poeli su svi da ga tuku, pa su ga tako ubili".
6)Svedok 259/94-6 navodi: "U "Lori" je bilo jo mnogo likvidacija dok sam bio
tamo i prvi i drugi put, ali nikada nisam bio tako direktno prisutan kao u ovim
sluajevima koje sam opisao. Za likvidacije sam znao i po tome to se ulo kada
nekoga tuku i prebijaju, a kasnije se sazna da je podlegao povredama. Isto tako
Strana 336
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
esto smo morali da briemo i peremo krv koja je bila po hodnicima, po zidovima
i po podovima, pa je i to bio znak da je bilo likvidacije u zatvoru. I ja sam vie
puta istio krv. Jednom prilikom kad nisam dobro oistio krv sa poda, jer od
batina koje sam doiveo nisam mogao da se savijem kako treba, naila je ena
Tome Dujia i naterala me da liem pod. Jednom prilikom kada sam izveden iz
samice radi ienja krvi video sam da pokuavaju jednog krupnog i visokog
oveka, koga su zaklali, da stave u jednu crnu kesu koja je bila namenjena
specijalno za mrtvace. Oni su le satarom presekli na dva dela i tako u delovima
stavili u tu kesu.
Posle nekoliko dana u toku noi opet su me izveli sa jo devet ljudi na isto mesto
radi klanja. Te noi nije bio tu Duji, ve su bili: Anelko koji je bio jo svirepiji od
Dujia, jedan koga su zbog umetnosti klanja nazivali "Umetnik" i jedan koga su iz
istih razloga zvali "Doktor". Od ovih ljudi koji su dovedeni na klanje zapazio sam
da jedan ima odseeno uvo. Pre samog klanja nisu nas muili. Klanja su vrili
tako to su noevima u rukama prilazili rtvi, neke hvatali za ruke i ramena, a
jedan je hvatao rtvu za kosu jednom rukom, a drugom rukom u kojoj je bio no
odsecao glave. Ovom prilikom zaklano je osam ljudi. U svakom od ovih sluajeva
glava je bila odvojena od tela. Igrom sluaja i ovog puta dolaskom jednog ustae
meni je spaen ivot. Kada je bio na redu jedan za koga mislim da je rodom iz
Kupresa ili okoline, a inenjer je visoke struje, uao je jedan ustaa i spreio dalje
klanje govorei da je bilo dosta za taj dan. Poto je bilo skoro jutro trebalo je na
vreme ukloniti krv i odneti leeve, pa zakljuujem da je i to bio razlog da se
prekine sa klanjem".
Na osnovu raspoloivih dokaza o stradanju Srba - civila, ratnih zarobljenika,

ranjenika i bolesnika u logoru "Lora" u Splitu za vreme njegovog postojanja od
1991. do 1997. godine moe se nepobitno zakljuiti da je ubijeno vie od
dvadeset identifikovanih lica i to:
PETAR SPREMO - civil,

STOJAN ZUBI - civil,
RATKO MILI - civil,
LjUBO MILI - civil,
DUAN NIKI - civil,
SLAVKO DRAGOLjEVI - civil,
IVI, nepoznatog imena (gluvonem) - civil,
VLADO SAVI - vojnik rezervista,
Strana 337
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
DRAGAN JELI - civil,

UAGA, nepoznatog imena - civil,
LUKA GAZIVODA - vojnik,
RATKO SIMOVI "MALIA" - civil,
DUAN BAROVI - vojnik,
LUKA ADI - vojnik,
DUKO BJELI - civil,
BOJAN VESOVI zv. "BELI ORAO" - vojnik,
NENAD KNEEVI - civil,
BULOVI, nepoznatog imena - civil,
SLOBODAN MEDI - pilot JNA,
PETAR PANTI - pilot JNA,
MIRKO ZEEVI - civil,
MILAN VULI - civil,
GRBI RANKO - civil,
BORO IVKOVI - civil,
DUKO JELI - civil,
Pored identifikovanih lica postoje podaci da je u logoru od posledica prebijanja,

muenja, telesnog i psihikog zlostavljanja umro i vei broj neidentifikovanih lica i
to: civila kupreana i drugih. Iz toga se moe izvesti zakljuak da je najmanje
trideset Srba za vreme postojanja ovog logora likvidirano u njemu ili umrlo u
tekim mukama od posledica prebijanja, neovenog postupanja i zlostavljanja.
Pri tome se, takoe, moe rei da u ovim postupanjima hrvatskih vojnih i civilnih
policijskih vlasti nije bilo razlike izmeu postupaka prema Srbima - civilima
(starcima, enama) i Srbima - ratnim zarobljenicima i ranjenicima, bez obzira da
li su ova lica sa teritorije Hrvatske ili teritorije Bosne i Hercegovine.
Strana 338
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ZLOINI
PROTIV CIVILNOG STANOVNITVA
U logoru "Lora" koji se nalazio u sastavu i pod nadzorom organa vojne policije
Republike Hrvatske u celom periodu ratnih dejstava na teritoriji Republike
Hrvatske i Bosne i Hercegovine i to poev od 1991. godine pa sve do 1997.
godine zarobljeni Srbi - civilno, neborako stanovnitvo (mukarci i ene) su bili
kontinuirano, sistematski izloeni najrazliitijim vidovima muenja, neovenog,
nehumanog, surovog, poniavajueg postupanja pri emu su im nanoene teke
telesne povrede, teko naruavanje zdravlja, fizike i duevne patnje trajnog
karaktera, sa doivotnim posledicama.
Praktino su logorske vlasti razradile itav sistem mera i postupanja za unitenje
(fiziko-telesno i psihiko) i istrebljenje srpskog naroda koji je u ovom logoru
dobio razliite vidove i oblike svog pojavnog ispoljavanja i manifestovanja.
Svi naini i postupci muenja, maltretiranja, bestijalnog, gotovo animalnog,
neovenog odnosa prema zatoenim Srbima praktino pokazuju da je neiscrpna
mata u funkciji mrnje prema drugom narodu i pripadnicima druge
veroispovesti. Kroz ubistva, muenja, telesna povreivanja, nanoenja telesnih i
duevnih patnji i trauma, premlaivanja svih delova tela vaskrsavaju ustaki
duhovi iz perioda Drugog svetskog rata i zamisli ustake ideologije na ovim
prostorima.
Zloini protiv civilnog stanovnitva - pripadnika srpskog naroda i pravoslavne
veroispovesti, koji su i preduzimani upravo u nameri da se na ovaj nain uniti
srpski narod i njegovo prisustvo na podruju Republike Hrvatske, ali i odreenih
krajeva u Bosni i Hercegovini, ispoljili su se na sledee naine:
batinanje zatvorenika rukama, nogama, gumenim crevima, palicama, bezbol

palicama, vodovodnim cevima, lancima, elektroprovodnicima;
"telefoniranje" u vidu prikljuivanja pojedinih, naroito osetljivih, delova tela
zatvorenika (ui, prsti na nogama i rukama, polni organi) na indukovanu
elektrinu struju iz poljskog telefona;
prolazak zatvorenika kroz palir batinaa;
prisiljavanje zatvornika da jedan drugog nose po zatvorskom krugu, da se uei
trkaju;
Strana 339
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
pretnja da e biti ubijeni, da e biti baeni u more, da e ih pojesti ribe, pretnja

smru klanjem ili putanjem dresiranih pasa vujaka;
prisiljavanje zatvorenika da pevaju ustake pesme, hrvatsku himnu, pesme u
kojima se vrea srpski narod;
prisiljavanje zatvorenika da po tri dana i tri noi ne smeju da sednu niti legnu, ve
da sve vreme provedu stojei;
prisiljavanje zatvorenika da sami sebi kopaju rake u dvoritu logora;
psovanje, vreanje, zlostavljanje zatvorenika, nazivanje pogrdnim imenima;
polivanje zatvorenika hladnom vodom iz mrka koji je povezan za hidrant;
prisiljavanje zatvorenika da jau jedan drugoga etvoronoke i da se tako trkaju;
prisiljavanje zatvorenika da do iznemoglosti tre po logorskom krugu, a potom
tako zagrejane i oznojene polivaju hladnom vodom iz mrka;
prisiljavanje zatvorenika da se meusobno udaraju otvorenim dlanom,
pesnicama, nogama, da se amaraju;
prisiljavanje zatvorenika da liu i ljube "lijepu" hrvatsku zemlju, zatim pod i olju
u VC-u;
pretnja ubistvom zatvorenika na taj nain da se oni prisiljavaju da glavu stave na
panj dok su straari zamahivali sekirom;
psovanje etnike majke;
dranje zatvorenika po celu no u buretu sa vodom;
prisiljavanje zatvorenika da mokri lee goli na icama od gvozdenog kreveta po
celu no;
prisiljavanje zatvorenika da ljube pse vujake;
upanje ili brijanje na suvo brade zatvorenika i potom prisiljavanje zatvorenika da
istu pojede;
pretnja zatvoreniku da nee izai iv iz logora, a ako i izae, da e biti kao biljka
u kolicima;
dozvoljavanje graanima Splita i bolnikom osoblju i pacijentima u bolnici Firule
da tuku zatvorenike na razne naine;
organizovanje lanih ili fingiranih streljanja zatvorenika;
prilikom vonje zatvorenika u kombiju ili na kamionu u punoj brzini naglo
zaustavljanje pri emu se se oni valjali i udarali u vozilu jedan o drugoga;
gaenje cigareta po telu, glavi i ustima zatvorenika;
Strana 340
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
prisiljavanje zatvorenika da rade sklekove ili gimnastiku do iznemoglosti;

gaenje izmama po leima zatvorenika koji lei na podu;
gnjeenje izmama prstiju ruku i nogu zatvorenika;
prisiljavanje zatvorenika da kopaju rupe, da rade u kamenolomu bez potrebnog
alata, golim rukama;
onemoguavanje zatvorenicima da fizioloke potrebe redovno obavljaju;
uskraivanje zatvorenicima vode za pie;
prisiljavanje zatvorenika da jedu ive pueve, koljke, crve, gliste;
prisiljavanje zatvorenika na javno vrenje meusobnih seksualnih odnosa,
perverzija, homoseksualnih odnosa i masturbacije;
prisiljavanje zatvorenika da po ceo dan gledaju u sunce;
hukanje pasa vujaka na zatvorenike;
prisiljavanje zatvorenika da ulaze u kuice za pse i da laju;
prisiljavanje zatvorenika da imitiraju pojedine ivotinje: pse, make, bika;
stavljanje cevi pitolja u usta zatvorenika uz pretnju ubistvom na ovaj nain;
prisiljavanje zatvorenika da goli lee na uarenom betonu u dvoritu po suncu ceo
dan;
bacanje komada hleba meu gladne zatvorenike koji se otimaju etvoronoke kao
psi;
prisiljavanje zatvorenika da jedu tucani kamen i pesak;
"traenje etnika" - uvlaenje ruke uvara u analni otvor zatvorenika u cilju
"traenja etnka" u njegovom telu;
prisiljavanje zatvorenika da puu po betonu i da se meusobno trkaju, a ko stigne
na cilj poslednji bio bi pretuen do besvesti;
"imitiranje aviona" - posebna vrsta muenja koja se sastojala u prinuavanju
zatvorenika da tre po logorskom krugu sa rairenim rukama kao avioni u
bombardovanju, a drugi zatvorenici su imitirali pucanje na avione kako bi ih
oborili;
prisiljavanje zatvorenika da zubima pregrizu svoje vojnike izme;
dovoenje u logor muke dece od 7-8 godina starosti koja su mokrila po
zatvorenicima;
prisiljavanje zatvorenika da jedu fekalije iz VC-a;
Strana 341
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"ruski rulet" - prisiljavanje zatvorenika da pucaju u sebe iz revolvera;

O pojedinim oblicima nanoenja telesnih povreda i tekog naruavanja zdravlja,
muenja, zlostavljanja, bestijanog, surovog i animalnog postupanja od strane
zatvorskih straara i uprave zatvora "Lora" prema uhapenim Srbima - civilima
govore iskazi pojedinih svedoka. No, jasno je potpuno da, prvo, to nisu svi oblici
muenja i poniavanja kojima su zatvoreni Srbi bili podvrgnuti za vreme svog
boravka u ovom surovom logoru, kao to ni navedeni iskazi svedoka koji su
potkrepljeni i odgovarajuom medicinskom dokumentacijom nisu i jedini. Sigurno
je da su kroz ovaj zloglasni hrvatski vojni logor proli mnogi drugi Srbi koji, ili jo
nisu dostupni zvaninim organima koji se bave prikupljanjem i prouavanjem
grae o poinjenim zloinima na naim prostorima za vreme ratnih sukoba u
periodu 1991. do 1995. godine, ili nisu u mogunosti da iskazuju o periodu
boravka u ovim "fabrikama smrti i ponienja", smatrajui da vreme pomae
zaboravu, te bee od ponovnog diranja u stare rane.
1) Svedok 103/96-2 navodi: "Posle boravka u logoru u Duvno (Tomislavgradu) u

aprilu 1992. godine nas 15 Srba je potrpano u jedan kamion i odvedeno u Split.
Kada smo stigli u Split bila je ve no, pa su nas izveli ispred jedne zgrade koja
se nalazila u okviru luke "Lora" i tu su nas hrvatski vojnici tukli oko sat i po
vremena. Posle su nas ponovo potrpali u kamion i odvezli u Zadar".
2) Svedok 160/96-3 navodi: "U logoru "Lora" bio sam samo tri dana u martu
1992. godine. Tu su nas pripadnici vojne policije ispitivali na razne naine i muili.
Meni je jedan od vojnih policajaca stavio nekakve ice na slepoonice dok je
islednik koji je sedeo za stolom okretao dugme na aparatu koji je stajao pred
njim, pa sam prilikom okretanja tog dugmeta oseao strujne udare. Takva
muenja su trajala po desetak minuta, a kada se zavrilo moje ispitivanje
nastavili bi sa ispitivanjem drugih zarobljenika. Svaki put sam uo njihove jauke.
U ovom logoru su nas tukli i elektrinim palicama".
3) Svedok 160/96-4 navodi: "U Splitu smo bili u "Lori" tri dana u martu mesecu
1992. godine i za to vreme ispitivanje je trajalo neprekidno tri dana i tri noi. U
tom logoru su nas tukli rukama, nogama, elektrinim palicama, kundacima od
oruja i na druge naine. Pomou nekog aparata na koji su bile prikaene ice
putali su nam struju. Tu su dovodili i graane sa ulice da bi nas i oni tukli.
Dovodili su i pse i putali ih u elije gde smo se mi nalazili".
4) Svedok 160/96-5 navodi: "Kada smo u martu 1992. godine doli u "Loru" tu su
nas najpre odvojili po elijama, pa su nas pojedinano izvodili na ispitivanje. Tom
prilikom koristili su struju. To muenje sa strujom je trajalo neprekidno tri dana i
tri noi, sa pauzama koje su trajale najvie po jedan sat. Stalno su se uli jauci iz
prostorija gde se vrilo ispitivanje. U elije su dolazili i civili sa ulice, pa su nas i
oni tukli. Dovodili su i pse.".
Strana 342
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
5) Svedok 333/96-4 navodi: "Kada su nas u aprilu 1992. godine dovezli u "Loru"
prvo su nas izveli na jedan poligon za obuku gde su nas postrojili, a zatim su nas
sve sistematski prebili. Svetnika P. su izveli i pred nama obrijali noem. Kada
smo krenuli iz Kupresa njega su ogrnuli belim aravom kako bi ga to vie
ponizili. Posle prebijanja odveli su nas u zatvor "Lora". Prvo su nas pretresli i
oduzeli nam sve stvari od vrednosti, ta je ko imao. Meni su oduzeli sat, neto
novca i dokumente. Nikakvu potvrdu o tome nisam dobio. Te stvari nam nisu
vratili, iako su rekli da e to uiniti. Posle prebijanja smestili su nas u elije. Ja
sam bio u eliji sa jo sedmoricom drugova. U "Lori" smo bili pet-est dana. Za to
vreme smo jednom dnevno dobijali neto malo za jelo i po malo vode za pie.
U "Lori" su nas neprekidno muili tako to su straari upadali u elije i prebijali
nas. Izvodili su nas i napolje jednog po jednog, ili u grupama i tukli. Tukli su nas
ili u hodniku ili u krugu zatvora u toku celog dana, ali je najvie toga bilo uvee
kada padne mrak. To je bilo svakodnevno dok smo boravili u ovom logoru.
Poseban specijalitet im je bio da nas odvedu u jednu prostoriju gde su nas kvasili,
a zatim tipaljke vezane kablom na induktorski telefon kaili jednu za uvo, a
drugu za polni organ i okretanjem ruice proputali struju kroz naa tela. To su
meni radili, a znam da su to isto i drugima inili. Ovo je izazivalo jake bolove,
padao sam u nesvest, pa se deavalo i due vremena da ne mogu da se
osvestim. Neke moje drugove su izvodili napolje i govorili da e ih streljati. Traili
su od njih da kau svoju poslednju elju. Posle su pucali preko njih i tako ih
zastraivali. Neke su hteli da zakolju i prevlaili su im no preko vrata. Tako su
nas stalno drali u strahu. Pored niza povreda koje sam zadobio, mislim da je
najtea bila ona koju sam dobio prilikom tue na poligonu u Splitu. Tada sam
udaren nekom kuglom po glavi te sam imao veliku ranu iz koje je tekla krv, tako
da sam dosta krvi izgubio".
6) Svedok 333/96-6 navodi: "Prvo su nas u Split doveli pred zgradu SUP-a i tamo
su nas ponovo tukli i prebijali. Odatle su nas odveli u vojno-istrani zatvor "Lora"
gde su nas smestili u elije. Ja sa bio u eliji broj "4". Tu nas je bilo devetoro.
Ovde sam ostao nekoliko dana i tu su nas svoro svakog sata izvodili iz elije
jednog po jednog i tukli. Najvie su nas tukli po tabanima i dlanovima".
7) Svedok 333/96-10, iz Kupresa, roen 1948. godine, navodi: "Kada smo doli u
Split ispred zgrade SUP-a su nas izbacili iz kamiona i tu su nas sve ponovo
sistematski pretukli. Sticajem prilika mene tu nisu tukli. Odatle smo odveeni u
zatvor "Lora" u Splitu. Dok su nas vozili prema "Lori" voza je naglo ubrzavao
kretanje vozila, a zatim bi naglo prikoio ili otro skrenuo u krvinama, tako da
smo svi leteli po vozilu i padali jedan preko drugog, a poto smo ve bili prebijeni,
trpeli smo jo vee bolove.
U "Lori" su nas od prvog dana tukli. Posle dva-tri dana ja sam odveden na
sasluanje gde me je ispitivao jedan krupan ovek, teak preko 100 kg koji mi je
rekao da je iz Rame. On je star oko 30 godina i dosta je visok i razvijen. Tukao
me je palicom po svim delovima tela i nogama. Zatim me je bacio na pod i dok
sam leao na stomaku skakao mi je po leima. Tu su bile jedne od najstranijih
batina koje sam dobio. Posle tog sasluanja vratili su me u eliju, a uvee je
ponovo doao taj iz Rame, sa jo jednim manjim crnim ovekom, pa su me izveli
u hodnik, gde me je taj drugi tukao sa kolcem pri emu sam izgubio svest. Tu je
bio jo jedan trei ovek koji me je vukao za ui.
Strana 343
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Posle tog prebijanja ja sam bio u tekoj krizi, pa su moji drugovi iz elije zvali
straara te su me prebacili u bolnicu. Tamo su me lekari snimili i traili da
ostanem u bolnici poto sam bio u tekom stanju, ali ovi koji su me doveli iz
zatvora nisu hteli da me ostave, nego su me ponovo vratili u "Loru", u eliju br.
"1", u kojoj su se nalazili oni koji su bili vie pretueni. Do tada sam bio u eliji
br. "4". Tu su bile neke palae na koje nisam mogao da legnem poto sam bio sav
u ranama i sve me je bolelo. Nisam mogao da leim nego sam samo sedeo. Od
bolova nisam mogao ni da spavam".
8) Svedok 333/96-11 navodi: "U "Lori" su odmah poeli da nas tuku tako da su
20-, a od mog sina 100- DEM. Dokumente su nam takoe oduzeli. Posle
prebijanja su nas smestili u elije. Ja sam bio u eliji sa mojim sinom, a tu su bili i
M.R. i M.Lj. Druge noi po dolasku u "Loru" straari su prozvali mene i mog sina,
pa su nam odmah stavili lisice na ruke i prebacili nas u Duvno, u stanicu milicije,
da bi nas posle tri-etiri dana vratili u "Loru". Te noi kada su nas vratili u "Loru"
odmah su nas pretukli".
9) Svedok 333/96-7, koji je u logoru "Lora" u Splitu bio u periodu od 14. maja
1995. do 2. aprila 1996. godine, navodi: "Grupa od nas 16 zarobljenih Srba iz
logora u sportskoj dvorani u Bjelovaru prebaena je 13. maja 1995. godine u
"Loru" u Splitu, gde smo zatekli dvojicu ranije zarobljenih Srba. Naa grupa je
boravila u "Lori" oko 11 meseci i od nas 16, devetoro je razmenjeno 2. aprila
1996. godine. Ostali su ostali u "Lori".
U "Lori" smo bili smeteni u elije po etvorica u bloku "C". Povremeno sam bio
premetan iz jedne u drugu eliju. Od prvog dana dolaska u "Loru" maltretirali su
nas na razne naine. Neprekidno su nas tukli, psovali, nazivali pogrdnim imenima.
Kada bi neko uao u eliju od njihovih, morali smo da stojimo mirno sa pognutom
glavom i da gledamo u zemlju, ruke su morale da nam budu na leima. Pored
svakodnevnih prebijanja meni su gasili cigarete po glavi, terali me da radim
sklekove sve dok ne padnem od umora, udarali me, gazili po leima, gnjeili
izmama prste na rukama i nogama. Nastojali su da nas uvek na neki nain
ponize. Terali su nas da kopamo rupe, a ta je svrha toga nije mi poznato, jer
kada je jednom naiao upravnik i video ta radimo, to je zabranio. Terali su nas
da satima, a to je nekada trajalo po ceo dan i no, pevamo njihove nacionalne
pesme, to je bilo veoma iscrpljujue.
Dobijali smo po tri obroka dnevno, ali vreme da to pojedemo je bilo ogranieno.
Supu smo morali pojesti za samo jedan minut, a ona je bila vrela. Za glavno jelo
smo imali jedan i po do dva minuta, tako da smo veinom ostajali gladni, jer za to
kratko vreme ne bi mogli nita da pojedemo. Higijenu nismo mogli redovno da
odravamo, bilo je tekoe i sa obavljanjem fiziolokih potreba, poto je bila
samo jedna VC olja, pa smo morali ponekad da ekamo na red i da trpimo.
Pranje je bilo hladnom vodom, a ponekad su nas kupali tako to su nas polivali
jakim mlazom vode, a to nije bilo ono to ovek treba da preduzme radi
odravanja higijene. Ponekad su nam onemoguavali da fizioloke potrebe
obavljamo redovno, normalno, jer nam nisu dozvoljavali da idemo u klozet, pa
smo to morali da inimo u eliji u bocu od koka-kole ili u pekir. Kada bi to otkrili
onda bi nas tukli.
Strana 344
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
esto su nam uskraivali vodu, nisu nam davali da je pijemo, a ni hranu. To se

obino deavalo posle napornog rada. Poseban vid muenja bio je rad u
kamenolomu gde smo morali da lupamo kamen i da ga nosimo, to je bilo jako
iscrpljujue obzirom da je bilo leto, a posao smo morali da obavimo iako za to
nismo imali potreban alat. Kamen smo lomili metalnim ipkama i sa nekoliko
krampova, to je bilo gotovo nemogue uraditi.
Nikakvu lekarsku pomo nismo dobijali. Jednom prilikom kada sam imao jake
bolove u grudima, poto sam posumnjao da su mi rebra polomljena posle
prebijanja, zatraio sam da idem kod lekara, ali mi je to bilo uskraeno. Veoma
esto su me udarali po polnim organima, tako da su mi testisi bili jako otekli.
Najvie nas je tukao Tadija Bokanovi i Grujica Nika - pripadnici antiteroristike
vojne policije, Tomo Duji - bivi upravnik zatvora "Lora", Ivica Baban - koji je
mene najvie prebijao i muio i naneo mi prelome rebara, gasio cigarete po glavi,
gazio po leima i po rukama, Zdenko Jovi - straar, vojni policajac koji nas je
najvie mlatio za katoliki Boi, kada smo dobili najvie batina. To su ljudi koji
su nas najvie tukli, ali dolazili su i drugi. Svako ko je doao mogao je da nas
tue. Neki su dolazili i dovozili svoja kola da ih peremo, pa su nas pri tome tukli.
Jedan od njih je bio Polja, koga su zvali i "Boko", kao i neki stariji ovek sa
brkovima koga su zvali "Dabro", koji nas je udarao kundakom od puke. Pored
ostalog terali su nas da amaramo jedan drugog i pri tome smo morali jako da
udaramo. Ako neko ne bi jako udarao svog druga oni bi ga prebili. Zato je .M.
dobio 180 amara. Nas je evidentirao Meunarodni crveni krst, ali dvojica od nas
- D.V. i M.. bili su uvek skrivani kada su dolazili predstavnici Crvenog krsta i
prebacivani u neki drugi zatvor".
10) Svedok 427/95-7, penzioner iz Splita, roen 1940. godine, navodi: "Mene su
odveli u "Loru" 22. avgusta 1992. godine. Tu su me predali deurnima koji su mi
rekli da poem sa njima da telefoniram u Srbiju. Uveli su me u jednu prostoriju
gde se nalazio induktorski telefon, pa su mi ice telefona zakaili za prste i
okretanjem ruke telefona putali struju. Od te ice i danas imam oiljke na
kaiprstima obe ruke. Za to vreme su me tukli bezbol palicama po glavi. Potom su
me odveli u eliju u koju su me smestili samog. Narednog dana oko 9 asova
doao je u obilazak elije deurni oficir vojne policije. Iao je od elije do elije i
redom je tukao sve zatvorenike. Kada je uao u moju eliju rekao je da su kod
mene u kui pronali bombu. Onda je priao i poeo da me tue pesnicama u
grudi i u stomak. Neko vreme posle njega doao je i deurni straar u zatvoru
Toni Rogui. On me je prilikom obilaska takoe tukao i utirao nogama. U toku
dana dolazili su i drugi vojni policajci koji su nas tukli. Tako je bilo itavog dana, a
i nou nismo imali mira.
Sledeeg dana deurni oficir je bio Zoran Sulejmanovi, koji je takoe tukao
mene i ostale zatvorenike. On me je jednom prilikom naterao da stavim lem na
glavu koji nije bio privren, a zatim me je u ueem poloaju naterao da istim
zatvorske klozete. Pri tome mi je zapretio da e me prebiti ako mi padne lem sa
glave. Sa njim u smeni je bio i Zoran ulina koji me je jednom pretukao tako da
nisam mogao da stojim, pa me je naterao da ustanem i u stavu mirno stajao sam
ceo dan. Za to vreme on je povremeno dolazio u eliju i opet me tukao. To
njegovo iivljavanje je trajalo sedam asova. Poto je on predao smenu, ja sam
to vee zadobio strahovite bolove u nogama i jedna noga mi je poela oticati pa
sam zatraio lekarsku pomo. Odveli su me u bolnicu Firule. Tokom vonje voza
je naglo koio i u krivinama namerno zanosio kombi, tako da sam ja bio izubijan
od tumbanja u vozilu. U bolnici sam dobio neke injekcije. Nakon toga izveden
Strana 345
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
sam u hodnik i u tom momentu naili su vojni policajci Sevi i ovi, koji su, im
su me ugledali, poeli da govore ostalim pacijentima da sam ja etnik, pa su se
pacijenti okomili na mene, pljuvali me i vreali. Lekove koje mi je lekar prepisao
nisam dobio.
Sledeeg jutra u eliju je doao jedan straar sa psom. On je psa, koji je lajao,
hukao na mene. Takoe sam svakodnevno odvoen na "telefoniranje" gde su
nam putali struju. Takoe su nam straari pretili da e nas pobiti i baciti u
Kevinu jamu u blizini Splita, na planini Kozjak. Kada su me odveli u vojni sud na
sasluanje, sudija je rekao straaru da me vodi kod doktora Ivanevia u KBC
Firule koji me je pregledao i dao nalaz i miljenje da sam zadobio teke telesne
povrede. Potom sam odveden u zatvor Bilice, gde sam bio od 26. avgusta do 4.
novembra. Iz Bilica sam 4. novembra vraen u "Loru", gde sam ostao do
razmene. U "Lori" sam bio ponovo tuen i maltretiran".
11) Svedok 715/95-7 penzioner, star oko 62 godine, koji je bio ranjen od strane
hrvatskih vojnika prilikom upada u njegovo selo, nakon ega je leen u bolnici u
Livnu i bolnici u Splitu, odakle je prebaen u logor "Lora", navodi: "I pored toga
to sam bio nezaleen, u "Lori" su me smestili u samicu u kojoj sam ostao par
dana kada su me posetili i registrovali predstavnici Meunarodnog crvenog krsta.
Oni su me pitali da li sam bio tuen, ali ja nisam smeo da im kae da jesam.
Nakon odlaska predstavnika Crvenog krsta prebaen sam u zajedniku prostoriju
u kojoj je bilo 5-6 uhapenih Srba koji su bili strahovito isprebijani, u krvi, modri i
otekli. Njih su svakodnevno vie puta izvodili i tukli. Takoe su i mene tukli.
U "Lori" sam ostao dva meseca. Za to vreme leao sam na golom podu bez
ikakvog prostiraa i pokrivaa. Od hrane smo dobijali samo jedanput dnevno po
pare hleba koje nije bilo tee od 50 grama i, najee, po malo patete. U ovom
logoru uhapeni Srbi su na razliite naine maltretirani. Terali su nas da lajemo
kao psi, da uei trimo, da jedan drugog nosimo, da jedan drugog udaramo. Pri
tome stalno su nam govorili da emo biti pobijeni, da e nas baciti u more gde e
nas pojesti ribe. Terali su nas i da pevamo pesme: "Drinu emo pregaziti, a Srbiju
zapaliti" i druge pesme kojima se vrea srpski narod".
12) Svedok 315/96-2, koji je pre rata iveo u Zagrebu, a sada je u izbeglitvu u
Srbiji, posle 38 dana leenja u bolnici Firule, od zadobijenih povreda, odveden je
u logor "Lora", navodi: "Po dolasku u Loru 31. jula 1992. godine obukli su mi
vojnu uniformu i u tom logoru sam ostao do 19. jula 1993. godine. Od prvog
dana dolaska u ovaj logor poinju moje nove muke. Poinju fizika maltretiranja i
iivljavanja. Tuen sam svim i svaim: rukama, nogama, palicama. U muenju su
posebno prednjaili Mladen Tolui, Saa Vidovi, Reid Hodi, Slavko, ije
prezime ne znam, Toni Vrgi, Tomo Duji, koji je bio i upravnik "Lore", Mirko
Gali, komandir 72. bojne, kao i drugi ijih imena ne mogu da se setim. Ja ceo
period boravka u logoru pokuavam da zaboravim. Da bih ispriao ta mi se sve
deavalo u Lori treba mi mnogo vremena, a ja nemam nikakve koristi da se svega
toga seam i bolje je da ne znam nita i da se to manje priseam tog vremena i
da ivim jo malo ovo ivota kao ovek".
13) Svedok 34/96-1 navodi: "Kad smo izali iz kamiona u zatvoru "Lora" su nas
Strana 346
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
tukli, a onda je neki vojnik udario kundakom Spremo Petra, koji je od tog udarca
pao i izgubio svest".
14) Svedok 234/95-6 u logoru "Lora" boravio je sredinom 1992. godine i on

navodi: "Ja sam iz bolnice Firule posle 4-5 dana boravka prebaen u "Loru" u
Splitu gde me je na ulazu saekao Vrgi Tomo zvani "Toni" reima: "Evo novog
etnika", pa me je udario nogom u predelu vilice koja mi je ve bila polomljena na
tri mesta. Vilica je popucala, pa su me ponovo vratili u bolnicu gde mi je bez
anestezije ponovo nametena vilica i postavljene ice. Odmah nakon toga sam
opet vraen u "Loru". Bio sam smeten na odeljenju "C". Tu su me maltretirali na
nevien nain. Davali su mi elektrookove, poto su mi vezivali ice na uho i polni
organ. Terali su nas po danu, po strahovitoj vruini, da se bosi kreemo po krugu
zatvora sve dok nam ne potee krv iz tabana. U "Lori" sam bio dva meseca i za to
vreme spavao sam na golom betonu. Svakodnevno su nas tukli. Pretili su da e
nas likvidirati. Hrana je bila izuzetno loa. Dobijali smo po pare hleba i malo
patete. Najtee mi je padalo to nam nisu dozvoljavali da pijemo vodu iako je
teperatura bila 40 C. Terali su nas i da silujemo ene kojih je bilo 10-15 u tom
logoru, a one su bile stare od 10 do 60 godina. Nareivali su nam da se skinemo
goli i da uemo u prostoriju u kojoj su nas ekale gole ene".
15) Svedok 702/96-2 u logoru "Lora" je proveo petnaest dana u decembru 1993.
godine navodi: "Odmah nakon dolaska nekoliko straara me je pretuklo u
prostoriji u kojoj sam primljen i evidentiran. Odatle sam prebaen u eliju u kojoj
sam zatekao jednog Srbina. U toj eliji bio je mali prozor koji je uvek bio otvoren,
bez obzira to je napolju bilo jako hladno. Prva tri dana taj Srbin koji je bio sa
mnom u eliji i ja morali smo neprekidno da stojimo izmeu kreveta. Tri dana i tri
noi nas su neprestano uvali straari koji nam nisu dozvoljavali da sednemo, niti
da legnemo. Za to vreme su nam samo jedanput dali neto hrane da pojedemo.
Kasnije su nas straari terali da radimo sklekove do besvesti, a ko bi prvi
posustao, dobijao bi udarac izmom u lea ili u stomak.
Straari bi nou, kada bismo legli, upadali u nau eliju i komandovali da
ustanemo. Davali su nam tada krampove i lopate, izvodili nas u dvorite gde smo
sami sebi kopali rake. Kada bi zavrili iskopavanje, i to svaki za sebe, naterali bi
nas da uemo u iste, a straari su nianili pitoljima u nas. Pojedinim Srbima nisu
davali alat za kopanje raka, ve su morali golim rukama, bez alata, da kopaju. U
tom logoru jedan straar mi je na telu noem istetovirao ahovnicu. Meni je u
"Lori" bio zabranjen svaki kontakt sa drugim zarobljenim Srbima".
16) Svedok 333/95-21, tehniar iz Kupresa, roena 1956. godine u logoru "Lora"
je boravila od 11. do 14. aprila 1992. godine, navodi: " Mi ene iz Kupresa bile
smo izdvojene u posebnoj eliji. Nas su nazivali etnikim kurvama, psovali su
nas i vreali. Bile smo prinuene da peremo klozete, kupatila i zidove od krvi. U
susednim elijama su tukli zatvorene mukarce, a nas su dovodili da gledamo
kako ih tuku. Bila sam prinuena da gledam i kako tuku mog mua. Tukli su ih
bukovim drvetom, drvenim palicama, kundacima. Moj mu je bio sav modar i
obliven krvlju".
Strana 347
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
17) Svedok 333/95-23, u logoru "Lora" je boravio u prolee 1992. godine,

navodi: "U Splitu smo odveeni u krug pomorske oblasti gde se nalazio centar
hrvatske vojne policije. Tu smo, kao i u Gornjem Briniku, izlazili iz kamiona
jedan po jedan. Doekali su nas hrvatski vojnici i tukli. Ispred mene, na 3 metra,
nalazio se Petar Spremo. Jedna hrvatski vojnik ga je snano udario drkom
pitolja po glavi. Isti taj vojnik je i mene snano udario drkom pitolja po glavi,
od ega mi je prsla lobanja na etiri mesta, pa sam sav bio obliven krvlju. U "Lori"
smo smeteni u grupama u jednu elija od po 20 zatvorenika. U toj eliji sam
ostao tri dana. Za to vreme ispitivao nas je i tukao ko god je hteo od straara.
Tukli su nas i poniavali na razne naine. Terali su nas da uemo u kuice za pse i
da lajemo kao psi.
Mene su izvodili na etalite i tamo su me tukli, govorei da liim na Radovana
Karadia. Tukli su me sve dok nisam pao u nesvest. Kada sam doao k sebi, rekli
su da liim na Momila Krajinika, pa su me opet tukli. Jedna od najponiavajuih
situacija dogodila nam se u "Lori". Tu su pojedine od nas terali na perverzije.
Jedan drugom morao je da uzme polni organ u usta ili da meusobno polno
opte. To se dogodilo pok. Milu Spremu, sveteniku P.Z., .L., Z.B. i drugima.
Nisu nam dali nita od hrane niti vodu za pie sva ta tri dana dok smo boravili u
"Lori".
18) Svedok 333/95-20, tehniar iz okoline Kupresa, u logoru "Lora" je boravio u

aprilu 1992. godine, navodi: "Iz Duvna su nas doveli ponovo u "Loru". Tu su
nastavili sa naim muenjem, tukli su nas raznim predmetima, vezivali su nas za
neke reetke, polivali vodom i prikljuivali na naa tela struju niskog napona.
Kasno nou u eliju su upadali policajci sa maskama na licu, ili bez njih, koji su
prethodno bili po kafanama. Oni su nas tukli i nad nama se iivljavali na razne
naine.
U "Lori" me je izvodio Musa iz irokog Brijega kod Litice. On mi je no prislanjao
na grlo i pretio da e me zaklati. On je rekao da e me streljati i pred izvoenje
na egzekuciju svetenik Z.P. je morao da mi ita opelo. Bilo je krajnje neizvesno
ta nam se moe desiti svakog trenutka, kako danju, tako i nou. Posle 17 dana
vezali su nam ruke i oi, natovarili nas u kamion i odvezli u Zadar".
19) Svedok 333/95-22, domaica iz Kupresa, roena 1953. godine, u logoru

"Lora" boravila je u prolee 1992. godine, navodi: "U "Lori" su izdvojili nas ene.
Bilo nas je 5 i smestili su nas u zasebnu eliju pored elija u kojima su bili
mukarci. U tom zatvoru sam ostala 15 dana. Za to vreme maltretirali su nas na
razne naine. Pored ostalog, jedan od straara - musliman, star oko 20 godina,
izvodio me je 4-5 puta u dvorite zatvora gde mi je cepao odeu, prinosio no na
grlo i pokuavao da me siluje. Na isti nain postupao je i sa D.M.
Straari su svakodnevno tukli zatvorene mukarce u susednim elijama. Otvarali
su naa vrata i prisiljavali nas da gledamo kako mue i batinaju mukarce. U
logoru su najvie tukli B.L. Tri puta su ga izvodili i govorili da e ga zaklati. ula
sam njegovu kuknjavu i udarce i krkljanje i mislila sam da ga stvarno kolju. Neki
od straara su dolazili sa krvavim rukama i govorili nam da su ga zaklali. Posebno
su muili njegovu suprugu koja je sa mnom bila zatvorena".
Strana 348
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
20) Svedok 195/97-44, uhapen avgusta 1995. godine u svom selu pored
Bosanskog Grahova prilikom upada hrvatske vojske, navodi: "Preko Duvna odveli
su me u Split i smestili u logor "Lora". Prilikom ulaska u Loru saekao me je palir
hrvatskih vojnika i civila koji su u rukama imali palice, komade drveta i elektrine
provodnike. Udarali su me nemilosrdno dok nisam proao kroz taj palir, a posle
su me smestili u samicu. Iz te prostorije uo sam krike i jauke iz drugih prostorija
i to se dogaalo neprekidno i danju i nou. Video sam prilikom izvoenja iz te
prostorije da je u drugim prostorijama bilo mnogo uhapenih Srba. esto su me
izvodili na sasluanja i svaki put su me udarali. Pitali su me u kojim jedinicama
sam bio, kakvo sam naoruanje imao, iako ja nisam bio u srpskoj vojsci. Zadran
sam u "Lori" sedam dana i za to vreme sam dobijao po jedan obrok dnevno koji
se sastojao od male koliine neke orbe i malog pareta hleba.
Iz "Lore" su me odveli u mesto Arana i smestili u neko skladite gde je bilo jo
desetak uhapenih Srba sa kojima nisam mogao da kontaktiram. Tu su me
takoe ispitivali i tukli, da bi me posle 7 dana vratili ponovo u "Loru". U "Lori" su
nastavili sa ispitivanjem i tamo sam uvoen u neku prostoriju u kojoj je sa svih
strana pod velikim pritiskom duvao vetar. Ne znam o emu se radi, ali znam da je
to izazivalo strahoviti pritisak na disajne organe i na ui. Boravio sam ponovo u
"Lori" 4 dana, a posle toga odveli su me u Turjance kod Sinja. U "Lori" bi mi
naredili da stanem pored zida sa podignutim rukama u vis i tada su me udarali
sve dok ne bih pao na pod, a potom, dok sam leao, utirali bi me nogama".
21) Svedok 249/97-3, roen 1941. godine, u logoru "Lora" je boravio u periodu
od 14. maja 1995. do 1. aprila 1996. godine, navodi: "Na samom ulazu u "Loru"
saekao nas je palir hrvatske policije, pa kada smo mi prolazili, oni su nas
strahovito tukli svuda po telu drvenim i gumenim palicama, komadima
elektroprovodnika ija je debljina oko 3cm, zatim nekim lancima, nogama i
rukama. Skoro svake veeri hrvatski policajci su nas pitali da li smo se kupali, a
potom su nareivali da svi potpuno goli izaemo iz prostorije, nakon ega su nas
po nekoliko sati prskali iz mrka hladnom vodom pod jakim pritiskom. Pripadnici
hrvatske policije koji su obezbeivali logor vrlo esto su nas izvodili iz elija u
hodnik i nareivali da se kreemo etvoronoke. Oni su nam tada sedali na lea i
mi smo morali tako da ih nosimo kroz hodnik.
Takoe, i to najee u nonim asovima, su nas isterivali u krug logora gde smo
morali da ulazimo u kuice za pse i da iz njih lajemo. Terali su nas da bosi trimo
po pet krugova oko zgrade logora, iako je zgrada bila ogromna. Ako bi neko
zaostao prilikom tranja, oni su ga besomuno udarali svuda po telu i to najee
rukama i nogama. Video sam pojedine uhapene koji su imali mnogo oiljaka po
rukama od gaenja cigareta, a takoe mi je poznato da su pojedine uhapene
Srbe terali da jedu perje ubijenih ptica i da gutaju ive gliste i crve.
Mene i ostale uhapene koji su se nalazili u "Lori" izvodili su svakog dana ujutru
na obavljanje fizikih radova koji su se sastojali u vaenju kamena i zidanju nekih
kuica. Radili smo nekada i vie od 12 asova dnevno, tako da smo bili iscrpljeni
od tekog rada. Hrana je bila veoma loa i u malim koliinama. Policajci koji su
nas uvali terali su nas da za pet minuta pojedemo obrok koji nam je sledovao, a
pre ruka svaki uhapenik je morao da se krsti po katolikoj veroispovesti.
Jednom prilikom i to, mislim, u avgustu mesecu 1995. godine nakon pada Knina
nama su pokazali uhapenog Srbina ije je ime Milo, koji je bio strahovito
isprebijan. Naredili su Milou da skine ve i mi smo videli da je njegovo telo bilo
svo modro i da su se na istom ocrtavali tragovi od udaraca nekim predmetima.
Milo je bio potpuno nepokretan, oteen i krvav. Pripadnici hrvatske policije su
Strana 349
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
nas terali da ustajemo svake noi u 00 asova i da pevamo hrvatsku himnu,

zatim u glas da izgovaramo "Mi smo ustae!". Takoe su nas terali da pevamo
razne ustake pesme".
22) Svedok 249/97-40, advokat, roen 1947. godine, boravio je u logoru "Lora"
od 16. maja 1995. do 2. aprila 1996. godine, navodi: "Odmah po dolasku u
"Loru", po izlasku iz vozila, doekao nas je palir hrvatskih policajaca koji su u
rukama drali drvene i gumene palice i komade cevi za vodovod sa kojima su nas
22-23 dovedena Srbina do besvesti udarali dok smo prolazili izmeu njih. Posle
ovoga postrojili su nas, pa smo stajali nekoliko asova na suncu. M.G. je pao na
beton od sunanice. Nakon toga su nas postrojili uz neki zid, pa su nas udarali po
leima i glavi nogama, drvenim i gumenim palicama i pesnicama, nakon ega su
nam naredili da uemo u jedan hodnik. U tom hodniku bilo je puno vrata, a
pokraj svakih vrata je stajao po jedan policajac i kada sam se ja pojavio u blizini
prvog policajca, on me je saekao udarcem pesnicom ili nogom, govorei "ne
tamo, nego ovamo". Kada se pojavim kod drugih vrata, na isti nain me je
doekao drugi policajac i to se ponavljalo sve do kraja hodnika, kada su me
ugurali u jednu prostoriju u kojoj je stajao jedan strano razvijen policajac koji mi
je naredio da se skinem go, nakon ega me je tako izudarao da ja nisam oseao
delove tela.
U "Lori" su nas svakodnevno terali da uemo u kuice za pse, da lajemo u
odreeno vreme, a nakon toga su nas isterivali iz kuica i terali da pevamo
hrvatsku himnu i ustake pesme. Hrvatski policajci su nas terali da trimo po
krugu, pa kada se potpuno zagrejemo i oznojimo, onda su nas tuirali hladnom
vodom direktno iz hidranta, pod jakim pritiskom. Svakog dana su nas terali da
kleknemo na kolena i da se odupremo rukama o beton, a hrvatski policajci su nas
tada jahali i terali da trimo kao konji, etvoronoke. Takoe su nas terali da se
meusobno udaramo otvorenim dlanom i pesnicama, kao i da jedan drugog
udaramo nogama to jae moemo. Seam se da su nas terali da jedemo pueve
sa koljkama, zatim da jedemo neke crve i gliste. Posebno istiem da su mene
hrvatski policajci terali da ljubim i liem hrvatsku zemlju, a ostale su terali da liu
olju u klozetu i da onaniu. Za sve vreme mog boravka u "Lori" iz drugih
prostorija su neprestano dopirali krici i jauci uhapenih Srba, a naroito posle
pada Knina".
23) Svedok 249/97-8, radnik, roen 1953. godine, boravio je u logoru "Lora" od
maja do avgusta 1992. godine, navodi: "Prvo maltretiranje sam doiveo kada su
mi straari doneli za doruak neku mutnu toplu vodu koju ja nisam mogao da
pijem, pa je jedan straar priao i pljunuo u tu posudu, a potom mi naredio da to
popijem. Kada sam to uinio, on me je vie puta udario pesnicom, zatim palicom,
a potom me udario vie puta nogama na kojima su bile teke vojnike izme,
nakon ega sam se ja onesvestio. Kada sam se osvestio bio sam sav modar,
krvav i oteen od zadobijenih udaraca. Sutradan su mi straari vezali ruke na
lea, zatim naredili da kleknem, a potom su mi odozgo, preko lea, stavili jedno
metalno bure. Nakon toga dva policajca su, drei nekakve duge i debele komade
drveta, otpoeli da udaraju po tom buretu. Od buke koja je nastajala od udaraca
po tom buretu ja sam se onesvestio. Od tada, pa u toku daljeg boravka u logoru
"Lora", svakog dana sam stavljan pod to bure bar jedanput.
Iz prostorije u kojoj sam se ja nalazio izvoeni su drugi uhapeni Srbi i odvoeni
su u podrumsku prostoriju gde su im prikljuivali struju za razne delove tela, a
Strana 350
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
potom ukljuivali induktor. Meni to nisu radili, ali su mi to priali drugi zatvorenici
koji su bili u prostoriji sa mnom. Mene su pripadnici hrvatske policije koji su
obezbeivali logor veali za ruke tako to bi mi stavljali na levu i desnu ruku po
jednu lisicu, a potom su me podizali desetak centimetara od patosa i lisice kaili
za metalne reetke na vratima, tako da sam visio na rukama. Dok sam visio,
udarali su me palicama po leima i drugim delovima tela. Hrvatski policajci su u
"Lori" praktikovali da u nonim asovima upadaju u prostorije gde su se nalazili
uhapeni Srbi i tamo su nas strahovito tukli svim i svaim po svim delovima tela,
najvie u predelu bubrega i grudnog koa. Hteo bih i da istaknem da su hrvatski
policajci mene i ostale uhapene u logoru "Lora" terali da pijemo mokrau i da se
meusobno udaramo do onesveivanja.
Posebno su nas hrvatski policajci muili sa hranom i vodom. Davali su nam svaki
trei ili etvrti dan po malo vode i to na 50 uhapenih su davali 1,5 litar vode. Za
vreme boravka u "Lori" dobijali smo jedanput dnevno hranu i to nekoliko kaika
tople vode i malo pare hleba koje nije bilo vee od kutije ibica. Morali smo tu
hranu da pojedemo za dva minuta, a ako neko ne bi uspeo to da uini bio bi
strahovito tuen. Izvodili su nas svakog dana po dva asa da boravimo u
kuicama za pse i da iz tih kuica neprekidno lajemo".
24) Svedok 93/97-24, iz Duvna, uhapen je 11. aprila 1992. godine i posle dva
dana boravka u MUP-u u Duvnu odveden u Split, navodi: "Ispod cirade kamiona u
kome su nas 15 vozili iz Duvna, video sam da su nas doveli u Split i da smo doli
u "Loru" gde je bio veliki logor za Srbe. Poto tu nije bilo mesta za nas, istukli su
nas pripadnici hrvatske vojske sa bejzbol palicama, a udarali su nas i rukama i
nogama i ponajvie utirali izmama. Posle tue koja je trajala sat vremena
ponovo su nas stavili u isti kamion pa smo krenuli prema Zadru".
25) Svedok 334/97-19, koji je sa grupom od oko 80 Srba sa Kupresa doveden u

Split 7. aprila 1992. godine i u "Lori" ostao tri dana, navodi: "Kada su nas dovezli
u Split, u krug neke kasarne, kamion u kome smo se nalazili naglo je ukoio, pa
smo se mi onako vezani sudarali telima. Potom su nam naredili da svi izaemo i
tu su nas tukli, pa ponovo naredili da se popnemo na kamion i odvezli su nas u
"Loru". Na ulazu u "Loru" saekao nas je palir hrvatskih vojnika. Prolazei kroz
taj palir oni su nas udarali raznim predmetima. Imali su komade vodovodne cevi
duine 70-80 cm, debljine oko 3cm, komade gumenih creva, komade
elektroprovodnika, komade drveta i druga sredstva kojim su nas tukli. Veina nas
koji smo prolazili kroz taj palir je padalo, a hrvatski vojnici su nas tada utirali
nogama. U logoru smo smeteni po 12-oro i vie u prostorije koje su bile veliine
2d2 m. Tako nismo mogli ni da unemo, ni da sednemo, ve smo svo vreme
stajali naslonjeni jedan na drugog. Iz te prostorije izvodili su nas u drugu i tamo
su nas na sve mogue naine muili.
Prvo su nas udarali sa raznim predmetima, a posle su nam prikljuivali struju,
tako to su jedan kraj provodnika vezali za ud, a drugi za ruku ili uvo, a potom su
putali struju, to je izazivalo strahovite bolove. Posle toga dali su nam po pola
kilograma soli koju smo morali da progutamo, ali nam nisu dali ni kap vode. ivot
u "Lori" bio je nepodnoljiv. U prostorije u kojima smo bili zatvoreni svake noi su
ulazili hrvatski vojnici sa noevima u rukama, pretei da e nas poklati. Tom
prilikom traili su dobrovoljce i posle njihovog izvoenja uo se pucanj. uo sam
takoe da su izvodili i klali ljude. uo sam njihove krike i posle toga krkljanje, kao
kad se presee grkljan. Stalno su govorili da e nas poubijati. Izvodili su nas u
Strana 351
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
krug logora, pa su nas terali da se kreemo na kolenima preko tucanog kamena,

nareivali da uemo u kuice za pse i da iz istih lajemo kao kerovi. Za ta tri dana
boravka u "Lori" nita nam nisu dali da jedemo, niti su nam dali vodu da pijemo,
a neprekidno smo bili podvrgnuti strahovitom muenju. Posle tri dana boravka u
"Lori" grupa nas od oko 70 uhapenih Srba iz Kupresa vezana je i potovarena na
kamion koji nas je povezao u pravcu Duvna".
26) Svedok 334/97-32, uhapen u Drvaru 13. septembra 1995. godine i posle
dvomesenog muenja u Zadru prebaen u logor "Lora" gde je ostao dva meseca,
posle ega je u martu 1996. godine razmenjen, navodi: "U "Lori" sam bio
smeten u eliji sa jo jednim Srbinom i tu sam ostao dva meseca. I u "Lori" su
me svakog dana, po vie puta, izvodili na sasluanje i svaki put me tukli i
maltretirali. Zahtevali su da priznam ono to nisam uinio, pa kada ja na to ne bih
pristao, oni bi me tukli. U prostoriji gde su me sasluavali pripadnici vojne policije
nalazili su se rekviziti sa kojim su mi pretili da e me muiti. Tu su se nalazili
sekira, malj, panj, komad drveta, komadi metalnih cevi, komadi elektrinih
provodnika i no. Policajci su mi nareivali da stavim glavu na panj, a oni su
uzimali sekiru i zamahivali sa njom, psujui mi majku etniku, pretei da e da
mi odseku glavu. Zamahivali su i maljem i pretili da e me i sa njim ubiti. U "Lori"
sam leao na gvozdenom krevetu i imao sam samo jedno ebe koje sam koristio
kao pokriva i kao prostira. Hrana je u "Lori" bila neto bolja nego u Zadru i
svakog dana smo imali dva obroka. Za svo vreme boravka u hrvatskim logorima
nisam se kupao niti presvlaio".
27) Svedok 507/97-2, roen 1949. godine, u logoru "Lora" je boravio od sredine
maja 1995. do 30. avgusta 1996. godine i ponovo u martu i aprilu 1997. godine,
navodi: "U logoru "Lora" bili smo skoro svakodnevno tueni, podvrgnuti
gladovanju i raznim ponienjima. Terali su nas na silu da jedemo crve i pueve.
Drani smo po celu no u buretu sa vodom, polivali su nas ledenom vodom iz
gumenih creva, a posle toga smo mokri i smrznuti morali da leimo na golim
icama od gvozdenih kreveta. Vodili su nas na najtee fizike radove u logoru.
Takvo fiziko i psihiko maltretiranje trajalo je sve dok nas nisu prebacili u Knin
30. avgusta 1996. godine. Meni su izbijeni skoro svi zubi u donjoj vilici, tako da
su mi ostala samo dva zuba u donjoj i nekoliko zuba u gornjoj vilici. Od posledica
muenja dobio sam epilepsiju. Danas imam stalne bolove u predelu bubrega i
rebara".
28) Svedok 485/95 u logoru "Lora" je boravio od 10. aprila do 12. avgusta 1992.
godine, navodi: "Kada sam stigao u zatvorskoj eliji sam zatekao samo jedno
mokro ebe, a ja sam bio u bolnikoj pidami. Od hrane smo dobijali samo neke
otpatke stavljene u najlon kesu koju bi nam ubacivali kroz reetkasta vrata,
govorei nam "Jedite srpske svinje". Svakodnevno sam voen na ispitivanja i
muenja. Najvie su me muili Duji Tomo, Livaja Ivica, oli, Giljanovi i neki
Bane, bivi bokser, negde iz Slavonije. Prikljuivali su me na struju, usled ega mi
je krv curila na nos, usta i ui, a nakon toga su me tukli. Posle svega bi mi bacali
kantu hladne vode na glavu. Tukli su me po tabanima, glavi, a najvie po rani
koju sam imao na desnoj nozi. Za sve vreme boravka nijednom mi niko nije
previo ranu, niti sam dobio ist zavoj.
Strana 352
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Devojka Toma Dujia, po imenu Tanja, je svakodnevno dolazila u logor i

predstavljala se kao medicinska sestra. Nju smo morali da ljubimo u izmu i da je
zamolimo za lekarsku pomo. Svi oni koji bi od nje zatraili pomo bili su
odvoeni u neku od prostorija odakle bi se vraali izubijani i unakaeni. Za vreme
boravka u eliji nikada nisam imao mira, ni danju, ni nou. Uvek bi neko od
gardista otvarao vrata i prebijao me do besvesti. Najvee torture i batine su
pretrpeli P.G., .N, L.J., P.M. i B.D. Njih su prikljuivali na struju i udarali ih
bezbol palicama. .N. su slomili noge tri puta, P.G. su lomljena rebra, A.L. je
pokidana brada koju je on zatim morao pojesti, B.D. je udaran po kimi, K.M i
P.M. su polomljene vilice".
29) Svedok 205/94-20 . koji je boravio u logoru "Lora" samo jedan dan sredinom
aprila 1992. godine, navodi: "Odmah po dolasku u "Loru" mene i jo desetak
zatvorenika izveli su na neku poljanu. Tada su doli vojni policajci sa metalnim
cevima duine oko 50 cm i debljine 3/4 cola. Sa tim cevima su nas tukli po svim
delovima tela. Ja sam bio ranjen, ali se nisu obazirali na to.
Sa tim cevima su mi polomili desnu ruku na tri mesta, a levu na dva mesta u
nadlaktnom predelu, kao i ramenu kost. Ta tua je trajala oko dva sata i kada
sam od tih udaraca pao, policajci su poeli da me gaze i udaraju nogama. Tom
prilikom su mi izbili sve zube koje sam imao".
30) Svedok 181/95-2 u logoru "Lora" je boravio od 19. aprila do 11. avgusta
1992. godine, navodi: "Odmah po dolasku u ovaj logor u moju eliju su uli
upravnik Tomo Duji i Nika Zaninovi, prethodni upravnik, koji mi je rekao da
u, ako ikada budem iv izaao iz zatvora, biti kao biljka i u kolicima. Odmah su
poeli da me tuku ime su stigli, rukama, nogama, drkama od pitolja i
kundacima automata. Tomo Duji mi je stavio u usta cev od pitolja i pretio da e
me ubiti. Skoro svakodnevno su me tukli, kako straari, tako i civili koji su dolazili
u posetu straarima koji su nas zatvorenike pokazivali kao etnike. Prilikom
poseta civila straari su me terali da pred njima puzim po betonu i da se na taj
nain trkam sa ostalima, a poslednji koji bi stigao bio bi pretuen.
U tuama se posebno isticao Giljanovi Zvonko i izvesni Perii, zvani "Rambo".
Ova dvojica su uivala u prebijanju zatvorenika. Tukli su nas pesnicama, nogama
i palicama za bezbol. Naterali bi zatvorenike da se okrenu prema zidu, da na zid
stave ruke iznad glave, a noge odmaknu od zida, tako da nam telo ostane u
kosom poloaju, a onda bi nas udarali po bubrezima i slabinama. Ovo je najee
radio Duji. Tukli su nas i po stomaku i grudnom kou i pri tom nas terali da
stojimo mirno, sa rukama podignutim uvis i da duboko diemo. Prilikom izdisanja
udarali bi nas po stomaku. Od ovakvog batinanja meni su polomljena tri rebra na
obe strane grudnog koa, tako da mi je morala biti ukazana lekarska pomo u
bolnici Firule. Mom kolegi P. je bilo polomljeno 11 rebara od kojih mu je jedno
rebro probilo plunu maramicu. Giljanovi je imao posebne naine iivljavanja.
Prilikom svakog obilaska zatvorenika u elijama terao nas je da raportiramo, a
raport se sastojao u tome to smo morali svaki put da izgovaramo da smo
pripadnici etnike okupatorske vojske koji ubijaju nedune Hrvate i muslimane,
pa ako to neko ne bi ponovio bez greke dobijao bi batine.
Prilikom poseta predstavnika Meunarodnog crvenog krsta morali smo unapred
da nauimo spremljeni tekst koji bismo izgovarali pred njima, a ako bi od toga
Strana 353
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
odstupili i poalili se na neto, posle odlaska delegata Crvenog krsta usledile bi

batine. Upravnik Tomo Duji je bio inicijator i izvrilac mnogih iivljavanja i
muenja zatvorenika. On je najee primenjivao muenje strujom. Ja sam etiri
puta podvrgavan tom muenju. Ono se sastojalo u tome to bi me izvodili iz elije
vezanih oiju i odvodili u Dujievu kancelariju. Tamo bi me vezali lisicama za
stolicu, a onda bi mi Duji na une koljke stavljao elektrode i pomou nekog
transformatora bi ukljuivao struju visokog napona tako da sam imao oseaj da
e mi oi ispasti iz one duplje, kao i oseaj da me neko see testerom. Od
strujnog udara oseao sam se omamljenim, ali nisam gubio svest, pa
pretpostavljam da je jaina struje bila podeena da ostanemo pri svesti. Jedna od
zabava uvara u zatvoru je bila da nateraju zatvorene Srbe da uu u kuice za
pse i da odatle laju kao psi. P.G. su terali da tri po krugu sa rairenim rukama i
da imitira avion u bombardovanju, a ostali zatvorenici su imitirali pucanje na
njega. L. je morao ustima da sakuplja otpatke po dvoritu.".
31) Svedok 182/95-2, boravio je u logoru "Lora" od 26. aprila do 2. maja i od 20.
maja do 12. avgusta 1992. godine, navodi: "Batinanje je bilo svakodnevna
pojava. Tukli su nas rukama, nogama i gumenim palicama. Pored straara,
slobodan pristup naim elijama su imali i pripadnici hrvatske vojne policije i civili
koji su nas takoe tukli i maltretirali. Pored svakodnevnih batinanja muili su nas
i strujom. Ja sam nekoliko puta muen na ovaj nain, a muenje se sastojalo u
tome to bi mi na prste ruku vezali provodnike, a potom induktorom poljskog
telefona proizvodili struju.
Najtee batine sam dobio 1. maja 1992. godine kada je u moju eliju uao
Giljanovi sa jo dvojicom, koje znam po nadimku "Bane" i "Pepi", koji su pretukli
mene i .N. Naterali su me da se licem okrenem prema zidu sa podignutim
rukama, a oni su me rukama i palicama udarali po leima. Meni su sva lea bila
modra, a polomili su mi nekoliko rebara od kojih mi je jedno probilo plunu
maramicu. . je pao u komu, pa je morao da doe zatvorski lekar da intervenie.
Narednog dana sam prebaen u bolnicu Firule gde sam leao do 20. maja pod
lanim imenom Jurevi Ante. Po povratku u zatvor nastavljeno je sa torturom.
Pored fizikog muenja bilo je i drugih vidova, naroito psihike torture. Tako su
nas svaki put kada bi straari uli u eliju terali da pozdaravljamo ustakim
pozdravom, da pevamo ustake pesme i na razne naine nas poniavali i
degradirali kao ljude. Izvoeni smo na lana streljanja. Ovde sam ostao do 12.
avgusta 1992. godine kada sam prebaen u sabirni centar Kerestinac kod
Zagreba. Odatle sam 14. avgusta 1992. odveden na razmenu".
32) Svedok 205/94-13, penzioner, koji je u logoru "Lora" boravio od juna do

avgusta 1992. godine, navodi: "U ovaj logor sam doveden iz bolnice gde sam
leen mesec dana i mada je, zbog brojnih povreda, na otpusnoj listi koja je
predata upravniku zatvora Tomi Dujiu pisalo da je potrebno da se javljam u
bolnicu svakog drugog dana radi nastavka leenja - on uopte nije dozvolio da mi
se prui ma kakva medicinska pomo. Tretiran sam kao ratni zarobljenik mada
sam penzioner. Imao sam oznaku "RZ 139".
Prvo sam smeten u blok "B", pa posle u "C". Tretman prema meni je bio veoma
lo, pa sam od povreda ponovo zadobio prelom rebara i oteenje bubrega, kao i
paralizu leve strane. Zbog toga sam, nakon otputanja iz ovog zatvora - putem
razmene - leen bolniki tri nedelje. U ovom logoru su nas zatvorenike terali da
se meusobno neprekidno tuemo i po 5-6 sati dnevno i da stojimo na suncu dok
Strana 354
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ne popadamo. Zbog svega ovog sam od 86 kg, koje sam imao u vreme
pritvaranja, spao na svega 50 kg telesne teine".
33) Svedok 221/94-4 je boravio u logoru "Lora" od juna do avgusta 1992. godine
i on navodi: "Bio sam zatvoren u bloku "A", u eliji br. 6. Jedne noi su svi
zatvorenici bili isterani u hodnik i naterani da skinu vojnike izme koje su imali
na nogama, jer su bili zarobljeni kao vojnici, i da se sa izmama vrate u krevet.
Nareeno nam je da pregrizemo izme, a ko to nije mogao da uini, on nije ni
spavao. Niko od nas nije uspeo u tome, iako smo svi morali da grizemo izme sve
do zore, tako da nismo spavali celu no.".
34) Svedok 221/94-10 profesor u penziji, boravio je u logoru "Lora" od juna do

avgusta 1992. godine, navodi: "Za vreme boravka u "Lori" svakodnevno sam bio
tuen, a jednom prilikom kada sam mahinalno hteo da zatitim rebra od udaraca,
dobio sam udarac bezbol palicom po desnoj podlaktici kojom prilikom su mi
polomljene obe kosti podlaktice, to je konstatovano i na rentgenskom snimku
nakon razmene. Straari su primetili da su mi obe ruke slomljene, ali i pored toga
vezali su mi ruke lisicama i zakaili ih za kuku koja je drala cevi od radijatora i
potom nastavili da me tuku sve dok nisam izgubio svest. Poto su me vodom
osvestili odveli su me u oblinju kancelariju i naredili da stavim ake na sto sa
ispruenim prstima, pa su me udarali pendrekom po njima. Od preloma mi je
ruka bila nateena i pomodrela, ali mi lekarska pomo nije ukazana. Tek posle
razmene mi je pruena lekarska pomo".
35) Svedok 365/94-4, boravio je u logoru "Lora" u maju i junu 1993. godine,
navodi: "Bio sam izloen najrazliitijim vidovima poniavanja i prebijanja, iako
sam bio ranjenik. U ovom logoru sam bio mesec i po dana i za to vreme su tri
puta iz grada dovodili muku decu staru 7-8 godina, a zatim bi pojedinano
zatvorenike, meu kojima sam bio i ja, izvodili iz elija u dvorite, gde bi nas
naterali da sednemo na beton, a po jedno dete bi popeli na stolicu pored koje je
zatvorenik morao da sedi i odozgo, sa te stolice, dete je mokrilo po zatvoreniku.
Posle toga bi ga vratili u eliju, a izveli sledeeg".
36) Svedok 365/94-7, roen 1974. godine, boravio je u logoru "Lora" u junu i julu
1993. godine, navodi: "Bio sam izloen tuama bez obzira to sam bio povreen i
bez noge koja mi je amputirana i to sam se kretao na takama. Jednom su me
naterali da legnem potpuno go na pod koji su polili vodom, pa su mi ice
induktorskog telefona vezali za uho i za palac leve noge a zatim pustili struju.
Strujni udari su izazivali greve i velike bolove. Putali su struju sve dok mi nije
pola krv na usta i ui".
37) Svedok 113/98-19 uhapen prilikom zauzimanja Bosanskog Grahova od

strane hrvatske vojske 28. jula 1995. godine, a u logoru "Lora" bio zatvoren od
10. aprila do 1. maja 1996. godine i ponovo od septembra 1996. godine do 1.
maja 1997. godine, navodi: "Dok smo bili u "Lori" radili smo teke fizike radove
Strana 355
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
koji su trajali dnevno i po deset i vie asova. Pri tome su nas hrvatski vojni
policajci za svaku sitnicu tukli i maltretirali."
38) Svedok 93/97-25, prosvetni radnik iz Duvna, uhapen 6. aprila 1992. godine i
sledeeg dana doveden u logor "Lora" navodi: "U "Loru" je dovedeno iz Duvna
nas 15 Srba. Tu su nas sve stravino pretukli. Tukli su nas svim ime su stigli, a
sledee noi su nas odveli u Zadar".
39) Svedok 55/95-15, uhapen 8. maja 1992. godine u Posavini, navodi: "Posle
leenja u bolnici KPD u Dubravama odveden sam u Split, u "Loru". Tamo su me
terali da uem u kuicu od kera i da po celu no lajem da bih navodno uvao
logor. Pored toga terali su nas da glavu stavljamo u blato i da je drimo sve dotle
dok se taj ustaa ne bi zadovoljio. Terali su nas da trimo, a kada se oznojimo
onda su nas polivali hladnom vodom. Tukli su nas palicama po raznim delovima
tela. U predelu lea i danas imam vidne tragove. Terali su nas u "Lori" da se
popnemo na drvo i da pevamo pesme o Juri i Bobanu, Anti Paveliu i druge.
Hrana je bila izuzetno loa i u malim koliinama, a uglavnom se sastojala od
jednog obroka svakog drugog dana. Taj obrok se sastojao od pareta hleba i malo
kuvane hrane od dve-tri kaike. U "Lori" sam zadran oko mesec i po dana, a
odatle sam prebaen u Ljubuki.
U "Lori" su primenjivani naroiti metodi muenja. Na suncu bi vezali logoraa koji
bi po ceo dan bio bez vode i hrane, a ustae su ga prilikom prolaska tukli
nogama, rukama i drugim sredstvima. Terali su logoraa da stavlja ruke u vrelu
vodu usled ega su iskakali plikovi i izazivali uasnu bol. Posle svake tue ustae
su pretile da, ako bi neko pitao, ne smemo rei da su povrede nastale usled tue,
ve da su nastale usled pada sa kreveta, ili da su opekotine nastale zato to sam
prao ve ili ruke, a nisam znao da je voda vrela.".
40) Svedok 437/94-2, uhapen 8. aprila 1992. godine u apljini, navodi: "im
smo stigli u "Loru" pretresli su nas, a zatim smestili u elije u bloku "C". Uskoro
su nas odveli na kupanje gde smo se okupali hladnom vodom, a poto nije bilo
pekira onako mokri smo se obukli i vratili u elije. U ovoj eliji, koja je imala
betonski pod na kome smo spavali, proveli smo nekoliko dana, da bi nas posle
toga prebacili u drugu eliju u istom bloku u kojoj su bile palae i nekoliko ebadi.
U "Lori" smo bili od 11. do 26. aprila 1992. godine.
Ovde su nas uili kako moramo da se ponaamo, pa je svako kada bi bio upitan
morao da se predstavi poto bi na odreeni nain oslovio toga koji ga pita sa
"gospodine" ili drugi odgovarajui nain, a zatim bi morao da saopti svoje
podatke, da kae gde je uhapen i zbog ega, pa sam ja uvek morao da govorim
da sam uhvaen kao naoruani pripadnik neregularne etnike organizacije, iako
to nije bilo tano, jer sam bio u civilu i nenaoruan prilikom hapenja.
Po ceo dan smo morali da pevamo ustake pesme kojima bi se hvalile njihove
voe, a isto tako i pesme kojima su Srbi vreani. Mene su odredili kao najstarijeg
u eliji da, kada ue neki ustaa, poto svi ustanemo, prvi podignem ruku i
pozdravim ustakim pozdravom "Za dom spremni", a ostali bi morali da odgovore
u glas "Spremni!".
Strana 356
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Dok smo tu bili neprekidno su nas tukli i to tako to bi upadali u elije i tukli sve
redom, a pojedince bi izvodili i napolje i u hodniku ih prebijali. Mene lino nisu
izvodili napolje, ali su esto izvodili G.T. i D.T. Isto tako znam da su mnogo muili
P.Z., svetenika iz Kupresa, koji je bio u eliji preko puta nae. Njih trojicu su
esto prikainjali na struju i to u jednoj susednoj prostoriji u blizini nae elije, ali
ja to nisam video, ve su mi oni priali kako to izgleda. Prilikom ruka prvo su nas
terali da trimo u krug, a posle jela su nas vodili u elije i udarali i to uglavnom
utirali izmama.
Veoma esto kada bi nas iz kruga vraali u elije onome koga bi prozvali govorili
bi da se oproste od drugova jer ga vode na streljanje, da bi mu zatim naredili da
legne i prinosili pitolj prema glavi, kao da hoe da ga ubiju. Pored straara u
elije su upadale ustae koje bi se vraale sa fronta, osvetljavali bi nas
baterijama, a zatim bi redom sve tukli. Naroito su nas jako tukli ako su u borbi
izgubili nekog svog. U ovim prilikama svi su dobijali batine, pa sam i ja tuen sa
ostalima. Najee su nas gazili izmama.
Dok smo bili u "Lori" hrana je bila uasna, nikakvog kvaliteta i bilo je malo, a
obroci su bili vie-manje redovni, ali obzirom na kvalitet i koliinu sve je bilo
nedovoljno za normalno odravanje ivota. I vode nije bilo dovoljno, a bilo je
zapovednika strae u ijoj smeni nam uopte nisu davali vodu, a isto tako ni
nudu da obavimo. U vezi sa ovim seam se da je vie puta D.T. hteo da ide u
VC, ali ga nisu pustili, pa je on mokrio u cipelu i to posle prosipao kroz prozor.
Isto tako nekoliko puta nije mogao da izdri bez vode pa je mokrio u cipelu i pio
svoju mokrau. Verovatno je on imao najveu potrebu za vodom jer je bio najvie
muen.
Dana 26. aprila 1992. godine su nas odvezli kamionom u Zadar".
41) Svedok 426/96-61 uhapen 5. aprila 1992. godine u Kupresu navodi:

"Dovezli su nas ispred logora "Lora". Na ulazu sa jedne i druge strane saekao
nas je palir policajaca koji su imali u rukama komade elektrinog kabla, komade
metalnih cevi, palice, oruje, komade drveta i druga priruna sredstva, pa kada
smo mi vezani, u koloni prolazili izmeu njih, oni su nas nemilosrdno udarali.
Veina nas je od zadobijenih udaraca padala, a oni su nastavljali da nas tuku.
U "Lori" smo zatvoreni u elije po nas deset. Posle smetaja u elije hrvatski
policajci su otpoeli da nas pojedinano izvode u drugu prostoriju, navodno radi
sasluanja. Tamo su mi naredili da legnem preko stola, a policajci, od kojih je
jedan imao gumenu palicu u ruci, a drugi komad drveta duine oko 60-80 cm, su
stajali sa jedne i druge strane stola, su bez ikakvog ispitivanja poeli da me
udaraju. Udarali su me do onesveivanja, a kada bih se osvestio onda su mi
nareivali da stanem uza zid, a potom me je jedan od njih hvatao za glavu i
udarao njom o zid sve dok ne potee krv iz glave. Posle toga su me vraali u
eliju i odvodili druge. Ja sam, kao i svaki drugi iz moje grupe, kada sam se
vraao sa navodnog ispitivanja izgledao jako loe. Bio sam oteen, krvav i sav
modar od udaraca koje su mi nanosili.
Ja sam zadran u "Lori" oko sedam dana. Za sve vreme boravka po nekoliko puta
dnevno smo izvoeni i tueni. Pretili su nam da emo biti umoreni na najsvirepiji
nain, psovali su nam majku srpsku i majku etniku. Izvodili su nas i postrojavali
pored zida, a potom pucali preko nas. U nonim asovima izvodili su jednog po
jednog, s tim to su mu saoptavali da ga vode na klanje i toga su vraali u drugu
Strana 357
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
eliju, a da mi stvarno nismo znali ta se desilo sa izvedenim. Terali su nas da

pevamo ustake pesme "Evo zore, dana", da pozdravljamo sliku Ante Pavelia.
Neke su podvrgavali elektrookovima vezujui im faze za ruke ili druge delove
tela, ali ja taj tretman nisam doiveo.
Za sve vreme boravka u "Lori" dobili smo po pare hleba i malo patete, a vodu
nam nisu dali. Jedna mala pateta je deljena na 20 uhapenih, a pare hleba je
bilo teine oko 50 grama".
42) Svedok 76/94, koji je posle hapenja boravio u vie zatvora, kao i u "Lori", o
emu navodi: "U kasarnu "Lora" smo stigli oko 01 sat posle ponoi i tada me je
ispitivao jedan od njihovih vojnih policajaca. Nakon toga me je poveo u sobu gde
me je 5-6 bojovnika tuklo vreama punim peska da mi se udarci ne bi poznavali
jer je sutradan trebalo da bude izvrena razmena. Nakon tih batina odveden sam
u eliju".
43) Svedok 195/97-10 o stradanju svoga supruga, inae tekog duevnog

bolesnika (od epilepsije) u logoru "Lora" navodi: "Iako je moj mu nestao 19.
septembra 1995. godine ja sam tek sredinom decembra preko Meunarodnog
crvenog krsta saznala da se on nalazi u logoru "Lora". Moj mu je inae nervno
oboleo i nije bio u vojsci Republike Srpske Krajine jer je bolovao od epilepsije".
44) Svedok 200/94-1 navodi: "Poto 19. septembra 1992. godine nije uspela
razmena u Pakovu Selu kod Knina nas su uvee oko 11 asova dovezli u vojni
kompleks "Lora". Uveli su nas u jedno izbetonirano dvorite. Nisu nam nita dali
da jedemo, nego su nas tako, dok smo leali na tom golom betonu, tukli. Negde
oko 3 sata posle ponoi su nas mrkom sa vodom isprskali".
45) Svedok 418/95-2, uhapen 3. aprila 1992. godine na svom radnom mestu u
Duvnu i sproveden u logor "Lora", navodi: "U logoru "Lora" smo bili smeteni u
uskim elijama sa gvozdenim vratima. Nisu nam davali nita da jedemo i da
pijemo. Ujutro su nas pozvali da podignemo jednog oveka koji je bio u drugoj
eliji, pa smo mi pokuali da ga podignemo ali u tome nismo uspeli pa smo
odustali. Ja sam tada prepoznao da se radi o Spremo Petru iz Kupresa koga sam
od ranije poznavao. Bio je toliko izubijan da je sve vreme zapomagao, ali se nije
mogao podii.
Tog istog dana su nas prebacili u "C" odeljenje. im su nas smestili po elijama
na svaka dva sata su ulazili HDZ-ovci i tukli nas ime su stigli: rukama, nogama,
policama, a mene su stavljali i na struju. Imao sam modrice po telu, ali su
zarasle. Kada su me stavljali na struju, ja sam sav odskakao, a posle iskljuenja
sam bio skoro mrtav.
U "Lori" smo dobijali po malo hrane i to konzervu od 100 grama na dvojicu i po
jednu kriicu hleba".
Strana 358
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
46) Svedok 420/95-2, svetenik iz Kupresa, navodi: "Kada smo stigli u "Loru"
jedan po jedan smo izlazili iz kamiona i tom prilikom smo prolazili kroz palir
straara koji su nas palicama nemilosrdno batinali. Nakon toga su nas
rasporeivali po elijama. U poetku sam u eliji bio sam, a kasnije su dovedena
jo trojica iz okoline Kupresa. Kad su ih doveli u eliju video sam da su bili
pretueni, a jednom od njih su stopala bila skroz isprebijana, tako da mu se koa
gulila sa stopala.
Ovde sam proveo dve noi i dva dana i za to vreme su svakodnevno u eliju
ulazili straari i hrvatski vojnici - crnokouljai i non-stop su nas tukli palicama. Ja
sam posebno bio izloen tui i maltretiranju. Zadobio sam na stotine udaraca, a
kada bih se onesvestio vukli su me tako po hodnicima zatvora.
U "Lori" sam svakodnevno bio izloen tui, maltretiranju, ponienju i raznim
drugim vidovima neovenog ponaanja. Jednom prilikom su me uveli u neku
prostoriju, vezali mi oi i stavili me da sednem u stolicu, a zatim su mi na
slepoonice prikopali neke ice pa su me polivali vodom i u isto vreme putali
struju. Nakon ovakvog muenja ponovo su me odvodili u eliju gde sam bio
tuen, a jednom prilikom su me tri dana drali razapetog na reetke zatvorske
elije. Posle ovih tortura ponovo su me muili putem struje i to tako to su mi
prikopavali ice poljskog telefona na prste i onda okretali telefon i tako izazivali
protok struje. Na ovaj nain su muili i ostale zatvorenike. Znam da su jednom
Srbinu iz apljine ove ice stavljali na testise.
Straari su se iivljavali sa nama i na taj nain to su nas terali da se bijemo
izmeu sebe, da jedan drugome vrimo bludne radnje, a mene su nagonili da sa
jednom zarobljenom Srpkinjom iz Kupresa imam seksualni odnos. Ja ovo nisam
mogao da uinim, pa sam zbog toga bio izloen jo veem batinanju. Nakon ovog
hrvatski vojnici su naredili toj Srpkinji da izigrava konja, a meni su rekli da je
jaem. Zatim su nas terali da noktima grebemo zidove i istimo natpise na njima.
U nekoliko navrata su nas izvodili na streljanje, a onda su pucali pored nas.
Prvih pet dana boravka u "Lori" nisam dobijao ni hranu ni vodu, dok su nam
kasnije davali dva puta dnevno da jedemo i to tako to bi nas 12 dobijalo jedan
tanjir i jednu veknu hleba.
Po mojim procenama u ovom logoru je bilo zatvoreno oko 150 ljudi, ali se taj broj
esto menjao, tako da je nekada bilo vie, a nekada manje. Meu zatvorenicima
je bilo obinih vojnika bive JNA, vojnih stareina, civila i pet ena. U "Loru" sam
doveden 7. aprila 1992 .godine, a napustio sam logor posle 20 dana".
47) Svedok 426/96-50 uhapen 7. aprila 1992. godine u Kupresu navodi:

"Prilikom dolaska u "Loru" saekali su nas hrvatski vojnici u paliru sa jedne i sa
druge strane. Svaki od vojnika imao je po neki predmet u rukama kao to su
bokser, gumena palica, komad elektrinog provodnika, komadi metalnih cevi i
slino. Izudarali su nas tako da je veina padala u nesvest i nije mogla da se
kree. Pretresli su nas pre toga i oduzeli nam novac, satove, zlatninu ukoliko je
neko imao i dokumenta. Rasporedili su nas u tri elije po dvadeset uhapenih.
elije su bile veliine oko 3h2m i nas 20 uopte nismo mogli da legnemo, nego
smo stajali.
Odmah posle smetaja hrvatski policajci su otpoeli da nas izvode u druge
prostorije i bez ikakvih ispitivanja udarali nas nemilosrdno. Kad nas uvedu u
Strana 359
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
drugu prostoriju u njoj je bilo vie hrvatskih vojnika koji su nareivali da stanemo
uza zid sa podignutim rukama uvis i tada bi poeli sa udaranjem. Udarali su me
najee palicama u predelu grudi i lea i nogama na kojima su bile izme u
predelu stomaka i slabina. Prilikom tue ja sam se onesveivao i padao na patos,
a oni su me udarali nogama i rukama, a posle su me iznosili i vraali u istu
prostoriju. Prilikom udaranja su me pitali: "Gde su ti sada Karadi i Mladi?".
48) Svedok 426/96-51, uhapen 5. aprila 1992. godine u Kupresu, navodi:

"Dovedeni smo u "Loru" i prilikom ulaska tamo nas je saekao palir hrvatskih
vojnika, i sa jedne i sa druge strane, koji su nas prebijali, tako da se niko nije
mogao drati na nogama. Od zadobijenih udaraca posle kraeg vremena
preminuo je moj brat od strica Petar Spremo. Zadrani smo u "Lori" jedan dan i
za to vreme smo mnotvo puta bili izvoeni na tuu. Tamo su nas tukli
kundacima od oruja, komadima elektrinih provodnika sa izolacijom, gumenim
palicama, komadima metalnih cevi, nogama na kojima su bile izme, te
pesnicama. Iz logora smo otpremljeni u Zadar".
49) Svedok 426/96-53, uhapen aprila 1992. godine u Kupresu i sa 60 civila

sproveden u logor "Lora" navodi: "U "Lori" su nas saekala dva palira vojne
policije koji su drali u rukama komade metalnih cevi duine oko 80 cm, gumene
palice, elektrine provodnike sa izolatorom duine oko 60-80 cm, a debljine u
preniku oko 3-4 cm, boksere, oruje i drugo. Prilikom prolaska kroz palir
policajci su nas udarali tako da je veina od udaraca bila oborena na zemlju i
onesveena. Od zadobijenih udaraca neposredno posle toga podlegao je
povredama Petar Spremo koji je dobio udarac u predelu glave od ega su mu
polomljene temene kosti. Pre ulaska svima nama su oduzeti satovi, prstenje,
novac i sl.
U "Lori" su nas desetak smestili u jednu eliju. Tu su na podu bile keramike
ploice i nije bilo nikakvog nametaja. Posle smetaja hrvatska policija je otpoela
da nas izvodi. Prilikom izvoenja saoptavali su onome koga izvode da ide na
klanje, ali su ga posle strahovitog muenja, prikljuivanjem struje na obe ruke i
nanoenja udaraca svim moguim nainima, vraali u drugu prostoriju, tako da
mi nismo znali da li je taj koji je izveden zaklan ili nije. Tek kasnije smo videli da
je to bila samo obmana radi unoenja jo veeg straha meu nas.
Ja sam sa grupom uhapeni zadran u "Lori" 4-5 dana i za sve to vreme izvoen
sam na sasluanja i svaki put udaran do besvesti. Pitali su me u kojoj etnikoj
jedinici sam bio, ko je bio komandant, sa kakvim smo naoruanjem naoruani,
koliko sam Hrvata zaklao, ko su nam rukovodioci, kojoj stranci pripadam. Teretili
su me da sam klao Hrvate, iako to nisam inio, niti sam bio vojnik. Terali su nas
da pevamo ustake pesme: "Evo zore, evo dana", zatim da pozdravljamo
Pavelievu sliku, da pozdravljamo njihove policajce podizanjem ruke i reima: "Za
dom, spremni".
Iz "Lore" sam sa 45 uhapenih Srbe prebaen u Zadar".
50) Svedok 426/96-63, uhapen aprila 1992. godine i sa grupom civila sproveden
u logor "Loru" navodi: "Kada smo dovezeni u Split kamion je ispred neke kasarne
Strana 360
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
nekoliko puta naglo koio, tako da smo se mi meusobno udarali jer nas je bilo
puno u kamionu, pa je tada stao. Naredili su nam da izaemo iz kamiona. Tamo
su nas saekali hrvatski vojnici koji su nas po silaenju sa kamiona strhovito tukli.
Udarali su nas komadima drveta koji su imali u rukama, palicama, nogama na
kojima su bile izme, pesnicama. Pri nanoenju udaraca psovali su nam majku
srpsku i majku etniku i nareivali da se meusobno udaramo. Pretili su nam da
emo svi biti pobijeni.
Posle ulaska u krug "Lore" postrojili su nas uza zid i naredili da dignemo ruke
uvis, a potom su prilazili svakom pojedinano i pitali ga od kada je u etnicima, a
potom ga udarali. Udarali su ga nogama, rukama, palicama, komadima metalnih
cevi i sl. Veina od nas nije mogla da izdri na nogama te udarce ve je morala da
padne, a policajci su ga tada udarali nogama i utirali. Zatvorili su nas u neke
prostorije po grupama, a pre toga su izvrili pretres i oduzeli nam sve stvari koje
smo imali pri sebi.
U toku noi ulazili su hrvatski policajci u prostorije u kojima smo bili zatvoreni, pa
su nam nareivali da se udaramo meusobno, da se meusobno psujemo, a neke
su izvodili iz tih prostorija i tamo tukli. Mi smo svi bili otekli, modri i krvavi od
udaraca koje smo zadobili. Neprekidno su nas vreali i pretili nam da emo svi
biti poubijani.".
51) Svedok 547/96-39, uhapena poetkom aprila 1992. godine u Kupresu

zajedno sa 65 mukaraca i etiri ene i sprovedena u logor "Lora", navodi: "Nas
ene su odvezli u Split u logor "Lora" i smestili u jednu eliju. U toj eliji je pod
bio od betona i nije bilo nikakvog leaja. Posle smetaja u eliju mi smo ule krike
i jauke iz drugih elija koje su se nalazile u istoj zgradi. Krici su se uli naroito u
nonim asovima i to vie puta u toku noi, a posebno u kasnim noim asovima.
Te krike je bilo veoma teko sluati.
U eliju u kojoj sam bila ja i jo tri ene u nonim asovima su ulazili maskirani
hrvatski vojnici koji su nam psovali majku srpsku i majku etniku, podnosili
noeve pod vrat i pretili nam da e nas poklati. Molili smo vojnike da nas ubiju iz
vatrenog oruja, da nas ne kolju. Meutim, oni se na te molbe nisu osvrtali.
Udarali su nas pesnicama, s tim to su nam najpre vezivali oi, tvrdei da emo
kad-tad biti ubijene. Posebno istiem da su mene i ene u mojoj eliji esto
izvodili do drugih elija u kojima su tukli uhapene Srbe sa podruja Kupresa,
Duvna i drugih mesta, a posebno su to inili kada su tukli nekoga koga
poznajemo. Terali su nas da prisustvujemo kada su tukli mua M.B.
Dok sam se nalazila u logoru "Lora" prvih 4-5 dana nama enama nisu davali
nita da jedemo. Vojnici koji su dolazili u nau eliju govorili su da e nas tako
drati dok ne skapamo od gladi. Prvi put su nam dali po pare hleba i malo sira
posle pet dana, a od tada pa do kraja mog boravka u tom logoru davali su svaki
drugi ili trei dan po pare hleba i malo kuvane hrane. Pred kraj boravka u ovom
logoru znam da su hrvatski vojnici odsekli uvo uhapenom Srbinu iz Mostara D.
Svaki put kada bi vojnici ulazili u nau eliju mi smo morale da pozdravljamo sa
"Za dom spremni", a oni su nam tada, drei noeve u rukama, podnosili iste pod
vrat i pretili da e nas zaklati. Bile smo ubeene da nikada ive iz ovog logora
neemo izai jer su svakog dana u nas uterivali strah. Vojnici su prilikom ulaska
kod nas izgledali grozno, jer su bili maskirani, a i sama njihova pojava sa
noevima u rukama izazivala je strah visokog intenziteta kod nas".
Strana 361
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
52) Svedok 547/96-40, uhapen u aprilu 1992. godine u Kupresu navodi:

"Doveden sam u grupi 65 uhapenih Srba iz Kupresa i okolnih sela i zatvoren u
"Lori" u eliju broj 1. U krugu logora zatekli smo grupu uhapenih Srba iz Kupresa
koja je bila postrojena u krug, a u sredini kruga je bio pop Z.P. kome je jedan
hrvatski vojnik upao bradu. Pop je kukao od bolova, a ostali prisutni hrvatski
vojnici su se smejali. Pre nego to smo uvedeni u elije vojnici su nam naredili da
stanemo uza zid i da podignemo ruke. Tada su nas oni pretresli i oduzeli nam
sve: novanike, prstenje, satove. Psovali su nam majku srpsku i tvrdili da nijedan
od nas nee iv izai iz logora. Udarali su nas tada nogama na kojima su bile
izme, pesnicama, kundacima, cevima od oruja, komadima metalnih cevi,
palicama, komadima drveta u vidu dralice za sekiru i lopatu, letvama i drugim
sredstvima koja su im se nala u rukama. Udarali su nas po svim delovima tela, a
naroito u predelu bubrega, lea, kime i slabina.
Jedan od hrvatskih vojnika davao mi je da pijem neto mutno iz neke flaice koja
je veliine etvrt litre. Poto ja nisam pristao, on je otiao dalje. Ne znam ta je u
toj flaici bilo, ali sam siguran da se radilo o nekom otrovu.
Posle smetaja u elije hrvatski vojnici su otpoeli sa izvoenjem jednog po
jednog uhapenog iz svake elije. Nisam znao kuda ih vode. Iz moje elije je
odveden N.D., ali je posle izvesnog vremena vraen sav modar, krvav i
isprebijan. Ja sam shvatio da su ga vodili na ispitivanje i da su ga nemilosrdno
tukli. Izveli su i mene u jednu prostoriju u kojoj je bio jedan ovek na patosu
pokriven ebetom, a ispod ebeta su virile samo noge. Hrvatski vojnik mi je
odmah po ulasku u tu prostoriju rekao, pokazujui na toga koji je leao na podu
verovatno mrtav, "ovako e i ti proi ako ne kae sve to te budem pitao". Pitao
me je ko je rukovodilac SDS u Kupresu, ko su rukovodioci u Donjem i Gornjem
Malovanu i drugim selima, ko su lanovi SDS poimenino, ko je organizovao i
skupljao oruje, koliko ja puaka imam i gde se nalaze. Poto ja nisam imao
oruja, niti sam znao ko su rukovodioci SDS-a, sve odgovore sam dao negativno.
Vojnik mi je tada naredio da legnem na beton. Priao mi je i stao nogama preko
mojih, a potom mi kleknuo na grudi i stavio no preko grkljana. Pritiskao me je
noem. Ja ne znam koliko je to trajalo. Poela je pena na usta da mi izlazi, a taj
vojnik je ustao i naredio mi da i ja ustanem. Naredio mi je potom da kleknem, a
potom je uzeo neku dralicu duine oko 80 cm i prenika 5-6 cm, pa me je poeo
njome udarati po leima. Od prvog udarca najverovatnije da sam se onesvestio i
pao, a posle toga kada sam se osvestio bio sam sav mokar, a hrvatski vojnik me
je drao za revere. Verovatno me je polivao vodom, pa me onda podigao sa
patosa. Doveo me je, drei me za jaknu od kaputa, do elije u kojoj sam bio i
potom udario nogom u lea i ja sam pao u eliju na beton.
Svi su iz te elije bili isprebijani tako da nisu mogli da ustanu. Podizali smo jedan
drugoga. Tu smo ostali 5-6 dana, a potom smo vezani i odvedeni u Zadar".
Strana 362
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ZLOINI PROTIV RATNIH ZAROBLjENIKA
U logoru "Lora" za vreme trajanja rata su bili zatoeni ne samo Srbi - civilno,
neborako stanovnitvo, ve i jedan broj ratnih zarobljenika. Tu su u stvari bili
vojnici na redovnom odsluenju vojnog roka, vojnici rezervisti, piloti ili vojnici
Vojske Srpske Krajine, ili Vojske Republike Srpske koji su na ratitima irom
Republike Hrvatske ili Bosne i Hercegovine uhvaeni i zarobljeni. I oni nisu bili
poteeni kontinuiranog, permanentnog, sistematskog iivljavanja, neovenog,
surovog premlainjava, nanoenja fizikih i psihikih povreda i boli. Za hrvatske
straare, logorske uvare ili vojne policajce je bilo potpuno svejedno koga imaju u
svojim rukama kao sredstvo ili objekat iivljavanja - da li civila (mukarca ili
enu), ranjenika, bolesnika ili ratnog zarobljenika. Bitno je da se u njihovim
rukama nae Srbin, dakle predstavnik ili pripadnik srpske nacionalnosti i
pravoslavne veroispovesti, pa da se na njega obrue surovou i bestijalnou
kakvu samo bolesni um moe da smisli i izvede.
Zloini protiv ratnih zarobljenika - srpskih vojnika i oficira - su se u logoru "Lora"

tokom njegovog postojanja, u periodu od 1991. do 1997. godine, ispoljili na
sledee naine:
batinanje: rukama, nogama, cevima za vodovod, gumenim crevima, palicama,

bezbol palicama, elektrinim palicama, kundacima od oruja, lancima, komadima
elektroprovodnika;
polivanje zarobljenika hladnom vodom iz mrka pod pritiskom iz hidranta;
prolazak zarobljenika kroz palir straara (batinaa);
"telefoniranje" - povezivanje pojedinih delova tela zarobljenika: uiju, polnih
organa, slepoonica, prstiju ruku ili nogu na indukovanu elektrinu struju iz
poljskog telefona;
izvoenje zarobljenika na lano, fingirano streljanje;
skidanje zarobljenika i dranje bez odee na suncu po ceo dan, prisiljavanje da
gledaju u sunce po ceo dan;
prisiljavanje zarobljenika da piju slanu vodu;
fiziko maltretiranje;
prisiljavanje zarobljenika da pevaju ustake pesme ili hrvatsku himnu;
prisiljavanje zarobljenika da danonono sluaju ustake pesme;
Strana 363
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
prisiljavanje zarobljenika da pozdravljaju ustakim pozdravom "Za dom

spremni!", da govore kako su ustae i sl.;
iivljavanje ena i dece - civila nad zarobljenicima;
putanje i hukanje pasa vujaka u eliju na zarobljenike;
bacanje hleba meu zarobljenike koji se otimaju kao psi;
prskanje suzavca u oi zazarobljenika;
zaivanje rane pored oka zarobljenika icom;
besciljno dugovremeno tranje zarobljenika po logorskom krugu i pravljenje
sklekova posle iscrpljujueg rada na lomljenju kamena u kamenolomu bez alata ili
sa malo neadekvatnog alata;
prisiljavanje zarobljenika na lizanje izama straara;
prisiljavanje zarobljenika da pojedu vruu i slanu hranu u to kraem vremenu;
stavljanje zapaljene cigarete na ruku, uvo i druge delove tela zarobljenika;
paljenje upaljaem pojedinih delova tele zarobljenika;
lomljenje vilica zarobljenicima i namerno loe nametanje da ne zaraste ili da
nepravilno zaraste;
prisiljavanje zarobljenika da se bosi kreu po zatvorskom krugu, po vruini, dok
ime ne potee krv iz tabana;
pretnja smru (ubistvom, klanjem, sakaenjem, putanjem dresiranog vujaka)
zarobljeniku;
nedozvoljavanje zarobljeniku da pije vodu po ceo dan na vruini od skoro 40 C;
dranje zarobljenika u prostoriji gde su ranije boravili psi;
prisiljavanje zarobljenika da se kreu etvoronoke;
jahanje zarobljenika po logorskom krugu, kao konja;
prisiljavanje zarobljenika da ulaze u kuice za pse i da laju kao psi, a drugi da
mjauu kao make;
prisiljavanje zarobljenika da jedu ive pueve sa kuicom, perje ubijenih ptica,
kore pomorande, ive abe, gliste;
prisiljavanje zarobljenika na teak fiziki rad: vaenje kamena u kamenolomu,
gradnja kua;
prisiljavanje zarobljenika da se krste po katolikoj veroispovesti;
Strana 364
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
prisiljavanje zarobljenika da po jakom suncu tre po logorskom krugu, a zatim

oznojene i zagrejane prskaju hladnom vodom pod pritiskom mrkom iz hidranta;
prisiljavanje zarobljenika da se meusobno udaraju pesnicama i nogama do
onesveivanja;
prisiljavanje zarobljenika da liu i ljube hrvatsku zemlju;
prisiljavanje zarobljenika da liu olju u klozetu i pod VC-a;
prisiljavanje zarobljenika na masturbaciju;
udaranje zarobljenika po testisima;
prisiljavanje zarobljenika da piju toplu, mutnu vodu u koju je zatvorski straar
prethodno pljunuo;
stavljanje i vezivanje metalnog bureta na lea zarobljenika i dobovanje po
buretu;
veanje zarobljenika tako da su im ruke vezane lisicama za metalne reetke na
vratima;
prisiljavanje zarobljenika da piju mokrau;
prisiljavanje zarobljenika da javno polno opte izmeu sebe;
vonja zarobljenika u kombiju i u punoj brzini naglo zaustavljanje tako da su se
oni vezani valjali po podu i sudarali;
prisiljavanje zarobljenika da pojede pola kilograma soli bez davanja vode;
prisiljavanje zarobljenika da na golim kolenima puu preko tucanog kamena;
prisiljavanje zarobljenika da ljube vujaka;
stavljanje u usta zarobljenika cevi od pitolja uz pretnju okidanjem;
prisiljavanje zarobljenika da se takmie u puzanju po logorskom krugu;
prisiljavanje zarobljenika da tre po logorskom krugu sa rairenim rukama kao
avion u bombardovanju, dok su drugi zarobljenici imitirali pucanje na avione da ih
obore;
prisiljavanje zarobljenika da ustima skupljaju otpatke po logorskom dvoritu;
prisiljavanje zarobljenika da jedu pilee kosti ili opuke od cigareta;
nedozvoljavanje zarobljenicima nou da spavaju stalnim upadanjem straara u
elije i buenjem i batinanjem;
gaenje izmama prstiju na slomljenoj nozi zarobljenika;
Strana 365
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"igranje kola" - u dvoritu bi se zarobljenici uhvatili u krug, a prvi i poslednji su

bili spojeni elektrodama za izvor elektrine struje;
prisiljavanje zarobljenika na homoseksualne odnose;
brijanje zarobljenika na suvo noem i prisiljavanje da pojede svoju sopstvenu
bradu;
dozvoljavanje da civili (ene i deca) pljuju i psuju majku etniku zarobljenicima;
dozvoljavanje pijanim graanima - civilima da tuku i maltretiraju zarobljenike;
prisiljavanje zarobljenika da danju rade teke fizike poslove, da kopaju kanale i
rovove, a nedozvoljavanje nou da spavaju i da se odmore;
prisiljavanje zarobljenika da okopavaju ili kose travu oko logorskog kruga u delu
koji je bio miniran.
O pojedinim oblicima zloinakog i genocidnog ponaanja ustaoidne nove
hrvatske vlasti prema uhvaenim Srbima - ratnim zarobljenicima, njihovom
stradanju i muenju u logoru govore iskazi pojedinih svedoka - rtava i samih
oevidaca.
1) Svedok 145/96-3, zarobljeni major JNA koji je u logoru "Lora" boravio od juna
do avgusta 1992. godine, navodi:
"Prilikom dolaska u zatvor u "Lori" saekala su nas dvojica straara koji su nas
polivali vodom i tukli oko dva sata. Zatim su jednog po jednog pozivali "na
telefoniranje". Onaj ko je bio pozvan bio je vezan icom za prste na ruci, a zatim
su drugi kraj ice privezali na poljski telefon i okretali ruicu induktora. Jednom su
mi induktorsku struju putali na slepoonice i preko prstiju na nogama. Izvodili su
nas i na lana streljanja. Postojili bi nas u vrstu, a potom su izmeu nas pucali iz
pitolja. Mene su etiri puta vodili na takva streljanja. Sve ovo inili su nam
pripadnici vojne policije i hrvatske vojske koji su bili stacionirani u "Lori".
Bili smo smeteni po elijama. U elijama nije bilo nikakvog inventara, niti
nametaja, tako da smo spavali na betonu. U toku dana i noi svako je mogao da
ue u eliju i da nas tue. Najmanje sam bio prebijan po tri puta na dan, a jednog
dana sam za 24 asa bio pretuen 14 puta. Najee su to radili nogama,
palicama, a u vie navrata su koristili bezbol palice i gumena creva. U ovom
logoru bilo je tada zatvoreno oko 50 Srba. Od toga 13 vojnika koji su bili
zarobljeni u Gabeli, zajedno sa kapetanom Duanom Gidiem koji je posle priao
Hrvatima i uestvovao u maltretiranju zatvorenika.
Jednom prilikom mene i M. su izveli u dvorite zatvora, skinuli nas gole i naterali
da popijemo au slane vode, a zatim su nas drali na suncu itav dan tako da
smo dobili opekotine po itavom telu. Posle toga su nas pretukli tako da, gde god
sam bio udaren, sa tog mesta mi se skinula koa. Hranu smo dobijali samo kada
bi to palo na pamet straarima. Tako se deavalo da nismo dobijali hranu i po tri
dana. Svakog dana su preskakali po neki obrok. Kada smo dobijali obrok hrane
obavezno smo bili pretueni pre, ili posle obroka, a u vie navrata i za vreme
samog obedovanja.
Strana 366
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Pored fizikog maltretiranja bili smo izloeni i psihikom maltretiranju. Po itav

dan su preko kasetofona putali ustake pesme. Terali su nas i da pozdravljamo
ustakim pozdravom. U zatvor je dolazila komisija Meunarodnog crvenog krsta
koja je obavljala razgovor sa zarobljenicima i u nekim prilikama delili su cigarete.
Nas petoricu su skrivali oko mesec i po dana i tek posle toga doli smo u kontakt
sa predstavnicima Crvenog krsta. Dok smo bili u "Lori" straari su dovodili civile,
meu kojima su bile i ene, da nas tuku i da se iivljavaju nad nama. Tri puta
sam voen u bolnicu radi pregleda, ali me tamo nisu hteli pregledati jer sam bio
"etnik" i rekli su da oni etnike ne pregledaju. Pored zarobljenika u "Lori" je bilo i
civila koje su predstavljali da su bili vojnici ili snajperisti. Mene su prilikom svakog
prebijanja terali da priznam da sam bacao decu u mealice za beton. Posle 50
dana boravka u "Lori" poveli su nas na razmenu".
2) Svedok 160/96-5 navodi: "Dok smo bili u logoru "Lora" u oi su nam prskali
suzavac. Jednom vodniku bive JNA je vrena intervencija na oku u bolnici u
Splitu. Meutim, umesto konca ranu su mu zaili icom, te je izgubio vid na to
oko".
3) Svedok 333/96-8, oficir Vojske Republike Srpske Krajine, roen 1974. godine,
svedoi: "Iz sportske dvorane u Bjelovaru prebaen sam u maju 1995. godine u
Split, u logor "Lora", gde sam ostao do razmene 2. aprila 1996. godine. Dok smo
bili u "Lori" od prvog dana su nas muili na razne naine, a najee su to inili
prebijanjem, tako to nas je tukao svako ko god je uao u eliju. Pored toga
izvodili su nas pojedinano u hodnike i tamo tukli, a nou su nas obino izvodili u
zatvorsko dvorite i tu nas prebijali. Pored svakodnevnih prebijanja maltretirali su
nas i tako to smo morali dugo da trimo, da radimo sklekove, pa su nas
iscrpljene ujutru vodili u kamenolom da lomimo kamen sa nekoliko gvozdenih
ipki i nekoliko krampova, da bi na povratku u elije ponovo nastavili sa
muenjem. Prvih dana po dolasku u "Loru" mene su izvodili na sasluanje, pa me
je jednom pretukao Tadija Bokanovi tako to me je udarao pendrekom po glavi i
leima. Tada sam dobio 50 udaraca u glavu. Za to vreme dva puta sam padao u
nesvest.
Drugi put me je sasluavao Miljenko Drai, koji me je prebio nekom drvenom
motkom. On me je povredio po lanku desne noge, a kada sam kasnije zatraio
lekarsku pomo ona mi nije pruena. I dan-danas imam od toga izboinu i
oteano hodam. Verovatno je bio u pitanju prelom koji je zarastao. Jednom kada
smo u dvoritu kopali zemljite naiao je Bokanovi i naredio mi da za 30 sekundi
optrim oko zatvora. Poto za to vreme nisam mogao da optrim oko zatvora, on
mi je zbog toga naredio da ispruim ruke, pa me je dralicom od metle tukao po
akama, a onda mi je ponovo naredio da trim, pa kako ni tada nisam uspeo da
optrim oko zatvora za 30 sekundi, ponovo me je tukao. Posle treeg tranja
izvadio je pitolj i udario me po glavi, tako da mi je naneo povredu koja mi je
krvarila. On se bio posebno okomio na mene i zlostavljao me i tukao mnogo vie
nego druge. Pored prebijanja terali su nas da satima i danima pevamo njihove
pesme. Terali su nas da liemo klozet jezikom. To je mene terao da inim Stipe
Leki, a zatim smo morali da im liemo izme na ta nas je najvie terao Grujica
Niev i Jerko Male. Jednog dana u junu 1995. godine, posle ruka, straar Robert
Bjelokapi izveo je jednu grupu nas zarobljenika i odveo nas u deo kruga zatvora
gde je bio neki ispucali beton i naredio da kopamo zemlju ispod tog betona.
Rekao nam je da su tu kosti naih, da emo ih videti i da emo mi isto tako proi.
Mi smo kopali, a on nas je neprestano tukao. U jednom momentu naiao je
Strana 367
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
upravnik Buzov, naredio da prekinemo taj posao i da nikome ne smemo da

priamo. Kasnije su na tom mestu sazidali rotilj.
U "Lori" smo dobijali po tri obroka dnevno, ali smo to morali da pojedemo za vrlo
kratko vreme, tako da smo veinom ostajali gladni. Jednom prilikom straar
Grbea je H.M. stavio zapaljenu cigaretu na ruku i on nije smeo da se pomakne
dok cigareta nije izgorela, a pri tome ga je pekla po koi. Zatim mu je cigaretu
gasio u uho. Palio ga je i upaljaem. V. i M. su krili od Crvenog krsta koji ih nije
popisao. Kakva je njihova sudbina ja ne znam".
4) Svedok 234/95-6, boravio je u logoru "Lora" sredinom 1992. godine, navodi:

"Bio sam smeten na odeljenju "C". Tu su me maltretirali na nevien nain. Kada
su mi pronali legitimaciju Crvenog krsta prebacili su me iz samice u odeljenje
"A". Tamo sam zatekao oko 20 Srba, uglavnom pripadnika JNA i etvoricu
avijatiara. Svi oni su bili izmueni, modri, oteeni i u krvi. Zatekao sam i grupu
zarobljenih pripadnika JNA iz Gabele. Njih je posebno muio Devad Miti, bivi
zastavnik, iz Busovae. Njih su tukli po celu no".
5) Svedok 245/97-3, pilot JNA, kidnapovan u Mostaru i zatvoren posle toga u

logoru "Lora" u novembru i decembru 1991. godine, navodi: "Dana 30. novemra
1991. godine MUP Hrvatske me je predao organima vojne policije ZNG u Splitu
koji su me odveli u njihov tab, smeten u nekadanjem objektu JNA. Ne
poznajem Split, pa ne znam o kom se objektu radi. Predat sam jednom
operativcu koji mi je naredio da skinem uniformu i tako u gaama me drao
nekoliko sati. Terao me je da mu kaem nekakve podatke koji nisu imali nikakve
veze sa mojim statusom. U toku ispitivanja me je tukao. Za vreme ispitivanja ja
sam gubio svest. Svako naredno ispitivanje je bilo propraeno batinama, s tim to
su se islednici menjali. Batine su bile praene pretnjama da e me ubiti, zaklati ili
osakatiti.
Prostorija u kojoj sam boravio kada nisam ispitivan se nalazila u podrumu ovog
objekta. Ta prostorija je imala reetke na prozoru, a oseao se zadah i neprijatan
miris boravka psa. Bilo je puno dlaka. U nekoliko navrata uo sam reanje psa i
njegovo grebanje po vratima da bi uao u moju eliju jer je oigledno on tamo
ranije boravio. Na ispitivanje sam odvoen u prostoriju na spratu. Svi odlasci na
ispitivanje su bili uz batine, pretnju likvidacijom mene i moje porodice. Pretili su
da e meni dati odseene prste ili glavu mog deteta. Jednom prilikom su mi pretili
da e na mene pustiti dresiranog vujaka da me on "ispita". etvrtog dana mog
boravka u ovom logoru uo sam jauke, pucnje, uurbanost uz komentar " vidi
ovog etnika, ve deset minuta nee da umr, ve se trza". U ovom logoru sam
ostao do 3. 12. 1991. godine".
6) Svedok 249/97-3, roen 1941. godine, u logoru " Lora" je boravio od 14.
05.1995. do 01.04.1996 godine, navodi: "U toku boravka u "Lori" , a naroito
posle okupacije od strane hrvatske vojske podruja Republike Srpske Krajine,
veoma esto su po grupama dovoeni zarobljeni srpski vojnici iz Knina i okoline i
tu su strahovito tueni. Video sam nekoliko puta te vojnike koji su bili do te mere
isprebijani da se uopte nisu mogli kretati i da su od glave do pete svi modri,
oteeni i krvavi. Jednom prilikom i to mislim u avgustu mesecu 1995 godine posle
Strana 368
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
pada Knina nama su pokazali uhapenog Srbina ije je ime Milo i koji je
strahovito isprebijan. Naredili su Milou da skine ve mi smo videli da je njegovo
telo bilo skoro sve modro i da su se na istom ocrtavali tragovi od udaraca nekim
predmetima. Milo je bio potpuno nepokretan, oteen i krvav".
7) Svedok 249/97-40, advokat, roen 1947., u logoru "Lora" je boravio od

16.05.1995. do 02.04.1996. godine, navodi: " Za sve vreme mog boravka u "
Lori" iz drugih prostorija dopirali su neprestano krici i jauci uhapenih Srba, a
naroito nakon pada Knina. U to vreme dovodili su zarobljene Srbe iz Knina i
okoline pa su ih strahovito tukli. Jednom prilikom sam video jednog zarobljenog
srpskog vojnika koga su hrvatski policajci strahovito tukli do te mere da su mu
testisi otekli tako da su bili do kolena, a takoe sam video jednog vojnika kome
su hrvatski policajci prebili levu nogu" .
8) Svedok 249/97-8, radnik, roen 1953. godine, boravio je logoru "Lora" od

maja do avgusta 1992. godine navodi: " Hteo bih da istaknem da su hrvatski
policajci mene i ostale uhapene u logoru "Lora" terali da pijemo mokrau i da se
meusobno udaramo do onesveivanja. Vojnike bive JNA su terali da
meusobno polno opte" .
9) Svedok 15/93, pre rata oficir JNA, navodi: " Kada sam prebaen u zatvor "
Lora" bio sam muen na taj nain to su u moju eliju dovodili pse vujake kojima
su uvari nareivali da me napadnu pa bi meni posle toga nareivali da ljubim
pse. Upravnik logora Tomo Duji me je tukao bezbol palicom, a tukli su me i
straari koji su nosili crne maske preko lica. U ovom logoru sam proveo tri dana i
etiri noi u martu 1992. godine i za to vreme nisam dobio nita za hranu" .
10) Svedok 63/94-1 kao vojnik na odslenju vojnog roka u Gabeli zarobljen 17.
aprila 1992. godine i odveden u logor " Lora" gde je boravio do 14. avgusta iste
godine, navodi: " Smetajni uslovi u ovom logoru su bili teki. Po nekoliko nas je
spavalo na betonu sa samo po jednim ebetom. Terali su nas da radimo u
oblinjem mestu Draevac gde smo bili izvodili graevinske radove. Prilikom
vraanja u krug logora skidali su nas gole i terali nas da trimo po krugu logora
tako goli, da pevamo ustake pesme, a oni su nas posle oznojene polivali sa
mrkovima hladne vode. Povremeno sam dobijao batine jer su me vodili kao
redovnog pripadnika JNA, a prema nama je bio neto blai tretman. Dobrovoljce i
rezerviste su besomuno tukli i muili. Oni su bili smeteni u bloku "C" i ja sam
sluao zapomaganje tih vojnika.
Seam se potpukovnika L. koji je bio u "C" bloku, a potom prebaen u moje
odeljenje. Njega su tukli bezbol palicama svuda po telu. Bile su mu natekle ui i
glava. Nad njim su se posebno iivljavali pijani straari HVO kada su se vraali iz
grada. Video sam kada su ga terali da lie pod od NjC-a i da jede kore od
pomorandi pri tome tukui ga nemilice. Vojnik rezervista Savi Vlado je
svakodnevno tuen i muen. Kasnije sam uo da je umro i da je sahranjen odmah
tu, pored zatvora.
Strana 369
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Seam se i jednog vojnika rezerviste iz Kragujevca koji je zarobljen kao ranjenik.

Njega su tukli po ranama i podlegao je povredama. Ja sam ga lino sahranio
pored zatvorske ice prema moru. Uestvovao sam u sahrani trojice Crnogoraca
koji su takoe umrli u logoru, ali ne znam njihova imena".
11) Svedok 181/95-2 u logoru " Lora" je boravio od 19. aprila do 11. avgusta
1992. godine, navodi: " Upravnik Tomo Duji je bio inicijator i izrilac mnogih
iivljavanja i muenja zatvorenika. On je najee primenjivao muenje strujom.
Ja sam etiri puta podvrgavan ovom muenju. I druge zatvorenike su muili na
ovaj nain, a to su posebno inili prema zarobljenim rezervistima bive JNA.
Njima su icom ili spajalicom buili une koljke pa bi tu icu zavrnuli u obliku
minue i na nju prikaili elektrode. Kad su nas vodili na ovo muenje strujom
govorili bi da idemo da se telefonom javimo kui. .V., . i S.V. su ove elektrode
prikopavali i na polne organe.
Razmenjen sam 14. avgusta 1992. godine. U grupi za razmenu u kojoj je trebalo
da bude nas estorica pilota, nije razmenjen pilot Medi. uo sam da je vraen sa
razmene zato to su mu bile odseene ui i nos. Kasnije sam od jednog Srbina
uo da je jednom prilikom u kafani sluajno sluao razgovor nekih hrvatskih
vojnika od koji se jedan hvalio da su ubili jednog pilota na taj nain to su ga
ivog ispekli na ranju u irokom Brijegu. Pretpostavljam da se radi o Mediu jer
je on jedini pilot koji je ostao nerazmenjen" .
12) Svedok 111/95-2 potpukovnik bive JNA, pilot, boravio je u logoru "Lora" od
26. aprila do avusta 1992. godine navodi: " Po dovoenju u "Loru" smeten sam
u blok "C" za koji sam kasnije video da je deo logora koji je sluio za najgora
muenja. Tu ak ni predstavnici Meunarodnog crvenog krsta nisu imali pristup.
Imao sam povrede koje sam zadobio prilikom sputanja iz mog aviona kada je
ovaj oboren (povredio sam kimu, izgorela mi je koa na desnoj ruci, a prilikom
doskoka na zemlju polomio sam i desnu nogu na tri mesta), zbog ega sam
oseao jake bolove te sam traio da mi se ukae pomo. Sutradan su me odvezli
u bolnicu u Firulama, ali me tamo lekari nisu primili da leim jer po njima nisam
imao povrede koje bi traile moju hospitalizaciju. Straar koji me je dovezao u
bolnicu pod nadimkom " Rambo" me je odmah vratio u " Loru" govorei da
simuliram. Te me je prijavio i upravniku Tomi Dujiu pa su odmah poeli da me
tuku. Tukli su me i po dovoenju u eliju. Tom prilikom je prebijen i P.G. koji je
bio sa mnom u eliji. Lea su mu bila sva crna od batina. Nakon ovoga "Rambo"
mi je doneo da jedem pun tanjir kuvanog pirina u kome su bile pilee kosti, a na
vrhu jela zaboden opuak cigarete. Terao me je da to sve pojedem, a kada sam
rekao da ne mogu, poeo je da me tue pendrekom po glavi. Od ovih udaraca
sam poeo da gubim svest, a tada me je naterao da ispruim levu ruku i zdravu
nogu, pa je onda nastavio da me tue po ovoj ruci i nozi. Od zadobijenih udaraca
noga mi je otekla i bila je potpuno crna.
Prvih 15 dana su me svakodnevno tukli po nekoliko puta i to ne samo straari ve
i gardisti koji su dolazili sa strane kao i civili. Nou su putali ustake pesme i
udarali u vrata elija tako da nismo mogli da spavamo. Za ovih petnaestak dana
oslabio sam 18 kg. Posle toga su me neto manje tukli jer im je zatvroski lekar
skrenuo panju da e me ubiti ako tako nastave. Od tada su me tukli po zdravim
delovima tela. U tuama su se naroito isticali straari: Boti Anelko, Gudi Ante,
Bungur Emilio i Sulimovi Zoran zvani "Sule". Prilikom posete delegacije
Meunarodnog crvenog krsta P.G. se poalio da je dobio batine pa smo posle toga
Strana 370
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
vie prebijani. P. su tako tukli bezbol palicama da se od batina sav tresao. Nakon
ovog su nam naredili da prilikom sledeeg dolaska MCK modrice na telu
objanjavamo padom sa kreveta i niz stepenice, a ne od tue. Najtee batine smo
P. i ja dobili 1. maja 1992. godine. Tada je u eliju upao Giljanovi i tako me
prebio da sam pao u komu. Intervenisao je zatvorski lekar koji me je jedva
povratio u ivot. Taj Giljanovi je esto dolazio u zatvor i muio zatvorenike.
Uivao je da me maltretira u dvoritu tako to bi mi izmom gazio prste
polomljene noge koji su bili van gipsa sve dok mi prsti ne bi prokrvarili.
Muili su nas i na druge naine. Mene su jednom prilikom straari Bungur Emilio i
Boti Anelko odveli u Dujievu kancelariju gde su mi stavili ice poljskog telefona
na prste pa su onda okretali induktor od ega se stvarala struja to je kod mene
izazivalo nesnosne bolove. Nekima su ice stavljali i na polni organ i onda putali
struju. .V. su ice probadali kroz ui i prilikom putanja struje on bi poeo da se
cima tako da su mu une koljke bile pokidane. U dva navrata straari su
organizovali javno muenje strujom u zatvorskom dvoritu iji je inicijator bio
Boti Anelko. On bi odvojio 10-12 zatovrenika i naredio im da se uhvate za ruke,
ruke prvog i zadnjeg bi spojio kablovima, a zatim putao struju. Ukoliko bi neko
od zatvorenika prekinuo lanac bio bi kanjavan batinama ili bi bio teran da drugog
zatvorenika nosi na leima i tri u krug. Ovaj vid muenja straari su nazivali
"igranje kola" .
Primenjivani su i drugi metodi muenja. Prisiljavali su nas da se izmeu sebe
amaramo pri emu bi nas straari pretukli ako bi procenili da naa amaranja
nisu dovoljno jaka. U ovome se isticao Devad Meki zvani " Brzi" koji je pre rata
bio podoficir JNA i u logoru imao status zarobljenika, ali je brzo preao na
hrvatsku stranu. Maltretirali su nas i Gidi Duko i Hodi Reid koji su takoe
imali status zarobljenika. Prilikom svakog ulaska straara u eliju morali smo da
ga pozdravimo ustakim pozdravom: "Za dom, spremni" . Morao sam da
izgovaram tekst koji su nam dali da nauimo napamet i koji se odnosio na moje
generalije uz koje sam morao da kaem da sam pripadnik srbo-etnike,
komunistike, agresorske vojske koja ubija neduni hrvatski i muslimanski narod,
nemone starce, ene i decu. Morali smo da pevamo ustake pesme.
Neke zarobljenike su terali da uu u kuice za pse i da laju, a L. su naterali da
mjaue kao maka, dok bi ostali na njega lajali. P.G. su terali da tri sa rairenim
rukama i oponaa avion, a ja sam takom trebao da oponaam pucanje u njega
kao protivvazduna odbrana. Kada bi ga, po oceni straara, oborio, P. je morao
da padne na zemlju i tada bi ga straari muili i tukli. Vodili su nas na kupanje
mrkom i pod jakim mlazom smo trpeli nepodnoljive bolove zbog povreda koje
smo imali od batina. Posle toga su zatvorenike terali da satima tre u krug, da se
trkaju puzei po betonu sve dok im laktovi i kolena ne raskrvare, da ustima
skupljaju otpatke sa dvorita, a zatim da to progutaju.
Zatvorenici su bili podeljeni u tri kategorije i prema njima je bio razliit tretmen.
Najbolje su prolazili obini vojnici koji su sluili vojni rok. a najtee doborovoljci.
Najgori odnos je bio prema nama pilotima. Prema zarobljenim stareinama su se
iivljavali i na taj nain to su im nareivali da jedan drugom stavljaju polni organ
u usta i da izmeu sebe imaju homoseksualne odnose. Prvi put sam sasluan tek
posle mesec i po dana boravka, ali ni tada nisam dobio nikakvo reenje, niti su mi
rekli zato me optuuju.
Od zatvorenika koji su posebno bili mueni ele bih da istaknem: T. G. koji je
posle muenja izgledao kao starac. A.L. su ui od batina bile potpuno oteene i
liile su na dve lopte, a glava mu je bila proseena na dva mesta, a terali su ga
da pojede svoju bradu koju su mu nasuvo obrijali. R.D. je bio toliko puta tuen da
Strana 371
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
mu je na butini desne noge miino tkivo poelo da truli, pa mu je taj deo

hirukim putem odstranjen, P.M. je od batina bila polomljena vilica na tri mesta
tako da nije mogao da govori, a ruka mu je bila proseena noem, Z.S. su bila
polomljena rebra koja su probila plunu maramicu i operisan je bez anestezije,
C.N. je polomljena ruka, L. J. i P.M. su skinuli potpuno gole i osam sati su ih u
stavu mirno drali na najveem suncu dok sve dok L. nije izgubio svesti, a obojica
su imali opekotine.
Razmenjen sam 14. avgusta 1992. godine" .
13) Svedok 182/95-2, boravio u logoru "Lora" od 26.04. do 2.05. i od 20.05. do

12.08. 1992. , navodi: "U ovom logoru je ubijen vojnik rezervista Savi Vlado,
rodom iz Nevesinja. Video sam ga nekoliko puta i u vie navrata su nas zajedno
tukli, a on je bio potpuno izoblienog lica i naduvan od batina. Glava mu je bila
sva u ranama. Jednom prilikom je navodno odveden u bolnicu i od tada ga vie
nisam video" .
14) Svedok 126/94, vojnik na odsluenju vojnog roka u Gabeli gde je u aprilu
1992. godine zarobljen sa jo 14 vojnika i tri stareine, prebaen u Split u logor "
Lora" gde je boravio do razmene 14. avgusta 1992. godine, navodi: "Za vreme
boravka u ovom zatvoru nas zatvorene vojnike bive JNA su terali da se
meusobno tuemo tako to bi nas podelili na dve vrste pa bi nas terali da jedan
drugog udaramo pesnicama u glavu pri emu su nas straari kanjavali ako vide
da simuliramo tuu. Terali su nas da nosimo jedan drugog na ramenima i da pri
tome trimo, pa kad padne onaj koji je nosio, onda je njega morao da nosi onaj
koga je do tada nosio. Terali su nas da stojimo na suncu po vie asova u podne
pri emu su mnogi padali u nesvest. esto su nas nou budili povicima "ustaj
bando" pa bi nas isterali u krug i nareivali da istimo kako bi nas na taj nain
spreavali da nou spavamo" .
15) Svedok 482/95-2, vojnik na rednovnom odsluenju vojnog roka u Gabeli , u

aprilu uhapen i odveden u logor "Lora" odakle je u avgustu 1992. razmenjen
navodi: " Skladite JNA u Gabeli uvalo je nas 15 vojnika koje su inili Srbi i
muslimani poto su Hrvati i Slovenci i Albanci ve ranije napustili ovu jedinicu.
Dana 13. aprila 1992. godine kapetan Gidi je organizovo izlazak vojnika iz
kasarne tako to je doao civilni kombi kojim je upravljao, kako nam je rekao,
njegov kum i mi smo uli u taj kombi. Kada smo sa tim kombijem izali iz
kasarne, na oko kilometar udaljenosti ispred nas su izali hrvatski vojnici, opkolili
nas i sa uperenim automatima nam saoptili da smo zarobljeni. Razoruali su nas
i odveli u njihov garnizon u mestu Duboka gde su nas sasluali, a potom nas
odveli u Split, u kasarnu Draevac gde smo maltretirani i ispitivani, a odatle
odvedeni u vojni zatvor "Lora" gde smo ostali etiri meseca.
Spavali smo na podu po estorica u eliji. Svakodnevno su ulazili u nau eliju i
mi smo tada morali da ustanemo, da stanemo mirno i da ih pozdravljamo
faistikim pozdravom: desnom rukom i uzvikom: " Za dom, spremni" . Zatim su
nas vreali i iivljavali se nad nama. Udarali su nas palicama svuda po telu,
vezivali nam lisicama za krevet. Poseban vid muenja je bilo prisiljavanje
zatvorenika da igraju " srpsko kolo" tako to bi pojedincima prikaili icu na prste,
Strana 372
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
a zatim bi ih naterali da se meusobnim dranjem za ruke uhvate u kolo, a zatim

bi putali struju koja je izazivala strujne udare tako da smo skakali kao da igramo
kolo.
Dovodili su njihove graane da nas gledaju "kako izgledaju etnici", a tu je bilo i
ljudi koji su nas pljuvali i psovali nam majku etniku. Komandant logora nas je
budio nou i zahtevao od nas da satimo trimo po krugu logora i da pevamo
ustake pesme sve dok ne popadamo od umora. Kada bi pali, onda bi nas tukli.
Preko dana su nas vodili da kopamo rovove i da radimo druge teke fizike
poslove. Muili su nas i tako to nam nisu davali hranu po nekoliko dana, a i kada
bismo je dobili bila je u malim koliinama. Vodu smo dobijali samo kada radimo, a
u eliji ne. Prilikom poseta predstavnika Crvenog krsta dobijali smo cigarete i
druge poklone. Meutim, osoblje logora bi nam nakon odlaska delegacije pokupilo
ono to smo dobili od Crvenog krsta"
16) Svedok 483/2 navodi: " Hrvati su na nas u toku februara i marta 1992.
godine otvarali vatru na skladite JNA u Gabeli koje je uvalo petnaestak vojnika
koje su inili samo Srbi i muslimani poto su Hrvati i Slovenci ve ranije napustili
ovu jedinicu. Kapetan Duko Gidi koji je komandovao skladitem je dobijao
uputstva da treba da ostanemo u skladitu i da branimo gotovo prazno skladite
jer je oruje ve ranije bilo evakuisano, a zapravo se kasnije pokazalo da smo mi
bili njegovi taoci. On je 14. aprila 1992. organizovao " izmetanje" vojnika tako
to je njegov prijatelj iz Gabele doao kamionom u kasarnu u koji su uli svi
vojnici poto je Gidi rekao da e nas taj kamion prebaciti na srpsku teritoriju.
Umesto toga na izlazu iz Gabele nas je saekala zaseda koji su postavili pripadnici
HVO koji su nas razoruali i iz Gabele koja se nalazi na podruju bive Bosne i
Hercegovine prebacili nas u Hrvatsku u Split. Najpre su nas odveli u kasarnu
Draevac gdesu nas selektovali po nacionalnosti. Poto sam rekao da sam Srbin
sa Kosova dobio sam batine. Posle toga smo prebaeni u logor "Lora" kraj Splita
gde su Srbi smeteni u jednu eliju, a zastavnik, kapetan Gidi i tri vojnika
muslimana u drugu eliju.
U ovaj logor je stalno dolazio izvesni "Giljo" koji je bio u policijskoj uniformi i koji
je tukao mene i ostale zatovrenike u kancelariji, u eliji i u krugu logora
upotrebljavajui palicu. On me je vie puta gazio svojim izmama po prstima i
drugim delovima tela. Od tada sam bio jako otekao, a na pitanje straara od ega
mi je to, morao sam da odgovorim da me " boli zub" . Nisam smeo da kaem
istinu jer bi me u protivnom ponovo tukli. Terali su nas da okopavamo ili kosimo
travu u krugu logora koji je bio miniran i da izvodimo druge radove.
Zatvorenici su mueni strujom. Davali su nam telefonsku slualicu da se navodno
javimo svojima pa bi ukljuivali struju to bi izazivalo strujne udare. To je bila
specijalnost uvara logora, mislim da se zove Gudi. Njemu su se esto
pridruivali zastavnik Mehi i kapetan Gidi. U tom logoru su se nalazili i njihovi
dezerteri hrvatske nacionalnosti kojima je takoe dozvoljeno da nas mue.
Izvodili su nas u krug logora i terali da trimo dok ne popadamo. Nosili smo jedan
drugog, a ko padne dobijao bi batine palicom po leima. Uz to morali smo
obavezno da pevamo ustake pesme i da pozdravljamo faistikim pozdravom.
Izvesno vreme sam bio zatvoren sa pilotima srpske nacionalnosti koji su jo
mueni.
U krugu logora je postojala kuica za pse pa se deavalo da nas izbace iz elije u
krug pa su pojedincima nareivali da uu u tu kuicu i da do iznemoglosti laju kao
psi. Svaki drugi-trei dan u logor su dolazili pijani graani i redom nas sve tukli
Strana 373
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ime su stigli: rukama, nogama, bezbol palicama i drugim predmetima. Kupali su

nas tako to bi nas potpuno gole postrojili uza zid, a onda bi mlaz vode pod jakim
pritiskom usmeravali u predeo polnog organa to je izazivalo veoma jake bolove.
Pozdravljanje je bilo obavezno sa podignutom rukom uvis i povik " Za dom,
spremni" .
Muili su nas upravnik logora Tomo i njegova supruga. Muenja su sprovoena
prema svim zatvorenicima. U muenjima nas zatvorenika su uestvovali i uvari
logora. Izvesni Giljo i Gudi. Tukao nas je i Meki Devad. Bilo je i sluajeva
lanih streljanja. Postrojili bi logorae uza zid pa bi u njih uperili prazan pitolj. U
tome je posebno prednjaio upravnik logora Tomo Duji, straar Gudi, policajac
Giljo, zastavnik Mehi i kapetan Gidi. Pored ratnih zarobljenika u logoru su bili
smeteni i civili - starci, ene i deca.
Bili smo razvrstani u vie kategorija. Ja sam bio u bloku " A" gde su bili moji
vojnici, piloti i rezervisti. U bloku " C" gde su posebno surovo postupali bili su
smeteni dobrovoljci i rezervisti bive JNA. Zatvorenici iz tog bloka nisu
pokazivani predstavnicima Meunarodnog crvenog krsta. Kada je dolazila ekipa
Meunarodnog crvenog krsta zarobljenike iz bloka "C" koje su najvie tukli krili su
u posebnim bunkerima koji su bili ispod zatvora blizu mora. Mi smo pokazivani
Crvenom krstu dvadesetak dana posle dolaska u ovaj logor, ali nismo smeli rei
da smo u logoru tueni, mueni i kako neoveno se prema nama postupa. Hrana
je bila veoma loa. Majee smo dobijali po pare hleba i malo dema za ceo
dan. Mesa uope nije bilo. Hrana je bila nekvalitetna i davana nam je u malim
koliinama. Od takve hrane prvih dvadesetak dana nisam mogao da idem u
klozet. Lekarsku negu nismo imali. U stvari, nismo ni smeli da se prijavimo da
idemo kod lekara jer smo od drugih zatvorenika saznali da su neki koji su se
prijavili da odu na lekarski pregled dobijali batine i da su ih boli pricevima. U
ovom logoru sam ostado do 14. avgusta 1992. godine kada smo prebaeni u
Kerestinac odakle smo 16. avgusta odvedeni na razmenu. Od posledica muenja
imam oslabljen sluh" .
17) Svedok 488/95-2, boravio u logoru " Lora" od 13. aprila do 12. avgusta 1992.
godine, navodi: "Bio sam na odsluenju redovnog vojnog roka u toku 1992.
godine i nalazio sam se na dunosti straara na obezbeenju skladita u Gabeli. U
toku februara i marta 1992. godine Hrvati su otvarali vatru na skladite koje je
uvalo nas 15 vojnika. Telefonske veze kasarne su bile prekinute. Poto smo bili
izloeni vatri i granatiranju morali smo da se predamo nakon ega su nas
kombijem odveli u Neum gde su nas popisali po nacionalnosti, a zatim su nas
autobusom sa pratnjom odvezli u Draevac u kasarnu gde su zapoeli sa
maltretiranjem, amaranjem, tuom i pretnjama. Oko jedan sta posle ponoi su
nas prebacili u vojni zatvor " Lora" u Splitu. Pre puta su nam rekli da nas vode na
klanje.
Bili smo smeteni u elije po etvorica. U mojoj eliji je bio zastavnik Devad
Neki iz Busovae koji se pridurio Hrvatima i uestvovao u maltretiranjeu
zatvorenika, naroito kada bi ga napili. Kapetan Duko Gidi, Srbin, oenjen
muslimankom se takoe pridruio Hrvatima i maltretirao druge zatvorenike sem
vojnika iz nae jedinice. Reid Hodi vojnik iz nae jedinice je odreen za kuvara
u zatvoru, on je delio hranu i poto je bio u dobrim odnosima sa straarima
takoe je uestovao u tui zatvorenika.Hrvati su i nas ostale ubeivali da
ostanemo sa njima i preemo na njihovu stranu uz pretnju da e nas ubiti sledei
put ako nas uhvate. U nau eliju su danonono upadali hrvatski vojnici koji su
imali crne pletene kape navuene na glave sa prorezima za oi, nos i usta. Imali
Strana 374
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
su maskirne uniforme, a neki su bili i u civilnim odelima.

