227

PRIMENJENA PSIHOLOGIJA, 2014, Vol. 7(Dodatak), STR. 227-254

Petar Čolović1
Snežana
Smederevac
Dušanka Mitrović
Odsek za psihologiju,
Filozofski fakultet,
Univerzitet u Novom Sadu

UDC 159.938
Originalni naučni rad

VELIKIH PET PLUS DVA: VALIDACIJA
SKRAĆENE VERZIJE2
Osnovni cilj istraživanja je konstrukcija skraćene verzije upitnika
Velikih pet plus dva (VP+2-70). Na osnovu korelacija stavki
integralne verzije VP+2 (184 stavke) sa glavnim komponentama
skala višeg reda, formirano je sedam 10-ajtemskih skala.
Konstrukcija instrumenta VP+2-70 sprovedena je na
kalibracionom uzorku od 2924 ispitanika (56% žena), starosti
18–68 godina, a stabilnost faktorske strukture proverena je
na validacionom uzorku od 802 ispitanika (60% žena), starosti
18–60 godina. Na ovim uzorcima proverena je i konvergentna
validnost upitnika kroz ispitivanje povezanosti njegovih skala sa
skalama Inventara velikih pet. Na uzorku od 374 studenta, starosti
19–33 godine, ispitana je povezanost skorova skraćeneverzije
VP+2 u domenu samoprocene i procene od strane drugih.
Kriterijska validnost ispitana je utvrđivanjem relacija skorova
na skalama VP+2-70 i indikatora ponašanja obuhvaćenih
Upitnikom za procenu ponašanja (The Behavior Report Form
– BRF), na uzorku od 205 studenata starosti 18–19 godina.
Rezultati ukazuju na zadovoljavajuću pouzdanost, konvergentnu
i prediktivnu validnost upitnika VP+2-70.
Ključne reči: upitnik VP+2-70, psiholeksičke studije,
evaluativne dimenzije

Adresa autora: p.etar@
eunet.rs
1

Primljeno: 26. 05. 2014.
Primljena korekcija: 30. 07.
2014.
Prihvaćeno za štampu: 31.
07. 2014.

Rad je nastao u okviru projekta „Nasledni, sredinski i psihološki
činioci mentalnog zdravlja” koji finansira Ministarstvo prosvete,
nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (broj ON179006).
2

228

Petar Čolović, Snežana Smederevac i Dušanka Mitrović

Početni skup varijabli u istraživanjima bazične strukture ličnosti može
biti definisan na osnovu različitih kriterijuma koji zavise od epistemoloških i
metodoloških principa određenog teorijskog pristupa. Leksička istraživanja
ličnosti zasnivaju se na premisi da su svi relevantni opisi ponašanja, koji
predstavljaju indikatore latentnih dimenzija, kodirani u konceptualni korpus
jezika. Stepen zastupljenosti opisa u jeziku korespondira s relativnom važnošću
atributa (Saucier & Goldberg, 1996). Stoga su neke fenotipske karakteristike
određene većim, a neke manjim brojem opisa sadržanim u rečnicima, kao
konceptualno uređenim skupovima reči relevantnih za određeni jezik. Prvu
psiholeksičku studiju u engleskom jeziku sproveli su Olport i Odbert (Allport
& Odbert, 1936). Klasifikujući oko 18 000 prideva, suočili su se s potrebom da
uvedu kriterijum relevantnosti, te su samo prvu grupu, koja je obuhvatala opise
stabilnih i trajnih osobina, smatrali važnom za proučavanja bazične strukture
ličnosti. Ostale opise, koji su uključivali prolazna stanja i raspoloženja, socijalna
poređenja i metaforičke i dvosmislene termine, tendenciozno su izbacivali iz
svojih istraživanja svi autori koji su se oslanjali na listu opisa Olporta i Odberta
(Waller, 1999). Na osnovu ovako redukovanog početnog skupa varijabli, koji
je u većini istraživanja obuhvatao samo prvu listu Olporta i Odberta, razvijen
je model Velikih pet (Goldberg, 1993). U Tabeli 1 naveden je pregled leksičkih
studija u različitim jezicima. U leksičkim istraživanjima na holandskom (De Raad,
Hendriks, & Hofstee, 1992), italijanskom (Caprara & Perugini, 1994) i mađarskom
jeziku (Szirmak & De Raad, 1994) nije dobijena jasna petofaktorska struktura, jer
je sadržaj petog faktora odstupao od sadržaja karakterističnog za Otvorenost/
Intelekt. U istraživanjima sprovedenim na nemačkom (Angleitner & Ostendorf,
1989), engleskom (Saucier & Goldberg, 1996) i češkom jeziku (Ostendorf,
Hrebickova, & Angleitner, 1995) ekstrahovano je pet faktora koji korespondiraju
s dimenzijama Velikih pet. Međutim, sve je veći broj istraživanja koja ukazuju
na važnost primene manje restriktivnih kriterijuma prilikom realizacije
psiholeksičkih studija, što za posledicu ima modele koji obuhvataju veći broj
dimenzija od predloženih pet. Prvi autor koji je ukazivao na značaj korišćenja
sveobuhvatne liste opisa ličnosti iz jezika bio je Katel (Cattell, 1973). U želji da
počne istraživanja bazične strukture ličnosti s reprezentativnim skupom opisa,
on je, pored prve liste Olporta i Odberta, uključio i indikatore prolaznih stanja i
raspoloženja, kao i termine koji se koriste u kliničkoj praksi.

primenjena psihologija 2014/Dodatak

Ekstraverzija. Emocionalna stabilnost. Tellegen. italijanski 4+1 (1994) Sebičnost vs. Savesnost. Emocionalna stabilnost (1996) i Intelekt Ekstraverzija. & češki 5 Savesnost. Prijatnost. Ekstraverzija/Energija. Iritabilnosti. Waller (1991) Konvencionalnost. turski 5+2 (2000) Intelekt/ Otvorenost. Emocionalna stabilnost Angleitner (1995) i Otvorenost Ekstraverzija. Saucier (1997) engleski 5+2 Intelekt/ Otvorenost. Angleitner & nemački 5 Savesnost. Prijatnost. Emocionalna stabilnost. De Raad. Prijatnost. holandski 4+1 Savesnost. Emocionalna stabilnost & Hofstee (1992) i Autonomija Savesnost. Ashton & Lee engleski 5+1 Savesnost. Intelekt i Poštenje Telegen i Voler (Almagor. Pozitivna emocionalnost. str.VELIKIH PET PLUS DVA: VALIDACIJA SKRAĆENE VERZIJE Tabela 1 Pregled rezultata najvažnijih psiholeksičkih studija Broj Studija Jezik Nazivi faktora faktora Ekstraverzija. Negativna valenca i Atraktivnost Ekstraverzija. & Waller. da su samo termini iz prve grupe Olporta i Odberta relevantni za kreiranje početnog primenjena psihologija. Tellegen. Prijatnost. Prijatnost. Ostendorf. Emocionalna (2001) stabilnost. Goldberg & Somer Savesnost. Prijatnost. Altruizmu i Konvencionalnost Ekstraverzija. Prijatnost. 1995) su takođe smatrali da ne postoje empirijski dokazi za stav koji je dominirao u psiholeksičkim studijama. Savesnost. Pozitivna valenca i Negativna valenca Ekstraverzija. Szirmak & De Raad mađarski 4+1 Savesnost. Saucier & Goldberg engleski 5 Savesnost. & engleski 5+2 Prijatnost. 227-254 229 . Emocionalna stabilnost Ostendorf (1989) i Otvorenost Negativna emocionalnost. Negativna valenca i Atraktivnost Ekstraverzija. Emocionalna stabilnost. (1994) Integritet Hrebickova. Caprara & Perugini Smirenost vs. Prijatnost. Hendriks. Grove.

