NLO

ZABLUDE

ALTERNATIVNA MEDICINA

ASTROLOGIJA

PROROANSTVA

UDA

TEHNIKE OBMANJIVANJA

PARAPSIHOLOGIJA

NAUKA I PSEUDONAUKA

Voja Antoni

DA LI POSTOJE
STVARI KOJE
NE POSTOJE?
Vodi za kritiko razmiljanje

Beograd, 2000.

Prvo izdanje
oktobar 2000.
ISBN 86-902159-1-3
Recenzenti:
profesor dr Duan Ristanovi
profesor dr Dragan Popadi
Redaktor:
Marijana Anastasijevi
DTP:
Voja Antoni
Dizajn i obrada naslovne strane:
Voja Antoni
Metropolis - Beograd
Foto: Slavomir Mateji
Izdava:
Voja Antoni,
e-mail: vant@paralax.co.yu
vantonic@sezampro.yu
Elektronski slog:
Kua tampe - Zemun
tampa:
Publikum - Beograd

Molimo da sva pitanja, primedbe i komentare koji se odnose na ovu

knjigu uputite autoru i izdavau putem elektronske pote na adresu
vant@paralax.co.yu
Na sajtu http://www.paralax.co.yu/ data je prezentacija knjige i otvorena javna diskusija po svim pitanjima koja se u knjizi obrauju.

SADRAJ

Re autora ....................................................................................................... 1
Koje je objanjenje za ovaj udan dogaaj? ............................................. 2
Ima li smisla iveti bez verovanja? ........................................................... 3
emu visak uz knjigu? ................................................................................ 4
Sistem verovanja i sistem vrednosti ......................................................... 4
Predgovor ........................................................................................................ 6
Uz malu pomo mojih prijatelja ................................................................ 8

1. NEIDENTIFIKOVANI LETEI OBJEKTI ..................................... 11

Utakmica koja jo uvek traje .................................................................... 14
injenice koje idu u prilog UFOlozima ................................................. 15
Logika radi za skeptike ............................................................................. 16
Zamke u koje UFOlozi najee padaju ................................................. 17
Postupak analize fotografija NLO-a ....................................................... 20
Hajde da se naalimo ................................................................................. 22
Rozvel - najvea NLO misterija ............................................................... 24
Probijanje zida utanja ili poetak obmane? .......................................... 25
Otkud se pojavio film? .............................................................................. 27
ta je projekat Mogul? ............................................................................... 29
Epilog ........................................................................................................... 30
Oblast koja ne postoji ................................................................................ 32
ivi prenos sa Marsa .................................................................................. 35
ta ima novo u gradu? .............................................................................. 39
Dokaz meren milionitim delovima milimetra ....................................... 40
Mit o dolasku stranaca .............................................................................. 42
ta dalje? ...................................................................................................... 44

2. ZABLUDE ................................................................................................... 47
Perpetuum mobile ....................................................................................... 48
Reenja sa mnogo prednosti i samo jednom manom ........................... 48
1. Besplatna energija iz esme .................................................................. 49
2. Podvodni ringipil: US patent 3918827 od 11.11.1978 ...................... 50
3. ta je ovo (a uz to i ne radi): US patent 5146798 od 15.09.1992 ...... 50
4. to vie, to bolje: US patent 4698516 od 16.10.1987 ........................... 51
5. Motor budunosti: US patent 4151431 od 24.04.1979 ....................... 52
Perpetuum mobile u ekonomiji ............................................................... 54
Lanac razapet izmeu upljeg i praznog ............................................... 54
Opasnosti geometrijske progresije .......................................................... 55
avo mora da doe po svoje ................................................................... 57
Ko ui - znae, ko tedi - nastradae ....................................................... 58
Kockarske zablude ....................................................................................... 60
7 od 39? Nita lake! .................................................................................. 62
Igra protiv osvedoenog prevaranta ....................................................... 63
Da li je mobilni telefon tihi ubica? .......................................................... 65
Nije svako zraenje opasno ...................................................................... 65
Vodovi za napajanje elektrinom energijom ......................................... 67
Televizor i kompjuterski monitor ............................................................ 68
Mobilni telefon ........................................................................................... 69
Zakljuak ..................................................................................................... 70
Ko koristi 10% mozga? ............................................................................... 71
Pun Mesec i lunarni efekat ........................................................................ 73
Stoti majmun ................................................................................................. 75
Jo neke zablude .......................................................................................... 78
Da li su alfa talasi generator kreativnosti? ............................................. 78
Je li mogue hodati po vatri? .................................................................... 79
Moe li muva da leti? ................................................................................ 80
Da li je Mocart genijalni terapeut? ........................................................... 80
ta se dokazuje patentom? ....................................................................... 81
Da li je bermudski trougao ukleto mesto? ............................................. 81
Ima li zombi duu? .................................................................................... 83
Kakva je veza izmeu crne make i nesree? ....................................... 84

3. ALTERNATIVNA MEDICINA ........................................................... 85

Zato lekari ne ele saradnju? ................................................................. 92
Razlika izmeu naunog i arlatanskog postupka ............................... 92
Funkcija stvara organ ................................................................................ 94
udesni placebo ........................................................................................ 94
Kako prepoznati alternativni pristup? .................................................... 96
Pare i ivot umesto Pare ili ivot .................................................... 102
Da li ajkule obolevaju od raka? ............................................................. 103
Pljakai zdravlja ..................................................................................... 105
Fraze koje pobeuju ................................................................................. 108
Neke od grana alternativne medicine ................................................ 110
Bioenergija ................................................................................................ 110
Car je go ................................................................................................. 112
Kirilijanova fotografija ............................................................................ 114
Homeopatija .............................................................................................. 117
Akupunktura ........................................................................................... 122
Dijagnostike obmane ............................................................................. 129
Hipnoza ..................................................................................................... 133
Urinoterapija ............................................................................................ 136
Aromaterapija .......................................................................................... 139
Magnetoterapija ...................................................................................... 140
Terapija kristalima ................................................................................... 142
Alternativna psihoterapija ...................................................................... 147

4. ASTROLOGIJA ...................................................................................... 149

Astronomija i astrologija ......................................................................... 151
Tipovi astrologije ...................................................................................... 152
Principi delovanja astrolokih sila ........................................................ 153
Kad dobijemo duu, dobili smo i sudbinu .......................................... 153
Svemir iz ablje perspektive .................................................................. 155
ta su sazvea? ...................................................................................... 156
Precesija ..................................................................................................... 158
Tropska i sideralna astrologija .............................................................. 161
ta je to Novo doba? ........................................................................... 162
ta bi o astrologiji rekla nauka ............................................................. 164
Dobra vest se iri svemirom .................................................................. 165
Blizanci nam otkrivaju tajne .................................................................. 166

Vreme i mesto roenja ............................................................................ 167

Sportski ampioni i efekat Marsa ......................................................... 170
Astrologija u eliji smrti .......................................................................... 173
Prognoze u osvit rata ............................................................................... 175
Prosto pitanje: kako? ............................................................................... 177
Epilog ........................................................................................................ 178

5. PROROANSTVA ............................................................................... 181

Biblijska proroanstva .............................................................................. 183
Neproroanstva ....................................................................................... 184
Neispunjena proroanstva .................................................................... 185
Ko je govorio kroz proroke? .................................................................. 190
Smak sveta .................................................................................................. 192
Nostradamusova proroanstva ............................................................. 198
Kremansko proroanstvo ........................................................................ 202
Autorska sloboda ili ignorisanje injenica ........................................... 202
Milo Tarabi ............................................................................................ 205
Mitar Tarabi ............................................................................................ 207
Na licu mesta ........................................................................................... 211
Savremeni proroci ..................................................................................... 214
Lav German ........................................................................................... 214
Efekat Dikson ........................................................................................ 216
Nije teko postati prorok ....................................................................... 217

6. UDA ........................................................................................................ 219

Jesu li maioniari udotvorci? ............................................................. 220
Crna i bela magija .................................................................................... 223
Mistika logika ......................................................................................... 224
Simpatetika magija ................................................................................. 225
Uri Geler ....................................................................................................... 227
Sai Baba ....................................................................................................... 231
1. Svemo i sveznanje ............................................................................. 231
2. Sposobnost vaskrsenja ........................................................................ 232
3. Telepatsko znanje ................................................................................. 233
4. Materijalizacija ..................................................................................... 235

5. Spontano izvedena uda .................................................................... 236

6. Neobjanjiva izleenja ......................................................................... 238
7. Ispunjenje proroanstva ..................................................................... 240
Da li se uda deavaju? ........................................................................... 242

7. TEHNIKE OBMANJIVANJA .......................................................... 243

Vidovnjaci .................................................................................................... 246
lag na torti: kako uloviti detalje .......................................................... 248
Barnumov (ili Forerov) efekat ............................................................... 250
Postanite i vi vidovnjak .......................................................................... 253
Raljari .......................................................................................................... 255
Nauka sa najvie teorija .......................................................................... 258
Da li raljarstvo radi? .......................................................................... 259
Interpretacija rezultata ............................................................................ 261
Ralje za 21. vek ....................................................................................... 265
Ideomotorni efekat ................................................................................... 268
Zato ne bismo pokuali sami? ............................................................. 268
Ouija tabla .................................................................................................. 271
Kako zaraditi milion dolara ................................................................... 273

8. PARAPSIHOLOGIJA .......................................................................... 277

Paranauka u svetu i kod nas .................................................................. 279
Telepatija i vidovitost ................................................................................ 283
Kako proveriti sposobnost telepatije ..................................................... 283
Eksperiment Ganzfeld ......................................................................... 286
Oseam da me neko posmatra .............................................................. 288
ta bi bilo kad bi bilo .............................................................................. 289
Telekineza i psihokineza ......................................................................... 290
Snovi .............................................................................................................. 293
etnja izvan tela ........................................................................................ 297
ta kau kritiari parapsihologije ......................................................... 300

9. NAUKA I PSEUDONAUKA ........................................................... 301

Znaaj dokaza .......................................................................................... 303
Gde je Istina? ........................................................................................... 304
Nauni metod .......................................................................................... 305
Ko je ko ..................................................................................................... 306
Pseudonauka .............................................................................................. 310
Pseudonauka odozdo i odozgo ...................................................... 312
Prevarant protiv prevaranta ................................................................. 314
Vetina kritikog razmiljanja ................................................................ 317
1. Oborivost .............................................................................................. 318
2. Logika .................................................................................................... 320
3. Sveobuhvatnost .................................................................................... 322
4. Potenje ................................................................................................. 323
5. Ponovljivost .......................................................................................... 324
6. Dovoljnost ............................................................................................ 325
Mehanizmi verovanja ............................................................................... 327
Ignorisanje matematike .......................................................................... 327
Ignorisanje psihologije ........................................................................... 328
Naivnost .................................................................................................... 330
Zatvorenost uma ..................................................................................... 331
Lino iskustvo .......................................................................................... 332
Pomeranje prioriteta ............................................................................... 333
Informaciono zagaenje ......................................................................... 334
Lakovernost .............................................................................................. 334
Okamova otrica ........................................................................................ 335
Ko je pojeo trenje? .................................................................................. 336
Malo matematike ....................................................................................... 337
Od pogrene procene do verovanja ...................................................... 338
Gausova kriva ............................................................................................. 340
Kako lagati uz pomo statistike ............................................................ 342
Kvantna mehanika .................................................................................... 344
Talas, estica ili i jedno i drugo? ............................................................ 345
Ajntajnova propala ideja ....................................................................... 345
Maka je, hvala na pitanju, iva i zdrava... i mrtva ........................... 346
Teorija Mnogo svetova ....................................................................... 348
Koji je odgovor na sve ove paradokse? ................................................ 349
Dva fronta traganja za istinom .............................................................. 350
Umesto epiloga .......................................................................................... 353

- Kaem ti da je uzaludno traiti ivot na put koji nema srca...

- Ali kako zna kad neki put nema srca, don Huane?
- Svako bi to znao. Nevolja je u tome to niko ne postavlja to
pitanje, a kad ovek najzad uvidi da je poao putem bez
srca, tad je taj put spreman da ga ubije. U to vreme veoma
mali broj ljudi moe da zastane i razmisli, pa da nastavi put.
- Na koji nain treba da postavim to pitanje, don Huane?
- Samo ga postavi.

Karlos Kastaneda, Uenje Don Huana

RE AUTORA

s ove strane onostranog

Imao sam nepunih est godina kad sam se teko razboleo. Dugo sam bio u
kritinom stanju, a jedina moja seanja na to vezana su za dugi oporavak u
bolnici. Postoji ipak neto ega se dobro seam: na bolniki prozor esto mi je
dolazio beli golub kome je oko noge bilo vezano pare crvenog konca. Tokom
jedne posete, rekao sam majci i baki za goluba i tada mi je baka, inae pobona ena, rekla da je ona vezala koni za njegovu nogu i da me sada taj golub uva. Ja sam joj verovao i oseao se sigurnijim kad je on bio na prozoru.
Ubrzo sam poeo da ustajem i da ga hranim mrvicama hleba.
Mnogo kasnije, majka mi je priala da je baka do kraja verovala da je taj
golub bio moj uvar i da njemu dugujem ivot. Niko nije ni pokuao da je razuveri, jer je ljubav izmeu starijih osoba i unuia svetinja u koju se ne dira.
Od tada je prolo mnogo godina. U jesen 1994, graanski rat besneo je
u Bosni. Mada u njemu nisam direktno uestvovao, sticajem okolnosti naao
sam se u jednoj vojnoj jedinici gde mi je posao bio da osposobim i pustim u
pogon neke zaplenjene radio - ureaje. Stigao sam vojnim dipom kasno nou i, poto su ureaji bili u kui, na oko pola kilometra od garnizona, tu sam
se i smestio. Bio sam jedini stanar pored jednog vojnika i oficira koji su trebali da mi pomognu u poslu.
U vojsci se rano ustaje. Kad su moji domaini videli sa koliko napora
sam se probudio, obeali su mi jaku kafu. Izaao sam u dvorite, seo za batenski sto i ekajui kafu pokuao da shvatim gde sam se zatekao. Bili smo u
podnoju planine, daleko od grada. Jutro je bilo svee i ponegde je jo bilo
magle. U ratno vreme, kad uas postane deo svakodnevnice, oveka moe da
utei pomisao da postoji neto to je jae od ljudske gluposti: sunce koje nekim udom jo uvek greje, nebo koje je ipak plavo i drvee koje i dalje lista i
donosi plodove.
Iza niske ograde bila je njiva sa nekoliko stabala ljive. Rodile su i prerodile; metani su, verovatno, bili u izbeglitvu pa nikoga nije bilo da ih bere. Ne pamtim kad sam poslednji put jeo ljive, ali tada sam osetio elju da ih
naberem i podelim sa svojim domainima.
1

Napravio sam nekoliko koraka i stao kao ukopan. Iznad moje glave preleteo je beli golub i sleteo na ogradu ispred mene. Nisam mogao da verujem
oima: oko noge bio mu je vezan crveni konac! Bio sam zbunjen kao nikada.
Hteo sam nekome da ga pokaem, upro sam prstom u njega i okrenuo se, ali
u dvoritu sam bio sam. Dugo sam ga gledao, neodluan ta da uradim. On
je izvijao glavu i gledao me jednim pa drugim okom, kao da je hteo neto da
mi kae. Pribliavao sam mu se korak po korak, da ga ne bih uplaio. Kad
sam stigao dovoljno blizu da mogu da ga dodirnem, vrata iza mojih lea su
se otvorila i oficir je viknuo: Ne idi iza ograde, tu je minsko polje!

Koje je objanjenje za ovaj udan dogaaj?

Prosto da prostije ne moe biti: sve sam izmislio.
Koliko puta je svako od nas uo slinu priu? A priznanje da je izmiljena? I ta nas navodi na to da rado verujemo da je ceo svet poeo da funkcionie po nemoguim pravilima, a odbijamo da sasluamo glas razuma koji za
svaku pojavu nudi i racionalno objanjenje?
Prvi razlog verovatno je taj to svi vie volimo da budemo uspeno zavedeni nego da se suoimo sa povrnou svakodnevnog ivota. Ako smo
nekome ve poklonili poverenje, rado emo uiniti sve da mu pomognemo
da ga odri, ak i kad pone da ga zloupotrebljava. U suprotnom, morali bismo da priznamo da smo prevareni. Ova naa saradnja sa osobom koja
prodaje maglu vaan je inilac na koji raunaju imaoci natprirodnih moi.
Drugo, svi smo mi emotivna bia i ukljuivanje intimnih inilaca u radnju (deca, voljene osobe, roditelji) smatra se nespojivim sa obmanjivanjem.
Pominjanje tako svetih stvari garancija je da se celoj stvari pristupa iskreno i
bez elje za zloupotrebom. Ovo naroito dobro znaju nadrilekari koji e nam
lako izvui i poslednju paru kad je neko od naih dragih teko bolestan.
Celog ivota neko nas zasipa neistinama da bi nas naveo da dobrovoljno radimo za njega. Svi smo pravili prve korake u ivotu uz prie da u podrumima ive strana bia, kako bismo bili posluniji i laki za uvanje. U
vojsci postajemo rtve psihoze straha i uverenja da su svi oko nas neprijatelji, jer emo tako manje razmiljati i biemo oprezniji. Kasnije sluamo patriotske prie iz kojih proizilazi da je najvea ast dati ivot za domovinu i da
je to vanije nego sauvati ga za sebe i svoju porodicu.
Zato nije nikakvo udo to postajemo rtve ljudi koji su eksploataciju
usavrili do te mere da se svi utrkujemo i strpljivo ekamo u redu kako bismo platili za to to emo od njih dobiti. Alatka kojom oni ovo rade je verovanje u onostrane sile, u nepostojee pojave i u mitska bia. Oni e nas,
2

naravno za pristojnu novanu naknadu, osloboditi od uroka, rei nam

neke tajne koje nama nisu ali njima jesu dostupne, ili e nas ak uveriti da
treba da upravljaju naim ivotima i da umesto nas donose vane odluke.
Onoga trenutka kad na to pristanemo, mi se ve nalazimo u njihovoj vlasti.
Da bih bolje odslikao ta pod ovom vlau podrazumevam, posluiu
se jednim dogaajem. Ovoga puta istinitim, a ne izmiljenim.
Sedeo sam na terasi restorana na morskoj obali i pio kafu. Jutarnji morski ambijent bio je savren, jedino to ga je remetilo bila je grupa cigania
koji su neumorno obilazili stolove i proknjiavali goste (da ne kaem prosili). ak i kad bi im neko dao novac, time ne bi otkupio mir i slobodu nego
bi oni tek tada navaljivali, traei jo. ekalo se samo da najnervozniji gost
eksplodira, to se uskoro i dogodilo; svoj bes iskalio je na kelneru, grubo
mu zamerivi to ne udalji grupu koja prosi. Odgovor kelnera bio je kratak i
indikativan: Ne smem, jer kunu.
Tako je grupa nejake dece potinila sebi kelnera, upotrebivi njegovo verovanje u kletvu. Mada toga moda nije bio ni svestan, on se nalazio pod njihovom nevidljivom vlau. Ovaj primer je bezazlen, ali ima i mnogo ozbiljnijih, ak i stranih primera u kojima su ljudi ostali bez imovine, slobode,
zdravlja, pa i ivota samo zato to nisu umeli da razmiljaju kritiki i to su
dozvolili nekome da zloupotrebi njihovo verovanje u nepostojee sile.

Ima li smisla iveti bez verovanja?

U narodu (ne samo naem) uvreeno je miljenje da onaj ko ne veruje u natprirodne stvari ne veruje ni u ta. Duha imaju samo oni koji ive duhovnim
ivotom, a oni koji ne prihvataju takva verovanja dobijaju pogrdan epitet nevernici.
Zaista, ta ostaje ljudima koji radije veruju svojim oima nego vraarama, astrolozima, nadrilekarima, raljarima? Da li je njihov ivot siromaan,
lien duha, jesu li ti ljudi uskraeni za neto? Jesu li oni emocionalno hladni,
previe racionalni, neinteresantni? Ima li uopte smisla iveti bez ovakvih
verovanja?
ovek koji ini smislene stvari, provee ivot koji ima smisla. ivot je
neinteresantan samo ljudima koji su i sami neinteresantni; verovanje u
besmislene i nepostojee stvari moe da im oduzme vreme i da im suzi prostor za neto to bi moda moglo da ih duhovno obogati. Samo slobodan
ovek moe da uiva u jednostavnom zadovoljstvu kao to je etnja obalom
reke, itanje dobre knjige, podizanje dece ili stvaralaki rad. Njemu nije
potrebna magija da bi pokrenuo svoje duhovno bie.
3

emu visak uz knjigu?

Uz ovu knjigu, kao poklon dobili ste i raljarski visak. Nije li to neobino,
da najpre iznosimo argumentaciju koja obara sve teorije po kojima visak radi i da onda uzmemo u ruku isti taj visak i igramo se s njim? Ovo bi zaista
bio udan potez kad bi taj visak pripadao samo raljarima, ali u poglavlju Tehnike obmanjivanja / Ideomotorni efekat opisujemo psiholoki mehanizam koji
pokree visak ne samo u rukama raljara, nego i u rukama svakog od nas. I
to pod uticajem sila koje nemaju nikakve veze sa podzemnim vodama ili
nepostojeim tetnim zracima nego psihikih sila u naem nesvesnom
biu, a njihovo objanjenje je jo izazovnije i uzbudljivije. Tako emo simbolino potvrditi tezu o kojoj smo upravo govorili, da ako ne prihvatimo
jedno verovanje, neemo biti duhovno siromaniji nego emo osloboditi polje
za drugo verovanje, u delatnosti i stvari koje zaista mogu da nas duhovno
obogate. Isti taj visak, ako se upotrebi bez predrasuda i mistifikacija, pomoi
e nam da zavirimo u nau podsvest i da doznamo nae tajne elje ili da
rasvetlimo sebi odnos prema nekim osobama i predmetima.

Sistem verovanja i sistem vrednosti

ivot posle smrti, Tajne vaeg dlana, Ezoterina astrologija, Ruke koje lee,
Poruke zagrobnog ivota, Tajne stepena zodijaka... ovo je samo mali broj naslova od nekoliko stotina knjiga koje se nude poklonicima savremenog sujeverja. Stie se utisak da itaocu nije ostavljena mogunost da ne veruje u paranormalne pojave, jer ne postoji ni jedna knjiga koja bi, kao protivtea navedenim naslovima, pruila pogled iz suprotnog ugla. Kao da su se svi borci
za racionalan pogled na svet predali i priznali poraz od raznih mistika i
strunjaka za lov na ljude u nevolji.
ta je razlog ovome? Da li to to u ovim dramatinim godinama teke
ekonomske i politike krize dolazi do pojave koju zovemo pomeranje sistema vrednosti, kad se priznati ljudski kvaliteti (znanje, kreativnost, plemenitost, potenje) zanemaruju na raun osobina zasnovanih na sebinosti? Ili to
to su mnoge unesreene porodice prinuene da napuste mesta u kojima su
ivele i da promene sredinu, ne uspevajui da ouvaju svoje navike i folklorne obiaje, a ni da prihvate kulturu sredine u kojoj su se zatekli? Ovu prazninu kod njih popunjavaju prepredeni ljudi koji tuu nesreu koriste da bi bez
mnogo truda ostvarili materijalnu korist.
Nimalo sluajno, isto krizno vreme praeno je i porastom verovanja u
natprirodne sile. U nemogunosti da pronau spas u ovozemaljskom svetu i
u racionalnom nainu razmiljanja, nesreni ljudi trae izlaz u ezoterinom
4

pogledu na ivot i u okultnim delatnostima. I ne samo da tu ne nalaze spas,

nego upadaju u zamke raznih mistika koji im skupo naplauju svoje obmane. U ovome im pomau i mediji, koji su takoe na udaru krize pa ustupaju
prostor svakome ko je u stanju da to plati. Tako se stvara kolo u kome izvorni ljudski kvaliteti tonu sve dublje, a na povrinu isplivava zlo.
Cilj ove knjige nije da menja neto u ta neko veruje. To je lino pravo
svakog od nas i niko ne moe da nam ga oduzme. Mnogo je vanije da razvijemo oseaj koji e nam rei gde prestaje verovanje a gde poinje zloupotreba verovanja. Korak je samo jedan, najee neprimetan; da bismo mogli da
ga izbegnemo, moramo da razmiljamo kritiki, a to znai da razmiljamo
jasno, precizno, bez predrasuda i da napravimo razliku izmeu verovanja za
svoje zadovoljstvo i verovanja na koje nas je naveo neko drugi da bi zadovoljio svoje interese. Ako ova knjiga moe da pomogne u tome, onda je
opravdala trud uloen u njeno stvaranje.

PREDGOVOR
Sve to nije oduvek postojalo nee zauvek ni opstajati, uveravaju nas filozofi.
Tako i sopstvenu smrtnost, kao neto to je neminovno, prihvatamo gotovo
ravnoduno. Naunici tvrde da e i Sunce vremenom ostareti i umreti, a sa
njim i naa planeta. Razumno je pretpostaviti da i naa vrsta, ako je ve nekada nastala, takoe ima svoj ivot pa time i smrt. Ima li onda i detinjstvo,
deatvo, mladost, zrelost i starost? Ako ima, na kom smo sada uzrastu?
Kakvom bismo se odgovoru najvie obradovali? Verovatno bi mnogi,
po analogiji iz sopstvenog ivota, odabrali neki od ranijih perioda, moda
tinejdersko doba? Da li smo, po svom kolektivnom biu, najsliniji ovom
uzrastu?
Mladim ljudima prilii da pomalo ive u budunosti, da veruju kako je
srea mogua im se otklone smetnje koje stvarnost iznova namee. Samo u
mladosti svaki novi dan bolji je od prethodnog. Mladog oveka, i pored fascinantnih stvari koje postoje, uglavnom vie zanimaju stvari koje se mogu jedino zamisliti. Mi, zapravo, vie volimo da sluamo bajke nego to smo spremni da prihvatimo ivot kao nizbrdicu. Ne bismo se odrekli deakog poimanja pravde ili naivnog verovanja u istinu. Ne brinemo o stvarima o kojima
treba brinuti, ve o onima o kojima ne bi trebalo. Ovakav optimistiki pomak
svesti ini nam ivot podnoljivijim. Svako od nas i dalje je, makar koliko,
sujeveran, lakomislen, povodljiv, naivan...
oveanstvo je mlado i po drugim osnovama. Prosena starost svih
ivih ljudi, zbog visokog nataliteta na nivou planete, takoe odraava ovaj
uzrast. Mladi smo i zbog toga to su nam jo uvek neophodni politiari,
rukovodioci, idoli, pa i pripadnost raznim kolektivima; od plemena i nacija,
pa sve do navijaa sportskih klubova. Kad oveanstvo dovoljno odraste,
postae nemogua i sama vlast, ma koje vrste. Zrelom oveanstvu nisu neophodni roditelji, a jo manje su potrebni tutori.
Nesposobni za istinsko potovanje, skloniji smo strahopotovanju, pa
stvaramo i takve religiozne autoritete. Gluposti koje smo kao vrsta uinili
ratovima i nasiljem, jedino se mogu objasniti kao nepromiljenost. Ponaanje
svake malo vee grupe ljudi, redovno je ispod ponaanja gotovo bilo kog njenog pojedinca. Kada smo deo gomile, oslobaaju se neke od konica koje
smo sopstvenim obrazovanjem, vaspitanjem i odrastanjem ve stekli i tako
prerasli uzrast kome, kao vrsta, pripadamo.

Ono to je oveanstvo stvorilo, stvorili su najpre oni najstariji medu

nama. Uz nau pomo, naravno. Ali nam je veina ugodnih dostignua data
onako kako to roditelji omoguavaju svojoj deci. Otuda i toliki raskorak izmeu onoga to smo postigli i onoga to uistinu jesmo. Tako je mogue objasniti kanjenje tzv. duhovnog ivota kao posledice odrastanja, i materijalnih
dostignua, koje su posledica nataloene marljivosti. Mi smo poput dece koja
su otkrila gde njihovi roditelji dre novac i koje su najbolje knjige u tatinoj
dosadnoj biblioteci. Ali, nau nezrelu kolektivnu linost jo uvek privlae
stvari koje ne postoje.

Dejan Balinda

Uz malu pomo mojih prijatelja

Nekoliko ljudi zasluuje moju zahvalnost za nesebinu pomo koju su mi
pruali dok sam radio na ovoj knjizi. Osim to su me podrali u ideji da otvorim front za borbu koju tek zapoinjem ovom knjigom, svako je pronaao
jo po neki nain da mi pomogne. To su:
Profesor dr Duan Ristanovi, s kojim sam neprekidno vodio ivu i
konstruktivnu raspravu. Mada sam od njega, kao profesora biofizike, zatraio samo struni stav povodom jednog univerzitetskog udbenika, neoekivano sam dobio dragocenog saradnika i konsultanta za mnoge teme, poev
od medicine pa do teorije kvanta. Dr Ristanovi je jedan od retkih profesora
koji dozvoljavaju i miljenje koje se razlikuje od njihovog pa mi je, umesto da
mi namee svoj stav, pomogao da sam pronaem meru u najosetljivijem
pitanju - odreivanju granice izmeu religije i savremenog sujeverja. Tako mi
je u poglavlju o Biblijskim proroanstvima samo naznaio da on kao pravoslavni hrianin ne prihvata takav pristup kritikoj analizi Biblije, ali mi ni tu
nije uskratio svoju pomo oko stilske korekture teksta.
Profesor dr Dragan Popadi, jedini aktivista na polju borbe protiv savremenog sujeverja koga sam do sada imao prilike da upoznam. Uz to strpljiv i dragocen sagovornik za struna pitanja koja objanjavaju psiholoki mehanizam i ljudsku potrebu da se veruje u paranormalno. Kad se utire put po
neutabanoj stazi, kao to je kod nas borba protiv zloupotrebe verovanja u
natprirodno, od velikog znaaja je pomo i podrka ovako uvaenog i strunog istomiljenika.
Profesor dr arko Kora, iva enciklopedija za teme koje izuava parapsihologija i za dela svetskih autora koji su je obraivali. Profesor Kora mi
je pruio na raspolaganje vrednu kolekciju knjiga iz ove oblasti.
Profesor Aleksandar Mandi, koji je nesebino podelio sa mnom svoje
veliko iskustvo i vetinu komunikacije sa italakim auditorijumom.
Dejan Balinda, iji analitiki duh i odmerenost u diskusiji mogu da
budu dobar primer svakome ko eli da izgradi svoj stil obraanja publici.
Osim to je svaki put bio od pomoi kad sam eleo da prodiskutujem neki
stav ili gledite izneto u ovoj knjizi, od njega sam nauio i neka zlatna pravila, mada esto nije bio ni svestan toga da ih je izgovorio. Recimo, da kod sagovornika (ili itaoca) ne treba ostaviti utisak da neto zna, nego da ima ta
da kae.
Marijana Anastasijevi, koja nije alila vremena i truda da mi pomogne
oko finalne gramatike i stilske korekture teksta.
8

Nenad Veljkovi, ovek za koga nema tajni kad treba pronai neki podatak, knjigu ili kad treba sklopiti kontakt sa ljudima. Bez tog njegovog dara,
mnoga gvozdena vrata ostala bi zatvorena i posao oko pripreme rukopisa
bio bi mnogo tei.
Korisnici kompjuterske mree Sezam Pro s kojima sam, u konferenciji
Civilizacija, preko monitora i kompjuterske tastature esto lomio koplja po
pitanjima koja obrauje ova knjiga. Mada sam ovde imao malo istomiljenika i mnogo oponenata, vatrena diskusija sa nevidljivim sagovornicima pomogla mi je da izotrim svoje stavove i da svaki pojedinano podvrgnem
proveri uivo.

1
NLO
Nekad mislim da smo sami u
svemiru, a nekad da nismo. Obe
ideje izgledaju mi podjednako
zastraujue

(Arthur Clarke)

Dana 30. oktobra 1938. godine u 20 asova na radio programu CBS-a bila je
novela H. G. Velsa (H.G.Wells) Rat svetova. Mada je u originalnom delu
radnja smetena u viktorijansku Englesku, Hauard Koh (Howard Koch) je u radio adaptaciji celu priu premestio u savremenu Ameriku, u pitomi Nju
Dersi. Loi momci u ovoj prii su Marsovci: stigli su u monstruoznim ratnim mainama iz kojih toplotnim zracima i otrovnim gasom polako ali temeljito unitavaju ne samo na hiljade ljudi, nego i sav ivi svet na Zemlji. Napetost i panika rastu dok se neprijatelj pribliava Njujorku. Svi su izgledi da e
kraj za ljudsku rasu biti tragian, ali su u raspletu prie Marsovci ipak pobeeni i uniteni, i to ne zaslugom ljudi nego bakterija i virusa, za koje nisu
imali razvijen imunoloki sistem odbrane.
Pria je za to doba bila originalna kao malo ta dotad vieno, ali to nije
bilo dovoljno nemirnom duhu 23-godinjeg Orsona Velsa (George Orson
Welles). On se potrudio da emisija ne lii na priu, nego je predstavio u obliku
radio vesti.
Efekat je prevaziao sva oekivanja. Po celoj zemlji ljudi su u panici istravali na ulice i padali u oajanje uplaeni za svoj ivot i za sudbinu sveta.
U studiji Invazija sa Marsa: psihologija panike, koju je na Prinstonskom
univerzitetu vodio Hedli Kentril (Hadley Cantril), utvreno je da je od est
miliona ljudi, koliko je pratilo ovu radio-dramu, svaki esti mislio da slua
prenos stvarnog dogaaja. To znai da je rezultat ove ale bio milion na smrt
preplaenih ljudi! Neki od njih izlazili su sa orujem u rukama i pucali u ulinu rasvetu i u vodotornjeve. Policija je registrovala ak i pokuaje samoubis11

tava, jer bilo je i nesrenika koji bi radije umrli od svoje ruke nego od oruja
zlih Marsovaca.
Pomenuta psiholoka studija pokazala je da je koren ovog dogaaja bio
znatno sloeniji nego to se tada pretpostavljalo. Po nekim zakljucima,
moglo bi se rei da je strah od Marsovaca dobrim delom bio strah od nemakih nacista, jer su samo nekoliko meseci pre emitovanja prie Hitler i embrlen na sastanku u Minhenu za dlaku izbegli rat iji se poetak oekivao jo
u martu. Situaciju je zaotrila i slubena nota kojom je nedugo pre emitovanja prie ameriki predsednik Ruzvelt poslao upozorenje Hitleru da se
odrekne teritorijalnih pretenzija prema svojim susedima. Tako su neki Amerikanci, koji su uli samo deo radio-drame, pomislili da uju informaciju o
nemakom napadu na njihovu zemlju. Evo izjave jednog graanina:
Bio sam siguran da su Nemci doli da nas otruju gasom. Kad je spiker rekao da su to Marsovci, pomislio sam da on zapravo i ne zna da je njih poslao Hitler.
Amerika je u to vreme bila u strahu od rata, ali ne od napadaa sa Marsa nego od mnogo blieg neprijatelja: Treeg rajha. Nepunu deceniju kasnije, kada
je nacizam pobeen, politika karta sveta poela je da se menja a s njom i prie i filmovi o vanzemaljcima. Sve manje je bilo Marsovaca naoruanih
izvorima smrtonosnih zraka i otrovnog gasa, a sve vie su dolazili kao
posrednici koji e pomoi ljudima da
okonaju svoje sukobe i da lepe ive. Ipak, zamena teza iz prvog fiktivnog napada vanzemaljaca ostae
model po kome emo esto moi da
objasnimo razloge naih strahova i
otkrijemo neispunjene elje.
Posle ove studije i psiholozi sa
mnogih drugih svetskih univerziteta
vrili su veliki broj analiza ove masovne histerije. Evo kratkih rezimea i
zakljuaka najpoznatijih studija:
- Okvir znanja i iskustvo svake osobe
ima snaan uticaj na to kako e spoljna
zapaanja biti interpretirana i prihvaena kao realnost (Buckhout 1974).