Spavali smo na betonskom podu i prilikom svakog ulaska Hrvata u eliju morali
smo da ustajemo i da pozdravljamo sa faistikim pozdravom: sa podignutom
desnom rukom i uzvikom: " Za dom, spremni". Upravnik zatvora je bio Tomo
Duji iz Travnika i on je tukao zatvorenike gumenom palicom i pendrekom.
Njegov zamenik je bio Toni Vrki koji je bio jo gori od njega. On je tukao
zatvorenike do iznemoglosti, naroito posle 22 asa kada je bilo poveerje. Kroz
zidove smo sluali krike ljudi koje su tukli. Nekad se to deavalo i preko dana.
Mene je najvie tukao Gudi Ante, mislim da je iz Splita, visok mrav ovek. On
me je amarao, psovao, pretio mi na razne naine, Korieni su razliiti naini
muenja. zatvorenici su mueni i strujom.
U ovaj logor su dovodili i ljude iz drugih zatvora govorei im da e iz razmeniti, a
u stvari su ih tukli i prebacivali iz logora u logor. Hrana je bila veoma loa.
Ponekad je nismo ni dobijali, a davali su nam uglavnom ono to je preostalo
hrvatskoj vojsci. Za vreme mog boravka u ovom logoru 4-5 puta su nas obilazili
pripadnici Meunarodnog crvenog krsta. Pre njihovog dolaska Hrvati su sreivali
zatvor i nas jer su unapred znali kada e oni doi. Pripadnici Crvenog krsta nisu
obili blok "C" koji je bio najgori."
18) Svedok 69/98-1, pripadnik vojske Republike Srpske Krajine, zarobljen 10

avgusta 1995. i do kraja 1995. godine boravio u logoru " Lora" navodi: " U logoru
" Lora" bilo nas je otprilike 20 zarobljenika. Ja sam bio smeten u eliju sa jo
dvojicom Srba. Tu su postojala etiri kreveta, ali su nam oduzeli dueke, a nismo
imali ni posteljinu tako da smo spavali na gvou. Tortura u " Lori" bila je takva
da su straari hvatali ive abe, stavljali nam ih u usta i terali nas da ih jedemo.
Znalo se da e onaj ko ne pojede abu biti u nemilosti. Nemislost se sastojala u
tome to su mene na primer po mesec dana vezivali u lance sa rukama
ispruenim u vis dok sam sedeo na kamenu. Vezivali su mi kanap tako to su
omu stavljali oko mojih testisa, a onda bi me vezali da visim. Tada su me
strano tukli. Kada bi traio vodu, sipali bi nam po kilogram soli u vodu i to smo
morali da pijemo. Vezivali su nas za telefone, a to su bili telefoni koji su ranije
postojali na eleznici i na njima se vrti ruica. Njih su koristili za muenje tako to
bi jedan kraj ice vezali za palac na nozi, a drugi zakaili na uvo i okretanjem su
proizvodili struju. To je direktno pogaalo u srce.
Ja sam zaboravio imena tih ljudi koji su me muili mada mi njihovi likovi svake
noi navraaju u snu. Znam da su neki od njih bili iz Hercegovine. Dok sam bio u
"Lori" svata mi se deavalo. Ja te muke ne mogu nikom da objasnim. Ja sam
uspeo da pobegnem iz logora tako to sam jedne noi traio da idem u klozet pa
kada me je on izveo ja sam uspeo da preskoim zid i da preplivam do
UNPROFOR-a koji su mi uzeli izjavu pa su me ponovo vratili u "Loru" . Tada mi je
bilo svejedno da lie me ubiti ili ne. U "Lori" sam sa 85 kg. spao na 37 kg. Psihiki
sam bio potpuno uniten" .
19) Svedok 124/96 kao vojnik bive JNA zarobljen kod Karlovca u avgustu (ili u
septembru) 1991. godine, o svom boravku u logoru "Lora" navodi: " Posle tri
meseca prebaen sam u toku noi iz Karlovca u Split, u logor "Lora" . Tamo sam
takoe bio zatvoren u jednom podrumu ukupno 38 dana. Savkodnevno sam bio
izloen tuama i maltretiranju. Mnoge od straara koji su me tukli lino poznajem
Strana 375
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
jer se radi veinom o Hrvatima iz Ogulina i Gospia kojima sam lino stavljao
drvene lamperije u kue. Ovde bi me tukli na taj nain to bi njih petorica ili
estorica ulazili u prostoriu u kojoj sam bio zatvoren, a zatim bi me tukli rukama,
nogama, kundacima, bezbol palicama i enskim najlon arapama napunjenim
peskom.
Iz ovog podruma me nigde nisu izvodili osim u klozet, a to se tie uslova ivota,
oni su isti kao i u Karlovcu. Od zadobijenih batina sam nekoliko puta gubio svest".
20) Svedok 84/98-5, vojnik Republike Srpske, zarobljen na glamokom ratitu

28.jula 1995. godine, o svom boravku u "Lori" navodi: U " Lori" smo bili smeteni
u prostorije zatvora gde smo veoma kratko zadrani. Za sve vreme boravka u
zarobljenitvu bio sam izloen strahovitim tuama i maltretiranjima od ega i
danas oseam velike posledice. Imam prelom rebara sa desne strane i oseam
bolove u predelu grudi, lea i glave. Oslabio mi je vid od udaraca u predelu glave,
a imam i esta krvarenja iz stolice".
21) Svedok 548/96-5, majka vojnika vojne policije u Mostaru u pratnji pukovnika
Tome Puare koji je bio uhapen i vien je u logoru " Lora" pa navodi: " U toku
1993. godine P.I. prosvetni radnik u okolini Foe ispriao mi je da je bio zarobljen
te da je jedno vreme boravio u logoru "Lora" u Splitu i da je tamo video moga
sina u junu 1992. godine. Kada je P. razmenjen saznao sam da su mu u
meuvremenu ena i ceca ubijeni. Do sada sam se obraala svim moguim
orzanizacijama preko kojih sam oekivala da neto saznamo o svom sinu, ali
nikakav odgovor nisam dobila tako da nita ne znam iako verujem da je on iv.
Kasnije je isporuen le pukovnika Puare koji je pronaen na mestu gde su
napadnuti, ali telo moga sina nije razmenjeno pa stoga verujem da je jo iv" .
22) Svedok 288/94-9, zarobljen 24. aprila 1992. godine kao rezervista JNA od
strane HVO u Mostaru, o svom boravku u logoru " Lora" navodi: " U avgustu ili
septembru 1992. godine, ne mogu da se tano setim, ja sam bio potpuno
iscrpljen i sa 90 kg. gelesne teine spao sam na 43 kg sa grupom logoraa
prebaen sam u nekadanji vojno-istrani zatvor "Lora" u Splitu, navodno na
nekakav oporavak. Meutim, tu je nastavljnjeno muenje kao i u Ljubukom.
Tukli su me palicama, kablovima, akama, nogama i sl., a najee su me muili
stujom koju su proputali kroz telo prikopavajui kablove na une koljke i
genitalije. Poznato mi je da su nekim logoraima buili ui i tako uvezivali
kablove. Struju su proputali razliite jaine podeavajui njen intezitet putem
induktorskog telefona. Hranu sam dobijao svaki peti dan, neki od logoraa su
dobijali ee, a neki i svaki osmi dan. U " Lori" sam bio oko 10-15 dana. Poznato
mi je da su mene kao i druge logorae muili Tomo Duji, ravnatelj u zatvoru,
potom straari koji su se zvali "Dugi", "Toni" i dugi ijih se imena ne seam.
Posle "Lore" sam vraen u Ljubuki".
23) Svedok 445/94-27, zarobljen 27. maja 1992. godine kao rezervista JNA u
Veljoj Mei, o svom boravku u logoru " Lora" navodi: " Po dolasku u " Loru" su
nas postrojili uza zid licem prema zidu i rukama iznad glave i sistematski sve do
Strana 376
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
jednog prebili. Posle batina su nas pretresli, ali nita nisu uzueli poto nam je
ranije sve uzeto, osim to su mi uzeli vojnu knjiicu. Tu su nas oiali, a za to
vreme su nas drugi tukli. Mene su odmah odatle odveli u neku prostoriju pa su
me prikljuili na induktorksi telefon i proputali struju kroz mene, a ice su mi
vezali za ruke, ui i nos. Dok sam se grio od bolova i dok me je struja tresla oni
su mi gurali pitolj u usta i pretili da e me ubiti. Prilikom guranja pitolja u ussta
slomili su mi kutnjak sa desne strane u gornjoj vilici.
Posle muenja tog dana smestili su nas u elije, a ja sam smeten u eliju broj tri
u bloku " A" . Za sve vreme boravka u " Lori" neprekidno su nas tukli, opa je sve
to nemogue opisati po redu. Sve ovo vreme su nas tukli i to tako to bi upadali u
elije i tu nas prebijali. izvodili su nas pojedinano i prebijali ispred elije u
hodniku ili izvodili ispred i tamo prebijali. Skidali su nas gole i tako tukli. Mene su
sigurno vie od tri, etiri puta, a redovno svaki dan izvodili i danju i nou i
prebijali, a samnom tukli i pilota P. Dok su me tukli govorili su mi gde mi je
Sloba, hoe li mi on pomoi i sl.
Najee su udarali bezbol palicama koje su bile teke tako da sam posle svaka
dva, tri udarca padao u nesvest, a oni bi me polivali vodom i nastavljali da tuku.
Pored mukaraca tukla nas je i jedna ena koja je navodno bila iz policije, smea,
mrava, mlaa, nosila je mini suknju i bacila je jednu mrvu hleba i traila zatim
da licem rovim po betonu i traim zrno dok ga ne naem. To je trajalo oko sat i
po dok tu mrvu hleba nisam naao, a ona me je neprekidno udarala palicom po
rebrima i drugim delovima tela, pljuvala, grdila i vreala.
Vie puta su me odvodili u jedno pravo kupatilo sa NjC-om i tamo su me tukli vie
puta dok nisam padao, a kada padnem polivali bi me vodom i nastavljali da biju.
Dobro se seam da su me u taj NjC odveli jedne noi oko 3 sata ujutro pa su
govorili da su saznali da sam ja bio komandir u vojsci i zbog toga su me tukli.
Pored svakodnevnih batinjanja muili su nas i tako to su nas terali da satima
trimo i da nosimo jedan drugog na leima, da trimo po krugu i imitiramo avione
kako lete, da izigravamo psa i maku, a izmiljali su jo i mnoge druge stvari, a
za sve vreme su nas redovno tukli. Satima smo zatim morali da pevamo ustake
pesme i pesme kojima se povreuju Srbi.
Terali su nas neprekidno da gledamo u sune po sat-dva pa bi od toga obnevideli,
a inae smo na suncu stajali nekada i satima da bi nam zatim dali da pijemo
slanu vodu ili neto drugo to je sve poveavalo nae muke i unitavalo na
ionako veoma osetljiv organizam. U " Lori" je hrana bila loa, a deavalo se i da
nam po nekoliko dana ne daju nita da jedemo. Higijenu nikako nismo odravali
sem to su nas oni nekoliko puta polivali vatrogasnim mrkom i mokre vraali u
elije. U NjC nismo mogli da idemo kada hoemo pa se deavalo i due vremena
da nam nisu davali da odemo do NjC-a to je isto tako bilo veoma muno.
Iz " Lore" su nas vezane, jednom hladnjaom, prebacili u Kerestinac" .
24) Svedok 499/95-2, vojnik na odsluenju vojnog roka uhapen aprila 1992.
godine u Gabeli, o boravku u logoru " Lora" navodi: Po dolasku u logor "Lora" u
elijama smo bili smeteni po estorica bez hrane i vode, spavali smo na betonu
samo sa jednim ebetom. Ujutro je otpoelo nae muenje. Postrojeni smo u
dvoritu ovog zatvora gde nas je upravnik zatvora zvao na pojedinana
ispitivanja. Osim toga oni su nas terali da radimo u kasarni sve vrste poslova.
istili smo hodnike, prali auta, kopali travu. Kada me je pozvao Toma Duji pitao
Strana 377
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
me je ta traim u Bosni kada sam Srbin, da li mi je otac u etnicima, govorio mi

je da smo svi mi Srbi isti i da nas treba pobiti i tom prilikom me je udario dva
puta pesnicom u stomak. Odmah zatim potpuno bez razloga izvadio je pitolj,
repetirao i stavio mi ga u usta govorei sad u da te ubijem. Tom prilikom me je
povredio pitoljem jer mi je rasekao usne tako da je potekla krv. Tako me je
drao u neizvesnosti pet minuta nakon ega mi je opet naredo da idem da radim.
Ja sam od drugih vojnika uo da je upravnik Duji najsuroviji u celom zatvoru i da
lino maltretira, bije, a uo sam da je dosta njih ubijeno u zatvoru i da je u
mnogima i Duji uestvovao. To su mi govorili rezervisti koji su bili u logoru.
Nakon mesec dana boravka u " Lori" dovedeni su i piloti JNA i to P.G. major N.M.
, kapetan D i potpukovnik . Mogu rei da sam prilikom dolaska ovih pilota
primetio, poto sam prolazei kroz hodnike zatvora mogao da ih vidim kroz
reetke na vratima, da su u vrlo loem stanju. Bili su tueni i izmueni, a pilotu P.
su bila polomljena rebra, to mi je kasnije i sam potvrdio. Njega su posebno
muili i tukli. To su izvodili tako to su instalaciju poljskog telefona - induktora
prikljuivali na ui, ruke, a zatim putali struju. Posle takvih tortura, on je padao
u nesvest. Ja sam inae svakodnevno iz svoje elije mogao uti kako se iz
kanelarije "sobe za ispitivanje" upravnika Dujia uju krici i jauci kao posledica
ukljuivanja na struju i batine. Nakon takvih muenja pilot P. je morao ii,
odnosno biti noen u bolnicu jer je ,verovatno, imao ozbiljne povrede. Mi smo i
dalje radili sve poslove po krugu zatvora i dalje smo bili u reimu vrlo loe i
oskudne ishrane.
Najvie su tukli rezerviste i to one uhapene na trebinjskom ratitu kao i pilote.
Gledao sam svojim oima kako ih u krugu kasarne logora biju pendrecima, bezbol
palicama dokle god daju znake ivota. Posebno mogu da kaem da su uhvaene
oficire JNA terali da idu po krugu a da su vojni policajci pucali pored njih iz
pitolja. Takoe sam uo da su rezervisti tokom noi posle batinjanja od strane
straara izvoeni navodno na streljanje posle ega bi ih opet vraali u elije i
batinali.
U logoru " Lora" sam bio do 12. avgusta 1992. godine kada su nas autobusima
prebacili do Zagreba".
25) Svedok 204/95-4, zarobljen 23. oktobra 1992. godine kao pripadnik
Hercegovakog korpusa JNA u Glavici kod Huma, o svom boravku u logoru " Lora"
navodi: " U Splitu smo ostali u " Lori" do razmene 19. decembra 1993. godine.
Najtea su bila prva dva meseca kada je bilo maltretiralja, mlaenja, vreanja i
ostalih runih stvari. Nakon dva meseca sve je to smanjeno, ali su voeni
psiholoki metodi muenja kao na primer upkanje trave pet-est sati u krugu
zatvora, ustajanje nou, pevanje nou itd. Zatim se situacija naglo pogorala
dolaskom u " Loru" zarobljenika G.D. Znalo se desiti da ne spavamo po dve, tri
noi zaredom, a sutradan bi ili na uobiajeno teke radove. Uvedena je
fiskultura, ali bi se to pre moglo nazvati jednim kulturnim nainom muenja jer bi
ponekad ista trajala i po 4-5 sati. Kada je maltretiranje prelo svaku meru nas
est zatvorenika se obratilo glavnom komandantu policije u Splitu koga smo
susreli radei u krugu komande vojne policije, gospodin Budimir se zove. On je
nekon nae prie sutradan doao u logor i smenio 4-5 ljudi i postavio novog
upravnika zatvora i naglasio da treba biti humaniji tretman prema nama. To je
bilo negde oko 1. septmbra 1993. Od tada pa do izlaska iz logora cirka 3,5
meseca imali smo ukupno bolji tretman i ostalo. Mogli smo se javljati doktoru ili
da se u sluaju novog ekscesa obratimo njemu" .
Strana 378
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
26) Svedok 160/96-3, uhapen kao dovrovoljac bive JNA 2. marta 1992. godine,
o svom boravku u logoru " Lora" navodi: "Iz vojnog zatvora u ibeniku prebaeni
smo u logor " Loru" . U tom zatvoru smo bili tri dana gde su nas pripadnici vojne
policije ispitivali i na razne naine muili. Lino meni je jedan od vojnih policajaca
stavio nekakve ice na sleponice, dok je islednik koji je sedeo za stolom okretao
neko dugme na aparatu koji je stajao pred njim te sam prilikom okretanja tog
dugmeta oseao stujni udar. Tada sam shvatio da me mue upotrebom struje, a
takvo muenje je trajalo svaki put do desetak minuta. Kada bi zavrilo moje
ispitivanje nastavljalo bi se sa ispitivanjem drugih zarobljenika i svaki put sam
uo jauke. Nakon tri dana provedena u logoru "Lora" gde su nas tukli i elektrinim
palicama ponovo smo prebaeni u vojni zatvor u ibeniku" .
27) Svedok 164/95-1, potpukovnik bive JNA, uhapen 16. juna 1992. godine, o
svom boravku u logoru " Lora" navodi: "Kada smo dovedeni u glavnu zgradu
mornarikog centra koju sam prepoznao jer je tu ranije bila vojno-pomorska
akademija, tu su nas postrojili i ovaj to je stao ispred stroja nam je rekao: "E,
sad se nalazite u ustakoj dravi. Ovde su vam vlasti ustae iako svi pripadamo
hrvatskoj vojsi, ali smo veinom ustaki opredeljeni i svi smo 80% desno
orijentisani" . Posle ovoga dolazi njih pet-est i oni su poeli da nas tuku. Udarali
su nas nogama, akama udarali su nas sve dok nije doao kako oni kau "glavni
bojovnik koji je rekao da se nalazimo u dravi Ante Pavelia. Posle njega dolazi
deset ljudi u uniformama i oni poinju da nas tuku. Tukli su nas svim i svaima, a
zatim su nas bacali niz stepenice, bilo je tridesetak stepenica, a zatim nam
nareivali da se ponovo vraamo nazad i ponovo bi nas udarali i bacali niz te
stepenie. Zatim su nam naredili da se postrojimo uz jedan zid i naredili da se
skinemo goli.
Zatim su nam naredili da dignemo ruke i rekli da ko bude pisnuo da e ga zaklati,
potom je poelo degenienje. Tukli su nas sve dok suncie nije granulo i dok zora
nije poela da rudi, udarali su nas nogama, akama, drvenim motkama. Udarci su
bili krvniki tako da smo skoro pali u nesvest. Posle jedno sat udaranja doveli su
mrk i sa jakim vodenim pritiskom iz tog mrka poeli da nas natapaju vodom
jedno pola sata, a zatim su naredili da se obuemo. Mi smo se obukli i poto sam
bio prvi sa desne strane, straar me pita da li sam ja L. pukovnik. Rekao sam da
jesam, ali ne pukovnik ve potpukovnik. On mi je na to opsovao majku i rekao da
li sam in dobio u etnicima i potom su me poeli tui i od tada su me zvali "
puki". Pitali su me gde mi je ena. Rekao sam da je u Zagrebu i pitali su me da li
bi joj se javio telefonom, a zatim su me odveli u jednu malu kuicu i video sam
telefon M 63, poljski, Tu su mi na jedan prst nabili kabl, a na drugi prst drugi
kabl, a zatim su poeli da vrte ovim telefonom. Struja je poela da udara do
velikog mozga, vrtili su tako jedno petnaest minuta i uz uasne muke pao sam u
nesvest. Struja koju proizvodi poljski telefon deluje na oveka tako da mu razara
mozak i nervni sistem. Ja i danas imam oiljke na prstima kao posledicu muenja
sa indukovanom strujom.
Posle ovoga su nas petoricu strpali u jednu eliju u kojoj smo proveli taj dan. Oko
14. asova toga dana doli su i otvorili vrata na eliji. Traili su da izaemo vani i
poto smo traili vodu dali su nam neku prljavu kantu da iz nje pijemo vodu, a ni
su nam dali da kantu operemo. Voda iz te kante nam je trajala tri dana, pili smo
je u eliji. Jedno pola noi nas nisu dirali. Posle ponoi su doli njih etvorica i
traili su da izaemo u hodnik. Tu su nas tukli jedno sat vremena. Tukli su nas
palicama, nekakvim gvozdenim predmetima, palicama za bezbol sa kojom su
Strana 379
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
udarali po glavi, po nogama, prstima i stomaku, a sa nekim drvenim predmetima

su udarali po kimi zatim nas okreu napred i iz trka nas udaraju nogama u plua.
Izbrojao sam da su me udarili 170 puta i da smo skoro pali u nesvest kada su nas
ponovo ubacili u eliju u kojoj ja nisam mogao spavati. Znam dobro da nisam
spavao dva mesea. Izgubio sam san, izgubio sam oseaj za jelo. Nisam mogao
nita da jedem. Samo sam ednio i stalno sam pio vodu iz one prljave kante.
Mislim da sam dnevno gubio po pola kilograma telesne teine. Ja sam osetio kako
polako nestajem, da se topim. Kad sam doao u zatvor imao sam 86 kg. a izgubio
sam oko 30 kilograma.
Sutradan oko 11 asova ponovo su se otvorila vrata na eliji. Ula su njih
etvorica. Jedan koji je iao iza njih dao nam je po jedno pare hleba. Bili smo
gladni i pojeli smo. Nisu nas dirali do 19-20 asova. Tada su otvorili vrata na eliji
i videli smo da u hodniku ima masa. Video sam trojicu u crnim odelima. Rekli su
da je doao da nas poseti glavni bojovnik, ustaki unuk Ante Pavelia. Video sam
da ima na kapi hrvatsku zastavu, hrvatski grb, a preko toga grba slovo " U" Svi
koji su pripadali HOS-ovcima imali su na grbu slovo " U" i crno odelo, ali svi oni
rade zajedno i svi imaju isti cilj, tako su govorili, a to je hrvatska drava i hrvatski
reim, Posle ove prie poela je tunjava. Tukli su nas dva sata. Nema predmeta
ime nas nisu udarali, da bi ponovo bili vraeni u eliju i celi mesec dana smo
dobijali svaki dan degenek, a bilo je dnevno i po 14 puta, ali sigurno u proseku za
vreme boravka u "Lori" batine smo dobijali 9-10 puta dnevno. Sve ovo su nam
radili uz jednu poriju hrane, hleb ujutru ili daju ili ne daju.
U poetku su nas po jedno tri dana muili sa glau. Nisu nam davali hranu, a
posle tri dana donesu hranu, nekad daju tri jela, nekad dva, a sve to zavisi od
ljudi koji su na strai koji ocenjuju sami da li treba da jedemo ili ne. Kasnije smo
osetili da je to najgori blok " C" i to smo osetili na svojoj koi jer tu navaljuju svi.
Dolazili su da nas tuku pripadnici raznih vojski, civili, bilo je tu uniformi HOS,
HVO, njihovih policija i prialo se meu zatvorenicima da je u ovom bloku umrlo
etiri oveka od batina. U blok " C" ,pored mukaraca koji su dolazili da nas tuku,
dolazile su i ene. Seam se jedne noi je dolo pet, est ena iz Mostara, da sam
im ja sruio kuu, da sam im unitio familiju, a zatim su te ene poele da me
udaraju, uasni su udarci od enske tikle. Udarali su me tim tiklama jedno sat
vremena i mogu rei da uasno bole slabine od udaraca od enske tikle. Zatim
su mi ove ene, poto su sve bile puai, gasile cigarete ubacujui ih u izmu. U
eliji sam izbrojao 40 zapaljenih igareta koje su bile u mojim izmama, sve su mi
noge izgorele, plikovi su bili uasni.
Posle ovog udarali su me palicama od nogu prema glavi, to su bile palice sa dosta
eleza da bi mi posle ukljuivali poljski telefon i posle muenja sa indukovanom
strujom vraali me u eliju. U elijama bloka "C" ja sam ostao oko mesec dana.
Posle intervencije nekog oveka iz bezbednosti iz Metkovia prebaen sam u blok
"B". Ovde je smetaj bio bolji nego u bloku " C" , ali metodi muenja su i ovde bili
isti. Svaki dan tunjava, svaku no tunjava, ali razlika je bila u tome to smo
ovde mogli da se najedemo. U ovom bloku nismo nita radili, samo smo jeli i
boravili u eliji i ekali da dou da nas tuku. Ovde sam ostao sedam dana. U eliji
nas je bilo estorica. Seam se dobro jednog brkatog oveka koji se zvao Toni
Giljanovi. On me je terao da priznam da sam ivu decu hrvatsku i muslimansku
u Mostaru bacao u mealicu za betom. To nisam mogao da priznam tako da me je
on jedno pedeset puta udario u obadve noge svojim nogama na kojima je imao
izme i od tih udaraca sva mi je noga otekla i plava, kako jedna, tako i druga.
Imao sam na nogama velike rane od kojih oiljke nosim i danas. Posle ove
njegove torture mene su zvali " mealica" jer su mi stavili na teret da sam decu
ubijao u mealicama za beton. Posle bloka "B" ponovo su me vratili u blok "C".
Strana 380
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Jedno vee u blok " C " doli su etiri straara, rekli su da idu u prekomandu i
traili od mene da sa njima provedem sat vremena. Zaista su me tukli itav sat,
ne znam vie ime me nisu udarali da bi na kraju ponovo ukljuili indukovanu
struju i okretali telefon jedno pola sata tako da sam skoro pao u nesvest, a zatim
su me vratili nazad u eliju. Posle ove posade straara dola je nova smena koja
je bila blaa od ove. Tukli su nas dva tri puta dnevno i jednom tokom noi. Seam
se da sam jednom bio na ispitivanju kod upravnika Tome Dujia. On je traio dam
podatke koliko tenkova i sa koliko oruja raspolae jedinica u kojoj sam bio i u
jednom momentu on je otvorio neku kasu, ukljuo aparat u strujno kolo od 220
V. Jednu icu mi je vezao za jedno uvo, a drugu za drugo uvo. Pritisnuo je dugme
i meni je mozgu poelo da grmi. To je uasna stvar. Drao me je tako pet minuta
dok mi pred oima igraju samo dve boje - crna i bela. Ponovo je nastavio da me
ispituje koliko imamo tenkova i na kraju kada se zadovoljio nekim proizvoljnim
brojem koji sam rekao, on mi je rekao da me vie nee muiti, ali da u danas
platiti.
Upravnik Duji Tomo me je izveo u krug zatvora skupa sa kapetanom P.M. u 9
sati ujutro na sunce na uaren asfalt, skinuo nas je gole i tu nas je drao na
suncu punih 18 sati. Drao nas je sve do zalaska sunca. Za to vreme mi smo
bukvalno izgoreli, moda nas je dva puta poprskao vodom i dao nam moda
jednu litru vode u kojoj je bila razmuena so i tu slanu vodu smo morali popiti. Na
ovom suncu mi smo dobili obekotine drugog stepena. Seam se da sam se uspeo
obui kada je sunce zalo, a zatim mi je upravnik Duji naredio da uzmem kramp
i da idem neto kopati. Znam da sam krenuo 15 m i izgubio svest. Sutradan u
zoru sam tek doao svesti, bio sam zamotan u beli arav i uo sam straara
kako raspravljaju da li sam iv. Bilo ih je strah da nisam umro jer nas je
Meunarodni crveni krst pre dva dana evidentirao kao zarobljenike i dao nam
karticu sa linim podacima i brojem pod kojim smo evidentirani. Ja ovu karticu
nisam uspeo da iznesem tako da ne znam pod kojim sam brojem evidentiran.
Kada su videli da sam iv, sutradan su mene i kapetana odveli u bolnicu. Dok smo
u bolnici ekali lekara tukli su nas svi koji su prolazili, neko bi nas udarao rukom
neko nogom. Lekari su ocenili da sam ja u loem zdravstvenom stanju pa sam pet
dana ostao u bolnici gde sam imao operaciju na grudnom kou koju mi je radio
hirug tambuk Vlado. Nakon operacije ja sam ostao pet dana i za to vreme je
odnos lekara i medicinskog osoblja bio dosta korektan. Posle par dana ponovo
sam vraen u " Loru" i poto sam bio u bolesnikoj uniformi nisu me tukli celu
sedmicu, da bih naredne sedmice poeo dva tri puta dnevno dobijati batine. a oko
23 sata u toku noi batine bi dobijali svi. Mene su potedeli udaraca u grudni ko i
vie su me tukli po slabinama i stomaku. U ovoj sedmici seam se posete
etvorice straara koji su me pitali koga imam od familije i kada sam rekao da
imam dve keri, oni su mi rekli da e nada mnom izvriti obradu da vie nikada u
ivotu ne mogu da imam elju za seksom.Okrenuli su me zidu, digao sam ruke i
pitali su me da li znam odakle ide sperma. Kada sam rekao da ne znam, rekli su
mi da ona ide iz kime i da kimu vie neu imati. Nastavili su da me tuku
palicam po slabinama i preponama. Izdrao sam 150 udaraca i rekli su mi da
moram da izdrim 300 udaraca i da posle njih neu vie imati odnos sa enom.
Udarali su me sve dok nisu nabrojali 300 udaraca, a zatim su mi maramicom
vezali oi, rairio sam noge, a zatim su me poeli udarati palicama i nogama, prvo
u plua, zatim u stomak, a zatim po polnim organima. Posle etiri udarca u polni
organ ja vie nisam znao za sebe. Izgubio sam svest i tako izgubljenog su me
bacili u eliju. itavu no se nisam mogao pomai niti okrenuti ni levo ni desno i
to su bile strane muke. etvorica straara koji su me tukli svi su radili u logoru i
to. Gudi Ivica Hodi Reid, Sulejmanovi Zlatko i straar po imenu Ivica iz sela
krbinja kod Zadra, mislim da se preziva Ivkovi.
Strana 381
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Posebno mi je u logoru "Lora" ostao u seanju Doder Zoran. On je zajedno sa

jednim zastavnikom Muslimanom bio specijalista za udarce po glavi, posebno
uima. Mene je jednom prilikom tako izudarao po uima, uglavnom udara rukama
pljotimice po uima i meni je od tih udaraca glava bila natekla, ui su mi bile
pune krvi tako da sam posle ove torture zavrio u bolnici gde mi je na oba uva
izvrena operacija tako da mi je glava belim zavojem bila zamotana nekoliko
dana i to me je spasilo u logoru da me ne tuku po glavi.
Posle ovoga za dan dva ovaj zastavnik Musliman me je terao i morao sam da
drim glavu u NjC olji punih pola sata, glava mi je bila potopljena u izmet
ljudski. Pored svega to su nam radili u logoru "Lora" radili su i druge stvari.
Seam se da su terali nas zarobljenike da jedan sa drugim imamo polni snoaj, da
jedan drugome liemo zadnjicu i polni organ, to su bile uasne stvari, stvari koje
ubijaju ljudsko u oveku. Gledao sam svojim oima druge zarobljenike kako im
flae i palice nabijaju u mar. Morali smo svakodnevno da pijemo vodu iz flae sa
pikavcima, morao sam da pijem mokrau, a drugi su morali da jedu svoju oianu
kosu, obrijanu bradu i izmet. morali smo gaziti legionarski korak do iznemoglosti,
a usto pevati njihove ustake pesme, morali smo lajati, reati, nabijai su nas u
pseu kuicu. Jedni druge smo morali amarati do iznemoglosti. Ja sam video da
su jednog Crnogorca veali u eliji da visi do iznemoglosti, gledao sam druge
zarobljenike kako ih teraju da udaraju glavom o zid sve jae i jae sve dok ne
izgube svest. Mene su jednom prilikom sa jo trojicom ljudi izvodili na streljanje.
Njih sedam je pucalo u nas koristei manevarsku municiju. ta s sam doiveo u
logoru "Lora" voleo bih zaboraviti, ali urezalo mi se u svest i sigurno da ovo
muenje nikada neu zaboraviti " .
28) Svedok 445/94-42 ,zarobljen kao pripadnik bive JNA 11. aprila 1992. godine
na podruju optine Stolac, o svom boravku u logoru " Lora " navodi: " Od batina
koje sam zadobio u " Lori " i sada imam oiljke na leima, jer su mi se te rane
bile zagnojile tako da mi se koulja prilepila, a ja nisam imao ime da ih previjem.
Te rane su mi smrdele i pred dolazak komisije Crvenog krsta vodili su me na
previjanje u neku bolnicu, ne znam kako se zove. Mene su u stvari pokazali
Crvenom krstu mesec dana nakon dospevanja u zatvor iako je ova komisija
dolazila i ranije, ali mene nisu pokazali. U stvari nas su pred dolazak Crvenog
krsta izvodili u neke druge prostorije i tamo nas sakrivali.
Jednog dana doao je u nau eliju upravnik Tomo Duji i to u toku noi. On je
bio pijan i doveo je jo trojicu. Naredio nam je da se skinemo goli i onda nas je
naterao da jedan drugom sisamo ud. Onda je izveo iz nae elije V.D. i naredio
mu da legne pa je onda piao po njemu, a onda je izvadio pitolj i pucao pored
njega" .
29) Svedok 67/94, zarobljen kao rezervista bive JNA 27. maja 1992. godine u
trebinjskoj optini, o svom boravku u logoru "Lora" navodi: " Prvo su nas pretresli
do gola, nakratko sasluali, a potom su nas postrojili uza zid tako da prstima
noge i nosom dodirujemo zid, a drali smo ruke uvis, pa bi potom jedan policajac
po imenu Anelko Boti palicom udarao i to u predelu od glave do visine krsta, a
drugi Gudi, udarao je nanie. Udarali su nas krvniki tako da su slomili dve
palice, a jednu su slomili na meni. Kada bi njih dvojica iznemogli nastupao bi
trei, jedan debeli, crni policajac i on bi nas udarao i gazio izmama. Pustili su
muziku do kraja da se ne uju nai krikovi, ali je i pored toga sve odzvanjalo od
naih krikova jer su bolovi bili stravini. Svi su oni bili u ustakim uniformama na
Strana 382
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
kojima su bile ustake oznake. Tako je poela tortura i u "Lori" koja se nastavila
svakodnevno jer su se tue, muenja i maltretiranja deavala u svako doba dana i
noi.
Izvodili su nas jednog po jednog pa bi nas tukli, dolazili su i civili iz grada bez
ikakve kontrole, uz doputanje uvara i oni su nas nemilice tukli svim i svaim.
Straari su nas muili tako to smo morali napraviti za jedan minut 60 pravilnih
sklekova, a ukoliko neko pogrei, tada bi ga udarali po leima i esto bezbol
palicama i moralo se ponavljati sa sklekovima iz poetka. Nagonili bi nas da do
iznemoglosti trimo po krugu pevajui ustake pesme na temperaturi od 400 C
nakon ega bi nas skidali gole i vatrogasnim mrkom promera 110mm nas kupali
to bi jako bolelo jer je celo telo bilo od rana, a nakon toga bi nas gole ubacivali u
elije koje su bile hladne i promajne.
Hranu ne bismo dobijali po pet dana, a i ono to su donosili bile su splaine. Nisu
nam davali vode, samo su tue i maltretiranja bila svakodnevna.Nagonili su nas
da se uvlaimo u psee kuice i da lajemo, a oni su nas vezali. esto su nas tukli
u NjC-u i to tako da smo morali nasloniti ruke uza zid i odmaknuti se nogama to
dalje od zida da smo u pognutom poloaju nakon ega bi nas udarali bezbol
palicama sve dok ne bismo pali u nesvest nakon ega bi nam po glavi posuli
kantu vode i im doemo sebi odmah moramo da skoimo na noge. Ako to ne
uradimo, udarali bi nas izmama sve dok ponovo ne bi pali u nesvest. Nakon tih
tortura NjC bi bio potpuno krvav i tada smo morali da jedemo nau zgruanu krv.
Ako bi na putu do elije sa nekoga pala kap krvi morao se vratiti nazad i lizati tu
krv. esto su dovodili i ene iz grada koje su nas vreale i tukle. Seam se jedne
koja je imala obiaj pored samog uva ispaliti rafal ili rafalom pucati prema nama
namerno nas ne pogaajui, ali bi gaali u nau neposrednu blizinu.
Osmi dan po dolasku u "Loru" nas je registrovao Meunarodni crveni krst, a
prethodno su nas postrojili i upozorili da se ne smemo aliti da smo maltretirani,
a da za modrice kaemo da smo pali sa kreveta i sl. inae emo nestati u
mukama tako da niko nije smeo rei istinu onima iz Crvenog krsta. Ja sam u
zarobljenitvu zadobio povrede u vidu preloma 9 rebara koje povrede mi je zadao
Ante Gudi nogama i bezbol palicama, a pored toga povreena mi je desna ruka i
zglob lakta, oiljci po celom telu, prisutne su mi redovne glavobolje, konstatovan
mi je psihofiziki sindrom i proglaen sam trajnim invalidom u procentu 60%."
30) Svedok 445/94-3, zarobljen kao rezervista bive JNA u okolini Trebinja 27.
maja 1992. godine, o svom boravku u logoru "Lora" navodi: " Kada smo doli u
"Loru" u krugu zatvora su nas sve postrojili, skinuli smo sve sa sebe i pretresli su
nas gde su pokupili sva dokumenta i upisivali nae podatke. I ovde su me pitali za
koga sam glasao, pa sam je rekao za SDS, poto su nas sve pretresli onda su
redom poeli da tuku jednog po jednog, pa su svakog pitali za koga je glasao.
Primetio sam da su sada mnogi govorili drugo nego ranije da bi izbegli degeneke,
ali to nikoga nije spasilo jer su bez obzira na odgovor dobijali batine. Mene su isto
pitali za koga sam glasao, pa sam ja ponovio ono to sam rekao ranije jer sam
mislio da imaju podatke iz Metkovia, Meutim, bez obzira na moju iskrenost
dobro su me prebili tako da su to najgore batine koje sa dobio. Ovde kada smo
stigli bila je smena u kojoj su bili Ante (koji nije imao prednje zube), Mali
Anelko, jer je bio malog rasta i svi oni su nas dobro isprebijali.
Posle moje izjave da sam glasao za SDS Anelko me je izdvojio od ostalih, doveo
do jedne posude i naredo mi da perem arape. Ja sam prao arape, a on me je iz
sve snage udarao laktovima naroito po leima i bubrezima i odmah ispod vrata i
Strana 383
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
iz sve snage udarao je nogama po grudima i rebrima, a na nogama je imao tvrde

mornarske izme koje su inae poznate kao najgrublja i najvra obua u armiji.
Kada su nas sve ovako isprebijali smestili su nas u jednu eliju i to mene sa jo
estoricom. Ostale su rasporedili u dve sobe. Ove su se prostorije nalazile u bloku
" A " . U ovoj sobi su bili kreveti na sprat, ali je bilo est kreveta tako da su
dvojica morala da spavaju u istom krevetu.
U " Lori " je inae bilo etiri smene straara, a u svakoj je bilo po tri straara koji
su radili 8 sati dnevno, a etvrta se odmarala. Kada je dola nova smena sve su
nas izveli napolje, poskidali gole i rekli da e nas kupati. Zatim su nas polivali
vodom iz dve jaka vatrogassna mrka, mislim da je pritisak vode bio najmanje 8
atmosfera. Mlazevi su bili toliko jaki da sunas zanosili i obarali. Davali su nam
neki sapun pa smo se mi okupali, a potom smo mokri obukli svoje uniforme i bili
vraeni u svoje elije. Inae dok smo ovde bili hrana je bila slaba, vode nije bilo
dovoljno, pa je to uz sve druge muke oteavalo na poloaj i jako ugroavalo
nae zdravlje. Za poslednjih est dana dobili smo 2 patete od pos 100 grama,
dva dema od ipuraka po 50 gr,. 4 cedevita bombone i 12 tabli pti ber keksa i to
je bilo sve za est dana.
Ovde su nas muili na razne naie pa u nabrojati samo najznaajnije jer je sve
nemogue opisati, a sve je vodilo da uniti nae zdravlje, sve ono ljudsko u nama
i da nas onesposobi za ceo ivot da budemo ljudi i da moemo da ivimo
normalim ivotom. Terali su nas da satima pevamo pesme u kojima se hvale
ustae, a ko nije hteo da peva dobijao je degeneke. Radili smo fiskulturu tako to
smo morali da trimo i da nosimo jedan drugoga, pa se dobro seam da sam ja u
jednoj takvoj prilici na leima puna etiri sata nosio pilota P., a on se alio da ne
moe da dri mene oko vrata poto je bio prebijen i iznuren. Mislim da tada nije
imao vie od 30 kg. U takvim prilikama obino bi se zamenjivali, pa kada je doao
red na njega da sie sa mene, ja da uzjaim na njega, on to nije mogao, a
Anelko ija je smena tada bila rekao je: Kuvare, nastavi ti " , tako da sam ga ja
nosio sve vreme.
Morali smo da kopamo rovove, da kopamo bate, dvorite i da obavljamo druge
poslove, ribali smo hodnike, a za to vreme su nas tukli. esto su me u ovakvim
prilikama ispitivali o Trebinju i o pojedinim ljudima u ovom gradu. Dobro se
seam jedne prilike kada su me naterali u NjC-u da se rukom oduprem o dve
olje, da budem u sagnutom poloaju, a tukli su me nogama i palicama Ante i
Anelko sve dok me nisu sloili, odnosno dok nisam izgubio svest tako da posle
ne znam ta je bilo samnom jer sam se osvestio tek u sobi sa drugim
zatvorenicima.
Posebno je krvoloan bio upravnik Toma jer je on lino muio zatvorenike na
razne naine, a posebno ih je tukao bezbol palicom. uo sam da je neke
zatvorenike prikainjao na struju, a jednom prilikom kada sam bio kod njega na
ispitivanju meni je vezao ice za ui i ukljuivao struju tako da sam doiveo vie
uzastopnih strujnih udara " .
31) Svedok 481/95, vojnik na odsluenju redovnog vojnog roka u JNA zarobljen
20. aprila 1992. o svom boravku u logoru "Lora" navodi:Posle smo odvedeni u
logor " Lora" gde sam proveo mesec dana u bloku "B". U ovom bloku su se
nalazili vojnici koji su bili prijavljeni Crvenom krstu i piloti. Pored ovog bloga
postoji i blok "C" gde su se nalazili vojnici i druga lica koja nisu prijavljeni
Crvenom krstu. Svi smo mi bili podvrgnuti raznim muenjima i maltretiranjima,
ali s obzirom da sam se nalazio u bloku "B" ova muenja su bila donekle
Strana 384
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
podnoljivija s obzirom da je Crveni krst imao o nama evidenciju. Nasuprot nama,

lica koja su se nalazila u bloku "C" su na razne naine muena i maltretirana, jer
o njima nije postojala evidencija.
U zatvoru "Lora" svi smo bili smeteni u elijama i obino smo se nalazili po est
u eliji. Svakodnevno smo bili tueni od strane vojnika i civila i to rukama,
nogama, raznim palicama i bezbol palicama. Dobijali smo hranu i vodu, ali to nije
bilo redovno, sve je bilo u minimalnim koliinama koliko da odrimo goli ivot" .
32) Svedok 67/94-4, zarobljen kao rezervista bive JNA 27. maja 1992. godine u
trebinjskoj optini, o svom boravku u logoru "Lora" navodi: " U logoru " Lora" su
nas smestili u blok "A" i odmah nakon prijema su poeli da nas tuku i tako je bilo
za vreme itavog boravka ovde. Razliiti su bili naini naeg maltretiranja. Pored
batina koje su bile svakodnevne na razne naine su nas muili. Tako su esto nas
zatvorenike kupali tako to bi nas skinuli gole pa pod pritiskom prskali iz
vatrogasnih mrkova to je bilo jako bolno obzirom da smo svi prethodno bili
izubijani. Naterali su nas da trimo bez prekida 2-3 sata pa bi onda morali nositi
jedan drugoga, a ukoliko bi neko prestao da tri ili bi pao, tada bi dobijao
posebne batine.
U paviljonu bi uvar esto nas zatvorenike poveo u NjC, naredio bi da se rukama
drimo za pisoar i da telo pognemo, a onda bi palicom za bezbol udarao svom
snagom po telu. Ovakva maltretiranja, batine i ponienja su bila svakodnevna, ali
koliko sam mogao da primetim izbegavali su da udaraju po glavi odnosno po licu
da se ne bi videli tragovi. Nisam bio u bloku " C" ali sam uo za njegovo
postojanje jer smo svakodnevno u svako doba dana i noi iz ovog bloka uli
vrisku i batinjanja.
Hrane je bilo uasno malo tako da smo svi izgubili na teini 15-20 kilograma."
33) Svedok 67/94-5, zarobljen 30. maja 1992. godine kao pripadnik JNA na
trebinjskoj optini, o svom boravku u logoru "Lora" navodi: " Kada su me doveli u
blok "C" jedva sam davao znake "ivota. Ujutro su me digli i naterali da se na
suvo obrijem i poelo je ispitivanje. U stvari to i nije bilo ispitivanje ve
iivljavanje. Udarali su me nogama, kundacima, akama, palicama, muili su me
strujom tako to bi kablove induktorskog telefona prikopavali na paleve, a
kasnije i za ui, pa bi okretali ruicu telefona, a nakon takvih tortura bi me vraali
u eliju u kojoj nije bilo kreveta ve sam imao samo jedno ebe, a pod je bio od
ploica. to se tie uvara u zatvoru ne zna se ko je bio gori i ko vie udara i
maltretira.
Tukli su me svakodnevno po itav dan. Toni je dovodio nekakve ene i davao im
palicu kojom su me udarale, a nakon svakog udarca ja sam morao rei " hvala
gospoo doite opet" . Izvodili su me u krug gde su po dva tri sata zatvorenici
morali jedan drugog da amaraju. a ako po njihovoj proceni amari nisu dovoljno
jaki. tada bi dobili posebne batine. Terali bi nas da se uvuemo u psee kuice, da
lajemo, da ujedamo jedan drugog, a ako ujedi nisu takvi da potee krv, onda bi
nas udarali.
Protiv mene je bio pokrenut i krivini postupak pred vojnim sudom u Splitu zbog
navodnog uvistva nekakvih baba u Kojevom dolu i taj postupak nije nikada
Strana 385
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
dovren. Ali postojanje tog postupka su koristili za nova maltretiranja, pa su me

bezbroj puta izvodili iz elije na streljanje, itali bi presudu sa mojim podacima, a
u presudi je bilo navedeno da me sude na smrt streljanjem zbog genocida. Potom
bi streljaki vod pucao, ali orcima pa su mi naredili da se pravim mrtav i
pokrivali me ebetom.
U ovom muenju se posebno isticao Gudi koji je pored ostalog nas zatvorenike
nagonio da meusobno stavljamo u usta jedan drugome polni organ. Nagonio nas
je da po itav dan po krugu " beremo groe" odnosno da se ponaamo kao da
beremo groe, da se provlaimo izmeu stolica, dovodili su civile iz grada koji su
nas takoe tukli i maltretirali, kupali su nas vatrogasnim mrkom po noi. Leti po
najveoj egi su nas nagonili da goli legnemo na beton pa bi itavo telo bilo od
plikova, morali smo da pevamo ustake pesme, davali su nam nekakve tegove da
ih nosimo po krugu, a nou su nas budili svaki as i tukli, hrana nikakva i vrlo
retko, ali se znalo desiti daje straar baci u smee, a nee da nam da" .
34) Svedok 67/94-2, pripadnik TO, zarobljen kod Stolca 13. maja 1992. godine, o
svom boravku u logoru " Lora" navodi: "U ovom logoru sam bio smeten u bloku "
C" . Teko je opisati ta nam je sve raeno dok smo ovde bili. Meunarodni crveni
krst nas je obiao i evidentirao tek polovinom juna kada smo preli u normalan
paviljon to je za nas bio ogromni napredak jer je tamo bilo hrane, bili su i
kreveti, a batinjanje nije bilo svakodnevno. to se tie bloka "C" tu smo mueni
svakodnevno i bez prestanka i po danu i po noi. Ne znam koj sve nije ulazio i
tukao nas. Dolazili su civili, ene iz grada i tukli su nas palicama, nogama i
svaim. Od strane uvara smo mueni na posebne naine od kojih je bio najgori
sa strujom uz pomo induktorskog telefona ije ice bi nam vezali za ui.
Dolazili su ak i zatvorenici Hrvati, kriminalci koji su bili u redovnom paviljonu, pa
su nas i oni tukli. U zarobljenitvu sam zaradio povrede kosti potkoljenice od
udarca izme, ogromnu ranu na leima, radio sam i operaciju jer je dolo do
trovanja tkiva ispod rane. Slomljeno mi je i jedno rebro" .
35) Svedok 67/94-6, pripadnik rezernog sastava bive JNA, zarobljen 26. maja
1992 u trebinjskoj optini, o svom boravku u logoru "Lora" navodi: " Kada su nas
dovezli u kasarnu "Lora" , tu su nas odvezali, postrojili i odmah je poelo
udaranje palicama do iznemoglosti, a im bi neko pao, prilazili su i udarali ga
nogama sve dok ne ustane. Tako izubijane su nas smestili u paviljon "B" u elije
gde sam zatekao dvojicu pilota. A.G. i G. ije prezime ne znam. Bili su isprebijani,
a G. su bile polomljena rebra. Njih su posebno mnogo tukli i uvek je neko dolazio
da ih tue, verovatno zato to su bili piloti.
Rzlliite i neverovatne su bile metode kojima smo mi mueni. Obino udaranje
svim i svaim, palicama, bezbol palicama, akama, nogama je bilo svakodnevno,
odnosno svakog momenta, u svako doba dana i noi. Ulazio je ko je i kada hteo i
udarao nas koliko je mogao. Dolazili su vojnici sa ratita, dolazili su i civili iz
grada, devojke, radili su od nas ta su hteli i iivljavali se kao najkrvolonije
ivotinje. Pored toga imali su i drugih metoda tako smo od prvih dana jedno vee
oko 4 sata bez prestanka trali krugom nakon ega su nas skinuli gole i mrkom
iz hidranta kupali to je obzirom na povrede bili jako bolno. a nakon toga su nas
terali u elije u kojima je bila promaja. Bacili bi nam koru hleba u krug pa bi nas
terali da se otimamo etvoronoke kao psi, nagonili su nas da se uvlaimo u
Strana 386
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
pseu kuicu i da lajemo, gasili su nam cigarete po telu, ukljuivali su na naa

tela induktorski telefon. morali smo jedan drugog da nosimo i da trimo kao i da
amaramo jedan drugoga, a ukoliko neko ne bi mogao ovo da uradi, posebno bi
ga tukli do iznemoglosti.
Nagonili su nas da pevamo ustake pesme, izvodili su nas na streljanje jednog po
jednog pa bi onaj na koga je opaljeno iznad glave morao da beivotno padne pa
kada izvedu drugoga ovaj bi pomislio da je streljanje pravo. Kakve su torture bile
moe se videti po tome to sam za prvih 15 dana smrao sa 115 na 80 kg. a ja
kao i svi ostali smo bili crni od modrica od glave do pete" .
36) Svedok 445/94-34, zarobljen kao pripadnik Hercegovakog korpusa 12.

septembra 1992. godine u trebinjskoj optini, o svom boravku u loguru "Lora"
navodi: "Posle zadravanja u bolnici izveli su me napolje i onda su me u nekom
parku prebili i potom odveli u " Loru" i smestili u blok "C" . Mene su izlovali u
neku samicu gde sam ostao tri meseca. Dok sam bio ovde prebijali su me u
samici, u hodniku ispred samice i napolju, stavljali su me na struju vie puta,
dovodili su neke enske da me tuku koje su me tukle pendrecima, nisu mi davali
ni da jedem ni da pijem dugo vremena tako da su me skrili. Dok bi druge vodili
da rade mene bi drali u eliji i tukli" .
37) Svedok 445/94-28, kao rezervista bive JNA zarobljen 27. maja 1992. godine
u trebinjskoj optini, o svom boravku u logoru "Lora" sve su nas izveli napolje,
postrojili uza zid i sistematski isprebijali. Pored straara tu je bio i veliki broj civila
pa su nas i oni prebijali zajedno sa njima. Posle prebijanja su nas pretresli pa su
uzeli ono to nam je ostalo poto su nas i u Metkoviu pretresli i pokupili novac i
satove, a meni su uzeli vajcarske marke i prilinu sumu dinara, mislim u
vrednosti preko 100 DEM. Zatim su nas sve oiali, a neki su se i okupali pa sam
meu njima bio i ja. Odmah nakon toga su me odveli u jednu prostoriju. Tu sav
video N.P. koji je stajao vezanih oiju pa su mi ova dvojica rekla da mu skinem
povez sa oiju, a kada sam ja to poeo da inim onda su poeli da me tuku
nogama, rukama, pendrecima i svima ime su stigli tako da sam vie puta padao
u nesvest, pa su me kvasili po nogama da me povrate, a najvie su me udarali po
prsima i nogama. Nakon prebijanja morali smo da trimo u krug pa su nas za to
vreme opet tukli, a terali su nas i da pevamo ustake pesme, pa ko pogrei opet
je dobijao batine. Seam se da sam ja umesto " ajme meni" viknuo " lele meni"
pa me je straar Anelko izdvojio na stranu i tukao dokle god sam mogao da
stojim. Prilikom ove tue pitali su mene a i druge ko je ta nosio od oruja.
Ovo je trajalo do 2-3 sata po ponoi, a onda su nas razmestili u elije. Bio sam u
eliji br. 4 u bloku "A". Naa elija je bila kaznena, pa su unutra dovodili one koje
su najvie tukli. Za vreme boravka u ovom zatvoru svaki dan, danju i nou su nas
prebijali i tu su nas tukli bezbol palicama. Tukli su nas u elijama, izvodili u
hodnik ispred elija i izvodili u krug zatvora i tu nas prebijali. Terali su nas da
trimo po ceo dan i za to vreme su nas tukli, a nisu nam davali ni vodu ni hranu.
Jednom je to trajalo neprekidno pet dana da nam nisu davali nita da jedemo. Bio
sam jedan od onih koje su najvie prebijali i dobro se seam kada su jedne noi
oko 23 asa mene i B. M. izveli u NjC Anelko i Ante i tu su nas prebijali svim i
svaim tako da su tom prilikom slomili meni rebra i to se desilo dok sam leao na
zemlji i kada me je podizao snano me je udario bezbol palicom po grudnom
kou, a udarao me je i dok sam leao na zemlji pa mislim da su mi tada i rebra
polomljena.
Strana 387
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
U toku tue kada vie nisam mogao da stojim on mi je ruke vezao konopcem za
cevi od pisoara tako da ne bi padao dok me tue pa je i dalje nastavljao sa
tuom. Obojica su bili pijani. Pored batinjanja esto su nas nou izvodili u krug,
terali bi nas da se skinemo goli zatim polivali hladnom vodom iz vatrogasnih
mrkova pa nas tako mokre vraali u elije. Terali su nas da jedan drugog bijemo
sve dok ne padnemo. Vie puta su pucali izmeu nas da bi nas zastraili, a to su
inile i neke ene i devojke koje su dovodili. Izvodili su nas u hodnik i podnosili
bajonet pod grlo i hteli su da nas kolju pa se dobro seam da su jednom prilikom
izveli mene i K. S. pa nam je no podnosio neki iji je sin stradao, a njega u
pustili straari da to ini. Meni je samo drao no pod grlo, a K. je i zasekao.
Terali su nas da neprekidno po nekoliko sati pevamo ustake pesme i pesme
kojima se Srbi vreaju. Ubacivali su nam suzavac u elije i zatvarali prozor i vrata
tako da smo se guili, a suzavac nam je pekao oi i izazivao jako kaljanje.
Jedna od najteih tortura je bila to to smo onako izranjavani i izubijani morali da
trimo po krugu i da nosimo jedan drugog na leima, a nismo imali snage za to
pa su nas oni tukli zbog toga to ne moemo. Isto kao i druge i mene su nekoliko
puta prikljuivali na icu induktorskog telefona a zatim proputali struju kroz
mene, a icu su vezivali na ruke i ui, a to je radio upravnik Tomo, a pored ovog
sam uo da su ice vezali i za polne organe. Govorili su da je to detektor lai i da
hoe da saznaju istinu od nas. Strujni udari su bili toliko jaki da mi se telo grilo i
oseao sam strahovite bolove. Mene nisu, ali sam video druge da su ih tereli da
izigravaju psa i maku i da se jure pa su morali da se zavlae u kuice za pse, a
pri tome su ih tukli i polivali vodom.
U zatvoru je bila loa hrana, a ve sam spomenuo da su nas izgladnjivali tako da
je to oteavalo nae muke. Da bi ili u NjC morali smo da traimo dozvolu od
straara, a oni nam to due vreme nisu davali" .
38) Svedok 445/94-32, kao rezervista bive JNA zarobljen 27. maja 1992. u
trebinjskoj optini, o svom boravku u logoru " Lora" navodi: " Kad smo stigli u
logor " Lora" odmah su nas po izvoenju iz autobusa sistematski isprebijali
jednog po jednog. Posle prebijanja su nas ponovo pretresli, a onda su mene
ponovo prebili i to u NjC-u gde sam morao da se drim za neke livene cevi, a
dvojica su me tukli izmama i nekim toljagama. Jedan od njih je bio upravnik
Tomo Duji, a drugi straar Gudi Ante. Posle su me vratili u krug gde su bili i
ostali pa su nas opet sve redom tukli, a zatim su nas razmestili po elijama. Bio
sam u eliji broj 5 u bloku "A" . Posle su me prebacili u eliju "3" .
Za sve ovo vreme dok sam bio u ovom zatvoru neprekidno su nas tukli i danju i
nou i to tako to bi nas izvodili u krug pa smo tako naslonjeni uza zid morali da
kleimo ili da leimo pa su nas besomuno udarali raznim predmetima i to
naroito bezbol palicama Tukli su nas u hodniku i u drugim prilikama kada bi ko
stigao. Vie puta su me izvodili samog i prebijali, uvek je to bio upravnik Tomo i
neko od straara. Pored redovnog batinjanja izlagali su nas strujnim udarima, ali
sticajem prilika ja ovo nisam doiveo. Jednom prilikom je Toma Duji naao neki
polomljeni kramp i gvozdenim delom krampa me udario po elu pa od te povrede
i danas ima jasan oiljak na elu.
Seam se jedne druge prilike kada me je jedna ena uta, mrava, mlada, a
imala je na sebi uniformu izvela u krug i tu je bilo nekoliko straara i civila pa je
jedan od njih rekao koji je mucao da mu je sin ubijen na jednom brdu koje su
drali Srbi pa su me onda svi zajedniki pretukli udarajui me svim i svaim po
svim delovima tela. Prilikom tue mnogi su padali unesvest i tada bi prestajali da
Strana 388
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ih tuku, pa sam i ja pokuao da izigravam da sam onesveen, ali su oni tano po

oima prepoznavali ko je stvarno u nesvesti i kada su videli da hou da ih
prevarim nastavljali bi i dalje da me tuku. Pored ovog terali su nas da satima
trimo po krugu i da nosimo jedan drugoga i pri tome su nas tukli, a bilo je teko
nekoga nositi jer smo ve svi bili iscrpljeni usled stalnog batinjanja i nedostatka
hrane.
Terali su nas da satima pevamo ustake pesme to je bilo iscrpljujue, morali
smo da izujemo arape i na gole noge da obujemo izme i tako da trimo, a poto
su izme bile grube, to je izazivalo rane na nogama. Bilo je zatvorenika koji su
morali da izigravaju psa i maku, da laju jedan na drugoga i da se zavlae u
pseu kuicu koja je bila u krugu. Piloti koje sam tu zatekao bili su u jako loem
stanju, prebijani su ranije pre nego to smo mi stigli pa ih u vreme dok sam ja tu
bio nisu mnogo muili, ali su pred na odlazak u Zagreb ponovo poeli da ih
prebijaju.
Hrana je bila loa, a deavalo se i nekoliko dana, a jednom ak i est dana da
nam nisu dali nita da jedemo. Za poslednjih nedelju dana ukupno su nam dali
veoma malo hrane".
39) Video zapis o razgovoru nekoliko logoraa koji su boravili u logoru "Lora" .
40) Svedok 445/94-17, zarobljen kao dobrovoljac bive JNA 22. marta 1992.
godine kod Gornje Hrasne, o svom boravku u logoru "Lora" navodi: Odavde su
me odveli u "Loru" gde me je sasluavao Levaja Ivica. Na ovom ispitivanju su me
pitali o istim stvarima i odmah su poeli da me tuku. Posle prebijanja smestili su
me u jednu eliju u bloku " A" gde sam oko prvih deset dana bio sam i tu su mi
straari dali instrukcije kako moram u zatvoru da se ponaam, pa kada bilo ko od
njih ue u eliju moram da ustanem i da ga pozdravim ustakim pozdravom " Za
dom, spremni" , zatim da se predstavim punim imenom i prezimenom i da kaem
da sam zarobljen kao nelegalno naoruani srpski etnik. im bi izgovorio re
etnik oni bi poeli da me tuku i da me psuju. Ovako je svaki zatvorenik morao da
se predstavlja.
Dok sam bio u eliji sam, svaki dan su kod mene dolazili straari koji su me
besomuno tukli. Udarali su me izmama, palicama, bezbol palicama, a udarci
izmama su bili najgori tako da sam tada bio mnogo prebijen, a dlanovi su mi bili
potpuno naduveni, a prsti ukoeni, a stopala su bila naduvana, izubijani prsti, a
po celom telu sam bio izudaran. U ovom periodu mi je bilo slomljeno vie rebara.
Za ovo vreme je Giljanovi ulazio u moju eliju i trenirao boks na meni tako da
me je satima pesnicama udarao po svim delovima tela. Usled ovih prebijanja
nisam mogao da ustanem niti da se pomerim, a za to vreme nisam nita jeo niti
sam mogao do bolova i zaobijenih povreda. Ovakva prebijanja su bili najei i
svakidanji oblik muenja pa je teko sve nabrojati i svaki sluaj posebno
opisivati.
Pored ovoga redovno su zatvorenike prikljuivali na struju pa su meni to radili
prvog dana kada su me doveli kada su me i prebili. Mene su Giljanovi i Levaja
prikaili na struju tako to su mi krajeve ice vezali oko uiju i probili kroz uvo, pa
su okretali ruicu induktorskog telefona i putali struju tako da sam se sav tresao.
Prilikom potresa struje kako sam se trzao, tako mi se resica u predelu levog uva
Strana 389
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
raskinula pa se i sada vidi taj oiljak. Kasnije su me vie puta stavljali na struju, a
seam se kada je to bilo sledei put da su me skinuli golog i naredili da legnem po
mokrom betonu i tada su mi icu vezivali na sve delove tela pa i na polni organ.
Poto su mi uglavnom oi bile vezane, nisam tano video ko je sve tu bio, ali ih je
bilo puno i tom prilikom su me tukli. Dosta zatvorenika je podvrgavano muenju
sa stujom.
Morali smo svaki dan da satima pevamo pesme u kojima se hvale ustae ili
kojima se omalovaavaju Srbi. M.. i ja smo po njihovom nareenju morali da
napravimo od dasaka jednu kuicu za pse pa su zatvorenike zlostavljali tako to
su ih terali da jedan izigrava psa, a drugi maku pa bi se oni tako jurili po krugu
kao pas i maka, pa je na komandu onaj koji je izigravao psa morao da se zavlai
u kuicu. Za to vreme oni su zatvorenike tukli. Izlagali su nas na suncu s tim to
su nas izvodili napolje i skidali gole pa posle dugog boravka kada bi oedneli i bili
iscrpljeni nisu nam davali vode. Izvodili bi nas u toku noi, sipali nam vodu u
izme i terali da trimo po nekoliko sati dok ne popadamo od umora. Posle ovoga
bi nas postrojili uza zid licem prema zidu i sa rukama iznad glave naslonjenim uza
zid i onda bi nas tukli. Ovako su nas tukli i u drugim prilikama, a ne samo posle
tranja.
Video sam kako pilote teraju satima da tre po krugu rairenih ruku i da
oponaaju letenje aviona i dok bi oni ovako trali, straari bi ih tukli. Na komandu
da su pogoeni morali su da padnu na beton. esto se deavalo da nas postroje u
dva reda, jedan naspram drugog i terali su da se meusobno udaramo do
besvesti. Svaki zatvorenik je po vie puta tuen tako to bi bio nateran da se
popne na prste i prua ruke i da mrda prstima kao da neto bere, a zahtev je bio
da se "bere groe" i pri tome bi najvie dobijali batine. To je bio specijalitet
Tonija. Vie puta smo morali da gutamo upaljene cigarete pa sam vie puta
morao da zinem i da mi jedan zatvorenik upaljenu cigaretu gasio na jeziku i zatim
terao da to progutam. Pored toga bilo je i drugih naina muenja, maltretiranja,
fizikog i duevnog, ali svega ne mogu da se setim i detaljno objasnim.
Muili su nas i tako to nas nisu hranili dovoljno, a bilo je perioda kada je hrane
bilo, ali su je prosipali samo da je nama ne daju. Bilo je i sluajeva da su nas tukli
i prilikom jela. Mene nisu terali da pijem mokrau, ali sam od drugih uo da su
njih terali i to. G. T. i D. T. i mog roaka S. dok je bio u bolnici u Splitu i dok je
leao terali su ga da iz guske pije svoju mokrau. Jednom prilikom sam u krugu
zatvora video etiri zatvorenika za koje sam saznao da su Crnogorci. Bili su krvavi
i naduvani od batina i dobro sam zapazio da su dvojica imali odseene ui" .
41) Svedok 164/95-8, uhapen kao rezerni oficir 16. juna 1992. godine u
Podveleju, o svom boravku u logoru " Lora" navodi: " Kada smo doli u logor "
Lora" prvo su nas postrojili u jednom hodniku i tu su nas policajci za koje su rekli
da su bokseri udarali golim rukama po itavom telu dok ne izgubimo svest. To
udaranje je trajalo puni sat vremena s tim da su nas stalno posipali hladnom
vodom. Posle su nas izveli na poligon i tu su nas straari udarali svakih 2-3 sata i
to pendrecima, bezbol palicama, drvenim motkama, a zatim su okretali vodene
mrkove na nas. Potom smo smeteni u blok "C" - to je zloglasni blok gde se
prema ljudima postupalo brutalno i zverski i u ovom bloku su vrena ispitivanja i
najbrutalnija muenja. Ovde smo doiveli psihike i fizike torture nad nama,
torture koje ljudski um ne moe smisliti. Bili smo tueni svaki sat vremena, a
nekada bi prolo i po pet sati da nas ne tuku. Sve bi zavisilo od raspoloenja
straara koji su tada na dunosti. Ti straari su dovodili ljude sa vana, bilo je i
civila, koji su dolazili i tukli nas. Morali smo priznati na ispitivanju koliko smo
Strana 390
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Hrvata i Muslimana zaklali, ubili, silovali, morali smo po nareenju da gledamo u

jednu taku i ako skrenemo pogled bili bi isprebijani. Bilo je ljudi sa mnom kao L.
J. i P. M. koji su dnevno gubili i do 6 kg. telesne teine, jer je temperatura u eliji
bila 500C a kada bi nas izvodili vani na sunce temperatura se pela i na 600C i ljudi
su dobijali opekotine drugog stepena, bar sam ja imao takve, zatim smo
razapinjani na vrata elije sa rairenim rukama i nogama i to bi trajalo po 30
minuta dok ne izgubimo svest.
U zatvoru su nam pokazivali sprave za vaenje oiju, za davljenje, veanje,
vaenje zuba, govorili su nam da je palo Trebinje, da je sve poklano u Gacku, da
e na Drinu doi za 2-3 dana. Morali smo da puemo po 2-3 sata, da na eljezne
reetke stavljamo ruke i noge po kojima su policajci udarali pendrecima, ja sam
kao profesor morao da zarobljenicima drim as " Velika Srbija" i morao sam na
zidu da crtam granice, a zatim sam morao da vrim prozivku odreenih ljudi radi
provere znanja, pa smo morali jedni druge amarati i udarati, a ako to ne bi
uradili dobijali bi batine od straara koji su ovo posmatrali i radili sa velikim
uivanjem, pojedini od njih su mi i izgledali kao nenormalne linosti, sadisti i
psihopate.
Morali smo po nekoliko sati, u stvari do iznemoglosti da radimo filskulturu, vodili
bi nas da gledamo televiziju, prikazivali bi nam ta Hrvati rade, a zatim bi nas
tukli, morali smo drati ruke uvis uzdignute kao da beremo groe dok bi nas
policajci udarali, morali smo lajati, gazili smo legionarski korak i njihove vebe po
nekoliko sati pri tom pevajui ustake pesme kao " Evo zore, evo dana" , zatim "
Oj kupreko ravno polje, to pozoba Crnogorce, od tisuu i pedeset, ostade ih
samo deset i to deset uhvaeno i na kolac nabijeno" . Zatim su nam itali
spiskove ko e od nas biti streljan, ko e ii navodno na razmenu, a kada bi
proitali ime mi smo morali da se predstavljamo. Ja sam se tako predstavljao kao
kolja prve klase. Moje muke poinju posebno od 21. jula 1992. kada je list "
Slobodna Dalmacija" objavila imena zloinaca iz Gacka meu kojima je bilo i moje
ime. Morao sam priznati da sam klao ljudi po Kuli Fazlagia i to potpisati. Terali su
i mene i druge da loemo iz posuda namenjenih za to, upaljaem su nam palili
kosu, terali su zarobljenike da jedu svoju kosu i bradu, ja nisam imao prilike da
jedem kosu, ali sm kao i drugi morao da jedem izmet ljudski i mokrau da pijem
jer su nas terali da jedan drugome piamo u usta.
Zabijali su nam prste u oi i meni se inilo, dok su mi ovo radili, da su mi oi vani
izvaene i nije mi ni danas jasno koliko mogu prsti da se onako sabiju u onu
duplju. U flau su nam sipali mokrau, pikavce i druge otpatke i terali nas da to
pijemo. Udarali su nas pendrecima po preponama i govorili su tako da e udarati
dok etnik ne okilavi" . Gasili su nam pikavce po telu, a zatim smo ugaeni
pikavac morali da progutamo. Gurali su nam flae i palice u mar, zatim kantu
ubreta nabijali na glavu, terali su nas da glavama udaramo u zid i to sve jae
dok ne izgubimo svest, zatim su nam oni upali kosu i bradu.
Posebno su se iivljavali terajui nas na seksualne nastranosti, dovodili bi nam
prostitutke i traili da spavamo sa njima, a poto za to nismo bili sposobni, onda
bi nas te ene udarale, terali su nas da jedan sa drugim imamo polni snoaj, a
kada to neko ne bi bio u stanju da uradi bio je tuen itav dan bez prestanka.
Morali smo jedan drugome da liemo zadnjicu. Posebno su uivali kada su traili
da se mi zarobljenici udaramo meusobno, traili su da se udaramo sve dok jedan
drugome ne izbijemo dva zuba, zatim su meni oko vrata stezali kanap na nain
da ga steu itav dan stalno ga priteui - to su zvali davljenje. Kod upravnika u
logoru je bila elektrina stolica. Ja sam voen na tu stolicu, ali nije ukljuivana.
To je samo bio nain da nas prestrae i iznude od nas razna druga priznanja u
pravcu da smo zloinci.
Strana 391
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Seam se dobro da sam jednom neprekidno tuen pedeset sati na poligonu i

izdrao sam sve to, ali ne znam ni sam kako. Posebno muenje je bilo sa
indukovanom strujom kako su to oni zvali " telefoniranje". Naime, veu icu za
preste, zatim puste struju i ovek se toliko trese da se telo die od zemlje, ja sam
se grio toliko da sam lebdio u zraku. Sve ovo razara nervni sistem. Bilo je ljudi
pa su im icu vezali za ui i polni organ, prste od nogu, a posle ovoga su svata
priznavali i potpisivali. Ja sam muen pomou indukovane stuje bar tridesetak
puta i sada imam oiljke na prstima od posledica ovog muenja. Od mene su
traili da priam pred kamerama, a snimali su i druge i pri tome iznuivali razna
priznanja da smo klali, ubijali ene, decu, civile i to Hrvate i Muslimane. Od mene
su traili da drim as istorije " Srbi najgori narod". Dovodili su nam hrvatske
funkcionere iz zemlje i inostranstva da nam dre predavanje u kojima su
poniavali srpski narod govorei da taj narod nema pravo na Krajinu, govorili su
nam da smo mi Srbi samokrteni i puteni pa smo morali da uimo njihove
molitve i terali da se krstimo sa pet prstiju i govorili su nam da su nam izvadili krv
i da smo svi mi vie katolici.
Ja sam u " Lori" pokuao iletom da izvrim samoubistvo rezanjem vena, ali me
je u tome spreio pilot P.D. Sve ovo to sam ispriao samo je kap vode u moru u
odnosu na ono to je raeno meni i drugima. Hrana u logoru je bila deljena tri
puta dnevno, a nekad i po dva puta, a sve bi zavisilo od straara koji su na
smeni. Deavalo se da nam po dva dana ne daju hranu, a jednom pet dana nisam
nita pojeo. Ovde sam izgubio 20 kilograma svoje teine" .
42) Svedok 510/96-12, zarobljen kao pripadnik Podgorikog korpusa bive JNA
22. marta 1992. godine na podruju neumske optine, o svom boravku u logoru "
Lora" navodi: " Posle izlaska iz bolnice prebaen sam u zatvor "Lora" u Splitu.
Ovde sam bio maltretiran fiziki na taj nain to sam iako sam bio operisan,
batinjan i terali su me da pevam ustake pesme i da salutiram. Kao i ostalim
zatvorenicima i za mene je plasirana pria koju sam morao ponavljati prilikom
predstavljanja, a njen sadraj je sledei: " Ja sam S.. roen ... od oca... i majke
... u ... uhvaen kao nelegalno naoruani srpski etnik koji ubija, maltretira i tue
nevini hrvatski narod" .
I ostali zatvorenici su morali priati nametnuta im nedela, a kao drastian primer
eleo bih da navedem primer potpukovnika L. Z. koji je morao pred svima nama i
ostalima da pria kako je decu bacao u mealicu za beton. Ta pria je morala biti
detaljna i obuhvatiti ukljuivanje mealice za beton, sipanje vode, zatim cementa
pa do naina uzmanja deteta i stavljanja u mealicu. Sve ovakve i slline prie su
jo vie razjarivale straare i i ostale posetioce to je doprinosilo jo eoj torturi
zatvorenika. Tako su jednog dana potpukovnik L. i kapetan P. skinuti potpuno goli
sa lisicama na rukama iza lea, prislonjeni uz metalna vrata na temperaturi oko
360C proveli 9-12 asova bez vode i hrane uz povremeno najavljivanje da e
doiveti ok posle ega je sledovalo posipanje hladnom vodom. Posle toga je L.
pao u nesvest i u takvom stanju prebaen je u bolnicu".
43) Svedok 445/94-33, kao rezervista bive JNA zarobljen 8. aprila 1992. godine
u selu Muminovaa, o svom boravku u logoru "Lora" navodi: "Po dolasku u "Loru"
smestili su me samog u jednu od etiri elije u bloku "C" . Prebili su me u eliji,
izvodili napolje i tamo prebijali i to danonono. Pored ovih neprekidnih tua
prikainjali su me na struju na induktorski telefon i proputali struju kroz mene, a
jednu su mi icu stavljali u uvo tako to su ovo probuili i kroz to provukli icu, a
Strana 392
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
drugi kraj na polni organ i pomerali ruicu. Ovo su radili sa mnom svaki as tako
da ne mogu priblino da kaem koliko je to puta bilo. Terali su nas da amaramo
jedan drugoga sve dok onaj drugi ne bi pao u nesvest. Terali su nas da satima
stojimo na suncu i da gledamo u sunce dok ne padne u nesvest pa sam i ja vie
puta padao u nesvest zbog iscrpljenosti. Terali su nas da jedan drugog nosimo po
krugu, a za to vreme su nas tukli. Pored ovog morali smo neprekidno da pevamo
ustake pesme.
Dobro se seam dok sam jo bio u eliji dola je jedna zgodna plava ena koja mi
je pokazala obnaene grudi rekavi da joj se dopadam, ali ja sam ve bio
isprebijan i sklupao sam se u jedan ugao elije i nisam uopte hteo sa njom da
razgovaram pa je ona povikala kako hou da je silujem. Tada je u eliju upao
Toma, upravnik zatvora sa straarima pa su me do besvesti tukli u eliji, a zatim
su me izveli napolje i tamo nastavili da tuku. Dobro se seam jedne prilike kada
smo etali po krugu, a morali smo uvek da gledamo u zemlju, ali sam ipak uspeo
da spazim tri Crnogorca od kojih je jedan drugome preda mnom odsekao noem
uvo, a drugom iskopao oko. Oni su inae bili potpuno deformisani, krvavi i
nikakvi. Mene su izvodili napolje i pucali su mi iz lovake puke u miicu leve ruke
ispod ramena, u levu butinu i ispod pupka sa leve strane, a iz pitolja u desnu
ruku ispod ramena.
Pored ovoga bilo je i drugih oblika muenja, svakodnevnog maltretiranja,
vreanja, ali mi je to teko sada opisati, a ja elim to je mogue vie da
zaboravim jer me i sama pomisao na to to sam preiveo potresa. Sada se setih
da su imali gvozdenu stolicu kojoj je skinut naslon koji je verovatno od drveta pa
su virile samo ipke pa su mene terali da se uhvatim za tu stolicu, nagnem iznad
tih ipki, a oni su me terali da imitiram da vozim auto, a oni su me gurali
odpozadi tako da su me ipke udarale po grudima i probijale kou. Terali su nas
da imitiramo psa i maku, maku i mia, da se jurimo, zavlaimo u kuicu za pse.
U " Lori" je bila jako loa hrana tako da su nas morili glau, a deavalo se i due
vremena da nam ne daju da jedemo.
Mene i svetenika P. Z. su vie puta terali da jedan drugome " puimo" polni ud.
To smo radili dok smo bili vezani za struju pa su oni proputali struju kroz nas i
istovremeno nas tukli. Tu je uvek bio upravnik Tomo koji je inae bio najgori i
uestvovao je u svim naim muenjima. Prilikom ovih batinjanja meni je
slomljeno 9 rebara sa obe strane, ali kojom prilikom su mi slomljena rebra ne
znam jer je batinjanja bilo toliko da ne mogu da opiem svaki pojedinani sluaj.
Morali smo da ih pozdravljamo sa ustakim pozdravom "Za dom, spremni" , a
svaki od nas je morao da se predstavi na drugi nain. Ja sam morao da kaem
svoje podatke i da sam uhvaen kao nelegalno naoruani etnik, a zvali su me
"vojvoda" , pa prema tome kako su koga nazivali tako su ga i muili pa sam
verovatno zbog toga to su me prozvali vojvodom i bio tako strano muen.
Prilikom ovih batinjanja ja sam vie puta padao u nesvest pa su me polivali
vodom da me osveste i redovno nastavljali i posle tog da me tuku. Kada sam
usled toga to mi se dogodilo bio potpuno skren jedno vee su me odveli u
bolnicu pa me je doktor pregledao i rekao da moram da se leim, ali oni to nisu
hteli, pa su me vratili nazad".
44) Svedok 445/94-26, kao rezervista bive JNA zarobljen 27. maja 1992. godine
u trebinjskoj optini, o svom boravku u logoru " Lora" navodi: "im smo stigli u
Strana 393
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"Loru" odmah su nas sistematski sve prebili, posle toga pretresli, a zatim posle
daljih tua u toku noi su nas smestili u elije u bloku "A". Seam se da sam bio u
eliji broj 7 i tu sam proveo 14 dana. Ovde su nas svaki dan batinali tako to su
upadali u elije i u elijama na tukli danju i nou, a zatim bi nas pojedinano
izvodili ispred vrata elija ili u krug i tu prebijali, a zatim bi nas odvodili u
umivaonu gde su nas prebijali tako da su mene tamo vodili desetak puta pa sam
morao da se naslonim rukama na pisoare, a oni bi me prebijali. Pored straara
dovodili su i civile da nas tuku. Dobro se seam jedne enske osobe koja je rekla
da trenira dudo, stara oko 25 godina, plave kratke kose, visoka oko 165 cm pa
nas je tukla zajedno sa upravnikom Tomom i straarom Antom. Tom prilikom su
me naterali da kanapom za ienje puke veem I. oko vrata pa je on morao da
se popne na stolicu kao da e izmai stolicu i da se tako obesi poto sam ja drugi
kraj vezao za reetke prozora. elije. Kada sam ovo uradio oni su me napali da
sam hteo da obesim druga pa je posle on siao sa stolice, skinuli su mu burmu sa
ruke, bacili je, o on je morao etveronoke da ide i da trai burmu.
Posle ovog prebijanja samo to smo vraeni u eliju, unutra su uli neki koje do
tada nisam video i meu nas bacili suzavac tako da su nas oi pekle i guili smo
se. Jednom prilikom, datuma se ne seam, oko 23 asa, upravnik Tomo me je
izveo u hodnik i traio da kaem da li je I. vodnik, a ja to nisam hteo da mu
kaem, pa me je on prebio bezbol palicom i tom prilikom mi je zadao 37 udaraca.
Posle ovog odveo je . S. mog druga, koji je bio isto zatvoren, pa je njemu
naredio da nas tue, to je ovaj morao da ini a i jedan i drugi su me tako snano
udarali da sam posle svakog udarca padao na zemlju. Iste noi posle ovoga Tomo
i Ante su me izveli iz elije iz kruga zatvora i rekli mi da e me baciti u more, ali
to nisu uinili nego su me ubrzo vratili u eliju.
Uobiajeno je bilo muenje sa strujom pa su i mene tri puta vodili pa su mi dva
puta prikljuivali ice za ui, a jednom za uvo i nos i okretanjem ruice
induktorskog telefona proputali kroz mene struju to je bilo jako bolno. Ceo sam
se tresao i doivljavao strahovite muke. Izvodili su nas nou u krug i gole polivali
mlazevima hladne vode. Posle smo se oblaili mokri i tako su nas vraali u elije.
Terali su nas da satima trimo i to tako to bi trali bosim nogama u izmama
koje su razvezane to je uljilo noge, stvaralo plikove i strahovoto bolelo. Isto
tako morali smo da trimo i da nosimo jedan drugog na leima dok ne bi
popadali. Bez obzira koliko smo trali, opet su nas tukli palicama Terali su nas da
satima pevamo njihove pesme i pesme kojima se rue Srbi.
Morali smo satima da trimo po krugu i da imitiramo let aviona, a za to vreme
smo bili tueni. Ovo su najvie morali da rade zarobljeni piloti. Izvodili su nas
napolje i terali da upamo travu i da je jedemo . Morali smo da imitiramo psa i
maku, da se jurimo, meusobno da se grebemo i ujedamo, a onaj koji bi bio pao
morao je da se zavlai u kuicu koja je tu bila. I ja sam ovo radio vie puta.
Jednom su M. K. udarali krampom po telu tako da su ga raskrvarili, a tom
prilikom su mu urezivali noem crte po elu, a pre toga smo dobili velike batine.
Hrana je bila loa i nedovoljna, deavalo se i po nekoliko dana da nam ne daju da
jedemo, tako da jednom prilikom sedam dana nismo hleba videli, a dva puta su
nas po itav dan drali na vrelom suncu tako da je sve ovo uz muenja oteavalo
ionako nae jako teko stanje i unitavalo nas telesno i duevno. Pored ovog nisu
nam dozvoljavali due da idemo u NjC to je poveavalo nae tegobe. " .
45) Svedok 445/94-25, kao vojnik bive JNA zarobljen 27. maja 1992. godine u
trebinjskoj optini, o svom boravku u logoru "Lora" navodi: " Kada smo stigli u
Strana 394
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"Loru" sve su nas jednog po jednog razvezivali, prislanjali uza zid i sa rukama
iznad glave oslanjali na zid i sistematski pretukli. Tukli su nas policijskim palicama
i drugim predmetima. Posle tue su nas pretresli. Prilikom pretresanja oduzeli su
mi sat, dokumenta i novac u vrednosti od dve plate. Posle pretresanja odvodili su
nas jednog po jednog u tu prostoriju pa sam i ja otiao gde sam morao da
kleknem i da dajem podatke o sebi i tu su me tukli. Posle ovoga nas ponovo
vraaju u krug zatvora i nastavljaju sistematski da nas biju, a posle su nas odveli
da se okupamo i da odelo obuemo na mokro telo. Posle kupanja opet su nas
postrojili uza zid pa je unutra upalo najmanje 20-30 njih i tukli su nas palicama
tako to bi jedan iao od jednog do drugog i udarao iza vrata, sledei po leima, a
iza njega po bubrezima i tako redom, a po mojoj proceni ovo prebijanje je trajalo
oko dva sata. Nakon ovoga nas rasporeuju u elije, a nakon pola sata ponovo
nas izvode napolje, postrojili su nas uza zid, a zatim nas vatrogasnim mrkovima
polivali, tukli tim mrkovima, zatim nas bacali na nas komade drveta odnosno
gredice koje su sluile kao klocne za podmetanje pod automobil kada mu se skinu
tokovi i drugim predmetima. Ovo je trajalo do tri sata ujutro kada su nas vratili
u elije.
Ve sledee jutro ponovo su nas izveli napolje i sistematski prebili, a zatim su nas
terali da trimo u krug do iznemoglosti, a za to vreme su stajali u krugu i prilikom
tranja nas udarali. Za sve vreme boravka u "Lori" neprekidno smo tueni, a prva
tri dana je bilo neprestano i sistematski i svaki od nas je bio isprebijan. Pored
tue na krugu tukli su nas i pojedinano tako to su nas izvodili iz elija, odvodili
u umivaonu i tamo prebijali. Tri puta sam iao onamo. Mene su terali da se
rukama oslonim na pisoare, a da noge razmaknem to dalje mogu, a oni bi tada
tukli po svim delovima tela, a ja nisam znao gde e i kada da me udare. Jednom
prilikom sam morao da operem jednu plastinu posudu pa su me tada iznenada
zgrabili i uvukli u jednu prostoriju gde je bio veliki drveni sto pa su me poloili na
taj sto, stavili pod glavu posudu pa me je jedan zarezao noem po grlu lagano, a
zatim su mi rekli da u ovde da leim dok sva krv ne iscuri u tu posudu. Uskoro
zatim je nastala neka nova guva pa su mi naredili da se vratim u eliju. Tako
sam se spasao jer je u zatvor dola neka njihova inspekcija.
Jedan od omiljenih oblika muenja bilo je izlaganje struji, vezivanje ice
induktorkog telefona i okretanje ruice. Mene su dva puta tako muili pa su mi
vezali za ui ice i okretali ruice i proputali struju tako da sam dobijao jake
strujne udare od kojih mi se celo telo treslo. Terali su nas poto nas postroje
jedan prema drugome da se besomuno udaramo dok jedan od nas ne padne.
Terali su nas da po dvoritu upamo travu i da je jedemo. Odvodili su nas na
smee gde su baeni otpaci hrane, a koji su ve bili ucrvljeni pa su nas terali da
ovo jedemo. Sve ovo sam morao i ja da radim. Pored ovoga terali su nas da
satima pevamo ustake pesme ili pesme kojim se vreaju Srbi to je bilo veoma
iscrpljujue. Pored ovoga svakodnevno smo vreani, maltretirani, nareivano
nam je da ne smemo da kaemo da smo tueni nego smo morali da ispriamo
neku priu kako smo povreeni, strogo je bio odreen nain kako smo morali da
se predstavljamo, da ih pozdravljamo ustakim pozdravom.
Morali smo da trimo po krugu i da nosimo jedan drugog i za to vreme da
pevamo, a oni bi nas tukli. Morali smo da imitiramo psa i maku, da jedan drugog
grebemo i ujedamo, da se zavlaimo u pseu kuicu, da igramo neke njihove
"trule kobile" tako to bi jedan stao uza zid, a drugi bi se zatim zaletao i skakao
na naa lea. Pored ovoga to je bilo jako poniavajue je to smo dobijali malo
hrane, a deavalo se i po nekoliko dana da ne dobijamo nita. Izlagali su nas
satima suncu i davali nam slanu vodu da pijemo i ko zna ta sve stavljali u tu
vodu, a mi smo morali to da pijemo jer su nas na to terali. Deavalo se i po
nekoliko dana da neko nema stolicu, a onda odjednom svi dobijemo proliv to
Strana 395
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
znai da su nam, verovatno, neto stavljali u hranu".
46) Svedok 445/94-21, kao rezervni vojnik bive JNA zarobljen 27. maja 1992.
godine u trebinjskoj optini, o svom boravku u logoru " Lora" navodi: "Kada smo
stigli u "Loru" postrojili su nas, odnosno pre postrojavanja, pretresli su nas,
oduzeli novac i druge vredne predmete, meni su oduzeli 150 DEM u novcu i sat
marke " Seiko" , zlatan lani sa priveskom. Dokumenta nisam imao jer sam ih
spalio pred zarobljavanje. Dok su me pretresli i uzimali podatke druge su
sistematski tukli tako to je svaki morao da stane uza zid licem prema zidu sa
rukama iznad glave i oslonjen na zid, a oni su besomuno udarali palicama,
nogama na kojima su bile izme i tako su postupali sa svima nama. Posle ovoga
smo se okupali, odredili ko je u kojoj eliji pa su nas ponovo izveli napolje i opet
prebijali, usput su nas i vreali. Posle su nas vratili u eliju Od prvog dana poela
su strahovita muenja, a najvie su nas prebijali i tukli. Nekada bi uli u elije pa
nas udarali ili izvodili ispred elije i tu tukli, ali najvie i najtee je bilo kada bi nas
izvodili napolje i tamo prebijali. Mene su redovno tri puta svake noi dok sam bio
u "Lori" izvodili napolje i prebijali i to su bile sistematske tue, a mene su ovako
prebijali jer sam u vojci bio snajperista. U toku dana nije bilo sistematskih tua
ve bi nas tukao ko je, gde i kada stigao. Dovodili su i civile da nas tuku pa su
jednom prilikom doveli jednog oveka kome je sin poginuo i taj me je tukao i za
to vreme plakao.
Pored tua muili su nas i strujom pa su i mene tako, koliko se seam, tri puta
prikainjali na induktorski telefon tako to bi mi ice vezali za prste, a zatim
okreui ruicu telefona putali struju. Drugima su ice vezali i za druge delove
tela i to za ui, polne organe i na druga mesta. to se tie batinjanja mislim da
sam tu dobio najtee batine. Terali su nas da satimo trimo po krugu dok od
umora ne popadamo, terali su nas da trei po krugu imitiramo avione ili
automobile, za to vreme bi nas tukli. Morali smo da imitiramo psa i maku, pa bi
jedan bio pas a drugi maka. Tako smo morali da se jurimo, pas je morao da se
zavlai u jednu kuicu za pse koja je tu bila. Lino ja ovo nisam radio, ali sam
video da to ine sa drugima. Ovakva iivljavanja su posmatrali svi koji se tu
zateknu, a ne samo osoblje zatvora. Jednom prilikom dok smo tako trali po
krugu jedan od straara je pucao iz pitolja neposredno iznad nas u zid pa smo
mislili da e nas pobiti.
Upravnik Tomo Duji je imao obiaj u proseku svaki dan da mi zavlai cev od
pitolja u usta i da ga repetira kao da e me ubiti. Pored ovog psihikog i fizikog
maltretiranja nisu nam davali dovoljno hrane a i vodu su nam uskraivali jer
nismo mogli da pijemo kada smo hteli, a poto smo trali po suncu i u
uniformama bili smo iscrpljeni i edni od umora. Za poslednjih dana boravka u
"Lori" dali su nam 3-4 konzervice po 50 gr. patete, ribe i dema i jedan vojniki
dvopek to nije bilo dovoljno ni za jedan dan, a kamo li za svih sedam dana.
Pre nego to je dolazio Meunarodni crveni krst zastraivali su nas i nareivali da
ne smemo govoriti da smo tueni i mueni pa sam, izmeu ostalog, rekao iako
sam bio modar po celom telu, da sam povreen jer sam pao".
47) Svedok 67/94-1, zarobljen kao pripadnik TO Trebinje 13. maja 1992. godine,
o svom boravku u logoru " Lora" navodi: U " Lori" su nas uveli u deo za koji sam
kasnije saznao da je blok "C" gde se nalaze etiri elije, hodnik i NjC, a ulazi se
Strana 396
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
na sporedni ulaz. Tu nas smetaju u elije i tek tada poinje pravo muenje. Ja
vie ne znam koliko to traje, ko sve i ime udara, samo znam da traje danima
Ulaze u eliju i udaraju, biju nogama, akama, palicama. Seam se da je najgore
bilo kada su nas muili strujom i to tako to su koristili induktorski telefon tako
to bi ice privrstili za ui i okretali ruice telefona, a udari struje su bili takvi da
sam mislio da u izludeti. Nekoliko prvih dana nismo nita dobijali od hrane.
Primetio sam kasnije da su svraali i civili iz grada koji su nas takoe tukli, dolazili
su i nekakvi uniformisani i ne znam ko sve nije dolazio. Najvie batina smo primili
nou, samo bi se otvorila vrata elije i unutra bi uao neko ili nekoliko njih i
divljaki bi udarali kuda bi i kako stigli. Nekoliko dana nakon naeg dolaska jedne
noi su nas izveli na kupanje, a to je bilo vatrogasnim mrkom i hladnom vodom
iz hidranta pod velikim pritiskom , mlazom vode, to je bilo jako bolno zbog
ranijih povreda , nakon ega su nas mokre vraali u eliju.
Nema rei da se opiu sva zlostavljanja koja su nama raena i iivljavanja nad
nama. Pored krvnikog batinjanja iivljavali su se pa smo jedan drugog morali da
amaramo meusobno, a ako to ne uinimo dovoljno jako onda je sledila kazna u
vidu tekih batina. Umesto induktorskog telefona kasnije su uveli ispravlja od
110 V koji bi takoe prikljuivali, a nareivali su nam da se prilikom udara struje
ne smemo ni mrdnuti i ukoliko bi to inili sledile su batine, a udari su bili takvi da
bi bacili telo tako da su batile ponovo bile neminovne. Pored ostalog seam se da
su mi naredili da kosim travnjak u krugu koji je bio zaputen, a to su naredili
meni jer su pretpostavljali da je biva JNA minirala okolno zemljite. U sluaju da
bi kosom zakaio neto, konzervu ili nepoznati predmet nareivali bi mi da
stanem na to radi provere da li je to mina.
to se tie hrane nje ispoetka nije nikako bilo da bi nam kasnije davali neto
malo hrane koja je bila vrlo loa. Prvih 15 dana boravka u ovom zatvoru bili smo
na ivici ivota, bez ikakve orijentacije za vreme i mislio sam bez ikakve anse da
ostanemo ivi".
48) Svedok 67/94-3, kao pripadnik srpske vojske zarobljen 14. maja 1992.
godine iznad Stoca, o svom boravku u logoru " Lora" navodi: " U " Lori" sam
smeten u bloku "C" gde sam zatekao svoje drugove iz Trebinja koji su pre mene
bili zarobljeni. U ovom bloku od dolaska su muenja i udaranja bila raznovrsna.
Seam se da je odmah po mom dolasku upravnik Tomo Duji pitao da li e neko
da telefonira pa sam se, nita ne sumnjajui, prijavio i poveo me je u drugu
prostoriju gde sam primetio induktorski telefon. U prvi mah nisam nita
posumljao, ali sam kasnije video da su kablovi telefona slobodni, odnosno da nisu
u zidu. Tada mi je Tomo zamotao kablove oko prstiju i poeo da vrti telefon, a
strujni udar je bio toliko jak da sam kao oparen odskoio i zbacio ice sa sebe
nakon ega me je Tomo poeo tui i naredio mi je da ponovo sednem pa mi je
prikopao telefonske ice za ui i zapretio da se ne smem mrdnuti pa je potom
naizmenino vrtio telefon i udarao me nogom u prsa. Obzirom da sam bio novi,
tih dana sam primio najvie batina jer svi oni koji su dolazili da tuku traili su
novog, odnosno mene.
Tako su prve noi mog boravka dola dva oveka, mladi i stariji u uniformi i tukli
su me dugo sve dok nisam pao s nogu, a kada sam pao onaj stariji mi je poeo
skakati po nozi i tee mi je povredio Ovakve tue i batinjanja su se nastavljali i
bili redovni. Tukli su nas slubenici zatvora, uvari, dolazili su civili, ene, njihovi
zatvorenici koji su bili u zatvoru zbog nekih prekraja. Tukli su palicama,
elektrinim palicama, palicama za bezbol. Nagonili su nas da po itavu no
pevamo ustake pesme, a im prestane, udaraju te bez milosti. Hranu su nam
Strana 397
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
davali svaki trei dan. Terali su nas da amaramo jedan drugog pa ako nisu bili
zadovoljni jainom amara tada bi udarali i onog ko amara i onog drugog. Terali
su nas da nosimo jedan drugug i da ga pri tome udaramo, kupali su nas
mrkovima i to obino u 2-3 sata nou, izvlaili vie puta na streljanje i pucali u
nas orcima, nagonili su nas da se na suvo brijemo iletima".
49) Svedok 445/94-18, kao rezervni oficir bive JNA zarobljen 16 juna 1992.
godine u Podveleju, o svom boravku u logoru "Lora" navodi: Po dolaku u "Loru"
prvo smo odvedeni u zgradu komande gde su nas postrojili po inovima pa je
doao njihov komandant koga smo morali da pozdravimo ustakim pozdravom.
Dok smo tako stajali proao je jedan njihov i B. R. snano tresnuo po licu tako da
je prokrvario. Posle ovoga mene je upravnik izveo pred vrata zgrade u dvoritu sa
jednim pratiocem pa me je kao zagrlio, a ovaj drugi je poeo da me udara karate
udarcima. Govorio je na japanskom nazive ovih udaraca i traio od mene da ih
ponovim.
Tu su nas uveli u dvorite, skinuli lisice sa ruku, skinuli gole i postrojili uza zid
licem prema zidu i tada su poeli da nas tuku pendrecima, bezbol palicama,
debelim kablom koji smo mi zvali " petoilac" koji se savijao prilikom udaranja po
telu tako da je ostavljao masnice i s jedne i s druge strane. Kako je ko padao od
iznemoglosti uza zid, tako je bio odvoen u jedan oak gde je stajao induktorksi
telefon pa su ga prikljuivali icama na taj telefon i okretanjem ruice putali
struju. Kada sam pao i mene su prikljuili na taj telefon i proputali struju kroz
mene tako da mi se celo telo treslo i bacalo od strujnih udara i odskakalo od tla.
Oni su govorili da treba da se javim Mladiu na telefon. Posle ovoga ispolivali su
nas, onako umorne i prebijene, vodom iz vatrogasnih mrkova i zatim su nas
ubacili u eliju koja je bila 2,5 d 2,5 m gde smo bili u prvo vreme. Torture su
odmah poele, upadali su u eliju i tukli nas odreda. Dovodili su i civile da nas
tuku i ene pa se dobro seam kako su me, jednom prilikom, tri ene iz Mostara
dobro isprebijale. Izvodili su nas u hodnik pa su nas tamo tukli, a odvodili su nas i
u jednu prostoriju koja je bila u nizu sa naom elijom, a predviena je za
muenje pa su nas tamo tukli. Tamo su nas prikainjali na onaj induktorski
telefon, ali i na struju od 220 V gde je bio ispravlja sa regulatorom jaine struje
pa su struju as pojaavali, as smanjivali i tako nas muili. Ovo su radili mnogo
puta pa sam ja takav strah dobio od struje da kasnije ni u terapijske svrhe nisam
dozvolio da me prikae na bilo ta to proputa struju. Ove batine i tue je bilo
toliko da sam jednog dana izbrojao da su 14 puta upadali u nau eliju i prebijali
nas do besvesti.
Morali smo satima da pevamo ustake pesme, odnosno pesme u kojima su oni
hvale i pesme kojima se Srbi vreaju. Izvodili su nas i u dvorite gde su nas terali
da satima gazimo legionarskim strojevim korakom koji brzo umara zato to se
nejednakom snagom gazi sa obe noge i za to vreme smo morali da pevamo
pesme. Vie puta su nas izlagali suncu napolju od 10 do 16 asova popodne kada
je najjae sunce, a putali su da tee voda pored nas dok su nas terali da pijemo
morsku vodu, tako da nas je e strano muila. U eliji blizu nae bila su
etvorica pilota pa su P.G. terali da nama dri predavanje kako je leteo i kako je
oboren pa je on tom prilikom morao da imitira let aviona, a mi smo to morali da
ponavljamo pa ko ne bi znao, dobijao bi degeneke. Vie puta su nas odvodili da
gledamo televiziju i prikazivali su vesti na kojima smo videli Trebinje. kako se
ustae ljube i raduju kao da je Trebinje palo, odnosno da su ga osvojili. Ovo bi
nas porazilo i ubijalo u nama ono malo snage to nam je ostalo. Posle izvesnog
vremena prikazali bi nam sline scene iz Nevesinja to nas je jo vie pogaalo i
tako za vie razliitih gradova. Vie puta su organizovali fiktivna streljanja pa su
Strana 398
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
nas izvodili napolje, postrojavali i pucali iznad nas. Ovako su mene vie puta
streljali.
Pored ovoga i niza fizikih i psihikih tortura muili su nas glau i eu tako to su
nam uskraivali hranu i vodu to je jo vie oteavalo na poloaj i ubijalo sve
ljudsko u nama. Hijgijena nije bila nikakva, u NjC smo mogli da idemo samo kada
nas straar pusti, oni su nam to esto uskraivali pa se deavalo da i po dva dana
nisu dozvoljavali da idemo u NjC.
Ne seam se tano datuma, ali mislim da je bilo krajem jula 1992. godine,
doiveo sam jedno od najteih batinjanja gde mi je razbijena leva strana lica i
polomljena zigomatina kost, izbijena dva zuba, polomljena donja leva vilica,
napukla arkada iznad levog oka. Posle ovoga sam prebaen u bolnicu u Firulama
gde su me pregledali, slikali i rekli da mi nije nita, dali aspirin i da stavljam
hladne obloge, ali umesto obloga jedan me je u liftu snano udario u polni organ.
Pred sam polazak iz " Lore" po danu upali su straari unutra i izveli me u
prostoriju za muenje gde su me tukli tao to su mi rekli da stojim uspravno, da
zatvorim oi i dignem ruke uvis, a oni su me sa svih strana udarali to je posebno
teko da se podnese jer udarci dolaze iznenada i sa strane odakle se ovek ne
nada, a uvek se misli ako bi pogledao bar bi psihiki mogao da se pripremi za
udarac. Tukli su me dok nisam pao na tlo i izgubio svest jer su me tu i nogama
gazili dok sam leao na podu. Osvestio sam se u eliji i oseao jake bolove u
predelu desnog grudnog koa.
Terali smu me da se zavlaim u kuicu za psa i da izigravam psa, a moj kolega je
izigravao maku i penjao se na tu kuicu pa je on nastojao da me ogrebe, a ja da
njega ujedem za ruku. Posle ovoga smo menjali uloge, pa sam ja bio maka, a on
pas. Dodajem da su jednom sve zatvorenike postrojili u dvorite u dve vrste
okrenute licem u lice i naterali da se amaramo sve dok jedan ne padne. Motiv je
bio da se udara to jae i da se drug preko puta obori jer su rekli ko ne padne oni
e ga sami tui, a ko ostane na nogama on e biti poteen. Preko puta mene je
bio jedan zidar iz Omia pa me je on udario svojim ogromnim rukama kao
lopatama tako da me je brzo sruio na zemlju, a potom su me tukli straari. Posle
ove tue ogluio sam se na oba uva" .
50) Svedok 470/95-3, vojnik na odsluenju redovnog vojnog roka u bivoj JNA u
Gabeli, o svom boravku u logoru " Lora" navodi: " U jutarnjim asovima su nas
oterali u "Loru" . Odmah su nas smestili u elije i to po estorica u jednoj. Tu je
izvrena klasifikacija ko je koje nacionalnosti. Mene to vee niko nije tukao, ali
moje drugove jesu. Od kako su nas zarobili do zatvaranja u " Loru" nismo dobili
nita za jelo. Ovde smo zatekli dvojicu zatvorenika . i . koji su bili civili. Njega
su obukli u uniformu i je morao da govori: Ja sam ilegalno sam se
naoruavao, etniki sam vojskovoa, silovao sam ene i decu. Sve je on to
morao da kae i nama i da izrazi kajanje. Posle bi ga vratili u svoju eliju.
Reim u logoru je bio sledei: kada bi bio na dunosti straar Gudi dolazio je u
eliju uz psovke " etniku vam majku" i morali smo svi da ustanemo iz kreveta i
da podignemo desnu ruku uvis i da glasno viknemo " Za dom, spremni" . Ukoliko
to neko ne uradi on je dobijao batine. Stavi rukavice, uzme bezbol palicu ili
pendrek i bije po svim delovima tela. Isterivao nas je nou napolje da trimo u
hol zgrada koji je bio ograen icom dok ne popadamo, a uz to smo morali da
pevamo ustake pesme.
Strana 399
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Ubrzo posle naeg dolaska u logor "Lora" dovedena su i etvorica pilota. Oni su
najgore proli. Njih su toliko tukli skoro svakih pet minuta da su bukvalno bili
polomljeni. Nisu mogli sami ni da uzimaju hranu pa smo ih mi hranili i donosili im
vodu. Najvie ih je tukao zapovednik i straar Gudi. Gudi ih je u mom prisustvu
muio: vezivao im je i putao im struju na polne organe i prste ili im na prste
zakai ice a u isto vreme daju telefonsku slualicu kao da se javljamo kui. U
tom momentu se sav strese, a straari se smeju i uivaju. Jednog zarobljenika
koji je imao 60 godina terali su na oralni sa seks sa jednim popom koji je takoe
bio zatvorenik. Terali su nas da stalno radimo u krugu i van logora. Kopali smo i
istili travnjake i ureivali te njihove kancelarije. Premetali smo i pakovali
njihove magacine sa municijom. Za to vreme dok radimo dolaze i civili da nas biju
i pljuju."
51) Svedok 164/95-6, zarobljen kao vojnik rezervista bive JNA iznad Stolca, o
svom boravku u logoru "Lora" navodi: " U logoru " Lora" u Splitu tukli su me
gumenim palicama, palicama za bezbol, debelim spletom kablova, akama ,
nogama, gusenim poklopcem od ahta, drvenom gredom 15d15d100 cm, zatim
smo mueni poljskim telefonom odnosno indukovanom strujom proizvedenom u
ovom telefonu te nekom specijalnom napravom kojom su struju iz gradske mree
transformisali u napon od 100V pa su sa ovom strujom uz pomo nekih kablova i
tipaljki muili zatvorenike tako to bi im tipaljke obino prikopavali na ui i
pomou tastera ukljuivali i iskljuivli struju i to su bile nezapamene muke kada
se telo gri i trese. Najtee su nas tukli civili koji su se vraali iz grada u kasnim
nonim satima, a bili su pod uticajem alkohola. dolazili su da nas tuku i pripadnici
HVO, HOS, ZNG.
U ovom logoru meni su polomili prvo etiri, a posle jo jedno rebro, a od snanih
udaraca izglavili su mi i levo rame. U "Lori" smo tueni vie puta dnevno i u svako
doba dana i noi. Jednog dana mene su tukli u etrnaest navrata, inae svakoga
asa u zatvoru su se mogla uti zapomaganja zatvorenika. Jednom prilikom
posmatao sam kako su zatvoreniku B. D. prikopali induktorski telefon i vrteli
ruicu telefona sve dok mu krv nije udarila na ui, potpukovnika L. i kapetana P.
su naterali da popiju litar vode u koju su prethodno razmutili 25 dkg soli, zatim ih
skinuli gole, vezali gole, vezali im ruke na lea i tako ih drali na jakom letnjem
suncu od 11-18 asova bez vode, samo su ih povremeno polivali vodom po
grudima. Od ovog muenja potpukovnik je doiveo nervni slom, a obojica su
dobili izuzetno jake opekotine po itavom telu i zavrili su u bolnici. Sve nas
zatvornike su terali da idemo etvoronoke izmeu pojstrojenih gardista i da pri
tome imitiramo oglaavanje maaka, petlova, pasa i drugih ivotinja a pri tome
su nas gardisti udarali nogama i svim onim to im se nalo pri ruci. Ovde je bilo
fizikih maltretiranja koja su vrena nad nama koje neu zaboraviti i psihikih
maltretiranja u cilju ubijanja volje u oveku tako da smo morali kukurikati, lajati
kao psi, hodati rairenih ruku i govoriti "mi smo crne ptice" . U ovom zatvoru nisu
nam dozvoljavali da spavamo, terali su nas na razne seksualne izopaenosti,
znam da su oficire terali da svoje polne organe stavljaju drugom u usta i to sam i
ja morao raditi".
52) Svedok 164/95-2, zarobljen kao dobrovoljac bive JNA 20. aprila 1992.
godine u ehovini, o svom boravku u logoru " Lora" navodi: " im sam posle
operacije doveden u zatvor " Lora" akom u oko i nogom u stomak me je udario
Gidi Duko bivi oficir JNA koji je priao hrvatskoj strani. Posle toga odveli su me
u samicu u bloku "C" i tu sam tih dana bio stalno tuen, a nisu mi davali nita da
Strana 400
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
jedem ni da pijem. Ovde su me tukli im su stizali, najvie palicama i to bodimice

u bubrege, a udarali su me straari HV, pripadnici HOS koji su, takoe ovde bili
zatvoreni jer su neto pogreili. Dana 2. maja 1992. godine mene su izveli u krug
zatvora gde je bila ekipa Hrvatske televizije i novinari hrvatskih listova. Doneli su
plastinu lutku i plastini no, a meni su stavili periku - dugu bradu i kosu i
ubaru sa kokardom i traili su od mene da pokaem kako sam klao Muslimane
po Fazlagia kuli. Ja sam se pri tome morao predstaviti: " Ja sam J.K. - etnik iz
Gacka, a oni su nastavili sa komentarom, kolja iz Gacka i ja pokazujem na koji
sam nain klao i ubijao Hrvate i Muslimane, a sve je to snimala njihova televizija.
Seam se da sam posle ovoga vraen u eliju u koju su doli Bane, bivi bokser,
upravnik Tomo Duji i Toni, izveli su me u kupatilo i tukli nogama. akama, ime
su stigli i tako najmanje sat i po, a kada vie nisam mogao stajati dvojica su me
drala, a trei me udarao palicom po leima i bubrezima bodimice i sve dok nisam
izgubio svest. Otvorili su vodu na mene i tako me ostavili u kupatilu da leim.
Kasnije je doao straar sa dva zatvorenika i stavio me pod hladan tu, a zatim
su mi obukli mokro odelo i odneli me u eliju do ujutro. Posle su me prebacili u
drugu eliju koja je imala krevet, a ujutru su me odveli u bolnicu gde je snimak
pokazao polomljenih 12 rebara. Isti dan sam vraen iz bolnicie i prebaen u blok
"B" , u zajedniku eliju.
Gudi Ivica je mene tako muio da je na tetovau koji sam imao na levoj
podlaktici gde je bilo istetovirano" JNA" gorio cigaretom sve dok je nije unitio, a
zatim me odveo u kupatilo, vezao lisicama za prozor i drvenom palicom tukao
pola sata po itavom telu tako da sam sav bio modar i u otocima. Posle udaranja
on me je naterao da obriem kupatilo koje je bilo puno moje krvi, a zatim me
naterao da popijem tu krvavu i sapunjavu vodu koju sam skupio po podu, takoe
mi je noem rezao prste desne ruke tako da je i danas imam vidljive tragove tog
rezanja.
Posle ove tunjave ponovo sam vezan za reetke u kupatilu gde su me tukli
bezbol palicama, pa sam izgubio svest, ukljuili su hladnu vodu na mene, a drugi
zatvorenici su mi priali da sam tako u vodi leao sat i po vremena.
Inae u zatvoru "Lora" meni i drugim zarobljenicima su straari i civili koje su
putali u zatvor i pripadnici HOS radili i prireivali najvee muke, udarali su nas
pendrecima, drvenim motkama, bezbol palicama, vodenim mrkovima, zatim su
nas drali na jaekom suncu dok ne dobijemo opekotine i seam se da je sa
opekotinama teko stradao potpukovnik J.L., zatim bi nas vezali za reetke da
visimo u eliji do 30 minuta, jedni druge smo morali da udaramo. morali smo
raditi fiskulturu i do iznemoglosti i pri tome gaziti legionarski korak, morali smo
da lajemo i da pevamo ustake pesme, seam se da smo pevali " Evo zore, evo
dana, evo Jure i Bobana" , zatim " Sarajevo ispod Trebevia, bie opet Ante
Pavelia" , zatim bi nas gonili da pevamo i nae pesme i govorili su da pevamo
etnike pesme. Terali su nas da jedemo svoju kosu i dlake sa brade, meni su
jednom otkinuli malo kose i to sam morao pojesti, seam se da su L.H. iz Nikia
naterali da pojedu svoju bradu koja je bila duga i koju su mu oni obrijali,
zarobljenici su morali jesti svoj izmet i piti mokrau, a to sam i ja radio, straari
su nas terali da pijemo vodu iz flae u kojoj su razni otpaci, satima su meni i
drugima flae i palice gurali u mar, posebno su bili udarci pendrekom po
preponama. Dok bi radili u krugu oni bi nam na glavu nabijali kantu sa smeem, a
zatim bi nas terali da udaramo glavom u zid sve jae i jae dok ne izgubimo
svest.
Terali nas na razne bludne radnje, jedni drugima smo morali da drimo u ustima
polni organ, da liemo zadnjicu, zatim bi nas straari davili vezivanjem kanapa
Strana 401
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
oko vrata, a posebno teka muenja su bila sa indukovanom strujom koju su

proizvodili poljskom telefonom, a nama bi vezivali ice za ui, nekad za prste, a
nekima su vezivali i za polni organ. Terali su nas da se krstimo kao rimokatolici."
53) Svedok 340/94-3, zarobljen kao rezervista bive JNA 8. aprila 1992. godine,
o svom boravku u logoru "Lora" navodi: " Kada smo stigli u Split skinuli su nam
lisice i poveze sa oiju, uterali su nas u jedno zajedniko kupatilo gde su nas
natereli da se istuiramo i obrijemo. Tu sam se pogledao u ogledalo i prosto
nisam mogao da poverujem koliko sam propao, a i moji drugovi su strano
izgledali. Nakon ovoga su nam oduzeli dokumenta i vrednije stvari koje smo imali
pri sebi. Posle ovoga su nas smestili u elije u bloku " C" , a tu su smetali one
koje su proglasili da su najopasniji, pa su ovde zatvoreninici vie i mu eni. Ja
sam bio u prvoj eliji. U " Lori" su nas muili svaki dan neprekidno. Jedno od
estih muenja je bilo prikljuivanje na struju pa su tako u vie navrata mene i
Lj.B. zajedno sa lisicama vezali za neka metalna vrata u hodniku sa rukama
vezanim iznad glava za ta vrata a bose noge su bile u vodi na podu hodnika.
Zatim su nam vezivali elektrine provodnike za ui, paleve nogu, polne organe,
pa putali struju preko induktorskog telefona. Struja je tako delovala na mene da
se vilica ukoi, a oi igraju kao klikeri tako da sam imao oseaj da e da iskoe iz
glave. Pri tome su nam postavljali pitanja, ali bez obzira koliko sam se trudio da
otvorim usta, nisam mogao. Dok je jedan okretao telefon i putao struju, drugi su
me tukli ime su stizali - pesnicama, kablovima, kundacima raznim predmetima.
Posle ovoga bi nas naterali da operemo pod svojim kouljama pa da ih ponovo
obuemo i tako mokre su nas terali u elije. Isti postupak je bio i sa drugima.
Postrojavali bi nas u hodnik i terali nas da se podignemo na none prste,
podignemo ruke u vis, pokreemo prste ruku kao da neto beremo govorei nam
da beremo voe, a zatim su nas u tom poloaju tukli. Terali su nas da puzimo sve
dok ne bi oderali kolena, upadali su u nae elije po danu i noi i u elijama nas
tukli. U zatvoru je postojao poseban reim pa kad bi bilo koji od njih doao svaki
zatvorenik je morao da ustane sa podignutom rukom i da pozdravi " Za dom,
spremni" . Svaki je morao kada ga pitaju ko je da kae ime i prezime i da izgovori
da je " nelegalno naoruani srpski etnik koji je uhvaen u hrvatskoj zemlji" .
Terali su nas da satima pevamo ustake pesme neprekidno, a ko nije pevao njega
su tukli. Nismo smeli da kaemo da nas je u zatvoru neko tukao nego je svako
morao da kae neki drugi nain kako je zadobio povredu, kao na primer da je pao
i udario glavom u neki predmet i sl. Pored ovog svakodnevnog batinjanja bilo je i
drugih oblika muenja. ali ja sam bio u loem stanju da sada ne bih mogao sve
detalje da opiem.
U " Lori" su nas slabo hranili, a ni higijenu nismo mogli nikako da odravamo.
Nudu smo vrili u NjC, ali nas nisu uvek putali da idemo u NjC to je zavisilo od
straara" .
54) Svedok 467/94-8, oficir bive JNA, uhapen u Mostaru, o svom boravku u
logoru "Lora", navodi: " Po dolasku u "Loru" izveli su nas u jedan hodnik i okrenuli
smo lice prema zidu. Ruke su bile jo vezane. ekali smo tako jedno vreme
stojei jedan pored drugoga, a zatim se pojavi Dugonje. Poznao sam ga po glasu
jer ga nisam mogao videti. Poeo je neim da udara F. uz psovke i pretnje.
Govorio mu je da e platiti to je kao Musliman u etnicima i to je oenio
Srpkinju. Udarajui ga govorio mu je da e mu presesti "srpska p... " . Onda je
preao na mene. Prve udarce sam osetio po laktovima. Oseao sam jake bolove,
Strana 402
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
a ini mi se nije jako udarao. Kasnije sam zakljuio da je to bila elektrina palica.
Do tada nisam ni znao ta je to i kakvo dejstvo ima jer nikada nisam imao sukoba
sa zakonom. Ruke su postale teke i bez kontrole. Zatim je preao na ake i
prste. kljucao je sitno i esto prebirao od ramena do palca. Onda po leima.
Podbijao je ispod rebara i po bubrezima. U jednom momentu sam i video kako u
ruci dri tu palicu - bela, kratka, iroka kao dlan ruke. Kad je pretraio lea
preao je na butne miie i ispod kolena po listovima. inilo mi se da pucaju vene
i izgubio sam kontrolu. Noge su poele da klecaju. a nisam iz vie oseao. Tako
me je obraivao dok se nije umorio i zadovoljio. Povremeno se vraao i na F.
zatim je mene uveo u jednu kancelariju za uzimanje podataka. Ne znam ko je tu
sedeo za stolom i nisam mogao videti jer mi je pratilac Ivan rekao da kleknem na
kolena i stavim elo na sto.
Podaci su bili veoma turi, samo me pitao za ime i prezime i da li sam zdrav. Uz
to i mesto roenja. Kad je ovaj zapisao i napomenuo da sam odlinog
zdravstvenog stanja pomislio sam da e me upotrebiti za prodaju organa. Ve
ranije sam uo da to ine. Tada po leima osetih palicu. Duga, crna, ona to se
koristi za demonstracije. Zamahivao je silovito uz stenjanje kao da cepa drva.
Pitao me je koliko imam godina. Onda je poeo da odbrojava od jedan do 34.
Ostatak do etrdeset obrazloio je da je jedna od Pavelia, jedna od Artukovia,
jedna od Ludviga Pavlovia, jedna od Tumana, jedna od Tita, a zadnja od njega
lino. Za to vreme je F. pao u hodniku pa je otiao da ga udarcima natera da
ustane.Posle te prve splitske lekcije poveo nas je sa jo jednim pratiocem u
eliju.. Ili smo nekud okolo. Usput nas je Ivan nagovarao da trimo do ograde.
To nismo mogli jer su nam miii otkazivali od elektrine palice, jedva smo
kontrolisali noge i pri hodanju. Izvadio je pitolj i otkrio nameru da bi pucao u nas
uz izgovor da smo hteli pobei kroz ogradu u kojoj je bila ovea rupa.
Stigli smo u odjel "C" niz male stepenice, kroz hodnik, elija krajnja desno. Drugi
pratilac je otvorio vrata. elija je bila prazna. Na vratima Dugonje poe opet da
nas udara, as jednog, as drugog, akama i nogama u stomak. Koristi sve svoje
borilake vetine i ne gleda gde e udariti. Nije se zadovoljio u prijemnoj pa je
nastavio ovde ili se malo odmorio od udaranja. Udarao je dok se opet nije
zamorio i zadihao. Bela pena mu je navaljivala na usta kao u besnog psa. Isto
kao da mu je ao da ode od nas. Mi smo ve popadali po podu. Za pozdrav udario
nas je jo nekoliko puta nogom u stomak i lea. Bili smo na izdisaju. Napokon nas
je ostavio. Izgleda da se nije zasitio pa je otvorio susednu eliju i tamo nekoga
opet udarao.
Nastala je grobna tiina. U jednom oku F., a u drugom ja. Gledamo oajniki
jedan na drugoga, a niko nikome ne moe pomoi, Pokuavamo se podii, ali to
ne uspevamo. Uz velike napore napravismo sedeu pozu dugo smo se tuno
gledali. Plakali smo bez suza, jecali bez glasa. Nismo dugo razgovarali, a time ni
odmorili od batina kada se zauo krekun na vratima. Ula su etvorica. Iz nekog
reda ustali smo i stali mirno. Oni su nam odmah izneli njihova pravila ponaanja,
a to su: kada neko ue u eliju treba stati mirno, podignutom rukom pozdraviti sa
uzvikom " Za dom, spremni" . Zatim se trebalo predstaviti kao ratni zloinac sa
podacima. Posle tih podataka treba se okrenuti u oak, podii ruke uvis i rairiti
noge. To pravilo je vailo od tog trenutka pa sve dok smo tu bez obzira ko ulazio
u eliju i koliko puta. Kad smo ovo uvebali nekoliko puta, onda su oni poeli
vebati udarce. Telo je ve bilo toliko izudarano da je koulja vreala. A kako su
novi udarci padali po starim ranama oseali smo viestruku bol. Mene su tukla
dvojica. a F. druga dvojica. Pljutale su palice po leima, po nogama, po
stopalima, po rukama i akama. Kada bi malo skliznuo prema podu oni bi se
izdirali i uz udarce nareivali da se uspravim u prvobitni poloaj. Video sam da je
bolje izdrati kada se ne moe. Nismo se dovoljno ni odmorili, a ono opet neko na
Strana 403
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
vratima. Naredba sledi da izaemo vani. Odveli su nas u susednu prostoriju. Bilo
je to trpezarija sa jednim stolom U dva tanjira je bilo ve usuto nekih pageta i
policajci naredie da veeramo. Oseao sam glad, ali vilice ne mogu da vau.
Vode nema, a gutati ne mogu, telo ve gori od temperature. Dok mi ovo jedemo
nai uvari za svaki zalogaj udaraju palicom po leima, ramenima i glavi. Morali
smo pojesti sve.
Po zavretku veere. F. odvedoe u eliju, a jedan policajac mi naredi da sednem
na stolicu koja je bila ispred jednog stola. Neto mi je pripremio iza lea. Osetio
sam da mi vee ruke za stolicu. Zatim mi je neto svezao za paleve. Pomislio
sam da je to krpa ili najlon pa hoe da mi pri ruke. Drugi policajac je sedeo
naspram mene i rekao mi da e me sada njih dvojica ispitivati i da moram sve o
sebi priati od roenja do tog vremena. Poeo sam sa svojom priom kad me
najedamput prekide peckanje struje. Shvatio sam odmah ta mi je svezao, ali o
toj spravi sa poljskim telefonom saznao sam tek neto kasnije, a mnogo puta
isprobao. to bre okree ruicu struja je jaa, a maksimum je 110 V . Na prvi
pogled reklo bi se da nije jaka u odnosu na napon u domainstvu gde je trenutni
udar, ali ovde te dri onoliko koliko on hoe i ovakav nain vie razara telo.
Ispoetka me povremeno peckalo i inilo mi se da mogu podneti, ali kada je to
postalo due i jae, postalo je nepodnoljivo. Struja proima telo, oi se kreu,
skoro da gubim svest. Glava hoe da prsne i mimo voljnje krik se otme iz usta. A
oni ne daju da se galami. Za uutkivanje je metod: aka soli u usta. Ne sme
ispljunuti, a gorinu ne sme progutati. Nagriza odmah edno grlo, dovodi do
ludila, a kasnije navali krvu na usta. Ispitivali su me tako nekoliko minuta i
ponovo vratili u eliju.
Ova muenja, batinjanja, "ispitivanja", prikljuenja na struju su bili svakodnevna
za sve vreme boravka u ovom zatvoru" .
55) Svedok 259/96-6, zarobljen 8 aprila 1992. godine u apljini, o svom boravku
u logoru " Lora" navodi: " Kada je vozilo ulo u " Loru" u krug logora prilikom
izlaska iz vozila doekalo nas je vie njih i odmah su nas poeli tui. To mora da
su bili ljudi koji su obueni u borilakim vetinama, a zapazio sam preko poveza
da pripadaju vojnoj policiji poto su imali bele opasae. Udarali su nas pesnicama,
vrhovima prstiju, seimice akom za vrat, odnosno rubom dlana, tako da smo
odmah tu prebijeni. Udarci su bili brzi, ali veoma jaki i bolni pa zato i
pretpostavljam da su to ljudi koji znaju kako treba da se tue. Meu prvima koji
su nas tukli uspeo sam da zapazim jednoga koga su zvali Musa. Nakon ove tue
uveli su nas u jednu prostoriju gde su nam skinuli poveze sa oiju i skinuli nas
gole, zatim su nam oduzeli sve vrednije stvari koje smo imali i dokumenta. Meni
su oduzeli sat marke " Seiko" koji mi je uspomena na brata, 450 DEM i oko 20
miliona naih dinara, to je bilo 2-3 plate. Kada su mi uzimali marke opsovali su
mi srboetniku majku i neko od njih je rekao: " Gledaj u emu ga etnici
plaaju". Stvari koje su mi oduzeli stavljali su u svoje depove i to odmah pred
nama. Kad sam ovo video uplaio sam se da neu iv odavde izai im unitavaju
moja dokumenta.
Posle oduzimanja stvari onako gole su nas ubacili u jednu prostoriju gde su nas
polivali hladnom vodom govorei da smo mi "uljivi etnici" . Nakon polivanja
naterali su nas da stanemo ispred zida i da se rukama naslonimo na zid, a zatim
su nas udarali bezbol palicama te potom odvukli u elije. Mene su prvo odvukli u
elije u bloku "C" .
Od kako sam uhapen nisam nita dobio od hrane, a isto tako ni drugi. Ovde su
Strana 404
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
nam dali neto od nekog jela koje je bilo bljutavo i neukusno i sasvim malo po
koliini. Slabo su nas sve vreme hranili, a hranu nismo ni dobijali svaki dan.
Jedan hleb su nam delili na 20 delova tako da je svako dobijao po jednu niticu za
ceo dan. Od ovakve ishrane bili smo stalno iscrpljeni pa se seam da sam jednog
dana kada me je glad strano muila glasno rekao da bih pojeo vojniku izmu da
mi je neko da. To su ula dvojica ustaa koja su prolazili hodnikom, uli su u
eliju, seam se, jedan od njih je bio Anelko, a drugi ne znam ko i na njihovo
pitanje rekao sam da sam traio da pojedem izmu jer sam gladan. Oni su otili i
doneli mi etiri nicle i ceo hleb te su me naterali da to pojedem pretei mi da ako
to ne uinim ili ako od hrane dam neto drugima koji su sa mnom u eliji da e
me zaklati. Sve ovo sam pojeo, a zatim jo jednu veknu hleba. Kako mi je
danima bio prazan stomak i kako sam gladovao ova naglo uneta velika koliina
hrane stvorila mi je tegobe tako da sam se muio od bolova, a oni su uivali u
tome. Vodu smo dobijali retko i to najee na svakih 5 ili 7 dana. Davali su nam
po jednu plastinu flau od 1,5 l vode na nas pet u eliji. Pri tome su nam govorili
da je voda skupa i da su oni dobri im nam daju vodu. Malu nudu smo vrili tako
to smo traili da idemo u NjC pa su nas oni nekada odvodili tako, a nekada nisu
tako da smo to obavljali u eliji. Deavalo se da smo zbog nedostatka vode pili i
sopstvenu mokrau. to se tie velike nude, tu su nas izvodili do NjC-a
meutim, zbog slabe ishrane retko smo imali potrebe za tim. Prvi put sam imao
potrebu posle 19 dana i kada su me odveli do NjC zahtevali su da to obavim za
minut. Poto nisam mogao, jeo sam sapun tako da sam tek sutradan imao veliku
nudu. Inae bilo je zatvorenika koji i po 40 dana nisu imali veliku nudu.
Jednom prilikom kada su nas izvodili u etnju u krug, a to se deavalo jednom u 7
ili 10 dana jedan od ustaa me je naterao da jedem kore od pomorandi govorei
da mi trebaju vitamini. U "Lori" su nas stalno tukli i prebijali i davali nam
degeneke, a to znai teke batine sa bilo kakvim predmetima i po svim delovima
tela. Tukli su nas ili u elijama ili izvodili napolje ili pojedinano ili u grupi, a za
tuu i muenje upotrebljavali su razne predmete i sprave. Kada bi se umorili
tukui nas onda su nas terali da jedan drugog udaramo tako to su nam
nareivali da stanemo jedan preko puta drugog i to obino u dve vrste tako da
gledamo jedni drugima u lice. Zatim bi nas primorali da se meusobno udaramo.
Ukoliko bi neko slabije udario onda bi oni njega tukli tako da su terali zatvorenike
da iz sve snage udaraju svoje drugove.
Prinuivali su nas na protivprirodni blud tako da smo morali jedan drugom da
sisamo polne organe. Naroito je bio teak sluaj koji je prireen pravoslavnom
sveteniku Z.P. iz Kupresa. Za njega su govorili da je avo, a ne svetenik.
Jednog dana su ga doveli kod nas u eliju i skinuli golog. Zatim su naredili i nama
da se skinemo goli pa je on leao na podu, a mi smo svi jedan preko drugog legli
po njemu. Ovo je bilo tako bolno i poniavajue. U vie navrata su ovog
sveenika prikljuivali na induktorsku struju, a zatim ga terali da klekne na kolena
i dovodili mene golog a njega terali da ustima hvata moj polni organ. Terali su ga
da grize moj polni organ, a ako to ne bi inio dovoljno snano, pojaavali bi
struju. U takvim situacijama i ja sam bio prikaen na struju i uvek smo padali u
nesvest. Ovo je injeno vie puta sa mnom i sa Z., ali to je raeno i sa drugim
zatvorenicima koji su bili u bloku "C" , tako da sam i ja vie puta ovako muen, a
ne samo sa Z. Ovo muenje je vreno u jednoj pomonoj prostoriji iji je pod bio
od betona, a pod su kvasili vodom tako da nas je stuja odmah tresla kada bi uli
u tu prostoriju i kada bi nas vezali tim icama. Struja je stvarana pomou
induktorskog telefona tako to je ruica okretana. to se ruica bre okretala,
struja je bila jaa.
Na ovaj nain najvie su muili zatvorenike Anelko i njegov drug s kojim je
stalno bio, a naroito je voleo da ini Toma Duji. U ovoj vrsti muenja je naroito
Strana 405
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
uivala ena Tome Dujia. Pored ovoga ona je uivala u tome da pita zatvorenike
"hoe li p... " , a zatim snano udarala po polnim organima poto bi nas naterala
da rairimo noge. Jednom prilikom me je izvela napolje iz elije i naredila mi da
"berem groe" . Nisam razumeo ta hoe, a ona mi je podviknula da hvatam
maglu. Ni ovo mi nije bilo jasno. Posle toga me je naterala da ispruim ruke uvis i
kao da neto berem, a za to vreme me je ona udarala pendrekom po telu,
naroito po rebrima i iza vrata. Koliko se seam sa njom sam imao tri ovakva
kontakta kada me je muila, a znam da je to radila i sa ostalim zatvorenicima.
Meni je jako bila muna i moda najtea tortura koja se zvala " traenje etnika" .
Jednog dana upravnik Tomo Duji me je izveo iz elije i rekao mi da mora da trai
etnike - eelja i Miloevia jer su uli u mene. Naredio mi je da legnem, a
potom na ruku stavio crvenu rukavicu koja je bila do lakta. Zavukao mi je ruku u
mar i poeo da mi stee unutranje organe. Ovako mi je nanosio uasne i
neopisive bolove a dolo je i do velikog krvarenja. Ovo je inio dok se nisam
onesvestio. Lino je Duji ovaj postupak ponovio sa mnom vie puta i to je
najee radio u ovoj pomonoj prostoriji koja je bila u blizini nae elije.
Jedno vee oko pola noi Toma Duji koji je izgleda imao poseban pik prema meni
izveo me je iz moje elije i odveo u drugu prostoriju. Tamo sam zatekao pet
mukaraca koji su bili obueni u standardne uniforme JNA pa sam zakljuio da su
to pripadnici JNA. Po govoru sam shvatio da su to Crnogorci. Ovi ljudi su bili toliko
izmrcvareni, polomljenih ruku i nogu da je to na mene ostavilo snaan utisak, a
ovaj prizor nikaa neu zaboraviti. Svima su bile ui odseene, koliko se seam ali
mi se ini da je samo jednom od njih ostalo jedno uvo. Oni su bili poreani po
podu, neki je bio naslonjen na zid, a neki su bili u poluleeem poloaju. Nekima
od ovih ljudi bile su oi izvaene, a nekima su preda mnom oi vadili. Seam se
kako je jedan od ovih muitelja jednom zabio no u jezik i povukao je no te mu
tako odsekao jezik. Jednom od ovih Crnogoraca nisu izvadili oi tako da je mogao
da vidi ta se deava pa su zatim poeli da kolju jednog po jednog. Klali su ih
tako to su ih rukama drali za kosu, a noem sekli u predelu vrata. Tom prilikom
svakom je glava bila odvojena od tela. Ako je neko pokuao da se odbrani, brzo
bi bio savladan poto je muitelja bilo pet, a oni su svi bili prebijeni i u jako
tekom stanju. Na kraju je ostao iv samo onaj kome nisu izvadili oi, jedan od
muitelja je poreao tri noa, jedan pored drugog i rekao mu da bira no kojim e
ga zaklati. Ovaj muenik kome je bilo dosta muka i ponienja upro je rukom u
jedan od noeva. Nisam tano siguran, ali mislim da je to uradio onaj koji je i
zahtevao da bira no potpuno je pobesneo i vie je liio na zver nego na oveka i
munjevitom brzinom dograbi taj no i za delli sekunde priao je Crnogorcu i
jednim zamahom odvojio mu glavu od trupa. Beivotno telo se prevrnulo, a glava
je ostala u vazduhu poto ju je ovaj drugom drukom drao za kosu. Ovo je bio
stravian prizor koji se jedva moe opisati dok je ustaa drao glavu, oi zaklanog
su otvorene, a takoe i usta i ona su se u takvom stanju otvarala i zatvarala
nekoliko puta. Od ovog prizora su se zlikovci uplalili. Kada je posle izvesnog
vremena ovaj to je drao glavu doao k sebi iz sve snage ju je tresnuo od zid da
se ona jednostavno rastavila i video se mozak kako treperi. Bio sam u oajnom
poloaju i sada mi nije jasno kako sam sve ovo mogao da izdrim i podnesem jer
sam oekivao da i mene zakolju svakog trenutka. Utom je naiao jedan ovek koji
verovatno pripada rukovodeim ljudima koji se oigledno zgrozio ovim prizorom i
rekao im da je dosta klanja i zar im nije malo koliko su poklali prethodnu no.
Obratio se meni i pitao me iz koje sam elije i naredio im da me tamo odvedu.
Ovako sam izbegao sigurnu smrt jer sam sigurno i ja doveden u tu prostoriju da
bi me zaklali. Inae, prostorija je bila sva u krvi jo kada sam ja doao tako da je
sve to sa prizorom koji sam video i sa dogaajima kojima sam prisustvovao u
meni izazvalo jedan strahovito teak utisak. Sve ovo je inio Toma Duji sa
etvoricom ljudi iz zatvorske strae, jedan od njih je Musa.
Strana 406
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Posle nekoliko dana u toku noi opet su me izveli sa jo devet ljudi radi klanja na
isto mesto. Te noi ovde nije bio Duji ve Anelko koji je bio jo svirepiji od
Dujia kao i njegov drug. Jedno lice koga su zvali "Umetnik" i "Doktor". Od ljudi
koji su dovedeni na klanje zapazio sam da je jedan imao odseeno uvo. Pre
samog klanja nisu nas muili. Klanje su vrili tako to su sa noevima u rukama
prilazili rtvi, neke hvatali za ruke i ramena, a jedan je hvatao rtvu za kosu
jednom rukom, a drugom rukom u kojoj je bio no odsecao glavu. Ovom prilikom
zaklano je osam ljudi. U svakom od ovih sluajeva glava je bila odvojena od tela.
Igrom sluaja i ovog puta dolaskom jednog ustae meni je spaen ivot. Kada je
bio na redu jedan za koga mislim da je iz Kupresa, a inenjer je visoke struje,
uao je jedan ustaa i spreio dalje klanje govorei da je bilo dosta za dananji
dan. Poto je bilo skoro jutro trebalo je ukloniti krv i odneti leeve pa zakljuujem
da je i to bio razlog da se prekine sa klanjem.
Da bi nas ponizili u nae elije su dovodili svoju mlade i to decu 10-12 godina
obuenu u ustake uniforme okiene ahovnicama. Njima smo morali da
ukazujemo poast i da izvikujemo parole kao to su: " Za dom, spremni,za Antu
Pavelia". Isto tako smo morali da pevamo ustake pesme koje smo morali da
nauimo u svim logorima kroz koje smo proli. Pevanje pesama se ponavljalo u
velikom broju slluajeva i u raznim prilikama.
U vie navrata su nou dovodili srpske devojice. Po izgledu se videlo da su bile
zlostavljane i uplaene. Kad bi ih doveli, nas su postrojavali i pitali ko e sa njima
da ima polni odnos. Bilo kako da smo postupili doivljavali smo strane batine.
Ako bi neko rekao da hoe da ima polni odnos sa njima, besomuno su ga tukli
kao i onoga ko to nije hteo, a svako je morao da se izjasni o tome. U jednoj
takvoj prilici sam dobio dosta batina, ali, ini mi se manje od ostalih jer sam im
rekao da imam erku koja ima godina kao i ove devojice, a nisam u mladosti bio
ljubimac takvog ivota. Verovatno su me na neki nain prihvatili tako da su me
manje tukli nego druge.
Drugi put kad sam bio u " Lori" u upravnikovoj kancelariji je montirana elektrina
stolica na koju su nas stavljali da sedimo, vezivali icom tako to bi jednu icu
metalnom tipaljkom privrstili na uvo, kako su meni inili, a nekima su buili ui
i golu icu provlaili kroz uvo. Drugu bi icu vezivali za polni organ, a potom
ukljuivali u struju i pomou jenog dugmeta pojaavali ili smanjivali jainu struje.
Ovo je najvie radio Tomo Duji i to u pripitom stanju, a moda i nije bio pripit
ve samo u dobrom raspoloenju jer je uvek pevao ustake pesme kada je
dolazio, a posle toga je sledilo muenje. Ovo su radili i drugi. Inae je ovu
napravu Tomo zvao "SDS" jer je zatvorenika koga je hteo da mui na elektrinoj
stolici pozivao na taj nain to je govorio da ga SDS zove na telefon, a zatim bi ga
odvodio u svoju kancelariju i tamo muio. dok je mene stavljao na elektrinu
stolicu i putao struju, sedeo je za stolom i pio rakiju. Retko je kada ovo sam
radio ve su sa njim bili i drugi. Kada bi ukljuio struju itavo moje telo se treslo i
svi damari su mi bili napregnuti, a isto tako i miii da sam mislio da e mi oi
ispasti. I zubi su mi se tresli, a struja je bila ukljuena sve dok ne padnem u
nesvest.
Neke zatvorenike su terali da jedu fekalije koje su stavljali u neku kesu. Ovo je
doiveo moj brat D. a terali su ga po hodnicima da kupi pikavce i ibice i zatim da
ih jede. Njega su terali svaki dan da jede i istucani kamen govorei da je to
vitamin koji mu je potreban.
Pored ovoga ostalo mi je u seanju muenje dvojice stareina JNA, potpukovnika
J. i kapetana P. Njih su prisiljavali da priznaju zloine koje nisu uinili sa
namerom da bace ljagu na JNA. Oni su izvoeni pred stroj i pred svima nama
Strana 407
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
priznavali te navodne zloine i da nas vreaju. Mi smo znali da to nije istina" .
ZLOINI GENOCIDA
Ubijanje, teko telesno povreivanje, nanoenje telesnih i duevnih povreda

zdravlja ili patnji, odnosno stavljanje pojedinih civila, ranjenika, bolesnika ili
ratnih zarobljenika u posebno teke, surove i neovene ivotne uslove, uz
sistematsko, kontinuirano izgladnjavanje i dehidriranje, dranje u nehigijenskim
ivotnim uslovima, predstavlja genocid nad pripadnicima srpskog naroda.
Sva ova protivpravna postupanja zatvorske odnosno logorske uprave, straara,
uvara ili policajaca, odnosno pripadnika regularnih vojnih i policijskih snaga
Republike Hrvatske koja su ispoljena u logoru za Srbe "Lora" u Splitu za sve
vreme trajanja ovog logora, praktino od poetka ratnih dejstava na teritoriji
Republike Hrvatske 1991. godine pa sve do 1997. godine kada su ovaj logor
napustili i zatoenici o ijim izjavama se radi, sadrana su u ovom materijalu
prvenstveno kroz iskaze samih rtava - svedoka oevidaca. No, prema
raspoloivim podacima moe se zakljuiti da u ovom logoru jo uvek ima
zatvorenih Srba.
Sva ova ponaanja hrvatskih vojnih, policijskih i civilnih vlasti u logoru "Lora"
preduzeta su u nameri da se pripadnici srpske nacionalnosti i pravoslavne
veroispovesti istrebe, uklone sa ovih prostora koji su istorijski vie vekova
naseljavali i to ne samo sa prostora koji su danas u sastavu Republike Hrvatske
ve i prostora koji pripadaju Bosni i Hercegovini. U ostvarivanju ovog cilja
hrvatske vlasti nisu birale naine, sredstva i metode postupanja ve su se surovo,
neoveanski obruile na ene, starce, civile, ratne zarobljenike bez obzira da li
su zdravi, bolesni ranjeni ili povreeni, prenebregavajui pri tome da li se radi o
licima koja su dravljani Republike Hrvatske ili su iz Bosne i Hercegovine.
Strana 408
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
KARAKTER I PRIRODA TELESNIH POVREDA I NARUAVANjA ZDRAVLjA

KAO POSLEDICA IZVRENIH ZLOINA
O vrsti, karakteru, prirodi i stepenu oteenja telesnog integriteta i naruavanju

telesnog i duevnog zdravlja zarobljenih Srba, civila, ranjenika, bolesnika i ratnih
zarobljenika, koje su pretrpeli za vreme boravka u hrvatskom logoru " Lora " u
Splitu, a koje su direktno nastupile kao posledica neposredno preduzetih
pojedinih oblika radnji ispoljavanja ratnih zloina i zloina genocida govore i
nalazi i miljenja lekara - sudsko medicinskih vetaka. Ovi nalazi praktino
potkrepljuju iskaze svedoka rtava i oevidaca o surovom, neovenom i
bestijalnom postupanju hrvatskih vojnih, civilnih i policijskih vlasti prema
uhvaenim Srbima.
Naravno da je ovo samo jedan i to manji deo materijala sudsko-medicinskih
vetaenja telesnog i duevnog zdravlja Srba koji su manje ili vie vremena
proveli u zarobljenitvu u logoru " Lora". Ali i ovi podaci dovoljno govore o
surovosti postupanja logorske uprave i zatvorske strae i uslovima te atmosfere
koja je vladala u ovom logoru ije se posledice ogledaju u nanetim telesnim
povredama i drugim oblicima naruavanja i ugroavanja telesnog i duevnog
zdravlja rtava zloina.
1) O stepenu, prirodi i karakteru povrede svedoka 445/94-3 govori nalaz i

miljenje sudsko-medicinskog vetaka T1:
" Ustanovljeni oiljci u temenom predelu, na levom laktu, levom kolenu i na levoj
potkolenici u predelu oba skona zgloba i na levoj strani grudnog koa nastali su
na mestu zadobijenih povreda u ovim predelima Na osnovu izgleda oiljaka i
anamnestikih podataka verovatno su ovi oiljci nastali na mestu razderina,
nanesenih tupinom zamahnutog mehanikog orua (u koje spadaju palice, izma,
kundak i dr).
Ustanovljeni kotani oiljci - kalusi na VIII i ID rebru sa desne stran u istoj liniji
nastali su na mestu preloma rebara sa lakom dislokacijom. Ovi prelomi naneseni
su najmanje jednokratnim aktivnim dejstvom tupine zamahnutog mehanikog
orua (u koje spadaju pesnica, koleno, noga, udarac izmom, kundakom i dr.), i
ovi prelomi sami za sebe predstavljali su u vreme nanoenja teku telesnu
povredu.
Kao posledica doivljene traume za vreme provedeno u zarobljenitvu razvio se
posttraumatski stresni sindrom sa slikom anksiozno depresivno neurotske
reakcije".
Strana 409
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
miljenje sudsko medicinskog vetaka T 2:

"Ustanovljeni oiljci na levoj potkolenici nastali su na mestu zadobijenih povreda
u ovim predelima. Na osnovu izgleda oiljka i anamnestikih podatka mogue je
da su ovi oiljci nastali na mestu razderina, nanesenih tupinom mehanikog orua
(u koje spadaju palica, izma, kundak i dr.).
Ustanovljeni kotani oiljak - kalus na V metakarpalnoj kosti desne ake nastao je
na mestu preloma ove kosti. Ovaj prelom nanesen je najmanje jednokratnim
aktivnim dejstvom tupine zamahnutog mehanikog orua (u koje spadaju
pesnica, koleno, noga, udarac izmom, kundakom i dr.) i ovaj prelom sam za
sebe procenjeno predstavljao je u vreme nanoenja teku telesnu povredu.
Kao posledica doivljene traume za vreme provedeno u zarobljenitvu razvio se u
posttraumatski stresni sindrom sa predominantnom depresivnom slikom
neurotikog karaktera".

"Ustanovljeni zvezdasti oiljci na elu i potkolenicama nastali su na mestu
zadobijenih povreda u ovim predelima. Na osnovu izgleda oiljaka i anamnestikih
podataka mogue je da su ovi oiljci nastali na mestu razderina, nanesenih
tupinom mehanikog orua (u koje spadaju palica, izma, kundak i dr.).
Ustanovljeni crtasti brkljasti oiljak na levoj podlaktici nastao je na mestu
povrede, a na osnovu izgleda oiljka i anamnestikih podataka - mogue sekotine
- nanesene otricom mehanikog orua.
Sadanjim pregledom je ustanovljena smanjena pokretljivost u levom ramenom
zglobu sa otokom iznad levog ramena, posledica je pretrpljene povrede iaenja levog ramenog zgloba. Ova povreda je mogla nastati uvrtanjem ruke i u
vreme nanoenja i sama za sebe procenjeno predstavljala je teku telesnu
povredu. U vreme i po zadobijanju ove povrede oteeni je mogao trpeti bol
veoma jakog intenziteta praen strahom velikog intenziteta.
Na osnovu medicinske dokumentacije i sadanjim pregledom ustanovljenih
nedostaka gore levo II, III, VI i VII, gore desno II, III, IV, V i VI zuba kao i V
zuba dole levo moe se zakljuiti da su ovi zubi "rasklimatani" dejstvom tupine
zamahnutog mehanikog orua zbog ega su morali biti izvaeni.
Ustanovljeni kotani oiljci - kalusi na V i VI rebru sa desne strane u lopatinoj
liniji nastali su na mestu preloma ovih rebara bez dislokacije. Ovi prelomi
naneseni su najmanje jednokratnim aktivnim dejstvom tupine zamahnutog
mehanikog orua (u koje spadaju pesnica, koleno, noga, udarac izmom,
kundakom i dr.) i ovi prelomi sami za sebe procenjeno predstavljali su u vreme
nanoenja laku telesnu povredu.
Ustanovljeni kotani oiljak - kalus na VII rebru sa desne strane u visini zadnje
pazune linije nastao je na mestu preloma ovog rebra, bez dislokacije. Ovaj
prelom nanesen je najmanje jednokratnim aktivnim dejstvom tupine zamahnutog
kundakom i dr.) i ovaj prelom sam za sebe procenjeno predstavljao je u vreme
Strana 410
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
nanoenja laku telesnu povredu.

posttraumatski stresni sindrom sa slikom depresivne reakcije neurotinog tipa".

"Ustanovljeni oiljci na leima nastali su na mestu zadobijenih povreda u ovim
predelima. Na osnovu izgleda oiljaka i anamnestikih podataka mogue je da su
ovi oiljci nastali na mestu razderina nanesenih tupinom zamahnutog mehanikog
orua (u koje spadaju palica, izma, kundak i dr.).
Ustanovljeni popreni oiljak u korenu leve ake sa naddlanene strane nastao je
na mestu zadobijene povrede. Na osnovu lokalizacije, izgleda oiljka kao i
anamnestikih podataka mogue je da je ovaj oiljak nastao na mestu "usecanja"
lisica u kou".

"Sadanjim pregledom ustanovljeni kotani oiljak u predelu prednjeg zida tela
leve gornjoviline kosti praen izboenjem mekog tkiva leve polovine lica nastao
je na mestu preloma gornjoviline kosti nanesenog direktnim dejstvom tupine
zamahnutog mehanikog orua (u koje spadaju kundak, palica, pesnica, noga i
dr.). Ovaj prelom predstavljao je u vreme nanoenja i sam za sebe procenjeno
teku telesnu povredu, a po njegovom zadobijanju oteeni je morao trpeti
bolove jakog intenziteta praene strahom velikog intenziteta.
Ustanovljeni oiljak u predelu leve obrve nastao je na mestu povrede. Na osnovu
izgleda oiljka i anamnestikih podataka verovatno je da je isti nastao na mestu
zadobijene razderine nanete tupinom zamahnutog mehanikog orua (u koje
spadaju pesnica, noga, izma, palica i dr.).
Na osnovu medicinske dokumentacije proizilazi da je oteeni zadobio prelome
VI, VIII i DI rebra sa desne strane. Ovi prelomi naneseni su tupinom mehanikog
orua.
Ustanovljeni brojni mali oiljci na koi desne potkolenice rasporeeni na ukupnoj
povrini oko 15 h 5 cm svojim karakteristikama ukazuju da su nastali
najverovatnije na mestu zadobijenih razderina, ove razderine nastale su
viekratnim direktnim dejstvom tupine zamahnutog mehanikog orua male
povrine.
posttraumatski stresni sindrom sa slikom anksiozno-depresivnog reagovanja
neurotinog tipa".
Strana 411
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995

"Ustanovljeni oiljci na koi desne nadlaktice na osnovu izgleda i svojih
karakteristika i anamnestikih podataka ukazuju da su mogli da nastanu na
mestu ulazne i izlazne rane nanesene projektilom ispaljenim iz runog vatrenog
oruja. Ova povreda za sebe sama u vreme nanoenja predstavljala je teku
telesnu povredu.
Ustanovljeni oiljak na koi leve nadlaktice na osnovu izgleda i svojih
karakteristika i anamnestikih podataka ukazuje da je mogao da nastane na
mestu ulazne rane nanesene projektilom ispaljenim iz runog vatrenog oruja.
Ova povreda sama za sebe u vreme nanoenja predstavljala je teku telesnu
povredu.
Ustanovljeni oiljak na dlanu desne ake nastao je na mestu povrede, a na
osnovu svojih karakteristika i anamnestikih podataka mogao je da nastane
tangencijalnim delovanjem otrice mehanikog orua.
Ustanovljeni oiljci na koi levog preponskog, potpreponskog i kuknog predela
nastali su na mestu ulaznih rana ustrelina nanesenih dramlijama samenog snopa
ispaljenim iz runog vatrenog oruja iz blizine, a to potvruje i raspored dramlija
u mekom tkivu ovog predela vidljiv na uinjenom rentgenskom snimku. U vreme
nanoenja ova ustrelina je predstavljala teku i po ivotu opasnu telesnu
povredu.
Poluzgrenost IV i V prsta leve i desne ake sa nemogunou aktivnih i pasivnih
pokreta istih predstavlja direktnu posledicu zadobijenih ustrelina u predelu obe
nadlaktice (gde su sadanjim pregledom ustanovljeni oiljci koe), ali se ne moe
iskljuiti da je ovo delom i posledica zadobijenih povreda nastalih direktnim
delovanjem tupine mehanikog orua - udarom u predeo prstiju aka.
Zbog nastalih posledica u vidu zgrenosti prstiju na akama i brojnih velikih i
nepravilnih oiljaka po telu, postoji unakaenje.
posttraumatski stresni sindrom sa slikom anksiozno- depresivnog reagovanja i
suicidalnim razmiljanjima."

"Ustanovljeni kotani oiljci - kalusi na VII i VIII rebru sa desne strane u istoj liniji
nastali su na mestu preloma ovih rebara sa lakom dislokacijom. Ovi prelomi
nanoenja teku telesnu povredu.
Ustanovljeni kotani oiljci - kalusi na VII i VIII rebru sa leve strane u istoj liniji
nastali su na mestu preloma ovih rebara, sa lakom dislokacijom. Ovi prelomi
Strana 412
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
kundakom i dr.) i ovi prelom sami za sebe procenjeno predstavljali su u vreme

Ustanovljeni oiljci na glavi i u predelu desne potkolenice nastali su na mestu
zadobijenih povreda, a na osnovu izgleda oiljaka i anamnestikih podataka
mogue je da su nastali na mestu razderina nanesenih tupinom zamahnutog
mehanikog orua (u koje spadaju izma, palica, kundak i dr.)."

"Ustanovljeni oiljci u predelu desne potkolenice nastali su na mestu zadobijenih
povreda, a na osnovu izgleda oiljka i anamnestikih podataka mogue je da su
nastali na mestu razderina, nanesenih tupinom zamahnutog mehanikog orua (u
koje spadaju kundak, palica, gaenje izmom i dr.).
Kao posledica doivljene traume za vreme provedeno u zarobljenitvu razvilo se
reaktivno depresivno reagovanje."

"Ustanovljeni oiljak na glavi nastao je na mestu zadobijene povrede, a na
osnovu izgleda oiljka i anamnestikih podataka mogue je da je nastao na mestu
razderine nanesene tupinom zamahnutog mehanikog orua (u koje spadaju
izma, kundak, palica i dr.).
Ustanovljeni oiljci u predelu desnog skonog zgloba sa istanjenom i perutavom
koom oko njih nastali su na mestu povrinastih rana, a na osnovu izgleda ovih
oiljaka i anamnestikih podataka mogue je da su ove povrinaste rane nastale
dugotrajnim noenjem duboke obue - izama bez arapa ("na golu kou").
posttraumatski stresni sindrom sa slikom anksiozno-depresivnog reagovanja i
paranoidnim interpretacijama. Epi symptomatica suspecta per anamnestica."

"Kao posledica preivljene traume i boravka u zarobljenitvu razvilo se
psihosomatsko reaktivno stanje".

"Ustanovljeni oiljci na prstima obeju aka, desnoj podlaktici i levoj nadkolenici
Strana 413
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
nastali su na mestu zadobijenih povreda, a na osnovu izgleda oiljaka i

anamnestikih podataka mogue je da su nastali na mestu sekotina nanesenih
otricom mehanikog orua (u koje spadaju no, bajonet, kama i dr.).
Ustanovljeni oiljci na levoj nozi nastali su na mestu zadobijenih povreda a na
osnovu izgleda oiljka i anamnestikih podataka mogue je da su nastali na
mestu razderina nanesenih tupinom zamahnutog mehanikog orua (u koje
spadaju izma, kundak, palica i dr.).
posttraumatski stresni sindrom sa slikom anksiozno-depresivnog reagovanja."

"Ustanovljeni oiljak na levoj bubnoj opni nastao je na mestu njenog rascepa
nanesenog aktivnim dejstvom tupine zamahnutog mehanikog orua iroke
povrine u predeo leve une koljke. Ova povreda na osnovu svojih karakteristika
verovatno je naneta udarcem ake u predeo leve une koljke. Rascep bubne
opne predstavljao je u vreme nanoenja i sam za sebe procenjeno teku telesnu
povredu koja je za sobom ostavila trajnu posledicu u vidu umanjenja sluha.
Ustanovljeni oiljci na gornjoj usni i desnom jagodinom predelu nastali su na
mestu zadobijenih povreda, a na osnovu izgleda oiljaka i anamnestikih
podataka verovatno je da su nastali na mestu razderina nanesenih tupinom
zamahnutog mehanikog orua (u koje spadaju izma, kundak, palica i dr.).
Ustanovljeni kotani oiljci - kalusi na VII i VIII rebru sa desne strane u istoj liniji
nastali su na mestu preloma ovih rebara sa istom lakom dislokacijom. Ovi prelomi
posttraumatski sindrom sa slikom depresivnog reagovanja."

"Karakteristike ustanovljenog oiljka u desnom preponskom predelu uz
nedostatak desnog testisa u monicama i desnoj semenoj vrpci ukazuju da je
desni testis uklonjen operativnim putem, a na osnovu izgleda i karakteristika
samog oiljka kao i anamnestikih podataka moe se prihvatiti da je ova
operacija izvrena na oko dve godine pre uinjenog pregleda.
Na osnovu izvrenog pregleda i ustanovljenog nalaza, ivotnog doba oteenog
kao i anamnestikih podataka verovatno je da je operativno uklanjanje testisa
bilo indikovano prethodnom tekom povredom ovog testisa. S obzirom na
odsustvo promena na koi monica u vidu oiljaka moe se zakljuiti da je do
povrede testisa onda dolo direktnim delovanjem tupine jako zamahnutog
Strana 414
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
mehanikog orua ("gaenje cokulama", "utiranje nogom").

Teka povreda testisa zbog koje se potom vri njegovo operativno uklanjanje
"semikastracija" u vreme zadobijanja izaziva izuzetno jak bol koji moe dovesti
do neurogenog oka i gubitka svesti. Zbog toga se ovako teka povreda testisa
kvalifikuje kao teka i po ivot opasna telesna povreda.
Ustanovljeni oiljci na potkolenicama nastali su na mestu zadobijenih povreda, a
na osnovu izgleda oiljaka i anamnestikih podataka mogue je da su nastali na
mestu razderina nanetih tupinom zamahnutog mehanikog orua (u koje spadaju
gaenje i utiranje izmom, udaranje kundakom, palicom i dr.).
Ustanovljeni kotani oiljci - kalusi na III, IV, V, VI i VII rebru sa desne strane u
istoj liniji nastali su na mestu preloma ovih rebara bez dislokacije. Ovi prelomi
naneseni su najmanje jednokratnim delovanjem tupine zamahnutog mehanikog
orua iroke povrine (u koje spadaju noga, udarac izmom, kundakom i sl.) i ovi
prelomi sami za sebe procenjeno predstavljali su u vreme nanoenja teku
telesnu povredu.
Ustanovljeni kotani oiljci - kalusi na V i VI rebru sa desne strane u istoj liniji
nastali su na mestu preloma ovih rebara bez dislokacije. Ovi prelomi naneseni su
najmanje jednokratnim aktivnim dejstvom tupine zamahnutog mehanikog orua
(u koje spadaju pesnica, noga, udarac izmom, kundakom i dr.) i ovi prelomi
sami za sebe procenjeno predstavljali su u vreme nanoenja laku telesnu
povredu.
Ustanovljeni kotani oiljci - kalusi na VI i VII rebru sa leve strane u istoj liniji
nastali su na mestu preloma ovih rebara sa znatnom dislokacijom. Ovi prelomi
kundakom i sl.) i ovi prelomi sami za sebe procenjeno predstavljali su u vreme
posttraumatski stresni poremeaj sa anksiozno-depresivnim reagovanjem i
suicidalnim razmiljanjima."

miljenje sudsko medicinskog vetaka MO 9:
"Ustanovljeni oiljci na levom lopatinom i slabinskom predelu nastali su na
mestu zadobijenih povreda u ovim predelima. Na osnovu izgleda ovih oiljaka i
anamnestikih podataka verovatno su ovi oiljci nastali na mestima zadobijenih
razderina nanesenih tupinom zamahnutog mehanikog orua u koje spadaju
noga, palica, kundak, izma i dr."
15) O stepenu, prirodi i karakteru povrede svedoka govori nalaz i miljenje

sudsko medicinskog vetaka MO 17:
"Ustanovljeni oiljci na desnom temenom i meulopatinom predelu, na levom
ramenu, levoj nadlaktici, desnom kolenu i desnoj nadkolenici nastali su na
Strana 415
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
mestima zadobijenih povreda u ovim predelima. Na osnovu izgleda ovih oiljaka,

rentgenskog nalaza, nalaza pri sadanjem pregledu kao i anamnestikih podataka
najverovatnije da su ovi oiljci nastali na mestima dejstva delova eksplozivnog
rasprskavajueg sredstva - gelerima. Sve ove povrede skupa procenjene u vreme
nanoenja predstavljale su teku telesnu povredu opasnu po ivot.
Kao direktna posledica pretrpljenih povreda ostala je potpuna nepokretljivost iz
leve ruke u levom ramenom zglobu uz atrofiju miia leve ruke i znake
traumatskog oteenja brahijalnog pleksusa, a to je sve skupa dovelo do
unakaenja i umanjenja opte ivotne i radne sposobnosti u znatnom stepenu.
Ustanovljeni oiljak na elu nastao je na mestu zadobijene povrede u ovom
predelu, a na osnovu izgleda oiljka i anamnestikih podataka verovatno na
mestu zadobijene razderine nanesene tupinom zamahnutog mehanikog orua (u
koje spadaju noga, palica, kundak, izma i dr.)."

miljenje sudsko medicinskog vetaka:
"Svi oiljci na telu su rezultat zaraivanja na koi nastalih dejstvom zamahnutog
mehanikog orua ije se vreme nastajanja ne moe sa sigurnou ustanoviti
tako da su mogla cenei okolnosti sluaja nastati i u periodu od 8.4. do
14.8.1992. godine.
Prema obliku, promerima i lokalizaciji oiljci na glavi, odnosno rane na glavi
najverovatnije su nastale dejstvom tupine mehanikog orua (prskotina koe), na
desnoj strani grudi iljkom mehanikog orua (ubodina) i otrice mehanikog
orua (sekotina), na desnoj potkolenici najverovatnije tupinom mehanikog orua
(razderina) i na dlanu leve ake dejstvom veeg broja iljaka mehanikog orua
(ubodine).
Sve rane iz kojih su nastali gore navedeni oiljci kako pojedinano tako i zbirno
predstavljaju laku telesnu povredu.
Prelomi rebara leve strane grudnog koa (6-8) nastali su dejstvom tupine
mehanikog orua i predstavljaju teku telesnu povredu u momentu nastajanja, a
prelomi rebara (6-9) sa deformitetom zida desne strane grudnog koa i izlivom
krvi u grudnu duplju nastali su dejstvom tupine mehanikog orua i predstavljaju
teku telesnu povredu opasnu po ivot u momentu nastajanja.
Nagnjeine tela i obe ake sa deformitetom levog ruja nastale su dejstvom
tupine mehanikog orua i predstavljaju zbirno laku telesnu povredu isto kao i
prelomi I i II zuba gore desno.
Na osnovu nalaza i miljenja lekara leioca i psihologa sve povrede konstatovane
na telu oteenog u okolnosti u kojima su nastale ostavile su trajne posledice
kako u psihikoj (depresija, autodestruktivne tendencije, psihomotorna
inhibiranost, gubitak samopotovanja, emotivna labilnost, oteano socijalno
prilagoavanje i dr.) tako i u neurolokoj sferi (oteenje perifernih ivaca ruku i
nogu, parestezije i jaki bolovi po celom telu, slabost distalnih miia ruku i nogu i
dr.). "
Strana 416
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
UINIOCI IZVRENIH ZLOINA
Sve genocidne zloine u logoru "Lora" u Splitu izvrili su ili su naredili njihovo
izvrenje pripadnici vojnih, policijskih i civilnih vlasti Republike Hrvatske. O tome
postoje nepobitni dokazi - iskazi samih logoraa (zatvorenika) - oevidaca i rtava
koji su sami bili izloeni pojedinim ili grupnim radnjama genocidnih zloina.
Spisak naredbodavaca, upravnika logora, njihovih pomonika, neposrednih
izvrilaca pojedinih zlodela u liku zatvorskih straara, vojnih policajaca i dr.
naveden u ovom materijalu nije definitivan niti konaan.
Naime, odgovornost za zloine koji su u logoru "Lora" u periodu 1991. do 1997.
godine izvreni nad Srbima, samo zato to su pripadnici srpske nacionalnosti i to
su pravoslavne veroispovesti ne sme da bude svedena samo na neposredne
izvrioce. Bio bi to veliki i gotovo neoprostiv greh prema svim rtvama koje su
umrle ili povreene usled primene neuvenog terora prema njima za vreme
boravka u ovom logoru. Utvrivanje identiteta izvrilaca i nalogodavaca ovih
zloina u logoru "Lora" izvreno je na osnovu svedoenja samih rtava - logoraa.
7.1. NAREDBODAVAC
1. MATE LAUI iz Zagreba, ul. Trg Kralja Petra Kreimira br. 1, komandant
vojne policije Republike Hrvatske u ijoj je nadlenosti bio i vojni logor "Lora" u
Splitu
7.2. UPRAVNICI LOGORA
Strana 417
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
1. BOKO IVICA, koji je izdavao nareenja da se vre i neposredno vrio

pojedine zloine. O tome svedoi iskaz svedoka:
1) Svedok 507/97-2, boravio je u logoru "Lora" od sredine maja 1995. godine do
30.8.1996. godine i u martu i aprilu 1997. godine navodi:
"Komandir zatvora "Lora" bio je Ivica Boko, koji je uestvovao u svim naim
maltretiranjima u kojima su se isticali i straari Nika Grujo, Tadija, Bobanj i
Vanja ija prezimena nisam zapamtio."
2. BUZOV MIROSLAV, koji je izdavao nareenja i neposredno uestvovao u

vrenju pojedinih zloina. O tome svedoi iskaz svedoka:
1) Svedok 333/96-8 navodi:
"U junu 1995. godine posle ruka straar Robert Bjelokapi izveo je jednu grupu
nas zarobljenika i odveo nas u deo kruga zatvora gde je bio neki ispucali beton i
naredio da kopamo zemlju ispod tog betona. Rekao nam je da su tu kosti naih,
da emo ih videti i da emo i mi isto tako proi. Mi smo kopali, a on nas je
neprestano tukao. U jednom momentu naiao je upravnik Buzov, naredio da
prekinemo taj posao i da nikome nita ne smemo da priamo. Kasnije su na tom
mestu sazidali rotilj."
3. DUJI TOMO, zvani "CRNI", iz Vukovara, izdavao je nareenja i neposredno

uestvovao u vrenju ratnih zloina. O tome govore iskazi svedoka:
1) Svedok 333/96-7, boravio je u logoru "Lora" od 14. maja 1995. do 2. aprila
1996. godine, navodi:
"Najvie su nas tukli Tadija Bokanovi i Grujica Nika, pripadnici antiteroristike
vojne policije, Tomo Duji, bivi upravnik zatvora "Lora".
2) Svedok 315/96-2, navodi:
"U muenju su posebno prednjaili Mladen Tolui, Saa Vidovi, Reid Hodi,
Slavko, ije prezime ne znam, Toni Vrgi, Tomo Duji, koji je bio upravnik
"Lore", Mirko Gali, komandir 72. bojne, kao i drugi ijih imena ne mogu da se
setim."
3) Svedok 15/93, pre rata oficir JNA, navodi:
"Upravnik logora Tomo Duji me je tukao bejzbol palicom, a tukli su me i straari
koji su nosili crne maske preko lica."
4) Svedok 485/95, boravio je u logoru "Lora" od 10. aprila do 12. avgusta 1992.
godine, navodi:
"Svakodnevno sam voen na ispitivanja i muenja. Najvie su me muili Duji
Tomo, Livaja Ivica, oli, Giljanovi i neki Bane, bivi bokser, negde iz Slavonije."
Strana 418
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
5) Svedok 181/95-2, u logoru "Lora" boravio je od 19. aprila do 11. avgusta

"Odmah po dolasku u ovaj logor u moju eliju su uli upravnik Tomo Duji i Nika
Zaninovi, prethodni upravnik koji mi je rekao da ako ikada budem iv izaao iz
zatvora da u biti kao biljka u kolicima. Odmah su poeli da me tuku ime su
stigli: rukama, nogama, drkama od pitolja i kundacima automata. Tomo Duji
mi je stavio u usta cev od pitolja i pretio da e me ubiti.
Naterali bi zatvorenike da se okrenu prema zidu, da na zid stave ruke iznad
glave, a noge odmaknu od zida tako da nam telo ostane u kosom poloaju, a
onda bi nas udarali po bubrezima i slabinama. Ovo je najee radio Duji. Tukli
su nas i po stomaku i grudnom kou. Upravnik Tomo Duji je bio inicijator i
izvrilac mnogih iivljavanja i muenja zatvorenika. On je najee primenjivao
muenje strujom. Ja sam etiri puta podvrgavan ovom muenju. Ono se sastojalo
u tome to bi me izvodili iz elije i vezanih oiju dovodili u Dujievu kancelariju.
Tamo bi me vezali lisicama za stolicu, a onda bi mi Duji na une koljke stavljao
elektrode i pomou nekog transformatora bi ukljuivao struju visokog napona
tako da sam imao oseaj da me neko see testerom."
6) Svedok 182/95-2 boravio je u logoru "Lora" od 26. aprila do 2. maja i od 20.
maja do 12. avgusta 1992. godine, navodi:
"Upravnik logora je bio Tomo Duji, a zamenik Vrki Toni. Upravnik je bio glavni
inicijator iivljavanja nad zatvorenicima i lino je uestvovao u torturi nad
zatvorenicima. Mene je nekoliko puta tukao, a najgore batine od njega sam dobio
posle delegacije Meunarodnog Crvenog krsta kojoj sam se poalio da sam u
zatvoru tuen."
"Muili su nas upravnik logora Tomo i njegova supruga. Muenja su bila
sprovoena prema svim zatvorenicima. Bilo je i sluajeva lanih streljanja.
Postrojili bi logorae uza zid pa bi u njih uperili prazan pitolj. U tome je posebno
prednjaio upravnik logora Tomo Duji, straar Gudi, policajac Giljo, zastavnik
Mehi i kapetan Gidi."
8) Svedok 488/95-2, koji je u logoru "Lora" boravio od 13. aprila do 12. avgusta
"Upravnik logora bio je Tomo Duji i on je tukao zatvorenike gumenom palicom i
pendrekom. Njegov zamenik Toni Vrgi bio je jo gori od njega."
"Od osoblja zatvora znam da se Tomo Duji, star oko 30 godina ili moda i mlai
upravnik logora za koga se prialo da se borio u Vukovaru i da je meu
poslednjima izaao, isticao to je nas zatvorenike tukao i muio sa strujom sa
induktorskim telefonom."
"U muenju su se posebno isticali upravnik Tomo Duji, Grani Frane, Vrki
Toni, zamenik upravnika, nekakav Doder koji je takoe radio u upravi."
Strana 419
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995

"U "Lori" nas je najvie muio Toma, za koga znam da je bio neki ef, star izmeu
30 i 40 godina, visok, crnomanjast, druge podatke ne znam, on je mene stavljao
na struju i vie puta tukao kao i ostale zatvorenike."
"Seam se da sam posle ovoga vraen u eliju u koju su doli Bane, policajac HV,
inae bivi bokser iz Litice, Duji Tomo, upravnik logora i Giljanovi Toni,
policajac HV. Oni su me izveli u kupatilo i tukli me nogama, akama, ime su
stizali i tako najmanje sat i po, a kada vie nisam mogao stajati dvojica su me
drala, a trei me je udarao palicom po leima i bubrezima bodimice i sve tako
dok nisam izgubio svest. Otvorili su vodu na mene i tako me ostavili u kupatilu da
leim. Mene je najvie tukao upravnik Duji Tomo i straar Gudi Ivica iz Splita.
Dok sam se nalazio u logoru "Lora" u Splitu seam se da su straari ubili jednog
zarobljenika koji je pokuao pobei, u stvari ovaj ovek je bio ranjen i tako
ranjena su ga tukli. Ja sam video Duji Tomu kako skae po ovom zarobljeniku
koji je kasnije umro."
"Vie puta su mene izvodili samog i prebijali, a uvek je to radio upravnik Tomo
Duji, a sa njim je uvek bio neko od straara. Jednom prilikom je Toma Duji
naao neki polomljeni kramp i gvozdenim delom krampa me je udario po elu, a
od te povrede i danas se jasno vidi oiljak na mom elu"
"Dok sam bio u eliji svaki dan su dolazili kod mene pored ostalih i Tomo Duji,
nizak, mrav, crn "kao Ciganin", suvonjavog lica, nije bio stariji od 25 godina,
upravnik zatvora. Oni su me besomuno tukli svaki dan. Udarali su me izmama,
palicama, bejzbol palicama, a udarci izmama su bili najgori tako da sam tada bio
potpuno prebijen, a dlanovi su bili potpuno naduveni, prsti ukoeni, a stopala
naduvena, izubijani prsti, a po celom telu sam bio izudaran. U ovom periodu mi je
slomljeno vie rebara."
"Odmah nakon toga odveli su me u jednu prostoriju i to upravnik Tomo iz
Vukovara, visok, crn, dosta mrav, a sa njim je bio jo jedan straar koji nije
imao zube. Tu sam video N.P. koji je stajao vezanih oiju pa su mi ona dvojica
rekla da mu odveem povez sa oiju, a kada sam to poeo da inim, onda su
poeli da me tuku nogama, rukama, pendrecima i svime ime su stigli tako da
sam vie puta padao u nesvest, pa su me kvasili po nogama da me povrate, a
najvie su udarali po prsima i nogama. Nakon prebijanja morali smo da trimo u
krug pa su nas za to vreme tukli, a terali su nas i da pevamo ustake pesme, a ko
pogrei dobijao je batine."
"Po dolasku u "Loru" odmah su nas postrojili uza zid sa licem prema zidu i
rukama iznad glave i sistematski su nas sve prebili. Ovom prilikom tu je bio
upravnik zatvora Toma, straar Anelko, Gudi Ante i jo neki. Posle batina su
nas sve pretresli. Mene su odmah odatle odveli u jednu prostoriju, tu je bio jedan
Strana 420
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
mlad momak i ovaj crni (Toma) pa su me prikljuili na induktorski telefon i

proputali struju kroz mene, a ice su mi vezivali za ruke, ui i nos. Dok sam se
grio od bolova i dok me je struja tresla oni su mi gurali pitolj u usta i pretili da
e me ubiti. Prilikom guranja pitolja u usta slomili su mi kutnjak sa desne strane
u gornjoj vilici."
"Ovde su uvek bili prisutni batinanju upravnik Tomo, straar Ante. Pored njih i
drugih straara, oni su dovodili i civile gde su nas i oni tukli. Dobro se seam
jedne enske koja je rekla da trenira dudo pa nas je ona zajedno sa upravnikom
Tomom i straarom Antom tukla. Tom prilikom su me naterali da sa kanapom za
ienje puke veem I. oko vrata pa je on morao da se popne na stolicu kao da
e izmai stolicu i da se tako obesi poto sam ja morao da drugi kraj kanapa
veem za reetke od prozora elije. Kada sam ovo uradio napali su me da sam
hteo da obesim svoga druga pa je on posle toga siao sa stolice, skinuli su mu
burmu sa ruke i bacili, a on je morao etvoronoke da ide i da trai burmu.
Jednom prilikom, ne seam se datuma, oko 23 asa, Tomo upravnik izveo me je u
hodnik i traio da kaem da li je I.. vodnik, a ja to nisam hteo da mu kaem pa
me je on prebio bejbol palicom i tom prilikom mi je zadao 37 udaraca. Posle toga
doveo je .S. mog druga koji je bio isto zatvoren pa mu je naredio da me tue
to je ovaj morao da ini, a i jedan i drugi su me snano tukli pa sam posle
svakog udarca padao na zemlju. Ovom prilikom prebijen je i I.. i N.P. koji je bio
toliko prebijen da su ga u nesvesnom stanju ubacili u eliju. Iste noi posle ovoga
Tomo i Ante su me izveli iz elije iz kruga zatvora i rekli da e da me bace u
more, ali to nisu uradili."
"Dobro se seam jo dok sam bio u eliji da je jednom prilikom dola jedna
zgodna plavua koja mi je pokazala obnaene grudi rekavi da joj se dopadam,
ali ja sam ve bio isprebijan i sklupao sam se u jedan ugao elije i nisam uopte
hteo da razgovaram s njom pa je ona povikala kako hou da je silujem, a tada je
u eliju upao Toma sa jo nekim straarima koji su me do besvesti tukli u eliji, a
zatim me izveli napolje i tamo nastavili da me tuku. Mene i svetenika P. su vie
puta terali da jedan drugom "puimo" polni ud. to smo radili dok smo bili vezani
za struju pa su oni proputali struju kroz nas i istovremeno nas tukli. Tu je uvek
bio upravnik Tomo koji je inae bio najgori i uestvovao je u svim muenjima."
"Nakon provedene noi u elijama u kojima smo bili smeteni po estorica bez
hrane i vode ceo dan spavali smo na betonu samo sa jednim ebetom dolo je
jutro kada je otpoelo nae muenje. Tog jutra postrojeni smo u dvorite ovog
vojnog zatvora gde nas je upravnik Tomo Duji zvao na pojedinana ispitivanja.
Osim toga oni su nas terali da radimo u kasarni sve vrste poslova, istili smo
hodnike, prali auta, kopali travu. Kad je mene pozvao upravnik Tomo pitao me je
ta u ja, ta traim u Bosni kada sam Srbin, pitao me je da li mi je otac u
etnicima, govorio mi je da smo svi mi Srbi isti, da nas sve treba pobiti i tom
prilikom me je udario dva puta pesnicom u stomak. Odmah zatim potpuno bez
razloga izvadio je pitolj koji je repetirao preda mnom i stavio mi ga u usta
govorei - sad u da te ubijem. Tom prilikom povredio me je pitoljem, rasekao
mi je usne tako da mi je ila krv. Tako me je drao u neizvesnosti pet minuta
nakon ega me je oterao da radim. Ja sam od drugih vojnika uo da je upravnik
Duji najsuroviji u celom zatvoru i da lino maltretira i bije, a uo sam da je dosta
njih ubijeno u zatvoru i prialo se da je u dobrom delu tih ubistava uestvovao i
Strana 421
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
upravnik lino. To su mi govorili rezervisti koji su bili u logoru. Ja sam inae

svakodnevno iz svoje elije mogao uti kako se iz kancelarije "sobe za ispitivanje"
upravnika Dujia uju krici i jauci kao posledica ukljuivanja u struku i batina."
"U ovom muenju, maltretiranju i udaranju najvie se isticao upravnik zatvora
Tomo."
"U "Lori" sam bio 10-15 dana. Poznato mi je da su mene i druge logorae muili
Tomo Duji, ravnatelj u zatvoru i straari koji su se zvali "Dugi" i Toni i drugi
kojima ne znam imena."
22) Svedok 67/94, navodi:
"Od muitelja u "Lori" najei je bio upravnik Tomo Duji, a za njim nisu
zaostajali ni ostali radnici zatvora meu kojima se opet isticao posebno Tomo
Duji."
"Mene lino su najvie tukli i maltretirali straari slubenici zatvora, a meu njima
i Tomo Duji, upravnik."
"Dobro se seam da me je jednom prilikom Toma Duji izveo napolje i tukao
zajedno sa mlaim bratom Periiem. Tukli su me bejzbol palicama po celom telu,
a kada bi pao u nesvest i pao na tlo onda su me udarali po rukama da bi se
osvestio. etiri puta sam padao u nesvest pa su me dizali i na kraju nisu mogli da
me ovako osveste, pa su me polivali vodom. Upravnik Toma je imao obiaj u
proseku svaki dan da mi zavlai cev od pitolja u usta i da repetira kao da e me
ubiti. Da li je to radio i drugima, ne znam, ali je to meni inio."
25) Svedok 67/94-4 navodi:
"Razliiti su bili naini naeg maltretiranja. Pored batina koje su bile svakodnevne
na razne naine bi nas muili, pa bi esto nas zatvorenike kupali tako to bi nas
skinuli gole pa pod pritiskom prskali vatrogasnim mrkovima to je bilo jako bolno
obzirom da smo svi prethodno bili izbatinjani. Naterali bi nas da bez prekida
trimo 2-3 sata pa bi onda morali nositi jedan drugoga, a ukoliko bi neko prestao
da tri ili bi pao, tada bi dobijao posebne batine. U ovom naem muenju
prednjaio je upravnik Tomo Duji."
"Upravnik u logoru "Lora" je bio Duji Tomo, a mene su od reda tukli
neprestano."
"U logoru "Lora" meni su prelomili prvo etiri, a drugi put jedno rebro, a od
Strana 422
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
snanih udaraca izglavili su mi i levo rame. U ovom zatvoru do besvesti su me

tukli Gudi kome ne znam ime i drugi, a posebno raniji upravnik Tomo iz
Vukovara."
"Na ovaj nain muenja sa ukljuivanjem na induktorsku struju najvie je muio
zatvorenike Toma Duji. Meni je bila jako bolna i moda najtea tortura koja se
zvala "traenje etnika". Jednog dana upravnik Tomo Duji me je izveo iz elije i
rekao mi da mora da "trai etnike" - eelja i Miloevia jer su uli u mene.
Naredio mi je da legnem, a potom na ruku stavio crvenu rukavicu koja je bila do
lakta. Zavukao mi je ruku u mar i poeo da mi stee unutranje organe. Ovako
mi je nanosio uasne i neopisive bolove a dolo je i do velikog krvarenja. Ovo je
inio dok se nisam onesvestio. Lino Toma Duji je ovaj postupak ponovio sa
mnom vie puta i to je najee radio u jednoj pomonoj prostoriji koja je bila u
blizini elije. To je prva prostorija sa desne strane kada se ulazi u taj blok sa
glavnim hodnikom.
Jedno vee ne seam se tano datuma oko pola noi Toma Duji koji je izgleda
imao poseban pik na mene izveo me iz elije i odveo u drugu prostoriju. Tamo
sam zatekao pet mukaraca koji su bili obueni u standardne uniforme JNA pa
sam zakljuio da su to pripadnici JNA. Po govoru sam shvatio da su to Crnogorci.
Ovi ljudi su bili toliko izmrcvareni, polomljenih ruku i nogu, tako da je to na mene
ostavilo jedan teak utisak, a ovaj prizor nikada neu moi da zaboravim. Svima
su bile odseene ui, koliko se seam, ali mi se ini da je tako i da je samo
jednom ostalo jedno uvo. Oni su bili poreani po podu, neki je bio naslonjen na
zid, a neki su bili u poluleeem poloaju. Nekima od ovih ljudi su bile izvaene
oi, a nekima su preda mnom vadili oi. Seam se kako jedan od muitelja zabi
no u jezik i povukao je no tako da mu je odsekao jezik. Jednom od onih
Crnogoraca nisu izvadili oi tako da je mogao da vidi ta se deava pa su zatim
poeli da kolju jednog po jednog. Klali su ih tako to su ih rukama drali za kosu,
a noem sekli u predelu vrata. Tom prilikom svakom je glava bila odvojena od
tela. Ako je neko i pokuao da se odbrani, brzo bi bio savladan poto je muitelja
bilo pet, a oni su bili prebijeni i u jako tekom stanju. Na kraju je ostao iv samo
onaj kome nisu izvadili oi. Jedan od muitelja je poreao tri noa, jedan pored
drugog i rekao mu da bira no kojim e ga zaklati. Ovaj muenik kome je zaista
bilo dosta muka i ponienja upro je rukom u jedan od tih noeva. Nisam tano
siguran, ali mislim da je to uradio jedan onaj koji je zahtevao da bira no,
potpuno je pobesneo i vie je liio na zver nego na oveka i munjevitom brzinom
dograbio je taj no i za deli sekunde priao tom Crnogorcu i jednim zamahom
mu odvojio glavu od tela. Beivotno telo se prevrnulo, a glava je ostala u vazduhu
poto ju je ovaj drugom rukom drao za kosu. Ovo je bio stravian prizor koji se
jedva moe opisati. Sve ovo je inio Toma Duji sa jo etvoricom ljudi iz
zatvorske strae, a jedan od njih je bio Musa.
Drugi put kad sam bio u "Lori" u upravnikovoj kancelariji je montirana elektrina
stolica na koju su nas postavljali da sedimo, vezivali icama tako to bi jednu icu
metalnom tipaljkom privrstili za uvo kako su meni inili, a nekima su buili ui i
golu icu provlaili kroz uvo. Drugi bi icu vezivali za polni organ, a potom
ukljuivali struju i pomou jednog dugmeta pojaavali ili smanjivali jainu struje.
Ovo je najvie radio Tomo Duji i to najvie u pripitom stanju, ali je bio u dobrom
raspoloenju jer je uvek pevao ustake pesme kada je dolazio a posle je sledilo
muenje. Ovo su radili i drugima ali je bilo mnogo manje stavljanja na elektrinu
stolicu kada Dujia nije bilo tu. Inae on je ovu spravu zvao "SDS" jer kada je
zatvorenika hteo da mui na stolici pozivao ga je iz elije da "SDS zove na
telefon".
Strana 423
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
4. GRANI FRANE, rodom iz Imotskog je izdavao nareenja i neposredno

uestvovao u vrenju zloina nad zatvorenicima u logoru. O tome govore iskazi
svedoka:
1) Svedok 111/95-2, potpukovnik bive JNA, navodi:
"Posle ubistva Kneevi Nenada iz okoline ibenika, koji je pokuao bekstvo
smenjen je Tomo Duji, a za novog upravnika je postavljen Frane Grani rodom
iz Imotskog."
"U naem muenju su se posebno isticali upravnik Tomo Duji, Grani Frane,
navodno porunik legije stranaca."
"Najvie su maltretirani piloti. Bio sam prisutan kada je . rekao upravniku Grani
Frani da nee da promeni dres posle ega je dobio batine."
5. ZANINOVI NIKA ili TONI je nareivao ili neposredno uestvovao u

izvrenju zloina nad logoraima u logoru "Lora". O tome govore iskazi svedoka:
"Odmah po dolasku u ovaj logor u moju eliju su uli upravnik Tomo Duji i Nika
Zaninovi, prethodni upravnik koji mi je rekao ako ikada budem iv izaao iz
logora da u biti kao biljka u kolicima. Odmah su poeli da me tuku ime su stigli:
rukama, nogama, drkama od od pitolja i kundacima od automata."
"Od osoblja zatvora ja znam: Toni Zaninovi, star izmeu 35 i 40 godina bio je
zamenik Dujia. On me je prikljuivao na struju s tim to mi je zakaio za ui
krajeve ica. Ti udari su izazivali strahovite bolove u glavi, tresli smo se. Pored
ostalog imao je obiaj da nas tue a onda kada bi nas prebio i ne bi mogli da
ustanemo, doneo je induktorski telefon pa bi nas prikaio, pustio struju i tada
smo morali da skoimo pa bi nastavio da nas tue ponovo."
7.3. NEPOSREDNI IZVRIOCI ZLOINA
1. BABAN IVICA, pripadnik antiteroristike vojne policije uestvovao je u
Strana 424
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
zloinima o emu govori iskaz svedoka:

1) Svedok 333/96-7, boravio je u logoru "Lora" od 14. maja 1995. godine do 2.
aprila 1996. godine, navodi:
"Ivica Baban koji je mene najvie prebijao i muio, naneo mi je prelome rebara,
gasio cigarete po glave, gazio po leima i rukama."
2. BANI ili BANOVI BANE, bivi bokser iz Slavonije. O njegovim zloinima

1) Svedok 485/95, boravio u logoru od 10. aprila do 12. avgusta 1992. godine,
navodi:
Tomo, Livaja Ivica, oli, Giljanovi i neki Bane, bivi bokser iz Slavonije.
Prikljuivali bi me na struju usled ega mi je krv curila na nos, usta i ui, a nakon
toga su me tukli. Posle bi mi bacili kantu hladne vode na glavu. Tukli su me po
tabanima, glavi, a najvie po rani koju sam imao na desnoj nozi."
"Najtee batine sam dobio 1. maja 1992. godine kada je u moju eliju uao
Giljanovi sa jo dvojicom koje znam po nadimku "Bane" i "Pepi" koji su pretukli
modra, a polomili su mi i nekoliko rebara od kojih je jedno probilo plunu
maramicu. . je pao u komu pa je morao da doe zatvorski lekar da intervenie."
"Mene su najvie tukli i maltretirali sledei slubenici zatvora meu njima i Bane,
bokser rodom iz Pakraca."
"U "Lori" smo tueni vie puta dnevno i u svako doba dana i noi. Po udarcima
sam zapamtio nekog boksera Baneta."
"Nas su takoe ispitivali uz amare i pogrdne rei time da su pojedine vojnike bez
razloga verovatno iz mrnje to smo Srbi tukli vie, a naroito se u tome isticao
jedan vojnik hrvatske vojske Bane, vojni policajac. Najgori je bio blok "S". U
njemu su najvie muili zatvorenike. U muenju se pored upravnika isticao Bane,
vojni policajac. Najvie su tukli rezerviste i to one uhvaene na trebinjskom
ratitu kao i pilote."
"Umro je u najgorim mukama Kneevi Nenad iz Benkovca, a imao je kuu u
Katelama, a bio je sa njim jo jedan koji su pokuali da bee, pa su prvog ranili,
Strana 425
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
a drugog je izgazilo desetak njihovih policajaca koji su doli i to sam gledao kako
gaze, a meu njima je bio Giljanovi, op, Bane bokser, koji je mogao biti iz
Metkovia ili okoline. Od osoblja u zatvoru "Lora" pamtim Baneta iz interventnog
voda, znam da je iz Metkovia i da je bio bokser. Ovi iz interventnog voda su nas
tukli gore nego neki straari. Bili su pravi razbijai."
"Seam se da sam posle ovog vraen u eliju u koju su doli Bane policajac HV,
inae bivi bokser iz Litice, Duji Tomo i Giljanovi Toni. Oni su me izveli u
kupatilo i tukli me nogama, akama i ime su sve stigli i tako najmanje sat i po, a
kada vie nisam mogao stajati dvojica su me drala, a trei me je udarao palicom
po leima i bubrezima bodimice i sve tako dok nisam izgubio svest. Otvorili su
vodu na mene i ostavili me u kupatilu da leim."
"to se tie uvara u zatvoru nije se znalo ko je od njih gori i ko vie udara i
maltretira. Bio je tu jedan Toni, bokser Banovi, zatim Giljanovi. Tukli su me
svakodnevno po itav dan."
3. BEK, straar u zatvoru. O njegovim zloinima govori iskaz svedoka:

"Imena straara kao i upravnika zatvora, ja ne znam jer nam to niko od straara
nije govorio. Znam da su se oslovljavali nadimcima pa tako pamtim i nekog
"Beka"."
4. BJELOKAPI ROBERT, zvani "CRNI", iz Hercegovine. O njegovim zloinima

govori iskaz svedoka:
"U junu 1995. godine posle ruka Robert Bjelokapi, straar je izveo grupu
zatvorenika i odveo nas u krug zatvora gde se nalazio neki ispucali beton i
naredio da kopamo zemlju ispod tog betona. Rekao nam je da su tu kosti naih,
da emo ih videti i da emo i mi isto tako proi. Mi smo kopali, a on nas je
neprestano tukao."
5. BOBANj, o ijim zloinima govori iskaz svedoka:

1) Svedok 507/97-2, u logoru "Lora" boravio je od sredine maja 1995. godine do
30. avgusta 1996. godine i opet u martu i aprilu 1997. godine, navodi:
"Komandir zatvora u "Lori" je bio Ivica Boko, koji je uestvovao u svim naim
maltretiranjima u kojima su se posebno isticali i straari Nika Grujo, Tadija,
Bobanj i Vanja ija prezimena nisam zapamtio."
Strana 426
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
6. BOKANOVI TADIJA, zvani "MRKI", iz Hercegovine, pripadnik

antiteroristike vojne policije o ijim zloinima govore iskazi svedoka i to:
1) Svedok 333/96-7, boravio je u logoru "Lora" od 14. maja 1995. godine do 2.
"Najvie nas je tukao Tadija Bokanovi i Grujia Nika."
"Prvih dana po dolasku u "Loru" mene su izvodili na sasluanje pa me je jednom
dobro pretukao Tadija Bokanovi tako to me je udarao pendrekom po glavi i
leima. Tada sam dobio 50 udaraca u glavu. Za to vreme sam dva puta padao u
nesvest."
30. avgusta 1996. godine i u martu i aprilu 1997. godine, navodi:
"Komandir zatvora u "Lori" bio je Ivica Boko koji je uestvovao u svim naim
Vanja ija prezimena nisam zapamtio."
7. BOTI ANELKO, straar u logoru, zvani "Mali Anelko", o ijim zloinima

1) Svedok 111/95-2, potpukovnik bive JNA, pilot navodi:
"Poznato mi je da su od batina podlegli Jeli Duko iz Trebinja, Savi Vlado iz
Nevesinja i Vesovi Bojan, koga su zvali "Orao", a rodom je iz Kragujevca,
Kneevi Nenad iz okoline ibenika je pokuao bekstvo, ali je ranjen i posle
izvesnog vremena je umro, a Bulovi, pravnik iz Benkovca je ubijen kao opomena
ostalima zbog Kneevievog bekstva. Ubili su ga Ante, Anelko Boti i Emilio
Bunger."
"Batinanje je bila svakodnevna pojava. Tukli su nas rukama, nogama, gumenim
palicama. U batinanju i iivljavanju nad zatvorenicima naroito su se isticali:
Doder Zoran, braa Perii, Toni Rogoi, Ante Gudi, Boti Anelko, Bungur
Emilio, Bribudi Joko, Paraga, Vidini i Sulimanovi Zoran, zvani "Sule"."
"Ujutru su me digli, naterali da se na suvo obrijem i poelo je ispitivanje, u stvari
to nije bilo nikakvo ispitivanje ve iivljavanje, a vrili su ga Anelko Boti i Gudi
Ante, dva najvea krvnika koje sam u ivotu ikada video. Udarali su me nogama,
kundacima, akama, palicama, muili su me strujom tako to bi kablove
induktorskog telefona prikopavali na paleve, a kasnije i za ui, pa bi okretali
ruicu telefona, a nakon takvih tortura vraali bi me u eliju gde nije bilo kreveta,
ve sam imao jedno ebe, a pod je bio od ploica."
Strana 427
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995

"Po dolasku u "Loru" sve su nas izveli napolje, postrojili uza zid i sve sistematski
isprebijali. Pored straara bio je tu i veliki broj civila pa su nas i oni prebijali
zajedno sa njima. Od ovih koji su nas tukli seam se straara Anelka pa su nas i
oni tu prebijali, a kasnije su bili najgori jer su nas najvie tukli i muili
zatvorenike. Terali su nas da trimo u krug i da pevamo ustake pesme, a ko
pogrei dobijao je batine. Jednom sam umesto "ajme meni" viknuo "lele meni" pa
me je straar Anelko izdvojio na stranu i tukao sve dokle sam mogao da stojim.
Bio sam jedan od onih koje su najvie prebijali i dobro se seam jedne noi oko
23 asa mene i B.M. su izveli u NjC Anelko i Ante i tu su nas prebijali svim i
svaim tako da su meni slomili tom prilikom rebra, dok sam leao na zemlji i kada
me je podizao snano me je udario bejzbol palicom po grudnom kou."
"Tukli su nas u hodniku i u svim drugim prilikama kada bi nas ko stigao i prebio.
Vie puta su me izvodili samog i prebijali, a to je radio upravnik Tomo Duji, a s
njim je uvek bio neko od straara, pa se seam da je bio i Anelko, crn, mrav,
star do 30 godina, niskog rasta."
"Anelko je bio malog rasta, pa su ga zvali "Mali Anelko", pa su nas on i drugi
ovde prebijali."
"U logoru "Lora" meni su prelomili prvo etiri, a drugi put jedno rebro, a od
snanih udaraca izglavili su mi i levo rame i u ovom zatvoru mene su do besvesti
tukli Gudi, izvesni Anelko i drugi."
"Po dolasku u "Loru" odmah su nas postrojili uza zid sa licem prema zidu i
rukama iznad glave i sistematski nas sve do jednog prebili. Ovom prilikom tu je
bio upravnik Tomo, straar Anelko, Ante. Posle batina su nas pretresli. Tu su nas
iali, a za to vreme Anelko i drugi nas nisu tukli. Mene su sigurno vie od tri etiri puta, ali redovno svaki dan izvodili danju i nou i prebijali, a sa mnom su
izvodili i druge zatvorenike. Mene je najvie tukao Gudi, Anelko, Suljo."
"Pretresali su nas do gola, nakratko sasluali, potom su nas postrojili uza zid tako
da prstima noge i nosom dodirujemo zid, a drali uvis pa bi potom jedan policajac
kome je ime Anelko Boti udarao palicom u predelu glave do visine krsta, a
drugi Gudi je udarao nanie i udarali bi krvniki tako da su tada slomili dve
palice, a jednu su slomili na meni."
"Pored Tome Dujia tu je bio straar Gudi Ante, a sa njim stalno u smeni
Anelko koga su zbog malog rasta zvali "Mali Anelko", pa su se njih dvojica
naroito isticali u prebijanju zatvorenika, a sa njima je bio i Sulejmanovi. Njih
trojica su me uvek u toku noi izvodili pa su me besomuno tukli."
Strana 428
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995

"U ovom naem muenju su prednjaili upravnik Tomo Duji te straari Gudi
Ante, Anelko, kome ne znam prezime i Sulejmanovi."
"Slabo su nas hranili za sve vreme boravka u "Lori". Od ovakve ishrane smo bili
iscrpljeni pa se seam jednog dana kada me je glad strano muila glasno sam
rekao "kako bih pojeo vojniku izmu da mi je neko da". To su ula dvojica ustaa
koji su prolazili hodnikom pa su uli u eliju, jedan Anelko, a drugi ne znam kako
se zove i oni su mi kada su uli da sam gladan, doneli mi etiri nicle i ceo hleb te
su me naterali da to pojedem pretei da e me u suprotnom zaklati. Kako mi je
danima stomak bio prazan i kako sam gladovao ova naglo uneta velika koliina
hrane stvorila mi je tegobe tako da sam se muio od bolova, a oni su uivali u
tome. Mene su kao i druge prikljuivali na induktorsku struju sa poljskog telefona.
Na ovaj nain najvie su muili zatvorenike Anelko i njegov drug, a naroito je to
voleo da ini upravnik Tomo. Posle nekoliko dana u toku noi opet su me izveli sa
jo devet ljudi na isto mesto radi klanja. Te noi ovde nije bio Duji ve su bili
Anelko, koji je bio jo svirepiji od Dujia i njegov drug. Od ljudi koji su dovedeni
na klanje zapazio sam da je jedan imao odseeno uvo. Pre samog klanja nisu nas
muili. Klanja su vrili tako to su sa noevima u rukama prilazili rtvi, neke
hvatali za ruke i ramena, a jedan je hvatao rtvu za kosu jednom rukom, a
drugom rukom u kojoj je bio no odsecao glavu. Ovom prilikom zaklano je jo
osam ljudi. U svakom sluaju glava je bila odvojena od tela. Igrom sluaja
dolaskom jednog ustae, meni je spaen ivot."
"U naem muenju posebno su se isticali upravnik Tomo, Grani Frane, Vrki
Toni, a tukao nas je i straar Boti Anelko. Od svih je bio najgori Gudi Ante, a
nije zaostajao ni Boti Anelko."
"Od osoblja zatvora seam se Boti Anelka. On je omanji, visok oko 170 cm, star
oko 25 godina. Zajedno sa Antom Gudiem bio je u smeni. I to je bila najgora
smena za nas zatvorenike. On je imao obiaj da tue bejzbol palicom. Tukao je i
mene tom palicom."
"Ratni zarobljenik nisam siguran u ime je bio u prisustvu Kneevia, kada je
pokuao da bei, ali sam Vukovi nije pokuao bekstvo. Ja sam se nalazio iza njih
dvojice u pratnji straara Boti Anelka i Gudi Ante. Posle spreavanja bekstva
Kneevia i njegovog hapenja straara i pripadnici interventnog voda su otpoeli
sa fizikim zlostavljanjem Vulovia. Tukli su ga, utirali izmama od ega je iste
noi umro."
"Najvie su terali zatvorenike da izigravaju psa i maku Gudi, Boti, Toni i neki
drugi. Izlagali su nas na sunce s tim to su nas izvodili napolje i skidali gole pa
posle dugog boravka kada bi oedneli i bili iscrpljeni nisu nam davali vode. Tukli
su nas u raznim prilikama, a ne samo posle tranja. Ovo tranje su prvo uveli
Strana 429
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Gudi i Boti, a kasnije su uveli svi straari. Boti Anelko se posebno isticao u
tui i muenju zatvorenika."
8. BOKO, zvani "POLjA", o ijim zloinima govori iskaz svedoka:

1) Svedok 333/96-7, u logoru "Lora" je boravio od 14. maja 1995. godine do 2.
"To su ljudi koji su nas najvie tukli, ali dolazili su i drugi. Svako ko je doao
mogao je da nas tue. Neki su dolazili i dovozili svoja kola da ih peremo pa su nas
pri tome tukli. Jedan od njih je bio "Polja" koga su tako zvali i Boko, kao i neki
stariji ovek sa brkovima koga su zvali "Dabro", koji nas je udarao kundakom od
puke."
9. BONjAK BORO, pripadnik interventnog voda iz Vukovara (Borova naselja) o

ijim zloinima govore iskazi svedoka:
"Dok sam bio u toj eliji svaki dan su dolazili kod mene Levaja, Giljanovi i
Bonjak Boro iz Vukovara, pripadnik vojne policije, do 35 godina star, visok oko
180 cm, malo je imao "rahitine noge", jer kada je hodao kolena su mu bila
rairena, a imao je izrazite crne brkove. Oni su me besomuno tukli svaki dan."
"Mene lino su najvie tukli i maltretirali izmeu slubenika zatvora Bonjak Boro
iz Borova naselja, pripadnik interventnog voda."
10. BRIBUDI ili PRIBUDI JOKO, o ijim zloinima govore iskazi svedoka:
"Batinanje je bilo svakodnevna pojava. Tukli su nas rukama, nogama, gumenim
palicama. U batinanju i iivljavanju nad zatvorenicima pored ostalih naroito se
isticao Bribudi Joko."
"Mene lino najvie su tukli i maltretirali slubenici zatvora od kojih posebno
istiem Pribudi Joleta, straara."
"Prigudi Josip, zvani "Jole", straar srednje visine do 25 godina star, bio je
veoma lo, a muio nas je na isti nain kao i ostali, tukao me je."
Strana 430
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
11. BUDALI, straar iz okoline Mostara, o ijim zloinima govori iskaz svedoka:
"Od zatvorskog osoblja koji su me muili i maltretirali seam se izmeu ostalih
Budalia, ime ne znam, iz okoline Mostara, visok, sme, vie plav, dobro graen i
jak. On je tukao sve zatvorenike."
12. BUNGUR ili BUNGER EMILIO, straar u logoru o ijim zloinima svedoe
iskazi svedoka:
"Poznato mi je da su od batina podlegli Jeli Duko iz Trebinja, Savi Vlado iz
Nevesinja i Vesovi Bojan koga su zvali "Orao", a rodom je iz Kragujevca,
Kneevi Nenad iz okoline ibenika je pokuao bekstvo, ali je ranjen i posle
izvesnog vremena je umro, a Bulovi, pravnik iz Benkovca je ubijen kao opomena
ostalima zbog Kneevievog ubistva. Ubili su ga Ante, Anelko Boti i Emilio
Bungur."
"Batinanje je bila svakodnevna pojava. Tukli su nas rukama, nogama i gumenim
Doder, braa Perii, Toni Rogoi, Ante Gudi, Boti Anelko, Bungur Emilio,
Bribudi Joko, Paraga, Vidini i Sulimanovi Zoran, zavni "Sule"."
"Pored upravnika i straara HV seam se da su zarobljenike tukli Hodi Reid,
izvesni Emilio, Sulejmanovi, zatim straar Vidovi."
"Poznato mi je da su uhvaena dva Srbina iz Splita od kojih je jedan prilikom
sprovoenja iz bloka "A" u blok "S" odgurnuo straara i poeo da bei. Tom
prilikom je bio ranjen u nogu i kroz stomak pa je uhvaen i dovuen u krug
zatvora. On je tom prilikom tuen do besvesti od straara koji su ga uhvatili, a
najvie ga je tukao komandir strae Emilio. On ga je tukao izmom nogom u
glavu dok ovaj nije potpuno izgubio svest kada je ostao potpuno nepokretan i nije
se micao."
"U logoru "Lora" u Splitu meni su prvo prelomili etiri, a drugi put jedno rebro, a
od snanih udaraca izglavili su mi i levo rame i u ovom zatvoru do besvesti su me
tukli Gudi, izvesni Anelko, zatim Emilio, Doder, Toni i ostali."
"Od osoblja zatvora znam da je to bio Emilio, ije prezime ne znam."
Strana 431
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995

"Za Jelia iz Trebinja mogu da kaem sledee: jednog jutra dovezli su est
Trebinjaca meu kojima je bio i Jeli. Ja sam ga uneo u eliju. Bio je u tekom
stanju od batina. Da li iste ili naredne veeri ne znam nareeno mi je od strane
deurnog straara Bungur Emilija da zajedno sa . skujem sanduk. Kasnije sam
uo da je umrli Jeli."
"Seam se da su nas u logoru tukli i prema nama neoveno postupali kao straar
po imenu Emilio, rodom iz Katela, Vidovi, straar i Toni Vrki."
13. VANjA, ije prezime jo nije poznato, o ijim zloinima govori iskaz svedoka:
"Komandir logora u "Lora" bio je Ivica Boko, koji je uestvovao u svim naim
Vanja ija prezime nisam zapamtio."
14. VIDINI, ije prezime nije poznato, o ijim zloinima govori iskaz svedoka:
palicama. U batinanju i iivljavanju nad zatvorenicima su se naroito isticali
Doder Zoran, braa Perii - Damir, zvani "Rambo" i Davor iz Sinja, Toni
Rogoi, Ante Gudi, Boti Anelko, Bungur Emilio, Bribudi Joko, Paraga, Vidini
i Sulimanovi Zoran, zvani "Sule"."
15. VIDOVI SAA, o ijim zloinima govore iskazi svedoka:

logora, Mirko Gali, komandir 72. bojne, kao i drugi ijih imena ne mogu da se
setim."
2) Svedpl 67/94-3, navodi:
"Seam se straara brae Perii, Davora i Damira kao i Viktora iz Dugog Sela,
zatim Sulejmanovi Zlatka, zvanog "Sule" i straara Vidovi Sae. Od svih
nabrojanih jedini koji nas nije tukao bio je Vidovi Saa."
Strana 432
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"Nabrojao sam imena upravnika i straara koji su nas tukli u logoru i prema nama
neoveno postupali kao straar po imenu Emilio, rodom iz Katela, Vidovi,
straar iz Mostara, seam se da je zamenik upravnika bio Toni Vrki."
"Pored upravnika i straara HV u zatvoru "Lora" seam se da su zarobljenike tukli
Reid Hodi, izvesni Emilio, Sulejmanovi Zlatko, Doder Zoran, Vidovi, straar
HV rodom iz Mostara."
"Mene lino su najvie tukli i maltretirali straari slubenici zatvora, a meu njima
i straar Vidovi."
16. VIKTOR, ije prezime nije poznato, o ijim zloinima govori iskaz svedoka:
"U naem muenju posebno su se posebno isticali upravnik Tomo Duji, Grani
Frane, Vrki Toni, Doder, Giljanovi, Gudi Ante, Boti Anelko, Rogoi Toni,
svi oni su nas tukli svim i svaim, muili i maltretirali. Seam se jo i uvara brae
Perii, Davora i Damira i Viktora svi su iz Dugog polja."
17. VRKI ili VRGI TOMO ili TONI, iz Splita, o ijim zloinima govore iskazi
svedoka:
"Lore", Mirko Gali, komandir 72. bojne, kao i drugi ijih imena ne mogu da se
setim."
"Ja sam iz bolnice Firule posle etiri-pet dana boravka prebaen u "Loru" u Splitu
gde me je na ulazu saekao Vrgi Tomo, zvani "Toni" u reima: "Evo novog
etnika" pa me je udario nogom u predelu vilice koja mi je ve bila polomljena na
tri mesta. Vilica je popucala pa su me ponovo vratili u bolnicu gde mi je bez
anestezije ponovo nametana vilica i postavljene ice. Odmah nakon toga sam
vraen u "Loru".
"Za svo vreme boravka u eliji nikada nisam imao mira ni danju ni nou. Uvek bi
neko od otvarao vrata i prebijao me do besvesti. Upravnik logora bio je Tomo
Duji, a njegov pomonik Vrki."
Strana 433
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"Upravnik ovog logora bio je Tomo Duji koji je esto dolazio meu zatvorenike i
tukao ih prilikom svakog obilaska. Od straara se seam Tonija, Ramba, Naciste.
Imena im ne znam poto su se oslovljavali po nadimcima."
" Upravnik ovog logora bio je Tomo Duji, a zamenik Vrki Toni."
"Upravnik logora bio je Tomo Duji i on je tukao zatvorenike gumenom palicom i
pendrekom. Njegov zamenik Toni Vrgi bio je jo gori od njega. On je tukao
zatvorenike do iznemoglosti naroito posle 22 asa kada je bilo poveerje. Kroz
zidove smo sluali krike ljudi koje su tukli. Nekad se to deavalo i preko dana."
"Mene lino su najvie tukli i maltretirali sledei slubenici zatvora, a meu njima
i Vrki Toni, zamenik upravnika."
"Posle ove tunjave ponovo sam bio vezan za reetke u kupatilu gde su me tukli
bejzbol palicom i to Gudi Ivica i straar po imenu Anelko ne znam prezime.
Ovde sam izgubio svest pa su ukljuili hladnu vodu na mene. Drugi zarobljenici su
mi priali da sam u ovoj vodi leao sat i po vremena. Posle ovoga na smenu je
doao Perii Davor, straar HV i naredio mladim vojnicima zarobljenicima da me
skinu i dre pod hladnim tuem jo 15 minuta. Posle ovoga su me obukli i vratili u
eliju. Posle ovoga zamenik upravnika Toni Vrki naredio je straarima da me ne
smeju tui."
"Nabrojao sam imena upravnika i nekih straara, a seam se jo nekih imena koja
su nas tukli u logoru i prema nama neoveno postupali kao Emilio, rodom iz
Katela, Vidovi, straar iz Mostara, seam se da je zamenik upravnika u "Lori"
bio Toni Vrki."
Vrki Toni, zamenik upravnika i drugi."
tukli Gudi, izvesni Anelko, zatim Emilio, Doder, Toni, Sulejmanovi, Toni
Vrki i upravnik Tomo Duji."
"Umro je u najgorim mukama Kneevi Nenad iz Benkovca, a imao je u kuu u
Katelima, a sa njim je bio jo jedan koji su pokuali da bee pa su prvog ranili, a
Strana 434
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
drugog je izgazilo desetak njihovih policajaca koji su doli i to sam gledao kako
ga gaze, a meu njima su bili Giljanovi, op, Bane bokser, Pobro, Gudi, Boti i
Vrki, koji je bio zamenik upravnika."
13) Svedok 288794-9, navodi:
"U "Lori" sam bio 10-15 dana. Poznato mi je da su mene i druge logorae muili
Tomo Duji, ravnatelj u zatvoru i straari koji su se zvali "Dugi" i Toni i drugi
ijih se imena ne seam."
"Najgori je bio blok "S" u kome su najvie muili zatvorenike. U muenju se
posebno isticao upravnik Tomo Duji, njegov zamenik Toni Vrki, neki Bane,
"Rambo" i jo neki Toni."
"Upravnik u logoru "Lora" bio je Duji Tomo i Vrki Toni, mene su tukli svi
straari, a najvie Gudi Ivica, a imena drugih u logoru ne znam."
18. GAVRILOVI NENO, straar o ijim zloinima govori iskaz svedoka:

Gavrilovi Neno, deurni."
19. GALI MIRKO, komandir 72. bojne o ijim zloinima govore iskazi svedoka:
"Od prvog dana dolaska u "Loru" poinju moje nove muke. Poinju fizika
maltretiranja i iivljavanja. Tuen sam svim i svaim: rukama, nogama, palicama.
U muenju su posebno prednjaili Mladen Tolui, Saa Vidovi, Reid Hodi,
Slavko ije prezime ne znam, Toni Vrgi, Tomo Duji, Mirko Gali, komandir 72.
bojne kao i drugi ijih imena ne mogu da se setim."
Gali Mirko, zapovednik vojne policije za srednju Dalmaciju 72. bojne."
20. GIDI DUKO, bivi kapetan JNA iz Smedereva, roen 16. oktobra 1955.
godine u Poarevcu, od oca Novice, pristupio Hrvatskom vijeu odbrane o ijim
zloinima u logoru "Lora"govore iskazi svedoka:
Strana 435
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"U tuama zatvorenika naroito su se isticali Boti Anelko i ostali. Primenjivani

su i drugi metodi muenja. Maltretirali su nas i Gidi Duko i Hodi Reid koji su
takoe imali status zarobljenika."
"Zatvorenici su mueni strujom. Davali bi nam telefonsku slualicu da se navodno
specijalnost uvara logora, mislim da se zvao Gudi. Njemu su se esto
pridruivali zastavnik Mehi i kapetan Gidi. Bilo je i sluajeva lanih streljanja.
Postrojili bi logorae uza zid pa bi u njih uperili prazan pitolj. U tome je posebno
prednjaio upravnik logora Tomo Duji, straar Gudi, policajac Giljo, zastavnik
Mehi i kapetan Gidi."
"Bili smo smeteni u elije po etvorica. U mojoj eliji je bio zastavnik Devad
Meki iz Busovae koji se pridruio Hrvatima i uestvovao u maltretiranju
zatvorenika naroito kada bi ga napili. Kapetan Duko Gidi, oenjen
muslimankom se takoe pridruio Hrvatima i maltretirao druge zatvorenike sem
vojnika iz nae jedinice."
"Kapetan Gidi je boravei u logoru zadobio njihovo poverenje pa je dolazio sa
njima da nas maltretira. Najvie je tukao dobrovoljce i psovao im etniku majku.
Nosio je njihovu uniformu sa natpisom na rukavu "ZNG". Mene i vojnike iz Gabele
nije tukao jer nije smeo iz njemu poznatih razloga."
"im sam doveden u krug zatvora akom u oko i nogom u stomak udario me je
Gidi Duko, inae Srbin iz aka, aktivni kapetan JNA. Gidi je u ovom logoru
kao zarobljenik imao povlaeni poloaj kod ustaa jer je odmah preao na
njihovu stranu dokazujui se tunjavom i maltretiranjem zarobljenika."
"U logoru "Lora" u Splitu su mi prvo prelomili etiri rebra, a drugi put jedno rebro,
a izglavili su mi i levo rame. U ovom zatvoru do besvesti su me tukli: Gudi,
izvesni Anelko, Emilio, Doder, Toni, Sulejmanovi, Toni Vrki, kapetan Duko
Gidi, koji je po nacionalnosti Srbin i za njega kau da je hrvatskoj vojsci predao
skladite u Gabeli."
"Od osoblja zatvora ja znam sledea lica i to: Gidi Duko, koji je bio aktivni
kapetan, po nacionalnosti Srbin, predao je Hrvatima neko skladite, mislim u
Gabeli. On je prvo bio zatvorenik, pa je odbio da ide na razmenu. Gidi je drao
kafe kuhinju."
"Oteturao sam se ponovo u stroj. Kada sam stao tamo okrenuo sam se prema
Strana 436
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
krugu i primetio naeg kapetana iz skladita u Dretelju Duka Gidia, etao se po

pisti u farmerkama i njihovom maskirnom prsluetu."
"Siguran sam da su na stranu HV preli sledei ratni zarobljenici meu kojima i
Gidi Duko, koji je bio na slubi u apljini, Mostaru, a kasnije u skladitu u
Gabeli gde je i zarobljen. Tretiran je kao prebeg. Imao je povlaeni poloaj i
ulogu da gardistima, civilima, policajcima govori o naim "nedelima". Psovao je,
tukao zatvorenike i ubeivao ih da preu u HV."
21. GILjANOVI ZVONKO, zvani "GILjO", iz Metkovia, o ijim zloinima

"Bio je jedan Toni bokser, zatim Banovi, pa Giljanovi, zvani "Giljo" i tukli su
me svakodnevno po itav dan."
Vrki Toni, Doder, Giljanovi, zvani "Giljo" navodno instruktor specijalnih
jedinica koji je redovno dolazio i tukao nas."
"U prostoriji gde su me ispitivali, odmah su poeli da me tuku Levaja i Giljanovi
za koga znam da je bio bokser iz Splita, star najvie 35 godina, nizak, dobro
graen, nabijen sa malo veim zaliscima, kratko potian, a bio je komandir
interventnog voda njihove policije. U ovom periodu meni je slomljeno vie rebara.
Za ovo vreme Giljanovi je posebno ulazio u moju eliju i trenirao boks na meni
tako da me je satima pesnicama udarao po svim delovima tela. Usled ovih
prebijanja 15 dana nisam mogao da ustanem niti da se pomerim, za to vreme
nisam nita ni jeo. Pored ovog zatvorenike su prikljuivali na struju pa su to i
meni radili. Mene su Giljanovi i Levaja prikaili na struju tako da sam se sav
tresao."
4) Svedok 485/95 u logoru "Lora" boravio je od 10. aprila do 12. avgusta 1992.
godine, navodi:
Tomo, Livaja Ivica, oli, Giljanovi i neki Bane, bivi bokser negde iz Slavonije.
Prikljuivali su me na struju usled ega mi je krv curila na nos, usta i ui, a nakon
toga su me tukli."
5) Svedok 181/95-2, u logoru "Lora" boravio je od 19. aprila do 11. avgusta
"U tuama se posebno isticao Zvonko Giljanovi i izvesni Perii, zvani "Rambo".
i palicama za bejzbol. Naterali bi zatvorenike da se okrenu prema zidu da na zid
Strana 437
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
stave ruke iznad glave, a noge odmaknu od zida tako da nam je telo ostajalo u
kosom poloaju, a onda bi nas udarali po bubrezima i slabinama."
6) Svedok 111/95-2, potpukovnik bive JNA, pilot koji je u logoru "Lora" boravio
od 26. aprila do avgusta 1992. godine, navodi:
"Najtee batine smo P. i ja dobili 1. maja 1992. godine. Tada je u eliju upao
Giljanovi i tako me prebio da sam pao u komu. Intervenisao je zatvorski lekar
koji me jedva povratio u ivot. Taj Giljanovi je esto dolazio u zatvor i muio
zatvorenike. Uivao je da me maltretira u dvoritu tako to bi mi izmom gazio
prste polomljene noge koji su bili van gipsa sve dok mi prsti ne bi prokrvarili."
7) Svedok 182/95-2, boravio u logoru "Lora" od 26. aprila do 2. maja i od 20.
"Pored straara slobodan pristup naim elijama imali su i pripadnici hrvatske
vojne policije i civili koji su nas takoe tukli i maltretirali. Od pripadnika vojne
policije naroito se isticao Zvonko Giljanovi, zvani "Giljo". Najtee batine sam
dobio kada je u moju eliju upao Giljanovi sa jo dvojicom koje znam po
nadimku "Bane" i "Pepi" koji su pretukli mene i .N. Naterali su me da se licem
okrenem prema zidu sa podignutim rukama, a oni su me rukama i palicama
udarali po leima. Meni su sva lea bila modra, a polomili su mi i nekoliko rebara
od kojih je jedno probilo plunu maramicu. . je pao u komu pa je morao da
doe zatvorski lekar da intervenie."
"U ovaj logor je stalno dolazio izvesni "Giljo" koji je bio u policijskoj uniformi i koji
je tukao mene i ostale zatvorenike u kancelariji, u eliji i u krugu logora
upotrebljavajui palicu. On me vie puta gazio izmama po prstima i drugim
delovima tela. Od tue sam bio jako otekao, a na pitanje straara od ega mi je
to, morao sam da odgovorim da me "boli zub". Nisam smeo da kaem istinu jer bi
me u protivnom ponovo tukli. U muenjima nas zatvorenika su uestvovali i
uvari logora izvesni "Giljo" i Gudi. Bilo je i sluajeva lanih streljanja. Postrojili
bi logorae uza zid pa bi u njih uperili prazan pitolj. U tome je posebno
prednjaio upravnik Tomo, straar Gudi, policajac Giljo, zastavnik Mehi i
kapetan Gidi."
"Seam se dobro jednog brkatog oveka koji se zvao Giljovi Toni. On je mene
terao da priznam da sam ivu decu hrvatsku i muslimansku u Mostaru bacao u
mealicu za beton. To nisam mogao da priznam tako da me je on jedno pedeset
puta udario u obadve noge svojim nogama na kojima je imao izme i od tih
udaraca mi je noga otekla i plava kako jedna tako i druga, imao sam velike rane
na nogama od kojih i danas imam oiljke. Posle ove torture mene su zvali
"mealica"."
"Mene su lino najvie tukli i maltretirali sledei slubenici zatvora, a meu njima
i Giljanovi, inae Bokser, komandir voda crvenih beretki. Svakodnevno sam mu
bio vrea za trening jedanput, dvaput, a kasnije je za udaranje umesto pesnica
koristio pendrek, drke od metle, buio mi je ui i prikljuivao na struju."
Strana 438
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995

"U logoru "Lora" u Splitu meni su prelomili prvo etiri, a drugi put jedno rebro, a
od snanih udaraca izglavili su mi i levo rame i u ovom zatvoru su me do besvesti
tukli Gudi, izvesni Anelko, Emilio, Doder, Toni, Sulejmanovi, zatim "Gilja" i
drugi."
"Seam se da sam posle ovoga vraen u eliju u koju su doli Bane policajac HV,
Duji Tomo, upravnik zatvora i Giljovi Toni, policajac HV. Oni su me izveli u
kupatilo i tukli me nogama, akama i ime su sve stizali i tako najmanje sat i po,
a kada vie nisam mogao stajati dvojica su me drala, a trei me udarao palicom
po leima i bubrezima bodimice i sve tako dok nisam izgubio svest. Otvorili su
vodu na mene i ostavili me u kupatilu. U susednoj eliji bili su piloti P.G. kome je
taj dan pukla pluna maramica, a tukao ga je Giljovi Toni i P. je odveden u
bolnicu gde je leao 18 dana."
22. GRBEA, ije je ime nepoznato roen 1974. godine ili 1975. godine o ijim
zloinima govori iskaz svedoka:
1) Svedok 333/96-8, oficir Vojske Republike Srpske Krajine navodi:
"Jednom prilikom straar Grbea je H.M. stavio zapaljenu cigaretu na ruku i on
nije smeo da se pomakne dok cigareta nije izgorela, a pri tome ga je pekla po
koi. Zatim mu je cigaretu gasio u uvo. Palio ga je i upaljaem."
23. GRUJO NIKA, o ijim zloinima govori iskaz svedoka:

30. avgusta 1996. godine i u martu i aprilu 1997. godine, navodi:
"Komandir zatvora je bio Ivica Boko koji je uestvovao u svim naim
Vanja, ija prezimena nisam zapamtio."
24. GUDI ANTE, iz Splita, o ijim zloinima govori vie svedoka:

1) Svedok 111/95-2, potpukovnik bive JNA, pilot u logoru "Lora" boravio je od
26. aprila do avgusta 1992. godine, navodi:
"U tuama su se naroito isticali Boti Anelko, Gudi Ante, Bungur Emilio i
Sulimanovi Zoran, zvani "Sule". Poznato mi je da su od batina podlegli Jeli
Duko iz Trebinja, Savi Vlado iz Nevesinja i Vesovi Bojan koga su zvali "Orao",
a rodom je iz Kragujevca, Kneevi Nenad iz okoline ibenika je pokuao bekstvo,
ali je ranjen i posle izvesnog vremena je umro, a Bulovi, pravnik iz Benkovca je
ubijen kao opomena ostalima zbog Kneevievog bekstva. Ubili su ga Ante,
Anelko Boti i Emilio Bungur."
Strana 439
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
2) Svedok 182/95-2, u logoru "Lora" boravio je od 26. aprila do 2. maja i od 20.

"Zatvorenici su mueni strujom. Davali bi nam telefonsku slualicu da se navodno
specijalnost uvara logora, mislim da se zvao Gudi. Muili su nas upravnik logora
Tomo i njegova supruga. Muenja su sprovoenja prema svim zatvorenicima. U
muenjima nas zatvorenika uestvovali su i uvari logora izvesni Giljo i Gudi.
Bilo je i sluajeva lanih streljanja. Postrojili bi logorae uza zid pa bi u njih uperili
prazan pitolj. U tome je posebno prednjaio upravnik Tomo, straar Gudi,
policajac Giljo, zastavnik Mehi i kapetan Gidi."
"Mene je najvie tukao Ante Gudi, mislim da je iz Splita, visok mrav ovek. On
me je amarao, psovao, pretio mi na razne naine. Korieni su i razliiti naini
muenja."
"Pored Tome Dujia tu je bio straar Gudi Ante, a sa njim stalno u smeni
Anelko koga su zbog malog rasta zvali "Mali Anelko", pa su se njih dvojica
naroito isticali u prebijanju zatvorenika, a sa njima je bio i neki Splianin Sulejmanovi. Njih trojica su me uvek u toku noi izvodili i maltretirali."
"Upravnik u logoru "Lora" bio je Duji Tomo i Vrki Toni, mene su tukli svi
straari, a najvie Gudi Ivica."
"U ovom naem muenju su prednjaili upravnik Tomo Duji te straari Gudi
Ante, Anelko kome ne znam prezime."
"Po dolasku u "Loru" sve su nas izveli napolje, postrojili uza zid i sve sistematski
isprebijali. Pored straara bio je tu i veliki broj civila pa su nas i oni prebijali
zajedno sa njima. Od ovih koji su nas tukli seam se straara Anelka i drugoga
koji se zove Ante, pa su nas i oni tu prebijali, a kasnije su bili najgori jer su nas
najvie tukli i muili zatvorenike."
"Ovde kada smo stigli bila je smena u kojoj su radili Ante kome ostale podatke ne
Strana 440
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
znam, a seam se da je bio bez prednjih zuba i Anelko koga su zbog malog rasta
zvali "Mali Anelko", pa su oni ti koji su nas dobro isprebijali."
"Od straara u "Lori" poznata su mi sledea lica: jedan po imenu Ante iz Gospia,
jedan po imenu Emir, musliman iz Zvornika, star 27 godina i drugi."
"Pretresali su nas do gola, nakratko sasluali, potom su nas postrojili uza zid tako
da prstima noge i nosom dodirujemo zid, a ruke drali uvis pa bi potom jedan
policajac kome je bilo ime Anelko Boti udarao palicom i to u predelu glave do
visine krsta, a drugi to je bio Gudi je udarao nanie i udarali bi krvniki tako da
su tada slomili dve palice, a jednu su slomili na meni. Kada bi njih dvojica
iznemogli, nastupao je trei. Ja sam u zarobljenitvu zadobio povrede u vidu
preloma devet rebara koje mi je zadao Ante Gudi iz Splita nogama i bejzbol
palicom, a pored toga povreena mi je i desna ruka i zglob lakta, imam oiljke po
celom telu."
"to se tie bloka "S" tu smo mueni svakodnevno bez prestanka. Najgori od njih
je bio Gudi koji nas je tukao svaki dan, nogama, palicama i koji je pravi muitelj.
Kupali su nas na krugu vatrogasnim mrkom svaku treu no pa bi nas nakon
toga ugonili u elije gde smo spavali na podu od ploica bez ebadi."
"Ovde su uvek bili prisutni batinanju upravnik Tomo, straar Ante, visok oko 190
cm, plav ima ikavu pomo, a nema koliko sam zapazio jedan zub. Iste noi
Tomo i Ante su me izveli iz elije iz kruga zatvora i rekli mi da e da me bace u
more, ali to nisu uinili pa su me vratili u eliju. Terali su nas da satima trimo i
to tako to bi trali sa bosim nogama u izmama koje su razvezane to je uljalo
noge, stvaralo plikove i strahovito bolelo. Isto tako morali smo da trimo i da
nosimo jedan drugog na leima dok ne bi popadali. Bez obzira kako smo trali
udarali bi nas palicama. Ovo je najvie radio Ante."
"Po dolasku u "Loru" odmah su nas postrojili uza zid licem prema zidu i rukama
iznad glave i sistematski nas prebili do jednog. Ovom prilikom tu je bio upravnik
Tomo, straar Anelko, straar Gudi Ante i drugi. Mene je najvie tukao Gudi,
Anelko. Dok su me tukli govorili su mi gde mi je Slobo, hoe li mi on pomoi i
sl."
"Od osoblja zatvora ja znam sledea lica izmeu kojih i Gudi Antu, straara,
starog oko 25 godina. Zapamtio sam da je posebno tukao Bojana iz Kragujevca,
koga su zvali "Orli". Imao je obiaj da prvo na ruke navue rukavice, kako je
govorio "da ne prlja ruke" pa bi onda uzimao pendrek i njime tukao. On je mene
svega par puta udario. U smeni je uvek bio sa Boti Anelkom."
Strana 441
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"Ujutru su me digli, naterali da se na suvo obrijem i poelo je ispitivanje, u stvari

to nije bilo nikakvo ispitivanje ve iivljavanje, a vrili su ga Anelko Boti i Gudi
Ante, dva najvea krvnika koje sam u ivotu ikada video. Udarali su me nogama,
kundacima, akama, palicama, muili su me strujom tako to bi kablove
induktorskog telefona prikopavali na paleve, a kasnije i za ui i okretali ruicu
telefona. U ovom muenju se posebno isticao Gudi koji je pored ostalog nas
zatvorenike nagonio da stavljamo u usta jedan drugome polni organ. Nagonio nas
je da po itav dan "beremo groe" odnosno da se ponaamo kao da beremo
groe, da se provlaimo izmeu stolica, a dovodili su i civile iz grada koji su nas
takoe tukli i maltretirali, kupali su nas vatrogasnim mrkom po noi i dr."
"U naem muenju posebno su se isticali upravnik Tomo Duji, Grani Frane,
Vrki Toni, Doder, straar Gudi Ante, Boti Anelko, Rogoi Toni i drugi. Od
svih je bio najgori Gudi Ante. Gudi je svaki dan morao doi da batina
zatvorenika Bojana koga su zvali "Beli orli" i zadnju no pred njegovu smrt ga je
takoe izbatinao. Seam se dogaaja sa dva civila iz Splita. Gledao sam kroz
prozor kako su jednog civila koji je oito bio ranjen u nogu doneli na krug i kako
su ga straari krvniki udarali, a najvie ga je udarao ba Gudi Ante. Udarali su
ga dok telo nije postalo beivotno."
"Najvie su terali zatvorenike da izigravaju psa i maku Gudi, Boti, Toni, kome
ne znam prezime i neki drugi. Izlagali su nas suncu s tim to su nas izvodili
napolje i skidali gole pa posle dugog boravka kada bi oedneli i bili iscrpljeni nisu
nam davali vode. Izvodili bi nas u toku noi, sipali nam vode u izme i terali da
trimo po nekoliko sati dok ne popadamo od umora. Posle ovoga bi nas postrojili
uza zid sa licem prema zidu i rukama iznad glave naslonjenim uza zid i onda bi
nas tukli. Ovako su nas tukli u raznim prilikama, a ne samo posle tranja. Ovo
tranje su prvo uveli Gudi i Boti, a kasnije su uveli i drugi straari. Kad je
Kneevi Nenad pokuao da bei, bio je jo jedan sa njim, pa su prvog ranili, a
ga gaze, a meu njima su bili Giljanovi, op, Bane bokser, jedan koga su zvali
"Pobro", a od straara tu su bili Gudi, Boti i Vrki. Gudi Ante, straar, visok,
suv, znam da je ranije bio milicioner u Splitu jedan je od najistaknutijih muitelja
u zatvoru."
"etvorica straara koji su radili u logoru HV su: Gudi Ivica, Hodi Reid,
Sulejmanovi Zlatko i straar po imenu Ivica iz sela krbinje kod Zadra, mislim
da se preziva Ivkovi."
"Ratni zarobljenik nisam siguran u ime bio je u prisustvu Kneevia, kada je
pokuao da bei, ali sam Vulovi nije pokuao bekstvo. Ja sam se nalazio iza njih
dvojice zajedno sa R.I. u pratnji straara Boti Anelka i Gudi Ante. Posle
spreavanja bekstva Kneevia i njegovog hapenja straari i pripadnici
interventnog voda su otpoeli sa fizikim zlostavljanjem Vulovia. Tukli su ga,
utirali izmama od ega je iste noi umro."
Strana 442
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
tukli Gudi kome ne znam ime i izvesni Anelko, Emilio, Doder, Toni,
Sulejmanovi i drugi."
"Mene su i dalje nastavili da tuku svakodnevno jer su govorili da sam specijalac i
kolja. Mene je najvie tukao upravnik Tomo Duji i straar Gudi Ivica iz Splita.
Gudi me je tako muio da je tetovau koju sam imao na levoj podlaktici gde je
bilo istetovirano JNA gorio cigaretama dok je nije potpuno unitio, a zatim me je
odveo u kupatilo svezao ruke lisicama za prozor i drvenom palicom tukao pola
sata po itavom telu tako da sam bio sav modar i u otocima. Nakon ove tunjave
ponovo sam bio vezan za reetke u kupatilu gde su me tukli bejzbol palicom
Gudi Ivica i straar po imenu Anelko, ovde sam izgubio svest pa su ukljuili
vodu na mene."
"U vie navrata svetenika P. a i druge zatvorenike su prikljuivali na struju iz
poljskog telefona. Na ovaj nain su najvie muili zatvorenike Anelko i njegov
drug s kojim je stalno bio. Posle nekoliko dana opet u toku noi izveli su devet
ljudi. Te noi nije bio Duji, ve su tu bili Anelko, njegov drug Ante jo jedno lice
koje su zbog umetnosti klanja zvali "Umetnik" i jedan koga su iz istih razloga zvali
"Doktor". Od ljudi koji su dovedeni na klanje zapazio sam da jedan nema uvo. Pre
samog klanja nisu nas muili. Klanja su vrili tako to su sa noevima u rukama
prilazili rtvi, neke hvatali za ruke i ramena, a jedan je hvatao rtvu za kosu
jednom rukom, a drugom rukom u kojoj je bio no odsecao glavu. Ovom prilikom
zaklano je osam ljudi. U svakom od ovih sluajeva glava je bila odvojena od tela.
Igrom sluaja i ovom prilikom dolaskom jednog ustae, meni je spaen ivot."
25. "DABRO", nadimak straara nepoznatog imena i prezimena, starijeg sa

brkovima o ijim zloinima govori iskaz svedoka:
"To su ljudi koji su nas najvie tukli, ali dolazili su i drugi. Svako ko je doao,
mogao je da nas tue. Neki su dolazili i dovozili svoja kola da ih peremo pa su nas
pri tome tukli. Jedan od njih je bio "Polja" koga su tako zvali i Boko, kao i neki
stariji ovek sa brkovima koga su zvali "Dabro", koji nas je udarao kundakom od
puke."
26. DODER ili DODER ZORAN, iz Splita, o ijim zloinima govori iskaz
svedoka:
"Tukli su nas rukama, nogama i gumenim palicama. U batinanju i iivljavanju nad
zatvorenicima naroito su se isticali pored ostalih i Doder Zoran."
Strana 443
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"U naem muenju su se posebno isticali upravnik Tomo, Grani Frane, Vrki
Toni, nekakav Doder Zoran koji je takoe radio u upravi."
"Mene lino su najvie tukli i maltretirali od slubenika zatvora Doder Zoran,
narednik."
"Dok sam bio u eliji kod mene su dolazili Levaja, Giljanovi, Bonjak Boro, Tomo
Duji, Doder Zoran iz Dugog Polja kod Splita, star oko 30 godina, visok, debeo,
krezav, Sulejmanovi Zlatko."
"Posebno mi je u logoru "Lora" ostao u seanju Doder Zoran, rodom iz Katela
kod Splita i zajedno sa jednim zastavnikom muslimanom bio je specijalista za
udarce u glavu, posebno u ui."
27. DRAI MILjENKO, o ijim zloinima govori iskaz svedoka:

"Drugi put me je sasluavao Miljenko Drai koji me je prebio nekom drvenom
motkom. On me je povredio po lanku desne noge, a kada sam kasnije zatraio
lekarsku pomo ona mi nije pruena. I danas imam izboinu, a oteano i hodam.
Verovatno je u pitanju prelom koji je zarastao.
28. "DUGI", nadimak straara nepoznatog imena i prezimena o ijim zloinima

"Poznato mi je da su mene i druge logorae muili Tomo Duji, ravnatelj, straari
koje su zvali "Dugi", Toni i drugi ijih se imena ne seam."
"Od straara u "Lori" poznata su mi imena: Ante iz Gospia, Emir, musliman iz
Zvornika, Hodi Huso iz Kalesije, jedan sa nadimkom "Jasko", Meho iz Tuzle,
zatim jedan sa nadimkom "Dugi", star oko 30 godina, sme ili plav i jedan sa
nadimkom "Pepi"."
29. EMIR, nepoznatog prezimena iz Zvornika, o ijim zloinima govori iskaz

svedoka:
Strana 444
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
" Od straara u "Lori" poznata su mi sledea lica: jedan po imenu Ante iz Gospia,
jedan po imenu Emir, musliman iz Zvornika, star 27 godina i drugi."
30. JASKO, nepoznatog imena i prezimena, straar u logoru o ijim zloinima

govori iskaz svedoka:
"Od straara u "Lori" poznata su mi imena: Ante iz Gospia, star 35 i 40 godina,
crn, visok; zatim jedan po imenu Emir, musliman iz Zvornika, star 27 godina,
Hodi Huso iz Kalesije, star 28 godina, jedan sa nadimkom "Sake", musliman iz
Brkog, star oko 27 godina; jedan pod nadimkom "Jasko", musliman iz Zenice,
jedan pod nadimkom "Meho" iz Tuzle, star oko 23 godine, zatim jedan sa
nadimkom "Dugi", star oko 30 godina, sme ili plav i jedan sa nadimkom "Pepi"."
31. JOVI ZDENKO, vojni policajac o ijim zloinima govori iskaz svedoka:
"Zdenko Jovi, straar u logoru, vojni policajac koji nas je najvie mlatio za
katoliki Boi, kada smo i dobili najvie batina."
32. LEKI STIPE, straar, o ijim zloinima govori iskaz svedoka:

"Pored prebijanja terali su nas da satima i danima pevamo njihove pesme. Terali
su nas da liemo klozet jezikom. To je mene terao da inim Stipe Leki, a zatim
smo morali da im liemo izme."
33. LIVAJA ili LEVAJA IVICA, o ijim zloinima govore iskazi svedoka:
Tomo, Livaja Ivica, oli, Giljanovi i neki Bane, bokser negde iz Slavonije."
"Mene su lino najvie tukli i maltretirali sledei slubenici zatvora meu kojima i
Livaja Ivica."
"Dok sam bio u eliji sam svaki dan su dolazili kod mene Levaja, Giljanovi,
Bonjak Boro iz Vukovara i drugi pa su me besomuno tukli. Udarali su me
Strana 445
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
izmama, palicama, bejzbol palicama, a udarci izmama su bili najgori, tako da

sam mnogo puta bio prebijen, dlanovi su mi bili potpuno naduveni, a prsti
ukoeni. Pored ovoga zatvorenike su redovno prikljuivali na struju, pa su i meni
to radili prvog dana kada su me doveli kada su me i prebili. Mene su Giljanovi i
Levaja prikaili na struju tako to su mi ice vezali oko uiju i krajeve ica probili
kroz uvo i jedno i drugo, pa su okreui ruicu induktorskog telefona putali
struju tako da sam se ja sav tresao. Prilikom potresa struje kako sam se trzao
tako da mi se resica u predelu levog uha raskinula pa se i sada vidi taj oiljak.
Kasnije su me vie puta stavljali na struju."
34. MALE JERKO, o ijim zloinima govori iskaz svedoka:

su nas da liemo klozet jezikom. To je mene terao da radim Stipe Leki, a zatim
smo morali da im liemo izme na to nas je najvie terao Grujica Niev i Jerko
Male."
35. MEKI ili MEHI DEVAD, zvani "BRZI", bivi zastavnik JNA iz Busovae
koji se prikljuio hrvatskoj strani o ijim zloinima govore iskazi svedoka:
"Primenjivani su i drugi metodi muenja. Prisiljavali su nas da se izmeu sebe
amaramo pri emu bi nas straari pretukli ako bi procenili da naa amaranja
nisu dovoljno jaka. U ovome se isticao Devad Meki, zvani "Brzi", koji je pre rata
bio oficir JNA i u logoru imao status zarobljenika, ali je vrlo brzo preao na
hrvatsku stranu."
"Tukao nas je i Meki Devad. Bilo je i sluajeva lanih streljanja. Postrojili bi
logorae uza zid pa bi u njih uperili prazan pitolj. U tome je posebno prednjaio
upravnik logora Tomo Duji, straar Gudi, policajac Giljo, zastavnik Mehi i
kapetan Gidi."
"Zatekao sam grupu zarobljenih pripadnika JNA iz Gabele. Njih je posebno muio
Devad Meki, bivi zastavnik iz Busovae. Njih su tukli po celu no."
"Posebno mi je u logoru "Lora" ostao u seanju Doder Zoran, rodom iz Katela
kod Splita i zajedno sa jednim zastavnikom muslimanom bio je specijalista za
udarce u glavu, posebno u ui. Mene je jednom prilikom ovaj inae raniji aktivni
zastavnik musliman, rodom iz Busovae, a koji je bio na slubi u Gabeli tako
izudarao po uima rukama pljotimice i meni je od tih udaraca glava bila natekla,
ui su mi bile pune krvi tako da sam posle ove torture zavrio u bolnici gde mi je
Strana 446
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
na oba uva izvrena operacija tako da mi je glava belim zavojem bila zamotana i
to me je spasilo u logoru "Lora" da me ne tuku po glavi. Posle ovoga za dan-dva,
seam se da me je ovaj zastavnik musliman terao i morao sam da drim glavu u
poljskom NjC punih pola sata, glava mi je bila potopljena u izmet ljudski."
"Siguran sam da su na stranu HV preli sledei ratni zarobljenici, a meu njima
Meki Devad, zastavnik JNA, radio u vojnoj policiji u Sarajevu (po njegovoj
prii), a kasnije u skladitu u Gabeli. Imao je jo povlaeniji poloaj od Gidia.
Maltretirao je ratne zarobljenike, a posebno pilota P.G. Straari su mu dali
nadimak "Brzi" zbog brzine kojom je udarao amare."
"Zastavnik Meki je takoe bio obuen u njihovoj uniformi i postupao je vrlo
brutalno i maltretirao je zarobljenike."
"Od straara u "Lori" poznata su mi imena: jedan po imenu Ante iz Gospia, jedan
po imenu Emir, musliman iz Zvornika, Hodi Huso iz Kalesije, jedan sa
nadimkom "Sake", jedan sa nadimkom "Jasko", jedan sa nadimkom "Meho" iz
Tuzle, star oko 23 godina, zatim jedan sa nadimkom "Dugi" i jedan sa nadimkom
"Pepi"."
36. MUSA TOMISLAV, bivi vojnik JNA, rodom iz Koerina kod irokog brijega o
ijim zloinima govore iskazi svedoka:
"U "Lori" me je izvodio Musa iz irokog brijega kod Litice. On mi je no prislanjao
na grlo i pretio da e me zaklati. On je rekao da e me streljati i pred izvoenje
na egzekuciju svetenik Z.P. je morao da mi ita opelo. Bilo je krajnje neizvesno
ta se moe desiti svakog trenutka, kako danju tako i nou."
"uvari su se menjali petnaestodnevno ili meseno. Upamtio sam brau Perii,
Filipovia, rodom iz Vira kod Posuja, Tonija iz Splita, Musa Tomislava, biveg
vodnika JNA rodom iz Koerina kod irokog brijega. On mi je pokazivao ustaku
znaku koja mu je ostala od pokojnog dede i govorio je da je dolo vreme da i on
baca Srbe u urbaniku jamu kao to je to inio njegov deda 1941. godine."
je bio i Musa Tomislav rodom iz Koerona kod irokog brijega."
"Meu onima koji su nas tukli uspeo sam da zapazim jednoga koji se zvao Musa,
Strana 447
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
a kasnije sam saznao da je od irokog brijega i da je bio vojni policajac JNA u

Sarajevu. Nakon ove tue doveli su nas u jednu prostoriju gde su nam skinuli
poveze sa oiju, skinuli nas gole, a zatim nam oduzeli sve vrednije stvari kao i
dokumenta. Meni su oduzeli runi sat marke "Seiko" koji je bio uspomena na
brata, 450 DEM i oko 20 miliona naih dinara to je bilo oko 2-3 moje plate. Kada
su mi oduzimali marke opsovali su mi srboetniku majku, a neko od njih je
rekao: "Gledaj u emu ga etnici plaaju."
37. "NACISTA", ije ime i prezime nije poznato o ijim zloinima govori iskaz
svedoka:
"Od straara se seam Tonija, Ramba, Naciste. Imena im ne znam poto su se
oslovljavali po nadimcima."
38. NIKA ili NIEV GRUJICA, pripadnik antiteroristike vojne policije o ijim
zloinima govore iskazi svedoka:
"Najvie su nas tukli Tadija Bokanovi i Grujica Nika, pripadnici antiteroristike
vojne policije. To su ljudi koji su nas najvie tukli, a dolazili su i drugi."
su nas da liemo klozet jezikom. To je mene terao da radim Stipe Leki, a zatim
smo morali da im liemo izme na to nas je najvie terao Grujica Niev i Jerko
Male."
39. OBRADOVI ELjKO, zvani "LACA", rodom iz Bajrovca kod Svitave

(apljina), o ijim zloinima govori iskaz svedoka:
je bio i Obradovi eljko, zvani "Laca". On je dolazio u zatvor radi maltretiranja
ratnih zarobljenika, inae je iz HOS iz apljine i Metkovia."
40. OANI LUKA, vojni policajac iz Metkovia, o ijim zloinima govori iskaz
svedoka:
Strana 448
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
i Oani Luka, vojni policajac iz Metkovia."
41. "PARAGA", ije ime i prezime nije poznato, o ijim zloinima govori iskaz
svedoka:
Doder Zoran, braa Perii, Toni Rogoi, Ante Gudi, Boti Anelko, Bungur
Emilio, Bribudi Joko, Paraga, Vidini i Sulimanovi Zoran, zvani "Sule"."
42. PAALI TVRTKO, zamenik Gali Zdravka, zapovednika 72. bojne vojne
policije za srednju Dalmaciju, o ijim zloinima govori iskaz svedoka:
i Paali Tvrtko, Galiev zamenik."
43. "PEPI", ije ime i prezime nije poznato, o ijim zloinima govore iskazi
svedoka:
"Najtee batine sam dobio 1. maja 1992. godine kada je u moju eliju upao
Giljanovi sa jo dvojicom koje znam po nadimku "Bane" i "Pepi" koji su pretukli
modra, a polomili su mi i nekoliko rebara od kojih je jedno probilo plunu
maramicu. . je pao u komu pa je morao da doe zatvorski lekar da intervenie."
"Od straara u "Lori" poznata su mi sledea lica: Ante iz Gospia, Emir iz
Zvornika, Hodi Huso iz Kalesije, "Sake" iz Brkog, "Jasko" iz Zenice, Meho iz
Tuzle, "Dugi" i jedan sa nadimkom "Pepi"."
44. braa PERII DAMIR, zvani "RAMBO" i DAVOR iz Sinja, o ijim zloinima
1) Svedok 485/95, boravio u logoru "Lora" od 10. aprila do 12. avgusta 1992.
godine, navodi:
"uvari su se menjali petnaestodnevno ili meseno. Upamtio sam brau Perii,
Filipovia, rodom iz Vira kod Posuja, Tonija iz Splita, Musa Tomislava, biveg
Strana 449
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
vodnika JNA rodom iz Koerina."

2) Svedok 63/94-1, boravio je u logoru "Lora" od aprila do avgusta 1992. godine,
navodi:
"Od straara se seam Tonija, "Ramba", "Naciste". Imena im ne znam poto su
se oslovljavali po nadimcima."
3) Svedok 181/95-2, u logoru "Lora" boravio od 19. aprila do 11. avgusta 1992.
godine navodi:
"U tuama se posebno isticao Giljanovi Zvonko i izvesni Perii, zvani "Rambo".
i palicama za bejzbol. Naterali bi zatvorenike da se okrenu prema zidu da na zid
stave ruke iznad glave, a noge odmaknu od zida tako da nam je telo ostajalo u
kosom poloaju, a onda bi nas udarali po bubrezima i slabinama. Ovo je najee
radio Duji. Tukli su nas po stomaku i grudnom kou i pri tome nas terali da
stojimo mirno sa rukama podignutim uvis i da duboko diemo. Prilikom izdisaja
udarali bi nas po stomaku. Od ovakvog batinanja meni su polomljena tri rebra na
obe strane grudnog koa tako da mi je morala biti ukazana lekarska pomo u
bolnici Firule. Mom kolegi P. je morala biti ukazana lekarska pomo jer mu je
polomljeno 11 rebara od koji mu je jedno rebro probilo plunu maramicu."
"Straar kojime je dovezao u bolnicu pod nadimkom "Rambo" me je odmah vratio
u "Loru" govorei da simuliram. To je prijavio i upraviku Tomi Dujiu pa su odmah
poeli da me tuku. Tukli su me i po dovoenju u eliju. Tom prilikom je prebijen
P.G. koji je bio sa mnom u eliji. Lea su mi bila crna od batina. Nakon ovog
"Rambo" mi je doneo da jedem pun tanjir kuvanog pirina u kome su bile pilee
kosti, a na vrhu jela zaboden opuak cigarete. Terao me je da sve to pojedem, a
kada sam rekao da ne mogu poeo je da me tue pendrekom po glavi. Od svih
udaraca poeo sam da gubim svest, a tada me je on naterao da ispruim levu
ruku i zdravu nogu pa je onda nastavio da me tue po ovoj ruci i nozi. Od
zadobijenih udaraca noga mi je otekla i bila je gotovo potpuno crna."
"Batinanje je bila svakodnevna pojava. Tukli su nas rukama, nogama i gumenim
i Perii Davor i Perii Grga, deurni."
Frane, Vrki Toni, Doder, Giljanovi, Gudi Ante, Boti Anelko, Rogoi Toni,
svi oni su nas tukli svim i svaim, muili i maltretirali. Seam se jo i uvara brae
Perii, Davora i Damira i Viktora koji su iz Dugog polja."
Strana 450
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995

"Dobro se seam da me je jednom prilikom Toma Duji, upravnik logora izveo
napolje i tukao zajedno sa mlaim bratom Periiem, poto su tu bila dva brata
Periia straari. Tukli su me bejzbol palicama po celom telu, a kada bi pao u
nesvest i padao na tlo onda su me udarali po rukama da bi me osvestili. etiri
puta sam padao u nesvest pa su me dizali i na kraju nisu mogli da me ovako
osveste, pa su me polivali vodom. Posle su me uneli u eliju."
"Od osoblja zatvora ja znam sledea lica: Perii Damir, zvani "Rambo" iz nekog
mesta kraj Splita, star oko 35 godina. Bio je straar. Prema meni bio je
korektan.Perii Davor, brat Damirov, mlai od njega. On mnogo nije zalazio u
na blok i o njemu malo znam."
"Mene i svetenika P. su vie puta terali da jedan drugom "puimo" polni ud. To
smo radili dok smo bili vezani za struju pa su oni proputali struju kroz nas i
istovremeno nas tukli. Tu je uvek bio upravnik Tomo, koji je inae bio najgori i
uestvovao je u svim naim muenjima, a seam se da je bio i Filipovi, ne seam
se imena od Imotskog, mlad deko i "Rambo" star oko 35 godina."
"Prema meni su se fino odnosili straari Perii Rambo i njegov brat. Kada su oni
bili na dunosti nisam bio udaran, a to je puno znailo za ivot i opstanak u
logoru."
"U naem muenju su prednjaili upravnik Tomo Duji te straari Gudi Ante,
Anelko Boti, te straari Sulejmanovi, zvani "Sule". Seam se i dvojice uvara
brae Perii od kojih jedan koga su zvali "Rambo" nije bio lo, a drugi je bio
dosta nezgodan."
"Prvo vee po dolasku u zatvor kada je izvrena smena straara dola je grupa
straara u kojoj su bili Suljo Suljkovi ili Suljkanovi i jedan koga su zvali
"Rambo", ali mu druge podatke ne znam, a trei straar te smene ne znam kako
se zove niti mogu da ga opiem. Straari ove dve smene su bili najsuroviji i
najvie su nas muili."
"Dalje mogu rei da je najgori bio blok "S" u njemu su najvie muili zatvorenike.
U muenju se posebno isticao upravnik Tomo Duji, njegov zamenik Toni Vrki,
neki Bane, vojni policajac i neki "Rambo" i jo neki Toni. Najvie su tukli
rezerviste uhvaene na trebinjskom ratitu kao i pilote."
Strana 451
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"Imena straara kao i upravnika zatvora ja ne znam jer nam to niko od straara
nije govorio. Znam da su se samo oslovljavali nadimcima pa tako pamtim nekog
"Beka", "utog" i jednog "Ramca"."
kojem je ime Tomo. Seam se jo uvara kojem je prezime Perii, a ime
"Rambo" i on nas nije mnogo udarao."
"Njih petorica kao zveri u ljudskoj koi navalili su na nas kao manijaci. Prozivali
su jedni druge po nadimcima i svaki je bio za neto struan. ini mi se da je
jedan od njih rekao: "Hajde Rambo, ti si strunjak za bubrege"
45. "POBRO", ije ime i prezime nije poznato, o ijim zloinima govori iskaz
svedoka:
"Umro je u najgorim mukama Kneevi Nenad iz Benkovca, a imao je kuu u
Katelama, a bio je sa njim jo jedan. Oni su pokuali da bee, pa su prvog ranili,
a drugog je izgazilo desetak njihovih policajaca koji su doli i to sam gledao kako
gaze, a meu njima su bili: Giljanovi, op, za koga znam da je bio bokser, Bane
bokser, jedan koga su zvali "Pobro" i drugi, a od straara tu su bili Gudi, Boti i
Vrki."
46. RAKI EDIN, vojnik bive JNA koji je preao na hrvatsku stranu o ijim
"Siguran sam da su na stranu HV preli sledei ratni zarobljenici meu kojima i
Raki Edin, vojnik, zarobljen u Gabeli koji je imao status prebega."
47. RESI ALMAZ, iz Rudog, vojnik bive JNA koji je preao na hrvatsku stranu
o ijim zloinima govori iskaz svedoka:
"Siguran sam da su na stranu HV preli sledei ratni zarobljenici, a meu kojima i
Resi Almaz iz Rudog, vojnik zarobljenik u Gabeli koji je maltretirao i tukao ratne
zarobljenike."
48. ROGOI TONI, o ijim zloinima govore iskazi svedoka:
Strana 452
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995

"Neko vreme posle njega doao je deurni straar u zatvoru Toni Rogoi. On me
je prilikom obilaska takoe tukao i utirao nogama."
palicama. U batinanju i iivljavanju nad zatvorenicima naroito su se isticali
Frane, Vrki Toni, nekakav Doder, jedan Giljanovi, straari Gudi Ante, Boti
Anelko, straar Rogoi Toni, navodno bokser, oni su nas tukli svim i svaim,
muili i maltretirali."
"to se tie uvara u zatvoru nije se znalo ko je od njih gori i ko vie udara i
maltretira. Bio je jedan Toni bokser, zatim Banovi, Giljanovi, zvani "Giljo" i
tukli su me svakodnevno po itav dan. Toni je dovodio nekakve ene i davao im
palicu kojom su me udarale, a nakon svakog udarca ja sam morao rei: "Hvala
gospoo, doite opet"."
"Mene lino su najvie tukli i maltretirali sledei slubenici zatvora meu kojima i
Rogoi Toni, straar."
49. "SAKE", ije ime i prezime nije poznato, o ijim zloinima govori iskaz
svedoka:
"Od straara u "Lori" poznata su mi imena: Ante iz Gospia, Emir iz Zvornika,
Hodi Huso iz Kalesije, jedan sa nadimkom "Sake", musliman iz Brkog, star 27
godina, jedan pod nadimkom "Jasko", "Dugi" i "Pepi"."
50. SEVI, ije ime i prezime nije poznato, o ijim zloinima govori iskaz
svedoka:
"Nakon toga izveden sam u hodnik i u tom momentu su naili vojni policajci Sevi
i ovi koji su im su ugledali mene poeli da govore ostalim pacijentima da sam
ja etnik, pa su se pacijenti okomili na mene, pljuvali me i vreali. Lekove koje mi
Strana 453
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
je lekar prepisao nisam dobio."
51. SLAVKO, ije prezime nije poznato, o ijim zloinima govori iskaz svedoka:
Slavko ije ime ne znam, Toni Vrgi, Tomo Duji koji je bio i upravnik "Lore",
Mirko Gali, komandir 72. bojne kao i drugi ijih se imena ne mogu da setim."
52. SULEJMANOVI ili SULIMANOVI ZORAN, zvani "SULE", o ijim

zloinima govore iskazi svedoka:
"Sledeeg dana deurni oficir bio je Zoran Sulejmanovi koji je takoe tukao
mene i ostale zatvorenike. On me je jednom naterao da stavim lem na glavu koji
nije bio privren, a zatim me je u ueem poloaju naterao da istim zatvorske
klozete. On mi je pri tome zapretio ako mi padne lem sa glave da e me prebiti.
Sa njim je u smeni bio i Zoran ulina."
"U tuama zatvorenika naroito su se isticali Boti Anelko, Gudi Ante, Bungur
Emilio i Sulimanovi Zoran, zvani "Sule"."
kojem je ime Tomo. Seam se jo uvara kojem je prezime Perii, a ime
"Rambo" i on nas nije mnogo udarao. uvar Sulejmanovi Zoran, zvani "Sula", po
nacionalnosti musliman, nas je redovno tukao, a jedne prilike je od D. i G. uzeo
zlatan lani i burmu i od tada ih vie nije tukao."
"Prvo vee po dolasku u zatvor kada je izvrena smena straara dola je grupa
straara u kojoj su bili Suljo Suljkovi ili Suljkanovi i jedan koga su zvali
"Rambo", ali mu druge podatke ne znam, a trei straar te smene ne znam kako
se zove niti mogu da ga opiem. Inae u "Lori" je bilo etiri smene straara, u
svakoj je bilo po tri, a radili su po 8 sati dnevno, jedna za drugom dok se etvrta
odmarala. Straari ove dve smene su bili najsuroviji i najvie su nas muili."
Strana 454
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995

"U ovom muenju su prednjaili upravnik Tomo Duji, te straari Gudi Ante,
Boti Anelko, Sulejmanovi zvani "Sule", koji je mene posebno tukao ispoetka,
a kasnije manje jer me je angaovao da mu popravim auto."
"Od osoblja zatvora ja znam sledea lica, a meu njima jedan je Sulejmanovi
Zoran, star oko 25 godina, visok oko 185 cm, sme, straar. On je puio
marihuanu. On je od D.V. uzeo burmu ili lani kao i od G.Lj. Jednom je uzeo
lani, drugom burmu da ih ne bi tukao. On je nekad imao obiaj da nas poasti
cigaretama. Jedne noi kad je otvorio vrata, mi smo mislili da e da nas bije, a on
nam je ubacio jedan hleb, vru iz pekare. Mene nije tukao, ali je druge tukao. On
je imao obiaj npr. meni da da cigaretu, a drugoga lupi nogom u glavu."
"Pored Tome Dujia i ovih koje sam spomenuo tu je bio straar Gudi Ante, a sa
njim stalno u smeni Anelko koga su zbog malog rasta zvali "Mali Anelko", pa su
se njih dvojica naroito isticali u prebijanju zatvorenika, a sa njima je bio i
Sulejmanovi. Njih trojica su me uvek u toku noi izvodila i dovodila dva
muslimana koji su inae bili pripadnici JNA pa zarobljeni pa su me prebijali."
"Jedan od uvara sa nadimkom "Sule" nas je iz poetka sve tukao, ali najvie M.
a jedne prilike je meni rekao da skinem zlatan lani, a V. da skine prsten i samo
je rekao "ovo ste meni poklonili" i od tad nas vie nije tukao."
"Vie puta su me izvodili samog i prebijali, a to je radio upravnik Tomo Duji, a s
njim je uvek bio neko od straara, pa se seam da je od njih bio neki Anelko,
zatim straar Suljo, ije prezime ne znam, star do 30 godina, visok, plav, a bilo je
i onih kojih se sada ne seam."
"Ovde sam prvi put uo za straara sa nadimkom "Sule" kako su ga zvali, a
mislim da se preziva Suljevi, ali nisam siguran, a i da je Hrvat nisam siguran. On
je plav, dosta visok, srednje razvijen, a kasnije je bio jedan od onih koji su nas
najvie mlatili i muili."
"Mene su sigurno vie od tri-etiri puta, ali redovno svaki dan izvodili i danju i
nou i prebijali, a sa mnom su zajedno tukli i pilota P., a i neke druge. Mene su
najvie tukli Gudi, Anelko, jedan sa nadimkom "Suljo", koji je plav, mlai
momak, visok sa malo valovitom kosom, a dobro sam upamtio da ima zelene oi.
Dok su me tukli, govorili su mi gde mi je Slobo, hoe li mi on pomoi i sl."
Strana 455
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"etvorica straara koji su mene tukli svi su radili u logoru u "Lori" i to: Gudi
Ivica, Hodi Reid, Sulejmanovi Zlatko i straar po imenu Ivica, iz sela krbinje
kod Zadra."
"Dok sam bio u eliji svaki dan su dolazili kod mene: Levaja, Giljanovi, Bonjak
Boro, Tomo Duji, Doder Zoran, Sulejmanovi Zlatko, plav, srednje visine pa su
me besomuno tukli svaki dan. Udarali su me izmama, palicama, bejzbol
palicom, a udarci izmama su bili najgori."
i Sulejmanovi Zlatko, straar."
"Pored upravnika i straara HV u zatvoru "Lora" seam se da su zarobljenike tukli
Hodi Reid iz Srebrenice, bivi vojnik JNA, zatim izvesni Emilio, zatim
Sulejmanovi Zlatko, takoe straar HV koji je bio rodom iz Splita."
17) 164/95-6, navodi:
od snanih udaraca izglavili su mi i levo rame. U ovom zatvoru do besvesti su me
tukli straari Gudi, kome ne znam ime, izvesni Anelko, zatim Emilio, Doder,
Toni, Sulejmanovi, upravnik Toni Vrki, raniji upravnik Tomo iz Vukovara i
drugi."
53. TANjA, ije prezime nije poznato, devojka Tome Dujia, upravnika logora
"Lora" o ijim zloinima govori iskaz svedoka:
"Devojka Tome Dujia, Tanja je svakodnevno dolazila u logor i predstavljala se
kao medicinska sestra. Nju smo morali da ljubimo u izmu i da je zamolimo za
lekarsku pomo. Svi oni koji bi od nje traili pomo bili su odvojeni u neku
prostoriju odakle bi se vraali izubijani i unakaeni."
"Muili su nas upravnik logora Tomo i njegova supruga. Muenja su bila
sprovoena prema svim zatvorenicima. U muenjima su uestvovali i uvari u
logoru."
"Mene su lino najvie tukli i maltretirali sledei slubenici zatvora, a meu njima
i Duji Tanja, koja je radila u kriminalistikoj slubi."
Strana 456
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"Seam se dobro jedne enske koja je rekla da trenira dudo, stara oko 25
godina, plave kratke kose, visoka oko 165 cm, pa nas je ona dobro tukla, a
jednom prilikom izvela je iz elije mene i I.. pa nas je tukla zajedno sa
upravnikom Tomom i straarom Antom."
"Pored mukaraca tukla nas je i jedna ena koja je navodno bila iz policije,
smea, mlaa, mrava, nosila je mini suknju i oko pasa palicu. Jednom prilikom
me je izvela u krug i bacila jednu mrvu hleba i traila je da licem rovim po betonu
i traim to zrno dok ga ne naem. To je trajalo oko sat i po dok tu mrvu nisam
naao, a ona me je neprekidno udarala palicom po rebrima i drugim delovima
tela, pljuvala, grdila i vreala."
"Strujom su najvie muili zatvorenike Anelko i njegov drug s kojim je stalno
bio, a naroito je to voleo da ini Toma Duji, upravnik zatvora. U ovoj vrsti
muenja je naroito uivala ena Tome Dujia koja je bila vojni policajac jer je u
takvoj uniformi dolazila. Pored toga ona je uivala da pita zatvorenike "hoe li
pizde", a zatim bi snano udarala po polnim organima poto bi nas naterala da
rairimo noge. Jednom prilikom ona me je izvela napolje iz elije i naredila mi da
"berem groe". Nisam razumeo ta hoe, a ona mi je podviknula da "hvatam
maglu". Ni ovo mi nije bilo jasno. Posle toga naterala me je da ispruim ruke kao
da neto berem, a za to vreme me je udarala pendrekom po telu i to pogotovo po
rebrima i iza vrata. Koliko se seam sa njom sam imao tri ovakva kontakta kada
me je muila, a znam da je to radila i sa drugim zatvorenicima."
55. TOLUI MLADEN, o ijim zloinima govori iskaz svedoka:

logora, Mirko Gali, komandir 72. bojne, kao i drugi ijih imena ne mogu da se
setim."
56. FILIPOVI, nepoznatog imena, rodom iz Vira kod Posuja o ijim zloinima
"Za svo vreme boravka u eliji nikada nisam imao mira ni danju ni nou. Uvek bi
neko od gardista otvarao vrata i prebijao me do besvesti. uvari su se menjali
petnaestodnevno ili meseno. Upamtio sam brau Perii, Filipovia, rodom iz Vira
kod Posuja."
"Mene i svetenika P. su vie puta terali da jedan drugom "puimo" polni ud. To
Strana 457
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
smo radili dok smo bili vezani za struju pa su oni proputali struju kroz nas i
istovremeno nas tukli. Tu je uvek bio upravnik Tomo, koji je inae bio najgori i
uestvovao je u svim naim muenjima, a seam se da je bio i Filipovi, ne seam
se imena od Imotskog, mlad deko, oko 24-25 godina, visok oko 1,80 cm."
"Mene su lino najvie tukli i maltretirali straari, a posebno Filipovi Toni."
57. FRANI MARIO, zapovednik vojne policije za Omi o ijim zloinima svedoi
iskaz svedoka:
"Mene lino su najvie tukli i maltretirali straari, a posebno Frani Mario,
zapovednik vojne policije u Omiu, koji je inae trenirao ful kontakt sa
Cikotiem."
58. HODI REID ili READ vojnik bive JNA, vojni rok sluio u Gabeli, rodom
iz Srebrenice, o ijim zloinima govore iskazi svedoka:
"Od prvog dana dolaska ovaj logor poinju moje nove muke. Poinju fizika
maltretiranja i iivljavanja. Tuen sam svim i svaim: rukama, nogama, palicama.
U muenju su posebno prednjaili Mladen Tolui, Saa Vidovi, Reid Hodi,
Slavko ije prezime ne znam, Toni Vrgi, Tomo Duji, Mirko Gali, komandir 72.
bojne kao i drugi ijih imena ne mogu da se setim. Ja ceo taj period boravka u
logoru pokuavam da zaboravim."
"Maltretirali su nas i Gidi Duko i Hodi Reid koji je takoe imao status
zarobljenika."
"Reid Hodi iz nae jedinice je odreen za kuvara u zatvoru. On je delio hranu i
poto je bio u dobrim odnosima sa strarima takoe je uestvovao u tui
zatvorenika. Hrvati su i nas ostale ubeivali da ostanemo sa njima i preemo na
njihovu stranu uz pretnju da e nas ubiti sledei put ako nas uhvate."
"Siguran sam da su na stranu HV preli sledei ratni zarobljenici, od kojih je jedan
bio Hodi Reid, vojnik iz Srebrenice. Imao je status prebega. Najvie je on
maltretirao ratne zarobljenike i to na taj nain to je pored batinanja prosipao
hranu ratnim zarobljenicima tako im ne dajui da jedu. Nekima ak nije donosio
hranu po dva - tri dana."
Strana 458
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995

od snanih udaraca izglavili su mi i levo rame. U ovom zatvoru do besvesti su me
tukli Gudi kome ne znam ime, izvesni Anelko, zatim Emilio, Doder, Toni,
Sulejmanovi, upravnik zatvora Vrki Toni, raniji upravnik Tomo iz Vukovara,
zatim bivi vojnik JNA Hodi Reid iz Srebrenice koji mi je slomio tri, etiri rebra
udarajui me izmom i gredom."
"Pored upravnika i straara HV u zatvoru "Lora" ja se seam da su zarobljenike
tukli Hodi Reid iz Srebrenice, bivi vojnik JNA, zatim izvesni Emilio,
Sulejmanovi, a bili su tu i drugi."
"Od osoblja zatvora ja znam sledea lica, a meu njima i Hodi Reida iz
Srebrenice. Star je oko 20 godina, bio je aktivni vojnik. On je dosta tukao L. i
druge aktivne oficire koji su bili u "Lori"."
"Vojnik Reid Hodi je zarobljen kad i mi. Posle zarobljavanja odreen je da radi
u kuhinji. uo sam da je maltretirao rezerviste i dobrovoljce, ali nas vojnike nije
tukao. Kod njega smo mi vojnici imali ak i privilegije."
"Moram da naglasim da je Reet Hodi iz Bajine Bate koji je bio aktivno vojno
lice u JNA i zarobljen u Gabeli priao uz njih i prikljuio se osoblju logora u tui i
zlostavljanju zatvorenika. On je pretukao P.N. koji je zajedno sa mnom zarobljen
tako da mu je slomio nekoliko rebara.
59. OVI, vojni policajac o ijim zloinima govori iskaz svedoka:

"Zbog povreda od posledica prebijanja odveden sam u bolnicu u Firulama. U
bolnici sam dobio neke injekcije. Nakon toga sam izveden u hodnik i u tom
momentu su naili vojni policajci Sevi i ovi, koji su im su me ugledali poeli
da govore ostalim pacijentima da sam ja etnik, pa su se pacijenti okomili na
mene, pljuvali me i vreali. Lekove koje mi je lekar prepisao nisam dobio."
60. OP, straar o ijim zloinima govore iskazi svedoka:

"Umro je u najgorim mukama Kneevi Nenad iz Benkovca, a imao je u kuu u
Katelima. Bio je sa njima jo jedan koji su pokuali da bee pa su prvog ranili, a
Strana 459
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ga gaze, a meu njima su bili Giljanovi, op, za koga znam da je bio bokser,
visok, crn, Bane bokser, Pobro, Gudi, Boti i Vrki."
"Mene lino najvie su tukli i maltretirali straari, a meu njima je bio i op,
bokser, vojni policajac."
61. ULINA ZORAN, o ijim zloinima govori iskaz svedoka:

"Sledeeg dana deurni oficir bio je Zoran Sulejmanovi koji je takoe tukao
mene i ostale zatvorenike. On me je jednom naterao da stavim lem na glavu koji
nije bio privren, a zatim me je u ueem poloaju naterao da istim zatvorske
klozete. Pri tome mi je zapretio da e me prebiti ako mi padne lem sa glave. Sa
njim je u smeni bio i Zoran ulina koji me je jednom tako pretukao da nisam
mogao da stojim pa me je naterao da ustanem i u stavu mirno stajao sam tako
celi dan. Za to vreme on je povremeno dolazio u eliju i opet me je tukao. To
njegovo iivljavanje trajalo je sedam asova."
62. IMI, kome nije poznato ime o ijim zloinima govori iskaz svedoka:
i imi koji je radio u kancelariji vojne policije, inae je glavni snabdeva orujem
i pomoi iz Nemake. Njegov otac radi u Nemakoj 25 godina i poklonio je etiri
vlastita automobila HV."
63. OLI, ije ime nije poznato o ijim zloinima govori iskaz svedoka:
Tomo, Livaja Ivica, oli, Giljanovi i neki Bane, bivi bokser, negde iz Slavonije."
64. NN. STRAAR u logoru rodom iz Rame, ije ime i prezime se utvruje, star
oko 30 godina, krupan, visok, razvijen, teak preko 100 kg prema opisu o ijim
"U "Lori" su nas prvog dana tukli. Posle dva-tri dana ja sam odveden na
sasluanje gde me je ispitivao neki krupan ovek, teak preko 100 kg, rekao je
Strana 460
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
da je iz Rame. On je star oko 30 godina i dosta je visok i razvijen. On me je tukao

palicom po svim delovima tela i nogama. Zatim me je bacio na pod i dok sam ja
leao na stomaku, skakao mi je po leima. To su bile jedne od najstranijih
batina koje sam dobio. Posle tog sasluanja vratili su me u eliju, a uvee je
ponovo doao taj iz Rame sa jo jednim manjim, crnim ovekom pa su me izneli
u hodnik gde me je taj drugi tukao kolcem pri emu sam gubio svest. Tu je bio
jo jedan trei koji me je vukao za ui. Posle tog prebijanja, bio sam u tekoj
krizi, pa su moji drugovi iz elije zvali straare te su me prebacili u bolnicu."
***
Podaci o neposrednim izvriocima, podstrekaima, pomagaima i naredbodavcima

- muiteljima u logoru "Lora" koje su dali svedoci, oevici i same rtve njihovog
bestijalnog, surovog i neovenog orgijanja su nepotpuni i delimini. To je
razumljivo kad se ima u vidu injenica da su se zloinci sami meu sobom
sporazumevali uglavnom i oslovljavali po nadimcima. A rtve su bile izvrgnute
strahovitom, dnevnom i nonom fizikom i psihikom iznurivanju, maltretiranju,
bestijalnom prebijanju tako da u stanju izmeu jave i sna, nesvesti esto i nisu
mogli da zapaze svoje muitelje, niti da ih zapamte odnosno da ih se kasnije sete.
Jer priseanje na njih je budilo i otvaralo rane na preivljene muke u logoru.
8
ZAKLjUAK
Iz ovog materijala, autentinog, zasnovanog u prvom redu na iskazima svedoka oteenih, samih rtava bestijalnog, animalnog, surovog i neovenog orgijanja i
postuupanja kojima su permanentno, sistematski, kontinuirano bili podvrgnuti za
sve vreme boravka u logoru za Srbe "Lora" u Splitu i sudsko medicinske
dokumentacije moe se izvesti nepobitan zakljuak da su hrvatske vojne,
policijske i civilne vlasti od poetka ratnih dejstava na teritoriji Republike
Hrvatske dakle poev od 1991. godine osnovale logor za Srbe (civilno
stanovnitvo, mukarce, ene, staro i mlado, ranjenike, bolesnike odnosno ratne
zarobljenike) i to samo zato to su pravoslavne veroispovesti, bez obzira da li su
zarobljeni ili uhvaeni na teritoriji ove Republike ili na teritoriji Bosne i
Hercegovine, da su za sve vreme postojanja logora uz znanje i blagoslov
zvaninih vlasti iz Zagreba sprovodili sistem mera ubijanja, telesnog
povreivanja, naruavanja telesnog integriteta i zdravlja ljudi, surovo, neoveno
postupanje, nanoenje fizikih i psihikih patnji, stavljanje pripadnika srpske
nacionalne grupe u takve ivotne uslove koji su imali samo jedan cilj - a to je da
ove prostore zauvek i odjednom oiste od srpskog naroda, stvarajui etniki iste
hrvatske prostore.
U tekstu je naveden samo jedan deo ispovesti logoraa koji je bio dostupan i do
sada obraen. No, svakako da to nisu i jedine tragine sudbine ljudi koji su u
Strana 461
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ratnom vihoru uhapeni i odvedeni u "Loru". Navedeni materijal prua niz primera
bestijalnih postupaka logorske uprave i logorskih straara, ali i drugih (npr. civila
iz Splita) kojima su praktino samo ispoljeni pojedini oblici ili vidovi zloina
genocida. Pri tome je gde god je to bilo mogue navedeno i ko je neposredni
izvrilac ili naredbodavac ovakvih postupaka.
Navedeni naini, sredstava i postupci muenja prema zatoenim Srbima ukazuju
na neiscrpnu matu u funckciji mrnje prema drugom narodu i drugoj
veroispovesti. Kroz ubistva, nanoenje tekih telesnih i duevnih povreda, patnji,
boli i trauma, premlaivanje do iznemoglosti svih delova tela, muenje,
zlostavljanje, vaskrsavaju ustaki duhovi iz perioda drugog svetskog rata i zamisli
ustake ideologije koja je bila u osnovi genocida nad Srbima u tzv. Nezavisnoj
dravi Hrvatskoj, u ijem su sastavu bile Hrvatska i Bosna i Hercegovina.
ZLODELA SLAVONSKOG JASTREBA

Hag eka Merepa
KAMEN krivice zbog razrovanog Vukovara i smaknua oko 200 Hrvata na
poljoprivrednom dobru Ovara,uz pristrasnu arbitrau meunarodne zajednice jo
prvih godina rata zapoetkog 1991.godine,okaen je o vrat Srbima u
Hrvatskoj,naroito onima u Istonoj Slavoniji.
Poslednjih trinaest godina inilo se da nikoga,pa ni Hag,ne zanima tragedija,odnosno
ubistvo ili nestanak oko 200 vukovarskih Srba u leto 1991.godine, uoi tromesene
opsade grada na Vuki,ali ovih dana u hrvatskom tisku uveliko se najavljuje suenje
komandantu tih zlodela,Tomislavu Merepu.
Gotovo da je manje bitno da li e se sluajem Merep baviti haki ili sud u
Zagrebu.Vano je da se makar i sa ove vremenske distance razgrnu vukovarske
ruevine pod kojima ve trinaest godina ekaju zatrpane srpske tragedije iji
vinovnici,takoe ne treba da ostanu nekanjeni.
Hrvatska javnost zateena je saznanjem da Tribunal u Hagu ve sedam godina ima
opsean dosije na osnovu kojeg moe da podigne optunicu protiv slavonskog
Napoleona, kako su Merepa zbog izrazito niskog rasta,prozvali ratni izvetai iz
Slavonije.Istragu je,na osnovu dogovora sa Gramamom Bluitom,tadanjim
zamenikom hakog tuioca, 1996. i 1997.godine sproveo beogradski profesor i tada
predsednik Srpskog informacionog centra u Beogradu Vojin Dabi sa grupom svojih
saradnika i hakih istraitelja.
Istraga je bila usmerena na prvu fazu terora nad vukovarskim Srbima,od maja do
septembra 1991.godine.Za stradanje njih oko trideset, bez svake sumnje,odgovornost
Strana 462
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
snosi upravo Merep,tvrdo slavonsko krilo HDZ-a i voa hrvatskih ultranacionalistikih

grupa koji je inio sve da eliminie Srbe sa te teritorije.
Na osnovu svedoenja vie od 600 Srba,ali i Hrvata,Dabi i saradnici prikupili su
dokaze da su pripadnici hrvatskih oruanih formacija ,kao i lino Merepovo
obezbeenje,U Vukovaru od 3.maja do 14 septembra 1991. godine uhapsili vie od
100 Srba,koje su potom muili u podrumu vukovarskog Sekretarijata narodne
odbrane ,prostorijama kluba dizaa tegova i Kajakakog kluba Dunav.
Hapeni su mladi i stari ugledni Srbi,ali i oni koji su se izjanjavali kao
Jugosloveni.Ovakav izbor rtava trebalo je da bude poruka svim Srbima da niko od
njih ne moe da bude siguran da ba on nee biti naredna rtva.
Mnogi od uhapenika su nestali ,a pojam nestali u Vukovaru u vreme kada je
Merep bio prvi ovek Sekretarijata narodne odbrane ,bio je sinonim za ubijanje.TEla
nekoliko rtava izranjala su kasnije iz Dunava,neka i na teritoriji SRbije.Strunjaci
Medicinskog fakulteta u Novom Sadu 1991. godine obducirali su nekoliko NN leeva iz
Dunava.
Beivotna,izmuena tela spaljivana su,bacana u ribnjake ili zatrpavana u bezimene
grobnice.Na sliAn,monstruozan nain ubijeni su ili su zauvek nestali : ZOran
Filipovi,VLado Skeledija,SAvo DAmnjanovi,Branko Mirjani,Mladen Mrki,Slavko
DragiI,Bogdan Bogdanovi,eljko Paji,Obrad Draa,Miodrag Na,LJuban Vuini...
- Dosije o Merepu osvetljava taj teki period uoi izbijanja rata u Vukovaru koji
potvruje da je to bio itav jedan mehanizam proizvoenja straha,a upravo strahom i
terorom terani su Srbi iz svog vekovnog zaviaja -kae danas profesor Dabi i dodaje
da upravo ti dogaaji najbolje objanjava genezu sukoba u bivoj Jugoslaviji.
A kako se drava Srbija odnosila prema rtvama svojih sunarodnika u bivIm jugorepublikama,najreitije govori upravo primer dosijea o Merepu. Profesor Dabi je tih
godina uputio pismo Slobodanu MIoeviu da drava sakupi dokumentaciju kojom bi
se kada doe vreme,moglo izai pred meunarodnu zajednicu i traiti kazna za
krivce.
- To,naravno,nije uinjeno,pa naa drava danas gotovo da ne raspolae nikakvom
ozbiljnijom dokumentacijom,a pred Tribunal u Hagu,vi ne moete samo izai sa
verbalnim tvrdnjama o nekom zloinu i oekivati da se pravda istera do kraja ukazuje profesor Dabi i dodaje da kada dananja Vlada Srbije tvrdi da eli
dvosmernu komunikaciju sa Hagom,ona oigledno nemaju predstavu ta to znai jer
ni MIloevievi naslednici nisu nita ozbiljnije preduzeli na prikupljanju
dokumentacije.ak ni za stradanja Srba na Kosovu.
Tako ni za dosije o Merepovim zlodelima,nije bio zainteresovan niko iz srpske vlasti.
Da poduhvat prof.Dabi ,po svemu sudei,nije bio uzaludan,svedoe i poslednje vesti
iz Haga da se Tribunal,ipak nee zamuriti na zlodela Tomislava Merepa.
Strana 463
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
SRBA SVE MANJE

SRBI u Vukovaru su od davnina bili najbrojnija etnika zajednica,a hrvatsko
stanovnitvo u odnosu na srpsko,uvek je bilo u manjini.Tako je na,primer,u
vukovarskom srezu 1931. godine bilo 46.100 stanovnika - 19.300 Srba,12.200
Hrvata,7.500 Nemaca i 7.100 Maara,Slovaka,Rusina i Ukrajinaca.
Promene strukture stanovnitva na tetu Srba zapoete su tokom i posle Dugog
svetskog rata ,masovnim prinudnim pokatoliavanjem i likvidacijom Srba od strane
ustaa.
Prema popisu stanovnitva 1981.godine,u Vukovaru je ivelo najvie Hvata - 30.157
hiljada(37 odsto),Srba 26 .146 hiljada (31 odsto),Jugoslovena 18.o60 (22 odsto),a
ostalih 7.850 (10 odsto).Srbi su u to vreme bili konstitutivnio narod u Hrvatskoj,a u
samostalnoj Hvatskoj su nacionalna manjina.
Tuman preti silom

SAMO najoptimistiniji Vukovarci verovali su da bi dolazak prolea 1991. godine
mogao da rastera tamne oblake, vesnike ratnog ludila. Nadvili su se nad ovim gradom
prethodnih meseci, posle prvih viestranakih izbora u SFRJ, kada je u Hrvatskoj
pobedila ekstremna Hrvatska demokratska zajednica predvoena osvedoenim
nacionalistom dr Franjom Tumanom, ljutim zagovornikom ostvarenja tisuuljetnjeg
sna o samostalnoj hrvatskoj dravi.
Meu iteljima grada na Vuki koji su verovali da e sve to ipak mirno proi,
ponajmanje je bilo Srba. Oni su tada u Hrvatskoj inili petinu stanovnitva, a u
dotadanjem hrvatskom ustavu imali su status konstitutivnog naroda. NJihov strah od
samostalne Hrvatske temeljio se na krvavom istorijskom iskustvu iz Drugog svetskog
rata. Ustae su samo na potezu Dudik, na oko dva kilometra od centra Vukovara, 31.
jula 1941. streljale i u osam grobnica zakopale 455 Srba.
Samo pet decenija docnije, duboki sukob komunistikih rukovodstava tadanjih
republika nagovetavao je ponovo ono najgore - rat... Ovaj grad od 1945. do 1990.
godine smatran je prototipom komunistikog industrijskog centra. U njemu su
sagraeni brojni privredni giganti iji proizvodi nisu nalazili oekivano mesto na
tritu. Samo Fabrika obue Borovo upoljavala je ak 22.000 radnika!
Politikoj krizi prethodila je teka ekonomska situacija, a ona je jo 1989. godine u
Vukovaru izazvala teke socijalne potrese, praene dugim i povremeno dramatinim
radnikim protestima. Vukovar, u kojem je dotadanja komunistika vlast guila svaki
pokuaj ispoljavanja nacionalnog identiteta itelja, postajao je sve ozbiljnije poprite
Strana 464
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
meunacionalne netrpeljivosti.
OSIM tekog istorijskog iskustva, nespokoj Srba pojaavala je i injenica da su u ovaj
grad, u sve veem broju poeli da pristiu ekstremni hrvatski nacionalisti. Meu njima
sve vie je bilo kriminalaca i bosova tadanje jugoslovenske alko-mafije, poput Marina
Plie, Vinka ania i Josipa Dufeka. Oni su postali novi gospodari Vukovara i uporite
HDZ-a, iji je ogranak u Vukovaru osnovan 19. marta 1990. godine.
Zbog svega toga, vukovarski Srbi i Jugosloveni, koji su zajedno inili apsolutnu veinu
u gradu sa oko 85.000 stanovnika, na prvim viestranakim izborima 22. aprila 1990.
godine u kandidatima SKH-SDP Ivice Raana videli su slamku spasa. Zahvaljujui
njihovim glasovima, Raan je u Vukovaru dobio 64,55, a HDZ samo 26,22 odsto
glasova. Tumanova stranka, meutim, odnela je ubedljivu pobedu u drugim
delovima Hrvatske.
Vukovar je Tumanu postao trn u oku, kako zbog veinskog srpsko-jugoslovenskog
ivlja, tako i zbog injenice da se teritorija ove optine granii sa Republikom Srbijom
koja se tada energino suprotstavljala raspadu SFRJ i osamostaljenju Hrvatske.
- ta to umiljaju ti bedaci, tamo? Da e Vukovar ostati u Jugoslaviji? - ljutio se
Tuman na Srbe i Jugoslovene i svojim jastrebovima u istonoj Slavoniji, Baranji i
zapadnom Sremu Vladimiru eksu, Branimiru Glavau i Tomislavu Merepu dao
odreene ruke da Vukovar dovedu u red.
Dramatini dogaaji smenjivali su se iz dana u dan - nezadovoljni odlukom odbornike
veine u novoj vukovarskoj skuptini da odbiju amandmane na Ustav Hrvatske kojima
se Srbima oduzima status naroda, odbornici tzv. hrvatskog bloka traili su ostavku
gradonaelnika Slavka Dokmanovia... Uzalud, jer zbog ubedljive veine Srba i
deklarisanih Jugoslovena, smena nije bila mogua legalnim, demokratskim putem.
ZATO je HDZ, sa Tumanovim blagoslovom, poeo pripreme za nasilno preuzimanje
vlasti - prve vee koliine oruja HDZ je podelio svojim organizacijama u Slavoniji i
Baranji ve u jesen 1990. godine. Hakim istraiteljima, koji su sa beogradskim
istoriarom prof. Vojinom Dabiem, tadanjim predsednikom Informacionog centra,
genezu sukoba u Hrvatskoj i stradanje vukovarskih Srba istraivali 1996. i 1997.
godine, Marin Vidi Bili (HDZ) posvedoio je da se u okviru HDZ-a formirala sluba
unutranje bezbednosti koja je imala zadatak da prati osobe srpske nacionalnosti.
Svesni ozbiljnosti situacije, gradonaelnik Dokmanovi i predsedenik Izvrnog odbora
Vukovara Stipe Lovreni, 9. aprila 1991. godine, uputili su Tumanu pismo u kome
ga upozoravaju da je stanje u Vukovaru krajnje kritino, da se civilnom stanovnitvu
deli oruje, te da svakog trenutka preti eskalacija meunacionalnih sukoba.
Na njihov vapaj zvanini Zagreb se nije ni osvrnuo. Sve glasnije zveckalo je oruje i,
konano, zagluilo poslednji glas razuma i pokuaj da se sprei vukovarska tragedija
u kojoj su u prolee i leto rtve najpre bili Srbi, a u otvorenom ratnom sukobu od
septembra do novembra iste godine, Srbi i Hrvati zajedno.
HAPENJE HADIA
Strana 465
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
TENZIJE izmeu Srba i Hrvata u istonoj Slavoniji prerasle su u potpuni raskol 31.
marta 1991. godine, kada je hrvatska policija na putu Plitvice - Karlovac uhapsila
lidere Srpske demokratske stranke u Vukovaru Gorana Hadia i Borivoja Savia.
Hapenje je iste veeri prikazano na HRT-u, to je bila neskrivena poruka da se
srpsko pitanje u Hrvatskoj nee reavati politikim sredstvima, nego silom. Srbi su
postavili barikade na ulazu u svoja mesta, to je okarakterisano kao balvan
revolucija, a hrvatske vlasti su posle nekoliko dana pustile Hadia i Savia, ne
podignuvi optunice protiv njih, za koje nije bilo nikakvog osnova.
Vreme tihog pakla

OSLOBAANJEM srpskih lidera Gorana Hadia i Borivoja Savia, 3. aprila 1991.
godine, zaustavljeni su meuetniki sukobi, ali izmeu Srba i Hrvata ve je zjapio
preduboki ponor nepoverenja. Na ulazima u veinska srpska i hrvatska naselja, nicale
su barikade i kontrolni punktovi. Olovo se osealo i u vazduhu i u zraku.
Prva rtva bio je Srbin Stevan Ini (1928) iz sela Bradin, nadomak Vukovara. NJega
je 1. maja 1991. metkom iz pitolja, ispaljenim u glavu, ubio Hrvat uro Gelender,
pripadnik partijske milicije HDZ-a. NJegovo ubistvo, dramatino je odjeknulo meu
Srbima, ali i u redovima neostraenih Hrvata. Bio je to prvi korak na putu za pakao.
Ve sutradan, 2. maja, usledio je drugi, jo pogubniji korak, kada je vie od pedeset
pripadnika tada ve potpuno etniki iste hrvatske policije, iznenada upalo u Borovo
Selo, najvee srpsko naselje u vukovarskoj optini. Zloupotrebili su dobru volju
srpskih itelja koji su oekujui razgovore o smirivanju situacije, uklonili barikade na
prilazu selu. Umesto pomirljivim reima, mupovci i zengenaoruali su se pravim
orujem i upotrebili ga im su iskoraili iz autobusa. Pale su rtve na obe strane, jer ni
Borovoseljani nisu goloruki ekali uniformisane pregovarae. irenje oruanog
sukoba spreila je JNA koja se, po naredbi tadanjeg Predsednitva SFRJ, a po modelu
tampon zone, ispreila izmeu suprotstavljenih strana.
NAALOST, samo nakratko. Barikade, sve izraenije, opasale su vukovarska naselja,
sa izuzetkom nekoliko nacionalno metovitih mesta kao to je Sotin. Tamo je pala
nova rtva - Miodraga Naa (1966) na ulici je presrela i sa pet metaka u glavu ubila
grupa HDZ - policajaca. Ovaj, kao i prethodni incidenti, bili su povod Tumanu da u
Vukovaru stacionira 210 vojnika iz redovnog i 460 iz rezervnog Zbora narodne garde
(ZNG). NJihova su ovlaenja bila nedefinisana, samim tim i neograniena, a za
zapovednika imenovan je 10. juna 1991. godine Tomislav Merep, dotadanji
predsednik vukovarskog ogranka HDZ.
Stupanjem Merepa na dunost sekretara Sekretarijata narodne odbrane u Vukovaru,
Strana 466
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Tuman je konano ostvario svoj naum - oteo je ovaj grad iz ruku srpskojugoslovenske veine, legalno izabrane na prvim viestranakim izborima 1990.
godine. Vukovar vie nije bio jedini grad u Hrvatskoj u kojem na vlasti nije HDZ.
Merep je bio surovi gospodar Vukovara do 13. avgusta 1991. godine, kada je zbog
sukoba sa samim vrhom HDZ-a prekomandovan u Zagreb na mesto ministra
unutranjih poslova Hrvatske. Prema kasnijim iskazima oko 600 Srba, ali i Hrvata, ija
su svedoenja deo opsenog dosijea Merep dostavljenog Hagu jo 1997. godine,
dva i po meseca bila su dovoljno dug period da se gotovo u potpunosti realizuje plan o
etnikom ienju Srba iz Vukovara i okoline.
Bilo je to prvo etniko ienje na prostoru SFRJ, a plan je usvojen 15. marta 1991.
godine na sastanku vodeih predstavnika HDZ-a u prostorijama MZ Alojzije Stepinac
u Borovu Naselju. O detaljima sastanka, Mirko Nikolavi, predsednik ogranka HDZ u
Borovu Naselju, svedoio je kasnije hakim istraiteljima i beogradskom profesoru
Vojinu Dabiu, koji su za Tribunal i sainili dokumentaciju o Merepovim zlodelima.
Nikolaevi je kazao:
- NAKON to smo razgovarali uopte o tekoj ekonomskoj situaciji, seam se da je
Merep diskutovao o tome da se mora raistiti sa Srbima koji ne prihvataju novu
hrvatsku dravu. Otvoreno je rekao da e ti Srbi biti proterani milom ili silom...
Plan je podrazumevao bespravno upadanje u srpske kue i stanove, oduzimanje
automobila, nasilno privoenje Srba na sasluanje i likvidacije. Psihozu straha u
srpskim redovima Merep i njegovi ljudi postizali su i sraunatim irenjem glasina o
postojanju spiskova za likvidaciju, rafalima po srpskim kuama i kafiima...
Posebno efikasan nain pritiska bile su telefonske pretnje smru Srbima ukoliko
blagovremeno ne napuste Vukovar. Deavalo se da dobronamerni anonimni glas
upozori suseda Srbina da je na spisku za likvidaciju. Veliki broj sasluanih svedoka
potvrdio je da im je na ovakav nain preeno od kraja 1990. do polovine 1991.
godine.
Takve pretnje najee su shvatane ozbiljno i mnogim Srbima bile su vie nego
dovoljan povod za tiho izbeglitvo, tu, blizu preko Dunava, u somborsku ili apatinsku
teritoriju. Bilo je i odvanih Srba koji su ignorisali pretnje i upozorenja. Jedan od njih,
LJuban Vuini iz Borova Naselja ostao je u svojoj kui i posle upozorenja da je na
spisku za likvidaciju. Samo nekoliko dana docnije, 22. jula, uhapen je, ubijen i baen
u Dunav.
POVERLJIVO PISMO
MARIN Vidi Bili, poverenik hrvatske vlade u Vukovaru, koji je u leto 1991.
odgovornost za stanje u gradu delio sa Tomislavom Merepom, uputio je 18. avgusta
te godine strogo poverljivo pismo Franji Tumanu u kojem ga obavetava da Merep i
njegovi saradnici sprovode teror nad stanovnicima grada na Vuki.
"Okruen sumnjivim ljudima i kriminalcima, koji bespravno upadaju u privatne
stanove, pljakaju ih, nasilno privode graane na sasluanje, pa ak vre i egzekuciju,
Strana 467
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Merep je stvorio u Vukovaru opu psihozu straha meu hrvatskim i srpskim

puanstvom to je rezultiralo opim bijegom iz grada ...", pisao je Vidi hrvatskom
predsedniku.
Vidi je pismo uputio Tumanu, ali i Ivici Raanu (SDP), Savki Kuar (HNS), Draenu
Budii (HSLS) i Marku Veselici (HDS) u kojem ih upozorava da dosadanju pogrenu
politiku psihoze straha neopravdava kompletno hrvatsko puanstvo, koje se smatra
oblaenim, kompromitiranim i ne eli dalje snositi odgovornost za takvu politiku.
"Budui da smatramo da nismo u mogunosti da lokalnim snagama raistimo
situaciju, molimo Vas da nam hitno uputite kompetentne ljude koji e legalnim
institucijama vlasti pomoi da se stanje to prije normalizira", vapio je Vidi. Uzalud.
Tuman, Raan, Kuar, Budia niti Veselica nisu odgovorili. Vukovar je nezadrivo
srljao u rat.
Dnevnik zengovke Piplice

PSIHOZA, pretnje likvidacijom i opte nasilje Merepovih formacija osnovni su uzrok
masovnog bekstva srpskih stanovnika iz Vukovara u prvoj polovini 1991. godine.
Prvi zbegovi krenuli su maja te godine, kada je prema svedoenju dr Juraja NJavre,
aktiviste HDZ-a i efa hirurkog odeljenja vukovarske bolnice, primjeeno masovno
iseljavanje Srba iz vukovarske opine. Preplaeno srpsko stanovnitvo odlazilo je u
Republiku Srbiju gde se, prema izvetajima Republikog zavoda za statistiku u
Beogradu, od hrvatskog terora sklonilo 13.734 vukovarskih Srba. Gotovo svi su se
otisnuli u izbeglitvo pre 1. avgusta 1991, mesec dana uoi poetka borbi za Vukovar.
Za preostale Srbe, njih oko 12.000, koji nisu eleli ili nisu mogli da odu, rodni grad
postao je pakao.
Pripadnici hrvatskih oruanih formacija, kao i linog Merepovog obezbeenja, od 3.
maja do 14. septembra 1991. godine uhapsili su u Vukovaru vie od stotinu Srba koje
su zatim nedeljama muili u podrumima optinskog Sekretarijata narodne odbrane,
prostorijama sportskih klubova (dizaa tegova i kajakakog kluba) i u atomskim
sklonitima.
Pravila u izboru rtava nije bilo - hapeni su mladi i stari, srpski nacionalisti, ali i
Jugosloveni kojih je tada u Vukovaru, uz Hrvate (37 odsto) i Srbe (31 odsto), bilo
najvie - 22 procenta. Hadezeovska vlast znala je da ne moe da rauna na naklonost
Jugoslovena u nameri da otcepi Hrvatsku od SFRJ.
MEREPOVCI su se u batinanju neposlunih Vukovaraca rukovodili logikom da
nijedan Srbin i Jugosloven u kojem preovlauje srpski gen ne moe da bude siguran
da ba on nije sledea rtva. A kada su ljudi uplaeni, naputaju svoje kue i stanove,
to je i bio krajnji cilj plana o progonu Srba koji je HDZ, predvoen predsednikom
vukovarskog ogranka stranke Tomislavom Merepom, usvojio 15. marta 1991. godine
na tajnom sastanku u Borovu Naselju.
Sasluavanja uhapenih Vukovaraca, prema njihovom svedoenju hakim
Strana 468
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
istraiocima, svodilo se na batinanje, muenje i poniavanje. U tome su, tvrde

svedoci, uestvovali: Tomislav Merep, Neboja Hodak eno, Josip Horvat Maar,
Josip i Draen Gao, Goran Maarevi, Sinia Rimac, eljko i Vinko Maar, Aleksandar
Saa i Damir umi Tapir, Ivica Kasalo, Ivica Arbanas, Blago Zadro, Oliver Brdar,
Zlatko, Ivica i Davor Lojd, Ivica Meoevi, Vlado Balen, Igor Mikula, Pero Dreji i
Ksenija Piplica.
Bez obzira na teinu povreda zadobijenih u nekom od improvizovanih Merepovih
zatvora, uhapeni i sticajem okolnosti kasnije osloboeni Srbi, bili su pravi srenici,
jer su izbegli ono najgore - likvidaciju. Neki sunarodnici, meutim, posle hapenja su
godinama voeni kao nestali. Ispostavilo se da je pojam nestali u vreme
Merepove vladavine gradom bio sinonim za ubijeni.
Tih dana zauvek su nestali: Savo (Stojko) Damnjanovi (1959), Slavko (Duan)
Miodrag (1938), Vlado (Nikola) Skeledija (1930), Branko (Vlado) Mirjani (1935),
Mladen (ore) Mrki (1938), Slavko (arko) Dragii (1933), Bogdan Bogdanovi
(1950), eljko (Mili) Paji (1960) i Obrad Draa(1953). Na spisku nestalih nekoliko
godina bili su i Slobodan Vukovi, Milenko urii, LJuban Vuini, Zoran Filipovi i
Bogdan Stupar. NJihovi uporni srodnici uspeli su da ih pronau i identifikuju meU NN
telima, izvaenim iz Dunava.
Dunav je tih meseci progutao na desetine vukovarskih Srba. O tome su svedoili sami
egzekutori. U dnevniku Ksenije Piplice, Merepove saradnice, zabeleen je sluaj
hapenja Branka Mirjania, Slavka Miodraga i Vlade Skeledije. NJih su zengovci
uhapsili u porodinim kuama oko ponoi 30. jula 1991. godine i odveli ih u
nepoznatom pravcu. NJihove supruge uzalud su pokuavale da u Merepovom tabu
saznaju neto o njima. Traile su ih ba tamo, jer je u Vukovaru bilo dobro poznato da
nareenja o hapenjima izdaje lino slavonski Napoleon, koji je zabrinutim
suprugama uredno i smireno odgovarao da nema nikakvih informacija o nestaloj
trojici.
SVEDOENJE zengovke Piplice, meutim, otkrilo je nekoliko godina kasnije da su
trojica Srba likvidirana ve nekoliko sati posle hapenja. Piplica je u svom dnevniku,
pod datumom 30. jul 1991. godine, zabeleila:
U etiri posle ponoi ila s nekoliko njih na Dunav, kod klanice. Pucala u tri
zarobljenika i gurnula ih u Dunav. ekali da svane i vratili se u 6.30 na silos.
Ovu dnevniku zabeleku Pilica je detaljnije objasnila u Vojnom sudu u Beogradu, gde
joj je, poto su je zarobili pripadnici JNA, sueno za ratne zloine.
- Ja sam se na silosu ergaj nalazila sa Naserom i otili smo jedno vee kod
Merepa u tab - izjavila je optuena Piplica. - Tamo smo zatekli i Arbanasa, a kad
sam se vratila iz klozeta, njega i Nasera nije bilo. Reeno mi je da e se brzo vratiti.
Vratili su se sa jednim civilom, a onda smo otili u kombi gde su bila jo dvojica
zarobljenika, krenuli smo eljko Maar, Naser, Arbanas i ja zajedno sa zarobljenicima
prema Dunavu.
Piplica je dalje opisala da su civilima naredili da stanu licem prema Dunavu. Maar je
Strana 469
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
uzeo automatsku puku, a ona pitolj. On je ispalio rafal, pa ona, kako je tvrdila, nije
stigla da opali nijedan metak.
- Nakon to su ovi civili pali, mok je priao i ispalio mi po jedan metak u glavu, a
onda smo ih Maar i ja uhvatili za odeu i gurnuli u reku - potvrdila je pripadnica ZNG,
a sve indicije govore da su streljana trojica upravo bili Miodrag, Skeledija i Mirjani.
Merepovi orunici likvidirali su Srbe najee na samoj obali Dunava, a potom ih
bacali u reku. Voda je netragom odnela mnoga beivotna tela, a nekoliko desetina
njih izvaeno je iz reke i obducirano u Vukovaru, Novom Sadu i Beogradu.
NASILNA SMRT
DR Zdravko Tomaevi, specijalista patolog na odeljenju za patoloku anatomiju i
cito-dijagnostiku vukovarske bolnice, u kapeli na Bugarskom groblju u Vukovaru,
obducirao je est NN mukih leeva, izvaenih iz Dunava kod Vukovara, Iloka i
Opatovca u periodu od 12. jula do 22. avgusta 1991. godine. U svim sluajevima
utvreno je da je smrt bila nasilna, a uzrok je bilo vatreno oruje.
Opaki Merepov plan

KORISTEI se neogranienim ovlaenjima, pripadnici redovnog i rezervnog sastava
hrvatske policije i Zbora narodne garde, kao i dvadesetak lanova linog obezbeenja
Tomislava Merepa esto su u leto 1991. godine, preteno nou, i bez sudskog naloga
upadali u srpske stanove i kue. Maltretirali su vlasnike traei, navodno, skriveno
oruje.
U jednoj od takvih akcija koju je naredio Merep, ubijen je u svojoj kui Jovan
Jakovljevi (1940), zvani Rakijica. On je prva rtva u Merepovoj akciji koju su on i
saborci jednostavno zvali ienje.
Jakovljevi je bio ef odeljenja za sportsku opremu u vukovarskoj robnoj kui.
Asortiman robe na njegovom odeljenju podrazumevao je i lovako oruje i razne vrste
revolvera. Kada su se u Vukovaru, poetkom maja, dogodili prvi incidenti, Jakovljevi
je pokupio svo oruje i predao ga na uvanje u oblinju kasarnu JNA.
Po naredbi Merepa, koji je tada, drei svu vlast u rukama, bio bog i batina u gradu
(komandant specijalnih policijskih snaga, funkcioner MUP-a), Jakovljevi je krajem
juna bio prinuen da svo oruje iz kasarne vrati u robnu kuu gde je uvano u sefu.
Za mesto gde je sakriven klju od sefa, znali su samo Jakovljevi i njegova koleginica
M. P.
Prava drama za Jakovljevia i njegovu porodicu poela je u prepodnevnim satima 29.
juna. NJemu se telefonom javila koleginica M. P. i obavestila ga da je Merep naredio
da svo oruje iz sefa mora biti predato u Optinski sekretarijat za narodnu odbranu,
kojim je slavonski Napoleon lino rukovodio. Po dogovoru sa koleginicom,
Jakovljevi je telefonom obavestio svog direktora Ivana Ivankovia gde se nalazi klju
od sefa i potom sa suprugom i sinom seo da gleda televiziju.
Strana 470
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
U POPODNEVNIM satima, meutim, pred kuom Jakovljevia poeli su da se okupljaju

naoruani policajci i zenge, koje je predvodio njihov komija Zdravko Komi. Oni su
blokirali kuu Jakovljevia, ali satima nita nisu govorili niti preduzimali. Tek uvee
oko 23 asa, zapovedili su da Jovan izae, pretei da e mu, u suprotnom, dii kuu u
vazduh. Poto je otvorio vrata svog doma, Jovan je preseen rafalom iz automatske
puke. Hrvatsko pravosue nikada nije povelo istragu o ovom zloinu, mada je za
njega znalo.
Najobimnija akcija "ienja" srpskih kua izvrena je 4. jula u Borovu Naselju.
Uestvovalo je nekoliko stotina hrvatskih policajaca i vojnika kao i vei broj pripadnika
HDZ-policije iji je zadatak bio da u ovom etniki meovitom predgrau Vukovara
pokazuju srpske kue.
Svedoci su meu njima prepoznali: Franju Antolia, Stipu Ferinca, Josipa Gnezdu,
Zorana Gotala, Emila Glavaa, Tomislava Jukia, Marinka Joziia, uru Kaovskog,
Josipa i Vladu Lulia, eljka i Peru Maria, Ivicu Mioka, imuna Milievia, Zdravka
Majstorovia, Mladena Mirosavljevia, Ivicu i Stipu Obradovia, Ivana Matanovia,
Vinka i Anelka Palaca, Damira Poljakovia, eljka Raca, Vladimira Rudelku, Gorana
Srenia, Franju i Josipa Vodopiju, Duju Volodera, Matu Vulika i eljka ulja.
Akcije ienja Borova Naselja, a zatim Krive Bare i Luca, organizovane su,
navodno, zbog potrage za orujem, ali je njihov pravi cilj bio drugaiji - da se od Srba
oiste periferni delovi Vukovara. Merep je, naime, smatrao da uprkos brojnosti,
njegove snage koje su kontrolisale sve prilaze i izlaze u tim delovima grada, nisu
bezbedne sve dok tu ivi makar i aica Srba.
Zato je Merep naredio da se, po ranije pripremljenom planu, protera srpsko
stanovnitvo iz Like ulice, Stare i Nove Banijske, Vlasinske, Kozarake, Plitvike i
drugih ulica u severnom delu Borova Naselja. Krajnji cilj, po svedoenju Marina Vidia,
u to vreme poverenika hrvatske Vlade za Vukovar, bio je da na strani barikada koje
dre Hrvati aposlutno ne bude nijednog Srbina.
SHODNO tom cilju, akcija je sprovedena krajnje nasilniki - naoruani hrvatski vojnici
i civili, nasumice pucajui, upadali su u srpske kue i pretresali ih. uvi pucnjavu,
veina Srba iz tih delova grada, preko njiva, pobegla je u oblinje Borovo Selo. Oni
koji nisu hteli da napuste svoje kue, pohapeni su: Pajo Tanji, Radovan Mitrovi,
Vaskrsije Borkovi, Stanojko Jovanovi, Milan Medi, Mirko i Saa Vorkapi, Cvijetko i
Uro Tomi i Danijela Ubiparipovi.
Naroito traginu sudbinu imali su Stojan Stojanovi(1941) i Savo Bingulac (1939).
Naoruani merepovci provalili su u kuu Stojanovia, demolirali je, a Stojana
najpre zlostavljali, pa mu neobuvenom, uzdignutih ruku iznad glave, naredili da tri
niz ulicu. Kada se posle stotinak metara okrenuo licem prema svojim progoniteljima,
rafalom iz automatske puke ubio ga je hadezeovac Mladen Mirosavljevi.
Istog dana, 4. jula 1991, Merepovi ljudi pretresli su i kuu Save Bingulca u
Kozarakoj ulici. Za vreme pretresa on se sa suprugom krio u jednom delu kue, ali su
ga vojnici i policajci pronali. Posle viesatnog maltretiranja, nakon to nisu nali
Strana 471
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
traeno oruje, merepovci su otili. Tek to su Bingulevi odahnuli, iz dvorita

komije Josipa Vodopije ispaljen je na njihovu kuu tromblon i teko ranio Savu,
otkinuvi mu levu potkolenicu i stopalo desne noge. Od posledica tekog ranjavanja i
neadekvatnog leenja u vukovarskoj bolnici, kojom je upravljala dr Vesna Bosanac,
Savo Bingulac umro je 17. januara 1992. u bolnici u Sremskoj Kamenici.
ZATO NISTE BEALI
SRBI koji u Merepovoj akciji ienja 4. jula 1991. godine nisu pobegli iz svojih kua,
veinom su bili pohapeni. Kada je jedna metanka upitala hrvatskog vojnika Stipu
Obradovia zato je uhapsio njenog mua, ovaj je odgovorio: "A, to niste beali?"
U akciji, iji je prvenstveni cilj bilo etniko ienje, a ne potraga za orujem koje
navodno skrivaju srpski civili, ubijeno je i ranjeno vie desetina Srba.
Merep krije rtve

KADA je iz Vukovara, zbog ratne psihoze, straha, masovnih hapenja i likvidacija ve
pobegla veina Srba, 24. jula 1991. godine, predsednik Hrvatske dr Franjo Tuman
posetio je ovaj grad, da, kako je tada rekao, pomogne u reavanju konflikata.
Mislio je, pri tom, na konflikte nastale izmeu mjesnih zajednica koje su se
samoinicijativno zabarikadirale i odvojile od ostalih djelova opine. Hrvatski
predsednik primetio je i da je u takvim uvjetima teko ivjeti i zato treba pruiti
ansu tim naim graanima da se ponovo otvore i da nastavimo mirno ivjeti.
Mada su ove Tumanove rei, u prvi mah zvuale kao nagovetaj spremnosti za
politiki dijalog, Srbi su to protumaili kao krajnje licemerje jer predsednik se za njih
zabrinuo tek posle dva i po meseca sistematskog progona. U Vukovaru tih dana, kao
i u veini prigradskih naselja pod Merepovom kontrolom, nije funkcionisala nijedna
institucija sistema, a etniki ista hrvatska policija, nije inila nita da zatiti graane
srpske nacionalnosti od divljanja Merepovih ljudi. Zato su se preostali Srbi oseali
sigurno samo u zabarikadiranm selima, gde su bili u veini. Tako nisu nikoga
ugroavali, ali su uspevali da ostanu van domaaja Merepove represije.
Istovremeno, hrvatska policija i ZNG u Vukovaru nisu imali dovoljno snage da
oruanom akcijom deblokiraju srpska sela i nasilno uspostave u njima vlast ili da ih,
kao druge delove Vukovara, etniki oiste.
TOKOM meuetnikog rata u Republici Hrvatskoj (1991-1996.) hrvatske snage
likvidirale su vie od deset hiljada Srba. Pri tom su nastojale da uklone i sakriju mrtva
tela, praktikujui najee sahranjivanje u neobeleene grobnice, spaljivanje leeva ili
bacanje u ribnjake i reke.
Ovakva sistematinost nije bila samo posledica namere hrvatskih vlasti da od
svetske javnosti prikriju tragove zloina svojih vojnih snaga, ve i reenosti da spree
Srbe da ponovo obeleavaju svoja stratita i podiu na njima spomenike kao to su
inili na mestima ustakih zloina u Drugom svetskom ratu.
Hakim istraiocima koji su 1996. i 1997. godine ispitivali hrvatske zloine nad
Strana 472
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
srpskim civilima u Vukovaru, Pilip Karaule, komandant 3. bataljona 204. brigade ZNG
u gradu na Vuki, posvedoio je da je upravo ova strategija bila vodilja Merepovim
snagama u akcijama ienja srpskog stanovnitva iz Vukovara.
Zato su vukovarski Srbi likvidirani najee nou na obali Dunava, ili su, ako su
ubijeni na nekom drugom mestu, naknadno bacani u reku. Voda je tog prolea i leta
1991. godine na desetine Vukovaraca odnela ak do Novog Sada i Beograda. Takva
sudbina zadesila je i Slobodana Vukovia, Bogdana Stupara, Obrada Drau, Milenka
uriia, LJubana Vuinia, Zorana Filipovia...
SLOBODAN Vukovi (1955), vratio se u Vukovar posle viegodinjeg rada u
Nemakoj. Na svoju nesreu, 1991. godine odluio je da se skrasi u rodnom gradu i
da otvori privatnu firmu. Znao je da u gradu vlada napetost, ali u nedostatku
informacija, potcenio je ozbiljnost sukoba.
Ubrzo je shvatio je da je sve ozbiljnije nego to mu se inilo. Uhapen je 7. jula na
osnovu dojave njegovog komije Ante Lopandia da je neprijatelj hrvatske drave.
Takva optuba u naelektrisanoj atmosferi, bila je ravna smrtnoj presudi. Vukovi je
muen u improvizovanom zatvoru MZ Nikola Demonja. Dunav kod Vukovara 11. jula
izbacio je njegovo telo, a obducenti su konstatovali: Oljuten gornji deo koe sa
celog tela, prerezan grkljan na levoj strani, napukla lobanja i prostrelne rane.
Bogdan Stupar (1950) i Obrad Draa (1953) iz vukovarskog naselja Ostrovo krenuli
su 29. jula 1991. da posete svoje porodice u Bau, na srpskoj strani. Ubrzo su
uhapeni, opljakani i mueni u seditu Merepovog optinskog Sekretarijata narodne
odbrane. Likvidirani su u Vuedolu, na obali Dunava. Prema belekama jednog
hrvatskog inspektora, Stuparevo telo 31. jula te godine pronaao je u Dunavu Hrvat
Tomislav Mari. Na Stuparovom telu bile su uoljive modrice, posekotine i prostrelne
rane. Draino telo, takoe unakaeno modricama, posekotinama i prostrelnim
ranama, 1. avgusta iz Dunava kod Vuedola izvadio je metanin Vlatko Koza.
Milenka uriia (1953), poznatog po nadimku vabo, bez ikakvog povoda 13. jula u
hotelu za samce u Borovu Naselju uhapsio je Neboja Hodak eno, pripadnik ZNG i
jedan od najbliih saradnika Tomice Merepa. NJegovo unakaeno telo (prelom
grudne kosti i 17 rebara) izvaeno je iz Dunava 17. jula 1991. kod Begea.
U Vojvodini kod Sremske Kamenice, 28. jula 1991. godine, iz Dunava je izvaeno i
telo LJubana Vuinia (1943) koga su Merepovi ljudi uhapsili 22. jula. Unakaeno telo
Zorana Filipovia (1969) iz vukovarskog naselja Luac, pronaeno je osam dana
kasnije u Dunavu kod vojvoanskog mesta Susek.
MINIRANJE KUA
KUE uhapenih Srba Merepovi ljudi su vrlo esto dizali u vazduh. Spisak miniranih
kua je predugaak, a uporedo su skrnavljeni i privredni objekti u srpskom vlasnitvu.
Meu ostalima, 1991. godine minirane su kafane: Krajinik (15. aprila), Sarajka
(3. maja), Tufo (3. maja), Brdo (6. maja), Maliraj (28. juna), "Popaj" (2. jula),
Toak (21. jula), okot bar (24. jula), id (30. jula).
Strana 473
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Franjo igra tenis

POSLE vie od dva meseca sistematskog zastraivanja srpskog stanovnitva u
Vukovaru i okolini, i najsurovije likvidacije oko 100 srpskih civila, Tomislav Merep je
sredinom avgusta 1991. godine smenjen sa mesta komandanta specijalnih policijskih
snaga i prekomandovanu Zagreb.
Tuman je to uradio gotovo preko noi, ali ne zato to je mislio da je Merep prevrio
meru u iivljavanju nad Srbima, ve stoga to se sa svojim miljenikom otro sukobio
u vezi sa planovima za odbranu Vukovara. Ovaj grad, do prolea 1991. godine,
komunistiki prototip vienacionalnog sklada i berieta, za nekoliko meseci pod
Merepovom komandom za srpske stanovnike postao je poprite strave iz kojeg je
polovina od 26.000 Srba ve bila izbegla. Preostali su se zabarikadirali u svojim
mestima gde su bili u veini.
Hrvatska policija i formacije Zbora narodne garde, mada naoruani do zuba, nisu se
usuivali da oruanom akcijom deblokiraju zabarikadirana srpska sela i nasilno
uspostave svoju vlast. U gradu je postojao jak garnizon JNA koji je u sluaju
hrvatskog napada na srpska sela mogao da intervenie. Regularna vojska jo uvek
postojee SFRJ delovala je tih meseci po naredbi armijskog rukovodstva, odnosno
Predsednitva SFRJ, ne meajui se otvoreno u srpsko-hrvatske sukobe.
U STRATEGIJI tampon zone, meutim, nije bilo doslednosti. Pripadnici JNA su 2.
maja u Borovu Selu organizovali akciju spasavanja hrvatskih policajaca, ali nisu micali
iz kasarne 4. i 25. jula u vreme Merepove najee akcije ienja srpskih
stanovnika u Borovu Naselju i Lucu. Sa izuzetkom rezervista iz Vukovara, pripadnici
JNA slobodno su se kretali gradom i u vreme kada vukovarski Srbi, zbog sistematskog
progona i straha, nisu smeli ni da izlaze u svoja dvorita.
Tih dana je i stratekom laiku bilo jasno da se pribliava sukob izmeu Tumanove
policije, iji cilj je bilo osamostaljenje Hrvatske, i JNA, koja je trebalo da sprei da i
ova republika, poput Slovenije, ode iz zagrljaja bratstva i jedinstva.
Znajui to, Merep je od Tumana traio da brojano pojaa policiju, da se ve
jednom krene u konani obraun, te da hrvatske snage to pre izau na Dunav, na
granicu sa Srbijom. Tuman je, oslukujui mogue reakcije Vatikana i Nemake, bio
znatno oprezniji. Znao je da bi u sukobu sa JNA poginulo na hiljade Hrvata:
- Ja to, Tomice, moram gledat iz drugog ugla - pokuavao je tog 13. avgusta Tuman
da objasni svom miljeniku. - Za Hrvatsku je bolje da pogine dvije tisue, nego dvjesto
tisua Hrvata.
Merepa, roenog Vukovaranina, poznatog po prgavoj naravi, ova predsjednikova
raunica toliko je razjarila da je svog poglavnika zasuo mnotvom uvredljivih rei,
posle kojih vie nikada nisu sasvim izgladili odnose. Merep je posle rata napustio
HDZ i osnovao svoju Hrvatsku puku stranku, a vie puta je biran na elnu funkciju
Udruge dragovoljaca domovinskog rata. Nedavno je, gostujui na HRT- u, jetko rekao
Strana 474
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
da je hrvatski predsednik toliko bio zabrinut za Vukovar da je u vreme najteih

borbi, uoi pada grada u srpske ruke, igrao - tenis!
U svakom sluaju, Tuman je na sugestiju Josipa Manolia, gotovo u tajnosti,
povukao Merepa u Zagreb na mesto pomonika ministra MUP-a. Pet dana kasnije,
18. avgusta 1991. godine, poverenik hrvatske vlade u Vukovaru Marin Vidi Bili,
uputio je poverljivo pismo Tumanu u kojem ga obavetava da je Merep u Vukovaru
prethodnih meseci uzurpirao vlast, okruio se kriminalcima koji su upadali u privatne
kue, pretili Srbima, nasilno ih privodili i vrili egzekucije.
- TAKVIM ponaanjem stvorio je u gradu opu psihozu straha meu hrvatskim i
srpskim puanstvom, to je rezultiralo masovnim bijegom iz grada, totalnom
blokadom rada policije, ZNG, organa uprave i stvorilo opu konfuziju - upozoravao je
Vidi, koji je u poetku delio vlast sa Merepom, dok ovaj nije potpuno preuzeo grad
u svoje ruke.
Da Vidieva reakcija nije tada bila podstaknuta samo linom sujetom, nego i ljudskim
porivom, pokazalo se sedam godina kasnije, kada je bio pozvan da u Hagu svedoi
protiv biveg vukovarskog gradonaelnika Slavka Dokmanovia, optuenog za ubistvo
oko 200 Hrvata na PP Ovara. Vidi nije eleo da svedoi protiv Dokmanovia ak ni
kao zatieni svedok, to je okiralo hrvatsku javnost.
U svom prilino hrabrom pismu Tumanu, Vidi je upozorio hrvatskog predsednika da
se zbog progona srpskog ivlja poteni Hrvati smatraju oblaenim i
kompromitiranima.
Vidievo pismo nije ni najmanje uticalo na promenu kursa Tumanovog broda pod
imenom samostojna Hrvatska, ali je u hakom dosijeu Merep jedan od
najubedljivijih dokaza o zlodelima vukovarskog Napoleona. Bude li sluaj Merep
zaista dospeo pred sud, bez sumnje, Vidi e biti jedan od najneprijatnijih svedoka po
vukovarskog Napoleona.
PRVI SUKOB SA JNA
PRVI ozbiljniji incident izmeu naoruanih pripadnika HDZ i JNA dogodio se 20.
avgusta 1991. godine kada su u vukovarskoj poti napadnuti vojnici Dejan Lazarevi i
LJubo Braduljevi, koji su tu svakodnevno dolazili po pisma i novane poiljke za
vojnike u kasarni. Mada je to bio ozbiljan nagovetaj novih, jo eih sukoba,
komanda garnizona i vrh vukovarske policije pokuali su da umanje njegov znaaj.
Zajednika istraga nije dovedena do kraja jer su hrvatske snage narednog dana
blokirale kasarnu. Naredni incident izbio je 25. avgusta kada su hrvatske snage
podmetnule eksploziv pod kamion JNA. Poginuo je jedan vojnik, a etvorica su
ranjena. Sukovi su se nizali, a 14. septembra poeo je rat. U dva meseca strahota,
palo je na hiljade rtava na obe strane, s tom razlikom to je Hrvatska uz pomo
svetskih sila i monih medija obezbedila oreol rtve. Sudbine likvidiranih stotinu i vie
srpskih civila u Vukovaru, godinama su ostale zatrpane pod ruevinama ranjenog
grada.
Strana 475
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Dosije "Merep" eka

ODLUKOM da Tomislava Merepa 13. avgusta 1991. godine iz Vukovara
prekomanduje u Zagreb, hrvatski predsednik dr Franjo Tuman iznenadio je veinu
svojih najbliih saradnika. Sve izuzev Josipa Manolia, na iji predlog je dotadanji
bog i batina za srpske civile u Vukovaru postavljen na elo Jedinice za posebne
namene MUP-a Republike Hrvatske.
U ovu paravojnu formaciju Merep je ukljuio deo svojih vukovarskih saboraca i grupu
novih ljudi, koji su zatim u ostalim delovima Hrvatske nastavili da ine zloine nad
Srbima, prvenstveno u Pakrakoj poljani.
Okosnica Merepove grupe za zloine nad srpskim civilima u neto zapadnijim
delovima Hrvatske bili su: Nikola Cvetanovi (Merepov zamenik), emo Palo, Igor
Bikola, Monib Sulji, Sinia Rimac, Neboja Hodak, Sneana Ivanovi, Miroslav
Plievi. Merep je u zloine ukljuivao i ljude koje je je nalazio na terenu. Tako je u
Pakrakoj poljani istomiljenike i sauesnike imao u Antunu Jurgecu, Nikoli Rukavini...
U nagovetajima iz Haga da bi Merep do kraja ove godine mogao da sedne na
optueniku klupu, na osnovu dosijea koji su 1997. godine sainili haki istraioci i
beogradski istoriar prof. Vojin Dabi, predsednik tadanjeg Informacionog centra u
Beogradu, Merep se ne tereti samo za zloine nad srpskim civilima u Vukovaru, nego
i u Pakrakoj poljani.
U PAKRAKOJ poljani Merep je napravio itav sistem logora i mesto za likvidaciju
civila koji su tu dovoeni, podvrgavani najstranijoj torturi, a zatim u jo stranijim
mukama likvidirani - kae danas prof. Dabi koji je istraujui Merepov krvavi
rukopis uspeo da identifikuje 176 srpskih rtava u Pakrakoj poljani iz 20 naselja u
daruvarskoj, pakrakoj, novskoj, kutinskoj i zagrebakoj optini.
Sva ova naselja bila su van podruja ratnih sukoba, to po zakljuku prof. Dabia
jasno ukazuje na to da je Merepov zadatak bio da ovde jo drastinije nego u
Vukovaru nametne Srbima psihozu. Cilj je bio istovetan - etniki oistiti ove delove
Hrvatske.
rtve su zakopavane u sistem grobnica u koje su zakopavane manje grupe likvidiranih
Srba. Prva grobnica, sa 19 tela, otkrivena je u leto 1993. godine. Ekshumacojom je
rukovodio erif Basioni, ef komisije eksperata Ujedinjenih nacija. Planove za
ekshumaciju itavog lanca grobnica sainio je Kanain D. B. Nikolson, ef istranog
tela civilne policije koja je u okviru UNPROFOR-a bila stacionirana u Hrvatskoj.
Neoekivano, ekshumacija tela srpskih rtava, meutim, zaustavljena je ve posle
iskopavanja prve u nizu srpskih tajnih grobnica. U decembru 1993. godine, prof.
Dabi se u enevi sa Basionijem dogovorio da treba ekshumirati sve grobnice, kako
srpske, tako i hrvatske, da sve rtve budu dostojno sahranjene, a njihovi preiveli
srodnici da najzad odahnu. To se, meutim, nije dogodilo.
- Dravne strukture u Hrvatskoj, a i kod nas, spreile su to, a Basioni, mada se
protivio tome, morao je da odustane - otkriva Novostima prof. Dabi, ali naglaava
Strana 476
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
da su sauvane mape svih 97 srpskih grobnica u Hrvatskoj i njihovo iskopavanje u

svakom trenutku mogue je nastaviti.
PREPREKA za svakako najpravedniji pristup, ekshumaciji rtava na obe strane, 1993.
godine u Hrvatskoj je bila potreba da se prikriju svi hrvatski zloini nad Srbima, a na
naoj strani jedini problem bila je Ovara. Jedan od retkih iz Miloevievog tima koji
su podravali otkopavanje Ovare bio je tadanji ef diplomatije Vladislav Jovanovi.
Ovu masovnu grobnicu Hrvata, ubijenih neposredno poto su srpske snage 18.
novembra oslobodole grad, meunarodna zajednica locirala je ve 1992. godine, a
ubrzo zatim Madlen Olbrajt dola je u Vukovar i traila od tadanjeg predsednika
Gorana Hadia da je lino odvede tamo. Ovara" je ekshumirana 1996. godine.
Istina iz Pakrake poljane veoma je vana, jer su tu likvidirani Srbi sa ireg prostora
Hrvatske, kako bi se rairio strah na sve Srbe u Hvatskoj. Kolike su realne anse da
Merep zaista sedne na optueniku klupu?
- To je bilo verovatno sve dok Miloevi nije isporuen Hagu, a od tada su te anse
znatno umanjene jer Tribunal je svestan da bi rasvetljavanje Merepovih zloina
prilino uzdrmalo njihovu optunicu protiv Miloevia - smatra prof. Dabi i otkriva da
su tuioci koji su prethodili Karli del Ponte bili veoma raspoloeni da sude Merepu.
Del Ponteova, meutim, ne pokazuje tu spremnost, i u najboljem sluaju, prema
proceni Dabia, vukovarskom Napoleonu sudie se u Hrvatskoj.
Ali, poto e biti teko doi do svedoka Merepovih zloina, sud na kraju teko da e
imati na osnovu ega da mu izrekne pravu kaznu - zakljuuje autor dosijea Merep,
koji u hakoj fioci ami ve sedam godina kao jedno do svedoanstava da zbog
minulog rata i Hrvati i Srbi imaju ega da se stide, ali da nemaju pravo da rtve
zaborave.
RAAN UTAO
VE sama injenica da je Merepova Jedinica za specijalne namene formirana pri
MUP-u Hrvatske, linija krivice preko Vladimira eksa, Branimira Glavaa, Ivana
Vekia, penje se direktno do Tumana. Jedinica je manje uestvovala u ratnim
dejstvima, njen prioritet bila su dejstva u pozadini. Koliko su hrvatski vrhovnici bili
upoznati sa Merepovim zlodelima, svedoi i sluaj poznatog srpskog komuniste Sime
Rajevia iz Kutine, koji je uhapen dok je iao na sastanak sa Raanom, a zatim
likvidiran. Srodnici rtve apelovali su na Raana, ali budui predsednik hrvatske vlade
nije ni prstom mrdnuo.
(KRAJ)
Feral Tribune
01. septembar 1997 godine
Strana 477
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
Zllocinii Bran
nimira Gla
avasa
"ODMAH
"
lik
kvidirati i on
nog drugog
g." rijei
r
su kojje je, kako tvrdi bivi
pripadnik
p
B
Branimirove
e osjeke
bojne,
b
izrek
kao Branim
mir Glava
1991.
1
godin
ne nakon tto je jedan
mueni
m
srpski civil pok
kuao pobjei
iz logora u kojem su b
bili mueni i
ubijani
u
srps
ski civili s o
osjekog
podruja.
p
Tjednik
T
Ferral Tribune u novom broju
b
donosi
d
eksk
kluzivnu priu sastavljjenu
na
n osnovu iskaza koje
eg je 6. srpnja
Dravnom odv
vjetnitvu dao
d
bivi prripadnik tzv
v. Branimiro
ove osjeke
e bojne (BO
OB).
j muen grinjom sa
avjesti, odluio javno progovoriti o ubojstvima civila u
On je,
Osijjeku, a cijeli se iskaz nalazi
n
u Dr
avnom odvjetnitvu, to je Fera
alu potvrdio
oi
glav
vni dravni odvjetnik Mladen
M
Baji.
ojstva civila
a u Osijeku nisu nepoz
znanica, me
eutim, ona
a su do dan
nas ostala
Ubo
uve
elike nerazja
anjena. No
o, svjedok pokajnik do u detalje je ispriao
o u emu je on
osobno sudjelo
ovao, kao i to je vidio
o svojim o
ima te kak
kvu je Glava
a imao ulo
ogu
vemu tome
e.
u sv
va je u vriijeme ratne
e 1991. god
dine obavlja
ao dunost sekretara za narodnu
u
Glav
obra
anu, a kasn
nije je posttao prvi ov
vjek obrane
e Osijeka. Svjedok
S
je jjasno potvrrdio
kak
ko je Glava
tada, ne samo
s
znao za privoenja i muen
nja civila, n
nego ih je
osobno nareiv
vao, te se bez njega nita
n
nije ra
adilo.
s s jo ne
ekoliko straara u neposrednoj blizini garaa
a u koje su
u
"Nalazio sam se,
voeni civili. Reeno nam je da se
e radi o ettnicima, opasnim i nao
oruanim
dov
ljud
dima koji su
u radili na ruenju
r
suv
vereniteta RH.
R Takoe
er nam je re
eeno da na
a
svaki pokuaj bijega otvo
orimo vatru
u." - tvrdi svjedok dog
gaaja, biv
i pripadnik
k
B-e.
BOB
skazu punom detalja svjedok
s
je opisao
o
kako
o je ispitiva
anje provo
eno tako da
d
U is
su ispitivai u garau ulaz
zili s navu
enim kapama preko glave
g
i bejz
zbol palicam
ma
kon ega su
u se uli tup
pi udarci. Ulazili su u parovima,
p
a nakon sva
akog izlask
ka
nak
odla
azili su prem
ma Glavae
evu uredu iz kojeg bi se
s opet upu
uivali prem
ma garaam
ma.
Svje
edok je tak
koer spomenuo imena dvojice Srba
S
za koje
e zna da su
u tada ubije
eni,
a rijje je o oru Petroviiu i edom
miru Vukov
viu.
anja u gara
aama, u dv
voritu zgra
ade sadan
nje osjeke upanije,
"Nakon ispitiva
mlaeni i polumrtvi za
atoenici su
u ukrcavani u hladnja
u novosadskih
prem
regiistracijskih oznaka i odvoeni pre
ema Dravi. Jednom prrigodom je iz hladnja
e
ispa
ao polumrta
av ovjek, to
je izazv
valo Glavaev bijes." - tvrdi svjed
dok te doda
aje
kak
ko se Glava
smirio tek
k idui dan kada je u
uo da je civil pronaen
n mrtav na
osje
ekom Anin
nom groblju
u.
edok je opisao jo jed
dan dogaajj u kojem je
j Glava osobno zapo
ovjedio da se
s
Svje
likvidira zarobljeni srpski civil.
g ljetnog osjekog dana, kad se ve poeo sputati su
umrak, izmuen od bo
oli
"Tog
jeda
an od dvojice zatoenika u gara
i pokuao je
j potraiti spas. uli su se tupi
Stra
ana 478
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
udarci s unutranje strane garae, a potom i kripa vrata. Jedan od zatoenih,

sredovjeni ovjek u bijeloj koulji kratkih rukava, koji ni po emu nije sliio na
opasnog etnika, izaavi iz garae doekan je hicima. Pucala su najmanje
dvojica straara i ovjek je brzo pokoen. U dvoritu dananje upravne zgrade
upanije nastala je strka. uvi pucnjeve, druga zatoena osoba od straha se nije
ni pomaknula." - opisuje oevidac.
"Tada se pojavio Glava. Naredio je da se druga osoba iz garae smjesta likvidira.
Odmah likvidirati i onog drugog. Ba tako je rekao." - tvrdi u svom iskazu
oevidac dogaaja. Feral nadalje pie kako je kroz garae u dvoritu dananje
zgrade upanije u Dubrovakoj 30, prolo nekoliko desetaka ljudi, a svi su oni
ispitivani na isti nain.
Osim u garaama u Dubrovakoj ulici, zarobljenici su ispitivani i mueni i u jednoj
privatnoj kui koja se nalazi na istoj adresi, a svjedok dogaaja navodi kako je u
nekoliko navrata bio u toj kui te da mu je poznato to se ondje dogaalo.
Jednako tako o dogaajima u spomenutoj kui poznato je bilo i Branimiru Glavau
bez kojega se nije moglo nita odvijati, tvrdi svjedok. On nadalje navodi kako je
postojao jo jedan punkt za ispitivanje i muenje zatoenih civila, a radi se o
kamionu osjeke tvrtke "Mobilia" koji je bio smjeten u bivoj vojarni JNA tzv.
"Crvenoj kasarni".
"U tom je kamionu bilo smjeteno nekoliko vojnika zarobljenih iz vojarni bive
JNA, no veina u kamionu su bili civili. U kamionu su bili zakljuani najmanje
tjedan dana, a tamo su i jeli i obavljali nudu." - tvrdi svjedok.
"Osobno sam vidio kada se nakon nekoliko dana zatoenitva, jedan civil nekako
izvukao i sakrio pod vozilo. Straari i vojnici su ga primjetili i poeli vikati da izae
ispod vozila, no on je to odbijao. Tada su ga ispod kamiona izreetali." - pria
bivi pripadnik BOB-e.
I na kraju, dokle je ila uloga Branimira Glavaa tijekom rata moda najbolje
svjedoi pria o atentatu na "Oca Slavonije" koju je u rujnu 1991. objavio
Slobodni tjednik pokojnog Marinka Boia. List je tada objavio priu prema kojoj
je na Glavaa pokuan atentat, a tom je prilikom atentator ubijen. Uz tekst je
objavljena fotografija mrtvog mukarca u bijeloj koulji kratkih rukava koji je bio
potpisan kao ore Petrovi.
No Feralov novinar je israajui priu doao do frapantnog podatka kako na slici
nije Petrovi ve edomir Vukovi na ijem su licu bile vidljivi tragovi od kiseline
iz akumulatora, za koju svjedok tvrdi kako su ju zatoenici BOB-e tijekom
ispitivanja morali piti.
okantno je i to da se imena Petrovia i Vukovia nalaze na popisu poginulih
civila u monografiji "160. osjeka brigada", a Slobodni tjednik je tog istog
Petrovia prije vie od deset godina proglasio opasnim etnikom i atentatorom na
Branimira Glavaa.
Feral Tribune
Glava naredio likvidacije srpskih civila 1991.
Branimir Glava naredio je 1991. i 1992. likvidaciju vie desetina nevinih osjekih
civila srpske nacionalnosti, tvrdei da rue hrvatsku dravu, preneo je rijeki Novi
list , pozivajui se na izjavu direktnog svedoka dogaaja koji je eleo da ostane
Strana 479
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
anoniman.
Glava je donedavno bio jedan od najviih funkcionera vladajue Hrvatske
demokratske zajednice (HDZ). Danas je poznat kao "odmetnik" iz stranke posle
sukoba sa predsednikom Ivom Sanaderom . Poetkom devedesetih je bio sekretar
za narodnu odbranu Osijeka.
Anonimni izvor Novog lista novinarima je potvrdio da je 1991. i 1992. bio
pripadnik tzv. BOB-a, jedinice poznate kao "Branimirova osjeka bojna", koja je
izvravala Glavaeva nareenja.
Nakon to je prole nedelje o tim dogaajima govorio i glavnom dravnom
tuiocu Mladenu Bajiu , iznosei mu i dokaze koji potvruju njegovu priu,
svedok je Novom listu rekao da postoje jo neki svedoci tih dogaaja i da su neki
od njih spremni da daju izjavu nadlenim dravnim organima.
Svedok tvrdi da je bio svedok brutalnih muenja i ubistava, da je neka od njih i
lino video, a pri tom iznosi i pojedinosti torture i ubistva dvojice civila ora
Petkovia i edomira Vukovia u garai dananje zgrade Osjeko-baranjske
upanije u Osijeku.
Na pitanje novinara koliko je ubistava Branimir Glava naredio, svedok je
odgovorio da, po skromnijoj proceni, taj broj prelazi nekoliko desetina osoba.
"Ne znam kakav to mentalni sklop mora da bude pa da Glava mirno
spava poslije svega to je uinio. Volio bih da se suoim sa Glavaem i nadam se
da e se to uskoro i dogoditi. Pokazau mu i pismene dokaze", rekao je svedok,
dodajui da ga danas grize savest zbog toga to je u tome uestvovao i da mu je
iskreno ao zbog toga to se dogodilo.
"Izvravao sam nareenja, potovao hijerarhiju. Odbrana Osijeka tada je ve
poela. Svjestan sam to sam poinio, mada znam da su mi reene potpuno
pogrene informacije. Spreman sam da se izvinim pojedinano svakome ko je
nekoga izgubio", izjavio je svedok Novom listu .
On navodi i da je je Branimir Glava tano znao da u smrt alje nevine civile koji,
iako su Srbi, nisu imali nikakve veze sa napadom na Hrvatsku. "Tijela ubijenih
veinom su baena u Dravu, ali dio ih je zavrio na periferiji Osijeka, u Bajeru",
objasnio je svedok.
Sam Branimir Glava ove optube demantuje i iznosi svoju verziju istine, prema
kojoj je za sva ubistva i likvidacije bio odgovoran tadanji zapovednik
Regionalnog taba odbrane Slavonije, a dananji predsednik Sabora Vladimir
eks, koga optuuje da ceo sluaj pokuava da iskoristi za konani stranaki
obraun s njim. Meutim, neimenovani svedok Novog lista tu tvrdnju negira. Novi
list na kraju teksta navodi da je glavni dravni tuilac Mladen Baji potvrdio da je
primio kompletnu izjavu svedoka.
Patriot
Haki dokumenti protiv Glavaa

Zlostavljanja u crvenoj kasarni
Hrvatskoj dostavljena dokumentacija o zloinima poinjenim nad zarobljenim
vojnicima JNA i Srbima u osjekoj kasarni
Strana 480
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Od naeg stalnog dopisnika