1999). Ova faktorska struktura je dobijena i u istraživanju na turskom jeziku (Goldberg & Somer. Prvapsiholeksička studijau srpskom jeziku(Smederevac. Sve imenice. obuhvata dve dimenzije samoevaluacije. Rezultati dosadašnjih kroskulturalnih istraživanja pokazuju opravdanost petofaktorske (Hendriks et al. ali i šestofaktorske (Ashton. koji. Sa svake druge stranice Rečnika srpskog književnog jezika sa jezičkim savetnikom (Moskovljević. 2000). ali i na dotadašnje psiholeksičke studije. de Vries. Sadržaj faktora pokazao je izvesne razlike u odnosu na sedmofaktorski model Telegena i Volera. 1995. godine i koji obuhvata 143 252 reči. Pored pet faktora koji se uobičajeno dobijaju u psiholeksičkim studijama. ali je umesto Pozitivne valence ekstrahovan faktor pod nazivom Atraktivnost. a ne pet faktora. Gnisci. Sosir (Saucier. glagoli i pridevi koji se odnose na ličnost uključeni su u početnu listu opisa. Na primer. optimalan broj dimenzija ličnosti. Tellegen. Rezultat njihove studije je Sedmofaktorski model (Tabela 1). 2005) proveravana je petofaktorska struktura na istom uzorku varijabli opisa ličnosti. imenovane kao Pozitivna valenca i Negativna valenca. U jednom od narednih istraživanja (Čolović. Mitrović i Čolović. Kako bi se proverila stabilnost ovakve strukture leksičkih deskriptora ličnosti. 2002) sprovedena je primenom metodologije Telegena i Volera (Waller. 2007). Iz Rečnika srpskohrvatskoga jezika Matice Srpske. njihov HEXACO model sadrži i faktor Poštenje. Stoga su u svojoj psiholeksičkoj studiji koristili slučajan uzorak reči. 2000. Oni su smatrali da ovakva istraživanja moraju obuhvatiti reprezentativan. ekstrahovan je negativan pol dimenzije prijatnost. Početna lista reči. sprovedena je druga psiholeksička studija u sprskom jeziku (Smederevac.. Benet & Waller. 2000) preuzet je prvi termin koji se odnosi na ličnost. redukovana je na 292 termina. koju je činilo 340 opisa. Koristeći frekvencije reči u jeziku kao kriterijum. koji odgovara sadržaju agresivnosti. Markeri prijatnosti i ekstraverzije bili su okupljeni u okviru jednog faktora. imenice i glagoli i ceo postupak je rezultirao primenjena psihologija 2014/Dodatak . Lee. Snežana Smederevac i Dušanka Mitrović skupa varijabli u istraživanjima ličnosti. a ne nužno sveobuhvatan uzorak opisa ličnosti. Primena i analiza ovako konstruisanog upitnika ukazala je na sedmofaktorsko rešenje kao optimalno. Perugini. 2003). Mitrović i Čolović. ali u svojim istraživanjima pokazuju da je šest. Smederevac. Ova lista je bila osnov za formulaciju stavki upitnika. Termini za koje se pretpostavilo da imaju dvosmisleno ili nejasno značenje. Uključeni su pridevi. Mitrović i Smederevac. 1997) je dobio sličnu faktorsku strukturu. čiji je poslednji tom publikovan 1976. & Sergi.230 Petar Čolović. zamenjeni su rečničkim objašnjenjima. 2001) se ne slažu s idejom da su evaluativni termini relevantni za proučavanje bazične strukture ličnosti. Ašton i Li (Ashton & Lee. 2007) strukture leksičkih opisa ličnosti. sa svake desete strane biran je prvi termin koji se odnosio na ličnost. 2006) i sedmofaktorske (Almagor. pored dimenzija Velikih pet. 1995. nakon izbacivanja sinonima i reči koje imaju isto značenje ali različite oblike sufiksa i prefiksa. & Waller. ali bez „crne liste”.

2010). Ekstraverzija.80 Nepopustljivost 11 . čije dimenzije sadrže po tri (Neuroticizam.87 Bes 9 .85 Pozitivna slika o sebi 11 .80 valenca Negativna slika o sebi 10 .76 Savesnost 28 .92 Anksioznost 13 .72 Pozitivni afekat 8 .. odnosno agresivnosti. 2010). Kreirane primenjena psihologija. Negativna valenca) supskale (Tabela 2). 227-254 231 . str.75 Društvenost 8 .78 Traženje novina 7 .82 Samodisciplina 11 .80 Promišljenost 9 .73 Otvorenost 20 . Pozitivna valenca.68 Pozitivna valenca 25 . Lista jeredukovana tako što su formirane grupe sinonima i izabranjenajbolji predstavnik svake grupe.87 Srdačnost 8 .75 Teška narav 10 . α = Cronbachov koeficijent pouzdanosti (adaptirano prema Smederevac i sar. n = broj stavki.80 Negativna 22 . Nakon prvih primena na velikim uzorcima ispitanika. Cilj istraživanja koja su usledila s upitnikom Lexi bio je utvrđivanje faktorske strukture i sadržaja svake od sedam dimenzija. Mitrović i Čolović. što je očigledno posledica kulturoloških specifičnosti. Savesnost) ili dve (Otvorenost. Agresivnost.81 Negativni afekat 12 .VELIKIH PET PLUS DVA: VALIDACIJA SKRAĆENE VERZIJE listom od 348 deskriptora.81 Intelekt 13 .85 Ekstraverzija 24 . upitnik LEXI je pokazao jasnu sedmofaktorsku strukturu koja značajno korespondira sa sedmofaktorskim modelom Telegena i Volera.89 Istrajnost 8 .83 Manipulativnost 12 . Tabela 2 Nazivi i pouzdanost dimenzija i skalaupitnika VP+2 (N = 2924) Dimenzija n α Skale n α Neuroticizam 35 . Na taj način kreiran je upitnik Velikih pet plus dva (VP+2) (Smederevac.89 Superiornost 14 . Faktor Prijatnost je opet ekstrahovan u smeru neprijatnosti.84 Depresivnost 10 .70 Agresivnost 30 .69 Napomena. Zadržana su 264 opisa koja su činila osnovu za stavke upitnika s radnim nazivom LEXI.

Mitrić Aćimović i Dinić.232 Petar Čolović. Istraživači se često suočavaju s velikim brojem varijabli i kratkim vremenom za ispitivanje. koja bi primenjena psihologija 2014/Dodatak .. posebno ako zadržavaju dobre psihometrijske karakteristike koje obično imaju originalne verzije instrumenata. koji sadrži 60 stavki. 2012. 2012) rezultati su pokazali da za sve aspekte samoefikasnosti. Obradović i Dinić. 1992). 2010) ukazuju na to da je VP+2 adekvatan instrument za predikciju različitih psiholoških fenomena. Takođe. a više na Savesnosti i nekim aspektima Ekstraverzije. koje su mnogo prikladnije za istraživačke namene. Klaster nasilnika najbolje određuju Agresivnost i Negativna valenca i niski skorovi na Savesnosti. depresivnog raspoloženja. Klaster žrtvi najbolje određuju Neuroticizam i niski skorovi na Ekstraverziji. Pozitivna valenca i niski skorovi na Savesnosti rizičnu vožnju. Negativnoj valenci i Agresivnosti. osobe s visokim skorovima na Otvorenosti ka iskustvu fleksibilnije su i imaju mogućnost da se lakše prilagođavaju novim radnim zadacima i pozicijama tokom karijere. Na primer. 2010). Negativna valenca i niski skorovi na savesnosti zloupotrebu psihoaktivnih supstanci i seksualno-rizična ponašanja. dok se dimenzije šestofaktorskog HEXACO modela procenjuju i pomoću HEXACO-60 (Ashton & Lee. Rezultati su pokazali da klaster adaptiranih adolescenata najbolje određuju niski skorovi na Neuroticizmu. dimenzije upitnika VP+2 korišćene su kao osnov za eksternu validaciju dobijenih klastera. & Kentle. U istraživanju u kom su identifikovane grupe adolescenata na osnovu pozicije koju zauzimaju u nasilnoj interakciji (Kodžopeljić i sar. Big Five Mini-Markers (Saucier. 2014). ili International Personality Item Pool (IPIP)–Big Five (Goldberg. Costa & McCrae. spremnije su za zadatke koji su deo karijernog odlučivanja. Za procenu dimenzija petofaktorskog modela koristi se i NEO Five-Factor Inventory (NEO–FFI. 1999) koji se sastoji od 50 stavki. značajnu ulogu ostvaruju Otvorenost ka iskustvu i snižen Neuroticizam. U istraživanju u kojem su dimenzije skraćene verzije VP+2 predstavljale prediktore aspekata samoefikasnosti u karijernom odlučivanju (Mitrić-Aćimović i Dinić. 1991) koji sadrži 44 stavke. Neuroticizam. osećanja krivice. 1994) koji obuhvata 40 stavki. U istraživanju u kojem je ispitivana mogućnost predikcije zdravstvenorizičnih ponašanja na osnovu osobina ličnosti (Obradović i Dinić. a posebno za Prikupljanje informacija. Donahue. Osnovni cilj ovog istraživanja bio je kreiranje skraćene verzije VP+2. osobe s nižim stepenom anksioznosti. Mitrović. a Agresivnost. te je potreba za skraćenim verzijama instrumenata uvek prisutna. rezultati su pokazali da Otvorenost značajno predviđa sklonost ka ekstremnim sportovima. ogorčenosti. dimenzije Velikih pet mogu pouzdano i validno biti procenjivane upitnicima Big Five Inventory ‒ BFI (John. Drugim rečima. 2014. Veliki broj upitnika ima skraćene verzije. Snežana Smederevac i Dušanka Mitrović norme omogućile su primenu upitnika u kontekstu individualne psihološke procene. otuđenosti i osećanja manje vrednosti. Smederevac. 2009). Dosadašnja istraživanja (Kodžopeljić. Dinić i Čolović.