12

- Opaanje je vrlo nepouzdano i

sklono grekama (Loftus 1979;
Wells i Turle 1986; Ross, Read i
Toglia 1994).
- Ovaj efekat je ve bio poznat
kao rezultat stresnih, dvoznanih i nedefinisanih dogaaja
(Sherif i Harvey 1952; Asch
1956; Krech, Crutchfield i
Ballschey 1962).
- Ljudski mozak ni po emu ne
funkcionie kao video - kamera i
ne moe da memorie svaki podatak koji su ula registrovala. Ljudi interpretiraju informacije ne onako kako su viene, nego onako kako ih je njihov mozak obradio. Seanja na dogaaje nisu statina i nepromenljiva, nego se povremeno
obnavljaju i rekonstruiu. (Loftus i Ketcham, 1991).
Zakljuak ove poslednje studije potkrepljen je primerom svedoenja
gospoe Dejn Din (Jane Dean), koje je citirao Kentril u prvoj studiji. Ona je
rekla da je najrealistiniji deo radio - drame bio onaj u kome se govorilo o
mlazevima plamena koji su se prolamali kroz celu zemlju. Istina je, zapravo,
da se u celoj drami ne pominje nikakav plamen a jo manje mlazevi.
Prolo je vie od ezdeset godina od ovog dogaaja. Jesmo li izvukli neku pouku? I, to je jo vanije, moe li sve to ponovo da se dogodi?
Na ovo pitanje lake emo odgovoriti ako se pre toga zapitamo da li je
slinih paninih reakcija bilo i u prolosti. Tada nije postojao radio kojim bi
bilo mogue izazvati munjevitu reakciju kao 1938. godine, ali treba se setiti
masovnog straha tokom Srednjeg veka, izazivanog verovanjem u ljude koji
se pretvaraju u razne ivotinje, naroito u vukove (takozvani vukodlaci).
Takoe, u 17. i 18. veku postojao je masovni strah od vetica i avola, to je
imalo za posledicu lov na vetice i inkviziciju. Ovu paniku desetine hiljada
nedunih ljudi platilo je umiranjem u najteim mukama.
Da, takva panika moe da se ponovi i danas, moda i u veim razmerama. Tema ovoga puta ne mora da bude opasnost iz svemira - na svetu toliko
ljudi veruje u natprirodne pojave da su mogunosti zapravo jo ire. Teko je
prognozirati kakve sve oblike ova panika sada, na ulasku u 21. vek, moe da
poprimi. Ali uz tako raireno verovanje u onostrano, gorivo za ovu paniku
itekako postoji i eka samo da jo jedan genije, kao to je bio Orson Vels,
zapali fitilj.
NLO

13

Utakmica koja jo uvek traje

Malo koja tema moe tako da rasplamsa diskusiju kao pitanje da li nas povremeno poseuju inteligentna bia sa drugih svetova. Javnost se podelila na
dva tabora: na one koji ne sumnjaju u to da smo esto bili domaini vanzemaljcima i na skeptike koji tvrde da e poverovati u to tek kad vide nedvosmislene dokaze. I jedni i drugi poeli su da se udruuju u grupe u kojima
razmenjuju iskustva i utvruju strategiju zajednikog napada na suprotni tabor: prvi su takozvani UFOlozi (od Unidentified Flying Object, neidentifikovani letei objekat), a drugi su prihvatili jednostavan naziv Skeptici.
Ve u startu borba je bila
neravnopravna, iz prostog razloga to je mogue dokazati da
neto postoji, ali ne i da ne postoji. Ako ja, recimo, pretpostavim da u ovom trenutku na
vaem ramenu sedi nevidljivi
Marsovac i zajedno sa vama ita knjigu koju upravo drite u
ruci, a vi tvrdite da je to glupost, onda bih ja eventualno
mogao da dokaem svoju hipotezu ako, recimo, uhvatim jednog ili ga nekako snimim tako da ipak bude vidljiv. Vi ste u nepovoljnijem
poloaju - nikad neete imati dokaz da on ne postoji i vaa tvrdnja je osuena na to da zauvek ostane nedokazana.
ak i ako ja nikada ne dokaem svoju tvrdnju, ona e ipak biti manje ili
vie uverljiva hipoteza koja e uvek imati svoje sledbenike. Teko da e rasprava neto pomoi; ako sam ja uveren u svoju tvrdnju, naravno da neu dozvoliti da me razuverite. Treba se setiti ovoga kad u poglavlju Nauka i pseudonauka / Vetina kritikog rasuivanja stignemo do diskusije o tome ija je
obaveza da u raspravi dokae tvrdnju i da li je nepostojanje dokaza isto to
i dokaz o nepostojanju neega.
Formalno gledano, dosad nije iznet nijedan neoboriv dokaz o poseti bia sa druge planete koji bi uverio i skeptike (UFOlozima dokazi nisu neophodni jer oni veruju i bez njih). Postoje izjave svedoka ali one ne mogu da
budu dokaz, postoje atraktivne fotografije i filmovi ali oni su bez izuzetka
dvosmisleni i nedovoljno uverljivi. Bilo je vesti u tampi da su pribavljeni i
navodni materijalni dokazi (u vidu fragmenata svemirskih brodova pa ak i
tela bia sa drugih planeta), ali nikada nita od toga nije ponueno javnosti.
14

Svako od nas ve ima svoj stav o ovome, ali kod mnogih on je nedovoljno iskristalisan. U nedostatku injenica lake se okreemo svojoj intuiciji, ali
to nije dovoljno za nepristrasan stav. Ovde su izneti argumenti kojima se slue dva suprotna tabora - UFOlozi i skeptici.
Suprotno onome to svako u prvom trenutku pomisli kad uje skraenicu NLO (Neidentifikovani Letei Objekat), ovaj naziv nigde ne sugerie da je
re o vanzemaljskim tvorevinama. Kad je neto neidentifikovano, to prosto
znai da mu se ne zna priroda, poreklo i funkcija. Ljudi koji se ovim bave ak
su predloili da se ovaj naziv zameni jo uoptenijim, Neidentifikovane Letee Pojave. Razlog za ovakav predlog lei u tome to se ne prijavljuju samo
pojave objekata. Pojava svetlosti na nebu mogla bi da bude uzrokovana i nekim od poznatih ili nepoznatih prirodnih zakona, recimo oslobaanjem neke
energije, pa tu nema osnova da se govori o objektima.

injenice koje idu u prilog UFOlozima

Prema istraivanju koje je 1981. godine obavio Galupov institut, 95% Amerikanaca je ulo za NLO, 57% veruje da oni postoje kao vanzemaljska tvorevina, a 9% ak misle da su ih bar jednom u ivotu videli.
Osnovna prednost UFOloga je njihova brojnost; teko je sumnjati u
neto u ta veruje tako veliki broj ljudi. Sledea pogodnost koja im ide na
ruku je oigledna naklonost medija, i to ne toliko televizije i radija koliko
tampe. Izgleda da je senzacionalizam, koji je prisutan u svim svedoenjima
ili dokazima koje iznose UFOlozi, veoma potreban tampi u konkurentskoj
borbi protiv elektronskih medija. Osim toga, postoje dve specifinosti koje
nudi tampa, a koje idu u prilog UFOlozima. Prva je prenoenje (esto romansiranih i doteranih) izjava oevidaca u pisanoj formi, tako da italac ne
moe intuitivno da ih proceni i da donese sud o stepenu njihove objektivnosti (jer nedostaje vizuelni
kontakt, koji je svojstven televiziji
a ne tampi), a druga novinska fotografija koja je nesavrena, pa je
dobro dola za prezentovanje uvek
pomalo mutnih i nedefinisanih
snimaka NLO-a.
A ta sami UFOlozi koriste
kao dokaze da su u pravu? Prvo,
to su izjave svedoka, esto praene
podacima o njihovom drutvenom
statusu. Zatim fotografije i filmovi
NLO

15

koji su, dodue, esto neotri, ali su u saglasnosti sa svedoenjem. Takoe,

kao argument koristi se i nedostatak injenica koje bi skeptici trebalo da iznesu u cilju obaranja dokaza.
Teko da e se ova debata, koja ponekad ak prelazi granice pristojnosti,
ikad zavriti - osim ako se jednog dana na Zemlju spusti vanzemaljska letilica sa inteligentnom posadom, kontaktira sa ljudima i to bude praeno snimcima i fotografijama koji su jasni i nedvosmisleni. Jo ako nam ostave i poklone i ako nauka doe do istorijskih i tehnikih saznanja o civilizaciji koja
nas je posetila, svi e biti zadovoljni. Ostae samo eho rasprave - UFOlozi e
ponavljati mi smo oduvek govorili..., a (bivim) skepticima ostae samo da
gunaju sad nas jesu posetili, a onda je to bila samo mata...

Logika radi za skeptike

Ma koliko nae emocionalno bie elelo da negde u svemiru pronae (po
mogustvu inteligentan) ivot, neke injenice govore u prilog tome da e to
jo dugo ostati samo pusta elja. Ovde ne govorimo o tome da li u svemiru,
osim nae, ima ili nema inteligentnih civilizacija, nego kakve su nae anse
da s njima stupimo u kontakt.
Najvei problem su nezamislivo velika prostranstva koja treba da se
prevale da bi do takvog kontakta dolo. ak i ako bi bilo mogue putovati
brzinom bliskoj brzini svetlosti (sudei po Ajntajnovoj Teoriji relativiteta, vie od toga ni pod kakvim okolnostima nee biti mogue), putovanje
do najblie zvezde trajalo bi nekoliko
zemaljskih decenija, a malo je verovatno da emo i tamo, kao i u izvesnom broju oblinjih galaksija, nai
ono to traimo.
Otkud ovakva tvrdnja? Odgovor je jednostavan: komunikacija
elektromagnetnim talasima. Teko je
zamisliti da jedna inteligentna civilizacija ne bi koristila pogodnosti koje
nudi radio-komunikacija. Ako na nekoj planeti ima inteligentnog ivota,
onda na njoj vrvi od radio-talasa razliitih frekvencija. Zato je na Zemlji
postavljeno mnogo radio - teleskopa
16

koji istrauju ogromna svemirska prostranstva, oslukuju

razne galaksije u irokim opsezima elektromagnetskog zraenja, pa ipak dosad nita osim
prirodnog kosmikog uma
nije registrovano. Nita to bi
liilo na poruku, komunikaciju
ili poziv. ak se periodino alju poruke i oslukuju eventualni odgovori, ali bez ikakvog
uspeha.
Postoji jo jedna injenica koja ide u prilog skepticima. Mnogo je svedoka koji tvrde da su videli vanzemaljske letilice; logino bi bilo pretpostaviti
da su to preteno ljudi koji po prirodi svog posla dre pogled uprt u nebo,
dakle profesionalni astronomi. Ali njih meu svedocima skoro da nema, ak
ni astronoma - amatera! Zato se vanzemaljci ne pokazuju strunjacima, nego
ljudima koji gledaju u nebo samo zato to nemaju druga posla? Moda zato
to astronomi imaju dovoljno iskustva i mogu da prepoznaju i objasne pojave
u kojima mi smrtnici vidimo ono to nam sugerie mata.
Za sve ovo, naravno, mogue je izneti i kontraargumente. Ko moe da
garantuje da je Ajntajnovo shvatanje sveta teoretski maksimum do koga
jedna civilizacija moe da stigne i da ne postoje preice kojima bi se skratilo
putovanje? Zatim, zato bismo oekivali da neko koristi radio-komunikaciju
ako je upoznao i udobnije naine prenosa informacija? I na kraju, niko od
UFOloga nije tvrdio da su ba sva svedoenja o poseti vanzemaljaca tana;
neka je ispravno i 1% od svih, pa i samo jedno jedino svedoenje i - teza je
dokazana! Zato bi onda taj svedok morao da bude ba astronom?

Zamke u koje UFOlozi najee padaju

Prelistavajui veliki broj pria oevidaca, od kojih su neke beskrajno naivne,
neke duhovite i matovite a neke ak prilino uverljive, stie se utisak da su
ovde u veini ljudi koji jedino ele da lansiraju priu i da na njoj neto zarade, najee od prodaje tampi. Pored zarade, u isto vreme e preicom, bez
mnogo muke, doi i do publiciteta. Zanimljivo je da im u tome redovno pomau zavedeni ljudi, tako to ire priu svima koji su gladni senzacija.
Osim njih, sasvim sigurno ima i ljudi koji su najiskrenije preneli sva
svoja zapaanja u vezi neidentifikovanih leteih objekata - tagod da je to
bilo. Obe ove grupe, bez obzira na motive, pravi su zlatni rudnik za
NLO

17

UFOloge koji ove informacije klasifikuju i bez ikakvog kritikog stava predstavljaju kao dokaze.
Pravei previde, UFOlozi ine lou uslugu sebi, jer daju argumente
skepticima da ih pobijaju na svakom koraku. Ako sebe smatrate UFOlogom,
znajte da iz sledeih primera neete nauiti nita, osim da bi se trebalo kloniti insistiranja da letei tanjir vidite na svakom mestu i po svaku cenu. Evo
najeih greaka:
- Prihvatanje fotografija za neoboriv dokaz (kompjuterom se slike tako uverljivo montiraju, da uvek treba ostaviti neku dozu sumnje u njihovu autentinost).
- Proglaavanje podataka iz dnevne tampe za relevantne.
- Miljenje da se naunofantastini filmovi zasnivaju na moguim stvarima.
- Proglaavanje svega nepoznatog za vanzemaljski letei tanjir. Ovo je podjednako neosnovano kao, recimo, tvrdnja da je svako javno i nauno saoptenje ustvari pokuaj vlade da sakrije istinu.
- Ako nema dovoljno dokaza za potvrdu da je re o leteem tanjiru, onda je
najlake zastupati tezu da su vanzemaljci uklonili dokaze o poseti.
- Korienje metode eliminacije da bi se dokazalo da je to to je vieno bio letei tanjir. Uz istu logiku moglo bi da se dokae da se radi o vetici na metli
ili o disku bacaa sa prologodinje olimpijade.
- Proglaavanje kontraargumenata za neosnovane. Ako se neka injenica ne
uklapa u teoriju, onda je nju najlake odbaciti.
- Ignorisanje efekta adrenalina na svedoke koji
tvrde da su videli NLO.
Veliki stres kod ljudi
stvara uslove za pogreno opaanje i ini ih sugestibilnim.
- Miljenje da radarska
slika, slino televizijskoj,
pokazuje samo ono to
postoji i na onom mestu
na kome postoji. U stvarnosti, radar ponekad po18

kazuje i predmete koji ne postoje ili

na svom ekranu iscrtava isti predmet
na vie mesta; radarski signal je esto
pun raznih refleksija, koje stvaraju
fantomske odraze. To je razlog to svi
avioni imaju transpondere (primopredajne ureaje koji pojaavaju signal i alju kodove za identifikaciju),
jer jedino tako moe da se sa sigurnou locira letilica.
- Povezivanje pojave NLO sa paranormalnim pojavama i raznim okultnim
delatnostima.
- Miljenje da je letei tanjir sa druge planete verovatniji nego ala tehniki
obrazovanih tinejdera.
- Uzimanje izjava uniformisanih ljudi ili javnih linosti za dokazanu istinu.
Ima policajaca koji kradu i lau, vojnih oficira sa psihikim poremeajima
koji izazivaju gubljenje kontakta sa realnou, kao i ljudi od autoriteta kojima
logiko rasuivanje nije jaka strana i koji olako donose pogrene zakljuke.
- Uplitanje emocija i linih elja u svedoenje ili u presuivanje o tome to je
vieno. esto je stil nastupa ovakvih svedoka takav da je njihov osnovni cilj
postizanje efekta kod publike.
- Miljenje da je u stanju hipnoze mogue napraviti od oveka video-kameru
koja moe sa sigurnou da reprodukuje svaki dogaaj.
- Oekivanje da vanzemaljci mogu i ele da ree nae zemaljske probleme.
- Izjava u stilu ena mi je zatrudnela sa vanzemaljcem. Razmislite na asak o
ovom mudrom izgovoru.
- udan crte sa nerazumljivim znacima nacrtan na zemlji ili pesku. Aha!
Vanzemaljci su bili ovde!
- Ako ne verujemo pacijentu duevne bolnice koji tvrdi (pri emu i sam veruje) da je Napoleon, zato onda bez rezerve verujemo oveku koji tvrdi da je
proveo dve nedelje na vanzemaljskom brodu gde su mu ispirali mozak?

NLO

19

Postupak analize fotografija NLO-a

Svako od nas, kad vidi fotografiju, odmah pomisli da pred sobom ima objektivno predstavljen prizor i uglavnom ne sumnja u to to vidi. Stvarnost ipak
ume da bude sasvim drugaija; ak i ako zanemarimo mogunost fotomontae (koja spada u domen tehnikih obmana i trikova), ostaje nam jo mnogo
zamki u koje emo nenamerno upasti kada dobijemo snimke vanzemaljskih
letilica. Treba, recimo, biti iskusan meteorolog pa na slici 1 umesto dinovskih svemirskih brodova videti lentikularne oblake, kakvi se javljaju u
nekim delovima sveta (snimak je iz Brazila). Ako elimo da prilikom analize
fotografija izbegnemo sline zamke, evo na ta treba da obratimo panju:
- Gde se tano NLO nalazi na
fotografiji? Da li je u sredini,
lepo uotren i centriran? Ako
nije, upitati autora zato nije?

Slika 1: oblaci iznad Brazila

- Zato je snimak napravljen?

Da li je autor primetio NLO?
Ako jeste, onda bi verovatno
trebalo da bude vie snimaka
(onoliko koliko je imao filma),
a ako nije, korisno je proveriti
da li su to obine refleksije (koje esto nastaju u samim objektivima) ili, moda, jato ptica ili
insekata u letu.

- Da li je otrina NLO-a razliita od otrine pozadine? Ako jeste (bez obzira

da li je neotar NLO ili pozadina), NLO je bio u blizini fotoaparata - recimo
ispod 5 metara, mada to zavisi od ine daljine objektiva i otvora blende.
Pomo eksperta za fotografiju ovde je dobrodola.
- Da li na svim snimcima NLO dodiruje ivicu fotografije? Ako je to sluaj,
treba posumnjati da je time sakriveno neto to ga pridrava.
- Da li je negativ dostupan? Ako nije, zato? Ovo pitanje ne treba postavljati
samo ako je to Polaroid ili digitalna fotografija jer one rade bez negativa, ali
ako je re o klasinoj fotografiji, svaki izgovor za nedostatak negativa moe
da bude osnov za sumnju da se neto krije. Logino bi bilo oekivati da je
autor napravio vie snimaka (ako objekat nije bio prebrz, onda sve do kraja
filma), jer je malo verovatno da e neko tedeti film kad pred sobom ima
objekat kao to je NLO.
20

- Sudei po zasenenjima na NLO-u, da li

smer iz koga je on osvetljen odgovara smeru iz koga su osvetljeni ostali objekti? Ako
ne odgovara, treba posumnjati na fotomontau. Pogledajte sliku 2 (koja je snimljena u Splitu i pre tri decenije obila svet):
sa koje strane je osvetljen zvonik crkve, a
sa koje letei tanjir?
- Ako ima vie snimaka na filmu, svakako
treba da se naprave fotografije od svih i
analizira svaka ponaosob. Ako jedna od
njih padne na testu - padaju sve. Ako je
jedna oigledna prevara, nema sumnje da
su i ostale.
- Fotografije treba da se prave pri razliitim ekspozicijama tokom osvetljavanju fotopapira i posmatraju kroz filtere razliitih
boja. Kad se, recimo, preeksponirana fotoSlika 2: sa koje strane je Sunce?
grafija (uraena tako da bude tamna) posmatra kroz plavi filter, esto moe da se otkrije neto to je bez filtera nevidljivo - karakteristian oblik grejnog vlakna obine sijalice.
- Ako je ponuen samo uvean detalj (to lako moe da se vidi po otrini, teksturi i zrnu filma), treba insistirati da se priloi i fotografija celog snimka.
- Da li je fotografija crno-bela ili u boji? Naravno da je kolor snimak laki za
identifikaciju. Kod starijih snimaka mogla bi da se uzme cena kao opravdanje zato su raeni u crno-beloj tehnici jer tada je kolor postupak bio skuplji,
ali danas je on jeftiniji od crno-belog.
- Ako ima vie snimaka, da li je na njima NLO na istom mestu? Ako jeste,
treba posumnjati u to da je jednostavno negde okaen i snimljen. Istu sumnju
trebalo bi da izazove i vie atraktivnih snimaka sa razliitih strana, naroito
ako ima neobinih uglova; fotografi mogu slobodno da obilaze oko modela
samo u studiju ili ako snimaju neto to su sami pripremili i osmislili.
- Da li autor snimaka trai novac od medija za pravo na objavljivanje snimaka? Ako trai, to ne moemo da proglasimo za dokaz o prevari (mada moe
da bude razlog za sumnju), ali ako mu se to dogodilo dva ili vie puta sa
razliitim NLO-ima, onda treba biti posebno sumnjiav i uporno traiti skrivene detalje koji e razjasniti prevaru.

NLO

21

Hajde da se naalimo
Za neke od slika objavljenih na prethodnim stranama teko je utvrditi izvor
i dobiti objanjenje, ali moe se pretpostaviti da su objavljene uz tvrdnju da su
to autentini snimci vanzemaljskih svemirskih brodova. Autor ove knjige dao
je sebi slobodu da snimi (da ne kaemo docrta) nekoliko vanzemaljskih letilica, a ovo su rezultati te ale. Cilj je,
naravno, da se pokae da ni u amaterskim uslovima nije teko lairati ovakve snimke.
Montau fotografija mogue je napraviti i obinim makazama, ali rezultati su mnogo bolji kad se obrada uradi
kompjuterski. Tako su stvorene i ove
slike: pozadina je snimljena obinim
fotoaparatom, a svemirski brodovi modelovani su u programu koji se zove
3D Studio, pa u Photoshop-u nalepljeni na skenirane slike, ime se lake
ujednaava osvetljenost i kontrast
ubaenih detalja. Na isti nain je i mesec na jednom od snimaka ukraden (skeniran) iz asopisa i ubaen
da bi obogatio zlatiborski zimski
pejsa, dodate su uline lampe, na
nekim prozorima je radi idiline atmosfere svetlo naknadno upaljeno
i tako dalje. Sve je u funkciji efekta;
posmatrau je i tako svejedno kako je
izgledala originalna scena.
Mada su letei tanjiri na mnogim autentinim snimcima neotri,
ovde su uglavnom uraeni tako da
budu jasni i otri. Naravno da nije
teko naknadno ih zamutiti prema
potrebi, ali je ovde pre svega bio cilj
da se demonstriraju mogunosti
kompjuterske montae slike.
22

Izuzetak je poslednja fotografija, koja je nainjena duplom ekspozicijom

(tanije, poklapanjem filmova pri osvetljavanju fotopapira) kua pod snegom
i rasvete, omakom snimljene u restoranu. Neotrinom i sluajnim pokretom
fotoaparata stvoren je utisak velike brzine kretanja svetleih letilica na nebu.

NLO

23

Rozvel - najvea NLO misterija

Rozvel je grad u Americi, u dravi Novi Meksiko. Nalazi se u oblasti koja se
smatra veoma osetljivom kada je u pitanju vojna diskrecija. Pored Rozvela
nalazi se Alamogordo, oblast u kojoj je eksplodirala prva nuklearna bomba,
kao i Los Alamos u kome je tim strunjaka radio na njenom razvoju. Tamo se
nalazi i vojna baza koja je ula u istoriju kao prva koja je raspolagala nuklearnim orujem.
ta je uinilo Rozvel tako zanimljivim? Mnogo toga se dogodilo, a posebno je udan podatak da prvih 30 godina nita od svega toga nije pobuivalo panju javnosti. Tek 1978. godine poelo je klupko da se odmotava. Ili,
bolje rei, da se namotava, jer je vremenom interesovanje nadraslo sve ostale
sluajeve kojima se UFOlozi bave. Da krenemo redom, jer pria je bogata dogaajima.
Mada je i ranije bilo sporadinih sluajeva, masovno zanimanje ljudi za
neidentifikovane letee objekte zapoelo je 1947. godine. Samo u okolini Rozvela je izmeu 17. maja i 12. jula registrovano 16 izjava svedoka (toliko je sauvano, mada neki istraivai tvrde da ih je bilo preko 800) koji su tvrdili da
su videli NLO. Da bi stvar bila jo zamrenija, nijedna od tih 16 prijava, koje
postoje u arhivi, ne odnosi se na dogaaj koji danas pobuuje tako veliku panju, ali zato ima drugih pisanih tragova - pre svega u tampi.
Lokalni list Roswell Daily Record 8. jula 1947. godine objavio je lanak
pod naslovom RAAF pronaao letei tanjir na ranu u oblasti Rozvel, u
kome se navodi da je Major Des A. Marsel (Jesse A. Marcel), iz Rozvela, inae oficir 509-te bombarderske grupacije, otkrio letei tanjir i da je stvar prosledio viem tabu. U istom lanku kae se da je 2. jula nekolicina graana Rozvela videla veliki NLO kako prelee iznad njihovih kua.
U sutranjem broju pojavio se lanak pod naslovom Rejmi demantuje
letei tanjir, u kome brigadni general Roder Rejmi (Rodger Ramey), komandir Osme vazdune jedinice iz Teksasa izjavljuje da to nije bio letei tanjir nego ostaci meteorolokog balona, koji se sastoje od metalnih folija, polomljenih drvenih gredica i gumenih delova.
U istom broju pod naslovom Uznemireni raner koji je pronaao letei tanjir ali to je priao o tome mogla je da se proita i pria Meka Brejzela (Mac Brazel) iz Linkoln Kauntija. On je izjavio da je jo 14. juna, kad je
prolazio zajedno sa svojim sinom Vemonom, pronaao veliku koliinu pocepanih gumenih traka, metalnih folija, neobino vrstog papira i kopi. Tada to
nije smatrao znaajnim i nikome nije prijavio, nego je samo pokupio delove
24

za koje je pomislio da bi mu mogli zatrebati i odneo ih kui. Tek kad je uo

da je pronaen letei tanjir, odmah je erifu ispriao ta je video i dve prie
ubrzo su povezane u jednu. Upitan koju koliinu materijala je video, rekao je
sledee:
Balon koji je sve nosio, ako to tako radi, mogao je da ima oko etiri metra
u preniku. Delovi sive gume bili su razbacani na krunoj povrini prenika oko 180 metara... Nije bilo nikakve elise niti vrstih metalnih delova
koji bi ukazivali na motor. Bilo je nekih instrumenata ali bez oznaka, mada
je na nekim drugim delovima bilo slova. Postojala je i lepljiva traka na kojoj su bili natampani nekakvi cvetovi.
Brejzel je jo rekao da je i ranije pronaao dva meteoroloka balona na svom
ranu, ali da nisu bili nalik ovome.
Posle ovoga se Brejzel nije ba najbolje proveo: vojska ga je bukvalno zarobila i drala osam dana, bez pristupa telefonu i bez prava na razgovor sa
civilima. Za to vreme bio je podvrgnut detaljnom ispitivanju, pa ak i psihijatrijskom pregledu.
Vojska je preduzela dotad neviene mere obezbeenja: naoruani vojnici opkolili su celu oblast, a kasnije je jo jedan prsten vojnika postavljen radi
spreavanja pristupa na iru teritoriju. Snajperisti su zauzeli mesta na svim
oblinjim brdima, a vojna policija zaposela je sve puteve u okolini. Senator
Novog Meksika Denis ejvs (Denis Chaves) telefonirao je u Radio Rozvel i
zabranio da se emituje, presluava ili kopira tonski snimak intervjua sa Mekom Brejzelom, koji je ve bio pripremljen za emitovanje. Samo nekoliko minuta kasnije, snimak je konfiskovala vojska.
Ubrzo su pozvani svi svedoci da daju izjave, i odmah im je zabranjeno
da isto to priaju bilo kome. Umesto nje nareeno im je da naue novu izjavu koju smeju da ire, a koja ni po emu ne lii na njihovu prvobitnu priu.
Hoe li neko poverovati da je sve to uraeno samo radi meteorolokog
balona? Zaudo, hoe. Posle svega, general Rejmi odrao je konferenciju za
tampu, kojom je umirio duhove i rasprio sve sumnje. Tako je sluaj mirovao preko trideset godina.

Probijanje zida utanja ili poetak obmane?

Godine 1978. tabloid Nacionalni istraiva (National Inquirer) ponovo je pisao o celom dogaaju. UFOlog Stenton Fridmen (Stanton Friedman) sastao se
sa majorom Desom Marselom, koji je 1947. godine pronaao ostatke i identifikovao ih kao delove leteeg tanjira, i objavio intervju kojim je podgrejao
NLO

25

sumnje UFOloga. Odmah potom dva autora, Viljem Mur (Viliam L. Moore) i
arls Berlic (Charles Berlitz), angaovala su se na prikupljanju podataka i
napisala knjigu Rozvelski incident objavljenu 1980. godine. U knjizi se navode izjave velikog broja svedoka koji su boravili u Rozvelu 1947. godine ili
su razgovarali sa osobama preminulim u meuvremenu, a koje su imale ta
da kau o dogaaju. U isto vreme, od 1978. do 1980. godine dva UFOloga,
Donald mit (Donald Schmitt) i Kevin Rendl (Kevin Randle), izjavila su da su
pronali i intervjuisali svedoke ovog incidenta. Tada su, osim civila, progovorila i biva vojna lica. Da bi orba bila jo jae zainjena, u veoma popularnoj televizijskoj emisiji Nereene misterije preprian je ceo dogaaj sa pozicije UFOloga i objavljeno nekoliko intervjua. Istog leta napravljeno je jo
nekoliko TV emisija na istu temu i jedan televizijski film.
To je bio samo poetak lavine. Ubrzo su svi priali ili pisali o tome da
rozvelski incident krije katastrofu koju je doiveo svemirski brod sa druge
planete i da je amerika vlada to zatakavala dezinformacijama i laima. Svoje izjave dalo je blizu 1000 svedoka, a taj broj i dalje raste. Neke od tih izjava
meusobno se ne slau, neke su providne i oigledno same sebi slue kao cilj,
a za nekoliko navodnih svedoka, ije su izjave citirane u knjigama, utvreno je da su davno umrli. Ali, ako se odbace sve kontradiktorne prie, ostaje
solidan broj svedoenja od kojih moe da se sastavi logian i celovit mozaik.
Evo kako izgleda rekonstruisan dogaaj:
Jedne noi u leto 1947. godine stanovnike je probudila snana eksplozija. U prvi mah izgledalo je kao da se veliki avion sruio u oblinjem mestu
koje se zove Korona. Veliki broj ostataka letilice leao je razbacan na ogromnoj povrini, par stotina metara irokoj i oko 1200 metara dugoj. Ubrzo je data izjava za tampu da je to bio letei tanjir. Zainteresovani ljudi pourili su da to vide svojim oima, ali je
vojska iroko opkolila oblast i nikoga nije putala da se priblii. Odmah je u tampi objavljen lanak
kojim se demantuje prva vest. Zapoeta je detaljna pretraga, koncentrisana samo na povrinu na kojoj
su prvobitno pronaeni ostaci. To
je bila greka, jer zbog toga nije pretraena okolina. A na svega 4 kilometra odatle nalazilo se neto mnogo zanimljivije, to je otkriveno tek
posle nedelju dana.
Telo vanzemaljca spremno za autopsiju

26

Bila je to glavna kabina NLO-a, u

kojoj su bila 3 (neki kau 4) tela. Slinost
sa ljudima bila je iznenaujua. Barbara
Dager, erka tadanjeg erifa, tvrdi da joj
je otac rekao da je jedan od njih pokazivao znake ivota. U najveoj tajnosti odneta su tela i delovi letilice koji su leali
razbacani.
Ovde bi pria mogla da se zavri
kao to se zavrio i veliki broj drugih, da
se 1995. godine nije pojavio argument
Profil Rozvelskog vanzemaljca
koji je izdvaja od svega to je dotad vieno: filmski snimak za koji se tvrdi da predstavlja autentinu autopsiju nad
jednim od vanzemaljaca pronaenih pored Rozvela.

Otkud se pojavio film?