Zagreb, 1. novembra Dok bivi gospodar rata u Osijeku Branimir Glava ami
u zagrebakom pritvoru, pred domau javnost izlazi sve vie detalja o krvavim
zbivanjima u najveem slavonskom gradu tokom 1991. godine, kojima je osnovni
ton i takt davao upravo Glava. Tako dananji Globus otkriva da dokumentacija
hakih istraitelja u vezi s Glavaem, koja je nedavno dostavljena Hrvatskoj,
govori o zloinima koji su te godine poinjeni nad zarobljenim vojnicima JNA i
srpskim civilima u nekadanjoj osjekoj crvenoj kasarni.
Tu kasarnu hrvatske snage zauzele su 15. septembra 1991. godine i u njoj
zarobile vojnike i civile koji su se tu sklonili. Koliko ih je bilo i ta se s njima
deavalo do danas se slubeno ne zna, ali vie svedoka isprialo je hakim
istraiteljima o muenjima i drugim ratnim zloinima koji su tamo poinjeni.
Crvena kasarna zatim je sluila kao sedite i skladite Glavaevoj specijalnoj
jedinici BOB (Branimirova osjeka bojna), u koju su dovoeni srpski civili iz grada
i okolnih mesta. Hrvatski komandant te kasarne bio je i imun Bubalo, otac
sadanjeg osjeko-baranjskog upana Kreimira Bubala, koji je na tu funkciju
doao uz pomo Glavaa.
ta se sve deavalo u bivoj crvenoj kasarni tek e se saznati, jer na osnovu
dostavljenih dokumenta iz Haga uskoro predstoji i domaa istraga o tome. Glava
iz svog pritvora ve poruuje kako je i to sve izmiljeno, a da su svi zarobljenici
u njoj imali bele arave i televizore, dok su hrvatski vojnici navodno spavali
na podu.
Kako je u stvarnosti izgledala ta Glavaeva velika briga za zatoene i nove
detalje iz istrage objavljuje najnoviji Nacional. Tako je uz pomo etiri biva
pripadnika Specijalne uskoke satnije, koji su odluili da pred istraiteljima
otvore duu, i tadanje Glavaeve sekretarice Gordane Geto (njen otac
Andrija, povratnik iz emigracije, bio je tada ef vojne tajne slube SIS u Osijeku i
vrlo blizak Glavau) potpuno rekonstruisan mehanizam zloina kojim je rukovodio
lino Glava.
Najkrae prepriano, Glava je oformio tajnu jedinicu SUS na elu s povratnikom
iz emigracije Ivicom Krnjakom (do 1967. bio oficir JNA i zatim emigrirao u
Belgiju), koja je u svom sastavu imala tzv. kiler vod (vod za likvidacije), ije je
pripadnike odreivao lino Glava. Delovali su u tri trojke, tako da jedni za druge
nisu znali, a meusobno su se poznavali samo po nadimcima. Jedna trojka je, po
nalogu Glavaa (koje je prenosila Gordana Geto), privodila srpske civile, druga
trojka ih je u kui izbeglog Srbina u Dubrovakoj ulici muila, a trea trojka
odvodila na obalu Drave, vezivala lepljivom trakom i ubijala. Ta ubilaka trojka
imala je dva stalna lana (Stjepan Bekavac zvani Bue, koji je umro odmah posle
rata, te sada uhapeni Dino Konti), a likvidator je uvek bio novi lan koji nije
znao ta e morati da uradi dok mu u ruke ne bi dali specijalnu puku MGV long
rajfl kalibra 22 i naredili da ubije rtvu. Bila je to neka vrsta inicijacije novog
lana SUS-a. Ako bi se pokolebali, zapretili bi im da e i oni plivati Dravom
ukoliko ne izvre naredbu, a o nesretnim rtvama govorili bi im da su antidravni
elementi, pripadnici KOS-a ili da, navodno, navode minobacaku vatru po
Osijeku.
Zanimljiv je i detalj da je policija po anonimnoj prijavi 2002. godine uhvatila Ivicu
Kranjaka u krivolovu na jelene, a u pretresu kue koju je dobio od vlasti
pronaeno je i oruje bez dozvole, meu kojim i navedena specijalna puka iz
koje su ubijani srpski civili. Meutim, tada se jo niko nije usudio da protiv njega
pokrene i proces zbog ubijanja Srba, ali je odgovarao za ubijanje jelena.
Politika 02.11.2006.
Strana 481
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"NITA SE NIJE DOGAALO BEZ GLAVAEVA ZNANJA"

26. travnja, 2007. Feral Tribune
"Ivica Krnjak sigurno je osobno odgovoran za sva ubojstva, te je izvjesno da je
on sam jedan od izvritelja. U to vrijeme Krnjak je bio jedino i iskljuivo
odgovoran Branimiru Glavau, koji je bio apsolutni gospodar na ovom podruju i
nita se nije moglo dogoditi mimo njegovog znanja, a posebno su SUS i Ivica
Krnjak djelovali prema njegovim zapovijedima", rekao je pukovnik Ivan Gruji u
razgovoru s policijskim inspektorom 15. listopada 2001.
Pukovnik Ivan Gruji, aktualni pomonik ministrice Jadranke Kosor, 15. je
listopada 2001. policiji dao iskaz koji teko tereti Branimira Glavaa. U tom iskazu
Gruji ne ostavlja nikakve sumnje da je upravo Glava bio osoba koja je davala
naloge Ivici Krnjaku, zapovjedniku Samostalne uskoke satnije, kojeg pak, Gruji
smatra ne samo odgovornim za ubojstva civila, ve ga opisuje i kao poinitelja.
Grujiev iskaz policiji datira iz vremena prve velike istrage o ubojstvima civila u
Osijeku 1991. i 1992. godine, no ta je istraga, unato mnogim dokazima i
izjavama svjedoka, ostala bez rezultata. Glava je tada bio jo vrlo moan, a
Raanova Vlada, uplaena onim poznatim mitingom podrke Mirku Norcu na
splitskoj Rivi, te kasnijih problema s generalima Gotovinom i Bobetkom, bila je
sretna to pravosue ne otvara jo jedan sluaj ratnih zloina.
No, Grujiev iskaz iz listopada 2001. vaan je i zbog toga to je iznesen etiri
godine prije dolaska u Osijek sadanjeg naelnika Policijske uprave Vladimira
Fabera. Naime, Glava i njegovi istomiljenici, a naroito njegovi odvjetnici,
optuuju Fabera kako je "fabricirao" dokaze, te kako je policija kao u sluaju
kljune svjedokinje protiv Glavaa, Gordane Geto-Magdi inila prisilu ne bi li
iznudila priznanja. Gruji nije bio izloen nikakvoj prisili, u to je vrijeme bio
predstojnik Vladinog ureda za zatoene i nestale, Faber je bio daleko od Osijeka,
a dokazi protiv Glavaa ipak su postojali.
Juhine juhe juha
Meutim, ono to je rekao policiji u listopadu 2001. Gruji vie nije ponovio.
Osjeka je policija u to vrijeme bila puna Glavaevih kadrova i vie je nego
sigurno da se Grujiev iskaz, dok se jo nije osuila tinta s printera, naao u
Glavaevim rukama. Od tada, Gruji govori samo uopeno, ne navodei nikakve
konkretne podatke, a naroito se pazi spominjanja Glavaa i njegovog dovoenja
u bilo kakvu vezu s ratnim zloinima 1991. i 1992. godine. Njegov iskaz, onako
kako je prenesen u optunici koja je prolog tjedna podignuta protiv Glavaa i jo
estorice, u odnosu na ono to je govorio u listopadu 2001., juhine je juhe juha.
U iskazu koji je dao policiji 15. listopada 2001. godine Gruji kae kako mu je
poznato postojanje "tajnog zatvora" u Dubrovakoj ulici 30 u Osijeku, te navodi
kako su taj zatvor drali Ivica Krnjak i njegova Samostalna uskoka satnija
(SUS).
"Ivica Krnjak sigurno je osobno odgovoran za sva ubojstva, te je izvjesno da je
on sam jedan od izvritelja. U to vrijeme Krnjak je bio jedino i iskljuivo
odgovoran Branimiru Glavau, koji je bio apsolutni gospodar na ovom podruju i
nita se nije moglo dogoditi mimo njegovog znanja, a posebno su SUS i Ivica
Krnjak djelovali prema njegovim zapovijedima. Svjestan je da je to teko
dokazati, jer materijalnih dokaza nema, a radi se o vrlo opasnim ljudima koji niti
danas ne preu ni od ega", rekao je Gruji, prema zabiljeci, u razgovoru s
policijskim inspektorom 15. listopada 2001.
Strana 482
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Grujiev iskaz ima osobitu teinu jer je u vrijeme kada su se u Osijeku dogaali
zloini zbog kojih je prologa tjedna protiv Glavaa i Krnjaka, te jo petero drugih
okrivljenika podignuta optunica, bio operativac Slube za zatitu ustavnog
poretka (SZUP). Dakle, saznanja koja je imao bila su daleko kvalitetnija od onih
koja su mogle imati osobe podalje od informacija koje su se slijevale u SZUP.
Teza o "vrlo opasnim ljudima" koji su sudjelovali u likvidaciji civila na Dravi (koja
je u medijima, zbog injenice da su prije egzekucije svi bili vezani samoljepivom
ambalanom trakom nazvana "akcija selotejp") prvi se put pojavila u izvjeu
Policijske uprave Osijek 1992. godine, u vrijeme dok je na njenom elu bio Mato
alinovi. U toj zabiljeci stoji i ovo: "Poetkom ratnih sukoba u gradu Osijeku je
izvren vei broj ubojstava na osobama srpske nacionalnosti na taj nain to su
osobe odvoene iz stanova i kua zlostavljane a nakon toga odvoene na desnu
obalu rijeke Drave kod ugostiteljskog objekta 'Bastion' gdje su im prethodno
vezane ruke i usta samoljepivom trakom a nakon toga iz vatrenog oruja ubijana
u predjelu glave i bacana u rijeku Dravu."
"Vrlo opasni ljudi"
Potom slijede opisi ubojstava nekoliko osoba koje su likvidirane na taj nain, a
ija se imena spominju i u optunici prologa tjedan podignutoj protiv Glavaa,
Krnjaka, Gordane Geto-Magdi i jo etvero optuenih.
No u policijskom dokumentu iz 1992. godine u kojem se o tome govori, vrlo je
vaan zakljuak, koji je potpuno istovjetan Grujievom tvrdnjama iznesenim
2001. godine o "vrlo opasnim ljudima" koji su u to bili umijeani. U tom,
policijskom dokumentu iz 1992. godine, doslovce stoji: "Iz gore opisanog
osnovano se sumnja da su ova kaznena djela izvrili Krnjak Ivan i sauesnici.
Utvreno je da je Krnjak Ivan zapovjednik diverzantskog voda u I. Operativnoj
zoni, da se radi o vrlo opasnim osobama gdje se kriminalistiku obradu
ustruavao vriti SIS, te je dogovoreno da se kriminalistika obrada vri u
dogovoru sa MUP-om i Hrvatskom vojskom kada budu stvoreni uvjeti."
Teza o "opasnim ljudima" koju u svom iskazu, govorei o pripadnicima
Samostalne uskoke satnije (SUS), na ijem je elu bio Krnjak, iznosi Gruji, bila
je dakle poznata jo 1992., to jasno stoji u policijskoj zabiljeci iz tog vremena.
Vratimo se, meutim, ostalim detaljima iskaza pukovnika Ivana Grujia, iznesenih
policiji u listopadu 2001. godine.
"Upitan o drugim osobama koje bi s Krnjakom sudjelovale u odvoenjima i
egzekucijama, navodi da ne raspolae s tim imenima, no to su sigurno najblii
Krnjakovi suradnici, meu kojima je sigurno njegov brat. Koliko se sjea misli da
su se likvidacije dogaale kod streljane Pampas. to se tie ostalih imena, navodi
da je Andrija Geto bio (i danas je) izuzetno blizak s Glavaem, te je bio zaduen
za obavjetajnu djelatnost (praenje dogaaja i prikupljanje informacija), dok je
Krnjak bio izvritelj. To je bio trojac koji je najvie suraivao, no ne misli da bi
Geto sudjelovao u ubojstvima, odnosno uputao se u likvidacije", stoji u
policijskoj zabiljeci iz 2001. godine.
Gruji, meutim, u svom iskazu spominje i Gordanu Geto-Magdi, Glavaevu
blisku ratnu suradnicu, a sada treeoptuenu u "sluaju selotejp". "Poznato mu je
da se u tim ubojstvima spominjala i neka djevojka, ne raspolae imenima", stoji
dalje u policijskoj zabiljeci s razgovora voenog u listopadu 2001., "no ne
iskljuuje da bi to mogla biti Gordana Geto, Andrijina ki kao i njen suprug. S
druge strane ne moe biti siguran, jer su ipak Getoi djelovali u drugom smjeru
Strana 483
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
(obavjetajnom), tako da je Andrijina supruga, Vesna, bila visoko politiki

pozicionirana u Hrvatskom narodnom vijeu."
Snaga dokaza
Da je takav iskaz Gruji ponovio i pred istranim sucem Kovaem koji je vodio
istragu o "sluaju selotejp", Glavaeva sudbina bila bi posve zapeaena. No,
Gruji je, kao i toliki drugi svjedoci, drastino reterirao od svojih prvih izjava.
Izjave svjedoka, koje su dane pred istranim sucem, nevjerojatno su ublaene,
promijenjene ili obavijene zastraujuom amnezijom. Glavaevi odvjetnici i on
sam zato i trae skidanje tajnosti s tih iskaza kako bi dokazali javnosti da "nitko
od 147 svjedoka ne tereti Glavaa".
Slina stvar dogodila se i s iskazom Gordane Geto-Magdi, koja je pred
policijom, ali kasnije i pred istranim sucem, teko teretila Glavaa, oznaavajui
ga mozgom mrane akcije u kojoj je stradalo najmanje 10 civila. Stisnuta raznim
pritiscima i prijetnjama, kao i mnogi drugi svjedoci, Gordana Geto-Magdi
pokuala je taj iskaz uiniti nevaeim, tvrdei da je sve to je rekla od nje
iznudila policija. No, ona je svoj iskaz, za razliku od pukovnika Grujia, ponovila i
pred istranim sucem, pa on opet za razliku od Grujievog ima pred sudom
snagu dokaza.
Dugogodinji osjeki gradonaelnik, dr. Zlatko Kramari, koji je i u ratu obavljao
tu funkciju, takoer je bitno mijenjao svoj iskaz pred istranim sucem u odnosu
na ono to je govorio pred policijom. Kramari nije ni prikrivao da je reterirao i
izostavio neke vane dijelove svog iskaza u strahu od mogue odmazde. Priznao
je to nekim svojim najbliim suradnicima, rekavi kako se ne eli izlagati riziku da
ga netko negdje napadne u kakvom mranom prolazu. Naravno, Glava i njegovi
odvjetnici imaju sve Kramarieve iskaze i ako ih nisu dobili prije, imali su pravo
uvida u njih im je zapoela sudska istraga. "Razlika onoga to je Kramari
govorio pred policijom i onoga to je izjavio pred istranim sucem, najbolje se
moe iskazati brojkama", rekao je za Feral jedan poznati osjeki odvjetnik.
"Onoga na koga se taj iskaz odnosi potedio je bar 3-4 godine robije."
General Karlo Gorinek, nekadanji zapovjednik I. operativne zone, koji se u
vrijeme ratnih zloina za koje je sada optuen Glava, nalazio u Osijeku, takoer
je bitno ublaio svoje stavove govorei o onome to je znao. Pazio je da ne umoi
Glavaa, a njegove izjave razlikovale su se kao nebo i zemlja od onoga to je
ranije, dok je obnaao dunost zapovjednika u Osijeku, ali i kasnije, o Glavau
govorio novinarima. Svoje izjave naroito je poeo selektirati u vrijeme i poslije
suenja za ubojstva u Paulin Dvoru. U tom selu kraj Osijeka poetkom prosinca
1991. u jednoj noi likvidirano je 19 osoba 18 srpske i jedan maarske
nacionalnosti. Njihova tijela kasnije su prikrivana u vojnom skladitu Lug, kraj
Osijeka, zakopana ispod vojnog otpada, da bi tajno, nekoliko godina kasnije, bila
prenesena u Liku. Ondje su, prilikom neke druge ekshumacije otkapana u
plastinoj buradi, u mjestu poznatom kao Rizvanua.
Suenje za taj masakr odrano je u Osijeku, a kao svjedok pojavio se i Gorinek.
Nastojao je proi to nezapaenije, bojei se da ne doe do postavljanja pitanja o
zapovjednoj odgovornosti, budui da je Nikola Ivankovi osuen za taj zloin, bio
u jedinici koja je bila podreena Gorineku.
Gorinekov izbor
ini se da Gorineku ta kooperativnost nee biti honorirana. Na dan kad je
pritvoren, za vrijeme one parade u generalskoj uniformi, Glava je novinarima
Strana 484
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
podijelio dva dokumenta, uope se ne obazirui to na jednom pie "vojna tajna,

strogo povjerljivo". Iako nije poznato je li taj dokument deklasificiran, general
Glava dijelio ga je novinarima kao da je rije o reklamnom letku kakvog
trgovakog lanca. Tim dokumentom, a rije je o zapovijedi kojom tadanji
brigadir Karlo Gorinek, formira 1. diverzantsku etu Operativne zone Osijek, te
drugim, takoer s datumom 1. prosinca 1991., koji za zapovjednika imenuje Ivicu
Krnjaka. Glava eli dokazati da nije on, ve Gorinek, taj koji je odgovaran za
ono to je Krnjak radio. Ta slaba slamka spasa, oito se Glavau inila jako
vana, jer je dokumente najavljivao kao "ekskluzivu", drei satima pod svojim
prozorom novinare, dok im to nije i podijelio.
Glava oito takvih "ekskluziva" ima jo jer se dobar dio dokumenata iz vojnih
arhiva oito nalazi na njemu dostupnom mjestu, gdje su sklonjeni za "ne daj
boe".
Pitanje je, meutim, kako e se na suenju, kada se pojavi kao svjedok, sada
drati Gorinek. Hoe li se u hrvatskoj sudnici dogaati ono to se sada
nagovjetava kao veliki generalski obraun u Haagu, ili e ustraeni Gorinek i
dalje pokrivati Glavaa, bez obzira to ga ovaj gura u ivo blato zloina. Izbor je
dakako na Gorineku.
Kad bi u nas istrani suci zaista radili svoj posao i kad se ono to ine ne bi
svodilo na puko "to nam moete rei o spomenutom dogaaju"; kada bi se
usporeivalo to je neka osoba ranije rekla policiji, a to govori pred istranim
sucem; kada bi u pitanju doista bila istraga a ne sastavljanje zapisnika o neijim
monolozima i kada bi napokon netko odgovarao pred zakonom za davanje lanih,
friziranih ili umivenih iskaza, zacijelo bi bilo mnogo pitanja za Ivana Grujia i
druge, koji su, ne samo u "sluaju selotejp", drastino mijenjali svoje iskaze. Neki
su to inili pod prijetnjom, neki u strahu od "vrlo opasnih ljudi" koje je spominjao
i Gruji, a neki iz pragmatinih razloga i vlastite komocije. Tako je mogue da
iskazi iz svoje poetne faze, do dolaska na sud, preive evoluciju, pa na kraju
meu njima postoji slinost kao izmeu amebe i slona.
Strana 485
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Optunica u kaznenom predmetu protiv

Branimira Glavaa:
REPUBLIKA HRVATSKA
UPANIJSKO DRAVNO ODVJETNlTVO U OSIJEKU
BROJ: K-DO-76/06
Osijek, 16. travnja 2001.
K, MK, DK/AL
UPANIJSKOM SUDU U
OSIJEKU
Na osnovi lanka 42. stavka 2. toke 4. u vezi s lankom 203. stavkom 2. ZKPa podiem
OPTUNICU
protiv
1) BRANIMIRA GLAVAA , sina Ljube i Zore r. Pandi, roenog 23. rujna
1956. u Osijeku, Hrvata, dr. RH, s prebivalitem u Osijeku.
etalite P. Preradovia 7, dipl. pravnika, pismenog sa zavrenim pravnim
fakultetom, zastupnika u Saboru RH, razvedenog, oca jednog djeteta, vojsku
sluio, dobrog imovnog stanja, neosuivanog, odlikovanog, brani se sa slobode,
2) IVICE KRNJAKA, sina Mije i Marije ro. Jurii, roenog 27. srpnja 1942. u
selu Keleinka, opina Podgora, dr. RH, Hrvata, s
prebivalitem u Kozjaku, Kozjak 1, umirovljenika, oenjenog, oca etvoro djece,
loeg imovnog stanja, pismenog, sa zavrenom vojnom kolom, vojsku sluio,
osudivanog, odlikovanog, nalazi se u pritvoru Zatvora u Osijeku od 19.
listopada 2006. u 17.18 sati,
3) GORDANE GETO-MAGDI, keri Andrije i Edine roene Ibrahimbegovi,
roene 17. svibnja 1968. u Osijeku. s prebivalitem u Osijeku. Vukovarska 6,
Hrvatice, dr. RH, vieg trenera sportske rekreacije, pismene, sa zavrenom
viom kolom, udane, majke jednog djeteta, umirovljenice, dobrog imovnog
stanja, neosuivane, odlikovane, nalazi se pritvoru Zatvora u Osijeku od 19.
listopada 2006. u 1.30 sati,
4) MIRKA SIVIA, zvanog Sivi i Sivko, sina Pavla i Ane roene Serene,
roenog 2. travnja 1956. u Subotici, Republika Srbija, s prebivalitem u
Jagodnjaku, Ive Lole Ribara 1, s boravitem u Beketincima, epinska 64,
Hrvata, dr. RH i Republike Srbije, umirovljenika, mesara, pismenog, sa
zavrenom srednjom kolom, oenjenog, oca dvoje djece, vojsku nije sluio,
loeg imovnog stanja, neosuivanog, odlikovanog, nalazi se u pritvoru Zatvora
u Osijeku od 16. listopada 2006. u 22.00 sata,
Strana 486
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
5) DINE KONTIA, sina Zvonka i Mire ro. Marijanovi, roenog 26. rujna
1962. u Osijeku, s prebivalitem u Osijeku. Daruvarska 7,
Hrvata dr. RH, umirovljenika, oenjenog, oca dvoje djece, vozaa, pismenog,
sa zavrenom srednjom kolom, vojsku
sluio, neosuivanog, loeg imovnog stanja, nalazi se u prtvoru Zatvora u
Osijeku od 19. listopada 2006. u 19,55 sati,
6) TIHOMIRA VALENTIA, sina Jure i Kate ro. Mandi, roenog 21.
studenog 1966. u Osijeku, s prebivalitem u Tenji, Sv. Ane 93a, Hrvata, dr. RH,
umirovljenika, oenjenog, oca troje djece, pismenog, sa zavrenom osnovnom
kolom, vojsku sluio, neosuivanog, dobrog imovnog stanja, nalazi se u pritvoru
Zatvora u Osijeku od 19. listopada 2006. u 19.40 sati,
7) ZDRAVKA DRAGIA, sina Antuna i Jule r.Sliveko, roenog 9. veljae
1963. u Donjoj Motiini , s prebivalitem u Osijeku, Daruvarska
7, s boravitem u Ernestinovu, kolska 14a, Hrvata, dr. RH, ekonomskog
tehniara, pismenog, sa zavrenom srednjom kolom neoenjenog, oca jednog
djeteta, vojsku sluio, loeg imovnog stanja, neosuivanog, nalazi se u pritvoru
Zatvora u Osijeku od 19. listopada 2006. u 14.2S sati.
da su:
tijekom studenog i prosinca 1991. godine, u Osijeku, u vrijeme obrane grada
Osijeka od oruanih napada tzv. Jugoslavenske narodne armije i njoj pridruenih
poravojnih postrojbi pobunjenog lokalnog srpskog stanovnitva na ustavnopravni
poredak Republike Hrvatske, suprotno odredbama lanaka 3. enevske
konvencije o zatiti graanskih osoba u vrijeme rata te odredbama lanka 4.
stavka 1. i stavka 2. toke a), lanka 5. stavka 3. i lanka 13. stavka 2.
Dopunskog protokola enevskim konvencijama o zatiti rtava nemeunarodnih
oruanih sukoba (Protokol II), 1-okr. Branimir Glava obnaajui dunost
sekretara Opinskog sekretarijata za narodnu obranu i djelujui kao stvarni, a od
7. prosinca 1991. i kao formalni zapovjednik obrane grada Osijeka, 2-oki. Ivica
Krnjak kao zapovjednik posebne postrojbe za diverzantsko-izviake namjene
Operativne zone Osijek, 3-okr. Gordana Geto-Magdi kao zapovjednica voda u
toj postrojbi, a ostali okrivljenici kao pripadnici njenog voda, nakon to je tijekom
ljeta 1991. godine Branimir Glava zapovjedio 2-okr. Ivici Krnjaku i 3-okr.
Gordani Geto-Magdi da iz redova provjerenih i pouzdanih osoba osnuju
postrojbu za posebne izviako-diverzantske namjene, koja bi bila pod njegovim
nadzorom, te nakon to su oni tu postrojbu osnovali, u vie navrata zapovijedao
im da protuzakonito liavaju slobode civile srpske i drugih narodnosti, zlostavljaju
ih i usmruju, to su 2-okr. Ivica Krnjak i 3-okr. Gordana Geto-Magdi
prihvaali) sudjelovali i sami u izvrenjima pojedinih zapovijedi i njegove
zapovijedi radi provedbe prosljeivali sebi podreenim pripadnicima navedene
postrojbe, meu kojima sada pokojnom Stjepanu Bekavcu te 4-okr. Mirku Siviu,
5-okr. Dini Kontiu, 6-okr. Tihomiru Valentiu, 7-okr. Zdravku Dragiu i drugim za
sada nepoznatim vojnicima, koji su te civile neosnovano uhiivali, zlostavljali i
odvodili ih do rijeke Drave i tamo ubijali, pa su tako:
a) neutvrenoga dana poetkom mjeseca studenoga 1991. godine, nakon to su
dobili zapovijed da usmrte nepoznatog mukarca koji je bio zatoen u kui u
Dubrovakoj ulici broj 30, Stjepan Bekavac te 4-okr. Mirko Sivi i njihov za sada
nepoznati suborac otili u navedenu kuu, preuzeli samoljepivom trakom
svezanog nepoznatog mukarca starog oko pedeset godina i kombi vozilom ga
odvezli na desnu obalu Drave u blizini Tvre te tu Stjepan Bekavac i 4-okr. Mirko
Sivi u tog mukarca ispalili vie hitaca iz pitolja i gurnuli ga u rijeku Dravu,
uslijed ega je nepoznati mukarac preminuo,
Strana 487
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
b) dana 26. studenog 1991. godine, Stjepan Bekavac te 6-okr. Tihomir Valenti,
7-okr. Zdravko Dragi i 3-okr. Gordana Geto-Magdi iz obiteljske kue u Sisakoj
ulici broj 11 odveli Branka Lovria, liili ga slobode i zatvorili u kuu u
Dubrovakoj ulici broj 30, iz koje su ga u poblie neutvreno vrijeme nepoznati
pripadnici naprijed navedene postrojbe odveli na obalu rijeke Drave i usmrtili,
c) dana 3. prosinca 1991. godine, Stjepan Bekavac te 6-okr. Tihomir Valenti i 7okr. Zdravko Dragi prema primljenoj zapovijedi da lie slobode Aliju abanovia,
saekali ga ispred njegove stambene zgrade broj 119 u naselju Sjenjak, uhitili ga
te ga odvezli i zatoili u podrumu kue br. 30 u Dubrovakoj ulici, nakon toga
Stjepan Bekavac i 4-okr. Mirko Sivi prema dobivenoj zapovijedi otili u tu kuu
te ga ispitivali i unato njegovim molbama da ga ne tuku vie puta ga snano
stisnutim akama udarali u trbuh, prsa i glavu, uslijed ega je on padao na pod,
da bi ga u poblie neutvreno vrijeme za sada nepoznati pripadnici navedene
postrojbe odvezli iz navedene kue na obalu rijeke Drave te ga tamo usmrtili
pucajui mu iz vatrenog oruja u glavu, a nakon toga ga bacili u rijeku Dravu,
d) dana 7. prosinca 1991. godine, primivi zapovijed da lie slobode i usmrte
Radoslava Ratkovia, Stjepan Bekavac te 6-okr. Tihomir Valenti i 7okr.Zdravko Dragi iz kue u Ul. Fee Milia 4d odveli Radoslava Ratkovia,
prevezli ga do kue broj 30 u Dubrovakoj ulici, gdje su mu vezali ruke
samoljepivom trakom, tukli ga i ispitivali o njegovoj navodnoj neprijateljskoj
djelatnosti, da bi ga nakon njihovog odlaska dvojica novo pridolih nepoznatih
vojnika nastavili tui, te ga potom odvezli na obalu rijeke Drave kod Tvre,
kamo je 5-okr. Dino Konti radi likvidacije Radoslava Ratkovia dovezao 7-okr.
Zdravka Dragia i gdje je u prisutnosti 2-okr. Ivice Krnjaka, Stjepan Bekavac 7okr. Zdravku Dragiu dao automatsku puku MGV" i rekao mu da puca u
Ratkovia, pa je on ispalio jedno streljivo i pogodio Ratkovia u obraz, uslijed
ega je ovaj pao u vodu, da bi tada netko od prisutnih gurnuo u ruke 7-okr.
Zdravku Dragiu automatsku puku kalanjikov, te je on iz te puke ispalio
prema Radoslavu Ratkoviu jo jedan hitac, ali je Radoslav Ratkovi ipak uspio
preivjeti i isplivati iz Drave, nakon ega je po zapovijedi 1-okr. Branimira
Glavaa 3- okr. Gordana Geto-Magdi naloila za sada nepoznatom pripadniku
svoje postrojbe da ode u Opu bolnicu Osijek i Radoslava Ratkovia usmrti, ali u
tome nepoznati pripadnik postrojbe nije uspio zbog prisutnih policijskih
djelatnika u bolnici,
e) tijekom studenog i prosinca 1991. godine, nakon to su na nain opisan u
uvodu primili zapovijedi da uhite i usmrte vie civilnih osoba, za sada nepoznati
pripadnici navedene postrojbe:
-13. studenog uhitili Jovana Grubia, vezali ga samoljepivom trakom, doveli na
obalu rijeke Drave te ga usmrtili udarcem tupo-tvrdim predmetom u glavu i
bacili ga u rijeku Dravu,
- 7. prosinca iz njegove kue u Mrenikoj ulici 4 odveli dr. Milutina Kutlia,
vezali ga samoljepivom trakom, doveli ga na obalu rijeke Drave te ga usmrtili
pucajui mu iz vatrenog oruja u glavu i bacili ga u rijeku Dravu,
- u prvoj polovini prosinca iz njegove kue u Vrtnoj ulici 12 odveli Svetislava
Vukajlovia, vezali ga samoljepivom trakom, doveli ga na obalu rijeke Drave te
ga usmrtili pucajui mu iz vatrenog oruja u glavu i bacili ga u rijeku Dravu,
- neutvrenog dana tijekom prosinca uhitili Petra Ladnjuka, odveli ga na obalu
rijeke Drave te ga usmrtili pucajui mu iz vatrenog oruja u glavu i vrat i bacili
Strana 488
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ga u rijeku Dravu,
- neutvrenog dana tijekom prosinca uhitili jednu nepoznatu ensku osobu,
vezali je samoljepivom trakom, odveli je na obalu rijeke Drave te ju usmrtili
pucajui joj iz vatrenog oruja u glavu i bacili je u rijeku Dravu,
- 25. prosinca uhitili Milenka Stanara, tukli ga nanijevi mu mnogostruke
ozljede tijela i unutarnjih organa, svezali konopcem i usmrtili bacivi ga sa
eljeznikog mosta u rijeku Dravu,
- 28. prosinca iz kue u Wilsonovoj ulici 19 odveli Bogdana Pouu, vezali ga
samoljepivom trakom, doveli ga na obalu rijeke Drave te ga usmrtili pucajui
mu u glavu iz vatrenog oruja i bacili ga u rijeku Dravu,
dakle, krei pravila meunarodnog prava za vrijeme oruanog sukoba 1-okr.
Branimir Glava, 2-okr. Ivica Krnjak i 3-okr. Gordana Geto-Magdi naredili da
se civilno stanovnitvo ubija i neovjeno postupa prema njemu, a 4-okr. Mirko
Sivi, 5-okr. Dino Konti, 6-okr. Tihomir Valenti i 7-okr. Zdravko Dragi ubijali
civilno stanovnitvo i neovjeno postupali prema njemu,
pa da su time poinili kazneno djelo protiv ovjenosti i meunarodnog prava ratni zloin protiv civilnog stanovnitva, opisano i kanjivo po lanku 120.
stavku 1. OKZ RH.
STOGA PREDLAEM:
1) da se protiv okrivljenika Ivice Krnjaka, Gordane Geto-Magdi, Mirka Sivia,
Dine Kontia, Tibomira Valentia i Zdravka Dragia pritvor produlji temeljem
lanka 102. stavka 1. toke 4. u vezi s lankom 104. stavkom 3. i lankom 107.
stavkom 1. ZKP, a protiv okr. Branimira Glavaa pritvor odredi temeljem lanka
102. stavka 1. toke 4. ZKP.
2) da se pred upanijskim sudom u Osijeku odri glavna rasprava,
3) da se na glavnu raspravu pozovu te kao okrivljenici ispitaju Branimir Glava
(2746-2747), Ivica Krnjak (1319, 1356, 1502, 4391 - 4392), Gordana GetoMagdi (240-248, 1337, 1363, 3384-3386), Mirko Sivi (11-25, 127-129, 140,
3046-3052, 3820), Dino Konti (1332, 1357, 3910, - 3918, 3958), Tihomir
Valenti (1325-1326, 1358-1359) i Zdravko Dragi (188-195, 1342-1344,
1360-1361, 3819),
4) da se na raspravu pozovu i kao svjedoci ispitaju:
- ugroeni svjedok pod pseudonimom Drava (26-30) na nain propisan
lankom 329. stavkom 4. ZKP u vezi s lankom 238.a do 238.d ZKP (spis
upanijskog suda u Zagrebu br. Kir-Rz-3/06),
- eljko Amlinger (82951), eljko Babi (2954), Vlado Frketi (3262), Karlo
Harth (3234), Ivan omodi (2956), Zoran Marekovi (3236), Saa Mali
(2974), Sinia Mak (2975), Branimir Peterner (2976), Marijan kari (2994),
Ivan Vuak (2996), Jurica Magani (2975), Stjepan Antolai (1532, 3967),
Zdenka Hmura (2999), Tomislav ombor (3001). Josip Brandt (3006), Sreko
Pauzar (1546), Marija Lovri (1528), Danijel Bogdanovi (4026), Boris Bobeti
(1531), Nevenka Vukovi (1544), Miroljub Mihajlovi (4028), Dragan Jovanevi
(3008), Zita abanovi (1542), Zdenko Blakovi (3020), Smilja Markovi
Strana 489
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
(3523), Stjepan Markovi (3019), Davor Kudri (3022), Josip Lui (3011),
Radoslav Ratkovi (3320), Marija Prole (3208), Josip Hanzer (3211), Elizabeta
Spreki (3210), Desanka Dragievi (3521), Erika Kutli (3943), Kreimir Dori
(3261), Zvonko Gruden (3264), Smiljka Vukajlovi (3632), Miodrag Vukajlovi
(3633), Mirjana Zelinac (3265), Jelica Grubi (3326), Ramona Tkalec (3526),
Snjeana Marek (3273), Marica iek (3274), Emil Kali (3275), Predrag
Novakovi (3524), Ivan Saler (3289), Zdravko Peji (3874), Esad abanovi
(3290), Ivica Praniki (3291), Drago Grubi (3582), Radoslav Brandi (3292),
Pavle Vratari (3243), Javorko Bebek (3240), Slavko Teofilovi (3350), eljko
Vojvodi (3242), imo Ivakovi (3246), Anton krabi (3244), Zoran SeverSmrek (3120), Dragan Sever-Smrek (3122), Milena Vujii (3295), cljko
Bilandi (3124), Robert Frkeli (3215), Daut Ismailji (3213), Robert Maras
(3296), Sinia Krni (3238), Matija Horvat (3206 ), Goran Vrban (4289),
Borislav Mamula (3247), Ljubica Stanar (3323), Milan Buljan (3579), Nikola
Kutlea (3126), Slavko Kit (3249), Mladen Pajtler (3580), Marko Radoni
(3778), Davor Krti (3336), Rajko Stojanovi (4318), Darije Papa (3867),
Mladen Pavlovsky (3276), Karl Gorinek (3940), Eduard Bakarec (3271),
Kreimir Leki (4265), Ivan Viti (3635), Zlatko Kramari (4263), Ivan Cvitkovi
(42S8), Milan Barievi (3793), Tihomir Petrinak (3872), Tatjana krbi
(3770), Zoran Leko (37134), Borivoj Starevi (4286), Tomislav Pintari
(3772), Milan Starevi (3785), Sreko Lovrinevi (4282), Ivan Gruji (3583),
Ivica Holjevac (4200), Tihomir Apari (3868), Boidar Buhin (4267), Josip
Kelemen (3948), Marin Krizmani (3870), Vlajko Petrovi (3780), Marijan Ivi
(3792), Mato Zamolinski (3876), Izabela Jurki (3773), Zvonko Jurman
(3775,4009), eljko Vrselja (4023), Zoran Stanar (3325), Rade Opai (4266) i
Zoran Gaina (4283),
5) da se na raspravu pozove i kao vjetak ispita dr. Boris Dumeni,
6) da na raspravi u dokazne svrhe budu proitani i pregledani: Odluka
Hrvatskog sabora o potvrivanju odluke Mandatno-imunitetnog povjerenstva
(3097) te obavijest o odluci Mandatno-imunitetnog povjerenstva Hrvatskog
sabora o davanju odobrenja za pritvaranje i pokretanje kaznenog postupka
protiv Branimira Glavaa (1601-2769); zapovijed zapovjednika Operativne zone
Osijek (1498); zapovijed taba za obranu Slavonije i Baranje (3251); te podaci
iz personalne evidencije MORH za okrivljenike Ivicu Krnjaka (252), Gordanu
Geto-Magdi (253-255) te za okr. Ivicu Krnjaka, Gordanu Geto-Magdi,
Tihomira Valentia, Dinu Kontia, Zdravka Dragia i Mirka Sivia (3942, 43834390); podaci o stau osiguranja za okr. Gordanu Geto-Magdi (4230-4236);
zapisnici o uviajima (256-258,263-264, 266-267, 272-274, 279-281, 283-285,
289-291); fotodokumentacija oevida (294-299, 300-303, 304-307, 308-313,
314-318, 319-322, 324-330, 3559-3569) te fotodokumentacija vjetaenja
osobnog vozila (4138-4167); rjeenje Opinskog suda u Osijeku o proglaenju
nestalog Branka Lovria za umrlog (693-694); potvrda Policijske uprave
osjeko-baranjske o privremenom oduzimanju predmeta (951-959);
dokumentacija vjetaenja rukopisa (960-964, 967); medicinska dokumentacija
za ot. Radoslava Ratkovia (347-353, 447-452); nalaz i miljenje dr. eljka
Vojvodia o pregledu posmrtnih ostataka ot. Jovana Grubia (1188); zapisnici
sekcija br. 820/91 za nepoznatu ensku osobu (2900-2904), br. 67/92 za ot.
Aliju abanovia (2905-2909). br. 26/92 za ot. Petra Ladnjuka (2910-2915),
br. 19/92 za ot. Bogdana Pouu (2917-2920). br. 847/91 za ot. Milenka
Stanara (2922-2927), br. 814/91 za ot. Svetislava Vukajlovia (2929-2934),
br. 810791 za ot. Milutina Kutlia (2963-2966), br. 806/91 za nepoznatu
muku osobu (3298-3304), br. 330/2006 za nepoznatu ensku osobu (35103511) i br. 329/2006 za nepoznatu muku osobu (3514-3516); nalaz i miljenje
vjetaka sudske medicine (3308-3315,3360-3362,3364-3365); nalaz vjetaka
Strana 490
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Laboratorija za analizu DNA Medicinskog fakulteta u Osijeku (3453-3455), 7) da

se na raspravi proitaju: podaci o imovnom stanju za okrivljenike Mirka Sivia
(160), Gordanu Geto-Magdi (1505), Zdravka Dragia (1506), Tihomira
Valentia (1507), Dinu Kontia (1508) i Branimira Glavaa (2798); podaci o
osuivanosti i prekrajnoj kanjavanosti za okrivljenike Zdravka Dragia
(1509,1511), Gordanu Geto-Magdi (1510, 1512), Ivicu Kmjaka (1518, 1564),
Dinu Kontia (1519, 1566), Tihomira Valentia (1568, 1579) i Branimira
Glavaa (2802).
O b r a z l o e nj e
Protiv okrivljenika provedena je istraga zbog osnovane sumnje da su poinili
kazneno djelo injenino i pravno opisano u izreci ove optunice. Okrivljenici su
svoje obrane dali u prisutnosti svojih branitelja i to Mirko Sivi, Zdravko Dragi i
Gordana Geto-Magdi tijekom ispitivanja u policiji na nain propisan lankom
177. stavkom 5. ZKP, a njih troje te i svi ostali okrivljenici pred istranim sucem
kod privoenja, odnosno naknadno u tijeku provoenja istrage.
Okrivljenik Mirko Sivi ispitan u policiji 17. listopada 2006. godine branio se da
je do nastanka ratnih okolnosti 1991. godine ivio u Jagodnjaku i radio kao
mesar u poduzeu Belje, a onda je bio prisiljen evakuirati obitelj u Beketince,
a on je pristupio postrojbi ZNG u tvornici Mara u Osijeku, gdje je rasporeen
u intendantsko odjeljenje 1. bojne 3. gardijske brigade. U jesen 1991. godine k
njemu je u to poduzee dola osoba koja se predstavila kao Goca iz Zbornog
podruja te u prisutnosti njegovog zapovjednika Mate Zamolinskog objasnila
mu da se formira jedna postrojba za posebne namjene, da je ona u
zapovjednitvu njegove bojne za njega dobila suglasnost da moe napustiti tu
svoju matinu jedinicu i prijei u ovu koja se formira, ukoliko on to eli, a
govorila mu je i za odreene beneficije koje e imati kao pripadnik te postrojbe.
On je uz odobrenje Mate Zamolinskog prihvatio njen prijedlog i odmah se s
Gocom odvezao u jednu kuu koja je bila baza za grupu pripadnika te
postrojbe. Bili su smjeteni u podrumskom prostoru te kue koja se nalazila u
jednoj ulici ne tako daleko od Policijske uprave. Goca ga je upoznala s ostalim
pripadnicima grupe koji su tu ve bili. Pravilo je bilo da smiju znati samo svoje
nadimke, pa je tako on upoznao osobe po nadimcima Bue i Tio, vie se ne
sjea nadimka tree osobe, dok je kasnije u tu grupu pristupio njegov poznanik
Josip Zdravevi zvani Jole i Ustaa. Goca mu je rekla da im je ona jedina veza
sa Zbornim podrujem, da e oni sve zapovijedi i zadae dobivati izravno od
nje, a ako nje nema, mogu se obraati Bueu.
On tada nije imao saznanja od koga je Goca dobivala zapovijedi, ali je kasnije
tijekom 1992. godine kada se ve vratio u svoju matinu 3. gardijsku brigadu
doznao da je Goca ki Andrije Getoa i da je dok je on bio u toj njezinoj jedinici
ona istovremeno bila i tajnica Branimira Glavaa. Kod dolaska u bazu Goca mu
je objasnila da se, ukoliko ima potrebe otii u grad, mora javiti njoj, Bueu ili
Tii te da moe izlaziti samo u njihovoj pratnji, pa ga je tako jedne prilike u
posjet obitelji vozio Bue, a jednom u posjet matinoj postrojbi Tio i to
osobnim vozilom Yugo crvene boje, bez registracijske oznake, koje je
uglavnom bilo parkirano pred bazom i koje su koristili Tio i Bue. Nekoliko
dana nakon dolaska u bazu Goca je dola i kratko nasamo popriala s Bueom,
a sat ili dva nakon njenog odlaska Bue je njemu i Joli rekao da se pripreme,
jer da e uskoro morati poloiti ispit da bi se vidjelo zasluuju li daljnji ostanak
u postrojbi. Sutradan u veernjim satima Bue mu je rekao da se spremi, pred
bazu je stigao jedan bijeli kombi te su se njih dvojica, uz nepoznatog vozaa,
odvezli njime do Dubrovake ulice, a usput mu je Bue rekao da treba koknuti
jednog starog koji je antidrzavni element. Kua do koje su doli u Dubrovakoj
Strana 491
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ulici bila je prizemnica, kroz kolni ulaz zatvoren dvokrilnim vratima od metala i
stakla ulazilo se u tzv. ajnfort, kroz njega u dvorite, gdje se izlaskom na
dvorite s desne strane u obliku slova L nalazio drugi krak kue u kojem su se
nalazile dvije prostorije. Voza je kombi uvezao u ajnfort i tu ostao, a Bue i on
otili su u taj dvorini dio kue. Tamo je u prvoj prostoriji bio straar koji im je
otvorio vrata druge prostorije, a u toj prostoriji zatekli su na stolicama
mukarca i enu starosti oko 50 godina. Mukarcu su ruke bile na leima
zavezane ljepljivom trakom, a glava mu je takoer u visini usta horizontalo
uokrug bila obljepljena istom takvom trakom, dok ena nije bila vezana.
Mukarca su uzeli i poveli van, a dok su to radili, ena ih je uhvatila i pokuala
zaustaviti, ali ju je Bue snano odgurnuo tako da je pala na pod, pa su
mukarca izveli i smjestili u kombi. Nakon krae vonje nali su se na obali
Drave izmeu zgrade u kojoj se nalazio Caritas i jednog igralita. On i Bue
izveli su mukarca iz kombija, Bue je tog mukarca postavio licem prema
Dravi, repetirao pitolj i dao ga njemu uz naredbu da puca u mukarca. On je
pitolj usmjerio u pravcu gornjeg dijela leda tog mukarca, povukao okida, ali
nije dolo do opaljenja, pa je Bue otklonio zastoj, ponovno mu dao pitolj i
naredio da puca. On je pucao u gornji dio lea tog mukarca, vidio je da je ovaj
ipak ostao stajati, ali nagnut gornjim dijelom tijela prema naprijed. Tada mu je
Bue uzeo pitolj iz ruke i jo dva puta pucao u tog ovjeka te ga nogom
gurnuo u Dravu. Kad su se vratili u bazu, tu je bila Goca, pitala je Buea kako
je prolo, a on je odgovorio daje bilo dobro, uz popravni. Sutradan mu je Bue
dao zdravstvenu i osobnu iskaznicu koje je oduzeo tom nepoznatom mukarcu i
naredio mu da ih spali na rotilju koji se nalazio na otvorenoj terasi njihove
baze, pri emu on nije mogao otkriti identitet te osobe, jer ga je Bue
kontrolirao. Nekoliko dana nakon toga vidio je i da Tio na tom rotilju takoer
pali jednu zdravstvenu iskaznicu. Dan nakon njega i Jole je zajedno s Bueom
otiao na polaganje ispita)), on nije znao o emu se radilo, ali je po
naknadnom ponaanju Jole zakljuio da se te veeri neto udno dogodilo. Taj
njegov zakljuak potvrdio se kada je sutradan dola Goca i raspitivala se to se
to dogodilo. Bue je odgovorio da se taj u koga je Jole pucao ranije bacio u
vodu, a Jole se opravdavao da mu je zadrhtala ruka. Goca je pred svima rekla
da je taj ovjek sada u bolnici i da ga uva policija. Nekoliko dana nakon ovog
dogaaja Goca je u bazu donijela jedan papiri, dala ga Bueu i rekla mu da su
to pitanja na koja trebaju dobiti odgovore. Kada je Goca otila, Bue mu je
rekao da poe s njim te su se odvezli do one iste kue u Dubrovakoj ulici.
Usput mu je Bue rekao da idu ispitati tipa koji je zatajio da ima sina u JNA.
Kao i prvi put vozilo su uvezli u ajnfort te kue, otili u dvorini dio kue, tamo
su u prvoj prostoriji zatekli straara koji im je otvorio vrata druge prostorije, a
u njoj je na stolici sjedio njemu nepoznat ovjek ruku zavezanih ljepljivom
trakom na leima. U razgovoru s tim ovjekom saznao je da se on toga dana
spremao na posao i izaao iz kue te da su ga tu doekale nepoznate osobe,
ugurale u vozilo i dovezle u tu kuu gdje se nalazio. Bue je oslobodio ruke tom
ovjeku i ispitivao ga o sinu koji je bio u JNA te o posjedovanju radio-stanice, a
nakon toga ga je tukao akama te naredio njemu da ga tue, ali je taj ovjek
negirao sve optube. To je trajalo desetak minuta, kad se na vratima zaulo
kucanje. Kad su otvorili, pred vratima je bila Goca i pitala ih to ima novog.
Objasnili su joj da taj ovjek ne zna nita, da govori da je astan, a Goca im je
rekla da se njih dvojica vrate u bazu i da e ona otii po daljnje instrukcije.
Osim ova dva opisana sluaja on je jedne prilike dobio zadatak da zajedno s
Tiom ode u ul. Zeleno polje radi neijeg privoenja takoer u Dubrovaku
ulicu. Vozili su se onim istim automobilom Yugo, ali su naili na zatvorenu
kuu. U razgovoru s Tiom i Bueo saznao je da je u sklopu njihove jedinice za
posebne namjene djelovalo jo nekoliko takvih grupa kao njihova, ali da grupe
nisu smjele znati jedna za drugu. Dok je boravio u ovoj postrojbi, jedne je
prilike Goca dovela u bazu njemu nepoznatog mukarca i predstavila ga kao
satnika Ivicu Krnjaka te je bilo govora o odlasku njihove postrojbe u
Strana 492
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
oslobaanje Antunovca. U tu ih je akciju Ivica Krnjak i odveo dan ili dva nakon
ovog razgovora, ali se od akcije odustalo.
Ovu postrojbu su on i Jole odluili napustiti iznenada i spontano, jer je on
smatrao da je u nju samovoljno i doao pa tako moe i otii, ali su se pri tome
bojali da ih ostali iz grupe ne napadnu pa su se tog dana kad su otili iz baze
trei uputili do sredita grada i otuda se tramvajem dovezli do poduzea
Mara.
Okrivljenik je nadalje kod dovoenja istranom sucu 18. listopada 2006. godine
iskazao da ostaje kod obrane dane u policiji. Svojoj obrani dodao je da nije
vidio u koji dio tijela je Bue ispalio hitac tom ovjeku koga su doveli na
likvidaciju do Drave. Opisujui oruje iz koga su pucali rekao je da je to bio
pitolj koji je s gornje strane imao horizontalno poloen plastini okrugli okvir.
Takoer je dodao da je pored Buea, Tie i Jole u grupi s njim bio jo i jedan
nadimkom Crni. Inae se nije slagao s metodama kojima se morao sluiti dok je
bio pripadnik grupe, ali se bojao otvoreno tome usprotiviti, jer je mislio da bi
bio likvidiran. Na ispitivanju kod istranog suca 19. listopada 2006. godine
dodao je svojoj obrani da nije gledao u ovjeka u koga je na obali Drave pucao,
a kako taj ovjek nije pao, on je u uvjerenju da ga uope nije pogodio. Ponovno
ispitan kod istranog suca 9. veljae 2007. godine okrivljenik Mirko Sivi izjavio
je da povlai sve svoje do tada dane obrane, i onu iz policije i one kod istranog
suca, jer da je obrana u policiji jednim dijelom od njega iznuena
iskoritavanjem njegovog tekog zdravstvenog stanja. Okrivljenik Ivica Krnjak
ispitan je najprije u tri navrata i to 20. i 21. listopada te 2. studenog 2006.
godine, ali se u sva tri navrata branio utnjom. No, 3. travnja 2007. godine on
je pred istranim sucem dao svoju obranu. U obrani je naveo da je bio
pripadnik Hrvatske vojske od 1. srpnja 1991. do 30. lipnja 1006. godine, s tim
da je od 1. srpnja pa do 1. prosinca 1991. godine obnaao dunost referenta
obavjetajne slube, a od 1. prosinca postavljen je po zapovjedi Karla
Gorineka za zapovjednika diverzantske satnije. Ta satnija je stvarno formirana
nakon polaganja prisege 19. sijenja 1992. godine i tada je dobila naziv
Samostalna uskoka satnija. Njezin zadatak je bio djelovanje na crti bojinice i
u neprijateljskoj pozadini, a nije imala podruje djelovanja u gradu Osijeku.
Okrivljenik Branimir Glava nije u razdoblju od listopada do prosinca 1991.
godine njemu bio nikakav vojni zapovjednik, pa mu tako nije mogao izdavati
niti zapovjedi za ubojstva civila. Okrivljenica Gordana Geto-Magdi nikada nije
bila zapovjednik niti jednog voda u Samostalnoj uskokoj satniji. Ona je
zapravo bila pripadnica Sigumosno-informativne slube i odgovarala je
zapovjednoj strukturi te slube. Samostalna uskoka satnija brojala je oko 502
osobe, a tko je sve bio njen pripadnik, on to ne zna te se takvi podaci mogu
potraiti u Ministarstvu obrane RH. Tako mu nije poznato jesu li okrivljenici
Dinko Konti i Zdravko Dragi bili pripadnici ove postrojbe, Stjepan Bekavac
nije bio pripadnik postrojbe, dok mu je poznato da Tihomir Valenti jeste, ali ne
zna u kom razdoblju. Satnija je imala tri voda. Prvi je bio smjeten u Banovoj
ulici i zapovijedao mu je Vlado Frketi. Drugi je vod bio smjeten u Dubrovakoj
ulici i zapovijedao mu je Matija Horvat. Trei vod bio je smjeten u Divaltovoj
ulici i zapovijedao mu je Ivan omodi. Na lokaciji u Dubrovakoj ulici drugi vod
preao je izmeu Boica 1991. i Nove godine, a prije toga u toj kui takoer je
bila smjetena Hrvatska vojska, ali njemu nije poznato koja je to postrojba bila.
Tajni vod unutar Samostalne uskoke satnije nije nikada postojao, a niti je on
uo da bi u Kerovanijevoj ulici bio smjeten dio njegove postrojbe. Od
izdavanja zapovjedi za formiranje satnije pa do polaganja prisege unutar
postrojbe provodile su se samo radne pripreme, dakle skupljalo se oruje i
ljudstvo te se traio smjetaj. Zapovijed za formiranje diverzantske postrojbe
mogla je doi samo iz dva izvora, ili od zapovjednika Zbornog podruja kao to
Strana 493
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
je i bio sluaj, ili od Ministarstva obrane RH. Zbog toga Branimir Glava nikako
njemu nije mogao dati zapovijed za formiranje diverzantske postrojbe, jer to
nije bilo u njegovoj nadlenosti. On nije imao nikakve veze s Branimirom
Glavaem, on mu nije bio nadreeni, niti mu je izdavao zapovijedi. Porie sva
kaznena djela koja mu se stavljaju na teret i brani se da nema nikakve veze s
ubojstvima civila, a isto tako niti postrojba kojom je on zapovijedao. to se tie
Radoslava Ratkovia, naveo je da nikada nije uo za tu osobu. Sjea se osobe
po prezimenu Mamula i to zbog toga to ga je jedne prilike zapovjednik 1.
bojne 106. brigade HV Ivan olti pozvao da doe u zapovjednitvo te
postrojbe u Kolodvorskoj ulici u Retfali da bi ispitao jednu osobu koju su kao
navodnog etnika doveli pripadnici oltieve postrojbe. Nakon to je doao u
navedeno zapovjednitvo i ispitao Mamulu, odluio je da se ta osoba pusti i ak
ga je osobno s pripadnicima 106. brigade HV prepratio njegovoj kui. to se
tie Pete kolone u gradu Osijeku, njome su se bavile Sigurnosnoinformativna sluba i Sluba za zatitu ustavnog poretka. Osobu po prezimenu
Amlinger zna, bio je pripadnik njegove postrojbe, ali je s njim u konfliktu od
kada je zamijetio da unutar postrojbe nestaje oruje i streljivo, zbog ega je
doao s navedenim u konflikt.
Okrivljenik Dino Konti ispitan je 20. i 21. listopada 2006. godine, ali se u oba
navrata branio utnjom. No, 19. veljae 2007. godine u pisanom je obliku
istranom sucu dostavio svoju obranu. U tom podnesku objanjava da se
prethodno branio utnjom, jer je zakljuio da se protiv njega iznose neistine.
Nadalje je naveo da se u ljeto 1991. godine nakon povratka iz Njemake
aktivno ukljuio u obranu RH pristupivi priuvnom sastavu MUP. U studenom
1991. godine uo je da se osniva jedna postrojba za izvianje i diverzantske
akcije pa je zajedno s Milanom Plazibatom krajem tog mjeseca otiao u OSNO i
prijavio se u Samostalnu uskoku satniju. Ta se postrojba tek popunjavala i nije
imala neke akcije, nego tek jednu poetkom prosinca radi oslobaanja
Antunovca, ali je i ta akcija obustavljena. Zbog toga se on razoarao i najvie
vremena je provodio sa starim suborcima u naselju Jug II te kod Nemetina. U
Samostalnoj uskokoj satniji se samo formalno vodio i svega je u nekoliko
navrata odlazio u tu postrojbu da se raspita to se dogaa. Ne odgovara istini
da je on sudjelovao u odvoenju Radoslava Ratkovia na likvidaciju, te u
potvrdu toga navodi da ga Ratkovi kod davanja svog svjedokog iskaza nije
prepoznao. Pored toga smatra da je i sam Ratkoviev iskaz suprotan navodima
istranog zahtjeva. Takoer navodi da su dokaz da optube nisu istinite i
njegovi odlasci u Republiku Srbiju, to sigurno ne bi inio da je sudjelovao u
likvidaciji Srba, a Srbi su mu i meu najboljim prijateljima.
Okrivljenik Tihomir Valenti pred istranim je sucem 20. listopada 2006.
godine iznio svoju obranu . U njoj navodi da je u HV stupio u srpnju 1991.
godine u 3. gardijsku brigadu, a od studenog te godine pa do 1994. godine bio
je u Samostalnoj uskokoj satniji. Baza te postrojbe bila je u jednoj kui u
Retfali, a zapovjednik mu je bio Ivica Krnjak, dok je jedan od dozapovjednika
bio Matija Horvat. Sjea se da je jedno vrijeme u toj postrojbi bio i Dino Konti,
ali ne s njim zajedno i on ne zna gdje je Konti bio smjeten. Sve do sijenja
1992. godine on je zbog ranjavanja u Sarvau bio poteen aktivnosti u
Samostalnoj uskokoj satniji. Poznavao je osobu prezimenom Bekavac, a
nadimkom Buo, koji je bio u navedenoj postrojbi 1991. godine, ali ne zna to
je Bekavac radio. No, on s njim nije bio ni u kakvoj akciji. Za nadimke Jole,
Ustaa, Sivko i Sivac branio se da mu nita ne znae, a isto tako da ne poznaje
Mirka Sivia ni Josipa Zdravevia. Poznavao je Gordanu Geto, jer je ona
supruga njegova bratia Ivice Magdia. S njom se sastajao u Kerovanijevoj
ulici, poznato mu je da je bila u Samostalnoj uskokoj satniji, ali ne zna to je
radila i koje su bile njene funkcije.
Strana 494
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
U dopuni svoje obrane 21. listopada 2006. godine okr. Tihomir Valenti iznio je
da s Ivicom Krnjakom on nije iao ni u kakve akcije. Kada se i sastajao s
Gordanom Geto, razgovarali su o porodinim stvarima. U kui u Kersovanijevoj
ulici nije bila nikakva baza, u njoj nije bila stacionirana vojska, a ako je i bilo
vojske, to je netko Magdievima dolazio u posjete. Zdravka Dragia uope ne
poznaje. Imena oteenika iz ovog predmeta nita mu ne znae, a on nije
sudjelovao u likvidaciji niti jedne osobe. Dinu Kontia upoznao je preko svog
bratia Ivice Magdia i koliko zna Konti je bio na Jugu II u postrojbi Mate
abia. Od Gordane Geto-Magdi on je uo da je Konti pripadnik Uskoke
satnije, ali on ga tamo nikada nije viao.
Okrivljenik Zdravko Dragi ispitan je u policiji 19. listopada 2006. godine. U
svojoj obrani izjavio je da se ljeti 1991. godine dragovoljno ukljuio u obranu
RH i najprije bio u jedinicama priuvnog sastava MUP. Zbog toga to je u tom
svojstvu proao specijalistiku obuku za izviako-divetzantska djelovanja, elio
se ukljuiti u takve postrojbe. U razgovoru sa svojim zetom (sestrinim muem)
Dinom Kontiem o toj svojoj elji doznao je da Konti zna jednu osobu s kojom
bi mogao razgovarati o tome i povezao gaje s Gordanom Geto. Iz razgovora s
njom zakljuio je da je ona zapovjednica unutar jedne postrojbe za posebne
namjene te se s njom dogovorio da se prikljui toj postrojbi. Sutradan je s
Dinom Kontiem otiao u bazu te postrojbe u Kerovanijevoj ulici. Kasnije je
saznao da se ta postrojba zove Samostalna uskoka satnija. Baza postrojbe
nalazila se u velikom podrumu te kue u Kerovanijevoj ulici, a u gornjem dijelu
kue ivjela je Gordana Geto sa svojim suprugom Magdiem. Tu je upoznao
ostale pripadnike postrojbe i to po nadimcima Bue i Tiho, postrojbi je pripadao
i njego zet Dino Konti, a nakon nekoliko dana upoznao je i zapovjednika
postrojbe Ivicu Krnjaka. On ih je uskoro poveo u jednu akciju na Antunovac, ali
se od te akcije odustalo. Nakon te akcije jednog je dana dobio nalog od Buea i
Tihe da odu po nekog KOS-ovca i dovedu ga na razgovor.Ili su vozilom Yugo
crvene boje s razbijenim bonim staklom u ul. Fee Milia. Bili su odjeveni u
maskirne odore i naoruani. Na ulaznim vratima kue pozvonili su Bue i Tiho,
iz podruma je izala jedna ena, oni su joj rekli da trae Radoslava Ratkovia, a
tada se pojavo jedan mukarac. Bue mu je rekao da su doli po njega radi
razgovora te su ga odvezli navedenim vozilom u Dubrovaku ulicu u jednu
dugaku prizemnicu s velikom metalnom ustakljenom kapijom.
Izveli su Ratkovia iz auta, proli kroz haustor, i odveli ga u dvorine
nusprostorije. Tu je ili Bue ili Tiho zavezao Ratkoviu ruke ljepljivom trakom te
su njega ostavili da uva Ratkovia. uvao ga je oko dva sata i s njim je
razgovarao, a kako je bio razdraen, udario je Ratkovia otvorenim dlanom
ruke u glavu. Kad su se Bue i Tiho vratili, rekli su mu da se on moe vratiti u
bazu. Vie se ne sjea to se dalje dogaalo s njim, ali je iste veeri ponovo
vidio Ratkovia. Naime, sjea se dogaaja na obali Drave u Tvri kraj
Elektrinog igralita i Bastiona. Tamo su bili prisutni Ivica Krnjak, Bue, Dino
Konti i jo neke osobe, a njega je u autu dovezao Dino Konti. Zajedno s
Kontiem siao je stepenicama do najnieg podesta s obzirom na nizak vodostaj
Drave, a tu je stajala osoba vezanih ruku i s ljepljivom trakom preko usta.
Pored te osobe stajao je Bue i jo jedna osoba. Bue mu je pruio repetiranu
automatsku puku MGV s doboem na gornjem dijelu i priguivaem te mu
naredio da puca u tu vezanu osobu. On je uzeo puku te stojei iza lea tog
ovjeka puku usmjerio u njegov potiljak. Tada je taj ovjek okrenuo glavu
prema njemu i on je prepoznao Ratkovia. Bio je u oku i uplaen, ali se bojao
za sebe, nije znao kako da se izvue te je povukao obara i pogodio Ratkovia u
obraz pa je ovaj pao u vodu. Netko od prisutnih vidio je ubrzo da je Ratkovi
iv, a kako je on ve bio spustio MGV na zemlju, gurnuli su mu u ruke
Kalanjikov i naredili da puca u Ratkovia koji se nalazio u Dravi. On je
Strana 495
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ispalio jedan metak, ali pri tome nije ciljao u Ratkovia. Penjui se stepenicama
rekao je Ivici Krnjaku da je bezvezan osjeaj ubiti ovjeka. Dan ili dva nakon
tog dogaaja u bazu je dola Gordana Geto i obavijestila ih da je Ratkovi
preivio i da se nalazi u bolnici, spoitavajui mu njegovu nesposobnost. Jo je
rekla da je ona preko svojih ljudi uspjela sprijeiti otpremu pisma koje je
Ratkovi napisao i pokazala im je to pismo, ali ga nije itala. Sljedee
privoenje osobe prezimenom Lovri iz Sisake ulice obavili su zajedno on,
Gordana Geto, Bue i Tiho. To su obavili tako da su do Lovrieve kue doli
autom. Kada su pozvonili otvorila im je enska osoba srednjih godina i pozvala
Lovria. On je doao, bilo je oito da se ba tada brijao, rekli su mu da poe s
njima na razgovor pa se Lovri obukao i krenuli su svi autom, ali se on vie ne
sjea to je dalje bilo i to zato to misli da je on negdje usput izaao iz auta.
Sudjelovao je ju jo jednom privoenju osobe po imenu Alija koji je ivio u
stambenoj zgradi na Sjenjaku. Do navedene zgrade dovezao se zajedno s
Bueom i Tihom crvenim Yugom, a u razgovoru s njima uo je da je
navedena osoba etnik, snajperist ili KOS-ovac. Ne sjea se vie to je bilo s
tim ovjekom. Inae zapovijedi za privoenja dobivali su Bue ili Tiho od
Gordane Geto ili Ivice Krnjaka, a on je tek preko njih dvojice saznao to treba
uiniti. Pred Boi 1991. godine zbio se dogaaj koji dobro pamti. Nalazio se u
kafiu Jazz u veem drutvu, bila je tu i Gordana Geto, dostaje popio i
razgovarao je s mnogim osobama, a izmeu ostalih i s jednom mlaom
mukom osobom, moda i maloljetnom, za koju je saznao da e biti novi
pripadnik njihove postrojbe. Nakon ponoi napustio je drutvo i otiao kui.
Sutradan su po njega doli Bue i Tiho, odveli ga u bazu u Kerovanijevu ulicu,
a tu su se ve nalazili Gordana Geto, Dino Konti i taj mladi deko kojeg je
upoznao prethodne veeri. Gordana Geto spoitavala mu je daje odavao tom
deku sve to radi njihova postrojba i da ih tako sve dovodi u opasnost. Tiho je
vikao na njega i udario ga nogom u glavu, a Bue mu je priao i zavezao mu
ruke ljepljivom trakom te mu tom trakom oblijepio i usta. U oima Dine Kontia
vidio je suze, a Gordana Geto naredila je Kontiu: Ti si ga doveo, ti ga i
okni.. Zbog oka se ne sjea kako se s Kontiem naao u automobilu, jedno
vrijeme Dino ga je vozio po gradu, a onda ga je oslobodio ljepljivih traka i
pustio iz vozila. Od tada on vie nije bio pripadnik opisane postrojbe.
Kod dovoenja istranom sucu 21. listopada 2006. godine okrivljenik je svojoj
obrani dodao da on ne zna koje su funkcije obavljali Bue i Tiho u njihovoj
postrojbi, ali se Bue postavljao inicijativno. U akcije se ilo nakon razgovora
Gordane Geto s Ivicom Krnjakom, a Gordana je izdavala zapovijedi. Dodao je i
to da on ne zna tko je dovezao Ratkovia na mjesto likvidacije na Dravi. uo je
za nadimak if i pretpostavljao je da se radilo o Ivici Krnjaku. Grupu su inili
on, Bue i Tiho, a njegov zet Dino Konti bio je u drugoj grupi, ali on ne zna s
kim, samo ga je vidio par puta da razgovara s Gordanom Geto.
Dopunjujui obranu okrivljenik je 21. listopada 2006. kod istranog suca rekao
da on nije elio ubiti Ratkovia, ali se bojao za sebe pa je pucao onako negdje.
Opisujui Tihu prisjetio se da se volio igrati orujem i da ga je boljelo koljeno te
je zbog toga epao.
Dana 9. veljae 2006. godine okrivljenik Zdravko Dragi iskazao je kod
istranog suca da odustaje od svih svojih ranijih obrana, jer da je proitavi
spis zakljuio da se radi o konstrukcijama i neistinama te da e se nadalje
braniti utnjom.
Okrivljenica Gordana Geto-Magdi dala je svoju obranu u policiji pred svojim
braniteljem 20. listopada 2006. godine. U obrani je navela da je tijekom 1989.
godine volonterski radila kao tajnica u stranci HDZ. Zbog sigurnosnih razloga
Strana 496
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
premjeteni su u podrum Centra za obavjeivanje te je tu zajedno s Mirelom

uri obavlja poslove tajnice u uredu Branimira Glavaa, koji je bio sekretar
OSNO. Na radno mjesto tajnice dola je na njegov poziv. U srpnju ili kolovozu
1991. godine Branimir Glava povjerio joj je da pomogne u popuni jedinice za
posebne namjene koju je tada formirao Ivica Krnjak. Taj zadatak je dobila, jer
je Glava u nju imao veliko povjerenje, od prvih dana sudjelovala je u podjeli
oruja i poznavala je velik broj ljudi. Krnjak je imao svoj ured iznad ureda
OSNO i zajedno s njim radili su Antolai, Amlinger i jo nekoliko njoj
nepoznatih osoba. Krnjak je esto dolazio u ured kod Glavaa i razgovarali su
nasamo. Zbog povjerenog zadatka ona nije naputala svoj posao u OSNO, nego
je samo pomagala Krnjaku koji nije poznavao grad i ljude koji bi mogli ui u tu
jedinicu, i to odabirui ljude sa popisa osoba koji su se dobrovoljno javljali u
OSNO i ekali raspored. Odabir je obavljala i na temelju poznanstva te
odlascima u postrojbe po neke vojnike. Za odabrane obavljala je sigurnosnu
procjenu, razgovarala je s njima i upuivala ih Krnjaku. Krnjak je inae bio
podreen Branimiru Glavau. Sjea se da je ovakav nain odabrala Stjepana
Bekavca zv. Bue, Dinu Kontia, Zdravka Dragia, Tihomira Valentia zvanog
Tiho i jednog mesara prognanog iz Baranje. Ukupno je u toj postrojbi bilo oko
60 odabranih osoba. Neki su uli i na preporuke Krnjaka i Glavaa.
Zapovjednitvo postrojbe bilo je u Zapovjednitvu obrane grada u upanijskoj
ulici, kat iznad ureda Branimira Glava. Zbog sigurnosnih razloga pripadnicima
postrojbe nisu se smjela znati imena i prezimena, a takvu odluku donijeli su
Krnjak i Glava na jednom sastanku i ona je tu odluku prenosila svima koji su
uli u jedinicu. Ova postrojba je 27. travnja 1992. godine preimenovana u
Samostalnu uskoku satniju. U njenom sastavu bilo je vie vodova razmjetenih
po gradu pri emu pripadnici tih vodova nisu znali jedni za druge. Jedan je vod
bio u Kerovanijevoj ulici, jedan u O Rade Konar, jedan u Donjem gradu,
jedan u OSNO u upanijskoj ulici, jedan u Dubrovakoj ulici, a jedan u Retfali.
to se tie popune postrojbe, ona je imala vie sastanaka s Glavaem i
Krnjakom te je na tim sastancima od njih dobivala upute za popunu, to e
govoriti odabranima o ponaanju, napredovanju u postrojbi i slino, a zapovjedi
koje je dobivala od njih dvojice, ali i od Amlingera, prenosila je zapovjednicima
ili drugim osobama u navedenim vodovima. Razlog to je ona bila veza izmeu
Glavaa i Krnjaka te pojedinih vodova u SUS-u bio je u tome to je ona kod
Glavaa imala iznimno povjerenje. Zapovjedni je dobivala usmeno ili pismeno,
izravno od Glavaa ili Krnjaka, a kod pismenih radilo se o papiriima s imenom
neke osobe i ulicom te razlozima zbog kojih nekoga treba privesti i ispitati kao
npr. radi li se o petoj koloni, ima li kontakte s neprijateljem, ima li rodbinu
kod neprijatelja i slino. Ove je papirie osobno dobivala u OSNO od njih dvojice
ili ih je uzimala sa njihovih stolova, kada njih nije bilo, a gdje su joj oni te
papirie ostavljali. Na papiriima nije pisalo to s tim ljudima uiniti nakon to
se privedu i ispitaju. Tako se sjea sluaja odvoenja Branka Lovria. Bila je
rana jesen kada je od Glavaa dobila zadatak da se javi u Potu i o Lovriu
razgovara s direktorom. U razgovoru je saznala da Lovri ne dolazi na posao,
prenijela je to Glavau, a on joj naredio da ga treba uhititi i privesti, jer je
antidravni element. Tada je s dva do etiri pripadnika postrojbe otila do
Lovrieve kue, sjea se da im je otvorila enska osoba, a tada je izaao i
Lovri na traenje bez otpora poao s njima. Odvezli su u Dubrovaku ulicu,
Lovria su odveli u podrum, a ona se nije tu vie zadravala, go je obavijestila
Glavaa da je Lovri priveden. Kad je nakon nekoliko dana u razgovoru sa
svojim vojnicima saznala da je Lovri ubijen, posvaala se zbog toga s
Glavaem. U toj svai on joj je prijetio, govorio joj da mu ne dolazi na posao,
da e i ona plivati i da e ih sve zbrisati sa zemlje. Ona je prijetnje ozbiljno
shvatila, jer je znala kako je u jednom sluaju s Glavaem proao Goran Vrban
kojeg su u sjeditu HDZ-a zlostavljali. Glavau nije bilo strano obraunavati se i
sa svojim ljudima. I dalje je nakon ove svae radila kao tajnica u OSNO, ali je
Glava bio na nju ljut i nije ju pozdravljao. Nakon nekoliko dana pozvao ju je i
Strana 497
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
prigovorio da je u postrojbu angairala nesposobne ljude. Pokazao joj je pismo

koje je nakon neuspjele likvidacije pisao neki ovjek iz bolnice i naredio joj da
rijei problem. Ona pretpostavlja da je pismo Glavau donio Amlinger, jer je
on prethodno bio kod Glavaa. Dobivi takvu naredbu, ona je otila u
Kerovanijevu ulicu i dala je nareenje jednom pripadniku postrojbe za koga se
sjea da je bio medicinski tehniar, a kasnije policajac, da ode u bolnicu i ubije
tog ovjeka. Ovaj je otiao, ali se vratio i rekao da nije uspio, jer da je taj
ovjek u bolnici uvan. Ona je tada obavijestila Glavaa o ovome i misli da je i
on sam slao nekoga u bolnicu da usmrte tog ovjeka. Kasnije je saznala da se
taj ovjek zove Ratkovi. O ovim dogaanjima razgovarala je s Ivicom
Krnjakom elei izai iz njegove postrojbe, emu se on nije protivio. Krnjak je
inae znao za zapovjedi koje je ona primala od Glavaa i prenosila ih u
postrojbu. O ostalim ubojstvima tvrdi da ne zna nita i da nije u njima
sudjelovala, iako je ula da ih je bilo. Takoer joj nije poznat nadimak if.
U vezi sa sluajem Ratkovi Glava joj je jo naredio i da se rijei onoga koji je
bio odgovoran za neuspjeh u tom sluaju. Smatrala je daje Glava time mislio
na njegovu likvidaciju. To je bio Zdravko Dragi. urjak Dine Kontia. Ona je
otila u Kerovanijevu ulicu i prenijela Dini Kontiu Glavaevo nareenje, ali
rekavi da samo zaplai Dragia kao primjer ostalima. Poetkom 1992. godine
dva je mjeseca bila u Njemakoj, a nakon toga formalno je i dalje bila tajnica u
uredu Branimira Glavaa da bi od travnja 1992. godine i slubeno bila u
Samostalnoj uskokoj satniji. Tvrdi da osobno nije nikoga ubila, niti je nazoila
likvidacijama.
Prilikom privoenja istranom sucu okrivljenica je 21. listopada 2006. godine u
iskazu pred istranim sucem ostala kod obrane dane u policiji.
Kod sljedeeg ispitivanja pred istranim sucem 22. listopada 2006. godine
iznosila je svoje spoznaje o prijetnjama koje joj se dogaaju u zatvoru.
Iznova dajui obranu pred istranim sucem 28. prosinca 2006. godine
okrivljenica je iskazivala o navodnim pritiscima u policiji prilikom njezinog prvog
ispitivanjima, o zlouporabama od strane njenog branitelja te o iskoritavanju
njenog tekog psihikog stanja kako bi se dobio njezin iskaz. Tvrdi da je nevina,
da nita to je iskazivala u policiji nije istina te je opozvala takvu svoju obranu.
Okrivljenik Branimir Glava dao je svoju obranu 23. listopada 2006. godine
pred istranim sucem. U obrani je naveo da je od listopada 1990. do 2.
studenog 1991. godine obnaao dunost sekretara za narodnu obranu u OSNO
u Osijeku. Vojne dunosti obnaao je od 2. studenog 1991. godine kada je
postao pomonik zapovjednika obrane grada, a zapovjednik mu je bio Eduard
Bakarec. Kao sekretar za narodnu obranu on je po zapovijedima iz Ministarstva
obrane te iz Zapovjednitva za istonu Slavoniju, a kasnije iz Zapovjednitva
Operativne zone Osijek, obavljao mobilizaciju, ali nije imao nikakve ovlasti
formirati vojne jedinice. Za Samostalnu uskoku satniju vie je saznao poslije
rata nego u vrijeme rata te mu nije poznato kada je formirana ta postrojba i
koje je zadae obavljala. Ivicu Krnjaka poznavao je iz regionalnog kriznog taba
gdje je on bio od samog dolaska Vladimira eksa za predsjednika tog taba, a
tab je bio smjeten kat iznad OSNO. Misli da je eks dao Krnjaku i Groelju
naputke za formiranje neke sigumosno-obavjetajne slube. Krnjaka se jo
sjea iz situacije u vezi s ruenjem batinskog mosta te u vezi financijske pomoi
radi proizvodnje streljiva. Samostalna uskoka satnija nije bila pod
Zapovjednitvom obrane grada. On je pod svojim zapovjednitvom imao samo
106. brigadu, dio 130. brigade, 135. brigadu, Samostalni bataljun pri
Zapovjednitvu obrane grada te jednu formaciju specijalne policije. Gordanu
Strana 498
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Geto-Magdi poznaje od 1990. godine kao tajnicu mladei HDZ, ali ona nikada
nije bila njegova tajnica u OSNO. Znala je povremeno pomoi kao dobrovoljac
kod poveanog obima posla, tako da je kuhala kavu ili posluivala stranke, a
budui da je imala samo osnovnu kolu, nisu joj se ni mogli povjeriti bilo kakvi
ozbiljniji poslovi. On joj osobno nije davao nikakve naloge niti zaduenja pa ni
za formiranje neke jedinice za specijalne namjene, a prie o nekakvim
ceduljicama gluposti. Kada je preao u Zapovjednitvo obrane grada, bili su
smjeteni u zgradi biveg SUBNOR-a. Imena okrivljenika kao pripadnika SUS-a
su mu nepoznata. Takoer mu nita ne znae ni imena oteenika, osim dr.
Kutlia ijoj je supruzi na zamolbu ure Perice trebao pomoi u vezi nestanka
mua, a za Ratkovia saznao je kroz medije. Sluajeve nestanaka i ubojstava u
studenom i prosincu 1991. godine nisu istraivale vojne vlasti, jer je to bila
zadaa civilne policije.
Obrane okrivljenika Ivice Krnjaka, Dine Kontia, Tihomira Valentia i Branimira
Glavaa, to se tie inkriminacija iz ove optunice, nisu istinite, a obrane
okrivljenika Mirka Sivia, Zdravka Dragia i Gordane Geto-Magdi nisu istinite
u onim dijelovima u kojima su naknadno mijenjane ili povuene, jer su u
suprotnosti s injenicama koje su tijekom istrage utvrene brojnim prikupljenim
dokazima. Dapae, obrane okrivljenika Mirka Sivia, Zdravka Dragia i Gordane
Geto-Magdi koje su oni prvotno dali pred svojim braniteljima ili pred istranim
sucem, a prije nego to su ih naknadno izmijenili ili povukli, meusobno su
sukladne, upotpunjujue, podudarne ostalim u istrazi pribavljenim dokazima i
stoga vjerodostojne.
Prije svega treba istaknuti da su tijekom predistranog, a u najveoj mjeri
tijekom istrage, ispitani brojni svjedoci koji su imali izravna ili neizravna
saznanja o dogaajima koji su predmet istrage, te su prikupljeni brojni tzv.
materijalni dokazi o svim odlunim i vanim injenicama glede poinjenog
kaznenog djela.
Tako je u pred istranom postupku u upanijskom sudu u Zagrebu u skladu s
odredbama lanaka 238.a do 238.d kao svjedok ispitana osoba pod
pseudonimom Drava. On je izjavio da se poetkom kolovoza 1991. godine,
kad je poeo rat, prikljuio sanitetskoj slubi 106. brigade ZNG, a nakon dva
mjeseca preao je u sanitet 3. gardijske brigade HV, gdje je naelnik saniteta
bio dr. Starevi. U studenom 1991. godine pozvan je u ured dr. Starevia, te
je tu zatekao jednu djevojku duge plave kose u odori HV, a s njom je bio jedan
mukarac takoer u takvoj odori. Kasnije je doznao da se zovu Gordana GetoMagdi i Dino Konti. Rekli su mu da su uli da je hrabar, da je sudjelovao u
najgorim situacijama i da mu je nadimak Mali Ujo te da njima trebaju takvi ljudi
za jednu diverzantsko-izvidaku specijalnu jedinicu. On je pristao prei u tu
njihovu jedinicu te ga je Gordana odvezla vozilom BMW u podrumske
prostorije jedne kue u Kerovanijevoj ulici. Tu je bilo vie uniformiranih mukih
osoba i jedan djeak od oko 15 godina. Kasnije je saznao da je to bio Fehir. U
prvo vrijeme on je njima u tom podrumu nosio hranu iz Studenskog doma, a u
to su ga uputili Valenti i Konti. Na raspolaganju su imali jedan BMW, jedan
bijeli kombi, crveni Yugo i zeleni Stojadin. Tu u podrumu kue s vremenom
je upoznao osobe Stjepana Bekavca zvanog Bue, Sivia koji je doao iz 3.
gardijske brigade gdje je radio u kuhinji, Tihomira Valentia, Josipa Zdravevia
i jo jednog mukarca za kojeg zna da je kasnije radio u kafiu kod spomenika
etau. Nakon desetak dana upoznao je i zapovjednika postrojbe Ivicu Krnjaka
koji im je doao u posjet. Nakon tog Krnjakovog posjeta dobio je zadatak da s
Bekavcem i Valentiem ode u akciju do kue nekog doktora, ili su zelenim
Stojadinom, ali u kui nije bilo nikoga. Sutradan je u akciju iao s
Valentiem, Bekavcera i Zdravevicm crvenim Yugom u jednu kuu koja je
Strana 499
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
imala ostakljena aluminijska vrata u Dubrovakoj ulici. Kad su pozvonili, pojavio

se mukarac od 50 do 60 godina, jake tjelesne grade, odjeven u tamnije hlae,
svijetlosmeu vestu, ispod nje kariranu koulju, a na glavi je imao kapu zvanu
epka ukaste boje, dok je na nogama imao papue. Nakon kraeg
razgovora nastalo je naguravanje, taj ovjek je pokuao pobjei, zvao je u
pomo, u naletu na Zdravevia oborio ga je na tlo, a Valenti i Bekavac su ga
uhvatili, vratili u kuu i odveli kroz hodnik te kue u podrum. Bekavac je tom
ovjeku samoljepivom trakom oblijepio glavu u visini usta, a takoer i ruke
zavezao takvom trakom iza lea i posjeo ga na stolicu. Bekavac i Valenti su ga
tukli palicama napravljenim od telefonskih kablova i govorili mu da je KOSovac, UDB-a i etnik. Nakon toga podigli su tog ovjeka odveli ga do auta i
odvezli se na obalu Drave. Bekavac i Valenti izvukli su ga iz auta, odveli do
Drave i tu mu je Bekavac ispalio dva hitca u potiljak. To se dogodilo u prosincu
jedne veeri oko 20,00 ili 21,00 sat, bilo je zamraenje i potpuni mrak. Nakon
to je taj ovjek pao u vodu, Bekavac je naredio Zdraveviu da ga dovri i dao
mu korpion. Zdravevi nije pucao u tog ovjeka, nego je ispalio dva hitca u
vodu te bacio korpion u Dravu. Te noi i svi oni drugi iz njihovog podruma
otili su nekamo, ali on ne zna kamo i tko s kim. Kada su se vratili u bazu, uo
je kako Konti pria Bekavcu da su oni promaili svog ovjeka, da je taj isplivao
iz Drave, da se nalazi u bolnici, a dok je to priao onaj vojnik za kojeg zna da je
kasnije radio u kafiu kod spomenika etau se zacrvenio i pognuo glavu. Dok
je boravio u postrojbi uo je od Bekavca, Gordane Geto i Konua da je Krnjak
odlazio kod Glavaa. Sjea se da su Gordana Geto, Konti i Bekavac
negodovali kad im se Krnjak postavljao kao ef, jer je Gordana Geto, bila
zapovjednik u njihovoj postrojbi, a Bekavac i Konti njeni zamjenici. No, on je
ipak shvatio da je SUS, iji je zapovjednik bio Ivica Krnjak, bio nadreen
njihovoj postrojbi. Dok je boravio u postrojbi trebala je biti provedena akcija
oslobaanja Antunovca skupa sa Branimirovom osjekom bojnom i drugim
dijelovima SUS, ali postrojba BOB nije dola. Sjea se da je tada do Krnjaka
doao kurir, predao mu pisanu zapovijed govorei da je to naredba od
Branimira Glavaa, da se akcija prekida i da se vraaju nazad.
Ispitan u istrazi svjedok Karl Gorinek je naveo da je na elo Operativne zone
Osijek doao 12. rujna 1991. Za termin Uskoka satnija je uo, a navodi da se
konkretno radilo o diverzantskoj satniji za koju se neki htjeli da se zove
Uskoka. Tu diverzantsku satniju je zatekao u vrijeme kada je doao na elo
operativne zone. Tom postrojbom zapovijedao je okr. Ivica Krnjak. On nije
sudjelovao u odabiru kadra koji je ulazio u sastav te satnije, ne zna tko je
odabirao ljude za tu postrojbu, on o tome nije konzultiran, a za okr. Branimira
Glavaa navodi da je on mogao imati doticaja sa odabirom kadrova kroz
mobilizaciju jer je to dunost sekretarijata za narodnu obranu kojem je on tada
bio na elu. Okrivljenik Branimir Glava formalno nije bio nadreen ovoj
diverzantskoj satniji, ali je mogao dolaziti u doticaj s tom postrojbom kroz svoju
funkciju zapovjednika obrane grada Osijeka. Smatra da je ta satnija imala neke
veze sa SIS-om, pri emu dodaje da zapovjednici brigada i zapovjednici
operativne zone po ustrojbenoj hijerarhiji nisu bili nadreeni snagama
sigurnosti i vojne policije, te da je vertikala zapovijedanja kod snaga sigurnosti
ila od najniih postrojbi prema viim i tako sve do Ministarstva obrane RH, te u
tom sluaju informacije iz tih slubi nisu dolazile do njega.
Zapovjednitvo tih postrojbi (SIS-a i Vojne policije) ilo je neposredno iz vrha,
te zakljuuje da je veza izmeu SIS-a i diverzantske satnije bila neupitna
budui da je on toj satniji zapovjedio samo jednu akciju i to ruenja batinskog
mosta, dok joj druge zapovjedi nije izdavao, te zakljuuje da je to mimo
njegovog znanja inio netko drugi, a pretpostavlja da je to SIS. Poznavao je
naelnika centra SIS-a Mirka Groelja, on je imao svoju vertikalu zapovijedanja
Strana 500
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
i od njega je izmeu ostalog bio upozoren i na pripremu atentata koji se protiv

njega spremao kao zapovjednika operativne zone. Vezano za ubojstva graana
Osijeka srpske narodnosti i pronalaska leeva u rijeci Dravi nije mu blie nita
poznato niti mu je tko o tome slubeno ita referirao, a vezano za 5. kolonu u
gradu navodi da su nadleni za ta pitanja bili slube SIS-a, SZUP-a i civilne
policije.
Svjedok Ivan Gruji je naveo da je tijekom 1991. pa sve do 1. travnja 1992.
godine radio kao operativac u SZUP-u Centar Osijek, a nakon toga preao je u
Sigurnosno informativnu slubu Centar Osijek u kojoj se zadrao do rujna 1992.
Nema osobnih spoznaja o ubojstvima graana srpske narodnosti u kritino
vrijeme ali je o tome uo iz drugih posrednih izvora. Koliko je njemu poznato
uglavnom se radilo o osobama srpske narodnosti iz pote i bolnice. Poznata mu
je postrojba pod nazivom Samostalna uskoka satnija, te zna da je tom
satnijom zapovijedao okr. Ivica Krnjak. Nakon to je u travnju 1992. preao u
SIS od naelnika te slube Mirka Groelja saznao je da se u Dubrovakoj ulici
vre odreene istrage, Groelj je koristio izraz bezvezne istrage te je zbog
takvih istraga Groelj s nekim doao u sukob, ali mu nije poznato s kim. Nije
mu poznata formacijska struktura Samostalne uskoke satnije ali iz tog
vremena zna da je jedno od sjedita te satnije bilo u Dubrovakoj ulici, a za
ostala sjedita te postrojbe saznao je kasnije iz medija. Okrivljenicu Gordanu
Geto-Magdi poznaje kao ker Andrije Getoa sa kojim je zajedno radio u SISu. Za nju zna da je bila tajnica u HDZ-u, poznato mu je da je sudjelovala u
Domovinskom ratu i da ima status branitelja, viao ju je u odori no nije mu
poznato kojoj formaciji je pripadala. Navodi da je njegov djelokrug rada bio
antiteroristiko djelovanje agresora, a u sklopu toga je predmet interesa odjela
kojem je on pripadao bilo i djelovanje 5. kolone u gradu Osijeku. Navodi da je
postojala odreena koordinacija izmeu slubi SZUP-a i SIS-a. Smatra da je
mogue da su informacije vezane za ubojstva civila u Osijeku odlazile u centralu
u Zagrebu, i misli da je pokojni Mirko Groelj o svojim spoznajama koja su se
dogaala u Osijeku obavjetavao svoju vertikalu, dakle slao podatke u Zagreb
jer je isti sustav slanja podataka bio kako u SIS-u tako i u SZUP-u, to znai da
su se dokumenti radili u tri primjerka, od kojih je jedan uvijek odlazio prema
centrali navedenih slubi u Zagreb. Pojanjava da je naelnik njegovog odjela u
kojem je on radio kao operativac bio Mladen Igali. Naelnik operative, tj.
naelnik svih odjela bio je Zdravko Peji, a naelnik centra SZUP-a Osijek bio je
Branko Budi. Iz razgovora sa kolegama koji su radili oevide na ovim
ubojstvima, saznao je da su tijela ubijenih bila vezana ljepljivim trakama i da
im je pucano u glavu. Tada se nije govorilo o selotejpu, ve se govorilo da su to
plivai.
Svjedok Zdravko Peji bio je u razdoblju od 12. sijenja 1991. do 12. srpnja
1992. naelnik operativnih poslova slube za zatitu ustavnog poretka Centra u
Osijeku. Za kritino vrijeme navodi da je kroz operativni rad na terenu doao do
podataka da je okr. Branimir Glava moralna kima obrane grada, ali da je bio
autokrat vrste ruke i da je htio pod svaku cijenu staviti sve strukture pod svoju
kontrolu pa tako i SZUP. Navodi kako je primjera radi nakon pogibije Josipa
Rcihl Kira, tadanjeg naelnika PU, te dolaskom Mate alinovia na njegovo
mjesto okr. Glava vrio veliki pritisak na Zagreb da se Mato alinovi razrijei
funkcije naelnika PU, a takoer je traio i njegovo razrjeenje te odlazak
Branka Budia sa mjesta naelnika SZUP-a Centar Osijek. Navodi kako su u
prvo vrijeme iz Zagreba dobivali upute da se nikako ne dozvoli utjecaj Glavaa
na SZUP, meutim, kako smatra, kasnije je politika izabrala Brammira Glavaa,
a oni su dali ostavke. U odnosu na tzv. sluaj Selotejp, SZUP nije specijalno
istraivao te sluajeve jer je za slubu daleko vei interes predstavljalo
stradavanje hrvatskog ivlja u Osijeku u vrijeme agresije, pa su se ovi
Strana 501
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
pojedinani sluajevi i pogibije graana Osijeka srpske narodnosti jednostavno

utopili u opi broj rtava. Pri tome, navodi kako ga je jedino zaintrigirala smrt
Bogdana Poue, to ga je osobno pogodilo, budui da je on bio suradnik SZUPa, lojalni Srbin te je skupljao vrijedne podatke o problematinim Srbima.
Smatra da je on bio rtva loe reputacije svog brata Janka Poue te da je
vjerojatno ubijen grekom. Poznavao je pokojnog Mirka Groelja od kojeg je i
saznao najvei broj informacija u vezi sa pojedinim dogaajima iz tog vremena,
poznato mu je da se Mirko Groelj uglavnom kretao u krugu vojnih osoba te da
je pisane tragove u vezi sa ubojstvima prosljeivao prema Zagrebu. Pri tome,
navodi da se kroz operativni rad vezano za ubojstva u Osijeku spominje
najmanje 10 osoba imenom i prezimenom, a navedene podatke je njegova
sluba proslijedila prema centrali u Zagrebu.
Ispitan tijekom istrage u dva navrata 3. studenog 2006. i 23. veljae 2007.
svjedok Stjepan Antolai je izjavio da je od 14. studenog 1991. pa do 1999,. bio
naelnik Vojno obavjetajne slube za Operativnu zonu Osijek, a da je tu slubu
on i osnovao. Zapovijed je dobio od generala pegelja, a u vrijeme njegovog
dolaska u Osijeku je postojala sigurnosna informativna sluba tzv. SIS.
Operativnom zonom u to vrijeme je zapovijedao Karl Gorinek, a u
zapovjednitvu je zatekao jednu skupinu okupljenu oko okr. Ivice Krnjaka.
Procijenio je da mu niti jedna od tih osoba izuzev Mile Nekia ne odgovara za
formiranje vojnoobavjetajne slube, te je od svih zateenih osoba zatraio da
isprazne prostorije koje su bile namijenjene slubi koju je trebao formirati to je
od strane tih osoba kao i okr. Ivice Krnjaka prihvaeno uz negodovanje. Okr.
Gordanu Geto-Magdi je sretao u zapovjednitvu operativne zone, nije mu
poznat status koji je ona u Hrvatskoj vojsci imala, ali zna da je sudjelovala u
diverzantskoj skupini koja je vrila vojna djelovanja prema okupiranom selu
Antunovac, te mu je poznato da je ona bila voditeljica ove skupine. To je
zapamtio naroito stoga to se radilo o eni, te je vidio jednom prilikom da je ona
postrojila 10 pripadnika ove diverzantske skupine u holu zgrade sadanje
upanije. Nosila je odoru i imala je naoruanje. Okr. Ivicu Krnjaka poznaje dui
niz godina budui su jedan i drugi roeni u istom selu, zna da je bio podoficir u
JNA, da je bio padobranac, nakon ega je napustio JNA te da je osuen zbog
terorizma na 12 godina zatvora, a takoer je za vrijeme dok je i sam sluio u JNA
uo od jednog podoficira Srbina da je ovo za terorizam Ivici Krnjaku sve bilo
namjeteno. Od zapovjednika operativne zone Karla Gorineka saznao je da se
formira jedna jedinica kojom e zapovijedati Ivica Krnjak, a namjena te jedinice
bile su diverzantske djelatnosti. Sjea se da je Somborska skupina bila iz ove
postrojbe. Nije mu poznato gdje je bilo sjedite Samostalne uskoke satnije, za
Kerovanijevu ulicu u Osijeku ne zna po imenu gdje se nalazi, ali navodi kako je
jednom prilikom zajedno sa okr. Krnjakom, okr. Gordanom Geto-Magdi i jo
jednom nepoznatom osobom bio u jednoj praznoj kui, koja je bila interesantna
za smjetaj izviake postrojbe, radilo se o veoj kui sa podrumom, a nakon to
mu je pojanjeno gdje se nalazi Kerovanijeva ulica dozvoljava da bi se ta kua
mogla nalaziti upravo u toj ulici. Koliko mu je poznato izmeu zapovjednika
obrane grada okr. Branimira Glavaa i zapovjednika Operativne zone Osijek Karla
Gorineka bilo je odreenih napetosti. Samostalna uskoka satnija bila je u okviru
zapovjednitva Zbornog podruja odnosno operativne zone i koliko on zna okr.
Branimir Glava nije imao slubenih doticaja s ovom postrojbom. Njegova sluba
(VOS) razmjenjivala je podatke sa SIS-om i SZUP-om, pri emu je vie kontakata
bilo sa SIS-om, a u toj razmjeni informacija nije bilo govora o ubojstvima
stanovnika Osijeka srpske nacionalnosti. Svjedok Zlatko Kramari je u kritino
vrijeme bio predsjednik Skuptine opine Osijek. Negdje u studenom 1991. do
njega je dola gospoa Kutli te mu se poalila da joj nema supruga. Pokuao joj
je pomoi i zatraio je informacije od Zdravka Pejia koji je tada bio u SZUP-u i
ovaj ga je obavijestio da se u Osijeku deavaju nekakve loe stvari. Misli da je u
Strana 502
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
to vrijeme Peji ve raspolagao iskazom Ratkovia koji je bio jedan od preivjelih

koji su preivjeli egzekucije na Dravi. Zbog navedenih dogaaja napisao je pismo
tadanjem ministru pravosua Bosiljku Mietiu u kojem je zatraio pomo
dravne vlasti radi razjanjenja navedenih dogaaja i uspostave mira i sigurnosti
u gradu. U kontaktima koji su u to vrijeme bili esti s Predsjednikom Franjom
Tumanom bilo je govora o tome da sustav mora funkcionirati i da se ne smije
dopustiti da pojedinci uzimaju pravdu u svoje ruke. Poetkom sijenja 1992. u
Osijeku je u prostorijama opine Osijek povodom ovog njegovog pisma odran
sastanak na kojem su sudjelovali ministar pravosua Mieti, gospodin Ramljak,
tadanji republiki tuitelj eljko Oluji, ministar unutarnjih poslova Veki,
zamjenik ministra obrane Ivan Milas, a iz Osijeka naelnik PU Mato alinovi,
Davor Krti kao predstavnik osjekih sudova, tadanji upanijski dravni odvjetnik
Krunislav Oluji, on kao predsjednik skuptine opine, te Karl Gorinek ispred
vojnih struktura, pri emu za njega nije ba potpuno siguran. Na tom sastanku
nije se posebno govorilo o imenima koja bi bila odgovorna za takvo stanje,
odnosno o pojedinim poiniteljima kaznenih djela, ali se ipak spominjao tzv.
epinski sluaj i osoba Freda Margua kao osobe osumnjiene za poinjenje vie
kaznenih djela. Njemu osobno nisu bile poznate razmjere pljaki, ubojstava i
provala u stanove, ali je tijekom tog sastanka iznoen podatak da je stopa
porasta kriminaliteta u odnosu na godinu dana ranije iznosila oko 900 %. Na
sastanku nije voen nikakav zapisnik, niti su na kraju tog sastanka donijeti neki
formalni zakljuci. O svom odnosu sa okr. Branimirom Glavaem u tom vremenu
navodi da je izmeu njih bilo odreenih konceptualnih razlika u pristupu
pojedinim problemima, a to se tie sudjelovanja okr. Branimira Glavaa na
sastanku koji spominje, navodi da se ne moe tono sjetiti da li je okr. Branimir
Glava na tom sastanku bio prisutan ili ne.
Svjedokinja Izabela Jurki izjavila je da je u Samostalnu uskoku satniju

pristupila 9. rujna 1992. Radila je kao administrativni referent u zapovjednitvu
te postrojbe. Njezin neposredni zapovjednik je bio okr. Ivica Krnjak. Okr.
Gordanu Geto-Magdi poznaje i navodi da je ona bila pripadnica Samostalne
uskoke satnije zaduena za SIS. Dolazila je jednom do dva puta u
zapovjednitvo. Tu se sastajala sa okr. Ivicom Krnjakom, pri emu nije nosila
odoru. Okr. Dinu Kontia ne poznaje osobno, ali to ime i prezime viala je kroz
papire tj. njegovo ime nalazilo se u osobnom kartonu djelatnika. Isto tako
poznaje i okr. Tihomira Valentia i on je bio pripadnik samostalne uskoke
satnije. Za lokaciju u Dubrovakoj ulici navodi da se tamo nalazio jedan vod
samostalne uskoke satnije, a nije joj poznato da je na toj lokaciji bio nekakav
zatvor. U kritino vrijeme ona nije bila pripadnik Hrvatske vojske, zbog toga ne
zna kada su pojedini pripadnici uskoke satnije stupali u tu postrojbu.
Svjedok Danijel Bogdanovi je tijekom 1991. i 1992. godine bio ef odjela
analitike u SZUP-u Osijek. Nije radio na predmetima koji se odnose na ubojstva
graana srpske nacionalnosti u Osijeku u kritino vrijeme, a o tome je uo od
drugih. Smatra da bi o tim dogaajima vie mogao znati Ivan Gruji, te da se
slubeni podaci o navedenim ubojstvima nalaze u MUP-u u 4. odjelu analitike. U
vezi sa popisima za likvidaciju njega su jednom prilikom upozorili Mladen
Pavlovsky i Branimir Golubi da se pripazi jer se nalazi na Glavaevoj listi za
odstrjel. Ova dvojica su to kasnije zanijekali. On je ovo upozorenje ozbiljno
shvatio i kako navodi nakon toga se uvao. Sjea se da je daleko prije 1990.
otac Branimira Glavaa bio predmetom obrade slube u kojoj je on radio i prije
rata, a za sve to je znao i okr. Branimir Glava. Okr. Glava nije mu nikada
direktno prijetio, no tijekom 1991. i 1992. na svakom sastanku na kojem je on
prisustvovao po svojim efovima Branku Budiu i Zdravku Pejiu dobivao je
informacije da on stalno postavlja pitanje njegovog izbacivanja iz slube jer je
Strana 503
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
uhiivao njegovog oca.

Tijekom istrage ispitan je i svjedok Marko Radoni koji je izjavio da je u
razdoblju studeni - prosinac 1991. godine bio pomonik naelnika za
kriminalitet u Policijskoj upravi osjeko-baranjskoj, a ef odsjeka u tom sektoru
bio je Milan Barievi. Vezano za pronalaske leeva civilnih osoba u Dravi
policija je te poslove odraivala koliko je to bilo mogue u tadanjim uvjetima
obzirom na uestala granatiranja i veliki broj kako civilnih rtava tako i vojnih
rtava kroz borbena djelovanja. Posebno se sjea sluaja jedne osobe koja je
isplivala iz Drave, a radilo se o Ratkoviu koji je prebaen u bolnicu kojom
prilikom mu je policija pruila adekvatnu zatitu. Zna da se na tom sluaju
radilo vrlo ozbiljno budui da su tada prvi put imali nekoga tko je preivio
likvidaciju. Zna da se oko tog sluaja spominjala Dubrovaka ulica, a u to
vrijeme nisu imali nekih posebnih naznaka tko bi bio odgovoran kako za ovo
ubojstvo tako i druga ubojstva civilnih osoba, ali zna da se prialo da su
poinitelji pripadnici Hrvatske vojske, odnosno uniformirane osobe, a u to
vrijeme uniforme su nosili i oni koji nisu bili u sastavu Hrvatske vojske. Zatita
je preivjelom Ratkoviu dodijeljena opreza radi, premda nije bilo nekih
posebnih naznaka i prijetnji da bi netko dovrio ovo kazneno djelo, budui da se
radilo o pokuaju ubojstva dodijeljena mu je klasina policijska zatita
postavljanjem pozornika, a vie se ne sjea da li je tu zatitu pruala jedna ili
vie osoba. O odreivanju zatite ot. Ratkoviu ne postoji pisani nalog, ve se
radilo iskljuivo o nalogu rukovoditelja, a taj nalog je mogao izdati bilo tko, tko
je rukovodio operativnim deurstvom. Takoer kako navodi, nakon to se
poelo ozbiljnije raditi na ovim ubojstvima, ona su se prestala dogaati.
Svjedok Milan Barievi je u razdoblju listopad - prosinac 1991. bio zaposlen
u Policijskoj upravi te je bio dodijeljen na rad u Prvu policijsku postaju Osijek
gdje je bio ef odsjeka za suzbijanje opeg kriminaliteta. Bio je upoznat sa
svakom dojavom o kaznenom djelu i sa pronalaskom svakog lea u to vrijeme.
Vezano za pronalaenje mrtvih tijela civilnih osoba u Dravi na lice mjesta
upuivane su ekipe za oevid sa krim. tehnikom i operativci su poduzimali
potrebne radnje, a to je sve zavravalo pisanjem kaznenih prijava. Nema
konkretnih spoznaja o poiniteljima navedenih ubojstava. Poznato mu je da je
jedna od rtava, Radoslav Ratkovi preivio likvidaciju te je nakon zbrinjavanja
u bolnici doveden u Policijsku upravu gdje su s njim obavili kratak razgovor. Iz
rada na ovom predmetu poznato mu je da je prije pokuaja likvidacije
Ratkovia imenovani bio odveden u neku kuu u Dubrovakoj ulici. Operativnim
radom je utvreno da je u toj kui bila smjetena Hrvatska vojska, da se radilo
o nekoj posebnoj satniji koja je i na drugim lokacijama u gradu mimo vojarne
imala stacionirane dijelove svoje postrojbe. Za sve vrijeme dok se Radoslav
Ratkovi nalazio u bolnici nad njim su vrili nadzor djelatnici druge policijske
postaje.
O svim pronalascima leeva dostavljena su izvjea MUP-u RH u Zagrebu. U
vezi sa sluajem Ratkovi takoer je dostavljeno izvjee MUP-u, a upravo u
konzultaciji s njima je Ratkovi odveden pred istranog suca kako bi tamo dao
svoj iskaz budui je htio napustiti RH. U to vrijeme je egzistirala uputa MUP-a
da ukoliko policija doe do spoznaje da su kakvo kazneno djelo poinili
pripadnici HV da se daljnja obrada tog kaznenog djela vri u suradnji s vojnom
policijom, a jedini izuzetak je bila situacija ukoliko bi vojne osobe poinile
kazneno djelo u krugu vojnog objekta gdje je bila iskljuiva nadlenost vojne
policije. Lokacija kue u koju je odveden Ratkovi prije samog pokuaja
likvidacije utvrena je na nain to je sam Ratkovi prilikom odvoenja na sud
pokazao operativama iz vozila kuu u Dubrovakoj ulici u kojoj je bio zatoen
neposredno prije odvoenja na Dravu.
Strana 504
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Svjedok Slavko Teofilovi navodi da se ne sjea tono godine, ali misli da je

bila 1993., kada je postupao kao istrani sudac jer su mu policijski slubenici
dojavili da je pronaen jedan le na rijeci Dravi te je s oevidnom ekipom
automobilom doao do Bijelog Brda, a potom su ili amcem nizvodno po rijeci
Dravi prema uu Drave u Dunav i na lijevoj obali Drave, vie na obali, poto se
voda bila vidno povukla, uoili su jedno tijelo. Ne sjea se detalja, no zna da je
sainio zapisnik o oevidu. Ne sjea se je li obdukcija tog tijela vrena, a bilo je
vidljivo da je tijelo starijeg datuma, bilo je odjeveno u odjevne predmete, a
identitet lea utvren je pomou rodbine. Radilo se o Jovanu, Jovi ili Jovici
Grubiu ija je supruga bila sudac Okrunog suda u Belom Manastiru i koji je
bio sahranjen na mjesnom groblju u Mirkovcima. Pomou zubala vrena je
identifikacija i sjea se da je ta mrtva osoba imala dva gornja prednja zuba
jedan preko drugoga i misli da je to sigurno zapisano u zapisniku o oevidu, a
jedan primjerak zapisnika dao je oteenikovoj supruzi. Rodbina i supruga
pokojnika prepoznali su ga po ovom zubalu i garderobi.
Ispitan tijekom istrage, svjedok Radoslav Ratkovi naveo je da je tijekom
prosinca 1991. bio kod svog ogora u Ul. Fee Milia u Osijeku, kuni br. 41d.
Bio je tamo sa suprugom poto je morao svoju kuu napustiti, a inae je
stanovao u Novom Tenju, u Osjekoj ulici. Dana 7. prosinca 1991. u kuu
njegova ogora po njega su dola tri ovjeka koja su bila obuena u maskime
odore. Bilo je to negdje poslije 16,00 sati. Bio je mraak i nije obraao posebnu
pozornost na te osobe. One su mu rekle da mora ii s njima na informativni
razgovor, pa je svjedok mislio da ga trebaju neto vezano uz njegov posao.
Poao je s njima, sjeli su u jedan tamno-crveni automobil tipa zastava Yugo
te su ga te tri uniformirane osobe odvezle u Dubrovaku ulicu. Kasnije je
saznao, poslije ovih dogaaja, da se radi o kunom broju 30. Kada su ga
dovezli u kuu u Dubrovakoj ulici, proveli su ga kroz hodnik i to u jednu
dvorinu zgradu odnosno ljetnu kuhinju. Iao je stubama dolje u jednu
prostoriju gdje su ga pregledali i pretraili. Tada mu nisu nita uzeli. Usput su
mu postavljali pitanja o tome s kojim etnicima surauje, to je njega zbunilo i
tada je shvatio da ovo nee biti razgovor vezan za njegov posao. Bilo je i
fizikog maltretiranja. Te tri uniformirane osobe su ga tukle nogama, akama, a
jedan od njih mu je i drkom pitolja razbio nos i povrijedio uho. Ovo fiziko
maltretiranje dogodilo se u drugoj prostoriji, u koju su ga odvele uniformirane
osobe, a u njoj, u kutu je primijetio petrolejsku lampu koja je gorjela
priguenom svjetlou. U toj prostoriji vidio je i stolicu s naslonom oko koje je
bilo dosta krvi. Ova trojica koja su ga tukla rekla su mu da e on ve govoriti
kada do ef ili if, a potom su napustila tu prostoriju. uo je korake na
stubama te je mislio da su sva trojica otila, no tada ga je netko pitao pusi li i
po tome zakljuio da je netko od njih ipak ostao. Jedno vrijeme bilo je mirno, a
nakon otprilike 15 do 20 ili 30 minuta, uo je korake i u tu prostoriju su ule do
tada njemu nepoznate dvije osobe, a s njima je bio i jedan od ove trojice koji
su ga doveli. Postavljali su mu ista pitanja, na to im nije mogao odgovoriti i
tada su mu vezali ruke i usta, stavivi mu nekakvu gvalju u usta, s tim da su ga
prethodno izveli iz prostorije i odveli u onu prvu prostoriju, a oblijepili su mu
usta irokom salotejp ambalanom trakom, kojom su mu vezali i ruke na
leima. Poto je bio sav isprebijan nije mogao hodati, a tom prilikom mu je
osoba, koja se nazivala if oduzela sve dokumente i novanik s dvomjesenom
plaom i rekao nekom drugom da se to sve poniti jer svjedoku to vie nee
trebati, a novac je stavio u svoj dep. I ta osoba koja se nazivala if tukla ga je
nekom palicom u navedenoj prostoriji. Nakon to su ga izvukli na ulicu, stavili
su ga u jedan automobil, a to je bio neki drugi automobil, a ne onaj kojem su
ga dovezli do spomenute kue. Radilo s o zelenom osobnom automobilu marke
Audi u koji je sjeo zajedno s navedenom trojicom koji su ga odvezli iz
Dubrovake ulice, preko Bulevara, sve do Tvre, gdje su skrenuli lijevo prema
Strana 505
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Bastionu i tada su krenuli kroz neku ledinu prema ranije utabanom putu. Izvukli
su ga iz automobila i odveli do stuba koje vode k Dravi.
Tada mu je netko postavio pitanje i rekao da je posljednja prilika da se izvue i
kae o svojoj svezi s etnicima, a kako nita nije mogao govoriti zbog
oblijepljenih usta, samo je slegnuo ramenima i tada je uslijedio s lijeve strane
pucanj. Osjetio je nogom udarac u lea i pao je u vodu. Misli da je Drava bila
prilino niska, jer je odmah po padu u vodu koljenima osjetio dno. Odgurnuo se
od dna i nekako doao do povrine vode, a selotejp preko usta nije dobro drao
jer je bio neobrijan, a i voda je uinila svoje, pa je mogao uhvatiti zrak. Tada je
uslijedio drugi pucanj i hitac ga je pogodio kroz otvorena usta i izaao otprilike
na istom mjestu na kojem je izaao i prvi hitac. Tada je zaronio i ronio prema
obali, a kada je izaao iznad vode, primijetio je da se svjetla automobila okreu.
Doao je do obale i trljao rukama o kamen kako bi potrgao selotejp kojim je bio
vezan, dovukao se do stubita i uspuzao na obalu i zastao da se odmori. Tada
je primijetio da iz smjera Bastiona dolazi automobil i vidio da je to onaj isti
automobil kojim je i on bio dovezen. Pomislio je da se uniformirane osobe
vraaju da provjere je li iv ili mrtav, te se sakrio u jednu ardinjeru. Vidio je da
iz navedenog automobila trojica izvode jednog isprebijanog ovjeka i pod
svjetlima vozila vidio je na tom ovjeku tragove krvi. Tog ovjeka su takoer
odveli do istih stuba i u tog ovjeka je pucano, no ne moe tono rei u koji dio
tijela. Pucano mu je s lea i uo je par koraka i da je tijelo pljusnulo u vodu.
Ljudi koji su ga doveli odmah su otili, a on je dalje puzao i sjea se da se
osvijestio u bolnici. Poslije su ju rekla da su ga pripadnici Zbora narodne garde
nali kod Kuginog spomenika i da su ga svojim sanitetskim vozilom odvezli u
bolnicu Ne moe podrobnije opisali ljude koji su sudjelovali u spomenutom
dogaaju, jer je proteklo mnogo vremena, ne sjea se jesu li imali oruje, a
siguran je da ljudi koji su po njega doli nisu imali dugo oruje. Dvojica su uli
u dvorite njegova ogora i jedan je bio vii i blond, a drugi nii, bucmast,
iroke glave i kovrave kose, a drugih detalja se ne moe sjetiti. Treega koji je
upravljao automobilom, nije dobro zapazio. Ne zna koji je od trojice ostao
uvati njega i nuditi mu cigaretu, jer ga nije vidio, ali kada su se pojavila druga
dvojica koje do tada nije vidio, spomenuti bucmasti, iroke glave i kovrave
kose, bio je s njima. Osoba koja je kasnije dola, koja se nazivala ifom, bio je
otprilike njegove visine ili vii, imao je podulje lice i isturenu bradu i bio je
polupognutog poloaja tj. dranja, a na drugom nije nita posebno uoio.
Posljednje pitanje misli da mu je postavila osoba po nadimku if. Osoba koja je
vozila automobil drala ga je ispod lijevog pazuha, dok ga je ispod desnog
pazuha drala osoba irokog lica i kovrave kose. Nakon nekoliko dana leanja
u bolnici, tj. nakon etiri dana, dr. Hanzer mu je donio Glas Slavonije i pitao
ga zna li da je i dr. Kutli taj isti dan, kada i on, stradao pa je svjedok zakljuio
da je osoba koju je vidio pod svjetlima automobila kritine veeri dr. Kutli, jer
je i on imao neki karakteristian hod, a ta osoba koja je bila tada vuena i koja
se samo pomagala bodom, bila mu je nekako poznata. Svjedok navodi da
nikada nije rekao da je vidio da su pred njim ubili dr. Kutlia jer su to novinari
sve iskrivili.
Svjedokinja Ljubica Stanar navela je da je njen sin Milenko Stanar, na
Badnjak 1991. godine, iao estitati Badnjak susjedi. Nakon toga je iao Milanu
Buljanu u kuu estitati Badnjak, ali ga ovaj nije pustio u kuu. Poto je Milenko
Stanar otiao od kue, navedeni Milan je doao do nje i pitao je zato je Milenko
njemu zvonio, pa kada je uo za razlog, psovao joj je i psovao njen Boi. Ona
je na to Milanu Buljanu rekla da je bolje da ih sve pobiju, a Milan Buljan je
rekao da e Milenko i biti ubijen. Naveer istoga dana njen sin Milenko Stanar
otiao je u osnovnu kolu Jovan i Milena Radivojevi estitati Badnjak hrvatskoj
vojsci, a kada ih je poastio, Nikica Kutlea mu je rekao da e idueg dana
Strana 506
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
dobiti najljepu uniformu, to je Milenko sve njoj ispriao. Nedugo nakon toga
rekao je da ide svom ujaku u Babjak, a to je bilo oko 2 sata poslije ponoi.
Poto je otiao, vie se nije vratio. Idueg dana saznala je od brata da Milenko
Stanar nikad nije bio kod njega. Nakon nekog vremena, dok se etala parkom,
od jednog ovjeka po imenu Ante Mrkonji i potara saznala je da je njen sin
Milenko Stanar ubijen, baen u Dravu i da je pronaen kod Elektroslavonije, a
kada im je rekla da se ne radi u tom sluaju o njenom sinu, ve o dr. Kutliu,
oni su joj potvrdili da se to dogodilo dr. Kutliu, ali i njenom sinu Milenku.
Kasnije je od nekih drugih ljudi saznala da je njen sin navodno odveden iz
gostionice angaj, da su ga vezali icom i bacili u bajer. Ovo je prijavila
policiji, a od policije je otila u Ukop, gdje je kroz dokumentaciju utvrdila da
je njen sin pokopan na Retfalakom groblju, te da je tada direktor groblja
organizirao da njegovo tijelo bude prebaeno na Anino groblje. Za Babjak je
njen sin trebao ii autobusom ili inobusom, a vidjela je da je njen sin otiao
nekim automobilom.
Svjedok i oteenik Zoran Stanar, sin Milenka Stanara, nije imao neposrednih
saznanja o nestanku svoga oca, a glede imovinsko pravnog zahtjeva izjavio je
da e se o njemu naknadno izjasniti.
Svjedokinja i oteenica Jelica Grubi navela je da je dana 13. studenog 1991.
posljednji puta vidjela supruga Jovicu Grubia. Toga dana odvezla ga je do
drutva IPK-a automobilom, odakle je on otiao na posao u Hrvatske ume. Dva
do tri dana prije toga govorio joj je da treba ii na slubeni put u Valpovo
vezano za bolovanja radnika. Negdje oko 11,30 sati toga dana poeo je topniki
napad, a kada se malo smirilo, ona je nazvala Hrvatske ume da bi provjerila je
li njen suprug otiao na slubeni put. Javila joj se enska osoba koja je rekla da
ne zna o tome nita, pa je svjedokinja ponovno zvala oko 13,00 sati i takoer
nije dobila odgovor. Kasnije je razgovarala i s direktorom Vratariem koji joj je
rekao da joj je suprug otiao na slubeni put u Valpovo zajedno s vjebenikom
Goranom Komlencem. Goran Komlenac je opovrgnuo ovu informaciju, pa je
svjedokinja cijelu no ekala hoe li joj se suprug javiti, a idueg dana doao joj
je pravnik iz Hrvatskih uma Javorko Bebek i rekao da je njen suprug pobjegao
u Mirkovce ili Baranju, to ona nije povjerovala. Oko 15. studenog 1991.
prijavila je nestanak svoga supruga policijskoj upravi. Kontaktirala je i istranog
suca imenia raspitujui se je li njen suprug moda pritvoren, no on joj je
odgovorio da nije. Istoga dana ju je kod kue doekala Jadranka Petrijevanin,
koja je bila njena susjeda, te joj je rekla da je saznala da je automobil kojim je
njen suprug otiao na slubeni put vraen i da joj je to rekao Javorko Bebek.
Nakon toga zvala je Vrataria i traila da se s automobila uzmu otisci prstiju i
da se vidi tko je vratio automobil, nakon ega joj je Vratari odgovori da se
otisci nee uzimati, ve da e se automobil otvoriti rezervnim kljuevima, ali da
e biti prvo pregledan da bi se utvrdilo je li miniran. Nekoliko dana kasnije
razgovarala je s dvojicom policajaca, Josipom upaniem i Milutinom
Kotrljanoviem u svezi s nestankom svoga supruga, a 22. studenog 1991.
napustila je Osijek. Za sudbinu supruga saznala je za vrijeme dok se nalazila u
Belom Manastiru, gdje je radila kao istrani sudac i tada joj je policajac Milutin
Milivojevi rekao da je 1992. godine bio na jednom uviaju kada su pronali
jedan le kod Sarvaa na Dravi, kod mjesta koje se zove Lopovski put. Na
oevid je iao sudac Teofilovi, policajac Milivojevi i njen djever, oni su joj
donijeli dijelove odjee i ona je prepoznala da se radi o odjei njena supruga, a
donesena joj je i selotejp traka koju je navodno imao na oima. Na toj traci
ostalo je tragova kose. Ovoj identifikaciji bio je prisutan lijenik dr. Vojvodi te
joj je reeno da je kod lea pronaeno karakteristino zubalo i to da je desni
sjekuti iao na lijevu stranu, a da je nedostajao zub gornja petica, to su sve
bile karakteristike njenog supruga. Kada je bio sainjen fotoelaborat, ona ga je
Strana 507
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
pregledala i prepoznala da se radi o posmrtnim ostacima njenog supruga.

Jednom prilikom, kada je bila u vijeu koje je sudilo Petru Vukasu, saznala je da
se u gostionici prialo da je njen mu bio svezan selotejpom i baen u Dravu. S
obzirom na dokumentaciju koju je priloila u sudski spis, svjedokinja tvrdi kako
je nesporno da su spomenuti posmrtni ostaci bili ostaci njenog supruga Jovice
Grubia.
Svjedok Davor Krti naveo je da je u srpnju ili kolovozu, odnosno u prvoj
polovici rujna 1991., do dolaska Karl Gorineka, bio lan kriznog stoera, a to je
postao nakon to je za to zamoljen od strane Vladimira eksa da kao pravnik
pomogne vezano za poslove koji se obavljaju u tom kriznom stoeru i to to se
tie pravne strane djelovanja. Naime, pukovnik Peji traio je pravnika koji bi
im davao odreene upute u svezi s primjenom konvencija, vojne stege i slino.
U krizom stoeru je neformalno obavljao funkciju predstojnika ureda
predsjednika kriznog stoera i u tom svojstvu vodio je organizaciju dnevnog
rada kroz kontakte s novinarima, vodio sastanke, te primao roditelje branitelja.
S vojnim dijelom nije imao nita. Dok je bio lan kriznog stoera, svakodnevno
su gospoda eks i Peji imali sastanke na koje je gospodin Peji dovodio i vojne
zapovjednike, a tamo je esto bio prisutan i Branimir Glava. Svjedok se tamo
upoznao s okr. Ivicom Krnjakom koji nije bio pozivan na navedene sastanke.
Poznato mu je da je okr. Gordana Geto-Magdi radila u Sekretarijatu za
narodnu obranu kod Branimira Glavaa, no nije mu poznato to je radila. Tada
je bila jo djevojica. Ona je bila ta koja mu je donijela propusnicu za
nesmetano prelaenje kroz strae, to mu je bilo potrebno za kretanje do posla
i natrag. Poznato mu je da je bilo razmimoilaenja izmeu policije i zbora
narodne garde. O tome je uo na sastanku na kojem su bili prisutni predsjednik
upanijskog suda u Osijeku, upanijski i opinski dravni odvjetnik, ef policije,
Zlatko Kramari, Stjepan Mesi, Josip Manoli, Ivan Veki, Ivan Milas i Bosiljko
Mieti. Tu se radilo o nekoj pomirbi koja su se trebala obaviti izmeu Vekia i
Glavaa. Na tom sastanku bilo je govora da policija mora obavljati svoj posao, a
Ivan Veki je govorio da se policija spreava u obavljanju poslova od strane
vojske.
Svjedok Ivan Saler naveo je da stanuje u Dubrovakoj ulici i preko puta
njegove kue nalazi se kua br. 32, a vlasnik te kue bio je ovjek kojem je ime
bilo Mito. Imao je srpsko prezime kojega nije zapamtio. Zna daje taj Mito imao
svinjogojsku farmu u Bilju. Negdje u jesen 1991. taj Mito je jedne noi odselio.
Kua koja je bila njegovo vlasnitvo bila je jedno vrijeme prazna, a nakon
kraeg vremena u nju se uselila Hrvatska vojska. Radilo se o oko 20-tak
vojnika, no ljudi koji su se u toj kui zadravali brzo su se mijenjali. Nakon
otprilike tri godine, u toj kui ostao je ivjeti Matija Horvat. On je bio i
zapovjednik vojsci koja se prije nalazila u toj kui. Inae, vojska iz te kue
koristila je veinom rabljene osobne automobile.
Svjedok Esad abanovi naveo je da je Alija abanovi bio njegov polubrat po
ocu. Zadnji puta, prije no to je Alija nestao, uo se s njim telefonom, a to je
bilo 1. prosinca 1991. godine. Svjedok tada nije bio u Osijeku. Priao je s Alijom
i on mu je rekao da ima izvjesnih problema, no nije konkretizirao o emu se
radi. Inae, Alija je bio ef voznog parka u Gradnji i svjedok mu je rekao da
e se ti problemi rijeiti, da e se ponovno uskoro uti u ponedjeljak, utorak ili
srijedu. Poslije ga je zvao vie puta, no nije ga uspio dobiti. Doao je u Osijek,
u obiteljsku kuu u epinu i poeo ga traiti. Alijina supruga Zita, koja je bila u
Maarskoj, vratila se i rekla mu da je Alija nestao, a njihov sin bio je u Rovinju
sa kolom. Svjedok je na svoju ruku istraivao, koliko je mogao, i sjea se da
mu je pok. Alija priao, dok su jo bili u kontaktu, da su mu poeli nestajali
kamioni i radni strojevi iz voznog parka, a on je u stvari rekao vozaima da te
Strana 508
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
kamione parkiraju dalje kod svojih kua kako ne bi bili grupirani i ne bi bili
oteeni od granatiranja. Kroz to svoje istraivanje doao je do spoznaja da je
Alija abanovi desetak dana prije no to su uli da je pronaen mrtav, bio u
ugostiteljskom objektu Bendek s nekim ljudima i da je od tih ljudi traio da
se vrate kamioni i strojevi jer e ih u suprotnim prijaviti policiji. Dana 22.
sijenja 1992. na Patologiji Alijina supruga Zita ga je prepoznala i tada su
saznali za njegovu sudbinu, a sahranjen je 13. veljae 1992. na Aninom
groblju. Alija nije bio srpske narodnosti, a po njegovom nestanku ljudi su priali
kako je otiao u Beograd gdje je imao sina koji je bio podoficir u bivoj JNA.
Tijekom istrage svjedok Ivica Praniki naveo je daje Aliju abanovia
poznavao od prije rata kroz njihovo poslovno prijateljski odnos. Sjea se da je
bio poetak mjeseca prosinca 1991. godine kada ga je nazvao Alija abanovi i
pitao ga zato ga je traio kod kue kada ga je mogao nai na radnom mjestu,
a svjedok mu je odgovorio da ga uope nije traio, jer je tada bio ranjen i imao
nogu u gipsu tako da se teko kretao. Alija mu je tada ispriao da su mu susjedi
rekli kako su ga traila dvojica uniformiranih mukaraca od kojih je jedan bio
vii i jai, a drugi nii i crnomanjast, nalik na Cigu, te pitao svjedoka nije li ga
moda traio Stipe Kordi. Svjedok mu je tada dao telefonski broj Kordia, a
Alija je rekao da e ga sutra posjetiti s drutvom i neto mu donijeti. Meutim,
Alija mu se nije javljao pa je svjedok nazvao Gradnju, gdje je Alija radio, i
pitao to je s njim, a iz Gradnje su mu rekli da ne znaju, odnosno rekli su mu
da se nije pojavio na poslu. Nakon otprilike 7 ili 8 dana sreo je ivka Ilakovca
koji mu je rekao daje Alija zbrisao, a o daljnjoj njegovoj sudbini saznao je iz
novina.
Svjedokinja Milena Vuji navela je da joj je vrlo malo poznato o odvoenju
Radoslava Ratkovia. Ne sjea se tono kada se taj dogaaj zbio, no bila je
ranjena 29. studenog 1991., a to je bilo nakon tog ranjavanja. Bila je sa
suprugom u kui obitelji Prole, jer su im oni bili prijatelji. Kod njih su se
sklanjali u podrum. Osim njih, u tom podrumu su bili Radoslav Ratkovi i
njegova supruga te Marija Prole. Njen suprug u tom asu nije bio u podrumu,
jer je otiao kui nahraniti svinje. Bila je veer i u jednom trenutku dole su
dvije mukc osobe koje su traile Ratkovia i tada je on izaao iz podruma, a
njegova supruga je pala u nesvijest, pa se svjedokinja skrbila za nju i nije
obraala pozornost na doljake, pa uope ne zna kako su te osobe izgledale.
Svjedok Robert Maras naveo je da je po preporuci svoga prijatelja, u mjesecu
oujku ili travnju 1992., pristupio u Samostalnu uskoku satniju. Bio je
pripadnik voda kojim je zapovijedao Matija Horvat i bili su smjeteni u
Dubrovakoj ulici. Poznato mu je da je Samostalna uskoka satnija imala jo
jedan ili dva voda koji su bili smjeteni u osnovnoj koli u Divaltovoj. Jednim je
zapovijedao Ivan omoi, a drugim Vlado Frketi. Ne zna sigurno jesu li oba
voda bila smjetena u osnovnoj koli. Okrivljenicu Gordanu Geto-Magdi
upoznao je 1993. kada je jednom prilikom iao u zapovjednitvo u Paradikovu
ulicu, jer je trebao Ivicu Krnjaka. Tada je vidio tamo i upoznao okr. Gordanu
Geto-Magdi, a upoznao ih je Krnjak. Nije s njom razgovarao o tome to je
ona tamo radila i ne sjea se kako je bila obuena. Od ostalih okrivljenika
poznaje jo Tihomira Valentia kojeg je upoznao 1994. godine i to kada se drugi
puta prikljuio Samostalnoj uskokoj satniji. Tihomir Valenti mu nije nikada
priao to je ranije radio u spomenutoj postrojbi.
Svjedok Eduard Bakarec naveo je da je u poetku Domovinskog rata bio 15
dana zapovjednik 3. gardijske brigade. Nakon toga je s Branimirom Glavaem
formirao 106. brigadu HV, a do 7. prosinca 1991. bio je i zapovjednik obrane
grada, nakon ega je na to mjesto doao okr. Branimir Glava. Inae, Branimir
Strana 509
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Glava je od 7. studenoga 1991. bio pomonik zapovjednika obrane grada za

IPD. Formiranjem 106. brigade svjedok je postao njen zapovjednik i imao je
dvije funkcije, bio je i zapovjednik obrane grada i zapovjednik 106. brigade jo
mjesec dana. Nakon toga je preao u zborno podruje za pomonika za
koordinaciju. Poznato mu je da je Samostalna uskoka satnija imala jedno
vrijeme zapovjednitvo u Tvri, nedaleko njegove lokacije. Viao je okr. Ivicu
Krnjaka u zbornom podruju, a u Tvri ga nije viao. Zna da je jednom prilikom
okr. Ivica Krnjak od njega traio da mu se osiguraju uniforme JNA i njihovi
inovi radi obavljanja nekog zadatka. Samostalna uskoka satnija nije imala
veze sa zapovjednitvom obrane grada. Branimir Glava je radio kao organ
uprave, a poznato mu je da su zgradu upanije uvali straari, a misli da se
radilo o priuvnoj policiji. Po privatnoj liniji saznao je za pojedina ubojstva
graana srpske narodnosti i tako je uo za sluaj dr. Kutlia, ahista Pouu i
Slavka Frangea koji je navodno ubijen kod Drave. Za vrijeme tih zbivanja, bilo
je sluajeva da su pripadnici HV, koristei tada vojne iskaznice, upadali u
stanove i protupravno vriti pretragu stanova, mobilizaciju vozila te je onda
dogovoreno da e svjedok izdati posebne iskaznice na kojima e biti samo
dozvola da mogu nositi oruje bez svih drugih ovlatenja. Svjedok se sjea
svoje zapovijedi od 23. srpnja 1991. kojom je izriito zabranio ulazak
pripadnika HV u stanove, pretrage stanova, dizanje kua u zrak, paljenje, osim
na izriiti zahtjev Ministarstva unutarnjih poslova. Koordinacije izmeu
tadanjih slubi nije bilo. O sastavu Samostalne uskoke satnije saznao je po
privatnoj liniji, budui da je brati njegove supruge bio u toj formaciji i privatno
je od njega saznao da je Samostalna uskoka satnija imala tri voda. U
formiranju 106. brigade osim njega i Branimira Glavaa sudjelovao je i Mladen
Pavlovsky.
Svjedok Kreimir Dori naveo je da je tijekom rata boravio u roditeljskoj kui
u Mrenikoj ulici, nasuprot kue dr. Milutina Kutlia, Negdje u prosincu 1991.
godine, tijekom prijepodneva, razgovarao je s dr. Kutliem i dogovarali su se za
ruak. To prijepodne vidio je da su s dr. Kutliem razgovarale i dvije mlae
uniformirane osobe, jedna je bila via, a druga nia. Nosili su maskime
uniforme i misli da su te osobe bile naoruane kratkim orujem. Vrlo kratko su
se zadrali, a doli su starijim automobilom marke Zastava koji nije imao
zadnja stakla. To popodne se jo jednom vidio s dr. Kutliem, a te veeri zvala
ga je njegova supruga iz bolnice i zamolila da provjeri je li njen suprug kod
kue, jer se ne javlja na telefon. Otiao je do kue dr. Kutlia, kucao je, no
njega nije bilo. Iduega jutra saznao je da je dr. Kutli nestao.
Svjedok Vlado Frketi naveo je da je na samom poetku rata sudjelovao u
formiranju prve Izviake diverzantske desetine. On joj je bio i zapovjednik.
Neposredno nadreen mu je tada bio Karlo Gorinek, kao zapovjednik
operativne zone. S okr. Ivicom Krnjakom prvi puta se susreo kada je zajedno s
njegovom desetinom sudjelovao u jednoj akciji u Tenjskom Antunovcu. On se
do tada bavio obavjetajnim radom. Samostalna uskoka satnija formirana je
otprilike u vrijeme priblino kada je bila akcija na Tenjski Antunovac, s tim da
se ne sjea je li to bilo prije ili poslije te akcije. Zapovjednik Samostalne
uskoke satnije postao je okr. Krnjak, a ona se sastojala od tri voda. Svjedok je
bio zapovjednik prvog voda i taj vod je imao bazu u Donjem gradu. Drugim
vodom je zapovijedao Matija Horvat i oni su imali bazu u Dubrovakoj ulici, dok
je trei vod bio smjeten u Osnovnoj koli u Divaltovoj ulici i njime ja
zapovijedao ovjek po prezimenu Zlosa, a njegovog imena se svjedok ne sjea.
Navodno je postojao i etvrti vod, no to svjedok samo pretpostavlja, jer mu je
za jednu akciju u Tenjskom Antunovcu okr. Krnjak dodijelio etiri vojnika, koje
do tada nije poznavao, a o vremenu odravanja te akcije svjedok je osobno
iao izvijestiti te ljude u ulici za koju misli da je Kerovanijeva. Nije ulazio u
Strana 510
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
kuu u toj ulici, ve se tom prilikom samo kroz rolete pojavila jedna starija
sijeda glava i svjedok je tu osobu pitao je li tu gospoica Gordana, a ova osoba
ga je pitala zato ga to zanima. Svjedok je tada spomenuo okr. Krnjaka i osoba
sa sijedom glavom mu nije nita odgovorila, ve ga je upitala zato ju treba.
Svjedok je rekao da e biti akcija u Tenjskom Antunovcu i da se toj akciji
prikljui onaj tko se treba prikljuiti.
Svjedok je inae samo nauo da tim etvrtim vodom zapovijeda okr. Gordana
Geto-Magdi. Misli da je Samostalnoj uskokoj satniji bio nadreen Karl
Gorinek kao zapovjednik operativne zone, a okr. Branimira Glavaa nije viao.
Poznato mu je ime i prezime dr. Radomir Nedeljkovi i zna da je taj lijenik
maltretirao jednog ranjenog gardista. On u tom sluaju nije nita postupao, ali
mu je poznato da je Matija Horvat iao provjeravati je li taj doktor kod kue
kako bi ga pitao zato tako postupa s ranjenicima. Termin killer vod mu je
poznat, a prvi puta je za to uo kada je iao kod Josipa Lucia tijekom 1992.
godine. To je bilo kada je Josip Luci doao na elo zapovjednitva Zbornog
podruja. Pri susretu s njim uoio je da Josip Luci dri pitolj ispod novina na
stolu, pa ga je pitao zato to ini, a ovaj mu je rekao da su ga upozorili da je
svjedok killer. Tom prilikom svjedok mu je rekao da je killer ali za elnike i za
pripadnike JNA, na Sto se Josip Luci nasmijao i izbacio metak iz cijevi te su
dalje nastavili razgovarati. O ubojstvima graana srpske narodnosti na Dravi
saznao je iz medija. Vod Matije Horvata je bio preao u Dubrovaku ulicu par
dana prije ili par dana kasnije od akcije u Tenjskom Antunovcu. Okr. Ivica
Krnjak je imao zapovjednitvo u kolskoj ulici. Izmeu svjedoka i okr. Ivice
Krnjaka dolazilo je do razmimoilaenja odnosno neslaganja u vojnim pitanjima
u svezi sa zavretkom akcije batinski most. Inae kod njega u vodu je bila
osoba po imenu Zoran Marekovi, a ne sjea se je li s njim razgovarao o
postojanju etvrtog voda u Samostalnoj uskokoj satniji. U poetcima
postojanja spomenute postrojbe svjedok je sam birao ciljeve, a kasnije je to
preuzeo okr. Ivica Krnjak koji je postrojbu i opremao.
Svjedok Zvonko Gruden naveo je da stanuje u Mrenikoj ulici u kojoj je
stanovao i dr. Milutin Kutli ija se kua nalazi dvije kue dalje od njegove. Ne
sjea se datuma, no misli da je bio mjesec prosinac, kada je zadnji put vidio
pokojnog dr. Kutlia, Kod njega je bio oko 16,00 sati kritinoga dana i zadrao
se oko 15 minuta. Nakon toga je otiao svojoj majci odnijeti jelo. Kada se
nakon oko pola sata vratio, zvala ga je supruga pokojnika dr. Kutlia i zamolila
da ode vidjeti je li on kod kue te da joj javi to u bolnicu, poto je ona bila u
deurstvu. Otiao je do kue dr. Kutlia, ali su vrata bila zakljuana. To je
prenio supruzi dr. Kutlia, a ona je rekla da e odmah doi, s tim da on bude
tamo pa da zajedno pregledaju kuu. Nakon to je supruga dola, otkljuala je
vrata i svjedok je pregledao gornji, a ona donji dio kue. Nisu dr. Kutlia zatekli
u kui, nije bilo nita sumnjivo i nitko u kuu nije provalio. U kui nita nije bilo
ispreturano, samo je slualica bila maknuta s telefona. Nakon desetak dana,
supruga dr. Kutlia mu je rekla daje doktor ubijen i da ga je prepoznala u
prosekturi.
Svjedokinja i oteenica Mirjana Zelinac navela je da je za vrijeme rata otila
s kerkom u Rijeku kao prognanik, dok je njen otac Svetislav Vukajlovi ostao
sam u Osijeku. S njim je kontaktirao njen tadanji, a sada bivi suprug. Njen
suprug joj je u jednom kontaktu rekao da njenog oca nije vidio dulje vrijeme. U
sijenju 1992. svjedokinja je dola u Osijek i potraila oca. Zatekla je kuu u
sasvim normalnom stanju, ali oca nije bilo. Tada joj je jedan susjed rekao da je
njen otac posljednji puta vien 4. ili 5. prosinca 1991., da je imao zavijenu ruku
i da su ga par puta traili uniformirani ljudi. Kasnije, 28. veljae 1992. vratila se
s kerkom u Osijek i tada su ljudi priali da je njen otac naem mrtav u Dravi.
Strana 511
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Otila je u bolnicu gdje joj je reeno na odjelu za obdukcije da je vrena

obdukcija nad njenim ocem i da je identificiran po otiscima prstiju. Nakon toga
je otila u tuiteljstvo gdje su joj dali na uvid dokumentaciju kojom su
raspolagali o tom sluaju. Postavlja imovinskopravni zahtjev i zainteresirana je
za kazneni progon okrivljenika.
Svjedok Karlo Harth naveo je da je tijekom 1995. saznao da mu je Dimitrije
Radovanovi otuio ovce u Baranji. Saznao je da Dimitrije Radovanovi ima
kuu u Osijeku, u Dubrovakoj ulici br. 30 pa je pokrenuo sudski spor protiv
njega i na ime otuenih ovaca uspio je dobiti vlasnitvo pola te kue. U toj kui
je zatekao Matiju Horvata koji mu je rekao da tu ivi sa svojom ogoricom.
Inae, poznaje osobu po prezimenu Amlinger i s njim je razgovarao o toj kui
u Dubrovakoj ulici odnosno rekao mu je da je on vlasnik te kue, a Amlinger
mu je rekao da je on tu kuu pronaao za potrebe Hrvatske vojske. Poto
poznaje Baranju, u nekoliko navrata bio je vodi Samostalne uskoke satnije
kroz Baranju, a s okr. Ivicom Krnjakom sreo se jednom prilikom u Paradikovoj
ulici.
Svjedok Zoran Marekovi naveo je da je u Samostalnu uskoku satniju
pristupio 3. sijenja kada je doao u Osijek i odmah neposredno po dolasku
upoznao je okr. Ivicu Krnjaka. Bio je u diverzantskom vodu kojim je
zapovijedao Drago Zlosa i bili su smjeteni u osnovnoj koli u Divaltovoj ulici.
Bilo ih je 20, a osim ovog njihovog diverzantskog voda, poznato mu je da je
postojao izviaki vod koji je bio smjeten negdje u Donjem gradu i kojim je
zapovijedao Vlado Frketi te da je postojao logistiki vod koji je bio smjeten u
Dubrovakoj ulici kojim je zapovijedao Matija Horvat. Kasnije, kada se Vlado
Frketi prebacio u Domobransku pukovniju, jednom prilikom je s njim
razgovarao, a taj razgovor je bio u njegovoj kui. Vlado Frkcti je doao k
njemu kui i razgovor je trajao oko sat vremena. Razgovarali su o svemu i
svaemu i tada je njemu Frkcti rekao da postoji i etvrti vod Samostalne
uskoke satnije tzv. killer vod. Svjedok je bio okiran kada je to uo budui da
ga je taj naziv killer vod okirao. Vlado Frketi mu je rekao da je zapovjednica
toga voda bila okr. Gordana Geto-Magdi, odnosno tada ju je znao kao
Gordanu, a inae je Gordanu doivljavao, kao i svi oni, kao obavjetajca pri
zapovjednitvu koja se bavila obavjetajnim i kontraobavjetajnim poslovima.
Tijekom inkriminiranog razdoblja Gordanu je vidio samo nekoliko puta. Vidio ju
je jedno dva puta prije akcije batinski most i dva puta poslije akcije Batinski
most. Ne sjea se kako je bila obuena. Inae, prisegu su polagali u osnovnoj
koli u Divaltovoj ulici i koliko se sjea i Gordana je tamo dola, ali je odmah
otila unutra u kolu, to znai da se s njom vidio samo u prolazu. Na prisezi je
bila i njihova kuharica Katica Milicvi, a ostalih se ena ne sjea. U razgovoru s
Vladom Frketiem nije se spominjala lokacija na kojoj bi se nalazio taj Killer
vod, no svjedok se sjea da su se jednom prilikom, kada se ilo na gaanje u
akovo, zaustavili negdje u blizini podvonjaka koji se nalazi na putu kada se
ide prema Sjenjaku i tada je u autobus kojim su ili ulo jo nekoliko ljudi. Ne
sjea se tono kada je to bilo, ali misli da je to bilo poslije same akcije. S
Vladom Frketiem nije razgovarao ime bi se bavio taj Killer vod, a inae, s okr.
Ivicom Krnjakom se nije ba slagao, ali je potovao hijerarhiju. Potovao je
imenovanog okrivljenika kao zapovjednika, bez obzira na svoje miljenje o
njemu. Unutar voda oslovljavali su se nadimcima, imenima i prezimenima. S
drum vodovima nisu kontaktirali esto, jer je tako zapovijedao okr. Krnjak kao
zapovjednik. U pravilu su sami radili na svojoj fizikoj spremi, ali nekoliko puta
su imali zajednike fizike treninge s ostalim vodovima.
Svjedok Sinia Krni naveo je da je 1991. godine bio zaposlen u PU osjekobaranjskoj i da je radio kao inspektor u Drugoj policijskoj postaji. Sjea se da je
Strana 512
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
jednog prijepodneva tadanji zapovjednik Druge policijske postaje njemu i

kolegi, kao deurnim inspektorima, povjerio obavljanje zadatka koji se sastojao
u tome da su trebali obaviti razgovor u tadanjoj Opoj bolnici Osijek vezano za
jednu osobu koja je pronaena na obali Drave. Kolega i on su otili u bolnicu, i
deurni lijenik ih je odveo do mukarca koji je bio ranjen u predjelu glave.
Imao je metalne ipke na licu zbog povrede vilice. S njim su tada obavili
razgovor, iako teko, jer je zbog povrede teko govorio. U tom razgovoru
saznali su da je oteenik bio odveden iz svoje kue od strane nekih osoba koje
su njemu bile nepoznate i da je bio odveden u Dubrovaku ulicu. Ne sjea se je
li oteenik spomenuo broj kue ili je opisao kuu. Nakon razgovora kolega i on
su otili i pronali tu kuu Inae, oteenik je rekao da je potom bio odveden na
rijeku Dravu gdje mu je pucano u glavu te da je vjerojatno pao u vodu gdje je
jo jednom na njega pucano i da je isplivao negdje kod Koare ili nie, gdje je
pronaen i odveden u bolnicu. Svjedok i drugi inspektor su o tome nainili
slubene dokumente koji su proslijeeni njihovim zapovjednicima, odnosno
pretpostavljenima, a to se dalje s njima radilo ne zna jer je to bilo u
nadlenosti Sektora kriminalistike policije. Jednom prilikom je postupao i u
svezi s osobnim vozilom marke Mercedes, zelene boje. U postaji je bila
prijavljena kraa ili nestanak tog vozila, opisane su bile i pojedinosti, tj. mjesto
gdje je vozilo bilo parkirano, dani su podaci o vozilu i pojedinosti koje su
prethodile odvoenju vozila. Po prijavi se radilo o dva do tri ovjeka u
maskirnim odorama. Raspisana je bila potraga za tim vozilom i ubrzo je
pronaeno u jednoj ulici u Donjem gradu. Svjedok je s nekoliko policajaca
doao bio do tog vozila i zatekao ga je zakljuano. Dok su konzultirali
pretpostavljene u postaji vozilo je bilo nestalo s te lokacije i nakon nekoliko
dana ponovno je pronaeno parkirano u upi u blizini Drave. Tada je bilo
otkljuano i bili su ga prebacili u policijsku postaju. Svjedok je naveo da inae
poznaje obitelj Prole i misli da se radilo o njihovom vozilu, a obitelj Prole ga je
kasnije zamolila da to vozilo skloni i on ga je sklonio u policijsku postaju.
Ispitan tijekom istrage svjedok Javorko Bebek naveo je da je tijekom 1991.
godine radio u Hrvatskim umama. S njim je u pravnom odjelu radio i pokojni
Jovica Grubi. On je bio zaduen za kadrovska pitanja. Osobno nema saznanja
u svezi s njegovim nestankom. Sjea se da je bio kraj studenog ili poetak
prosinca 1991. kada je Jovica Grubi trebao ii na slubeni put u Valpovo i
akovo slubenim vozilom marke Renault 4, a trebao je ii na dogovor s
lijenicima za neke mirovinske komisije. Ujutro je taj dan otiao, a naveer je
svjedoka telefonom nazvao njihov tadanji vjebenik Gordan Komlenac i rekao
da mu se javila supruga Jovice Grubia, Jelica Grubi i da mu je rekla da Jovica
Grubi nije doao kui. Sutradan se Joviina supruga raspitivala za Jovicu, a i
svjedok je osobno otiao do nje i pokuao neto saznati o njenom suprugu, ali
mu to nije uspjelo. Nakon desetak dana primijetio je iza Supermarketa na
parkiralitu vozilo kojim je Jovica Grubi trebao ii na slubeni put i zajedno s
vjebenikom Komlencem utvrdio je da je auto zakljuan. Prijavili su to policiji
jer su sumnjali da bi vozilo moglo biti minirano. Nakon dva do tri dana dobili su
obavijest da im je vozilo mobilizirano za potrebe Hrvatske vojske. U rujnu ili
listopadu 1991. Jovica Grubi se na poslu alio da su ga zvali telefonom i
upuivali mu prijetnje, kao i da mu je policija bila u kui i da mu je oduzela
pitolje.
Svjedok eljko Vojvodi naveo je da je tijekom ratnih godina radio kao
lijenik ope prakse u ambulanti u Bijelom Brdu. Ne sjea se tono dana, ali zna
da je jednom prilikom od njega zatraeno da po zahtjevu istranog suca u
Vukovaru ode obaviti pregled jednog tijela odnosno lea. Osobe koje su mu to
javile rekle su mu da odmah napusti radno mjesto i da se spakira. S njim u
pratnji bilo je nekoliko ljudi iz policije i istrani sudac iz Vukovara. Doli su do
Strana 513
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
obale rijeke Drave, ukrcali se u amac i negdje u visini Sarvaa, ali sa suprotne
strane, kod Kopakog rita, doli su tim amcem do tijela koje je svjedok trebao
pregledati. Tijelo je bilo u visokom stupnju raspadanja i detalja se svjedok ne
sjea. Zna da se radilo o mukom tijelu i da je jedan policajac vrio
identifikaciju pomou fotografije i pri tome je bio bitan karakteristian poloaj
gornjih sjekutia. Misli da se spominjala osoba po prezimenu Grubjei ili
Grubi. O tom pregledu i svjedok je osobno sastavio dokument kojeg svjedok
prepoznaje nakon to mu je predoen od strane zamjenika DO koji je taj
dokument predao u sudski spis.
Svjedok Pavao Vratari naveo je da je Jovica Grubi radio kao dipl. pravnik u
Hrvatskim umama i tijekom studenoga 1991. godine trebao je ii na slubeni
put u Valpovo i akovo i tada je zadnji puta bio s njim u kontaktu. Jovica
Grabi je koristio slubeni automobil marke Renault 4, a sa slubenog puta
nije se vratio. Automobil je nakon nekoliko dana pronaen na parkiralitu u
centru grada pa su zbog straha da auto nije miniran pozvali policiju koja je
vozilo pregledala, ali ga i mobilizirala. Nakon toga supruga Jovice Grubia je
nazivala telefonom i traila da se podnese kaznena prijava. Nikada slubeno
nije saznao to se dogodilo s Jovicom Grubiem, ve je sve saznao iz javnog
pogovora i medija.
Svjedok Antun krabi naveo je da stanuje u Osijeku, Dubrovaka 28a, a na
toj adresi stanovao je i tijekom 1991. godine. Njegova kua granii s kuom na
broju 30. Izmeu tih kua postoji visoki zid i sjea se da je vojska u kuu broj
30 dola 15. kolovoza 1991., nakon ega je vojska dolazila i odlazila iz te kue,
a u njoj je sa svojom obitelji stanovao i Matija Horvat. Radovanovii, koji su
inae stanovali u toj kui u Dubrovakoj ulici broj 30, otili su jedno mjesec
dana prije no to su poeli napadi na Osijek. S njima se nikada nije poslije toga
uo, niti zna gdje su oni sada, jedino je nakon svretka rata jednom prilikom
bila njihova ker kod svjedoka i uo je da ona inae radi kao profesorica u
Dalju.
Svjedok imo Ivakovi naveo je da je Svetislav Vukajlovi bio njegov susjed
i da je stanovao u kui preko puta njegove. Ne sjea se datuma, niti mjeseca,
zna samo da je bilo prohladno, kada se pred kuom zaustavio jedan automobil
marke Jugo, bio je crvene boje, a zadnje staklo i jo jedno bono bilo je
prekriveno maskirnom ceradom. Vidio je da su iz automobila izale tri osobe u
maskimim odorama i bile su naoruane. Raspitivale su se za Dragoljuba
Srsenia i Luku Salajia, a to su dvije osobe koje takoer stanuju u ulici u kojoj
stanuje i svjedok. O Svetislavu Vukajloviu nisu nita pitali. Svjedok je tada
vidio da je jedna od tih osoba otila do kue Svetislava Vukajlovia, a draga
dvojica su etali po ulici. Nakon toga svjedok je otiao u kuu i vie nije vidio
ovaj automobil te je kroz prozor izvirivao na ulicu i vidio da su automobil
preparkirali te da automobil sada stoji ispred kue Svetislava Vukajlovia.
Nakon toga svjedok je izaao nakon pola sata iz kue i doao do ograde te vidio
da se zatvaraju lijeva vrata od vozaa na automobilu Yugo i da taj automobil
naputa ulicu, ali u tom cijelo zbivanju nije vidio Svetislava Vukajlovia. Nakon
ovog dogaaja Svetislava Vukajlovia uope vie nije vidio. U proljee je saznao
od keri Svetislava Vukajlovia, koja je dolazila obraivati vrt, da joj je otac
poginuo, odnosno da je upucan i sahranjen na Aninom groblju.
Svjedok Borislav Mamula naveo je da ivi u Petrijevcima i da mu je dana 2.
studenog 1991. netko pozvonio na vrata. Otvorio je vrata i ugledao petoricu
uniformiranih ljudi s oznakama ZNG na odorama. Rekao im je da upadaju
unutra, jo je povukao jednog za rukav, smatrajui da su doli prijateljski.
Meutim, jedan od ovih je repetirao pitolj i uperio mu ga u glavu, pri emu ga
Strana 514
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
je pitoljem sluajno pogodio u oko. Ovi ostali, koji su imali kalanjikove, uli su
unutra i odmah su mu stavili lisice na ruke. Odveli su ga u jednu od prostorija u
kui gdje ivi, te su pretraivali kuu traei oruje. Svjedok je imao oruja u
kui i za to je imao oruani list. Imao je Magnum 357, streljaki pitolj call.
22, jedan karabin Zastava, a u tom pretraivanju jedna od osoba ga je
udarila izmom u glavu od ega je svjedok pao, dok je dragi rekao neka napravi
samo jedan nagli pokret i da e ga ustrijeliti. Svjedok je na to rekao da je lako
ustrijeliti ovjeka koji je vezan lisicama, no ovaj mu je odgovorio: Zato ne.
Nakon pretraivanja kue odvezli su ga iz Petrijevaca u dipu. Drali su mu za
vrijeme vonje no u rebrima i ne zna gdje su ga odvezli. Ne moe se oitovati
koliko je vremena trajala vonja, a nekako do njemu poznatih mjesta brojao je
pruge koje su preli. Drali su ga dva dana u jednoj prostoriji bez jela i pia,
jedino su mu dali malo vode. Tada je doao okr. Ivica Krnjak, a to je bilo dragi
dan. Pitao ga je je li bio na WC-u i poto je negativno odgovorio, skinuli su mu
s jedne ruke lisicu tako da je mogao otii obaviti malu nudu. Kada se vratio,
stavili su mu ponovno ruku u lisice i tada mu je okr. Krnjak ponudio konjak i
onda je rekao osobi po imenu Kreo da napise popis oduzetih stvari. Taj Kreo
je neto pisao i svjedoku su postavljana pitanja poznaje li odreene osobe.
Kakav god odgovor bio, svjedok je dobio batina, no nije vidio tko mu je
postavljao pitanja, niti tko ga je udarao jer je imao jastunicu na glavi. To se
sve dogaalo nakon to mu je okr. Krnjak ponudio konjak, no tada Krnjaka nije
vidio. Tukla ga je u stvari samo jedna osoba koja ga je inae uvala i koja ga je
maltretirala stavljajui mu pitolj u usta i prijetei mu. Nakon dva dana bio je
prebaen u drugu kuu. Tada nije znao ni gdje se ta druga kua nalazi, ali zna
da je bio u nekoj prostoriji u podrumu. Primijetio je da u toj prostoriji ima
zamrziva, i u toj kui je bio oko 5 dana. I kada su ga vozili u ovu drugu kuu,
imao je jastunicu takoer na glavi, a po dolasku u tu drugu kuu vie mu je
nisu stavljali na glavu, jer je bila natopljena krvlju. Kasnije je o tome priao s
istraiteljima iz Zagreba i opisao im je podrum te kue, te su ga oni odveli do
jedne kue i on je tada prepoznao taj podrum i tada je saznao da se radi o
Dubrovakoj ulici. Nakon pet provedenih dana u drugoj kui doao je okr.
Krnjak s jo jednom osobom te su ga stavili u automobil i vratili ga u Petrijevce.
Nakon odreenog vremena vraene su mu neke stvari, a u pitanju su bili neki
filmovi, stare slike i video-kazete, a kada je upitao osobe koje su mu vraale
stvari gdje su ostale stvari, pri emu je prvenstveno mislio na oruje i
fotoaparate, rekli su mu da oni s tim nemaju nita. Nikada nije saznao zato je
puten, niti zato je bio lien slobode i zato se s njim postupalo na opisani
nain. Inae, prvi puta jastunica mu je stavljena na glavu u Petrijevcima.
Osoba koja ga je tukla i maltretirala bila je visine oko 1,80 metara, stara oko
20 godina i imala je crnu kovravu kosu.
Svjedok Slavko Kit naveo je da je od 26. srpnja do 4. listopada 1991. bio
naelnik tehnike slube te da je 4. listopada 1991. preao u protuobavjetajni
rad i bio naelnik sigurnosti operativne zone u zapovjednitvu. Tada je 16.
studenog 1991. vidio jedan dokument o novoformiranoj slubi koja se zvala
Sigurnosno informativna sluba, a u Osijeku je oformljen Centar Sigurnosno
informativne slube na elu kojega je bio pokojni Mirko Groelj, dok je svjedok
bio njegov podreeni. Sjea se da je bilo govora o formiranju nekakve
izviako-diverzantske postrojbe. Ve je bila ranije formirana postrojba i o njoj
se govorilo kao o Samostalnoj uskokoj satniji. Ne zna tko je bio zapovjednik te
postrojbe, ne zna o kakvoj se jedinici radilo, a zna da je okr. Ivica Krnjak u njoj
neto bio, ali ne zna to. Misli da je ta postrojba bila podreena Zapovjednitvu
operativne zone. U dvoritu tadanje upanije vidio je odreeni broj ljudi, te je
zakljuio da bi se radilo o postrojbi koja vri osiguranja i zakljuio je da okr.
Branimir Glava ima nekog utjecaja na te ljude iz te postrojbe. Misli da su se ti
ljudi nazivali Pritapska bojna. Naime, jednom prilikom, kada je trebao preuzeti
Strana 515
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
neka tehnika sredstva i nije imao za to ljude, pukovnik Franjo Peji ga je