7% žena). manji broj stavki nužno utiče na internalnu konzistentnost. Kriterijumska validnost skraćene verzije upitnika VP+2 ispitana je na uzorku od 205 studenata (45.63). starosti 18‒68 godina (AS = 30. Međutim. Konstrukcija upitnika i jedan segment njegove konvergentne validacije sprovedeni su na uzorku od ukupno 3726 ispitanika. starosti 18‒29 godina (AS = 21. starosti 19‒33 godine (AS = 21.50.VELIKIH PET PLUS DVA: VALIDACIJA SKRAĆENE VERZIJE zadržala dobre psihometrijske karakteristike originalnog instrumenta.81. Kalibracioni i validacioni uzorak prikupljani su na teritoriji Srbije. 2010).13). godine.1%) i sociologije (17. Uzorkom su obuhvaćeni studenti Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Novom Sadu.77. studenti filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu (17.18. namenjen konstrukciji upitnika. Mitrović i Čolović. kao i proveru povezanosti mera u domenu samoprocene i procene od strane drugih. U cilju temeljne provere različitih aspekata validnosti upitnika. koji obuhvata kalibracioni i validacioni uzorak.1%). preciznije studenti Bogoslovskog fakulteta (16. SD = 1. proces selekcije stavki sproveden je u skladu sa empirijskim kriterijumom ‒ korelacijom stavke sa prvom glavnom komponentom skale višeg reda. Kao validacioni uzorak korišćen je uzorak od 802 ispitanika (59. što može da dovede do neravnomerne zastupljenosti markera različitih subdimenzija u okviru skala novog upitnika. 227-254 233 . Metod Uzorak Istraživanje je sprovedeno na četiri odvojena uzorka. Kalibracioni uzorak predstavljao je normativni uzorak na kojem je sprovedena psihometrijska evaluacija integralne verzije upitnika Velikih pet plus dva (Smederevac. dok je kriterijumska validacija podrazumevala procenu doprinosa skorova na skalama skraćene verzije upitnika VP+2 predikciji ponašanja merenih upitnikom BRF Pononena i Eštona (Paunonen & Ashton. u okviru istraživanja na projektu „Nasledni.1%) na Filozofskom fakultetu u Novom primenjena psihologija. Ispitanici su bili procenjivani od strane prijatelja istog pola.1%). sredinski i psihološki činioci mentalnog zdravlja”. studenti psihologije (17. te se ne očekuje visoka pouzdanost novih skala. str. SD = 11. Takođe. SD = 2. obuhvatio je 2924 ispitanika (56% žena). proces konvergentne validacije skraćene verzije VP+2 obuhvatao je poređenje sa dimenzijama modela Velikih pet.90). Relacije skorova na skalama skraćene verzije upitnika VP+2 u domenu samoprocene i procene od strane drugih ispitane su na uzorku od 374ispitanika ‒ studenata Univerziteta u Novom Sadu (57% ženskog pola). starosti 18‒60 godina (AS = 34.4% ženskog pola). 2001).02). a procenjivači su po starosti bili ujednačeni sa ispitanicima koji su vršili samoprocenu. Kalibracioni uzorak. dok je validacioni uzorak prikupljan tokom 2011. SD = 12.

skala Ekstraverzija Srdačnost. 1999). Druga psiholeksička studija u srpskom jeziku. pridev. Pozitivna valenca supskale Superiornost i Pozitivna slika o sebi. Savesnost supskale Istrajnost. U dosadašnjim istraživanjima. 1991). i studenti Elektrotehnike na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu (17. 2000) odabrana je prva reč – imenica.1%) na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. U svim slučajevima ispitanici su dali usmenu saglasnost za učešće u istraživanju i nisu primili finansijsku kompenzaciju.1%).72 za skalu Prijatnost do . Ekstraverzija. Ovaj inventar obuhvata pet skala namenjenih za procenu prototipskih dimenzija modela Velikih pet dimenzija ličnosti (Neuroticizam. a konačna verzija upitnika obuhvata 44 stavke koje su konsenzusom eksperataprocenjene kao najbolji deskriptori. i Negativna valenca supskale Manipulativnost i Negativna slika o sebi.studenti geografije (17. Upitnik sadrži 184 stavke sa petostepenim Likertovim skalama. Upitnik je namenjen proceni širokog spektra ponašanja. konvergentna i diskriminativna validnost upitnika bila je zadovoljavajuća (John et al.234 Petar Čolović. Tri stotine eksperata-procenjivača ocenjivalo je validnost markera velikih pet dimenzija. Stavke imaju Likertov format sa pet stepeni slaganja. Depresivnost i Negativni afekat. ili glagol – koja je.80 za skalu Otvorenost. Društvenost i Pozitivni afekat. Koeficijenti pouzdanosti (α) kretali su se u rasponu od . ponašanja operacionalizovana stavkama ovog upitnika ne predstavljaju indikatore velikih pet dimenzija ličnosti (Paunonen & Ashton. svaka od sedam skala upitnika ima dve ili tri supskale. predstavljala adekvatan opis ličnosti. 2001). prema kriterijumima Telegena i Volera. Upitnik je namenjen za procenu sedam dimenzija ličnosti najvišeg nivoa hijerarhije. & Kentle. Otvorenost Intelekt i Traženje novina. sprovedena je primenom Telegenove i Volerove nerestriktivne metodologije za izbor opisa ličnosti (Waller. Agresivnost supskale Bes.. Nepopustljivost i Teška narav. Donahue. Promišljenost i Samodisciplina. Upitnik Velikih pet plus dva konstruisan je na osnovu leksičkih opisa ličnosti u srpskom jeziku. od kojih svaka obuhvata dve ili tri dimenzije užeg obima. Instrumenti Upitnik Velikih pet plus dva (Smederevac i sar. Smederevac i Mitrović. Indikatori su odabrani na osnovu ekspertske procene. Inventar Velikih pet (The Big Five Inventory – BFI: John. predviđen pre svega za primenu na uzorcima studenata. Upitnik za procenu ponašanja (The Behavior Report Form – BRF: Paunonen & Ashton. 2010). primenjena psihologija 2014/Dodatak . Čolović. 2001). Savesnost. iz koje je upitnik proizašao. Prema pretpostavci autora. Prijatnost i Otvorenost). 2005). Shodno tome. 2008. Skala Neuroticizam obuhvata supskale Anksioznost. Snežana Smederevac i Dušanka Mitrović Sadu.. Sa svake druge stranice „Rečnika srpskog književnog jezika sa jezičkim savetnikom” Miloša Moskovljevića (Moskovljević.