Londonski biznismen Rej Santili (Ray Santilli) vodio je firmu koja se bavila
distribucijom muziko-zabavnih snimaka. Evo njegove izjave:
Dok sam traio materijal za muziki dokumentarni film, naao sam se u
Klivlendu u leto 1993. godine. Pritom sam identifikovao stare kadrove iz
1955, na kome Elvis Prisli peva na nekoj kolskoj priredbi. Taj materijal snimio je honorarni kamerman koga je Universal News angaovao zbog trajka filmskih radnika. Poto mi je pomogao oko utvrivanja podataka za oko
tri minuta filma koji su me interesovali, kamerman je upitao da li me interesuje film koji se odnosi na Rozvelski incident iz 1947. godine, a koji je on
snimio dok je radio za ameriku vojsku. Rekao je da su na filmu snimljeni
ostaci leteeg tanjira, rekonstrukcija letilice i, to je najzanimljivije, autopsija vanzemaljaca.
Mojim privatnim avionom otili smo do njegove kue, jer je stanovao daleko od mesta na kome smo se nali, i on mi je pokazao materijal koji sada
moete da vidite.
Upitan koliko je platio pravo na objavljivanje filma, rekao je da je kamerman
najpre traio 100 000 dolara, pa su se onda malo cenkali i nali se na 92 000.
Ovde se namee logino pitanje: ako je kamerman radio za vojsku, otkud kod njega film? I jo jedno: ko mu je dao pravo da prikazuje film, pa da
ga uz to i slobodno prodaje? Autopsija vanzemaljca je dogaaj milenijuma,
ispitivanje ostataka letilice bilo je obezbeeno kao malo ta dotad, kamerman
je bio angaovan u najveoj diskreciji - a onda je, navodno, film ostao kod njeNLO

27

ga i on ga sad slobodno prodaje kao stari automobil! Izgleda da smo doli do

najslabije take u celoj prii: otkud snimatelju film?
Krenimo od identiteta kamermana. Santini je rekao da se on zove Dek
Barnet (Jack Barnett). U istoriji kinematografije postoji samo jedan kamerman sa ovim imenom - koji je odavno umro, prema tome to nikako nije mogao biti on. Doveden u neugodnu situaciju, Santini je izjavio da je to samo
pseudonim kamermana, a da pravo ime ne moe da saopti zbog njegove
line sigurnosti.

Detalj iz Santinijevog filma

Na prvim privatnim projekcijama ovog filma u Americi, prikazivana je kopija koja je nosila
oznaku Restricted access. A01
classification (ogranien pristup,
klasifikacija A01). Kad su se pojavile sumnje u autentinost filma,
ova oznaka je volebno nestala.
Razlog je verovatno izjava nekih
autoriteta da se termin Restricted
access nikad nije koristio u amerikoj vojsci, kao ni oznaka klasifikacije A01, i da ti termini pripadaju isto holivudskom argonu.

Jo jedan nizak udarac stigao je od Dona Inglia (John English), koji

je dugo radio kao direktor Internacionalne Vazduhoplovne Kue Slave u San
Dijegu i Svemirskog Istorijskog Centra. S obzirom da mu je to bio posao,
postao je specijalista za analizu i proveru autentinosti fotografija i dokumentacije koja se odnosi na aeronautiku i svemirska istraivanja. Njegovom
oku nije promakao jedan na izgled nevaan detalj: nalepnica na zidu prostorije u kojoj je vrena autopsija. Ova nalepnica, koja je obavezna u svim prostorijama za patoloku analizu tkiva, opominje prisutne osobe na opasnost
od mogue infekcije. Ukratko, ta oznaka je redizajnirana i prihvaena od
amerikog Instituta za standarde (ANSI) pod brojem Z53.1-1967 i verzija koja se na filmu vidi u upotrebi je tek od 1967. godine. A film je navodno snimljen dvadeset godina ranije!

28

ta je Projekat Mogul?
Najloginije objanjenje cele Rozvelske zavrzlame pojavilo se u
javnosti tek septembra 1994. Tada su prvi put objavljeni detalji
o projektu koji je otpoeo u junu 1947. godine i izvodio se pod
ifrom Mogul. O tome je opirno govorio arls Mur (Charles
Moore), jedan od strunjaka koji su uestvovali u ovom projektu, sada profesor u penziji. On je odrao konferenciju za tampu, napravio prezentaciju, odgovarao na pitanja publike i ak
pripremio monografiju o celom projektu.
Projekat je, inae, bio toliko poverljiv da je njegovo ime
(Mogul) i sam Mur doznao tek pre nekoliko godina. Predmet
projekta bili su specijalni baloni opremljenim mikrofonima koji su snimali infra-zvuke nastale kao posledica sovjetskih nuklearnih eksperimenata. Ovi zvuci se na poseban nain prostiru izmeu stratosfere i troposfere i, poto tamo nema prepreka
koje bi uticale na njihovo prostiranje, lako mogu da se detektuju. Na ovaj nain, recimo, tokom II svetskog rata (posle 6 decenija kruenja oko Zemlje) snimljeni su zvuci koji su nastali
1883. prilikom erupcije vulkana Krakatoa.
S obzirom da tada nije bilo satelita kojima bi se locirale
probne nuklearne eksplozije u Sovjetskom Savezu, ovom projektu je dat visok prioritet i poseban tretman. S nekoliko ovakvih balona bilo je mogue
precizno locirati mesto i odrediti vreme svake nuklearne
eksplozije na bilo kom mestu
na Zemlji.
Balon nije bio tako jednostavan kao to su inae bili
meteoroloki baloni; bio je to,
zapravo, vertikalni voz sastavljen od veeg broja balona,
dugaak preko 200 metara. Na
dnu su bili elektronski ureaji
i baterije, a iznad njih heksagonalni katadiopterski reflekBalon iz pro- tori koji su pomagali da se uz
jekta Mogul pomo radara precizno locira
NLO

arls Mur pokazuje deo balona

29

pozicija svakog balona, jer je to bilo od kljune vanosti za izraunavanje

mesta eventualne nuklearne eksplozije. Mur je na skici predstavio kako je
ovaj voz izgledao. Po svoj prilici, veliki broj detalja ovog voza odgovara
opisima ostataka koji su naeni na ranu kraj Rozvela 1947, ak i cvetni simboli odtampani na lepljivim trakama kojima su neki delovi spajani. Jedan od
pomenutih heksagonalnih katadioptera pronaen 1997. godine, sauvan je
do danas i Mur ga je pokazao na konferenciji za tampu. Sve je tu, nedostaju
samo vanzemaljci.
Prva lansiranja balona obavljena su jo u aprilu 1947. godine, ali je, zbog
nepovoljnih vetrova na velikim visinama, projekat premeten u Novi Meksiko. Svi letovi bili su uspeni osim leta balona broj 4, koji je zavrio neslavno
na ranu pored Rozvela. Vojska se uplaila da e Rusi naslutiti neto o ovom
projektu i zato je pokuala da zataka stvar priom o meteorolokim balonima.
A ta na ovo kau UFOlozi? Oni za svakog od ljudi koji iznose kontraargumente imaju po neku runu re. arls Mur, recimo, proglaen je za nedoslednog i nepouzdanog jer je prezentacijom projekta Mogul zapravo negirao neke svoje ranije tvrdnje iznete u intervjuima objavljenim u tampi, kao
to je sledea: Na osnovu poznatih podataka, mislim da to nije bio na balon.
Nije mu bila uvaena olakavajua okolnost da je miljenje promenio nakon
datih intervjua, kad je prvi put u ivotu video fotografije transparentnih polietilenskih balona korienih u projektu Mogul. Oni su zaista tako izgledali
da nisu mogli da lie ni na ta dotad vieno.

Epilog
Ceo incident dobio je do sada najvei publicitet u poreenju sa svim ostalim
priama o neidentifikovanim leteim objektima. UFOlozi ga jo uvek iznose
kao nesumnjivi dokaz da nas je posetila inteligentna vanzemaljska civilizacija, a sve kontraargumente proglaavaju za istu glupost. Zanimljivo je da su
najmanje kritikog duha i najvie elje da zdravo za gotovo prihvate priu
pokazali ba UFOlozi - koji za sebe tvrde da prouavaju sluajeve i da se
bave naukom koja ima jedini cilj da utvrdi istinu.
Danas se jo uvek govori o sluaju Rozvel. UFOlozi i dalje prikupljaju
dokaze i izjave svedoka (koji se umnoavaju geometrijskom progresijom),
svetske TV stanice emituju intervjue sa svedocima iz prve, druge ili tree ruke (uo sam od prijatelja kome je priao oevidac) i otkupljuju prava na
prikazivanje filma o autopsiji, a na Internetu postoje na desetine sajtova na
kojima svako iznosi po neki novi detalj koji podrava verodostojnost prie.
Javljaju se nove ideje i teorije; po jednoj od njih, upravo letilici pronaenoj u
30

Rozvelu treba da zahvalimo za pronalazak tranzistora u decembru 1947. godine, a samim tim i za pronalazak integrisanog kola (mikroipa), kompjutera,
satelita, CD-a i tako dalje. Video - traka sa snimkom autopsije ve je pomalo
zastarela, ali se i dalje solidno prodaje: do sada je dostigla tira od nekoliko
stotina hiljada primeraka. Pronaen je ak i pravi kamerman - koji se pojavljuje na televiziji, radiju i u novinama i ponavlja priu da ga je vojska pozvala da snimi autopsiju, posle ega je on odneo filmove kui (?) i od tada mu
ih niko nije zatraio (!?).
U jednoj od analiza masovnog interesovanja za sluaj Rozvel, D. H.
Roklif upotrebio je termin retrospektivno falsifikovanje. Ovaj termin je od
tada uao u upotrebu uvek kad je trebalo da se naznai da je neobina pria
iz prolosti kasnije preoblikovana sa namernim preterivanjem u atraktivnim
detaljima, uz istovremeno preutkivanje i odbacivanje svega to je nepoeljno za dobru prou prie. Ovakva etikecija nije ba pristojno odmerena,
jer se isti termin koristi i u psihijatriji za proces koji nesvesno koristi bolesnik
od paranoidne izofrenije kada iz seanja poziva odreene incidente i pri
tom ih prerauje i prilagoava svojim trenutnim potrebama, ubeen da su
mu seanja tana.
Jedino su se skeptici umorili. CSICOP (Comitee for the Scientific Investigation of Claims of the Paranormal, Komitet za nauno izuavanje tvrdnji
o paranormalnim pojavama) odavno se ne oglaava u vezi sa sluajem Rozvel.
Poslednju izjavu dao je Pol Kurc (Paul Kurtz), koji predsedava ovim komitetom:
Mit o Rozvelu morao bi konano da umre. Na pitanje jesmo li sami u svemiru treba da odgovorimo na osnovu dokaza boljih od onih koje nudi rozvelska obmana. Televizijske kue morale bi da budu odgovornije da se ne bi
ponovo dogodilo da pomeaju zabavne sa dokumentarnim programima.

NLO

31

Oblast koja ne postoji

150 kilometara severno od Las Vegasa, u Nevadi, nalazi se suvo jezero Grum,
pored koga je vojna oblast o kojoj nikakve informacije ne izlaze u javnost, pa
ak ni naziv; zato se, prosto, koristi ime Oblast 51. Ako pokuate da nepozvani priete, moe ak da vam se dogodi da to platite glavom jer okolo postoje mrtve strae (slika 1). Ipak sa pristojne udaljenosti imate pravo da parite oi, poto ete u centru oblasti videti vazduhoplovnu bazu u kojoj je jo
sredinom 50-tih godina testiran pijunski avion U2. Ova baza, ija je mapa na
slici 2, na satelitskom snimku (slika 3) je zaokruena. Dobra infrastruktura
vojnih objekata, udaljenost od oiju javnosti i povoljna konfiguracija okolnog
terena, sa dosta isuenih jezera koja sad slue kao prirodni aerodromi, uinili su da ovo postane matina oblast za vojnu proizvodnju i istraivanja koja
zahtevaju visok stepen tajnosti.
Tako je i javnost prihvatala Oblast 51, sve dok
se 1989. godine Bob Lazar
(Bob Lazar) nije pojavio na
Televiziji Las Vegasa i izjavio da je neko vreme radio na ispitivanju vanzemaljske letilice na jezeru
Papuz, koje je juno od
ove oblasti. Ako mu je namera bila da pokrene lavinu, uspeo je: od tog trenutka Oblast 51 vai za
specijalnu lokaciju na koju se, kao u hotel, dovoze
Slika 1: upozorenja na prilazu
svi posetioci iz svemira,
dok ranije ubeenje da se tu rade ovozemaljski (mada tajni) vojni projekti vai samo kao izgovor kojim se pokriva prava namena. Javnost je pokazala
visok stepen budnosti jer je ak dola do podatka da je amerika vlada potpisala ugovor sa vanzemaljskom civilizacijom, po kome posetioci imaju pravo da do mile volje koriste aerodrome koji se nalaze u Oblasti 51, kao i svu
udobnost prateih objekata, a u zamenu za to dozvoljavaju Zemljanima da ispituju njihove brodove, pa i da ih kopiraju.
Tako su se 24. septembra 1989. u amerikom asopisu Nedeljne svetske
novosti (Weekly World News) pojavila dva lanka koja se odnose na Oblast
51. U jednom se, pod naslovom Amerike vazdune snage sagradile NLO,
32

govori o tome kako je jedan od

est zemaljskih leteih tanjira,
sa oznakom Made in USA a
napravljenim po ugledu na
originale koji se se ve odomaili na Oblasti 51, napravio
svoj prvi let ak do Marsa i natrag, letei brzinom od 22 000
milja u sekundi! U intervjuu
kosmonauti govore o manjim
tehnikim problemima koje su
imali usput (zbog ega su malo
skrenuli sa kursa) ali zato oduevljeno opisuju nuklearni raketni pogon i mogunost da
ovi brodovi uz svojih 12 lanova posade ponesu i specijalno
Slika 2: mapa baze u Oblasti 51
nuklearno oruje. Izgleda da
sa ovim orujem nema ale, jer brodovi mogu da lete potpuno nevidljivi za oko
i za radare, neprimetni kao podmornice, ali za razliku od njih u stanju su da ispale oruje i da sravne sa zemljom bilo koji objekat za tren oka.
Druga vest odnosi se na
jo jedan domen korienja
Oblasti 51. Naslov je: Nacistiki ratni zloinci u Oblasti 51
rade kao naunici-robovi u izgradnji oruja. Posle rata je,
navodno, 67 nacistikih naunika radije prihvatilo ropski
status nego smrt u gasnoj komori. Sada ima jo 11 ivih i
oni i dalje vredno rade.

Slika 3: satelitski snimak Oblasti 51

NLO

Oba lanka nalaze se u

istom broju asopisa. Nedostaje, naalost, trei koji bi objasnio emu slue ovi ostareli
strunjaci iz drugog svetskog rata i kakva je korist od
njihove pameti kad su isto tako na raspolaganju i pripad33

nici vanzemaljske superinteligentne civilizacije.

Zanimljivo je da amerika vojska uopte ne reaguje
na ovakve napise u tampi.
Naprotiv, stie se utisak da su
ak i poeljni, to moe da
navede na zakljuak da oni
samo skreu panju javnosti
sa prave namene postrojenja
koja se nalaze u ovoj oblasti.
Niko ne spori da se tamo zaista neto dogaa. Samo, ta? Moda neto jo zlokobnije od pravljenja tajnih svemirskih brodova
i oruja. Lesli tal (Leslie Stahl) je u televizijskoj emisiji 60 minuta izneo
pretpostavku da se u Oblasti 51 nalazi tajno skladite toksinih supstanci,
mada od toga nije daleko ni pretpostavka da se tamo i proizvode bojni otrovi ija je upotreba zabranjena meunarodnim zakonom. Prvi potez vojske bio
je da ovo demantuje, a karikatura (slika 4) koju prenosimo iz tampe pokazuje kakva je bila reakcija javnosti na ovaj demanti. U vrhu table, po kojoj je nesrenik sa crtea pisao, nalazi se simbol amerikih vazdunih snaga, pored
koga pie priznanje nije naa profesija, a ispod toga nae hemikalije su
tajne, ali moete verovati Sjedinjenim Dravama. Jezero Grum je sigurno
mesto za rad.
Slika 4: karikatura kao stav javnosti

Pretpostavka da se tamo radi sa otrovnim supstancama nije bez osnova,

jer je grupa bivih radnika tuila vladu za ozbiljna oteenja zdravlja koja su
neobjanjivo nastupila dok su radili u ovoj oblasti. Njima su se pridruile i
udovice nekoliko radnika umrlih na naine koji nikada nisu rasvetljeni. Sve
je ostalo bez uspeha. Vlada je jednostavno zaklonila iza odgovora da se radi
o nacionalnoj bezbednosti.
U stvari, vlada na neki nain preutno porie postojanje Oblasti 51, jer
neodreenim odgovorima odbija svaku diskusiju na bilo koju temu povezanu sa ovim mestom. Naravno da ovakav stav doliva ulje na vatru koju razbuktavaju oni koji neprestano tvrde da se tamo odvijaju neke naopake
stvari. A ako govorimo o neidentifikovanim leteim objektima, masovna histerija verovanja u to da je nauna fantastika stvarnost, koja je zapoela posle
samo jedne izjave izgovorene u zabavnoj TV emisiji, moe da poslui kao
dobar indikator za to kolika je mo masovnih medija u diktiranju naina na
koji e javnost razmiljati.

34

ivi prenos sa Marsa

Godine 1976. svemirski orbiter Viking poslao je na Zemlju snimke povrine
Marsa (slika 1), od kojih su neki poprilino uznemirili javnost: jedna od planina duine oko 2500 metara iz oblasti Cydonia, osvetljena suncem nisko na
horizontu, pokazivala je zauujuu slinost sa ljudskim licem (to je lako
pronai u gornjem desnom delu slike 1). Godine 1998. orbiter Mars Global
Surveyor nainio je precizniju sliku ove oblasti. Pokazalo se da to brdo, kada
se snimi savremenim kamerama koje nude vie detalja i kad se osvetli iz
nekog drugog ugla (mala slika dole desno), pokazuje manje slinosti sa ljudskim licem, ali to ipak nije uticalo na prvobitno interesovanje javnosti.
Za utehu, na istom snimku ima dosta drugih zanimljivih detalja - recimo, zauujue pravilne piramide (na slici 1 levo dole). Zvaninih objanjenja za ove oblike jo uvek nema, pa je to dobro posluilo da javnost iznese
svoja tumaenja. Stvar je jo vie pogoralo to to je u pokuaju da NASA nastavi snimanje poto se orbiter vie priblii povrini Marsa, veza s njim prekinuta iz neutvrenih razloga. Tako su roene mnoge pretpostavke - recimo,
da su nalazi toliko zanimljivi da ih vlada namerno skriva od oiju javnosti ili

Slika 1: snimak sa Vikinga (dole desno: detalj snimka sa Mars Global Surveyora)
NLO

35

da su orbiter unitili Marsovci u nameri da svoje

postojanje sakriju od nas (mada je onda pitanje
zato bi gradili dinovsko lice i time obelodanjivali isto to to kriju).
Ipak, pria o licu sa Marsa ovde se ne zavrava. Snimak ove oblasti objavljen je u mnogim
asopisima, pa su ljudi uzeli lupe i poeli da je
detaljno pretrauju. Da li je presudna bila pronicljivost ili bujna mata udruena sa eljom da se
Slika 2: jo jedan portret
pronau jo neki zanimljivi detalji, tek zapaanja
su poela da se gomilaju. Najpre je u desnom delu slike 5 (iznad take D), odmah
pored velikog kratera, pronaena planina
koja bi, uz malo dobre volje, mogla da se
proglasi za jo jedno lice, dodue veoma
izdueno (uvean snimak je na slici 2). A
onda su pored samih piramida (iznad
take A) pronaena etiri kamena koja su
formirala krst, kao na nianskim spraSlika 3: krst kao koordinatni poetak
vama. Taka preseka, (uvean detalj na
slici 3) koja je lako uoljiva, odmah je proglaena za koordinatni poetak od
koga treba zapoeti pretraivanje. U blizini te take (obeleeno strelicom,
iznad take B na istoj slici) nalazi se graevina klinastog oblika nazvana Fort
(tvrava), s desne strane ograena lunim
zidom (slika 4). Centar ovog luka se, gle uda, nalazi skoro u centru krstia o kome je
upravo bilo rei.

Slika 4: tvrava

Uoeno je da se osnove oba lica nalaze

na liniji koja kree od krsta. Kad se povue
jo jedna linija iz iste take, ona e uokviriti

Slika 5: proporcije objekata na Marsu i pozicije njegovih prirodnih satelita

36

drugo lice i proi tano kroz oi prvog - kao to bi svaki slikar uradio,
primeuju sledbenici ideje da ovde
ima neega.
Da li je to dovoljno da ubedi
nevernike? Ako nije, postoji jo
jedna znaajna koincidencija, ali je
za nju potrebno navesti jo nekoliko podataka.
Oko Marsa krue dva prirodna satelita, kao dva Meseca: zovu se
Slika 6
Fobos i Dejmos - to su, uzgred, latinski izrazi za strah i uas. Prvi se kree po orbiti sa srednjim poluprenikom 9380, a drugi 23500 kilometara. Dakle, kad postavimo matematiku proporciju u kojoj su, s jedne strane, poluprenik Marsa i udaljenost Fobosa i Dejmosa od
njegovog centra, a s druge udaljenosti svih
navedenih taaka od krsta, dobiemo impresivno podudaranje. Dodue, nekih odstupanja ima, ali cela stvar je ipak prilino
zanimljiva. Naravno da je to odmah uzeto
kao jak argument svih pristalica teorije da
na Marsu ima inteligentnog ivota. Matematiari-amateri seli su za svoje kompjutere
i izraunali da verovatnoa da sve ovo bude
puka koincidencija iznosi jedan prema 1,4
Slika 7
milijarde.
Neemo ponavljati celu raunicu
kojom je dobijena ova cifra, ali lako se
vidi da je ona prepuna nedostataka. Recimo, izraunato je kolika je mogunost da
se ba ti oblici dobiju na ba tim mestima.
To je zateeno stanje, i postavka da se
rauna verovatnoa njegove pojave logiki je neispravna; bilo bi to kao kad bismo
promeali pil od 52 karte i onda sebe
proglasili za udotvorce jer se pojavio ba
taj redosled karata koji smo dobili, a
verovatnoa da emo ga dobiti bila je
izuzetno mala (broj moguih kombinacija
NLO

Slika 8

37

pisao bi se sa 58 cifara). Ipak, to ne umanjuje zanimljivost svih ovih zapaanja.

Videvi sve ovo, vernici su se dosetili ta je
rekao Luka u svom Jevanelju: I bie znaci na
suncu i u mjesecu i zvjezdama (21.25). ak su neki to proglasili i za siguran znak da nam dolazi
sudnji dan, jer ve sledea glava Jevanelja
(21.26) kae: Umirae ljudi od straha i od oekivanja onoga to nailazi na svijet; jer e se sile
nebeske pokrenuti.

Slika 9: terasasta polja

A ta kau naunici? Odgovor je lakonski imamo mi tih lica i raznih podudarnosti koliko
hoete! Zaista, osim ljudskih lica (slike 6, 7 i 8)
ima i drugih zanimljivih oblika, kao to su

terasasta polja (slika 9)

nalik onima koja su gradile Inke (ali i na narod
u primorju), ili zidovi
(slika 10) i ine (slika
11) od kojih je neke snimio Pathfinder, robot na
tokovima, dok je etao
po povrini Marsa. Ni za
ove oblike nema zvaniSlika 10: zidovi na Marsu

nog objanjenja; nauni svet izjavljuje samo da sve to nije ni malo neobino
za topologiju Marsa.
Ipak, neke istraivae-amatere
(ali i naunike) zainteresovala je grupa objekata koja se vidi u donjem levom uglu slike 1. Ta formacija dobila
je naziv Grad (City) i u njoj je pronaeno mnogo koincidencija, pre svega
matematikih, za koje neki smatraju
da sama priroda nije mogla da ih
stvori i da su delo inteligentnih bia.
Slika 11: marsovske ine

38

ta ima novo u gradu?

Grad se sastoji od grupe planina visokih po nekoliko stotina metara, od kojih neke imaju zauujuih slinosti sa
egipatskim piramidama. Meutim, jedan isprva neprimetan detalj pobudio je
znatno vie panje. Mala ispupenja, koja su na slici 12 zaokruena i obeleena
slovima, najpre su kartografisana i utvrene su im tane pozicije, pa je izvrena
geometrijska analiza njihovog meusobnog poloaja i tu je ponovo pronaSlika 12: humke u Gradu
eno toliko koincidencija da su mnogi to
proglasili za nesumnjivi signal koji se izdie iz uma, poruku ili prosto
znak da se ispod povrine ove zagonetne planete ipak nalazi neto.

Slika 13: matematike podudarnosti

Slika 14: geometrijski prikaz

NLO

Priroda ovih ispupenja, prozvanih

humke, nije objanjena jer se o topologiji
Marsa jo uvek ne zna dovoljno, ali kad
su entuzijasti poeli da povezuju take linijama (slika 13), mnoge od njih bile su
paralelne ili su uglovi bili veoma pravilni (trougao ADE je jednakokraki, OPG
jednakostranini a AGD, EAG, BAD i
AEB imaju po jedan prav ugao i preostala dva ugla koji su u sva etiri sluaja
potpuno jednaki). ak su se i rastojanja
izmeu humki meusobno odnosila kao

Slika 15: uestanost pojavljivanja uglova izmeu humki

39

koreni celih brojeva (slika 14), to bi teko moglo da se proglasi za sluajnost.

Slike i crtei koje ovde vidimo nisu jedini koji prikazuju matematike podudarnosti - ima ih na desetine i svi su podjednako zanimljivi.
Dalja analiza pokazala je nove pojedinosti (slika 15). Dr. Horas Krejter
(Horace W. Crater) iz Instituta za istraivanje svemira iz Tenesija analizirao je
uglove u svim pravouglim i jednakokrakim trouglovima i utvrdio da se u
njima iznenaujue esto pojavljuje konstanta t od 19,5 stepeni (kao i u pravilnom tetraedru). Statistika analiza pokazuje da ovaj ishod nije sluajan, ali
to opet nije izazvalo uzbuenje u naunom svetu; jednostavno, mi ne poznajemo geomorfologiju Marsa u dovoljnoj meri da bismo mogli da objasnimo
ovaj fenomen. A to to ne postoji objanjenje, to nam ne daje za pravo da
umesto njega prihvatimo pretpostavku o postojanju inteligencije na Marsu,
samo zato to je ona atraktivna i to elimo da verujemo u nju.
Zato su neka druga otkria, koja nama smrtnicima ne deluju ba zanimljivo, strunjake za ovu oblast skoro izbacila iz fotelja.

Dokaz meren milionitim delovima milimetra

ta je to izazvalo tako burne polemike u naunom svetu? Naizgled neupadljiv meteorit (slika 16), pronaen na Antarktiku (Allan Hills) samo pet dana
pre nove 1985. godine i obeleen znakom ALH84001, posle rutinskog ispitivanja postao je prava zvezda meu 20000 drugih dosad pronaenih meteorita. Manje je interesantno to to je utvreno da potie sa Marsa (mada ih je
odatle pronaeno samo 14), a vie da je u njemu pronaen veliki broj cilindrinih fosilnih formi koje lie na ovozemaljske bakterije (slike 17 i 18). Njihove dimenzije veoma su male: prenik je oko 20 a duina 200 nm (nanometara, milionitih delova milimetra), ali ako bi se otklonile jo neke sumnje,
to bi ipak bilo prvo otkrie koje
dokazuje tezu o ivotu na nekoj
drugoj planeti.

Slika 16: Meteorit ALH84001

40

Postoje ipak dva problema

koja bismo morali da reimo pre
nego to potvrdimo da pred sobom imamo fotografiju fosila pravog Marsovca: najpre treba utvrditi da li su te siune cilindrine
forme zaista stigle na meteoritu sa
Marsa ili je on kontaminiran posle
pada na Zemlju, a onda i da li one
zaista predstavljaju ive elije ili

Slike 17 i 18: Snimci meteorita ALH84001 nainjeni elektronskim mikroskopom

su samo rezultat nekog nama nepoznatog hemijskog procesa. Mada su u

toku polemike oko oba ova pitanja, izgleda da emo odgovor na drugo dobiti
znatno tee nego na prvo, jer jo uvek nije precizno definisano ta moemo
da smatramo ivim organizmom.
Utvreno je da su ove cilindrine forme sastavljene od organskih materija, ali to ne znai da
ih ine ivi organizmi. Problem je pre svega u njihovim izuzetno malim dimenzijama, jer nauci
nije poznat tako mali ivi organizam, ak se ne
zna ni da li je teoretski mogu. To ne znai da i na
Zemlji ne postoje forme sline onima iz meteorita
ALH84001. Pre vie od deset godina, prilikom
ispitivanja uzoraka minerala sa dna okeana nauSlika 19: Nanobakterije
nici su pomou elektronskih mikroskopa videli
sline forme i dali im naziv nanobakterije. Poto su propali pokuaji da se
one uzgoje u laboratorijskim uslovima, skoro da je bila naputena pretpostavka da je re o ivim organizmima. Ipak, poetkom 1999. je Dr. Philippa
Uwins opisala zapaanja
koja su ponovo podgrejala
tezu o ivim biima: dok je
posmatrala glineni mineral ilit, pred njenim oima
je ispod elektronskog mikroskopa raslo mnotvo
nanobakterija, koje su bile
nalik na fiber - vlakna.
Slika 20: Kolonija nanobakterija

NLO

41

Da bi ovakav nalaz u nauci bio prihvaen, trebalo bi ga ponoviti i

opisati postupak kojim bi svako mogao da ga proveri. Pokuaji da se ovo
uradi jo uvek nisu urodili plodom, pa je Dr Uwins odbila da forme koje je
videla proglasi za nanobakterije i privremeno ih prozvala nanobe.
U meuvremenu su nanobakterije (slike 19 i 20) jo bolje upoznate. Pronaena je i veza izmeu njih i korozije metala. Izgleda da e od ovih saznanja imati koristi i medicina jer su iste cilindrine forme pronaene u tetnim
naslagama kalcijuma na zidovima krvnih sudova i, u posebno velikoj koliini, u kamenu koji se formira u bubrezima. Tako je nanobaktrija ve optuena
za neke bolesti, a da nije utvreno ni da li je ona ivo bie ili neiva stvar.
Zasad se vre pokuaji da se iz nanobakterija izdvoji DNK. Ako bi to
urodilo plodom, mogli bismo sa velikom verovatnoom da tvrdimo da je meteorit ALH84001 na neki nain bio svemirski brod kojim su na Zemlju stigli
Marsovci.

Mit o dolasku stranaca

Karl Gustav Jung (Carl Gustav Jung) ponudio je, sa gledita psihologije, zanimljivo objanjenje nae potrebe da svaki nerazumljivi znak sa neba tumaimo kao posetu superiorne civilizacije iz daleka. To je za njega zadovoljavanje
mita o dolasku stranaca, ovekove potrebe i elje da odnekud dou bia i
uspostave kontakt s njim, ne bi li ga izbaviti iz usamljenosti i uverili da nije
sam u svemiru. Inke su bile dobri ratnici, ali su lako pokoreni jer su osvajai
doli u metalnim oklopima i tako se nenamerno predstavili kao boanstva
koja su domoroci vekovima oekivali.
Svaka religija na svetu koristi neobjanjene pojave za podravanje teze
o postojanju boanskih sila. S druge strane, UFOlozi su pronali delove u
Bibliji koje smatraju za svedoenja o poseti bia iz svemira. Najpoznatiji je
deo Knjige proroka Jezekilja (1:4-2:2).
Ja pogledah, i gle, silan vetar doe od severa, i gust oblak i snop plamena,
koji sipae na sve strane blistavu svetlost, u ijoj se sredini sijae neto kao
uglaen bakar izvaen iz ognja. U sredini bejahu jo etiri iva svorenja
koja na oi bejahu nalik na oveka; Svako od njih imae etiri lica i svako je
imalo etiri krila. Noge im bejahu prave, a u stopalu noge im bejahu kao u
teleta; i sijahu se kao uglaen bakar. Pod krilima na etiri strane imahu
ruke oveje, i sva etiri imahu svoja lica i svoja krila. Krila im bejahu sastavljena jedno s drugim; i ne okretahu se idui, nego svako iae pravo
napred. Sva etiri imahu jedno lice oveje, sva etiri jedno lice lavovsko s
desne strane, sva etiri jedno lice volujsko s leve strane, i sva etiri jedno
42

lice orlovsko. Lica im i krila bejahu razdeljena ozgo; u svakome se dva krila
sastavljahu jedno s drugim, a dva im pokrivahu telo. Svako iae pravo
napred; iahu kod ih voae duh, i ne okretahu se idui. Ta stvorenja
izgledahu kao ivo ugljevlje, kao buktinje, i taj oganj prolaae izmeu tih
ivih stvorenja, i bacae blistavu svetlost i sevanja. I ta stvorenja trahu i
vraahu se kao munje.
Ja pogledah ta stvorenja i gle, na zemlji bee po jedan toak uza svako stvorenje prema etiri lica njegova. Izgledom i oblikom ti tokovi bejahu kao
hrisolit, i sva etiti bejahu jednaka; izgledom i oblikom bejahu kao jedan toak utisnut u drugi toak. Kad iahu, iahu na svoje etiri strane i ne skretahu s puta svoga. Obim i visina im bejae strana, a na naplatcima sva su
etiri toka imala mnotvo oiju. Kad ta stvorenja iahu, iahu i tokovi uz
njih; a kad se ta stvorenja podizahu od zemlje, podizahu se i tokovi. Kud
ih god gonjae onamo iahu, i prema njima se podizahu tokovi, jer duh tih
stvorenja bejae u tokovima. Kad ona iahu, iahu i oni, a kad ona stajahu, stajahu i oni, i kad se ona podizahu od zemlje, podizahu se i tokovi
prema njima, jer duh tih stvorenja bejae u tokovima.
Iznad glava tih stvorenja bejae kao nebo, kristalno, blistavo, razastrto
ozgo, iznad glava njihovih. Pod tim nebom bejahu im krila pruena jedno
prema drugome, a imahu ih svako po dvoja koja pokrivahu telo njegovo. Ja
uh huku krila njihovih kad iahu, kao huku velike vode, kao glas Svemonoga, kao graju u logoru. Kad stajahu sputahu krila. Kad sputahu krila
pri zastajanju, ujae se huka koja se odbijae s neba iznad glava njihovih.
Svrh neba, iznad glava njihovih, bejae kao kamen safir u obliku prestola,
i na tom obliku prestola bejae pojava oveka postavljena s visine. I vidjeh
neto kao uglaen bakar, kao oganj u kome bejae taj ovek, te sipae zrake
unaokolo. Od bedara njegovih pa do gore, od bedara njegovih pa do dole,
videh kao oganj i blistavu svetlost koja ga obavijae. Kao to je duga u
oblaku u dan kie, tako bejae izgled te blistave svetlosti koja ga obavijae.
To bejae prava slava Gospodnja. Pred tom pojavom ja padoh na lice i uh
glas nekoga koji govorae.
I ree mi: Sine oveji, ustani na noge, govoriu ti. im mi progovori, ue
u me duh i postavi me na noge, i ja sluah onoga koji mi govorae.