uputio na okr. Branimira Glavaa kako bi on osigurao pomo i tom prilikom je
okr. Branimir Glava rekao jednom od svojih ljudi, predstavivi mu svjedoka, da
mu oni pomognu, odnosno da ga sluaju i da rade ono to svjedok od njih bude
traio. Ne zna je li okr. Gordana Geto-Magdi bila pripadnica Sigurnosno
informativne slube, no Groelj je bio elnik ovjek i o tome nikada nije priao
sa svjedokom, no svjedok zna da je Mirko Groelj i svojoj supruzi dao znaku
vojne policije. O pojmu Branimirova bojna je uo, a misli da su to propagirali
oni koji su bili pripadnici Pritapske postrojbe, koja je u stvari bila formacija na
nivou satnije. uo je i za pojam zatitna eta i smatra da se tu u stvari radilo o
toj istoj postrojbi koju se nazivalo i Pritapska bojna. Ta postrojba je u stvari
bila postrojba nieg ranga i nije bila u sastavu neke vee postrojbe. Svjedok je
za naelnika sigurnosti Operativne zone imenovan po zapovijedi generala Ivana
timca od 4. listopada 1991., a drugi dan je dola i zapovijed o njegovim
referentima naelnicima odreenih rodova slube, a to su bili Mirko Groelj,
Mladen Pavlovski i Emil Kali. Okr. Ivica Krnjak je u listopadu 1991. bio u
kancelariji nasuprot njegove i radio je obavjetajne poslove, a s njim je radio
Mile Neki. Negdje sredinom listopada 1991. stigao je i Stjepan Antolai.
Svjedokinja i otecnica Snjeana Marek navela je da je pokojnik Petar
Ladnjuk njen otac. Inae, nita joj nije poznato o njegovoj sudbini, osim to joj
je jednom prilikom njen ogor Stjepan iek doao javiti da joj je otac
pronaen mrtav.
Svjedokinja Marica iek navela je da je ki pokojnog Petra Ladnjuka. Nije
ivjela s ocem. On je ivio sam u kui, a obilazio ga je njen suprug Stjepan
iek. Jednom prilikom ga vie nije naao kod kue, pa su prijavili nestanak oca
i naknadno je saznala da je naem mrtav u Dravi.
Svjedok Emil Kali naveo je da je poetkom Domovinskog rata prvo obnaao
funkciju savjetnika za sigurnost u operativnoj zoni, a 9. veljae 1992. uz ovu
funkciju postao je i naelnik sigurnosti rijene rame flotile. Zna da je
Samostalna uskoka satnija bila u sklopu zapovjednitva operativne zone i zna
da je okrivljenik Ivica Krnjak bio zapovjednik te satnije. Svjedok se zajedno sa
Slavkom Kitom bavio protuobavjetajnim radom i imao je kancelariju u
tadanjim prostorijama opine, a sadanje upanije. Bila je to zgrada u
dvoritu, a kancelarija je bila na prvom katu. Viao je okr. Krnjaka i da on
dolazi na brifing kod zapovjednika Karla Gorineka i kod svog naelnika
Antolaia. Okr. Branimira Glavaa je viao, susretali su se, jer je svjedokova
kancelarija bila nedaleko njegove, odnosno imao je jo jednu kancelariju u
prostorijama u prizemlju.
Svjedok Mladen Pavlovsky naveo je da je do 15. rujna 1991. obnaao
dunost zamjenika sekretara Sekretarijata za narodnu obranu. U to vrijeme
sekretar tog sekretarijata bio je okr. Branimir Glava. Dana 15. rujna 1991.
svjedok je preao u Sigurnosno-infbrmativnu slubu tzv. SIS i u njoj se zadrao
do 31. sijenja 1995. Osobno mu nita nije poznato u svezi s ubojstvima
graana srpske narodnosti na Dravi, jer u okviru svoje funkcije nije pokrivao to
podruje i radio na tim pitanjima. Poznato mu je da je zapovjednik Samostalne
uskoke satnije bio okr. Ivica Krnjak. Ne zna toan datum formiranja te
postrojbe jer kroz evidenciju ureda za obranu taj datum nije definiran. Nije mu
poznat niti ustroj te satnije. Po logici stvari zna da je ta satnija bila podreena
prvo operativnoj zoni, koja je kasnije prerasla u Zborno podruje Osijek, a koje
je zamijenjeno Zbornim podrujem akovo. Poznato mu je da je okr. Branimir
Glava 7. prosinca 1991. bio postavljen za zapovjednika obrane grada, a
Samostalna uskoka satnija nije potpadala pod zapovjednitvo obrane grada
Strana 516
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
budui je pod zapovjednitvo obrane potpadala 160, 106. 130, i 135. brigada
HV. Okr. Branimir Glava nije imao neku postrojbu kojom bi iskljuivo on
zapovijedao. Dana 20. lipnja 1991. osnovana je zatitna eta. Zapovjednik
zatitne ete bio je Nikola Jaman. Ona je potpadala pod zonu odgovornosti
taba za zapovijedanje obrambenim snagama istone Slavonije, to je kasnije
preraslo u Operativnu zonu Osijek. Zatitna eta bila je formirana naredbom
izvrnog vijea od 20. lipnja 1991. zbog mogunosti oruane pobune na ovom
podruju i sukladno mjerama pripravnosti. Branimir Glava, kao sekretar
Sekretarijata za narodnu obranu, odgovarao je Izvrnom vijeu, opini i
ministru obrane. Zatitna eta je brojala 121. pripadnika po formacijskom
ustrojstvu. Bojna osjekih branitelja nastala je 1996. godine i to da bi se rijeio
status osobama koje su zaduile oruje tijekom 1991. pa do njihovog prelaska
u neku formalnu vojnu postrojbu ZNG ili HV. Nikoli Jamanu, kao zapovjedniku
zatitne ete, pretpostavljeni zapovjednik bio je pukovnik Franjo Peji. Kada je
formirano zapovjednitvo obrane grada to je bio Franjo ebi, a iza Franje
ebia Eduard Bakarec. Koliko mu je poznato, iako u to vrijeme nije bio u
sekretarijatu za narodnu obranu, opinski sekretarijat za narodnu obranu nije
sudjelovao u mobilizaciji osoba za Samostalnu uskoku satniju. Nije bilo
prelazaka iz SIS-a u Samostalnu uskoku satniju i nije bilo nekakvih
personalnih preklapanja izmeu te dvije formacije. Stjepan Antolai je bio prvo
referent u operativnoj zoni za obavjetajne poslove, a kasnije je postao
naelnik slube za obavjetajne poslove. Prije Stjepana Antolaia referent za
obavjetajne poslove bio je okr. Ivica Krnjak- SIS nije imao nikakve sveze s
obavjetajnim poslovima, odnosno sa slubom obavjetajnih poslova. Nije mu
poznato kako je okr. Ivica Krnjak preao iz Slube za obavjetajne poslove na
elo Samostane uskoke satnije. Od lipnja 1991. godine postojale su iskaznice
priuvnog sastava Zbora narodne garde te su takve iskaznice uz pripadnike
ZNG imali i pripadnici zatitne ete, a takve iskaznice izdavao je okr. Branimir
Glava kao sekretar. Do travnja 1991. postojale su samo policijske snage kao
oruane postrojbe. Dana 18. travnja 1991. formira se zbog narodne garde u
okviru Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o unutarnjim poslovima, a ZNG
se definirao kao oblik redarstvenih snaga koje su ulazile i potpadale pod
Ministarstvo unutarnjih poslova. Po zapovijedi zapovjednika operativne zone
Karl Gorineka od 7. studenog 1991. osnovao se Samostalni bataljuna
zapovjednitva obrane grada, a zapovijed je izvrena 11. studenog 1991. U
samostalni bataljun zapovjednitva obrane grada ula je i zatitna eta i
studenska eta, a samostalnim bataljunom zapovjednitva obrane grada
zapovijedao je Dubravko Luki-Jezeri, da bi kasnije iz tog samostalnog
bataljuna 8. sijenja 1992. nastala 106. brigada HV koja je takoer bila pod
zapovjednitvom Jezeria.
Okr. Branimir Glava je iz civilne strukture u vojne preao u studenom 1991.,
kada dolazi na mjesto za odnose s javnou IPD i to u zapovjednitvo obrane
grada kojim je tada zapovijedao Eduard Bakarec. Okr. Gordana Geto-Magdi,
kao i Marela uri, dolazile su u prostorije sekretarijata za narodnu obranu, bile
su u prijemnoj kancelariji i znale su se javljati na telefon u prijamnoj
kancelariji. Gordana Geto-Magdi bila je tajnica opinskog odbora HDZ-a u to
vrijeme.
Ispitan tijekom istrage svjedok Mato Zamolinski iskazao je da je negdje u
kolovozu 1991. stupio u Hrvatsku vojsku u 3. gardijsku brigadu. Bio je
zapovjednik kuharske desetine u toj brigadi a ona je bila smjetana u
prostorijama bive tvrtke Mara. U navedenom prostoru bila je smjetena
jedna bojna navedene brigade, a on je bio odgovoran za nekih 25 vojnika koji
su bili zadueni za pripremu hrane. Sjea se da je negdje nakon pada Baranje u
tu postrojbu pristigao okr. Mirko Sivi zv. Sivko, te da je on bio mesar. Poznato
Strana 517
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
mu je da je okr. Mirko Sivi negdje u listopadu napustio svoju matinu

postrojbu te da je iz nje izbivao negdje oko mjesec do mjesec 1 pol dana kada
se ponovno vratio u Maru. Nisu mu poznati razlozi Sivievog odlaska iz
postrojbe niti razlozi njegovog povratka u tu istu postrojbu. Sa Mirkom Siviem
nije bio prijatelj, izmeu njih je bio odnos zapovjednika prema vojniku kao i sa
svim drugim vojnicima, a njega je zapamtio po tome to je bio izbjeglica iz
Jagodnjaka i bio je jedini Baranjac u njegovoj desetini. Ne sjea se da li je po
njega netko doao ili je otiao sam, ali mu je poznato da je Mirko Sivi
negodovao zbog toga to radi u kuhinji te je govorio da ne eli biti mesar ve
vojnik.
Svjedok Borivoj Starevi je izjavio da je u jesen 1991. bio pripadnik 3.
gardijske brigade, a budui da je lijenik bio je naelnik saniteta u toj brigadi. O
ubojstvima graana Osijeka srpske nacionalnosti i pronalasku leeva u rijeci
Dravi ima spoznaje samo iz medija. Poznavao je odreene lanove postrojbe
tzv. BOB-a, a nije mu poznato nita o zatvoru u Dubrovakoj ulici. Navodi da je
povrno poznavao okr. Gordanu Geto-Magdi, a takoer poznaje i njezinog oca
Andriju Getoa. Zna da je Gordana Geto bila u uniformi, da je radila neto u
opini, ali mu nije poznato ime se bavila i kojoj je postrojbi pripadala. Izvjesno
vrijeme je u svojstvu naelnika saniteta 3. gardijske brigade bio smjeten u
Mari. Ime i prezime Josip Zdravevi nita mu ne govori, ne moe rei da li je
ta osoba radila kod njega u sanitetu. Sjea se da je u to vrijeme bilo odlazaka iz
saniteta u druge postrojbe, ali se sada vie ne moe sjetiti identiteta osoba koje
su odlazile iz saniteta. U to vrijeme se sve rjeavalo u hodu, pa se znalo
dogaati da zapovjednici drugih postrojbi pitaju za neke njegove deke, nakon
ega bi bio dogovoren njihov prelazak u neku drugu postrojbu.
Svjedok Vjenceslav Bill je naveo da je negdje u srpnju 1991. pristupio u
Pritapsku bojnu kojom je zapovijedao okr. Branimir Glava. U vezi sa
ubojstvima graana srpske nacionalnosti i pronalaska leeva u rijeci Dravi
navodi da je jednom prilikom sa Zdenkom Farkaom bio u zimskoj luci i tada je
vidio jedan le mukarca, omanjeg stasa. Tom prilikom je Farka traio od
njega da ubije Matu abia, te mu je i priprijetio ukoliko to ne uini da e proi
kao taj mukarac kojeg su izvadili iz Drave. Navodi kako nikada nije uo da bi
okr. Branimir Glava direktno zapovjedio da se netko privede ili likvidira, ali bi
svojim ljudima znao govoriti da neka osoba smeta ili da ga je ta osoba naljutila,
nakon ega bi to bilo sasvim dovoljno slobodnim strijelcima da tu osobu
likvidiraju. Za sebe navodi da je i sam bio slobodan strijelac te imao sve
ovlasti i mogao je likvidirati koga je htio. uo je za Samostalnu uskoku amiju
od Bekavca zvanog Bue. Njega zna od malena i on mu je prvi dao do znanja
da je ova Samostalna uskoka satnija umijeana u likvidacije na Dravi. Prema
tim saznanjima u te likvidacije nisu bili umijeani iskljuivo ljudi iz Samostalne
uskoke satnije ve su to inili i neki drugi, kako navodi iz iseljenitva.
Svjedok Goran Vrban je izjavio da je do prosinca 1991. bio zapovjednik
postrojbe policije ZNG-a. Radilo se o postrojbi veliine satnije koja je u to
vrijeme bila u sklopu 106. brigade HV-a. U prosincu 1991. ta satnija potpala je
pod zapovjednitvo obrane grada. U to vrijeme zapovjednik obrane grada bio je
okr. Branimir Glava. Navodi kako je u vrijeme, dok je on zapovijedao ovom
postrojbom vojne policije, bilo pokuaja od strane pokojnog Mirka Groelja
naelnika SIS-a da se privode odreene civilne osobe, no on je to odbio
smatrajui da je vojna policija pod ingirencijom 106. brigade HV-a. U to vrijeme
zapovijedi su bile uglavnom usmene. Poznato mu je da je okr. Glava kao
zapovjednik obrane grada htio objediniti sve snage sigurnosti zbog kaotinog
stanja koje je u to vrijeme vladalo, dizanja kua i automobila u zrak, te
pojedinih postrojbi koji su se bavili kriminalnim radnjama. Osobe koje je
Strana 518
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
privodila vojna policija odvoene su u zatvor na Pampasu, ali su kasnije u

pravilu te osobe zavravale u policijskoj upravi.
Svjedok Zoran Gaina je izjavio da je 20. listopada 1991. sukladno dogovoru
ministra unutarnjih poslova i ministra obrane iz SZUP-a preao u ministarstvo
obrane kao djelatnik uprave SIS-a. U Centru SIS-a u Osijeku zadrao se do
sredine 1992. nakon ega prelazi u Glavni stoer Hrvatske vojske. U vezi sa
ubojstvima graana srpske narodnosti u Osijeku i pronalaska leeva u rijeci
Dravi nema osobnih saznanja i nije mu poznato da bi ti dogaaji bili predmet
rada slube. Njegova zadaa u okviru SIS-a bila je koordinacija rada sa civilnim
slubama. Poznato mu je da je naelnik centra SIS-a u Osijeku bio Mirko
Groelj te da je on svakodnevno informirao o dogaajima okr. Branimira
Glavaa kao zapovjednika obrane grada, a takoer i Karla Gorineka u zbornom
podruju. Sjea se da su u vezi sa stanjem sigurnosti u Osijeku odrana dva
sastanka i to jedan poetkom 1992. u hotelu Termia u Bizovcu. Tom prilikom
bilo je govora o pojavama miniranja objekata u gradu, te je zakljueno da se to
vie ne smije tolerirati. Drugi sastanak je odran negdje u ljeto 1992. Na tom
sastanku je okr. Glava sudjelovao kao predsjednik izvrnog vijea, takoer su
prisutni bili ministri unutarnjih poslova i obrane te efovi civilnih i vojnih slubi.
Razgovor je voen o stanju sigurnosti u Osijeku. Na tom sastanku okr. Glava
je energino istupao i traio odreene kadrovske promjene, Osijek je ve
poprimao epitet Grada sluaja, a sjea se da je tom prilikom bilo govora o
ubojstvu Mate abia a takoer su spominjani i sluajevi ubojstava na Dravi.
Poznaje Andriju Getoa koji je takoer bio djelatnik SIS-a. Navodi da je
djelatnik SIS-a imao ovlasti uhititi i privesti osobu na ispitivanje u prostorije
SIS-a, a takoer u pojedinim sluajevima to se moglo traiti i od vojne policije.
U sluaju civilnih osoba zajedniki je sudjelovao jedan operativac SIS-a i jedan
operativac SZUP-a svaki u svojoj domeni. Na razini bojne Hrvatske vojske
djelovao je jedan pripadnik SIS a, a unutar jedne brigade se nalazio naelnik
SIS-a koji je pokrivao tu brigadu. Djelatnici SIS-a imali su horizontalnu i
vertikalnu odgovornost prema nadreenima. Horizontalno je djelatnik SIS-a
odgovarao zapovjedniku postrojbe kojoj bi pripadao, a vertikalno je odgovarao
nadreenom slubeniku SIS-a u postrojbi vieg ranga pa tako sve do djelatnika
SIS-a pri zbornom podruju, odnosno Centru SIS-a Osijek tj. Centrali u
Zagrebu. U vrijeme kada se on nalazio u SIS-u nije imao spoznaja o
Samostalnoj uskokoj satniji te ne zna tko je u toj postrojbi bio pripadnik SIS-a.
Poznato mu je da je Mirko Groelj imao neposrednog uvida u stanje sigurnosti u
Samostalnoj uskokoj satniji. To mu je poznato s obzirom da je s Mirkom
Groeljem znao razgovarati vezano za ove dogaaje, ali su to po njemu sve bila
nagaanja i dezinformacije. Misli, ali nije siguran, da je za sigurnost u
Samostalnoj uskokoj satniji bio zaduen Andrija Geto.
Svjedok Rade Opai u svom iskazu navodi da je u Samostalnu uskoku
satniju pristupio krajem 1991., da je zapovjednik njegovog voda u to vrijeme
bio Vlado Frketi, a vod je bio smjeten u Donjem gradu u Mikininoj ulici.
Pripadnici voda su bili uglavnom deki iz Erduta i Aljmaa koje je poznavao, a
zna da je jedan od zapovjednika bio jo i Matija Horvat, nakon ega je za
zapovjednika doao okr. Ivica Krnjak. Njegov vod je negdje izmeu Boia i
Nove godine 1991. preao na novu lokaciju u Dubrovakoj 30, gdje su se
zadrali do oujka 1992. U vrijeme kada je on sa tim vodom doao u
Dubrovaku 30 nitko nije bio dovoen niti zatvaran. Siguran je da je u
Dubrovaku 30 doao izmeu Boica i Nove godine 1991. jer su neposredno
prije toga posjekli jedan bor, kako bi ga ukrasili, a isto tako mu je Vlado Frketi
pokazivao glavu od arana, a sve to se dogaalo jo u Mikininoj ulici.
Ispitan tijekom istrage svjedok Miroljub Mihajlovi navodi da je do 31.
Strana 519
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
prosinca 1992. radio u policiji na upravno-pravnim poslovima nakon ega je

dobio otkaz. U vezi s informacijama o ubojstvima graana srpske narodnosti i
pronalaska leeva u rijeci Dravi zna samo iz javnog pogovora i putem tiska.
Nakon odlaska iz policije postao je predsjednik zajednice Srba Slavonije i
Baranje, u okviru koje zajednice je postojao ured za zatitu ljudskih prava. U
vie navrata su u taj ured dolazile osobe koje su izmeu ostalog prijavljivale i
nestanak lanova svoje obitelji. Tako je doao do informacije o nestanku
odnosno pogibiji Milenka Stanara, a to mu je prijavila njegova majka. Dr.
Kutlia je osobno poznavao i bili su prijatelji. Zajedno sa Erikom Kutli,
suprugom pokojnog Milutina Kutlia i njegovim sinom ga je sahranio najprije na
Novom groblju, a nakon toga je prebaen na Anino groblje. U vezi sa
nestankom Branka Lovria informacije je dobio od njegove supruge Marije, koja
mu je rekla da je negdje izmeu 10,00 i 10,20 sati njezinog supruga odvela
grupa od tri uniformirane osobe u automobilu, a medu tim osobama je jedna
bila ena. Jednom prilikom u Vukovaru na sastanku sa generalom Kleinom
upoznat je sa izjavom predstavnika udruge izbjeglih Srba da je prema
svjedoenju jednog elektriara iz bolnice on bio zatoen u zatvoru u
Dubrovakoj ulici. O zatvorima se govorilo u Uredu za ljudska prava, pri emu
se konkretno govorilo o zatvoru u opini, a drugi zatvori spominjali su se kako
navodi imaginarno. Tijekom rada u zajednici Srba u kontaktu s osobama koje
su prijavljivale nestanke lanova svojih obitelji nikada se nije spominjao niti
jedno konkretno ime poinitelja odnosno osobe odgovorne za ove nestanke, ve
se u pravilu govorilo da ljude odvode po tri osobe u maskirnim odorama.
Ispitana tijekom istrage svjedokinja Desanka Dragievi, djevojaki Poua,
izjavila je da je 23. studenog 1991. nakon pada Vukovara sa svojim suprugom
napustila Osijek i otila u Zagreb. Predlagala je i svom bratu pokojnom
Bogdanu Poui da i on doe u Zagreb, ali on je to odbijao i stalno joj govorio
da Glas Slavonije mora izlaziti, a on je inae radio u tiskarskom poduzeu
tampa. esto je s njim kontaktirala telefonom, a posljednji puta su se uli
27. prosinca 1991. Tada joj se poalio da ga nazivaju i da mu prijete. Sljedeeg
dana, 28. prosinca, s njim se vie nije mogla uti, budui da nije odgovarao na
pozive pa je nazvala susjeda Predraga Novakovia kako bi od njega dobila neke
informacije o Bogdanu. Od njega je saznala da je toga dana negdje oko 15 sati
njezin brat Bogdan Poua odveden, i da su ga odvele tri nepoznate osobe.
Njezin mu i brat su odmah potom doli u Osijek i pokuavali saznati to se
dogodilo sa Bogdanom ali u tome nisu uspjeli. Nakon toga i ona je dola u
Osijek te je 7. prosinca u Policijskoj upravi od naelnika alinovia saznala da je
Bogdan Poua pronaen mrtav u zimskoj luci gdje je isplivao. Navodi da je
njezin brat Bogdan Poua imao garsonjeru u Kerovanijevoj ulici, ali da u tom
stanu nije mogao boraviti jer su se u njega nasilno uselile neke druge osobe.
Misli da je on s tim osobama imao problema. U taj stan je dola u pratnji vojnih
policajaca kako bi uzela odjeu za sahranu pokojnog brata, a tom prilikom je u
stanu zatekla jednu ensku osobu koja ju je upitala Je li iv, a takoer u
stanu je zatekla i dva mukarca.
Svjedok Predrag Novakovi u istrazi je naveo da stanuje u Osijeku u
Wilsonovoj 17, a kua na broju 19 je bila obiteljska kua Janka Poue. Janko
Poua je sa suprugom i dva sina napustio Osijek, a nakon njihovog odlaska u
tu kuu je dolazio njegov brat Bogdan Poua. ini mu se da je dana 28.
prosinca 1991. Bogdan bio kod njega u kui te da ga je pozvao na ruak. Nakon
to je Bogdan otiao iz njegove kue iz svoje radne sobe vidio je ispred kue
obitelji Poua jedno manje vozilo koje se zaustavilo na cesti u visini dvorinih
ulaznih vrata obiteljske kue Poua. Iz tog vozila su izale tri uniformirane
osobe od kojih su dvojica bili mladi i vitkog stasa, dok je trei bio stariji, nii i
korpulentniji. Misli da su navedene osobe bile opasane revolverima. Sve to se
Strana 520
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
dogaalo u poslijepodnevnim satima negdje oko 15,00 sati. Nije stalno obraao
panju na to vozilo, te je u jednom trenutku vidio da tog vozila vie nema.
ekao je da Bogdan Poua doe na ruak kako su se dogovorili, a kako nije
dolazio nakon jedno sat vremena je otiao do ulaznih vrata u Pouinu kuu,
lupao je i dozivao ali se nitko nije javljao. U kontaktima sa Bogdanom Pouom
ovaj mu se alio da mu se prijeti preko telefona, da su prijetnje ozbiljne i da ne
zna to bi poduzeo. Nakon ovog dogaaja Bogdanu Poui se izgubio svaki trag.
Ispitan tijekom istrage svjedok Ivan Viti iskazao je da je poznavao pokojnog
Bogdana Pouu kao ahistu budui se i sam bavi ahom. Bogdana su svi zvali
Simo po njegovom ocu. Toga dana kada je nestao on je u prijepodnevnim
satima bio s Bogdanom Pouom u kui njegovog brata u Wilsonovoj ulici. Oko
podneva je otiao na ruak, a tom prilikom su se dogovorili da se ponovno nau
poslijepodne kako bi nastavili igrati ah. Toga poslijepodneva, kada je doao
pred kuu u kojoj je boravi Bogdan Poua, ulazna vrata od kue su bila
zakljuana, pa je on nakon toga dolazio jo dan ili dva no Bogdana Poue vie
nije bilo. Ne sjea se tono kojeg dana je zadnji put vidio Bogdana Pouu a zna
da je to bilo negdje izmeu Boia i Nove godine. Od Predraga Novakovia je
saznao da je Bogdan Poua nestao. Nakon toga se poeo raspitivati to se
dogodilo s Bogdanom Pouom, te mu je ubrzo Vito Vuleti, takoer iz kruga
ahista, rekao da je Bogdan Poua pronaen u Zimskoj luci ubijen. Sa
dvojicom poznanika je iao u Glas Slavonije kako bi dali oglas o smrti i
pozvali ostale ahiste da dou na Bogdanov pokop, no tada mu je Ivo Medak
koji je bio kod urednika Glasa Slavonije rekao kako se taj oglas ne moe dati
i da se ne moe objaviti datum sahrane. Poznato mu je da je Bogdan Poua
dobivao prijetnje putem telefona, zna da se on nije bavio politikom, da nije
isticao svoju nacionalnost, a ak nije niti znao to je Poua po nacionalnosti
dok mu on to sam nije rekao. Isto tako zna da je pokojni Poua imao stan
negdje u blizini mirovinskog zavoda, ali da su se u taj stan uselile neke
nepoznate osobe, te mu je Bogdan priao da je pokuao u taj stan ui, ali su ga
te osobe otjerale prijetei mu orujem. Njemu i njegovim prijateljima ahistima
nitko nije poblie objasnio zato se oglas o smrti Bogdana Poue ne moe
objaviti.
Svjedokinja Tatjana krbi je izjavila da nema neposrednih saznanja o
ubojstvu Bogdana Poue, ve je to kasnije ula. Tijekom 1990. i 1991. je bila
zaposlena u tampi gdje je bila komercijalni direktor. U to vrijeme je bilo
uobiajeno da se svakog jutra odrava sastanak kolegija direktora kojem je i
sama nazoila. Jednog jutra je taj kolegij odran bez nje, a ubrzo nakon toga je
sazvan i odran sastanak radnikog savjeta bez poziva i priprema i na toj
sjednici radnikog savjeta proitana je odluka suda kojom se Branimir Glava
imenuje prinudnim upraviteljem u tampi. S obzirom da je tampa do
tada uspjeno poslovala, na toj sjednici radnikog savjeta su svoje negodovanje
izrazili ona i pokojni Bogdan Poua. Nakon toga u razdoblju od listopada 1991.
do sijenja 1992. sa petogodinjim djetetom je bila kao prognanica u Zagrebu.
Kada je ula da su Bogdana Pouu nali ubijenog odmah se sjetila te sjednice
radnikog savjeta. Takoer joj je bilo udno to poduzee nije sudjelovalo u
trokovima sahrane premda je to do tada bilo uobiajeno za djelatnike
poduzea. Takoer Bogdanu Poui nije odran na pogrebu nikakav govor.
Kasnije je ula da je sve to u stvari bilo zabranjeno od strane poduzea tj.
direktora tampe, a openito u to vrijeme o nestanku i ubojstvu Bogdana
Poue nije bilo zgodno razgovarati.
Svjedokinja Marija Lovri u svom je iskazu izjavila da se ona 1991. godine sa
dva sina sklonila u Njemaku, pa u Zaprei, a suprug Branko koji je radio u
Poti ostao je u Osijeku. Posljednji put se sa suprugom ula telefonom 25.
Strana 521
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
studenog 1991. godine. Sutradan ju je u Zaprti nazvala podstanarka Nevenka

Vukovi i javila da je tog dana troje naoruanih ljudi u uniformama odvelo
njenog supruga na informativni razgovor. Jedno od njih bila je mlada ena
plavo obojane kose, jedan je bio mladi mukarac, a jedan stariji mukarac.
Doli su velikim autom BMV tamnosive boje, a vozila je ta enska osoba.
Takoer joj je ispriala da su se nakon pola sata istim autom vratili ta enska
osoba i jedan mukarac i odvezli njihov auto Zastava 101 iz garae. Ona je
dola u Osijek 28. studenog 1991. godine i prijavila nestanak mua policiji i
Crvenom kriu, ali suprug nikada nije pronaen. U Osijek se sa sinom vratila
19. sijenja 1992. godine i do 3. oujka te godine boravila je kod roditelja, jer
joj je kua bila pogoena projektilima. Sjea se da je u njihovoj ulici u jednoj
privatnoj kui bilo smjeteno deset pripadnika HV mlae dobi, s kojima je
komunicirala. Od muevog kolege s posla Dragana Jovanevia saznala je da je
njezin suprug za vrijeme jednog estokog topnikog napada na Osijek u
sklonitu Pote imao sukob sa zaposlenikom Pote Zoranom Lekom. Taj isti
Jovanevi rekao joj je i da saznanja o njenom muu ima jedan njegov uenik,
pa je ona tako od te osobe saznala da je on njezinog mua vidio jednom
prilikom u Policijskoj postaji u Donjem gradu, a ona zna da mu nije odvoen u
policiju prije 25. studenog 1991. godine.
Svjedokinja ita abanovi navela je da je njen suprug Alija bio ef
mehanizacije u poduzeu Gradnja. Ona je 22. studenog 1991. otila u
Maarsku s ocem, a sin je bio sa kolom u Rovinju. Posljednji se put ula sa
suprugom 2. prosinca 1991. Pokuala ga je dobiti sutradan, ali se na telefon
nitko nije javljao. Zamolila je susjede da provale u stan, to su oni uinili, ali u
stanu nisu nikoga zatekli i sve je bilo u redu. Provjeravala je i u njegovom
poduzeu, ali su joj rekli da suprug nije doao na posao. Tada je otputovala u
Rovinj, mislei da je suprug moda otiao k sinu, ali ga nije bilo ni tamo. Njegov
nestanak prijavila je 9. prosinca 1991. u II policijskoj postaji te je dala i oglas u
Glasu Slavonije. Na oglas joj se javio susjed Mirko Groelj i s njim je nadalje
kontaktirala u vezi nestanka supruga. Od susjeda je saznala da su dan prije
njegovog nestanka njenog mua traile dvije uniformirane osobe, a dolazile s i
nakon njegovog nestanka. Inae, suprug je imao sina iz prvog braka koji je bio
u Beogradu, zaposlen u JNA, ali je sa tim sinom bio posvaan.
Svjedokinja Nevenka Vukovi bila je krajem studenog 1991. godine podstanar
u kui Branka Lovria, a osim nje u kui je tada bila i njegova majka. Toga dana
kada je Lovri odveden ona je spavala, jer je prethodno radila nonu smjenu.
Probudila ju je sirena za opu opasnost, a uto je zvonilo i zvono na vratima
kue. Pogledala je kroz prozor i vidjela dvoje mladih ljudi u uniformama HV.
Jedno je bila ena duge izbijeljene kose, a jedno mladi srednje visine, mrav, s
crnom beretkom. Doli su velikim srebrnim autom, a za volanom je uoila
starijeg jaeg mukarca. Branku Lovriu rekli su da mora poi s njima te se on
obukao i bez protivljenja otiao. Kod ulaska u auto ponaali su se prema njemu
kao kada policajci postupaju s kriminalcima i ona se zbog toga uplaila. Sjea
se da su 7 dana ranije ta enska osoba i taj mladi mukarac takoer bili na
ulaznim vratima Lovrieve kue i raspitivali se za Sarajevsku ulicu. Nakon to
su Lovria odveli, za 15-tak minuta doao je ponovno taj veliki sivi auto, iz
njega je izaao onaj stariji mukarac i odvezao Lovrievo osobno vozilo. U
njihovoj ulici u jednoj su kui boravili neki vojnici koji su vidjeli ovo Lovrievo
odvoenje, pa su joj savjetovali da i ona ode iz Lovrieve kue.
Svjedok Sreko Pauzar naveo je u svom iskazu da je do 1992. godine radio u
poduzeu HPT. Sjea se da je u drugoj polovini 1991. godine k njemu iz
upanije dolazila Gordana Geto-Magdi raspitivati se da li se provode neke
sigurnosne mjere kontrole telefona u upaniji i tada je govorila da joj je ef
Strana 522
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Ivica Krnjak.
Svjedok eljko Amlinger naveo je da je on u listopadu 1991. godine radio u
Sigurnosno informativnoj slubi, a zajedno s njim u SIS-u bio je i Ivica Krnjak.
Krnjaka je Karl Gorinek 1. prosinca 1991. godine imenovano za zapovjednika
Samostalne uskoke satnije, a on je preavi takoer tada iz SIS-a u SUS u toj
postrojbi obavljao zadatke logistiara. Ta je postrojba imala pet vodova: jedan
u Dubrovakoj sa zapovjednikom Matijora Horvatom, jedan u Sarajevskoj sa
zapovjednikom Vladom Frketiem, jedan u Kerovanijevoj sa zapovjednikom
Gordanom Geto-Magdi, jedan u Tvri sa zapovjednikom Miroslavom
Markoviem i jedan u Divaltovoj sa zapovjednikom Zlosom. No, on ne zna kada
su vremenski formirani ti vodovi niti kada su im postavljani zapovjednici, jer
nisu svi postavljani u isto vrijeme. U vodu u Kerovanijevoj bio je okr. Dino
Konti. On osobno kao logistiar traio je pogodnu kuu za smjetaj voda kojim
je zapovijedao Matija Horvat te ih je smjestio u kuu u Dubrovakoj ulici.
Poznato mu je da je u toj kui jednom bio zatvoren neki Mamula, ali ne zna da
je inae u toj kui bio nekakav zatvor. Mamula je navodno snimao
zapovjednitvo i stoga mu je Krnjak dao nalog da to provjeri. Tada su jo
obojica radili u SIS-u. On ne zna tko je Mamulu doveo u tu kuu u Dubrovaku
ulici, ali kada je tamo doao s njim razgovarati, vidio je da je Mamula
prethodno bio tuen. Provjerama je utvrdio da Mamula nije bio nizato kriv. O
tom je napisao izvjetaj Krnjaku te su Krnjak i on Mamulu odvezli kui u
Petrijevce. Sjea se da je jedne prilike od Kmjaka dobio nalog da ode u bolnicu i
da donese jedan papiri, on je to uinio, papiri nije itao i predao ga je
Krnjaku. Kasnije je to donoenje papiria iz bolnice povezao sa sluajem
Radoslava Ratkovia. Od Krnjaka je takoer dobio i zadatak da privede dr.
Nedeljkovia u Zapovjednitvo Operativne zone radi ispitivanja zbog navodnog
sabotiranja lijeenja jednog ranjenika, no tog lijenika nije pronaao. Tada su i
Krnjak i on radili u SIS-u i to je bio jedan od operativnih zadataka. Slian
zadatak od Krnjaka je dobio i za ivanu Puzavac koja je radila na Ortopediji, po
nju je iao njenoj kui zajedno s Matijom Horvatom, ali je nisu nali. Jedne
prilike dobio je zadatak od Krnjaka da zajedno s Gordanom Geto-Magdi
opservira jednu ensku osobu u poduzeu Obnova. Tako se postupalo po
prijavama graana koje su dolazile u obavjetajnu slubu o djelovanju tzv. Pete
kolone. On zapravo ne zna po kojoj je osnovi Gordana Geto-Magdi dolazila u
SIS, ali se tamo zadravala sve dok je Ivica Krnjak nije postavio za
zapovjednicu voda u Kerovanijevoj. Do tada njemu uope nije bilo jasno
njezino svojstvo. On je i za vod u Kerovanijevoj naao tu kuu, jer je imala
siguran podrum. Jo dok je on bio u SIS-u, postojao je jedan izviaki vod koji
je pripadao obavjetajnoj slubi ili Operativnoj zoni. Okrivljenika Branimira
Glavaa nije viao da bi dolazio u prostorije SIS-a ili SUS-a. Takoer, osobe
koje su ubijene i baene u Dravu nisu dovoene i obraivane u prostorijama
SIS-a ili SUS-a, niti je njemu Ivica Krnjak ikada zapovjedio da uini bilo to
nemoralno.
Svjedok eljko Babi izjavio je da je pripadnikom SUS-a postao poetkom
rujna 1991. godine i to u vodu koji je bio smjeten u Donjem gradu, a
zapovjednik voda bio je Vlado Frketi. Krajem studenog 1991. godine vod se
podijelio i on je s jo 15-20 vojnika pod zapovijedanjem Matije Horvata preao
u Dubrovaku ulicu. Zapovjednik SUS-a bio je Ivica Krnjak. Zadatak voda bilo
je izvianje, a samo su jednom imali zadatak dobiven od Vlade Frketia da u
naselju Sjenjak izviaju navodno djelovanje tzv. Pete kolone. Njemu nije
poznato da bi jedan od vodova SUS-a bio u Kerovanijevoj ulici.
Svjedok Ivan omoi stupio je u HV poetkom 1991. godine i radio je u SIS-u
u dvorinoj zgradi upanije sve do osnivanja Samostalne uskoke satnije tj. do
Strana 523
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
studenog ili prosinca 1991., godine. Zapovjednik SIS-a bio mu je Ivica Krnjak
koji je osnivanjem SUS-a postao zapovjednikom te postrojbe. Postrojba je
imala tri voda, jedan u Donjem gradu sa zapovjednikom Vladom Frketiem,
jedan u Mikininoj ulici sa zapovjednikom Matijom Horvatom, koji je negdje
1991. godine preao u Dubrovaku ulicu, te trei vod kojim je zapovijedao
Dragan Zlosa. Nije mu poznato da je postojao jo jedan vod u Kerovanijevoj
ulici. Sjea se da su pripadnici SUS-a bili Gordana Geto-Magdi, Dino Konti,
Tihomir Valenti i Stjepan Bekavac. Gordanu Geto-Magdi viao je u
zapovjednitvu SUS-a, ali ne zna u kom je svojstvu ona tamo bila.
Svjedok Tomislav ombor pristupio je 1. listopada 1991. izviakodiverzantskoj jedinici koja je bila pri obavjetajnoj slubi, a zapovjednik im je
bio Ivica Krnjak. Zapovjednitvo te postrojbe bilo je smjeteno u zgradi
Opinskog sekretarijata za narodnu obranu.
Samostalna uskoka satnija formalno je poela postojati nakon 15. sijeanja
1992. godine i od tada je on bio pripadnik te postrojbe i to u vodu kojim je
zapovijedao Vlado Frketi. Kako se broj ljudi u tom vodu poveavao, vod se
podijelio na dva voda i jedan se preselio u Dubrovaku ulicu krajem 1991.
godine. Jo je jedan vod bio u Tvri, jedan na Sjenjaku i jedan u blizini
eljeznike pruge, a u kojem je viao Gordanu Geto-Magdi i nekoliko mukih
osoba koje nije poznavao. Iz SUS-a je otiao 16. oujka 1992.
Svjedok Josip Brandt naveo je u svom iskazu da je u SUS pristupio 15. ili 16.
prosinca 1991. godine, iako se ta postrojba tada jo nije tako zvala, a taj naziv
dobila negdje iza 4. sijenja 1992. godine. U postrojbu je pristupio tako to je
bio na teretnu u Feriancima gdje su dragovoljce za SUS traili Ivan Vuak i
Ivica Krnjak. On je pripadao vodu koji je bio smjeten u Divaltovoj ulici, a
zapovjednik mu je bio Drago Zlosa.
Svjedok Dragan Jovinevi naveo je da je prije Domovinskog rata bio
zaposlen u PTT-u. S poetkom ratnih zbivanja poela su meusobna trvenja i
ikaniranja meu zaposlenima. Tako je uo da je jedne prilike u podrumu gdje
su se sklanjali od granatiranja bio napadnut Branko Lovri i da je sukob imao sa
inenjerom u PTT-u Zoranom Lekom. Kasnije je uo od jedne osobe da je
Branko Lovri odveden u podrum II policijske postaje i da bi mu vie o tome
mogao rei njegov bivi uenik Tomislav Jokovi koji je tada bio zamjenik
zapovjednika u toj postaji i koji je promijenio prezime. Prilikom jednog
razgovora s Brankom Lovriem ovaj mu je ispriao da mu je jedne veeri esto
zvonio telefon, da se on svima javljao i da je u jednom od glasova koji mu je
prijetio skraivanjem glave prepoznao glas Branimira Glavaa, jer da je ranije
imao prilike s njim razgovarati. Takoer mu je rekao da je zbog tog telefonskog
poziva bio jako uplaen. Osim Lovria uo je da je u Drugu policijsku postaju
takoer bio odveden i jedan Srbin imenom Milan Starevi, ali da ga je netko
spasio.
Svjedok Zdenko Blakovi stanovao je u zgradi na Sjenjaku u kojoj je
stanovao i oteenik Alija abanovi. On se sjea dana kada je zadnji put vidio
Aliju abanovia i kada je abanovi odveden. Naime, sluajno je gledao kroz
prozor i uoio da je Alija abanovi izaao iz zgrade. Tada je naiao jedan
tamniji automobil iz kojeg su izale dvije osobe odjevene u civilnu odjeu,
tamnija odijela i bijele koulje. abanovi je poao prema njima, oni su ga
zaustavili, on je nakon toga uao u automobil i nakon tog odlaska on
abanovia vie nije vidio u njihovoj zgradi.
Svjedokinja Erika Kutli, supruga ubijenog dr. Milutina Kutlia je izjavila da je
Strana 524
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
5. prosinca 1991. nakon 4 dana boravka u Zagrebu dola u Osijek obzirom da

je i ona kao i njezin suprug radila u Klinikoj bolnici Osijek. U vrijeme kada je
njen suprug nestao ona nije bila kod kue ve je bila na poslu u bolnici. Zbog
ope situacije bila je zabrinuta pa je esto nazivala supruga da vidi da li je sve
u redu. Posljednji put su se uli u petak u veernjim satima (6. prosinca).
Slijedeeg dana mu joj se vie nije javljao na telefon pa je poslala susjede
kako bi provjerili to se dogaa u njezinoj kui. Kako ovi nisu mogli ui u kuu
dola je iz bolnice, otkljuala kuu, a u kui je zatekla nered. Posteljina na
leaju je bila odbaena, na podu je zatekla tri ika cigareta i telefon sa
podignutom slualicom. Ladice su bile otvorene na vitrinama u dnevnoj i
spavaoj sobi kao i u kuhinji. U razgovoru sa susjedima Doriem i Grudenom je
saznala da se prethodnog dana negdje oko 16.00 sati ispred njezine kue
zaustavio neki naranasti Yugo bez stakala iz kojeg su izale dvije
uniformirane osobe koje su lupale na vrata kue, a nakon to je Milutin izaao,
te osobe su s njim neto razgovarale i otile. Oko 20,30 sati su ponovno uli
automobil sa zadnje strane kue, ali tada nita nisu primijetili. Jo tjedan dana
je ostala u bolnici raditi, a kako je bila u tekom psihikom stanju dobila je
mjesec dana bolovanja te otila u Zagreb kod djece. Prvu informaciju o sudbini
nestalog mua dobila je od policijskog inspektora Vlajka Petrovia koji joj je
prenio da je njezin mu pronaen mrtav. Nakon toga zajedno sa bratom je
dola u Osijek, te je njezin brat pregledavajui snimke obdukcije mrtvog tijela
tada NN osobe potvrdio da se radi o njezinom suprugu Milutinu Kutliu. Kasnije
je dola u posjed kazete na kojoj je snimljena emisija na TV Beli Manastir u
kojoj je intervju davao Radoslav Ratkovi i koji je spominjao njezinog supruga
odnosno njegovu pogibiju. Takoer navodi da je 1994. dobila anonimno pismo u
kojem se spominje izvjesni Lamza, djelatnik bolnice koji je navodno tu
anonimnu osobu vodio do njezine kue radi uhienja njezinog supruga.
Svjedok dr. Mladen Pajtler u to je vrijeme bio zamjenik ravnatelja u Opoj
bolnici u Osijeku. uo je za ubojstvo dr. Milutina Kutlia ali ne zna tko je to
uinio i kada. Od policije je uo da se identitet dr. Milutina Kutlia nije mogao
odmah utvrditi jer je njegovo tyelo dugo stajalo u vodi. Sjea se da je njegova
supruga Erika koja je takoer lijenica u bolnici u to vrijeme dolazila kod njega
sva uplakana. Za dr. Milutina Kutlia kae da je bio pristupaan, simpatian i
izvanredan specijalist onkolog. Poznaje Radoslava Ratkovia i zna da je u
bolnici radio kao elektriar.
Sjea se da je jedne noi u prosincu dovezen u bolnicu prostrijeljen, imao je
ranu na glavi kroz ula. Nije prisustvovao njegovoj operaciji, a dok je bio na
odjelu Intenzivne njege obiao ga je dva puta. Tom prilikom Radoslav Ratkovi
mu je predao jedan papiri na kojem je ukratko bilo napisano to mu se
dogodilo. Taj papiri je dao Zlatku Amlingeru koji je esto dolazio u bolnicu
interesirali se u vezi sa ovim dogaajem. Smatra da je Zlatko Amlinger bio
policajac. Na tom papiriu nisu bila napisana nikakva imena, ve je Ratkovi
napisao samo da je netko doao po njega i da su ga odveli u nepoznatom
smjeru. Amlinger mu se predstavio kao policajac, bio je u uniformi, a traio je
da se njega pozove u sluaju ovakvih i slinih dogaaja. Radoslav Ratkovi je
od njega zatraio da se ova ceduljica proslijedi nadlenima pa je on iz tih
razloga tu ceduljicu predao Amlingeru. Koliko se sjea taj papiri je Ratkovi
njemu predao na Odjelu intenzivne njege slijedeeg dana nakon to je doveen
u bolnicu.
Svjedok Drago Grubi iz Mirkovaca, je izjavio da je posljednji puta ivog svog
brata Jovicu Grubia vidio u mjesecu lipnju 1991. kada je u Mirkovce dovezao
njihovu majku. Nakon toga vratio se u Osijek. Sjea se da je negdje 1992. na
obali Drave kod Sarvaa pronaen jedan le, da je nakon toga policija obavila
Strana 525
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
oevid i ostavila taj le na istom mjestu. Negdje 1993. godine policajac koji je
obavljao oevid, Milutin Milivojevi je spomenuo supruzi pokojnog Jovice
Grubia taj le, te je ona inzistirala na tome da se ponovno ode tamo i utvrdi da
li je taj le jo uvijek na istom mjestu. Zajedno sa policajcem Milivojeviem je
ponovno bio na mjestu prijanjeg oevida, tamo su pronali kostur koji je bio
obuen u hlae, koulju, imao je kravatu i jednu cipelu. Kostur je bio zamotan u
selotejp, odnosno bile su mu oblijepljene ruke, noge i oi. Sve to se dogaalo
18. oujka 1993. Slijedeeg dana na mjestu dogaaja su doli uz policajca
Milivojevia i istrani sudac iz Vukovara Slavko Teofilovi te jedan lijenik iz
Bijelog Brda. On je uzeo uzorak koulje i hlaa, kao i cipelu te sve to predoio
supruzi pokojnog Jovice Grubia Jelici Grubi. Ona je po odjei prepoznala da se
radi o njezinom suprugu. Kostur je fotografiran, a Jelica Grubi i on su bili
potpuno uvjereni da su u pitanju ostaci pokojnog Jovice Grubia na temelju
izgleda prednjih sjekutia koji su prelazili jedan preko drugog. Posmrtni ostaci
Jovice Grubia su pokopani 20. oujka 1993. na groblju u Mirkovcima.
Ispitana lijekom istrage svjedokinja Ramona Tkalec, ki Petra Ladnjuka, je
izjavila da je prije Domovinskog rata stanovala u Baranji. Nakon okupacije
Baranje je preselila u Donji Miholjac, a njezin otac Petar Ladnjuk je ostao u
Osijeku uvati kuu. Vie puta ga je zvala da doe k njima u Donji Miholjac ali
on je to odbijao rekavi joj da e on uvati kuu u Osijeku ukoliko se ona ne
bude mogla vratiti u svoju kuu u Baranji. Svakodnevno se s ocem ula
telefonom. Negdje poetkom prosinca zvala ga je vie puta a kako se nije
javljao u Osijek su otili njezin mu i ogor, a takoer i sestra iz Zagreba. Nisu
ga pronali, a priali su joj da je kua bila uredno zakljuana, te da su u kui
pronaene dvije alice za kavu i dva razliita opuka. U prvo vrijeme se nije
znalo to se dogodilo s njezinim ocem, a negdje 11. sijenja 1992. su pozvali
njezinog supruga da ode na identifikaciju i tada je potvreno da je njezin otac
ubijen. Za svog oca navodi da je bio bivi oficir JNA, ali da je davno prije rata
ve bio u rnirovini. Bio je potpuno apolitian i nije joj poznato da bi imao
ikakvih problema zbog toga to je nekada bio vojna osoba, ali joj je spominjao
u telefonskim kontaktima da mu je teko zbog toga to je sam, te da su kod
njega dolazili par puta i da su traili njegov pitolj koji je imao kao bivi oficir
JNA. Njezin mu se u vie navrata interesirao u policiji za rezultate istrage u
vezi sa ubojstvom njezinog oca, te se sjea da joj je jednom prilikom prenio
kako su ga u policiji neugodno doekali i prebacili mu to se toliko interesira za
njezinog oca kad je on bio Srbin.
Svjedok Miodrag Vukajlovi, sin pokojnog Svetislava Vukajlovia, izjavio je
da nema osobnih saznanja u vezi sa nestankom i ubojstvom svoga oca. O tome
mu je priala sestra negdje 1993., sjea se samo da je naen u Dravi sa dr.
Kutliem i jo tri - etiri ubijene osobe. Nakon nekog vremena je obavljena
ekshumacija, na toj ekshumaciji je i on bio nazoan te je na temelju zlatne
ipke u bedrenoj kosti prepoznao posmrtne ostatke svog oca. Pokuao je o
nestanku svog oca razgovarati sa susjedom Ivanom Vieviem ali mu on o tome
nije mogao nita rei, a zapamtio je da mu je tom prilikom susjed rekao da ga
nita niti ne pita, jer kad bi neto i znao to mu ne bi mogao kazati. Prilikom
ekshumacije posmrtnih ostataka razgovarao je sa doktorom koji je tada bio
prisutan, te je tom prilikom saznao da je isti taj doktor provodio i obdukciju
tijela njegovog oca, te mu je potvrdio da je prilikom vaenja iz vode na tijelu
njegovog oca bio flaster preko usta. Navodi da je prije nestanka oca i sam bio
izloen maltretiranju, da je pretuen od strane 5-6 osoba, nakon ega je 9.
srpnja 1991. napustio Osijek.
Svjedok Zoran Sever-Smrek sjea se da se nakon to se njih nekoliko iz
Aljmaa upoznalo s Ivicom Krnjakom prikljuio jednoj postrojbi kojoj je
Strana 526
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
zapovijedao Vlado Frketi, a koja se kasnije nazvala Samostalnom uskokom

satnijom. Ivica Krnjak bio je u upaniji, ali on ne zna koju je funkciju obavljao.
Zadatak njegove grupe bilo je izvianje terena prema Aljmau. Postojala je jo
jedna grupa i to u koli i Divaltovoj ulici. U toj koli polagali su prisegu i nakon
te prisege postrojba je dobila ime Samostalna uskoka satnija. Takoer je bila
jedna grupa i u Dubrovakoj ulici i njome je zapovijedao Matija Horvat. Nije mu
poznato da bi u Kerovanijevoj ulici bio neki dio njegove postrojbe. Oni su
preteno imali zadatke na terenu, ali su jedne prilike kada se pucalo po gradu
dobili zadatak da otkriju tko puca i da radiovezom to jave u postrojbu.
Svjedok eljko Bilandi iskazao je da je u Samostalnu uskoku satniju
pristupio 1. prosinca 1991. godine i to u vod kojim je zapovijedao Vlado Frketi,
a bili su smjeteni u nekoj kui u Donjem gradu. Osim tog voda bilo je jo
vodova pa tako zna za vod u Dubrovakoj ulici kojom je zapovijedao Matija
Horvat. Nije mu poznato da bi postojao neki vod u Kerovanijevoj ulici.
Zapovjednik Vladi Frkeuu bio je Ivica Krnjak. Gordanu Geto-Magdi on
osobno nije poznavao, ali je od pripadnika postrojbe uo da postoji jo jedan
vod i da je ona zapovjednica tog voda. U vezi s vozilima kojima su raspolagali
izjavio je da se sjea jedne akcije u kojoj su ili po jedan Merccdes crvene
boje da ga uzmu za potrebe postrojbe. uli su da je to vozilo nekog Srbina koji
je upucan, koji je radio u bolnici, a vozilo se nalazilo u naselju Fee Milia. No,
sutradan nakon to su dovezli to vozilo policija im ga je oduzela.
Svjedok Matija Horvat u svom je iskazu naveo da je stupio u Samostalnu
uskoku satniju 1. listopada 1991, godine. Do Boia te godine njegov vod i vod
Vlade Frketia bili su smjeteni zajedno u Banovoj ulici. Zbog razmirica izmeu
njega i Vlade Frketia zapovjednik SUS-a Ivica Krnjak zatraio je od Amlingera
da mu nae drugu lokaciju pa je tako on sa svojim vodom iza Boia preao u
Dubrovaku ulicu. Jo je postojao jedan vod smjeten u Divaltovoj ulici. Nije mu
poznato da je u Dubrovakoj ulici navodno bio neki zatvor, a niti da je SUS
imao lokaciju i u Kerovanijevoj ulici. Njegova postrojba je tek poslije polaganja
prisege dobila naziv Samostalan uskoka satnija. Dok je bio pripadnik postrojbe
sjea se da je 5. ili 6. prosinca 1991. godine nakon pada Antunovca sudjelovao
u zarobljavanju jednog oficira JNA kojeg su najprije doveli Glavau i Gorineku,
a onda su ga prepratili u policiju.
Svjedokinja Marija Prole navela je da su Radoslav Ratkovi i njegova supruga
1. srpnja 1991. godine napustili Tenju i doli stanovati kod njih u Osijek. Sjea
se da su 7. prosinca 1991. godine predveer k njima dola dva uniformirana
mukarca. Traili su Radoslava Ratkovia rekavi da ga vode na informativni
razgovor. Trea osoba bila je vani u vozilu Yugo bordo boje. Ratkovi se
spremio i otiao s njima. Ta dvojica imala su oko 30 godina, a uniforme su bile
arene. Sutradan je Ratkovi trebao primiti deurstvo u bolnici pa je ona
provjeravala je li doao raditi i tako saznala da je on u bolnici i da je operiran.
Otila je u bolnicu i detaljnije o svemu razgovarala s doktorom Hanzerom.
Svjedok Josip Hanzer izjavio je da je za vrijeme Domovinskog rata bio
zaposlen u tadanjoj Opoj bolnici Osijek kao ef Maksilofacijalnog odjela. Sjea
se da je poetkom prosinca 1991. godine u bolnicu dovezen Radoslav Ratkovi,
u stanju oka, ustrijeljen u lice, pothlaen i s puno izgubljene krvi. On je bio
deurni lijenik te ga je operirao, a nakon operacije Ratkovi je 28 dana leao
na njegovom odjelu. Razgovarao je s Ratkoviem o tome to mu s dogodilo, pa
mu je on ispriao da su po njega doli neki ljudi u uniformama, da su ga odvezli
u podrum neke kue u Dubrovakoj ulici na ispitivanje, traili su da oda svoje
suuesnike, zalijepili su mu ljepljivom trakom noge, ruke i usta, odvezli ga do
Bastiona, pucali u njega i bacili u Dravu, ali je on uspio isplivati, osloboditi se i
Strana 527
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
doi do Gimnazije u Tvri, gdje su ga nali hrvatski vojnici i prebacili u bolnicu.

Kod tog razgovora Ratkovi nije spominjao da je vidio egzekuciju doktora
Kutlia pa mu je bilo udno kada je naknadno o tome priao u jednoj
televizijskoj emisiji. Za vrijeme tih 28 dana dok je Ratkovi leao na njegovom
odjelu nije ga nitko uvao.
Svjedokinja Elizabeta Spreki navela je da je Petar Ladnjuk bio njezin ouh.
Ona je poetkom studenog 1991. otila preko svog poduzea u Zagreb. Svaku
veer ula se s ouhom telefonom, no 9. ili 10. prosinca nije joj se javio. Zbog
toga je zatraila da susjedi vide je li mu se to dogodilo, no kada su oni
preskoili kapiju, vidjeli su da je kua zakljuana i nije bilo tragova koji bi
ukazivali na neto sumnjivo, jedino je postojao trag automobila na stazi. Tada
je policiji prijavila nestanak ouha te je 12. sijenja 1992. saznala da je
pronaen mrtav.
Svjedok Daut Ismailji izjavio je da je pristupio Samostalnoj uskokoj satniji u
studenom 1991. godine. Postrojba se tada sastojala od tri voda, jedan je bio u
Mikininoj ulici sa zapovjednikom Vladom Frketiem, drugi u O Rade
Konar, a trei u Dubrovakoj ulici. Zapovjednik SUS-a bio je Ivica Krnjak. Za
ostale okrivljenike naveo je da ih ne pozna. Nije mu poznato da bi postrojba u
Osijeku imala neki drugu lokaciju osim navedenih i ne zna gdje je bilo
zapovjednitvo postrojbe. Sjea se da su od vozila koristili jedan stari
Mercedes, ali je to vozilo kod njih bilo samo jedan dan. Naime, on je
primijetio da taj auto stoji parkiran preko puta zapovjednitva 106. brigade i on
ga je dovezao u postrojbu. No, taj je auto od njih iz postrojbe odvezla policija
dok su oni bili na terenu. Tek kasnije saznao je da je to bio auto Radoslava
Ratkovia.
I drugi tijekom istrage ispitani svjedoci iskazali su o nizu vanih okolnosti koje
se tiu ratnih prilika u gradu Osijeku krajem 1991. godine, ustrojstvu
Samostalne uskoke satnije, linijama zapovijedanja u toj postrojbi,
pripadnicima te postrojbe, vozilima kojima se postrojba sluila, smjetaju u
pojedine prostore u gradu te o nestancima oteenika i njihovim pronalascima.
Tijekom istrage sudsko-medicinsko vjetaenje obavio je stalni sudski vjetak i
specijalist sudske medicine dr. Boris Dumeni. Iz njegova nalaza i miljenja
proizlazi da su oteenici navedeni u injeninom opisu ove optunice umrli
nasilnom smru.
Oteenik Milutin Kutli zadobio je prostrjelnu ozljedu glave, krvne podljeve
vjea oba oka, nagnjeinu glave desno eono sljepoono, ranu razderotinu
gornje vjee desnog oka te oguljotine lica i desne strane prsnog koa. Smrt je
nastupila uslijed prostrjelne ozljede glave kod koje se ulaz nalazi na zatiljnom
dijelu glave, a izlaz u podruju gornje vjee lijevog oka.
Oteenik Alija abanovi zadobio je etiri strjelne rane glave, iji su ulazi
rasporeeni u pravilnom vertikalnom nizu iza desnog uha i koje su dovele do
smrtnog ishoda.
Oteenik Petar Ladnjuk zadobio je jednu prostrjelnu ranu glave iji se ulaz
nalazi desno sljepoono, a izlaz ljevo eono sljepoono. Takoer je pronaena i
prostrjelna rana vrata s ulazom na prednjoj strani i izlazom ispod lijevog uha.
Obje ozljede uzrokovale su smrtni ishod.
Oteenik Bogdan Poua zadobio je dvije prostrjelne rane glave, krvne
Strana 528
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
podljeve oko desnog oka i oguljotine koe na elu. Smrt su uzrokovale

prostrjelne ozljede glave. Ulazna rana jednog prostrjela nalazi se eono lijevo
iznad vanjskog ruba obrve, a izlazna desno tjemeno sljepoono. Ulazna rana
drugog prostrjela nalazi se lijevo sljepoono zatiljno, a izlazna sljepoono iza
desnog uha.
Oteenik Milenko Stanar zadobio je rane razderotine i oguljotine na glavi,
truplu i udovima, krvne podljeve na glavi, trupu i udovima, prijelome nosnih
kostiju, krvne podljeve mekog oglavka, viekomadni prijelom lubanje, krvarenje
unutar tvrde ovojnice mozga, nagnjeenje mozga, obostrane prijelome rebara
od I-XI u dvije linije, razdore i nagnjeenja plua, razdore jetre, prijelome
zdjelice, otvorene prijelome obje potkoljenice i spuvasti otok plua. Smrt je
nastala uslijed utapanja kojem su prethodile mnogostruke ozljede. Utvrene
ozljede pripadaju skupini mehanikih ozljeda. Nastale su djelovanjem snanih
udaraca tupotvrdog sredstva po ozljeenim dijelovima tijela. Neke su mogle
nastati i kompresijom tupotvrdog sredstva, a neke padom. Spuvasti otok plua
upuuje da je oteenik bio iv prije kontakta s vodom.
Oteenik Svetislav Vukajlovi zadobio je dvije prostrjelne rane glave koje su
dovele do smrtnog ishoda. Jedna ozljeda ima ulaznu ranu ispod lijeve uke, a
izlaz lijevo sljepoono tjemeno iznad lijevog uha. Ulazna rana drugog prostrjela
nalazi se zatiljno desno, a izlazna eono tjemeno o sredini ela.
Nepoznata enska osoba zadobila je etiri strjelne rane glave koje su
uzrokovale smrtni ishod. Ulazne rane rasporeene su na zatiljku glave u
vodoravnom nizu.
Nepoznata muka osoba zadobila je dvije ustrjelne ozljede na glavi, jednu
prostijemu ranu lijeve podlaktice, dvije ustrjelne rane na debelom mesu i
oguljotine oba kolje. Smrt je nastupila uslijed ustrjelnih ozljeda glave. Obje
ulazne rane na glavi nalaze se na zatiljku. Prostrjelna rana lijeve podlaktice ulaz
ima na prednjoj strani ruke, a izlaz na unutarnjom strani. Ulazne strjelne rane
debelog mesa nalaze se svaka na po obje polovine stranjice.
Oteenik Radoslav Ratkovi zadobio je prostrijelnu ranu donje eljusti, krvne
podljeve na nadlakticama, podlakticama te na obje natkoljenice. Ulaz
prostrjelne rane nalazi se na lijevom uglu donje eljusti, a izlaz rane na koi
desnog obraza.
Oteenik Jovan Grubi zadobio je prijelom kostiju lubanje s lijeve strane glave
iznad uha uslijed udarca tupo-tvrdim predmetom po glavi. Vjerojatno se radi o
viestrukim udarcima u zatiljni dio glave iza i iznad lijevog uha.
Tijelo oteenika Branka Lovria nikada nije pronaeno.
Analizom sadraja opisanih dokaza koji su pribavljeni tijekom istrage moe se
osnovano izvesti zakljuak da su okrivljenici poinili kazneno djelo opisano u
izreci ove optunice. Na to prije svega nedvojbeno ukazuju obrane okrivljenika
Mirka Sivia, Gordane Geto-Magdi i Zdravka Dragia u kojima su oni zapravo
priznali poinjenje kaznenog djela, teretili takoer i druge okrivljenike, te vrlo
detaljno i meusobno u nizu detalja podudarno opisivali vrijeme, mjesta i
naine poinjenja pojedinih uina te uloge ostalih okrivljenika.
Iz utvrenog injeninog stanja nesporno proizlazi da su okrivljenici inei
pojedine radnje opisane u izreci bili svjesni meusobno podijeljenih uloga, kako
Strana 529
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
oni koji su izdavali zapovijedi, tako i oni koji su te zapovijedi prenosili odnosno
izvravali.
Na odluujuu ulogu okrivljenika Branimira Glavaa u osmiljavanju i
provoenju radnji opisanih u izreci ove optunice prije svega ukazuje obrana
okr. Gordane Geto-Magdi koju je ona iznijela u predistranom postupku i koju
je ponovila prilikom dovoenja istranom sucu 21. listopada 2006. Iz sadraja
njezine materijalne obrane utvreno je da je ona uivala iznimno povjerenje
okr. Branimira Glavaa, da je upravo stoga od njega dobila nalog da pomogne
okr. Ivici Krnjaku u odabiru pouzdanih i provjerenih boraca od kojih bi se
formirale grupe za specijalne namjene u okviru diverzantske postrojbe koju je u
to vrijeme formirao okr. Ivica Krnjak. Prema sadraju obrane okr. Gordane
Geto-Magdi nedvojbeno proizlazi da su sve zapovijedi za uhienja, ispitivanja
i usmrivanja civila dolazile od okr. Branimira Glavaa i oki. Ivice Krnjaka,
premda 1-okrivljenik Branimir Glava formalno nije bio nadreeni zapovjednik
toj postrojbi. Njihove zapovijedi je ona potom prenosila drugim podreenim
pripadnicima postrojbe koji su ih i izvravali na nain opisan u izreci optunice.
Navodi obrane okr. Gordane Geto-Magdi u potpunosti su potvreni obranama
koje su tijekom predistranog postupka i prilikom dovoenja istranom sucu
iznijeli okr. Mirko Sivi i okr. Zdravko Dragi. Oni su detaljno, uvjerljivo i
okolnosno iznijeli svoja iskustva u vezi sa njihovim boravkom u bazi voda koji
se nalazio u Kerovanijevoj ulici u Osijeku, pri emu i jedan i drugi navode da ih
je u navedenu postrojbu dovela upravo okr. Gordana Geto-Magdi.
Njihove se obrane ukazuju vjerodostojne i u usporedbi s iskazima svjedoka i to
svjedoka pod pseudonimom Drava, oteenika Radoslava Ratkovia te ostalih
svjedoka, pa tako Karla Gorineka, Ivana Grujia, Zdravka Pejia, Stjepana
Antolaia, Zlatka Kramaria, Izabele Jurki, Danijela Bogdanovia, Marka
Radonia, Milana Barievia, Slavka Teofilovia, Milene Vujii, Kreimira
Doria, Vlade Frketia, Zorana Marekovia, ime Ivakovia, Borislava Mamule,
Mate Zamolinskog, Vjenceslava Billa, Predraga Novakovia, Marije Lovri,
Nevenke Vukovi, eljka Amlingera, Drgana Jovanevia, Erike Kutli, eljka
Bilandia i Marije Prole. Obavljena sudsko-medicinska vjetaenja dodatno
upotpunjuju navode obrana spomenutih okrivljenika i takoer ih ine
vjerodostojnima, jer potvruju istinitost njihovih navoda o nainu zlostavljanja i
usmrivanja oteenika.
Slijedom izloenog ova se optunica ukazuje opravdanom i na zakonu
osnovanom.
Prijedlog za odreivanje odnosno produljenje pritvora protiv okrivljenika drimo
osnovanim, jer je prije svega ispunjena objektivna pretpostavka koja se ogleda
u tome da je za kazneno djelo za koje se oni terete propisana kazna zatvora
tea od 12 godina. Nadalje, okolnosti uz koje je kazneno djelo poinjeno imaju
znaaj posebno tekih okolnosti. Naime, radi se o veem broju osobito brutalnih
likvidacija civilnih osoba, organiziranosti vee grupe poinitelja, meusobnoj
povezanosti i kontinuitetu u radnjama i izrazito nehumanom postupanju prema
rtvama prije likvidacija.
PRILOG: istrani spis Kio-170/06
DRAVNI ODVJETNIK Davor Petrievi
Strana 530
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
O
Okupac
cija Za
apadn
ne Slavonije
e - "B
Bljesak
k"
Stra
ana 531
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
Prvo
og maja 19
995. godine
e, na srpsku
u oblast Zapadna Slav
vonija koja je bila
sasttavni dio Re
epublike Srrpske Krajin
ne i pod zastitom UN--a (Sektor Z
Zapad),
hrva
atske oruza
ane snage izvrsile
i
su agresiju
a
po
od nazivom "Bljesak".
Srpski narod Zapadne
Z
Sla
avonije kojeg su snag
ge UN-a osttavile na milost i nemiilost
atskim agre
esorima, u zbjegovima je krenuo
o prema mo
ostu na rije
eci Savi kak
ko bi
hrva
se spasio
s
u sig
gurnu Republiku Srpsk
ku. Na tuzn
nom putu sm
mrti, hrvats
ske snage
gran
natirale su izbjeglicke kolone i za
asipale ih avionskim
a
b
bombama,
aro,
mlado i sta
zene i djeca ub
bijani su sv
vim raspolo
ozivim sreds
stvima. Ran
njenici su g
gazeni
kovima, strreljani, klan
ni nozevima
a a poslije masakra, hrvatske
h
jed
dinice uklon
nile
tenk
su tijela
t
pobije
enih bagerima i oprale
e cestu smrrkovima vattrogasnih k
kola.
vom zlocina
ackom poduhvatu, hrv
vatske oruz
zane snage
e ubile su 283 osobe
U ov
srps
ske naciona
alnosti i sa podrucja Zapadne
Z
Sla
avonije pro
otjerale oko
o 15.000 Srrba.
FOND ZA
Z HUMAN
NITARNO PRAVO
P
- DOKUMENT
D
TI O PRO
LOSTI:
ETNI
KO IE
ENJE ZAPA
ADNE SLAV
VONIJE
niji razdva
ajanja
Ubiistvo na lin
eracijom Bljjesak ostva
areno je etn
niko ien
nje zapadne Slavonije
e u kojoj je
Ope
osta
alo da ivi samo
s
hiljad
du Srba
a humanitarrno pravo je
Fond za
nevladin
na organiza
acija koja je
e
osnovan
na 1992. go
odine s cilje
em
da istrauje i doku
umentuje
om
krenje ljudskih prrava, a poto
je proirila svoju d
delatnost i na
n
ava. Ovaj fo
ond
sudsku zatitu rta
je radio i na tome da se
avi sistem p
pravde i istiine.
usposta
Kad oru
uje govori,, razum utti, a
onda je potrebno v
veliko ume
e
da se sttvoreno zlo zauvek
uutka. Upleli smo
o se u klupk
ko
ludila ko
oje nismo u
uspeli sami da
rasp
pletemo. Prred itaocim
ma "Politike
e" je istraiv
vanje Fond
da za humanitarno pra
avo
o zloinima i etnikom
e
i
enju srps
skog stanov
vnitva u za
apadnoj Sla
avoniji, koji
mo preneti u nekoliko nastavaka.
em
Ova
aj dokumen
nt se zasniv
va na izjava
ama izbeglih Srba iz zapadne Sla
avonije datiim
Fondu za humanitarno prravo tokom
m juna i jula
a 1995. god
dine u isto
noj Slavoniji.
e pobune u Hrvatskoj vezuje se za 17. avgu
ust 1990. g
godine, kad
da
Poetak srpske
S
u Kninskoj Krajini organizov
vali blokadu
u puteva i prometa.
p
25
5. juna 199
91.
su Srbi
god
dine Sabor Hrvatske
H
do
onosi dekla
araciju o su
uverenosti i samostaln
nosti, to
pod
drazumeva da na terito
oriji Hrvats
ske vae samo zakoni koje je don
nelo to telo
o.
Do kraja 1991. godine, Srbi
S
su, potpomognuti tadanjom
m JNA, polic
cijskim i
avojnim jed
dinicama iz
z Srbije, usp
postavili vla
ast na treiini teritorije
e Hrvatske,,
para
ukljjuujui dellove istone
e i zapadne
e Slavonije i Krajinu i proglasili R
Republiku
Srpsku Krajinu
u. U tim oblastima ivelo 12,2% od ukupno 581,969 S
Srba u
posednuta podruja
p
na
apustilo je vie od 80.000 Hrvata
a, pod
Hrvatskoj. Zap
m. Nakon to
su Srbi uspostavili kontrolu na podruju
pritiskom ili prroterivanjem
inom, nece
elovito Pred
dsednitvo SFRJ zatra
ilo je dolazak
Hrvatske sa srrpskom ve
Stra
ana 532
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
mirovnih snaga UN. Vensov plan, koji su u februaru 1992. godine potpisali
tadanji predsednici Hrvatske i Srbije, Franjo Tuman i Slobodan Miloevi,
garantovao je Srbima na zauzetim podrujima zatitu i ostanak srpske politike
vlasti. U dokumentima o mirovnoj operaciji UN stajalo je da se istovremeno sa
pristizanjem UNPROFOR-a i JNA i hrvatska vojska moraju izvlaiti iz podruja pod
njihovom kontrolom, odnosno da se JNA mora povui s cele teritorije Hrvatske.
JNA je izvrila transformaciju prebacivanjem oficira u srpsku TO koja kasnije
dobija naziv Srpska vojska Krajine (SVK). Od 1992. do 1995. godine, na
hrvatskom ratitu nita ozbiljno se nije dogaalo. Objanjenje je u injenici da su
u to vreme Srbija i Hrvatska bile zauzete ratom protiv Bosne i Hercegovine.
Hrvatska ponovo dolazi na prostor zapadne Slavonije, istone Slavonije i Krajine
1995. godine. Prvog maja 1995. godine Hrvatska preduzima operaciju Bljesak za
vraanje teritorije zapadne Slavonije pod kontrolu drave Hrvatske. U trenutku
napada hrvatskih snaga srpski civili i 18. korpus SVK naputaju zapadnu
Slavoniju preko reke Save u deo Bosne pod kontrolom Srba. Operacija Bljesak je
ostvarila etniko ienje prostora. U zapadnoj Slavoniji ostalo je oko 1000 Srba
od ukupno 13000, koliko ih je tamo ivelo do 1. maja 1995. godine.
Tri dana pre operacije Bljesak, jedan Hrvat ubio je na benzinskoj pumpi u blizini
linije razdvajanja srpskih i hrvatskih snaga jednog Srbina. Odgovorivi na to
ubistvo, srpske snage otvorile su vatru na civilna vozila koja su ila autoputem
ubivi pri tome tri Hrvata.
Taj dogaaj su hrvatske vlasti javno navele kao razlog za preduzimanje operacije
Bljesak. injenice, meutim, nedvosmisleno ukazuju da je operacija bila veoma
paljivo isplanirana.
Hrvatski bljesak smrti
Hrvatske oruane snage ubile su tokom 1. i 2. maja 283 srpska civila, koja su u
meuvremenu identifikovana, i 79 Srba iji identitet jo nije utvren.
Operacija Bljesak je trajala 59 asova zapoela je 1. maja u 5.00 asova i
zavrena 3. maja u 16.00 asova. Za to vreme, hrvatske snage su uspostavile
kontrolu na 500 kvadratnih kilometara teritorije Zapadne Slavonije koja je do
tada bila pod srpskom kontrolom. Prema hrvatskim izvorima, u operaciji je
uestvovalo oko 7.500 pripadnika hrvatske vojske i specijalne policije. Hrvatski
izvori procenjuju da je SVK u to vreme brojala 5.500 pripadnika. Krajinski Srbi
navode da je u operaciji uestvovalo 17.000 pripadnika hrvatskih snaga nasuprot
3.500 pripadnika SVK.
Tadanji hrvatski ministar odbrane Gojko uak izneo je podatak da je u toku
operacije poginulo 450 ljudi, veinom civila. Prema podacima "Veritasa",
organizacije koja se bavi dokumentovanjem ratnih zloina tokom i posle operacije
Bljesak i Oluja, hrvatske snage ubile su tokom 1. i 2. maja 283 srpska civila, koja
su u meuvremenu identifikovana, i 79 Srba iji identitet jo uvek nije utvren.
Najvei broj civila i vojnika stradao je prilikom granatiranja izbeglikih kolona, na
putu od Nove Varoi do Bosanske Gradike. Veliki broj ubijenih ostao je na tom
putu kojim su se civili i vojska povlaili. Ima indicija da postoji nekoliko tajnih
masovnih grobnica u kojima su hrvatske vlasti sahranile ostatke stradalih srpskih
civila i vojnika.
U toku i posle ofanzive hrvatska vojska i policija zarobile su oko 1.500 Srba,
veinom vojno sposobnih mukaraca. Oni su drani i ispitivani u Varadinu,
Poegi i Bjelovaru. Najvei broj njih je osloboen nakon policijskog ispitivanja.
Tokom zatoenitva srpski zarobljenici bili su izloeni torturi, fizikom kanjavanju
i poniavanju. Nakon zavretka oruanih sukoba hrvatski sudovi su optuili 4.438
Strana 533
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
pripadnika Srpske Vojske Krajine i bive JNA za ratne zloine. U zatvorima u

Hrvatskoj nalazi se 107 osuenih Srba.
Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju podigao je 25. jula 1995.
godine optunicu protiv Milana Martia, predsednika Republike Srpske Krajine u
vreme operacije Bljesak, zbog protivzakonitog napada SVK na Zagreb 1. i 2.
maja, to je prouzrokovalo smrt sedmorice civila i ranjavanje vie desetina civila.
Medicinska sestra u Okuanima M. D. oekivala je mirno reenje. U izjavi FHP-u
ona kae "bila sam uverena da e Zapadna Slavonija ponovo biti deo Hrvatske, ali
da e Krajina imati neku autonomiju. Kada je otvoren autoput, 21. decembra
1994. godine, nadala sam se da e se sve nekako srediti, da e se reiti
pregovorima. Marti je u Pakracu 25. aprila 1995. godine rekao da je sve u redu,
"da mi vrsto drimo nau teritoriju".
Granatiranje izbeglikih kolona
Sve to se kretalo ka mostu na reci Savi da bi preli u Republiku Srpsku

neprestano je zasipano ubojitim sredstvima
Pripadnik Treeg bataljona Prve brigade 18. korpusa, A. S. iz Pakraca prvi put je
izbegao u Srbiju 16. avgusta 1991. godine. Vratio se u Slavoniju u februaru 1992.
godine. Tada je tamo ve funkcionisala Republika Srpska Krajina. Otiao je kod
roaka u eovicu, predgrae Pakraca. Tamo su bile razmetene snage
UNPROFOR-a. Mobilisan je u srpsku vojsku, ali on kae da je do 5. maja 1995.
godine bilo samo manjih borbi:
"Mi nismo neto ratovali, vie sam imao obavezu da idem na strau. Niti su oni
napadali, niti smo mi bili neka vojska. Iekivao sam da se sve smiri i da se
vratim u Pakrac".
"Sve poljoprivredne povrine bile su zasejane i stoka se umnoavala.
Stanovnitvo je ivelo mirno i bez straha da bi moglo doi ponovo do rata, kao
1991. godine". Tim reima svetenik iz Okuana opisuje ivot u zapadnoj Slavoniji
uoi napada hrvatske vojske, 1. maja 1995. godine. Za napad je uo preko Radija
Okuani, oko 6.00 asova, koji je obavetavao stanovnitvo da ode u najblia
sklonita i da odatle ne izlaze bez uputstva optine i komande 18. korpusa.
Vojnicima je reeno da treba da izdre prva 3 sata napada, jer e u
meuvremenu stii pomo i teko naoruanje iz Republike Srpske.
Svetenik iz Okuana ceni da SVK nije imala vie od 3.500 vojnika a da je u
ofanzivi Bljesak uestvovalo preko 17.000 pripadnika hrvatske vojske i policije.
Pripadnici UNPROFOR-a su napustili svoje poloaje, to je izazvalo paniku meu
civilima. Tokom prvog dana meu Srbima se ulo da na nekim mestima hrvatski
vojnici napadaju srpske poloaje u uniformama, sa vozilima i orujem
UNPROFOR-a. Mladi, ranjen u Jasenovcu prilikom granatiranja 1. maja u 5.30
asova, koga je svetenik sreo u bolnici u Banja Luci, ispriao mu je da su
prerueni hrvatski vojnici uli u njegovo selo nakon granatiranja.
Strana 534
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Do masovnog pokreta stanovnitva dolo je u popodnevnim asovima, 1. maja.

Svetenik kae da je "zavladao strah meu ljudima od neba koje se crnilo od
projektila i dima iz zapaljenih kua granatama. Poinje evakuacija civila svim
moguim prevoznim sredstvima i iz svih sela okuanske optine. Kolone izbeglica
kretale su se prema Okuanima, Dubovcu, Novoj Varoi, Staroj Gradici, mostu
na reci Savi da bi preli u Republiku Srpsku. To je bio jedini put kojim se moglo
izai. Sve to se kretalo tim putem neprestano je zasipano ubojitim sredstvima i
nije bilo mesta gde nije bilo ranjenih. Izvlaili smo ranjene, a neki su prenosili
svoje mrtve".
Svetenik je iao po sklonitima i obavetavao ljude da je evakuacija u toku i da
svi krenu prema Bosanskoj Gradiki. Tokom dana, 1. maja, Okuani su nekoliko
puta granatirani i jednom je hrvatska avijacija bombardovala grad.
Svedoenje medicinske sestre

Zaposleni u Domu zdravlja poslednji su napustili Okuane
Svetenik je napustio Okuane oko 21.00 as, sa suprugom i jo nekim enama i
decom. Ili su sa nekoliko automobila cestom, ali nije bilo formirane kolone. Vozio
je svako za sebe. Putem od Okuana do mosta na Savi video je mnogo unitenih
vozila i leeve na cesti i pored ceste. Dok su vozili, oko njih su padale granate i
ule su se eksplozije. Ispred samog mosta na Savi naili su na kratere od
avionskih bombi. Na most su uli kroz uzak prolaz izmeu dva kratera. Most je
bio znatno oteen.
U podnevnim asovima 1. maja u selu Bijela Stena hrvatske snage presekle su
prolaz izbeglicama iz Pakraca, koji su beali prema Bosni. Gaale su zoljama
autobuse i tom prilikom stradale su mnoge ene i deca, koji su se nalazili u
autobusima. Izbeglice koje su kasnije prole tim putem videle su cisterne sa
vodom i hrvatske vojnike kako peru put od krvi.
Zaposleni u Domu zdravlja poslednji su napustili Okuane. Kada su oko 18.00
asova otili u optinu da pitaju ta da rade, naili su na praznu zgradu.
Funkcioneri su ve bili otili. Oko 40 zaposlenih, meu kojima sedam lekara i est
sestara, napustili su Dom zdravlja oko 22.00 asa i linim vozilima, jednim
sanitetskim kolima i jednim kombijem krenuli prema Bosni. Do podne su dovoeni
samo ranjeni i mrtvi vojnici. Kasnije su stizali i civili. Mrtve su stavljali u jednu
posebnu prostoriju. Tela sedmorice poginulih vojnika ostala su u Domu zdravlja,
kada je medicinsko osoblje, 1. maja uvee, napustilo Okuane.
Medicinska sestra M. D. svedoila je FHP-u da je 1. maja po podne, oko 16.00
asova, u Dom zdravlja dovezen ranjenik iz Pakraca, uenik treeg razreda
srednje kole, koji je ispriao da je hrvatska vojska naredila stanovnicima da se
okupe na fudbalskom igralitu radi evakuacije, a kada su se svi okupili zasuti su
granatama. Tom prilikom taj uenik je teko ranjen.
Na putu prema Novoj Varoi, udaljenoj 7 km od Okuana, kolona zaposlenih u
Domu zdravlja susreli su vojni sanitet koji im je ablendovao, dajui znak da nose
ranjenike u Okuane. Sestra M. D. kae da je svima to bio uasan trenutak, "taj
vojni sanitet sa ranjenicima iao je prema Domu zdravlja u kojem nikoga nije bilo
sem mrtvih".
Strana 535
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Kada su stigli u Novu Varo oko 22.30 asova, do 1991. godine isto hrvatsko
selo, zasuti su granatama iz ume Pranik. Na automobilu sestre J. R. popucala su
bona stakla. U kolima je bila sa jo jednom koleginicom. O tom dogaaju ona
navodi: "Strano smo se uplaile. Zaustavila sam auto i iskoile smo van. Imale
smo sreu da nas nisu pogodili. Ispred nas je bilo jo puno praznih automobila, iz
kojih su izleteli ljudi. Neko je ostavio upaljene farove, tako da sam na traktoru
ispred nas videla mrtvog oveka za volanom i jo jednu mrtvu osobu pored njega,
ali ne znam da li je to bio mukarac ili ena. Nisam nita vie videla jer je bio
mrak, ali je bilo jako puno zaustavljenih automobila. Pobegle smo u umu. Htele
smo umom do Stare Gradike, ali smo zalutale. Lutale smo umom do 2.00 asa
2. maja. Tada smo sele pod jedno drvo i ekale da svane. Oko 5.00 asova smo
ule kako padaju granate po Staroj Gradici. U 5.30 avioni su dva puta tukli Staru
Gradiku. U 9.00 asova smo krenule dalje kroz umu. U 12.00 sati stigle smo u
u Greane, isto srpsko selo. Bilo je potpuno pusto, samo je stoka lutala po putu.
Primetile smo da nam neki traktor dolazi u susret. Na njemu je bilo pet starijih
ljudi i voza, svi iz tog sela. Beali su prema Mlaci, selu na Savi, odakle su hteli
da preu u Bosnu. Nas dve smo krenule sa njima. Od njih smo saznale da je tog
dana, 2. maja, oko 11.00 asova, hrvatska vojska ula u Okuane. U Jablanici na
Savi zajedno smo prele amcem u Orahovo, u Bosni. Prevezla nas je krajinska
vojska. Devetog maja, preko Meunarodnog krsta saznala sam da su moj suprug
Savo i neki moji prijatelji zarobljeni. Savo je bio zatvoren u Slavonskoj Poegi,
kapetan Kuli u Bjelovaru, Branko Delajlija i Fea Krupi u Varadinu. Vojska
Krajine se predala. Savo je bio zarobljen od 4. maja do 7. maja".
Ostali iz kolone medicinskog osoblja nastavili su putem kroz Novu Varo, prema
reima sestre M.D, "obilazei leeve i unitena vozila po cesti".
Drugog maja, oko 5.00 asova izjutra, hrvatska avijacija je gaala most na Savi,
kojim se prelazi u Bosansku Gradiku, i dve bombe su pale na kuu kod bolnice u
gradu. U jednoj kuu ubijeno je dvoje dece, deak Nemanja i njegova sestra, a
njihova majka Gordana Gaji zadobila je teke povrede nogu i tela. Prilikom tog
bombardovanja ubijen je jo jedan ovek, a ranjena su jo etiri lica meu kojima
je i Bogdan Popovi, kome je geler odsekao levu nogu u cevanici.
Pucali su po koloni
Povlaenje civila, rasulo meu vojnicima
Nakon bombardovanja mosta, 2. maja oko 9 asova, svetenik iz Okuana vraa
se u Okuane da bi proverio da li je tamo ostao episkop zapadnoslavonski. Sa
njim je krenula Milka Kesi. Kada su proli most i uli u Novu Varo, kod druge
kue sa desne strane, hrvatski vojnici su ih gaali iz mitraljeza. Milka je odmah
pogoena. Svetenik veli: "Milka je prvim pogotkom ubijena a ja sam osetio
udarac kugle u predelu leve lopatice, ali sam nastavio da vozim dalje dok su
hrvatski vojnici pucali po automobilu. uo sam jasno udaranje kugli u automobil i
oseao sam da me kugle pogaaju. Vozio sam sve dok me vozilo slualo. Pred
sobom sam gledao vozila u dimu i vatri, na koja su padale granate iz ume
Pranik. Kada je vozilo stalo, smogao sam snage da izaem i potrim prema tom
uasu koji je goreo i iz koga se dimilo, odakle su se uli krici i jauci - to je bilo
jedino mesto gde sam mogao da potraim spas. Video sam pobijene u vozilima i
na cesti, ranjeni su jaukali. Uspeo sam da se doteturam do ela kolone, i tu sam
pao. Podigli su me neki ljudi i uneli u neku kuicu. Tu mi je pruena prva pomo,
previjene su mi rane. Shvatio sam da sam sa mojim parohijanima iz Okuana i
okolnih mesta, koji su pokuali da izau prema Republici Srpskoj, ali su hrvatski
Strana 536
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
vojnici presekli kolonu i pucali po njoj. Tu sam proveo vie od nekoliko asova.
Dok sam leao u toj kui, doneli su Raua Vasilija, civila iz Okuana, koji je bio
ranjen u stomak, i Martinovi Milana, takoe civila iz Okuana, koji je bio ranjen u
glavu. On je bio iv kada je donet u tu kuu, ali je na putu do bolnice podlegao
ranama. Pripadnici Vojske Krajine, koji je trebalo da osiguraju bezbedan prolaz
civila, odluili su da krenu u proboj. Uspeli su da oslobode put. Veina hrvatskih
vojnika pobegla je u umu Pranik, a neki su stradali u borbama. Kolona je
nastavila prema mostu na Savi. Koliko sam video, kolona je bila duga oko 3
kilometra, a vozila su ila po irini itave ceste. Mene su poveli u bolnicu u
Bosansku Gradiku a odatle u Banjaluku. Lekari su utvrdili da sam u telo primio
devet kugli. Ranjen sam u predelu ramena sa dve kugle, u predelu kime kod
desnog bubrega, pogoen u ruku takozvanim dum-dum metkom koji je unitio
velik deo miinog tkiva, a ostale kugle pogodile su me u noge".
Pripadnik Vojske, B.M. iz sela Smrtia, imao je 2. maja zadatak da sa svojom
jedinicom obezbeuje povlaenje civila iz optine Okuani. Vojska je ila peke a
kolona, dugaka nekoliko kilometara, traktorima, automobilima i autobusima.
Prema njegovom svedoenju, do Nove Varoi hrvatske snage nisu pucale na
kolonu, ali u tom selu, iz ume Pranik, zasuli su ih vatrom iz peadijskog oruja i
artiljerijskog naoruanja. Pucali su po koloni. Ljudi su pokuavali da se izvuku na
razne naine, neki su uspeli, a neki nisu. Kolonu je nadleteo avion, ali nije pucao
po njoj.
Od poznanika Rada Vujinca iz sela Smrti saznao je da su u selu Medari ubijeni
Rade akmak, Anka Treskanica i jo neki Srbi iz tog sela.
Pripadnik diverzantske jedinice 54. brigade C.R. dobio je 1. maja zadatak da
municijom snabdeva borce na prvim linijama. Na poloajima je zatekao rasulo
meu vojskom. Vojnici su odbijali da uzmu oruje i spremali su se na povlaenje.
Ujutru 2. maja u 3.30 asova vojsci je nareeno da krene u proboj kod Nove
Varoi. Cela 54. brigada, oko 120 ljudi, uglavnom mlaih, krenula je da deblokira
put za povlaenje civila. Na putu ka Novoj Varoi sreli su kolonu civila koji su
ekali da se probije obru. To su bili seljani u traktorima i kolima, ali najvie ih je
ilo peice. Hrvatske snage su tukle iz pravca Varoi i Gradike. Svedok je iao
kamionom u kojem se nalazila municija. Na putu je bilo leeva preko kojih je
morao da vozi. Obru je probijen oko 11. asova.
Video sam bar pedeset leeva a nisam preao kolonu
"Prelazili smo par metara na sat. Oko nas je bilo strano puno unitenih
automobila, leeva, traktora. Bilo je pobijene dece", svedoi vojnik
Pripadnik vojske M. S. iz sela Rajia nakon raspada jedinice 2. maja prikljuio se

koloni koja se kretala putem prema Bosanskoj Gradiki. O napadu hrvatskih
snaga na kolonu u Novoj Varoi on kae: "Po koloni je osuta paljba iz ume
Pranik. Pucano je po itavoj koloni koja je bila dugaka 33,5 kilometara, bez
Strana 537
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
obzira to je u koloni bilo mnogo vie civila nego vojske. Po mojoj proceni kolonu
je inilo 500 do 700 vozila i oko 2000 do 2500 ljudi. Nakon prve paljbe iskoili
smo mi vojnici i sklonili se iza kua. Grupicu u kojoj sam bio sainjavalo je nas
est, moj brat i etiri borca iz bataljona. Laganim probijanjem, pokrivanjem
vatrom i prebacivanjem od zaklona do zaklona doli smo skoro do poetka
kolone, do ulaza u selo. Videli smo da se elom ne moe probiti jer je put bio
blokiran, vozila na elu kolone bila su pogoena, prepreila su put i kolona je
stala. Kolona je zakrena kod gostionice "eik" na samom izlasku iz sela. Dalje je
pucano po koloni koja je stajala. Bilo je ljudi koji su pokuali da puzei preu taj
dio zakrenog puta njih su pobili. Na cesti i pored ceste bilo je vozila koja su
ranije unitena, prethodnog dana, video sam pobijene ljude, neki od njih su leali
na cesti, a neki su ostali mrtvi u vozilima. Vidio sam bar 50 leeva a nisam proao
itavu kolonu. Ljudi koji su bili u koloni za nama padali su pogoeni, a bilo je
dosta onih koji su zapomagali ranjeni. Bilo je mrtvih na cesti, mrtvih u vozilima
koja su bila unitena. Vidio sam i etiri ubijena vojnika, od kojih dvojicu nisam
poznavao, a prepoznao sam dva vojnika iz moje brigade, majora Teanovia i
vojnika Milana Mikainovia. Bila je to grozna slika, ljudi koji su pobijeni ranije bili
su sasvim deformisani, neki su bili bez nekih dijelova tijela, krvi je bilo svagdje.
Nigde nije bilo UNPROFOR-a, koji je ako nita drugo mogao pomoi da
evakuiemo ene i djecu.
Nas estoro brae bilo je u borbama ta dva dana. Jedan brat mi je nestao, ne
znam da li je poginuo ili je zarobljen. Njegovo ime je Mari Jovan. uo sam i da
su poginuli neki moji poznanici i prijatelji, Dragojlovi Petar, Vui Mladen, ore
panovi, Nikola Savi, vojnici iz Rajia.
Oko 14.00 asova preao sam most na Savi, bacivi puku u rijeku. Bio sam
strano razoaran naim vlastima jer su dopustili da izginu toliki civili i vie ne
elim da se borim ni za koga. Otiao sam u prihvatni centar u Novoj Topoli i tamo
sam naao moju porodicu. Tamo sam saznao i da su Hrvati, koji su od 1991.
godine ostali da ive sa nama, iz sela Borovac, takoe pobjegli i napustili svoje
kue jer su se bojali odmazde hrvatskih snaga".
Z. Lj. iz Bodegraja, vojni obveznik, pozvan je 1. maja u 2.00 asova da se javi u
jedinicu u Staroj Gradici. Tu je preuzeo oklopno vozilo za koje je bio zaduen.
Dobio je zaduenje da ide u proboj prema Okuanima. Oko 12.00 asova stigao je
u komandu. Video je totalno rasulo. Tu su bili samo nii oficiri, vii su bili ve
pobegli iz Okuana. Vojnicima je reeno da idu kuda znaju. B. Lj. se 2. maja
prikljuio koloni koja je ila za Bosnu. Nalazio se u koloni kada su hrvatske snage
napale kolonu: "Kolona je ila jako sporo, stajala je. Granate su padale izmeu
ume Pranik i sela. Video sam kad su unitena jedna kola, granata je pala na
njih. Ne znam tko je bio u tim kolima. Kako smo se pribliavali kraju sela,
ranjenih i mrtvih je bilo sve vie i vie. Poetak kolone je bio na izlazu iz Nove
Varoi, pored kafane "eik", gde je kolona bila blokirana, a ljudi su stalno
pristizali. Bilo je puno unitenih automobila, traktora. Najvie rtava je bilo tamo
gde nije bilo kua. Svaki automobil ili drugo vozilo koje se tu pokualo probiti
gaano je snajperom ili zoljom. Po koloni su stalno padale granate, peadija
hrvatske vojske ih je navodila. Poeli smo se probijati ujutro. Probijali smo se
nekoliko sati, moda i vie. Prelazili smo par metara na sat. Oko nas je bilo
strano puno unitenih automobila, leeva, traktora. Leevi su leali po cesti, neki
su bili u automobilima, na traktorima. Bilo je pobijene dece, ena, starih ljudi,
neki ljudi bili su bez delova tela, bez ruku, nogu, glave. Svi leevi su bili
bledozelene boje, izgaeni, izoblieni. Na asfaltu i na travi se videla krv, zbog kie
je tekla potocima. Najtee je bilo kada sam nailazio na tako unakaenu decu.
Teko mi je da se toga seam, elim to da zaboravim, a ne znam kako. Te slike
su mi stalno u glavi. U poetku sam obilazio mrtve, ali kako smo se pribliavali
Strana 538
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
kraju sela, bilo ih je sve vie i vie na cesti. Nisam mogao da ih obilazim jer je put
bio blokiran. Morao sam kombijem prelaziti preko leeva. Nailazio sam na leeve
poznatih i nepoznatih ljudi. Ne mogu toga da se seam. Video sam Nedeljka
ivkovia iz Okuana i Jocu Bogievia, invalida bez ruke, takoer iz Okuana.
Obojica su bili civili. Video sam jednog starog oveka iz Rajia on je na prikolici
traktora vozio mrtvog sina. Video sam jedan traktor koji je bio pogoen granatom
bio je potpuno uniten. Video sam jednog starog oveka koga sam znao iz
vienja, leao je izgaen na cesti.
Preiveo je samo onaj koji je imao ludu sreu
Autobus pogoen zoljom bio je pun mrtvih, uglavnom ena i dece. Na
traktorima i u kolima mrtvi ljudi. Leevi su leali po putu
B. Lj. svedoi; "Onaj na kraj je izdan, to je prodato. Nai komandiri, veina je

pobegla. Oni su po pet dana provodili u Slavonskom Brodu. Sa Hrvatima je do
poslednjeg dana bio razvijen verc, komandni kadar je umesto odbrane
organizovao trgovinu. Zato i jesu pobijeni toliki civili. Vei deo vojske je izaao 1.
maja, a vei deo 54. brigade je krenuo ujutro 2. maja. Neki od njih su otili
umom preko Greana, i sa njima je bilo dosta civila.
Ne mogu verovati da su Hrvati pucali po koloni ena, dece i staraca. Po koloni je
pucano iz sveg oruja rafalno. Hrvatski vojnici su se sluili svim i svaim. Tako su
u Goricama po srpskim vojnicima pucali obueni u uniforme UNPROFOR-a. Tu je
izginulo puno vojnika.
U Banjaluci sam razgovarao sa Abramovi Stojanom, koji je 2. maja oko 2 asa
izjutra bio na putu prema Bosanskoj Gradiki. Video je blokiranu cestu i rasuta
tela civila koji su pobijeni prethodne veeri. Video je hrvatske vojnike na cesti oko
traktora na kom je sedeo neki ovek. Tog oveka su hrvatski vojnici najpre svukli
sa traktora, a nakon toga Stojan je video blesak, i taj ovek je pao mrtav. Stojan
je tada upalio svetla na svom automobilu, i vojnici su zapucali po njemu. On je
iskoio iz automobila i sakrio se u neku kuu. Pred jutro je preko ume otiao do
kanala Strug, i odatle dalje za Bosansku Gradiku".
Pripadnik vojske K. V. iz Ratkovca je takoe bio u koloni koja je napadnuta 2.
maja u Novoj Varoi:
"U koloni su bili uglavnom ene i deca i stariji ljudi. Kada je elo kolone bilo na
Pustarama, gde se nalazila baza UNPROFOR-a, nepalski bataljon, zaelje kolone
je bilo 3 km odatle, u selu Dubovac. U koloni su bili civili iz Okuana i okolnih
sela. Imao sam zadatak da obezbedim prolaz koloni civila do Bosanske Gradike.
Sa kolonom je ilo oko 1.000 boraca u uniformi. Moj otac i dva brata su takoe
obezbeivali odstupnicu koloni civila. Oko 5.30 asova izjutra stigli smo u Novu
Varo. Naili smo na posledice masakra od prethodne veeri. Autobus pogoen
zoljom bio je pun mrtvih, uglavnom ena i dece. Polupana i prevrnuta kola,
uniteni, spaljeni traktori. Na traktorima i u kolima mrtvi ljudi. Leevi su leali po
putu. Delovi tela na sve strane, nije moglo da se proe. Bilo je ranjenih koji su
jo davali znake ivota. To se sve nalazilo na putu kroz Novu Varo od kafane
"eik" do benzinske pumpe, na duini od 500 metara. Put je inae irok oko 15
metara. Imali smo nameru da prokrimo put i provedemo civile. Meutim, odmah
smo bili napadnuti iz ume Pranik. Hrvatska vojska nas je gaala iz minobacaa,
haubica, tenkova, bestrzajnog oruja i peadijskog naoruanja. Zranom linijom
56 km od nas ulo se kako avijacija tue bombama most preko Save i bolnicu u
Strana 539
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Bosanskoj Gradiki. Od 5.30 do 11.30 asova trajala je grevita borba. Kia

metaka i granata. Preiveo je samo onaj koji je imao ludu sreu. im je napad
poeo, civili su ostavljali svoja vozila i beali. Krili su se po poruenim kuama
kraj puta, neto ih je pobeglo umom, a veina ih je izginula. To je bila borba
prsa u prsa. Bio sam na elu kolone. Izginulo je oko 500 ljudi, mahom civila. Oko
9 asova ranjen je svetenik Savo Poua u autu "aleko". Sa njim u kolima je bila
Milka Kesi. Ona je poginula. Video sam borca Crni Milovana iz Smrtia,
ranjenog. Sada se vodi kao nestao. Poginuli su borci u uniformi Milan Cicvara i
Gojko Pucarevi iz Smrtia. Poginuo je i civil Jovan Bogi iz Okuana u
"mercedesu" kada je auto pogoen zoljom. Bogi je inae bio invalid bez ake i
nije bio vojni obveznik. Sa njim u "mercedesu" je poginuo civil Nedeljko ivkovi
sa jo dvojicom, takoe civila. Izvukli smo otprilike 50 odsto kolone. Uspeo sam
samo etiri ranjenika da dignem i prenesem u Bosansku Gradiku. Sigurno da
sam preleteo pored nekog ranjenika koji je bio u komi, pa sam mislio da je
mrtav. Oko 9 asova mi se uinilo da vidim jednog svog roaka ranjenog kraj
puta. Puzao sam kroz koprive, uz kue pored puta da bih stigao do njega.
Meutim, nije bio to taj. To je bio neki deko, oko 20 godina, iz Rajia. Bio je
pogoen tromblonskom minom u stomak. Ispala su mu creva i on ih je pridravao
rukom. Tanka creva su mu curela izmeu prstiju. Moda je bio ve mrtav. Borba
je trajala do 11.30 asova. Proboj je uspeo. Drali smo im odstupnicu sve do
kanala Strug. Tada nas nije vie tukla peadija ve samo njihova artiljerija iz sela
Visoka Greda kod Nove Gradike. Od 11.30 do 13 asova smo se probijali od
kanala do mosta na Savi. Tu ima jedno 2 do 2,5 km. Sve vreme nas je tukla
artiljerija. Seam se da sam na kanalu Strug video traktor pogoen runim
bacaem. Na tom traktoru je ostalo troje mrtvih, mu, ena i dete od etiri-pet
godina.
Stravina svedoanstva
I ubijali su, i tukli, i psovali
Svedoenje: Video sam kada je osa pogodila vojni sanitet u kome su voeni
ranjenici u bolnicu u Banjaluku. Meu ranjenicima je sigurno bilo vojnika i civila.
Samo je preiveo voza saniteta Maleevi Gojko, ostali su poginuli. Jedan
ranjenik je ispao iz vozila i video sam ga kako gori u plamenu. Seam se kako su
granate padale na automobile pune civila. Pogode auto a komadi mesa lete na
sve strane. Video sam jednog deka iz sela Subotska, oko tridesetak godina, u
civilu, leao je na putu bez gornjeg dela lobanje. Ispao mu je bio mozak. Stavili
smo mu telo na traktorsku prikolicu i odvezli ga u Bosansku Gradiku. Kupili smo
ranjene, mrtve nismo mogli. Mnogi su samo plakali i kukali od tuge i alosti.
Nismo mogli sve ranjene da pokupimo i ponesemo sa sobom. 2. maja je sve
vreme padala kia. Bili smo mokri od kie i znoja i blatnjavi. Ranjenici su leali
okolo i kukali. Kr i lom po putu od havarisanih vozila. Razbijeno staklo na sve
strane. Delovi tela po putu. Tukli su nas i snajperisti iz ume Pranik. Takmiili su
se ko e vie nas da pogodi. U jednom trenutku sam bio tako blizu ruba ume da
sam uo jednog od njih kako kae: "Skinija sam esnaestog". Kada smo prelazili
savski most tukli su nas granatama. Tukli su nas sve do stadiona Kozara u
Bosanskoj Gradiki. Tada su gaali i bolnicu u Bosanskoj Gradiki".
Poginuli 2. maja
Prilikom napada na kolonu 2. maja poginuli su pripadnik SVK "Mudri",
potpukovnik Teanovi iz Rajia, Daji iz Medara, otac mu je bio ranjen, Migel
Radulovi iz Okuana, Dakulin zet, i Vukadinovi Zoran (21). Iz sela Smrtii
Strana 540
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
(Ratkovac) u optini Okuani poginulo je 16 ljudi. Eski Vojin (1940), borac, Dabi
Milorad (1960), borac, Dabi Milan (1951), borac, Zubovi Mirko (1940), borac,
Zec Vojin (1951), borac, Cvjetianin Duan (1954), borac, Pucarevi Gojko
(1956), borac, Cicvara Milan (194?), borac, Crni Milovan (1967), borac, ranjen
2. maja u Novoj Varoi, nestao je, Saveli ivko (1970), borac, takoe je nestao.
Ljubotinja Nikola (82) zaklan je u svojoj kui u selu Ratkovac. Kondi Ranko iz
Okuana je 4. maja video krvave tragove u Nikolinoj kui. Kondi je zarobljen 5.
maja i nakon 8 dana je osloboen. Marinkovi Stevo (1951), duevno poremeen,
nije bio vojni obveznik, ubijen je u svom dvoritu iz puke. U kui mu je bila
samo teko bolesna majka koja je granjem i daskama pokrivala njegovo telo,
kako ga ne bi stoka pojela. Njegovo telo su Hrvati sahranili na groblju u selu
Trnava, Bonjakovi Mile (1949), civil, takoe umno poremeen, ubijen je u svom
dvoritu iz puke, Bonjakovi ore (1955), borac, Miletov brat, poginuo je na
poloaju. Boti Milo (1930), civil, ubijen je iz puke oko 10. maja. Njegovo telo
su videli neki zarobljenici koji su u to vreme osloboeni.
Nestali tokom sukoba
Malijevi Rajko i Grlica Savo iz sela Rajii, i Bjeli Draenko iz Sela Borovac,
pripadnici policije krajikih Srba nestali su tokom sukoba 1. i 2. maja. Poslednji
put su vieni 30. aprila, kada su iz Rajia zajedno otili na Rodaniki most, gde
su im bili poloaji. Niko nije video da su poginuli. Mari Jovan, pripadnik vojske iz
Rajia, takoe je nestao za vreme sukoba. Pripadnik vojske Crni Milovan (30) iz
Smrtia je 2. maja ranjen prilikom napada hrvatskih snaga na kolonu u Novoj
Varoi. Od tada mu se gubi svaki trag. Poslednji ga je video Kerezovi Vladimir iz
sela Ratkovac, na putu kroz Novu Varo.
Hapenje mukaraca u eovici
Oko 60 Srba iz Bjelanovaca u optini Pakrac izbeglo je nakon granatiranja sela u
eovicu. Zbog granatiranja nisu izlazili iz kue u kojoj su bili smeteni. 4. maja
oko 16.00 asova uli su da je potpisana kapitulacija i da svi moraju da predaju
oruje. Srpski vojnici ili su od kue do kue i obavetavali civile da na prozoru ili
u dvoritu istaknu bele zastave.
U kuu u kojoj se nalazila T. L. iz Bjelanovica najpre je dola hrvatska civilna
policija a zatim hrvatska vojska:
"Uli su, rekli su nam da nam se nita nee dogoditi, da ene i deca stanu na
jednu a mukarci na drugu stranu ceste, u red dva po dva. U naoj kui je bilo
devet ili deset mukaraca, meu kojima je bio gazda sa dva sina. Od mukaraca
koje sam znala bili su Romani Rade i Boli Duko iz sela Bjelanovci, ostale ne
znam jer su bili iz eovice. Vojna policija je odvela sve mukarce".
Pripadnik srpske vojske A.S. iz Pakraca i dvadesetak seljana iz eovice drali su
poloaj na Lipikom i Pakrakom polju, gde je bila linija razdvajanja. Samo trojica
su bili mlai. Od oruja su imali puke. Dva dana i dve noi su straarili pod
artiljerijom. Stanovnitvo je bilo po sklonitima. eovica je granatirana. Vaso
Dolini je sa fudbalskog igralita preneo u svoju kuu leeve dve devojice od 14
15 godina i jedne starije ene. Bile su mu nepoznate. Poginule su od granata.
A.S. navodi da su Stevo Harambai i Veljko Dakula otili 3. maja na pregovore
u Pakrac u vezi sa predajom oruja Unproforu, nakon ega je Unprofor trebalo da
organizuje evakuaciju stanovnitva u Bosansku Gradiku. Po tom dogovoru
argentinski vojnici trebalo je da dou sa tri transportera u eovicu. Predaju oruja
je organizovao komandant bataljona Rade Vukadinovi. Na mestu gde je ranije
Strana 541
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
drano oruje okupilo se 450 do 500 ljudi. To su bili seljani iz sela eovica,
Japaga, Gavrinica, Krike, Goraja, umetica, Brusnika, Kraguja, svi iz optine
Pakrac koji su bili u 51. peadijskoj brigadi 18. korpusa SVK. Komandant te
peadijske brigade je bio i Stevo Harambai. A. S. tvrdi da su hrvatske snage u
13.55 asova, pre nego to su poeli pregovori u Pakracu, ispalile tri granate iz
Kusonja (prema Poegi) u Prekopakru na hrvatsku teritoriju. To je bila
provokacija da pokau kako Srbi kre primirje. Tada su uhapsili Dakulu i
Harambaia. Onda su u 14.00 asova zaustavili Unprofor u Badljevini. Oko 17.00
asova umesto Unprofora dole su hrvatska vojska i policija. U eovicu je dolo
20 do 30 policajaca i vojnika. Pokupili su sve mukarce stare od 15 do 60 godina.
Cestom Japaga Gavrinica odveli su ih do pravoslavne crkve u Pakracu. U koloni
je bilo oko 1000 ljudi. Hrvatski vojnici ih putem nisu maltretirali, samo su ih
psovali. Ispred crkve su ih poreali u dva reda. Posle 22.00 asa stigli su autobusi
i njima su zarobljeni Srbi odvedeni na ispitivanje u Varadin, Bjelovar i Poegu.
Ispitivanje u Varadinu
Svakodnevno, od ujutru do kasno uvee dolazili su oficiri, prozivali pa ispitivali
ljude
A. S. je u grupi od 500 mukaraca odveden u Varadin u sportsku dvoranu: "Do
podne smo sedeli ispred dvorane na nogama, ruke smo morali da drimo iza lea
a glavu meu nogama. Dok smo tu bili doao je kamion hrvatske vojske iz
Daruvara i jedan oficir je izaao, pokazao na odreene ljude, na njih dvadesetak,
i te su nekuda odveli. Ne znam vie nita o tim ljudima. U toj sportskoj dvorani su
nas uvali vojni i civilni policajci. Sve su nas popisali. Meni su uzeli sat marke
seiko. Uzimali su i drugima vrednije stvari.
Treeg ili etvrtog dana uvee jedan u civilu i straar pozvali su nas petoricu po
imenu. Pored mene prozvali su Bokan Voja, Milievi Slobodana, Luki Mana i
Romani Milenka. Svi smo bili iz iste brigade. Odveli su nas svu petoricu u WC.
Rekli su nam da se sa dva prsta oslonimo na zid i da rairimo noge. Za nama je
ulo oko deset policajaca. Tukli su nas pendrecima, nogama, rukama. Onda bi nas
poreali uz zid, naredili da kleknemo, da stavimo ruke iza lea i opet utirali sve
dok ne popadamo u nesvest. Onda bi nas polili vodom, pa nastavili da tuku. Ne
znam koliko je to trajalo, meni se inilo satima. Maneta su pre toga ispitivali u
hali i jo su ga tada pretukli. On je bio u najteem stanju. Tada u hali ga je tukao
jedan mlad oficir, visok, star oko 25 godina, plav, irokog lica i nosa, jak, visok
skoro dva metra.
Svakodnevno, od ujutru do kasno uvee dolazili su oficiri, prozivali pa ispitivali
ljude. Svi ispitivani su bili tueni. Najgore su prolazili oni koje je ispitivao taj
mladi oficir koji je tukao Mana. On jedini nije nosio inove. Bilo je raznog
maltretiranja. Neke su terali da jedu so i biber. Hranu, koja nije bila loa, dobijali
smo dva puta dnevno. Grozno je bilo to ljudi nisu smeli da idu u WC jer su znali
da tamo hrvatski policajci i oficiri najvie tuku, pa su vrili nudu u hali. Po celu
no nam nisu davali mira. Svakih pet minuta smo morali da ustajemo i da
pevamo "Lijepa naa". Puste nas da legnemo i im se smirimo opet ustaj i pevaj.
Preko dana su nas stalno terali da sedimo prekrienih nogu, ruku iza lea a glavu
meu noge. I tako smo sedeli satima.
Ja sam imao sree da me nisu ispitivali u toj hali. Tukli su me u WC-u. Najgore su
prolazili oni koje su prvo prebijali oficiri a zatim straari u WC-u. Video sam
mnogo tako pretuenih. Pai Predrag (25) iz Obrovca pretuen je toliko da nije
Strana 542
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
mogao da hoda. On je ostao u logoru posle mene. "Milojku" iz Lipika, starom

izmeu 22 i 25 godina, prebili su ruku, imao je otvoreni prelom pa su mu stavili
gips. On je puten sa mnom. "Karas", roen u Slavonskoj Poegi, iveo u
Okuanima (30), prebijen je tako teko da nije mogao da hoda. On je ostao posle
mene u logoru. Ugrini Nikola (40), rodom iz Gornjeg ili Donjeg Grahovljana, gde
je iveo pre rata a posle izbegao na srpsku teritoriju, tuen je kao i drugi. Ostao
je posle mene. Vraneevi Vlado iz Pakraca, radio je kao poslovoa u pilani u
Pakracu pre rata, ostao je posle mene u logoru. Mog strica Alavukovia Veljka
(60), mislim da nisu tukli. Njega su oslobodili pre mene. Deaka Predraga Lukia,
uenika prvog razreda srednje kole nisu tukli - oslobodili su ga pre mene.
Pre mene je puteno oko 130 ljudi. Druge veeri su poeli da putaju starije ljude
i decu. Posle tri, etiri dana nas je obiao Meunarodni crveni krst. Ja sam
registrovan pod brojem 322525. To je sada jedini dokument koji posedujem.
Imao sam linu kartu Republike Srpske Krajine izvaenu pre dve godine u optini
Pakrac. Unitio sam je pre zarobljavanja.
Dok smo bili u sportskoj hali svaki dan su vodili ljude na ispitivanje van hale.
Mene su posle tri, etiri dana prozvali po imenu i nas desetak su ubacili u maricu.
Nisam znao kuda nas voze. Mislio sam da nas vode na likvidaciju. Odvezli su nas
u Varadin u policijsku stanicu. Tu smo ispitivani pojedinano. Ispitivali su nas
neki u civilu. Mene je taj jedan pitao odakle sam, gde sam bio, ta sam radio. Bio
je korektan. Ispitivao me je oko sat vremena. Najvie su ga zanimali komandanti
u naoj vojsci i ko je ubijao civile. Svih nas desetoro je u isto vreme ispitivano u
istoj sobi, ali je svako imao svog islednika. Nije bilo fizikog maltretiranja. Ali sam
ja dan pre toga bio prebijen u WC-u, ono to sam ve priao i bilo me je strah. Ne
mogu da se setim ljudi koji su tog dana bili sa mnom u policiji. Seam se samo
Alavukovi Duana, to je moj brat od strica i Sai edomira iz Lipika. Posle sat
vremena ispitivanja odvezli su nas nazad u dvoranu. Posle dan, itali su imena i
prezimena i tada je oko 100 ljudi puteno. Stali smo u dva automobila. Dovezli su
nas u Gavrinicu po noi, oko 4.00 asova ujutru. Posle par sati morali smo se
javiti u policijsku stanicu da nas evidentiraju. Tada sam saznao da UNPROFOR
treba da preveze prvi konvoj izbeglica u Gradiku. Ja sam se ubacio na spisak
preko reda i tako sam preao. To je bio prvi konvoj koji je preao Savu. Bilo nas
je 50, 60, veinom starijih ljudi i nas desetak mlaih koji smo se ubacili preko
reda.
U Gradiki sam sreo prijatelja Stevu Ljiljaka iz sela Borovac, izmeu Okuana i
Novske. Kad je poeo napad bio je sa jo etrdesetak seljana na poloajima
izmeu Okuana i Rajia. Poeli su da se povlae i poveli su sa sobom jo oko 100
civila iz Rajia i Paklenice. Negde izmeu Okuana i Bodegraja, u jednoj umi su
ostavili civile, ene i decu. Mislili su da e tako lake pobei, da civile niko nee
dirati. Kada je hrvatska vojska naila pucali su po tim civilima. Prilikom
povlaenja vojska je naila na zasedu. Stevo mi je priao da to nisu bili Hrvati, da
su priali na nemakom i da se imali nekakve bele uniforme. Uspeli su da im
pobegnu".
M. M. iz Bjelanovca, pripadnik Srpske vojske Krajine, bio je zatvoren od 4. do 7.
maja u Varadinu: "Drugog maja smo bili u okruenju. Oko 15.00 asova bilo je
veliko granatiranje i isterani smo iz rovova. Povlaili smo se prema Gavrincima. U
Pakrackoj optini je tada bilo oko 2000 civila, nismo imali kud, morali smo da se
predamo. UNPROFOR se ukljuio u pregovore oko predaje.
Strana 543
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Predali smo oruje

etvrtog maja Harambai je potpisao predaju. Morali smo poskidati uniforme i
predati oruje
etvrtog maja Harambai je potpisao predaju. Morali smo poskidati uniforme i
predati oruje. Otiao sam u eovicu, skinuo sam uniformu i pomeao se sa
civilima. Moja porodica je pobegla iz Bjelanovca i stigla u eovicu 3. maja. U
13.45 asova kapitulacija je bila potpisana, a ve u 14.00 asova hrvatska vojska
je poela da granatira eovicu. Gledao sam kako gaaju kue, pogodili su jedan
"golf", ubili kravu. Ljudi su se krili u podrumima. Granatiranje je trajalo oko 20
minuta. Oko 14.30 asova u selo je najpre ula hrvatska policija, a zatim
hrvatska vojska. Naelnik te hrvatske specijalne policije je naredio da se mukarci
od 18 do 60 godina izdvoje i formiraju kolonu i krenu peke prema Pakracu.
Izdvojili smo se i krenuli, a ene i deca su ostali. uvao ih je UNPROFOR koji je
sve vreme bio prisutan. U koloni nas je bilo izmeu 600 i 700. Ili smo peke oko
45 km. Hrvatska vojska je poela da nas maltretira kada smo stigli u Gavrinicu.
Ili su od jednog do drugog. Psovali su nas, neke su izvlaili iz kolone i tukli.
Video sam kada su pretukli eatovia Nikolu iz Kobaevca i Draguina Nikolu
Nigera, komandira bataljona. Svakog od njih je tukla grupa od njih 56 vojnih
policajaca. utirali su ih, udarali akama, po bubrezima, po celom telu. Tukli su ih
oko 30 min. Tog dana, 4. maja, oko 20.30 asova potrpali su nas u autobuse,
tako da su neki morali da stoje. I poveli. Konvoj od 10 autobusa, sa oko 700
zarobljenika je krenuo za Varadin. Stajao sam sve vreme. U autobusu su bila 4
civilna policajca, specijalca u crnim uniformama. Jedan od njih je iao kroz
autobus sa repetiranim pitoljem i ko god bi malo zadremao, stavljao bi mu
pitolj na elo i pretio da e ga ubiti. Nismo smeli da zadremamo, da se
okrenemo, da kaemo neto jedan drugome. Vreali su nas i psovali, nazivali
etnicima i slino.
U Varadin smo stigli 5. maja u 7.00 asova ujutro. Doveli su nas u sportsku
dvoranu. Dvojica po dvojica smo izlazili iz autobusa, prolazili kroz kordon policije
koja nas je pretresala. Oduzeli su mi sat, vozaku dozvolu i neto novca. Rekli su
mi da mi to sve vie nee trebati. Ostao sam ist kao puka. Na ulazu smo morali
da se svuemo i posle toga je poelo prvo ispitivanje. Mene su pitali za line
podatke, zatim, ko mi je bi komandant, u kojoj sam bio brigadi, da li sam bio
ranjavan. Pitali su me ak i za liajeve po koi, gledali da li imam ravne tabane.
Posle toga smo ili na hladno tuiranje i oblaenje, nakon ega su nas uveli u
dvoranu gde smo posedali na parket. Sedeli smo sa rukama na leima, noge
ispruene i gledali smo u pod. To je bila naredba i nije se moglo drugaije sedeti.
Pucala su nam lea od tog poloaja. Doneli su nam veeru, a posle toga su poeli
sa radom. Slikali su nas i otvarali dosijea. Prvog dana nije bilo maltretiranja.
Drugog dana, 6. maja, su poeli prozivati i odvoditi na sasluanje. Ostali su
morali ceo dan nepomino da sede u istom poloaju. Kad smo hteli u WC traili
smo dozvolu. Kada sam ja otiao u WC tamo su me saekala petorica policajaca.
Pretili su mi da e me ubiti, zatim amarali, tukli i utirali. Jedan od tih koji me
tukao, rekao je da je iz Iloka, da mu je brat poginuo u Vukovaru i da e ga on
osvetiti. Iz WC-a su izali isprebijani Groznica Andrija i Romani Rade. Pozornik se
etao po sali i nadzirao da li sedimo kako nam je nareeno. U jednom trenutku
nisam mogao vie da izdrim od bolova, pa sam spustio ruke na pod iza lea.
Pozornik mi je priao i utirao me po bubrezima. Istog dana posle podne sam bio
ispitan. Inspektori u civilu su me ispitivali u vezi sa 1991. godinom, gde sam se
nalazio, u kojoj sam brigadi bio isl. Rekao sam im da sam se 15. 9. 1991. godine
prehladio i razboleo, tako da sam sve vreme bio u sanitetu u Bjelanovcu i da
nisam uestvovao u napadu na Pakrac i Lipik. Ispitivali su me oko sat vremena a
Strana 544
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
onda su me vratili u dvoranu. Dolazila je HTV i snimala nas. Obiao nas je i

Meunarodni crveni krst. Registrovali su me pod brojem 322061.
Sedmog maja oko 6.00 asova doao je u salu njihov zapovednik i prozvao oko
100 ljudi, koje su odveli u nepoznatom pravcu. Vraeni su za ruak. Izgledali su
strano. Bili su premlaeni, izvuene koulje iz pantalona, trava na leima.
Kasnije sam saznao da su ih vodili negde na Dravu, na neku livadu i tamo tukli,
prislanjali pitolje i na druge naine maltretirali. Istog dana oko 17.00 asova,
zapovednik je ponovo doao i ovog puta prozvao oko 110 ljudi. Naredio im je da
formiraju red kod WC-a. Prozvan sam i ja. Jedan je policajac dobacio: "Treba ih
sada sve na Dravi pobiti i neka plove do Beograda". iveo sam u strahu da e da
nas izvedu napolje i likvidiraju. Drugi policajci su dobacivali da nas vode na
razmenu. Meutim, onda su nam rekli da nas putaju kui. Dozvolili su mi da
idem da traim svoj sat, ali ga nisam naao. Potrpali su nas u dva autobusa i oko
21.00 as su nas povezli prema Zagrebu. U Pakrac smo stigli oko 23.00 asa, a
zatim su nas odvezli do naselja Gavrinica i isterali iz autobusa. Pustili su nas da
idemo svako svojoj kui. Bila je pono, mrak, nita se nije videlo. Nisam smeo
sam da idem u eovicu nego sam prespavao u Japagi kod prijatelja. Sutradan
sam se sa porodicom upisao za odlazak u konvoju"..
Ispitivanje u Bjelovaru
"Ja sam ostao u Bjelovaru, smestili su nas u sportsku dvoranu, logor su drali
vojna i civilna policija, bilo je preko hiljadu ljudi"
Svedoenje: R. M. iz eovice, pripadnik 51. brigade, predao se hrvatskim
snagama 4. maja 1995. godine u eovici. Sa ostalim mukarcima odveden je u
Bjelovar.
"Kad je dolo nareenje da se preda oruje sakupili smo se kod skladita u
eovici. Naa brigada je trebalo da vrati 500 puaka. Nas iz brigade bilo je oko
800. To su ljudi iz Kraguja, Smetlice, Krike, iz Rugalja, Benkovca. Do podne smo
predali oruje. Sporazum je bio takav da se preda oruje i da nee biti
zarobljavanja. Oko 17.00 asova Hrvati su sve blokirali, zarobili nas i oterali
peice za Pakrac. Tamo su nas utovarili u autobuse. Znam da je za Bjelovar polo
22 autobusa i da su od toga devet otili u Varadin. Meunarodni crveni krst nas
je pratio sa tri ili etiri kola.
Ja sam ostao u Bjelovaru. Smestili su nas u sportsku dvoranu. Taj logor su drali
vojna i civilna policija. Bilo je preko 1000 ljudi. Bilo je ljudi od 75 godina. Pokupili
su sve mukarce koje su nali. Tamo sam bio etiri dana i bio sam 41. na
ispitivanju. Zato sam tako kratko ostao. Prvog dana su u kupatilu pretuena
dvojica Srba, ne znam im imena. Neko od Hrvata je to prijavio Meunarodnom
crvenom krstu i od tada su posmatrai stalno bili u Bjelovaru. Mene su evidentirali
drugog dana pod brojem 511182. Tog dana, kada su bili delegati iz Crvenog
krsta, hrvatska policija nam je delila sokove.
U Bjelovaru su tukli samo neke, ljudi su bili razvrstani po inovima i najgore su
proli oficiri. Tukli su pre ispitivanja. Stevo Harambai je dobio najvie batina.
Stalno su ga vodili na ispitivanje. A u dvorani, pred nama su ga poniavali,
pljuvali i nazivali "enerale". Takoe su svi komandiri bili tueni. To se videlo po
njima kada su se vraali sa ispitivanja, bili su crni i teko su hodali. Nismo smeli
da razgovaramo, ali bilo je vidljivo ko je na ispitivanju tuen. Ispitivali su nas u
Okrunom zatvoru. Prvo bi doli u dvoranu, izdvojili nekoliko, potrpali u kombi i
Strana 545
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
odveli. Mene su ispitali posle dva dana. Kada smo doli u Okruni zatvor prvo su
nas slikali sa svih strana, kao kriminalce. Dok sam ekao u hodniku na slikanje
poeli su da tuku. Tukao me je ko god je proao, rukama, nogama. Posle slikanja,
ti koji su nas fotografisali uzimali su podatke. Popunjavali smo neke formulare i
na jednom mestu morao sam da napiem da je Hrvatska lepa, da je to moja
domovina i da ja volim Hrvatsku. Tako su mi rekli da napiem i napisao sam. Na
kraju su nam uzeli otisak prsta. Posle su me odveli u eliju da ekam. Onda me
odveli u sobu na sprat na ispitivanje. Ispitivao me neki u civilu. Visok, star oko 40
godina, sme, malo jae grae. Na stolu u kancelariji, ispod stakla je imao slike
Ante Pavelia. Tog dana je ispitivano nas sedam i svi smo bili u razliitim sobama.
Seam se da su sa mnom bili Vukadinovi Rade iz Lipika, komandir bataljona, koji
je tuen, uri Mirko iz Pakraca, optuen da je ratni zloinac i najvie je tuen.
I Ostoja Pavi Braco, pre rata policajac u Pakracu, izaao je crn od batina. Taj
civil me ispitivao o svaemu: kada sam poeo da ratujem, ko mi je dao puku, u
kojoj jedinici sam bio. Zanimali su ga vojni podaci. Onda mi je dao neki album sa
fotografijama i pitao gde su ljudi sa slika. On me je i tukao. Tukao me je nekom
letvom po glavi i po nogama. Rekao mi je da su to ubijeni hrvatski vojnici, ali ja
nisam znao nikog sa tih slika. Ispitivanje je trajalo tri i po sata. Posle su me
odveli opet u eliju i tek uvee oko 19.30 asova vratili u dvoranu.
Sutradan, 9. maja, nas sedmoricu odveli su pred prvostepeni sud. Tukli su nas
otkako smo uli u sud, u eliji, a onda dok su nas vodili kroz hodnike. Jedino
jednog starog nisu tukli. Najgori je bio jedan Srbin Bjelasevi Duan iz
Benkovaca, on je tukao vie od bilo kog Hrvata. uria su prvog prozvali da ue u
neku sobu. Nama su naredili da stanemo licem uza zid. Rade Vukadinovi nam je
savetovao da ne odmiemo glave mnogo od zida da nam ne bi udarali glave o zid.
On je kroz to ve bio proao. Njega su tukli dok smo tako stajali. Kad su me uveli
kod sudije vie nije bilo tue. On me je ispitivao o raznim stvarima, o tome ko me
je mobilisao i o porodici, koga imam od familije. Sastavio je zapisnik i ja sam to
potpisao.
Vratili su me nazad u eliju i oko 19.30 asova ubacili su nas u autobus. Sedeli
smo unutra neko vreme, a onda su doli i izvukli dvojicu i vratili ih nazad u
dvoranu. Znam da je jedan od njih, Slobodan Maar iz Japage kasnije izaao.
Drugi je Bodograjac Ilija, komandant bataljona, ali nisam uo ta je posle sa njim
bilo.
Mi smo odvezeni za eovicu. To je bio 9. maj. Bilo je ukupno tri autobusa. U
eovici je bilo gore nego u zatvoru. Domobrani su pucali oko kua, provocirali.
Traili su oruje po kuama. Moju kominicu Radonji Milicu, iji je mu invalid,
pred njim i erkama su terali pitoljem po kui i traili da preda snajper.
Mom bratu uri upali su u kuu i sve opljakali. Mom roaku Radonji Stojanu
uzeli su TV i rasturili traktor. Ljudima su uzimali automobile, navodno zato to uz
sebe nisu imali dokumenta, a mnogima su papiri ostali u zatvoru. Izali smo posle
etiri-pet dana u konvoju. Srpska policija nas je uputila u istonu Slavoniju".
B. Z. iz Pakraca, pripadnik Srpske vojske Krajine, proveo u zarobljenitvu u
Bjelovaru od 4. do 16. maja 1995. godine:
"Na komandant Stevo Harambai nije imao drugog izlaza, morao je da pristane
da se predamo kako bi spasao nas i civile. On je sa UNPROFOR-om otiao na
pregovore i tada su ga Hrvati uhapsili. Poslao nam je naredbu da se predamo,
skinemo uniforme, obuemo u civilno odelo i da istaknemo bele zastave na
kuama. Bilo je naih vojnika koji nisu hteli da se predaju, pa su pobegli u umu.
Strana 546
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Neki od njih su tamo zarobljeni. Hrvatska specijalna civilna policija je dola na

nau liniju. Vikali su da izaemo, da se predamo. Formirali su kolonu od nas
zarobljenika na glavnoj cesti prema Pakracu. Dok smo stajali u koloni, non-stop
su dovodili nove ljude u kolonu. Bilo je tu starijih ljudi i invalida sa protezama. U
kolonu su doveli dr Peria (72) i mog brata Gorana (29), koji je 90% invalid, te
nije bio vojni obveznik. Celo popodne su pravili kolonu. Navee je dolo 2025
autobusa. Potrpali su nas u autobuse. Uglavnom su svi sedeli, to znai da je bilo
oko 50 ljudi u jednom autobusu. U mom autobusu su bili moj brat Goran i enin
otac Nikola".
Tukli su na ispitivanju
Dok sam sedeo u eliji, uo sam kako tuku druge. Neki od ovih 12 koji su bili sa
mnom na ispitivanju vratili su se prebijeni. Nisam mnogo priao sa njima, ali je
jedan rekao da su ga tukli letvom
Svedoenje B. Z. iz Pakraca se nastavlja: "U Bjelovar smo stigli negde posle
ponoi, 5. maja 1995. godine. Doveli su nas u Sportsku dvoranu. Na ulazu su
nam naredili da se skinemo i odveli nas na kupanje. Posle toga su nas sve
popisali. Tu su nas drali pripadnici hrvatske vojne i civilne policije. Nazivali su
nas etnicima, psovali nas, pretili su da e nas zaklati. Dali su nam po ebe i legli
smo na parket. Tokom celog tog dana su dovodili nove zarobljenike. Bilo nas je
oko 500-700. Neke su odvodili na ispitivanje, pa ih posle vraali. Neke nisu
vraali. Neki su se vratili isprebijani. U dvorani je stalno bilo puno novinara. 7. ili
8. maja doao je Meunarodni Crveni krst i dobio sam karticu br. 511816.
Desetog maja doao je jedan iz civilne policije. Prozvao je nas sedmoricu prema
nekom spisku. Strpali su nas u maricu. Jedan mi je psovao mater etniku i pretio
da e me ubiti. Odveli su nas u neku zgradu u kojoj je bilo pripadnika i civilne i
vojne policije. Zatvorili su nas u podrum. Strano je smrdelo jer je u toj prostoriji
u oku bio poljski WC. Prozivali su nas i odvodili na ispitivanje. Mene su odveli na
II sprat zajedno sa jo etvoricom zarobljenika. Straar koji nas je vodio gore
udario je svakog od nas kundakom nekoliko puta u rebra. U hodniku na II spratu
smo morali da stojimo oko 30 minuta uza zid, sa rukama na leima. Hrvati su nas
iza lea provocirali: "ta je edo, kako ti se svia u Hrvatskoj! Evo vam vae
drave! Prodali su vas, ta ste mislili!" Jednog po jednog su uvodili kod inspektora
na ispitivanje. Mene je taj inspektor u civilu ispitivao gde sam bio, ta sam radio,
ko je ubio neke tamo njihove. Drao se na mene, provocirao, ali me nije tukao.
Ispitivao me je oko dva sata. Odatle sam vraen u podrum. Istog dana, 10. maja,
jo jednom su me ispitivali. Sedeo sam na stolici, a etvorica u civilu su me
unakrsno ispitivala. Jedan od njih mi je stavljao pitolj na slepoonicu i vrat, a
zatim repetirao. Taj drugi put su me ispitivali etiri sata. Jedan me je utnuo u
rebra i oamario. Drugi me je udario drkom od pitolja u potiljak. Ujutru 11.
maja oko 8.00 asova vratili su me u sportsku dvoranu.
U istrani zatvor su me odveli 13. maja. Istrani sudija me ispitivao tri dana.
Oslobodili su me 16. maja. Svi osloboeni stali smo u 6 ili 7 autobusa i odvezli su
nas u Pakrac. Rekli su nam da idemo svojim kuama. Kod kue sam zatekao
svoje. Svi su bili kod kue.
Sedamnaestog maja ili smo se upisati za odlazak. Prvo smo morali u optinu na
razgovor. Dve hrvatske slubenice su nas pitale zato odlazimo, da li nas je neko
maltretirao u zatvoru, zato ostavljamo kuu i drugu imovinu. Tu smo dobili
karticu (dozvolu) za konvoj. Niko nije mogao da pree granicu bez te kartice.
Osamnaestog maja sam sa enom i sinom, u naoj "ladi", otiao u konvoju u
Strana 547
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Bosansku Gradiku. Morao sam da traim specijalnu dozvolu da izvezem auto. U

konvoju smo, 4. juna, preli granini prelaz kod Sremske Rae. Srpska policija
nas je sprovela u istonu Slavoniju, u Sremske Laze kod Tovarnika. Policija nam
je rekla da moramo da naseljavamo prazne kue na prvoj liniji fronta. Svaali
smo se sa njima jer nismo hteli blizu prve linije u opljakane i prazne kue. Pretili
su nam batinama. Sramota. Zar to da doivimo od naeg naroda. Pobegao sam
sa enom i detetom kod paanca u ijoj kui jo uvek ivimo. Ne znam ta emo
da radimo ovde. Paanac ivi od poljoprivrede, a mi ivimo od njega".
A. M. iz Gornje umetice, pripadnik Vojske Srpske Krajine, predao se 4. maja. Bio
je zatvoren u Bjelovaru od 5. do 12. maja 1995. godine.
"U eovici su, pred kolom, odvojili mukarce od ena, dece i starih. Bilo nas je
oko 700. Prvo nam se obratio predstavnik naih civilnih vlasti, ne znam ko je to
bio, i rekao nam da je potpisana kapitulacija, da smo potpuno nemoni, da su
Dakulu i Harambaia zatvorili. Tu je, kada smo mi stigli, ve bila hrvatska
civilna i vojna policija i vojska. Rekli su da ene i deca mogu da idu kui i da na
prozorima i dvoritima istaknu bele krpe.
Nas mukarce su postrojili i peaili smo 4 km do Gavrinice. Sprovodio nas je
jedan Srbin koji je ratovao na hrvatskoj strani. Posmatrai su bili u Gavrinici, njih
est ili osam, obueni u belo. ekali smo autobuse, ve je pao mrak. Rekli su nam
da izbacimo sve iz depova itd. Nas 750 autobusima su poveli za Bjelovar. Ispred
sportske dvorane saekala nas je vojna i civilna policija. Kako ko izlazi iz
autobusa policajac ga vodi u ulaz u dvoranu. Tu nam na brzinu uzimaju podatke i
vode nas na kupanje. Mi onako nagi, a oni nas slikaju kamerama i ismijavaju.
Posle mi je sestra u Nemakoj rekla da je taj snimak nas golih bio na nemakoj
televiziji. Posle kupanja smo odvoeni u dvoranu, dobili smo po ebe i svako je
zauzeo svoje mesto. Na tribinama su bili straari.
estog maja sam ispitivan u nekom MUP-u. Ispitivao me je neki civil. Prozivali su
u dvorani po 12 ljudi, imenom i prezimenom. Tog dana kada sam ja bio takoe
nas je bilo 12. Svi su mi bili nepoznati. Strpali su nas u maricu i onda uterali u
neki haustor i odatle kroz neki ulaz u eliju. Ja nisam tuen, ali mislim da samo ja
nisam tuen, ne znam iz kog razloga sam proao dobro. Tukli su na ispitivanju.
Ispitivali su nas pojedinano. Taj koji je mene ispitivao je bio dobar. Rekao je da
se zove Anta, da je iz mesta Gaj, optina Pakrac. Pitao me je gde mi je lovaki
karabin. Ja sam ga zaista imao, bio sam lovac. Ispitivao me je oko tri sata.
Vraen sam nazad u eliju. Tu me je jedan htio tui, ali je drugi rekao: "Nemoj
njega, on je obraen". Dok sam sedeo u eliji uo sam kako tuku druge. Neki od
ovih 12 koji su bili sa mnom na ispitivanju vratili su se prebijeni. Nisam mnogo
priao sa njima, ali je jedan rekao da su ga tukli letvom.
Osmog maja odveli su me u Vrhovni vojni sud. Sudija mi je rekao da je 1991.
godine za mnom izdata poternica zbog pobune protiv drave. Bili smo u sobi ja,
sudija i zapisniar, ena. Nisu imali dokaze da sam digao ustanak. Pre nego to
me je ispitao, rekao mi je da imam prvo na advokata, ponudio mi telefon da ga
pozovem. Ja nisam znao nikoga niti sam se oseao krivim i rekao sam da mi
advokat ne treba. Ispitivao me je po izjavi iz policije. Potpisao sam na 4 mesta.
Jedina tortura koja je tu postojala je to smo pre i posle ispitivanja morali
nepomino da stojimo satima u hodniku licem okrenutim ka zidu. Moj brat koji je
sve vreme bio sa mnom prilikom ispitivanja u sudu morao je u hodniku da une i
da dri ruke ispred sebe. Pri tom su mu vikali: "Al smrdi majku ti etniku!"
Strana 548
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Naputanje Hrvatske
Slubenici hrvatske vlade su u jednoj kui organizirali dobijanje domovnice. Svi
smo morali da odemo tamo da se prijavimo.
Svedoenje A. M. iz Gornje umetice se nastavlja: U dvorani nije bilo tue.
Meunarodni crveni krst je doao drugog dana. Ljudi su tueni samo u prolazu i
prilikom ispitivanja u policiji. Video sam mnoge koji su bili crni od batina. Jedan
od najgore tuenih je Joco Prokopi. Voen je na ispitivanje vie puta dnevno,
ostao je posle mene u zatvoru i uo sam da je jo uvek tamo. Luka Krajinovi je
isto tako vie puta dnevno voen i uo sam da je umro od batina. Popadi Peri su
polomili etiri rebra. Dobri Borivoja, mog komandanta, nisam video ali sam uo
da ne moe da hoda. Video sam i da je Harambai voen vie puta ali ne znam,
nisam bio blizu njega, pa ne znam da li je tuen. Ne znam mu ime, ali znam da je
iz Glavice kod Buja, pretuen toliko da je jedva vukao noge. Pretuen je i Vidovi
Ljuban iz sela aglie, Mio Krajinovi iz sela Kusonje, zatim Arseni Milo iz
Gornje umetice, Mandi Milutin, takoe iz umetice i njegov stric Milutin. Sa
nama u dvorani je bio i doktor Peri koji nije tuen ali je to star ovek, ima moda
i preko 70 godina, uveni deji lekar koji je iveo na Gavrinici. Hteli su da ga
puste posle nekoliko dana ali je on zahtevao da ostane dok su i ostali zatvorenici
tu. Ostao je posle mene.
Dvanaestog maja sam puten. Pun je bio autobus osloboenih. Dok su nas vozili,
nekoliko straara su sve vreme puta tukli Srbljana eljka i Pletkapu Stevana".
ene i deca, izbegli u eovicu, nakon hapenja mukaraca ostali su u eovici do
12. maja. O tim danima T. L. kae:
"Izlazili smo samo ujutro po kruh i dva puta po pomo, kada je UNHCR pozvao da
doemo. Nastojali smo da ne etamo po cesti. Bilo na je strah, hrvatski policajci i
vojnici su bili svuda okolo i stalno su nas provocirali. Pevali su etnike pesme,
psovali nam majku etniku, dobacivali mlaim enama, pucali su dok prolazimo
cestom. Govorili su da su i njihova deca ginula od naih granata. U delu eovice
gde smo bili nije bilo sruenih kua, granate su tu padale najvie kraj ceste.
Vojnici su ulazili u kue i traili pare. Videla sam jednu enu, ne znam joj ime,
koja se alila kako su joj upali u kuu, amarali su je dok im nije dala sve pare i
zlato koje je imala. Ila je da se ali civilnim vlastima i ne znam ta je dalje bilo.
Jedna baka se alila da su je amarali, traili pare i oruje. Nije imala. Kada su
videli da nema nita udarili su je jo par puta i otili. Jednog dana u nau kuu je
upalo est-sedam vojnika. Traili su oruje i sve su pretresli. Nisu uzeli nita iz
kue. Nali su u tali bombe, puke, municiju, vojne uniforme. Rekli su da e nas
izbaciti, da e nam ubiti mueve i da e nas pobiti a mi smo rekli da to rasprave
sa gazdaricom kue, da smo mi izbegli i da ne znamo nita ta je u tali.
Gazdarica se zvala Prodanovi Jela a njenog mua Branka i tri sina su ve bili
pokupili 4. maja. Oni su sa gazdaricom neto raspravljali, ula sam da ona govori
kako ni sama ne zna ta je u tali, da su tu vojnici spavali i da ne zna ta su za
sobom ostavili. Nisu je maltretirali.
Slubenici hrvatske vlade su u jednoj kui organizirali dobijanje domovnica. Svi
smo morali da odemo da se tamo prijavimo. Bio je ogroman red. Neki iz hrvatske
vlasti, civili, obavljali su razgovor sa nama, po petnaestak minuta sa svakim.
Mene su pitali ta imamo od imovine, da li imamo kuu, zato smo beali, koliko
imamo zemlje, zato hoemo da odemo iz Hrvatske, zato neemo domovnicu.
Govorili su da nam oni garantiraju bezbednost. Moj mu je ve bio puten na
slobodu i naao nas je tako da smo zajedno bili na tom razgovoru. Evidentirali su
nas i u UNHCR-u, 12. maja smo u konvoju otili u Gradiku. Tamo su nas
Strana 549
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
prem
mestili u no
ove autobuse i odvezli u Laktae
e. Tu smo bili
b do 19. m
maja. U
Laktaima je organizovan
o
n konvoj za
a istonu Slavoniju i re
ekli su nam
m da posle ko
k
oe na Koso
ovo. U isto
noj Slavon
niji srpska
hoe moe ii u Srbiju a ko hoe mo
e se nalazila
a linija razd
dvajanja. T
Traili su da
a tu
policija nas je sprovela u Tenje, gde
anemo. Nis
smo hteli".
osta
h ovih godin
na, niko nije odgovaro
o za pokolj srpskog na
aroda Zapadne
Ni poslije svih
Slavonije, niti su pron
nadjeni nes
stali Srbi cijja tijela osttase na krvavom putu.
Dze
elat je oprao
o cestu i po
okusao da sakrije
s
zloc
cin ali nije uspjeo
u
da iz
zbrise sjeca
anja
na rodjake,
r
prrijatelje i po
oznanike.
Zab
boraviti znaci klati ih ponovo...
p
Stra
ana 550
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
UJEDINJENE NACIJE
KOMANDA SEKTORA ZAPAD
IZVJETAJ O SITUACIJI U SEKTORU ZAPAD ZA PERIOD 08. MAJA 1995

OD 14.00 - 18.00 sati
1. OPENITO: Situacija je dosta napeta
2. DETALJI SITUACIJE:
A. Argentinski bataljon
1. U 14.00 sati vieno tri minobacaa na poziciji u pravcu Brusnika (HL-800360);
2. U 14.45 sati patrola je vidjela u eovici konvoj traktora, a inili su ga 21
traktor sa prikolicama, u prikolicama su viene line stvari i civilna odjea,
nikog nije bilo u blizini;
3. Pozicija NJA -17 i dalje okupiran od strane HV.
B. Nepalski bataljon
1. Dvije patrole su upuene na relaciji Pustara-Sava. Prva u pravcu Donjeg
Varoa, a druga u Gornji Varo. Patrolama nije dozvoljen pristup u Donji Varo i
jedna patrola je izmjenila pravac do Uskoka.
Patrole su izvjestile o:
a) Relacija Pustara-Sava:
1. ienje kolovoza
2. Odjea i razbacane line stvari koje lee pored kolovoza su u plamenu
3. Vatrogasna jedinica pere ceste...
Bi Bi Si
LONDON
TRAGOVI HRVATSKIH ZLOINA
Ujedinjene nacije su danas poele istragu o tvrdnjama da su hrvatske snage

prilikom ofanzive na Zapadnu Slavoniju poinile masakr nad srpskim civilima
koji su bjeali ka mostu na Savi da bi preli u Bosnu. Prie izbjeglica da je
namjerno otvarana vatra na kolone civila zabrinule su zvaninike svjetske
organizacije. Evo ta o tome kae predstavnik UNHCR-a Kris Janovski:
"Iz razgovora sa izbjeglicama i iz njihovih svjedoenja uli smo da su
mitraljeskom i snajperskom vatrom napadnute kolone civila koji su bjeali.
Reeno nam je da izmeu Okuana i Bosanske Gradike ima mnogo leeva. Ti
izvjetaji nisu potvreni iz nezavisnih izvora, jer niko nije bio u mogunosti da
tamo ode i provjeri, ali isto se ponavlja u svim razgovorima - da je bilo pucanja
Strana 551
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
na kolone civila i da je mnogo ljudi ubijeno ili ranjeno."

Visoki oficir UN general Rej Krab konano je danas uspio da obie podruje u
kome su navodno poinjena zvjerstva. S njim je bio i dopisnik Bi Bi Sija
Malkolm Brabant. On pria: "Mjesto na kome su, po svemu sudei, ti ljudi
ubijeni zove se Novi Varo. Nalazi se oko pet kilometara sjeverno od mosta na
Savi koji spaja Hrvatsku i Bosnu i kojim je veina srpskih izbjeglica pobjegla.
Izgleda kao minijaturna verzija puta za Basru poslije saveznikog napada na
Iraku armiju. Mnotvo olupina nalazi se du puta. To je vrlo tuno mjesto.
Vidni su tragovi paninog pokuaja ljudi da pobjegnu. Nema, meutim,
pouzdanih dokaza o broju ubijenih."
Malkolm Brabant dodaje da su jedini oevici nepalski vojnici u sastavu
UNPROFOR-a koji su i sami bili meta hrvatskih snaga. "Oni kau da su vidjeli
leeve du puta. Hrvati su vjerovatno leeve uklonili i sada se meunarodne
organizacije trude da ustanove koliko ih je bilo. Mislim da e se istina tek
naknadno saznati. Hrvati pokuavaju da itavu stvar predstave kao bitku protiv
vojnika u povlaenju meu koje su se umjeali civili. Jedan nepalski vojnik, iz
glavne baze UN sjeverno od Novog Varoa, meutim, kae da je vidio
minibuseve pune ljudi na koje je iz ume sa lijeve strane puta otvarana
mitraljeska vatra."
10. maj 1995.
UJEDINJENE NACIJE
CIVILNA POLICIJA UN
KRENJE LJUDSKIH PRAVA U JUNOM DIJELU SEKTORA ZAPAD

U MAJU 1995
...101. Izvijestio Jordanski bataljon
9. maja u kui br. 10 blizu kontrolnog punkta VJ19, 71-godinji Srbin poinio je
samoubistvo (objesio se) usljed straha i sadanjih uslova, u toj kui ima jo
etrnaest drugih lica.
102. Izvijestio Jordanski bataljon
7. maja Jordanski bataljon je posjetio sela Paklenicu i Raji, Srbi nisu vieni.
Upitani o civilnom stanovnitvu u selu Raji, hrvatska policija je napomenula da
su oni odveli 40 srpskih civila radi istrage.
103. Izvjetaj o zlostavljanju i batinanju ljudi zatvorenih u Varadinu
Jedan Srbin, stanovnik sela Kraguj, vratio se iz zatvora u Varadinu. On se alio
na zlostavljanje i batinanje od strane hrvatskih oficira koji uvaju zatvorenike.
Ovom ovjeku se prua medicinska pomo. On eli otii u Bosnu. Primjeri
fizikog zlostavljanja: uskraivanje sna, batinanje koje rezultira u polomljenim
Strana 552
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
udovima, batinanje sa palicama po leima, prisiljavanje zatvorenika da sjede

cijeli dan pognutih glava. Straari u kupatilima tuku i udaraju zatvorenike.
Psiholoko poniavanje: prisiljavanje zatvorenika da neprestano pjevaju himnu
Hrvatske. Meutim, navodno da zlostavljanja u Varadinu nisu sistematska i da
ovise o smjeni. Takoe je u selu Brusnik policija ponovo uhapsila jednog ovjeka
koji se vratio iz zatvora iz Bjelovara.
104. Izvjetaj lokalne kancelarije Crvenog kria Hrvatske iz Nove
Gradike.
Saetak:
Prema kancelariji Crvenog kria iz Nove Gradike, 323 (tri stotine dvadeset i tri)
stanovnika Okuana, i mukaraca i ena, odvedeno je u Novu Gradiku i
zatvoreno tamo od 1. do 5. maja 1995.
(vidi listu zatvorenih u dodatku).
Takoe, prema kancelariji Crvenog kria u Novoj Gradici, 28 (dvadeset i osam)
lica izrazilo je elju da ide u Bosnu (lista u prilogu).
105. Izvjetaj tima Civilnih poslova o situaciji u selu umetlica,
smjetenom juno od Dragovi ceste
(8. maj 1995):
Samo oko 17 lica se sada nalazi u selu. Prije 1. maja 1995. bilo je 112 (stotinu
dvanaest) prvobitnih stanovnika i oko 30 (trideset) izbjeglica.
Prema ljudima koji su ostali u umetlici, najmanje dvoje seljana je poginulo
kada su pokuali otii iz sela: Sunjevi Mirko, 66 godina, i Orozovi Jela, 64
godine (nema informacija kako se to desilo). Prema Gunjeviu, tijela su ostala
na otvorenom dva dana (6. i 7. maja), a onda ih je on zakopao u groblju u
umetlici. Predstavnik Centra za ljudska prava vidio je dva svjea groba koji su
bili neoznaeni.
106. Izvjetaj UNCIVPOL-a koji je patrolirao selom eovica 5. maja
U toku vatre Hrvatske vojske iz minobacaa 1. maja 1995, tri civilna stanovnika
eovice su ubijena:
DROBNJAK VIDA, 70 godina,
jedna trogodinja djevojica,
jedna petnaestogodinja djevojica.
148. 17. maja patrolirajui okuanskim podrujem, istrani tim
UNCIVPOL-a pronaao je tri lea u mrtvanici u groblju u Okuanima.
Vrata od mrtvanice su bila poluotvorena a tijela su leala unutra na
podu. Svi su bili starije osobe: dva mukarca i jedna ena.
152. MILINOVI RANKA, Srpkinja, 1940. Paklenica 185, viena 16. maja
u Bodegraju 29.
Ona je obavijestila UNCivPol da je 1. maja 1995. oko 7,30 sati hrvatska vojska
ubila njenog mua MILINOVI BOKA, 1940, kada je izaao iz sklonita da vidi
ta se deava. Uvukli su ga u sklonite jo ivog.
Meutim, dva vojnika su dola i odvela ga. Tada su ga bacili u bunar. Ona je
uspjela pobjei u umu sa unukom. Ona je potpisala izjavu svjedoka u vezi s
ovom incidentom.
153. 16. maja u kui br. 29 u Bodegraju, Civilni poslovi su razgovarali sa
enom srednjih godina koja se nije predstavila. 18. maja primljena je
takoe informacija od TEODOREVI NEVENKE, Paklenica 106, optina
Okuani, ona je dala pismenu izjavu.
Teodorevi Nevenka je izjavila da je 1. maja vidjela da je eksplozija granate
ubila Rau Aleksiju, Srpkinju, kada je izala iz sklonita pokuavajui da
pomogne Vesni ukovi, koja je bila ranjena u nogu. Vesna je umrla od rana
(vidi takoe 134).
Strana 553
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Gore spomenuta ena srednjih godina koja se nije identifikovala vidjela je

spaljeno tijelo Rau Aleksije u kui br. 185 u Paklenici. Ta ena je takoe izjavila
da je u istoj kui hrvatska vojska ubila i Teodorevi Miu. Nastavila je rekavi
da je Vesna ukovi stara oko 18 godina, bila ranjena u nogu i da je ostala u
podrumu dok je kua gorjela. Vesnini roditelji sigurno ive u Banjaluci.
156. 17. maja oficiri UNCivPol-a iz podstanice Gavrinica i lokalni Srbi
izvijestili su nas da se Vuji Luka, Srbin srednjih godina, objesio rano tog
jutra (17. maja). Prema nekim Srbima koji su poznavali tog ovjeka,
hrvatske vlasti su ga prije nekoliko dana bile zatvorile, ali su ga pustile.
Prethodne noi hrvatska policija ga je ispitivala o oruju i on je navodno
plakao cijele noi prije nego to je poinio samoubistvo.
157. TODOROVI SAVO, Srbin, eovica 12
(Informacija primljena od Luko Dejmsa, Centar za ljudska prava, i
proslijeena UNCIVPOL-u 17. maja).
Po navodima g. Todorovia, njegov brat i snaja, Todorovi Dragan, roen 1937.
(upravo se vratio iz zatvora iz Bjelovara), Todorovi Ljubica, roena 1938,
ubijeni su izmeu 9. i 16. maja 1995. godine. G. Luko je vidio svjee grobove na
lokalnom groblju...
22. maj 1995.
UJEDINJENE NACIJE
CIVILNI POSLOVI
IZVJETAJ O POINJENIM ZLOINIMA PROTIV CIVILNOG
STANOVNITVA U ZAPADNOJ SLAVONIJI
1. U kui u selu Paklenica, vlasnitvo g. olaje, dogodio se masakar nad

ranjenicima i medicinskim sestrama, poto su bili zaklani:
- Mia Teodorevi, veteran bez noge iz sela Paklenica,
- Nikola Vojnovi, vojnik, pogoen u grudi 1. maja 1995,
- Milan Mrzi, ranjenik,
- Aleksija Rau, medicinska sestra,
- Senka Rau, medicinska sestra,
- Rua olaja, medicinska sestra,
- Duan Hasura, iz sela Raji.
Svjedok, Mitar Vujaklija, koji je ranjen u glavu,
pobjegao je kroz prozor i potom preao rijeku Savu.
2. Prema izjavi datoj od etvorice vojnika iz interventnog bataljona (jedan od
njih ima nadimak Dalmatinac) oni su uli vrisku lica koja su klana, a koja je
dolazila iz kue lica po imenu Duje locirane blizu sela Cage.
3. U selu Benkovac, 73 godinja ena po imenu Grozdana i retardirana osoba po
imenu Ostoja Vujinovi, ubijene su.
4. Na cesti izmeu sela Trnakovac i raskrsnice u selu Rogolji, civili su upali u
zasjedu izmeu podneva 1. maja i jutra 2. maja i napadnuti paljbom iz automata
Strana 554
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
i snajpera, oko 50 lica je ubijeno.

5. U selu Novi Varo, izmeu Pustare i Struga (kanala) civilno stanovnitvo,
ukljuujui ene i djecu, koji su putovali pjeice ili u automobilima bili su meta
paljbe svih vrsta naoruanja. Oko 100 lica je poginulo.
6. Svetenik Savo Poua ranjen na nekoliko mjesta sada je na oporavku u
Banjaluci.
7. Ranjeni voza saniteta oznaenog sa crvenim krstom, po imenu Gojko
Maleevi, nalazi se u bolnici u Banjaluci. 70 godinji mukarac po imenu Ljiljak
je nastradao u istom vozilu kada se ono zapalilo.
8. Slijedee etiri ene su smrtno stradale u selu Medari 1. i 2. maja: Anka
Ninkovi, Zora Tomi, Draga umi, Kata Vlaisavljevi.
9. U selu Rajii, dvoje ljudi je ubijeno, a selo je spaljeno. Takoer su zapaljene
kue u selu Mlaka.
Naredni podaci e biti poslani im stignu nove informacije.
P.S. Ovo su samo oni sluajevi u kojim su poznata imena.
12. maj 1995.
M. MOUSALI
Strana 555
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
NA GLAS, broj 5.
ZAJEDNICA SRBA U HRVATSKOJ
PISMO MILENKA POPOVIA, ARHIJEREJSKOG NAMJESNIKA

ZAGREBAKOG, MITROPOLITU JOVANU
VAE VISOKOPREOSVETENSTVO
Na poziv Monsinjora Vladimira Stankovia, predsjednika hrvatskog Karitasa i
uz uee predstavnika austrijskog, njemakog, italijanskog i amerikog
Karitasa da i mi uestvujemo u obilasku nekih mjesta u Zapadnoj Slavoniji a
uz Vau saglasnost, prihvatili smo ovaj poziv.
Dana 9. maja 1995. godine u 8,30 asova krenuli smo u obilazak sledeih
mesta: Jasenovac, Gornji i Donji Raji, Gornji Bogievci, Okuani, Gornji i
Donji agli, Medari, Lipik i Pakrac.
Cilj obilaska, po preporuci Monsinjora Stankovia, bio je da se pribave
informacije o potrebama ljudi, kako im se moe pomoi u humanitarnom
smislu i da se snimi stanje sakralnih objekata Rimokatolike i Srpske
pravoslavne crkve na tom podruju.
Obzirom da je itavo vreme puta bila prisutna Hrvatska televizija i kasnije vrlo
jednostrano i neistinito obavestila (kao i u svim ranijim izvetajima) javnost o
stanju na podruju Zapadne Slavonije, smatramo potrebnim da Vas i svetsku
javnost izvestimo istinito o proteklim dogaajima i stanju sakralnih objekata
nae Crkve i srpskog naroda na tom podruju.
Rimokatolika crkva je ve informisala javnost o stanju svojih sakralnih
objekata i naroda na tom terenu i ne smatramo potrebnim da mi o tome
piemo.
U Jasenovcu crkva Svetog Jovana jeste itava, ali je unutranjost pljakana i
oskrnavnjena. Nema polijeleja u crkvi, a u njoj spavaju pripadnici hrvatske
vojske i policije zajedno sa orujem i vojnom opremom, a asna trpeza im
slui kao sto za jelo. Putir smo zatekli pun pljuvake i opuaka. Spomenik
jasenovakim rtvama smo takoe obili i naili na svee tragove krvi. U
samom mestu nismo naili ni na jednog civila srpske nacionalnosti. Proli smo
kroz Gornje Bogievce, Gornji i Donji Raji i takoe nismo naili ni na jednog
civila, ali je zato bio veliki broj hrvatskih vojnika i policije.
Crkva u Donjem Rajiu je itava ali su vrata provaljena. Policija nam nije
dozvolila ulazak u crkvu zbog navodne mogunosti da je unutranjost
minirana. Kroz otkrinuta vrata uspeli smo primetiti da nedostaje polijelej, a u
crkvi je sve bilo ispremetano i razbijeno.
Na autoputu iz Novske prema Okuanima, videli smo vie spaljenih
automobila, kamiona i jedan autobus. Na ulasku u Okuane i na itavom putu
Strana 556
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
od Okuana prema Pakracu, videli smo krvave mrlje na asfaltu.