nisu mogli biti doslovno prevedeni (npr. Pri proveri invarijantnosti modela. odnosno prvom glavnom komponentom određene skale upitnika VP+2. i model koji podrazumeva jednakost opterećenja. Savesnosti .51‒. umesto primenjena psihologija. Invarijantnost ovog faktorskog rešenja na kalibracionom i validacionom uzorku ispitana je standardnim postupkom koji uključuje proveru četiri modela invarijantnosti. Agresivnosti . Ekstraverzije . stavka koja se odnosi na članstvo u studentskim bratstvima i sestrinstvima u domaćoj verziji adaptirana je tako da opisuje članstvo u studentskim organizacijama). religioznosti. Zatim.58‒.Vrednosti opterećenja odabranih indikatora Neuroticizma kretale su se u rasponu .58.68. podudarna je sa izvornom verzijom upitnika.46‒. koja je korišćena u ovom istraživanju. značajno povezani sa osobinama ličnosti (Paunonen & Ashton.61. kao kriterijumi za konvergentnu validaciju skraćene verzije VP+2 odabrani su indikatori koji se odnose na samoprocenu privlačnosti.55‒.VELIKIH PET PLUS DVA: VALIDACIJA SKRAĆENE VERZIJE Srpska adaptacija upitnika BRF.48‒. U ovom istraživanju. samoprocena ispitanika na kriterijumima koji nisu vrednosno neutralni pogodna je za procenu doprinosa evaluativnih dimenzija. intercepta i aritmetičkih sredina. zbog razlika između američke i naše kulture. Upitnik je dat u prilogu A. Ovi indikatori odabrani su primarno iz dva razloga. različitog stepenarestriktivnosti: konfiguralni model (jednaka konfiguracijabez ograničenja u vezi sa vrednostima opterećenja). 227-254 235 . i Negativne valence . Replikabilnost ovog rešenja proverena je konfirmativnom faktorskom analizom. Analiza je sprovedena sa sedam unapred zadatih dimenzija. Naime.51‒. 2001). kao i na procenu učestalosti konzumiranja alkohola. Otvorenosti . a zatim je odabrano po 10 stavki sa najvišim opterećenjima na prvim glavnim komponentama. Ekstrahovane su prve glavne komponente svih skala višeg reda upitnika VP+2. Metodi analize podataka Faktorska valjanost upitnika VP+2-70 proverena je najpre analizom glavnih komponenti u zajedničkom prostoru odabranih stavki. popularnosti. Pozitivne valence . uz promax rotaciju. poštenja. odvojeno na kalibracionom i validacionom uzorku (N = 802). str. Upitnik Velikih pet plus dva ‒ skraćena verzija: selekcija stavki Primarni kriterijum pri selekciji stavki za skraćenu verziju upitnika Velikih pet plus dva (VP+2-70) bio je povezanost stavke sa prvim glavnim predmetom merenja skale. inteligencije. čija povezanost sa ponašanjima iz domena BRF do sada nije ispitivana.68. bilo u domenu samoprocene ili procene od strane drugih.70.64. model jednakosti opterećenja i odsečaka (intercepta). na kalibracionom uzorku od 2924 ispitanika.53‒. rezultati sugerišu da su ovi indikatori. model merne invarijantnosti (jednaka faktorska opterećenja). izuzev u segmentima koji.63.

236 Petar Čolović. optimalne vrednosti ispod . pošto je uprkos formiranju paketa multivarijantna distribucija odstupala od normalne (normalizovani Mardijin koeficijent iznosio je 65.08). budući da neki od pokazatelja fita mogu biti osetljivi na niske korelacije među varijablama (Kline. 2010). Tucker‒Lewisindeks (TLI ili nenormirani indeks fita ‒ NNFI. koren iz prosečne kvadrirane greške aproksimacije (RMSEA.Za procenu saglasnosti odn. 2010). Kline. tako da za svaku skalu budu izračunata po tri paketa (dva paketa dobijena su sabiranjem tri stavke. čije niže vrednosti sugerišu bolji fit modela (Kline.90). Paketi su formirani sabiranjem odgovora na stavkama redosledom kojim su date u skalama. Analize su sprovedene u paketu „lavaan” u R okruženju (Rosseel. u kojima su kriterijumi bili odgovori na odabranim stavkama upitnika BRF. pokazujuda sedam komponenti objašnjava približno 42% varijanse manifestnih varijabli. prihvatljive iznad . 2006). Takođe. dok su prediktori bili skorovi na skalama upitnika VP+2-70. primenjena psihologija 2014/Dodatak . 2001). komparativni indeks fita (CFI. fita modela korišćeni su sledeći indeksi: hi-kvadrat. prihvatljive ispod . Najviša negativna korelacija je korelacija između Savesnosti i Negativne valence (r = -.77 za pakete na kalibracionom. Kriterijumska validnost proverena je serijom višestrukih linearnih regresionih analiza. optimalne vrednosti ispod . optimalne vrednosti iznad .08) (Hu & Bentler. dok je najviša pozitivna korelacija između Pozitivne valence i Otvorenosti (r = . sa sedam zadatih komponenti. 1999. optimalne vrednosti iznad . Snežana Smederevac i Dušanka Mitrović sirovih odgovora na stavke. za procenu parametara primenjen je metod dijagonalno ponderisanih najmanjih kvadrata (Finney & DiStefano.95. prihvatljive ispod .25 na validacionom uzorku). Rezultati Latentna struktura prostora merenja upitnika VP+2-70 Rezultati analize glavnih komponenti.95). odnosno skorova na skalama VP+2-70 u domenu samoprocene i procene od strane drugih.05. a 47. odnosno da je pretpostavljena struktura skala u potpunosti reprodukovana. 2010). a treći sabiranjem četiri).48). Konvergentna validnost upitnika proverena je izračunavanjem Pirsonovih koeficijenata korelacije između skorova na skalama upitnika VP+2-70 i BFI.36). Uvid u matricu sklopa komponenti rotiranih u promax poziciju (Tabela 3) sugeriše da je sadržaj sedam ekstrahovanih dimenzija u skladu sa očekivanjima.05. 2012). korišćeni su paketi ajtema (Bandalos & Finney. i standardizovani koren iz prosečnih kvadriranih reziduala (SRMR. korišćen je bejzijanski informacioni kriterijum (BIC). U cilju procene invarijantnosti modela i poređenja različitih modela invarijantnosti.

65 180 33 .67 91 68 .77 111 7 . val.66 159 24 .63 138 17 .67 68 59 -. verziji verziji 2 36 -.58 134 15 .63 38 46 .66 163 26 .75 25 40 -. 227-254 237 . Ekstrav.68 145 21 . Neurot.34 .81 37 45 .61 48 51 .51 23 39 .56 6 56 .46 99 70 .VELIKIH PET PLUS DVA: VALIDACIJA SKRAĆENE VERZIJE Tabela 3 Sklop Promax komponenti u prostoru stavki skraćene verzije upitnika VP+2 (N = 2942) Br.31 173 30 .72 51 54 . val.57 56 55 .72 182 34 . integralnoj u skraćenoj Sav.68 109 5 .51 141 18 .79 21 38 .79 84 64 . Agres.67 179 32 .53 10 1 . stavke Poz. Otvor.46 .65 164 27 .30 106 4 .63 137 16 .68 147 22 .56 116 9 .61 .70 165 28 .62 89 66 -. str.57 130 13 . stavke u Br.71 92 69 .63 74 61 . Neg.51 63 57 .48 35 43 -.51 110 6 .40 primenjena psihologija.

44 . primenjena psihologija 2014/Dodatak .68 .61 . Snežana Smederevac i Dušanka Mitrović 143 42 128 114 156 121 100 85 78 20 47 3 26 178 133 160 40 90 184 172 65 5 101 43 129 vp144 vp36 vp79 vp50 vp72 19 48 11 8 23 10 2 65 62 37 50 42 41 31 14 25 47 67 35 29 58 52 3 49 12 20 44 63 53 60 .64 . tako i na validacionom uzorku (Tabela 4).49 . % var.70 4.75 .64 .63 .69 .44 .79 .58 .65 .48 .45 . = proporcija varijanse.31 .44 .63 .058 .30 .30 . .40 .40 . Rezultati konfirmativne faktorske analize pokazuju da model sa sedam koreliranih latentnih dimenzija ima zadovoljavajuće indekse fita kako na kalibracionom.067 .70 -.65 4.049 Napomena.066 .40 % var.238 Petar Čolović.39 .54 .53 .57 .60 4.78 3.066 .58 . λ = svojstvena vrednost nakon rotacije (suma kvadriranih zasićenja).06 3.53 .058 .054 .39 .31 .06 4.57 .43 λ 4.