NLO

43

ta dalje?
Idilinu sliku o posetiocima iz daleka pokvario je nauni pristup ispitivanju
neidentifikovanih pojava. Da li su ljudi od nauke kategorini u tome da je
mogunost bliskog kontakta ravna nuli? Ne, ali se njihove metode i oekivanja bitno razlikuju od pristupa koji ima nenauni svet. ini se da izmeu
suda javnosti i naunog stava postoji obrnuta proporcija: ono to moe da
uzbudi javnost naunicima je nezanimljivo. A ako zainteresuje naunike,
onda nikome osim njima nije jasno zato je ba to toliko interesantno. Zato,
ako hoemo da o mogunosti kontakta sa vanzemaljskim ivotom sudimo
naunim merilima, treba da zaboravimo na atraktivne prizore koje smo videli u nauno-fantastinim filmovima. Mala je mogunost da emo videti
svemirske brodove sa arenim svetlima, da emo biti svedoci otmica Zemljana ili da emo doiveti romantino druenje i ljubav sa osobom iz dalekog
svemira. Umesto toga, moraemo da upoznamo druge forme ivota, moda
i u uslovima koji su za naa shvatanja katastrofalni - pri veoma visokim ili
niskim temperaturama i pritiscima, u atmosferi u kojoj dominiraju za nas otrovne supstance i pri gravitaciji koja je blizu nulte ili je izuzetno visoka.
Primer meteorita ALH84001 ui nas da emo u nekim sluajevima biti ak i u
dilemi da li se uopte radi o ivotu.
Doskora smo mislili da ni na Zemlji ivot nije mogu van podruja koja
deluju prijatno i dopadljivo. A onda smo upoznali neobine oblike ivota i
prozvali ih ekstermofili. To su anaerobne bakterije (one koje ive bez prisustva vazduha), termofile (ive na visokim temperaturama), psihrofile (prilagoene velikoj hladnoi), acidofile (ive u kiselinama), alkalofile (u baznim
sredinama), halofile (uz visoku koncentraciju soli), barofile (pri visokim pritiscima), kserofile (prilagoene ivotu bez vode) i tako dalje.
Nedavno je u okeanima, na veoma velikoj dubini gde ne dopiru sunevi zraci, otkriven oblik ivota koji je iznenadio naunike. Stvorenje koje lii
na crva duine preko jednog metra, prozvano Riftia, nema usta, creva i
ostale organe za varenje. Ovo bie ivi u blizini otvora na dnu iz kojih izvire
veoma topla voda zagrejana magmom u unutranjosti Zemlje. Riftia se hrani
produktima koje lui ogroman broj bakterija nastanjenih u njenom telu, pri
emu oigledno znaajnu ulogu igra toplota dobijena iz geotermalnog izvora. Zato se odmah pojavila pretpostavka da bi na nekim drugim planetama i
satelitima, za koje se zna da imaju uareno jezgro, mogao da postoji slian
oblik ivota.
Naunici ipak nisu digli ruke od ideje da uspostave kontakt sa civilizacijom slinom naoj. Najvei problem je nezamislivo veliki prostor koji nas
deli, pa su direktne posete teko izvodljive. Zato je teite stavljeno na ostva44

renje komunikacije radio-vezom. Dinovske paraboline antene neprestano oslukuju svemir a moni
kompjuteri analiziraju primljene signale i pokuavaju da u njima prepoznaju smisleni signal i da ga
dekoduju. Snani predajnici istovremeno emituju poruke u raznim pravcima po svemiru, u nadi da e
neko primiti i razumeti poruku, pa moda i odgovoriti na nju.
Naravno da takve poruke moraju da budu razumljive onima koji ne znaju ni jedan od naih jezika,
ne poznaju pismo kakvo mi znamo i nemaju nikakva
znanja o naoj civilizaciji. Zbog toga je izbor pao na
binarno kodirane poruke (koje se sastoje samo od
nula i jedinica) koje, kad se razviju u dvodimenzionalnu sliku, pruaju manje-vie razumljive informacije o nama i o naim znanjima.
Prva takva poruka poslata je 1974. godine na
frekvenciji od 2380 MHz, a sastojala se od 1679 binarnih brojeva. Kad se sve jedinice pretvore u crne a nule
u bele take, dobija se crte kao na slici 21, koji bi, uz
malo detektivskog posla, inteligentna bia mogla da
protumae kao atome i molekule, genetski molekul
DNK, grubi prikaz Sunevog Sistema, oveka i parabolinu antenu radio-teleskopa Arecibo sa koga je
poruka poslata.

Slika 21: poruka

poslata 1974.

Radio-signal ove poruke jai je 100 000 puta od signala standardnog televizijskog predajnika, ali on nije poslat ka bliskim zvezdama nego ka zvezdanom jatu M13 koje se sastoji od oko 300 000 zvezda. Njegova udaljenost je
13 000 svetlosnih godina, pa bismo u najboljem sluaju odgovor mogli da
oekujemo tek kroz 26 000 godina!
Posle ove, poslato je jo mnogo poruka. Jedna od njih, koja prikazuje detaljniji izgled mukarca i ene (slika 22), poslata je ka zvezdama udaljenim
samo 51 svetlosnu godinu. Tako bismo ve za 102 godine mogli da oekujemo odgovor.
Frank totman (Frank Stootman) iz australijskog Centra za traganje za
vanzemaljskom inteligencijom (Search for Extra Terestrial Inteligence, skraeno SETI), izneo je miljenje da su ove poruke zapravo upuene nama samima jer je mogunost da emo ikada dobiti odgovor na njih zanemarljivo
mala.
NLO

45

Ovakav sud ipak ne moe

da pokoleba UFOloge - amatere.
Na sajmu odranom u SAD, u
organizaciji jednog udruenja
koje traga za dokazima o posetama vanzemaljskih bia, mogli
smo da se divimo njihovoj mati
pa i da kupimo svatarije koje
e nam pomoi da spremno
doekamo posetioce. Nudilo se
sve i svata - recimo, papirna kapa koja garantovano titi od nekog dela odvaljenog sa svemirskog broda (kakvi se, inae,
neprestano otkidaju i padaju
Slika 22: poruka koja e putovati 51 godinu
nam na glavu). Proizvoa prilae i pismenu potvrdu da e
dati visoko novano obeteenje kupcu ako dokae da je kapa bila neefikasna
i da mu je ba deo vanzemaljske letilice razbio glavu. Tu su i razliiti senzori
koji e probuditi svakog spavaa ako u blizini doe do poremeaja gravitacionog ili magnetnog polja (to bi bio siguran znak da se u njegovo dvorite
upravo sputa sumnjiva letilica) ili skrivene kamere koje e ostaviti videozapis o tome kako su njihovog vlasnika oteli posetioci iz druge galaksije.
Jedan od ovih pronalazaka mogao bi da bude zanimljiv i za nae
UFOloge koji imaju konstruktorskog duha. To je mali dodatak za dvogled,
zapravo obina fotoelija povezana sa slualicama preko minijaturnog pojaala. Fotoelija se stavlja na jedan od okulara dvogleda, a kroz drugi se
niani okom i tako se usmeri ka sumnjivom nonom svetlu. Pri tom e ista
svetlost pasti i na fotoeliju, naizmenini signal e se pojaati i mi emo uti
izvor svetlosti. Obino brujanje je znak da svetlo potie iz sijalice prikljuene
na mreu naizmeninog napona, automobilska svetla e imati karakteristian
um alternatora, avionsko svetlo imae otre praskove bljeskalice za avio signalizaciju i tako dalje. Malo vebe, i ubrzo emo umeti da razlikujemo
zvukove raznih izvora svetla. Kad tako usmerimo dvogled ka nekom sumnjivom svetlu u planini pa ujemo nov i nepoznat um, znaemo da smo uspostavili prvi kontakt sa vanzemaljskom civilizacijom.

46

2
ZABLUDE
Je li lake poverovati da je cela
priroda skrenula s puta ili da jedan ovek lae?
(Thomas Paine)

Svet je pun ljudi koji celog ivota stiu znanje, i onih drugih, koji su se sa
znanjem rodili pa sad troe vreme na pametnije stvari. Ovima drugima
moda nedostaje smisao za organizaciju, ali zato na pretek imaju talenta za
improvizaciju. Oni znaju sve i u svakom trenutku mogu da se ukljue u razgovor o politici, tehnici, medicini ili bilo emu drugom.
Da li je to dobro? Na neki nain jeste, jer im to daje snagu i volju da se
trude, ali je teta to su pri tom zanemarili vrednost znanja. Knjige su za nekoga drugog, a za roenog genija itanje je gubljenje vremena. On treba samo
da se prihvati posla i remek- delo je stvoreno.
Takvih remek-dela ima na svakom koraku, dovoljno je samo osvrnuti se
oko sebe. Televizijske antene, recimo, zamenjuju se lavorima (valjda pronalazai misle da se radio - talasi najlake sakupljaju lavorom), a naeta flaa mineralne vode hermetiki se zatvara kaiicom tako to se ruka slobodno
klati u grliu boce. Primera ima jo mnogo: topljivi osigurai popravljaju se
debelom icom (zato li su samo stavili ovu tanku, kad tako lako pregoreva?),
nesrenika koji je pretrpeo udar groma (ili ga je bar protresla struja) zakopavaju u zemlju kako bi ona izvukla struju iz njega, a najnoviji domet uma
predstavljaju kompakt - diskovi okaeni na retrovizore automobila, koji treba
da zbune policijske radare za merenje brzine vozila.
udno je da tako veliki broj ljudi naprosto pliva u zabludama. Neke od
njih verovatno su nastale kao plod razmiljanja dokonog oveka koji nije
umeo bolje da iskoristi vreme, ali ima i opasnih zabluda (posebno onih u sferi
ekonomije), stvorenih od strane ljudi spremnih da eksploatiu svakoga ko se
upeca. U ovom poglavlju govoriemo o zabludama iz obe grupe.
47

Perpetuum mobile
Maine za proizvodnju energije ni iz ega, koje nose zajedniki naziv perpetuum mobile (to na latinskom znai veito pokretno) pravi su zlatni rudnik za pronalazae - amatere. Ovde namerno odvajamo amatere od ozbiljnih
inenjera i naunika, jer ljudi od nauke, koji su pre svega nauili kako da razmiljaju, imaju naina da nekim drugim putem (a ne putem velikog broja pokuaja i pogreaka) dou do odgovora da je takva maina nemogua.
Treba, ipak, priznati da je zanimljivo listati ideje svetskih pronalazaa
koji misle da mogu da nasamare prirodu i da pronau preicu kojom e
uspeti da zaobiu ogranienje koje namee zakon o odranju energije. Mnoge od ovih ideja zatiene su patentom i injenica da ova vrsta pravne zatite nije ba jeftina, svedoi o tome da su pronalazai cenili svoje ideje.
Pregledom velikog broja patentnih prijava, stie se utisak da su pronalazai, razmiljajui o ovim mainama, prevazili jednostavne konstrukcije jer
su svojim nainom razmiljanja nekako uspeli da shvate zato one ne mogu
da rade. A onda su poeli da ih obogauju dodacima, prosto reeno da ih
komplikuju i da im poveavaju dimenzije do megalomanskih razmera. Kad
je pronalaza u tom uslonjavanju konstrukcije stizao do take u kojoj vie
nije bio u stanju da shvati zato njegova maina ne bi radila, uzviknuo je
Eureka i pourio u patentni zavod da ga neko ne bi preduhitrio. Naravno
da pri tome nije gubio vreme na gradnju prototipa, jer to nije manir pravog
genija. Njegova maina mora da radi i oveanstvo e to kad-tad shvatiti.
Uz takav nain gledanja na stvari, sasvim je mogue da se negde provue i sitan previd... da je zakon o odranju energije ipak neumoljiv.

Reenja sa mnogo prednosti i samo jednom manom

Nije jasno zato pronalazai toliko vole da ideju o maini koja proizvodi energiju zasnivaju na gravitaciji; sigurno je da bi isti efekat (isti neuspeh) postigli
i mainama koje rade sa magnetima, oprugama ili pneumatskim komorama,
jer svaka od njih moe da poslui za akumuliranje izvesne koliine potencijalne energije. Ali nijedna (pa ni gravitaciona) ne moe do beskraja da pretvara konanu koliinu potencijalne energije u beskonanu koliinu kinetike.
Osim maina koje bukvalno ni iz ega stvaraju energiju, veliki broj pronalazakih ideja odnosi se i na maine koje troe izvesnu koliinu energije, ali
je svojim radom poveavaju tako da se na izlazu dobija vie energije nego to
je uloeno. Ovde se odmah namee reenje da se jedan mali deo proizvedenog rada usmeri na pokretanje maine, tako da joj je spoljna energija potreb48

na samo za pokretanje, a nadalje je samostalna u radu. Naravno da su i ovakve maine podjednako neizvodljive.
Sledeu grupu ine maine koje kradu energiju od okolnih maina. S
obzirom na to da kraa nije prirodna nego drutvena pojava, ove maine
ipak funkcioniu, ali ni jedna od njih nije perpetuum mobile. Moda bismo
pre mogli da ih uvrstimo u parazitske maine.
Poslednja grupa, zapravo sasvim legalna i mogua, objedinjuje maine
koje koriste neku prirodnu energiju (vetar, talasi, sunevo zraenje, plima i
oseka, nuklearna energija, fosilna goriva) kako bi ih pretvorili u korisnu (drugim reima, naplativu) energiju - uglavnom elektrinu. Ove maine kradu
energiju od prirode ali, poto je ova vrsta krae po ljudskim zakonima legalna, to nismo proglasili za krau nego za korienje prirodnih resursa. Glasovi razuma sve vie nam govore da treba sasluati ekologe i u ovoj krai biti
umeren, jer priroda je ve poela da nas kanjava.
udno je da utopija o maini za proizvodnju energije ni iz ega odoleva napretku civilizacije i stalnom porastu tehnike kulture ljudi. Ako neko
ve mora da izmisli genijalnu mainu on e to i uiniti, na ovaj ili onaj nain.
Kao to ljudi sa niim obrazovanjem svuda vide vetice i duhove a tehniki
obrazovani ljudi vanzemaljce, tako e i pronalazai, u zavisnosti od stepena
obrazovanja, da konstruiu perpetuum mobile sa klatnima i oprugama, ili sa
spinovima i superprovodnicima. Sutina je ista, menja se samo pristup.
Evo nekoliko pokuaja autora iz raznih krajeva sveta da realizuju mainu kojom e zauvek biti reeni energetski problemi oveanstva. Sve ideje
(osim prve, koja upravo sledi) zatiene su patentima prihvaenim od strane
ovlaenih dravnih zavoda, a crtei su iz originalnih patentnih prijava.

1. Besplatna energija iz esme

O jednom od pronalazaka iz grupe koja krade energiju od okolnih maina
nedavno smo itali u tampi. Delo je jednog naeg zemljaka, a princip rada je
sledei: gumeno crevo prikljui se na esmu i, kad se pusti voda, njen pritisak pokree klipni ili turbinski mehanizam koji protok vode, pomognut pritiskom iz vodovodne mree, pretvara u mehaniki rad. Ovaj rad moemo
dalje da koristimo za pokretanje generatora koji proizvodi elektrinu energiju. Taj mehaniki rad predstavljen je kao dobitak, i to ne samo od strane pronalazaa, nego se i novinar pohvalno izrazio o inovatorskom duhu autora. I
ovde bi pria imala srean kraj, kad se ne bi umeao neki racionalni duh i
skrenuo nam panju na to da je tu energiju morala da stvori neka elektrina
pumpa koja omoguava protok vode i stvara pritisak u vodovodnoj mrei.
Energija je dakle ukradena, a uz to je i voda baena.
Zablude

49

2. Podvodni ringipil: US patent 3918827 od 11. 11. 1978.

Ideja je da se za pogon maine iskoristi
hidrostatiki pritisak koji vlada u dubini
mora, jer e voda odozdo (u levom kolu)
jae pritiskati lopatice nego odozgo (na
desnoj strani pokretne trake). Na skici su
autori (dva inenjera) predstavili i brod,
tek da bismo procenili dimenzije konstrukcije. Lopatice su zglobne, tako da
mogu da se ire i skupljaju, to e - mislili
su autori - pomoi da se u levom kolu
postigne znatno jai potisak vode odozdo
nego u desnom.
U patentnoj prijavi opisana su i poboljana reenja, u kojima je na desni niz
lopatica mogue sa brodova istovarati
smee, ime se (dodue, uz izvesno zagaenje mora) stvara i dodatni pogon.

Crte iz patentne pijave US3918827

Srea je to ovaj pogon nikada nee

proraditi, jer bi inae sve ribe koje su nekim udom do sada mirno plivale u moru
bile trenutno katapultirane navie i izbaene iz vode. Ako deluje na lopatice, onda
nema razloga da ne deluje i na sve ostale
predmete (pa i na iva bia) u moru.

3. ta je ovo, a uz to i ne radi: US patent 5146798 od 15. 09. 1992.

Ovo je primer za celu familiju maina koje se slue slinom idejom da bi zauvek
obrtale osovinu na kojoj se nalaze takozvane wedge - hinge (poluga - zglob) njihalice sa tegovima. Nada koju pronalaza
gaji zasniva se na tome da e nekako dobiti vie energije prilikom sputanja tegova nego to je uloeno za njihovo podizanje.
Mnogo prostora bilo bi potrebno da
se objasne svi detalji koji su od vanosti
50

Crte iz patentne pijave US5146798

za rad ureaja. Pronalaza je to u patentnoj prijavi uradio na pet gusto kucanih strana, koje vrve od konfuznih opisa detalja i meusobnog uticaja svih
elemenata koji se njiu, obru, osciluju, gde mase padaju i podiu se, ali nigde nema objanjenja da makar nagovesti kojim se trikom omoguava da mehanizam stvori vie energije nego to je troi. A u tome je sutina cele konstrukcije, jer na levoj strani se nalazi elektromotor (310), a na desnoj generator (305) koji je na crteu znatno vei, to bi valjda trebalo da sugerie da je
pojaanje energije zaista postignuto.
Konstruktori
elektrinih generatora uvek raunaju na silu koja
e se, u skladu sa
Lenz-ovim pravilom, opirati kretanju rotora pa znaju da za pogon generatora moraju
da dovedu utoliko vie energije
ukoliko je traena
izlazna snaga veCrte iz patentne pijave US5146798
a. Ako, recimo, u
kui upalimo sijalicu, negde u termoelektrani, svidelo se to nama ili ne, bie
utroena jedna lopata uglja vie. Takav generator nije atraktivan kao to bi to
bio perpetuum mobile, ali on radi.
Autor ove konstrukcije nigde u patentnoj prijavi ne izvodi dokaz da se
zaista postie pojaanje energije ali, istini za volju, nismo ni mi dokazali da
nije tako. Ostaje nam samo da se nadamo da je pronalaza osetio olakanje u
dui kada je predao ovu patentnu prijavu, jer se posle svega stie utisak da
mu je to bio jedini cilj.

4. to vie, to bolje: US patent 4698516 od 06. 10. 1987.

Princip zastupljen u ovoj ideji ve se izlizao od beskrajnih pokuaja da se napravi maina koja ni iz ega proizvodi energiju. Zamisao je sledea: u rezervoaru koji se nalazi na velikoj visini iznad povrine mora ili jezera, nalazi se
voda. Ona e svojim padom niz kosi tunel da pokree lopatice generatora, a
tako dobijena elektrina energija ponovo e podizati vodu u rezervoar, pa e
jo da preostane i za distribuciju spoljnim potroaima.

Zablude

51

Verovatno je da se
i pronalazau uinilo
da je to suvie jednostavno da bi proradilo,
pa je proirio konstrukciju time to je dodao
jo nekoliko generatora
(vie generatora - vie
struje), a i vie razliitih naina podizanja
vode u rezervoar (vie
dostavljaa - vie vode).
Tu su jo i elevator sa
kofama (70), elektrina
pumpa za vodu (18) i
jo jedna pumpa koja
za svoj pogon koristi
pad vode iz kosog tunela (42).
Crte iz patentne pijave US4698516

Jo ako se iz neba
spusti dobar pljusak,
moda e i proraditi...

5. Motor budunosti: US patent 4151431 od 24. 04. 1979

Ako bismo uspeli selektivno da usmerimo linije magnetnih sila na eljenu
taku, onda bismo postigli stalno privlaenje ili odbijanje koje bi proizvodilo
mehaniki rad, a da se resursi ne troe.
Ovu pretpostavku pronalaza je iskoristio da bi konstruisao hipotetini motor,
koji u svojoj osnovi ipak nije nita drugo nego perpetuum mobile.
Problem je samo na koji nain to
postii. Autoru je jasno da sa sadanjim
znanjem u oblasti fizike to nije mogue,
ali je bez obzira na to pourio da zatiti
svoju ideju, jer nikad se ne zna kakva e
situacija biti sutra.
Neemo prenositi objanjenje priloeno u patentnoj prijavi, jer je preop52

Crte iz patentne pijave US4151431

irno i stie se utisak da je i samom autoru

nejasno, a tu se on poziva na neuparene
spinove, magnetni monopol, superprovodnike, kriotronske temperature i jo neke pojmove koji se nalaze na pola puta
izmeu kvantne fizike i naune fantastike.
Umesto toga opisaemo ekvivalentni motor koji bi umesto magnetske privlane sile koristio gravitaciju jer ga je, za razliku
od ovoga, mogue predstaviti na razumljiv nain.
Zamislimo, dakle, masivan toak koji
moe slobodno da se obre oko horizontalne ose (crte u dnu strane). Sad ispod njegove leve polovine postavimo zaklon koji ne dozvoljava da gravitacija deluje iznad njega, tako da e teinu
uvek imati samo desna strana.
Crte iz patentne pijave US4151431

ta e se dogoditi? Desna polovina imae punu teinu a leva nee, kao

da ne postoji. Znai da e se toak, zahvaljujui svojoj tekoj polovini,
obrtati u smeru kazaljke na satu, da e veito davati energiju i da nita nee
traiti za svoj rad.
Jedina nereena stvar ostaje famozni zaklon koji ne dozvoljava da gravitacija deluje kroz njega. Ako moemo da se zaklonimo od kie, svetlosti, Xzraka... zato ne bismo mogli i od gravitacije? Ipak, sudei po Ajntajnovoj
optoj teoriji relativiteta, gravitacija je samo drugi naziv za geometriju prostora i vremena. Ako bismo je eliminisali (naravno, kad bi to bilo mogue)
zajedno s njom iezli bi i prostor i vreme!
Svejedno, pronalaza se nada da e isto tako raditi i motor koji je predmet ove
patentne prijave, s tom razlikom to se ne
koristi gravitaciona nego magnetska privlana sila. Mi bismo ga povezati sa generatorom koji bi nam zauvek proizvodio besplatnu elektrinu energiju, ili sa tokovima
automobila koga bismo voziti bez utroka
goriva... naravno, ako se ikada rei problem selektivnog usmeravanja magnetnih linija sila.
A ako se ne rei? Bie to onda znak da
priroda nije skrenula s puta.
Zablude

Perpetuum mobile sa
gravitacionim zaklonom

53

Perpetuum mobile u ekonomiji

Nisu samo ljubitelji tehnikih nauka opsednuti razmiljanjem kako da ni iz
ega dobiju neto. Jo vie ih je u oblasti ekonomije, gde ne vae prirodni zakoni pa su tu ovakvi pronalasci prilino uspeni.
Naalost, i ovde vai pravilo da u jednom zatvorenom sistemu (a na
svet to jeste, bar dok ne ponemo da trgujemo sa stanovnicima drugih planeta) ukupni bilansi prihoda i rashoda moraju da budu jednaki. Zato je pravi
perpetuum mobile (koji ni iz ega stvara neto) i ovde nemogu, ali je sasvim
mogua njegova imitacija - kraa od drugih. Naravno, ovde se ne radi o krai u klasinom smislu ve o suptilnom zavlaenju ruke u tui dep, tako da
bi i sam kradljivac mogao da se zakune da je najpoteniji ovek na svetu.
Lep primer daje nam jedan od bisera sjajnog Duka Radovia koji kae da, kada ujutru doete na posao pa otvorite novine i srknete kafu, vi verovatno za sebe mislite da ste poten ovek, ali bi trebalo da znate da je vau platu
neko ipak morao da zaradi.
Jo jedan primer je inflacija, kod koje svako dotampavanje i putanje
novca u opticaj zapravo nije nita drugo nego obino zavlaenje dravne
ruke u dep svakoga ko je u tom trenutku bio vlasnik novca. Ako ste, recimo,
u depu imali 100 dinara u momentu objavljivanja devalvacije od 10%, onda
moete da raunate na to da su cene ve takve (ili e uskoro biti) da za vaih
100 dinara moete da kupite ono to ste donedavno mogli za 90, a da je drava bogatija za istu sumu za koju smo svi skupa siromaniji. Vlast e odmah
dati saoptenje da je ta mera bila neophodna radi kolektivnih interesa, ali
nikada nam nee ponuditi stvarni uvid u to. A jo manje e nam dozvoliti da
se i mi posluimo istim postupkom kad nam zatreba novac - da odemo u Zavod za izradu novanica i da za svoje potrebe naruimo tampanje novca.

Lanac razapet izmeu upljeg i praznog

Ovo pismo alje ti prijatelj koji eli da te uini srenim. Ako hoe da lako i sigurno zaradi mnogo novca, prepii ceo ovaj tekst na pet novih pisama, na kraju svakog napii svoju adresu kao prvu na spisku i dodaj jo prve
etiri od ukupno pet adresa koje su napisane na kraju ove poruke. Pisma
poalji petorici svojih prijatelja za koje si siguran da su ozbiljni i da nee
prekinuti ovaj lanac. Petu adresu sa spiska ne treba da prepisuje, nego na
nju poalji potanskom uputnicom iznos od 100 dinara. Ovo je najbolja investicija koju moe da naini, jer e posle samo nekoliko dana primiti
potom 312 500 dinara!
54

Ne prekidaj ovaj lanac sree, jer ovo nije prevara! Jedna devojka ga je prekinula i uskoro je doivela smrt pod tokovima autobusa, a jedan ovek je
uradio sve kako je reeno i ubrzo se obogatio. Njegova sugraanka je imala bolesno dete koje nije mogla da uputi na operaciju jer je siromana, ali je
ipak poslala novac i pisma pa je ubrzo dobila dovoljno novca i dete je posle
uspene operacije ivo i zdravo, a jedan mladi iz drugog grada je prekinuo
lanac pa se i sam smrtno razboleo.
Nadam se da sam dobro odluio to sam ba tebe odabrao da nastavi ovaj
lanac sree. Svaki lanac je onoliko jak koliko i najslabija karika u njemu. Ne
budi najslabija karika! Ne prekidaj lanac!
(1. adresa: . . . )
(2. adresa: . . . )
(3. adresa: . . . )
(4. adresa: . . . )
(5. adresa: . . . )
Jeste li nekada dobili ovakvo pismo? Broj od pet osoba na spisku i broj osoba kojima treba poslati pisma, u zavisnosti od ideje onoga ko je pokrenuo lanac, kree se izmeu 3 i 7. Iznos od 100 dinara takoe je podloan varijacijama i zavisi od apetita pokretaa i od trenutne realne vrednosti te sume jer je
ona podlona inflaciji, ali je princip uvek isti: poalji malo i dobie mnogo!
Ne treba nam poznavanje drugog zakona termodinamike da bismo
odmah shvatili da tu neto ne tima. I najprostiji nain rezonovanja kae da
se ne moe ni iz ega dobiti neto, ali izgleda da ovaj nain ipak nekako funkcionie. U emu je trik?
Pa nema ga... ili skoro da ga nema. Ipak, hajde da pogledamo malo
paljivije.

Opasnosti geometrijske progresije

Ubrzo emo se vratiti na lance sree i ostale piramide, ali e nam za njihovo razumevanja biti potrebno poznavanje osobina geometrijske progresije. Za razliku od aritmetike progresije, u kojoj je prirataj linearan (1, 2, 3, 4,
5, 6...), kod geometrijske je i stepen prirataja rastui (1, 2, 4, 8, 16, 32...). Osobine geometrijske progresije ilustrovaemo primerom.
Jedan list knjige koju upravo drite u rukama debeo je oko jednog dvadesetog dela milimetra. Ako bismo ga presavili, dobili bismo debljinu od desetog dela milimetra. Jo jedno savijanje i to je petina (ili 0,2) milimetra, pa jo
jednom da bismo dobili 0,4 milimetra... ta mislite, ako bismo isti taj papir

Zablude

55

presavili uzastopno 50 puta (naravno, kad bi on bio dovoljno veliki i kad bi

to bilo praktino izvodljivo), kolika bi bila njegova ukupna debljina? Da li bi
to bio metar, moda ak pet metara? Ili, hajde da budemo neskromni: pretpostaviemo da bi ukupna debljina iznosila ceo kilometar! Jesmo li preterali?
Ne, naprotiv. Bio bi to sloj papira debeo preko 56 miliona kilometara, to
je dovoljno da se Zemlja obie 1400 puta! A posle jo 50 (dakle, ukupno 100)
savijanja, debljina sloja narasla bi na vie od 60 miliona miliona milijardi kilometara - a to je skoro poluprenik celog svemira.
Izgleda da su ljudskom nainu razmiljanja teko dostupni tokovi geometrijske progresije. Ipak, nauka s tim mora da rauna jer se mnogi prirodni
procesi odvijaju po njenim pravilima - razmnoavanje bakterija i virusa (ak
i kompjuterskih!), nuklearna lanana reakcija, pa i neke drutvene pojave.
Vratimo se na na lanac sree i pogledajmo kako on izgleda u grafikom obliku. Radi jednostavnosti prikaza, umesto pet adresa, zatraiemo od
primaoca pisma da igru iri na samo tri svoja prijatelja, a na kraju svakog pisma takoe e se nalaziti niz od samo tri adrese (ova dva broja mogu da budu
i razliita, mi smo ih sveli na jednake radi jednostavnosti). Na vrhu piramide je inicijator lanca, osoba koja je dola na ideju da pokrene lavinu.

Dakle, osoba A je poslala pismo trima osobama B, u sledeem krugu devet osoba C dobija poruku i alje je do 27 osoba D. U tom trenutku ime i adresa osobe A izlazi sa treeg mesta spiska na kraju pisma, i dolazi na red da mu
se alje novac: ako to uradi svaka od 27 osoba D, onda e A dobiti 27 puta
uvean ulog. Naravno, na poetku piramide osobe A, 3xB i 9xC nemaju kome da alju novac, ali ista analiza vai i za sluaj da se A ne nalazi na poetku lanca, ve negde u trenutku kad je lanac ve razvijen. Recimo, u sledeem
krugu imaemo grupu od 81 osobe E (to nije nacrtano), i po 27 njih alje novac svojoj osobi B, to pokazuje da e faktor uveanja uloga od 27 puta biti ouvan sve vreme dok traje lanac. Bilo gde da se nalazite u lancu, vi zaista
moete da oekujete da novac pone da vam pristie na raun, naravno ako
se bar prve tri generacije vaih sledbenika ponaaju u skladu sa pravilima.

56

Ovde imamo faktor uveanja uloga 33 = 27, kod naeg prvog pisma bi
vaio obrazac 55 = 3125, a ako bi se inicijator lanca opredelio za pravilo da se
pisma alju na 9 adresa sa spiskom od 9 uesnika, onda bi uesnik (posle koga niko u devet nivoa nije prekinuo lanac) dobio ak 99 = 387 420 489 puta
uvean ulog. Jeste li impresionirani arima geometrijske progresije?
Ostaje samo jo da se zapitamo zato ne bismo svi iveli bezbrino i bogatili se na tako lagodan nain.

avo mora da doe po svoje

Pre nego to poaljemo prvo pismo, hajde da najpre utvrdimo pravila i da napravimo malu matematiku analizu. Kao i u pismu koje smo citirali kao primer, uzeemo broj 5 za kljuni broj: dakle, pisma se umnoavaju i alju na 5
novih adresa, a spisak onih koji ekaju na novac takoe sadri 5 adresa.
Posle prvog kruga, u igri je 5 uesnika, ne raunajui inicijatora. U drugom krugu dobijamo jo 25 novih, pa u sledeem 125, pa 625... kad e ovaj
broj postati besmisleno veliki?
Vrlo brzo. Ve u desetom krugu u igru se ukljuuje 9 765 625 novih uesnika, to sa dotadanjih 2 441 406 ini ukupno 12 207 031. Ima li nas toliko?
Najzanimljivije je da tih 9 765 625 regruta alje novac na samo 3125
adresa, iz petog kruga; dotad je novac dobilo 3906 uesnika, ali ga preostalih
12 203 125 nikada nee dobiti... osim ako proirimo lanac van naih granica.
A ako i to uradimo, raunica kae da e poslednji na zemljak dobiti
svoj novac po okonanju 15. kruga, kad u igri bude preko 38 milijardi ljudi,
naravno kad bi ih na Zemlji bilo toliko. Uzgred reeno, tada jo uvek nijedan
od tih 38 milijardi hipotetinih stranaca nee dobiti ni paru, ali e svako od
njih platiti za svoje uee u igri.
Ovakve konstrukcije zovu se piramide. Kada ulazite u ovaj sistem, vi
plaate zato to mislite da e piramida veito trajati, ili zato to se nadate da
ete se nalaziti dovoljno visoko u trenutku njenog ruenja. Ali, kao to svaka piramida ima svoj vrh, tako svaka ima i dno - pa i ova naa. Oigledno je
da ona mora da se zavri im se resursi istroe, a to je veoma brzo, mnogo pre
nego to bi se pretpostavilo. A kad se zavri - samo mali deo uesnika iz vrha
je profitirao, a ogroman broj je prevaren.
Troenje resursa koji pokreu lananu reakciju geometrijske progresije
moemo da posmatramo kao prirodni regulator koji straari da reakcija ne
traje do besmisla. Kod epidemija, recimo, to je kad se zaraze svi ljudi iz jedne
izolovane oblasti, bar oni koji su neotporni i podloni bolesti. Kod nuklearne
Zablude

57

lanane reakcije kad gorivo u dovoljnoj meri pree u stabilno stanje ili se
natkritina masa podeli u vie potkritinih, a kod ovakvih lanaca sree kad masa uesnika u igri naraste toliko da stvar sama od sebe pone da se
gasi zbog utroenog polja naivnih, u kome je mogue pronai nove regrute.
Nije nikakvo udo da su pojavom Interneta ovakve igre evoluirale i preselile se u virtuelni prostor. Ovom promenom izgubile su pote (jer im je
masovno dopisivanje donosilo solidan profit) i svetska kompjuterska mrea,
jer je postala nepotrebno optereena porukama koje se ire kao virusi. U nekim porukama trai se novac (poalji malo - dobie mnogo), ali je vie onih
koje postoje samo zato da bi se irile. Hibridnu vrstu ine propagandne
poruke plasirane od strane velikih kompanija, a korisnici ire reklamu u
varljivoj nadi da e neto zaraditi. Ipak, svetski provajderi su uvideli da ovakve poruke nepotrebno optereuju komunikacione kanale, pa su apelovali na
korisnike da se uzdre od njihovog irenja. Kad se pokazalo da je efekat ovog
apela slab (verovatno zato to neki korisnici zbog sujeverja ili verovanja u
onostrano ipak ire ovakvu potu onako kako se to od njih trai), onda su
se provajderi dosetili i uputili javne poruke u kojima se kae otprilike ovako:
Ako ve oseate da morate da aljete poruke, poaljite ih nama; biemo vam zahvalni. Slede nae elektronske adrese...
Svrha ovoga je, naravno, da se elektronska pota uputi na adrese na kojima e lanac sigurno biti prekinut.