Naa crkva u Okuanima je spolja naizgled cela, ali su svi prozori polupani,
vrata su provaljena i u crkvi je sve ispreturano. U oltaru s desne strane
postoje vrata koja su prilikom naeg ulaska bila otvorena. Pogledom u portu
kroz spomenuta vrata videli smo ogromnu iskopanu raku udaljenu desetak
metara od oltara, a zemlja je bila krvava. Primetivi da to gledamo policajci su
vrata odmah zatvorili. U kui u kojoj je boravio Vladika Lukijan nalazila se
hrvatska vojska i pristup nam nije bio dozvoljen.
U prolazu kroz selo Cage, u nekoliko dvorita smo videli velike iskopane rake.
Celim putem od ulaska u Okuane pa sve do Lipika, u kanalima pokraj puta
bili su vidljivi ostaci odee, obue, zaveljaji sa hranom i piem, bicikli, motori
i spaljeni automobili kao i tragovi krvi.
Crkva u Medarima je sruena. Crkva u Donjem agliu je oteena. Crkva u
Pakracu je spaljena, krova nema, polovine zvonika nema, ikonostas i hor su
izgoreli a unutranjost je sva u ruevinama. Eparhijski dvor mogli smo videti
samo spolja jer nam ulaz unutra nije dozvolila hrvatska vojska. Izvana je
vidljivo da nema ni jednog prozora, na veem delu zgrade nema krova.
Vidljivo je da je dvor paljen. Deluje sablasno.
Na itavom putu nismo sreli civila srpske nacionalnosti s kojim bi mogli
razgovarati. U Okuanima kao i u nekim drugim mestima videli smo ljude u
posebnim uniformama sa nekim trakama na rukavima koji su istili teren od
raznih predmeta, a uz njih su bili naoruani vojnici. Tvrdili su nam da su to
pripadnici civilne zatite. U prolazu jedan od tih navodnih pripadnika civilne
zatite nam je apnuo da su Srbi i brzo se udaljio. To nam je bio jedini susret
na ovom putu sa Srbima.
Veina kua koje smo videli uz put su provaljene i opljakane a na svim
mestima gde smo se zaustavljali, osim Lipika i Pakraca, oseao se miris
leeva.
Iz svega to smo videli i doiveli, moe se zakljuiti da je ponovo izvren
genocid nad srpskim narodom i da je taj deo Zapadne Slavonije oien od
Srba.
Ovaj izvetaj Vam dostavljam s molbom da ga proitate na Svetom
Arhijerejskom Saboru, a mi emo isti dostaviti i nekim ambasadama u
Zagrebu.
Arhijerejski namesnik zagrebaki
Maj 1995.
protonamesnik
Milenko Popovi
Strana 557
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
BILJEKA ZA DOSIJE (REGISTAR)
PREDMET: Aktivnosti dana 15. juna 1995. godine.

Dana 15. juna 1995. dolje-potpisana predstavnica UNHCR-a posjetila je
sljedea sela da bi ustanovila postojanje grobova u kojima su sahranjeni Srbi
poginuli tokom borbi 1. i 2. maja 1995. godine u podruju Zapad, zoni pod
zatitom UN-a. (Dalje u tekstu termin "masovne grobnice").
1. Dragali, 2. D. Bogievci, 3. G. Trnava, 4. Smrti, 5. Okuani (Kosovac)
Meu ovim dolje-potpisana identifikovala je "masovnu grobnicu" u G. trnavi.
Ovdje postoji dvadeset devet krstova.
Imena i brojevi ispisani na novim drvenim krstovima (djeluju jeftino) su
sljedei: (Molim da uzmete u obzir da "NN" oznaka na krstu znai nepoznata
osoba.)
Broj
Imena (i godina roenja?)

1. eljko Dicko, 1969
2. Goran Vukovi, 1984
3. Milutin Vukovi, 1954
4. NN
5. Gordana Vukovi, 1987
6. Ranko Vukovi, 1955
7. NN
8. NN
9. Anelija Vukovi, 1959
10. Rua Diko, 1943

11. Jovan Grmua, 1933
12. Dragica Cumi 1918
13. NN
21. Nikola Popovi, 1929
22. Mili Borojevi, 1935
23. Ljeposava Borojevi
24. NN
25. Zora Tomi, 1923
26. NN
Strana 558
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
141. NN
142. NN
28. NN
27. NN
121. NN
122. NN
131. NN
123. NN
124. Stevo Marinkovi, 1952
125. Nikola Ljubotina, 1911
15.06.1995.
Satoi Aikaga
UNHCR Daruvar
FAKS PORUKA
20. jun 1995.
BLJESAK
Faks br. 153
6026
ZA: G. Huseina Al Alfija, efa civilnih poslova,

lino Njegovoj Ekselenciji g. J. Akaiju,
Specijalnom izaslaniku Generalnog sekretara
OD: G. Grejema Deja, ef civilnih poslova, Sector Zapad
(skicirao MK)
Jutros je predstavnik za civilne poslove sektora Zapad lino istraio masovne
grobnice na grobljima u Okuanima i Laevcu; zabiljeeni su sljedei podaci
(lista priloena):
Pozdrav,
20. 06.1995.
9, 39 sati
Groblje u Okuanima
roenja- godina
broj groba
datum
Strana 559
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1.
Auhar
Miljenko
40
2.
Ljubomir
Mihailovi
67
3.
N.
N.
45
4.
N.
N.
63
5.
N.
N.
64
6.
N.
N.
65
7.
N.
N.
66
8.
PERO
URI
183
9.
N.
N.
182
10.
DRAGICA
II
185
(1963)
11.
BERISLAV
VUJI
184
(1958)
12.
N.
N.
71
13.
N.
N.
70
14.
N.
N.
69
15.
N.
N.
68
16.
MILKA
KESI
82
17.
N.
N.
181
18.
N.
N.
100
19.
URO
RAJKI
99
(1934)
20.
MIRKO
TOVARLI
98
(1957)
21.
DARKO
OSTROLUANIN
97
22.
N.
N.
96
23.
IVKO
SAVELjI
95
(1969)
24.
IGNJATIJE
ORLOVI
94
(1950)
25.
N.
N.
93
26.
N.
N.
92
27.
N.
N.
91
28.
N.
N.
90
29.
N.
N.
89
30.
N.
N.
88
1990 - 1995
(1913)
(1957)
(1954)
Strana 560
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
31.
N.
N.
87
32.
N.
N.
86
33.
N.
N.
85
34.
PREDRAG
MILI
84
35.
N.
N.
83
36.
N.
N.
81
37.
N.
N.
30
38.
N.
N.
164
39.
N.
N.
165
40.
N.
N.
166
41.
N.
N.
167
42.
N.
N.
168
43.
N.
N.
169
44.
N.
N.
29
45.
N.
N.
170
46.
N.
N.
77
47.
N.
N.
76
48.
N.
N.
172
49.
DRINKA
UKI
171
1990 - 1995
(1954)
Groblje u Laevcu
1. BRANKO
VUJI
101
2. N.
N.
173
3. N.
N.
174
4. N.
N.
175
5. N.
N.
176
(1928)
Strana 561
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Zrtve svjedoce
ZAPISNIK
SASTAVLJEN 10.5.1995. KOD ISTRANOG SUDIJE
OSNOVNOG SUDA U BANJALUCI
SVJEDOK: SAVA POUA sin Save, roen 29.5.1947. godine u selu Kutjevu,
optina Slavonska Poega, paroh okuanski, protojerej Srpske pravoslavne crkve
IZJAVA
Po zavetku Bogoslovske kole, kao svetenik Srpske pravoslavne crkve, od
1969. godine slubovao sam u Graditu, a od 1983. godine do danas u
Okuanima. Oenjen sam i imam etvero djece.
U Okuanima me je zatekao rat i agresija Hrvata na srpsko stanovnitvo u
Zapadnoj Slavoniji. Za vrijeme rata vidio sam mnogo Srba koje su Hrvati ubijali
na ovom podruju. Vrei svoju slubu obavljao sam sahrane velikog broja ovih
rtava. Navodim meu najteim sluajevima ubistva branog para Keleua, iz sela
Borovca, parohija Raji, koji su ivjeli u Novskoj, i ubijeni 21. oktobra 1991.
godine, a istog dana i na istom mjestu bio je ubijen i jo jedan brani par, ijih
imena ne mogu da se sjetim, kao i jedan starac iz Lovske. Njihovi leevi
razmijenjeni su aprila 1992. godine i dopremljeni na groblje u Borovac.
Obavljajui sahrane ovih rtava vidio sam da su one bile masakrirane na
najgrozniji nain. Jednoj od ubijenih ena bila je prosjeena dojka i u nju uvuena
njena ruka. Kod svih ostalih rtava bili su unakaeni dijelovi tijela - odsjeene ui,
nos i slino.
Na Svetog Nikolu, 19. decembra 1991. godine, Hrvati su, preobueni u uniforme
bive JNA, iskoristili prazniko raspoloenje Srba u selima Maika agovina i
irinci, upali u ova sela i ubili 68 Srba. Dio ovih rtava razmijenjen je kasnije, a
za dio se ne zna ni do danas. I ove rtve su uglavnom bile masakrirane. Pripadnici
UNPROFOR-a nisu dozvolili da se ove rtve sahrane na lokalnim grobljima, pa je
njihova sahrana obavljena u Okuanima. Sahranu sam obavljao uz prisustvo
lanova porodica rtava, a u pojedinim sluajevima rtve su bile cijele porodice.
U crkvi u Okuanima raspolagao sam originalnim tekstom "Proglasa" Hrvata o
prisilnom iseljenju u roku od 24 sata, 28 srpskih sela, koja su se nalazila na
podruju od Poege prema Kamenskoj u podnoju planine Papuk.
"Proglas" je izdat 28. avgusta 1991. godine. Poznato mi je da su ova sela prisilno
iseljena, da su sve kue u njima razorene i poravnate sa zemljom buldoerima,
tako da od njih skoro nije ostalo traga. O ovome su mi lino priali i mjetani ovih
sela, koji su uspjeli da preu na slobodnu teritoriju Zapadne Slavonije. O ovom su
mi priali supruga Branka Kovaa, iz sela Oprinaca, i drugi.
Septembra 1991. godine, Hrvati su na muki nain upali u selo Greani, optina
Okuani, i ubili 18 civila, mahom starijih osoba, kojom prilikom su zapalili oko 50
kua. Jedan od rtava bio je Petar ali, a i ostale sam poznavao uglavnom iz
vienja. Istog dana, Hrvati su upali i u selo ovac, ubili vie civila i spalili oko 30
srpskih kua. Pored ostalih u selu su iskasapili i Stevana Stania, starog oko 50
godina. Kakvim su se Hrvati sve mukim sredstvima sluili, navodim sluaj u selu
ovac, kada su prilikom napada podmetnuli minu u jedan traktor i sklonili ga sa
puta u kukuruze. Kada je vlasnik ovog traktora, pozvao Majstorovia, sina Milana,
Strana 562
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
mladia od oko 25 godina, da svojim traktorom izvue njegov traktor, mina se

aktivirala i obojica su na licu mjesta poginuli.
1. maja 1995. godine, zajedno sa porodicom i episkopom zapadnoslavonskim,
gospodinom Lukijanom, zatekao sam se kod kue, kada su Hrvati izvrili agresiju
na Zapadnu Slavoniju.
Preko lokalnog radija Okuani stanovnitvo je upozoravano da sie u sklonita,
jer su ve poele padati granate u samom gradu i okolini. Izmeu 9.00 i 10.00
sati, emitovano je obavjetenje da se stanovnitvo priprema za eventualnu
evakuaciju, ali da se jouvjek ne kree nigdje.
Ovo je trajalo sve do oko 13.00 sati. U meuvremenu stizale su vijesti o tome da
Hrvati prodiru prema Okuanima sa svih strana, ali da se linije odbrane jo uvjek
dre. Jedan broj civila je samoinicijativno odlazio prema selu Novi Varo, odnosno
Gradici, raznim prevoznim sredstvima, a poslije 13.00 sati, poelo je i prvo
organizovano evakuisanje i jednog dijela civilnog stanovnitva, najprije djece,
zatim starijih ljudi i ena.
Oko 21.00 sat, obuen u mantiji, kolima sam odvezao u Banjaluku svoju suprugu,
djecu i dvije ene iz Okuana, kao i jednog studenta Bogoslovije koji se nalazio u
posjeti episkopu, sa namjerom da se vratim u Okuane im budem mogao.
Episkop je ostao kod kue u Okuanima.
Ujutro, 2. maja 1995. godine, oko 7.30 sati, automobilom sam krenuo prema
Okuanima.
U Gradici primio sam Milku Kesi, iz Okuana, koja je sjela na mjesto suvozaa.
Preao sam preko mosta Savu i kanal Strug ("Nova Sava"). Ulazei u Novi Varo,
sa jedne od prvih zgrada, sa moje desne strane, iznenada je na automobil
ispaljen mitraljeski rafal, a odmah zatim i puana vatra iz 20-ak kua sa iste
strane. Milka Kesi je odmah bila smrtno pogoena. Ja sam bio pogoen sa vie
projektila, ali sam nastavio da vozim automobil sve dok on nije stao. Pod
neprekidnim dejstvom kuruma, uspio sam da izaem iz automobila i trao putem
oko 200 metara, i tu sam pao. Neposredno ispred sebe vidio sam uasnu scenu.
Mnotvo vozila na putu bilo je ispreturano, a veliki broj civila pored njih leao je
ubijen. Jedan broj izbezumljenih tumarao je meu kolima, izloen vatri iz
pjeadijskog oruja iz okolnih kua i iz oblinje ume Pranik, kao i eksplozijama
granata kojima je put bio zasipan. Mnoga vozila su gorila. U kuama, sa obe
strane puta, bilo je ena, djece i staraca, koji su se tu sklonili.
Iz kue udaljene 10-ak metara od mene, izali su neki civili i prenijeli me u
oblinju kuu gdje su mi pruili prvu pomo.
Nakon nekog vremena naa vojska je uspjela da potisne Hrvate i otvori prolaz
prema Savi i omogui izvlaenje civila i ranjenika prema Gradici. Sa njima sam
preveen u bolnicu u Gradiku, a odatle u Banjaluku.
U Novom Varou bio je veliki broj ubijenih civila. uo sam da su Hrvati spalili
njihove leeve, da bi tragove ovog zloina sakrili. Meu ubijenima vidio sam
Ostoju Dejanovia, nekog Vukadinovia i druge.
Episkop zapadnoslavonski gospodin Lukijan uspio se izvui iz Okuana, preko
mosta na Savi kod Gradike, 2. maja 1995. godine.
Strana 563
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Dok sam se nalazio u Okuanima, vidio sam da su bile oteene crkva i parohijska
kua.
Zapisnik mi je glasno diktiran i u njega je unijeto sve to sam izjavio, ne elim da

ga itam, priznajem ga za svojeg i potpisujem.
Sasluavanje je zavrilo u 15.15 sati.
SVJEDOK:
ISTRANI SUDIJA:
Sava Poua,
s.r.
ore Stojanovi, s.r.
ZAPISNIK
SVJEDOK: GOJKO MALEEVI sin Vitomira, roen 19.2.1955. godine u selu
Laevac, optina Okuani, trgovac
IZJAVA
... preuzeo sam sanitetsko vozilo marke "TAM - 110". Bilo je obiljeeno vidnim
znacima Crvenog krsta, a na krovu je imalo rotaciono svijetlo i sirenu. Ove
oznake su se mogle vidjeti sa velike udaljenosti, a pri polasku ukljuio sam
rotaciono svijetlo. Iz Okuana, prema Gradici, krenuo sam ujutro 02.05.1995.
godine, oko 7.00 sati. Na putu kroz selo Novi Varo vidio sam mnotvo
ispreturanih vozila i veliki broj ubijenih civila, a sa lijeve strane puta iz ume,
prema vozilu je, od strane hrvatskih oruanih snaga, otvorena estoka paljba.
Nisam smio da se zaustavljam pa sam krenuo dalje, obilazei brojne leeve i
prevrnuta vozila. Do mene, na prednjem sjeditu, sjedio je Duko Ljiljak a do
njega, Radmirovi zvani Braca.
Osjetio sam brojne kurume koji su gaali po kolima i u jednom trenutku
primijetio da je Duan Ljiljak bio smrtno pogoen. I ja sam bio pogoen u
predjelu lea, krv je poela da mi curi iz usta. Pogoen je bio i Radmirovi. Ubrzo
je i vozilo stalo jer je motor prestao da radi. Zaustavili smo se na samom izlazu iz
sela Nova Varo prema Gradici. Po putu su padale brojne granate pa Radmirovi
i ja nismo smjeli da izaemo iz vozila, te smo polegli pored sjedita.
U ovom poloaju smo ostali oko sat i po vremena, kada je vozilo pogodila granata
i ono je poelo da gori. Prije nego to je granata pogodila moje vozilo, ispod
njega su se sakrila dva mukarca, koji su doli svojim vozilima iza mene i bili
pogoeni, pa su ispod mog vozila pokuali da nau zaklon. Kada sam, zajedno sa
Radmiroviem, izaao iz vozila, ona su ve uveliko gorila. U njima je ostao Duan
Ljiljak, i ispod njih ona dva mukarca, koje je plamen ve bio zahvatio.
Strana 564
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Zajedno puzei smo se spustili do jednog malog mostia. Tu smo se sakrili i

doekali nau vojsku i u koloni zajedno sa civilima krenuli preko Save u Gradiku
...
SVJEDOK:
ISTRANI SUDIJA:
Gojko
Maleevi, s.r.
ore Stojanovi, s.r.
ZAPISNIK
SASTAVLJEN 27.3.1997. U PROSTORIJAMA
VERITASA U BEOGRADU
SVJEDOK: MILENKO RAU, sin Steve, roen 13.9.1973. godine u Novskoj, ivio
u Paklenici kbr. 31, mainbravar
IZJAVA
... 7. maja oko 10 -11 sati po danu dolazimo do Save. Pet-est momaka
preplivava rijeku. Plivali su uz pomo kanistara. Tu je bila jedna jedinica iz
Prnjavora, koja je obezbjeivala evakuaciju preko rijeke. Prelazili smo po petorica
u amcu. Preli smo preko rijeke bez problema. To je bilo kod mjesta Bistrica
izmeu Gradike i Kozarske Dubice. Preavi na drugu obalu odmah sam pitao da
li su mi majka i djevojka Vesna ukovi, roena 1977. godine, izbjegle. Dok smo
bili u umi, rekli su mi da su izbjegle, a sada su mi, na drugoj obali, rekli da su
obe poginule.
Rekli su mi da je majka bila u podrumu gdje je bio sanitet. Ustae* su zapalile tu
kuu. U tom podrumu je bilo 7-8 ena i trojica - etvorica ranjenika. Vesna je
rekla mojoj majci da je zaguljivo. Majka je prva izlazila iz podruma. Odmah je
pogoena, vjerovatno zoljom, tako da je izgorila, kau mi da joj je ostala samo
ruka. Vesna je bila iza moje majke, pa je Vesna dobila gelere po nogama. Onako
ranjenu uvukli su je natrag u podrum. Imala je jako krvarenje i umrla je nakon
dva sata ...
* "USTAA" je izraz za Hrvata, odnosno za Hrvatskog vojnika koji potjee iz

Drugog svjetskog rata kada su Hrvati u faistikoj Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj na
monstruozan nain pobili preko milion Srba. Egzekutori tog zloina, Hrvati za
sebe su govorili da su ustae, kao to je i Nezavisna Drava Hrvatska imala
ustake simbole. Pod istim simbolima Hrvati su stvorili i sadanju Republiku
Hrvatsku.
IZJAVU UZEO:
IZJAVU DAO:
Savo trbac, s.r.
Milenko Rau,
Strana 565
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
s.r.
ZAPISNIK
SVJEDOK: NEDELJKO MARIJANOVI zv. iro, sin Svetozara,star 40 godina, iz
sela Raji, optina Okuani, kovinotokar
IZJAVA
... dana 2.maja 1995. godine krenuo sam automobilom od Bodegraja prema
Gradici. Automobilom je upravljao Njegovan, a u kolima je bio jo i Ilija uur. U
Novoj Varoi sustigli smo formiranu kolonu civila izbjeglica. Tada uoavam da se
na dnu Nove Varoi sa suprotne strane od moga poloaja podie ustaki
helikopter i poinje mirtaljirati ovu kolonu. Bila je to velika kolona, gotovo koliko i
selo Novi Varo, pa ak i vie, a to znai najmanje oko 2,5 kilometra. Moj je
dojam da se nije radilo samo o mitraljiranju kolone ve da su iz helikoptera
ispaljene i dvije maljutke, jer sam uo itanje, a nakon toga i detonaciju.
Dok sam se nalazio u koloni, kod gostionice "Slona braa" vidio sam jedan
traktor i vie putnikih vozila koja su oteena. Iz pojedinih automobila vire
ljudska trupla a jauk se ne uje, zakljuio sam da su svi mrtvi. Pored traktora
vidim par mrtvih ljudi, a na samom traktoru na vozakom mjestu vidim le
vozaa.
Dok smo se tu nalazili, odjednom poe tui po nama iz kua sa obe strane puta
kroz Novi Varo. To je bio razlog da iskoimo iz automobila. Tada je na voza bio
ranjen u nogu. Bacili smo se na asvalt. Tu je Ilija uur bio ranjen, ja sam to
zakljuio po tome to je posrnuo i pao. On je bio civil i na sebi je imao konu
jaknu. Ja ga sad ne vidim, jer i ja leim, meutim, ujem njegov glas kada kae
nekom ustai rijei "nemoj me ubiti". Meutim, tad ujem pucanj, ali vie ne
ujem Ilijin glas, mada sam ga glasom pozivao. Oko sebe tada vidim najmanje 15
do 20 leeva razbacanih po cesti.
Zadrao sam se tu jedno vrijeme krijui se, a onda sam se uspio izvui prema
umi, a nakon toga i izbjei ...
ISTRANI SUDIJA:
Nikola Cari, s.r.
SVJEDOK:
Nedeljko
Marijanovi, s.r.
Strana 566
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ZAPISNIK
SASTAVLJEN 26.3.1997. U PROSTORIJAMA
VERITASA U BEOGRADU
SVJEDOK: MIRE VUKOVI, sin Slavka, roen 1. 4.1965, Kosti optina Skender
Vakuf (Kneevo), graevinski tehniar
IZJAVA
... oko sredine juna 1995. godine doznao sam od Nee Kneevia i Buinca za
stradanje mojih strieva, koji su iz sela Medari. Oni su mi rekli da su uli od
Jovana, koji je ostao u Medarima, da su 2. maja preivjele civile iz Medara ustae
tjerale za Novu Gradiku pjeke i da je on tom prilikom vidio u dvoritu mojih
strieva njihova mrtva tijela i tijela njihovih porodica, te da je mala Gordana
zaklana. Strini Aneliji da je jedna noga odsjeena i da su njih dvije leale mrtve
ispred kue u jarku pored puta, a le strica Milutina da je vidio na samoj kapiji
njegove kue. Leevi strica Ranka i malog Gorana su bili nasred dvorita. Jovan
im je takoer ispriao da je u dvoritu strica Milutina vidio le jedne ene i
djeteta. Po tome zakljuujem da su to bili strina Cvijeta i njena kerka Dragana.
Jovan je vidio i druge civile ubijene u selu, a koliko se sjeam, ukupno u
Medarima ubijeno je 36 civila. Pogledao sam hrvatski spisak identificikovanih
poginulih u Bljesku i na njemu nisam vidio ime strine Cvijete i male Dragane, a
ostali se nalaze na tom spisku. Prole godine sam dobio preko MKCK iz Banjaluke
umrlice za Vukovie sa spiska ali ne i za Zorana, Cvijetu i Draganu ...
IZJAVU DAO:
IZJAVU UZEO:
Mire Vukovi,
s.r. .
Savo trbac, s.r.
ZAPISNIK
OKRUNOG SUDA U GLINI, NA LICU MJESTA U NOVOJ TOPOLI
SVJEDOK: DUKO DEDOJEVI zv. Duo, sin Milana, star 33 godine, iz Okuana,
milicionar
IZJAVA
... dana 2. maja 1995. godine, negdje oko 7 sati ujutro, zatekao sam se u koloni
na putu koji vodi kroz selo Novi Varo put Struga i mosta na Savi prema Republici
Srpskoj. Kolona izbjeglica bila je formirana u tri reda.
Strana 567
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Kada sam se nalazio negdje oko sredine kolone, ispred mene je bilo sanitetsko
vozilo pinc, obiljeeno znakovima Crvenog krsta, sa ukljuenim rotirajuim
svjetlom. Vozaa tog vozila vidim da lei pored vozila. Ispred njega vidim teretno
vozilo, koje se nalazi u plamenu a pored njega gore dva vojnika. Iza njega bono,
na nekih 10 metara vidim bijeli mercedes i unutra u njemu mrtvog vozaa po
prezimenu Bogi, koji je inae bez jedne ruke i civil, a pored njega lice po
prezimenu ivkovi, ne znam mu ime, po nadimku ile. Obojica su mogli biti stari
moda izmeu 35 i 40 godina.
Vidio sam kad je pored mercedesa smrtno pogoen Vukadinovi. Pored njega,
vidim tri lea civila i to dva lea mukarca i le jedne ene, svi su starosti oko 50
godina.
Tu negdje u Novoj Varoi, u blizini kue Yodana koji je imao kafanu po imenu
Slona braa, vidim traktor prevrnut a pored njega le enskog lica.
itavi ovaj dogaaj o kome sam ja svjedoio ovdje, zbivao se u vremenskom
intervalu od 7 do 10 sati, dana 2.5.1995. godine.
Na ovu kolonu pucalo se, iz zolja, tromblona, minobacaa raznih kalibara i
pjeadijskog naoruanja.
Moja procjena je da je u ovom intervalu i na ovoj komunikaciji smrtno stradalo
sasvim sigurno vie od 150 do 200 ljudi ...
SVJEDOK:
ISTRANI SUDIJA:
Duko Dedojevi,
s.r.
Nikola Cari, s.r.
ZAPISNIK
SVJEDOK: NEDELJKO STOJNI sin Petra, star 65 godina, iz Bodegraja, optina
Okuani, zemljoradnik
IZJAVA
... dana 2. maja 1995. godine, negdje oko 17 sati svima nama koji smo se zatekli
kod svojih kua u selu Bodegraj hrvatski vojnici naredili su da u koloni krenemo
cestom u pravcu Novske.
Dok smo se tako kretali, vidio sam da pred svojom kuom lei Ljuban Ostoji,
star 65 godina. Ljuban Ostoji leao je na leima, a izpod njega je vidljivo curila
krv po asvaltu. Pokazivao je znakove ivota, na nain to se trzao i neto
Strana 568
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
mumljao, nerazgovjetno. Pored njega je stajao jedan hrvatski vojnik u zelenoj

maskirnoj uniformi. On je pucao u njega. U toku razgovora u ovoj koloni sa
ostalim civilima, uo sam da je ovaj dogaaj u cijelosti vidjela Anka Milii iz
Bodegraja. Nakon otprilike 500 metara u koloni prema Novskoj, ja sam u jednom
trenutku uspio pobje iz ove kolone i sakriti se.
Oko kua sakrivao sam se 4 dana. etvrti dan uputio sam se prema kui Nikole
Popia, a kada sam doao u njegov ljivik, naiao sam na njega mrtvog. Ubijen je
metkom u potiljak. U ljiviku naiao sam na grupu naih vojnika, sa kojima sam
krenuo u pravcu Save preko eljeznike pruge i auto-puta ...
SVJEDOK:
ISTRANI SUDIJA:
Nedeljko Stojni,
s.r.
Mladen Radivojac, s.r.
ZAPISNIK
OSNOVNOG SUDA U BANJA LUCI
SVJEDOK: BILJANA PETROVI djevojako prezime Vasi, ki Desimira, roena
21.03.1959. u selu Tatari, optina Smederevska Palanka, privremeno nastanjena
u Staroj Gradici, medicinska sestra
IZJAVA
... dana 01.05.1995. godine oko 10,30 sati iz Stare Gradike gdje sam stanovala,
pola sam sa djecom prema mostu na Savi, s namjerom da preem u Gradiku
na drugu obalu Save. Samnom su bili moji sinovi Nikica, star 16 godina, Milan
star 12 godina i Bojan Ilii sin mog komije, star 14 godina. Pred zgradom sam
zatekla jo desetak komija. U to vrijeme u Staroj Gradici su se ve ule
eksplozije granata. U trenutku kada sam se nalazila ispred zgrade i krenula
prema svom automobilu koji se nalazio na ulici, zajedno sa djecom, u
neposrednoj blizini eksplodirala je jedna granata. Od eksplozije pali smo svi na
zemlju. Kad sam se malo pribrala od prvog oka, vidila sam da je desno koljeno
sina Milana bilo pogoeno gelerom granate, a da je desni kuk malog Bojana Iliia
bio skoro raznijet.
Otac Bojanov, pritrao je, odnio ga u svoja kola i odvezao u Gradiku, a ja sam
sina Milana odnijela u podrum i pruila mu prvu pomo. Poslije kraeg
zadravanja u podrumu svoju djecu sam kolima prebacila u Gradiku u bolnicu.
Prilikom eksplozije granate poginuli su i Milka Dobrijevi, stara oko 45 godina i
Nikica estanovi starog oko 25 godina. Mali Bojan Ilii umro je u bolnici u Banja
Luci tokom istog dana, a tee su ranjene komije Predrag Mirjani i Milo
Kovaevi ...
Strana 569
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
SVJEDOK:
ISTRANI SUDIJA:
Biljana Petrovi,
s.r.
ore Stojakovi, s.r.
ZAPISNIK
OKRUNOG SUDA U GLINI NA LICU MJESTA U GRADICI
SVJEDOK: MILE DREKOVI zv. Miko sin Mihajla, roen 1956. iz Smrtia,
optina Okuani, milicioner
IZJAVA
... bio je to 02. maj 1995. godine negdje oko 6 sati kada smo se nali na putu
prema Novom Varou. Mi borci smo trebali obezbjediti povlaenje civila.
Nakon to smo uli kod prvih kua u Novi Varo na putu sam vidio nekoliko
zaprenih vozila i jedan automobil. Tu sam vidio nekoliko leeva civila. Meu
njima su bile dvije ene i jedan stariji mukarac. Ovom starijem mukarcu bilo je
razneseno pola glave. Krenuli smo prebacujui se od kue do kue, obzirom da
smo bili pod dejstvom snane neprijateljske vatre. Ustae su ve zauzele lijevu
stranu puta u pravcu Gradike.
Vidio sam da gaaju civilnu kolonu iz pjeadijskog naoruanja i pucaju iz tenkova
...
ISTRANI SUDIJA:
Nikola Cari, s.r.
SVJEDOK:
Mile Drekovi,
s.r.
ZAPISNIK
Strana 570
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
SVJEDOK: NIKOLA CVIJI sin Pavla, roen 9.1.1950. u selu Laevac, optina
Okuani, ugostitelj
IZJAVA
... dana 1.5.1995. godine oko 11,30 sati u Rodaniku u kamionu vidim dvojicu
mrtvih civila i to jednog po prezimenu Gri iz Borovca i drugog po nadimku
Vujko, kafedija iz Rajia.
Povlaei se od auto-puta prema Staroj Gradici zajedno sa Milenkom Dabiem
bili smo izvrgnuti snajperskoj vatri ustaa, te smo se prebacivali od kue do kue.
Tako u jednoj kui vidimo da su ubijena dva mukarca - civili, stari izmeu 30 i
40 godina. U dvoritu u blizini gostione eik (Novi Varo) vidimo dva lea u
civilnom odijelu priblino istih godina starosti kao i ovi prethodni. Po mojoj ocjeni
sva etvorica su ubijena iz snajpera.
U vrijeme dok se Dabi i ja prebacujemo vidimo da je zastala kolona automobila
koja je bila duga oko 2,5 kilometra, upravo onoliko koliko je dugako i selo u
Novoj Varoi. Automobili stoje. Radi se o putnikim automobilima, traktorima, pa
i nekim kamionetima i sl. Veinom su bili traktori sa prikolicama, natovarenim
stvarima. Vidim da neki automobili gore i to na vie mjesta u toj koloni. Zapao mi
je za oi posebno jedan sanitetski automobil na kome su bile jasno vidljive
oznake Crvenog krsta. Znao sam da to mora biti Gojko Maleevi, koji je inae bio
voza tog sanitetskog vozila. Znam da je tu u tom sanitetskom vozilu izgorio
Duan Ljiljak iz Laevca, star oko 70 godina. Poslije sam saznao da je Gojko
Maleevi koji je upravljao tim sanitetskim vozilom ranjen, i da se uspio spasiti.
Dok smo se zbog snajperske vatre vraali unazad, kod jedne kue udaljene oko
400 do 500 metara od eikove gostione u dvoritu vidim jedno mrtvo muko
civilno lice. Mada smo pokuali prii da vidimo ko je, od snajperske vatre to nismo
uspjeli. Bio je tu jojedan ranjen, ali ni njemu nismo mogli prii ...
SVJEDOK:
ISTRANI SUDIJA:
Nikola Cviji,
s.r.
Nikola Cari, s.r.
ZAPISNIK
OSNOVNOG SUDA U GRADICI
SVJEDOK: SRETO VUKOVI sin Jovana, roen 7.2.1948. godine, u selu Raji,
optina Okuani, voza
IZJAVA
Strana 571
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
... selo Paklenica je na samoj liniji razgranienja izmeu Republike Srpske Krajine
i Hrvatske. Na liniji razgranienja nalazio se i punkt UNPROFOR-a, koji je drao
jordanski bataljon, a u trenutku napada 1.5.1995. godine njih nije bilo na ovom
punktu, tako da su Hrvati nesmetano uli u selo Paklenicu. U tom trenutku nalazio
sam se u neposrednoj blizini zgrade stacionara, u ijem su se podrumu nalazili
ranjeni vojnici SVK i bolesni civili.
Hrvatski vojnici su uli u selo iz pravca oblinje ceste, kod mjesta gdje sam se
nalazio i tukli estokom pjeadijskom vatrom, pa sam, zajedno sa ostalima koji su
se tu zatekli traio zaklon. U jednom trenutku sa suprotne zgrade stacionara,
odjeknula je eksplozija zolje i uo sam vrisak ena i drugog medicinskog osoblja
koji su se nalazili u stacionaru. Nakon 10-tak minuta sa suprotne strane ove
zgrade u nju je takoer ubaen tromblon koji je eksplodirao, a zatim je prestao
vrisak i vie se glasovi u stacionaru nisu uli. Hrvati su uli u ovu zgradu i
poubijali sve koji su se u njoj zatekli ...
SVJEDOK:
ISTRANI SUDIJA:
Sreto Vukovi,
s.r.
Momir iki, s.r.
ZAPISNIK
SVJEDOK: PERO VRAAR sin Save, star 41 godinu, iz sela Raji, optina
Okuani, voza
IZJAVA
... 2. maja 1995. godine, oko 6.30 sati izbili smo u selo Benkovac. Mislili smo da
je ovo selo pod naom kontrolom, meutim u njega su ve uli ustaki vojnici.
Tada smo primijetili da se iz pravca Okuana prema Bijeloj Stijeni kree jedna
konjska zaprega, a da se na njoj nalazi jedan mukarac i jedna ena. ena je
imala oko 40 godina, a mukarc je bio neto stariji. Sakriveni, od njih smo se
nalazili na udaljenosti od oko 100 metara. Ispred ove zaprege gledajui iz pravca
njihovog kretanja stajala je jedna plava lada u kojoj su se nalazili hrvatski vojnici.
Kada je zaprega dola paralelno kod ovog vozila, hrvatski vojnici su izali iz lade, i
to tako da je jedan od njih otiao sa jedne, a drugi sa druge strane konjske
zaprege. Odmah zatim onaj ustaa koji je priao eni sa lijeve strane zaprege,
doao do nje, uhvatio je za kosu i sa izvaenim noem, dok je sjedila na kolima,
zaklao je i njeno mrtvo tijelo odgurnuo nazad u kola preko sjedita na kome je
sjedila. U meuvremenu, dok se ovo odigravalo, drugi vojnik je ispred konja
obiao kola, doao s druge strane konjske zaprege, priao ovom mukarcu,
noem ga zaklao i isto tako nakon toga ga sa sjedita na kom je sjedio prevrnuo
u zadnji dio kola. Ovi vojnici su na sebi imali zelene maskirne uniforme. Trei
Strana 572
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
vojnik koji je takoer izaao iz lade, kada su oni izvrili ovaj zloin, okrenuo je
konje sa konjskom zapregom natrag u pravcu Okuana sa tijelima ovo dvoje ljudi.
Nakon ovog dogaaja naila je grupa hrvatskih vojnika iz pravca Bijele Stijene.
koji su vidjevi ovaj dogaaj poeli da se vesele, galame, pucaju u zrak iz
naoruanja kojeg su imali kod sebe odobravajui tako zloine njihovih kolega...
ISTRANI SUDIJA:
SVJEDOK:
Mladen Radivojac, s.r.
Pero Vraar, s.r.
ZAPISNIK
SVJEDOK: DARKO ILIEVI sin Rade, roen 8.9.1970. godine, u Gradiki, voar
IZJAVA
... 2.maja 1995.godine, oko 7.30 sati kolona izbjeglica, sa vozilima, i to iskljuivo
civili, kretala se prema Staroj Gradiki. U selu Novi Varo, elo ove kolone
zaustavljeno je vatrom ustakih snaga. Vatra ustakih snaga otvarana je cijelom
duinom sela Novi Varo, po mojoj slobodnoj ocjeni duina je uz cestu oko
kilometar i po. Na taj nain po svim automobilima, i drugim vrstama vozila, koja
su se zatekla na toj duini puta otvorena je snana vatra iz ume Pranik. Pored
vatre iz pjeadijskog naoruanja otvarana je vatra i iz artiljerijskog naoruanja
cijelom ovom duinom ceste, a naroito iz minobacaa. Nakon ovako otvorene
vatre, civili koji su bili u vozilima pokuali su da se izvuku iz tih vozila. Meutim,
upravo u trenucima kada su se neki pokuali izvui iz vozila, bili su ubijeni, a neki
su ubijeni i u samim vozilima. Zbog snanih dejstava neprijateljske vatre nismo
bili u mogunosti izvui mrtve.
Posebno elim da naglasim da je u bazi UNPROFOR-a, koja se nalazi na mjestu
zvanom Pustare, na raskru auto-puta i puta Okuani-Stara Gradika, bio
stacioniran Nepalski bataljon. Ovaj bataljon nije nita preduzeo da bi obezbedio i
zatitio prolazak kolone civilnog stanovnitva koja se kretala iz pravca Okuana
prema Staroj Gradici, iako su bili svjedoci napred navedenog dogaaja ...
ISTRANI SUDIJA:
Momir iki, s.r.
SVJEDOK:
Darko Ilievi,
s.r.
Strana 573
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ZAPISNIK
SVJEDOK: PETAR BOI sin Save, roen 11.1.1960. godine, u Vrbovljanima
optina Okuani, stolar
IZJAVA
... ujutro oko 6 sati 2.5.1995. godine nastavili smo borbu sa hrvatskim snagama
koje su se nalazile s obe strane puta, u umi Pranik i Ljeskovaa, kao i u samom
selu Novi Varo. Uspjeli smo da obezbedimo da kolona civila ipak krene prema
sruenom mostu na kanalu Strug, koja je krenula tek oko 11 sati, a u
meuvremenu smo vodili borbu sa hrvatskim snagama, koje su neprekidno
granatirale ovaj dio puta na kome su se nalazili civili, a primjetio sam da su i
avionima bombardirali ovu izbjegliku kolonu. I sam prolazei ovu dionicu puta
vidio sam veliki broj civilnih rtava, kako u selu, tako i na izlazu iz sela Novi Varo
na putu koji je vodio za kanal Strug. Sam sam prebrojao oko 25 ubijenih koje
smo sklanjali s puta da ne bi prolaskom kolone bili gaeni. Meu ubijenim
prepoznao sam Zorana Vukadinovia, Janka Grubora, Milku Kesi, Boru
Stankovia, Dragana Vujanevia, Branku Vuji iz Okuana, Milana Milainovia iz
Rajia, ivka Savelia te Vukaina Teanovia, ostale ne poznajem. Na putu sam
jo vidio veliki broj prevrnutih i unitenih traktora, zaprenih vozila i automobila,
te pogoeno granatom sanitetsko vozilo...
ISTRANI SUDIJA:
SVJEDOK:
Momir iki, s.r.
Petar Boi, s.r.
ZAPISNIK
SVJEDOK: NENAD GLAMOANIN sin Lazara, roen 27.4.1946. godine, u selu
Glamoanin, optina Laktai, voza
IZJAVA
... oko 5.30 sati 2.5.1995. godine, od strane hrvatskih oruanih snaga sa lijeve
obale Save, iznenada je poelo granatiranje Gradike, a ubrzo potom, poslije
znaka uzbune u gradu poela su nadlijetanja nad gradom dva aviona hrvatskih
vazduhoplovnih snaga koji su ubrzo bombardirali grad. Granatiranje je trajalo do
Strana 574
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
12 i 30 sati, a oko 15 sati odluio sam se da izaem iz sklonita i odem u grad da

vidim ta se sve u njemu desilo.
Na stambenim i drugim objektima vidio sam mnotvo tragova gelera od
granatiranja, polupana stakla na zgradama, a nad gradom jo se dizao gusti dim i
oblak velike praine. Na udaljenosti od oko 100 metara od moje kue vidio sam
ruevine nekih zgrada i grupu ljudi okupljenih na tom mjestu. Nije mi poznato tko
je stanovao u poruenim zgradama. Dok sam razgovarao zajedno sa prisutnim
graanima, meu ciglama jedne od sruenih zgrada primijetio sam djeiju nogu
da viri iz cigala i praine. U prvi mah sam pomislio da je djeija lutka, priao sam,
pipnio nogu i primjetio da se radi o djetetu. Razgrnili smo cigle i vidio sam da se
meu njima nalazi le enskog djeteta starog oko 5 godina, ije je tijelo bilo bez
glave. Neposredno pored lea ovog djeteta nalazilo se jedno ebe koje smo
podigli s namjerom da pokrijemo ovaj le, a kad smo podigli ovo ebe ispod njega
smo vidjeli jo jedan le - mukog djeteta starog oko 12 godina ija je glava bila
potpuno raznijeta, odnosno bili su samo ostaci zadnjeg dijela glave i neto malo
kose. Djeca su bila samo u donjem veu. Zateena su bila na spavanju. Ubrzo
zatim na lice mjesta doli su organi policije i civilne zatite i izvrili uviaj. Tada
sam saznao da se ubijena djevojica zove Dajana Goji, a djeak Nemanja Goji,
brat i sestra. Roditelji su im bili teko ranjeni i odmah su prebaeni u bolnicu.
Pored ovih uo sam da je jo bilo osam civilnih rtava ovog bombardovanja, vei
broj teko ranjenih sa ogromnim materijalnim razaranjem u Gradici ...
SVJEDOK:
ISTRANI SUDIJA:
Nenad
Glamoanin, s.r.
Momir iki, s.r.
ZAPISNIK
SVJEDOK: ZORAN MARKOVI sin Vojislava, roen 1.1.1968. godine u Virovitici,
s prebivalitem u Gradici, graevinski tehniar
IZJAVA
... po prelasku na teritoriju Republike Srpske, u Gradici 5.5.1995. godine od
Radojice Ristia, Miodraga Bjelana i Mile Zailca i drugih, uo sam da su prilikom
izlaenja iz Okuana, na putu kroz selo Novi Varo, vidjeli mnogo ubijenih Srba,
civila koji su leali na putu i pored njega, i to ba na mjestu na kojem sam osjetio
specifian miris sladunjavog okusa koji je poticao od zapaljenih ljudskih tijela. Na
tom mjestu i oni su takoer vidjeli veliki broj prevrnutih traktora, automobila,
kamiona i dr. Na osnovu toga pretpostavljam da su Hrvati prethodne noi
sakupljali bagerima leeve, spalili ih i pomou rovokopaa zakopali. Od istih ljudi
sam uo da su Hrvati te noi prali cestu i ulice u selu Novi Varo, a ja sam iz jarka
vidio cisterne pored puta u selu Novi Varo ...
Strana 575
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
SVJEDOK:
ISTRANI SUDIJA:
Zoran Markovi,
s.r.
Momir iki, s.r.
ZAPISNIK
SVJEDOK: PETAR TADI sin Milana, roen 18.3.1937. godine, u selu Bair,
optina Novska, penzioner
IZJAVA
... 1.5.1995. oko 19.05 sati, zbog cjelodnevnog granatiranja Gradike odluili smo
se da svi skupa odemo u podrum kominice Ljiljane Butorac. Pokupili smo
osnovne stvari, ja sam uzeo u naruje unuku Unu staru tri godine i izaao na
ulicu, a moja supruga Marija i snaha Biljana ile su iza mene i nosile torbe sa
stvarima.
Kada sam sa unukom stigao u Hilandarsku ulicu u blizinu jednog kioska, uo sam
zvuk granate koja je pogodila kiosk i eksplodirala. Od siline udara pao sam na
trotoar titei svojim tijelom unuku. Ubrzo poslije eksplozije ustao sam sa
trotoara i pozvao unuku i vidio da ona mirka oima, a zatim sam pogledao
unazad i na udaljenosti oko 20-tak metara na cesti vidio svoju suprugu kako lei
kao i snahu koja se pored nje pridizala. Doao sam do njih sa unukom u naruju i
vidio da supruga Marija lei nepomino ne dajui nikakve znakove ivota. Pokuao
sam vjetakim disanjem i blagim amaranjem po licu da je povratim, ali ona nije
reagovala. Dok sam joj davao vjetako disanje, vidio sam da su joj obe ruke
polomljene. Snaha je takoer bila povreena, traila je pomo istovremeno viui
gdje je njena Una. Nakon desetak minuta pristigle su komije, a meu njima su
bili Gojko Jankovi, Branko Novakovi i doktor Jovo Desani, koji su
automobilom moju suprugu, snahu i unuku prebacili u bolnicu u Gradiku. U
bolnici je konstatovano da su supruga i unuka zadobile smrtonosne povrede ...
ISTRANI SUDIJA:
Momir iki, s.r.
SVJEDOK:
Petar Tadi,
s.r.
Strana 576
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ZAPISNIK
SVJEDOK: SRETKO RATKOVI sin Mile, roen 15.2.1973. godine, u selu Brezik Laminci, optina Gradika, bravar
IZJAVA
... dana 1. maja 1995. godine nalazio sam se kod svoje kue u selu Brezik Laminci, koje se nalazi na desnoj obali rijeke Save u Republici Srpskoj. Oko 11.30
sati sa lijeve obale Save poelo je granatiranje naeg sela od strane hrvatskih
oruanih snaga, bez ikakvog povoda jer u selu nije bilo nijednog vojnika Vojske
Republike Srpske, a niti bilo kakvih vojnih objekata niti poloaja. Granatiranje me
zatie u dvoritu sa mojim bratom od strica Danijelom Ratkoviem roenim 1977.
godine. Dok smo stajali, zauo sam zvuk dolazee granate i upozorio Danijela da
legne, a istog trenutka uo sam eksploziju granate i tresak na krovu moje kue.
Po nama su padali komadi cigle, crepa, stakla i praine. Kad se praina malo
razila, okrenuo sam se prema Danijelu koji je leao nepokretan i vidio da je bio
pogoen gelerom u glavu, s lijeve strane je bila ulazna a sa desne strane glave
izlazna rana. Nije davao znake ivota.
Drugog dana granatiranja u selu je ubijena Ljubica Peri ena Ilije, roena 1921.
godine ...
SVJEDOK:
ISTRANI SUDIJA:
Sretko Ratkovi,
s.r.
Momir iki, s.r.
ZAPISNIK
SVJEDOK: ALEKSANDRA RAI ki Mladena, roena 26.9.1981. godine, u selu
Bok Jankovac b.b, optina Gradika, uenica VII razreda osnovne kole
IZJAVA
... moje selo Bok Jankovac nalazi se na desnoj obali Save, nizvodno od Gradike,
od koje je udaljeno oko 3,5 kilometra. Naa kua nalazi se na oko 800 metara od
obale Save, a izmeu rijeke Save i nae kue je isti prostor bez prepreka. U selu
nije bilo pripadnika Vojske Republike Srpske, niti vojnih poloaja i objekata.
Strana 577
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Ujutro, 2. maja 1995. godine oko 5 sati uli su se avioni koji su nadlijetali selo, pa
smo se zbog nadlijetanja aviona i eksplozija koje su padale na Gradiku sklonili u
podrum. U podrum smo sili moja majka, sestra Nikolina, brat, baka Joka i jo
neki roaci, kao i komija Miroslav Bara sa njegovom majkom.
Oko 14.30 sati moja sestra Nikolina i ja izale smo iz podruma u stan jer je
kratko prije toga nastalo zatije. Kad smo ule u kuu, moja sestra je u kuhinji
ruala, a nakon toga je sjela u jednu fotelju u dnevnom boravku da neto ita. Za
to vrijeme ja sam sklanjala tanjire i ba u tom momentu ula se snana
eksplozija. Trenutno sam zagluvila, a praina i dim su ispunili cijelu unutranjost
kue. Pozvala sam nekoliko puta sestru, a kako se nije odazivala, poela sam
dozivati majku da izae iz podruma. Javio se komija Miroslav Bara koji je
odmah doao u stan, pronaao me u praini i dimu i izveo van kue. Poto sam
bila veoma preplaena i nisam mogla da stojim na nogama, Miroslav me je odveo
u podrum pitajui me gdje se nalazi sestra Nikolina. Odgovorila sam da je ostala
u sobi u fotelji, pa je on zajedno s majkom otiao u stan gdje su pronali sestru
na podu pored fotelje. Miroslav ju je iznio iz kue u dvorite ispred vrata
podruma. Sa vrata podruma vidjela sam da mojoj sestri curi krv iz usta i na
predjelu stomaka. Sestra Nikolina bila je pogoena gelerima granate koja je
ispaljena sa lijeve obale Save. Granata je direktno pogodila kuu proavi kroz tri
zida i eksplodirala u dnevnom boravku.
U meuvremenu su dole jo neke komije, a Miroslav je svojim kolima sestru
Nikolinu odvezao u bolnicu u Gradiku. Vratio se poslije kraeg vremena i rekao
nam da je moja sestra Nikolina preminula na putu do bolnice. Kua je
onesposobljena za stanovanje pa sam sa roditeljima i bratom smjetena kod bake
i dede ...
SVJEDOK:
ISTRANI SUDIJA:
Aleksandra
Rai, s.r.
Momir aki, s.r.
ZAPISNIK
SVJEDOK: MILOSAVA PERI ki Pilje,roena 27.2.1947. godine, u selu Turjak,
optina Gradika, domaica
IZJAVA
... ivim u selu Brezik - Laminci koje je udaljeno od Gradike oko pet kilometara
jugozapadno u pravcu Banja Luke. U domainstvu sa mnom ivjeli su svekar Ilija
Peri, svekrva Ljubica Peri, mu Savo, sin Miroslav, snaja Duanka i dvoje
unuadi. Dana 1. i 2. maja 1995. godine selo je bilo izloeno granatiranju od
strane hrvatskih oruanih snaga sa lijeve obale Save, iako u selu nije bilo
Strana 578
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
nikakvih vojnih objekata niti je u njemu bila stacionirana bilo kakva vojna
jedinica.
Dana 2. maja 1995. godine oko 9 sati kada je nakratko prestalo granatiranje,
zajedno sa svekrom i svekrvom izala sam iz kue da bih nahranila svinje i kravu.
U trenutku kada sam dola do svinjca svekar i svekrva su se nalazili na sredini
dvorita ispred kue i tada je zapoelo novo granatiranje sela. Ja sam potraila
zaklon legavi iza ugla svinjca, i u tom trenutku u dvorite u neposrednu blizinu
svekrve Ljubice pala je granata, a svekar se na svega par sekundi prije toga
vratio u kuu da bi spreio unuad da izau van. Vidjela sam da je svekrva pala i
da su joj geleri granate raznijeli desni kuk i prebili lijevu ruku. U ovom momentu
u blizini kue jo je palo nekoliko granata. Utrala sam u kuu i telefonom pozvala
Stevu Sarajlia, koji je svojim automobilom svekrvu prebacio u bolnicu u
Gradiku, gdje joj je pruena prva pomo, a zatim je prebaena u bolnicu u
Banjaluku gdje je i umrla..."
SVJEDOK:
ISTRANI SUDIJA:
Milosava Peri,
s.r.
Momir iki, s.r.
ZAPISNIK
SASTAVLJEN DANA 22.9.1997. U PROSTORIJAMA
VERITASA U BEOGRADU
SVJEDOK: DALIBOR MORAVAC, sin Stanka, roen 23.9.1973. u Prnjavoru, ivio
u Gornjim Rogoljima br.20, optina Okuani, graevinski tehniar
IZJAVA
Bio sam pripadnik specijalne brigade MUP-a RSK. Napad na Zapadnu Slavoniju
zatekao me na poloaju u selu Krike.
2. maja 1995.godine povukli smo se na Bijelu Stijenu odakle smo 3. maja otili
prema Pakracu.
5. maja 1995.godine predali smo se hrvatskoj vojsci. Poslije predaje odvezli su
nas u Varadin. Tu ostajemo do 11. maja 1995. godine, kada nas prebacuju u
Bjelovar. 12. maja izveli su me pred sud i odmah poslije sasluanja prevoze me,
sa jo 17 drugova, u Split u zatvor Lora. 2. aprila 1996. cijela grupa je povedena
na razmjenu u mjesto Davor. Meutim ja sam ostao u grupi koja toga dana nije
razmijenjena i vraeni smo u Zagreb, gdje ostajemo do 10. aprila 1996, kada nas
ponovo vraaju u Loru. 30. juna 1996. godine cijelu grupu su prebacili u Knin,
odakle nas 10. novembra 1996. godine ponovo vraaju u Loru.
Strana 579
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
8. marta 1997. prebaeni smo u Zagreb, u zatvor Remetinec, gdje smo ostali sve
do razmjene. Razmjenjeni smo 4. avgusta 1997. godine na mostu izmeu Stare
Gradike i Bosanske Gradike.
U Bjelovaru su mi dali rjeenje o provoenju istrage, a teretili su me za ratni
zloin.
Poslije su mi i taj dokument oduzeli i vie me niko nije pozivao na sud niti sam
dobijao bilo kakve sudske odluke.
Dok smo bili na poloaju u Krikama poginuo je jedan mladi iz moje jedinice
rodom iz Kovaevca (ne mogu mu se sada sjetiti imena), a njegovo tijelo nismo
mogli izvui. Na Bijeloj Stijeni je poginuo jo jedan momak iz moje jedinice,
rodom iz Okuana (ne mogu se sjetiti ni njegovog imena) i njegovo tijelo je ostalo
na mjestu pogibije.
U svim zatvorima u kojima smo boravili bilo je maltretiranja. Za vrijeme boravka
u zatvoru u Varadinu jednom mom saborcu, Milojku iz Pakraca, slomili su ruku
inspektori dok su ga ispitivali udarivi ga pisaom mainom po ruci.
Mnogima od nas su u ovom zatvoru bila slomljena rebra i to najvie od udaraca
obuvenim nogama. Ja sam lino imao 3-4 slomljena rebra sa desne i najmanje
jedno sa lijeve strane. Nikada tano nisam utvrdio koliko mi je rebara polomljeno
jer me niko nije ni vodio na rentgensko snimanje. Neke moje saborce odvodili su
na sasluavanje ali se poslije nisu vraali. ta je bilo sa njima, ne znam. Najvie
su nas tukli pripadnici neke njihove specijalne jedinice MUP-a.
U Lori su nas takoer maltretirali i fiziki (udaranje nogama, rukama i raznim
drugim predmetima) i psihiki (pjevanje hrvatskih pjesama, ianje do gola,
lizanje klozeta, tjeranje da se jedu razni insekti- ja sam ih pojeo vragzna koliko,
pjevanje u "ivotinjskom horu"- svako od nas pri tom imitira po jednu ivotinju).
Prvih 10 dana tukao nas je svako, i vojnici i civili. U maltretiranju su ipak
prednjaili:
-Nika Grujica, pripadnik antiteroristikog voda Specijalne policije (specijalnost:
kupanje zarobljenika vatrogasnim mrkovima i u punoj bavi vode sa ronjenjem
do krajnjih granica izdrljivosti),
-Tadija Bokanovi, kriminalistiki inspektor Vojne policije (specijalnost:
zarobljenike postroji uza zid i udara ih rukama, nogama i palicama dok ne
popadaju),
-Miroslav Buzov, upravnik zatvora (specijalnost: poto je u zatvoru drao svoga
psa, zarobljenici su se morali "druiti" sa tim psom i u svemu ga oponaati),
-Robert zv. Crni, zatvorski uvar (specijalnost: udaranje zarobljenika metalnom
ipkom po svim dijelovima tijela),
-Frani, zatvorski uvar (specijalnost: tjerao je nas zarobljenike da se tuemo
izmeu sebe, a ako bi pri tom neko zabuavao, onda bi on preuzimao stvar u
svoje ruke),
-Ivica Brati i Ivana Boban, zatvorski uvari, radili u duetu (specijalnost:
zarobljenike bi istjeravali gole vani bez obzira na vremenske prilike i kupali ih
vatrogasim mrkovima ili bi natjerali nas zarobljenike da gledamo u sunce sve
dok se ne izgubi svjest, a onda bi uslijedilo kupanje i poimalo bi sve iznova).
Prvih nekoliko mjeseci boravka u Lori nismo nita radili, jer nismo ni mogli s
obzirom na doivljena maltretiranja. Poslije su nas tjerali da radimo. Uglavnom
smo istili stadione Hajduka i Splita. U Kninu smo izvodili graevinske radove
(raiavanja) a pred zimu smo pripremali drva za ogrjev. Za boravka u Zagrebu
Strana 580
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
vodili su nas na podruje Dugog Sela, gdje smo kopali neke kanale na poligonu za
obuavanje pasa.
Poslije Oluje u Lori su nam se pridruili neki Srbi koji su bili zarobljeni u okolici
Knina. Sjeam se da su kod nas doli Dragan Volfand i edomir Milo, obojica su
kasnije prebaeni u zatvor Bilice, takoer u Splitu. Istovremeno kada i ova
dvojica, u Loru je doao i jo jedan ovjek i koji je bio sa Volfandom u istoj eliji.
Taj ovjek je vrlo brzo puten iz zatvora (uo sam da ga je brat izvukao i da je po
izlasku iz zatvora i ostao kod njega u Splitu).
Ranko Grbi, ivko Muti i Braco Krneti u Loru su stigli u septembru 1995., kada
su i zarobljeni na prostoru Republike Srpske. Zatvorske vlasti su ovu trojicu
skrivali pred predstavnicima MKCK vie od mjesec dana. Tek kada smo mi ostali
upoznali predstavnike MKCK sa skrivanjem ove trojice zarobljenika, zatvorske
vlasti su ih prikazale i onda su tek registrovani.
Koliko mi je poznato, po oslobaanju moje grupe u zatvoru Lora vie nema
zarobljenih Srba.
Kao posljedicu boravka u hrvatskim zatvorima imam i fizikih i psihikih smetnji.
Bole me kima, rebra i zglobovi. Patim od nesanice i postao sam jako razdraljiv.
IZJAVU UZEO:
Savo trbac, s.r.
IZJAVU DAO:
Dalibor Moravac,
s.r.
INFORMACIJA O RATNIM ZLOINIMA

PRIPADNIKA HRVATSKE VOJSKE NAD SRPSKIM
CIVILNIM STANOVNITVOM ZAPADNE SLAVONIJE NA PUTU OKUANI STARA GRADIKA
1-2. MAJA 1995. GODINE
Pripadnici Hrvatske vojske su 1-2. maja 1995. godine vrili sna an napad na
putu Okuani - Stara Gradika, kod sela Novi Varo sa ciljem presecanja
izbeglike kolone, u kojoj se kretalo srpsko civilno stanovnitvo Zapadne
Slavonije, beei pred napadom Hrvatske vojske iz pravca Okuana ka Staroj
Gradiki i Savi sa namerom da, preko mosta kod Gradike, pree na teritoriju
Republike Srpske.
Tom prilikom su pripadnici Hrvatske vojske nemilosrdno ubijali stanovnitvo u
koloni, koju su u prvom redu inili ene, deca i starci, koji su beali iz svojih
domova u automobilima, na traktorima, zaprenim vozilima, biciklima i peice.
Na ovom putu su ostale stotine leeva, iji se broj utvruje, kao i ostaci vozila,
Strana 581
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
koje su hrvatske vlasti danima uklanjale spa- ljujui leeve, iji se zadah oseao i
na drugoj strani Save na teritoriji Republike Srpske, ili ih odnosei zajedno sa
ostacima vozila. Nakon toga su taj put oprali i tek tada dozvolili predstavnicima
meunarodnih organizacija i UNPROFOR-u pristup na to podruje.
O stradanju srpskog stanovnitva u ovoj koloni govore brojni svedoci, koje su
sasluale istrane sudije u Saveznoj Republici Jugoslaviji i Republici Srpskoj, gde
se sada ova lica nalaze kao izbeglice.
Tom prilikom, ubijeni su, meu ostalima, i sledei civili:
1. Vukadinovi Zoran, od oca Bogdana, roen 02.10.1971. godine u Pakracu,
2. Cicvara Milan, od oca Marka, ro en 07.08.1946. godine u Pakracu,
3. Odlovi Ignjatije iz Benkovca,
4. "uber" iz Okuana,
5. "Migel", privatni trgovac iz Bodegraja.
6. Bosanac Branko,
7. Kosovac Simo,
8. urainovi Ilija,
9. Pravica Stevo,
10. Baji Milan,
11. Milainovi Milan, od oca Jovana, roen 28.041958. godine u Rajiu,
12. Teanovi Vukain, od oca Ljubomira, roen 14.01.1944. godine u Prosjeku,
Prnjavor,iz Banja Luke,
13. izbeglica pod nadimkom "Rumeni",
14. Kesi Milka,
15. N.N. lice iz Rajia,
16. Stani Nikola,
17. Lauro eljko, iz Okuana,
18. Koji Nemanja, star 9 godina
19. Koji Dajana, stara 7 godina,
20. Gaji Milan, iz sela Medara,
21. Vuji Branko, iz sela Bodegraj, Optina Nova Gradika,
22. Ljiljak Duan, od oca Ilije, roen 01.01.1925. godine u Laevcu, Nova
Gradika
Strana 582
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
23. supruga Duana Bonjaka, iz Trnave,

24. Doji Momilo,
25. supruga Doji Momila,
26. Dejanovi Ostoja,
27. Vukainovi
28. Grubor Janko, od oca Duana, ro en 15.08.1959. godine u Velikoj Kladui,
29. erka svetenika Poua Save, iz Okuana,
30. Mili Predrag, od oca Milana, roen 01.01.1954. godine u ibovcu,
31. Orlovi Ignjatije, od oca ura, roen 29.01.1950. godine u Novoj Gradiki,
32. Bogi Joco, roen 01.01.1957. godine u Okuanima,
33. Crni Milovan, od oca Slavka, roen 13.02.1967. godine u Boljanici, K. Varo,
34. Dai Ranko, od oca Milana,
35. Darobo Zoran od oca Sima, roen 01.01.1968. godine u Bastaji, Daruvar,
36. Duli Stevo, od oca Milana, roen 07.06.1947. godine u Vujacima, Osijek,
37. Goronja Boko, od oca Lazara,
38. Lalo eljko, od oca Nikole, roen 01.12.1969. godine u Novoj Gradiki,
39. Maksi Milivoj, od oca Pera, roen 01.01.1956. godine u Daruvaru,
40. Mari Zoran, od oca Slobodana, roen 27.06.1969. godine u Gornjem Vakufu,
41. Mievi Branislav, od oca Branka, roen 27.10.1956. godine u D.
Bogievcima,
42. Mihajlovi Duan, od oca Joca, roen u Livaanima,
43. Miliki Nikola, od oca Stevana, roen 24.11.1938. godine u Novoj Gradiki,
44. Milisavi Rajko, od oca Sreta, roen 15.11.1942. godine u Raotiima, Skender
Vakuf,
45. Nikoli Milan, od oca Steva, roen 01.09.1967. godine u S. Orahovici,
46. Pucarevi Gojko, od oca Sava, roen 29.09.1956. godine u Skender Vakufu,
47. Radulovi Anelko, od oca Anelka, roen 26.09.1967. godine u Francuskoj,
48. Stankovi Boro, od majke Ankice, roen 02.04.1969. godine u Okuanima,
49. Stojanovi Nedeljko, od oca Petra, roen 01.01.1940. godine u Joavki,
elinac,
Strana 583
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
50. kori Milorad, od oca Vinka, roen 04.09.1963. godine u Maikoj agovini,
51. ivkovi Nedeljko, roen 01.01.1958. godine u Okuanima.
Ovde su dati samo izvodi iz iskaza manjeg broja svedoka.
Svedok 628/95-11* navodi:

"... u Okuanima sam uzeo svoj traktor i prikolicu, pokupio najnunije stvari i sa
susedom sam se pridruio konvoju izbeglica koji se kretao od Okuana prema
Bosanskoj Gradiki.
Konvoj je krenuo u probijanje oko 05.00 asova ujutru.
Pripadnici Hrvatske vojske su ispred sela Novi Va- ro, iz ume Pranjak koja je
udaljena od puta oko 50 m, otvorili estoku vatru iz peadijskog i tekog
naoruanja na konvoj sa civilima. Meu civilima je bilo mnogo rtava. Prevozna
sredstva su gorela. Taj proboj je trajao ukupno 8 asova na duini puta od oko 4
m, do kanala Strug.
Konvoj je morao esto da zastaje, a zatim bi, kada bi napadai bili potisnuti,
nastavljao put. Video sam veoma veliki broj mrtvih civila na putu, tako da
su vozila, koja su nastavljala proboj pored puta, morala da prelaze i
preko leeva.
Prema mojoj slobodnoj oceni, na putu je ostalo 400 do 450 ubijenih civila. Meu
poginulima sam prepoznao jedino Vukadinovi Zorana i Cicvara Milana.
Kada smo preli kanal Strug, na putu do Save, bili smo pod neprekidnom
artiljerijskom vatrom Hrvatske vojske...".
Svedok 628/95-1 iznosi sledee:
"... Kada su pripadnici Hrvatske vojske 1. maja 1995. godine oko 20.00 asova
presekli put Okuani - Nova Gradika, kod sela Novi Varo, kojim su se iz pravca
Okuana kretale izbeglice srpske nacionalnosti, ugledao sam na mestu zvanom
Pustara, kako se iz pravca Oku- ana prema Novoj Varoi pribliava jedan
automobil marke"Merce- des" ute boje, sa okuanskom registracijom. U njemu
se nalazilo pet putnika.
Video sam kada su ispred ovog vozila izala dvojica hrvatskih vojnika i
zaustavili ga. Jasno sam uo njihov razgovor i doziva- nje jednog od njih:
" Hodi, ima pet Srba, zakolji ih " . Verovatno je dozivao nekog od svojih
drugova koji su stajali pored puta. Ubrzo je na put istra- alo pet
hrvatskih vojnika, koji su stali neposredno pored vozila i poeli da
pucaju u putnike iz automata sve dok nisu ispraznili arere.
Poto su poubijali sve putnike u automobilu, gurnuli su automobil sa kolovoza u
desnu stranu, u kanal. Ubijeni putnici su ostali u ovom automobilu...".
Svedok 654/95-5 navodi:
Strana 584
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"... Agresija hrvatskih oruanih snaga na Zapadnu Slavoniju je zapoela 1. maja

1995. godine. Tog dana je bila organizovana evakuacija civilnog stanovnitva iz
Okuana za Gradiku. I ja sam bio angaovan na ovim zadacima. Tokom dana
sam autobusom, u etiri ture, prevozio ene i decu. Na ovim zadacima bili su
angaovani i vozai autobusa L. N, R. M. i M. .
Poslednju turu sam napravio oko 21.30 asova.
Mada su put Okuani - Gradika u prethodnim turama neprekidno granatirale i
bombardovale iz aviona hrvatske oruane snage, mi smo uspevali da se
probijemo bez posledica.
Ovim pravcem, od Okuana prema Gradiki, kretala se i kolona automobila,
traktora i kamiona.
Oko 21.30 asova sam krenuo svojim autobusom u kome su bili ene i deca. Iza
mene je bio autobus kojim je upravljao M. . I ovog puta su granatirali nae
autobuse. Meutim, prvi put tog dana je na delu puta od polovine sela Novi Varo
do mosta na Strugi, u duini od oko 500 m, na autobus otvarana vatra iz
peadijskog naoruanja iz kua i dvorita pored puta, kao i iz oblinje ume
Pranik. Zbog toga sam poveao brzinu i uspeo neoteen da se probijem preko
kanala Strug.
Na putu kroz navedeni deo sela Novi Varo, video sam kada je ispred mene bio
pogoen jedan automobil "Zastava 101" koji je skrenuo u desno i udario u jednu
kapiju, a zatim i jedna "Zastava 750", koja je takoe bila pogoena iz
peadijskog naoruanja. Ona je skrenula u desnu stranu udarivi u kuu pored
puta. Nisam mogao da vidim ta se deavalo sa putnicima u ovim automobilima,
jer je bila no, a nisam smeo da smanjim brzinu. Ispred sebe sam video jedan
traktor za ijim je volanom sedeo jedan starac vozei prikolicu na kojoj
se nalazilo nekoliko civila. Video sam trenutak kada je starac bio
pogoen iz puke iz koje je pucano iz dvorita sa leve strane puta. Kada
je starac pao na desnu stranu od volana, traktor je skrenuo u desno i
udario u stub, a zatim se prevrnuo. Koliko sam mogao da primetim, civili
su ostali na putu, ali nisam video ta je sa njima posle toga bilo...".

"... Ja sam izjutra 2. maja krenuo iz Okuana oko 05.15 asova svojim kamionom
prema Savi. Iao sam preko sela Novi Varo, mada se tokom cele noi i tog jutra
ula pucnjava iz tog pravca. Na ulazu u selo Novi Varo sa obe strane puta sam
uo specifinu pucnjavu iz singapurskih puaka. uo sam kurume koji su
proletali iznad kamiona. Na ulazu u selo sam video kako jedan traktor stoji
sa stvarima rasutim oko njega (posteljina, posue i dr.), a preko volana
je leao jedan ovek, nepomian. Dalje u selu, video sam vei broj
traktora i putnikih automobila, a pored njih su leali mrtvi ljudi.
Kako je iz kua sa leve strane puta, idui prema Savi, otvarana sve ea vatra u
pravcu kamiona, ja sam poveao brzinu. Da bih izbegao gaenje leeva, morao
sam s desne strane prei na trotoar i pea- ku stazu i na taj nain sam izbegao
zaustavljanje vozila i nekako uspeo da se nepogoen izvuem iz sela Novi Varo.
S obzirom na situaciju u kojoj sam se nalazio, ne bih mogao da procenim koliko
je Srba bilo ubijeno na putu kroz Novu Varo. Video sam da su meu ubijenima
bili i Odlovi Ignjatije iz Benkovca, jedan ovek sa nadimkom "uber" iz Okuana
Strana 585
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
i "Migel", privatni trgovac iz Bodegraja.

Ja sam na putu od Okuana do Gradike proao pored punktova
UNPROFOR-a, na mestu zvanom Pustara, pri izlazu iz sela Novi Varo,
kao i pored punkta na izlasku iz Nove Varoi, u pravcu Gradike. Nisam
video nijednog pripadnika "Plavih lemova" na tim mestima. Pu- nktovi
su bili potpuno prazni...".
Svedok 654/95-4, koji je 1. maja bio u blizini Benkovca, takoe navodi:

"... Oko podne sam video jedan avion, verovatno marke "Mig". Leteo je sa
june strane u pravcu Pakraca i kada se naao izmeu Raenovca i Bijele
Stene, na mestu zvanom Tromea, video sam da je izruio bombe koje
su odmah zatim eksplodirale i uo sam jaku detonaciju. Kasnije sam uo
da se na mestu zvanom Tromea kod Bijele Stene nalazio konvoj od 400
civila na koje su pale bombe baene iz ovog aviona i da je tom prilikom
ubijen veliki broj civila.
Iz Okuana sam oko 21.00 sata poao ka Savi. Kretao sam se na biciklu. Celim
putem su padale granate u neposrednoj blizini puta kojim se kretao konvoj.
Veina vozila se kretala sa upaljenim farovima.
Na ulazu u selo Novi Varo, video sam da je jedan mali traktor marke "Ferguson"
udario u stub pored puta, a pored njega su leali stariji ovek i ena - mrtvi.
Nedaleko odatle, video sam prevrnut u jarku traktor marke "Ursuz" pored koga su
takoe leali mrtvi mukarac i ena, zatim automobil marke "Jugo 45",
tamnoplave boje, u kome su bila tri ubijena lica Dalje sam video jedan "Mercedes
300" bele boje, koji je udario u stub pored puta i u kome su se nalazila dva mrtva
mukarca. Nedaleko odatle je stajao automobil marke "Regata" u kome nisam
video nikog. Ovi automobili i leevi su se nalazili na relaciji dugoj oko 50 m, a
ispred njih, na oko 100 m, naiao sam na druga prevozna sredstva, takoe
zaustavljena na putu i prevrnuta pored puta. I pored njih je takoe bio vei
broj ubijenih civila. Bio sam primoran da obilazim biciklom izmeu ovih
leeva i urio sam da se to pre izvuem.
Koliko se sada seam, video sam najmanje 25 ubijenih civila. Ceo ovaj prizor
mogao sam, kao to sam napred naveo, videti poto je veina vozila stajala.
Kada sam doao u Gradiku, u jednoj ulici sam video svoj automobil marke "Lada
karavan", koji je stajao sa upaljenim svetlima i otvorenim vratima. To me je
zaudilo jer sam znao da je automobil ostao u Benkovcu. Ubrzo sam saznao da su
automobil dovezle R. M. i K. M, koje su bile ranjene u Benkovcu, odnosno da je
ona koja je bila lake ranjena vozila moj automobil i dovezla ga sa ranjenom
decom u Gradiku. Po dolasku u ovaj grad otile su u bolnicu...".

"... 2. maja izjutra sam video da su mnogi Srbi krenuli u konvoju iz Okuana u
pravcu Gradike na Savi, odakle su dolazile vesti da Hrvati u selu Novi Varo
napadaju konvoje. uo sam da je prethodne veeri, kada je konvoj bio
napadnut, bilo dosta rtava.
Ja sam 2. maja oko 17.30 asova krenuo u pravcu Gradike.
Strana 586
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Na ulazu u Novi Varo sam video mnotvo polupanih automobila, traktora i

kamiona. Na putu je leao veliki broj ubijenih civila. Istovremeno, nau
kolonu su napadali Hrvati koji su se nalazili s leve strane puta, u pravcu
naeg kretanja, u umi Pranik. Zbog toga je nae kretanje bilo usporeno, pa
je kolona morala vrlo esto da se zaustavlja i pod borbom da se probija dalje.
Nae probijanje kroz Novi Varo je trajalo sve do sutradan 3. maja, tako da smo
u Gradi- ku na Savi stigli tek oko 19.00 asova. Za sve ovo vreme smo esto
morali da se zaustavljamo - na pojedinim mestima smo zadravani i po nekoliko
sati.
Ja sada ne bih mogao tano da procenim koliko je u No- voj Varoi bilo ubijenih
civila. Meu usmrenima sam video i malu decu od nekoliko meseci, koja
su ubijena leala pored svojih mrtvih majki. Izbrojao sam troje male dece
ubijene pored svojih majki, a bilo je svakako vie. Ali, ja ovaj prizor nisam
mogao da gledam, pa sam izbegavao da obraam veu panju.
Mada zbog toga nisam ni bio u stanju da blie zagledam rtve, meu poginulima
sam iz sela Rajia prepoznao Bosanac Branka, Kosovac Simu, urainovi Iliju,
Pravica Stevu, Baji Milana i Milainovi Milana, a iz Bjelovara Teanovi Vukaina
iz Banja Luke i izbeglicu koga sam znao pod nadimkom "Rumeni".
Od N. S. sam uo da je video kada su Hrvati 3. maja istili put kroz Novi
Varo, uklanjali havarisana vozila a leeve spaljivali. Posle toga su
oprali put kroz Novi Varo...".

"... Ja sam 1. maja 1995. godine oko 18.00 asova odluio da se traktorom
probijem prema Gradici. U Okuanima sam pokupio najosnovnije stvari i
povezao svoju majku, strica, strinu i kominicu. Kada smo stigli do naplatne
rampe na auto-putu, video sam jednu enu koja je leala na putu pogoena
granatom Na Dubovakom nadvonjaku je pored jednog stuba stajao traktor, a
do njega jedan ovek koji je leao mrtav, a e- na je bila ranjena. Kod punkta
UNPROFOR-a, gde su ranije bili pripadnici nepalskog bataljona, video sam dva
razmrskana automobila i pored njih dva-tri ubijena civila.
Nastavio sam dalje sa probijanjem, dok su po putu i pored njega padale
granate. U meuvremenu se stvorila kolona traktora, kamiona i drugih
prevoznih sredstava, koja su se kretala u istom pravcu kao i ja. Video
sam kada su neka od ovih vozila bila pogoena granatom, pri emu je
bilo i rtava.
Na ulazu u selo Novi Varo, Hrvati su pojaali intenzitet granatiranja iz pravca
ume Pranik. Probijajui se dalje, nailazio sam na dosta slupanih automobila i
drugih prevoznih sredstva, kao i na leeve na putu.
U blizini kafane "Slona braa" sam video nekoliko ranjenika, meu kojima je bio i
Luki Ignjatije. Ovakvo stanje je bilo sve do izlaska iz sela Novi Varo, do
sruenog mosta na kanalu Strug.
Nisam bio u situaciji da procenim broj rtava koje sam video pored puta.
Sutradan, kada smo preli preko Save, Hrvati su na ulasku u Novi Varo ubili
Kesi Milku koja je, odluivi da se vrati u Okuane, pola automobilom iz
Gradike. Tom prilikom su teko ranili T. S. ...".
Strana 587
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995

"... 2. maja oko 04.00 sata ujutru smo krenuli prema Gradici, putem koji je
prolazio kroz selo Novi Varo. Civili su ili na traktorima, kamionima,
automobilima i drugim vozilima, a ja sam sa ostalim braniocima iao peke. Kada
sam stigao u Novi Varo, na putu sam video jedan broj ubijenih civila, polupane
traktore i automobile, to je bila posledica napada Hrvata na konvoj civila koji je
1. i 2. maja pokuao da se probije. Dok sam se ovim putem kretao u koloni
civila, hrvatske oruane snage su i na nas otvorile vatru iz peadijskog i
artiljerijskog naoruanja iz pravca oblinje ume Pranik, kao i iz kua
pored puta.
Ja meu ubijenima nisam prepoznao nikoga, ali sam lino video pet meni
nepoznatih leeva. Koliko sam mogao da vidim, najvie ubijenih civila je bilo na
mestu zvanom Pustara i kod mosta na Strugi...".

"... Izvrili smo proboj kroz selo Novi Varo, a za nama se kretala kolona
civila. Tokom proboja kroz selo Novi Varo, video sam veliki broj ubijenih
civila, koji su 1. maja posle 20.00 asova pokuali da se probiju. Meu
ubijenima je bilo i dece.
Na putu je stajao veliki broj kamiona i traktora na kojima je takoe bio vei broj
ubijenih civila. Na jednom kamionu, koji je goreo, video sam na jednom od
tokova deju ruku.
Po proboju smo stigli do kanala Strug, a za nama se kretala kolona civila koju su
takoe napale hrvatske oruane snage. I u ovoj koloni je takoe bio veliki broj
rtava...".
Svedok 628/95-10 o probijanju kroz Novi Varo navodi:

"... Prolazei kroz Novi Varo 2. maja rano izjutra, bili smo izloeni najeoj vatri
hrvatskih oruanih snaga. Video sam prevrnute automobile, kamione i traktore.
Koliko se seam, oko 09.00 sati sam stigao do zadnjih kua u selu Novi Varo, u
pravcu Gradike na Savi. Zbog dejstva neprijateljske vatre smo bili prinueni da
se zadrimo i traimo sigurniji zaklon. Tu sam video nekoliko civila koji su pali
smrtno pogoeni. Meu njima je bilo i jedno lice iz Rajia, ije ime ja ne znam.
Nedaleko odatle sam video Petkovi Radeta, koji je beao prema Savi. Od tada ga
vie nisam video i ne znam da li je iv. Onda su me zarobili, pa sam iao peke
prema Okuanima. Video sam puno prevrnutih vozila na putu i pored njih
dosta tragova krvi, ostatke enske kose, ali nisam video nijedan le na
putu. Jedino sam u jarku pored puta video le ubijenog Cicvara Milana iz Smrtia,
koga sam poznavao od ranije. Uz put sam sretao hrvatske vojnike...".
U svom iskazu svedok 618/95-4 navodi:

"... Ja sam poao na traktoru, koji je vozio moj sestri, zajedno sa enom,
majkom, suprugom i dvoje male dece. U selu Novi Varo su Hrvati iz oblinje
ume otvorili na nas unakrsnu vatru iz peadijskog oruja. To je bilo, koliko se
Strana 588
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
seam, posle 17.00 sati. Video sam da su mnogi koji su bili na traktorskim
prikolicama padali na asfalt pogoeni mecima, a mlai su iskakali,
sklanjali se pored puta i beali u pravcu Save. U toj optoj zbrci, video
sam kada je sa jednog od traktora pala Vukovi Jela iz Greana, roena
1913. godine, koja je bila ranjena i zapomagala je: " Nemojte me ostaviti
".
Mi smo ubrzanom vonjom traktora poli kroz selo tako da smo uspeli da se
izvuemo nepovreeni. Tokom ove vonje, u optoj zbrci i meteu koji je
nastao, koliko sam ja mogao da primetim, na asfaltu sam video najmanje
15 poginulih civila, a vei broj ranjenih se teturao pored puta traei
pomo...".
Svedok 618/95-5 navodi pred istranim sudijom:

"... Odmah kada smo uli u selo Novi Varo, video sam veliki broj leeva mrtvih
civila, koji su bili ubijeni prethodne noi pri pokuaju proboja prema Bosanskoj
Gradici. Leevi su leali na asfaltnom putu i pored puta du celog sela Novi Varo
sve do kanala Strug. Prema mojoj proceni, na ovom delu puta moglo je biti preko
stotinu leeva: ena, staraca, a mislim da je bilo i dece. Dok smo prelazili ovaj
deo puta, bilo je sporadinog granatiranja od strane Hrvata prema nama. U
momentu kada je naila velika kolona civila, Hrvati su otvorili najjau
vatru iz peadijskog i drugog oruja iz naputenih kua u selu i oblinje
ume. Ja nisam bio u situaciji da vidim ta se deavalo pozadi u koloni, a
kasnije sam uo da su mnogi od njih tom prilikom poubijani...
Kasnije sam saznao da su u koloni civila ubijeni Nikola Stani i Lauro eljko iz
Okuana, a da su B. R. i M. Lj. ranjeni...".
Svedokinja 715/95-4 navodi:

"... Ja sam bila u Okuanima i 1. maja 1995. godine, kada je Hrvatska vojska
napala Zapadnu Slavoniju, ja sam u svom putnikom vozilu oko 19.00 asova
odvezla u Gradiku moju kerku i decu. Kada sam se vraala prema Okuanima,
srela sam dugu kolonu srpskog stanovnitva koja je naputala podruje Okuana.
Oko 21.00 asa sam stigla u Okuane i poto se tada ula pucnjava u
neposrednoj blizini, ponovo sam krenula kolima sa roacima, koje sam povela
prema Gradiki. Kolona je bila izuzetno duga jer su se u istoj kretali traktori sa
prikolicama, zaprena vozila i automobili. U toj koloni su bili veinom stari ljudi,
starije ene i deca. Naje- a vatra je bila kod sela Novi Varo pa sve do kanala
Strug. Hrvatski vojnici su nemilosrdno tukli po koloni. Ljudi koji su bili na
traktorima i na prikolicama, padali su po kolovozu i njihova tela su
ostajala pored puta ili na prikolicama ili na zaprenim vozilima. Na putu
je ostalo izuzetno mnogo poginulih ena, dece i staraca. Oni koji su ostali
ivi, nastavljali su dalje prema reci Savi. Na putu su ostajali traktori i vozila,
od kojih su neki bili zapaljeni pa su goreli.
Koliko je tamo ubijeno Srba ija su tela ostala, ja to stvarno ne bih mogla da
kaem, ali znam da ih je bilo mnogo. Vatra koju su otvarali hrvatski vojnici
bila je veoma ubitana, jer su gaali sa veoma kratkog odstojanja.
Posle izvesnog vremena, ja sam na Hrvatskoj televiziji videla da je taj
Strana 589
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
deo puta izmeu Okuana i Gradike bio potpuno ist. Kada sam ja
prolazila par dana pre toga u koloni, taj put je bio potpuno zakren
vozilima i telima ubijenih Srba. Vozila koja su ostala, bila su sva
izreetana. Sve su to u meuvremenu sklonili i oistili.
Kolonu su bombardovali i hrvatski avioni koji su bacali bombe i tukli
mitraljezima.
U toj koloni je poginulo dvoje dece moje kominice Gordane Koji i to:
Koji Nemanja, star 9 godina i Koji Dajana, stara 7 godina.
Njihova majka Gordana je teko ranjena i nalazi se na leenju u bolnici...".

"... ivela sam u Okuanima do 1. maja 1995. godine kada sam, posle napada
Hrvatske vojske, krenula iz Okuana prema Savi sa svojom kerkom starom
godinu i po dana.
Kada smo doli u selo Novi Varo, koje se nalazi na polovini puta izmeu Okuana
i Bosanske Gradike, pripadnici Hrvatske vojske su nas napali granatama i
peadijskim orujem.
Tu sam primetila i zapaljeno vozilo, po kome je bilo dosta krvi, koje je prethodno
pogodila granata.
Nakon prelaska na teritoriju Republike Srpske, u selu Orahovo kod Gradike sam
ostala do 4. avgusta 1995. godine. Prilikom napada Hrvatske vojske na Orahovo,
bila sam ranjena na dva mesta...".
Svedok 715/95-3 u svojoj izjavi istie:

"... u jutarnjim asovima 2. maja 1995. godine sam se kretao na traktoru u koloni
koju su, kada je stigla do sela Novi Varo, napali pripadnici Hrvatske vojske.
Na tom delu puta, u duini od oko 3 km, bilo je toliko leeva ubijenih
Srba da se cela ta duina mogla prei a da se ne stane na zemlju.
Po putu su bili prevrnuti traktori, koje su hrvatski vojnici palili, ubijali su starce,
ene i decu ija su tela ostajala na putu ili pored puta. Video sam da su hrvatski
vojnici ubili Gaji Milana, iz sela Medara, dok su njegovog oca ranili u predelu
lea.
Video sam da je ranjen i M. D. i njegov sin N. A. na sedam mesta.
Na prikolici koju sam vozio bili su utovareni ranjenici.
Znam da je na putu ostao veliki broj leeva ubijenih Srba, da je Hrvatska
vojska sakupljala leeve na gomile, polivala ih naftom i spaljivala.
Kada je moja supruga ula da je na sin navodno ubijen, logirala se i posle par
Strana 590
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
dana je umrla u Srpskoj Republici...".
Svedok 715/95-36 svedoi:

"... U toku kretanja prema mostu na Savi i Gradiki, negde na sredini puta, uoio
sam mnotvo prevrnutih traktora, zaprenih vozila, putnikih i teretnih vozila i
drugih.
Na kolovozu kojim sam se kretao, kao i pored kolovoza, u kanalu pored puta, bilo
je mnotvo leeva ena, dece, mukaraca.
Kreui se dalje, gustina unitenih i prevrnutih vozila je bila sve vea, kao to je
bilo i sve vie leeva. Najvei broj ubijenih je bio na podruju sela Novi Varo i u
blizine kafane "eik".
Kada sam doao do kanala Strug, most je bio poruen i tu se kolona sporo kretala
zato to smo morali da prelazimo preko kanala pored poruenog mosta.
Posle prelaska kanala Strug, jedan avion je nadletao kolonu i bacio
nekoliko bombi, a posle je otvarao mitraljesku vatru.
Siguran sam da je na putu od Okuana pa do mosta na Savi prema Gradiki bilo
1.000-1.500 tela ubijenih Srba...".
Svedokinja 715/95-33 svedoi:

"... Hrvatska vojska je kolonu Srba, koja je beala prema Gradiki, neprekidno
tukla iz ume Pranik. Kolonu su nadletali i hrvatski avioni i bombardovali je.
Veliki broj Srba, koji je bio u koloni, nastradao je od bombardovanja.
Kolona se probijala, a mrtvi su ostajali na putu i pored puta. Put od Okuana, gde
je formirana kolona, pa do mosta na Savi prema Gradiki, dug je 14 kilometara.
Po mojoj proceni, tada je poginulo izmeu 400-500 Srba.
Meu poginulima je bio ogroman broj ena, dece, starih i iznemoglih. Bilo je
mnotvo ranjenih koji nisu mogli dalje da se kreu, pa su ostali na putu i pored
puta.
Na mostu na Savi, na punktu su bili vojnici UNPROFOR-a koji su se smejali
gledajui u taj narod. Njima kao da je i- nilo zadovoljstvo da gledaju stradanje
srpskog naroda.
U toku kretanja kolone prema savskom mostu, ja sam videla kada je poginuo:
Vuji Branko iz sela Bodegraj, optina Nova Gradika, Ljiljak Duan iz Laevca,
optina Nova Gradika i mnotvo drugih ljudi ija imena ne znam...".

"... Ja sam 1. maja 1995. godine oko 16.00 asova krenula svojim putnikim
kolima iz Okuana u pravcu Gradike. Sustigla sam kolonu traktora, zaprenih i
Strana 591
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
teretnih vozila koja su se kretala prema Savi. Kod sela Novi Varo, Hrvatska
vojska je iz ume Pranik otvarala vatru po koloni. Ali poto tada ta vatra nije bila
suvie jakog intenziteta, nastavili smo dalje da se kreemo.
Kada smo doli do blizu Save, iznenada su se pojavili hrvatski avioni koji su
bombardovali kolonu i ule su se eksplozije bombi. Tada su se zapalila vozila koja
su se kretala u koloni i poginulo je mnogo izbeglica. Izbeglice koje su posle
toga pristigle, priale su da su pripadnici Hrvatske vojske tenkovima
gazili Srbe koji su beali prema Savi i da su leeve polivali benzinom i
palili ih, da bi na kraju oprali kolovoz od Nove Varoi do savskog
mosta...".

"... 1. maja 1995. godine oko 17.00 asova krenula sam autobusom iz Okuana u
pravcu Gradike.
Bili smo u koloni vozila koja su se kretala ka Savi. Hrvatska vojska je iz pravca
ume Pranik i Nove Gradike tukla po toj koloni estoko, tako da je veliki broj
Srba koji se nalazio u koloni izginuo i njihova tela su ostala pored puta, sve do
mosta na Savi.
Znam da je poginula supruga Duana Bonjaka iz Trnave, koju su hrvatski vojnici
ubili blizu mosta na Savi...".
Sasluani svedok 439/95-21, inae svetenik srpske pravoslavne crkve, koji se 1.

maja 1995. godine zatekao u svojoj kui u Okuanima, navodi:
"... Na dan 1. maja, ja sam svojim kolima odvezao u Banja Luku svoju suprugu,
decu i dve ene iz Okuana.
Sutradan, 2. maja u 07.30 asova, krenuo sam kolima natrag prema Okuanima.
U Gradiki sam primio Milku Kesi iz Okuana, koja je sela na prvo sedite sa
moje desne strane. Preao sam preko mosta Savu i kanal Strug. Ulazei u selo
Novi Varo iznenada je na moj automobil ispaljen mitraljeski rafal iz kua sa
desne strane.
Milka Kesi je bila odmah smrtno pogoena i mrtva se naslonila na moju stranu.
Ja sam bio pogoen na 9 mesta, ali nastavio sam da vozim automobil, sve dok on
nije stao. Pod neprekidnim dejstvom kuruma, uspeo sam da izaem iz
automobila i trao sam jo oko 200 m prema centru sela, gde sam pao.
Neposredno ispred sebe sam video uasnu scenu. Mno- tvo vozila je bilo
ispreturano, a veliki broj civila pored njih leao je ubijen na putu. Jedan broj
izbezumljenih je tumarao meu kolima, izloen vatri iz peadijskog
oruja. Mnoga vozila su gorela. U kuama, sa obe strane puta, bilo je ena, dece
i staraca, koji su uspeli tu da se sklone.
Iz jedne kue, daleko od mene oko desetak metara, izaao je neki civil, koji se tu
bio sklonio, i pritrao mi u pomo. Preneli su me u oblinju kuu i pruili mi prvu
pomo. Ne znam koliko sam tu leao. Neki civili, koji su bili u blizini, uspeli su da
me odnesu do nekog automobila kojim sam prevezen u bolnicu u Banja Luku.
Strana 592
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Ne mogu da kaem koliki je broj ubijenih ostao u selu Novi Varo. Samo mogu
rei da je tu bio veliki broj ena, dece i staraca. Nije mi poznato ta je kasnije bilo
sa rtvama koje su ostale u selu Novi Varo. Oni koji su pristizali otuda posle
mene, priali su da su Hrvati spalili njihove leeve.
Meu ranjenima sam video V. R, M. M, kao i mnoge druge ijih imena trenutno ne
mogu da se setim, a znam ih dobro iz vienja.
Meu ubijenima, od poznatih sam video Doji Momila, suprugu Doji Momila,
Dejanovi Ostoju i nekog Vukainovia...".
"... Ujutru 2. maja 1995. godine stigli smo blizu sela Benkovac i pored puta smo
videli grupu od etiri hrvatska vojnika, koji su blokirali put. Sakrili smo se u
ipraje i posmatrali u tom pravcu. Video sam kada je naila jedna konjska
zaprega sa belim konjima, a na kolima su sedeli ovek i ena u civilnim odelima.
Iza njih su se kretali i drugi civili. Hrvatski vojnici su ih zaustavili i uo sam
glasove: " Koljite, ta ekate? "Ubrzo zatim, ovi hrvatski vojnici su okrenuli
konje i kola u pravcu Oku ana i pojurili konje prema Okuanima. Na kolima sam
video tog oveka i enu u leeem stavu, pa pretpostavljam da su ih ovi hrvatski
vojnici zaklali, jer nisam uo nikakvu pucnjavu sa te strane.
Nastavili smo dalje izvlaenje prema Savi. Kad smo stigli blizu sela Laevac,
video sam da su se iz helikoptera, pored eleznike pruge, iskrcali neki
vojnici u maskirnim uniformama i uo sam da govore nekim stranim
jezikom koji nisam razumeo. uo sam da dolazi i drugi helikopter, pa smo
krenuli dalje prema selu Rajii.
Dok smo traili izlaz kroz obru Hrvatske vojske prema Gradiki, video
sam da su Hrvati palili kue u selima Rajii, Raanovci, Vrbovljani, ovac
i Greani. Kada smo prolazili pored ovih sela, kue su jo gorele...".

"... da bi presekli izlaz Srbima prema mostu kod Gradike, napali su kolonu
izbeglica u noi izmeu 1. i 2. maja.
Ja sam 2. maja oko 03.00 sata bio udaljen oko 2 km od sela Novi Varo - prema
Gradiki. Mada nisam video, uo sam da je tada stradalo puno ljudi. Meutim, uo
sam jauke i kuknjavu napadnutih civila.
Oko 09.00 sati sam video kako se iz pravca Okuana prema Gradiki
pribliava jedno sanitetsko vozilo, koje je na udaljenosti od oko 200 m od
mene pogoeno granatom. Kada se vozilo zaustavilo, na njega je
otvorena vatra iz peadijskog naoruanja.
Poto sam znao da je tim vozilom upravljao moj roak Maleevi Gojko iz
Laevca, odmah sam krenuo ka vozilu da vidim ta se desilo sa Gojkom i da mu
pomognem. Kada sam uspeo da doem do vozila koje je ve bilo u plamenu,
video sam tri lea koja su gorela. Meu njima sam prepoznao i Ljiljak Duana,
starog preko 70 godina, iz sela Laevca.
Gojka nisam pronaao, ali sam video tragove krvi koji su vodili od sanitetskog
Strana 593
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
vozila ka umi.
Kada sam stigao u Gradiku, saznao sam da je Maleevi Gojko bio teko ranjen,
ali da je uspeo da se izvue. Kasnije je prebaen u bolnicu u Banjaluci...".

"... U selu Bobare sam 2. maja sreo jednu enu iz Trnakovca, koja mi je ispriala
da je prethodnog dana oko 19.00 sati bila u kamionu koji su napali pripadnici
Hrvatske vojske. Rekla mi je da su na kamion prvo ispalili raketu tipa " Zolja " , a
zatim su vojnici, kroz ciradu, iz neposredne blizine otvorili vatru na ene i decu.
Ova ena je ostala iva ali je dete njene sestre, koje je drala u krilu,
pogoeno i usmreno. Prema njenim reima, u kamionu je bilo oko 40 civila.
Ona je ispala iz kamiona i uspela je da pobegne. Ne veruje da je neko u kamionu
ostao iv. Rekla mi je da je kamion bio marke FAP i da je cirada bila ute boje...
... Iz Bobara smo krenuli u selo Cage, u neposrednoj blizini Okuana. Hrvatska
vojska je ve zauzela selo. Iz jedne kue smo uli oajniki krik ene koja je
zapomagala i vikala " Mitre! " . Zatim smo uli glas hrvatskog vojnika: "
Di i se, mater ti jebem ", pa opet krikove ene i na kraju pucanj. Posle
toga se glas ove ene vie nije uo.
No izmeu 2. i 3. maja smo proveli skriveni u kanalu, koji se nalazi du puta
Okuani - Stara Gradika, u selu Novi Varo. Kanal je od ovog puta udaljen oko
400 m. uli smo rad motora bagera sa puta Okuani - Stara Gradika, u
selu Novi Varo. Istovremeno smo uli i krike i pojedinane pucnje, pa
pretpostavljam da su hrvatski vojnici ubijali zateene ranjenike, koji su
pokuavali da se probiju iz Okuana ka Gradiki.
Iz pravca nekadanje kafane "Slona braa " , koja se nalazi s leve strane puta
Oku ani - Stara Gradika - otprilike na sredini sela Novi Varo - osetio sam oko
23.00 sata veoma jak miris, koji je bio specifian, pa pretpostavljam da se radilo
o mirisu ljudskih tela. Ovaj miris mi je poznat od ranije, jer sam zaticao ljudska
tela koja su hrvatski vojnici neposredno pre toga zapalili. Zbog toga taj miris
prepoznajem.
Ubrzo potom se na tom putu pojavio plameni dim, a zatim se zaula snana
eksplozija. Posle toga su doli rovo-kopai i obavljali su neke radove.
Na tom mestu smo ostali sve do rano ujutru, kada je prestala pucnjava i kada
vie nije bilo vatre.
U veernjim asovima 3. maja, uspeli smo da preemo Savu...
U gradu su mi V. R, B. M. i Z. N. ispriali da su prilikom izvlaenja iz Okuana,
preko sela Novi Varo, videli u tom selu mnotvo ubijenih Srba, koji su leali na
putu i pored njega - i to na mestu sa koga sam osetio onaj specifian miris. Na
istom mestu su videli i veliki broj prevrnutih traktora, automobila i kamiona. Na
osnovu toga zakljujuujem da su Hrvati bagerima skupljali leeve,
spaljivali ih i pomou rovo-kopaa zakopavali.
Takoe su mi ispriali da su te noi prali puteve i ulice u selu Novi Varo,
gde sam ja, inae video cisternu na putu. Sve to sam mogao da vidim,
zbog toga to je te noi bila meseina...".
Strana 594
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995

"... Ujutru, 2. maja, dobili smo obavetenje da su selo Novi Varo zauzele jedinice
Hrvatske vojske. Time je bio preseen put prema Gradiki...
Ubrzo zatim, kada smo uspeli da uemo u selo Novi Varo, video sam na ulicama
veliki broj ubijenih Srba civila, prevrnutih, traktora, automobila i zaprenih vozila.
Na ulici sam video i jedan autobus koji je bio potpuno izreetan. Pored njega je
lealo dosta leeva, verovatno putnika koji su pokuali da bee. Ulice su bile pune
krvi i leeva.
Koliko sam mogao da procenim, to je bilo tee jer je bila no, video sam oko 70
ubijenih civila, ena, dece, staraca. S obzirom na to da se nisam due zadravao,
nisam uspeo da prepoznam nijednu rtvu.
... U blizini mesta gde sam se krio, na oko 5 m od mene, grupa hrvatskih vojnika
je ubila jednog ranjenog mukarca, ije ime ne znam. On ih je molio da ga ne
diraju i da se predaje. Poto su ga ubili, uo sam kada je jedan vojnik
rekao " Damire bei " . Posle toga su odmah pobegli..."

"... Ja sam se 1. maja oko 19.00 sati naao na ju nom obodu sela Novi Varo.
Video sam kolonu civilnog stanovnitva, koja se kretala na traktorima, konjskim
zapregama, biciklima i peke. Najvie je bilo staraca, ena i dece.
Iznenada su na kolonu, koja se kretala u pravcu kanala Strug, pripadnici Hrvatske
vojske otvorili vatru. Na tom mestu je poginulo oko 20 civila, a traktori i zaprena
vozila su se prevrnuli na putu.
Ja sam od mesta dogaaja bio udaljen oko 200 m. Video sam da su preiveli civili
iz kolone beali prema kanalu Strug...".

"... Hrvatska vojska je 2. maja, izmeu 07.30 i 08.00 sati, otvaranjem iznenadne
vatre, zaustavila elo kolone izbeglice. Vatra je otvarana iz ume Pranik, koja se
nalazi s leve strane puta Okuani - Stara Gradika. uma je udaljena oko 80 m
do100 m od puta.
Civili su pokuali da se izvuku iz vozila u kojima su bili. Meutim, upravo
u momentu dok bi se izvlaili, bili bi ubijani. Neki su ubijeni i u samim
vozilima. U toj koloni su bila i dva sanitetska vozila koja su prevozila
ranjenike. I na ta vozila je otvarana vatra iz peadijskog naoruanja,
tako da je jedno vozilo uniteno.
Civili iz vozila su u panici, koja ih je zahvatila, poeli da bee i uspeli su da se
prebace na desnu stranu puta. Zatim su se kanalom, koji se protee du puta i
koji je relativno dubok, peke zaputili prema Staroj Gradiki.
Strana 595
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Ja sam se u tom trenutku zatekao negde u sredini kolone. Iao sam peice. Kada
sam video o emu se radi, poeo sam da puzim ivicom puta.
Prema mojoj slobodnoj proceni, na ovom delu puta - od poetka do kraja sela
Novi Varo - bilo je negde oko 150-200 ubijenih civila. Poto smo bili pod
neprekidnim vatrenim dejstvom hrvatskih vojnika, nije bilo nikakve mogunosti
da mi, koji nismo bili pogoeni, sklonimo ubijene i ranjene. Svi smo traili priliku
da pobegnemo sa tog mesta.
Meu ubijenima sam prepoznao svog prijatelja Vukadinovi Zorana, roenog
1971. godine, iz Okuana.
Tek oko 17.00 sati sam uspeo da preem preko mosta u Gradiku...".

"... Kada je poeo napad, ja sam ostao na mestu zvanom Kuerine da bih
pomogao preostalim civilima. Moj sin je oko 11.00 sati otiao jednim autobusom
u pravcu Gradike, a moja supruga oko 14.00 sati traktorom sa jednim komijom.
To je bilo 1. maja.
Kada smo se provlaili kroz obru Hrvatske vojske, bili smo u situaciji da
prolazimo neposredno pored njih. Tada sam uoio da je meu njima bilo i
stranaca, jer sam jasno uo da govore nemakim jezikom, koji poznajem
jer sam pre rata bio etiri godine na radu u Austriji. uo sam i neke druge
strane jezike koje nisam razumeo. Te vojnike, koji su bili u sastavu
Hrvatske vojske, video sam u selu Laevac, kada su se helikopterima
spustili na igralite pored eleznike pruge i nakon toga krenuli u
ienje ovog sela. Ovi vojnici su se spustili sa dva velika helikoptera i,
prema mojoj proceni, bilo ih je oko 70.
Nastavljajui izvlaenje, stigli smo u mesto Benkovac. Tu sam primetio grupu od
5 hrvatskih vojnika, pa smo se sakrili pored reke Slobotina. Sa tog mesta smo
videli kako ovi vojnici zaustavljaju konjsku zapregu na kojoj su se nalazili
mukarac i ena. Prema mojoj proceni, to su bili stari ljudi. Jedan od tih
vojnika se popeo na zapregu, priao ovoj eni, zaklao je noem i zatim
povalio u kola. Drugi vojnik je to isto uradio sa mukarcem koji je sedeo
na kolima. Vojnici su zatim okrenuli konje i kola i poterali ih u pravcu
Okuana, odvezavi leeve sobom. Ovaj dogaaj se zbio 2. maja oko 06.30
sati ujutu. Nismo smeli da reagujemo, jer se na nekoliko stotina metara od nas
nalazila vea jedinica Hrvatske vojske, koja je posmatrala ovaj prizor i
odobravala ponaanje vojnika koji su, vritei i pucajui u vazduh, zaklali
ove civile.
Traei nain da se izvuemo i stignemo do Save, prolazili smo kroz vie sela.
Videli smo da su neka od njih, kao to su Rajii, Raenovci, Trnakovci, Bijela
Stena, Vrbovljani, ovac i Greani bila spaljena - kue su jo uvek gorele.
U svakom od ovih sela smo pored zapaljenih kua uli vrisak ena, koje su
verovatno ostale pored svojih kua.
Poto nismo uspeli da izbegnemo hrvatske vojnike koji su se nalazili na sve
strane, bili smo primorani da se vratimo i ponovo krenemo u pravcu sela Rajii.
Kada smo stigli do Jovia reke, koja prolazi kroz selo, sakrili smo se ispod
podvonjaka.
Strana 596
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Tu smo uli kako se jedna ena svaa sa hrvatskim vojnicima, ne dozvoljavajui

im da izvedu njenu stoku. Po glasu bih rekao da znam ko je bila ta ena.
Sa tog mesta sam takoe mogao da vidim svoju kuu. uo sam svog psa kako
laje, a ubrzo zatim pucanj i njegovo skianje.
Celo podruje po kome smo se kretali, moglo je da ima prenik od oko 25 km, ali
smo mi, probijajui se, preli oko 150 km za tri dana, koliko nam je bilo potrebno
da stignemo do Save i preemo na njenu drugu stranu...".
Svedok 439/95, ina e voza sanitetskog vozila, navodi:

"... Ja sam 2. maja dobio zadatak da evakuiem sanitetsko vozilo u Gradiku. To
je bilo vozilo marke TAM 110, obele eno znakovima Crvenog krsta, koji su mogli
da se vide sa velike udaljenosti. Pri polasku sam upalio rotaciono svetlo.
Kada sam prethodnog dana vozio ranjenike za Gradiku, nije bilo nikakvih
problema ni pri odlasku ni pri povratku.
Iz Okuana sam krenuo oko 07.00 sati.
Prolazei kroz selo Novi Varo, video sam mnotvo isprevrtanih vozila na putu i
veliki broj ubijenih civila. Pripadnici Hrvatske vojske su iz ume, s leve strane
puta, otvarali estoku paljbu na vozilo. Poto nisam smeo da se zaustavljam,
krenuo sam dalje zaobilazei brojne leeve i prevrnuta vozila. Vozilo je bilo pod
neprekidnom vatrom kuruma od kojih je jedan smrtno pogodio mog suvozaa
Ljiljak Duana, koji je prestao da daje znake ivota.
I mene je metak pogodio u predeo lea, a krv je poela da mi curi iz usta.
Ubrzo je vozilo stalo, jer je motor prestao da radi.
Bio je ranjen i Radmilovi, koji je takoe bio u kolima. Poto nismo smeli da
izaemo iz vozila, polegali smo pored sedita. Mislim da smo u tom poloaju ostali
oko sat i po vremena, sve do trenutka dok vozilo nije pogodila jedna granata. Tek
kad je vozilo poelo da gori, Radmilovi i ja smo se izvukli iz njega.
U meuvremenu su se, pokuavajui da nau zaklon, poto su im kola,
koja su se nalazila iza mog vozila, bila pogoena, dvojica mukaraca
sakrila ispod mog vozila. Kada sam izaao, video sam da je vozilo ve
uveliko bilo u plamenu, koji je zahvatio i Ljiljak Duana i dvojicu
mukaraca.
Ja sam nekako uspeo da doem do jednog malog mostia i da se tu sakrijem.
Ne bih mogao da procenim broj ubijenih civila na putu i pored puta u selo Novi
Varo, ali ono to mogu da kaem jeste da ih je bilo veoma mnogo...".

"... U noi izmeu 1. i 2. maja 1995. godine, pripadnici Hrvatske vojske su kod
sela Novi Varo presekli put Okuani - Gradika, kojim se kretala izbeglika
Strana 597
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
kolona civila...
... Prolazei kroz Novi Varo, video sam u samom selu i na izlazu iz njega - na
putu koji vodi za kanal Strug, veliki broj ubijenih civila. Po mojoj proceni, bilo je
oko 250 rtava.
Meu ovim rtvama sam prepoznao Vukadinovi Zorana iz Okuana, Milainovi
Milana iz Rajia, Grubor Janka iz Okuana i erku svetenika Poua Save iz
Okuana.
Pored ubijenih, video sam i veliki broj prevrnutih i unitenih traktora, zaprenih
kola, automobila, a bilo je i nekoliko sanitetskih vozila obeleenih znakovima
Crvenog krsta...".
Kada su u pitanju izvrioci ovih ubistava civila i drugih zlo ina u okviru agresije
snaga Hrvatske vojske, svedoci su naveli nazive sledeih jedinica Hrvatske
vojske:
1. Pripadnici helikopterskog desantnog odreda Hrvatske vojske,
2. deo 2. gardijske brigade "Gromovi" Hrvatske vojske,
3. deo gardijske brigade "Kune" Hrvatske vojske,
4. deo 5. gardijske brigade "Orlovi" Hrvatske vojske,
5. delovi 125. domobranske pukovnije (Kutina), i drugi.
KRAJ
Strana 598
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
Meda
acki Dzep
D
Norrac
a 1993. god
dine Hrvats
ska
Devetog septembra
e iznenada izvrila agresiju na
vojska je
srpska podruja,
p
ju
uno i jugoiistono od
Gospia,, koja se ve
e osamnae
est mjeseci
nalaze pod
p
zatitom
m Ujedinjen
nih nacija.
Poslije snane artiljjerijske pripreme
sko-pjeadiijski napad na
uslijedio je tenkovs
o, itluk i Po
oitelj. Srpski narod,
Divoselo
vojska i policija su vjerovali u djelotvorn
nost
UNPROF
FOR-a, pa je
e i zbog te oputenostti
agresor brzo ovlada
ao naveden
nim
ma.
prostorim
Hrvatska vojsk
ka je u nasttupanju pljakala, palila, ruila kue,
k
ubijala i masakrirala
a Gospia je
e ponovo sijana smrt u srpskim
civille, vojnike i milicionerre. Iz grada
selim
ma, kao u vrijeme
v
fa
istike stra
ahovlade 19
941-1945. godine, kada je samo
ou
Divo
oselu ubijeno 907 Srb
ba. U oblin
njem ustak
kom logoru Jadovno, s
samo za 62
2
dan
na je baeno
o u krake jame Veleb
bita oko 60
0.000 Srba 1 a najvie
e oko blagdana
sv. Ilije od 2-5
5 avgusta 1941.
1
godin
ne.
u grad Gospi je grad fantom, grrad strave i uasa. U n

njemu i
I u ovome ratu
govoj okolic
ci, u toku 1991.
1
i 1992. godine ubijeno
u
je vie
v
stotina Srba 2.
njeg
di se o politici unitava
anja srpsko
og naroda, ali
a ovoga puta
p
esto u
uz blagoslov
vi
Rad
lodrrku Meun
narodne zajjednice 3.
novo se nas
stoje sprove
esti u djelo izjave brojjnih hrvatsk
ki politiarra iz prolosti
Pon
Ante Starevi
a, voe Hrrvatske stra
anke prava: "Srbi su divlji
d
nakot kojeg treba
a
ebigi"; Ante
e Pavelia 1941.:
1
" Ja sam sruio
o stablo, a vi sijecite o
ogranke"; Mile
M
istre
Bud
daka 1941.: "Jedan dio
o Srba em
mo pobiti, drugi raseliti, a ostale
emo preve
esti
na katoliku
k
vjjeru"; nadb
biskupa zag
grebakog Alojzija
A
Ste
epinca 1942
2.: "Ni u mo
ora
mje
ere, ni u vla
aha vjere"; Milovana ania
1941
1 : "Ovo im
ma biti zemllja Hrvata i
niko
oga drugog i nema te metode ko
oju mi neemo kao usttae upotre
ebiti, da
uin
nimo ovu ze
emlju zbilja
a hrvatskom
m i da je o
istimo od Srba...
S
mi tto ne tajimo
o,
to je
e politika ove
o
drave""; upnika Franje
F
Matia iz Nove Gradike, k
koji poziva
Srbe na pokrstt: "Bog na nebu, ustae na zemlji, a Jaseno
ovac po srijjedi, a sad
ete". Izaslan
nik Ministarrstva vanjskih poslova
a Treeg rajha Nojbah
her
hoete ili nee
p
"Srbi su postali najobinija
a divlja za odstrel. Lis
sta pobijen
nih nedunih
h
je pisao:
ljud
di je skoro beskrajna.
b
Svaki i najmanji usta
ki oruanik odlazio je
e u tzv.
redo
ovni lov na ljude, kao to se u srrednjem vijjeku ilo na
a srne i na jjarebice".
Stra
ana 599
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Ovaj sadanji krvavi rat je nastavak Drugog svjetskog rata i rezultat hrvatskog
nasilja nad istorijom, koji se ogleda u pokuaju ustavne degradacije srpskog
naroda, u poziciju nacionalne manjine. To isto je uinila hrvatska faistika vlast
1941. godine, to je rezultiralo krvavim meunacionalnim ratom, u kojem je
poginulo preko milion Srba, na podruju faistike Nezavisne Drave Hrvatske,
kao i vie stotina hiljada Hrvata. Uzalud srpski narod upozorava svjetsku javnost
da mira nee biti u uslovima politikog i ustavnog gubitnitva, da je praksa
Republike Hrvatske u sukobu s istorijom i dokumentima o ustavnoj poziciji
srpskog naroda u minulim vjekovima.
Zbog navedenih neshvatanja i nepoznavanja injenica, hrvatska agresija, ratni

zloini i zloini genocida su oito preutno podravani od Meunarodne zajednice,
to proizilazi iz injenica:
1. Hrvatska nije kanjena za pomenute agresije na Miljevaki plato, Ravne

kotare, za masakr kod Graaca i agresiju od 9. septembra 1993.
2. Zabranjuje se srpskim vlastima da se povrate u donedavno, svoje podruje.
3. Hrvatska se ne kanjava za najnovije, dokazane, bestijalne zloine na podruju

Gospia.
4. Kanjavanje nije uslijedilo ni poslije oitih dokaza da je srpsko civilno

stanovnitvo ubijano i poslije zavretka agresivnih borbenih dejstava u Lici.
5. Olako se prelazi preko injenica da su okupirana srpska sela opljakana,

spaljena i razruena 4.
6. Ljudski gubici Republike Srpske Krajine u vremenu zatite od strane

UNPROFOR-a daleko su vei nego ranije kada ove zatite nije bilo.
Najtraginije posljedice hrvatske agresije od 9. septembra prole godine ogledaju

se u masovnim ubistvima upravo civilnog stanovnitva. Sve ukazuje na zakljuak,
da je Hrvatska vojska ubijala sve to je ivo, ukljuujui i ranjenike. U ratu se
nikada nije deavalo da ranjenih lica nema, kao to je to u ovoj likoj
septembarskoj tragediji 5. Tako je bilo i na Miljevakom platou, na putu GraacMali Alan i drugdje. To su oiti primjeri krenja ratnog prava, primjeri
Strana 600
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
nepridravanja enevske konvencije, utvrenih humanitarnih postupaka prema

ranjenicima i zarobljenicima, primjeri krenja ljudskih prava i primjeri genocida.
Patolog, doktor Karan je utvrdio da je smrt profesora Dane Krivokue, roenog

1964. godine, nastupila 12 sati prije prije ulaska UNPROFOR-a u okupirano selo.
Prema izjavi generala ana Kota, komandanta UMIROFOR-a, u sslima koje je

obiao nisu pronaeni tragovi ivota. Kanadski major Krejg King je izjavio 19.
septembra 1993.: "Hrvatski vojnici su naputajui okupirana krajinska sela,
ubijali nedune mjetane i unitavali njihovu imovinu...". On tvrdi, da do sada
nisu pronaene nikakve masovne grobnice 6, ali da su vojnici UNPROFOR-a naili
na jednu enu ubijenu s lea u dopola iskopanom grobu. UNPROFR je takoe
saoptio 7 da su hrvatski vojnici, naputajui okupiranu teritoriju razorili
najmanje 11 naselja. Jedan oficir UNPROFOR-a je ak precizirao da je oko 125 do
150 zgrada zapaljeno, minirano ili sravnjeno sa zemljom8.
Agencija Rojter tvrdi da "visoki oficiri UN ocjenjuju da su za takva razaranja

hrvatski vojnici morali dobiti od vrha hrvatske armije. Agencije citiraju rijei
potpukovnika Dima Kelvina, komandanta Kanadskog bataljona UNPROFOR-a, da
je "naredbu za to mogao da izda samo neko u rangu generala". Ovom agresijom
do temelja su unitena sela: Divoselo, itluk i Poitelj.
Neshvatljivo je da i pored evidentnog i ponovljenog ratnog i genocidnog

zloinstva hrvatske politike i drave prema Srbima, neke zemlje jo uvijek
zagovaraju avnojevske granice. Te zemlje ine time prvorazredni zloin, prema
srpskom a i hrvatskom narodu. Izmeu ova dva, u tri rata, iskrvavljena naroda
mogu se razvijati samo, u nekoj budunosti, dobri komijski odnosi a ne
zajednitvo i dravotvorstvo.
Da je tako, potvruju i najnovije masovne rtve i grobnice nastale krvavog

septembra 1993. godine.
______________________
1) Do danas je otkriveno 18 krakih jama na Velebitu u koje su bacani Srbi, a

detaljno su istraene dvije: aranova i Jamina. Samo iz Grubiinog Polja u po zlu
uvenu aranovu jamu baeno je 1.400 Srba, kao i 54 pravoslavna svetenika, o
emu je 1991. godine snimljen film "Jama". Vidi "Spomenicu pravoslavnih
svetenika 1941-1945.", izdanje Beograd 1960.
Strana 601
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
2) Dravna komisija za ratne zloine genocida Republike Srpske Krajine je uspjela

utvrditi 51 ime, svirepo ubijenih Srba u Gospiu tokom 1991. i 1992. godine.
3) Savjet bezbjednosti nije kaznio Hrvatsku ak ni za niz uzastopnih masovnih

zloina na Miljevakom platou (40 ubijenih), za agresiju od 22. januara 1993.
godine (93 ubijena), za masovna ubistva nedaleko od Graaca 22. januara 1993.
kada su muki ubijena 22 milicionera Republike Srpske Krajine, kao i za najnovije
rtve agresije juno od Gospia.
4) Nadamo se, da e tetu platiti Ujedinjene nacije, jer su unitenja nastala u

njihovom mandatu. Kanadski major Krejg King je izjavio 19. septembra:
"Konstatovali smo potpuno unitenje imivine u ovoj oblasti".
5) Prema dosadanjim ratnim iskustvima, ranjenih lica mora biti, najmanje dva
puta vie nego mrtvih.
6) Nije iskljueno da nema masovnih grobnica obzirom na veliki broj civilnog

stanovnitva ija se sudbina ne zna.
7) 16. 09. 1993. godine
8) Agencija vijest Tanjuga i Rojtera od 19. septembra 1993. Fotokopija kod

autora.
Strana 602
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
SJEA LI SE MEDAKOGA DEPA?

18.07.2007 Feral Tribune
Svih ovih godina od 1993. do danas Ademija se smiljeno guralo na poziciju
glavnoga krivca za medake zloine kako bi se zatitilo vlastima milije ili
nacionalno vanije linosti. Pritom su koritena sva sredstva i metode: nelogine
suspenzije i smjene, podzemne pijunske akcije, uklanjanje relevantne
dokumentacije koja je govorila o stvarnim kreatorima i izvoaima operacije u
Medakom depu, slubene obmaniteljske analize vojnih obavjetajaca, slubeni i
sramni napuci dravnih tijela... Svjedoenja Ivana Jarnjaka i Mladena Markaa,
proeta neistinama i selektivnim pamenjem, samo su najnoviji i dosad najoitiji
doprinos nastojanju da se Ademijeva odgovornost napue do svemirskih razmjera
Ivan Jarnjak ispostavlja se najpogodnijim likom za efektno pripovijedanje prie o
pravom karakteru domovinskog rata, o hrvatskim ratnim zloinima i o
naknadnom tzv. suoavanju ove nacije s vojno-redarstvenim operacijama
oslobaanja teritorija i ubijanja stotina srpskih civila, te temeljitog unitavanja
njihove imovine. Ivan Jarnjak bio je ministar unutarnjih poslova u rujnu 1993.
kad su hrvatske vojne i policijske trupe u selima Poitelj, itluk i Divoselo, u
okviru akcije Medaki dep, prema optunici Dravnoga odvjetnitva, pobile
najmanje dvadeset i osam civila, te dvojicu zarobljenih srpskih vojnika. Ivan
Jarnjak bio je ministar unutarnjih poslova i poetkom kolovoza 1995. kad je u
operaciji Oluja likvidirano vie stotina srpskih starca i kad je zapaljeno i minirano
dvadesetak tisua kua u junom krajinskom sektoru. Ivan Jarnjak danas je
svjedok i nita vie: svih proteklih godina vjeto je trgovao vlastitom koom to
je u kombinaciji s prirodnim domobranskim talentom i sa sposobnou
politikog preivljavanja rezultiralo prilino lagodnom pozicijom svjedoka koji
prole dogaaje hladnokrvno moe podreivati vlastitoj beskrupuloznosti i svojim
tekuim politiko-interesnim raunicama.
Ivan Jarnjak, trenutani glavni tajnik vladajueg HDZ-a i ef parlamentarnog
Odbora za unutarnju politiku i nacionalnu sigurnost, od one je sorte to ne osjea
sram dok iznova ubija nedune mrtvace neprijateljske nacionalnosti i kojoj je lice
nepomino dok, spaavajui sebe i svoje poslunike, unitava sudbine onih to su
na apstraktnoj skali domovinske vanosti, po miljenju sorte kojoj pripada
Jarnjak, plasirani dovoljno nisko da ih je mogue rtvovati bez suvinih zato.
Ivan Jarnjak, dugogodinji pripadnik najblieg Tumanova suradnikog zdruga i
jedan od stupova tog reima, danas se ne sjea niega, pa umjesto istine koju je
programatski zaboravio, iz leprave pozicije svjedoka izgovara lai koje se
savreno uklapaju u njegov moralno-politiki profil. Prva: Na podruju Medakog
depa nisu stradali civili, jer je sve lokalno srpsko stanovnitvo bilo naoruano.
Druga: operacijom je zapovijedao iskljuivo Rahim Ademi, Norca nitko nije
spominjao, a za postojanje Sektora 1 komande borbenog dijela akcije, na ijem
je elu bio Norac tadanji ministar policije nikad nije uo.
Prerezani vratovi
Prvu Jarnjakovu degutantnu la nije teko raskrinkati. Osamdeset etverogodinja
Bosiljka Bjegovi sigurno nije bila ratnica: bila je slijepa to hrabre hrvatske
vojnike nije sprijeilo da je ubiju pred njezinom kuom u itluku. Sara Krikovi
pouzdano je bila civilno lice, no odvane hrvatske vojnike to nije omelo da joj,
pred kunim pragom, prereu vrat. Civil je pouzdano bio i mentalno zaostali Milan
Rajevi: neustraivi hrvatski vojnici satima su ga zvjerski muili, a onda su ga
Strana 603
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
zapalili. Vrat je prerezan i sakatoj Savi Rajevi, Nedjeljka i Stana Krajnovi su

zapaljene, invalid Dmitar Jovi ubijen je vatrenim orujem, kao i njegova supruga
Mara... Drugom se, pak, Jarnjakovom smiljenom lai koju je na zagrebakom
suenju Ademiju i Norcu, u ponedjeljak, opirnije razradio njegov, Jarnjakov,
dugogodinji operativni egrt i tienik Mladen Marka valja detaljnije
pozabaviti. Zato? Zato to je svaljivanje krivnje na Ademija postalo
tradicionalnom rabotom sudbinski zainteresiranih ovdanjih persona i dravnih
tijela: naravno da Ademi, po logici svoga ondanjeg poloaja, ne moe biti sasvim
lien odgovornosti za ono to se zbivalo tokom reene operacije i neposredno
poslije njezina okonanja, no dugogodinji raznorodni pokuaji da se jedino
njemu natovari sva krivica nepogreivo odaju perfidno podmetanje i pakiranje,
to se oituju em kroz lai i selektivno pamenje ustraenih vitezova, em kroz
kontinuirane podzemne aktivnosti i nelogine javne odluke dravnih mehanizama.
Umirovljeni general Mladen Marka, nekadanji zapovjednik policijskih specijalaca
i haki optuenik za zloine u Oluji, u zagrebakoj je sudnici svjedoio ovako:
Ademi je imao ingerencije nad svom vojskom na tom podruju i nad specijalnom
policijom. U odnose izmeu Norca i Ademija ne elim ulaziti. Svoju ulogu u
planiranju, pokretanju i provedbi akcije sasvim je minorizirao, kao i ulogu
tadanjeg naelnika Glavnog stoera Janka Bobetka; Norac je, takoer, bio
nebitan, a nebitan je bio i Sektor 1 to je bio zaduen za izvoenje ofenzive, i u
kojemu je Norac bio zapovjednik, a eljko Sai zamjenik zapovjednika. Ademi je
Markaa javno optuio da lae, ali umirovljenog policijskog generala to nije
sprijeilo da optueniku na izlasku iz sudnice prie s ispruenom rukom.
Jarnjakov i Markaev motiv za iznoenje neistina samo je manjim dijelom u
nakani da pomognu Norcu, smatra Feralov dobro upueni sugovornik. Da,
Norac im je blii od Ademija, a tu je i utjecaj Noreva prijatelja Tomislava
Karamarka, ravnatelja tajne slube, no njihov stvarni motiv lei u namjeri da
zatite sebe. Norac bi mogao puno ispriati o Markaevoj prevanoj i neslavnoj
ulozi u Medakom depu, a onda ni Jarnjaku ne bi bilo ugodno.
Kreator Bobetko
Jarnjak-Markaeve neistine, pa usput i Norev koncept obrane, u utorak je svojski
razorio spomenuti eljko Sai, dozapovjednik specijalne policijske jedinice koju
je vodio Marka. Sai, koji se pridruio Jarnjakovoj sramotnoj tezi o
nepostojanju civila u trima srpskim selima juno od Gospia, ponovio je,
uglavnom, ono to je ve prije ispriao haakim istraiteljima: Medaki dep
osmislili su i zajedniki inicirali generali Marka i Bobetko; Bobetko je bio
nesumnjivi ef operacije, a to se tie MUP-ovih specijalaca koji su bili podreeni
Glavnom stoeru HV-a, Bobetko je nareivao Markau, Marka Saiu, a Sai
niim zapovjednicima; na koncu, i ponajvanije, prije poetka napada stigla je
pisana naredba o formiranju Sektora 1 na elu s Norcem, ali je Sai odbio biti u
komandi te borbene formacije zato to nije mogao podnijeti da mu Norac bude
nadreen, pa je sluao samo Markaa, a Marka, kako rekosmo, samo Bobetka.
Tako je smjesta krahirala centralna toka obrane koju su postavili Norac i njegov
advokat eljko Oluji: teza im je bila da Sektor 1 nikad nije postojao, a da je
zapovijed o formiranju Sektora 1 naknadno proizvedena u nekoj krivotvoriteljskoj
radionici za potrebe Ademijeve obrane.
Naravno da je Sektor 1 postojao, naravno da su svi koji su trebali znati znali za
zapovijed o njegovu formiranju, i naravno da je sasvim jasno koji je bio smisao
izdvojene komande borbenog dijela operacije. Sektor 1 utemeljen je na izriito
traenje naelnika Glavnog stoera Janka Bobetka, e kako bi on, Bobetko, mogao
direktno komunicirati s Mirkom Norcem, to jest kako bi se u toj komunikaciji
izbjeglo sudjelovanje v. d. komandanta gospikog Zbornog podruja Rahima
Strana 604
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Ademija. Tati Bobetko htio je svoju operaciju u potpunosti imati u svojim

rukama, pa je pod Norevo zapovjednitvo smjestio i (Norevu) Devetu gardijsku
brigadu, i specijalne jedinice MUP-a, i 111. brigadu HV-a i lokalnu domobransku
pukovniju iji je ef bio Mile Kosovi.
Statist i glavni krivac
Saiev opisani neposluh nije nimalo ugrozio Bobetkovu kontrolu nad situacijom,
jer mu je na liniji stalno bio Marka koji je nadzirao Saia: ef generaltaba
upravljao je, dakle, akcijom preko Norca i Markaa, te u toj strukturi nije bilo
mjesta za Rahima Ademija. (Ovdje slijedi logino pitanje: ako je Bobetko izravno
zapovijedao i Norcu i Markau, a ovi nareivali dalje, zato je optunica mimoila
jedino Markaa?) Ademi je, vie-manje, statirao u pripremama za napad, tokom
operacije uope nije sudjelovao u nareivanju formacijama na terenu, a poslije
kao ni bilo tko drugi iz vojno-politike hijerarhije nimalo nije inzistirao na
rasvjetljivanju zloina, za koje je morao znati, i na sankcioniranju poinitelja.
Nije, dodue, ni imao previe vremena za takvo to.
Statist je, naime, ubrzo oznaen glavnim krivcem. Pritisci meunarodne politike
postali su neizdrivi, pa se neto moralo poduzeti. Za vjeanje su odabrani Ademi
i Kosovi. Bobetko je, uz suglasnost uka i Tumana, poetkom listopada 1993.
odrao sastanak na kojemu je toj dvojici saopio da ih mora smijeniti i uputio ih
da tu odluku prihvate kao vojnici koji moraju biti spremni na sve opcije. Zato je
Bobetko izabrao da smijeni ba dvojicu relativno nebitnih likova u medakoj
akciji? Nakon svega, odgovor nije teko dokuiti: druga dvojica mogli su biti samo
Marka i Norac, a njih nije mogao smijeniti iz prostog razloga to im je on,
Bobetko, bio izravni naredbodavac, te zbog toga to je Norac uivao ukovu a
Marka Jarnjak-Tumanovu zatitu. Stvari e, meutim, izii na istac godine
1996. kad je hvalisavi Janko Bobetko objelodanio memoarski uradak pod
naslovom Sve moje bitke. Sve zasluge za pokolj u itluku, Divoselu i Poitelju
autor je pripisao samome sebi, te Norcu i Markau. Ademi ni na jednom mjestu
nije spomenut.
Nestanak dnevnika
Nedvosmisleno Bobetkovo priznanje predstavljalo je, ini se, poetak
najintenzivnijih aktivnosti ugroenih pojedinaca i dravnih organa na planu
opovrgavanja navoda iz reene knjige, i to kako bi se zatitilo autora
samooptuujueg sveska. Trebalo je poduzeti sve da se krivnja usmjeri prema
onome zbog ije se zle sudbine drava nee tresti i za kojeg se nee organizirati
masovni ulini prosvjedi, a od ponuenih je samo Ademi bio takav. U razdoblju od
1997. do 2001. pijunsko nadzemlje i podzemlje liferovalo je na probrane adrese
navodne dokaze protiv Ademija (i Petra Stipetia), a paralelno je netragom
nestajalo sve to je teretilo Bobetka, Davora Domazeta Lou, Norca, Markaa i
Jarnjaka. Izmeu ostaloga, nestale su sve Jarnjakove naredbe i ieznuo je ratni
dnevnik Devete gardijske brigade, dnevnik iz kojeg bi se jasno vidjelo da je Norac
zapovijedi primao iskljuivo od Bobetka.
Prema Feralovim informacijama, nije, meutim, ieznuo jedan dokument Vladina
Savjeta za suradnju s Haakim sudom, nastao poetkom ovoga tisuljea, u
kojemu se kae da se svi materijali koji govore o Ademijevu ratnom djelovanju
nesmetano mogu prosljeivati u Haag, dok s dokumentacijom o Gotovini i Norcu
valja postupati krajnje obzirno i selektivno. Iz pranjavih arhiva Ministarstva
obrane nije, pak, ieznuo sramotni uradak vojnih obavjetajaca iz proljea 2001.
u kojemu se analitiki prosuuje da su krivci za zloine Norac i Ademi, a o
Bobetkovoj umijeanosti nema ni slova, iako je dotini svoju upletenost ak i
ukoriio. Smijena analiza naknadno je plasirana u medije to je, sva je prilika,
Strana 605
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
bio njezin jedini smisao: radilo se o manipulaciji sroenoj zato da zatiti vie
instance u hijerarhiji, za raun onih koji e biti rtvovani. Identina je svrha
aktualne Jarnjak-Markaeve amnezije i putanja lanih informacija, s tim da oni
ne tite vie instance poto su iste, uglavnom, pokojne nego tite vlastite
persone od eventualnog sudskog inkomodiranja: pritom iza sebe imaju mo i
pokroviteljstvo reima, dok Ademi nema nita osim odvjetnika koji ga zastupaju,
praktiki, besplatno.
Poodavno smo na ovim stranicama prognozirali da e se mitomanska epopeja o
domovinskom ratu zavriti suoavanjem nacije s glavnim svojstvom svakoga
rata, a to je spaavanje vlastite koe. Nema u toj djelatnosti nieg nerazumljivog,
ali u izvedbi veine domaih vitezova i odlinika spaavanje vlastite koe
podrazumijeva sve osim najobinije ljudskosti i estitosti.
KRONOLOGIJA SLUAJA MEDAKI DEP
* 9. rujna 1993. hrvatske vojno-policijske trupe pokrenule su napad na mjesta
Divoselo, itluk i Poitelj, juno od Gospia. Spomenuta naselja bila su u sastavu
samoproglaene Krajine i u njima je ivjelo petstotinjak stanovnika.
* 11. rujna 1993. hrvatske snage zagospodarile su Medakim depom, poinivi
pritom teke ratne zloine. Odmah su pod pritiskom meunarodne zajednice
poeli pregovori o povlaenju.
* 12. rujna 1993. u Zagrebu je odrana sjednica VONS-a na kojoj se govorilo o
negativnim inozemnim reakcijama na medaku akciju. Prema transkriptu te
sjednice, koji je Feral objavio 2001. godine, Franjo Tuman prilino je neuvijeno
priznao da je pogrijeio dopustivi ofenzivu.
* 15. rujna 1993. srpski general Mile Novakovi i hrvatski Petar Stipeti potpisali
su sporazum o povlaenju hrvatskih jedinica s netom zaposjednutog teritorija.
* 17. rujna 1993. u 18 sati dovreno je hrvatsko povlaenje. Dobar dio zloina
poinjen je ba tada.
* 25. rujna 1993. zapoela je istraga Vojne policije o ratnim zloinima: trajala je
jedan dan i utvreno je da zloina s hrvatske strane nije bilo.
* 1. listopada 1993. Rahim Ademi je smijenjen s vodeeg poloaja u gospikom
Zbornom podruju.
* 25. srpnja 2001. Haki sud objavio je optunicu protiv Rahima Ademija za
zloine u Medakom depu. Ademi se dobrovoljno predao i u veljai 2002.
privremeno je puten na slobodu.
* 23. kolovoza 2002. podignuta haka optunica protiv umirovljenog generala
Janka Bobetka: povuena je nakon njegove smrti 29. travnja 2004. godine.
* 20. svibnja 2004. Haki sud obznanio je optunicu protiv Mirka Norca.
* 8. srpnja 2004. Norac se u Haagu izjasnio da nije kriv, a potom je vraen u
hrvatski zatvor na izdravanje dvanaestogodinje kazne za zloine u Gospiu
1991.
* 1. studenoga 2005. Haki sud ustupio je sluaj Medaki dep Hrvatskoj.
* 10. sijenja 2007. zagrebaki upanijski sud objavio optunicu protiv Ademija i
Strana 606
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Norca.
* 18. lipnja 2007. poelo je suenje dvojici optuenih za zloine nad srpskim
civilima i zarobljenicima u itluku, Poitelju i Divoselu. Vijeem predsjeda sudac
Marin Mrela.
OBRISI PORTRETA RAHIMA ADEMIJA - RTVENI ALBANAC
Bivi oficir Jugoslavenske narodne armije Rahim Ademi roen je 1954. u
kosovskom mjestu Vuitrnu, a u JNA je sredinom osamdesetih godina protiv
njega i skupine oficira albanske nacionalnosti bio voen proces zbog optubi za
iredentizam. Po ulasku u Hrvatsku vojsku bio je zapovjednik obrane ibenika, a
zatim je poslan u Gospi, na mjesto zamjenika zapovjednika pa vritelja dunosti
zapovjednika tamonjeg Zbornog podruja. Smijenjen je nedugo poslije operacije
Medaki dep, a potom je poslan u splitsko Zborno podruje, za zamjenika
generalu Anti Gotovini. Gotovini ga je uak dodijelio zato da bi u njegovu tabu
netko bio u stanju nacrtati kartu ofenzivne akcije, ali Ademi nije imao ovlasti za
izdavanje naredbi zapovjednicima na terenu. Njegov je posao bio razmjetanje
topnitva u operacijama Zima 94, Ljeto 95, Oluja, Maestral i Juni potez, te
odreivanje intenziteta topnike vatre i ciljeva koji se trebaju gaati.
Od 1996. do 1999. bio je na funkciji naelnika stoera u kninskome Zbornom
podruju, a onda je imenovan pomonikom Glavnog inspektora obrane. Glavni
inspektorat je, inae, institucija u Ministarstvu obrane u koju su se, uglavnom,
odlagali kadrovi kojima su bile namijenjene optunice za ratne zloine: Blaki je,
naime, iz Inspektorata otiao u haaku eliju, a Gotovina je, jednako kao i haki
optuenik Milivoj Petkovi, umirovljenje doekao na mjestu Glavnog inspektora.
Izuzme li se vrsto prijateljstvo s Ljubom esiem Rojsom, Ademi nikad nije
istinski pripadao krugu desniarskih generala ija je drutvena mo (pa onda i
privatno bogatstvo) proizlazila iz politike odanosti Tumanu i uku, te njihovu
nakaradnom domovinskom nauku, s tim da, naravno, nije bio ni disident. Da ne
pripada miljeu general-revolucionara, Ademi je pokazao kad je godine 2001.
protiv njega podignuta haka optunica: premda su mu razni emisari nudili torbe
pune novca u zamjenu za bijeg i otkazivanje punomoi odvjetniku edi
Prodanoviu, Ademi je voen vlastitim osjeajem asti, ali i savjetima
predsjednika Mesia i generala Petra Stipetia pristao dobrovoljno otii u Haag.
Takvo njegovo dranje samo je pospjeilo brojna nastojanja da mu se priije sva
krivnja za zloine u Medakom depu, a Gotovinina obrana u Ademijevu je pravcu
pokazivala i kad je posrijedi odgovornost za zloine u Oluji.
TKO JE MIRKO NORAC?
VOJVODA DO GRLA
Godine 1991. Mirko Norac imao je dvadeset i etiri godine i bio je jedan od
zapovjednika obrane Gospia. Bio je i jedan od predvodnika masovnih likvidacija
srpskih civila u tom gradu: desetak ljeta poslije, na rijekome suenju, za te je
zloine kanjen dvanaestogodinjom robijom. Reenom suenju prethodila je
viednevna drama u ijem je sreditu bio odbjegli Norac koji je tada u trideset i
etvrtoj godini ivota ve bio umirovljenik, a za umirovljenje se kvalificirao u
rujnu 2000. potpisavi uveno puistiko pismo skupine generala. U povodu
najave njegova hapenja, naime, u Splitu je u veljai 2001. odran veliki
prosvjedni skup koji je obilovao pozivima na ruenje tadanje vlasti i
predsjednika Republike Stipe Mesia.
Drama je okonana kad je premijer Ivica Raan od Carle del Ponte uspio ishoditi
Strana 607
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
potpisano obeanje da Haag nee traiti Norca, a to je bio sredinji uvjet

bjegunevih pregovaraa i bliskih prijatelja Mira Lace i Mirka Ljubiia vepsa.
Nositelj titule alkarskoga vojvode tada je odetao u zatvor, ali je njegova sudbina
i narednih godina izazivala napetosti i povremeno drmala koalicijsku vlast.
Norac je bio jedan od miljenika Gojka uka. Generalom je postao u dvadeset i
osmoj, zapovijedao je kninskim pa osjekim Zbornim podrujem, a nakon
ukove smrti i potkraj HDZ-ove vladavine sukobio se tvrdim generalskim
jezgrom iji su predvodnici bili Ante Gotovina, Ljubo esi Rojs i Markica Rebi:
sukob je jednim dijelom proiziao iz politikog razilaenja, drugim dijelom iz
tatine, a treim dijelom iz Noreve bliskosti s Rebievim pijunskim
neprijateljima, Lacom i Ljubiiem. Tada je zapoelo pribliavanje Mirka Norca i
njegovih najbliih prijatelja Milanu Bandiu: veza je preivjela do danas, a Bandi
rijetko proputa priliku da se pohvali prijateljstvom s osuenim ratnim zloincem i
da obie njegove roditelje kad boravi u Sinju.
U zatvoru se, kau, zaela i Noreva snana povezanost s religijom, a tamo je, po
svemu sudei, donio i odluku da poduzme sve kako bi izbjegao novu osuujuu
presudu, ovoga puta za zloine u Medakom depu. Nije ba izvjesno da e u toj
namjeri i uspjeti.
Strana 608
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Svjedoanstva ratnih zloina u

Medakom depu
Johannes Tilder
Pisanje nedeljnika "Nacional" 23.10.2002
Iskaz Johannesa Tildera, Nizozemca koji je kao pripadnik HV-a sudjelovao u

operaciji Medaki dep, predstavlja vaan dokazni materijal haakog tuiteljstva:
zarobljeni Tilder je pred televizijskim kamerama RSK ispriao kako su hrvatski
vojnici navodno masakrirali srpske civile, a njegov iskaz, tvrde u Haagu,
potvruju rezultati obdukcije i fotografije ubijenih.
Devetogodinje prikrivanje ratnih zloina poinjenih u vojno-redarstvenoj

oslobodilakoj operaciji Medaki dep dovelo je generale Rahima Ademija i Janka
Bobetka pred Haaki sud, a hrvatsku dravu u meunarodnu izolaciju pod
prijetnjom sankcija. Obojica generala, haakih optuenika, morat e prema
zapovjednoj odgovornosti preuzeti na sebe krivnju za zloine za koje se sumnjie
pripadnici 1. bojne 9. gardijske brigade iz Gospia i izvidniko-diverzantska
satnija 9. gardijske brigade, odnosno petnaestak asnika i vojnika iz njihovih
redova, otkriva Nacional.
Za ubojstva ratnih zarobljenika i civila, razaranje civilnih objekata u selima itluk,
Poitelj i Divoselo, sumnjie se pripadnici 9. gardijske brigade Vukovi iz Gospia :
porunik Miroslav Petti, satnik Ivica Jurkovi, natporunik Josip Krmpoti,
porunik Antun Stilinovi, Ivan okec, vodnik Mladen Vrginek, Nikola Poplaen,
Boris Dmitrovi, Luka Barii i Safet Sadiku.
Dravno odvjetnitvo, Protuobavjetajna agencija, Vojnosigurnosna agencija i
Odjel za ratne zloine MUP-a Republike Hrvatske pred zavretkom su istrage oko
zloina u Medakom depu, a privoenja osumnjienih oekuje se ovoga tjedna.
Meu osumnjienicima za ratne zloine, meu ostalima, nai e se i pripadnici
izvidniko-diverzantske satnije i 1. bojne 9. gardijske brigade koje teko tereti
svjedoenje njihova suborca Johannesa Tildera, dokumentacija Komiteta za ratne
zloine Srbije i Crne Gore predana Haakom sudu sastavljena na temelju
Tilderova svjedoenja te knjiga dokumentacijsko-informacijskog centra "Veritas"
pod naslovom "Krvavi rujan" u kojoj su fotografije masakra iz Medakog depa
potvrdile iskaz zarobljenog pripadnika 9. gardijske brigade Johannesa Tildera iz
1994.
Tilder je zarobljen 5. travnja 1994. na podruju pod kontrolom krajinskih Srba.

Mjesec dana nakon zarobljavanja, 9. svibnja, snimljen je njegov iskaz o zloinima
u Medakom depu pred kamerama krajinske televizije. Tilder je ubijen nekoliko
Strana 609
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
mjeseci poslije pri pokuaju bijega. U svom 50-minutnom iskazu pred kamerama
tzv. RTV RSK za poinjene zloine teko je optuio zapovjednika izvidnike satnije
Josipa Krmpotia i zapovjednika brigade Mirka Norca, kao i asnike iz
zapovjednitva brigade Mika Pettija i Antuna Stilinovia. U prvom dijelu iskaza
Tilder pred istraiteljima tzv. Republike Srpske Krajine govori o svom ivotnom
putu, vremenu provedenom u nizozemskoj vojsci i nainu na koji je poetkom
devedesetih stigao u Hrvatsku.
Tilder je roen 25. listopada 1963. u mjestu Enkuizen u Nizozemskoj. Zavrio je
Kraljevsku vojnu akademiju u Nizozemskoj i dvije godine specijalne kole za
izvidnike diverzante, slubovao je u NATO-ovoj bazi Seedorf u Njemakoj od
1985. do 1990. te je neko vrijeme proveo u Legiji stranaca. Potom se vratio u
Nizozemsku i 1991. se preko humanitarne organizacije Hrvatska pomo javio kao
dobrovoljac za Hrvatsku vojsku . U Hrvatsku je stigao 22. studenoga 1991. a
primio ga je Jure Martinovi u Ministarstvu obrane. Upuen je u Gospi gdje je
neko vrijeme bio u Vojnoj policiji, a potom je primljen u djelatni sastav 9.
gardijske brigade. U Hrvatskoj vojsci dobio je in porunika i bio zapovjednik
voda, pa zamjenik zapovjednika izvidniko-diverzantske satnije u 9. gardijskoj
brigadi. Neko vrijeme bio je i glavni inspektor za izvidniko-diverzantsku obuku
Hhrvatske vojske za operativnu zonu Gospi.
Tilder je u nastavku iskaza ukratko objasnio tijek operacije Medaki dep: "Prvoga
dana operacije, 9. rujna u pono, kao izvidnika satnija morali smo zauzeti
poloaje kod mosta 300 metara udaljenog od sela Rogia i ekati do 6 sati ujutro
topniki udar naih snaga kako bismo nastavili napredovati s ciljem zauzimanja
sela. Prva bojna 9. gardijske brigade trebala je zauzeti itluk, a moja postrojba
oistiti selo Rogie od srpskih tenkova i oklopnih vozila. Meutim, kad smo se
pribliili, na ulazu u Rogie vidjeli smo ve tenkove s hrvatskim oznakama, a s
druge strane ceste i automobil 'lada niva' iz 9. gardijske brigade. Drugoga dana
blokirali smo s jedne strane podruje Debele glave kod itluka i umu u koju su
se skrili srpski civili, dok su s druge specijalci MUP-a civile tjerali prema nama.
Tada je ubijeno dosta civila. Zapovjednik 9. gardijske brigade Mirko Norac treeg
je dana zapovjedio Josipu Krmpotiu, mom nadreenom, da se spale sve kue u
itluku, a samo dva dana poslije poelo je i miniranje srpskih kua u Divoselu",
ukratko je Tilder prepriavao dogaaje u kojima je sudjelovao. "Sjeam se da je
Norac jednom zapovjedio da se zbog dolaska novinara tijela ubijenih Srba moraju
negdje maskirati i sakriti", izjavio je Tilder.
Osobe koje su ispitivale Tildera pitanja su sve vie usmjeravala prema njegovim
spoznajama o maskrima i zloinima u kojima je sudjelovao i koje je vidio, o emu
je Tilder izjavio: "Prvoga dana akcije bio sam obavijeten da se pored puta
nedaleko od kue Krainovia, gdje se nalazio dio nae postrojbe u itluku, nalazi
srpski vojnik ranjen u nogu, star oko 50 godina. Zajedno s Mikom Pettijem i
Bracom enanoviem otili smo do kue i zatekli ranjenika. Petti nam je rekao da
ga pridrimo. Ja sam ga drao za noge, a enanovi za ruke, dok mu je Petti
najprije noem izvadio oi, a zatim ga zaklao", iznosi Tilder okantne detalje
operacije i nastavlja: "Blizu tog mjesta drugoga dana naili smo na jo jednog
ranjenog srpskog vojnika kojeg smo vezali za noge. Brico enanovi ranjenika je
zavezao za branik automobila i zavezanog ga vukao automobilom do sela
Rajevia. Nakon toga Petti i enanovi su ranjenika zavezali ispod ruku i objesili
ga o drvo da bi ga s udaljenosti 10 metara Petti, Poplaen, Lovri i okec gaali
noem, okec ga zaklao noem, a Lovri mu odrezao ui kao trofej", zavrava
Tilder taj dramatini iskaz.
Strana 610
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Trei zloin koji Tilder opisuje jest silovanje ene pred njezinom djecom i muem:
"Poslije osvajanja sela itluk, blizu groblja Rajevii, uao sam u jednu kuu, a sa
mnom su bili Petti, Kulan, Stilinovi, Dmitrovi i Sadiku. U kui smo zatekli
mua, enu i dvoje djece u dobi od 6 do 8 godina. ena je imala oko 30 godina.
Stilinovi i Dmitrovi uperili su puke u njezina mua dok su djeca plakala. enu
su skinuli i poeli silovati. Ja sam otiao jer nisam to vie mogao gledati, a poslije
je Petti, kako sam uo od Safeta Sadikua, ubio cijelu obitelj. Sjeam se da je
Sadiku rekao da mu je ao ene jer je bila lijepa", zavrava Tilder jo jednu
morbidnu epizodu zloina hrvatskih vojnika.
Tilder je opisao jo nekoliko zloina to su ih poinili njegovi suborci: "Na putu

Rogii - itluk Toni Stilinovi upao je u jednu kuu i vidio policijsku odoru Krajine.
U kui se nalazila starica u dobi od 70 godina. Na pitanje gdje joj je sin, starica je
rekla da ne zna, a Stilinovi je kundakom puke pogodio njezinu glavu. Premda je
jo bila iva, njegov kolega Mladen Vrginek zapalio je kuu zajedno sa staricom."
Posebno dramatino bilo je svjedoenje Tildera o zloinu koji je nazvao "lov na
civile", a dogodio se 11. rujna na podruju Debele glave kod itluka: "Kod sela
Rajevii popodne smo ekali dolazak srpskih civila koje je iz ume kod Debele
glave trebala istjerati specijalna policija MUP-a. Kad su civili bili istjerani iz ume i
kada su doli na otvoreno, poeli smo pucati po njima. Prema mojim procjenama,
ubili smo ih tridesetak. Sa mnom su bili Poplaen, okec, Dmitrovi, Lovri,
Barii i Drlek, zatim enanovi, Petti, Sadiku i Vrginek. Sjeam se da je bilo
vie ena od mukaraca, uglavnom starijih od 55 godina."
Tilderova su svjedoenja posluila Komitetu za ratne zloine Jugoslavije u
sastavljanju slubene dokumentacije s opisom zloina i kvalifikacijom djela,
mjestom i vremenom poinjenja te indicijama o egzekutorima zloina u
Medakom depu. Tilderova svjedoanstva o masakrima potvrena su i u knjizi
"Krvavi rujan", objavljenoj 1994. u Kninu, nekoliko mjeseci nakon operacije
Medaki dep. U knjizi se navode imena i prezimena 30 ubijenih civila, policajaca i
pripadnika Teritorijalne obrane, 41 ubijenog vojnika, 13 nestalih civila i 5 nestalih
vojnika koji su poslije pronaeni mrtvi, te okantne fotografije ubijenih i
masakriranih.
Fotografije masakriranih srpskih civila i vojnika objavljene u knjizi "Krvavi rujan"
objanjava nalaz dr. eljka Karana, specijalista sudske medicine, napisan 24.
rujna 1993., tjedan dana nakon operacije Medaki dep. Pri svakoj obdukciji
ubijenih srpskih civila i vojnika u Kninu bili su prisutni i medicinski strunjaci
meunarodnih mirovnih snaga UNPROFOR-a kako bi se izbjegla svaka
nevjerodostojnost i lano prikazivanje injenica koje bi mogao ponuditi tim eljka
Karana.
"Ubijeni su isporueni u plastinim vreama, ubaeni u hladnjae, devet dana
nakon napada. S obzirom na poloaj tijela u kojem su dovezeni zakljuak je da su
ivi baeni u vatru. Ne postoji tijelo bez prostrijelne rane iz pjeakog oruja, to
upozorava na naknadno ubijanje ranjenika", pie Karan u svom izvjeu i
nastavlja: "Tri sluaja podsjeaju na klasian masakr (odsjeena butina, glava
razbijana tupim predmetom, rane na rukama, naknadni ubodi noa u srce).
Identifikacija je od poetka bila oteana. Mrtva tijela bila su predana bez odjee,
osobnih stvari i bilo kakvih dokumenata. Poseban problem identificiranja bila su
potpuno karbonizirana tijela, a u jednom sluaju i hrpa od samo nekoliko
Strana 611
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
kilograma karboniziranih kostiju. Na izgorjelim leevima bili su uoljivi znaci

dospijevanja u plamen za vrijeme ivota", pie u izvjeu obducenta iz Knina.
"Naknadno je hrvatska strana isporuila mrtvo tijelo vojnika koji je ubijen nakon
akcije, jer na leu nema trulenih promjena. Vanjskim pregledom uoeno je da
nema prostrijelnih rana ni tragova eksplozivnog ranjavanja. Uoene su
mnogobrojne ozljede po glavi i tijelu, krvni podljevi i nagnjeenja nastala
djelovanjem tupog mehanikog predmeta, te ubod u predjelu lijeve bone strane
grudnog koa, u visini osmog rebra, nanesen iljkom i otricom mehanikog
orua. Obavljena je obdukcija i utvreno da postoje mnogobrojni veliki krvni
podljevi potkonog i miinog tkiva, serijski prijelom pet rebara s prelomljenim
fragmentima koji probijaju plunu maramicu. Jednim je dijelom razoren, a drugim
dijelom nagnjeen lijevi bubreg", zavrava Karan svoje tadanje izvjee koje je
naknadno bilo proireno nakon dopreme novih leeva i njihove obdukcije.
Hrvatska strana predala je 17. rujna srpskoj 51 le srpskih civila i vojnika.