001 . praktično jednako ponaša na kalibracionom i validacionom uzorku.059 148572.057) Napomena.059 148606.043 . Pokazatelji skjunisa i kurtozisa sugerišu da distribucije skorova na skalama ne primenjena psihologija.01 336 <. može smatrati prihvatljivim. SRMR = koren iz prosečnog kvadriranog standardizovanog reziduala.49 350 2721.93 . CFI = komparativni indeks fita.93 . RMSEA = koren iz prosečne kvadrirane greške aproksimacije (u zagradi donja i gornja granica 95% intervala poverenja).93 .93 BIC Jednaka opterećenja. Kline. TLI = Tucker‒Lewis indeks.001 . 2010).049) Validacioni uzorak (N = 802) 554. model se.50 <. bez obzira na stepen ograničenja. CFI je nešto niži od preferirane vrednosti .001 .060 148686.001 . Tabela 5 Invarijantnost modela na kalibracionom i validacionom uzorku χ² df p Konfiguralna invarijantnost 2616.03 371 <. RMSEA = koren iz prosečne kvadrirane greške aproksimacije. Iako neki od pokazatelja fita neznatno odstupaju od preporučenih vrednosti (npr.059 148562. str.VELIKIH PET PLUS DVA: VALIDACIJA SKRAĆENE VERZIJE Tabela 4 Pokazatelji fita modela na kalibracionom i validacionom uzorku χ²(168) p CFI TLI SRMR RMSEA Kalibracioni uzorak (N = 2924) 1210. odsečci i 2790.4 <.96 .0 .97 . CFI = komparativni indeks fita. na šta ukazuju i zanemarljive razlike u vrednostima CFI (Tabela 5). prema blažem kriterijumu. BIC = bejzijanski informativni kriterijum.056 .052 (.047‒.046 (.66 <.6 aritmetičke sredine Napomena.95.78 364 Merna invarijantnost (jednaka opterećenja) CFI RMSEA .001 Jednaka opterećenja i odsečci 2651.8 <.96 .001 .95 . Procena invarijantnosti modela sugeriše da se model. 227-254 239 .044‒.

koeficijenti pouzdanosti i polne razlike AS SD Sk.40 -0.76 .27 -0.31 0.75 37. SDž d 7.81 0. pri čemu žene postižu više skorove na Neuroticizmu i Savesnosti.12 5.85 6.50 -.30** 5.68 39.15 0.38 valenca Savesnost 37.29 0.01 Pozitivna 30.06 5. Koeficijenti pouzdanosti na oba uzorka imaju zadovoljavajuće vrednosti.75 17.46 6.61 valenca Otvorenost 37.82 21.30 -0.72 6.24 30. ** p < .74 -0.46 Ekstraverzija 40.64 0.01.24 0.65 .61 7.19 5.82 0.29 0.31 .81 39.39 0.32 -0.77 18.71 valenca Otvorenost 38.05 6.13 5. Obrazac polnih razlika se.25 -0.45 -.53 Validacioni uzorak (N = 802) Agresivnost 25.82 5.84 22.95 0.65 7.33 -0. kao ni razlike na Negativnoj valenci.15* 5. nisu značajne na validacionom.40 Napomena.05 5.80 25.240 Petar Čolović. Na oba poduzorka.33 7.37 0.17 -0.39 -0.93 Pozitivna 31.46 5.86 6. Ku.78 -. iako statistički značajne.05.71 -0.36 40.40 6. Međutim. * p< .36 -0.82 36.10 7.39 0.39 -.04 -0.41 0.93 .38 Neuroticizam 22.25** Korelacije skala sa istoimenim skalama višeg reda očekivano su visoke kako na kalibracionom.13 16.42 -.24 22.13 -0.79 25.40 6.81 31. slabo izražene.55 Neuroticizam 22. značajne su polne razlike na Neuroticizmu.73 6. Treba naglasiti i da su razlike. dok je kod Otvorenosti slučaj suprotan.81 38.38 0.90 6. tako i na validacionom uzorku (Tabela 7). primenjena psihologija 2014/Dodatak .13 -0.91 Ekstraverzija 39.75 38. međutim.70 -0. Snežana Smederevac i Dušanka Mitrović odstupaju značajno od normalne ni na jednom od uzoraka (Tabela 6).97 0. d = Cohenovd koeficijentkao mera veličine efekta.21 0.14** 6.10 .54 7.76 31.52 0.28** 7.46 6.79 5.11 0.08* 6.44 0.87 Negativna 17.13 22. α ASm SDm ASž Kalibracioni uzorak (N = 2924) Agresivnost 25.47 5.84 31.14 25.28 5.76 -.14 5. Pozitivnoj valenci i Savesnosti.52 -0.77 25.76 0.86 36.88 5.42 38.02 38.07 -.60 -.02 0.94 Negativna 17.60 5.61 6.17** 7.78 37.78 18. Tabela 6 Deskriptivna statistika.50 valenca Savesnost 37.08* 6. donekle razlikuje.67 7.28 0.42 38. Dok su polne razlike na Ekstraverziji statistički značajne na kalibracionom uzorku.71 7.81 7.30 -0.87 -0.32 .08* 5.67 5.47 -0.29 0. a muškarci na Negativnoj valenci.

91 .67 .95 .87 Negativna valenca . Sve korelacije su značajne na nivou p < .94 . za Savesnost.94 . str.84 .55 .VELIKIH PET PLUS DVA: VALIDACIJA SKRAĆENE VERZIJE dok su korelacije Ekstraverzije i Pozitivne valence sa supskalama ujednačenog intenziteta.90 .77 Savesnost .60 Pozitivna valenca . Sk1. za Negativnu valencu.58 . a nešto nižim sa ostalima. Sk2 = Traženje novina. Tabela 7 Korelacije skala skraćene verzije VP+2 sa skalama duže verzije Skale rkal (N = 2924) rval (N = 802) Sk1 Sk2 Sk3 Sk1 Sk2 Sk3 Agresivnost . Sk1 = Anksioznost. Sk2.75 . Sk1 = Istrajnost. Sk1 = Srdačnost.89 . Sk2 = Promišljenost.60 Otvorenost . Neuroticizam sa Negativnim afektom.90 . Sk3 ‒ korelacije sa supskalama odgovarajuće skale.75 . za Ekstraverziju. Sk3 = Negativni afekat. za Otvorenost.76 .73 .68 Ekstraverzija . Najviša pozitivna korelacija na oba poduzorka je korelacija Agresivnosti i Negativne valence. a najviša negativna između Savesnosti i Negativne valence (Tabela 8). Negativna valenca sa Manipulativnošću. primenjena psihologija. Sve korelacije između sumacionih skorova na skalama statistički su značajne na oba uzorka.86 .56 .79 . za Pozitivnu valencu.62 . 227-254 241 .94 . Sk2 = Društvenost.91 .90 . Sk3 = Teška narav.91 . Savesnost sa Istrajnošću. Sk2 = Depresivnost. Sk2 = Nepopustljivost.93 . koja nije značajna ni na jednom.92 .91 . za Agresivnost.79 .68 . Sk2 = Negativna slika o sebi. Sk3 = Samodisciplina. Sk1 = Intelekt.91 .01.53 . Sk1 = Manipulativnost. za Neuroticizam. rkal = korelacija sa istoimenom skalom na kalibracionom uzorku.92 .91 . Sk3 = Pozitivni afekat. a Otvorenost sa Intelektom.81 . Sk1 = Superiornost.80 .91 . preostale skale teže visokim korelacijama sa jednom od supskala. Tako Agresivnost najviše varijanse deli sa Besom.80 .93 .95 .85 Neuroticizam .89 .94 . rval = korelacija na validacionom uzorku.58 Napomena.90 . Sk1 = Bes.87 . Sk2 = Pozitivna slika o sebi. izuzev korelacije između agresivnosti i otvorenosti.60 .

.26** -.41** Napomena.40** -.13** Neuroticizam . Korelacije skorova na skalama VP+2-70 u domenu samoprocene i procene od strane drugih ukazuju na zadovoljavajuću konvergenciju (Tabela 10). Dimenzije Ekstraverzija.41** -. Ekstrav. Snežana Smederevac i Dušanka Mitrović Tabela 8 Interkorelacije skala VP+2-70 Aresiv. ** p < .18** .07 .31** -.16** date su iznad dijagonale a za Konvergentna validnost Obrazac korelacija između skala VP+2-70 i BFI u skladu je sa očekivanjima. Neg.242 Petar Čolović.01 .11** .24** -.14** valenca Savesnost -. val. i umereno pozitivno sa Neuroticizmom (uz slabu negativnu korelaciju sa Savesnošću). izuzev korelacije Pozitivne valence.31** .21** .45** .23** .27** -.26** -.15** .34** -. Savesnost Agresivnost -. Otvorenost Poz. koja je pozitivna i niska. Interkorelacije za kalibracioni uzorak validacioni uzorak ispod.12** -.44** -. Otvorenost i Savesnost koreliraju visoko ili umereno i sa pozitivnim predznakom.11** .26** -.31** . Neurot. val.47** -.01.13** -. dok Agresivnost iz VP+2-70 umereno i negativno korelira sa Prijatnošću iz prostora BFI.17** . Negativna valenca negativno korelira sa Prijatnošću i Savesnošću. Korelacije su pozitivne i umerenog intenziteta.40** .19** .23** .50** Ekstraverzija -. primenjena psihologija 2014/Dodatak .28** valenca Otvorenost -.27** .24** Negativna .12** Pozitivna . a Pozitivna valenca pozitivno sa Ekstraverzijom i Otvorenošću (Tabela 9).44** -.32** -. Neuroticizam.46** .06** .07** .