Ko ui - znae, ko tedi - nastradae

Kad su se kod nas pojavile privatne tedionice koje su nudile enormno visoke kamate na devizne tedne uloge, stvorila se prava jagma za lakom zaradom. Ljudi su davali neto konkretno (gotovinu) za neto apstraktno (obeanje da e dobiti visoku kamatu). Prvi krug tedia s nevericom je poverio svoj
novac tedionici, pa kad su ostali videli da stvar funkcionie, elja za lakom
zaradom prerasla je u pohlepu i krug tedia poeo je geometrijskom progresijom da se iri. Princip je jednostavan: isplaivati kamate starih tedia novcem od uloga novih tedia. I ovaj princip, dakle, zasniva se na piramidi. Naravno da je ovo moglo da opstane samo u ogranienom periodu, dok je prirataj novih tedia i novca bio takav da je pokrivao rashode zbog isplate
visokih kamata. Kad se taj resurs istroio, desetine hiljada ponienih i prevarenih ljudi, u redovima pod vedrim nebom, uile su danima i noima lekciju
iz zakona o odranju mase.
Ovaj princip nije nov, niti je na izum. Na isti nain je arls Ponzi (Charles Ponzi) pljakao ljude po Americi jo 1920. godine, a posle toga se pojavila i tedionica koja je sebe nazivala Little League Baseball, s tim to je njen
58

pokreta uveo i jednu inovaciju: sav uloeni novac odneo je u kockarnicu, s

namerom da na brzinu oplodi kapital, vrati ulagaima njihov ulog i nastavi da ivi kao bogat ovek. Ostatak ivota ipak je proiveo kao robija, jer ga
u kockarnici nije posluila srea.
Ista stvar dogodila se u Rumuniji 1993. godine, kad su milioni ljudi ostali bez ivotne uteevine, uglavnom steene na radu u inostranstvu. Godine 1997. slino se desilo i u Albaniji, samo sa jo dramatinijim ishodom jer
je zemlja ve bila u rasulu zbog nestabilnih politikih prilika. Posebno upeatljiv rasplet odigrao se 1999. godine u Kini kad je vlasnica banke, koja je na
slian nain obmanula svoje tedie, osuena na smrt i odmah pogubljena.
A kakav je epilog kod nas? Nekoliko godina posle tragedije koja je snala milione ljudi, od kojih su mnogi time dovedeni na ivicu materijalne egzistencije, jedan od junaka ove socijalne drame negde daleko u belom svetu
provodi ivot u izobilju, okruen desetinama telohranitelja. U spomen nam
je ostavio samo seanje na svoju kandidaturu za predsednika Republike, u ijoj kampanji je obeao da e, ako bude izbran, sva roba na tritu pojeftiniti
za vie od 100%! teta je to mu nismo omoguili da nam demonstrira i
ovaj perpetuum mobile. Da li to znai da bismo uz besplatnu robu u prodavnicama dobijali i novac pride? Moda ete se zapitati zato bi nam taj novac
uopte bio potreban kad je sva roba vie nego besplatna, ali (ako dozvolite
malu alu) - moda bi nam zatrebao za sluaj da se i mi bavimo trgovinom
pa neto prodajemo, jer bismo onda morali da uz robu platimo neto kupcu...
Drugi akter je dama, nekad poznata pod nazivom srpska majka, koja
nas je jo dugo posle bankrotstva zaslepljivala sjajem zlata koje je u zavidnim
koliinama nosila na sebi. Ostala je da prkosi i da svedoi o nadmoi politike nad ekonomijom, pravom i dostojanstvom. Poetkom 2000. godine napustila je svoju zemlju i gubi joj se trag.

Zablude

59

Kockarske zablude
Postoji nekoliko uobiajenih zabluda ije su rtve ljudi koji iz zabave uestvuju u nagradnim igrama, ali na njih nisu imuni ni pasionirani kockari. Ovde se neemo baviti problemom podvala i nametaljki u raznim na brzinu
organizovanim lutrijama (mada je taj problem mnogo prisutniji nego to se
to obino misli), ve o pogrenim ubeenjima koja postoje kod uesnika igara
na sreu, proisteklim iz pogrenog razumevanja verovatnoe dogaaja i povrnog tumaenja nekih aritmetikih i statistikih relacija.
Prva i najea zabluda je da verovatnoa sluajnog izbora broja zavisi od prethodno izvuenih brojeva. Igrai ruleta, recimo, imaju obiaj da se
klade na crveno ako se prethodno tri puta za redom kuglica zaustavila na
crnom polju. Nain rasuivanja je jednostavan: mala je verovatnoa da e
se i etvrti put isto dogoditi; zato je sada crveno verovatniji izbor. Zanimljivo je da se ljubitelji igre Loto slue suprotnim rezonom: ako je neki broj ee bio na spisku izvuenih u ranijim kolima, onda se na njega treba kladiti jer
je to, provereno, broj koji se ee izvlai. Naravno da ovu kombinatoriku podravaju i organizatori raznih lutrija, pa uredno objavljuju biltene sa spiskovima i rezultatima statistike obrade dotad izvuenih brojeva i kombinacija.
Oba rezona su podjednako pogrena. Ako bismo, recimo, devet puta za
redom bacili ispravnu kocku i svaki put sluajno dobili esticu, onda i pri
desetom bacanju jo uvek imamo tano 1/6 mogunosti da dobijemo esticu;
ni manje ni vie! Kod dogaaja ovakve vrste, pri sluajnom izboru prethodni
rezultati niim ne mogu da utiu na naredne. Ili, kao to matematiari vole da
naglase u raspravi o tome, kocka nema memoriju.
Postoji i varijacija na ovu zabludu, kad se zakljuak o verovatnoi ne zasniva na ishodu prethodnih dogaaja nego na srenoj ruci igraa. Veliki
broj kockara postaje rtva tog naina razmiljanja kad ostvari dobitak: Aha,
ovo je moj sreni dan, sad treba igrati! Ovaj nain razmiljanja najee dovede u prvoj fazi do gubitka onoga to je dotad osvojeno, u drugoj i preko
toga a u treoj fazi, u groznici igre, ak i vie od sume koju je igra prethodno postavio sebi kao granicu gubitka - ali to je problem koji se tie psihologije, a ne matematike. Umetnost zaustavljanja u pravom trenutku (posle
jednog velikog ili vie uzastopnih manjih dobitka) vetina je poznata malom
broju kockara, uglavnom onima koji imaju razvijen smisao za kombinatoriku
i koji dobro znaju da je pojam srean dan samo opasna fraza.
Druga zabluda proistie iz ubeenja da sistem u igri moe da povea
verovatnou dobitka. Neki pasionirani igrai provedu ceo ivot u traenju
magine kombinacije koja bi pomerila kazaljku verovatnoe u njihovu ko60

rist. Raunica je ipak neumoljiva i krajnje jednostavna: verovatnoa dobitka

zavisi samo od odnosa broja kombinacija koje je igra uplatio i njihovog ukupno mogueg broja; raspored brojeva nema nikakvog uticaja na ansu.
Tako e u igri Loto dobitna kombinacija brojeva 1 - 2 - 3 - 4 - 5 - 6 - 7 biti
podjednako verovatna i treba je oekivati isto koliko i svaku drugu. Ne postoji ni jedno matematiko ni logiko pravilo koje bi toj kombinaciji dalo manje ili vee anse u odnosu na bilo koju drugu. injenica da ova kombinacija
nikada nije izvuena, nije posledica toga to je ta kombinacija manje verovatna, nego to je broj ukupno moguih kombinacija nepojmljivo veliki. Zamislite i neku manje atraktivnu i prepoznatljivu kombinaciju, recimo 4 - 7 - 11 20 - 23 - 29 - 35 i najverovatnije je da ete videti da ni ona nikome nije donela
glavni dobitak. Ako zamislite jo sto ili hiljadu nasuminih kombinacija,
veoma je verovatno da e ishod biti isti.
Trea zabluda navodi nas na to da, kada ostvarimo veliki dobitak (koji
jo uvek nije superpremija ali je na jedan korak od nje), mislimo da smo bili
veoma blizu granice snova, a u stvari smo bili prilino daleko. Ako, recimo, u igri Loto pogodimo est od sedam brojeva, pomisliemo da nam je jo
samo malo sree trebalo pa da pogodimo i sedmi. Da li je tako? Matematika
kombinatorika ipak nam govori drugaije: na svake 223 estice dolazi samo po jedna sedmica, dakle ako smo na listiu imali est pogodaka, treba
da znamo da smo imali 99,55% prema 0,45% anse da na tome i ostanemo!
Slino je sa i lutrijom, u kojoj se kupuju sreke sa 6-cifrenim brojevima. Kad
bi bilo odtampano svih milion sreaka (od 000000 do 999999) i sve bile prodate, pa posle izvlaenja vidimo da se na naoj sreki samo jedna cifra ne poklapa sa glavnom premijom - neemo nita dobiti, ali emo sigurno pomisliti da nam je trebalo jo samo malo sree do premije. I ovaj utisak je varljiv, jer
treba da znamo da pored nas postoji jo 53 igraa koje je snala ista sudbina...
i samo jedan koji je kupio pravu sreku. Zaista je teko mogunost od
1,85% proglasiti za dobru ansu.
Sve ovo, naravno, odnosi se na igre u kojima je izbor dobitnih brojeva
nasumian i kod kojih svaki ima podjednaku ansu da bude izvuen. Kod
nekih drugih igara na sreu ishod nije ba u potpunosti rezultat sluaja: to su,
recimo, sportska prognoza ili kladionice na hipodromima ili kraj ringa za
borilake sportove. Ovde se publika koja se kladi ne oslanja samo na sreu
nego i na znanje i iskustvo. Pa ipak, i tu postoji regulator koji ujednaava
anse svih igraa, ak i potpunih diletanata u odnosu na eksperte. To je injenica da se na manje verovatan ishod (koji se u lokalnom argonu zove
iznenaenje) kladi (i samim tim deli nagradu) manji broj uesnika, pa je kod
takvog ishoda pojedinani dobitak znatno vei nego kod nekog standardnog
i oekivanog. U teoriji igara to se zove ponderacija. Kao i u ekonomiji, i u
Zablude

61

klaenju igra moe da bira da li e da rauna na prosean profit uz mali rizik

ili na ekstra profit uz veliki rizik. Ni ovde, dakle, ne postoji trik koji bi
poveao anse a da to igra na ovaj ili onaj nain ne plati na drugoj strani.
Mada igre na sreu nisu piramide u pravom smislu rei, moe im se pripisati opta karakteristika vaea za sve piramidalne eme: da bi neko dobio
mnogo, veliki broj ljudi mora da izgubi sve to su uloili. Osim toga, negde
na vrhu piramide postoji (ne kao uesnik igre nego u njenoj organizaciji)
neko ko e bez rizika prisvojiti veliki deo tog novca.

7 od 39? Nita lake!

U celom svetu popularna je igra Loto. Kod nas postoji vie razliitih sistema
ove igre, ali mi emo za analizu uzeti sistem poznat pod nazivom 7/39, u
kome treba pogoditi koja e kombinacija od 7 brojeva biti izvuena od moguih 39. Zvui jednostavno; ak i ako ne pogodimo svih sedam nego 6, 5 ili 4
broja ekaju nas utene nagrade.
Kakve su anse da pogodimo svih sedam brojeva i osvojimo superpremiju? Razmotrimo to ovako: ako bismo programirali kompjuter da svake
sekunde danonono ispisuje po jednu nasuminu kombinaciju od po sedam
brojeva, mogli bismo da oekujemo da dobijemo po jednu sedmicu na svakih est meseci. Pri svakom virtuelnom izvlaenju sedam brojeva, imamo
ansu od 1 : 15 380 936 da dobijemo glavnu premiju. Za est od sedam pogodaka ansa je 1 : 68664, za pet 1 : 1476, a za etiri 1 : 88. ansa da bilo ta dobijemo pri svakom izvlaenju iznosi 1 : 82.
Poto svako kolo ove igre u stvarnosti ne traje jednu sekundu nego nedelju dana, mogli bismo da oekujemo da emo za nekih 300 000 godina dobiti glavni zgoditak. Zato emo da odreimo kesu i da poveamo uplatu:
neemo uplaivati nedeljno po jednu nego po 10 000 kombinacija, to e biti
preko pola miliona kombinacija godinje. Za uzvrat, moi emo da oekujemo glavni dobitak (istu sedmicu) ve posle 30 godina. Dotle emo dobiti
pride i 223 estice, 10 192 petice i 163 184 etvorke. Koliku emo ukupnu nagradu osvojiti zavisi od broja ostalih dobitnika i ukupne uplate, ali ako
fond dobitaka iznosi 50% od uplate i ako za svaku kombinaciju treba uplatiti po 2 dinara, moemo sa velikom verovatnoom da procenimo da emo se
radovati ukupnom dobitku od oko 15 380 936 dinara, poto lako moemo da
izraunamo da smo za tikete potroili tano 30 761 872 dinara. Da li ovo nekome deluje kao privlana raunica?
Jedini koji u ovoj igri ne rizikuje jeste njen organizator. On se ne kocka:
uvek e dobiti svojih 50% od ukupne uplate (ili koliko zaeli, jer je odluka o
62

fondu dobitaka njegova) i bie mu svejedno ko je dobio premiju. Njegov

moto je: vi se kockajte, a mene zanima samo siguran dobitak. Jedino na
emu e insistirati jeste da se u okviru propagandne akcije medijima dostavi
informacija da je nagrada dodeljena i koliko ona iznosi. Poeljno je objaviti i
podatke o dobitniku, njegovo dotadanje materijalno stanje (to loije - to
bolje), broj lanova porodice (to vie dece-to bolje) i njegovu emotivnu reakciju na vest o dobitku. Ovo je potrebno radi irenja zablude da je glavni zgoditak svima na dohvatu ruke i da je on verovatniji nego to objektivno jeste.
O psiholokom mehanizmu ove zablude (koji spada u grupu kognitivnih
iluzija) govorimo u poglavlju Nauka i pseudonauka / Mehanizmi verovanja.
A kakva je raunica kad se nekoliko igraa kocka nasamo, iza zatvorenih vrata? Ako izuzmemo mogunost prevare od strane eksperata za pakovanje karata (i injenicu da se na ovakve polulegalne dobitke ne plaa
porez, mada u nekim zemljama isto vai i za dravnu lutriju), proizilazi da je
raunica znatno potenija: fond dobitaka je jednak uplati, svi rizikuju podjednako i niko ne zavlai ruku u kasu ako nije ostvario dobitak po kockarskim pravilima. Razloge za sankcionisanje ovakve igre od strane zakona verovatno treba traiti u tome to ona predstavlja nelojalnu konkurenciju
dravi koja bi, organizovanjem masovnih igara, ostvarila siguran profit.

Igra protiv osvedoenog prevaranta

Jo od poetka pojave elektronskih kockarskih maina (takozvanih poker automata) kod nas, ljudima koji umeju da razmiljaju kritiki bilo je teko
da se pomire s jednom prostom injenicom: igrai dolaze i kockaju se sa kompjuterom mada dobro znaju da on vidi karte koje igra ne vidi i da je programiran tako da jedino svom vlasniku donosi sigurnu zaradu. Paradoks je
oigledan: kompjuter vara, igrai to znaju, i opet se otimaju da bi stavili i poslednju paru na kocku!
Najvaniji funkcionalni deo ovakvog kompjuterizovanog ureaja je matematiko - logiki algoritam po kome e njegov program varati. S obzirom
da sam poetkom devedesetih godina po narudbini radio na razvoju projekta za jedan ovakav poker - automat, morao sam da proniknem u nain na
koji to rade postojei slini ureaji. Rezultat istrage je sledei:
Program po kome mikroprocesor radi najpre e, u zavisnosti od stanja
svoje (zapravo vlasnikove) kase, odluiti da li e igrau dati dobitak. Ako
je trenutni bilans takav da u njoj ima vie novca nego to je predvieno, uposlie potprogram koji generie sluajne brojeve (takozvani random - generator)
i eventualno se opredeliti za neki od dobitaka. Onda e izvriti preliminarnu
proveru, pa ako utvrdi da bi taj dobitak doveo do neplaniranog pranjenja
Zablude

63

kase, ponitava odluku i ponavlja postupak. Sve ovo kompjuter radi u

sebi, ne prikazujui nita od toga na monitoru. Tek na kraju, kad pronae
pogodan dobitak, odluuje koje karte e dati igrau i iscrtava ih na grafikom
ekranu. Ceo postupak je, dakle, za igraa nevidljiv ali je na neki nain i naopak: karte se dodeljuju na kraju, tako da se ova (kao i svaka druga virtuelna) igra svodi na puku iluziju.
Posebno je zanimljivo posmatrati igraa dok igra dupliranje. U ovom
delu, ako je u prethodnom deljenju karata ostvario dobitak, nudi mu se da
igra na sve ili nita: na ekranu se iscrtava karta okrenuta naopako i daje mu
se da pogodi da li je ona manja ili vea od sedmice (sama sedmica se ne
pojavljuje u ovom delu igre). Ako pogodi, udvostruie dobitak, a u suprotnom e ga izgubiti. Igrai se koncentriu, dodiruju ekran prstima i pokuavaju da osete koja je to karta... a ne znaju da ona jo uvek ne postoji, ak ni u
registrima mikroprocesora niti u memoriji. Postoji samo gotova i nepromenljiva odluka (na osnovu stanja kase i, delimino, sluajnosti) da li e
mu se dozvoliti da ostvari dvostruki dobitak ili e izgubiti i onaj koji je osvojio. Zato je potpuno svejedno da li e se opredeliti za taster vea ili manja... a koja e to karta biti, zavisi upravo od njegovog izbora!
Kad igra izgubi u ovakvoj igri sve ili nita, nervira se i esto komentarie a hteo sam da pritisnem... Kako mu objasniti da bi za njega ishod i u
tom sluaju bio isti?

64

Da li je mobilni telefon tihi ubica?

Kad su pre neto vie od jednog veka otkriveni X-zraci, svet je bio oduevljen
njihovim mogunostima. U mnogim prodavnicama obue bili su postavljeni
Rendgen-aparati, kako bi kupci videli da li im noga dobro lei u cipeli, a
nadrilekari su prodavali rastvor radijumskih soli koji je leio sve bolesti.
Nauka tada, jednostavno, nije bila dovoljno zrela da bi shvatila opasnosti koje novi pronalazak sa sobom donosi. Da li e razvoj dogaaja pokazati da nas
isto eka i sa mobilnim telefonom?
Sve ee uju se izjave kao to je danas me boli glava, to je zato to sam
jue mnogo koristio mobilni telefon. Zakljuak je jasan: antena telefona je
ozraila mozak, jer ta bi drugo moglo da izazove takve simptome?
Kao to to obino biva, prve panine reakcije javnosti inicirala je televizija. Godine 1993. u popularnoj amerikoj kontakt - emisiji pojavio se jedan
stanovnik Floride koji je tvrdio da je njegova supruga dobila tumor na mozgu zbog korienja mobilnog telefona. Odmah je pokrenuo sudski postupak
protiv proizvoaa, ali je posle tri godine tuba odbaena zbog nedostatka
naunih dokaza koji bi je podrali.
Od tada je bilo mnogo diskusija na ovu temu. Panja javnosti je dostigla vrhunac, ne samo zbog mobilnih telefona nego su ponovo podgrejani i
stari strahovi od elektromagnetnih polja koja stvaraju instalacije mrenog napajanja i elektrini potroai, naroito televizori i kompjuterski monitori.
Imaju li ti strahovi osnova? Na ovo pitanje nemamo jednostavan i definitivan odgovor. Ipak, ako se upoznamo sa osobinama elektromagnetnog
zraenja i mehanizmnom njegovog delovanja na na organizam, moi emo
da razjasnimo mnoga pitanja i predstavimo sebi kolika je realna opasnost.

Nije svako zraenje opasno

Posle ernobiljske tragedije, a u novije vreme i posle pojave ozonske rupe,
ljudi su postali veoma osetljivi na izraz zraenje. Svaki izvor zraka optuen je za tetne efekte, a pri tom se zaboravlja da postoje bezopasne, pa i ivotno vane forme zraenja. Na Zemlju stalno deluje iroki opseg zraenja
neophodnog za odravanje ivota: zagrevanje, fotosinteza, stvaranje vitamina D u naoj koi, funkcija ula vida - sve bi to bilo nemogue bez Sunevih
zraka. Postoje i mnogi izvori vetakog zraenja koji nam ine ivot lakim,
kao to su komunikacioni ureaji, infracrvena (kvarcna) grejalica, pa i sijalica. ak bi i obini rotilj bio bi beskoristan ako ne bi zraio na svoj nain.

Zablude

65

Jedinu razliku izmeu korisnih i tetnih zraka ini uestanost (frekvencija) elektromagnetnih talasa koje emituje izvor. Na priloenoj tabeli vidimo kako razne uestanosti spektra izazivaju razliite efekte. Ukratko emo
objasniti svaku od etiri vrste zraenja, koje su na slici predstavljene sivim i
belim povrinama. Krenuemo zdesna (od visokih frekvencija) nalevo.
Za jonizujue (u narodu pogreno prozvano radioaktivno) zraenje
ve se zna da moe da bude veoma tetno, pa i opasno po ivot. Odgovornost za ovo je na fotonima koji imaju dovoljno energije za jonizaciju (kidanje
hemijskih veza unutar molekula), to ugroava funkcije elija u ivom tkivu.
Jae zraenje ubija eliju, ime oteuje tkivo ili izaziva smrt, a slabije dovodi
do trajnih promena u lancu DNK, to moe da dovede do kancerogenih oboljenja. Ako oteenje nastupi u reproduktivnim elijama, ono e se preneti u
svaku eliju novoroene jedinke, to e dovesti do mutacije vrste.
Nisu samo X-zraci jonizujui, nego i vii opseg ultraljubiaste svetlosti
(takozvani vakumski UV zraci). Kvarcne lampe, koje se koriste u solarijumima ili kao crna svetlost u disko-klubovima, takoe emituju ultraljubiaste
zrake koji oteuju iva tkiva. Slino je i sa delom opsega Sunevog zraenja
(koje prirodni ozonski sloj u prilinoj meri filtrira, pa je uznemirenje izazvano
takozvanim ozonskih rupama sasvim opravdano), zatim sa neonskim svetiljkama i halogenim lampama, ali u zanemarljivoj meri jer su u ove izvore
ve ugraeni filteri koji apsorbuju tetni opseg.
Za razliku od jonizujueg, nejonizujue zraenje prate uestanosti kod
kojih fotoni nemaju dovoljno energije da izazovu jonizaciju. Ova razlika nije
kvantitativna nego sutinska, pa zato treba paljivo razlikovati bioloke efekte koji nastupaju kao
posledica delovanja
jonizujueg i nejonizujueg zraenja. To,
ipak, ne znai da ovaj
deo spektra ne izaziva ba nikakve bioloke efekte. Optiki deo
spektra (infracrveni,
vidljivi i bliski UV
zraci) izaziva elektronsku pobudu u tkivu, a time i fotohemijski efekat, koji je zasluan za postojanje ivog sveta na Zemlji.
66

Deo spektra koji se nalazi ispod infracvenog ne moe da izazove fotohemijski efekat, ali moe da indukuje elektrinu struju u tkivu, to dovodi
do zagrevanja. To je jedini poznati efekat koji bismo eventualno mogli da optuimo za tetno delovanje radio (i ostalih elektrinih) ureaja na nae zdravlje - naravno, ako bismo dokazali da nas to zagrevanje zaista ugroava. Koliina osloboene toplote u tkivu zavisi od uestanosti, snage i udaljenosti izvora, kao i od veliine i orijentacije objekta, u ovom sluaju naeg tela. Na
niskim uestanostima termiki efekat je zanemarljivo mali, zbog malih dimenzija objekta u odnosu na talasnu duinu (koja kod 50 Hz iznosi 6000 km).
To je teorija, koja e doprineti boljem razumevanju fenomena o kome
govorimo, ali nam ne govori mnogo o tome da li elektrini ureaji i mobilni
telefoni zaista ugroavaju nae zdravlje. Odreeniji odgovor na to pitanje
mogu da nam ponude samo statistika istraivanja.

Vodovi za napajanje elektrinom energijom

O vezi izmeu elektrinih vodova i kancerogenih oboljenja u javnosti je poelo da se govori 1979. godine, kad su istraivai Nensi Verthajmer (Nancy
Wertheimer) i Ed Liper (Ed Leeper) objavili rezultate epidemioloke studije
izvrene u Denveru. Novinar Pol Broder (Paul Brodeur) je u listu The New
Yorker objavio zastraujui lanak u tri nastavka, u kome je naveo da je
utvrena znaajna statistika veza izmeu stanovanja u blizini dalekovoda i
leukemije kod dece.
Reakcija u javnosti prevazila je sva oekivanja, pa je Broder 1989. i
1993. godine objavio dve knjige u kojima je elektrinu energiju prozvao
struja smrti, a vladu i elektroenergetsku industriju optuio za zavereniko
prikrivanje opasnosti pred nacijom.
Ovo je pokrenulo lavinu. Do sredine 90-tih godina objavljeni su rezultati preko 100 studija koje su imale za cilj da utvrde koja je korelacija izmeu
elektrinih vodova i nekih tekih oboljenja. Velika veina rezultata niim ne
navodi na zakljuak da je ivljenje pored elektrinih vodova (ukljuujui i dalekovode) opasno po zdravlje. Rezultati prvog istraivanja iz 1979. godine nisu ni u jednom sluaju ponovljeni, ali je u tom istraivanju pronaen ozbiljan
propust: nigde u kuama nije meren stvarni nivo elektrinog i magnetnog
polja, nego su za obradu uzeti podaci kategorizacije kua (koji su sadrali
udaljenost kue od dalekovoda) iz arhive elektroenergetske industrije.
Kako su se, u poetnoj studiji, ipak pojavili rezultati koji potvruju vezu izmeu dalekovoda i leukemije? Danas se pretpostavlja da je to u vezi sa
socioekonomskim statusom ljudi koji stanuju u neposrednoj blizini dalekoZablude

67

voda, jer takve kue nisu na visokoj ceni, a ljudi iz niih socijalnih kategorija
inae su okrueni mnogim drugim faktorima rizika.
Najopseniju studiju do danas izvrio je ameriki Nacionalni institut
za kancerogena obiljenja (National Cancer Institute) i rezultat nije ukazao ni
na kakvu vezu izmeu izmerenog magnetnog polja i leukemije kod dece.
Medicinski urnal New England Journal of Medicine objavio je ove rezultate, uz apel izdavakog saveta da se konano prestane sa troenjem velikog
novca na takva istraivanja.
Hoe li to umanjiti strah stvoren kod javnosti, ili bar kontroverzne diskusije na tu temu? Dr Robert Park (Robert Park), direktor Amerikog lekarskog drutva, kae: Naravno da nee. Cela industrija, ukljuujui tu i istraivae, postala je zavisna od straha koji je stvoren na zabludi o opasnosti od elektromagnetnog zraenja.

Televizor i kompjuterski monitor

Spektar zraenja koje emituju televizori i kompjuterski CRT monitori znatno
je sloeniji, pa je utoliko tee izvriti merenje i doneti zakljuak o eventualnom uticaju na zdravlje. Obuhvaeni su praktino svi delovi spektra:
X-zraci, koji nastaju u katodnoj cevi monitora, kad snop elektrona iz
elektronskog topa udara u zaslon ekrana i ini da on emituje svetlost. Savremena tehnologija izrade katodnih cevi takva je da je ovo zraenje nemerljivo
nisko, ispod prirodnog fona X-zraenja.
Ultraljubiasti zraci, iji je nivo iz televizora ili monitora nii nego iz
obine fluorescentne svetiljke.
Vidljiva svetlost, zbog koje televizori i monitori, zapravo, postoje - sva
ostala zraenja su nusprodukti. Nivo osvetljenosti se podeava, ali ak ni najsvetljia mogua slika na monitoru nije dovoljna da izazove primetne bioloke
efekte. Ovde ne govorimo o uticaju svetlosti na oi, jer tu vae opta pravila
za zatitu ula vida, koja ni po emu nisu posebna za televizore i monitore.
Infracrveni zraci, koje telo apsorbuje kao toplotu. Nivo ovih zraka je nemerljivo nizak jer je ispod nivoa prirodnog infracrvenog fona.
Ekstremno niske uestanosti u najveoj meri nastaju kao rezultat rada
otklonskog sistema katodne cevi. To su elektromagnetski kalemovi koji skreu tanak mlaz elektrona levo-desno i gore-dole, ime se iscrtava slika.
Tokom osamdesetih godina, javnost je naglo poela da se interesuje za
mogui uticaj zraenja kompjuterskih monitora na reproduktivne organe i na
68

ljudsko potomstvo. Razlog za zabrinutost bilo je pisanje tampe o sluajevima u kojima su majke, koje su radile na kompjuterima, raale bebe sa genetskim deformacijama.
Od prvih sedam studija, est nije pokazalo nikakvu znaajnu povezanost izmeu rada na kompjuteru i uestalosti roenja defektnog potomstva,
ali rezultat jedne studije ipak je ukazao na ovu vezu. Zakonodavac u Americi je odmah reagovao i dozvolio enama u drugom stanju da dobiju potedu
od rada u blizini kompjuterskih monitora. Kasnije je utvreno da je ta studija bila nestruno voena i da su pitanja nevetom formulacijom sugerisala
odgovore, pa je pretpostavljeno da je pozitivan rezultat nastao kao posledica
pristrasnosti osoba koje su vodile telefonsku anketu.
Ameriki Nacionalni institut za zdravlje na kraju je odbacio rezultate
svih sedam studija, jer ni u jedoj od njih nije mereno elektromagnetno zraenje nego je raunato vreme provedeno za kompjuterom. Zato je sprovedena
nova studija kojom je (u direktnom kontaktu, a ne telefonski) obuhvaeno
2430 udatih ena starosti izmeu 18 i 33 godine. Meren je nivo zraenja u irokom spektru na svim mestima, a uzeto je u obzir jo nekoliko relevantnih
injenica - raniji prekidi trudnoe i raanja, konzumiranje alkohola i duvana,
kao i stanje tiroidne lezde. Zakljuak studije bio je da rad za kompjuterom
ne predstavlja faktor rizika za ene u drugom stanju niti za plod koji nose.
Zakonodavac je ipak zadrao mogunost da ene same odlue da li e
tokom trudnoe raditi na kompjuteru ili e koristiti potedu. Dva su razloga
ovome - jedan je da moda ipak postoji potencijalna opasnost za koju se jo
ne zna, a drugi da bi i samo uverenje da boravi na opasnom mestu za buduu majku mogao da predstavlja stres, koji je sam po sebi tetan.