Primopredaji leeva s hrvatske su strane prisustvovala dvojica lijenika i Kreimir
Tomljenovi, zvani Kreo, kojeg Haaki sud sumnjii za ratne zloine u Medakom
depu, u vrijeme operacije djelatni asnik obavjetajne slube Glavnog stoera
Hrvatske vojske. Pri razmjeni mrtvih tijela Tomljenovi je na upit srpske strane o
eventualnim srpskim ranjenicima u gospikoj bolnici izjavio da nema ni jednog
ranjenika jer je on u bolnici cijelo vrijeme otkad su poeli pristizati leevi s
terena. Potpuno je nejasno zato je i po ijoj zapovijedi Tomljenovi kao asnik
vojnoobavjetajne slube boravio u gospikoj bolnici i kakve je veze imao s
razmjenom mrtvih srpskih civila i vojnika. Vie o tome mogao bi znati njegov
tadanji ef i bivi naelnik Glavnog stoera admiral Davorin Domazet Loo.
Hrvatski napad na Medaki dep poeo je topnikim udarom rano ujutro 9. rujna
1993. Oko 6 sati 9. gardijska brigada i specijalne jedinice MUP-a uz 118. brigadu
iz Rijeke poeli su ulaziti u Medaki dep. Nakon borbi koje su trajale dva dana
uspostavljen je nadzor nad Divoselom, itlukom i dijelom Poitelja, nakon ega je
hrvatska strana zaustavila napredovanje.
Nakon intervencije meunarodne zajednice, ubrzo poslije napada, poeli su

politiki i vojni pregovori izmeu hrvatske vlasti i vlasti tzv. RSK radi obustave
neprijateljstva i povlaenje hrvatskih snaga.
Rezultat tih pregovora bio je sporazum koji su 15. rujna potpisali general Mile
Novakovi za srpsku stranu, a za hrvatsku general bojnik Petar Stipeti. Hrvatske
su se snage povukle 17. rujna 1993. u 18 sati. Meutim, znatan dio unitavanja i
razaranja sela u Medakom depu dogodio se u vremenu od uspostave prekida
vatre 15. rujna u 12 sati i konanog zavretka povlaenja hrvatskih snaga 17.
rujna u 18 sati.
Strana 612
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Za vrijeme operacije Medaki dep od 9. do 17. rujna 1993., pri emu su zauzeta
sela itluk, Poitelj i Divoselo, ubijeno je 40 civila i 60 vojnika, priblino 160 kua,
150 staja i drugih gospodarskih zgrada potpuno je uniteno, uglavnom paljenjem
i eksplozivom. U selima i zaseocima Divoselo, Veliki Kraj, Strunii, itluk,
Raievii, Rogii, Krajinovii, Potkonjaci, Poitelj, Donje Selo, Drljii i Sitnik
sustavno je opljakana i unitena srpska imovina. Medaki dep postao je
potpuno nepogodan za stanovanje, sela u Medakom depu potpuno su razorena,
ime su srpskom civilnom stanovnitvu oduzeti dom i sredstva za ivot, stoji u
optunici protiv hrvatskih generala.
Hrvatski generali Rahim Ademi i Janko Bobetko, prema navodima iz haake
optunice, mogli su ili morali znati da njihove podreene postrojbe ine ratne
zloine, a nisu poduzeli nikakve mjere da sprijee takva zlodjela ili da kazne
njihove poinitelje.
Kraj
"OVO JE SRPSKO SELO, SVE

KOLjITE...
Ja i sin spavali smo u kui. Bilo je oko 6 sati kada je prva granata pala na jednu
kuu kija je odmah planula. Zovnula sam sina da doe k meni. Rekao mi je:
"Mama, nikud odavde neemo bjeati jer padaju granate". (...)
ula sam ustau kako ide oko kue. Doa je na prozor i vidio me unutra. Otvorio
je bombu i ubacio je u kuu. Kada je vidio da je eksplodirala ustao je i pogledao
jeli me ubila. Iako sam bila samo ranjena, inila sam se mrtva. Proao je iza kue
i opalio rafal. (...) Oni su kasnije pred kuu doli transporterom i tenkom. Ubrzo
su se makli odatle, ali su ostala etvorica ustaa pred vratima. Nisu govorili naim
jezikom, mislim da su govorili njemaki. Kad su im prila dvojica ustaa traili su
od tumaa da im prevede. On im je rekao: "Ovo je srpsko selo, sve koljite, ak i
make. Sve poubijajte, nita nesmje ostati, pa ni djeca". Dolo ih je vie sa crnim
maskama, oko tridese njih, moda i vie. Kad su se razili po selu, vjerovatno
traiti rtve, izala sam u susjednu prostoriju vidjeti jeli mi se sin vratio. Nisam
ga nala. Izala sam van iz kue da me ne bi ivu zapalili. Ila sam kroz sredinu a
ustae su bile s obje moje strane. Puzala sam etvoronoke kroz ivicu. Kod
jedne guste ivice sam previla ranu i tu ostala cjelu no i dan...
IZJAVA
IVANKE RAJEVI
Strana 613
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"NA IZGORJELIM LEEVIMA BILI SU

UOLjIVI ZNACI ZAIVOTNOG
DOSPEVANjA U PLAMEN
Prikaz krvavog likog septembra 1993. godine ne bi bio potpun ako se izostavi
makar osnovna napomena o rezultatima sudskomedicinske obrade posledica
hrvatske agresije na ovom podruju. Osnovni posao ekipe koja je obavljala
sudskomedicinsku obradu bio je identifikacija mrtvih tela boraca i civilnog
stanovnitva.
Proces identifikacije je od poetka bio otean, a sve okolnosti su ile ka daljem
komplikovanju. Kao to je poznato, mrtva tela su od strane hrvatskih vlasti bila
isporuena bez odee, linih stvari i bilo kakvih dokumenata tako da nismo imali
nikakvih polaznih podataka. Jedina metoda za identifikaciju mrtvih tela bila je
prepoznavanje od strane rodbine. Metoda prepoznavanja bila je oteana zbog
injenice da su tela dostavljena vie dana posle agresije, sa jako uznapredovanim
trulenim promenama. Treba imati u vidu i psiholoki stav lanova ue porodice
koji su stavljeni u poziciju da meu mnogobrojnim mrtvim telima trae svoje
najmilije, pri tome se nadajui da ih na tom mestu nee nai. U prvom aktu, od
hrvatske strane je isporueno 51 mrtvo telo, od kojih je do ovog momenta
identifikovano 48. Na svim nastradalima, uoljive su eksplozivne i prostrelne
povrede, najee i jedne i druge, i to mnogobrojne. Znaajan je i podatak da
prilikom agresije o kojoj je re, uopte nije bilo ranjenih, to reito govori o
namerama agresora.
Izuzetak od prethodnih pravila, predstavlja mrtvo telo oznaeno brojem 42 na
kome su uoene svega tri plitke povrne rane, nanete najverovatnije pariima
rasprskavajueg eksplozivnog sredstva, koje po svom intezitetu i ekstenzitetu
nisu mogle prouzrokovati smrt. U ovom sluaju, smrt je nastupila od posledica
dve ubodne rane u predelu leve polovine grudnog koa.
Posebni problem prilikom procesa identifikovanja bila su i potpuno ugljenisana
tela, a u jednom sluaju i hrpa od svega nekoliko kilograma ugljenisanih kostiju.
Ipak, identifikacija je uspeno obavljena i potvrena od strane porodica
nastradalih. Na izgorelim leevima bili su uoljivi znaci zaivotnog dospevanja u
plamen.
U meuvremenu, od hrvatske strane isporueno je jo jedno mrtvo telo, na kome
nisu uoene trulene promene, dakle telo borca koji je preminuo posle agresije na
ovom podruju. Spolja na telu nisu uoene povrede od streljakog odnosno
eksplozivnog oruja, a na hrvatskoj strani je izvrena obdukcija lea. Spolja na
leu su uoene mnogobrojne povrede po glavi i telu, krvni podlivi i nagnjeenja
nastali delovanjem tupine zamahnutog mehanikog orua, i ubod u predelu leve
bone strane grudnog koa. U visini osmog rebra, nanesen iljkom i otricom
zamahnutog mehanikog orua. Izvrena je reobdukcija i ustanovljeno je da
postoje mnogobrojni masivni krvni podlivi potkonog i miinog tkiva, serijski
prelom pet rebara sa leve strane sa prelomljenim fragmentima koji probijaju
plunu maramicu, delom nagnjeen, a delom razoren levi bubreg, glatko
preseeno osmo rebro, preseena dijafragma te plitak ubod u predelu slezine.
Prema tome, tretman kome su bili izloeni zatvorenici nije potrebno posebno
komentarisati.
Strana 614
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
U se
elu Medak, snage UNP
PROFOR-a evakuisale
e
su 12 mrtv
vih tela, a u Graacu do
d
ovog momenta
a ukupno etiri. Naalost, ove brrojke nee najverovatnije biti i
konane.
cesu identiffikacije i su
udskomedic
cinske obrade koja je izvrena, n
naroito u
Proc
posebno ilustrovanim sluajevima, prisustvova
p
ali su i pred
dstavnici UN
NPROFOR-a
a.
Kara
an,
Dr eljko
specijalista sud
dske medic
cine
n, 24.09.19
993.
Knin
Stra
ana 615
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Optunica u kaznenom predmetu protiv

Rahima Ademija i Mirka Norca:
REPUBLIKA HRVATSKA
ZUPANIJSKO DRAVNO ODVJETNITVO
U ZAGREBU
Broj: K-DO-349/05
Zagreb, 22. studenog 2006.
UPANIJSKOM SUDU U ZAGREBU

ZAGREB
Na temelju l. 42. st. 2. t. 4. Zakona o kaznenom postupku te l. 28. st. 2. i 3.
Zakona o primjeni Statuta Meunarodnoga kaznenog suda i progonu za kaznena
djela protiv meunarodnog ratnog i humanitarnog prava, podiem
OPTUNICU
protiv:
I. okr. RAHIMA ADEMIJA, sina Redepa i Raze, roene Sadiku, roenog 30.
sijenja 1954. u Karau (Karaqe), Vuitrn (Vushtrri), Kosovo, s prebivalistem u
Splitu, Ulica Antuna Mihanovia 29, generala HV-a u mirovini, drzavljanina
Republike Hrvatske, odlikovanoga, nalazi se na slobodi,
II. okr. MIRKA NORCA, sina Ante i Nede roene Radman-Livaja, roenog 19.
rujna 1967. u Otoku, opina Sinj, Hrvata, dravljanina Republike Hrvatske,
pismenog, generala HV-a u mirovini, neoenjenog, bez djece, s prebivalitem u
Zagrebu, Bukovaka 27, odlikovanoga, osuenog pravomonom presudom
upanijskog suda u Rijeci, broj K-11/01 od 24. ozujka 2003., na 12 godina
zatvora zbog kaznenog djela iz l. 120. st. 1. Osnovnog krivinog zakona
Republike Hrvatske, nalazi se na izdravanju kazne zatvora u Zatvoru Glina,
da su:
I. okr. Rahim Ademi
u razdoblju od 9. do 17. rujna 1993. u okolici Gospia i predjelu zvanom Medaki
dep jugoistono od Gospia, za trajanja meunarodnog oruanog sukoba na
teritoriju Republike Hrvatske izmeu regularnih oruanih snaga Hrvatske vojske i
postrojbi Specijalne policije Ministarstva unutarnjih poslova s jedne strane te
naoruanih vojnih i paravojnih formacija pobunjenih hrvatskih Srba
potpomognutih snagama i logistikom bive JNA i dragovoljcima iz Srbije i Crne
Gore s druge strane, izazvanog njihovom agresijom, kao visoki asnik Hrvatske
vojske s inom brigadira i na poloaju vritelja dunosti zapovjednika Zbornog
podruja Gospi, odgovoran za primjenu propisa meunarodnoga prava o ratnim
zarobljenicima, sigurnosti i zastiti civila i njihove imovine na tom podruju i
ovlaten za izdavanje zapovijedi, sa zapovjednom ovlau nad svim podreenim i
pridodanim vojnim postrojbama i formacijama tog zbornog podruja, pa tako i
onih iz sastava Sektora 1, kao posebne operativno-taktike grupe ustrojene
specijalno za potrebe provedbe vojne operacije "Dep '93", kojim je na temelju
njegove zapovijedi od 6. rujna 1993. zapovijedao II. okr. Mirko Norac, nakon to
Strana 616
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
je prethodno zajedno s II. okr. Mirkom Norcem i drugim, viim asnicima Glavnog
stoera Hrvatske vojske i Ministarstva unutarnjih poslova sudjelovao u planiranju,
razradi i uvjebavanju ograniene vojne operacije "Dep '93", s nakanom da tom
operacijom snage Hrvatske vojske i Specijalne policije Ministarstva unutarnjih
poslova iz vojno-stratekih i sigurnosnih razloga oslobode dio okupiranog
teritorija Republike Hrvatske u predjelu zvanom Medaki dep, sto je inilo ire
podruje Divosela, itluka i Poitelja, kako bi se zaustavilo kontinuirano topniko
teroriziranje itelja Gospia od okupacijskih snaga, postupio protivno odredbama
l. 3., 16., 27., 32. i 53. Zenevske konvencije o zastiti graanskih osoba u
vrijeme rata od 12. kolovoza 1949., l. 3. st. 1. t. a i c Zenevske konvencije o
postupanju s ratnim zarobljenicima od 12. kolovoza 1949., a napose protivno
odredbama l. 51. st. 2. i st. 5.b, l. 54. st. 2., l. 57. st. 1. i st. 2., ali. III., te l.
86. i 87. Dopunskog protokola Zenevskim konvencijama od 12. kolovoza 1949. o
zastiti meunarodnih oruzanih sukoba (Protokol I od 8. lipnja 1977.), time sto iako je znao i bio svjestan da pri planiranju cjelokupne akcije i u donesenim
zapovijedima za napad i za povlaenje te za druge borbene aktivnosti nisu ni
formalno ni stvarno razraeni elementi postovanja ratnog i humanitarnog prava o
postupanju sa zarobljenim neprijateljskim vojnicima, ranjenicima i bolesnicima,
zateenim civilima, njihovom imovinom i ratnim plijenom -kao zapovjednik nije
osigurao da pripadnici njemu podreenih postrojbi budu na nedvojben nain
upoznati i podueni sa svojim obvezama iz meunarodnih ratnih i humanitarnih
konvencija i protokola, da nije ustrojio prikladan nain izvjesivanja od strane
podreenih asnika o moguim protupravnim radnjama na bojistu, znajui da za
zastitu reda i sigurnosti na osloboenim podrujima, a time i za sprjeavanje
moguih nedopustenih postupanja, nije osigurana odgovarajua podrska Vojne
policije, to vise sto su postrojbe angazirane za tu akciju, posebice domobranske
bojne, bile sastavljene mahom od domaih ljudi iz okolice Gospia pogoenih
dotadasnjim ratnim stradanjima, spremnih na osvetu, zanemarujui napose
injenicu da u selima i zaseocima na crtama planiranog napada prebiva nekoliko
stotina civila srpske narodnosti, pristavsi tako i na njihova smrtna stradanja i
osteenja njihovih kua i drugih objekata zbog planiranog djelovanja topnistva, i
na ubojstva tamo zateenih civila srpske narodnosti, kao i na razaranje i palez
kua i grabez njihove imovine, pa je tako najprije:
1. svojom zapovijedi za napad, klasa 8/93-01/04, ur.broj 1043-03/1-93-89 od 6.
rujna 1993., zapovjedio taktiki poetak vojne akcije "Dzep '93" za 9. rujna 1993.
u 6,00 sati, kojom akcijom je u operativnom smislu s izdvojenog zapovjednog
mjesta u Bilaju zapovijedao II. okr. Mirko Norac u svojstvu zapovjednika Sektora
1. i 9. gardijske motorizirane brigade kao i svih njemu pridodanih i podreenih
postrojbi te postrojbi Specijalne policije Ministarstva unutarnjih poslova, koja je
tada doista i zapoela s planiranom snaznom topnikom, raketnom i
minobacakom paljbom po neprijateljskim vojnim polozajima razmjestenima u
neposrednoj blizini samih naselja kao i meu civilnim objektima, i po naseljima na
glavnim crtama napada prema Divoselu, itluku, Poitelju i Metku, znajui da u
tim selima i zaseocima na crtama topnikih napada prebiva i civilno stanovnistvo
srpske narodnosti i da postoji iznimna vjerojatnost da e takav napad izazvati
nepotrebnu pogibiju, ranjavanje i bijeg tih civila u smjerovima napadnih
djelovanja, razaranje njihovih kua, gospodarskih zgrada i ostale imovine, pa
usprkos tome, iako je imao mo i ovlast zaustaviti takav topniki napad, to nije
uinio, ve je njegovom provedbom pristao na takve posljedice, pa su tako zbog
pretjeranog i neselektivnog topniko-raketno-minobacakog djelovanja:
-na podruju itluka 9. rujna 1993. smrtno stradali Pera Krajnovi, Boja Vujnovi,
Marko Potkonjak i Janko Potkonjak,
-na podruju Divosela 9. rujna 1993. smrtno je stradao Nikola Vujnovi,
a osim toga zbog granatiranja:
-razrusena je kua u izgradnji te zapaljena drvena kua vlasnistvo Boska Pjevaa
u itluku 43,
Strana 617
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
-razrusena je kua vlasnistvo Pere Krajnovi u itluku 20,

-razrusena je kua vlasnistvo Boje Vujnovi u itluku 28,
-razrusena je kua vlasnistvo Boje Pjeva u itluku 26,
-razrusene su dvije kue vlasnistvo Bogdana Krikovia u itluku 63,
-razrusena je kua zasad neutvrenog vlasnika i adrese u Joviima,
dakle, krsei pravila meunarodnoga prava za vrijeme oruzanog sukoba naredio
da se izvrsi napad na naselja posljedica kojeg je smrt i teska tjelesna ozljeda ljudi
i napad bez izbora cilja kojim se pogaa civilno stanovnistvo,
2. nakon zavrsetka operativno-taktikog dijela operacije "Dzep '93", kao i nakon
potpisivanja Sporazuma o povlaenju hrvatskih snaga s osloboenih i akcijom
zauzetih podruja na poetne polozaje od 15. rujna 1993., tijekom obustave
vatre, iako je znao, jer se u to osobno uvjerio za estih boravka na terenu, gdje
su se ule uestale detonacije netipine za trenutani karakter operacije i vidjelo
se mnogo dima, a o tomu je bio obavijesten i od predstavnika UNPROFOR-a i
drugih osoba, da na akcijom zauzetim podrujima dijelovi njemu podreenih
postrojbi u sastavu operativnog Sektora 1 (9. gardijska motorizirana brigada,
Domobranska bojna Gospi, Domobranska bojna Lovinac, postrojbe 111. brigade
i postrojbe Specijalnih snaga Ministarstva unutarnjih poslova) ubijaju, okrutno
zlostavljaju i masakriraju civile srpske narodnosti, pale i ruse kue i gospodarske
zgrade te pljakaju i unistavaju njihovu ostalu imovinu, kako bi se opisanom
uporabom sile postiglo njihovo trajno iseljenje, sto se doista i dogodilo, nije
poduzeo nista da se takva nedopustena postupanja sprijee, suzbiju i kazne,
pristajui na to da njemu podreene postrojbe nastave s takvim radnjama i
pristajui na njihove posljedice, kao i na mogunost da preostalo civilno
stanovnistvo srpske narodnosti zastraseno tim dogaanjima napusti ta podruja,
sto se doista i dogodilo, pa su tako za sada nepoznati pripadnici njemu
podreenih postrojbi na terenu, vatrenim ili hladnim oruzjem sto lisili zivota, sto
muili i tesko tjelesno ozlijedili:
-9. rujna 1993. ispred njezine kue u itluku 84-godisnju slijepu staricu Bosiljku
Bjegovi,
-na podruju Rajevia 9. rujna 1993. Ankicu Vujnovi,
-istoga dana u podrumu njihove kue u itluku (Krikovii) Ljubicu KrikoviZivi, a potom i njezinu sestru Saru Krikovi, prerezavsi joj vrat,
-istoga dana ispred njegove kue u itluku (Krajnovii) s najmanje 24 hica uru
Krajnovia,
-istoga dana u itluku Mile Savu Rajevi koja je hodala sa stakama, a potom joj
prerezali vrat,
-istoga dana u Divoselu Nikolu Vujnovia, Momila Vujnovia, Ljiljanu Jelaa i
Milana Matia,
-u vremenu izmeu 10. i 11. rujna 1993. u itluku Nikolu Jerkovia,
-11. rujna 1993. u Lazinu gaju nedaleko od itluka Anu Jovi,
-12. rujna 1993. u itluku 70 (Krajnovii) Nedeljku Krajnovi i Stanu Krajnovi
koje su prethodno zatoili u kokosinjcu, a na kraju njihova tijela zapalili,
-u vremenu izmeu 12. i 14. rujna 1993. u sumi uz rijeku Sasinu nedaleko od
itluka Milku Bjegovi,
-16. rujna 1993. na stazi u blizini brda Bungovac vatrenim oruzjem Milu
Pejnovia,
-tono neutvrenog dana izmeu 9. i 17. rujna 1993. nedaleko itluka sakatog
Dmitra Jovia i njegovu suprugu Maru Jovi,
-tono neutvrenog dana u istom razdoblju u zaseoku Potkonjaci uru Vujnovia,
Strana 618
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
-tono neutvrenog dana u istom razdoblju u Divoselu (Vujnovii) Stevu

Vujnovia,
-tono neutvrenog dana u istom razdoblju u dvoristu jedne kue u Poitelju
(Misevii) Boju Pjeva, kojoj su nakon toga odrezali tri prsta desne ruke i ostavili
je mrtvu lezati kraj uginule svinje, te
-tono neutvrenog dana u istom vremenskom razdoblju u Rajeviima
retardiranog Milana Rajevia, nakon sto su ga prethodno sajlom vezali za auto i
vukli okolo, vezali ga izmeu dva stabla jela i u njega bacali nozeve, da bi ga na
kraju i zapalili,
-tono neutvrenog dana u istom razdoblju nedaleko od kue u itluku, itluk 43,
u Donjem Selu Branka Vujnovia,
-9. rujna 1993. nedaleko od itluka pucali na Anku Rajevi hrvatske narodnosti
u namjeri da je lise zivota, ali u tome nisu uspjeli, pa je zadobila prostrijelnu ranu
kuka i slabina, koja ozljeda je bila teske naravi,
-istoga dana u itluku 26, u namjeri da je lise zivota, bacili runu bombu u kuu u
kojoj se nalazila Ivanka Rajevi, meutim ona je napad prezivjela zadobivsi
brojne teske tjelesne ozljede;
te, u vremenskom razdoblju od 9. do 17. rujna 1993., zasad nepoznati pripadnici
njemu podreenih postrojbi podmetanjem eksploziva i vatre unistili su:
-u selu Rajevii 32 kue i 41 gospodarski objekt,
-u selu Krajnovii 20 kua, 28 gospodarskih objekata i oneistili 4 bunara,
-u selu Potkonjaci 6 kua i 10 gospodarskih objekata,
-u selu Drljii 5 kua i 10 gospodarskih objekata,
-u selu Strunii 20 kua, 17 gospodarskih objekata i oneistili 3 bunara,
-u selu Veliki Kraj 11 kua i 8 gospodarskih objekata,
-u Donjem Selu 7 kua i 9 gospodarskih objekata te
-u Divoselu za sada neutvreni broj kua i gospodarskih zgrada;
uz to su kako u svim gore navedenim selima, tako i u itluku, Sitniku, Poitelju i
Rogiima uz pomo civila kojima je dopusten ulazak na bojiste:
-otuili vrjedniju pokretnu imovinu civila koji su napustili to podruje te
-pobili dio zateene stoke, dakle, krsei pravila meunarodnoga prava za vrijeme
oruzanog sukoba, iako je bio duzan, propustio sprijeiti te na opisani nain
podrzavao i ohrabrivao da se civilno stanovnistvo ubija, mui ili da se neovjeno
prema njemu postupa, da se pljaka imovina stanovnistva te protuzakonito i
samovoljno unistava u velikim razmjerima imovinu sto nije opravdano vojnim
potrebama,
vatre, iako je znao, jer se u to osobno uvjerio za estih boravka na terenu, a od
predstavnika UNPROFOR-a i drugih osoba je bio obavijesten da se na akcijom
zauzetim podrujima od strane njemu podreene postrojbe HV-a u sastavu
operativnog Sektora 1 (9. gardijska motorizirana brigada, Domobranska bojna
Gospi, Domobranska bojna Lovinac, postrojbe 111. brigade i postrojbe
specijalnih snaga MUP-a) ine protupravne radnje tako sto se izlazu mukama i
ubijaju ratni zarobljenici srpske narodnosti, nije poduzeo nista da se takva
nedopustena postupanja sprijee, suzbiju i kazne, pristajui da njemu podreene
postrojbe nastave s takvim postupanjima i pristajui na njihove posljedice, pa su
tako za sada nepoznati pripadnici njemu podreenih postrojbi na terenu,
uporabom vatrenog oruzja i na drugi nain sto lisili zivota, sto muili i tesko
tjelesno ozlijedili:
-10. rujna 1993. na podruju Debele Glave zarobljenog vojnika Stanka Despia
kundacima pusaka i drugim tupo-tvrdim i siljatim predmetima u tolikoj mjeri
pretukli da je umro,
-10. rujna 1993. na podruju izmeu Poitelja i itluka zarobljenog vojnika Nikolu
Stojisavljevia najprije ranili vatrenim oruzjem, a potom ga vezali konopcem i
Strana 619
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
objesili na drvo te ga zivoga gaali nozevima, nakon ega su ga jos uvijek zivoga
vezali za osobni automobil i vukli kroz mjesto dok nije umro,
-11. rujna 1993. u Lazinu gaju nedaleko od itluka zarobljenog vojnika Milana
Jovia,
-u vremenu izmeu 15. i 16. rujna 1993. u Planinama zarobljenog vojnika Danu
Krivokuu,
-takoer u vremenu izmeu 15. i 16. rujna 1993. u Planinama zarobljenog
vojnika Dragana Pavlicu,
-9. rujna 1993. na podruju Debele Glave zarobljenog vojnika Vladimira Divjaka
tesko ranili tako sto su prema njemu bacili runu bombu, a potom su ga, jednako
kao i zarobljenog vojnika kodne oznake zastieni svjedok br. 4. i pretukli
kundacima pusaka, gasili cigarete na njihovim leima, a zastienom svjedoku broj
4. zapoeli rezati saku, ali su od toga odustali,
-10. rujna 1993. na podruju itluka, zarobljenog vojnika Nikolu Bulja ponizavali
na razne naine i to vjesanjem za ruke, udaranjem biem po leima,nakon ega
su mu posipali sol po krvavim leima te mu na glavu stavili sajkau i ponizavali
ga,
dakle, krsei pravila meunarodnoga prava, iako je bio duzan, propustio sprijeiti
te na opisani nain podrzavao i ohrabrivao da se ratni zarobljenici ubijaju, mue
ili da se prema njima neovjeno postupa,
II. okr. Mirko Norac
u razdoblju od 9. do 17. rujna 1993. u okolici Gospia, Bilaju te na podruju
zvanom Medaki dzep, jugoistono od Gospia, za trajanja meunarodnog
oruzanog sukoba na teritoriju Republike Hrvatske izmeu regularnih oruzanih
snaga Hrvatske vojske i postrojbi Specijalne policije Ministarstva unutarnjih
poslova s jedne strane te naoruzanih vojnih i paravojnih formacija pobunjenih
hrvatskih Srba potpomognutih snagama i logistikom bivse JNA i dragovoljcima iz
Srbije i Crne Gore s druge strane, izazvanog njihovom agresijom, kao asnik
Hrvatske vojske s inom pukovnika i na polozaju zapovjednika 9. gardijske
motorizirane brigade unutar Zbornog podruja Gospi te zapovjednika Sektora 1,
posebne operativno-taktike grupe formirane upravo za potrebe operacije "Dzep
'93" koju su inile 9. motorizirana gardijska brigada, Domobranska bojna Gospi,
Domobranska bojna Lovinac, postrojbe 111. brigade i postrojbe Specijalnih snaga
Ministarstva unutarnjih poslova, odgovoran za primjenu propisa meunarodnoga
prava o ratnim zarobljenicima, sigurnosti i zastiti civila i njihove imovine na tom
podruju i ovlasten za izdavanje zapovijedi, sa zapovjednom ovlasu nad svim
podreenim postrojbama i formacijama iz sastava Sektora 1, nakon sto je
prethodno zajedno s I. okr. Rahimom Ademijem i drugim, visim asnicima
Glavnog stozera Hrvatske vojske i Ministarstva unutarnjih poslova sudjelovao u
planiranju, razradi i uvjezbavanju ograniene vojne operacije "Dzep '93", s
nakanom da tom operacijom snage Hrvatske vojske i Specijalne policije
Ministarstva unutarnjih poslova iz vojno-strateskih i sigurnosnih razloga oslobode
dio okupiranog teritorija Republike Hrvatske u predjelu zvanom Medaki dzep, sto
je inilo sire podruje Divosela, itluka i Poitelja, kako bi se zaustavilo
kontinuirano topniko teroriziranje zitelja Gospia od okupacijskih snaga, postupio
protivno odredbama l. 3., 16., 27., 32. i 53. Zenevske konvencije o zastiti
graanskih osoba u vrijeme rata od 12. kolovoza 1949., l. 3. st. 1. t. a i c
Zenevske konvencije o postupanju s ratnim zarobljenicima, od 12. kolovoza
1949., a napose protivno odredbama l. 51. st. 2. i st. 5.b, l. 54. st.2., l. 57. st.
1. i st. 2 ali. III, te l. 86. i 87. Dopunskog protokola Zenevskim konvencijama od
12. kolovoza 1949. o zastiti meunarodnih oruzanih sukoba (Protokol I od 8.
lipnja 1977.), time sto, iako je znao i bio svjestan da pri planiranju cjelokupne
akcije i u donesenim zapovijedima za napad i za povlaenje te za druge borbene
aktivnosti nisu ni formalno ni stvarno razraeni elementi postovanja ratnog i
Strana 620
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
humanitarnog prava o postupanju sa zarobljenim neprijateljskim vojnicima,

ranjenicima i bolesnicima, zateenim civilima, njihovom imovinom i ratnim
plijenom, kao zapovjednik nije osigurao da pripadnici njemu podreenih postrojbi
budu na nedvojben nain upoznati i podueni sa svojim obvezama iz
meunarodnih ratnih i humanitarnih konvencija i protokola, da nije ustrojio
prikladan nain izvjesivanja od strane podreenih asnika o moguim
protupravnim radnjama na bojistu, znajui da za zastitu reda i sigurnosti na
osloboenim podrujima, a time i za sprjeavanje moguih nedopustenih
postupanja, nije osigurana odgovarajua podrska Vojne policije, to vise sto su
postrojbe angazirane za tu akciju, posebice domobranske bojne, bile sastavljene
mahom od domaih ljudi iz okolice Gospia pogoenih dotadasnjim ratnim
stradanjima, spremnih na osvetu, te napose zanemarivsi injenicu da u selima i
zaseocima na crtama planiranog napada prebiva nekoliko stotina civila srpske
narodnosti, pristavsi tako i na njihova smrtna stradanja i osteenja njihovih kua i
drugih objekata zbog planiranog djelovanja topnistva i na ubojstva tamo
zateenih civila srpske narodnosti, kao i na razaranje i palez kua i grabez njihove
imovine, pa je tako najprije:
4. svojom zapovijedi za napad, klasa 8/93-01/01, ur.broj 3178-03-93-218-1 od
7. rujna 1993., zapovjedio operativni poetak vojne akcije "Dzep '93" za 9. rujna
1993. u 6,00 sati, kojom je akcijom u operativnom smislu s izdvojenog
zapovjednog mjesta u Bilaju osobno i zapovijedao u svojstvu zapovjednika
Sektora 1. i 9. gardijske motorizirane brigade kao i svih njemu pridodanih i
podreenih postrojbi te postrojbi Specijalne policije Ministarstva unutarnjih
poslova, koja je tada doista i zapoela s planiranom snaznom topnikom,
raketnom i minobacakom paljbom kako po neprijateljskim vojnim polozajima
razmjestenima u neposrednoj blizini samih naselja kao i meu civilnim objektima,
i po naseljima na glavnim crtama napada prema Divoselu, itluku, Poitelju i
Metku, znajui da u tim selima i zaseocima na pravcima topnikih napada prebiva
i civilno stanovnistvo srpske narodnosti i da postoji iznimna vjerojatnost da e
takav napad izazvati nepotrebnu pogibiju, ranjavanje i bijeg tih civila u
smjerovima napadnih djelovanja, razaranje njihovih kua, gospodarskih zgrada i
ostale imovine, pa usprkos tome, iako je imao mo i ovlast zaustaviti takav
topniki napad, to nije uinio, ve je njegovom provedbom pristao na takve
posljedice, pa su tako zbog pretjeranog i neselektivnog topniko-raketnominobacakog djelovanja:
-na podruju itluka 9. rujna 1993. smrtno stradali Pera Krajnovi, Boja Vujnovi,
Marko Potkonjak i Janko Potkonjak,
-na podruju Divosela 9. rujna 1993. smrtno je stradao Nikola Vujnovi,
a osim toga zbog granatiranja:
-razrusena je kua u izgradnji te zapaljena drvena kua vlasnistvo Boska Pjevaa
u itluku 43,
-razrusena je kua vlasnistvo Pere Krajnovi u itluku 20,
-razrusena je kua vlasnistvo Boje Vujnovi u itluku 28,
-razrusena je kua vlasnistvo Boje Pjeva u itluku 26,
-razrusene su dvije kue vlasnistvo Bogdana Krikovia u itluku 63,
-razrusena je kua zasad neutvrenog vlasnika i adrese u Joviima,
dakle, krsei pravila meunarodnoga prava za vrijeme oruzanog sukoba naredio
da se izvrsi napad na naselja posljedica kojeg je smrt i teska tjelesna ozljeda ljudi
i napad bez izbora cilja kojim se pogaa civilno stanovnistvo,
zauzetih podruja na poetne polozaje, od 15. rujna 1993., tijekom obustave
vatre, u svojstvu zapovjednika Sektora 1. kao i svih njemu pridodanih i
podreenih postrojbi te postrojbe Specijalne policije Ministarstva unutarnjih
poslova, iako je znao, jer se u to osobno uvjerio za estih boravaka na terenu,
Strana 621
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
gdje su se ule uestale detonacije netipine za trenutani karakter operacije i

vidjelo mnogo dima, a o tome je bio obavijesten od predstavnika UNPROFOR-a i
drugih osoba, da na akcijom zauzetim podrujima njemu podreene postrojbe u
sastavu operativnog Sektora 1 (9. gardijska motorizirana brigada, Domobranska
bojna Gospi, Domobranska bojna Lovinac, postrojbe 111. brigade i postrojbe
Specijalnih snaga Ministarstva unutarnjih poslova) ubijaju, okrutno zlostavljaju i
masakriraju civile srpske narodnosti, da pale i ruse kue i gospodarske zgrade te
pljakaju i unistavaju njihovu ostalu imovinu, kako bi se opisanom uporabom sile
postiglo njihovo trajno iseljenje, sto se doista i dogodilo, nije poduzeo nista da se
takva nedopustena postupanja sprijee, suzbiju i kazne, pristajui na to da njemu
podreene postrojbe nastave s takvim radnjama i pristajui na njihove posljedice,
kao i na mogunost da preostalo civilno stanovnistvo srpske narodnosti
zastraseno tim dogaanjima napusti ta podruja, sto se doista i dogodilo, pa su
tako za sada nepoznati pripadnici njemu podreenih postrojbi na terenu, vatrenim
ili hladnim oruzjem sto lisili zivota, sto muili i tesko tjelesno ozlijedili:
- 9. rujna 1993. ispred njezine kue u itluku 84-godisnju slijepu staricu Bosiljku
Bjegovi,
-na podruju Rajevia 9. rujna 1993. Ankicu Vujnovi,
-istoga dana u podrumu njihove kue u itluku (Krikovii) Ljubicu KrikoviZivi, a potom i njezinu sestru Saru Krikovi, prerezavsi joj vrat,
-istoga dana ispred njegove kue u itluku (Krajnovii) s najmanje 24 hica uru
Krajnovia,
-istoga dana u itluku Mile Savu Rajevi koja je hodala sa stakama, a potom joj
prerezali vrat,
-istoga dana u Divoselu Nikolu Vujnovia, Momila Vujnovia, Ljiljanu Jelaa i
Milana Matia,
-u vremenu izmeu 10. i 11. rujna 1993. u itluku Nikolu Jerkovia,
-11. rujna 1993. u Lazinu gaju nedaleko od itluka Anu Jovi,
-12. rujna 1993. u itluku 70 (Krajnovii) Nedeljku Krajnovi i Stanu Krajnovi
koje su prethodno zatoili u kokosinjcu, a na kraju njihova tijela zapalili,
-u vremenu izmeu 12. i 14. rujna 1993. u sumi uz rijeku Sasinu nedaleko od
itluka Milku Bjegovi,
-tono neutvrenog dana u istom razdoblju u zaseoku Potkonjaci uru Vujnovia,
-tono neutvrenog dana u istom razdoblju u Divoselu (Vujnovii) Stevu
Vujnovia,
-tono neutvrenog dana u istom razdoblju u dvoristu jedne kue u Poitelju
(Misevii) Boju Pjeva, kojoj su nakon toga odrezali tri prsta desne ruke i ostavili
je mrtvu lezati kraj uginule svinje, te
-tono neutvrenog dana u istom razdoblju u Rajeviima retardiranog Milana
Rajevia, nakon sto su ga prethodno sajlom vezali za auto i vukli okolo, vezali ga
izmeu dva stabla jela i u njega bacali nozeve, da bi ga na kraju i zapalili,
-tono neutvrenog dana u istom razdoblju nedaleko od kue u itluku, itluk 43,
u Donjem Selu Branka Vujnovia,
-istoga dana u itluku 26, u namjeri da je lise zivota, bacili runu bombu u kuu u
kojoj se nalazila Ivanka Rajevi, meutim ona je napad prezivjela zadobivsi
brojne teske tjelesne ozljede;
te, u razdoblju od 9. do 17. rujna 1993., zasad nepoznati pripadnici njemu
podreenih postrojbi podmetanjem eksploziva i vatre unistili su:
-u selu Rajevii 32 kue i 41 gospodarski objekt
-u selu Krajnovii 20 kua, 28 gospodarskih objekata i oneistili 4 bunara,
-u selu Potkonjaci 6 kua i 10 gospodarskih objekata,
-u selu Drljii 5 kua i 10 gospodarskih objekata,
-u selu Strunii 20 kua, 17 gospodarskih objekata i oneistili 3 bunara,
-u selu Veliki Kraj 11 kua i 8 gospodarskih objekata,
-u Donjem Selu 7 kua i 9 gospodarskih objekata, te
-u Divoselu za sada neutvreni broj kua i gospodarskih zgrada;
Strana 622
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
uz to su kako u svim gore navedenim selima, tako i u itluku, Sitniku, Poitelju i

Rogiima uz pomo civila kojima je dopusten ulazak na bojiste:
-otuili vrjedniju pokretnu imovinu civila koji su napustili to podruje te
- pobili dio zateene stoke, a u zoni odgovornosti Specijalne policije Ministarstva
unutarnjih poslova za sada nepoznati pripadnici tih i drugih postrojbi uporabom
vatrenog i hladnog oruzja lisili su zivota:
-16. rujna 1993. na stazi u blizini brda Bungovac vatrenim oruzjem Milu
Pejnovia,
-tono neutvrenog dana izmeu 9. i 17. rujna 1993. nedalekood itluka sakatog
Dmitra Jovia i njegovu suprugu Maru Jovi,
-9. rujna 1993. nedaleko od itluka pucali na Anku Rajevi hrvatske narodnosti
u namjeri da je lise zivota, ali u tome nisu uspjeli pa je zadobila prostrijelnu ranu
kuka i slabina koja ozljeda je bila teske naravi, dakle, krsei pravila
meunarodnoga prava za vrijeme oruzanog sukoba, iako je bio duzan, propustio
sprijeiti te na opisani nain podrzavao i ohrabrivao, da se civilno stanovnistvo
ubija, mui ili da se neovjeno prema njemu postupa, da se pljaka imovina
stanovnistva te protuzakonito i samovoljno unistava u velikim razmjerima
imovinu sto nije opravdano vojnim potrebama,
vatre, u svojstvu zapovjednika Sektora 1. i 9. gardijske motorizirane brigade kao
i svih njemu pridodanih i podreenih postrojbi te postrojbe Specijalne policije
Ministarstva unutarnjih poslova, iako je znao, jer se u to osobno uvjerio za estih
boravaka na terenu, a bio je obavijesten i od predstavnika UNPROFOR-a i drugih
osoba, da na akcijom zauzetim podrujima njemu podreene postrojbe Hrvatske
vojske u sastavu operativnog Sektora 1 (9. gardijska motorizirana brigada,
Domobranska bojna Gospi, Domobranska bojna Lovinac, postrojbe 111. brigade
i postrojbe Specijalnih snaga Ministarstva unutarnjih poslova) ine protupravne
radnje tako sto se izlazu mukama i ubijaju ratni zarobljenici srpske narodnosti,
nije poduzeo nista da se takva nedopustena postupanja sprijee, suzbiju i kazne,
pristajui da njemu podreene postrojbe nastave s takvim postupanjima i
pristajui na njihove posljedice, pa su tako za sada nepoznati pripadnici njemu
podreenih postrojbi na terenu, uporabom vatrenom oruzja i na drugi nain sto
lisili zivota, sto muili i tesko tjelesno ozlijedili:
-10. rujna 1993. na podruju Debele Glave, zarobljenog vojnika Stanka Despia
kundacima pusaka i drugim tupo-tvrdim i siljatim predmetima u tolikoj mjeri
pretukli da je umro,
-10. rujna 1993. na podruju izmeu Poitelja i itluka zarobljenog vojnika Nikolu
Stojisavljevia najprije ranili vatrenim oruzjem, a potom ga vezali konopcem i
objesili na drvo te ga zivoga gaali nozevima, nakon ega su ga jos uvijek zivog
vezali za osobni automobil i vukli kroz mjesto dok nije umro,
-9. rujna 1993. na podruju Debele Glave zarobljenog vojnika Vladimira Divjaka
tesko ranili tako sto su prema njemu bacili runu bombu, a potom su ga, jednako
kao i zarobljenog vojnika kodne oznake zastieni svjedok broj 4 i pretukli
kundacima pusaka, gasili cigarete na njihovim leima, a zastienom svjedoku broj
4 zapoeli rezati saku, ali su od toga odustali,
-10. rujna 1993. na podruju itluka zarobljenog vojnika Nikolu Bulja ponizavali
na razne naine, i to vjesanjem za ruke, udaranjem biem po leima, nakon ega
su mu posipali sol po krvavim leima te mu na glavu stavili sajkau i ponizavali
ga,
a u zoni odgovornosti Specijalne policije Ministarstva unutarnjih poslova za sada
nepoznati pripadnici tih i drugih postrojbi uporabom vatrenom oruzja i na drugi
nain lisili su zivota:
Strana 623
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
-11. rujna 1993. u Lazinu gaju nedaleko od itluka zarobljenog vojnika Milana
Jovia,
-u vremenu izmeu 15. i 16. rujna 1993. u Planinama zarobljenog vojnika Danu
Krivokuu,
-takoer u vremenu izmeu 15. i 16. rujna 1993. u Planinama zarobljenog
vojnika Dragana Pavlicu,
dakle, krsei pravila meunarodnoga prava, iako je bio duzan, propustio sprijeiti
te na opisani nain podrzavao i ohrabrivao da se ratni zarobljenici ubijaju, mue
ili da se prema njima neovjeno postupa,
pa da su time I. okr. Rahim Ademi i II. okr. Mirko Norac radnjama pod tokama
1. do 6. poinili kaznena djela protiv ovjenosti i meunarodnoga prava, i to: I.
okr Rahim Ademi pod tokom 1., a II. okr. Mirko Norac pod tokom 4. kazneno
djelo -ratnim zloinom protiv civilnog stanovnistva -opisano i kaznjivo po l. 120.
st. 1. Osnovnog Krivinog zakona Republike Hrvatske iz 1993.; zatim I. okr.
Rahim Ademi pod tokom 2. i II. okr. Mirko Norac pod to. 5. kazneno djelo ratnim zloinom protiv civilnoga stanovnistva -opisano i kaznjivo po l. 120. st. 1.
Osnovnog Krivinog zakona Republike Hrvatske iz 1993. u vezi l. 28. Osnovnog
Krivinog zakona Republike Hrvatske iz 1993.; te I. okr Rahim Ademi pod tokom
3., a II. okr. Mirko Norac pod tokom 6. -ratnim zloinom protiv ratnih
zarobljenika -opisano i kaznjivo po l. 122. Osnovnog krivinog zakona Republike
Hrvatske iz 1993. u vezi s l. 28. Osnovnog krivinog zakona Republike Hrvatske
iz 1993., a sva djela kaznjiva jos i primjenom odredbi l. 43. Osnovnog krivinog
zakona Republike Hrvatske iz 1993.
Strana 624
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Ravni Kotari i Maslenica

PREDISTORIJA HRVATSKO-SRPSKOG RATA U RAVNIM KOTARIMA
Prije secesije Hrvatske od Jugoslavije godine 1991. Srbi i Hrvati na podruju
Dalmacije, a samim tim i Ravnih Kotara*, nikada nisu meusobno ratovali, makar
ne sa autonomnim snagama kako to ine u ovom ratu. Istina, Hrvati su u 2.
svjetskom ratu i u Dalmaciji organizovali ustake jedinice u saveznitvu sa
Hitlerom, koje su i rile zloine nad srpskim stanovnitvom, osobito u Kninu,
Drniu, u dolini Neretve i u Dubrovniku, ali ni to nije dovelo do meusobnog rata.
Limitirajui faktor u razbuktavanju rata izmeu Srba i Hrvata u Dalmaciji bilo js
prisustvo italijanskih okupacionih snaga na tom prostoru kao i okolnost da su
partizanske jedinice bile sastavljene od pripadnika oba ova naroda. Uz to, srpski
etniki pokret, i njegove oruane snage, okupljao je i Hrvate, pa je u samoj
Dinarskoj etnikoj diviziji Momila ujia bilo vie stotina Hrvata.
Rat izmeu Srba i Hrvata, dva naroda bliska po jeziku i rodu, oba slavenska,
poeo je kada su Hrvati, izvrivi secesiju od Jugoslavije, u svom Ustavu iz 1990.
srpski narod proglasili manjinskim i oduzeli mu status konstitutivnog naroda u
novoproglaenoj dravi Hrvatskoj. Pod prijetnjom i dejstvom hrvatskih
represivnih snaga, koje su zaprijetile ponavljanjem genocida iz 19411945.godine, Srbi su organizovali oruani otpor.
Srpski oruani otpor podstaknut je svijeu toga naroda da je bioloki ugroen na
svojoj zemlji koju je on, ovdje u Dalmaciji, oslobodio od Turaka u dva velika
venecijaiska rata, u 17.vijeku, kada su utvrene granice dananje Dalmacije. U
tom utvrivanju daleko vei uinak od Hrvata imali su Srbi, predvoeni svojim
narodnim i duhovnim voama, kao npr. episkopom Savatijom Ljubibratiem,
serdarima Stojanom Jankoviem, Zaviom Jankoviem, Vukom Moivunom,
Vukom Manduiem i drugima. Udio srpskog faktora u osloboenju Dalmacije od
Turaka, pod vostvom Venecije, kao hrianske dr ave, bio je, dakle, vei od
hrvatskog, to nam svjedoe arhivski dokumenti iz toga doba. Ista se situacija
ponovila u 1. i 2. svjetskom ratu; u 1. u osloboenju od Austrougara, u drugom
od faistikih talijanskih i njemakih okupacionih snaga. Time je upotpunjen
paradoks da su dalmatinski Srbi uvijek pokazivali vie oslobodilake inicijative i
energije od Hrvata koji Dalmaciju, i ranije i danas, prisvajaju ekskluzivno za sebe.
Ravni Kotari, u zapadnom dijelu Dalmacije, njen su najplodniji dio. Taj prostor je
sve donedavno, zapravo do januara 1993.godine bio sa veinskim srpskim
stanovnitvom, kao to je to bilo i prije 232 godine. Prema podacima iz knjige
katolikog svetenika i istoriara Mils Bogovia "Katolika Crkva i pravoslavlje u
Dalmaciji za mletake vladavine" u samom jezgru Ravnih Kotara, dakls u
nekadanjoj Ninskoj biskupiji; godins 1761. bilo js 9961 katolika i 12.309
pravoslavaca. Katolici e u kasnijem razdoblju postati Hrvati, a pravoslavni e
ostati Srbi, makar u veem broju. Upornom antipravoslavnom katolikom akcijom
broj pravoslavnih Srba ioeo je i prije toga da se smanjuje. Naime, godine 1696.
u maju mjesecu, ninski biskup Pari izvjetava Rim da je uspio pravoslavne
"izmatike", dakle Srbe, prevesti na katoliku vjeru u selima Polinik i Ljuba kod
Zadra. Od tih nekadanjih pravoslavnih etnikih Srba sada su postali
najmilitantniji Hrvati i katolikiklerikanci. Srbi nisu imali takve meta-morfoze.
Potvrdu za to imamo i u Katehizisu Stojana obata, nastalog 1772.godine, a
tampanog u Veneciji 1833. koji nam svjedoi do je ovaj narod imao punu svijest
o svojoj etnikoj pripadnosti jo prije Francuske revolucije, koja je inicirala
nacionalne pokrete u Evropi. Da ne govorimo o narodnim pjesmama, tematski
Strana 625
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
vezanim za Ravne Kotare, iz doba bojeva sa Turcima, koje govore o

oslobodilakim podvizima srpskih junaka. Ako Hrvati takvih pjesama i imaju one
pjevaju o podvizima srpskih junaka. Srbi su prije Hrvata na ovim prostorima imali
svoje nacionalne kole i listove i asopise. Podaci o tome su lako provjerljivi.
Superioran brojani odnos Srba prema Hrvatima u podruju Ravnih Kotara, koji
su bili objekt hrvatske agresije, od januara 1993.godine, poremeen je upravo
tim aktom. U agresiji su najvie stradala tri srpska sela Is-lam, Kai i Smokovi,
a Srbi iz etniki mjeovitih sela Murvica, Crno, Zemunik Donji, Poljica i Islam
Latinski prognani su ili pobijeni, kao i oni iz gore pomenutih naselja. Njihova
imovina je unitena, crkve poruene. Tamo se desilo etniko ienje i Srba vie
nema. Uz pravoslavnu crkvu u Smokoviu teko su oteene one u Islamu
Grakom i Kaiu. U pravoslavnoj crkvi sv.Georgija u Islamu Grkom sahranjen je
jedan od najveih srpskih pisaca Vladan Desnica. Hrvatska vojska je oskrnavila
crkvu i njegov grob. Oteena je i Kula Stojana Jankovia, pravoslavnog Srbina i
venecijanskog plemia, iji je potomak upravo Vladan Desnica.
U obraunu sa srpskim civilima i vojnicima hrvatska vojska je poinila niz ratnih
zloina ije je izvrenje bilo u znaku svojevrsnog endemskog nekrofilnog cinizma.
Nemamo precizan popis imovine Srba koja je unitena pod hrvatskim ratnim
maljem od januarske agresije do danas, poto takav popis podrazumijeva izlazak
na lice mjesta, to je sa srpske strane nemogue u ovim oko-lnostima, ali imamo
spisak ljudskih rtava. Ovdje nismo unosili i broj raskuenih i rasutih porodica, jer
taj sluaj zahtjeva posebnu studiju.
* Ravni Kotari su prostor u sjevernoj Dalmaciji koji se nrotee od skradinskog zalea na
istoku do zadarskog zalea na zapadu; sa sjevera je ogranien Bukovicom, a sa juga
tankim obalnim podrujem
IZJAVE CIVILNIH LICA SRPSKE

NACIONALNOSTI KOJA SU BILA U
HRVATSKIM ZATVORIMA
Dana 22.11.1993. godine u prostorijama Glavnog taba SVK soba br. 51, u
svojstvu svjedoka dogaaja na Ravnim Kotarima od 22. 01. 1993.godine sasluan
Opai pok. Trivuna Mirko koji je dao slijedeu:
IZJAVU
Zovem se Opai Mirko roen sam 29. 07.1928 godine u Murvici SO Zadar, oca
pok. Trivuna, i majke pok. Milice roene Kneevi, sada smjeten u kampu
Gajnjaa, penzioner, oenjen, otac troje djece sudski nekanjavan, Srbin.
Prilikom napada HV na Murvicu 24. 01. 1993 godine, nalazio sam se u svojoj
porodinoj kui, a naveer istog dana spremio sam blago i poao sam u
Smokovi, da prespavam.
Pred sam ulazak u kuu Stevana Kalapaa u Smokoviu naao sam na cesti
mrtvog Davora Graovca.
Strana 626
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Doao sam u kuu Stevana Kalapaa gdje sam i prespavao.

Ujutro sam se ustao i iao kui kojom prilikom su me uhapsila 3 hrvatska vojnika,
kod kue Pavla Paravinje. Prilikom hapenja pitali su me gdje sam prespavao, a ja
sam im odgovorio da sam spavao kod Stevana Kalapaa. Onda su mi naredili da
se vratimo nazad da mu poka#em gdje sam spavao. Tom prilikom mi je jedan od
njih rekao ako vidimo samo jednog etnika ubiemo tebe.
Ja sam im na to odgovorio da mogu da rade to god hoe. Nakon toga vraen
sam u Murvicu gdje sam zatekao stotine HV. Tu su me zadrali 10 - 15 minuta, a
onda sam prebaen u sud u Zadar, gdje su me ispitivali do noi. Nakon toga sam
zatvoren u jednu eliju u kojoj sam bio sam. elija je bila sva krvava. Tu sam
prenoio, a sutradan sam prebaen u ul. Marka Orekovia - kasarna Vojne
policije. Tu su me cijeli dan 26.01.1993 godine tukli i ispitivali. Istog dana
pridruili su mi i Stanka Cvjetanovia iz Islama Latinskog. Obajicu su maltretirali
na nain da smo bili vezali lisicama na rukama. Nita nam nisu dali ni piti in jesti
2 dana osim to sam ja pronaao u smeu jednu jabuku koju sam onako vezan
uspio izvaditi i pojesti. Na eljezna vrata od elije dolazilo je po 5 - 6 policajaca
koji su nas pljuvali, nareivali da ljubimo pod od elije govorei ljubi etnie
zemlju hrvatsku. Osim toga morali smo vikati "IVIO ANTE PAVELI" pozdravljali
"Za dom spremni". elija je bila potpuno prazna tako da nismo imali niti jednog
pokrivaa, a kamoli kreveta. Nakon 2 dana skinuli su nam lsice sa ruku i odveli u
drugu prostoriju gdje su nas ponovo ispitivali. Izjavu sam davao kleei na
betonu sa golim koljenima. Prilikom ispitinanja poturali su mi razne fotografije
pitajui me da li koga prepoznajem. Ja sam im odgovorio da ne vidim bez iaoara.
Onda mi je jedan od njih, a bilo ih je etvorica udario sa nogom govorei da u
vidjeti kad mi jedno oko izvadi. Kad smo dali izjavu ja i Stanko Cvjetanovi
odvedeni smo ponovo u sud na sasluanje. Tu su nas ponovo sa lisicama na
rukama po redu sasluali. Sasluavao nas je Brki Branko istrani sudac Vojnog
suda koji je roen u Kruevu kod Obrovca. Nakon sasluanja vraeni smo, ali
sada u civilni zatvor u Zadar. Tamo smo smjeteni u eliju mas etvorica i to:
Danii Marinko, Opai Stevan, Oluji Slavko i ja. Odmah drugi dan sam zajedno
sa Cvjetanovi Stankom upuen da radim kako su mi rekli "JEDAN LIPI POSA", a
to je bilo da nosimo nae poginule iz kamiona u mrtvanicu. Tu sam vidio svata.
Vidio sam ljude bez pola glave, bez ruke, bez noge. Iznijeli smo 26 tijela to sam
ja vidio. Sigurno znam da je bilo civila ali ih nisam brojio, znam samo da su bile
dvije ene.
Tom irilikom sam prepoznao komije Opai Svetozara, Danii Zorana i Graovac
Darka. Kad smo ih iznijeli iz kamiona oni su ih kupali, a nas su zvali da ih
prepoznamo.
Za svo to vrijeme ja i Stanko morali smo vikati "IVIO ANTE PAVELI" i ivio
Franjo Tuman. To smo radili do 22,00, a onda lijenik naredio da zavrimo.
Nakon toga su nas pratili prema zatvoru, tukui nas nogama i kundacima od
puke, a mi smo opet morali vikati "IVIO ANTE PAVELI". Od zadobivenih
udaraca Stanko je pao. Maltretirali su nas tako da su nas odvodili u posebnu
eliju za muenje. Jednom prilikom su mene, Stanka Cvjetanovia, Marinka
Daniia i Stevana Opaia odveli, ali su nas razdvojili, tako da smo u jednoj eliji
ostali je i Cvjetanovi, a u drugoj Danii i Opai. U eliji u kojoj sam bio ja i
Cvjetanovi bila su dva vojna policajca. Tukli su samo Cvjetanovia i to obojica,
jedan sa jedne strane, a drugi sa druge strane. Tukli su ga izmama po cijelom
tijelu. Za vrijeme tue Stanko je dva puta pao u nesvjest, ali su ga oni dizali i
ponovo tukli. Kad su odredili da je dosta vratili su nas u eliju. Tako sam tu
proveo mjesec dana, a onda su me prebacili u drugu eliju. Tu sam bio sa
Komazec eljkom iz egara, koji je bio diplomirani pravnik i zbog toga su ga
Strana 627
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
najvie tukli. Osim Komazeca samnom je jo bio vonja Strahinja i Peri Rade.
Opet su dolazili po noi, izvodili jednog po jednog bez palenja svijetla, a vraali su
se potpuno krvavi u eliju. Radili su takve zloine da su jedni tukli, a drugi davali
tablstu za bolove. Moram priznati da mene kao najstarijeg zarobljenika nisu
previe maltretirali u odnosu na druge, i ako sam imao povredu desnog uha,
desnog oka i podlive po glavi i cijelom tijelu. Kad su saznali da emo biti
razmijenjeni, petnaestak dana prije razmjene skinuli su nas gole da vide kakve ko
ima povrede. Moram rei i to da su nas tih zadnjih petnaestak dana manje tukli.
Na kraju moram rei i to, da mi je od svega najtee bilo da tuem jednog od
kolega u eliji. To sam odbijao, govorei da nikad nikog nisam tukao. Na to su mi
oni sovali majku etniku, govorei da bi dobio da nisam stariji. Ja sam na to
odgovarao, radite vi meni ta god hoete, ali ja nikog ne mogu tui. Razmijenjeni
smo 25. 05. 1993 godine kod Otoca, a isti dan sam dobio poziv za suenje u
14,00 asova.
Vie nemam to izjaviti, a izjavu sam proitao i vlastoruno je potpisujem.
Izjavu uzela Torbica Borka dipl. pravnik,
izjavu dao Opai Mirko.
IZJAVA
TRBAC NENAD sin ure, iz Ratevia, star 35 godina, propisno upozoren, upitan
izjavljuje:
Ja sam inae roen u Rateviu i zaposlio sam se u G.P. "Radnik" Bekovac. Kako
je G.P. "Radnik" Benkovac imao gradilite u Splitu to sam zadnjih pet godina
radio na gradilitu u Splitu gdje me je rat i zatekao, uz daljnje objanjenje da
sam i ranije radio u Splitu u tom gradilitu uz prekide. ivio sam u stanu sa
nevjenanom suprugom ore Sanja po nacionalnosti Hrvatica. Upravo sam u tom
stanu i uhapen od Vojne policije Hrvatske vojske, koliko se sada sjeam 22. 04.
1993 godine oko 20 asova i odmah su me odveli u ratnu luku Lora u Splitu gdje
su me zadr#ali do pola noi, potom me odvode u Zadar u vojni zatvor epurine.
Tu su me zadrali do ujutro, apotom me privode istranom sudiji koji mi je i
odredio pritvor. Nakon toga me odvode u civilni zatvor u Zadru gdje sam prove
nepuna tri mjeseca. Nakon to sam prebaen iz Zadra u Split i kada su me
prebacili u ratnu luku Lora u vojni zatvor jedno jutro su me tukla njih dvojica i to
je trajalo po mojoj procjeni oko etri asa, a lino su me tukli ef vojnog zatvora i
kriminalistiki inspektor, a tukli su me akama, i nogama upotrebljavajui i palicu,
a sistem im je bio takav da kada bi pao u polusvjesno stanje oni bi me polili
vodom, opet dovodili u kakvo takvo svjesno stanje i ponovo me nastavljali tui i
tako naizmjenino etiri asa. Prethodnu no morali smo svi pjevati ustake
pjesme na nain da bi jedan od nas zarobljenika zapoeu tu pjesmu, a mi za njim
nastavili pjevati. Sjeam se da smo pjevali jednu pjesmu "Evo zore, evo dana".
Na pjevanje nas je izvodio ef zatvora mislim da je porijeklom iz Hercegovine, ali
mu neznam ime ni prezime. Insistirao je da svaki put pozdravimo na ustaki
nain "Za dom spremni" dizanjem ruke kao to su toradili ustae u drugom
svjetskom ratu tj. morali smo nacistiki pozdravljati. Te prilike kada smo bili u
Lori sijeam se da smo morali to initi svaku no tako da nismo spavali skoro
nikako. Naime, i onaj jedan sat kada bi imali pauzu nismo smijeli zaspati bojei
se da netko od nas ne ostane zadnji kada treba istrati u hodnik radi pjevanja
ustakih pjesama, jer tko ostane zadnji bukvalno ga prebiju. Pjevali smo pjesme
u hodniku odnosno na otvorenom prostoru u krugu zatvora.
Nakon ovoga, a do tada smo bili svi u civilnim odijelima, oiali su nas na golo i
obukli uniforme vojske Istone Njemke gdje je bio i njihov znak na lijevom
Strana 628
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
ramenu time da je otraga na leima pisalo "ratni zarobljenik" i bio je oznaen

brojem.
U Ljubukom gdje sam bio u logoru osam dana spavali smo u jednom manjoj
prostoriji najvie od 20 m2 i u toj eliji je nas bilo 30 i kada bi spavali nismo
mogli spavati na leima, ve bi se morali postaviti na bok jer nije bilo mjesta za
spavanje, a spavali smo na podu. I u takvim uslovima se nije moglo ni zaspati,
putali su nas samo dva puta u 24 asa i to po 10 minuta da bi mogli izvriti
nudu. Sve ostalo smo radili u toj eliji. Ovdje u Ljubukom dnevno smo dobijali
po pola mesnog nareska i po jednu fetu kruha, ponekad su nam davali malo
vode. Kada kompariram ishranu u svim tim mjestima gdje sam bio kao ratni
zrobljenik najpristojnija hrana bila je u Zadru, bar donekle. Npr. kada sam bio u
Splitu u vojnom zatvoru ne sjeam se da smo ita jeli izuzev to sam jedne prilike
popio aj. Sjeam se da su nam davali i pokvarene konzerve koje ni pas nebi jeo,
pa su nas nekoliko meu kojima sam bio i ja natjerali da jedemo konzerve.
Zapretio nam je ako to ne pojedemo da e jedan to vakati a drugi pojesti. Sve je
to radio ef zatvora u Lori. Nadalje, u ovom vojnom zatvoru Lori taj ef vojnog
zatvora me je maltretirao u smislu da mi je prijetio pitoljem, upirao mi je cijev
od pitolja u oko, u stopala, brojao do 10, ali nikada nije ispalio metak. Tada je
meni bilo snsjedno, u onoj situaciji volio bih da me je ubio, tako da ss tih
njegovih pretnji nisam ni plaio iz naprijed navedenih razloga. Vadio je no, prijtio
mi je da e mi odrezati polni organ, uz njegov komentar da, ja kao etnik mogu
spavati sa ustakinjom, mislei na moju nevjenanu suprugu, uz daljnji njegov
komentar da zato nisam traio muslimanku, a ne hrvaticu, (utvruje se da
prilikom ovog objanjenja isti plae). Ovaj ef vojnog zatvora u Lori mi je takoe
govorio da e me ubiti ako ne uspije razmjena zarobljenika. Stalno mi je
ponavljao da ne smijem rei da me je on tukao, ve da e lino on doi u Zadar i
provjeriti da li sam dao takvu izjavu. U Zadru sam dao kratku izjavu da su me
tukli u Ljubukom ali da neznam tko me je tukao jer mi je tako iaredio ef vojnog
zatvora u Lori.
Protiv mene i jo njih 87 pred Vojnim sudom u Splitu odjela u Zadru voena je i
istraga koja je okonana nakon ega je zamjenik Vojnog dravnog odvjetnika
Ante Klimani protiv mene podigao optunicu zbog toga da bi ja u toku 1991.
godine prihvatio veliko-srpsku ideju vojnog osvajanja dijela teritorija RH i na tako
osvojenom i etniki oienom podruju stvaranja paradravne tvorevine tipa
"Krajina" a kasnije velika "Srbija" zaduio oruje i uniformu te se prikljuio
neprijateljskim postrojbama i kako bi sam lino pridonio osvajanju Zadarskog
zalea i ostvarenju te ideje. Istiem, da ovo nema nikakve veze sa mnom jer sam
u to vrijeme bio u Splitu i pomou svjedoka nisu mi nita mogli dokazati da bi na
kraju izmislili svjedoka Jurjevi Davora koji je bio moj mjetanin iz Ratevia i
koji je bio zarobljen od naih organa i bio je u zatvoru u Kninu. Ovaj Jurjevi
Davor je dao izjavu predamnom i pred Vojnim sudom u Zadru da sam ga ja
doekao u Bukoviu sa maskirnom uniformom i orujem, to nije naravno istina,
jer kao to sam naprijed izjavio tada sam ivio u Splitu.
Nadalje se sjeam jednog detalja kada sam iz Splita vraen u Zadar i kada mi je
kriminalistiki inspektor apnuo na uho da drugi ne uju, a u smislu da li sam iz
svega izvukao pouku. Ja sam to shvatio u smislu da ja nemam mjesta meu
njima, da u Hrvatskoj nemam to traiti, a jedino sam to i mogao zakljuiti s
obzirom na ono kako su prema meni postupali. Zakljuujem da su se jednako
ponaali i prema drugim zarobljenicima srpske nacionalnosti premda ja nisam
vidio lino da bi nekog predamnom tukli i sl., ali su mi priali o svojim sudbinama.
Prema tome, ja sam uhapen 22. 4. 1993. godine a razmjenjen sam u Otocu 17.
7. 1993. godine tako da sam bio ukupno u zarobnjenitvu dva mjeseca i 25 dana.
Strana 629
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
To bi uglavnom bilo sve ono bitno to mogu rei.

ZAPISNIK
od 24. 11. 1993. god. Sastavljen pred Optinskim sudom u Benkovcu
PRISUTNI OD SUDA:
Sudija: Bulj Drago
Zapisniar: Vujasinovi Stevanija
IZJAVA
LjEPICA TONKA udova Jovana, sada sa prebivalitem u Benkovcu, stara 56
godina, propisno upozorena, izjavljuje:
Ja sam mjetanka Islama Grkog i ivjela sam u svojoj kui sa sad pokojnim
suprugom ljepica Jovanom, a sa nama je bio pokojni sin Zdravko.
Dana 22. 1. 1993. godine uveer oko 17 sati bili smo u dvoritu ja i sad mi
pokojni suprug Jovan kada su naila njih trojica pripadnika, koliko sam ja vidjela,
MUP-a Hrvatske, bili su u maskirnoj arenoj uniformi. Ja i suprug tada nita nismo
naroito radili, i im su uli u dvorite jedan od njih me je dva, tri puta oamario
otraga po glavi, doim su mi supruga bukvalno isprebijali, tukui ga akama i
nogama po glavi i stomaku. Mislim da su ga tukli negdje oko 20 minuta, i za
vrijeme dok su ga tukli u vie navrata je padao na zemlju da bi ga oni ponovo
dizali i nastavljali tui. Sva trojica su uestovala u ovoj tunjavi mog pok.
supruga, Jovana. Kada su ga prestali tui vidjela sam da mu je koa na licu sva
zguljena, modrio se sav po gornjem dijelu tijela, nije mogao govoriti nego je
aptao, ali ono to je aptao nita se nije moglo razumjeti.
Nakon toga su nas u takvom stanju s june strane asfaltne ceste koja ide kroz
selo Islam Grki drali na polju a oko nas je bilo sigurno njih tridesetak. Dana
23.1. 1993. godine ujutro dovezli su nas u Zadar stavili u pritvor smjeten
sjeverno od bolnice Zadar i tu smo bili do 25.1. 1993. godine kada su nas odvezli
u Pag gdje smo bili u tamonjem logoru ili zatvoru do 30. 1. 1993. godine.
Onu no koju smo prenoili na polju u Islamu Grkom bilo je strano hladno. Bila
sam obuena uobiajeno za ovo podruje bez kaputa, niti mi je pok. suprug imao
ita izuzev radnikog odijela, te bunde nalik na vindjaknu.
U Zadaru dok smo bili dva dana i dvije noi bili smo smjeteniu jednu prostoriju
nas estero, mua sam drala na rukama sve to vrijeme niim nije mogao, a
spavali smo na golom betonu. U Zadru u eliji s nama su iz Islama Grkog bili
Obri Stevo zvani Bepi, govorei mu da je etnik, da mu majku je ...., da u kojoj
on vojsci ratuje. Suboti ivka su tukli kada su nas vodili u hodniku, pa kad god
bi ga udarali nogama u predio stomaka on bi se sagnuo od bolova, pitajui ga da
gdje mu je sin, a on bi odgovorio da nezna, a onda bi oni njemu odgovorali da se
bori u etnicima kao i svi ostalii i sl.
Suprug mi je umro na mojim rukama u autobusu kada su nas prebacivali iz Zadra
na Pag, a umro je u mjestu zvanom Ljuba, time da ja nisam znala kako se to
mjesto zove ve mi je to rekao Suboti ivko jer sam prvi puta ila tom linijom. U
autobusu nas je bilo 17 zarobljenika, a bila su tri njihova policajca i ofer i ja sam
obavijestila te njihove ljude da mi je suprug umro, ali su oni rekli da nema veze
da oni to ne mogu rijeiti, pa sam ga tako mrtvog dr#ala na sebi sve do Paga
kada su ga oni preuzeli i isporuili su nam ga tek unatrag mjesec dana.
Strana 630
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Onog dana 22. 1. 1993. godine kada smo ja i suprug zarobljeni u naoj kui u
Islamu Grkom od one trojice, kada su uli u dvorite pitali su mene da li ja znam
tko su oni, pa sam im odgovorila da neznam, samo da vidim da su vojska ali su
oni meni odgovorili da ja znam tko su oni i zapretili nam da e nas u kuu
odvesti, zatvoriti i zapaliti. Tog dana 22. 1. 1993. godine desetak minuta prije
nego emo mi biti zarobljeni u naem dvoritu ubijen mi je sin Zdravko star 37
godina. Naime, prije toga smo svi bili u kui, pa kada je zapucalo i kako su padale
granate ja i pok. mi suprug otili smo u podrum u jednu drugu kuu, a on je
ostao sam u kui, govorei nam da e on doi za nama. Meutim, nije doao
valjda su u meuvremenu naili neprijteljski vojnici i koliko sam ula voena je
borba izmeu njega i njih, branio se bombama, ali kako to sam rekla kada je bila
jedna kraa pauza u padanju granata ja i pok. suprug smo se vratili u nae
dvorite i tamo ga zatekli mrtvog u dvoritu, leei na leima, bio je sav izrestan
po desnoj strani tijela u predjelu stomaka, i ja sam ga lino pokrila dekom, a to
sam uspijela napraviti prije nego su dola ona trojica o kojima sam naprijed
govorila. Pok. suprug je pred njima rekao da nee ostaviti sina mrtvog, ali je
jedan od one trojice rekao da e u njega mrtvog pucati bude li ga dirao, i morali
smo ga takvog ostaviti jer su nas ona trojica odvela vani na mjesto u kojem sam
naprijed govorila. Ni dan danas neznamo to je s njim jsr nije razmjenjen. Inae,
pok. mi sin nije bio enjen. Ona trojica su mi mua tukli pred mrtvim sinom, i kao
to sam rekla mene su oamarili, dva, tri puta. Ovaj pok. sin mi je bio bubreni
bolesnik bio je ukupno u bolnici to u Zadru, to u Zagrebu 9 mjeseci, tako da
nije bio vojno angaovan u momentu kada je ubijen.
Ni pok. suprug mi nije bio vojno angaovan jer je on roen 1929. godine, a bio je
i u penziji tako da je bio obian civil. Nemam to posebno vie izjaviti, izuzev to
me je u Zadru iitalo gdje mi je ker, Branka, pa sam im ja odgovorila da je otila
prema Benkovcu i da ja ne znam to je s njom. Na to mi oni nisu nita posebno
odgovorili Ve su napomenuli da su svi otili u etnike. im sam dola u Zadar u
taj pritvor, rekli su mi da mi jebu majku etniku da sam porodila etnike, na to
im ja nisam nita odgovorila.
Nemam to drugo rei jer sam uglavnom rekla sve ono to je bilo bitno za vrijeme
mog zarobljenitva. Ujedno izjavljujem da sam govorila istinu to potvrujem
svojim potpisom.
ZAPISNIK
Od 25.11.1993. Sastavljen kod Optinkog suda u Benkovcu.
PRISUTNI OD SUDA:
Sudija: iritovi Nada
Zapiisniar: epina Marija
IZJAVA
OPAI STEVAN zv. Stevo, pok. Drage iz Murvice, star 47 godina propisno
upozoren, upitan izjavljuje:
Uhvaen sam od strane vojske Republike Hrvatske, u Murvici 24.1.1993. godine, i
to u nedjelju predvee. Ja sam inae roen u Murvici. Nakon hapenja odvedeni
smo, odnosno ja sam sam uhapen, odveden sam u kasarnu u ul. M. Orekovia i
tu sam proveo tri dana i tri no. Kada su me doveli u navedenu kasarnu tu su
poeli sa ispitivanjima, a prvo isptivanje je trajalo sat vremena i to na nain da
me jedan policajac ispitivao, dok su dva drala strau pored mene i za sve to
vrijeme su me tukli palicama po glavi, po ramenima i stalno govorili "govori bre".
To je ispitivanje trajalo oko sat vremena. Poslije ovog ispitivanja odveden sam na
Strana 631
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
kat u jednu sobu, te je jedan pripadnik njihove vojske otvorio vrata od sobe u
koju su me uveli i poeo me tui nogama i akama po cijelom tijelu. Napominjem
da je za sve to vrijeme koje sam proveo u kasarni M. Orekovia, ruke su mi bile
svezane. Drugi dan su me izveli da istim kupatilo, toalet i hodnik i za sve to
vrijeme dok sam ja istio petnaest pripadnika njihove vojske me je naizmjenino
tuklo tako da sam ja rikao kao vol, kako su mi kasnije priali ostali zatvorenici.
Nadalje izjavljujem da su me osim mukaraca tukle i ene. Prema mom sjeanju
od svih koji su nas tukli, prepoznao sam sina od moga mjetanina Marka Luia,
koji je drao gostionicu i kome inae ne znam ime. Trei dan iz kasarne M.
Orekovi, odvedeni smo u kasarnu u blizini brodogradilita. U toj kasarni proveo
sam jednu no sa ostalim zatvorenicima i tu su nas maltretirali na nain da su
dolazili svaki sat vremena novi ljudi, ispitivali nas i tukli. Iza ponoi doao je moj
uvar i jo dvojica sa njim, od kojih jednog poznajem, a ime mu je Marin iz
Suhovara, a radio je sa mnom u "G.P. Jadran" i taj Marin me je ispitivao, , dok
me je onaj drugi tukao. Taj Marin me je ispitivao oko 15 minuta i sve vrijeme su
mi psovali mater, dok me je taj drugi kako mi je straar rekao iz kabrnje,
udarao nogom u prsi, i kad me je udario nogom u prsi, ja sam pao na lea i
udario glavom o zid. Ujutro je doao moj straar, sa svojim kolima i odvezao me
u glavni zatvor pored suda u Zadru.
Ujutro oko 9 sati, 27. 1. 1993. ili 28. 1. 1993. g, priveli su me kod istranog suca
Brki Branka, a kako sam kasnije saznao on je iz Krueva, bivi sudac suda u
Obrovcu. Dok sam bio kod istranog suca nitko me nije tukao.
Jednom prilikom jedan policajac zv. Joso iz Crnog, ispitivao me za svoga roaka
Gromika Viia, da je navodno uo da poznajem, a ime mu je Marin iz Suhovara,
a radio je sa mnom u "G.P. Jadran" i taj Marin me je ispitivao, , dok me je onaj
drugi tukao. Taj Marin me je ispitivao oko 15 minuta i sve vrijeme su mi psovali
mater, dok me je taj drugi kako mi je straar rekao iz kabrnje, udarao nogom u
prsi, i kad me je udario nogom u prsi, ja sam pao na lea i udario glavom o zid.
Ujutro je doao moj straar, sa svojim kolima i odvezao me u glavni zatvor pored
suda u Zadru.
Ujutro oko 9 sati, 27. 1. 1993. ili 28. 1. 1993. g, priveli su me kod istranog suca
Brki Branka, a kako sam kasnije saznao on je iz Krueva, bivi sudac suda u
Obrovcu. Dok sam bio kod istranog suca nitko me nije tukao.
Jednom prilikom jedan policajac zv. Joso iz Crnog, ispitivao me za svoga roaka
Gromika Viia, da je navodno uo da je stao na minu i ostao bez noge, i dok sam
ja sa njim priao naiao je Pavi Marinko iz Galovaca drugi straar, i sa lea
poeo me tui po glavi i vratnim ilama. Ne mogu potvrditi da su me svi straari
tukli, bilo je meu njima dobrih koji su sa nama komunicirali.
U sobi u kojoj smo boravili na zidu je bila slika Pavelia, i Tumanova slika, pa su
tako policajci dok su me tukli pitali da li mi smetaju slike na zidu, da mogu
slobodno skinuti Pavelievu, a da e ostati Tumanova. Ja bih im za to odgovarao
da meni niije slike ne smetaju. Ispitivanje je trajalo puna dva mjeseca, a inae
policajci su nas tukli sve dok nismo razmijenjeni.
Bilo je noi kad nam nisu dali spavati pa smo sjedili na klupama. Tukli su nas
najvie nogama, obuvenim u vojnike izme, palicama, kabelima, Mogu da kaem
sa im god su stigli, to im se god nalo pri ruci.
Dok sam bio u zatvoru kada bi se nou dizao u toalet, padao sam u komu od
udaraca, pa sam tako jedne prilike pao i udario glavom u krevet.
Strana 632
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Policija me najvie optuivala da sam zapalio selo Murvicu i to hrvatske kue i dok
bi me ispitivali jedan bi odlazio, drugi dolazio i tako stalno naizmjenino...
Napominjem, da sam zbog batina postao pomalo zaboravan, te se ovaj as
prisjeam suenja koje nam je bilo pripremljeno u Zadru i to u 4. mjesecu. Na tri
dana prije dobio sam poziv za sud, gdje su me odvela dva policajca i kad sam
uao u sudnicu tamo je bilo dosta osoblja i nekakvog naroda, ja ne znam po kom
zadatku su oni bili tamo i sjeam se da je sudac bio Duki Milivoj, a meu
ostalima je bio i moj komija Sura Ljubo, Hrvat, koji je donio i nekakve slike
poruenih kua u Murvici. U sudinici su me ispitivali jedno sat vremena, da bi me
nakon toga izveli vani u jednu sobu, i nakon pola sata vratili me natrag u sudnicu,
i tamo mi je proitana kazna od 14 godina zatvora. Tu su mi govorili da sam
pucao iz topova ja i dan danas ne znam pucati iz topa, zatim da sam sjedio iza
grma i saekivao svoje mjetane Hrvate i ubijao ih, itd.
Dana 1. 2. 1993. g., na sud je dola i Vojna policija i ispitivali su me dva dana,
kako mene tako i ostale zarobljenike, ali naizmjenino. Opet su ispitivali sa istih
spiskova, koje je imao istrani sudac Brki i to uglavnom o ljudima sa poloaja.
Ta dva dana ispitivanja od strane Vojne policije su mi bila najtea u toku moga
zarobljenitva. Kada su me vodili u sobu za ispitivanje, onda sam morao, kad bih
uao unutra, kleknuti na koljena, dignuti ruke u vis, i tako etiri sata, dok te oni
za sve to vrijeme ispitivaju i tuku. Najvie su me tukli izmama i to od pasa do
glave, tako da sam sav bio modar. Napominjem da su nas u sobu za ispitivanje
vodili po trojica policajca, jedan bi ispitivao, a dvojica su me za to vrijeme tukli.
Za sve vrijeme dok smo bili u zatvoru, taj se zatvor kako sam naprijed naveo,
nalazi pored suda u Zadru, dolazila bi nova policija iz zatvora. Morali smo pjevati
ustake pjesme, a inae uvee pred spavanje natjeravali su nas da pjevamo
pjesmu "Ringe, ringe raja". Od svih ovih muenja najtee za mene lino, a i za
ostale zarobljenike, je bilo to to smo mi ostali zarobljenici morali jedan drugog
udarati pesnicama i to jako, jer ukoliko ne udari drugog zarobljenika jako, onda
on pokae kao se udara......
Dok smo bili u zatvoru, u Zadru, najvie me je tukao Erdali Ive iz Tinja, i to
trofaznim kabelom, svako jutro kad bi on bio deurni, kad doveze doruak,
natjeravao je, kako mene tako i druge zarobljenike, da jedan drugog udaramo
pesnicama. Najvie nas je tukao kad bi uo da padaju granate, onda bi vikao da
nai tuku Zadar. Na njihov Uskrs, jedan od straara Bajlo Edi, inae Arbanas,
uveo me je zajedno sa jo dvojicom i to Slavkom Olujiem i Mladenom
Kusonjiem, u kupatilo i tu nas je tukao do besvjesti.
Nou kad spavam od straha dobivenog u zatvoru, skaem se poinjem buncati, a
inae kad se vremenske prilike mjenjaju osjeam velike neizdrive bolove po
tijelu. Ne mogu da vam sve detalje opisujem jer se ne mogu svega sjetiti, a
koliko mi je bilo teko mogu vam rei da sam ak pitao straara pitolj da se
ubijem i da sam mogao doi do iptolja sigurno bi se sam ubio jer nisam mogao
izdrati bolove i udarce.
Strana 633
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
M
Miljev
vacki Plato
o
KI NAPAD
D I MONSTR
RUOZNI ZLO
OIN HRVA
ATSKE VOJS
SKE
MU
NA SRPSKE ZE
EMLjE POD ZATITOM
M UNPROFOR-A MILjEV
VAKI PLAT
TO JUNI 1992.
p
nego je dolo do secesije Hrrvatske od Jugoslavije
e, pa i u
Srbi i Hrvati, prije
kovima ivo
ota pod tu
inskom vla
au, ivjelii su na podruju sjeve
erne Dalmacije
vjek
mirno jedni po
ored drugih, osim u pe
eriodu II sv
vjetskog ratta. Tako je godinama bilo
meu stano
ovnika Milje
evakog pla
atoa1, prete
eno Hrvata
a, i stanovn
nika susjed
dnih
i izm
srps
skih sela na
a lijevoj obali ikole i desnoj oba
ali Krke. Ne
ema nikakve sumnje da
d je
to stanovnitv
s
b
pravoslavne vjere i srpske na
acije, o em
mu svjedoe
ei
o nekada bilo
hrva
atski izvori, ali da je ono
o
na razliiite naine
e pounijaeno i pokato
o-lieno.
Evo
o ta o tom
m periodu ka
au hrvatsk
ki izvori:
anje Drnia
a donijelo je
e i u stanov
vnitvu ove
e krajine ve
elike promje
ene.
"Tursko osvaja
n
novim
n
stano
ovnicima (X
XVI vijek), koji
Dotadanje rijetko naselje sada je napueno
d
dije
elom doli iz
z Hercegov
vine. Vidi se
e to ve po nekim nazivima sela,
su dobrim
koji su nastali od plemen
nsnih i slinih imena no
ovih naseljenika, Tako
o imena imaju
pr. Mirilovii, Miljevci, Drinovci, Radoni
R
i Krrike kod Drnia, a ista ta imena
nap
susreemo jo
u srednjem
m vijeku ka
ao imena hercegivanih i srpskih katuna, a
ka jo i dana
as nalazimo
o kao topon
nime u Herrvegovini".
nek
Stra
ana 634
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
-------------------------------------------------------------------------------1 Miljevaki plato je prostor u Sjevernoj Dalmaciji omeen sa zapadne strane i

istone strane tokovima rijeke Krke i ikole, sa june uem ikole u Krku i sa
sjeverne prominskim krajem i gradom Drniom. Na Miljevakom platou nalaze se
sela: Drinovci, Klju, iritovci, Baii i Miljevaki Bogati.
2 Seid M. Tralji: Drni esnaestog i sedamnaestog stoljea, Radovi instituta
JAZU, Zadar, 1972, str. 393 - 402.
--------------------------------------------------------------------------------
Ali nije namjera ove publikacije da se bavi tim problemom, ovdje je rije o
bestijalnom zloinu protiv ovjenosti, iji kontinuitet see u drugi svjetski rat
kada su na slian nain ustaki zloinci u poetnoj fazi rata muki ubili i u jame
pobacali na hiljade nezatienih srpskih ljudi.
To to se dogodilo 21. juna 1992. god. na podruju Miljevakog platoa, trebalo bi
da ue u anale srpsko-hrvatskog sukoba kao najmonstro-uzniji zloin nad
ovjekom. Za pripremu akcije od strane hrvatske vojske, koritena su ak i djeca,
odnosno Meunarodni festival djeteta koji je taj dan trebao zapoeti u ibeniku.
Tom prilikom hrvatska strana zatraila je od srpske strane suzdravanje od
provokacija da bi to isto jutro bezobzirno napala srpske poloaje. O ovom
dogaaju izvjetaj lanica Savjeta Bezbjednosti generalnog sekretara Butros
Butros Gali.
Dvadeset prvog juna hrvatska armija je napala poloaje srpske teritorijalne
odbrane na Miljevakom platou u blizini Drnia, u ruiastoj zoni, juno od
sektora Jug i napredovala je nekoliko kilometara. Napredovanje hrvatske armije
koje se smiljeno odvijalo pod vostvom dviju brigada, drugo je po redu koje se
dogodilo u ovoj oblasti u toku posljednjeg mjeseca. Oba predstavljaju krenje
Sarajevskog sporazuma od 2. juna 1992. god. Protiv ovog su uloili protest
UNPROFOR i posmatraka misija EZ koji su zatraili povlaenje hrvatske vojske
na raniju liniju sukoba .
Donesena je rezolucija SB pod brojem 762, a Hrvati se naravno nisu povukli.
Tuan epilog ovog mukog napada, koji se, kao to smo vidjeli, odigrao pred
oima UNPROFOR-a je 40 poginulih srpskih teritorijalaca, nekolicina ranjenih i
zarobljenih, a jedino srpsko selo u toj oblasti Nos Kalik, srueno je do temelja i
spaljeno, jedan dio stanovnitva pobijen, a drugi interniran na Prvi, a zatim
Obonjan u ibenskom arhipelagu.
Po zavretku vojnike akcije zapoinje krvavi pir hrvatskih vojnika - monstruma.
Oni, umjesto da tijela poginulih vrate porodicama, nareuju malobrojnim srpskim
zarobljenicima, pod prijetnjom smrti, da ih bacaju u kraku jamu u predjelu Ljut u
blizini zaseoka Bai. Jedan od preivjelih srpskih boraca svjedoi o stravinom
ritmu zloina i muklom odzvanjanju ljudskih tijela koja su se gubila u jamskoj
bezdani. Nakon tijela, bacani su u jamu psi i make da u uslovima preivljavanja
dovre posao, a zatim smee. Svjedoenja speleologa koji su nakon dva mjeseca
vadili ostatke ljudskih tijela, vie su nego potresna.
Jame bezdanke simbol su zatiranja ovjeka u najbestijalnijem smislu, a srpskom
narodu one se od strane hrvatskog naroda dogaaju po drugi put u pedeset
Strana 635
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
godina ovog vijeka. Isti akordi smrti odzvanjali su i u oblinjoj Mratovskoj jami
prije pedeset i jednu godinu. To se ne smije ni oprostiti ni zaboraviti. Ali, pria se
ni ovdje ne zavrava. Malobrojnim i bespomonim zarobljenicima sudi se na licu
mjesta i po vlastitom izboru. Presude su jasne, kome vjeanje o vojniki pojas,
kome metak u potiljak. Sve ovo se snima na video-traci i u ibeniku prikazu je
kao svojevrsni hororfilm.
Osim toga hrvatska radiostanica Split, u maniri krajnjeg cinizma, emituje imena
poginulih srpskih boraca uz zvuke srpske nacionalne himne sa svim moguim
pogrdama.
Dva mjeseca nakon agresije na Miljevaki plato, hrvatske vlasti dopustilesu
ekspertskoj meunarodnoj ekipi pristup leevima srpskih vojnika. Identifikacija je
potrajala jo dva mjeseca, a unato najsavrenijim metodama dvanaest tijela
ostalo je neidentifikovano. Bol porodica za svojim najmilijima bio je neizmjeran.
Strahota prizora na fotografijama koje se nalaze u ovoj publikaciji u velikoj mjeri
premauje grozotu to je ovjek moe podnijeti. U tom smislu izvinjavamo se
porodicama poginulih i svima vama koji ovu publikaciju imate pri ruci, ali elimo li
pokazati lice i nalije ovog stranog rata, elimo li da hrvatski zloinci iziu pred
lice pravde, morali smo ovo uiniti.
_________________________________________________________________
Zapisnik iz Okrunog suda ibenik koji ovdje objavljujemo ima broj 321-92.
Dostavljen je srpskoj strani putem UNPROFOR-a, u engleskom prevodu, pa je
ponovo preveden na srpski jezik
REPUBLIKA HRVATSKA
Okruni sud ibenik
ZAPISNIK 0 EKSHUMACIJI
18. avgusta 1992.
Sastavljen u ime Okrunog suda u ibeniku i Vojnog suda u Splitu, na mjestu
dogaaja u Drinovcima.
Predstavnici suda:
Istrani sudija Okrunog suda u ibeniku - Vuletin Sanivor
Zapisniar Okrunog suda u ibeniku - Jurkovi Marija
Izaslanik javnog tuioca Okrunog suda u ibeniku - Teulov Lino
Istrani sudija Vojnog suda u Splitu - Duki Dalibor
Izaslanik vojnog tuioca u Splitu - ganjer eljko
Prisutni kod istrage: Perii Ivan, krimi-nalistiki tehniar Mikulandra Ivo,
zaposleni u Oblasnoj policiji u ibeniku.
Strana 636
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Sigurnost mjesta dogaaja obezbjeuju radnici Oblasne policije u ibeniku,

Miljevaka.
Prisutni kod istrage dr. Katica Bori - stalni sudski ekspert u ibeniku i pomonik
dr. Boris Brki.
Prisutni kod istrage: tim speleologa koji predstavljaju Mladen Muini , Marin
Aluni i Abel Buzani iz Splita.
Takoe prisutni predstavnici EZ, B. Zeask, D. Dimitros, oficiri za vezu UN, V.
Baranor i P. Kameron, civilni predstavnici UN, L. Haugard, A. Chutekerhrilik i P.
Niaga Muniuko.
Predmet istrage bila je ekshumacija ostataka vojnika JA, koji su ubijeni u
borbama u junu 1992.
Mjesto istrage bilo je selo Drinovci na miljevakom platou u podruju zvanom
"Ljut" u jami, priblino 50 m udaljenoj od Baievih tala.
Kriminalistiki tehniar je slikao jamu u postojeem stanju, prije uklanjanja
ostataka leeva iz jame.
lan tima speleologa, Mladen Muini, izjavio je da je jama dva metra povrine,
priblino deset metara dubine do prve police i ovalnog je oblika. Na prvoj polici
naeno je mnogo baenog smea, stara roba i na najsjevernijem dijelu je
nastavak jame priblino 2 h 1,5 metar; zatvorena s olupinom starog automobila.
Prema njegovom izvjetaju, nema mogunosti da bi u ovom dubljem dijelu jame,
blizu olupine auta, tijelo moglo upasti unutra.
Ekshumacija je izvrena tako da je najvea koliina smea uklonjena iz jame
dizalicom Hrvatske vojske. Tri lana Hrvatske vojske ula su u jamu, uklonili
smee smjestivi ga na mreu i kada je jama osloboena od smea, ekshumacija
leeva je zapoela tako da su isti smjeteni u plastine vree i izneeni iz jame da
se oiste.
Bilo je ukupno osam vrea na proplanku i bile su numerisane od jedan do osam i
fotografisane.
Prisutni sudski vjetak dr. Katica Bori i njen pomonik dr. Boris Brki otvorili su
vree i pregledali ih, na osnovu ega je dr. Bori napravila slijedei izvjetaj:
Zbog visoke temperature i iscrpljenosti ljudi koji su bili u jami i skupljali leeve u
plastine vree, koji su bili izvueni na povrinu dizalicama, dananja istraga je
zavrena u 18, 15 sati i nastavie se sutra u 09.30.
Zavreno je u 18, 15.
Zapisniar: Marija Jurkovi
Sudski vjetak: dr. Katica Bori
Istrani sudija: Sanibor Vuletin
ig: Da se potpis slae s originalom potvrdio je: ef Odsjeka
MEDICINSKI IZVJETAJ I MILjENjE
Strana 637
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
U vrei br. 1 su sivo-maslinaste izme i ostaci sivo-maslinaste uniforme. Lijeva

izma je bila na nozi, a desna nije, nedostaju ostaci potkoljenice, natkoljenice,
podlaktice i nadlaktice se mogu vidjeti. Potkoljenica je duga 41 cm, podlaktica 26
cm. Tijelo se raspalo mumificirano bez potkonih tkiva, a moe se konstatovati da
ostaci pripadaju mukarcu.
U vrei br. 2 su dijelovi uniforme, svi dijelovi tijela su naeni. Na glavi: ostaci
tamno-smee kose 13 cm. Potkoljenica 43 cm, a podlaktica 25 cm - desni radijus.
To tijelo je odreeno kao tijelo mukarca na osnovu njegove karlice. Podlaktica
nedostaje.
U vrei br. 3 nalaze se dvije vojne izme, lijeva i desna, ostaci sivo-maslinaste
uniforme s uprtaima, desna butna kost ima vidljive frakture, ali se ne moe
odrediti da li se to desilo prije ili poslije smrti, u stanju raspadanja. Potkoljenice
nedostaju. Nikakve druge promjene nisu uoene na glavi niti na bilo kojem
drugom dijelu tijela koje bi ukazale na promjene koje su se desile prije smrti. Na
koi nisu uoene patoloke promjene.
U vrei br. 4 bila je naena sivo-maslinasta uniforma, desna izma, a nema lijeve
noge. U podruju glave: bona fraktura iz tjemenjanog podruja prema lijevom,
orbitalnom podruju. Fraktura koja se desila prije smrti tijela je bila 16 cm duga.
Druga fraktura bila je achenial podruju koe.
U vrei br. 5 nalazi se glava s frakturom gornje vilice i donje vilice na desnoj
strani, ali se ne moe odrediti da li su se ti prelomi desili prije ili poslije smrti. U
podruju desne natkoljenice lateralni prelom dug 32 cm od bedra, ali se ne moe
odrediti da li se taj prelom desio prije ili poslije smrti. Tijelo je bilo umotano u
sivo-maslinasto ebe i vojnu uniformu.
U vrei br. 6 nalaze se dvije lijeve izme. Postoji prelom u podruju lijeve
potkoljenice ali se ne moe odrediti da li se taj prelom desio prije ili poslije smrti.
Mora se naglasiti da su u ovoj vrei naene dvije lijeve potkoljenice, jedna lijeva
noga, nije naena glava, ali svi ostali dijelovi su naeni.
U vrei br. 7 naene su tri izme. Lijeva i desna su iste, dok jedna desna izma
ima duu saru. Tijelo je obueno u sivo-maslinastu vjetrovku, glava nije naena.
U vrei br. 8 su dvije glave. Potpuni lateralni prelom tjemenjanog predjela se
moe vidjeti na jednoj od njih, ali se ne moe odrediti da li se ovaj prelom desio
prije ili poslije smrti. Na drugoj glavi nema patolokih promjena, potkoljenica je
duga 43 cm, a ostaci su obueni u sivo-maslinastu uniformu.
Strunjaci su potvrdili da su ostaci u svih osam vrea raspadnuti na nain da se
ne mogu identifikovati, a takoe ne mogu podlei sudskom ispitivanju, naroito
prelomi i amputacije.
Strunjaci nisu nali dokumenta ili druge pojedinosti na odjei ostataka koji bi
mogli identifikovati tijela.
Strunjak, dr. Katica Bori je potvrdila da e priloiti poseban izvjetaj i miljenje,
koje je bazirano na istraivanju gore pomenutih ostataka u stanju u kojem su
ostaci naeni i da e navesti broj lica iji su ostaci naeni, njihovu visinu i ostale
bitne podatke.
Kraj
Strana 638
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
NASTAVAK EKSHUMACIJE
20. avgust 1992.
Okupljeni u ime Okrunog suda u ibeniku i Vojnog suda u Splitu, na mjestu
dogaaja u Drinovcima.
Predstavnici suda
Istrani sudija Okrunog suda u ibeniku - Marija Jurkovi
Zamjenik javnog tuioca Okrunog suda u ibeniku - Lino Teulov
Istrani sudija Vojnog suda u Splitu - Dalibor uki
Zamjenik tuioca Vojnog suda u Splitu - eljko ganjer
Istrazi su prisustvovali: inspektor Joko Mami i kriminalistiki tehniar Ivo
Mikulandra, zaposleni kod Oblasne policije u ibeniku.
Proceduri su prisustvovali: Dr. Katica Bori, stalni sudski vjetak u ibeniku, i
asistent Dr. Boris Brki.
Istrani tim ine lanovi speleoloke ekipe: Mladen Muini, Abal Buzani i
Ljubomir Mateljan.
Takoe su prisustvovali predstavnici posmatrake misije EZ-e, B. Lisk, D.
Dimitros, predstavnici UNMLO, Vladimir Beranov i Mark Turiet, pukovnik, civilni
predstavnici UN, Lars Hauard, Don Harisen Rosing i Kiril evenko.
Ekshumacija je nastavljena u 10,30 asova
Ekshumacija je izvoena po istom postupku kao i prethodnog dana. Tri pripadnika
hrvatske vojske ula su u jamu i ekshumacija ostataka poela je tako da su ih
smjetali u plastine vree i izvlaili ih dizalicom iz jame.
Za vrijeme istrage predstavnik posmatraa EZ Dagos Dimitros obavijestio nas je
da su ostalih pet posmatraa EZ koji su stigli iz Splita, takoe prisustvovali istrazi
L. Pavanelo, Bivmont, J. Mestro, M. Godenfelt, V. Fleming.
U 19,00 asova svih 12 vrea sa ostacima izneeno je iz jame. Vree su bile
oznaene brojevima od 9-20.
Nakon toga vree su otvorene i sudski vjetak Dr. Bori Katica pregledala je
ostatke i dala:
Strana 639
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
MEDICINSKI IZVJETAJ I MILjENjE

U vrei br. 9 nema glave, samo zadnji dio vilice, nedostaje i grudni ko.
Podlaktica i potkoljenica su jedini ekstremiteti. Podlaktica je duga 42 cm, a
potkoljenica Je duga 40 cm. Karlica takoe nedostaje. Identifikacija je nemogua
jer je vii stepen raspadanja.
U vrei br. 10 nema glave, nema ostataka grudnog koa, nema lijeve ruke,
potkoljenica je duga 43 cm, ne moe se izmjeriti duina bedrenjae, jer je
preostao samo dio kosti. Po karlici je zakljueno da se radi o mukoj osobi.
Odjea se sastoji od sivo-maslinaste uniforme i cipela visokog broja.
Identifikaacija je nemogua.
U vrei br. 11 nema ostataka glave i grudnog koa. Po karlici je zakljueno da se
radi o mukoj osobi. U vrei je bilo 4 kosti natkoljenice i 5 izama. Potkoljenica je
duga 37 cm, a natkoljenica 48 cm. Identifikacija je nemogua.
U vrei br. 12 vidljiva je glava sa kompletnom frakturom iznad oiju, koja je duga
oko 25 cm. Ne moe se odrediti da li je fraktura nastala prije ili poslije smrti. U
podruju grudnog koa postoji samo dio izme, natkoljenica je duga 39 cm,
podlaktica je duga 28 cm, a po karlici je zakljueno da se radi o mukoj osobi.
Odjea se sastoji od sivo-maslinaste uniforme. Sudei po sadraju vree br. "12,
moglo bi se rei da broj kostiju odgovara jednom tijelu ali budui da se nalazi u
viem stepenu raspadanja identifikacija je nemogua.
U vrei br. 13 vidljiv je dio glave sa viestrukim frakturama na gornjem dijelu. Ne
moe se odrediti da li je fraktura nastala prije ili poslije smrti. Nema rebara, po
karlici je zakljueno da se radi o mukoj osobi, ali zapazila sam dvije karlice u
istoj vrei. Nadlaktica je duga 27 cm, a natkoljenica je duga 48 cm. Tijelo je
obueno u sivomaslinastu uniformu, tu je jo i jedna mala crna cipela.
U vrei br. 14 nema glave, grudni ko nije kompletan, od ostalih ekstremiteta tu
su lijeva ruka i dio karlice, od odjee tu je sivo-maslinasta uniforma i dvije izme.
U vrei br. 15 nalazi se kompletno tijelo sa lijevim dijelom lica, na licu se nalazi i
koa i tkivo, vrat i grudni ko. Vidljiva je fraktura na vratu lubanje, a takoe i
ostaci smee kose duge 11 cm. Od ekstremiteta tu je samo potkoljenica duga 40
cm. Po karlici je zakljueno da se radi o mukoj osobi. Tijelo je obueno u sivomaslinastu uniformu i izme. Napomena: S obzirom na dubinu na kojoj je tijelo
pronaeno, imalo je uslove za saponifikaciju i mumifikaciju. Isto bih dodala tome
da su na objema natkoljenicama bili ostaci miia, takoe mumificirani. Nisu
pronaeni nikakvi elementi koji bi pomogli u identifikaciji.
U vrei br. 16 ima 8 rebara, dio desne ruke, dvije natkoljenice, jedna duga 42
cm, kosti muke karlice, nema glave, odjea se sastoji od sivo-maslinaste
uniforme, jednog para izama i jedan par cipela.
U vrei br. 17 vidljiva je glava sa viestrukim frakturama na gornjem dijelu.
Nema grudnog koa. U predjelu natkoljenice vidljivo je sauvano miino tkivo.
Duljina podlaktice je 28 cm, a tu je i jedna kost podladtice.
Po karlici je zakljueno da se radi o mukoj osobi. Odjea se sastoji od sivomaslinaste uniforme. Tijelo je mumificirano, i nalazi se u visokom stepenu
raspadanja. Identifikacija je nemogua.
Strana 640
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
U vrei br. 18 nema glave i grudnog koa. Jedino je tu karlica muke osobe.
Jedna potkoljenica je 24 cm duga. Obe natkoljenice duge su 46 cm. Odjea se
sastoji od sivo-maslinaste uniforme i jedne izme.
U vrei br. 19. nalazi se jedna donja vilica, polovina glave nedostaje. Nezavisno
od toga tu je i jedna glava na kojoj se nalazi specijalni tenkovski ljem. Kada je
ljem otklonjen, uoena je ustrelna rana promjera 2 cm na gornjem dijelu glave.
Rana je zaivotna. Na glavi je uoena smea kosa 6 cm duga. Nedostaje grudni
ko, ekstremiteti: obe ruke, obe noge, natkoljenica je duga 48 cm. Na osnovu
karlice zakljueno je da se radi o mukoj osobi, odjea se sastoji od sivomaslinaste uniforme. Identifikacija je nemogua.
U vrei br. 20 deo glave je sa vie fraktura, donja vilica je odvojena pa se ne zna
da li pripada toj glavi. U vrei se nalazi jo jedna glava bez donje vilice sa vie
fraktura zadobijenih za vreme ivota. Veliki deo rebara moe se videti.
Ekstremiteti: deo desne noge sa gornjim delom noge od 35 cm. Nedostaje
karlica. Odjea se sastoji od sivomaslinaste uniforme. Identifikacija je nemogua.
Nakon to je podnijela medicinski izvjetaj i miljenje Dr. Katica Bori se
obavezala da e dostaviti napisani izvjetaj i miljenje kao dodatak izvjetaju u
kojem e navesti taan broj tijela iz opisanih 20 vrea, i njihove osobine s
obzirom na debljinu kostiju i ostale bitne informacije.
Kriminalistiki tehniar snimio je cijeli postupak ekshumacije i pregleda tijela.
Poto je napustio jamu izjavio je da ne moe garantovati da nema vie tijela
unutra, i da nije uoio tijela ili vidljive dijelove tijela, ak ni kopajui na dnu jame
do dubine od 6 ina.
Poslije zavrene ekshumacije, 20 vrea sa ostacima tijela predano je francuskom
bataljonu UNPROFOR-a, prijem tijela potvren je u zasebnom dokumentu.
Prisutni posmatrai EZ, UNMLO i civilna milicija UNPROFOR-a traili su da im se
dostavi kopija zapisnika o ekshumaciji koja se dogodila u 2 prethodna dana.
Sudija ih je obavijestio da se moraju obratiti Ministarstvu pravosua i
administracije sa molbom za kopiju o zapisniku.
Zavreno u 14,30 asova.
Zapisniar: Marija Jurkovi
Sudski vjetak: Dr. Katica Bori
Istrani sudija: Sanibor Vuletin
Kraj
Strana 641
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Opta oblasna bolnica "Sv. Sava" Knin

Odjel za patologiju i sudsku medicinu
Dr Marija ubrilo, patolog
GENOCID NAD SRPSKIM STANOVNITVOM I PROBLEMI IDENTIFIKACIJE
POGINULIH NA MILjEVAKOJ VISORAVNI
Agresija na Miljevaki plato je izvrena 21. juna 1992. Dana 17,07,199.2 naoj
ekipi je predano 7 leeva preko UNPROFOR- a, za obdukciju i identifikaciju su
nam rekli da su leevi bili nepokopani. Trulene promjene su uznapredovale, ali
su glavne konture tijela ostale ouvanv. Glave su svima bile sa velikim
povredama, kosti zdrobljene, ui su nedostajale. U podruju vrata kod dva lea,
vide se tragovi reznih rana, u duini 7-8 cm, dubine sve do kime. Jednom leu
nedostaje itav gornji dio tijela
Dana 22.07.1992. dobivamo jo jedno tijelo, 23.07. dva tijela, a 18.08,jo 8
mrtvih tijela. Osmorica ovih posljednjih su bili na jednom mjestu. Dvojica su
imala defekte na kostima lubanje, a ostali su imali vie prostrijelnih rana grudnog
koa. Od 19. do 21. avgusta preuzeli smo 20 vrea u kojima su bili izmjeani
dijelovi ljudskih kostiju i odjee zajedno sa smeem. Predstavnici UNPROFOR-a su
nas obavijestili da je sadraj ovih vrea izvaen iz jame u Drinovcima, na
Miljevakom platou. Osam lubanja je potpuno nedostajalo. Od preostalih, kolikotoliko ouvanih, nekolike su imale impresivne frakture krova lubanje. Takve vrste
prijeloma lubanje nastaju ili udarcem tupo-tvrdim predmetom ili padom na tupotvrdu podlogu. Od jednog pripadnika UNPROFOR-a sam saznala da je pored jame
vidio drvenu toljagu po kojoj su se vidjeli tragovi krvi i slijepljena kosa. Kad su
slijedei put ili, zamolila sam da mi donese taj predmet, meutim, u povratku mi
ree da je predmet sklonjen. Ostale lubanje su bile dijelom zdrobljene, a dijelom
smo nali samo manje fragmente kostiju lubanje. Veina kostiju je bila potpuno
ogoljena, jo malo masna, ponegdje su bile ouvane zglobne ahure i ligamenti, a
samo na par mjesta bilo je i neto malo saponificiranog tkiva. Meu kostima je
bilo mnogo onih sa frakturama, mnogo raznih kotanih fragmenata, mnogo
kostiju ivotinja, to je uveliko oteavalo identifikaciju.
Dana 01.09.1992. god. smo preuzeli posljednja tri lea. Jedan je bio bez odjee,
sa prostrijelnim ranama i frakturama obe natkoljenice. Drugi le imao je
prostrijelnu ranu glave. Ulazna rana je u podruju desnog oka, a izlaza je
tjemenozatiljno lijevo. Identifikacija je vrena uz ljetnu egu, rojeve muha,
straan smrad i sa vrlo malo podataka kojima smo raspolagali. Leevi su bili
neoznaeni, bez linih stvari, depovi su im bili izvrnuti i ispranjeni.
Radili smo javno, pozvani su svi koji su mogli i htjeli pomoi. Prilikom
identifikacije sluili smo se s vie metoda. Poli smo od detaljnog opisa odjee,
obue, samog tijela, povreda tijela, mjerenja visine, odnosno mjerenja kostiju i
izraunavanja pribline visine. Priblinu starost odreivali smo gledanjem stanja
zubala, avova na lubanji, sratavanja epifize i dijafize dugih kostiju.
14 osoba je prepoznala rodbina po detaljima na odjei, obui ili eventualno linim
stvarima, jer je odjea veine leeva imala ispranjene depove. Jedan le je
prepoznat po ploicama osteosinteze na kostima potkoljenice, jednom smo nali
kalus na mjestu stare frakture podlaktice. Kod trojice smo uspjeli uzeti pokoicu
desnog kaiprsta i tako dobiti sliku papilarnih linija, te su tako bili sa sigurnou
identifikovani.
Rezultat svega je da smo od dijelova kostiju i dijelova tijela sastavili 40 leeva od
ega je 28 identifikovano i sahranjeno u porodine grobnice. 12 je sahranjeno u
zajedniku grobnicu na novom groblju u Kninu.
Strana 642
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
IZJAVE:
Dana 21.11.1993. godine, u prostorijama Glavnog taba SVK soba br. 51, u
svojstvu svjedoka dogaaja na Miljevakom platou 21.06.1992. godine, sasluan
je Nadoveza Nikola koji je dao slijedeu
IZJAVU
Zovem se Nadoveza Nikola, roen sam 02.01.1953. godine, selo Ievo SO
ibenik, od oca p. Stojana i majke Stevanije roene Urukalo, zaposlen u RO
"TVIK" Knin, oenjen, otac troJe Djece, sudski nekanjavan, Srbin.
Dana 21.06.1992, godine kao pripadnik TO nalazio sam se u mjestu Klju na
Miljevakom platou. Hrvatska vojska napala nas je rano ujutro oko 4,40 kojom
prilikom sam, u vrijeme povlaenja, zarobljen u mjestu iritovci oko 19,00. Tada
je zarobljeno 18 boraca od kojih su prilikom zarobljavanja 2 poginula i tri ranjena.
Prilikom zarobljavanja skinuli su nam donji ve, a iz depova smo morali izvaditi
sve dokumente, novac i ostale predmete. Tom prilikom udarao nas je kako je ko
stigao a takoe i vrijeao.
Nakon kraeg vremena doao je i kamion, u kojeg smo morali ui i unijeti jednog
poginulog i to Trifunovi Ljubu. U kamion su uneena i tri ranjenika. Nakon vonje
od jednog kilometra kamion se zaustavio i tu su prozvali osia uru, koji je
morao izii. Odatle su ga odveli dvojica, a mi smo unijeli jo jednog poginulog,
koji je oko vrata imao kaji, a nikakvih povreda po tijelu nije imao. Kasnije se
ispostavilo da su ga udavili, zvao se Medo, a imena se ne sjeam. Odatle smo
nastavili put do Visovca, gdje smo ekali brod, gdje su nas maltretirali na nain
da smo morali ulaziti i izlaziti iz vode, koja je bila jako prljava i hladna. Onda je
naiao brod u koji smo unijeli ranjene i mrtve i vozili se do Slapova Krke. Odatle
smo preli u autobus pred kojim nas je ekao palir hrvatske vojske, koji su nas
udarali izmama i pukama kako je koji stizao. Tako smo doli u ibenik u zatvor,
ispred kojeg nas je ponovo ekao palir hrvatskih vojnika koji su nas tukli.
Kad smo uli u eliju, svi skupa tu smo prenoili, s tim da su nam u toku
noi.uzeti podaci. Sutradan smo bili tueni na razne naine. Dana 23.06.1992.
godine smo izvedeni iz elije i odvedeni na Miljevaki plato gdje smo imali
zadatak sahranjivati nae poginule borce.
Bili smo rasporeeni u grupama po etri ovjeka. Najprije smo kopali grobnice u
koje smo pokopavali nae drugove, i to jednu u koju smo pokopali dva, a u drugu
pet ljudi. Tom prilikom sam naao osia uru i prepoznao ga. To je onaj koji je
izvaen iz kamiona i koji je ostao. Gledao sam ga i vidio da mu je rasjeena usna,
najvjerovanije da je no zabijen u grlo, a takoe na obe butine su bili ubodi noa.
Na grudima mu je takoe bila dignuta koa irine 3 cm i duine 2 cm. Kad smo to
zavrili, stiglo je njihovo nareenje da ih vie ne kopamo, ve da ih tovarimo u
kamion i vozimo u jamu. Kad smo bili u selu Klju, imali smo dva poginula, anak
Iliju i Mireti Nikolu, koji su bili spaljeni zoljom iz neposredne blizine. Kamion je
bio doveen do jame u Drinovcima koja je bila na vrhu betonirana, a ne znam
emu je to sluilo.
Onda su nam naredili da ih bacamo u jamu. Bacali smo ih tako da smo po jednog
ovjeka stavljali na atorsko krilo i onda su ga etvorica nosila i bacala u jamu.
Kad smo to zavrili, onda smo kamionom ili u Noskalik, na brod. Tamo smo
oprali lopate i ostali alat i umili se. Tom prilikom je ubijen SUBOTI MIROSLAV.
Ubio ga je vojni policajac ivkovi Gojko iz Pokrovnika. Naredio mu je da ide oko
dvadesetak metara, da se okrene i onda je ispalio par hitaca u njega. Onda su
Strana 643
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
nas etvorica ila kopati jednu raku uz Krku i tu smo ga sahranili. Nakon toga
smo ili na Slapove Krke, o odatle u zatvor.
U zatvoru su maltretiranja bila svakodnevna. Ili smo takoe raditi i to gdje su
nas tukli vie nego u zatvoru. Kad su htjeli da iznude neko priznanje, onda su nas
prikljuivali na struju. Voljeli su da nas skinu gole, postroje u vrstu i onda gaze po
nama. Tjvrali su nas da radimo gimnastiku, da igramo kolo, da pjevamo ustake
pjesme, da salutiramo "ZA DOM SPREMIN" i tako iz dana u dan. Iz ibenika smo
na razmjenu krenuli 11.08.1992. godine, a u luci Lora smo zadrani oko pet-est
asova, gdje smo neprestano bili tueni. Tu smo maltretirani na nain da su nas u
izmama gazili po bosim nogama, da jedemo koru od narande, da kupimo
opuke cigareta zubima itd. Tjerali su jednog po jednog da bi oni za njim pucali.
Nakon toga smo autobusom ili za Zagreb, gdje smo u logoru Kerestinec zadrani
dva dana. Na ponaanje prema nama u logoru Kerestinec nemam primjedbe. Iz
Kerestinca smo krenuli u Nemetin, gdje smo i razmjenjeni 14.08.1992. godine.
Izjavu sam proitao i nemam primjedbi, te je vlastoruno potpisujem.
Izjavu uzela: Torbica Borka, s.r.
Izjavu dao: Dipl. pravnik Nadoveza Nikola, s.r.
-------------------------------------------------------------------------------Dana 21.11.1993. godine u prostorijama Glavnog taba SVK soba br. 51, u
svojstvu svjedoka dogaaja na Miljevakom platou 21.06.1992. godine, sasluan
je Mirkovi Jovan koji je dao slijedeu:
IZJAVU
Zovem se Mirkovi Jovan, ro. 28.07.1948. godine, od oca Duana i majke Anice
ro. Iveki, sa stalnim mjestom prebivalita Kovai, zaposlen, oenjen, otac
dvoje djece, sudski nekanjavan, Srbin.
Prilikom napada Hrvatske vojske na Miljevaki plato 21.06.1992. godine nalazio
sam se sa svojom jedinicom u mjestu Klju. Napad na nas dogodio se rano ujutro
oko 4,40 asova, a u istom naletu napadnuta su sva mjesta Miljevakog platoa.
Ja, kao pripadnik TO, zarobljen sam oko 19,00 asova 21.06.1992.
Prilikom zarobljavanja bilo nas je 18, ali u momentu zarobljavanja, kada mi vie
nismo pruali nikakav otpor, ubijena su dva druga, a trojica su ranjena. Nas su
tada skinuli skoro gole, naredili su nam da stanemo u stroj kojom prilikom su nas
pljuvali, tukli.
Meu pripadnicima hrvatske vojske bila je i jedna ena koja me je pitala razne
vulgarnosti i pri tom mi prijetila pitoljem. Kasnije su nam naredili da pokupimo
naeg poginulog druga, Trifunovi Ljubu, i da ga spustimo u kamion.
Jedan poginuli borac je ostao da lei, a ranjenike smo takoe stavili u kamion.
Prilikom vonje u kamionu ruke su nam morale biti dignute iznad glave.
Kamionom smo prevoeni do Krke gdje smo trebali saekati brod da nas prebaci
preko. Tu smo ekali oko 1 as, za koje vrijeme smo bili goli, a poneki i potpuno
goli. Tom prilikom su vikali "Ima li tko iz kasarne?" i javio se osi Bore, kojeg
su odmah odvojili, navodno da sa njim imaju poseban razgovor. Prilikom odlaska
broda isti osi nije iao sa nama ve je ostao tu. Na brod smo ukrcali 2 poginula
Strana 644
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
i 3 ranjena. Na brodu smo bili vezani, ne znam do kojeg mjesta smo se vozili u
zatvor u ibenik. Svi smo bili smjeteni u jednu eliju. Sa nama u eliji su bila i 3
ranjena i to Vranje Ilija, Kati Mladen, Gvozdenovi Drago.
Dva poginula borca su ostala u brodu i ne znam ta se sa njihovim tijelima dalje
dogaalo. U eliji smo bili 2-3 noi, Tu su nas tukli izmama, akama, prijetili
meni lino, da imam oi taman za vaenje, kojom prilikom su mi oima prinosili
prste.
U toku 2 dana boravka u zatvoru ja sam ve imao teke tjelesne povrede i to
prelom triju rebara i podlive po cijelom tijelu. Zbog povreda nisam iao
sahranjivati nae mrtve. Kao zatvorenici ili smo na ubievac, gdje Je bila
Komanda hrvatske policije. U zatvoru jedan od naina muenja je bio i
prikljuivanje struje na tijelo. Osim fizikog maltretiranja, koje je bilo vie po noi
nego po danu, muili su nas psihiki, na nain da smo morali pjevati njihove
pjesme i pozdravljati sa "ZA DOM SPREMNI".
Kad smo ili raditi, ili smo u dvije grupe i tom prilikom su nas takoe muili, tukli
i provocirali. Dok smo radili, ja sam pitao vode i oni su mi dali da pijem iz posude
odakle je prije toga pio pas.
Kad sam progutao dva gutljaja, rekao sam da vie ne mogu, jer je voda bila puna
dlaka sa psa, a oni su me onda poeli tui i naredili mi da pravim sklekove.
Prilikom odvoenja na rad, maltretirali su nas na nain da nam stavljaju smee u
usta kao i grane, te da to nosimo kao psi. Iivljavali su se na nain da smo morali
stajati na suncu satima, uglavnom, radili su na tom da nas iscrpe.
Osim ovoga to sam ve izjavio o nainu muenja, muili su nas i tako da smo se
svaki dan morali po nekoliko puta skinuti goli, a oni su nas prskali sa mlazom
hladne vode, kojom prilikom bi nam dali sapun, govorei da kad ga potroimo da
je onda kupanje zavreno. Tako mokri smo odlazili u eliju koja je bila veoma
hladna.
Svakodnevno smo morali da pjevamo njihove pjesme i da oponaamo ivotinje
kao npr. svinje.
Hou da vam kaem jednu pjesmu koju smo morali pjevati, a glasi: "Ja sam Srbin
uvijek bio, svaki ar sam izgubio, sad e struja pec, pec, pec, a ja skaem kao
zec."
Dok smo boravili u zatvoru u ibeniku, dva puta su nas posjetili predstavnici
Meunarodnog komiteta Crvenog krsta, koji su nas pitali da li smo tueni i kakav
nam je tretman. Naravno, mi nismo smjeli rei. Kad bi nas predstavnici MK CK
pitali od ega su nam podlivi, mi smo morali govoriti da smo to zadobili prilikom
zarobljavanja. Za razmjenu smo uli tri-etiri dana prije odlaska. Krenuli smo
najprije u Split i tu smo bili pet-est asova postrojeni na suncu, gdje su nas tukli
itavo vrijeme. Na ovjeku koji nas je tukao bila je potpuno crna uniforma. Gazio
nas je izmama po bosim nogama, kojom prilikom smo ja i Nadoveza Nikola
zadobili teke povrede.
Iz Splita smo ili prema Zadru, Rijeci, do Zagreba, gdje smo u logoru Kerestinec
ostali dva dana. Prilikom vonje su nas cijelo vrijeme tukli i nisu nam dali spavati.
U Kerestincu nas je doekala i lijenica koja nam je previla noge i koja nas je
pitala ta nam je to bilo. Ja sam rekao da sam se udario, a ona je rekla da kaem
istinu, da me nee nitko dirati. Tada sam joj ja priznao da su me tukli, a ona je
na to rekla da to nisu radili ljudi nego ivotinje.
Strana 645
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Iz Zagreba smo ili u Nemetin, gdje smo i razmijenjeni 14.08.1992. godine.

Ovo je sve to imam izjaviti, a izjavu sam proitao i vlastoruno je potpisujem.
Izjavu uzela Torbica Borka, s.r.
Izjavu dao Dipl. pravnik Mirkovi Jovan, s.r.
-------------------------------------------------------------------------------Zovem se uk Stevan, roen sam 12.05.1963. godine u Biovinom Selu, optina
Knin, od oca Stevana i majke Marte roene Vujasinovi, stalno nastanjen u
Bioviinu Selu, zaposlen, otac dvoje djece, sudski nekanjavan. Kao svjedok
dogaaja na Miljevakom platou dajem sljedeu
IZJAVU
Prilikom napada Hrvatske vojske na Miljevaki plato, rano ujutro 21.06.1992.
godine nalazio sam se sa svojom jedinicom u mjestu Klju. U momentu napada ja
sam bio na strai, a ostali vojnici su mirno spavali. Napad je bio estok, probudio
sam drugove i pokuali smo pruiti otpor. Vrlo brzo smo shvatili da nemamo
nikakve anse, ali smo zaklonivi se u jednu kuu izdrali skoro itav dan<
Negdje u popodnevnim satima poeli smo se povlaiti prema zaseoku iritovci,
gdje smo i zarobljeni oko 19,00. Zarobljeno je nas 18 koji smo se nalazili u s.
Kljuu. U momentu zarobljavanja bio je ranjen Kovaevi Damjan, ali hrvatski
vojnici nisu imali namjeru da mu se prui pomo, nego je jedan hrvatski vojnik
stao iznad njega i u onako ranjenog ispalio nekoliko mataka.
Pored pogibije Kovaevia, tanije ubistva, ranjen je Vranje Ilija, a Trifunovi
Ljubo je poginuo.
Kako vie nije bilo nikakvog otpora, razoruali su nas i odmah poeli tui
izmama, akama i ostalim im su mogli, te su nas pretresli, oduzeli dokumenta,
novac, nakit, satove a onda naredili da se skinemo do gola
Nakon to smo izvjesno vrijeme proveli tako goli, ponovo su naredili da se
obuemo a onda su izdvojili mene i jo jednog da idemo pokupiti i donijeti tijelo
Trifunovi Ljube.
Kratko vreme nakon toga stigao je njihov kamion u koji smo morali staviti tijelo
naeg vojnika. Osim poginulog vojnika u kamion smo unijeli i 3 ranjena i to:
Vrane Iliju, Kati Jovana i Gvozdenovi Dragu.
Nakon toga u kamion smo morali ui i mi, a samo je osi uro morao ostati tu
sa hrvatskim vojnicima. Nakon toga kamion kree prema Nos Kaliku. Na putu do
Nos Kalika zaustavljamo se, a oni nareuju da iziu etvorica naih vojnika da se
pokupi tijelo Medo Rajka. Kada su pokojnog Medoa unijeli u kamion, vidio sam
da oko vrata ima zategnut kai. Ja lino nisam primijetio tragove krvi kao ni bilo
kakve povrede po tijelu.
Cijelo vreme vonje u kamionu smo morali sjediti na tijelima naih mrtvih
drugova. Kada smo stigli u Nbs Kalik, tu smo morali izii iz kamiona i iznijeti tijela
poginulih i ranjenike, te ekati brod jedan do dva sata.
Za to vrijeme dok smo ekali hrvatski vojnici su se zabavljali iivljavajui se na
nama. Morali smo skakati u Krku, roniti a zatim su nas udarili kako su stizali. Kad
Strana 646
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
je stigao brod ukrcali smo ranjene i poginule a zatim smo uli i mi i ponovo je
poelo maltretiranje. Tu sam, ini mi se, dobio najtee udarce palicom po glavi.
Nakon to smo se prevezli preko Krke, na drugoj strani nas je ekao autobus, sa
kojim smo odveeni u ibenik. U ibenik smo povezli i ranjene a tijela poginulih
smo morlai ostaviti na brodiu. U ibeniku nas odvode u vojni zatvor ispred kojeg
smo imali "odbor za doek", dva palira vojnika kroz koji smo morali proi, a oni
su nas udarali.
To je bilo vrlo lako jer smo svi mi bili sa lisicama na rukama, U vojnom zatvoru
nas smjetaju u jednu prostoriju u kojoj nije bilo nikakvog namjetaja i tu onako
mokri od "kupanja" u Krki provodimo itavu no bez hrane, vode, uz povremene
posjete hrvatskih vojnika iskljuivo radi batinanja.
Sljedee Jutro premjetaju nas u drugu prostoriju, i odmah izdvajaju mene,
Milanovi Milu i jednog kome se ne mogu sjetiti imena. Mi smo dobili nareenje
da stanemo uza zid, a oni su nas tukli nogama i laktovima naroito u slabine.
Padali smo u nesvijest a oni su nareivali naim drugovima da nas podiu i tako
nekoliko puta dok nas nisu potpuno izmrcvarili.
Taj dan je proao tako , a sutradan ponovo nam stavljaju lisice i vode nas u
kamion, zatim na brod i ponovo na Miljevaki plato. Tamo smo dobili nareenje
da pokupimo nae poginule. Ja sam bio u grupi sa jo trojicom i oni su nas vodili
od tijela do tijela, a mi smo ih nosili na jedno mjesto.
Ja sam tada prepoznao Grulovia Nikolu i osia uru, a to je onaj to je bio
zarobljen i morao ostati sa hrvatskim vojnicima, dok su nas vozili u ibenik. Vidio
sam dobro da mu je noem proboden stomak, grudni ko i natkoljenice. Moja
grupa morala je sahraniti 7 naih poginulih u dvije vee grobnice, a ostale smo
stavili u kamion.
Krenuli smo prema zaseoku Drinovci, a usput smo stajali i kupili preostale
poginule. Kad smo stali sa kamionom, vidio sam da smo desetak metara do jame,
do koje postoji put, a sam plato je betoniran. Tada su nam naredili da uzimamo
jedno po jedno tijelo iz kamiona i bacamo u jamu. Bacali smo nas etvorica i
dobro sam zapamtio zvuk tijela kad se odbijalo od stijene do stijene u dubinu
jame.
Prilikom noenja tijela oni su nas pourivali i tukli, a u jednom momentu izdvojili
su Milanovi Milu, doveli ga na rub jame i zapretili da e ga gurnuti u nju.
Kad smo sva tijela pobacali u jamu, ponovo su nam stavili lisice i vraeni smo u
zatvor u ibenik. Meutim, dok smo se prali na Krki u Nos Kaliku i ekali brod,
odjednom sam uo hitac iz pitolja, okrenuo sam glavu i vidio da je jedan hrvatski
vojnik pucao u prsa naeg vojnika Suboti Miroslava.
Suboti je pao i jaukao, a taj isti vojnik doao je iznad njega i ispalio jo nakoliko
metaka u predjelu glave i prsa. Vidio sam da mu je jedan metak ispaljen pravo u
oko. Zatim su naredili meni i jo trojici da iskopamo grob i da ga sahranimo. Kad
smo iskopali grob i poloili tijelo Subotia u njega, priao mi je jedan hrvatski
vojnik, stavio pitblj u predjelu lica i rekao: "ta misli ima li dolje mjesta i za
tebe?"
Bio sam uasnut i utao sam. Na svu sreu naiao je drugi hrvatski vojnik, jer je
u meuvremenu stigao brod i gurnuo mu ruku sa pitoljem meni sa lica govorei
da je dosta za danas ubijanja. Nakon zakopavanja groba odlazimo u brod a zatim
u kamion i vraamo se u ibenik u zatvor.
Strana 647
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Nakon svakodnevne torture, tue i psihikog maltretiranja posebno su nas

maltretirali nakon to smo se poalili predstavnicima MKCK, koji su nas u
meuvremenu posjetili. Traili su ko se alio, pa su nas prikljuivali na struju,
ispitivali su nas njihovi specijalci, podmeui nam nestanak oruja kako bi imali
bolji razlog za tuu.
Sluili su se svim i svaim pa su nas tako "uljepavali" pred posjete MKCK,
maui nas raznim mastima koje navodno vrijede 100 DM, vie nego mi, te se
izlau velikom troku prekrivajui modrice i rane koje su nam oni zadali.
Izvodili su nas u dvorite, skidali gole i kupali sa mrkom hladne vode. To im je
bila svakodnevna praksa, ak i po nekoliko puta. Psihiko iivljavanje bilo je kroz
tjeranje da pjevamo razne pjesme, te prie da nas nitko ne trai, da emo
umrijeti itd.
Ovako postupanje bilo je sve do momenta razmjene. Za razmjenu smo saznali
nekoliko dana ranije. Iz ibenika smo krenuli prema Splitu, gdje smo imali pauzu
u zatvoru u Lori. Tu smo imali susret sa crnokouljaima koji su nas tukli svo
vreme otprilike 5-6 sati. Zatim smo krenuli prema Zagrebu, a u autobusu smo
cijelu no morali pjevati njihove pjesme, a oni su nas tukli kako god su mogli.
Kad smo stigli u Kerestinec, tu smo ostali dva dana i na svu sreu tu nas nisu
tukli. Tu nas je pregledala jedna lijenica i pitala od ega su nam povrede.
Naravno nismo smjeli rei istinu, pa smo izmiljali razne padove i druge uzroke
povreda. Iz Kerestinca napokon stiemo u Nemetin, gdje smo i razmjenjeni
14.08.1992. godine.
Nemam vie nita posebno izjaviti, izjavu sam proitao i vlastoruno je
potpisujem.
Izjavu uzela: Torbica Borka, s.r.
Izjavu dao: dipl. pravnik uk Stevan, s.r.
Strana 648
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
Masakr na Koran
K
nskom
m mo
ostu
RANSKI MO
OST, KARLO
OVAC, SEPT
TEMBAR 1991
KOR
cinac Mihajlo Hrastov
Zloc
2 septemb
bra 1991. g
godine, oko
o
Dana 21
19,00 asova nao
oruani prip
padnici MUP
P-a i
R
Hrvatske su na mostu
ZNG Republike
preko reke Koran
ne, zaustavili dva vojn
na
na vozila u kojima su se prevozilla
motorn
25 prip
padnika JNA
A iz kasarne MEKUJE
Eu
kasarn
nu CENTAR u Karlovcu
u.
dbe etnici
Nakon zaustavljanja i nared
izlazite
e van, usled
dilio je nare
eenje da se
s
preda oruje. U uverenju
u
da
a e se
prev
vazii mirnim putem vojnici
v
JNA su odloili oruje ne elei
da do
oe do suko
oba.
Me
utim, odm
mah po pred
daji oruja, jedna grup
pa zarobljen
nika je odv
vedena sa
mos
sta a drugo
oj grupi u kojoj
k
je bilo 17 pripadn
nika JNA, je
e nareeno da legnu na
n
kolo
ovoz sa ruk
kama na po
otiljkom i lic
cem okrenu
utim prema
a asfaltu.
j bio poettak nevien
nog iivljav
vanja koje je
j odmah potom
p
usled
dilo.
To je
Uz ve
v uobiajjeno psovan
nje etnike make pripadnici MUPa i ZNG su zarobljen
ne
vojn
nike po ita
avom telu nemilosrdno
n
o udarali no
ogama i kundacima od
d puaka. Tom
T
priliikom, od ud
daraca kundakom vojniku Branku Madarcu
u je polomljjena ruka, vie
vojn
nika je povreeno uda
arcima noa
a. Kada je zastavnik
z
B
Babi
Nikola
a pokuao da
d
prottestvuje zb
bog ovakvog
g postupan
nja, jedan maskirni
m
priipadnik ZNG
G mu je
pri
ao, kleknuo pored nje
ega i zaklao
o ga prerez
zavi mu vrrat noem, uz trijumfa
alni
uzvik; etnie ni nogom ne
n mrda.
mah potom, isti pripad
dnik ZGG je
e drugog za
arobljenika prvo ubo d
dva puta
Odm
noem u lea, a zatim u njega ispalio rafal iz AP.
A
kon toga, za
arobljenicim
ma je nare
eno da usttanu i da se
e postroje uz ogradu
Nak
mos
sta. Shvativ
vi da e biiti likvidiran
ni na najbru
utalniji nain, trojica p
pripadnika
JNA
A, vojnici Brranko Mad
arac, Dua
an Mrki, Ne
eboja Jasn
ni su spas nali baciv
vi
se preko
p
ograd
de mosta u reku.
enici iz te grupe,
g
osim
m Svetozara
a arca, nis
su preiveli. Pripadnicii
Osttali zaroblje
MUP
Pa i ZNG su
u im prvo pucali
p
u nog
ge iz autom
matskog oru
uja, a poto
om tako
one
esposobljene dok su le
eali na kolo
ovozu mostta, jednog po jednog dotukli
noevima i tup
pim predme
etima, pri emu
se nekim od rta
ava odsecali ui i vadili
o je preive
eo masakr....
oi. arac Svetozar, iako teko ranjen, nekako
a masakrira
anih pripadnika JNA prevezena su u zagrebaku bolnic
cu gdje je
Tela
izvrrena obduk
kcija. Nako
on predaje tela
t
rodbinii, lekarska komisija od
d tri lana je
j
preg
gledala lee
eve i tom prilikog
p
je pored
p
spolja
anih povre
eda, konsta
atovano da je
priliikom obduk
kcije pokuano da se hirurkim
h
rezovima
r
ka
amufliraju ttragovi klan
nja i
ubo
oda noem.
Ubis
stvom zaro
obljenih prip
padnika JNA
A uinjena je teke po
ovreda hum
manitarnog
prav
va propisan
na lanom 130 enevs
ske konven
ncije.
govornostt za ovu te
eku zlocin
n snose:
Odg
tajjduhar Ivan
n, predsedik Kriznog taba
Karlo
ovac
Stra
ana 649
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Krajai Zvonko, naelik MUPa Karlovac

Druak Franjo, komandir ete MUPa Karlovac
Pripadnici MUPa i ZNGa
Pereka eljko BABA ROGA
Hrastov Mihajlo
Bukva Mio
Markovi oko BANANA
Vukovi Joca zv. DOKTOR
Cindri Nikola
Cindri Joca
Hrsti Mia
Stepi Joca
Dimkov Robert zv. DOMINA
POPIS STRADALIH NA KORANSKOM MOSTU
Babi Mihajla Mile, 1949
Babi Paje Nikola, 1948
Bii Milana Vaso, 1955
Gojkovi pire Svetozar, 1959
Komadina Boka Zoran, 1964
Kozlina Boe Boo, 1954
Luka Miloa Milenko, 1959
Milovanovi Svetozara Slobodan, 1966
Peuraa Vladimira Mile, 1964
Popovi Mihajla Neboja, 1967
Savi Duana Milo, 1955
Sipi ora Jovan, 1966
Srdi Sime Milo, 1948
Strana 650
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Paulin Dvor
FERAL OTKRIVA NOVE INJENICE O ZASTRAUJUEM ZLOINU U PAULIN
DVORU KRAJ OSIJEKA 1991.
HAAKI EPILOG PAULIN DVORA
Nakon masakra u noi izmeu 11. i 12. prosinca 1991. - tvrdi nekoliko svjedoka tijela 18 rtava u crnim su plastinim vreama prebaena u vojno skladite Lug,
nedaleko od Paulin Dvora. Na to su mjesto potom, kako bi se prikrio trag,
nagomilana havarirana vojna vozila. Tek 1997. godine posmrtni su ostaci
pretovareni u plastine bave i odatle prevezeni u Liku kraj Gospia, gdje su
iskopani ovog proljea. Glavna haaka tuiteljica, Carla del Ponte, osobno je do
dravnog odvjetnika Mladena Bajia traila brzu i djelotvornu istragu.
Drago Hedl
Posmrtni ostaci 18 civila pobijenih u osvetnikoj akciji Hrvatske vojske u Paulin
Dvoru nadomak Osijeku u noi izmeu 11. i 12. prosinca 1991. - koji su ovog
proljea pronaeni 500 kilometara od mjesta masakra, u Lici, kraj Gospia gotovo punih est godina bili su skrivani u nekadanjem skladitu JNA, u Lugu
kraj epina! Tu posve novu injenicu, koja dodatno potvruje kako su se nakon
zloina eljeli sakriti tragovi, Feralu je potvrdilo nekoliko sugovornika, dobro
upuenih u ratna zbivanja u Osijeku 1991.-1992.
Vojno skladite Lug je u posjed Hrvatske vojske dolo sredinom rujna 1991. u
nizu akcija kojima su u to vrijeme u Hrvatskoj preuzimane vojarne i drugi objekti
JNA.
Iz zapovjednitva 130. brigade, na ijem je elu bio ivko Miji, dan ili dva nakon
masakra, negdje oko tri sata izjutra, stigla je zapovijed da se sanitetska jedinica
u sastavu brigade uputi u Paulin Dvor. Svih 18 leeva potrpano je u crne plastine
vree, pa su s mjesta ubojstva - iz kue Andrije Bukvia, mjetanina Paulin Dvora
- prevezeni u oblinje vojno skladite Lug. Ondje su zakopani, a potom je na
grobnicu navezeno mnotvo havariranih vojnih vozila. Premda je u vojnom
skladitu Lug postojalo posebno mjesto za tu namjenu, vozila su, oito sraunato,
bila premjetena kako bi sakrila masovnu grobnicu. Osamnaest leeva - 17 osoba
srpske i jedna maarske nacionalnosti, 10 mukaraca i osam ena, u dobi od 41
do 85 godina - ondje e leati gotovo est godina, da bi 1997. godine, po neijoj
zapovijedi, bili potrpani u plastine bave i transportirani u Liku, 500 kilometara
dalje, gdje su, kako smo rekli, ekshumirani ovog proljea.
Feral, koji je hrvatsku javnost prvi upoznao s tim okantnim otkriem, ima
pouzdane informacije da je "sluaj Paulin Dvor" bio jedna od tema razgovora
dravnog odvjetnika Mladena Bajia s glavnom haakom tuiteljicom Carlom del
Ponte, na njihovom drugom sastanku u Den Haagu, 18. srpnja ove godine.
Glavna haaka tuiteljica tada je odluno zahtijevala da se "sluaj Paulin Dvor"
ozbiljno istrai, pogotovo u svjetlu injenice da su leevi sakrivani i naknadno
prebacivani.
Nakon Feralova teksta u prolom broju, kad je i MUP slubeno potvrdio da se vodi
intenzivna istraga o masakru u Paulin Dvoru, kao i o tome tko je leeve
prebacivao u Liku, oglasio se Karlo Gorinek, nekadanji zapovjednik Operativne
zone Osijek. Gorinek je potvrdio da zna za taj dogaaj, nazvavi ga
"osvetnikom akcijom male grupe pripadnika HV-a" i "klasinim ratnim zloinom".
O tome je, kae, odmah izvijestio Glavni stoer Hrvatske vojske. Za razliku od
Gorineka, Branimir Glava, u to vrijeme zapovjednik obrane Osijeka, formalno
Strana 651
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
podreen Gorineku, odbacio je svaku povezanost s masakrom, tvrdei kako je

Paulin Dvor bio u Gorinekovoj zoni odgovornosti.
Jutro nakon zloina - saznao je Feral iz nekoliko izvora - u Paulin Dvor poslana su
kola hitne pomoi iz Osijeka. No, za njih nije bilo posla. Svih 18 civila, koje je
jedinica Hrvatske vojske u sastavu 130. brigade do trenutka masakra drala u
stanovitom kunom pritvoru, bilo je mrtvio. Oevici kau da su pobijeni
bombama, te da su neki od njih dugo umirali, zapomaui cijelu no. Samo jedan
od ubijenih, Milan Labus, likvidiran je neposredno prije masakra. Njega su, pod
sumnjom da je srpskim paravojnim formacijama, koje su u to vrijeme ve bile
osvojile susjedno Ernestinovo, odao poloaj jedinice HV-a, ubila dvojica hrvatskih
vojnika, iji je identitet policiji poznat.
Vozilo Hitne pomoi, koje u Paulin Dvoru vie nije imalo kome pomoi, u Osijek je
tog jutra prevezlo nekoliko stanovnika Paulin Dvora koji su preivjeli masakr jer
se nisu zatekli na samome mjestu zloina, meu njima i troje krunskih svjedoka
krvavog ina odmazde - Velimira Gavrilovia, Vidu Kula i Stanu Pokrajac. Oni
danas ive u Jugoslaviji i BiH i njihov iskaz na suenju do kojeg e doi bit e od
iznimne vanosti.
Dan nakon to je u vojno skladite Lug prebaeno 18 leeva iz Paulin Dvora, to je
selo palo i u njega su ule jedinice JNA i srpske paravojne postrojbe. Kua Andrije
Bukvia bila je minirana, a nedaleko od mjesta masakra pronaeno je tijelo 57godinje Dare Vujnovi. Na zahtjev Novice Sudukovia, ija je rodbina pobijena u
toj osvetnikoj akciji, mjesto zloina posjetili su predstavnici Meunarodnoga
Crvenog kria. No leeva nije bilo. Kasnije, haaki su istraitelji, prema
informacijama kojima raspolae Feral, u potrazi za leevima bili na dobrom tragu.
Navodno su leeve traili i u krugu vojnog skladita Lug, no kako je grobnica bila
prekrivena gomilom havariranih vojnih vozila, nije im na pamet palo da bi leevi
mogli biti ondje.
Jedan sudionik tih zbivanja, tada visokopozicioniran u zapovjednitvu Operativne
zone Osijek, ispriao je Feralovu novinaru da je 18 leeva skrivenih u vojnom
skladitu Lug bilo i predmet razgovora tadanjeg ministra obrane Gojka uka s
naelnikom osjekoga SIS-a, danas pokojnim Mirkom Groeljem. Prilikom
ukova posjeta Osijeku 1992. ili 1993. oni su o tome nasamo razgovarali u
osjekom Domu Hrvatske vojske, gdje je bilo sjedite SIS-a. Hrvatski vojni, a
time dakako i dravni vrh bio je upoznat s dogaajima u Paulin Dvoru.
"Iako smo i mi znali za masakr u Paulin Dvoru, nismo u Zagreb o tome poslali ak
ni osnovnu informaciju", kae za Feral jedan bivi osjeki visokopozicionirani
djelatnik SZUP-a. "Nismo se htjeli petljati u tu stvar i prepustili smo vojnim
organima da oni to rjeavaju. Jer, to god bismo mi poslali u Zagreb, sutradan bi
se nalo na Glavaevu stolu."
Nakon Feralovog otkria da su posmrtni ostaci 18 mjetana Paulin Dvora
pronaeni 500 kilometara dalje od mjesta na kojem su pobijeni, Glava je, kako
smo rekli, odluno (u Jutarnjem listu) demantirao bilo kakvu vezu s tim zloinom,
rekavi kako je o svemu saznao "samo preko novina". No vie Feralovih
sugovornika potvrdilo je da se jutro nakon masakra i Glava naao na mjestu
dogaaja, u Paulin Dvoru. Svatko tko makar i povrno poznaje prilike u ratnom
Osijeku 1991. i 1992., zna da se bez Glavaeva znanja nita nije moglo dogoditi.
On je bio neprikosnoveni gospodar svih ratnih zbivanja i apsolutno nabolje
obavijetena osoba o onome to se dogaalo. Zvui cinino, a ne smijeno, da je
o masakru u Paulin Dvoru on saznao "samo preko novina"; prvo - zato to novine
u to vrijeme, a ni godinama poslije, o masakru u Paulin Dvoru uope nisu pisale i,
drugo - zato to je upravo on kontrolirao ne samo lokalne medije nego i veinu
Strana 652
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
dopisnika najutjecajnijih dnevnika i tjednika.