-.23** Negativna valenca .40** kalibracioni uzorak Ekstrav. Podebljanosu označene skale sličnog sadržaja.44** -.20** .52** .18** .25** .04 .29** -.21** .13** .19** Sav.19** .31** . -.21** -.73** primenjena psihologija.52** .23** .79** Napomena.24** .46** .12** .03 .23** .30** Prij.42** -.09* .34** -.32** . -.31** -.20** .11** -. 227-254 243 VELIKIH PET PLUS DVA: VALIDACIJA SKRAĆENE VERZIJE .24** -.35** -.44** Ekstrav.17** .20** .37** Otv.66** .08* -.29** -.42** .33** . -.35** -.46** -.45** .18** -.21** -. str. Otv.65** .10** . -.48** validacioni uzorak -.69** . Sav.73** -.29** -.03 . -. ** p < .41** .27** .01.16** -. .50** -.21** -.14** .38** .26** Neur. .01 .34** .Neur.14** Otvorenost Pozitivna valenca Savesnost -.10** Inventar Velikih pet (BFI) Tabela 9 Korelacije skala VP+2-70 sa skalama upitnika BFI (N = 2924) VP+2-70 Agresivnost Ekstraverzija Neuroticizam -.36** .33** -.64** . Prij.

Rezultati ukazuju da upitnik VP+2-70 ima zadovoljavajuće metrijske karakteristike. Empirijski kriterijum za selekciju stavki uslovio je da u skale budu uključeni markeri koji predstavljaju najbolje mere širokih konstrukata. Ekstraverzija. koja bi obuhvatala samo mere dimenzija najvišeg reda i bila namenjena pre svega primeni u istraživanjima. Neuroticizam.41** Negativna valenca .01.053) doprinos predikciji učestalosti korišćenja alkohola. gde je njen doprinos negativan). Snežana Smederevac i Dušanka Mitrović Tabela 10 Korelacije skorova na skalama VP+2-70 u domenu samoprocene i procene od strane drugih (N = 374) VP+2-70 r Neuroticizam .24** . primenjena psihologija 2014/Dodatak . u pozitivnom smeru (izuzev kod religioznosti. dok Agresivnost nema značajnu parcijalnu vezu ni sa jednim kriterijumom (Tabela 11). predstavljala je jedno od ključnih pitanja u inicijalnim fazama konstrukcije upitnika. Jednodimenzionalnost.51** . Diskusija Osnovni cilj ovog istraživanja bio je konstrukcija skraćene verzije upitnika Velikih pet plus dva.44** .48** Skale upitnika VP+2-70 značajno su povezane sa svim odabranim indikatorima ponašanja iz prostora upitnika BRF.41** Agresivnost . Negativna valenca ima značajan parcijalni doprinos predikciji samoprocene poštenja. odnosno višedimenzionalnost skala skraćene verzije VP+2. sa negativnim predznakom. Kriterijumska validnost . Otvorenost i Savesnost doprinose predikciji bar jednog kriterijuma. odnosno oni koji najviše koreliraju sa glavnim predmetima merenja.45** Ekstraverzija Otvorenost Pozitivna valenca Savesnost ** p < . a treba pomenuti i marginalno značajan (p = . Kada je reč o evaluativnim dimenzijama.244 Petar Čolović. Pozitivna valenca ima značajne doprinose predikciji svih kriterijuma.

27** -. 227-254 245 VELIKIH PET PLUS DVA: VALIDACIJA SKRAĆENE VERZIJE .19** . * p < .12 .13 -.03 -.18 .11 .01 .31** -. Alkohol .01 .26** -.04 -.40** .01.09 -.33** .42** .02 -.00 .15* -.07 .04 .Privlačnost .12 .07 -.03 -.01 .17* .24** -.07 -.19** Tabela 11 Parcijalni doprinosi skala VP+2-70 predikciji indikatora ponašanja iz upitnika BRF VP+2-70 Agresivnost Ekstraverzija Neuroticizam Negativna valenca Otvorenost Pozitivna valenca Savesnost R² ** p < .23** .05.01 .33** .07 .14** -.38** .10 .10 .29** .04 .34** .06 . str.21** Upitnik za procenu ponašanja (BRF) Inteligencija Popularnost Religioznost Poštenje .12** primenjena psihologija.06 -.04 .06 .21** .06 .

odnosno orijentacije ka umetnosti i različitim intelektualnim aktivnostima. i da je ravnomerna zastupljenost markera supskala u izvesnom smislu stavljena u drugi plan. rezultati ukazuju na to da VP+2-70 na zadovoljavajući način odražava sadržaj konstrukata najvišeg nivoa iz prostora VP+2. Nasuprot tome. niski skorovi ukazuju na lenjost i nedostatak samodiscipline. Obrasci korelacija su u skladu sa očekivanjima. ali i teške naravi i nepopustljivosti. Agresivnost najveći broj stavki okuplja iz supskale bes izvornog instrumenta. Negativne valence i Savesnosti. Savesnost u najvećoj meri obuhvata indikatore upornosti. Otvorenost prema iskustvu dominantno sadrži indikatore intelekta. što doprinosi izvesnim razlikama u korelacijama između skala. ali ne sve indikatore osobina iz izvorne verzije upitnika VP+2. Pozitivna valenca obuhvata markere obe supskale izvorne verzije. ali struktura ove dimenzije u skraćenoj verziji u većoj meri imponuje narcisitičkim tendencijama. a u nešto menjoj meri i negativnu sliku o sebi. Ekstraverzija u najvećoj meri okuplja stavke koje se odnose na društvenost i srdačnost. visoke korelacije sa istoimenim skalama iz duže verzije upitnika. Iako neke skale VP+2-70 imaju primetno različite korelacije sa supskalama izvorne verzije. ukazuje na specifičnost konstrukta agresivnosti u leksičkim studijama u srpskom jeziku i njegove jasne razlike primenjena psihologija 2014/Dodatak .246 Petar Čolović. distinktivnost sadržaja skala ne može se dovesti u pitanje. Stabilna faktorska struktura. Sadržaj pojedinačnih supskala stoga obuhvata najvažnije. Negativna valenca dominantno opisuje sklonost ka manipulativnom ponašanju. dok su indikatori pozitivnog afekta nešto manje zastupljeni. odnosno nemogućnost odlaganja trenutnih hedonističkih poriva zarad dugoročnih ciljeva. kao i između Agresivnosti. Korelacije skala VP+2-70 sa skalama BFI ukazuju na zadovoljavajuću konvergentnu validnost instrumenta. kao i koeficijenti pouzdanosti koji se. ali ne i zanemarena. dok je pozitivna slika o sebi u drugom planu. Dakle. Sadržaj dimenzije neuroticizam uglavnom se odnosi na negativni afekat i depresivnost. iako je sadržaj dimenzija izvorne i skraćene verzije instrumenta veoma sličan. a korelacije mera srodnih konstrukata visoke. mogu smatrati zadovoljavajućim. ali ostvaruje umerenu korelaciju sa Prijatnošću. s obzirom na broj stavki. dok su markeri anksioznosti prisutni u nešto manjoj meri. istrajnosti i odgovornog stava prema obavezama. Snežana Smederevac i Dušanka Mitrović Na osnovu toga. Otvorenosti i Pozitivne valence. Podatak da Agresivnost iz prostora VP+2-70 ne korelira visoko ni sa jednom skalom. nijedna od tih korelacija nije niska. ne podudara se u potpunosti. Iako su se mogle očekivati nešto niže korelacije između Ekstraverzije. može se zaključiti da su robusnost i metrijski kvalitet bili prioritet prilikom konstrukcije VP+2-70. sugerišu da je u pitanju instrument s veoma dobrom internom faktorskom valjanošću. Iako se nije moglo očekivati da je u okviru sedam desetoajtemskih skala moguće reprodukovati složenu hijerarhijsku strukturu originalne verzije VP+2. dok su stavke koje se odnose na traganje za uzbuđenjima nešto manje zastupljene.