Mobilni telefon
Ameriko Udruenje za istraivanje zraenja (Radiation Research Society)
izdaje redovan struni bilten u kome navodi rezultate najnovijih istraivanja
i naunih saznanja iz ove oblasti. U broju 151 iz 1999. godine, donet je opiran bilten pod naslovom Mobilni telefoni i kancer: koji su dokazi za povezanost? Na oko 20 strana teksta sumirani su rezultati 75 strunih radova koje
su eksperti za ovu oblast predstavili na 46. simpozijumu Udruenja. Evo najvanijih izvoda iz ovog biltena.
Prosean mobilni telefon tokom razgovora zrai oko 0,6 W snage. Jedini poznat efekat u ovom opsegu je termiki, a ak i ako se cela izraena energija apsorbuje u ljudskom telu (to je praktino nemogue), to iznosi samo
1% od metabolike energije celog tela ili 4% od metabolike energije mozga.
Zablude

69

Koliko je 0,6 W toplotne enrgije? Uzmimo za poreenje da sunce po vedrom letnjem danu zrai oko 1000 W snage po kvadratnom metru. To znai
da e glava oveka koji nije zaklonjen od sunca biti ozraena sa oko 40 W toplote! Ovo poreenje nije sasvim verodostojno jer UHF talasi iz mobilnog telefona prodiru znatno dublje u tkivo nego Sunevi zraci, ali je promena temperature mozga, uzrokovana zraenjem iz antene mobilnog telefona, znatno
manja od uobiajenih dnevnih promena.
U izvetaju je nabrojano mnogo statistikih istraivanja objavljenih na
grupama iz rizinih zanimanja, kao to su radnici na radarima, radioamateri, piloti, elektriari i tako dalje. Takoe su nabrojane i brojne studije izvedene na ivotinjama, pa ak i jedna na ljudima, koja je trajala cele 23 godine,
mada oni tada nisu bili ni svesni toga da su uestvovali u eksperimentu. Bilo je to u periodu izmeu 1953. i 1976. godine, kad je cela zgrada amerike
ambasade u Moskvi bila izloena mikrotalasima uestanosti izmeu 0,5 i 9
GHz po 18 sati na dan. U tom periodu 1800 ljudi je radilo u ovoj ambasadi,
to je istraivaima pruilo dragocene podatke za ispitivanje eventualnog
uticaja UHF i mikrotalasa na zdravlje. Njihovo zdravstveno stanje uporeeno je sa kontrolnom grupom od 2500 ljudi koji su radili po ambasadama u
drugim istonoevropskim zemljama i koji nisu bili ozraeni. A. M. Lilienfeld je na Johns Hopkins Univerzitetu predvodio grupu od 8 istraivaa, koji su posle istraivanja objavili nalaz da nije pronaen ni jedan dokaz da su
lanovi ozraene grupe pokazali vii stepen mortaliteta, kao ni vii procenat oboljevanja od raka ili bilo koje podvrste kancerogenih oboljenja.
U biltenu sa pomenutog simpozijuma Udruenja za istraivanje zraenja
objavljen je zakljuak da su dokazi o povezanosti mobilnih telefona i kancerogenih oboljenja veoma slabi ili da uopte ne postoje.

Zakljuak
Najjai je strah od nepoznatog. Ne samo da ljudi ne mogu da osete elektromagnetno zraenje svojim ulima, nego mnogi i ne poznaju njegove osobine.
Zato lako podleu strahu, naroito kad taj strah podgrevaju oni koji stvaraju
senzacionalne vesti. A to su uglavnom novinari, jer im polemika koju time
izazivaju uvek ide u prilog. U nedostatku naunih injenica, oni se rado slue apstraktnim tvrdnjama i glasinama.
U ovome im pomau i pronalazai, koji nude razne zatitne futrole,
podmetae, nalepnice i jo mnogo toga, kako bi nas zatitili od mobilnih telefona, televizora i drugih ureaja. Svi ovi dodaci reklamiraju se kao da dolaze u ime nauke, mada ni jedan od njih nije odmakao dalje od pseudonauke.

70

Ko koristi 10% mozga?

Zamislimo lekara koji kae teko povreenom vojniku: Bomba vam je raznela vei deo glave ali, sreom, izgubili ste samo onih devet desetina mozga koje
ionako ne koristite.
Mit o tome da ovek koristi samo mali deo (oko 10%) svog mozga, odomaio se ne samo na naem podneblju nego i u veem delu sveta. On se esto provlai kroz razne propagandne poruke i pamflete kojima se reklamiraju
sredstva i tehnike kojima emo, navodno, promeniti ovaj procenat u svoju
korist. Podtekst poruke je jasan: priite naoj grupi ili sekti (ili, za poetak,
bar usvojte na nain razmiljanja), pa ete lako razviti natprirodne sposobnosti, jer devet desetina mozga stoji neiskorieno i eka da ih upotrebite.
Kad nauite kako da to uradite, ovladaete telepatijom, telekinezom, sposobnou vienja prolosti i budunosti i ko zna kojim jo vetinama.
Ne zna se tano kada je ovaj mit nastao, ali postoje tragovi koji govore
da je star oko 100 godina. Otprilike u to vreme naunici su poeli da vre
neuroloka istraivanja kojima su pokuavali da utvrde gde su u mozgu
smeteni centri za pojedine funkcije. Ovo mapiranje mozga urodilo je
plodom pa se danas za svih 100% modane mase sa manjom ili veom preciznou zna koji deo emu slui, ali je na poetku ovog istraivanja bio
objavljen podatak da je to sa uspehom uinjeno samo za 10% ukupne zapremine mozga. Tako moemo da pretpostavimo da je tada ovaj podatak bio
pogreno protumaen i da se, verovatno zbog atraktivnosti tvrdnje, ista greka do dananjeg dana provlai kroz medije.
Postoje razne tehnike istraivanja funkcije mozga i neke od njih (kao to
je PET, positron emission tomography i fMRI, functional magnetic resonance
imaging) jasno pokazuju da je u svakom trenutku aktivan vei deo mozga.
Zone aktivnosti se smenjuju, tako da ni jedan deo ne ostaje zauvek neaktivan.
Slino je i sa miiima: nekad se vie aktivira jedna a nekad druga grupa, ali
ni jedan mii u telu ne ostaje neaktivan za sva vremena.
Evo ta je Bendamin Redford (Benjamin Radford) napisao o ovom popularnom mitu:
Neko je odstranio najvei deo Vaeg mozga i Vi verovatno neete ni doznati za to. Dobro... moda ne ba odstranio, ali je doao do zakljuka da ga ne
koristite. To je stari mit kojim se uvek iznova ponavlja da ljudi koriste samo deset procenata svog mozga. Mada bi to moglo da bude tano za ljude
koji taj mit u nedogled ponavljaju, mi ostali smo sreni to koristimo ceo
mozak.
Zablude

71

Priroda je u evolutivnom procesu milionima godina oblikovala svaki organ po strogim pravilima ekonomije. to se ljudskog mozga tie, raunica je posebno zanimljiva: on zauzima samo
5% ukupne telesne mase, a troi 20% kiseonika i
glukoze. ta bi se dogodilo sa ovako gladnim
organom ako bi njegovih 90% bilo naprosto neiskorieno? Ovakav luksuz bi, u najboljem sluaju, u evolutivnom procesu doveo do zakrljavanja predimenzionisanog organa i do njegovog
svoenja na potrebnu meru. U suprotnom bi, u
uslovima otre konkurencije u prirodi, dolo do
neizbenog izumiranja te vrste.

10%
90%

90% neiskorieno?

Slino objanjenje vai za jo neke zablude koje postoje, recimo, u vezi

sa duinom ovekovog digestivnog trakta, pre svega debelog creva. Po ovom
pseudonaunom stavu, zavrni deo debelog creva slui nam samo za to da bi
njegova sadrina luila razne otrove u organizam. Ako bismo ovaj deo nekako eliminisali, imali bismo, navodno, znatno vie energije i iveli bismo nekoliko puta due!
teta to je ova postavka od poetka do kraja netana jer bi, uz dananju
hirurgiju, bilo sasvim lako produiti ljudski ivot. Stvarnost, naalost, demantuje ovakve tvrdnje na grub nain: postoje ljudi kojima je, zbog povreda
ili bolesti, ba taj tetni deo debelog creva hirurki odstranjen. Ovi ljudi ne
samo da nemaju vie energije i da ne ive due, nego svoj ivot provode, na
neki nain, kao invalidi.

72

Pun Mesec i lunarni efekat

U noi punog meseca povean je broj ubistava, samoubistava, nasilja, saobraajnih nesrea, mesearenja, pijanica i narkomana na ulicama, kao i poziva
upuenih hitnoj pomoi, vatrogascima i policiji. Neki ak tvrde da se tada pojavljuju i vampiri i ostala neastiva stvorenja. Sreom, nisu ba svi efekti
punog meseca negativni - iste noi raa se i vei broj beba, poveavaju se dobici (naroito visoke premije) u kockarnicama, umetnike poseuje muza nadahnua a talentovani i kreativni ljudi dobijaju posebno dobre ideje.
ta je od svega ovoga tano? Ba nita. Ivan Keli (Ivan Kelly), Dejms
Roton (James Rotton) i Roder Kalver (Roger Culver) sproveli su preko 100
eksperimenata u cilju ispitivanja lunarnog efekta. Vrene su ne samo brojne
statistike analize arhivskih podataka, nego i medicinska ispitivanja u kojima
su mereni psihofiziki parametri i nivo hormona u krvi ispitanika. Ni u jednoj od ovih studija nije utvrena znaajna veza izmeu meseevih mena s
jedne strane i nesvakidanjih dogaaja ili biolokih performansi s druge.
Ako tako veliki broj naunih studija nije potvrdio postojanje lunarnog
efekta, zato je onda tako raireno verovanje u to da on ipak postoji? Keli, Roton i Kalver navode nekoliko moguih razloga: uticaj medija, folklor i tradicija, uticaj predrasuda na opaanje i pogreno tumaenje naunih podataka.
Nisu sluajno mediji stavljeni na prvo mesto, jer njihov uticaj na formiranje javnog miljenja ni za koga nije tajna. U filmovima, recimo, teko je videti nonu scenu u kojoj se ne vidi pun mesec. Publika nee to protumaiti
kao elju reisera da tako fotogeninim objektom obogati vizuelno siromanu nonu scenu, nego e stvoriti zakljuak da upravo pun mesec utie na
razvoj radnje u filmu. Poruka je jo snanija kad radnja filma sugerie vezu
izmeu punog meseca i ponaanja aktera. Uostalom, ko bi gledao film u kome se, u noi punog meseca, ne dogaa ba nita neobino?
Mnogi ljudi imaju spreman argument kojim se dokazuje postojanje lunarnog efekta: to su plima i oseka. Ako je Mesec u stanju da pokree ogromne
vodene mase na Zemlji, onda svakako moe da utie na ponaanje ivih bia, koja se preteno sastoje od vode.
Ovom argumentu protivi se nekoliko vanih injenica. Prvo, efekat plime na tako malu telesnu masu je zanemarljiv: po Ivanu Keliju, majka koja
dri svoje dete izaziva u njemu efekat plime (gravitaciono privlaenje) koji je 12 miliona puta snaniji od istog efekta koji izaziva Mesec. Astronom
Dord Ejbel (George Abell) iznosi podatak da je efekat plime kojim Mesec
deluje na oveka manji od efekta koji u istom tom oveku izaziva komarac!
Zablude

73

Jo jedna zabluda dovodi u vezu Meseeve mene sa ljudskim ponaanjem. To je navodni uticaj Meseca na menstruacioni ciklus kod ena. Robert
Tod Kerol (Robert Todd Carroll) u svom Reniku skeptika protivi se ovom argumentu prostim poreenjem trajanja menstruacionog ciklusa koji kod ena
u proseku iznosi 28 dana (i ne samo da se ne poklapa fazno sa Meseevim
menama nego je kod mnogih ena i prilino nestabilan) i lunarnog meseca
koji traje 29,53 dana (i savreno je stabilan).
ak i kad bi bilo koji od navedenih inilaca mogao da ukae na vezu
izmeu punog Meseca i njegovog gravitacionog uticaja na oveka, tome bi se
usprotivila jedna prosta injenica: periodi plime i oseke skoro da nisu ni u kakvoj vezi sa Meseevim menama. Prva pojava nastaje u ciklusima od oko 6
asova, a druga na skoro 30 dana. Istina je da su plima i oseka neto jae izraene u noima mladog i punog Meseca, ali to je posledica sabiranja gravitacione sile Sunca i Meseca, jer se tada oni nalaze u priblino istoj liniji sa Zemljom. Poto niko ne pominje uticaj plime i oseke nego meseevih mena na oveka, argument gravitacionog uticaja ne treba ni uzimati u razmatranje.
Kod tvrdnji nekih ljudi da u noima punog Meseca pate od nesanice,
treba razmotriti uticaj svetlosti i sugestije na njihovo zaspivanje. Da li bi oni
lake zaspali kad bi na prozore spavae sobe navukli teke zavese i kad ne bi
ni znali da je Mesec pun?

74

Stoti majmun
Godine 1950. na japanskom ostrvu Koshima grupa naunika zapoela je 30godinje ispitivanje ponaanja majmuna Macaca fuscata. Pred kraj istraivanja (1979. godine) zoolog Lajal Votson (Lyall Watson) objavio je knjigu pod
nazivom ivotna bujica (Life tide), koja je pokrenula lavinu diskusija i novih teorija po celom svetu.
On je opisao naoko nezanimljiv eksperiment koji je posle est godina
doveo do zapanjujuih rezultata. Naime, godine 1952. grupa naunika poela je da daje majmunima posebnu sortu slatkih krompira. Majmunima se to
svidelo, iako su krompire dobijali prosto baene na tle, zbog ega su bili zainjeni neukusnim zrncima peska. Ubrzo je 18-mesena majmunica Imo otkrila da taj problem lako moe da rei pranjem krompira u moru i to je pokazala svojoj majci. Prema prii, od njih su to nauili i ostali majmuni iz grupe,
pa je sve vie njih uivalo u krompiru bez peska.
Izgleda da je broj majmuna koji su se upoznavali sa ovom vetinom
polako ali sigurno rastao. A onda se 1958. godine dogodilo udo. Evo ta je o
tome napisao Lajal Votson u spornoj knjizi:
Treba odvojiti ostatak prie od linih anegdota i neobaveznih izjava datih u
krugovima naunika koji izuavaju primate, jer mnogi od njih jo uvek nisu sigurni ta se zapravo dogodilo. A oni koji su podozrivi prema istini, nerado je objavljuju zbog straha da e biti ismejani. Tako sam ja prinuen da
improvizujem detalje. Evo ta se, najpriblinije reeno, dogodilo.
U jesen te godine odreeni broj majmuna na ostrvu Koima prao je slatke
krompire u moru... Pretpostavimo, na primer, da je taj broj bio 99 i da se u
utorak u jedanaest asova pre podne jo jedan majmun pridruio grupi koja pere krompir. I upravo taj stoti majmun probio je neku granicu, prevrio
kritinu masu, pa su to vee skoro svi majmuni radili isto to i on. I ne samo to, nego ta navika je preskoila prirodne barijere i spontano poela da
se iri po kolonijama na drugim ostrvima i na kopnu Takasakijame...
Kad je knjiga objavljena, u naunim krugovima poele su da se raaju teorije o famoznoj kritinoj masi znanja posle koje ono od individualnog prerasta u opte dobro. Ken Kejsi (Ken Kesey) 1982. godine u svojoj knjizi Stoti majmun podrobno je opisao Votsonov nalaz i dao mu naziv fenomen stotog majmuna. im je objavljena, knjiga je postala bestseler. ak se i u poznatom asopisu Nauni pregled (Science Digest) pojavio tekst u kome je lansiran novi termin Kvantni majmun. Teoriju je podrao i britanski biolog dr
Rupert eldrejk (Rupert Sheldrake), uvoenjem termina morfina rezonanZablude

75

ca kojim se sluio u pokuajima da ovom fenomenu pridoda nauna objanjenja. Na tvrenja dr eldrejka, pozvao se u svom udbeniku i profesor dr
Dejan Rakovi, pa tako sada studenti na Elektrotehnikom fakultetu Univerziteta u Beogradu ue o tome kako jednom naueni sadraji od strane i
malog dela neke bioloke populacije - omoguavaju lake budue obuavanje preostalog dela populacije! (udbenik Osnovi biofizike, izdava Grosknjiga
1995, str. 163).
Ipak, jedan broj naunika smatrao je da bi navode Lajala Votsona trebalo proveriti. Masao Kavai (Masao Kawai), direktor Instituta za izuavanje
primata i glavni urednik strunog asopisa Primati, bio je ugledan lan grupe i jedan od malog broja naunika koji su uestvovali u projektu od samog
poetka 1950. godine. On se trudio da u strunim krugovima opovrgne navode objavljene u knjizi, ali nije eleo da se o tome previe govori u javnosti.
Zbog toga je malo ko obratio panju na njegove demantije, sve dok 1985. godine Ron Emjundson (Ron Amundson), profesor filozofije na Havajskom univerzitetu, nije objavio razgovor s njim u asopisu Skeptini Istraiva (Skeptical Inquirer). Nauna dokumentacija, voena tokom posmatranja kolonije
majmuna, pokazala je da je 1952. godine na ostrvu bilo samo 20 majmuna, a
do 1962. taj broj je narastao tek na 59. Tako nije moglo da bude govora o stotom majmunu, a jo manje o irenju navike pranja hrane na ostale majmune
sa ostrva. Zapravo, Masao Kavai je obelodanio kljuni podatak iz zvanine
dokumentacije, po kome su 1958. godine, kad je navodno dostignuta famozna kritina masa, samo dva majmuna na ostrvu umela da peru krompire u
vodi!
Suoen sa injenicama koje mu nisu ile u prilog, Votson je pokuao da
ublai tvrdnje iznete u svojoj knjizi time to je izmenio kontekst prve reenice u navodu da je zakljuke doneo na osnovu linih anegdota i neobaveznih
izjava. Ubrzo su neugodna pitanja poela da stiu sa svih strana, pa je Votson 1989. godine konano priznao: Bila je to metafora koja je nastala kao moja lina konstrukcija, zasnovana na vrlo nepouzdanim dokazima i na onome to
sam samo nauo. Nikad nisam ni pokuao da to predstavim na drugi nain.
Da li je prii ovde kraj? to se naunika tie jeste, jer ovo nije bio ni prvi
ni poslednji pokuaj prevare u njihovim krugovima. Meutim, poklonici Novog Doba nisu imali nameru tek tako da napuste ovu sjajnu priu. Roen je
mit o tome da, ako dovoljan broj pripadnika jedne vrste naui, usvoji ili misli na jednu stvar, efekat e biti isti kao da su svi to uinili. Pojavile su se sekte koje su irile ideju da treba okupiti dovoljan broj ljudi za meditaciju, pa
kad se dostigne kritina masa meditanata, na svetu e zavladati mir, ljubav i
blagostanje.

76

Neki ideolozi Novog Doba, kao to je Noam omski (Noam Chomsky),

poeli su da pokreu neku vrstu piramidalnih ema (slino lancima sree)
u kojima je svaki meditant imao zadatak da proiri ideju na nekoliko svojih
prijatelja. Trebalo je da odreenog dana u zakazano vreme svi misle na svetsko blagostanje i da ele da dobro trijumfuje nad zlim. Cilj je bio da to uini
93 250 ljudi, i onda e uspeh biti siguran (omski nije objasnio zato je kritina masa iznosila ba toliko, a ne vie ili manje).
Ova ideja (kako da se regrutuju novi lanovi u grupama za meditaciju)
funkcionisala je sasvim dobro, pa se veliki broj centara u svetu posluio istim
obrascem. Ako se u zakazano vreme nita znaajno ne dogodi, lako je optuiti sledbenike zato to ih nije bilo dovoljno i objaviti novi pokuaj, a najbolje je ako se dogodi neka srena koincidencija - recimo, negde u svetu prestane rat ili se bar neki pokvareni avion sreno prizemlji. To e uvek osigurati dobar propagandni efekat i dovesti masu novih sledbenika.

Zablude

77

Jo neke zablude
Spisak zabluda je neiscrpan. Neke od njih vae samo kod pripadnika jednog
naroda, a neke su se odomaile u celom svetu. Kako one nastaju?
Postoje razliiti mehanizmi kojima se zablude stvaraju, ali verovatno je
da najvea krivica lei na neispravnom izvoenju zakljuaka. Recimo da je
neko reio da ofarba ogradu oko svog dvorita. Kad je zavrio posao, zapitao
se da li e vreme biti lepo dok se ograda ne osui. Imao je sree: dogodilo se
da je lepo vreme potrajalo sledeih nedelju dana. Iz toga sledi neizbeni
zakljuak da, kada on ofarba ogradu, bie lepo vreme sledeih nedelju dana.
Moda e se setiti da je tako bilo i prole godine, to e potvrditi njegovu
teoriju i jo vie ga uvrstiti u uverenju da je otkrio novo pravilo koje vai u
prirodi. Ovo je verovatan razvoj dogaaja i zbog toga to bi se malo ko upustio u farbanje ograde po nestabilnom vremenu, kad se oekuje kia.
Svaki meteorolog dae mu struno (dakle, za laika teko shvatljivo) objanjenje da vreme zavisi od velikog broja meteorolokih faktora, ali to e za
njega biti suvie komplikovano i on e radije verovati u svoju teoriju, jer je
ona jednostavna - a upravo je i dokazana u praksi! Kad jednom uvrsti kod
sebe to uverenje, poee i njegova okolina da mu veruje. Ubrzo e ceo grad
verovati u teoriju po kojoj vreme zavisi od toga da li je neko farbao ogradu.
Pomenuemo jo nekoliko uobiajenih zabluda koje su i kod nas rairene, uglavnom zahvaljujui medijima.

Da li su alfa talasi generator kreativnosti?

- Kad je mozak u alfa - stanju, ovek je mentalno produktivniji i kreativniji.
Alfa talasi su talasasti zapisi (na papiru, ekranu i slino) elektrine aktivnosti mozga, ija je uestanost izmeu 9 i 13 Hz (ciklusa u sekundi). Registruju se preteno iz potiljane oblasti, kad je ovek u oputenom stanju i
zatvorenih oiju. Zato je stvorena zabluda da su oni poeljni i da je njihovim
spoljnim indukovanjem mogue dovesti osobu u stanje visoke mentalne
sposobnosti. Ipak, utvreno je da su alfa talasi u vezi sa procesiranjem vizuelnih informacija: to je manje vizuelne obrade u mozgu (a to je kad su oi zatvorene), alfa talasi imaju viu amplitudu. Nikakvih potvrda nema da oni utiu na mentalne sposobnosti.
Alfa talasi mogu, osim u stanju oputenosti, da se pojave i u drugim situacijama, ak i neprijatnim. Inae, pored njih postoje i beta talasi, ija je uestanost izmeu 14 i 30 Hz i koji dominiraju kad je osoba u budnom stanju i
78

kad je fiziki ili mentalno aktivna. Teta talasi imaju niu uestanost, od 4 do
7 Hz i karakteristini su za fazu NREM sna (o kojoj e biti rei u poglavlju
Parapsihologija / Snovi), ali i kad osoba ui ili kad je duboko koncentrisana.
Delta talasi, ija je uestanost od 1 do 3 Hz, dominiraju u stanju dubokog sna.
Ako se jave kod budne osobe, znak su tekog modanog poremeaja.

Je li mogue hodati po vatri?

- Hodanje bosim nogama po usijanom ugljevlju bez opekotina mogue je uz
pomo natprirodnih sila i paranormalnih sposobnosti.
U Starom zavetu (Prie Solomonove, 6.28) kae se: Hoe li ko hoditi po
ivom ugljevlju a nogu da ne oee? Izgleda da hoe! Danas je ritual hodanja po vatri est pratilac nekih religioznih obreda. Zaista je mogue pod izvesnim okolnostima hodati po usijanom ugljevlju (ne i po vatri), ali ne zahvaljujui ovekovoj auri ili nekim paranormalnim silama.
Postoji vie teorija koje pokuavaju da objasne ovu vetinu. Po teoriji
niske provodljivosti, usijani ugalj (za razliku od koe stopala) ima veoma
malu specifinu toplotu (sadri relativno malu koliinu toplote ak i kad je
usijan), pa se u dodirom sa koom stopala njegova povrina praktino trenutno ohladi i stvara se sloj koji je dobar termiki izolator. Prilikom ovih ceremonija, bira se vrsta uglja koja po osobinama odgovara ovoj nameni; poznavaoci ove vetine, recimo, ne preporuuju korienje uglja koji se inae
koristi za rotilj, jer postoji mogunost da on opee i iskusnog etaa. Osim
toga, oni smatraju da ne treba uriti i praviti nagle korake po usijanom
ugljevlju, nego teinu lagano premetati s noge na nogu da bi se dozvolilo da
se pre punog pritiska stopala formira izolujui sloj ohlaenog pepela.
Ovu teoriju podrava i to to nikada niko od etaa nije pokuao da
demonstrira hodanje po usijanom metalu, koji ima veoma veliku specifinu
toplotu i sigurno se nee tako brzo rashladiti kad neko stane na njega.
Postoji jo jedan mehanizam koji, moda, pomae etaima da stignu
neozleeni do kraja svoje usijane staze. To je takozvani Lajdenfrostov (Leidenfrost) efekat, prozvan po nemakom nauniku koji je izuavao ovu pojavu.
U dodiru izmeu zagrejanog s jedne i vlanog objekta s druge strane (usijanog uglja i oznojenog stopala), stvara se sloj vodene pare koji slui kao
toplotni izolator i koji usporava prenos toplote. Slino se dogaa kad kap
vode padne na usijanu plou poreta: ona ne isparava odmah, nego dugo
lebdi na sloju pare. Miljenja o uinku Lajdenfrostovog efekta ipak su podeljena, tim pre to neki etai vode rauna o tome da im na poetku ceremonijala stopala budu suva, kako se ugalj ne bi lepio za tabane.
Zablude

79

Moe li muva da leti?

- Naunici nisu uspeli da objasne kako muva leti, jer je po njihovim proraunima to nemogue.
Ova zabluda ne odnosi se samo na muvu - u nekim varijantama isto se
tvrdi za bumbara, pa i za ostale insekte. Neka tvrenja idu ak do toga da
kad je ve nauka dokazala da se sa tako malim krilima ne moe leteti, onda ostaje jedino da neke neobjanjive sile odravaju insekte u vazduhu.
Fiziki mehanizam kojim se ostvaruje aerodinamika sila dovoljna za
let insekata odavno je poznat, ali je zabluda verovatno nastala zbog toga to
dugo nije bilo objanjeno kako neki insekti tokom leta mogu tako velikom
brzinom da reaguju na prepreke (kod obine muve, recimo, vreme reagovanja je 30 milisekundi). U asopisu Priroda (Nature) od aprila 1998, opisani su
rezultati istraivanja kojima je ovaj fenomen objanjen. Neuroetolog Majkl
Dikinson (Michael Dickinson) objasnio je i funkciju takozvanih haltera, malih iroskopa koji su se evolucijom razvili od drugog, zakrljalog para krila. Dikinson smatra da presudnu ulogu ima veoma brzo ulo vida (10 puta
bre od ovekovog) i da se brzo izbegavanje prepreka tokom leta postie direktnom manipulacijom ovih iroskopa od strane nervnog sistema muve.

Da li je Mocart genijalni terapeut?

- Sluanjem Mocartove muzike mogue je uveati koeficijent inteligencije
(I.Q.), poveati sposobnost memorije pa ak i izleiti tumor na mozgu.
Godine 1993. fiziar Gordon o (Gordon Shaw) i muziar Frensis Roer
(Frances Rauscher) objavili su rezultate svojih istraivanja o fenomenu koji su
prozvali Efekat Mocarta (the Mozart Effect). Sudei po ovim rezultatima, sluanje prvih deset minuta Mocartove Sonate za dva klavira u D duru (K.448)
povoljno utie na memoriju i sposobnost rezonovanja, uveava koeficijent inteligencije pa ak i pomae u terapiji tumora na mozgu. etiri godine kasnije, Gordon o i Frensis Roer osnovali su Institut za neuralni razvoj muzike inteligencije (The Music Inteligence Neural Development Institute).
Eksperiment je pobudio veliku panju naunika i medija. Ponovljen je
na nekoliko mesta u svetu, ali nigde nije potvrena veza izmeu mentalnih
sposobnosti i sluanja Mocartove muzike. Autori su priznali greku i pred
naunim svetom se branili time da je njihov rad pogreno shvaen i da su oni
samo tvrdili da postoje grupe neurona koje se pobuuju u sekvencama i da su
to po svoj prilici lokaliteti u mozgu koji reaguju na odreene uestanosti. Razlika izmeu prve tvrdnje i ove izjave dovoljno govori za sebe.
80

Ova pria ima epilog kao i veliki broj slinih - demanti prve vesti malo
ko je uo i pomenuti institut radi punom parom. Gordon o je 1999. godine
izdao knjigu pod naslovom Drite Mocarta u mislima, a uskoro se u prodaji
pojavio i CD sa kompjuterskim programom baziran na istoj ideji. Mediji su
prihvatili tezu da sluanje Mocarta podie kolinik inteligencije i ova prevara
je inicirala industriju koju vie nita ne moe da zaustavi.
irenje ove zablude potpomognuto je i time to se u terapiji duevnih
bolesti zaista koristi muzika, mada ne samo Mocartova. Psihijatar dr. Petar
Stankovi je u knjizi Boanstvena medicina izneo podatak da ona deluje
na odreene lokalitete, ali ne u smislu poveanja koeficijenta inteligencije.

ta se dokazuje patentom?
- Kad je neka ideja zatiena patentom, to je dokaz da je ona nauno
potvrena i da radi.
Jedan od omiljenih argumenata koji razni prodavci magle (pre svega
nadrilekari) navode kao dokaz da je njihov proizvod efikasan, jeste da je patentiran. Suprotno prihvaenom miljenju, ovaj podatak ne govori nita o
njegovoj efikasnosti - to je, jednostavno, dokaz da je proizvoa platio administraciju koja e, u sluaju da pravo intelektualnog vlasnitva nad proizvodom postane sporno, potvrditi da je on bio prijavljen. I to je sve - patent ne
govori nita o kvalitetu ideje, o tome da li ona radi ili ne, a jo manje predstavlja preporuku tritu.
Na poetku ovog poglavlja, opisano je nekoliko patentiranih ideja koje
se odnose na perpetuum mobile, pa ipak ni jedno od ovih reenja ne radi.
Teko je rei da li su autori ovom administrativnom zatitom nameravali da
osiguraju svoju ideju od krae ili su samo eleli da u svojim i tuim oima
uveaju vanost pronalaska, ali je jedino to su postigli znaajan materijalni
troak.

Da li je bermudski trougao ukleto mesto?

- Na podruju koje se zove bermudski trougao dogaaju se neobjanjivi
nestanci velikog broja aviona i brodova.
Morska oblast izmeu Majamija, Bermuda i Puerto Rika, poznata kao
bermudski trougao, ula je u legendu po brojnim opasnostima koja u njoj vrebaju. Ima i ljudi koji misle da je ovo podruje ukleto i da niko ko u njega zae
ne moe da izvue ivu glavu.
Zablude

81

Istina je, zapravo, da se tamo ne dogaa nita vie nesrea nego to bi se

normalno oekivalo. Saobraaj je gui nego u mnogim drugim delovima
sveta, a broj nesrea srazmeran je broju plovila i letilica. Kako je onda nastao
mit o tome da smrt vreba svakoga ko zaviri u bermudski trougao?
U decembru 1945. godine pet aviona amerike mornarice (bombardera
tipa Avenger) krenulo je na rutinski trenani let. Za nevolju, u avionu kod
glavnog pilota - instruktora, porunika arlsa Tejlora (Charles Taylor) pokvario se kompas. Ostala etiri pilota bili su uenici bez velikog iskustva i samo
su pratili avion u kome je bio instruktor. Mada je Tejlor primetio kvar na
kompasu i prijavio ga bazi, odluio je da nastavi let prema vizuelnim znacima na zemlji. To nije bila neuobiajena odluka jer je on dobro poznavao ostrva preko kojih je grupa letela, ali se vreme naglo pokvarilo i Tejlor je u jednom trenutku izgubio orijentaciju. Avioni su se udaljavali ka puini umesto
da se vrate na matini aerodrom i jednostavno ostali bez goriva zbog ega su
se sruili u more. Na zvunom zapisu radio - komunikacije ostala je primedba jednog od uenika da je Florida na suprotnoj strani od smera njihovog kretanja, ali je Tejlor bio uveren da se oni nalaze iznad Meksikog zaliva i da su
na dobrom kursu.
Nekoliko injenica doprinelo je tome da se od ove tragedije naini misterija. Pre traginog kraja, izgubljen je radio - kontakt sa avionima, verovatno
zbog velike daljine. Na mestu do koga su (sudei po maksimalnom dometu)
stigli, dubina mora je nekoliko hiljada metara i to je razlog to avioni nikad
nisu pronaeni. Kao kruna svega, jedan od aviona (tipa Mariner) koji su kasnije krenuli u potragu eksplodirao je 23 sekunde posle poletanja to se, zbog
loih rezervoara za gorivo, Marinerima inae esto dogaalo.
Ipak, najvaniji razlog za nastanak ovog mita jeste taj to je pisac naune
fantastike Vinsent Gedis (Vincent Gaddis) 1964. godine objavio nauno fantastinu priu o sudbini ovih aviona. Deset godina posle toga, pojavio se i
bestseler arlsa Berlica (Charles Berlitz) pod naslovom Bermudski trougao, u
kome je pria o nestanku Avengera mistifikovana i dodato jo mnogo pria o
nesreama koje su zadesile putnike u toj oblasti. Za dalji prodor ovog mita
pobrinuli su se mediji; svaka sledea katastrofa koja se dogodila izmeu
Majamija, Bermuda i Puerto Rika dobila je veliki publicitet i posluila kao nesumnjivi dokaz da tu nisu ista posla.

82

Ima li zombi duu?