Zapovjednikom obrane Osijeka Glava je, kako smo pisali u prolom broju, postao
etiri dana prije masakra u Paulin Dvoru. No, i prije i poslije toga on je imao
snanog utjecaja na daleko irem podruju. U knjizi "Slavonska krv", panegiriku
njegovog ratnog puta, objavljeni su dokumenti koji to dokazuju. Mora biti da
danas Glava ali to je autorima te knjige ustupio i dokumente iz kojih se,
recimo, vidi da je upravo on, jo na mjestu sekretara Sekretarijata za narodnu
obranu opine Osijek, bio glavni distributer eksploziva vitezit po Slavoniji. Jo 21.
listopada 1990., davno prije poetka rata, on je "za potrebe HDZ-a naih opina"
dijelio eksploziv po Vinkovcima, upanji i Vukovaru. emu je sluio taj eksploziv,
nije teko pogoditi.
U monografiji o 160. osjekoj brigadi, koja je izala 1992., objavljene su
fotografije Glavaa u zapovjednitvu obrane Laslova, sela desetak kilometara
udaljenog od Paulin Dvora. Upravo u toj knjizi brojni su dokazi o stvarnoj
Glavaevoj nadlenosti i stvarnoj zoni njegove odgovornosti, jednako kao i u ve
spomenutoj "Slavonskoj krvi". Danas umirovljeni general Karlo Gorinek formalno
jest bio nadreen Glavau, no kako smo to pisali u prolom broju, njegova
stvarna mo bila je neusporedivo manja od Glavaeve. Glavaa se sve pitalo,
njemu su se svi obraali, on je o svemu odluivao. Zato je njegova izjava kako o
Paulin Dvoru "pojma nema", vrhunski cinizam. On ne samo da je o dogaaju
sasvim sigurno znao odmah nakon to se dogodio, nego je, bez ikakve dvojbe,
bio detaljno upoznat i s najmanjim potankostima.
Tjednik Globus u posljednjem broju spekulira o Glavau kao moguem putniku u
Haag. Haag je - to je Carla del Ponte i najavila prilikom posjeta hrvatskom
Podunavlju u svibnju ove godine - Hrvatskoj ustupio brojne dokaze o sluaju
Paulin Dvor, koje su prikupili haaki istraitelji. to sve sadre ti dokazi i do
kakvih su sve spoznaja istraitelji ICTY-ija doli, moe se naravno samo nagaati.
Kao to se moe nagaati hoe li Del Ponte ubojstvo 19 civila u Paulin Dvoru, te
posebno pokuaj prikrivanja zloina i naknadno prevoenje leeva, ocijeniti kao
sluaj koji treba prepustiti hrvatskom pravosuu ili e on ipak doi u nadlenost
ICTY-ija. To bi se moglo znati razmjerno brzo, jer je ve najavljeno kako e nove
haake optunice stii ove jeseni.
U meuvremenu je oko sluaja Paulin Dvor poelo veliko pranje ruku. Izjave
poput Glavaeve, "pojma nemam", gotovo su ope mjesto u brojnim razgovorima
koje je Feralov novinar obavio proteklih dana s nekima od kljunih sudionika
zbivanja u ratnom Osijeku. No, to e te osobe rei na sudu, kad bude trebalo
uvati vlastitu kou, sasvim je drugo pitanje.
Jedna od stvari koja bi teko mogla teretiti Glavaa kao osobu koja je znala za
ratne zloine, a nita nije poduzela da ih kazni, jest putanje pritvorenika iz
osjekog istranog zatvora za Boi 1991. U to vrijeme naime u zatvoru je bilo i
nekoliko pripadnika Hrvatske vojske osumnjienih za ratni zloin, no Glava i
Petar Kljaji, predsjednik Okrunog suda, odluili su da ih puste. Feralov novinar
sjea se koliko je to straha izazvalo kod nekolicine istranih sudaca koji su se
bojali odmazde putenih osumnjienika.
U pokuaju pranja ruku jedan nii ratni zapovjednik u sastavu 130. brigade
krivnju za masakr u Paulin Dvoru pokuao je, u razgovoru za Feral, prebaciti na
pripadnike 101. zagrebake brigade, iji su se vojnici takoer nalazili u Paulin
Dvoru. Tu su brigadu u Osijeku podrugljivo zvali brigada "bei Jankec", no
injenica je da je dio tih vojnika napustio podruje Paulin Dvora i okolnih sela,
vidjevi to se sve ondje radi.
Strana 653
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Dok se o samom masakru manje-vie sve zna - ukljuujui i imena poinitelja, jer
su se neki od njih svojim nedjelom poslije javno hvastali - mrana pria o Paulin
Dvoru jo trai odgovor na kljuno pitanje: tko je izdao zapovijed da se leevi
prikriju i mnogo kasnije transportiraju u Liku, pokraj Gospia. Za sada se tek zna
da je zapovijed o izvlaenju posmrtnih ostataka 18 civila iz Paulin Dvora stigla iz
Zapovjednitva 130. brigade i da je taj posao obavila sanitetska jedinica. Za ljude
koji su ga obavili - a mahom je rije o mladim osobama - bilo je to iznimno
traumatino iskustvo, ije posljedice neki od njih i danas osjeaju. to se
transportiranja leeva u Liku tie, Feral ima ozbiljne naznake da je to 1997.
raeno po nalogu i uz budnu pasku dvojice pripadnika SIS-a. No, zato je to
uinjeno i to je bio cilj te akcije, jo je nepoznato. Tim vie to su u bavama uz
posmrtne ostatke mjetana Paulin Dvora pronaeni njihovi dokumenti, uz neke
ak i svenjii s obiteljskim zlatom. Ako je cilj akcije bio pripisati smrt tih ljudi
nekom drugom, pa su prebaeni u zonu odgovornosti nekog drugog - to je
takoer jedno od objanjenja ponueno Feralovu novinaru - zato su uz njih
ostavljeni dokumenti? Odgovori na ta pitanja rijeit e i sve dvojbe oko toga tko
je za to stvarno bio nadlean i dokle su sve sezale zone odgovornosti.
Kraj
_________
Slobodna Dalmacija: 19. 05. 2004.
OTKRIVA SE ISTINA O UBOJSTVU 19 CIVILA U PAULIN DVORU KRAJEM
1991.
GORINEK JE POSLAO UBOJICE NA BOJITE "DA SE TAMO DOKAU"
General Karl Gorinek je iste noi doznao za ubojstvo 18 Srba i jednog Maara,
koji su zatim pokopani u osjekoj Vojarni "Lug". U iskazu policiji Gorinek je rekao
da je obavijeten kako je "to poinilo nekoliko vojnika 130. brigade HV-a" te da je
"naredio da se sudionici zloina premjeste na prvu liniju bojita" - General uro
Deak u pismu Miroslavu Tumanu 1996.: "Drim da bi po ugled Republike
Hrvatske bilo potrebito izmjestiti grobnicu van vojnog objekta." Zatim su ostaci
premjeteni i pokopani kod Gospia, tada pod komandom generala Norca. Deak
je poslije izjavio da o transportu kostiju zna samo iz novina
Za zloin u Paulin Dvoru, koji su krajem 1991. godine poinili pripadnici HV-a,
Vijee upanijskog suda u Osijeku nedavno je Nikolu Ivankovia proglasilo krivim
i nepravomono ga osudilo na 12 godina zatvora, dok je drugooptueni Enes
Viteki osloboen optube i nakon godinu i pol dana pritvora puten na slobodu.
Na odluku osjekog suda alilo se Dravno odvjetnitvo, a u sluaj se ponovno
"ukljuuje" i umirovljeni general Karl Gorinek koji je u vrijeme kad je zloin
poinjen bio zapovjednik Operativne zone Osijek. Naime, protiv Gorineka je ovih
dana odvjetnik Luka uak, koji zastupa obitelji pobijenih, Dravnom odvjetnitvu
podnio kaznenu prijavu kojom ga po zapovjednoj odgovornosti tereti za zloin u
Paulin Dovoru.
to je sve poduzeo Gorinek
Zloin u Paulin Dvoru dogodio se u noi izmeu 11. i 12. prosinca 1991. godine
kad je skupina pripadnika HV-a pokupila 19 tamonjih civila, 18 Srba i jednog
Maara, u dobi od 41 do 85 godina, i odvela ih u kuu Andrije Bukvia koja se
nalazila u Glavnoj ulici na broju 52. Nakon to su ih pobili, to nisu ni pokuali
Strana 654
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
sprijeiti pripadnici HV-a i policije koji su "uvali" selo, leevi su po nalogu viih
instancija ubaeni u crne vree i ukrcani u kamion kojim su prebaeni u osjeku
Vojarnu "Lug" u ijem su krugu iskrcani i zakopani, a Bukvieva kua je dignuta u
zrak. Prilikom transporta jedan le je ispao iz kamiona, a po svemu sudei radilo
se o starici Milki Lapevi.
Tadanji zapovjednik Operativne zone Osijek Karl Gorinek za zloin u Paulin
Dvoru doznao je iste noi kad se dogodio. Naime, u iskazu koji je dao policiji,
odnosno Dravnom odvjetnitvu doslovce stoji:
"Svjedok Karl Gorinek, zapovjednik Operativne zone Osijek, naveo je u svojem
iskazu da je 11. prosinca 1991. godine oko 22 sata u Zapovjednitvo Operativne
zone doao dr. Darko Ropac i obavijestio ga o ubojstvu civila u Paulin Dvoru.
Rekao mu je da je to poinilo nekoliko vojnika 130. brigade HV-a automatskim
orujem, no nije naveo imena, a on ga nije ni pitao odakle mu takva informacija.
Odmah je sazvao svoje pomonike, sjea se Slavka Kita i Franje Kovaevia, a
Ivicu Vrkia mijenjao je tog trenutka Ladislav Bognar. Ovakav dogaaj bio je tada
pod ingerencijom SIS-a i Vojne policije, a vojska je trebala samo pokopati mrtve i
obavijestiti Glavni stoer HV-a, to je i uinjeno. No, on je poslije doznao da glede
pokopa mrtvih nije postupljeno po njegovoj naredbi i da oni nisu pokopani u
najblie groblje. U okviru dnevnog izvjea on je informaciju o dogaaju dostavio
u Glavni stoer, a svoja posebna izvjea slali su po svojoj liniji i naelnici
pojedinih slubi. Sjea se da je i zbog drugih problema, a ukljuivi i dogaaj u
Paulin Dvoru, formirao komisiju od tri lana koja je trebala ispitati sluaj. U
komisiji je bio operativac s prezimenom Si i inenjerac s prezimenom Babi, a
tree osobe se nije mogao sjetiti. Nakon izvjea ove komisije o stanju u 130.
brigadi HV-a, on je iao u Beketince na razgovor k zapovjedniku te brigade. U
odnosu na poinitelje zloina on je poduzeo ono to je bilo u nadlenosti vojske, a
to je da je naredio da se sudionici zloina premjeste na prvu liniju bojita da se
tamo dokazuju. Obavijeten je da se po njegovoj naredbi postupilo. injenino
stanje o samom zloinu te imena i okolnosti su po slubenoj dunosti u okviru
svoje djelatnosti morali utvrditi naelnik SIS-a Osijek Mirko Groelj, naelnik SISa Operativne zone Slavko Kit, neelnik SIS-a 130. brigade Petar Pavkovi te
Vojna policija. U to vrijeme 68. bataljun VP-a bio je tada u formiranju i
zapovjednik Vladimir Buri javio mu se na dunost 15. prosinca 1991. godine."
Gorinek je "kaznio" poinitelje zloina naredivi da ih se "premjesti na prvu liniju
bojita da se tamo dokazuju". Primjeren i hrabar, a nadasve i pravedan potez, zar
ne!? O zloinu u Paulin Dvoru oitovao se i zapovjednik treeg bataljuna 101.
brigade N.N. (podaci poznati redakciji), koji je 21. prosinca 1991. godine odaslao
strogo povjerljivo pismo Zapovjednitvu 101. brigade u kojemu navodi imena 14
pripadnika HV-a koji su, prema njegovim saznanjima, "poinili masakr nad
nenoruanim civilnim stanovnitvom u selu Paulin Dvoru", uz naglasak kako "ne
prihvaa zadatak da zapovijeda vojnicima koji su poinili zlodjela i time se
izjednaili s postupcima etnika ..."
Iz dokumenata koji su nam dostupni i iskaza brojnih svjedoka nije teko zakljuiti
da su o zloinu u Paulin Dovoru bili upoznati mnogi u vrhu vojske i drave,
ukljuujui i sami vojno-dravni vrh koji je, po svemu sudei, i naredio da se
zloin zataka, to je na niim instancijama godinama uspjeno i provoeno, a o
zloinu nitko nije govorio, pa ni Gorinek, koji je nedugo nakon zloina, ali ne
zbog njega, smijenjen i umirovljen.
Problemi nastaju krajem 1996. godine, o emu svjedoi strogo povjerljivo pismo
koje je 27. studenoga efu HIS-a Miroslavu Tumanu odaslao zapovjednik II. ZP
OSRH akovo general uro Deak. U njemu doslovce stoji: "tovani, temeljem
informacije koju sam dobio od bojnika Ante Kujia (Koordinator za razmjenu)
Strana 655
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
srpska strana na posljednjim pregovorima od prije dva tjedna nije potraivala

nestale srbe (malo "s", op.V..) iz Paulin Dvora. To nas upuuje na zakljuak da
im je poznata lokacija masovne grobnice koja se nalazi u krugu vojnog skladita
"Lug", te da nam pripremaju iznenaenje u smislu da e od meunarodne
komisije potraivati da se vri iskop na toj lokaciji. O toj problematici sam Vas
svojevremeno izvijestio putem Centra SIS Osijek, ali se do danas po tom pitanju
nije nita odradilo. Budui da se radi o vojnom objektu, drim da bi po ugled
Republike Hrvatske bilo potrebito izmjestiti grobnicu van vojnog objekta. Molim
Vas naputak glede daljnjeg postupanja. S osobitim tovanjem, general pukovnik
uro eak."
Dva tjedna nakon pisma Tumanu, preciznije 9. prosinca 1996. godine general
Deak izdaje zapovijed o posebnom osiguranju osjeke Vojarne "Lug" zbog
iskapanja posmrtnih ostataka ubijenih civila iz Paulin Dvora. Posmrtni ostaci su
ubaeni u plastine bave koje su ukrcane na vojni kamion kojim su, uz pratnju
vojske, odnosno vojne policije, trebale biti prebaene i zakopane na novom
tajnom odreditu. Odluka o "transportu kostiju" donijele su vie instancije na
tajnom sastanku odranom 14. sijenja 1997. godine i posmrtnni ostaci su ubrzo
prebaeni i zakopani u od Osijeka nekoliko stotina kilometara udaljenom selu
Rizvanuu, nedaleko od Gospia. Procijenjeno je da je to najbolja lokacija,
raunajui da e se, uz zloine koje su poinili u Gospiu i njegovoj okolici,
odgovornost i za 19 "nepoznatih" leeva pripisati generalu Mirku Norcu i
pripadajuoj mu druini.
Zaborav(ljivi)
Masovnu grobnicu otkrili su nekoliko godina poslije haaki istraitelji, a po nalogu
glavnog dravnog odvjetnika Mladena Bajia istraga je poela u lipnju 2002.
Ubrzo je utvreno da se radi o civilima iz Paulin Dvora. Od brojnih iskaza
zasigurno je jedan od najzanimljivijih onaj koji je 11. listopada 2002. policiji dao
nekadanji zapovjednik II. zbornog podruja te bivi HDZ-ov upan i saborski
zastupnik umirovljeni general uro Deak. On je, poput mnogih drugih koji su
znali za zloin i koji su ga prikrivali i(li) su sudjelovali u "transportu kostiju",
izjavio da o tome "ne zna nita", naglaavajui da "o zloinu u Paulin Dvoru i
premjetaju posmrtnih ostataka u Liku zna samo iz novina". Valja se nadati da e
poinitelji masakra u Palin Dvoru, ali i oni koji su zloin prikrivali i organizirali
"transport kostiju", ipak biti primjereno kanjeni.
Strana 656
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
Ubijanje Srba u Gosp

picu i Lici
Kak
ko sam ubijao Srbe u Lici
L
d
hrvatskog
Hrvatski nedeljnik "Feral Tribune" objavljuje autentine dokumente
p
iz kojih
k
su vidlljiva priznanja Ivice Roia zva
anog
Ministarstva unutarnjih poslova
ka i Bijeli Vu
uk da je postavljao
p
mine iznen
naenja Srb
bima na ire
em podrujju
Rok
Gos
spia.
etrrdeset dvog
godinji Iviica Roi poznat pod
d nadimcim
ma Roka i Biijeli Vuk
dan
nas je slobo
odan ovjek
k: ivi u Gospiu, ured
dno prima mirovinu
m
u koju je pos
slan
odlu
ukom bive
eg predsjed
dnika Franje
e Tumana,, ee ulica
ama i s ratn
nim se
drug
govima, vje
erojatno, sjjea onih vremena
v
kad je s nevjerojatnom strau i
pred
danou radio na sma
anjenju brojja Srba u Lici.
L
Ivica Roi
R
pravo
omonim je
presudama sudov
va u Rijeci i
bu osloboe
en optubi da
d
Zagreb
je sudjelovao u lik
kvidacijama
a
kih Srba u llistopadu
gospik
1991. godine,
g
te d
da je nakon
n
rata po
odmetao miine
iznena
enja na im
manja srpsk
kih
povratn
nika u Lici: od tih je mina
m
najman
nje sedam ljudi smrtno
stradalo, dok ih je
e trinaesterro
eeno. Bije
eli
tee ili lake ozlije
Vuk osloboen je zbog
aza, a njeg
gov
pomanjjkanja doka
odvjetn
nik Mirko Rui nedavno
je najavio da e o
od drave
skati masnu
u odtetu na
n ime due
evnih boli to ih je Ro
iu izazvao
o boravak u
zais
pritv
voru i povla
aenje njeg
gova imena
a u zloina
kom konte
ekstu.
znanja o liikvidacijam
ma
Priz
al Tribune doao
d
je u posjed dva
aju dokume
enata Ministtarstva unu
utarnjih
Fera
poslova, koji su
s oznaenii kao slube
ena tajna i u kojima se nalaze Ro
oieva
znanja o tom
me kako je
e ubijao srpske povratnike u Lici, a ovaj list posjeduje i
priz
tajn
no snimljenu audio-vrp
pcu na kojo
oj Bijeli Vuk
k jednom pouzdaniku
p
Prottuobavjeta
ajne agencije s kojim
m je, inae, njegovao prijateljske
e odnose i iji
su osobni
o
poda
aci poznati redakciji potanko pria
p
o svojiim metodama likvidac
cije
srps
skih civila u Lici.
ujka 1999.. godine, no
osi naslov "
"Operativn
no
Prvii dokumentt nastao je koncem o
izvjjee", pro
ostire se na
a est gusto
o tipkanih stranica
s
i po
otpisao ga je gospiki
krim
minalistiki policajac Stipo
S
Novak
kovi. Tekstt "Operativn
nog izvje
a" (vrlo
znakovit ve i po tome tto se u njem
mu Srbi uporno piu malim
m
poe
etnim slovom
m,
m, to nedvo
osmisleno sugerira
s
da tako iskaz
zana
a Hrrvati, dakako, velikim
nep
pismenost nije
n
jedini problem
p
auttora tog tek
ksta, op. re
ed.) poinje
e
Nov
vakovievim
m opisom ka
ako je dollo do njegova susreta s Ivicom R
Roiem.
Nov
vakovi se, naime, 22.. oujka 19
999., oko 20
0 sati i 15 minuta,
m
voz
zio kroz Go
ospi
i u retrovizoru
r
je primijettio da ga up
porno pratii crveni golff: tek kad s
se Novakov
vi
zaustavio ispre
ed kafia Vaga,
Va
koji se
e nalazi bliz
zu zgrade Policijske
P
up
prave likoni golf zausttavio se pored njega, a voza je spustio svo
oje staklo.
senjjske, crven
Stra
ana 657
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"Tada sam prepoznao da je voza golfa Roi Ivica zvani Roka i Bijeli Vuk. Roi
mi je tada rekao, dobra veer gospodine, oprostite hoete li mi rei gdje vi radite,
na to sam mu ja rekao, dobra veer a zato to pita, na to mi je on rekao,
radite li vi moda u policiji, na to sam mu rekao da radim. Nakon toga Roi mi
je rekao, izgleda mi da se mi poznajemo, na to sam mu odgovorio da se
najvjerojatnije poznajemo, nakon ega je Roi rekao da bi sa mnom rado popio
pie, na to sam mu rekao da moe i da se upravo nalazimo ispred kafia pa
moemo odmah u tom kafiu popiti pie", napisao je Novakovi na poetku svog
"Operativnog izvjea".
Policajac i Roi zatim su sjeli u kafi i ovaj potonji kazao je da se htio susresti s
njim, Novakoviem, zato to je saznao da e upravo reeni policajac ii na
lokaciju na kojoj je Roi odloio razliita minsko-eksplozivna sredstva i rune
bombe koje je uspio povaditi s mjesta na koja ih je bio postavio. "Nakon toga
Roi je rekao, znate to gospodine, ja sam to sve radio mislei da radim dobro
za Republiku Hrvatsku", nastavlja u izvjeu Novakovi.
"Nakon toga upitao sam ga to je on to radio, a on je rekao, pa te bombe i mine
je postavljao Srbima. Pitao sam ga gdje je on to sve postavljao i zbog ega, na
to je on poeo nabrajati, pa je rekao: Da je 96. godine u Svrakovom selu
jednom etniku postavio runu bombu u panj, a panj stavio na put ispred kue, a
istog dana je jo jednom etniku postavio runu bombu u betonski blok u koji je
zabetonirao donji dio pivske boce i u bocu stavio runu bombu, i taj blok takoer
stavio na put ispred kue.
Na pitanje zato je to stavio odgovara da je htio etnike ustraiti da se ne
vraaju, a prije toga je vidio da su poeli obilaziti svoje kue. Nakon toga dodaje
da je jo jednu bombu stavio u pivsku bocu kojoj je odrezao dno, i takvu bocu
posadio u zemlju u Joanima na jednoj livadi gdje je jedan Srbin uvao ovce. Na
pitanje zato je to napravio odgovara da je prije toga on sa nekim svojim
kolegama doao kod tog Srbina kupiti janje kako bi ga mogli ispei i pojesti, pa
dodaje da ih je taj Srbin gledao onako s visoka i nije im htio prodati janje pa mu
se zbog toga htio osvetiti."
Nakon to je Roi opisao kako se postavlja eksploziv u pivsku bocu, nastavio je
govoriti: "Dalje dodaje da je u Srednjoj Gori postavio jednu bombu u stog sijena,
te da je postavio bombu od koje su stradali Matijevii. Takoer dodaje da u
Svrakovom selu postoje dva pravoslavna groblja, a ispred ulaza u oba groblja
ukopao je po jednu PROMOVKU, od kojih je do sada jedna eksplodirala i poznato
mu je da je tada dvoje Srba poginulo, a dvoje Hrvata je samo lake ozlijeeno.
(Druga mina je pronaena i unitena 23. 03. 1999. g.) Na pitanje je li postavio
jo koju PROMOVKU, dodaje da je jo jednu postavio Cvijanoviima u krumpire od
koje je nekoliko Srba poginulo, pa dodaje da je ba prethodnog dana prolazio
pored te kue i vidio Cvijanovievu enu kako stavlja cvijee na grob u vrtu,
(Duan Cvijanovi sahranjen je u vrtu u blizini kue), pa je razmiljao kako bi bilo
dobro da je i ona stradala.
Jo jednu PROMOVKU je postavio u Buniu u polju na jednoj livadi koju su Srbi
poeli obraivati, a nju je aktivirao jedan Srbin traktorom. Takoer dodaje da je u
Buniu sruio jo jednu kuu. Na pitanje je li postavio koju bombu u ubar,
dodaje da jeste jednu u Kru nekom etniku po prezimenu Glumac i jo jednom u
stog sijena, a to je postavio iz razloga to su prema njegovim rijeima oni stalno
za vrijeme rata telefonom kontaktirali sa etnicima na drugoj strani i odavali im
nae poloaje."
I jo: "Dodaje da je postavio jo jednu bombu u Mogoriu na livadi u gnojnicu iz
Strana 658
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
razloga to je prethodni dan vidio kada su Srbi na livadu izvozili ubar i tom
prilikom su bili jako veseli, a kada je on prolazio podrugljivo su ga gledali.
Jednom prilikom policija je imala nekakvu vjebu u Mogoriu, a ti Srbi su odmah
protestirali kod OSCE-a. Dalje dodaje da je u Mogoriu pored jedne kue ispod
jednog drveta takoer postavio runu bombu, a potom dodaje da je on sredio i
generala Mievia. Na upit tko je bio s njim kada je postavio bombu generalu
Mieviu, dodaje da je bio sam, jer on to uvijek radi bez svjedoka, a kada bi i bio
netko s njim ne bi ga htio odati iz razloga to on nikada ne bi odao Hrvata."
Sve za Hrvatsku
Roi je zatim kazao da je jedini Hrvat kojemu je neto naao uinio Zdenko
Bando, ovjek koji je svjedoio o zloinima u Gospiu u jesen 1991.: pripremio je,
naime, eksplozivnu napravu kojom je minirana Bandina kua. "Na pitanje je li
minirao jo koju kuu izjavljuje da je za vrijeme rata sruio i zapalio srpskih kua
i pobio Srba vie nego to ima u glavi dlaka. (...) Na pitanje je li postavio bombu
u pravoslavnom groblju u Smiljanskom polju izjavljuje da jeste, pa dodaje da je
sruio nadgrobnu plou sa groba Jove Lemaia, kojeg je ubio 1991. godine, i
ispod ploe stavio runu bombu M-75 bez osiguraa. Na pitanje, zato je to
napravio izjavljuje da je imao namjeru da strada i Jovina supruga, kako mu ne bi
prigovarala to joj je ubio mua. (...) Nakon toga dodaje da su ga 1991. godine
uvukli u sve to, da to sve nije trebalo raditi, ali da je tada mislio da je to sve u
interesu Republike Hrvatske. Potom dodaje da on prizna da je samo Franjo
Tuman vei Hrvat od njega i nitko drugi."
U nastavku razgovora Ivica Roi kazivao je da ga nou bude udni i prijetei
telefonski pozivi, kazivao je da ne moe ivjeti zajedno sa Srbima, prepriavao je
kako se sklapaju paklene naprave s improviziranim vremenskim upaljaima...
Potom je razgovor prekinut, te su se Novakovi i Roi dogovorili da se sastanu
idueg dana, 23. oujka 1999., u 21 sat na istome mjestu, u gospikom kafiu
Vaga. No, zbog Roieva straha od praenja nisu razgovarali u kafiu, pa su se
sklonili u jednu sporednu ulicu i priali su u autu Bijelog Vuka.
ukova instrukcija: "to manje Srba!"
Novakovi je zapisao ovako: "Dalje navodi da je u zadnje vrijeme intenzivno
razmiljao kako bi ubio Levara (Milana Levara, svjedoka o hrvatskim zloinima u
Gospiu 1991. koji je ubijen u kolovozu 2000., op. a.), pa je spominjao da je
razmiljao saekati ga negdje van grada, zaustaviti mu auto, potom ga odvesti
negdje i ubiti. Razmiljao je kako bi ga mogao navui da doe na Velebit pa da ga
gore saeka i ubije. Bio je doao na ideju da otvori nekoliko srpskih grobova,
pokupi kosti i raspe ih negdje na Velebitu a potom bi Levaru anonimno dojavio da
se na tom mjestu nalaze kosti ubijenih Srba iz 1991. godine.
Levar bi odmah doao vidjeti tu lokaciju, poto on intenzivno traga za dokazima
kako bi dojavio Hakom sudu, a kad bi se pojavio na Velebitu na tom mjestu
mogao bi ga ubiti. Takoer je razmiljao da mu otme dijete i da ga tada ucjenjuje
da uti, ali je odustao.
Takoer je razmiljao da srui Ropcovu (Zdenko Ropac takoer je svjedoio o
gospikim dogaajima godine 1991., op. a.) kuu u Karlobagu ali je odustao, pa
je poeo razmiljati kako bi ga ubio. Odlazio je u Karlobag i izviao teren, te
traio pogodnu lokaciju odakle bi mogao imati pregled dvorita Ropcove kue,
kako bi ga mogao gaati snajperom kada izae iz kue." I jo: "Nakon svega
dodaje da je to bio njegov nain borbe protiv Srba, jer je smatrao da je to
ispravno, ali sada kada je uvidio da to Republici Hrvatskoj nanosi veliku tetu
Strana 659
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
izjavljuje da sigurno nee eksplodirati vie niti jedna naprava a da ju je on

postavio. tovie ukoliko on dozna da je moda netko drugi negdje neto postavio
ili da ima namjeru neto postaviti, to e odmah dojaviti policiji."
Drugi dokument koji se nalazi u Feralovu posjedu nosi naslov "Slubena
zabiljeka", sainjen je 24. rujna 1999. u MUP-ovu Odjelu za suzbijanje terorizma
i u njemu se na tri stranice navode informacije prikupljene u razgovoru s
Ivicom Roiem. Nakon tog razgovora, anonimni policijski slubenik zapisao je
ovako: "Spominje kako je prije akcije Medaki dep u Gospi doao pokojni
ministar Gojko uak i rekao im da bi bilo dobro da na tom prostoru ima to
manje Srba, to je on shvatio kao da ih treba ili pobiti ili protjerati, pa dodaje,
citiram to se Sai (eljko Sai, bivi pomonik ministra unutarnjih poslova, op.
a.) pravi lud i on je bio tu i njemu je sve poznato to se radilo ovdje i zbog ega,
zavren citat. Neke stvari je odraivao Roi, neke su neki drugi a neke stvari su
odraivali i specijalci i to je svima poznato".
Ubojstvo Milana Levara
I u tom razgovoru Roi je ponovno izrekao svoje razmiljanje o potrebi
smaknua Milana Levara: "U strahu da ne bi otiao u Haag navodi da je u vie
navrata planirao kako bi izvrio ubojstvo Milana Levara koji je iao kao svjedok u
Haag. Razmiljao je kako bi ga otrovao nekim jakim otrovom tako to bi mu na
njivi zatrovao krumpire ili bi ga jednostavno negdje saekao i ubio a onda tijelo
bacio u neku od jama na Velebitu.
Takoer navodi i ve u ranijem razgovoru spomenutu mogunost da iz srpskih
grobnica nakupi ljudskih kostiju i raspe ih negdje na Velebitu i taj prostor minira,
a onda Levaru poalje anonimnu dojavu da su na tom mjestu kosti Srba nestalih
1991. godine tako da Levar strada od mina kada doe na to mjesto. Navodi da je
prije nekoliko dana iz jedne drvene stare kue koja se nalazi preko puta Levarova
stana promatrao kako bi ga snajperom mogao ubiti kroz prozor dok se nalazi u
stanu. Meutim, navodi, da za Levarovu likvidaciju jo nema zeleno svjetlo."
I jo: "Potom navodi da je on tijekom rata odveo puno ljudi koji se nikada vie
nisu pojavili, njihova rodbina moda i danas misli da su oni pobjegli u Srbiju,
meutim oni su mrtvi. Dodaje da je veinu ubio udaranjem kolcem u glavu a
potom tijela odvozio na Velebit i bacao u jame ili ih ostavljao na tlu i pokrivao
borovim granjem. Borovo granje neutralizira mirise a crvi tijelo pojedu vrlo brzo
tako da za kratko vrijeme ostanu samo kosturi. (...) Dalje izjavljuje da je do sada
postavljao razne mine na razna mjesta i na razne naine ali nikada nije postavljao
mine pod vozila i da e to sada malo prouavati, kako na najbolji nain postaviti
minu pod vozilo, da eksplodira kada vozilo krene. Na pitanje zato mu to treba,
izjavljuje, da nikada se ne zna."
Unato ovim dokumentima i informacijama to se u njima nalaze, Ivica Roi
danas je sasvim slobodan ovjek i uivatelj povlatene predsjednike mirovine, a
dok je tome tako i dok se slubeno ne zna tko je pobio sve one srpske civile koji
su se vraali svojim kuama u Liku ova zemlja nee biti ugodno mjesto za ivot.
Koliko god nas Sanader i njegovi doglavnici uvjeravali u suprotno.
Feral Tribune
Strana 660
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
SAVEZNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA

KOMITET ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA O IZVRENIM ZLOINIMA
MESTO I VREME: Gospi i okolina, druga polovina oktobra 1991. godine.
KRATAK OPIS: U drugoj polovini oktobra 1991. godine pripadnici specijalnih
jedinica MUP i ZNG Republike Hrvatske po unapred pripremljenom spisku
prikupljali su vienije Srbe - civile u Gospiu, trpali ih u kamione nou, odvodili,
muili i likvidirali.
24 lea - Srba iz Gospia pronaeno je kod Peruia i sudsko -medicinskom
ekspertizom 19 je identifikovano.
Za vei broj drugih se osnovano sumnja da su pobacani u Katinu jamu, na 4 km
od glavnog puta od Gospia ka Karlobagu, za tri lica se zna da su ubijena
navodno pri bekstvu, ali se ne zna gde su pokopani.
Pohapena su, odvedena i nestala sledea lica:
I mukarci
Bara Radovan slubenik PTT Gospi
Banjeglav Todor, konobar
Bogi Jovo
Bogi Rade
Buni Slavko
Bulj Dane, slubenik Zavoda za socijalno osiguranje, star 55 godina, iz Gospia
Vujnovi uro
Vujnovi Milan, penzioner iz Karlobaga
Gaji Nikola, penzioner, star 58 godina
Dragani Branko, radnik u Likom Osiku (Teslin-grad)
uki oko
uki Sava
akula Milan
Ivanievi Milan
Igri Nedeljko, optinski inspektor
Jankovi Sveto
Joki Milojko, radnik MUP-a
Kalanj ore, istrani sudija, star 52 godine
Korica Dane, penzioner
Kovaevi Milan
Kovaevi Nikica
Kljaji Simo, novinar
Krajnovi Simo, penzioner
Kuzmanovi Branko, penzioner MUP-a, star 53 godine, iz Gospia
Lazi Petar, voza, star 42 godine
Mai Milan, penzioner
Mai Radovan, radnik
Mandi Momilo, penzioner MUP-a
Mari Boro, umski tehniar
Mievi Nikola, penzioner MUP-a
Mrki eljko, radnik MUP-a
Nikoli Mihajlo, umski tehniar
Orlovi Milo, medicinski tehniar iz Karlobaga
Strana 661
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Panteli Milan, meteorolog

Pavlica uro
Pavlica Janko, trgovac iz Karlobaga
Pavlica Milan
Pavlica Nikola
Pavlovi Milan
Pejnovi Milan, radnik "Zagrebakih transporta"
Pejnovi Mio, radnik MUP-a
Radmani Gojko
Raki Dragan, slubenik Zavoda za socijalno osiguranje
Smiljani Milan, invalid
Smiljani Stanko, slubenik SIZ-a za penzijsko i invalidsko osiguranje, star 54
godine, iz Gospia
Stojanovi Bogdan, radnik u hotelu "Industrogradnja" iz Karlobaga
Stojanovi Nikola, penzioner
Tomii Boko, slubenik u "Visoici"
Trenji Neboja, star 55 godina
opi Pajo, penzioner, star 70 godina
Uzelac Milan, privatni mehaniar
Hini Gojko, radnik MUP-a
ubeli Milan, gra. tehniar
tuli Branko, zamenik javnog tuioca, str 54 godine
uput Bogdan, inenjer umarstva, star 56 godina, iz Gospia
II ene
Bara Danica
Begi Ankica
Vrane Borka, penzioner
Vrane Duanka, medicinska sestra
Dikli Radmila, slubenica Turist-biroa
uki Marica, profesor u penziji
akula Smilja
Jankovi Milica
Kalanj Mirjana, slubenica, stara 46 godina, iz Gospia
Mai Soka, penzioner
Mievi Marija, slubenica suda
Orlovi Mileva, supruga Miloa, iz Karlobaga
Panteli Anelka, trgovac
Panteli Mirjana, student, ker Milana i Anelke
Pavlica Nada
Pavlica Soka, supruga Janka, istaica u karlobakom MUP-u
Panjevi Ljubica, stara 75 godina
Potkonjak Boja, penzioner
Potkonjak Milica
Radmani, supruga Gojka
Stani Radmila, profesor hemije
Trifunovi Ljubica, penzioner
INDICIJE O IZVRIOCU:
1. Merep Tomislav i pripadnici specijalne jedinice MUP-a Republike Hrvatske,
2. Orekovi Tihomir, bivi emigrant,
3. Orekovi Ivan, zvani "Grobar", brat Tihomira, jedan od organizatora "odbrane
Gospia",
Strana 662
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
4. Petri
P
Mirosla
av, rodom iz Peruia,, predsedniik HDZ, ran
nije radio u banci u
Gos
spiu,
5. Norc
N
Mirko, jedan od vojnih
v
koma
andanata hrvatskih
h
sn
naga, rodom
m iz Splita,,
6. Roi
R
Ivica, zvani "Rok
ki",
7. Markovi
M
Ma
artin, zvanii "Irfan",
8. Mauran
M
Iva
an.
Ka
ako smo
s
u
ubijal
i u Pa
akra
koj P
Poljan
ni
o Bajramov
vic, bivsi prripadnik tzv
v. Mercepov
ve jedinice, otvoreno s
svjedoci o
Miro
zloc
cinima sto su
s ih on i njjegovi ratn
ni drugovi pocinili
p
na podrucju
p
Pa
akraca,
Gos
spica, Zagre
eba, Slanog
g
Kak
ko smo ubijjali u Pakrakoj Poljani
Zovem se Miro
Z
M
Bajram
movic i dire
ektno sam
o
odgovoran
za smrt 86
6 ljudi. Ja s tom
c
cinjenicom
navecer za
aspim i ujuttro se budim,
a
ako
zaspim
m. Svojom sam
s
rukom ubio
s
sedamdese
et dvoje ljud
di, medju n
njima je bilo i
d
devet
zena. Nismo rad
dili razliku, nista nism
mo
s za nas bili cetnici i n
neprijatelji.
pitali, oni su
Najteze ti je zapaliti prvu
p
kucu i ubiti prvog
g
c
covjeka.
Po
oslije sve id
de po sablo
onu.
Tomislava Mercepa up
T
poznao sam
m 1991. god
dine
d tada smo skupa rato
ovali. Prosli
u Dalju. Od
s
smo
puno toga
t
zajedn
no. Nasa se
e jedinica zvala
"Jesenje kise", odnosn
no, sluzben
no, Prva
Z
Zagrebacka
a specijalna
a postrojba
a pri MUP-u.
Medju hrva
atskim bran
niteljima i n
narodom se
e
j
jako
dobro zna tko su
u "Jesenje k
kise".
LIKVIDAC
CIJE U GOS
SPICU I SL
LANOM
Prije odlask
ka u Pakrac
cku Poljanu
u, negdje u
rujnu 1991
1., bili smo u Gospicu. U Gospicu je
d
dovoljno
biilo da budete Srbin, pa
a da vas vise
ne bude. Nasa je grup
pa dolje likv
vidirala
izmedju 90 i 110 ljudi, je
er smo bili prekratko,
p
niti mjesec
c dana. Za G
Gospic je
edila nared
dba: "etnick
ki ocistiti"; ubili smo direktora
d
po
oste, bolnic
ce, vlasnike
vrije
resttorana i kojjekakve dru
uge Srbe. Ubojstva
U
su
u izvodjena metkom u celo, jer
nism
mo imali vremena. Ponavljam, iz
z vrhovnistv
va je bila naredba da se smanji
postotak Srba u Gospicu..
sli cetiri putta i likvidira
ano je trina
aest osoba,, svi su bili Srbi. Od njjih
U Slano smo is
m ih ubio os
sam. Moju grupu su cinili Sinisa Rimac, Miro
oslav Brisevac,
trinaest ja sam
m
Gordana, cije pre
ezime nikad
da nisam up
pamtio.
Igorr Mikula i mala
KRACKA POLJANA:
P
"
"OBRADA"
" ZATVORENIKA
PAK
akracku Po
oljanu stigli smo 6. Listopada 199
91. godine, nakon pov
vratka iz
U Pa
Stra
ana 663
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Gospica. Zatvorenike smo drzali u podrumu osnovne skole, a kad ih je bilo vise,
onda bi smo ih stavljali i u ucionice. Za njih su najgore bile noci, kad smo ih
operativno obradjivali, a to je znacilo da smo pokusavali pronaci najbolji nacin da
im nanesemo sto vecu bol kako bi sto vise priznali. Znate li koji je najbolji nacin?
Palite zatvorenika - plamenom iz boce plina i onda ga polijete otcom, a to radite
uglavnom po genitalijama i ocima. Zatim postoji mali induktor, poljski telefon, pa
Srbina prikljucite na to. Radi se o istosmernoj struji, ne moze ubiti, ali stvara
neugodan osecaj kod covjeka. Pitas onda tog prikljucenog Srbina odakle je, on ti
kaze iz Dvora na Uni, a ti onda, okrecuci poljski telefon nazoves Dvor na Uni.
Zatvorenicima se znao u guzicu gurati petozicni kabel, to bi im ostavili po par sati
da ne mogu sjesti. Otvarane su im rane po kojima je posipana so ili ocat.
Uglavnom, nismo dozvoljavali da prestanu krvariti. Isto tako, svi su isti dan
morali nauciti "Lijepu nasu", a to ih je natjerao zapovjednik zatvora Mijo Jolic koji
danas, jednako kao i Suljic, ima restorane po Hrvatskoj. Kad se sjetim svih tih
mucenja, pitam se kako su se uspjeli sjetiti svega toga. Primjerice, najbolnije je
zabiti male cavale pod nokte. Kad na to spojite trofaznu struju od covjeka ne
ostane ni traga. Pepeo! Ljudi su pod takvim mucenjima priznavali sve sto su znali
i sto se od njih trazilo. U pocetku smo glumili nekakve demokratske policajce,
davali smo Srbima papir da na njemu napisu sve sto znaju, a trazilo se sto vise
imena i lokacija.
Tomislav Mercep je bio zapovjednik Poljane, a ja sam bio dozapovjednik. Mercep
je sve znao. On nije osobno sudjelovao u egzekucijama, ali on je citao sve sto
smo mu mi pisali u izvjescima, premda je vecina informacija priopcavana
usmeno. On je znao za svaku likvidaciju, jer je bio zapovjednik i bio je za nas
karizmaticna osoba. Nekoliko nam je puta rekao: "Nocas ocistite sva ta govna."
To je znacilo da se likvidiraju svi zatvorenici. Ako nisi ucinio sto je naredjeno,
onda si bio peta kolona, a mi smo u Pakrackoj Poljani jednako ubijali i Hrvate i
Srbe. Nas su se plasili i Hrvati u Poljani. Selo je, naime, po celu noc slusalo jauke
i zapomaganje iz zatvora, ljudi nisu mogli spavati, ali nam nista nisu smijeli reci.
Svi su znali da bi, ako nesto priupitaju, i sami mogli zavrsiti u zatvoru.
Jednom sam rekao da su svi koje sam ubio umirali sretni, jer sam im ja na malom
bloku pisao potvrde da mogu proci nase straze i oni s tom potvrdom sretni idu
doma. Onda sam ih ja cekao snajperom. Umirali su nasmijani.
Mi Srbe nismo djelili na vojnike i civile; ako smo nasli pusku bilo gdje sakrivenu,
on je za nas bio cetnik. Srbi su u to vrijeme jako tesko mogli opstati, jer ne vele
badava da kud mi prodjmo, trava ne raste. Koliko ja znam, vise od pedeset Srba
dovedeno je u Poljanu iz Zagreba, a dovozili su ih svi koji su bili u uzem
Mercepovu krugu - Rimac, Suljic, Mikula, Hodak, ja
Relativna je stvar koliko smo dugo drzali zatvorenike. To je zavisilo o tome za
koje vrijeme bismo ih uspjeli iscrpiti. Vecinom smo ih prije ubijanja drzali izmedju
dva i pet dana. Oni da su i prezivjeli, ne bi kasnije bili normalni ljudi. Srbi koji su
bili dobri i lojalni, sluzili su nam za kopanje grobova, s tim da smo im govorili da
kopaju zaklone za puskomitraljez. Jednom je jedan od zatvorenika, bio je iz
Kutine, kazao da mu je to petnaesti ili sesnaesti zaklon. Odmah smo ga likvidirali,
jer njegovo nije da broji nego da kopa.
Vladalo je tada veliko koristoljublje. Nas je tridesetak islo pedeset metara ispred
prvog tenka, mi smo cistili i likvidirali koga smo zatekli. Iza nas su isli neki koji su
se nazivali mercepovcma i koji su krali i palili kuce. Takvi su bili Mardjeralo,
RukavinaMercep nam je govorio da Srbima otimamo sve, a da novac koje
nadjemo u njihovim kucama moramo predavati u stab za kupovinu naoruzanja.
Medjutim Trusic, Mercep, Rukavina zvani Pop i Nedeljko Posavec su dijelili novac
izmedju sebe. Kako to znam? Dan prije ubistva Pave Mlinarica, jedan na drugog
Strana 664
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
su pucali Posavec i Rukavina, jer nisu podijelili novac na jednake dejelove.

Posavec je maknut iz postrojbe, ali mu nisu uzeli novac, a tu nije bilo tisucu ili sto
tisuca DEM, tu je bilo mnogo vise.
Ne bih mogao reci da su u Pakrackoj Poljani vrsena masovne likvidacije, radilo se
o grupama od sedam do deset ljudi. Zapravo sve je ovisilo koliko se ljudi nalazilo
u zatvoru. Ponekad smo znali likvidirati u kucama, a kucu potom dignuti u zrak.
Nema tijela. Bilo je puno takvih kuca, najvise u selu Bujavici.
U to je vrijeme bilo ovakvo razmisljanje: Ubij srbinu dijete, jer on nice na minus
dvadeset. U ono vrijeme uopce nisam imao osjecaj da su Srbi ljudi kao i mi, da su
i oni neciji ocevi, braca, djeca Ne, djecu nismo ubijali, osim sto je Suljic ubio
Aleksandru Zec. Po mojoj procjeni u Poljani je likvidirano sve zajedno oko 280
ljudi, a kroz nju je proslo i desetak zena. Osim Marine Nuic, secam se jedne Nade
iz Kusonja koja je ubacena medju nas. Bila je tu i neka starica kojoj je u kuci
nadjen snajper. Osim te starice sve su ostale zene silovane pa ubijene. To je
istina.
Moje je duboko uvjerenje: da nije pobijena obitelj Zec, nista se ni dan danas ne bi
znalo o Pakrackoj Poljani. Bio je to glavni kljuc i glavni razlog da se na jedinicu
gleda kroz drukciju prizmu. A Pakrackih je Poljana u Hrvatskoj bilo jako puno
UMORSTVO OBITELJI ZEC
Za mene je samo jedno nepojmljivo - zasto od obitelji Zec cine karizmaticne
osobe? Jako se dobro zna da je Mihajlo Zec radio za protivnicku stranu, za Srbe,
premda je bio hadezeovac i premda je pokusavao pomoci hrvatskoj vojsci.
Cinjenicno stanje je takvo da smo mi cuvajuci punktove u selu Dobrovcu kod
Lipika saznali da se Milorad Zec, Mihajlov brat, svake noci iz Subotske vraca
doma spavati. I mi smo ga jedne veceri sacekali u njegovoj kuci u Dobrovcu.
Mozemo razgovarati na koji smo nacin mi vrsili operativnu obradu osobe, ali tu
nema tajni - tu se batinalo, maltretiralo, iznudjivalo se priznanje na bilo koji
nacin. Tada je on nama priznao za svoga brata Mihajla, sto i za koga radi.
Kad sam dosao u Zagreb dao sam zapovjed da se privede Mihajlo Zec, a ja sam
tu zapovjest dobio od Tomislava Mercepa. Nama je Mihajlo Zec vise vrijedio ziv
nego mrtav. Ali onda se grupi koja je trebala privesti Zeca samoinicijativno, ne po
zapovjedi, prikljucio Munib Suljic, koji je te veceri bio nadrogiran i pijan. Ja sam
Sinisi Rimcu rekao da samo u slucaju otpora privodjenju likvidira Mihajla. On je
pokusao bjezati, Rimac ga je pustio (premda je meni nepojmljivo da mladic od 19
godina nije mogao sustici jednog takvog covjeka i savladati ga, ali dobro, mozda
je sve to bio trenutak) i onda je pucao u njega.
Tad se iz jednog plavog kombija bez registracije, jer smo mi u privodjenju po
Zagrebu isli u neobeljezenim uniformama i autima bez registracija, pojavio Munib
Suljic koji se vratio po malu Aleksandru i po gospodju Zec. Najprije ih je odveo u
hotel Panorama, odatle na Sljeme i tamo ih likvidirao.
Neki dan je u Nacionalu izasao Suljicev demanti da on to ubojstvo nikad nije
priznao. Tacno je da je Suljic po uhicenju sve ispricao, sve priznao, te je s
djelatnicima Policijske uprave iz DJordjiceve otisao na Sljeme i pokazao grobove.
I tad je priznao da je on ucinio likvidaciju. Najzalosnije je sto je on prijetio
Nebojsi-Hodaku-Ceni, Igoru Mikuli, Sinisi Rimcu i maloj Snezani Zivkovic iz
Gospica te natjerao Mikulu da ispali dvadeset metaka u malu Aleksandru i
gospodju Zec. Da bi on, kao, bio siguran. I natjerao ih je da zakopaju leseve.
Strana 665
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Samo su zbog toga oni umijesani u tu aferu. Jer Rimac je u istrazi javno priznao:
"Ja sam ubio Mihajla Zeca, a u drugo me ne mesajte." To je istina. Danas se od
Mihajla Zeca cini nekog heroja i govori se da je on uzaludno poginuo, a da se ja
nesto pitam, da ja tiskam nekakve novine, ja bih vise pisao o Marini Nuic, jer je
ona nevino poginula.
IZDAVANJE ZAPOVJEDI
Demantirao bih rijeci Ivana Vekica iz proslog Ferala. On laze, on je sve znao. Ja
mu mogu reci koliko je nasa jedinica dobila naredbi od njega. On bi rekao "od vas
trazim da napravite to, to i to". Nikad se nismo vratili da nismo izvrsili zadatak, a
najvise se radilo o likvidacijama. Njegova je zapovjest da se ubije Milos Ivosevic,
a zbog njega je trebalo biti ubijen i jedini prezivjeli Srbin iz Poljane, Stevan
Brajanovic. Ponavljam, Ivan vekic je sve znao.
U zatvoru sam bio od drugog sijecnja do 30 travnja 1992. godine. Meni je bilo
najzalosnije sto je 15. sijecnja Hrvatska priznata, a ja u Remetincu. Oslobodjeni
smo kad je Seks postao javni tuzilac, ali smo pusteni u dvije grupe. Mikula,
Hodak, Snjezana Zivkovic, Suljic i Rimac su ostali cetrdesetak dana duze u
zatvoru zbog Zeca. Prvi mjesec u zatvoru su se prema nama ponasali okrutno.
Ne, nitko nas nije smio dirati, jer da je nad nama bilo neko fizicko izivljavanje, ja
mislim da danas policiska zgrada u DJordjicevoj ne bi postojala. Tu je veliki
utjecaj imao Mercep, koji je organizovao nasu obranu, te Ivan Vekic, koji danas
istupa s kojekakvim glupostima. U to je vrijeme bio na nasoj strani. Mozda sam
to vec kazao, ali ponavljam da su istrazni suci Jvanovic i Horvatinovic bili prilicno
korektni, nisu ih zanimali detalji.
Veliki sam vjernik. Imam na ruci prsten-krunicu iz Medjugorja. Bog sve prasta do
odredjene granice. Ja mislim da sam dosad dovoljno kaznjen za sve sto sam
pocinio. Zivotna bi mi satisfakcija bila da mi djeca imaju egzistenciju, jer jako
dobro znam sto ce mi se dogoditi nakon ove price, ali samo bih volio da neko
povede racuna o mojoj djeci. Stvarno imam prekrasan brak i prekrasnu obitelj,
dvoje divne male djece. Moja supruga zna za sve sto sam ja radio, jer samo tako
mozemo zajedno zivjeti.
Nije mi lakse kad sam vam sve ispricao. Plasim se svoje postrojbe. To su
prekaljeni profesionalci, koji ne promasuju cesto. I znam da mi Haag ne gine.
Feral Tribune
01. septembar 1997 god.
Strana 666
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Spisak logora za Srbe u Hrvatskoj

BIOGRAD NA MORU
1. Biograd na Moru, zatvor
2. Biograd na moru, ribarska kua na Vranskom jezeru
3. Biograd na moru, Filip Jakov, bolnica za retardiranu decu
BJELOVAR
4. Bjelovar, zatvor u policijskoj stanici
5. Bjelovar, Okruzni zatvor
6. Bjelovar, vojni zatvor
7. Bjelovar, sportska dvorana
8. Bjelovar, prostorije mesne zajednice "Antun Gustav Mato."
9. Bjelovar, kasarna "Bozdar Adzija"
10. Bjelovar, vatrogasni dom
11. Bjelovar, skola
12. Bjelovar, skladiste oruzja bivse JNA Kukavica
VARA.DIN
13. Varazdin, zatvor, Brae Radia br. 4
14. Varazdin, kasarna
15. Varazdin, logor u sportskoj dvorani
VINKOVCI
16. Vinkovci, zatvor
VIROVITICA
17. Virovitica, kasarna (strazara)
18. Virovitica, podrum u hotelu "Milanovac"
19. Virovitica, policijska stanica
VRGINMOST
20. Vrginmost, policijska stanica
21. Vrginmost, posta
VRGORAC
22. Vrgorac, logor u Hrvatskom domu - garaza
23. Vrgorac, garaza u selu kod Vrgorca
24. VRPOLJE, zatvor
VUKOVAR
25. Vukovar, MUP Vukovar
26. Vukovar, Borovo "Komerc"
27. Vukovar, Borovo "Nova obua"
28. Vukovar, hangar na aerodromu
29. Vukovar, nedovrsena skola u Borovo Naselju
30. Vukovar, deiji vrti kod opstine
31. Vukovar, podrumi u opstini
32. Vukovar, atomsko skloniste
33. Vukovar, skladisni prostor "Drvoprometa"
34. Vukovar, katakombe ispod groblja
35. Vukovar, Rusinska crkva
36. Vukovar, skola "Vladimir Nazor"
37. Vukovar, Lusac
38. Vukovar, skladisne prostorije "Abazis"
16
39. Vukovar, Elcov dvorac, kapela
40. Vukovar, vojni odsek
GLINA
41. Glina, zatvor za maloletnike
42. Glina, zgrada MUP-a
Strana 667
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
43. GOLI OTOK, logor na golom otoku

GOSPI
44. Gospi, Okruzni zatvor
45. Gospi, vojni zatvor
46. Gospi, gimnazija
47. Gospi, podrum hotela "Lika"
48. Gospi, logor u mestu Smiljan
49. Gospi, kasarna i ciglana u selu Perusi, ("sabirni logor")
50. Gospi, selo Zablato, logor u bivsem poljoprivrednom dobru JNA
51. Gospi, Trnovac (Zablato)
52. Gospi, Karlobag
GRUBI.INO POLJE
53. Grubi.ino Polje, hotel "Bilogora", komanda ZNG
DARUVAR
54. Daruvar, zatvor
55. Daruvar, policijska stanica
56. Daruvar, kasarna
57. Daruvar, sportska sala "eski dom"
58. Daruvar, robna kua "Varteks"
59. Daruvar, podrum samoposluge u centru grada
60. Daruvar, Miokovievo
DUBROVNIK
61. Dubrovnik, "Ekscelzior", komanda vojne policije
62. Dubrovnik, vila "Palma"
63. Dubrovnik, okruzni zatvor
64. Dubrovnik, hotel "Zagreb" na Lopudu, komanda vojne policije
65. Dubrovnik, prostorije vojne policije
DJAKOVO
66. Djakovo, zatvor
67. Djakovo, kasarna
68. Djakovo, Gasinci
ZAGREB
69. Zagreb, Vlaska ulica 3, MUP
70. Zagreb, Vukomerec (prekr.ajni zatvor)
71. Zagreb, Gajeva ulica br. 3 (15), bivsi vojni istrazni zatvor
72. Zagreb, kasarna "Marsal Tito"
73. Zagreb, Kerestinec u Svetoj nedelji kod Zagreba
74. Zagreb, Kunesak, podrum bolnice, vojna policija
75. Zagreb, Remetinec, ulica Rajtarieva (Rajterova ulica), zatvor vojnog suda
76. Zagreb, Petrinjska ulica br. 12 i 18
77. Zagreb, Selska 92, bivsa kasarna JNA
78. Zagreb, Kazneno popravni dom - bolnica (bolnica za osobe lisene slobode),
Svetosimunska 107
79. Zagreb, stanica milicije Dubrava
80. Zagreb, sportska dvorana "Martinovska"
81. Zagreb, Trstenik
82. Zagreb, ernomerec
83. Zagreb, ernomerec, ciglana
84. Zagreb, Turopolje, maloletniki zatvor
ZADAR
85. Zadar, Okruzni zatvor
86. Zadar, vojni zatvor
87. Zadar, istrazni zatvor
88. Zadar, policijska stanica u biv.oj kasarni JNA "Djuro Djakovi"
89. Zadar, hotel "Donat" na Diklovcu, Borik
90. Zadar, dom vazduhoplovstva
91. Zadar, skola "Velimir .korpik"
Strana 668
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
92. Zadar, Osnovna skola "Sime Budini"

93. Zadar, Osnovna skola "Simun Kozii"
94. Zadar, sportska dvorana "Jazine"
95. Zadar, kasarna "Marko Ore.kovi"
96. Zadar, gostionica "Fontana" Josipa (Joze) Prtenjae prema Diklu
97. Zadar, Stari grad
98. Zadar, Nin, ciglana
IVANEC
99. Ivanec, Lepoglava, KPD
IVANI GRAD
100. Ivani Grad
101. Ivani Grad, Klostar Ivani, logor u fiskulturnoj sali u skoli
IMOTSKI
102. Imotski, policijska stanica
KARLOVAC
103. Karlovac, zatvor u Radievoj ulici
104. Karlovac, MUP
105. Karlovac, sportska hala "Ozalj"
106. Karlovac, Dubovac
107. Karlovac, Djaki dom
KNIN
108. Knin, kasarna
109. Knin, Osnovna .kola "Srpski junaci"
110. Knin, stara tvrdjava
111. Knin, Srednjo.kolski centar
KOSTAJNICA
112. Kostajnica, Babina rijeka
KRAPINA
113. Krapina, zatvor
KUTINA
114. Kutina, vatrogasni dom
115. Kutina, Tvornica umjetnog gnojiva
116. Kutina, Popovaa, dusevna bolnica
117. Kutina, Osnovna skola u Medjuriu, u podrumu
METKOVI
118. Metkovi, zatvor
119. Metkovi, vojna policija
120. Metkovi, zgrada civilne za.tite
121. Metkovi, radio stanica
122. Metkovi, sportska dvorana
123. Metkovi, duvanska stanica, podrum
124. Metkovi, selo Duboka
NA.ICE
125. Nasice, zatvor
NOVA GRADI.KA
126. Nova Gradiska, zatvor MUP-a
127. Nova Gradiska, zatvor u barakama u krugu vojne kasarne (prema
Resetarima)
128. Nova Gradiska, podrum Gimnazije
129. Nova Gradiska, .kola
130. Nova Gradiska, sportska dvorana
131. Nova Gradiska, Okuani, .elezara
132. Nova Gradiska, Okuani, prodavnica metalne galanterije
NOVSKA
133. Novska, zatvor
134. Novska, skladiste teritorijalne odbrane (zgrada bivseg vojnog odseka kod
opstine)
Strana 669
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
135. Novska, zgrada SUP-a

OGULIN
136. Ogulin, zatvor Kula
ORAHOVICA
137. Orahovica,
OSIJEK
138. Osijek, MUP
139. Osijek, istrazni zatvor
140. Osijek, Crvena kasarna
141. Osijek, Bela kasarna, logor Vojne policije
142. Osijek, zatvor Pampes na strelistu
143. Osijek, logor na stadionu
OTOAC
144. Otoac, vojni zatvor
PAG
145. Pag, Slano
146. Pag, Kali
PAKRAC
147. Pakrac, Lipik
148. Pakrac, zatvor
149. Pakrac, policijska stanica
150. Pakrac, podrum robne kue
151. Pakrac, Gavrinica
152. Pakrac, selo Seovica, logor u domu kulture
153. Pakrac, Seovica, logor u .koli
154. Pakrac, Marino selo, podrum u hotelu "Ribnjak"
155. Pakrac, Marino selo, Ribarska koliba
156. Pakrac, Marino Selo, upravna i poslovna zgrada "Ribnaarsko-Pakraka
poljana"
157. Pakrac, Poljana Pakraka, radna organizacija "Jedinstvo", pogon za izradu
hemijskih olovaka i
elektrinih prekidaa
158. Pakrac, Poljana Pakraka, ribarska koliba
159. Pakrac, Poljana Pakraka, vatrogasni dom
PETRINJA
160. Petrinja, selo Brest
PLOE
161. Ploe, logor u zatvoru
PODRAVSKA SLATINA
162. Podravska Slatina
PULA
163. Pula, Okruzni zatvor
164. Pula, Katarina
165. Pula, Kranjevica
166. Pula, KPD "Valtura"
RIJEKA
167. Rijeka, Okruzni zatvor
168. Rijeka, Ciotina 24 ili 25, logor - "prihvatni centar za strance" u bivsoj kasarni
JNA
169. Rijeka, "Via Roma", ulica zrtava fasizma
170. Rijeka, Skurine, barake
171. Rijeka, kasarna Trsat, zatvor vojne policije
SAMOBOR
172. Samobor, sportska dvorana
173. Samobor, Rakitje, centar za obuku ZNG
Strana 670
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
SINJ
174. Sinj, bivsa kasarna JNA "I Splitski partizanski odred"
175. Sinj, zatvor vojne policije
176. Sinj, Turjaci, logor u hangaru
SISAK
177. Sisak, Okru.ni zatvor, u Rimskoj ulici br. 19
178. Sisak, gara.a rafinerije
179. Sisak, MUP
180. Sisak, logor u Zelezari
181. Sisak, Barutana, bivsi objekat JNA u naselju zelezara
182. Sisak, Omladinsko naselje kod Siska (barake omladinskih radnih brigada)
183. Sisak, Ekonomska skola
184. Sisak, kasarna bivse JNA
185. Sisak, sportska dvorana (blizu zeleznike stanice)
186. Sisak, Suhopolje
187. Sisak, Osnovna .kola "22 lipanj"
188. Sisak, Galdovo
189. Sisak, leiliste Jodno
190. Sisak, Lipovica, zatvor
191. Sisak, vojno skladiste
192. Sisak, zatvor vojne policije
SLAVONSKA PO.EGA
193. Slavonska Pozega, Okruzni zatvor
194. Slavonska Pozega, policijska stanica
20
195. Slavonska Pozega, zenski zatvor
196. Slavonska Pozega, sportska hala
197. Slavonska Pozega, kasarna
SLAVONSKI BROD
198. Slavonski Brod, vojni zatvor
199. Slavonski Brod, podrum kafane Dusana Bardaka sa kuglanom, u
Partizanskoj ulici /sada Osijeka/
200. Slavonski Brod, podrumske prostorije Sluzbe javne bezbednosti
201. Slavonski Brod, logor u vatrogasnom domu
202. Slavonski Brod, rafinerija
203. Slavonski Brod, Slavonski .amac
204. Slavonski Brod, selo Bukovlje, podrum kue iji je vlasnik Srbin koji je
iseljen
SLUNJ
205. Slunj, Batnoga
SPLIT
206. Split, zatvor na Katalinia brijegu
207. Split, vojni zatvor Lora
208. Split, Draevac, biv.a kasarna JNA, zatvor HOS-a
209. Split, Okru.ni zatvor "Bilice" (izmedju Splita i Solina)
210. Split, bolnica "Firule"
211. Split, Klis
TROGIR
212. Trogir, zatvor
CRES-LOSINJ
213. Cres-Losinj, Dom za maloletnike
SIBENIK
214. Sibenik, zatvor Mandalina
215. Sibenik, kasarna "Ante Jonji"
216. Sibenik, Subievac, vojni zatvor
217. Sibenik, sportska hala kod .kole "Stjepan Radi"
218. Sibenik, ostrvo Obonjan (ranije Otok mladosti)
Strana 671
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
219. Sibenik, zatvor Kuline

220. Sibenik, Okrucni zatvor
221. Sibenik, istrazni zatvor
Strana 672
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Umjesto zakljucka:
Ante Nobilo, jedan od najpoznatijih advokata u Hrvatskoj
Zloin nad Srbima je bio

organizovan
Ante Nobilo spada u sam vrh advokatske brane u Hrvatskoj. Iza sebe kao tuilac
ima sluajeve "Artukovi", "Arkan", "Pakraka poljana", "Krvavi Uskrs", aferu "
Labrador "... Kao advokat zastupao je porodicu Mihajla Zeca i desetine drugih
poznatih sluajeva, ali je svoje medijske vrhunce dosegao zastupajui Tihomira
Blakia pred Hakim sudom.
U Hrvatskoj nikoga ne ostavlja ravnodunim - jedni mu zamjeraju da je uzurpirao
medije i da opanjkava Hrvatsku, dok drugi u njemu vide zagovornika evropskih
vrijednosti u pravosuu, ali i u politici. Spada u malobrojne javne linosti u
Hrvatskoj koje smatraju da je ta zemlja izvrila agresiju na BiH, a za razliku od
veinskog miljenja u hrvatskoj javnosti, Nobilo smatra da optunica protiv
Gotovine ne rui kredibilitet domovinskog rata.
NN: Hrvatska je uznemirena posljednjim dogaajima. Ubistvo Srbina u
Karinu i eksplozije u Vukovaru, a potom i prijetee pismo samozvane
teroristike organizacije. Kako tumaite te dogaaje?
NOBILO: to se pisma tie, uvjeren sam da je to djelo amatera, sraunato na
skretanje panje vjerovatno psihiki bolesnog ovjeka, pa mu i ne treba pridavati
preveliki znaaj. Meutim, ono to se deavalo poslije lokalnih izbora puno je
ozbiljnije. Naime, prvi put efekat povratka Srba u te krajeve dao je rezultate.
Ostvarili su kritinu masu biraa koji su osvojili znaajan broj mjesta u lokalnoj
samoupravi, to su ekstremisti prepoznali kao signal da bi Srbi mogli preuzeti
lokalnu upravu u tim dijelovima Hrvatske i praktiki preuzeti lokalnu vlast. A u
njihovoj svijesti jo je slogan - jesmo li se zato borili? Oni su jo u 1995. godini:
"Srba nema, to je prazan prostor; to smo mi osvojili ratom, to je nae i nikada
Srbi to nee imati". Meutim, izbori su prvi put naruili tu sliku i dogodilo se to
to se dogodilo.
U svakoj dravi ima takvih luaka. No, tada drava treba da pokae zube. Da je
Hrvatska to uinila odmah poslije "Oluje", nakon to je vojska zauzela taj teritorij,
ne bi dolo do svega onog runog do ega je dolo. Hrvatska vlast je popustila u
prvim danima. Nakon to je vojniki osvojila taj teritorij trebalo je da garantira
sigurnost svakom ovjeku i njegovoj imovini. Nadam se da to ovaj put nee
uraditi. Dakle, jedna energina istraga, otkrivanje poinitelja, sada je nuno.
NN: Nije li onda malo preuranjeno izjavljivati, kao to to ine iz Vlade, da
tragovi vode "preko Dunava"?
NOBILO: To ne mogu komentirati. Sve je mogue. No, postavlja se pitanje zato
ba sad, zato poslije lokalnih izbora? Zato to nije bilo prije pola godine? Meni
logika stvari ukazuje da se ipak radi o unutarhrvatskom razraunavanju. Vidim da
su mnogi iznenaeni rezultatima izbora.
NN: Preimo na one stare teme. Iako se sluaj "Gotovina" percipira kao
jedini uvjet za ulazak Hrvatske u EU, injenica je da to nije jedina
Strana 673
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
prepreka. Kao da se zaboravilo na druge uvjete, meu kojima je i reforma

pravosua?
NOBILO: Imate pravo. Hrvatska, osim Gotovine, mora savladati jo neke velike
prepreke. Ulazak u EU znai prilagodbu drave europskim standardima
funkcioniranja jedne pravne drave. U okviru toga reforma pravosua je na
prvom mjestu. Pa i samo pitanje Gotovine ne iscrpljuje se prvenstveno na
njegovom hapenju, ve je vie i prije svega pitanje funkcioniranja pravne
drave.
Zato mi elimo ui u EU? Ne zato to patoloki elimo biti u tom savezu, nego
zato to elimo imati dravu po standardima EU. Kako znamo da bi nama trebalo
jedno stoljee da ostvarimo taj cilj, najjednostavniji i najbri nain je prikljuenje
EU, koja e nam diktirati ubrzane promjene i zakonodavnu i svaku drugu reformu.
Dakle, ne radi se o pukom prikljuenju, ve projektu stvaranja drugaije,
kvalitetnije i bolje drave. U okviru toga reforma pravosua je nuna i to je jedno
veliko i sveobuhvatno podruje, pa e i sam proces potrajati.
Jedna od kljunih stvari na tom putu je zakrenost pravosua u Hrvatskoj velikim
brojem nerijeenih predmeta. U ovom trenutku imamo preko milijun i po
nerijeenih predmeta. Za mnoge sluajeve eka se po pet, deset i vie godina.
Upisi u zemljine knjige ekaju se godinama, u Zagrebu sedam i takvo pravosue
stvara pravnu nesigurnost i za graane i za potencijalne investitore. Zbog toga
Europa i forsira reformu pravosua, jer je to vaan segment ureenja drave,
vladavine prava i civilizacijskih standarda na kojima Europa poiva.
NN: Nije li, u tom kontekstu, zabrinjavajua injenica da i posljednji
izvjetaj "Amnesty Internatinala" otkriva da je u hrvatskom pravosuu i
dalje prisutan etniki kriterij u odmjeravanju pravde?
NOBILO: Na alost, to je tano. Tu se jo vuku repovi prolosti kada su se
masovno izricale presude u odsutnosti. Ilustrirau vam to najsvjeijim primjerom
kojim se ovih dana bavim. Ve sedam dana piem analizu sluaja generala
Trifunovia, koji je osuen u Vardinu za ratni zloin na 15 godina zatvora, a za
iste dogaaje u Beogradu na 11 godina. Ovdje za upotrebu sile, a tamo za
nedovoljnu upotrebu. To je primjer jedne velike sramote u hrvatskom pravosuu.
Jo 1993. godine Vrhovni sud je potvrdio tu presudu. Meni je dola ker generala
Trifunovia i traila da preuzmem taj sluaj. Napravio sam analizu iz koje se vidi
da se radi o nepotenom suenju i neprofesionalnoj i pravno neutemeljenoj
presudi. Tim povodom sam u vie navrata razgovarao sa Ratimirom aiem, koji
je bio prvi ovjek Kriznog taba Varadina i koji mi je potvrdio da je Trifunovi bio
astan i poten ovjek i da nikakav ratni zloin nije poinio, te da mi stoji na
raspolaganju kao svjedok u obnovljenom procesu. General Trifunovi je mogao
Varadin sravniti sa zemljom. On je imao potencijale da 350 tona elika u minuti
izbaci na grad i da je htio poiniti ratni zloin Varadin danas ne bi postojao. A on
je uvao grad i svoje vojnike. Zbog toga je ispao rtva. Kada bi se takvi kriteriji
primijenili prema hrvatskim asnicima, ja ne znam koji bi bio na slobodi.
Naalost, sudovi u Hrvatskoj rukovodili su se etnikim kriterijumom.
Pokazuje to i stanje u hrvatskim zatvorima. Zatvorenici kanjeni za
zloine iz meunarodnog krivinog prava. Prebrojite ih po nacionalnosti i
sve e vam biti jasno. Tu bi nekakav balans morao biti, ali ga nema. U
zatvorima je po toj osnovi oko 600 Srba i otprilike etvoro Hrvata. To je
nedopustivi debalans koji je potvrdio i "Amnesty International".
NN: Kako u tom kontekstu gledate na zahtjeve nacionalnih sudova, pa i
Strana 674
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
hrvatskih, o preuzimanju hakih predmeta?

NOBILO: U principu smatram da bi te drave, pa i Hrvatska, trebalo da povrate
svoj suverenitet u oblasti pravosua. Sama potreba osnivanja Hakog suda govori
o kvaliteti ovdanjeg pravosua. Mi moramo stvarati ambijent u kojem e
nacionalna pravosua kvalitetno suditi ratne zloine i to svojim "herojima" i to je
idealna situacija kojoj moramo teiti. Meutim, ja se pribojavam dva ekstrema
koji bi se mogli dogoditi. Hrvatska tvrdi da je osposobila etiri velika suda u
Zagrebu, Splitu, Rijeci i Osjeku, koji e moi preuzeti te procese. Hrvatska ima i
kadrove i tehnike uvjete da to napravi. No, ja se bojim da e se ponovo
primijeniti nacionalni kriteriji, bojim se da e u tim procesima politika imati
odluujuu rije. Ta suenja mogu otii u dva ekstremna pravca. Da se
Hrvatima gleda kroz prste, a Srbima svaka dlaka na troje sijee. Meutim,
moe biti i druga krajnost - da ovdanji sudovi pogaaju oekivanja Haga i sve
to im ustupi da nekritiki sude. I u tom sluaju izostati e poteno suenje.
Dakle, im politika utie na ovaj ili onaj nain, nije dobro. Toga se ja bojim jer
suenje pred domaim sudovima postavlja se kao prvorazredan politiki cilj, a
im je suenje samo po sebi politiki cilj ono je optereeno politikom
atmosferom i ne moe biti kvalitetno. No, ta se "kisela jabuka mora zagristi" i
moramo biti svjesni svih opasnosti koje to nosi, te stvoriti poeljnu atmosferu u
drutvu da pravosue moe kvalitetno raditi.
NN: U tom pogledu zanimljiv je i sluaj vukovarske trojke. I Beograd i
Zagreb ele to suenje. Komu biste ga Vi dodijelili?
NOBILO: Mislim da u takvim sluajevima treba utvrditi principe. Dakle, na
hrvatskoj je strani princip, u pravosuu opeprihvaen, da se treba suditi tamo
gdje se zloin desio, gdje je krivino djelo izvreno. U konkretnom sluaju to se
desilo u Vukovaru, u Hrvatskoj, i stoga bi ona imala prioritet u dobivanju tog
procesa.
Meutim, stvar nije tako jednostavna. Naime, zakoni i u Srbiji nalau da se
vlastiti dravljani ne mogu izruivati drugim dravama. Mogu to initi samo
Meunarodnom krivinom sudu. Postavlja se pitanje jednog principa. Ako je
Beograd izruio vukovarsku trojku Hagu, da li taj sud, ako im nee suditi, smije
optuene izruiti drugoj dravi. U tom e sluaju, u najmanju ruku, dovesti
politiko vodstvo u Srbiji u vrlo neugodnu situaciju, a ono e se onda prilino
efikasno moi suprotstavljati daljoj suradnji sa Tribunalom. I zato je to
komplicirana situacija koja nadilazi opeprihvaeni princip da treba suditi tamo
gdje je djelo izvreno. I Hag e vagati gdje e biti poteno i pravedno suenje. Ja
se bojim da bi u Hrvatskoj bio takav pritisak, te da su oni unaprijed ve osueni.
Bojim se da ih, s druge strane, u Srbiji smatraju herojima, pa e zbog pritiska biti
osloboeni.
NN: Optunice protiv hrvatskih generala, posebno Gotovine, u Hrvatskoj
su ocijenjene kao revizija povijesti. Dijelite li to miljenje?
NOBILO: Mislim da se pretjeruje. Jedna optunica ne moe promijeniti povijest.
Ja sam itao optunicu i smatram da ona sutinski nije promaena, koliko je
nespretno pravno-tehniki napisana. Naime, Tuilatvo polazi od teze, to je
legitimno, da su se odreene osobe, na elu s Tumanom, dogovorile i upustile u
zloinaki poduhvat koji je imao za cilj etniko ienje Srba. Ja smatram da je
"Oluja" primarno imala za cilj oslobaanje i uspostavu ustavno-pravnog poretka
na dijelu hrvatskog teritorija. Sekundarni cilj bio je etniko ienje Srba.
Tuilatvo, u opisu tog zloinakog poduhvata ilo je, po mom osobnom miljenju,
preiroko. Trebalo je da navedu "vie tono neutvrenih osoba iz HV, iz HDZ-a, iz
Strana 675
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
lokalne uprave". Oni su upotrijebili sintagme iz kojih bi se moglo zakljuiti da je

HV, dravni vrh u cjelini, lokalna zajednica, dakle da su se apsolutno svi udruili u
zloinaki poduhvat. To jednostavno nije tono. Veina uesnika niti je imala na
umu niti je inila zloine.
Meutim, netko je to napravio i organizirao. Ja tvrdim da je to bilo organizirano.
Hagu je bilo jednostavnije poopiti stvar nego ii linijom utvrivanja odgovornosti.
Hako tuilatvo je slino ilo i u sluaju "Blaki", gdje su globalno rekli od
Tumana preko Blakia do posljednjeg vojnika HVO-a, svi su oni ili u etniko
ienje Bonjaka. No, mi smo dokazali da je veina vojske bila korektna, ali da
su postojale odreene linije komandovanja, od politiara preko specijalnih
jedinica koje su bile ukljuene u izvrenje zloina. Mi smo tono identificirali linije
koje su bile ukljuene u izvrenje zloina.
Zato mislim da je u ovom sluaju tuilatvo ilo preiroko. No, oni e to morati
dokazati i tu vidim ansu odbrane. To ne treba previe da se politizira. Inae je u
Hrvatskoj data prevelika politika teina Karli del Ponte, zato to njezino miljenje
presudno utie na prijem Hrvatske u EU. Meutim, hrvatski politiki vrh treba da
dijeli njenu funkciju kada ona daje miljenje o suradnji Hrvatske i Hakog suda,
gdje taj stav ima prvorazredan politiki znaaj, od njezine funkcije tuitelja. Kada
ona daje svoje miljenje o saradnji RH i Tribunala, za Hrvatsku to ima
prvorazredan politiki znaaj i ona je tu izvanredno vana osoba. Meutim, u
konkretnim suenjima, kada zastupa optunicu, ona je samo suprotna strana u
postupku. Osobno sam je u takvom procesu porazio. Blaki je optuen za najtei
zloin, ali u pravnoj bici to nije dokazano. Tu je ne treba ni potcijeniti niti
precijeniti.
NN: Vjerovatno ste uli i za zahtjeve da BiH treba i protiv RH da podigne
tubu za agresiju. Koliko su, po vaem miljenju, ti zahtjevi opravdani?
NOBILO: Bez sumnje se tu radi o meunarodnom sukobu u kojem je Hrvatska
uestvovala. Za mene to nije sporno. No, da li e Sarajevo podnijeti tubu drugo
je pitanje, jer je to politika odluka. Oni moraju procijeniti to je svrsishodnije. Da
li e se stvar zaotravati ili gurnuti pod tepih je stvar politike. A to da je Hrvatska
slala trupe za rat u Bosni i, to je jo znaajnije, da je osnovala, organizirala i
upravljala marionetskom tvorevinom Herceg Bosnom koja je djelovala kao agent
Hrvatske, to su injenice. To nije sporno.
NN: Lora, Koranski most, Pakraka poljana, Medaki dep, Sisak... sve su
to toponimi zloina koje hrvatsko pravosue ignorie. Vidite li svjetlo na
kraju tunela?
NOBILO: Neke od njih upravo mrcvarim. Rasprava u sluaju "Pakraka poljana" je
nedavno odgoena jer je jednog od optuenika bolio zub. To vam dovoljno govori
koliko se tome ozbiljno pristupa. Sluaj "Lora" - presudu je ukinuo Vrhovni sud, a
novo suenje nikako da pone. Problem je to je pravosue dio drutva, a
hrvatsko drutvo jo nije dovoljno zrelo u smislu jedne politike odluke, da se
suoi sa negativnim stranama svoje prolosti. Dakle, hrvatsko drutvo, javnost,
politika elita moraju prije ili kasnije osuditi tamne strane Tumanove vladavine i
stvoriti takvu klimu u kojoj e pravosue moi djelovati. Ono izvan tog ozraja
nema tu snagu, u vlastitim redovima nema lidera koji bi izborili onaj stupanj
samostalnosti pravosua kakav Ustav predvia. U hrvatskom pravosuu nemate
kritinu masu koja bi se sama u ovoj dravi izborila za ono mjesto koje mu po
Ustavu pripada. Mora mu politika, pod pritiskom Europem, osigurati ono mjesto
koje mu pripada. Tek emo tada moi vidjeti svjetlo na kraju tunela.
NN: Vaa kancelarija angairana je brojnim sluajevima u Strasbourgu?
Strana 676
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
NOBILO: Da, uglavnom je rije o teroristikim aktima. Upravo oekujemo prve

presude gdje e Strasbourg umjesto hrvatskih sudova donijeti presude o
meritumu. Ako dobijemo prvi takav sluaj onda smo pobijedili. Ja sam poticao
gospodina Pupovca i njegov klub zastupnika da Saboru predloe
amandman na zakon po kojem bi opet uveli da je RH odgovorna za tetu
koju su poinili njeni vojnici, ak smo u naem uredu napravili i prijedlog
amandmana.
NN: A sporazum o koaliranju SDSS-a i HDZ-a? Jedna od toaka tog
sporazuma je i odteta za teroristiki in.
NOBILO: Oigledno je da se Pupovac ne uspijeva izboriti kod Sanadera da se to
izglasa u Saboru. I zbog toga nemamo drugog naina nego da u Strasbourgu
pokuamo dobiti presedan - prvu presudu. Nadam se da e se to dogoditi u ovoj
godini.
NN: Koliko sluajeva ima u Starsbourgu?
NOBILO: Ima ih puno. Moj ured ih ima oko ezdesetak. Dobili smo skoro sve
sluajeve vezane za sporost pravosua. Tu dobijete odtetu od nekoliko tisua
eura. Ali to je samo kazna zbog sporosti pravosua. Meutim, mi se intenzivno
borimo da u Strasbourgu dobijemo prvu odluku, presudu o obeteenju. Ako to
uspijemo to e biti strana stvar. To e biti veliki amar hrvatskom pravosuu ali
e onda Vlada ii na nagodbe da bi izbjegla neugodne presude.
Marko ROKNI
Sve je uinjeno da se Srbi ne bi mogli vratiti u Hrvatsku
NN: Ma to mislili o optunici, injenica jeste da Srba u Hrvatskoj vie
nema. Etniko ienje se dogodilo?
NOBILO: injenica je da Srba nema, injenica je da su izbjegli, meutim
isto tako je i injenica da su resursi za povratak uniteni, kue popaljene;
sve je uinjeno da se oni ne bi mogli vratiti. Sve govori da je to bio
Tumanov cilj. Etniko ienje je provedeno, samo treba da se utvrdi tko
je kriv, imenom i prezimenom. Ja tvrdim da je i hrvatska vlast kriva to
smo dobili takvu optunicu. Ona je bila i jeste u boljoj poziciji nego Hako
tuilatvo da utvrdi tko je poinio zloin i u "Oluji", koje jedinice, koji
zapovjednici i po ijoj su komandi zloini injeni. To je trebalo da se
procesuira.
NN: Pa vlast govori o 4.000 procesuiranih osoba poslije "Oluje"?
NOBILO: To su prie za malu djecu. Ta jo je Tuman mahao tzv. bijelom
knjigom gdje je zabiljeen svaki kokoar koji je proao tim prostorom. To nije to.
Tu nema niti jednog kljunog ovjeka, niti jednog organizatora, tu nema ratnog
zloina protiv civila, ratnih zarobljenika.
Kraj
Strana 677
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
K
Kratka
g
geneza
ustastv
va
Stranice
S
Krrajinaforce-a su bile i jos
j
su
s uvijek mjesto
m
na ko
ojem se izn
nose
stravicne
s
is
stine o usta
askim
zlocinima,
z
a bi bilo ko
ali
orisno naro
ocito
za
z nase mla
adje posjettioce da se
upoznaju
u
sa
a kratkom istorijom
nastanka
n
to
oga monstrruoznog
pokreta.
p
Sa
S pravom se moze re
eci da je
rodonaceln
r
ik ustastva, kakvog ga mi
danas
d
pozn
najemo, hrv
vatski "otac
c
domovine"
d
Ante Starc
cevic. Taj lic
cki
polu-Srbin
p
rodjen u Ziitniku kod
Gospica
G
vec
c kao stude
ent teologije i
filozofije
f
arrtikulise svo
oje politicke
e
stavove
s
kojji ce biti ne
esto novo na
tadasnjoj
t
p
politickoj
sceni Hrvatsk
ke.
Vec
V je madjarska revo
olucija
1848/49.g.
1
pokazala d
da se
konzervativ
k
vna Habsbu
urska
narhija sa izrazenom germansko
g
om dominac
cijom nad ostalim
o
narodima nala
azi u
mon
dub
bokoj krizi. Ta je kriza dosegla sv
voju kulmin
naciju nakon poraza u ratovima sa
s
Prus
skom i talijanskim uje
ediniteljima
a, pa je bec
cki dvor bio prisiljen na
a ustupke
Mad
djarima sto je rezultira
alo nagodbom o preurredjenju au
ustrijskog carstva u
dvo
ojnu Austro--Ugarsku monarhiju18
m
867.g.
U ta
akvoj situac
ciji davanja
a ustupaka Madjarskojj sklopljena
a je i Hrvatsko-Ugarsk
ka
nag
godba 1868
8.g. sto je za
z posljedic
cu imalo duboke podje
ele na hrvattskoj politic
ckoj
scen
ni. Sve je to
t pogodova
alo jacanju utjecaja Hrvatske
H
Stranke Prava koju je sa
a
svojjim prijateljem Eugenom Kvaternikom 1861.g. osnova
ao Ante Sta
arcevic.
Starcevicev po
oliticki prog
gram zasniv
va se na velikohrvatsk
kom nacionalizmu, ali je
z
brroj intelektu
ualaca i obicnog narod
da bio privlacan zbog svoje ideje
eo
za znacajan
hrva
atskom historijskom pravu
p
na sa
amostalnu drzavu
d
van okvira Hab
bsburskog
cars
stva. Ostav
vljajuci po strani
s
njego
ovu protuau
ustrijsku orrijentaciju, zbog koje ce
c
biti i hapsen, za
z nas je mnogo
m
vazniji Starcevicev stav prrema Srbim
ma.
Nigd
dje do tada
a se nije po
ojavio takav
v sovinistick
ki, antisrps
ski pamflet kakavo su bila
Starceviceva (ne)djela "P
Pasmina Sla
avoserbska" i "Ime Se
erb". Iako m
mu je majka
"
hrvattske domov
vine" sav kipti od mrzn
nje prema narodu svo
oje
bila Srpkinja, "otac
ad u deliricn
na razmisljanja tipicna
a za menta
alnog bolesn
nika
majjke zapadajjuci poneka
sto je u stvari i bio. Pored
d izrazitog antisrpskog
g stava Sta
arcevic je i rodonaceln
nik
ideje o Velikoj Hrvatskoj sa granicom na Drini,, te bosanskim muslim
manima kao
o
skog naroda".
"cviijecu hrvats
71.g. Eugen
n Kvaternik suosnivac stranke od
dlucuje se na
n samoubiilacku
187
avanturu i u okolini Rako
ovice pokusava dignuti ustanak protiv
p
Austrrije, ali se
gikomedija zvana Rakovicka Buna zavrsava
a Kvaterniko
ovom likvid
dacijom. Sa
am
trag
Starcevic uplasen za sebe
e proglasav
va Kvaterniikov poduhvat akcijom
m psihicki
emecenog covjeka s kojom
k
on nije imao nikakve veze
e. Uplasen i sve bolesn
niji
pore
on nema
n
vise sposobnost
s
ti da se bav
vi politikom
m, pa naslje
ednici u stra
anci zapocin
nju
borb
bu za njego
ovo naslijed
dje. Dok Sttarcevic sve
e vise borav
vi po beckim ludnicam
ma,
borb
ba zavadjenih frakcija
a se sve vis
se zaostrava
a da bi kon
nacno vodja
a desne
frak
kcije madjarski Zidov Josua (Josiip) Frank uz
z saglasnos
st tesko bolesnog
Starcevica osn
novao Cistu
u Stranku Prava i po Starcevicevo
S
oj smrti 1898.g. posta
ao
Stra
ana 678
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
njegov nasljednik. Taj madjarski Zidov doseljen u Zagreb izazivao je zgrazanje u

Saboru svojim neartikulisanim antisrpskim ispadima.
Iako Zidov koji se "gadjao" padezima i rodovima , Frank je postao predvodnik i
idol hrvatskih sovinista, ali i orudje u rukama beckog dvora. Svo Starcevicevo
antiaustrijanstvo se izgubilo i ustupilo mjesto jos jacem frankovom antisrpstvu.
Becki dvor, ali i katolicki kler u Hrvatskoj su zadovoljno trljali ruke jer je njihove
prozelitske teznje usmjerene prema Srbima u politicki program i praksu pretocio
jedan od sinova Izrailjovih. Jos prije Frankove smrti u stranci sve veci utjecaj
dobija pravnik Ante Pavelic. Paveliceva porodica vodi porijeklo iz sela Krivi Put u
sjeverozapadnoj Lici odakle se preselila u Hercegovinu gdje se Ante i rodio.
Skolovan u poznatom rasadniku ustaskih zlocinaca franjevackoj gimnaziji na
Sirokom Brijegu Pavelic je vrlo rano prigrabio ideje Starcevica i Franka, a po
dolasku u Zagreb postaje clan CSP. Slom Austro-Ugarske i nastanak Kraljevine
SHS za frankovce su predstavljali najvecu nesrecu nasavsi se ubrzo na istoj strani
sa Hrvatskom Seljackom Strankom Stjepana Radica. Nakon godina politicke
nestabilnosti, svadja, meteza i konfuzije u Narodnoj Skupstini je 1928.g.
radikalski poslanik Punisa Racic izvrsio atentat na vodje HSS. Racic, stari
crnorukac iz Crne Gore nekoliko je puta upozorio Radice da prestanu vrijedjati
srpski narod, ali je kap prelila casu kada je Stjepan Radic upitao koliko kosta
srpska krv prolivena na Ceru i Kajmakcalanu kako bi je Hrvati otkupili.
Nakon Radiceva ubojstva Pavelic osniva organizaciju Hrvatski domobran i
proglasava pocetak ustanka da bi 7.1.1929.g. Osnovao Hrvatsku Revolucionarnu
Organizaciju "Ustasa" koja je odmah zapocela sa teroristickim akcijama. Nakon
ubojstva novinara i urednika "Jugostampe" Tonija Slegla Pavelic i njegovi
istomisljenici su bili prisiljeni na bijeg iz zemlje, a utociste im je pruzila Madjarska
koja je kao jedan od gubitnika u I. sv. ratu trazila nacina da se Jugoslavija unisti.
Pripreme i vjezbe za teroristicke akcije ustase su izvodile na poligonu Janka
Pusta, ali im je kraljevska tajna policija vec bila na tragu. U to vrijeme dolazi i do
prvog krvavog obracuna za prevlast, pa je J.Percic Pavelicev konkurent brutalno
likvidiran. Prilikom posjete kralja Aleksandra Zagrebu ustase su organizovale
atentat na njega, ali se izvrsilac prepao i odustao dok je drugu grupu uhvatila
policija. Prilikom ispitivanja atentator je izjavio da je odustao od svoje nakane
kada je vido kako narod odusevljeno klice kralju. Ta laz je za tastog Aleksandra
bila dovoljan dokaz da ga Hrvati vole, pa je nesudjenog atentatora pomilovao i
pustio na slobodu. Suoceni sa dokazima da su pomagali i pruzili utociste
ustasama Madjari su ih bili prisiljeni protjerati, ali su Pavelic i drustvo odmah nasli
novog pokrovitelja u liku Benita Musolinija.
Pripreme za teroristicke akcije su se nastavile na Liparima uz nesebicnu talijansku
pomoc koji su uz pomoc ustasa nastojali srusiti Jugoslaviju i zaposjesti
dalmatinsku obalu. Vec 1932.g. jedna skupina ustasa se iz Zadra koji je tada bio
u sastavu Italije prebacila u Velebit i izvrsila napad na zandarmerijsku stanicu u
selu Brusane. Ustase su se nadale da ce njihova akcija izazvati masovni ustanak,
ali osim malo stete na vratima i zidu zandarmerijske stanice nista se znacajnije
nije desilo i teroristi su se vrattili u Zadar. U potragu za njima u Liku su stigli
odred vojske i cetnici Koste Pecanca, pa je glavni organizator akcije gospicki
advokat Andrija Artukovic morao pobjeci. Pretres i istraga su rezultirali
razbijanjem ustaske mreze i hapsenjem nekih ustasa od kojih je najpoznatiji bio
ustaski ideolog i buduci ministar Mile Budak. Medjutim, ustasama se vec ubrzo
pruzila prilika za novu akciju. Prilikom posjete Francuskoj u Marseju je 1934.g.
ubijen kralj Aleksandar. Atentat je izvrsio pripadnik VMRO Vlado Cernozemski, ali
su iza svega stajale ustase.
Nakon ubojstva kralja Aleksandra glavnu rijec u zemlji vodio je njegov brat od
strica namjesnik knez Pavle. Iako skolovan u Engleskoj, Pavle je vodio politiku
priblizavanja Njemackoj i Italiji sto je narocito bilo izrazeno u vrijeme dok je
Strana 679
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
pred
dsjednik vla
ade bio Milan Stojdino
ovic. U takv
voj sitaucijii poboljsaniih odnosa sa
s
Italijom Musolini je ucinio
o ustupak Stojadinovi
S
cu i pohaps
sio ustase, ali ih nije
orucio Franc
cuskoj i Jug
goslaviji. Ia
ako je Stoja
adinovic na
a vanjskopo
olitickom planu
ispo
vodio politiku koju je kne
ez Pavle odobravao on
n nije bio sp
preman na davanje
upaka Hrva
atima. Zbog
g toga je Sttojadinovica
a 1938.g. zamijenio
z
D
Dragisa
ustu
Cve
etkovic puko
o orudje u rukama kn
neza Pavla. To je odma
ah rezultira
alo
sporazumom sa
s vodjom Hrvatske
H
Seljacke Strranke Vladk
kom Maceko
om i
B
Hrrvatske 193
39.g. Ne sa
amo da su time
t
Hrvati dobili najs
siru
nastajanjem Banovine
gucu autonomiju vec su
s beograd
dski trgovci u svom be
ezumlju am
mnestirali i iz
mog
zatv
vora pustili sve zatoce
ene ustase. Sve pripre
eme za stva
aranje NDH
H i dolazak
Pav
velica uspjesno je obav
vio Macek i njegov HS
SS. Vec od 1939.g. u H
Hrvatskoj
djeluje Hrvatska seljacka
a zastita kao partijska vojska HSS koja ce o
odigrati klju
ucnu
gu u aprilsk
kom slomu Kraljevine Jugoslavije
e, razoruzavanju kraljevske vojske i
ulog
nastanku NDH
H 10.4.1941
1.g. Pavelic
c i njegova dva autobu
usa ustasa dosli su na
ovo i krvav
vi pir je mog
gao poceti.
goto
Krajj
SINU
S
TISU
UCLJETNE KULTURE
E
Ti ne
e znade mrreti kraj slo
omljenog maca,
Na poljima
a rodnim, braneci ih ca
asno
Kitio si cvecem svakog osvajaca,
Pe
evajuc mu himne, bes
stidno i glasno.
Slobodu
u si vecno, z
zakrljala raso,
r
Ceko da donesu
u tudji bajoneti,
Po
P gorama svojim tud
dja stada pa
aso,
Jerr dostojno ne
n zna za Slobodu mreti.
m
Pokai mi
m redom Vitteze tvog roda,
Sto
S balcakom s ruku slomie ti lance,
Gde je Karadjordje tvojega naroda,
mopilske klance.
Pokai mi tvoje term
S tudjinskom si kamom puzio po bllatu,
S krvolotv
vom zvera, pogane hijene,
Da bi muc
cki udar s le
edja dao Brratu,
I ubio porod
d u utrobi ene.
Jo bezbrrojna grobljja zatravio nisi,
A krvavu kamu u ne
edrima skriiva,
novi konop visi,
Sa veala starih n
U sumraku uma novog
g gazdu sniiva.
Branio
o si zemlju o
od nejaci nae,
Iz kolevke pio krrv nevine dece,
enje srama uz ime usttae,
Pod zname
Stavio si
s Hrista, Sllobodu i Sv
vece.
U bezumlju gleda ko e nove ka
ame,
kuje,
Otrije i ljuce opet da ti sk
ame,
Ciju li ce puku obesit o ra
olje ume da
a ti komand
duje.
Ko najbo
Jovan Ducic
D
Stra
ana 680
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
A
Aninhi
ilacija Srba: Kako je
j unis
stena K
Krajina
a
Progrramirano ponitavanje
e dela srpsk
kog
narod
da (i najve
i egzodus jednog narroda
u Evrropi posle Drugog
D
svetskog rata))
zavr
eno je u pe
eriodu izme
eu 2-5.
avgusta 1995 godine - kad
da je hrvats
ska
ka osvojila teritoriju
t
R
Republike
vojsk
Srpsk
ke Krajine. Tako je civ
vilizacijsko
varva
arstvo iznov
va sebi dod
delilo ulogu
vodeeg arbitra u politiko
oj praksi,
eeno pre svega
s
interresima
pospe
(ame
eriko-evrop
pska koalic
cija) i
revita
aliziranim is
storijskim a
anahronizm
mom
(Vatikanski ho
olokaust). Interes SAD
D nalagao je
e zalaganje
e za nekada
anje
ublike (po tradiciji
t
rim
mokatolike regije), kojje su se u p
procesu
titoiistike repu
sece
esije izdvojjile iz Jugos
slavije (Hrv
vatska i Slovenija), pre
e svega zbo
og vatikans
skog
pate
ernalizma ovih
o
regija, a shodno vanoj
v
uloz
zi Vatikana u globalno
om procesu
rasp
pada komunizma. Tak
koe, politi
ki interes je
j nalagao i favorizovanje
ujed
dinjene Nem
make kao temeljne sile
s sprovo
enja amerikanizacije Evrope. To
o je
i raz
zlog to je Nemaka (kako
(
to isttie francus
ski general Pierre-Mariie Gallois u
knjiizi Le soleil d`Allah av
veugle l`Oc
ccident,1995) u rasparravanju Ju
ugoslavije
imala operativ
vni zadatak.. tavie, u oba svetska rata Hrv
vati i Slovenci su bili
antni germa
anizam,
saveznici sa Nemakom; U svetska rata Srbi su, za milita
dstavljali nesalomljiv slobodarsk
ki duh koji je ponizi Ne
emaku imp
perijalnu
Pred
odm
mazdu. Nem
maka, tako
o pokusava da u miru (ekonomsk
kim i politi
kim
pres
stiom) dob
bije sve ono to nije mogla
m
u sve
etskim rato
ovima. Ona diktira uslo
ove
Evro
opskoj zaje
ednici po sv
vim pitanjim
ma, pa tako
o i sluaju priznavanja
p
a Hrvatske i
Slov
venije. Posttoji i dodatni, traumattsko istorijs
ski razlog in
nteresa nem
make polittike
za Balkan:
B
osv
vajanje Isto
oka (Drang nach Osten). Nesumn
njivo, amerriko
nesnalaenje u "balkansk
kom loncu" posledica je
j oslanjanja politike na Nemak
ku
a ima svoje
e istorijske interese na
a Balkanu - pa je avan
ntura amerrikog novo
og
koja
svettskog porettka doprine
ela kompromitaciji vladajue ame
erike administracije,
uni
avanju pre
etorijanskih
h UN i favorrizaciji dem
mokratskog humaniste
e s biem - a
nika
ako reavan
nju balkans
skog, odnos
sno, srpsko
og pitanja. Ne manje, Vatikan ko
oji
ceo balkanski prostor tretira kao Ju
ni Ilirik i katoliku
k
dijjacezu, u ra
asparavan
nju
Jugoslavijeje uvideo
u
mog
gunost stvaranja sops
stvenog po
olitikog kap
pitala. Zato
o je
a krenja ljudskih prav
va prema Srbima
S
u Hrvatskoj,
Vatikan, uz sva patoloka
znao novu novoustak
n
ku (faistik
ku) politiku hrvatskog predsednik
ka Franje
priz
Tu
mana, ina
e, komunis
stikog gen
nerala. Polittika rimoka
atolike org
ganizacije
vek
kovima je vrila teror nad
n
pravoslavnim Srbima a u Drrugom svets
skom ratu
blag
gosiljala ge
enocid nad srpskim
s
sta
anovnistvom
m (opirnije
e o tome u knjizi iz 19
987.
"The Vatican`s
s holocaustt by Avro Manhattan)
M
). Nemaki general Ulrich von
ssel smatra da je u Ne
ezavisnoj drravi Hrvatskoj (1941 -1944) po
ostradalo na
a
Has
najb
bestijalniji nain 1,8 Millionen
M
Se
erben . Zverske zloin
ne poinile su hrvatsk
ke
usta
ae samosttalno ili kao
o ustae kattoliko-mus
slimanske koalicije
k
(H
Hrvati i
mus
slimani iz Bosne).
B
To je
j razlog na
ajgenocidnijem tvorev
vinom Rudo
olf J. Rimel
sma
atra NDH (""Power,Gen
nocide and Mass Murd
der Washin
ngton Unive
ersity,Journ
nal
of peace
p
Resea
arch,vol. 31
1.No 1.199
94. pp-1 -10
0).estokom prozeletiizmu Srbi su
s
perm
manento iz
zlagani jo od
o vremena
a papoceza
aristikih prretenzija da
a se hrian
nska
Evro
opa pretvori u rimokatoliku Evrropu. Shodn
no takvom programu Sabor u
Fran
nkfurtu je 794.
7
godine
e osudio od
dluke VII Va
aseljnskog sabora, a 8
809. godine
e
Sab
bor u Ahenu
u dogmatizu
uje jeretike
e. Istorijska
a pravoslav
vofobija i srrbofobija
rimo
okatolike organizacije jedini je i razlog to
o je i u ratu Hrvata pro
otiv Srba 1991
-1995. godine, papa imao
o odluuju
u ulogu. O toj savrem
menoj "kato
olikoj akcijji"
Stra
ana 681
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
dokumentovano svedoi francuski publicista Jacques Merlino u knjizi "Les vertiges

Yuogoslaves ne sort pas toutes bonnes a dire" (1993). Meunarodna zajednica je
na principijelno neprincipijelan nain reavala prava Srba i to jednostranom
politiim metodologijom: prvo se Srbi dovedu u situaciju da prihvate sporazum
koji garantuje njihova prava, a potom taj isti sporazum destruira Meunarodna
zajednica. To se dogodilo sa Vensovim planom u Republici Srpskoj Krajini, to se
ponavlja sa Dejtonskim sporazumom u Republici Srpskoj. Hronologija politikog
ivota Republike Srpske Krajine najbolje ce ilustrovati farsinu i volebnu politiku
Meunarodne zajednice u reavanju jugoslovenske krize. Naprosto, politiki
interes je nalagao ponitavanje prava srpskog naroda, u dvema republikama
bive Jugoslavije (Hrvatska. Bosna i Hercegovina), ije su komunistike i
administrativne granice zemlje Zapada prihvatala kao dravotvorne granice
katolikog naroda u Hrvatskoj i muslimanskog naroda u Bosni i Hercegovini.
Posebno je Bosna predstavljala, i predstavlja, vano uporite amerike spoljne
politike. Naime, SAD su ublaavale svoju rigidnu politiku spram Libije, Iraka i
delom Irana (pa tako i periferizirale svoju podrku Izraelu - monom
antimuslimanskom poligonu) favorizujui Bosnu, to jest potpomaui muslimanski
fundamentalizam. Meutim, istorijski anahroni apetiti rimske papistike
organizacije i politika interesa dovee Evropu i SAD u konfrontaciju, budui da
evropske drave ne tee, makar i kontrolisanoj islamizaciji dela svoga kontinenta.
2.
Ameriki ambasador Voren Cimerman (Warren Zimmerman) odgovornost za krizu
u Jugoslaviji pripisuje Srbiji iako je "poetak rata" i krize po reima lorda
Karingtona (lord Carrington) obznanila Hrvatska donoenjem novog Ustava"
potpaljujui bure baruta".
Da je britanski diplomata i koordinator Mirovne konferencije o Jugoslaviji (na
predlog 12 zemalja Evropske zajednice od 3. 9.1991.) u pravu, potvruje
injenica da su Srbi, koji vie od milenijuma ive na teritoriji sadanje Hrvatske,
novim Ustavom Hrvatskog sabora (Zagreb. 22. 12. 1990.godine) stavljeni u
poziciju nacionalne manjine.
Hrvatska je Ustavom Republike Hrvatske proglaena "nacionalnom dravom
hrvatskog naroda".
|To je izazvalo talas revolta srpskog stanovnitva, i obzirom na pretee pripreme
genocida nad Srbima, posledino uslovilo stvaranje Republike Srpske Krajine.
Hrvatski predsednik Franjo Tuman (1921) je intelektualno stasao na radovima
takozvanih "hrvatskih pravaa" i teoretiara Nezavisne drave Hrvatske, pa nije
udno to je njegova stranka (HDZ - Hrvatska demokratska zajednica), posegnula
za ponitavanjem prava srpskog naroda. Odluke Hrvatskog sabora iz 1867.
godine (da je "narod srbski s hrvatskim narodom istovetan i ravnopravan") kao i
Deklaraiciju o pravima naroda i Graana "Zemaljskog antifaistikog vijea
narodnog osloboenja Hrvatske" (ZAVNOH, 1944. - iji je prvi lan potvruje da
su "hrvatski i srpski narod u Hrvatskoj bili potpuno ravnopravni") vladajua
stranka HDZ je popuno anulirala.
Novim Ustavom (1990) takozvanim Boinim Ustavom "potpaljeno je bure
baruta" jer je proustaka stranka Franje Tumana adaktirala odredbe pomenute
Deklaracije koje su ule u sve Ustave Republike Hrvatske od 1947. do 1990.
godine.
Takvu ultranacionalistiku vladu je, meutim, podrala Meunarodna zajednica,
pa je sva sledujua etnika ienja, hadezeovske vlasti preutkivala. tavie,
Meunarodna zajednica je priznala i komunistike granice nekadanjih
jugoslovenskih republika (Deklaracijom o Jugoslaviji, u Hagu 18.10.1991.) te je
zato pitanje Srba u Hrvatskoj (na Meunarodnoj konferenciji u Hagu koja je
poela 7.8.1991. godine i bila posveena Jugoslaviji) rasporeeno u delokrug
Strana 682
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Potkomiteta za nacionalne manjine.Na taj nain je hrvatskom predsedniku Franji

Tumanu omogueno da sprovede zavrnu anihilaciju srpskog naroda u sadanjoj
Hrvatskoj.
Dabome, uz pomo Meunarodne zajednice; o novcu za nabavku oruja Hrvatske
vojne odbrane odluuje Nil Haris u amerikoj ambasadi u Bonu,iako u Hrvatskoj
nije ugroen hrvatski, ve srpski narod.Franjo Tuman nije krio svoje namere
(24.2.1990. godine kao predsednik stranke HDZ, izjavio je da "Nezavisna drava
Hrvatska nije bila samo puka kvislinka tvorba i faistiki zloin, ve i izraz
povjesnih tenji hrvatskog naroda: ) kao to nije krio ni svoja uverenja. U svojoj
knjizi "Bespua povjesne zbiljnosti" (1990.) ovaj kvaziistoriar otvoreno je
zastupao antisemitizam to e na kasnijim politikim promocijama iskoristiti za
lidersku krilaticu: "Ponosan sam to moja ena nije ni Srpkinja, ni idovka".
Nova hrvatska drava je odmah preuzela simbole ranije NDH, iz doba
ozloglaenog gaulajtera i zloinca, ondanjeg poglavnika NDH Ante
Pavelia. U povratne srbofobine hrvatske drave iz Ustava izbacile
srpski narod i krenule u dravni teror nad njih, spadaju i zastava
"ahovnica" moneta "kuna" i zabrana srpskog pisma "irilice".
Uplaen za svoju budunost pred senkom genocidnog recidiva, srpski narod u
hrvatskoj regiji je pristupio samoorganizovanju. Po pobedi Franje Tumana na
viestranakim izborima u Hrvatskoj (6.5.1990.) Srbi formiraju "Srpsko
nacionalno vijee" 25. 7. 1990. koje je na osnovu plebiscita proglasilo srpsku
autonomiju 30. 9.1990. godine. Uestala hapenja Srba, upadi hrvatskih
specijalaca u srpske gradove, zabrane okupljanja srpskih vernika, u obeleavanju
nacionalnih praznika. dramatini sukobi sa pripadnicima hrvatske vojske i policije
doprineli su da se Srpska demokratska stranka (formirana u selu Vojniu, regija
Kordun 11.2. 1990.)obrati tubom Raselovom sudu protiv Republike Hrvatske
zbog priprema genocida nad srpskim narodom u Hrvatskoj. Politika,
meupolitika. liderska, vojna, ekonomska i programirana meuetnika kriza.
koja potresa drugu Jugoslaviju, samo uveava neizvesnost srpskog naroda u
Hrvatskoj; na politikoj klackalici izmeu Beograda i Zagreba njemu se dodeljuje
uloga rtve. U meuvremenu specijalci Ministarstva unutranjih poslova Hrvatske
pokuavaju da prodru na teritoriju Knina, Petrinje, Dvora na Uni, Pakraca, Stare
Tenje, Borova Sela, Gline, Plakog, Plitvica tokom 1990. i 1991. i tako anuliraju
srpsku odluku o autonomiji. Srbi nisu u stanju da organizuju jedinstvenu civilnu
zatitu na sveukupnoj teritoriji gde su veinsko stanovnitvo, pa je hrvatska
vojska, i pre izdvajanja Hrvatske iz Jugoslavije (8.10. 1991.) poinila genocidni
zloin u nekoliko srpskih mesta (Grubiino Polje - Pakrac - Daruvar 22. 8. 1991.
Gospi - 4. 9. 1991.).
Kao odgovor na dravni teror srpski narod je proglasio na Ustavotvornoj
skuptini u Kninu 19.12.1991. Republiku Srpsku Krajinu svojom dravom.
Republika Srpska Krajina uspostavila je svoju samostalnost (teritorija, narod,
vlast, sudstvo, prosveta, zdravstvo) pre meunarodnog priznanja Hrvatske
(Evropska zajednica je priznala Hrvatsku i Sloveniju za samostalne drave
15.1.1992. u lanstvo OUN Slovenija,Hrvatska, Bosna i Hercegovina su primljene
23. 5. 1992. godine). Hronologiju politikog subjektiviteta Republike Srpske
Krajine istiemo samo zato da bi se jasnije predoilo da Hrvatska u vreme
meunarodnog priznanja nije imala nikakvu kontrolu nad srpskim teritorijama. A
ta je teritorija obuhvatala delove regija Dalmacije. Krajine. Like, Korduna, Banije,
Zapadne i Istone Slavonije, Baranje i Srema - to je u stvari najveim delom
prostor na kome su Srbi uivali sva samostalna prava u okviru nekadanje Vojne
krajine (1522-1881.).
Sprovoenje dravnog terora nad Srbima u Hrvatskoj ubrzo je doprinelo da
Strana 683
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
sukobi 1991. godine prerastu u pravi rat, i to pre raspada druge Jugoslavije.
Hrvatska je 5.12. 1991. godine opozvala Stjepana Mesia iz Predsednitva
Jugoslavije (izabran na mesto predsednika ve uveliko dezorijentisane
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije 1. 7.1991. pod pritiskom
Evropske zajednice) koji je svoj politiki doprinos okarakterisao reima: "Mislim
da sam obavio zadatak. Jugoslavije vie nema". Nesumnjivo manipulisanje oko
trajanja Druge Jugoslavije predstavlja pravu politiku maskaradu. Uostalom, nije
li injenica da je ameriki Senat (17. aprila 1991.) usvojio Rezoluciju 106 u kojoj
se obrazlae zabrinutost zbog nestabilne situacije u Jugosalviji od predsednika
SAD je traeno da u sluaju vojnog udara u Jugoslaviji odmah suspenduje vojnotehnike beneficije. Takoe, 13. maja 1991. godine Panevropska unija, na elu sa
Oto fon Habzburgom (Otto von Habsburg), pismom obavestila predsednika
Skuptine Slovenije da je Unija predloila Evropskoj zajednici da prizna
nezavisnost Slovenije i Hrvatske. Istovremeno u jeku rasparavanja Jugoslavije i
polarizovanja politike i nacionalne krize dravni sekretar SAD (na kraju posete
SFRJ, 21.6.1991.) izjavljuje da SAD podravaju "celovitu i demokratsku
Jugoslaviju" ponavljajui zakljuke iz Deklaracije Evropske zajednice prema kojoj
"ujedinjena demokratska Jugoslavija" ima velike anse za integraciju u Evropu.
Koliko su ovakvi stavovi bili politiki neodmereni i deo ekvilibristikog scenarija
potvruju: medijski genocid nad Srbima, poziv pape Jovana Pavla Drugog da se
800 miliona katolika mole za spas Hrvatske, a potom ekonomske sankcije za
srpski narod od Republike Srbije i Republike Crne Gore, kao i Rezolucije Saveta
bezbednosti. Prva Rezolucija Saveta bezbednosti 713, od 25. 11. 1991. (koja
dolazi posle napada hrvatskih vojnih snaga na selo Mirkovce 22. 7.1991.) bie
osnova za sve budue politike konstrukcije u reavanju "srpskog pitanja". U
paragrafu 8, Rezolucije 713, decidirano stoji da "teritorijalni dobici i promene
granica nametnutih silom u okviru Jugoslavije" nee biti priznati. Prema tome,ve
tada se ne stavlja akcenat na garantovanje meunarodnih granica SFRJ (koja je i
potpisnik tih naela u Helsinkiju 1975.) ve, u stvari, na administrativne granice.
Prikrivena, a dugorona politika evroamerike koalicije je, ovim poetnim aktom,
utvrivala granice bivih jugoslovenskih republika, kako bi srpske etnike
teritorije ustupila novouspostavljenim secesionistikim drava. Razumljivo,
promene granica uz primenu sile od strane Hrvatske ova Rezolucija nee uzimati
u obzir. To znai da se odluka srpskog naroda na samoopredeljenje nee uvaiti
kao to se pod "silom" nee smatrati promena granica od strane Hrvatske.
Iz ovoga jasno sledi da su UN temeljnom Rezolucijom 713 odluile da izvre
uzurpiranje srpskog etnikog prostora, to se i dogodilo sa Republikom Srpskom
Krajinom, u okviru hrvatske regije. Posle enevskog sporazuma (23.11.1991.) na
kome su se Hrvatska i Jugoslavija saglasile o razgranienju SAO Krajine i
Hrvatske i na kome je prihvaen Vensov plan (Vance plan) 27.11. je doneta
Rezolucija 724. Simulacija jednakih arina za strane u sukobu potvrena je u
praksi. Naime, u paragrafu 5. ove Rezolucije (koja se oslanja na paragraf 6.
Rezolucije 713) obrazloena je odluka o obaveznom embargu na naoruavanje
svih strana u bivoj SFRJ. Pa, ipak, UN su pomogle da se katolici iz Hrvatske i
muslimani iz Bosne neogranieno snabdevaju svim vrstama oruja.
Meunarodna aktivnost za ponitavanje Republike Srpske Krajine posebno je
aurna tokom 1992. godine iako su regularne hrvatske trupe poinile stravine
zloine nad srpskim stanovnitvom, u pojedinim regijama, sprovodei
programirano etniko ienje. Srpski sabor (koga predstavljaju akademici Pavle
Ivi i Vasilije Kresti i istoriar Vojin Dabi) odnosno Informativni centar Srba 31.
oktobra 1992. godine priredio je Izvetaj o progonu i stradanjima srpskog naroda
u Zapadnoj Slavoniji (28 strana + etiri karte), nato je meunarodno javno
mnjenje odgovorilo dirigovanom utnjom. Vensov plan je zamiljen navodno kao
pravedno reenje i pokuaj da se zloini hrvatske vojske periferizuju. Ali, po
dobijanju saglasnosti za primenu Vensovog plana (prihvaen pod pritiskom
beogradskog reima na Skuptini republike Srpske Krajine 9. 2. 1992. godine)
Strana 684
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
sledila je jedna po jedna akcija, koje e ga, programirano, minorizovati.

Prilagoavanjem sledujuih Rezolucija ispunjavali su se hrvatski interesi,
ponitavajui istorijsko, faktiko i dravotvorno pravo Republike Srpske Krajine.
Politika realnosti zamenjena je politikom simulacije i faktorom vremena: trebalo
je troiti politiku volju srpskog naroda, bez vidnih rezultata, i polako uvoditi taj
isti narod u apatiju, a povremenenim hrvatskim ritualnim ubistvima srpskih civila
ceo narod uvoditi u oseaj izvesne bezizlaznosti.
To znai da je Vensov plan samo prividno Srbe dovodio u ravnopravan poloaj
odlaui u prvoj taki stav o neprejudiciranju politikog reenja. U svim ostalim
zahtevima Vensov plan je za Hrvatsku osigurao vanteritorijalni status i to:
1. Vojska UN ne uva srpsku granicu.
2. Razoruava se samo srpska vojska.
3. Obavezuju se Srbi da vrate izbeglice - Hrvate sa teritorije Republike Srpske
Krajine, dok Hrvatska ne podlee istoj obavezi iako je sa svoje teritorije proterala
mnogo vei broj Srba.
4. UNPROFOR (ije su snage osnovane Rezolucijom 743 od 21.2.1992.) i
posmatrai Evropske zajednice imaju zadatak kontrolisanja jedino srpske strane.
5. Humanitarna pomo je trebalo da dolazi u Krajinu tek uz "odobrenje vlade u
Zagrebu" pa se ta akcija svodila na pomo iskljuivo Hrvatskoj.
Posledino, vojska Republike Srpske Krajine, je predala teko naoruanje
UNPROFOR-u, koji je "preuzeo" obavezu da sprei upad hrvatske vojske na
srpsku teritoriju. Meutim, UNPROFOR, smeta svoja sedita u Knin i druga mesta
u dubini srpske drave, pokazujui da nee uvati krajinsku granicu.
Jasno uoavajui da Vensov plan latentno gura Srbe u postepenu katastrofu,
Sveti arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve izdao je Saoptenje (17.
januara 1992.) o pravu srpskog naroda na samoopredeljenje - oekujui vee i
primerenije garancije srpskom krajinskom narodu. Na alost, garantije su bile
ravne mere Vensovog plana, to je hrvatska vojska koristila, nastavljajui sa
vojnim upadima, masovnim ubistvima i diverzantskim akcijama.
Srbima je podvaljeno i Rezolucijom 762 (od 30. 6.1992.) iji su sastavni deo
predstavljala i dokumenta. Ovom Rezolucijom "uvode se ruiaste zone" i ona je
usledila nakon agresije hrvatske vojske na meureje Krke i ikole (Miljevaki
plato), Republika Srpska Krajina je znai, u vreme zatite Ujedinjenih nacija, bila
izloena genocidnim pogromima.
Hrvati su najavljivali etniko ienje po principu "sprene zemlje" kako su to ve
uinili sa 4.118 srpskih domainstava (krajem 1991.) u Zapadnoj Slavoniji.
Rezolucija 762. doneta je, navodno, protiv Hrvatske i masakriranja poinjenog na
Miljevakom platou u Dalmaciji 21. juna 1992. godine, dok se u stvari ovom
Rezolucijom, Savet bezbednosti otvoreno svrstao na hrvatsku stranu. lanom 3 je
zahtevano da se hrvatska vojska povue sa Miljevakog platoa (to je ona i
uinila), ali su Hrvati vojsku zamenili jakim milicijskim snagama, ak uveli
administraciju i evidentno produili sa okupacijom. Teko oruje Republike Srpske
Krajine bilo je uskladiteno i pod meunarodnom kontrolom, pa nikakva vea
vojna intervencija (za povratak otete teritorije) nije bila mogua. Evroamerika
politika administracija je smatrala da je Hrvatska pozitivno odgovorila na
Rezoluciju 762. jer ta Rezolucija i nije predvidela povlaenje hrvatske policije.
Da bi se ublaila Hrvatska agresija na Krajinu i OUN lanom 4. iste Rezolucije
trai da se "iz Hrvatske povuku i razoruaju zaostale snage Jugoslovenske
narodne armije": ovo je dosledno sprovoena i produavana farsa sa vojskom
raspoluene JNA, slino istovetnim zahtevima iz Rezolucije 752. kada se
zahtevalo da se vojska JNA i delovi Armije Republike Hrvatske povuku iz Bosne i
Hercegovine.
I tada je reagovano nakon masakra koji je vojska Hrvatske izvrila 26.3.1992.
(Bosanski Brod) i 3.4.1992. (Kupres) nad Srbima u drugoj dravi- Bosni i
Hercegovini.
Strana 685
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Iako su i tom prilikom deklarativno, obe vojske jednako tretirane, hrvatska vojska
je ostala da u koaliciji sa muslimanskom armijom pokua da ugui organizovanje
srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. U prateim dokumentima Rezolucije 762
zahteva se i povratak proteranih Hrvata iz Republike Srpske Krajine ali se - opet
ni reju ne pominju brojniji proterani Srbi iz Hrvatske. U prateim dokumentima
je sadrano i neveto objanjenje zato neke teritorije RSK postaju "ruiaste
zone" (a to konkretno znai ukidanje makar i navodne zatite tih teritorija od
strane UN). Zanimljivo je da se "ruiaste zone" poklapaju sa delovima RSK koji
su po nju od vitalnog znaaja. Izmeu ostalih, to su oblasti oko jezera i
hidrocentrale Perua, oko Maslenikog mosta, zatim plodnih delova Ravnih
kotara, onda oko Krnjaka blizu Karlovca, te itarskih delova u Baniji i bogatih
predela prema industrijskom gradu Sisku. ta je to u stvari znailo? Nesumnjivo,
ozbiljno ponitavanje Vensovog plana, jer je takom 9. tog plana bilo predvieno
da se granica zatienih zona OUN povue sa predstavnicima hrvatske i srpske
strane. Naprotiv, Rezolucijom 762 Savet bezbednosti je stavio van snage ovu
odredbu Vensovog plana. Proglaenje "ruiastih zona" Savet bezbednosti je
pravdao time to je to zemljite pripadalo optinama (u vreme postojanja
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije) iji su centri u Hrvatskoj: Sinj,
ibenik, Zadar, Karlovac i Sisak. Daljne ponitavanje Republike Srpske Krajine
slede i naredne rezolucije, delujui po principu "korak po korak" dodue u
sloenijem politikom komplotu, jer se rezolucijama pripremao teren za
ponitavanje obe srpske drave nastale raspadom Titove Jugoslavije (Republika
Srpska Krajina i Republika Srpska).
Tako je krajinski pravoslavni narod, izuzev genocidnim namerama hrvatske
katolike drave, podvrgnut presiji evroamerike koalicije, kojaje uporno traila
nain, put i reenje da dravu krajinskih Srba definitivno amputira.
U tom smislu ne ude ni kotnradiktorni stavovi prvog oveka instrumentalizovanih
Ujedinjenih nacija.
Iako je Butros Gali (Boutros Boutros Ghali) 4. 2.1992. izjavio da na teritoriji pod
zatitom UN nee vaiti hrvatski zakoni, Rezolucijom 769, od 7. avgusta 1992.
godine Savet bezbednosti potpuno ignorie Srbe u Krajini. Pozivajui se u taki 4
iz Izvetaja Generalnog sekretara (i take u Izvetaju od 14 do 15) Savet
bezbednosti zahteva uspostavljanje hrvatske policije i carine na granici izmeu
Republike Srpske Krajine i Savezne Republike Jugoslavije te izmeu Republike
Srpske Krajine i Republike Srpske. Ergo, to je podrazumevalo delom i primenu
hrvatskih zakona na granici. Dosledno primenjujui strategiju "toplo-hladno" UN
e, opet, po agresiji republike Hrvatske na Ravne kotare (22. januara 1993.)
izglasati novu Rezoluciju.
Potrebno je istai da je neoustaki napad demokratske i evropeizirane vojske
Franje Tumana poinio neopisiv masakr u Ravnim kotarima, koji su se nalazili
pod zatitom Ujedinjenih nacija.
Zaposedajui srpske teritorije ova vojska ksenofobinih krstaa masakrirala je sve
ivo na ta je naila, sravnjujui sa zemljom srpska sela, srpske svetinje i srpska
grobita. Kao odgovor na ovu dirigovanu "katoliku akciju" hrvatske drave,
donosi se Rezolucija 802 (od 25. januara 1993.) kojom se trai povlaenje
hrvatskih snaga iz Ravnih kotara. Ova politika raomonijada nije vie ni
najdobronamernije mogla razuvereti u planove diskreditovanih Ujedinjenih nacija.
Naprosto, Rezolucija nije mogla da se realizuje ba zato to je njena pravna
pouka u suprotnosti sa odlukama Rezolucije 762, koje nisu obesnaene ni jednom
novom rezolucijom. To znai da je Rezolucija 802, doneta iako pravno nije bila
valjana, iako je ponitavaju odluke Rezolucije 762. Jednostavno nije bilo mogue
uvaiti lan 1. Rezolucije 802 kojim je zahtevano da se hrvatska vojska "povue
iz zona pod zatitom Ujedinjenih nacija". A nije bilo moguce izvriti ovaj zahtev
stoga to su podruja koja su bila okupirana (Ravni kotari) pripadala takozvanim
Strana 686
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
"ruiastim zonama" - a one se, shodno Rezoluciji 762, nisu smatrale zonama pod
zatitom UN.
Najzad, Rezolucijom 815 od 30. 3. 1993. godine Savet bezbednosti se jasno
izjasnio za ponitavanje Republike Srpske Krajine. U taki 5. se utvruje da su
"zone pod zatitom UN integralni deo republike Hrvatske" ime se prejudicira
politiko reenje.
To je znailo nepriznavanje postojanja Republike Srpske Krajine i konano
ruenje plana Sajrusa Vensa (Syrus Vance). Daljni pregovori nisu imali za cilj
reavanje jednog sloenog politikog procesa kakvi su srpsko-hrvatski odnosi ve
odravanje permanentnog pritiska na vladu RSK da, slino Jugoslaviji, podri
sprovoenje u ivot relevantnih rezolucija Saveta bezbednosti. To se ponovilo i na
razgovorima u enevi, kada je delegacija Republike Srpske Krajine traila
uspostavljanje svoje administracije na svim okupiranim teritorijama i povratak
proteranih Srba. Umesto ranijih zahteva politikog lukavstva. predstavnici
diplomatskog liberalizma su se sluili diktatom.
Tako je 6. aprila 1993. godine Lord Oven (David Oven) "prisiljavao delegaciju
RSK da potpie sporazum po kojem bi svu upravu nad podrujima koja je
Hrvatska okupirala 21. juna 1992. i 22. januara 1993. godine preuzele Ujedinjene
nacije" (S. Jarevi, Leksikon istorijskog beaa 1996). Razumljivo, do
sporazuma nije dolo, bez obzira na lorda Ovena i njegovu uestalu krilaticu
"Potpiite ve jednom, taj prokleti sporazum".
Za britanskog lorda sporazum je bio samo potpis na papiru, za narod Republike
Srpske Krajine to bi predstavljalo besprizornu kapitulaciju. Gubei politiku meru,
Savet bezbednosti je posegnuo za argumentom moi kanjavajui sveukupni
srpski narod koji nije bio u ratu sa Savetom bezbednosti.
Primenjivanjem blokada i embarga revitaliziran je Helms-Bartonov zakon
(ameriko kanjavanje karipskih naroda) koji se, meutim, u svemu protivi
meunarodnim principima. Pa, ipak, po direktivi SAD, Savet bezbednosti je
17.4.1993. godine usvojio Rezoluciju 820. koja pootrava sankcije protiv Srbije i
Crne Gore, to jest Savezne Republike Jugoslavije (Tree Jugoslavije u ovom
veku).
Rat protiv srpskih zemalja je nastavljen mimo normi meunarodnog
prava, kako se to inilo i sve vreme raspada komunistike Jugoslavije
spram srpskog naroda. Jugoslaviji je - Rezolucijom 820. - zabranjena
svaka vrsta saobraaja van svoje teritorije i plovidba se nije mogla vriti
u meunarodnim vodama i rekom Dunavom. lanom 12. uvedene su
totalne sankcije (ak i humanitarna pomo), prema Republici Srpskoj
Krajini i Republici Srpskoj.
Principijelnoj u neprincipijelnosti evroamerikoj zajednici i UN nije
smetalo da Rezoluciju 820 primeni i na Republiku Srpsku Krajinu iako su
tim inom priznali suverenost Republike Srpske Krajine.
Jednostavno, proces razupiranja svesrpskog naroda se morao
finalizovati, bez obzira na pravne nonsense i ogreenje o demokratska
naela i meunarodno pravo. Tako je Rezolucija 820 postala ruglo Saveta
bezbednosti koji se opsesivno upirao da poniti Republiku Srpsku
Krajinu,a ovom Rezolucijom joj priznao dravniki subjektivitet. Naime,
Povelja UN predvia sankcije samo prema suverenim dravama, a Savet
bezbednosti je priznao neto (Republika Srpska Krajina) to se trudio da
negira svih ranijih godina.
Kako ova politika pornografija nije nikog zabrinjavala, nastavilo se sa pritiscima
na Republiku Srpsku Krajinu, da potpie sporazum o vlastitoj smrti.
Poetkom jula 1993. godine satelitsku ulogu tumaa u ubeivanju Srba da
neminovni poraz treba da proglase pobedom (ponitavanje RSK) preuzela je
Strana 687
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Rusija. Oekivalo se, obzirom na tradicionalno prijateljske odnose ova dva naroda
da e ruska misija okonati za Zapad problem Republike Srpske Krajine i time
moda dobiti neki poen u poraavajuoj ulozi politikog autsajdera. Zapadne
analitike slube su za veru u dobar ishod imale dva razloga: prvo, ruska misija
(kao pravoslavna misija) nee biti doekana kao strana koja ultimativno diktira
uslove i - drugo, ruska misija je morala da titi interese Zapada, jer su Rusiji (na
ime sauesnitva) otpisivani dugovi i davana ekonomska pomo.
Danas se sa sigurnou moe konstatovati da je Rusija, na teti nanetoj srpskom
narodu, zaradila oko 435 miliona dolara (od otpisivanja zajma do ekonomske
pomoi). tavie, dugovi Rusije (te zajam do 1992. godine) koji su iznosili 110
milijardi dolara su reprogramirani, kako Rusija ne bi stavila veto u Savetu
bezbednosti. Ruska misija koju je predvodio zamenik ministra inostranih poslova,
urkin, obeavala je da e primorati Republiku Hrvatsku na saradnju
(ekonomsku, saobraajnu), sa Republikom Srpskom Krajinom - kao i da se taka
12. Rezolucije 820 (o blokadi RSK) nee vie primenjivati. To je bio predlog
sporazuma koji se vladi RSK inio sasvim realnim, i bez majorizacije.
Tako je i dolo do dugo oekivanog sporazuma (15. i 16. 7. 1993.) u Erdutu koji
su potpisali predstavnici istog ranga, ministar inostranih poslova RSK i ministar
trgovine Republike Hrvatske. Glavne odredbe Erdutskog sporazuma
podrazumevale su da se pripadnici hrvatske vojske povuku sa okupiranih
podruja, da na tim teritorijama kontrolu ima policija UN, da Srbi i Hrvati u
odnosu 50-50% koriste most Maslenicu, aerodrom u Zemuniku i hidroelektranu
Peruu, te da ekspertske grupe pripreme elaborate za ostale privredne delatnosti
(proizvodnja struje u Obrovcu, snabdevanje vodom hrvatskog dela Dalmacije).
Tim pre inilo se da e Erdutskim sporazumom antisrpska politika prerasti u
politiku realnosti i demokratskih naela koja proklamuju zemlje moi i uticaja. Ve
i zato to je Rezolucijom 847 Savet bezbednosti (30. juna 1993.) to najavio, dok
je u predsednikom saoptenju Saveta bezbednosti. od 30. jula 1993. u drugom
pasusu pozdravljeno potpisivanje Erdutskog sporazuma. U ovom sluaju samo je
zamenjen red poteza: ranije je hrvatska agresija prethodila rezolucijama, a sada
je jedan sporazum prethodio inkvizitorskoj odluci. Tuman je, dogovorno sa
instruktorima profitokratije, odbio primenu Erdutskog sporazuma, a Savet
bezbednosti (kome je ovaj sporazum znaio sondiranje stanja politike volje
naroda RSK) doneo Rezoluciju 855 (9. 8.1993.) zahtevajui od Jugoslavije da
prihvati posmatrae na Kosovu, Rakoj oblasti (Sandak) i u Vojvodini.
Oito, ulogu hrvatskog inkvizitora preuzeo je Savet bezbednosti u projektu
razsrbljavanja, razpravoslavljenja i razdravotvorenja srpskog naciona u celini.
Novina u odnosima Hrvatske i Republike Srpske Krajine sastojala se, u ovom
periodu, u tome to su Hrvati (po nalogu Meunarodne zajednice) traili
modalitete novog sporazuma - istovremeno nastavljajui sa masovnim ubistvima,
paljevinama, i zatiranjem srpskog stanovnitva koga su navodno, od agresije
uvali pripadnici Ujedinjenih nacija.
Tako je Hrvatska ponudila Republici Srpskoj Krajini nacrt novog sporauzma 8.
9.1993. a po naelu "psiholokog oka" u politici, iste noi i narednog dana (9. 9.
1993.) izvrila masakr u Medakom depu. Nakon to su pripadnici hrvatske
vojske potpuno opljakali pa unitili jedanaest srpskih sela (na takozvanom
"Medakom depu") koja su bila pod zatitom UN, UNPROFOR je intervenisao kod
vladajueg reima u Beogradu (Jugoslavija) i predstavnika vlade u Kninu
(Republika Srpska Krajina) da Srbi ne proiruju ratna dejstva.
Vlada RSK je odbila cinini zahtev UNPROFOR-a i prosledila zahtev ministru
odbrane i komandantu Glavnog taba (generalu Miletu Novakoviu), da osvoji
okupiranu teritoriju. Pijun beogradskog reima, komandant Glavnog taba, ne
samo to nije izvrio ovo nareenje ve je potpisao Sporazum na kome je
UNPROFOR insistirao, a po kome se "srpska vojska i naoruani vojnici nee
vraati u podruje Medaka, kada se povue hrvatska vojska".
Strana 688
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
U daljem osipanju homogenizacije Republike Srpske Krajine Savet bezbednosti i

Hrvatska su se odluili za tradicionalnu i uspeno oprobanu metodologiju.
Nastavak etnikih ienja sledie rezolucije koje su obavezivale jedino srpsku
stranu.
U periodu izmeu 9. i 17. 9. 1993. godine Hrvati e nastaviti sa etnikim
ienjem poinivi neuvene zloine u naseljima Divoselo, itluk i Poitelj, ali i u
jo devet manjih sela. Ubrzo je usledila Rezolucija 871 od 4. 10. 1993. samo sada
bez osvrtanja na zloine Hrvata u Lici.
Prvim lanom ove Rezolucije, brie se validnost Republike Srpske Krajine jer se
delatnost UNPROFOR-a deli po teritorijalnom principu: UNPROFOR u Hrvatskoj,
UNPROFOR u Bosni i Hercegovini, i UNPROFOR u Makedoniji. I vie od toga:
lanom 2 se istie zabrinutost zbog napada unutar Hrvatske (!?). To znai da se,
Rezolucijom 871 preutkuju napadi hrvatske vojske na zone pod zatitom UN, kao
to se preutkuje da hrvatska regularna vojska (u koaliciji sa muslimanima)
ratuje u susednoj Bosni i Hercegovini protiv Srba. I ne samo to: Hrvatska se
(istim lanom ove Rezolucije) nagrauje jer "osigurava potovanje i teritorijalni
integritet Republike Hrvatske".
Skuptina Republike Srpske Krajine odbacila je Rezoluciju 871 i u celini i donela
Deklaraciju o odbacivanju Rezolucije. Rezolucijom 871 Savet bezbednosti je jasno
davao do znanja kojim pravcem e ii politika evroamerike koalicije u
ponitavanju Republike Srpske Krajine. Potpuno se odustalo od traenja srednjeg
reenja i vidno se pripremala pogodna situacija za definitivno etniko ienje
Srba RSK. To su, uostalom, potvrdile i sve rezolucije, od kojih ni jedan nije
doneta protiv Hrvatske, bez obzira na dosledna dravni teror nad Srbima u
Hrvatskoj i etnika ienja u rubnim delovima RSK.
Jedan jedini dokument u UN (izvetaj Butrosa Galija pred Savetom
bezbednosti od 15. maja 1993. godine) svedoi o tekom poloaju Srba u
Hrvatskoj. Samo u tom dokumentu se priznaje da je Hrvatska, od
18.3.1993. proterala oko 251.000 Srba, koji su se sklonili u Republiku
Srpsku Krajinu i Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Period 1994. godine predstavlja "napor" Meunarodne zajednice da iznae pravi
modalitet za ponitavanje RSK. Dve politike sesije (zagrebaka i londonska)
Zagrebaki sporazum o prekidu neprijateljstava (29. 3. 1994.). Pa, ipak, vreme
se nije troilo niti na potvrivanje sporazuma niti na rezolucije, jer se scenario
raspada RSK znao ali se ekalo na razradu modaliteta. Zato 1994. predstavlja
administrativni interregnum u zvaninim odnosima Meunarodne zajednice sa
Republikom Srpskom Krajinom.
U ovom periodu mnogo se vie panje posveuje reimu u Beogradu koji
pokazuje sve veu kooperativnost u odnosu na ameriku administraciju.
Programiranim izborom vlade RSK i parlamenta reim u Beogradu kontrolie.
diktira i usmerava politiku RSK, ostvaruje trojnu vlast (civilnu, vojnu i policijsku) i
kriminalizira privredni i drutveni ivot. To je i razlog to ova vlada RSK nije
uspela da sprovede deo zahteva iz Zagrebakog sporazuma, odnosno da na bivu
okupiranu teritoriju poalje svoju policiju i organizuje vlast. Sa porastom
destabilizacije u RSK i pritiscima spolja na sve srpske zemlje ulo se u 1995.
godinu koju je Meunarodna zajednica procenila kao taku finalizacije
ponitavanja, uveliko getoizirane Republike Srpske Krajine.
Korak ka pritvorenoj reenosti definitovnog unitenja najzapadnije srpske drave
na slovenskom delu Balkana odvijao se na dva plana: pokazivanjem volje da se
druga srpska drava u regiji Bosne i Hercegovine (Republika Srpska) dovede u
ravnopravan poloaj sa preostalim entitetom u istoj regiji (muslimansko-katolika
koalicija) i pokazivanjem reenosti da se Republika Srpska Krajina zbrie sa
istorijske i politike karte Evrope. Otuda je i normalno to Rezolucije 981 od
Strana 689
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
31.3.1995. godine predstavlja vrhunac neprijateljske politike UN

protiv Srba.
Ovom rezolucijom se Vensov plan apsolutno anulira, pa se teritorija RSK vie ne
smatra prostorom pod zatitom vojnih snaga OUN. Tako se, bez saglasnosti
srpske strane, takom 2. Rezolucije 981 ukida UNPROFOR i osniva "Operacija za
povratak poverenja u UN".
To je bio signal za agresiju na celu Republiku Srpsku Krajinu poto ona nije vie
bila pod zatitom Ujedinjenih nacija. Hrvatska se odluila da predvoji RSK pa kao
svoj strateki cilj odabrala oblast Slavonije. Razlog treba traiti pre svega, u
doslednom politikom pragmatizmu. Kako je Hrvatska "pokrivena" medijskom
kampanjom protiv Srba - u vreme rata u Istonoj Slavoniji za grad Vukovar - u
periodu od 1. 8. do 20. 9. 1991. godine nesmetano sprovela veim delom etniko
ienje Slavonije, onda je sada trebalo dovriti sa ostalim Srbima kako bi
Slavonija (poput drugih regija na kojima ive Srbi) bila preprogramirana u oblast
etniki iste Hrvatske.
Naime, prema urednim obavetenjima UNPROFOR-a hrvatska
evropapistika soldateska je tokom 1991. godine sravnila sa zemljom
286 srpskih sela.
Utoliko pre, sa Zapadnom Slavonijom je trebalo bespoteno zavriti kako bi Hrvati
uli u Jasenovac (nekadanji koncentracioni logor osnovan pre svega za Srbe) i
malignu istoriju hrvatske i vatikanske politike zamenili stratiem na kome su
pokopane hrvatske rtve faizma i komunizma.
Prvog, 2. i 3. maja 1995. godine, nevienom brutalnou i estinom,
izvren je napad na 65 preostalih pravoslavnih sela Zapadne Slavonije i
nekoliko manjih gradova. Srpsko teko naoruanje je bilo pod kontrolom
UNPROFOR-a pa je hrvatska vojska nesmetano mogla da obavi svoju
"katoliku akciju" obzirom da im je bilo garantovano da vojska savezne
drave Jugoslavije (zajednica Republike Srbije i Republike Crne Gore)
nee reagovati, kao to vojnu pomo nije pruio ni Banjaluki korpus
Republike Srpske.
Nacionalni paradoks je, utoliko bio vei jer se Srbija prihvatajui Vensov
plan, obavezala na zatitu RSK. Pokuaj evakuacije (zbeg) iz slavonskog
pakla, zavren je sa traginim posledicama.
Da bi ublaila poinjeno delo nezapamenog zloina u drugoj polovini XX
veka, hrvatska vojska je nastradale zakopavala u masovne grobnice, a
pranjem deterdentima oistila puteve od krvavih mrlja.Jasuiju Akaiju
(Yasushi Akashi) povereniku Butrosa Galija u UN, nije bilo dozvoljeno 24
sata da ue na ovu teritoriju pretvorenu u srpsko gubilite. U ovoj akciji,
zajednikoj sa predstavnicima evroamerike koalicije hrvatski legionari
su izbrisali svaki trag postojanja i ivota u 11 sela pakrake optine.
Tano po programu 1. maja 1995. godine ponovo se zaviorila ustaka zastava
("ahovnica") u Jasenovcu, kada je hrvatska vojska zauzela ovo srpsko selo. U
Jasenovcu su, do pred Drugi svetski rat veinom iveli Srbi. Posle svetskog rata u
njemu su iveli nedoklani Srbi. Posle legionarskog upada 1995. godine tamo Srba
vie nije bilo pa je zato hrvatska katolika crkva ubrzano napravila optenarodnu
procesiju u znak zahvalnosti bojem provienju to je hrvatstvo iznova vaskrslo u
Jasenovcu. Jasenovaka novina, sklepana za tu priliku, belei da je narodna
katolika procesija u euforinom veselju, trajala dva dana. Tako je najvei grad
mrtvih Srba pretvoren u katoliko hodoasniko mesto.
U jasenovakom selu na strani prema reci Savi, nalazi se i spomen park na istom
mestu gde su 1941. hrvatske ustae podigle koncentracioni logor, prvi u Evropi
po masovnom unitavanju logoraa. Ubijani su Srbi, Jevreji i Cigani.
Koncentracioni logor Jasenovac je, isto tako, jedino stratite holokausta Drugog
svetskog rata koje je imalo poseban logor za decu, uzrasta od kolevke (2,5
Strana 690
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
meseca) do 14 godina. U logorima Nezavisne Drave Hrvatske (NDH), prema

dosadanjoj evidenciji pobijeno je 75.000 srpske dece, od toga 14.000 u
Jasenovcu.
Postupak anihilacije 1, 2. i 3. maja 1995. sprovoen je sa profesionalnom
perfekcijom. to nije pobijeno - izbeglo je, pa se akcija etnikog ienja moe
smatrati "savreno" obavljenom. Pvu akciju neokrstaa, u ime civilizacijskog
varvarstva, propratila je licemerna opaska Saveta bezbednosti koji je pozvao
Hrvate da "uvaju dostojanstvo srpskog naroda". Ono to treba istai svakako je
injenica da je najvei masakr u Zapadnoj Slavoniji izvren na delovima kada su
"plavi lemovi" ishitreno nestali. To je posebno tano za zbeg Srba koji se kretao
(3. maja) iz pravca Pakraca i Okuana na putu za Gradiku (teritorija Republike
Srpske). Potomci klanog naroda iz Drugog svetskog rata, a sada izbeglice
nedoklanog srpskog naroda iz treeg rata Hrvata protiv Srba u XX veku, nadali su
se da e ih plavi lemovi zatititi - obzirom da po odlasku Srba oblast Zapadne
Slavonije ostaje stoprocentno etniki ista. Zbeg, u kome je najvie bilo dece
(koja su vozila traktore), ena i nemonih nala se u unakrsnoj vatri u umi
Pranik, blizu Nove Varoi. Broj masovno pobijenih Srba jo uvek nije tano
utvren. Istovremeno, da bi se ublailo dogovorno etniko ienje, a sopstvena
javnost i dalje obmanjivala (indoktrinirana satanizacijom Srba ve je bila
psiholoki spremna da prihvati "opravdan" zloin) - Meunarodna
zajednica se odluila na bombardovanje Srba u Bosni i Hercegovini.
Na sedite srpske vlade, na Palama, NATO je izvrio vazdune udare, kao to je
bombardovao i druge delove Republike Srpske. Po smatranju Zapada u ovom
trenutku je trebalo iskoristiti potpunu vojnu disperziju u RS i RSK i ako ne
konano uspostaviti islamsku dravu u Bosni i Hercegovini onda bar apsolutno
realizovati stvaranje etniki iste Hrvatske. Dodatno, patologija poraza u
Zapadnoj Slavoniji (iznuen poraz - zbog ogluivanja Republike Srpske i Savezne
Republike Jugoslavije da vojno reaguju) trebalo je narodu u Republici Srpskoj
Krajini jasno da do znanja da su Srbi jedini narod u Evropi koji se moe
nekanjeno satirati. Zato su i parolu iz Prvog svetskog rata: Serbien muss sterben
(Srbija mora umreti) ideolozi novog svetskog poretka - potvrujui svoju
privrenost rasizmu i asimilaciji naroda pravoslavnog i kulturnog prostora obnovili i civilizacijski nadogradili. Glas "razuma" nemake Evrope sa Kinkelom
poruuje: Serbien muss man in die knie zwingen (Srbija se mora baciti na
kolena).
Ubrzo po etnikom ienju Zapadne Slavonije izvedena je (od 1. do 5.
avgusta 1995.) zavrna i apsolutizovana akcija ("Oluja") vojne agresije
na Republiku Srpsku Krajinu. Svet bezbednosti je odobrio NATO paktu da
avijacijom pomogne konzistentan hrvatski projekat etnikog ienja.
Kompletna srpska oruana sila (bez tekog naoruanja koje je
kontrolisao UNPROFOR) i srpski narod povukli su se sa privremeno
okupirane teritorije. Taan broj nastradalih prilikom ulaska hrvatske
vojske, u egzodusu ophrvanom mitraljiranjem iz aviona, u operaciji
"postoluje" kad je izvreno masakriranje zaostalih i nemonih - jo uvek
nije pouzdano utvren. -Po procenama Komesarijata za izbeglice,
predstavnika UN i Crvenog krsta oko 250-300 hiljada Srba iz Republike
Srpske Krajine pretvorilo se u najduu izbegliku reku XX veka, na svom
neizvesnom putu prema Srbiji odnosno Jugoslaviji. Ovom kolonom
unesreenika- prognanih sa hiljadugodinjih ognjita - okonano je
pitanje Republike Srpske Krajine. Savet bezbednosti je ovaj predmet
mogao da arhivira.
Strana 691
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
3.
Politika interesa takozvane Meunarodne zajednice i revitalizirani istorijski
anahronizam rimokatolike organizacije odluivali su o sudbini Republike Srpske
Krajine. Istorija ove drave, ija je teritorija okupirana predstavlja i istoriju
licemerokratije i papokratije na kraju logorskog XX veka. Pod postojeim
okolnostima, a bez podrke i politike mudrosti dveju veih srpskih drava (Srbija
i Crna Gora), Republika Srpska Krajina je trajala toliko koliko je bilo potrebno
vremena evroamerikoj lihvarokratiji da je poniti. Cilj je opravdavao sredstva, i
tog jezuitskog naela takozvana Meunarodna zajednica se drala konzistentno u
razupiranju dela srpskog etnikog prostora. Zato su Srbi proli i kroz najei, do
sada poznati, medijski genocid - koji je, kao paralelno sredstvo trebalo da oslui
ostvarenju cilja, anihilaciji jednog naroda i jedne drave.
Vodeu ulogu u programiranoj satanizaciji srpskog naroda - kako to
svedoi Raju G. C. Thomas sa Marquette Univerziteta u Millwaukee,
Wisconsin - obavio je jevrejsko-nemaki lobi, u SAD, koji je, shodno
tome, preutao etnika ienja Srba od strane hrvatske vojske.
Pod nepojmljivim i bestijalnim zloinima koji su ponavljali arsenal zverstava iz
Drugog svetskog rata, izuzev prodaje ljudskih organa, svetska nalogoprijemiva
javnost je zatvarala oi. Bio je to znak podstreka da se ritualna ubistva kao
najvaniji deo militantnog programa armije Franje Tumana, redovno ponavljaju
- do pada Republike Srpske Krajine. Sauesnitvo svetskih medija u zloinu protiv
ovenosti je evidentno to potvruju i autori knjige On assasisne un peuple iz
1995. (Patrick Barriot Eve Crepin).
Da je re o pravom medijskom ratu protiv Srba svedoi i fotoreporter Russel
Gordon koji je pod naslvoom The Media war in the Balcans objavio tekst 1996. u
avgustovskom broju revije "Chronicles" (A Magazine of American culture).
Programirano iskrivljavanje slike o dogaajima u Hrvatskoj ili Bosni i
Hercegovini, ciljno satanizovanje martirijskog srpskog naroda - jasniji su danas
no u vreme medijske kampanje. Uostalom, po ostvarenju dela interesnog
politikog programa (pad RSK svetska glasila su ublaila svoj cenzorski protokol i
povremeno objavljuju tekstove o stradanju srpskog naroda. Pretpostaviti je da e
takvih napisa biti sve vie, jer oni ne mogu da utiu na postignut politiki rezultat.
Razumljivo, poto proces razupiranja srpskog duhovnog prostora nije dovren sva
je prilika da se, do konanog ishoda anihilacije, nee objavljivati puna istina o
pokuaju rimokatolika i muslimana da istrebe srpsku populaciju.
To je i razlog to se do sad (uz snaan glas nemakog pisca koji je ismejao
lakejski i snishodljivi nivo medija spram politike Peter Handke: Eine winterliche
Reise zu Drina oder Gerechtigkeit fur Serbien 1996.) pojavio samo jedan zbornik
tekstova (od 13 autora) koji pokuava da objektivno fokusira zlo na Balkanu
(Klaus Bitterman:Serbian muss sterbien Wahrkeit und Luge im yugoslawichen
Burgerkrieg, 1994.).
Satanizacija Srba koju je usmeravala politika mo evroamerike interesokratije,
nije ciljala samo na crno-belo prikazivanje rata u vetaki stvorenoj
jugoslovenskoj zajednici, ve na pokuaj da se iz evropske istorije politikog
vandalizma prebriu prepoznatljivi akteri i uloga besijarijuma pripie odlici
srpskog naroda. Od te rasistike propagande nisu bili osloboeni ni inovnici
Evropske zajednice. pa zato Ema Bonino (komesar EZ za humanitarna pitanja)
Srbe naziva "monstrumima sa Balkana". Navodno divljatvo se nije smelo
dovoditi u pitanje (pravedni su drugi, krivci su uvek Srbi), pa tekstovi izvetaa iz
rata katolika i muslimana protiv Srba (1991-1995.) lie meusobno kao jaje
jajetu.
Strana 692
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Ima se utisak da se ti izvetaji najveim delom pisani unapred. Paralelna

medijsko politika akcija je potpuno zatamnela genezu otpora i tragedije naroda
Republike Srpske Krajine.
Meutim, i u istinu srpski narod iz Dalmacije, Krajine, Like, Korduna, Banije i
Slavonije, odazvao se pozivu predsednika Srpske demokratske stranke
akademiku Jovanu Rakoviu, za uee na Srpskom saboru u Srbu 25. jula
1990. godine - tek po preteoj budunosti u Hrvatskoj koju je osvajala partija
militantnog i srbofobinog programa (HDZ).
Pamtei ustake zloine i mirno se odupirui preteoj politici HDZ-a Srbi
su, verujui da je to put do pravne zatite, doneli Deklaraciju o
suverenosti i autonomiji. Potom je Srpsko nacionalno vijee (21.
decembra 1990.) proglasilo "Srpsku autonomnu oblast - Krajinu" (SAO
Krajina). Tom prilikom usvojen je i Statut po kome je "SAO Krajina oblik
teritorijalne autonomije u sastavu republike Hrvatske". Razdruivanje sa
Hrvatskom nastalo je posle proglaenja antisrpskog Ustava Republike
Hrvatske kada je Izvrno vijee SAO Krajine usvojilo Rezoluciju o
razdruivanju (28.2. 1991.).
Hrvatska ne samo da nije bila spremna da Srbima da autonomiju, ve je, pod
paternalizacijom, nastavila sa zverstvima, unitavanjima i etnikim ienjem.
Meunarodna zajednica, nije ni pokuala da pridobije hrvatsku stranu za
pristanak na autonomiju - ona je radila iskljuivo na satanizaciji Srba i
naoruavanju katolika u Hrvatskoj i muslimana u Bosni. Recidivna ritualna ubistva
nad Srbima za meunarodnu zajednicu nisu imala vanost upozorenja, valjda
zato to prostor Balkana u tradiciji evropskih sila postoji kao "teatrum belli".
Zato su nekadanji neprijatelji SAD (rimokatolici u Hrvatskoj, muslimani u Bosni)
a sadanji saveznici, konstantno dobijali oruje, kao to su bili i podvrgnuti
amerikom programu "obui i opremi". Za muslimane iz Bosne i Hrvate iz Bosne
prvobitno je odreen budet od 800 miliona dolara, a potom prepolovljen.
Kontingenti, teke artiljerije (haubice, tenkovi) i u vremenu mira i postdejtonskih
sporazuma stiu i dalje u Bosnu (29. avgusta i 24. oktobra 1996.) i ekaju na
"otpakivanje". Obavetajni komitet Senata SAD, odnosno ameriki Kongres
(poetkom novembra 1996.) podrao je Klintonovo krenje embarga UN
saglasivi se sa predsednikovom odlukom da se odobri uvoz iranskog oruja za
potrebe muslimanske vojske u Bosni. Uostalom, od poetka rata, 1991. SAD su
vojno opremale Tumana u Hrvatskoj i Izetbegovia u Bosni.
Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost, Entoni Lejk (Anthony Lake) je
takoe, aprila 1994. godine dao instrukciju ambasadoru SAD u Hrvatskoj Piteru
Galbrajtu (Peter Galbright), da informie hrvatskog predsednika Tumana kako
Vaington nema nita protiv ilegalnog uvoza oruja bosanskim muslimanima
(preko teritorije Hrvatske). Da granica interesne politike nema kraja, niti principa,
niti filantropije (budui da je imoralna ona nije amoralna) -svedoi i medijska
satanizacija Srba za zloine koje su muslimani poinili nad sopstvenim narodom.
Sarajevski sluaj Markale 1 i 2 demaskirali su i lord Oven i ameriki dravni
slubenik Jozef Bodanski (Yossef Bodansky u knjizi: Target America 1993 i u
tekstu The Roots of the New escalation of Bosnian War and Washington`s u
Defense and Foreign Affairs Strategic policy"31. 10.1994. t.6-15). Oito nikoga
nije zabrinjavao porast nasilja i dravnog terora nad pravoslavnim Srbima u
Hrvatskoj, ak ni jasno predoavanje primene potpunot etnikog ienja. Kada je
Hrvatska stranka prava 16. juna 1991. obnarodovala "Lipljansku povelju" u kojoj
je traena obnova i uspostava NDH na celokupnom povjesnom i etnikom
prostoru sa istonim granicama: Subotica - Zemun - Drina - Sandak - Boka
Kotorska" - svetski mediji to nisu ni prokomentarisali. Mogue da su i tada imali
punu informaciju prema kojoj su to granice (uz Kosovo) u koje e novi svetski
Strana 693
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
poredak saterati Srbe. I to je tano"Novi svetski haos" (kako to tano zapaa

francuski general Pierre Marie Gallois) doprineo je politikoj vampirizaciji. Oni koji
su se suoili sa recidivnim zlom i politikom vampirizacijom i kao pripadnici UN u
Hrvatskoj i Bosni, o tome pokuali da glasno progovore - bili su uklonjeni.
Nema broja visokim pripadnicima UN koji su smenjeni, jer nisu hteli da
daju podrku "novom svetskom haosu". Meu najpoznatijim u tom stroju
neposlunih svakako je general Luis Mekenzi (Lewis MacKenzie) koji je
objavio pravi kanadski bestseler 1994. godine uspomene: Peacekeeper
The road to Sarajevo.
Razlozi interesne politike i apetiti istorijske anahronije pokazuju, na primeru
Republike Srpske Krajine, bezgraninu nezajaljivost izopaenog politikog ideala.
Darovan primordijalnom silom taj izopaeni ideal ne moe da odgovori zahtevima
demokratskih naela ve jedino merama civilizacijskog varvarstva. Utoliko e biti,
ako ve nisu. Evropska zajednica i njen mentor (odluujui vrh amerike politike
administracije) u sukobu sa istorijom. Oni su ne samo sauesnici u buenju ve
sauesnici u omoguavanju egzistiranja patolokog recidiva prolosti.
Dokumentaciju koju pojedine srpske institucije poseduju ne moe da zaobie
nijedna istorija politike patologije kraja druge polovine naega veka. rtvovani
deo srpskog naroda iznova je proao kroz predvorja pakla, predvorja koja se ne
menjaju. Zato opisi hrvatskog ustakog zla, iz doba Drugog svetskog rata,
jednako optuuju hrvatsko neoustako zlo u ratu 1991-1995.
Nita se u zlu nije izmenilo, ni martirijski narod, samo su druge rtve.
Utolikoje kriv svako koje, bez obzira na motive, prigrlio vaskrsavanje
monstruoznosti.
A ona je, i u ovom ratu Hrvata protiv Srba, bila ravna gnuanju
italijanskog generala Maria Roate koji je za Prvu hrvatsku ustaku dravu
(1941-1944.) zakljuio: "Po bestijalnosti, genocid u NDH nadmauje
svaku mo imaginacije. Bio je to sublimirani izraz svih istorijskih
poznatih oblika fizikog i duhovnog terora". Hrvatski vojnici u ratu 1991 1995. kada se uzmu u obzir njihovi zloini nad Srbima u Gospiu, Brkom,
Vukovaru, Pakrakoj poljani, Ravnim kotarima, Mrkonji-Gradu, ili
Bratuncu, postupili su upravo po navedenom receptu.
Iako poseduje dokumentarnu hroniku zla, Meunarodna zajednica je, da bi do
patolokog besmisla dovela tragediju rtve a za svoje javno mnjenje krunisala
program satanizacije. oformila Meunarodni sud za ratne
zloine u Jugoslavijai (odluka Saveta bezbednosti od 22. 2. 1993. godine).
Nakon to je poistom predmetu doneta Rezolucija UNSCR 827 ubrzo je haki
Tribunal otvorio "lov na Srbe".Svedoanstva pojedinih pripadnika UN i njihova
dokumentacija (koji se ne smeju objavljivati) i dokumentacija dr Zorana
Stankovia, patologa i eksperta UN (koja je prosleena meunarodnim
institucijama ali je pod cenzorskom opaskom) - nalagali su jedino obnovu
Nirnberga, jer davnanje svedoanstvo hrvatskog potpukovnika Nojbergera
odgovara istini tragedije kroz koju je deo srpskog naroda proao u sadanjoj,
drugoj NDH.
Zbog istovetnih zloina regularne vojske Franje Tumana citiramo Nojbergera,
kao prolost koja se ponovila u sadanjosti: "lanovi raznih organizacija od
vojske dotjerane Srbe - i predane politikim vlastima, radi odvoenja u
koncentracione logore - ive sijeku u komade, vade im oi noem, odsjecaju
razne udove, bacaju ih u vodu, pa gaaju pukom sa po sto naboja".
Strana 694
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
Na sve opravdane zahteve Srba, na njihove rtve, Meunarodna

zajednica nije imala politiki realan, kad ve nije smogla snage za etiki
opravdan, odgovor. Ona se o sve zloine u Republici Srpskoj Krajini,
ogluivala, branila Rezolucijama.
Sporazumima distancirala od sopstvene odgovornosti.
Ni jednog trenutka evroamerika koalicija koja zna da je "Franjo
Tuman" imao vodeu ulogu u ruenju Jugoslavije", koja zna da ovaj
"fanatini hrvatski nacionalist" nije mogao biti garant Srbima u
neoustakoj dravi (Raju C. G. Thomas sa Marquette University - u
materijalu izloenom za American Political Science Association
Convention - 28-31 august 1996. San Francisco) nije traila modalitete
reenja koja ne bi ila na tetu Srba.
Oni su, i u Republici Srpskoj Krajini i u Republici Srpskoj. neprekidno gurani u
patoloku koegzistenciju rtve sa delatom, u - kako to s ponosom istiu voajerski
graanski teoretiari multietniki suivot. Dodue, Zapadni komonvelt
opravdanost za svoje delanje tumai srpskom malodunou jer "injenica da ni
Beograd ni Pale nisu priskoili u pomo Srbima u Hrvatskoj predstavlja znak da se
direktni i indirektni dijalog koji je Tuman vodio sa Miloeviem i Karadiem,
isplatio Hrvatima" (lord Oven).
Da je Meunarodna zajednica, umesto permanentnog preteeg tona, pregledala s
obavezujuom panjom dokumentaciju o recidivnoj monstruoznosti (kakvu delom
pokazuje dokumentacija dr Zorana Stankovia o graanskom ratu u Jugoslaviji
1991-1995. ili fotomonografija: Ravni kotari victims of Croatian aggression in
the Republic of Serbian Krajina 1993.) ona je mogla da zamku pragmatske
politike nadie politikom kompromisa.
Pretei ton humaniste s biem takozvanu Meunarodnu zajednicu je svrstavao u
poligone rigidne negativne utopije novog svetskog poretka koji, nakon Vijetnama
i Irana, nije svet uinio spokojnijim ve ga je unesreivao i onespokojavao. U
takvom politikom kvaziuniverzalizmu, koji bi bio samo komian da nije tragian.
Srbi nisu imali nikakvu ansu, ba kao i itelji Nikaragve, Haitija ili Somalije.
Ostaje, najzad, jedno logino i po nasleenosti pouno pitanje: zato je
Amerikancima, danas, pitanje srpsko-hrvatskih odnosa manje jasno nego li jue i
ta je to to ih je spreavalo da se pitaju nad Ruzveltovim stavom da bi Hrvate
trebalo staviti pod starateljstvo.
Da su sa ovom upitanou budili nad srpsko-hrvatskim odnosima verovatno bi
doli do istog zakljuka kao i sam Ruzvelt. Naime. u knjizi amerikog
generala ervuda(Robert E. Sherwood: Harry L Hopkins, an intimate
history) navodi se i razgovor izmeu najmerodavnijeg dravnika
Slobodnog sveta, to jest amerikog predsednika Ruzvelta i britanskog
ministra inostranih poslova Idna. Tom prilikom Ruzvelt rezolutno
konstatuje: Srbi i Hrvati nemaju nieg zajednikog i smeno je da ta dva
naroda silom terati da ive zajedno.
I, konano, postavlja se pitanje odgovornosti takozvane Meunarodne
zajednice koja je posle pogroma Srba u Zapadnoj Slavoniji nastavila sa
politikom preteeg tona i sprovela etniko ienje cele Republike Srpske
Krajine. Progonstvo 300.000 Srba i davanje prava Hrvatskoj da 15%
graana protera sa 30% navodno svoje teritorije - ne daje takozvanoj
Meunarodnoj zajednici legalitet i legitimitet uvara svetskog mira,
ljudskog dostojanstva i principijelna pravne valjanosti.
Ako na prvo pitanje lord Oven (David Owen Balcan Odissey 1995.) ima ubedljiv
Strana 695
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
odg
govor( jer su SAD opsttruisale rad
d UN da bi ih
i zamenili snagama N
NATO pakta
a)
koji pokazuje da
d su politiki pragma
atizam i strateki interresi iznad s
sudbina narroda
ad drugim pitanjem
p
le
ebdi bezlini hipotetkii odgovor sumnjive
s
m
moralne
- na
vred
dnosti.
i
utisak da hrians
ski svet nije pokazao dovoljno ra
azumevanja
a za
Britanski lord ima
atnije zato to su Prav
voslavne ve
eroispovestti.
Srbe najverova
g da blizu 300.000
3
Srba bude prroterano iz svog zavia
aja i
Da li je to dovoljan razlog
k
ognjjita (a sa teritorije
t
na
a kojoj, po Franakoj hronici, kao
o veinski
sa kunih
naro
od ive od 822. godine) - nije vi
e razmatranje samo u domenu politike.
Bud
dua istorija
a evropskih
h naroda morae tu do
ovoljnu razlonost da potvrdi ili
opo
ovrgne.
drag R. Dra
agi Kijuk
Pred
Stra
ana 696
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
***
Mico Jelic-Grnovic
Ne mogu i necu
Ne mogu i neu
da odustanem
od borbe
da odustanem
za kuu svoju
za zemlju svoju
jer ne samo
da je to ljudski
i prirodno
nego jednostavno
drukije ne mogu
A i kad bih
i mogao
ne bih bio rad
Ne moe ovjek
i ne smije ovjek
da djeci svojoj
ne ostavi ono
to im pripada
po svim ljudskim
i boanskim zakonima
Pa i ivotinjice
nakon progona
vraaju se
u logu svoju
u brlog svoj
Kako da ostavim
djecu svoju
bez trnja
i livada svojih
bez puta
i uma
koje nam nisu strane
i jo mnogo toga
neizreenog
neizrecivog
Moe, a i kad mora,
naroito kad mora,
svuda moe
i mora ovjek poi
ali jo jae
eli i mora
narod kae
svojoj kui doi
Ma kakva kua svoja bila
ljepa je
od svih svjetskih vila
Strana 697
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
o c i sciscenje
cenje
Krajine
1990 - 1995
vea je
od svih piramida
i drugih tudjih
zdanja i imanja
I u tudjini
na svakom mjestu
na svijetu lijepo je
ali njima tamo lijepo je
A meni najljepe
kao to je i razumljivo
kao i svima nama
samo u naoj otadbini
u naoj Krajini
i naoj kui
ima smisla
i ivota
Moglo bi se o ovom
jo i dulje
Neko bi mogao
i ljepe
Ali ja jednostavno
ma ta ko o ovom mislio
kaem ono
najnunije
najtunije
najbolnije
kaem jednostavno
ukratko
i najljudskije
Ma kako se kome
inilo neshvatljivim
ja stalno prema
svojoj kui idem idem
udaljavam se odasvud
prema Krajini
svojoj bajnoj, lijepoj
nezamijenljivoj
Otadbini
***
Oktobra 1997-e zapisano
U Vladimircima, u Srbiji
Strana 698
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
D SEE NEE ZA
DA
ABO
ORA
AVII
w
www
.krajjinafforce
e.com
m
O nama:
n
ww
ww.krajina
aforce.com
m je nestran
nacki i neprrofitabilni sajt osnovan od strane
e
prog
gnanih Krajjinika i izb
bjeglih lica sa podrucja
a Krajine i Hrvatske. N
Nastanak
www
w.krajinafo
orce.com prroizisao je iz
i zelje i ide
eje prognan
nih Krajisniika da sto vise
v
obje
edini nas na
apaceni narod na jedn
nom ovakvo
om sajtu, koji
k
ce da n
nam svima
pruz
zi pokoju korisnu
k
informaciju i pokusa izljec
citi tugu i nostalgiju
n
za nasom
Krajjinom. Svakako na prrvom mjestu nas je za
adatak da budemo
b
info
ormativnodok
kumentarna
a stranica na
n kojoj ce se uz Vasu pomoc sku
upljati i poh
hranjivati
dok
kumenti, slike, izjave i zapisi o zlocinima nad Krajiskim
m narodom kroz istorijju i
da redovno
r
infformisemo o incidentim
ma i proble
emima na koje
k
nailaze
e povratnicii u
Hrvatsku.
e podrzava
a bilo kakav
v oblik nasillja, medjun
nacionalne sukobe, ras
snu
Krajjinaforce ne
i na
acionalnu ne
etoleranciju
u i sirenje mrznje.
m
Osttro osudjujemo sve on
ne koji
odo
obravaju i pozivaju
p
na neke nove
e bune i rato
ove ili bilo kakav drug
gi oblik nasilja.
Ciljevi i zadaci Krajinafforce-a su
u:
zjava i zapis
sa (izjave prezivjelih,
p
izjave
prrikupljanje dokumenatta, slika, iz
svje
edoka, med
dijski clanci, knjige itd
d) o progonima lica srp
pske nacion
nalnosti na
pod
druju SR Hrvatske
H
i RS
R Krajine, sa ciljem da
d prikuplje
enim materijalima
pod
dsjetimo na odgovorno
ost krivaca za nedjela koja su u
inili nad Krrajikim
ivljjem, jednim
m od najve
ih egzodus
sa i zloina u Evropi nakon
n
II.sv. rata koji je
j
pro
ao nekan
njeno
alaemo se i radimo na promociji ideje istin
ne i pravde
za
pa Krajinafo
orce Vam eli
ugodno provedene
e trenutke na
n naim sttranicama i
Ekip
pozdravlja Vas
s sa pozdra
avom:
godine u Kninu
K
!!!
Dog
Stra
ana 699
NEr v
ZABORAVI
Hrvatsko
eo c i sciscen
Krajine
atsko-e
t n i c ketnicko
c e nje
nje
Krajine
1990 - 1995
Rijec autora:
Cjelokupni proje
ekt izrade ov
ve knjige trajao je vise od
o godinu da
ana. Cilj mi je bio da sku
upim
sto vise
v
svedoca
anstava, dok
kumenata, za
apisa, izjava
a i ostalih ma
aterijala o sttradanjima nas
n
Krajjisnika 1990--te do 1995--te i objedinim sve to u jednu pregle
ednu, svima jasnu i
razu
umljivu knjig
gu koja ima za
z cilj da isp
prica potresn
nu pricu o na
asim patnjam
ma, da svjedoci
prottiv nasih krvnika, da ne dozvoli zubu
u vremena da izblijedi sjecanje na on
no sto nam se
s
desa
avalo i politic
carima da iz
zbrisu ili napisu neku nov
vu istoriju.
dj-zo
ombi
Jul 2007
2
Stra
ana 700

Zlocin Bez Kazne-Oluja PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zlocin Bez Kazne-Oluja PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

NEr v

Moramo oprosti, ali ne smijemo zaboraviti .

izlaze iz nje. Njih je slualo petnaestak intelektualaca. Na drugom mjestu, u nekoj

ta e biti sa Srbima u Hrvatskoj

pojavio u apartmanu Dobrice osia, sprdajui se sa pokunjenim saradnicima i

Dobrica i Ljuba su nedvosmisleno osporili smislenost celokupnog posla. Smatrali

Najvie alim za trakom i intervjuom sa Arsom Milatoviem, visokim

je daleko monstruozniji i traginiji nego prethodna dva. O tome su reimske

opljakan do golih zidova, posle javne peticije za izgon porodice Rakovi iz

nastavljajui da mu preti: "... Ako se ikada jo usudi da me uznemiri,

ISTORIJSKA, PRAVNA I POLITIKA UTEMELJENOST SRBA U REPUBLICI

Zlocinacka akcija Oluja

Josip Dola, nadirui prema Plakom, podrku im je pruala mehanizovana

pohodu pridruila im se i policija. Artiljerija je udarila istovremeno po gradovima,

borba sa vremenom. Da bi zaustavio Dolovu inicijativu trebalo mu je brzo reenje

Zapad-na Hercegovina. Ima jedna grupa Hrvata u Paragvaju. Sasvim je sigurno

Tekst je nastavljen velianjem uloge hrvatske vojske:

GUBITAK zaviaja gotovo je merljiv sa smru dragog bia. Kao u snovima,

- Odlazila su moja deca, a ja sam ih molila da mi slikaju predele, zalazak sun-ca,

Lutali smo, misllili

Pristrasnost medija se zasnivala na nepotenom prikazu dogaaja i vezama.

vlada obeala je finansiranje 67o domova. Srpska vlada uskoro bi trebalo da

U eparhiji je dvadeset parohijskih svetenika, a u tri manastira osam monaha i

Imali su tri sata za pakovanje. A pakovali su samo ono to im se nalo pod

KOMITET ZA PRIKUPLjANjE PODATAKA O IZVRENIM ZLOINIMA

GENOCID NAD CIVILNIM

Celokupna aktivnost prema Srbima koordinirana je s dravnog vrha Hrvatske sa

Kolona izbeglica iz Krajine koja je krenula preko Gline bila je presretnuta i

1.2. Svedok 300/96-5 navodi:

1.3. Svedok 62/96-5, zemljoradnik iz okoline Vrginmosta, roen 1930. godine

1.4. Svedok 116/96 navodi:

1.5. Svedok 300/96-8, uenik, star 17 godina, navodi:

Sve je to na mene ostavilo teke posledice. Ja vie nemam sna. Desi mi se da u

1.6. Svedok 300/96-10, radnik, roen 1958. godine u Vojniu, svedoi:

1.8. Svedok 257/96-1, panzioner, roen 1925. godine, svedoi:

Kada smo stigli u Glinu priao mi je jedan hrvatski vojnik sa automatskom

1.9. Svedok 680/95-18 navodi:

1.10. Svedok 221/96, koji se povlaio na traktoru u koloni iz Topuskog, svedoi:

1.11. Svedok 138/96 navodi:

1.12. Svedok 336/96 navodi:

1.13. Svedokinja 303/96-1, stara 32 godine, navodi:

1.14. Svedok 62/96-1, seljanka iz okoline Vrgin Mosta, svedoi:

1.15. Svedok 271/96, koji je iveo u Kupljensku, optina Vojni, navodi:

1.16. Svedok 141/96 navodi:

1.17. Svedok 505/96-3, izbeglica iz Vojnia, stara 44 godine, svedoi:

1.19. Svedok 339/96-2, izbeglica iz Korduna, svedoi:

1.20. Svedok 451/96, iz okoline Slunja, roen 1939. godine, svedoi:

1.21. Svedok 303/96-8, penzioner iz okoline Krnjaka, star 57 godina, svedoi:

...Mi smo beali kako i gde je ko mogao.

Sutradan sam prebaen bolnikim kolima u Zagreb u bolnicu Rebro, a potom u

1.24. Svedok 328/96-1, izbeglica iz Topuskog, svedoi:

njih i uhvatio sam se za automobilska vrata, ali su ta tri Hrvata poela da me

Petog muslimanskog korpusa napali su kolonu izbeglica, pa su poeli ubijati civile

2.3. Svedok 257/96-4 svedoi:

2.4. Svedok 300/96-1, roen 1933 godine, po zanimanju zemljoradnik, navodi:

U toku prepodneva 7. avgusta 1995. godine zatekli smo se u blizini irovca. Ja

2.5. Svedok 300/96-3, invalid, roen 1930. godine, navodi:

2.6. Svedok 300/96-6, pred saradnikom komiteta je ispriala da je sa majkom

2.7. Svedokinja 277/96, roen 1957. godine, svedoi:

Krenuli smo prema irovcu zaobilaznim putem kroz umu.

2.8. Svedok 341/96-76, zemljoradnik, iz okoline Vrginmosta, roen 1934. godine,

2.9. Svedokinja 341/96-75, domaica, iz okoline Vrginmosta, roena 1928.

2.10. Svedok 341/96-39, medicinska sestra iz Vojnia, roena 1954. godine,