ali rezultati ranijih istraživanja govore u prilog prediktivne moći ove skale (Kodžopeljić i sar. str. ukoliko se ima u vidu da je u pitanju evaluativna dimenzija koja se odnosi na procenu visoko socijalno poželjno konotiranih karakteristika.. i relativne nestabilnosti rezultata na kalibracionom i validacionom uzorku. nije preporučljivo da se primenjuje primenjena psihologija. 2014. Međutim. i po visini se mogu uporediti s korelacijama koje su zabeležene na skalama skraćene verzije upitnika HEXACO (Ashton & Lee. Afektivna komponenta koja dominira u sadržaju skale Agresivnost (ona najviše korelira sa supskalom Bes iz VP+2) doprinosi da korelacija sa Neuroticizmom bude gotovo umerenog intenziteta. 2012.VELIKIH PET PLUS DVA: VALIDACIJA SKRAĆENE VERZIJE u odnosu na konstrukt prijatnosti sadržan u modelu Velikih pet. 227-254 247 . samoprocena Negativne valence u zadovoljavajućoj meri korespondira sa procenom od strane drugih. Skraćena verzija upitnika Velikih pet plus dva može se preporučiti u prvom redu psiholozima . 2010). ali je pružila značajne informacije o prediktivnoj moći određenih skala. što je očekivano imajući u vidu da u okviru ove skale dominiraju markeri manipulativnosti. na šta je verovatno uticao sadržaj stavki koji obuhvata nešto jasnije opise veoma specifičnih oblika ponašanja. ili jednu od njih. govori o visokoj prediktivnoj moći upitnika: očigledno postoji deo varijanse ponašanja koji mogu adekvatno da objasne evaluativne dimenzije. Korelacije skorova u domenu samoprocene i procene od strane drugih uglavnom su zadovoljavajuće. nedostatak indikatora koji bi potencijalno mogli biti povezani sa Negativnom valencom) verovatno su doprinela nešto slabijoj mogućnosti procene kriterijumske validnosti Negativne valence. Negativna valenca korelira pre svega sa Prijatnošću i Savesnošću. Međutim. 2010). Izvesna metodološka ograničenja (prilagođenost upitnika BRF primeni u studentskoj populaciji. izuzev izostanka razlika na dimenziji Agresivnost. može se zaključiti da je podložna pristrasnosti procenjivača i da se stoga procena od strane različitih „medija” ne odvija prema istim kriterijumima. i koji nije u neposrednoj vezi sa ostalim dimenzijama. Budući da je upitnik konstruisan i evaluiran na uzorcima punoletnih ispitanika. u studijama koje zahtevaju relativno kratak i pouzdan instrument za procenu ličnosti. Rezultat koji ukazuje na Pozitivnu valencu kao na značajan prediktor samoprocene karakteristika sa izraženom evaluativnom konotacijom. Mitrić-Aćimović i Dinić. a većina razlika je bila slabo izražena (Smederevac i sar. Obradović i Dinić.istraživačima.. Jedini izuzetak je dimenzija Pozitivna valenca. rezultati su uglavnom u skladu sa očekivanjima. U pogledu polnih razlika. ni u integralnoj verziji VP+2 razlike na dimenziji Agresivnost nisu bile značajne. gde je korelacija između skorova dobijenih samoprocenom i procenom od strane drugih skromna. a pre svega Pozitivne valence. 2009). Nasuprot tome. Kriterijumska validacija upitnika ukazala je na zadovoljavajuću prediktivnu validnost upitnika VP+2-70.

300–307.. Psihologija. European Journal of Personality. 55–76. & McCrae.. (1995): The Big Seven Model: A crosscultural replication and further exploration of the basic dimensions of natural language trait descriptors.. M. & Waller. Jr. & Odbert. (1989). Inc. Lee.. The HEXACO-60: A short measure of the major dimensions of personality. Whole No. & Perugini.. G. Amsterdam.. I. Personality described by adjectives: Generalizability of the Big Five to the Italian lexical context. V. 69. de Vries.. Snežana Smederevac i Dušanka Mitrović na veoma mladim ispitanicima ‒ uz izvestan oprez. C.. (2006). D. Trait names: A psycho-lexical study. &Waller. P. N. ovaj upitnik se. Benet. kao i njegova duža verzija. 327–353. R. 40. S. i Smederevac. In G. & Lee. (2001). Journal of Research in Personality. B. V. Almagor. Dutch. K. G.. Journal of Personality and Social Psychology. 8. N. (2005). Ashton. 211).. Ashton. 91. Mahwah. (1995): The Big Seven Factor Model of personality description: Evidence for its cross-cultural generality in a Spanish sample. & Lee. Schumacker (Eds. K. S. & Ostendorf. (2009). A.. D. Perugini. Caprara. & Finney. NJ: Lawrence Erlbaum Associates. 340–345. A. J.and peer-ratings based on a representative sample of German trait descriptive terms. 15.. Advanced structural equation modeling: New developments and techniques (pp. Paper prepared for the First European Congress of Psychology. (2001). (1994). Bandalos.248 Petar Čolović. Ashton. E. Journal of Personality and Social Psyshology. M. G. 269 – 296).. & Sergi. W. Mitrović. R. R. L. Angleitner. 357–369. The Netherlands. European Journal of Personality. E. (1992). San Francisco: JosseyBas. and English. NEO Personality Inventory–Revised (NEO– primenjena psihologija 2014/Dodatak . C.. 701–718. Čolović. 47(1. Psychological Monographs. Catell. Reference Allport. A theoretical basis for the major dimensions of personality. Budući da ne postoje norme. može primenjivati na ispitanicima od 15 godina naviše. Item parceling issues in structural equation modeling. Costa. P. T. A. 69. S. (1973). M. upitnik se za sada ne može primenjivati u cilju individualne procene ličnosti. C. Marcoulides & R. R. K. M. Upitnik je javno dostupan i za njegovo korišćenje nije potrebna licenca. H. F. (1936). M. Personality and mood by questionnaire..). Gnisci. Evaluacija modela Pet velikih u našoj kulturi primenom upitnika FIBI. Tellegen. Journal of Personality Assessment. 851–875. G.. 38.. M. The HEXACO model of personality structure and indigenous lexical personality dimensions in Italian. A. Personality factors via self.

(2006). personality inventory measuring the lower-level facets of several five-factor models. European Journal of Personality. De Fruyt. R. 1–55.. (2010).). P.. F. I. Deary. 137–153. D. public-domain. Kline. The Big Five Inventory ‒ Versions 4a and 54. Mitrović. O. Paunonen.). Johnson. S. F. 183–199. A.. Hu. 227-254 249 ... Perugini. S. B.. A. B.. Greenwich. De Fruyt. 26–34. R. (2001). European Journal of Personality. In G. str. (1995). pp. Berkeley. Personality psychology in Europe (Vol. Structural equation modeling – a second course (pp. Nonnormal and categorical data in structural equation modeling. Primenjena psihologija. Hancock & R.. (2003). A. (1991). M. M.VELIKIH PET PLUS DVA: VALIDACIJA SKRAĆENE VERZIJE PI–R) and NEO Five-Factor Inventory (NEO–FFI) professional manual. & Hofstee. A.. Ostendorf.531. Structural Equation Modeling. & Ashton. Big Five factors and facets and the prediction primenjena psihologija. K. & DiStefano. Vrste karijernog fidbeka i osobine ličnosti kao prediktori samoefikasnosti u karijernom odlučivanju. De Raad. L. J. Kodžopeljić. A broad-bandwidth. B. (1993): The structure of phenotypic personality traits. 48. 6. R. A. pol i starost kao prediktori zdravstveno-rizičnih ponašanja. Journal of Personality. O. J. American Psychologist. Finney. B. R. . Beograd: Gutenbergova galaksija. M. J. Zur Validität des FünfFaktoren-Modells in tschechischen Sprachraum. & Somer. Rečnik savremenog srpskog jezika s jezičkim savetnikom. P. L. E. Journal of Interpersonal Violence. 6.. John.. Hrebickova. (2010). R. i Dinić. A. . 2. . B. R. Tilburg. 7–28). FL: Psychological Assessment Resources.. The hierarchical structure of common Turkish person-descriptive adjectives. (1992). (1999). 347–373. Obradović. & Angleitner. 301–319. & Kentle. Angleitner. & F. Donahue. Osobine ličnosti. L. A. Zeitschrift für Differentielle und Diagnostische Psychologie. M. M. NY: Guilford. L. 736–757. CA: University of California. C. 17. Hendriks. D. Goldberg. (2000). (2012). Mervielde. (2014). J. W. B. Primenjena psihologija... Berkeley. L. J.. Institute of Personality and Social Research. M. Mitrić Aćimović. Goldberg. Hendriks. Smederevac. 271.. Ostendorf. 14. School Bullying in Adolescence and Personality Traits A Person-Centered Approach. P. Ostendorf (Eds. 497 . The Five-Factor Personality Inventory: Cross-cultural generalizability across 13 countries. New York. F. (2000).... CT: Information Age Publishing. Principles and practice of structural equation modeling. 5. O. Mueller (Eds. S. 269–314). In I. Moskovljević. 29. The Netherlands: Tilburg University Press. F. Cutoff criteria for fit indexes in covariance structure analysis: Conventional criteria versus new alternatives. & Bentler. B.. & Čolović. i Dinić. Odessa. Towards a refined structure of personality traits. Dinić. 16. 7. Golberg. (1999).