- Vudu - magijom je mogue pretvoriti ljude u robove (takozvane zombije)
koji imaju telo, ali ne i duu.
Vudu - religija (woodoo) nastala je na Haitiju, gde zapadnoafriki robovi
nisu mogli slobodno i javno da izvode svoje verske rituale (vodu je afriki
izraz za duu ili Boga), pa su bili prinueni da se prilagode ceremonijama
koje su sa sobom doneli francuski doseljenici. Deo tih rituala do danas je ouvan, ali je dobio nove oblike i tumaenja. Vudu - religija jo uvek ima dosta
sledbenika ne samo na Haitiju, nego i u nekim drugim delovima sveta.
Lako je razumeti zato religija koja se sprovodi pod ropstvom evoluira
tako da se na kraju zasniva skoro iskljuivo na zlim duhovima. Ropski status
za ove ljude je bio neto s im su oni morali da se pomire, a ono ega se svako
od njih plaio bilo je jo stranije od ropstva - da e postati zombi, rob bez
due, ijim telom upravlja neko drugi (uglavnom arobnjak).
Postoje dva verovanja po kojima, navodno, nastaje zombi. Po jednom,
ovek se paraliuim drogama najpre dovede u stanje klinike smrti, pa se
njegovo telo vraa u ivot a dua umire. Po drugom verovanju, vudu - ritualima se telo mrtvog oveka (koje je od due ve rastavljeno) oivljava i pretvara u roba bez due.
Istina je da postoje psihika oteenja koja dovode do toga da se obolela
osoba ponaa ropski posluno. Ipak, veliki broj ljudi danas sumnja da postoje zombiji u formi u kojoj ih predstavljaju poklonici vudu - religije, tim pre to
za ovo ne postoji ni jedan dokaz.
Pomenuemo ovde da u filozofiji postoji termin filozofski zombi (ponegde u literaturi oznaen kao p-zombi). Pod ovim hipotetinim pojmom podrazumeva se ljudsko telo bez svesti, ali koje se ipak ponaa kao svesna osoba.
Neki filozofi, kao Denijel Denet (Daniel Dennett), ovo ak i kao pretpostavku
smatraju nemoguim, jer kada se telo ponaa kao osoba i nije ga mogue od
nje razlikovati, onda to jeste osoba. Tod Mudi (Todd Moody) i Dejvid elmers
(David Chalmers) smatraju da, ako smo ve konstatovali da takvo telo nije
svesno, onda nema sumnje da ga je ipak mogue razlikovati od svesne osobe.
Filozofske rasprave koje se tiu dileme o (makar hipotetikoj) mogunosti postojanja p-zombija prvenstveno imaju za cilj da pronau odgovor na
pitanje da li je svest negde izvan ili se ona oslanja iskljuivo na supstancijalne funkcije (informatikim jezikom reeno, da je sainjena od dugog niza
uslovnih skokova u formi ako... onda...). Ovo bi nam takoe pomoglo da
doznamo da li je (bar teoretski) mogue napraviti mainu koja ima svest i da
Zablude

83

li bi to bila maina ili bie. Akademik dr Duan Kanazir jednom prilikom je

ponudio svoj doprinos odgovoru na ovo pitanje, kad je izneo miljenje da
emo jednom verovatno upoznati fiziku i hemijsku strukturu ljuske due.

Kakva je veza izmeu crne make i nesree?

- Ako nekome crna maka pree put, to e mu doneti sigurnu nesreu.
Ovo verovanje ne tie se savremenog nego starovremenog sujeverja, ali
je i danas veoma raireno. E. Redford (E. Radford) opisuje u Enciklopediji sujeverja istorijat ove zablude, iji je koren u Engleskoj, kojom je tada vladao
kralj arls I. Njegov strah da e izgubiti svog ljubimca, jednu crnu maku,
bio je toliki da je naredio da je uva posebna straa. Onoga dana kad se maka razbolela i uginula, za vladara je sve polo naopako pa je ve sledeeg
dana izgubio vlast i bio uhapen.
Verovatno je od tog dogaaja stvorena legenda u kojoj su crnim makama pripisane mistine moi. Ove ivotinje su na brodovima drane pre svega
da bi mievi bili pod kontrolom, ali im je uskoro pripisana i mo uticaja na
sudbinu broda, analognu onoj koju je imala i na sudbinu kralja arlsa I - ako
bi neko bacio maku preko ograde broda ili ako bi ona sama pala u more, to
bi znailo da e i brod zavriti na dnu mora. Uskoro su i mornari poeli da
tumae svoju sudbinu na osnovu ponaanja make. Kad maka, recimo, prie nekom od njih, to je znailo da e ga pratiti srea, a ako mu prie samo do
pola puta pa se onda vrati, bio je to lo znak.
Ova verovanja preuzele su od mornara i njihove porodice, pa je u svakoj
kui sa bar jednim mornarem drana crna maka. Smatralo se da ona uva
kuu od nesree koja je na moru mogla da zadesi moreplovca. Ovo verovanje do te mere je bilo izraeno, da su crne make smatrane za pravu dragocenost, pa se dogaalo i da budu predmet krae.
Dalji razvoj verovanja uobliio je ono to je i danas raireno kod mnogih
naroda, pa i naeg. Onoga dana kad se mornar pripremao za put, ukuani su
gledali kakvu e mu sreu prorei crna maka jer se verovalo da ona zna
ta ga eka. Ako bi krenula od njega ka vratima, pokazujui mu simbolino
put, bio je to dobar znak i on je polazio bezbrian, ali ako bi mu presekla
put to je znailo da mu ne savetuje da krene jer ga na putu eka nesrea.

84

3
ALTERNATIVNA MEDICINA
Lekari putaju oveka da umre,
a arlatani ga ubijaju
(La Bruyere)

Termin Alternativna medicina odskora je u upotrebi, kao politiki prihvatljiva zamena za neto to je nosilo naziv nadrilekarstvo. Sam termin je netaan - ono to danas nazivamo alternativnom medicinom, hiljadama godina
bilo je jedini nain leenja a onda je, kao alternativa, poela da se razvija nauna medicina. Teko je rei zato su zagovornici tradicionalne medicine (ili
nadrilekarstva) lansirali ovaj termin kojim sebe dobrovoljno svrstavaju u
drugi plan.
Nema sumnje da je alternativna medicina deo irokog socijalnog trenda, danas veoma aktivnog, koji je ve osvojio veliki deo publike i sada pokuava da - ako ve ne moe da odbaci nauku i da preuzme njeno mesto u zvaninim institucijama - bar stane rame uz rame s njom. Zato postoji i izraz
komplementarna medicina, to je samo varijanta alternativne, kad se koristi
kao dopuna uz naunu medicinu.
Osnovna razlika izmeu naune i alternativne medicine jeste u tome to
je u naunoj osnovni princip da proces leenja mora da bude dokazano efikasan i nekodljiv (ili bar da teta bude manja od koristi), to znai da se teite
stavlja na istraivanje, testove i eksperimentalni rad. Savremena medicina
pokuava da objasni kakvi se hemijski procesi dogaaju u digestivnom traktu dok varimo hranu, koje biofizike sile pokreu miie dok se penjemo uz
stepenice, pa i proces miljenja - kako se u mozgu aktiviraju milijarde minijaturnih elijskih baterija koje obrauju i memoriu informacije.
Ipak, mnogim ljudima je ovakav pogled na svoje telo stran i teko shvatljiv. Za njih je loginija pretpostavka da kroz njih tee i da ih proima neka
tajanstvena i nepoznata ivotna energija, koju u Japanu zovu ki, u Kini i (ne85

ki izgovaraju ki, ci ili i), u Indiji prana, u Grkoj pneuma, na polinezijskom

se kae mana a na hebrejskom rua (Brennen je naveo 98 razliitih imena ovog
pojma za isto toliko svetskih kultura). Pristalice homeopatije nazivaju je vitalna energija, bioenergetiari aura, zagovornici filozofije Novog Doba istu
energiju dovode u vezu sa astralnim telom a vernici sa duhovnim biem, ali svi
su sloni u tvrdnjama da je to ono to upravlja telom i da je poremeaj te
energije ono to izaziva bolest. Zato e svako na svoj nain leiti taj poremeaj: akupunkturisti ubadanjem igala, homeopati malim dozama beskrajno
razblaene supstance, refleksolozi masiranjem stopala, aromaterapeuti miriljavim uljima, bioenergetiari mahanjem rukama iznad tela a makrobiotiari selektivnom ishranom.
Uporedo sa razvojem nauke, rasla su i oekivanja da e misteriozna ivotna energija biti objanjena. Poto je Isak Njutn (Isaac Newton) objavio
svoje zakone mehanike, optike i gravitacije, proveo je godine u alhemijskoj
laboratoriji gde je izvodio eksperimente pokuavajui da pronae sutinu i
izvor ivota. Njegov nauni duh usmerio ga je ka ideji materijalistike teorije o ivotu i svesti, ali da bi se pomerio sa mrtve take, nedostajalo mu je
znanje koje je mnogo kasnije stvorila kvantna mehanika.
U osamnaestom veku Anton Mesmer je doao na ideju da tajanstvenu
ivotnu energiju dovede u vezu sa isto tako tajanstvenim magnetizmom. Zato je mnoge bolesti leio magnetima, to se ponegde i danas praktikuje. On je
zastupao ideju da u naem telu postoji energija koju je prozvao animalni
magnetizam i da ona moe da se prenese u drugo telo. Pacijenti su zaista
pokazivali burne reakcije kad im je prenosio svoju energiju tako to je usmeravao prst ka njima, to je tada proglaeno za nesumnjiv dokaz ove teorije.
Mesmerizam se danas vie povezuje sa hipnozom nego sa animalnim magnetizmom, ali Mesmerove ideje i dalje postoje u raznim varijantama holistikih teorija (neomesmerizam).
Krajem devetnaestog veka Viljem Kruks (William Crookes) i Oliver Lod
(Oliver Lodge) okupili su grupu naunika s kojima su tragali za dokazima o
postojanju ivotne energije kao psihike sile, smatrajui je zaslunom za efekte, tada veoma popularnih, spiritistikih seansi. Njihova pretpostavka bila je
da se ove sile ire pomou elektromagnetskih etarskih talasa, slino tek otkrivenoj beinoj telegrafiji. U to vreme logian zakljuak bio je da, ako je mogua beina telegrafija, zato ne bi bila mogua i beina telepatija? Dalji
razvoj dogaaja ipak nije iao na ruku nosiocima ove ideje, jer je beina
telegrafija uskoro evoluirala u radio - komunikacije, a beina telepatija ostala je tamo gde je bila na poetku. Verovatno je, ipak, da se sa ovim nee sloiti veliki broj ljudi koji smatraju da je otkrie telepatske komunikacije samo
stvar vremena.
86

Vekovima su religiozne dogme zabranjivale ljudima da se meaju u

boije stvari, da ispituju i pokuaju da utvrde ta ini ivotnu energiju i kako
ona funkcionie. Zato alternativna medicina prvenstveno poiva na metafizikim verovanjima i raznim filozofijama bolesti i zdravlja od kojih mnoge
imaju duhovnu i magijsku prirodu - kao to se, recimo, makrobiotika ne zasniva samo na prostim jelovnicima koji odreuju ta jesti a ta ne, nego su ta
pravila zapravo deo irokog filozofskog i duhovnog sistema. Ovakav pristup
leenju naiao je na veoma dobar odziv kod iroke publike. Mnogi potovaoci istonjakog stila ivota, kada im zatreba medicinska nega, naputaju
udobnost savremenih bolnica i otiskuju se u avanture da bi potraili izleenje. Prva lekcija koju tamo naue glasi da je borba protiv bolesti postupak koji
se ne svodi na prosto davanje leka ovekovom fizikom biu, nego je to filozofski i duhovni proces koji zahteva sagledavanje uzroka bolesti, kako bi,
esto uz pomo religije, bilo mogue uhvatiti se u kotac s njom.
Ne svodi se alternativna medicina samo na tradicionalne i metafizike
teorije i postupke; naprotiv, ona nudi sve to je trite spremno da prihvati.
Tako je u novije vreme jednim delom poela da podraava i naunu medicinu, ali ne u metodologiji rada nego u nastupu pred javnou: pojavljuju se
razne amajlije kojima se falsifikuju radovi naunih autoriteta, elektronski
kvazidijagnostiki ureaji, razni laserski kristali, magneti koji lee i tako
dalje. Reklo bi se da su ovakvi hibridi kod iroke publike najbolje primljeni.
Mogli bismo da kaemo da je medicinski postupak alternativan ako se
zasniva na principima i metodima koji nisu verifikovani od strane nauke.
Danas postoje ljudi koji misle da su neke grane ove medicine po svojoj efikasnosti konkurentne ili ak superiorne u odnosu na naunu medicinu, ali veina e se sloiti sloiti sa ocenom da u haosu raznih alternativnih tehnika i
postupaka ima i dosta lova u mutnom i zloupotrebe poverenja pacijenata.
Ipak, bez obzira na to kakav stav imamo o alternativnoj medicini, nema sumnje da je ona u narodu veoma popularna. Prema ispitivanjima koje je obavila Svetska zdravstvena organizacija, u SAD 35% ljudi koristi bar jedan od oblika alternativne medicine. U Nemakoj, Holandiji i Belgiji taj procenat je oko
60% a u Velikoj Britaniji ak 74%.
Za ovo ima dosta razloga. Kod velikog broja ljudi postoji istinski strah
od lekova i hirurkih intervencija. Ovaj strah se potkrepljuje priama o pacijentima ije je zdravstveno stanje pogorano posle bolnike terapije ili koji su
ak ivotom platili greke medicinskog osoblja. Svakako da su mnoge od
ovih pria tane; i lekari su ljudi sa svojim manama, pa se i njima potkrade
greka ili neznanje koje pacijent plaa ivotom. S druge strane, niko ne pria
o milionima uspeno izleenih i medicinski zbrinutih ljudi koji bi bez lekarske pomoi bili izgubljeni, jer to nije tako atraktivno kao prie o zaboravljeAlternativna medicina

87

nim hirurkim instrumentima u telu operisanog pacijenta, o zdravim udovima koji su grekom amputirani ili o lekaru koji je na odeljenju intenzivne
nege iskljuio ureaj za odravanje ivota jer nije imao gde da ukljui punja
baterije za mobilni telefon. Neke od ovih pria zasnovane su na istinitim dogaajima, ali svakako ima i takvih koje su iste anegdote, ispriane tek radi
zabave u drutvu.
ak ni kad lekarski tim dobro obavi svoj posao i kad se medikamenti
uzimaju u propisanim dozama, strah od lekova nije bez osnova jer se dogaa da ljudski organizam nepredvidljivo reaguje na neke od njih (ili, kako
lekari esto kau, u medicini 1 i 1 nisu uvek 2). Primer za ovo je penicilinski
ok, koji je netipina reakcija na neke antibiotike, a koji bez hitne i strune intervencije moe da se zavri i smru pacijenta. Lakonsko pitanje medicinske
sestre u ambulanti ili farmaceuta u apoteci da li ste ranije uzimali penicilin?
ne nudi garanciju da se penicilinski ok nee pojaviti ba toga puta. Jedini siguran postupak bio bi da se pre primanja leka ispita alergijska reakcija pacijenta na taj lek i da on posle svakog primanja penicilina provede neko vreme
pored strunog osoblja koje zna kako da ga zatiti od eventualne neeljene
reakcije. Ali ipak niko od nas ne radi tako.
S druge strane, alternativna medicina esto (ali ne i uvek) nema nikakvih negativnih efekata jer ona najee i ne deluje na pacijenta. Za razliku
od leenja medikamentima i od rizinih hirurkih intervencija, ovakvi terapijski postupci zapravo su mala predstava za pacijenta bez direktnog uticaja
(ako se izuzme dejstvo sugestije) na njegov organizam. A ako se ne preduzme nita - onda, naravno, ne moe ni da se pogrei. Ovo ipak ne znai da ovakva terapija ne moe da nakodi, samo to ta teta najee ne nastupa zbog
neega to je uinjeno, nego zbog neega to nije na vreme uinjeno. Naime,
za leenje mnogih tekih bolesti nauna medicina moe da bude efikasna samo ako se sa terapijom otpone odmah, a terapija kod alternativca esto
odnese mnogo dragocenog vremena, pa kad se pacijent konano obrati lekaru, to bude prekasno. Za nevolju, razvoj dogaaja je takav da ovi pacijenti u
ranoj fazi bolesti doivljavaju kratkotrajne remisije (poboljanja zdravstvenog stanja), a najtee i najbeznadenije dane kasnije provedu u bolnici. To doprinosi daljem irenju verovanja da je nauna medicina nemona i neefikasna. Naravno da tada na red dolazi komentar: dok ga je leio iscelitelj bilo mu
je dobro, a kada je preao kod lekara, oni ga upropastie.
Osim posredne tete, koja nastupa zbog odlaganja terapije, alternativna
medicina moe da bude i direktno opasna za zdravlje i ivot pacijenata.
Poetkom 20. veka, na primer, u modi je bilo leenje svih bolesti pijenjem
rastvora radioaktivnih supstanci. Ljudi o njihovom tetnom efektu nisu znali
nita pa su zakljuili da, kad ve tako lepo sijaju u mraku, sigurno poseduju
88

i dovoljno energije da odagnaju svaku bolest. Tako su u blaenom neznanju

ubijali ili unakaavali sebe i svoje potomstvo.
Mada je oigledno da nauna medicina nije bez rizika, ak i fatalnih,
ipak je nerazumno odbaciti je. Veliki broj dijabetiara danas skoro normalno
ivi zahvaljujui insulinu, a mnoge zarazne bolesti su pobeene jer su se ljudi na vreme vakcinisali. Ne treba ni pominjati milione onih koji duguju ivot
hirurgiji, transfuziji ili antibioticima. Sada se rutinski lee mnoge bolesti koje
su do pre jednog veka znaile sigurnu smrt pacijenta. Karl Segan (Karl Sagan) je rekao: ako elite da zatitite dete od deje paralize, moete da se molite
ili da ga vakciniete... ipak, opredelite se za nauku.
Drugi razlog za poverenje koje ljudi gaje prema alternativnoj medicini
zasniva se na stavu terapeuta prema pacijentu. Nauna medicina uglavnom
se oslanja na biologiju, hemiju i fiziku u tretiranju ovekovog materijalnog
tela, koje je sloen nelinearni sistem sastavljen od istih atoma i molekula koji
ine i neive stvari - recimo, automobile ili kompjutere. Tako se razlika izmeu lekara i mehaniara shvata kao formalna, jer i jedan i drugi popravljaju
pokvarene delove - u ljudima ili mainama, svejedno. Kada neko ode u bolnicu, prikopavaju ga na razne ureaje koji mere krvni pritisak, srani puls,
temperaturu i mnoge druge fizike veliine. Istovremeno poinje i terapija
medikamentima kojima se utie na telesnu hemiju. esto se pacijentu od
ovoga popravi zdravstveno stanje, ponekad se i pogora, ali mu boravak u
bolnici uglavnom ne ostaje u prijatnom seanju.
Zbog toga e svako radije da saslua praktiara koji se slui alternativnom medicinskom terapijom i koji se postavlja iznad materijalnog i mehanicistikog pogleda na pacijenta. On nee popravljati obolele organe nego
mnogo vaniji deo ovekovog bia - ivotnu energiju. oveku je lake da ouva samopotovanje ako mu se kae da nije sastavljen od molekula i atoma,
nego da ga pokree neki nevidljivi fluid ili bioenergetsko polje koje ga sjedinjuje s Bogom i sa kosmosom.
Stigli smo i do najznaajnije prednosti koju alternativci imaju nad lekarima. Lekar u bolnici ili ambulanti dnevno mora da vodi rauna o desetinama ili stotinama bolesnika, a ovaj inilac nikako nije bez uticaja na kvalitet
komunikacije. On ne moe, a esto nema ni volje da se bavi uzrocima bolesti i da edukuje pacijenta; sve se najee svodi na to da utvrdi fizike simptome, upita bolesnika o subjektivnom stanju i da u karton upie terapiju. Pacijent koji bi eleo da blie upozna prirodu svoje bolesti ima slabe anse da naie na razumevanje lekara. Zato je tu iscelitelj koji ima i vremena i volje (a i finansijskog motiva) da se najpre bavi pacijentom pa tek onda boleu. On e
prvo da ga upozna, da ga umiri i, to je najvanije, da mu ulije nadu i optiAlternativna medicina

89

mizam u najteim sluajevima. Nairoko e mu izlagati svoju teoriju kako je

bolest nastala i kako e je izleiti, i logian rezon pacijenta bie da iscelitelj
dobro zna ta radi, im mu posveuje toliko vremena. Ova teorija uglavnom
e biti netana, ali to pacijentu u tom trenutku nije ni vano jer je ve stvoren
prisan kontakt koji sam po sebi deluje na njegovo subjektivno stanje. Zato e
se on odmah osetiti bolje; u mnogim sluajevima to e biti samo privremeno,
ali je i to dovoljno za stvaranje mita o uspenosti terapije.
Volja da se stupi u prisan kontakt sa pacijentom, koju alternativac ima u
velikim koliinama, nije rezultat nepotenog pristupa poslu niti je deo svesnog scenarija obmane. Naprotiv, ljudi koji se nenauno bave isceliteljstvom,
uz malobrojne izuzetke, duboko su uvereni da je njihova teorija ispravna, da
je terapija uspena i da im mnogi pacijenti zaista duguju ivot. Oni nastupaju sa pozicija humanizma, a to svoje usluge solidno naplauju, to ne samo
oni ve i pacijenti smatraju pravednim. Zato nadrilekari mogu da budu dobar izbor za hipohondre (ljude koji su uobrazili da su bolesni) i one koji pate
od lakih akutnih psihikih poremeaja ili psihosomatskih bolesti. Njihov
uzrok je u ovekovom psihikom biu, pa je alternativna medicina dobro
mesto za poetak terapije.
Ipak, na organske bolesti ova narodska psihoterapija po pravilu nema
odluujueg uticaja. Za neka oboljenja dovoljno je samo saekati da proe neko vreme dok imunoloki sistem organizma sam ne pobedi bolest, a onda
sebe prosto proglasiti isceliteljem. Ako se bolest ipak zavri fatalno, iscelitelju ostaje mogunost da za lo ishod optui nekog drugog - samog pacijenta to se nije na vreme obratio ili to nije u potpunosti verovao u izleenje, lekare koji su upropastili pacijenta, neko prokletstvo u familiji, crnu
magiju i tako dalje. U ovome e mu pomoi rodbina i prijatelji bolesnika, koje je iscelitelj ve pridobio svojim nastupom i injenicom da mu je bolesnik
iskreno verovao.
Sledei inilac koji doprinosi popularnosti alternativne medicine je
opredeljenje za prirodnu terapiju. Prosean savremeni ovek ivi u strahu od
produkata civilizacije, to naravno nije bez osnova, ali ga to dovodi u pogreno uverenje da je prirodno uvek bolje, sigurnije i efikasnije od bilo kakve
hemije. Osim toga, alternativna medicina se oslanja na magijsko, u ta veliki
broj ljudi veruje, a magijsko po definiciji ini uda. Nauna medicina nikada
sebe nije proglasila za udotvornu (mada esto i ona ini uda u drugom
znaenju), a to joj oduzima atraktivnost.
Jo jedan vaan poen u pridobijanju publike alternativna medicina dobija zahvaljujui nekritikom i neodgovornom stavu medija. Setimo se samo
kako je krajem osamdesetih godina jedan beogradski nedeljnik u seriji lana90

ka davao savete itaocima da se lee na

taj nain to e objavljenu fotografiju
ruskog iscelitelja Alana umaka skuvati
u vodi i redovno piti tako spremljen
aj! Osim ovakvog prikrivenog marketinga, iscelitelji ne zaziru ni od klasine reklame. Nauna medicina, posebno
u okviru drutvene delatnosti, najmanje
obraa panju na marketing jer je organizacija drutva takva da je ona najmanje zainteresovana za borbu protiv konkurencije. Nadrilekarima ta situacija ide
na ruku, tim pre to se njihova medicinska praksa uglavnom ne ograniava zakonom (izuzeci su Francuska, Italija,
Grka, Belgija i panija). Razlog je prost: zakon je politiko, a ne nauno orue. Malo koji zakonodavac e konsultovati naunike pre nego to proglasi
novi zakon, ali e mu zato biti itekako vaan stav javnosti.
Jo jedan inilac koji pomae irenju poverenja u alternativnu medicinu
jeste postojanje raznih svetskih institucija koje se bave njenim direktnim
izuavanjem i primenom (u Velikoj Britaniji, recimo, postoji ak pet specijalizovanih bolnica koje u svojoj ponudi imaju iskljuivo alternativnu medicinu). Ovaj fenomen bi mogao da bude predmet posebne socioloke studije,
jer se na ova istraivanja troe ogromna sredstva. Mada nauka u principu ne
prihvata ove institucije i odbija da verifikuje njihov rad, ipak se one same
deklariu kao naune, to im osigurava jak propagandni efekat.
Ma koliko je zanimljivo razgovarati o linim iskustvima sa praktiarima
alternativne medicine, toliko je prouavanje njihovih udbenika zaludan
posao, jer je stil izlaganja u njima zapravo teka meavina folklora, anegdotskog svedoenja, spiritizma i fantazije. Sve je to deo mitologije Novog Doba
koja se ve u svom konceptu uspeno titi od bilo kakve smislene i argumentovane diskusije, pa je tako svaka kritika unapred osuena na neuspeh. Evo
jednog primera iz knjige Bolest kao varka, u kojoj nas autori Fjuler Rojal
(Fuller Royal) i Gregori Olson (Gregory Olson) uveravaju da bolest ne postoji
u stvarnosti, nego je stvorena mentalnom obmanom u svesti koja nije u vezi
sa nervnim sistemom nego je locirana u svakom atomu naeg tela:
Homeopatski medikamenti su uzorci nelinearnih talasa koji rezonuju sa
slinim mentalnim programima lociranim u memorijskom polju podsvesti i
sa perturbacijama u svesnom polju uma. Ovi lekovi su u stanju da izbriu
lane programe u memorijskom polju koji slue kao osnova za bolest.
Alternativna medicina

91

Ima li svrhe izraziti sumnju ili, jo gore, krenuti u baznadeno obaranje tvrdnje formulisane na ovakav nain?

Zato lekari ne ele saradnju?

Prostor koji u tampi ili na televiziji dobijaju iscelitelji i nadrilekari po pravilu je plaen (to se teko ili nikako ne vidi sa pozicije itaoca i gledaoca), a ispunjen je iznoenjem line teorije o delovanju njihove moi i nizom hvalospeva o uspesima, o emu svedoe brojna pisma izleenih i srenih ljudi. Prikaz
se redovno zavrava time kako stupiti u kontakt sa isceliteljem. Ovde privlai panju jedan naoko nevaan, mada indikativan, detalj. To je pria o kontaktu iscelitelja sa lekarima i medicinskim institucijama kojima on nesebino
nudi svoju pomo i demonstraciju koja e strunjake uveriti u njegove natprirodne moi. Lekari su, naravno, pokazali nerazumevanje i nisu se odazvali,
to iscelitelj uglavnom iskoristi da bi njihov profesionalizam proglasio za elitizam. Svejedno - on e im, evo, i ovom prilikom uputiti poziv... itd.
Po pravilu su ovakvi iscelitelji ljudi koji nemaju formalnog medicinskog
obrazovanja, ali ovu injenicu uglavnom pretvaraju u svoje preimustvo, jer
odmah izvode zakljuak da je lekarima neprijatno da priznaju da jedan samouki iscelitelj moe neto to oni ne mogu. Da li je to tano?
Moda emo rasvetliti problem ako ga pogledamo i iz pozicije lekara.
Da se posluimo prostim poreenjem: bilo kojim poslom da se bavimo, moemo da zamislimo da nam se obraa ovek koji nije kolovan za taj posao, i
da tvrdi da e ga on bolje uraditi. Ja u zamisliti, recimo, da sam voza autobusa i da mi jedan od putnika garantuje da e on moj autobus voziti zatvorenih oiju; on, dodue, ne poznaje saobraajna pravila i nema poloen vozaki ispit, ali mi navodi imena ljudi koji e potvrditi (valjda bi trebalo da ih ja
pronaem) da je on po serpentinama iznad najopasnije provalije vozio autobus tri kilometra unazad zavezanih oiju. Jasno je ta bih mu odgovorio, ali
zamislite kakav bi utisak na prisutne ostavio njegov komentar: Naravno, ne
pristaje zato to bi onda svi videli da vozim bolje od njega...

Razlika izmeu naunog i arlatanskog postupka

U raspravama oko toga koliko je leenje alternativnim postupcima efikasno,
moe da padne mnogo tekih rei a da opet niko ne odstupi od svojih stavova. Najbolji nain da se utvrdi istina jeste objektivna provera u praksi, kod
koje nee biti mogue falsifikovati ili pristrasno tumaiti rezultate. Kako svoju praksu sprovode predstavnici savremene medicine, a kako alternativni iscelitelji?
92

Uobiajeni nauni postupak ispitivanja svakog novog leka, kome je

prethodilo uspeno pretkliniko ispitivanje, poinje odabiranjem dveju grupa ispitanika (dobrovoljaca). Jednoj grupi, koja se zove eksperimentalna, daje
se novi lek u propisanoj dozi, a drugoj (kontrolnoj) daju se standardni lekovi
kojima se odgovarajua bolest uobiajeno lei. Na kraju testa porede se rezultati istraivanja u obema grupama i donose statistiki zakljuci o oekivanoj
prednosti novog leka u odnosu na stare.
Uzmimo, na primer, da u ispitivanju novog medikamenta za leenje
odreene vrste epilepsije, koji je ve proao kroz standardno laboratorijsko
testiranje na ivotinjama i na paljivo kontrolisanoj grupi hospitalizovanih
pacijenata, uestvuje 100 bolesnika podeljenih u dve jednake grupe. Neka 50
pacijenata eksperimentalne grupe uzima novi lek u propisanoj dozi, a ostalih
50 iz kontrolne grupe lee se na uobiajeni nain. Kontrola rezultata leenja
vrila bi se utvrivanjem broja epileptinih napada u toku odgovarajueg
vremenskog perioda. Oekuje se da e se u toku leenja broj epileptikih
napada u obema grupama smanjivati. Ako se broj ovih napada kod pacijenata koji su uzimali novi lek statistiki znaajno smanjio u odnosu na broj napada kod pacijenata koji su se leili na klasian nain, donosi se zakljuak da je
novi lek efikasniji; takav lek tada dobija licencni broj koji se utiskuje na svako
pakovanje a samim tim i dozvolu da moe da se upotrebljava.
Kod alternativne medicine postupak zakljuivanja je daleko jednostavniji: od ukupnog broja obolelih, do poboljanja je dolo kod izvesnog broja
bolesnika bez obzira da li su neki od njih istovremeno bili i pod nekom drugom terapijom, dakle nema sumnje da je leenje uspeno. A da li bi isti (ili
moda i bolji) ishod bio i bez alternativne terapije? To niko ne zna, a nije ni
vano. Za neuspene sluajeve se pronalaze ili ne pronalaze objanjenja, ali
se oni najradije i ne pominju. Tako bi u ispitivanju, koje smo uzeli za primer,
terapeut iza sebe imao odreeni broj ljudi koji e u svakom trenutku posvedoiti da mu duguju zahvalnost za svoje zdravlje ili ak ivot. Na ispitivanje
se stavlja taka, eljena teza je dokazana i rezultati govore sami za sebe.
Nauka, s druge strane, mora do kraja da ispita svaku mogunost. Pretpostavimo da je do poboljanja dolo kod mnogo veeg broja uesnika u
eksperimentalnoj nego u kontrolnoj grupi. Da li to znai da je lek efikasan?
Moda jeste, a moda i nije - jedna od mogunosti je da je psiholoki mehanizam, izazvan milju da se lek uzima ili ne uzima, doveo do poboljanja.
Da li je ovo mogue? Znamo da sugestija moe da izazove subjektivan
oseaj poboljanja stanja, ali je jo zanimljivije pitanje da li ona moe da dovede do organskih promena i do izmene klinike slike bolesti.