Cloninger (Ed. 48. European Journal of Personality. 81. G. A. (1994). Evidence for the Big Five in analyses of familiar English personality adjectives. (2012). R. Effects of Variable Selection on the Factor Structure of Person Descriptors. Z. primena i interpretacija. University of Minnesota. i Čolović. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. Szirmak. S. Grove. 8. Y. 1–36. & Goldberg. Saucier. Smederevac. 40. 485–508. (1997). lavaan: An R package for structural equation modeling. DC: American Psychiatric Press. Psihologija. Smederevac. (1996). 61–77. Unpublished materials. G. 155–197). M. & De Raad.. Beograd: Zadužbina Andrejević. N. Saucier. Personality and psychopathology (pp. G. D. 1296–1312.). Mitrović. 524–539. Evaluating the structure of personality. primenjena psihologija 2014/Dodatak . P. Inventory of Personal Characteristics#7 (IPC 7). (1994).. S. L. (Neobjavljena doktorska disertacija). Rosseel.& Waller... R. 73. G. Saucier. S. Mini-markers: A brief version of Goldberg’s unipolar Big-Five markers. (1999). Waller. N. In C. Snežana Smederevac i Dušanka Mitrović of behavior. (2000). 10. D. Journal of Personality and Social Psychology. Taxonomy and structure of Hungarian personality traits. i Čolović. (2010). Department of Psychology. G. Journal of Statistical Software. Washington. W. (2007). Smederevac. European Journal of Personality.. (1991). Mitrović. Journal of Personality Assessment. Journal of Personality and Social Psychology.250 Petar Čolović. Tellegen. 95–117. 506–516. Velikih pet plus dva. The structure of the lexical personality descriptors in Serbian language.. Novi Sad: Filozofski fakultet. B. S. (2002): Govor i ličnost ili govor ličnosti. Smederevac. Istraživanje faktorske strukture ličnosti na osnovu leksičkih opisa ličnosti u srpskom jeziku. 63. P. Minneapolis.

This segment of the study was conducted on a sample of 205 university students. aged 18–68. Criterion validity was explored by examination of relations between the VP+2-70 scales and behavioral indicators contained in the The Behavior Report Form – BRF questionnaire. aged 18–60. relations between self. On the basis of correlations between the items contained in the integral version (184 items) and principal components of higher-order scales. Convergent validity was also examined on these samples. 227-254 . str. evaluative dimensions primenjena psihologija. seven 10-item scales were constructed. Faculty of Philosophy.251 Petar Čolović Snežana Smederevac Dušanka Mitrović Department of Psychology. The results point to satisfactory reliability as well as good convergent and criterion validity.and peer-ratings on the VP+2-70 were examined. University of Novi Sad BIG FIVE PLUS TWO: VALIDATION OF A SHORT VERSION The principal aim of the study was to develop a short version of the Big Five Plus Two Questionnaire (VP+2-70). by examining correlations between the VP+270 scales and scales of the Big Five Inventory. psycholexical studies. aged 18–29. Keywords: Big Five Plus Two. aged 19–33. On a sample of 374 university students. The construction of this questionnaire was conducted on a calibration sample of 2924 participants (56% women). while factorial stability was examined on a validation sample of 802 participants (60% women).

Nije mi problem da prevarim nekog. Družim se sa velikim brojem ljudi. Tvrdnje 3 Pratim nova zbivanja u umetnosti (muzika. Često provociram druge. Za mene važi: ono što možeš da uradiš danas. Snežana Smederevac i Dušanka Mitrović Prilog A Upitnik VP+2-70 VP+2 OVAJ UPITNIK SADRŽI TVRDNJE KOJE SE ODNOSE NA OSEĆANJA. ne ostavljaj za sutra. Mislim da sam veoma talentovan. Često se podsmevam drugima. Ja sam šarmantna osoba.252 Petar Čolović. Lako se obeshrabrim. MIŠLJENJA I PONAŠANJA ZAJEDNIČKA SVIM LJUDIMA. Ja sam prijatna osoba. književnost…) 1 2 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 Veoma sam uporan. Ja baš nemam sreće. Ja sam rođeni pobednik. Ja sam mudra osoba. film. Volim ljude. Često iskorišćavam druge. primenjena psihologija 2014/Dodatak Odgovori 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 . Može se reći da sam prgava osoba. MOLIMO VAS DA ZAOKRUŽITE BROJ KOJI NAJVIŠE ODGOVARA VAŠEM STEPENU SLAGANJA SA IZNETOM TVRDNJOM. BROJEVI IMAJU SLEDEĆE ZNAČENJE: 1- UOPŠTE SE NE SLAŽEM 2- UGLAVNOM SE NE SLAŽEM 3- NISAM SIGURAN 4- UGLAVNOM SE SLAŽEM 5- POTPUNO SE SLAŽEM Br. Imam različita interesovanja. Uživam da me se drugi plaše.

VELIKIH PET PLUS DVA: VALIDACIJA SKRAĆENE VERZIJE 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 Bavim se mnogim zanimljivim stvarima u slobodno vreme. Često se osećam ogorčeno. to i završim. Osećam da je život nepravedan prema meni. Veoma sam temeljan u onome što radim. Lako se iznerviram. Pričljiv sam. Ja sam nesrećna osoba. Ja sam "teška" osoba. Osećam da mi nova saznanja obogaćuju život Lako planem. Uvek ispunjavam sve svoje obaveze. Često pobesnim. 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 primenjena psihologija. str. Ja sam važna osoba Nemaran sam kada su obaveze u pitanju. Mislim da imam neke posebne kvalitete. Uglavnom sam dobro raspoložen Voleo bih da isprobam što više stvari u životu. 1 2 3 4 5 Često lažem. Često protivrečim drugim ljudima. Često se suprotstavljam mišljenju drugih. Veoma sam srdačan. Sklon sam da odlažem obaveze. 227-254 253 . Često me more tužne misli. Sve što počnem. Imam blagu narav. Volim svuda da zabodem nos. Pomalo spletkarim. Ja sam moćna osoba Često sam zabrinut. 1 1 2 3 4 5 Stvoren sam za velika dela. Veoma sam marljiv i vredan. Volim da naređujem.

vp13. vp7. Često osećam teskobu. vp47. Veoma sam društven. vp52. Često se posvađam sa drugima. vp10. vp64. vp66 primenjena psihologija 2014/Dodatak . Žudim za uzbuđenjima i novinama. vp16.254 Petar Čolović. vp62. Lako se zbližavam s ljudima. vp45. vp55. Često ogovaram druge. vp36. vp34. Ja sam lenja osoba. vp9. vp24. vp49. vp65 Otvorenost: vp3. vp26. vp60. vp53. vp40. vp51. vp32. vp67 Ekstraverzija: vp4. vp39. vp29. 1 1 2 3 4 5 Stalno se usavršavam i napredujem. vp35. vp37. vp46. vp11. 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 Ključ za skorovanje: Stavke za rekodiranje: vp31. Pun sam energije. vp21. vp54.vp36. vp50. Imam veoma visoko mišljenje o sebi. Snežana Smederevac i Dušanka Mitrović 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 Neka umetnička dela mogu u meni da pobude snažna osećanja. vp22. vp63 Pozitivna valenca: vp5. vp17. vp27. Često smandrljam neki posao. vp25.vp59. vp15. vp20. Ja sam kreativna osoba. vp38. vp68 Savesnost: vp1. vp58. vp41. Često mislim da život nema smisla. vp33. Ja sam uticajna osoba. vp18. vp31. vp69 Negativna valenca: vp2. 1 2 3 4 5 Ja sam vedra osoba. vp59. vp23. vp28. vp30.vp40 Agresivnost: vp14. vp43. vp19. vp44. vp48.vp66. vp12. vp57. vp61. vp8. Često me muči osećanje krivice. Često tragam za informacijama o stvarima koje me zanimaju. Ponekad pomislim da sam jeziv čovek. vp42. vp70 Neuroticizam: vp6. vp56.