Alternativna medicina

93

Funkcija stvara organ

Izmeu maine i ljudskog tela postoji bitna razlika: prva se troi upotrebom,
a drugo neupotrebom. Svaki na organ e atrofirati ako se ne koristi u dovoljnoj meri. Posle dugotrajnog mirovanja zbog povrede, pacijent e morati da se
vraa u formu, esto i uz pomo fizioterapeuta, da bi postigao normalnu opteretivost kotanog i miinog tkiva. Taj problem imaju i kosmonauti koji po
povratku iz vasione prolaze kroz poseban medicinski tretman kako bi mogli
da stanu na noge, jer su njihove kosti u uslovima dugog besteinskog stanja
izgubile veliku koliinu kalcijuma i postale lomljive kao kreda.
Slino je i sa nervnim sistemom. Medicina poznaje sluajeve kod kojih
je, posle teih povreda, ovek fiziki izleen ali se i dalje ponaa i osea kao
invalid. Njegov nervni sistem je nauio da povreeni organ ne funkcionie,
da umesto njega treba koristiti protezu i da treba mirovati jer je i najmanji pokret nekad izazivao bol. ak i ako biste takvom pacijentu objasnili da je prepreka psihike prirode i ako bi on u to iskreno poverovao, time problem ne
bi bio reen jer je blokada nastupila na nivou nesvesnog, gde razumne odluke nemaju oekivano dejstvo. Zato se ovakvi pacijenti upuuju psihijatru ali
je, i pored injenice da se pacijent (ak i bukvalno) nalazi samo na jedan korak od izleenja, uspeh neizvestan.
U ovakvim sluajevima samo je potrebno nekako probiti led, napraviti bar jedan pokret nepokretnim delom tela. esto je dovoljan i psihiki ok
ili snano subjektivno ubeenje da e doi do izleenja; mnogi udotvorci
proslavili su se na ovakvim sluajevima. Atraktivnost ovog ozdravljenja je takva da su u udo ubeeni ne samo pacijent i svedoci nego i sam iscelitelj. injenica da on ne poznaje mehanizam kojim je bolest izleena ipak ne umanjuje uspeh; uostalom, ni nauna medicina ne bi mogla da do detalja objasni
kako se udo dogodilo. Bilo bi nepravedno prema pacijentu (a on je ovde
jedino vaan) zakljuiti da put koji je u ovom sluaju doveo do cilja nije dobar, ak i ako je taj put graen na neznanju, pa i na prevari.
Upravo smo stigli do veoma vanog pojma, koji je kljuan za razumevanje fenomena alternativne medicine: placebo efekat.

udesni placebo
Placebo je bilo koja neaktivna supstanca koju pacijent ili uesnik eksperimenta uzima u uverenju da je to lek, u cilju postizanja psiholokog efekta. Mehanizam njegovog delovanja na prvi pogled je jednostavan: pacijent je prevaren
da je dobio lek, zbog ega nervni sistem oekuje ozdravljenje i poinje da se
94

ponaa kao zdrav. Reklo bi se da je ovaj efekat znatno ei i jai nego to se

to obino misli. Na taj nain mogue je sugerisati oveku ne samo ozdravljenje nego i pogoranje zdravstvenog stanja (to se zove nocebo efekat). Recimo, ako nekome date da proguta tabletu groanog eera (koji se obino koristi kao placebo) pa mu kaete da e ta tableta izazvati glavobolju, postoji
mogunost da on uskoro zaista oseti glavobolju. Pod naslovom Tajna tablete
eera, J. S. Tornton (Thornton) je u strunom biltenu Razmena medicinskih
podataka (Medical data exchange) napisao: Anti-placebo reakcija (nocebo)
dokumentovana je jo u amanskim kulturama u kojima je vra bacao prokletstvo na zdravog oveka i rtva je umirala u beznadenom oekivanju kazne.
Placebo je nezamenljiv u eksperimentima u kojima treba odvojiti stvarni
efekat leka od mehanizma sugestije: eksperimentalnoj grupi se daje pravi lek,
a kontrolnoj lek koji izgleda isto, a zapravo je placebo. Tako su sa psiholokog gledita svi uesnici u eksperimentu ravnopravni. Nijedan pacijent
nema uvida u to kojoj grupi pripada i zato se ovakav test zove slepi test. U
savremenim ispitivanjima ak se insistira na tome da ni medicinsko osoblje
ne zna ko je u eksperimentalnoj a ko u kontrolnoj grupi, a podela se ne vri
svesno uz ljudski faktor nego nasumino, iskljuivo kockarskim metodama. Ovo se uglavnom poverava random-generatorima (generatorima sluajnih brojeva) u kompjuterima kojima se vodi administrativni deo eksperimenta, pa tako niko osim kompjutera sve do kraja testa nee znati kako je
izvrena podela. Upotrebom automatskih, kompjuterski upravljanih dozatora lekova eliminie se i poslednja kritina karika u lancu - osoba koja deli
medikamente uesnicima. Tako niko ne moe da pogrei ili da svesno utie
na rezultat eksperimenta; ovakav test se zove dvostruko slepi test i on ini
standard kojim se danas eksperimentalno ispituje svaki novi lek pre nego to
se odlui da li e dobiti dozvolu za izlazak na trite.
H. K. Beecher je poetkom pedesetih godina izvrio niz opsenih eksperimenata koje je svrstao u 24 detaljno obraene studije, to je 1955. godine
objavio u knjizi Moni Placebo (The powerful placebo). I sam autor ovih studija bio je iznenaen rezultatom svojih eksperimenata, jer je vie od jedne treine uesnika u eksperimentima pokazalo merljivo poboljanje zdravstvenog
stanja izazvano istim placebom. Ovo je bio do te mere okantan rezultat za
tadanju naunu javnost da je veliki broj institucija u svetu ponovio eksperiment. Rezultat ne samo da je potvren nego je bio ak i neto izraeniji u korist placebo efekta.
Jo uvek nije do detalja poznat mehanizam koji omoguava da neaktivne supstance budu tako efikasne, ali se zna da oekivanje i verovanje u povoljan ishod leenja izaziva neke biohemijske promene u telu. Verovatno da
ovde nije re o fizikom ili molekulskom delovanju, nego o prostoj promeAlternativna medicina

95

ni ponaanja, jer je prihvaeno miljenje da je veza izmeu bolesti i bolesnog ponaanja dvosmerna, dakle ne samo da zdravstveno stanje deluje na
ponaanje, nego i obrnuto. Ovo je izraeno ne samo kod ublaavanja bola,
ve i kod bolesti kod kojih se simptomi oituju upravo u ponaanju, kao to
su poremeaji apetita i nekih seksualnih funkcija, bolesti zavisnosti i tako dalje. Neki lekari veruju da placebo efekat nastaje u odnosu izmeu mozga i tela,
ime se jaa odbrambeni mehanizam i ubrzava izleenje (Thorton, J.S. 1993).
Delano DuGarm navodi jednostavan primer moi placebo efekta. Dok
je bio dete, imao je problema sa muninom i povraanjem svaki put kad je
putovao avionom. Jednom mu je stjuardesa rekla da e lako reiti taj problem
ako popije Alka-Seltzer pre leta. I uspelo je! Ali poto je ukus tog pia teko
podnoljiv za dete, on je sledei put pokuao sa samo pola ae, pa se
pokazalo da je i to dovoljno. Neto kasnije utedeo je sebi svaku neprijatnost,
jer je ustanovio da i samo sipanje Alka-Seltzera u au ima isti efekat.
Veliki broj grana alternativne medicine zasniva se na ovom mehanizmu,
pa to ne moemo prosto da proglasimo za prevaru. Ako postupak dovede do
izleenja bolesnika onda je to dobar postupak, bez obzira na metode kojima
se slui. To je razlog da pri vrednovanju uinka svakog alternativca budemo maksimalno oprezni, jer kao to naivan ovek moe da ga neosnovano
preceni, tako i zagrieni skeptik moe da ga potceni. Stotinama godina,
lekari su prepisivali mnoge beskorisne i esto opasne lekove. Ali krokodilski izmet, ulje od mrava, magarea kopita i mahovina sastrugana sa kovega rtve nasilja jesu pomagali nekim bolesnicima, bar psihiki (Gifford-Jones, W. 1996).
Najpotenije bi bilo ako ne bismo ulazili u motive i u tehnike koje primenjuju iscelitelji, nego ako bismo alternativne medicinske postupke prosto
podelili na one koji rade, one koji ne rade i one za koje nismo sigurni.
Postoji i etvrta grupa postupaka, a to su oni koji ine tetu zdravlju pacijenta, i to posredstvom placebo efekta, ak i kad nadrilekar nastupa s najboljim
namerama. O ovome je 1997. upozoravao J. Dodes:
Placebo moe da bude tetan. Placebo reakcija moe da naui hroninu
bolest potvrujui i / ili pojaavajui obmanu o (zapravo nepostojeoj)
bolesti. Pacijent tako moe da postane zavisan od nestrunog praktikanta
koji primenjuje placebo terapiju.

Kako prepoznati alternativni pristup?

U vreme kad nauna medicina nije postojala, jedini lekari bili su vraevi. Oni
su za svaku bolest imali lek i poto su ljudi malo znali o svom prirodnom
imunolokom mehanizmu, izgledalo je kao da su sueni pauci i krila slepog
96

mia zaista imali efekta. Napretkom medicine dolo je do odvajanja na poklonike tradicionalne i savremene medicine, ali danas ne samo da postoje ta
dva tabora, nego i cela lepeza izmeu njih - ljudi koji su se zaglavili negde
izmeu plemenskog vraa i savremenog lekara i koji svoju delatnost obavljaju u svom ardaku ni na nebu ni na zemlji. Zaklanjajui se iza imida nauke, oni skupo prodaju svoju elju da se bave medicinom, sputanu neznanjem, nekritikim odnosom prema svojim postupcima i neodgovornou za
zdravlje pa i za ivote svojih pacijenata.
Za nas, potencijalne pacijente, to je najopasnija grupa. Teko je proitati
novine a ne spotaknuti se o oglase kojima se nude lekovi za sve bolesti - razne trave, melemi, ajevi ili preparati za mravljenje, plodnost, jaanje miia,
poboljanje seksualne moi, leenje elavosti i tome slino. Nude se i potpuno ezoterina sredstva, kao to su razne amajlije i privesci.
Ono to prodaje ovakva sredstva nije njihov kvalitet niti mo da pomognu u ouvanju zdravlja, nego sposobnost da ostave utisak na potencijalne
kupce. Struni kreatori marketinkog nastupa umeju da se poslue i vrlo perfidnim laima, izreenim u formi istine; recimo, ako na pakovanju ipsa
proitate da je proizvod bez holesterola, okrenite poleinu pakovanja pa
proitajte sastojke natampane malim slovima. Videete da sam ips zaista ne
sadri holesterol, ali zato sadri zasiene masti koje e se pretvoriti u holesterol kad ih pojedete.
U poslednje vreme, proizvoaima i uvoznicima u obmani pomae i
struno medicinsko osoblje, ak i lekari koji su cenjeni u svojoj struci. Mogli
smo da vidimo reklamu (koja zauzima celu stranicu u novinama) za papiri
sa natampanim krstom koji treba da kupimo i da samo gledamo u njega pa
e doslovno svi nai problemi biti reeni; ko ne veruje, u to e ga ubediti (dodue, pomalo indirektno) detaljno citirana izjava i fotografija jednog uvaenog psihologa. Takoe, videli smo i reklamu koja to moda ne kae direktno,
ali iz koje emo lako izvesti netaan zakljuak da treba samo da koristimo
odreenu vakau gumu i vie nema potrebe da peremo zube; ovu tvrdnju
potpisuje predsednik jedne nae medicinske institucije.
Oigledno je da je u kriznom vremenu erozija morala uinila da vie ne
postoji institucija koja je sposobna i voljna da zatiti nas, obine ljude. ta onda svako moe da uini da se zatiti sam?
Jedina sigurna zatita protiv nadrilekarstva i pseudonauke jeste ispravan kritiki stav. Njega nije lako izgraditi, jer se pseudonauka veto preruava u nauku, pa treba imati zaista otro oko da bi se izbegle sve zamke i zapazila razlika. Dva navedena sluaja to ilustruju, ali daleko od toga da su to
jedini primeri - skoro svaki oglas iza koga stoji prevara, zaklanja se iza naAlternativna medicina

97

une institucije koja je testirala proizvod. Mada nam reenina konstrukcija u oglasu sugerie da navedena institucija garantuje efikasnost proizvoda,
ona u najveem broju sluajeva samo potvruje da proizvod koji kupujete ne
sadri tetne i otrovne materije, i to je sve. Tako bih ja mogao da pomeam eer i brano i da ih skupo prodajem kao sredstvo protiv infarkta miokarda, i
to uz legalan atest Zavoda za zatitu zdravlja. Jo ako tome dodam i malo aspirina, verovatno bih (uz malo zakulisnih poslova) dobio i preporuku nekog
od priznatih medicinskih autoriteta, jer bi on mirne due potpisao da moj lek
inhibie enzim koji proizvodi prostaglandin (jer je to za aspirin tano), a to
opet smanjuje rizik od sranog infarkta, koji je na prvom mestu u listi uzroka smrtnosti, to je takoe tano. Mnogi kupci e zato pouriti, ne bi li zatitili svoje srce.
Postoje smernice koje bi mogle da pomognu u donoenju ispravnog suda o neemu to se tritu nudi kao sredstvo za zatitu zdravlja, mada ne
postoji ema koja bi mogla sa sigurnou da dovede do tanog zakljuka. Ovde neemo pominjati ekstremne sluajeve, kao to su razne proroice ili strunjaci za crnu i belu magiju, jer e njihove rtve postati oni koji ele da budu
rtve, i tu se nita ne moe. Pokuaemo da utvrdimo indikatore samo za one
koji se lano predstavljaju kao da dolaze u ime nauke.

argon. Treba znati da pseudonauka (samim tim i alternativna medicina)

veto podraava nauni argon i da se rado slui imenima i citatima naunika. Sreom, u medicini se pseudonauni argon lake prepoznaje, jer je uopten i prilagoen tome da ga pacijent odmah razume. Tako su izrazi kao to
je balans ili harmonija postali stereotip u ponudi od strane pseudonauke,
a lek e vam pomoi i da poveate asimilaciju hranljivih materiju i eliminaciju
tetnih iz svog organizma i da ivite u skladu sa prirodom.
Dobar indikator je i pripadnost leka energetskoj medicini, jer ako se
nudi sredstvo za koje ne postoji precizniji opis delovanja nego se uopteno
tvrdi da poveava ivotnu energiju ili energetsko polje tela ili nekog organa, imamo dosta razloga za sumnju. Nauka poznaje nekoliko oblika energije, i svaki od njih ima svoj precizan naziv; ako se opis dejstva leka zaklanja
iza neke nedefinisane energije koju nauka ne poznaje, to je pokazatelj da je
verovatno re o praznom propagandnom sloganu.
Ako neki izraz ipak nije lako razumljiv, on kod pseudonaunog pristupa ne stoji u kontekstu shvatljivog naunog podatka niti mu je cilj da bilo
koga edukuje, nego samo da nas impresionira. Proizvod je, recimo sa ksilitolom (ne znam ta je, ali mora biti da je ba to ono to mi treba) ili sa heksaplant kompleksom (nema sumnje da je neto mnogo zdravo, lepo zvui a i
ono plant lii na neku plantau).
98

Ponekad je potrebno malo panje da se otkrije prevara. Za jedan od domaih lekova protiv hronine bolesti prodavac u reklami nudi garanciju
izleenja 98%. Naravno, nigde nije navedeno ta ta garancija podrazumeva
niti ta znai famoznih 98%. Ako, recimo, 100 ljudi kupi lek, da li se garantuje da e njih 98 biti izleeno, i ime e biti obeteeni ako ne bude tako?
Izgleda da je taj broj ipak podeen tako da ostavi utisak na bolesnika (jer je
98% nedostino visok procenat izleenja hroninih bolesti i za standardne
medikamente), a da svakog kupca koji ne bude izleen (kojih e, oprostite za
malicioznost, po svoj prilici biti mnogo vie od 2% a moda i celih 100%)
sprei da dokae prevaru - jer niko nije ni tvrdio da je efikasnost stopostotna.
Pseudonauku je najlake prepoznati kad njeni zagovornici u promovisanju svoje strunosti zau u neka podruja nauke u kojima se ne snalaze
ba najbolje. udno je koliko se esto u arlatanskim edukativnim tekstovima provlai izraz kvantna fizika. Ako neki postupak ili princip treba
mistifikovati, onda mu se automatski lepi etiketa da se zasniva na principima kvantne fizike ili kvantne mehanike. Rezon je prost da prostiji ne moe
biti: poto je kvantna fizika za laike uvrnuta nauka, onda mora biti da sve
to je uvrnuto ima veze sa kvantnom fizikom!
U knjizi Uvod u bioenergetsku medicinu, Stefanatos Doan (Stephanatos Joane) otkriva nam tajnu da na osnovu Ajntajnove teorije kvantne fizike,
ovi energetski koncepti koriste se u medicini za dijagnozu bolesti, prevenciju i
leenje.
Ajntajnova teorija kvantne fizike? Ovaj genijalni teoretiar jeste dao
znaajan doprinos razvoju ove nauke, pre svega teoriji foto efekta, ali tvoraca kvantne fizike ima vie i svaki od njih ponaosob je dao vei ili bar isti doprinos njenom stvaranju: Plank, Bor, Brogli, Hajzenberg, redinger, Pauli,
Born, Jordan, Dirak... Ajntajnu su za besmrtnost u svetu nauke vie nego
dovoljne posebna i opta teorija relativiteta.

Ishrana. Postoji cela grana alternativne medicine koja se zasniva na tvrdnji

da je najei (ili ak iskljuivi) uzrok bolesti pogrena ishrana i da se njenom
korekcijom bolest moe pobediti i organizam dovesti u zdravo stanje. Mada
postoje bolesti za koje ovo vai, ipak veliki broj njih nema direktne veze sa ishranom. U stanju stresa izazvanog boleu bolje je ne eksperimentisati i ne
menjati radikalno reim ishrane (osim ako lekar to savetuje) jer bi i to bio novi, potpuno nepotreban, stres za organizam.
U istu grupu spada i pravac alternativne medicine (takozvana megavitaminska terapija) koji zagovara leenje uzimanjem enormno visokih koliina
vitamina, pre svega vitamina C. Poto se viak ovog vitamina lako izbacuje
Alternativna medicina

99

iz organizma, ovaj vid leenja nema tetnih efekata, ali ni korisnih; izuzetak
je epidemija gripa, kad e lekari ipak savetovati uzimanje ovog vitamina u
veim koliinama od uobiajenih. Svi vitamini se ve nalaze u raznim namirnicama, pa je (osim u retkim sluajevima) nepotrebno njihovo uzimanje u
sintetikom obliku. Ovo tim pre to nisu ba svi vitamini tako bezopasni; za
neke vai upozorenje da hipervitaminoza (preterano unoenje) moe da izazove zdravstvene probleme. Poveano unoenje vitamina A, recimo, izaziva
ne samo pojavu suve i perutave koe i gubitak kose, nego i oticanje jetre i
slezine. Za neke forme raka ak se smatra da preterivanje sa vitaminima
moe da izazove bre irenje malignog tkiva i da umanji ansu za izleenje.

Oprezno sa biljnim preparatima. Leenje biljem je najstariji nain terapije medikamentima, a njihov znaaj u medicini ni danas nije umanjen. Naprotiv, biljke su veoma vane u farmakolokim istraivanjima i proizvodnji lekova, ne samo kad se neposredno koriste njihovi sastojci nego i kad se upotrebljavaju kao bazni materijal za sintezu medikamenata ili kao modeli za aktivne sastojke u lekovima.
Mada je svaka tradicija koja se prenosi s kolena na koleno lep folklorni milje jednog naroda, efikasnost ove etno-medicine je rastegljiva kategorija.
Tokom razvoja nauke za mnoge biljke je utvreno da li mogu da se koriste za
leenje ili ne, pri emu su neke od njih izale na rav glas zbog toksinih
supstanci koje sadre. Istina je da ima biljaka koje su efikasne kod leenja nekih bolesti i medicina je ve dala preporuke za takvu terapiju. S druge strane,
mnogi sastojci iz tih biljaka su izdvojeni ili sintetisani jer su tako efikasniji,
omoguavaju tanije doziranje i, to je najvanije, izbegava se uzimanje neispitanih supstanci. Ovo poslednje ne treba zanemariti jer biljke sadre na stotine hemijskih jedinjenja koja mogu da uine tok bolesti nepredvidljivim.
Naravno, to ne vai za ljudsku ishranu. Prirodna ishrana nije isto to
i prirodno leenje biljem, kao to ni pesticidi i aditivi u hrani nisu isto to i
medikamenti koji se koriste za leenje bolesti. Mada ni kod prirodne ishrane
opreznost nije na odmet - zgodan primer za to su otrovne peurke, koje
sadre dosta proteina, biljnih masnoa i ugljenih hidrata, pa ih ipak niko ne
koristi za jelo.
U narodu jo uvek postoji zabluda da prirodno uvek mora da bude bolje i sigurnije od vetakog, pa poto je prirodna hrana kvalitetnija od industrijske (to niko ne spori), mora biti da je i narodsko leenje biljem nekodljivo, jer dolazi pravo iz prirode. Istovremeno se medikamenti proglaavaju za tetnu hemiju, pri emu se zanemaruje injenica da se u tabletama i
kapsulama nalaze ista hemijska jedinjenja kao u biljkama (ponekad i izdvojena iz istih tih biljaka), samo u precizno odmerenim koliinama i bez suvi100

nih dodataka. Ovom verovanju doprineli su i pacijenti koji zloupotrebljavaju lekove (uglavnom sedative i analgetike) mada oni upravo time demonstriraju mo ovih medikamenata. Apsurd lei u tome to e za neeljene posledice biti optuena medicina a ne onaj ko je nainio greku u izboru leka ili u
njegovom doziranju.
Naravno, sve ovo ne znai da je fitoterapija (to znai leenje biljkama,
mada je do nedavno pravilno znaenje ovog pojma bilo samo leenje biljaka)
nepoeljna i da je treba izbegavati. Naprotiv, savremena medicina dosta
duguje tradicionalnoj ba zato to je od nje nasledila neke vrlo efikasne metode leenja biljkama. Jedino to u ovome nikako ne treba zaobii je konsultacija sa lekarom, jer zbog opasnosti od tetnih efekata nije preporuljivo eksperimentisati sa ovom terapijom niti koristiti lekovite biljke koje potiu iz nesigurnih izvora. Zbog ovoga je Svetska zdravstvena organizacija 1996. godine okupila grupu od 100 medicinskih eksperata iz raznih krajeva sveta koji
su dali preporuke i upozorenja za korienje velikog broja lekovitih biljaka.

Tajni recepti. Ako izuzmemo vojnu tehniku, svi naunici nesebino dele
svoje znanje sa drugima, jer je to prirodan tok naunog razvoja. Isto se odnosi na medicinu: svaki lek vrlo brzo postaje opte dobro, ili (ako vlasnik patenta ne eli da proda prava za proizvodnju) bar postaje dostupan za nabavku
iz celog sveta. Ako je novi lek efikasan, to odmah podstie panju svih medicinskih institucija i niko ga ne uva kao tajnu, jer naunik doivljava veliku
linu satisfakciju kad dobije priznanje od svojih kolega.
S druge strane, nadrilekari ljubomorno uvaju tajne svojih lekova jer se,
valjda, plae da e drugi otkriti da iza njih lei prevara. Dakle, ako neko ponudi medikament za koji tvrdi da ga medicina ne poznaje, neka to bude indikator da se treba dobro raspitati o njegovoj efikasnosti.

Ne postoji lek koji lei sve. Mnogi alternativci tvrde da imaju lek za sve
bolesti, ali treba znati da takav lek ne postoji; svaka bolest zahteva poseban
nain leenja, a mnogi od tih naina su meusobno komplementarni i na
organizam deluju na suprotne naine. Ako, recimo, pronaete lek koji normalizuje krvni pritisak, to je znak da on ne lei nita; pritisak je mogue jednim medikamentima smanjiti a drugim poveati, ali ne i normalizovati.
Reklama za svemogui lek propraena je spiskom bolesti koje je njime mogue izleiti. Najbolje je da vae poverenje u lek bude u obrnutoj proporciji sa duinom tog spiska.

Alternativna medicina

101

Pare i ivot umesto Pare ili ivot

Postoji kategorija nadrilekara koja zasluuje da o njima govorimo na poseban
nain. To su oni koji vrebaju samo ljude obolele od najteih bolesti, onih koje
nauna medicina smatra praktino neizleivim. Najunosnije trite za ove
specijaliste ine oboleli od raka.
Medicina je u znatnoj meri objasnila mehanizam nastanka i irenja ove
strane bolesti, ali poto kvar nastaje u eliji na molekularnom nivou (u
genetskom kodu) i brzo se umnoava i iri deobom elija, put do pronalaska
efikasnog leka je dug i jo uvek je neizvesno kada e biti krunisan uspehom.
Zato su alternativci, ne pokuavajui da shvate pravu prirodu bolesti, razvili
svoje pristupe bazirane na metafizikim spekulacijama. Po jednoj od ovih
teorija, rak je simptom (a ne bolest) iji uzrok treba traiti u pogrenoj ishrani,
stresu ili okruenju u kome ovek ivi. Lek se, dakle, nalazi u pravilnom
izboru hrane, medikamentima koji potiu iz prirode i mobilisanju mentalnih
i duhovnih snaga pacijenta. Ova terapija se predstavlja kao prirodna i nekodljiva, a medicinska kao opasna jer ne lei pravi uzrok bolesti, slui se
seenjem (hirurkim intervencijama), trovanjem (citostaticima) i zraenjem
ime samo slabi prirodne sposobnosti organizma za samoizleenje.
Kad nekoga zadesi nesrea da dobije dijagnozu bolesti kao to je rak, on
i njegovi najblii ulaze u teak period u kome e im vie nego ikad biti potrebna pomo i razumevanje okoline. Nee svako od prijatelja i poznanika umeti da pronae pravi nain da bude od koristi, pa e ponekad dolaziti i do sukoba miljenja oko toga kako se treba postaviti prema tekoj bolesti. Ako bolesnik i njegova porodica pripadaju grupi realista i skeptika koji gaje poverenje prema naunoj medicini, mogu da raunaju na otru konfrontaciju sa onima koji bi prevrnuli svaki kamen ne bi li nekako pobedili bolest. To su osobe koje pripadaju kulturolokom miljeu za koji je upravo takvo ponaanje
stvar pristojnosti, pa zato nikad (ak ni posle smrti pacijenta) nee priznati da
je ta akcija bila obino uznemiravanje bolesnika i njegove porodice.
Ovo je veoma delikatna situacija i sukob miljenja moe da dovede do
nepotrebnog rasipanja energije u trenutku kad je treba usmeriti na vanije
stvari. Dr. Elizabet Kibler-Ros (Elizabeth Kubler-Ross) je u knjizi Smrt:
poslednji stepen u odrastanju (Death: the final stage of growth) navela faze
kroz koje prolaze skoro svi koje je zadesila neizleiva bolest: najpre gnev, zatim poricanje, pa cenkanje (pogodba sa boleu), depresija i na kraju prihvatanje sudbine i manje-vie racionalna priprema za neizbean kraj. Jedan
zanimljiv televizijski film koji obrauje ovu temu, Ko e voleti moju decu,
snimljen je po istinitom dogaaju. U njemu En Margaret igra ulogu siroma102

ne samohrane majke koja, znajui da je obolela od raka, preostalih nekoliko

meseci ivota provodi u pokuajima da pronae domove u kojima e zbrinuti desetoro svoje dece.
U tako tekim okolnostima, bolesnika e s jedne strane opsedati profesionalci sa sumnjivim motivima nudei im svoje isceliteljske usluge, a s druge poznanici koji e ga (uglavnom iz najbolje namere ali bez puno razmiljanja) ubeivati da pokua jo samo ovo ili mu stalno pronalaziti nove
nadrilekare koje je preporuila kominica od roake jedne prijateljice. Protivnici ovog pristupa u takvoj situaciji obino uvaju svoje miljenje za sebe, jer
se (ne bez razloga) oseaju kao da su im usta zapuena jo pre nego to su
izgovorili i prvu re.
A posle smrti bolesnika? Porodica i prijatelji se posle prvog oka tee
milju bar smo pokuali sve to se moglo ili su u takvoj depresiji da im ne
pada na pamet da bilo koga pozivaju na odgovornost. Materijalni gubitak se
preutkuje, neto iz stida pred drugima a neto iz potovanja prema pokojniku. Nadrilekara obino vie niko nita ne pita, a ako se i to dogodi on e samo izvaditi iz arsenala neki od standardnih izgovora, pre nego to mu na
vrata zakuca sledea rtva.
Ako elite da doete do brze i lake zarade a pripadate grupi ljudi koji
ne znaju za griu savesti, najbolje ete proi bavei se prodajom leka protiv
raka. Neka vas ne brine to to nemate takav lek - prodajte bilo ta (mnogi ve
prodaju razne nekodljive travke razmuene u medu ili slino) i sasvim sigurno ete imati trite, kupce koji e vas opsedati, besplatno e vas reklamirati drugima, nikada nee pitati za cenu niti e vas optereivati pitanjima
posle neuspenih terapija a uz to neete imati problema ni sa zakonom.
Ovo, je inae, prilino star recept za laku zaradu; ve hiljadama godina
putujui trgovci prodaju razne eliksire za koje se zaklinju da vraaju zdravlje, mladost, snagu, polnu mo i sve to je na ceni.

Da li ajkule oboljevaju od raka?

Jedan od savremenih lekova za koje se tvrdi da lee rak ili da pomae u njegovoj prevenciji, spravlja se od ajkuline hrskavice. Za popularnost ovog leka
zasluan je Vilijam Lejn (William Lane), autor knjige Ajkule ne dobijaju rak
i drugog izdanja koje nosi naziv Ajkule jo uvek ne dobijaju rak. Naalost,
ova tvrdnja nije tana - ajkule ipak dobijaju rak! Na spisku kancerogenih oboljenja koja ih ugroavaju nalaze se i ona sa najgorom prognozom: melanom,
tumor mozga, rak krvi i krvnih sudova, pa ak i rak hrskaviavog tkiva, od
koga se pravi svemoni lek.
Alternativna medicina

103

Osnova za verovanje u efikasnost leka jeste tvrdnja da on sadri angiogenezne inhibitore, koji spreavaju formiranje krvnih sudova u organizmu,
pa samim tim i unutar kancerogenog tkiva. Anti-angiogenezni efekat (dodue, sasvim skroman) zaista je postignut u laboratorijskim uslovima, ali samo u epruveti, a ne i u ljudskom ili ivotinjskom organizmu.
U glasniku Amerikog udruenja za kliniku onkologiju objavljeni su
rezultati manje studije koja se bavila ispitivanjem efikasnosti ovog leka. Lek
je dobijalo 58 pacijenata obolelih od raka tokom 12 nedelja i ni kod jednog
nije dolo do izleenja niti do poboljanja klinike slike. Istina, dva pacijenta
su prijavila privremeno poboljanje subjektivnog stanja, to se oekivalo i bez
terapije. Kasnije je sprovedeno jo nekoliko slinih studija i ni jedna nije dala
rezultate koji bi ukazali na vezu izmeu uzimanja ovog leka i toka bolesti.
Zanimljivo je da zagovornici ovog naina leenja raka nikad nisu pokuali da objasne jedan prost apsurd - da je aktivna supstanca koja se izdvaja iz
hrskaviavog tkiva ajkule zapravo protein koji se pod dejstvom eludanih
sokova vari kao i svaki drugi. Posledica je oigledna - lek (koji se inae uzima
oralno) zapravo i ne stie do obolelog tkiva u organizmu! Slino bi bilo i sa
insulinom koji uzimaju oboleli od eerne bolesti; njima bi svakako bilo lake
da piju tablete nego da se bodu iglom svaki dan, ali bi u tom sluaju i on bio
svaren i ne bi izazvao nikakav efekat.
Lekovi koji se baziraju na ajkulinoj hrskavici relativno su skupi. Komplet medikamenata za terapiju od 16 nedelja kota oko 3000 dolara. Postoje i
jeftinije varijante ovog leka, koje uz ajkulino hrskaviavo tkivo sadre i razne
aditive i standardna neaktivna sredstva za popunjavanje mase leka, ali je
posle ispitivanja objavljeno upozorenje da su neki dodaci koji se ovde koriste
otrovni za oveka. Osim toga, utvreno je da ajkulina hrskavica sadri sastojke koji usporavaju rast dece i fetusa, usporavaju zarastanje rana posle
operacija (koje, na alost, esto prate obolele od raka), smanjuju broj belih
krvnih zrnaca (to slabi prirodnu odbrambenu mo organizma) i kod nekih
pacijenata izazivaju dijareju, to inae pojaava negativne efekte konvencionalne terapije citostaticima i zraenjem.
Za rasplet prie o leenju raka ajkulinom hrskavicom dugujemo zahvalnost samom Vilijamu Lejnu, autoru knjige Ajkule ne dobijaju rak i
osnivau kompanije Cartilage Technologies koja je proizvodila i prodavala
lek. Lejn je 1996. godine prodao firmu (posle ega je ona preimenovana u Bio
Therapies), i izjavio za tampu da je (citiramo): hrskavica ajkule potpuno
neefikasna u leenju raka!
Ako postoji jo neko koga nije okirao ovakav obrt, trebalo bi da uje
nastavak Lejnove izjave, jer ona zasluuje istaknuto mesto u istoriji alterna104

tivne medicine: Jeste, proizvodi prve generacije zaista nisu bili efikasni,
ali je on zato stvorio proizvode druge generacije koji jesu! U emu je razlika? Pa, Lejn nam otkriva i tu tajnu: nije svejedno da li se koristi svea ili zamrznuta hrskavica. I u tome je cela mudrost!
Ne treba sumnjati da Vilijam Lejn i ovoga puta dobro zna ta radi, jer e
trite prihvatiti njegov novi proizvod i on e se prodavati isto tako dobro
kao i stari. Nevolja je u tome to se ova pria ne zavrava na ajkulinoj hrskavici, nego je u igri ceo niz lekova koje nadrilekari spravljaju od divljih ivotinja. Tu je krljut krokodila, oklop i krv kornjae, nekoliko lezda jelena, miii sa ruku majmuna, rog nosoroga, una kesa medveda, zubi i polni organi
tigra i jo mnogo delova tela ivotinja koje se love i ubijaju samo zato da bi
se od njih spravljali i skupo prodavali beskorisni preparati.

Pljakai zdravlja
Dr Viljem Dervis (William T. Jarvis), osniva i predsednik amerikog Nacionalnog vea za borbu protiv zdravstvenih obmana (NCAHF, National
Council Against Health Fraud), u knjizi Pljakai zdravlja (The Health Robbers)
priloio je listu naina na koje alternativci mogu da priine tetu bolesniku i
njegovoj okolini. Kategorije tete su ekonomska, direktna, indirektna, psiholoka i socijalna.

Ekonomska teta. Ukupna koliina novca koju bolesnici od raka godinje

potroe na alternativnu terapiju nije poznata, ali se procenjuje da ona samo u
Americi znatno premauje milijardu dolara, to je inae suma koja se u svetu
potroi za nauno istraivanje ove bolesti. Finansijski udar na bolesnike i njihove porodice moe da bude katastrofalan ako uu u zamku alternativaca,
jer su mnogi spremni da zloupotrebe njihovo oajanje ne bi li im iscedili i
poslednju paru. Dr. Dervis navodi sluajeve u kojima su porodice obolelih
potroile celu uteevinu i ule u dugove, pa ak izgubile i kue i imanja (pri
emu, naravno, bolesniku nije bilo pomoi).
Direktna teta. Alternativna terapija moe da izazove ozbiljne povrede, nepotrebnu patnju i bolove, unakaavanje pa i prevremenu smrt bolesnika. Lekovi koji se u improvizovanim uslovima spravljaju od kotica kajsija
(Laetrile) ponekad sadre dozu cijanida opasnu po ivot, terapija sirovim
mlekom moe da izazove infekciju salmonelom, klistir od kafe uzrokuje elektrolitiki debalans u organizmu, energinom masaom je mogue izazvati
oteenja organa i unutranje krvarenje, pregrevanje tela pacijenta izaziva
oteenja mozga, a nanoenje korodivnih hemikalija na kou zahvaenu raAlternativna medicina

105

kom stvara teke opekotine. Portugalski nadrilekar Manuel Dinis Pimentel je

1998. godine optuen za ubistvo 8 i pokuaj ubistva jo 21 pacijenta koje je leio od raka tako to im je kou posipao prahom koji sadri pesticide. Ovo je
samo jedan primer - lista je duga, a zajedniko za sve nabrojane postupke je
da nemaju nikakvog pozitivnog uticaja na tok bolesti.
Dr Dervis je naveo sluaj koji je kao sudski vetak slubeno istraivao.
Rut Konrad (Ruth Conrad), iz drave Ajdaho, obratila se naturopatu (alternativcu koji lei iskljuivo prirodnim preparatima) radi lake povrinske povrede ramena. On je usput primetio ispupenje na njenom nosu, proglasio ga za
rak i prodao joj biljni melem kojim e ga mazati. Posle nekoliko dana telefonom ga je obavestila da je koa na nosu i oko njega boli i da su se pojavile
prugaste mrlje preko obraza, na ta je dobila odgovor da je to dobro jer te
mrlje lie na (ivotinju) raka, a i sama bolest je rak. Takoe joj je rekao da
treba da pojaa terapiju melemom. Posle nedelju dana, vei deo njenog lica,
ukljuujui i nos, bukvalno je nestao! Bilo je potrebno 17 plastinih operacija
kojima je za tri godine delimino rekonstruisan uniteni deo lica.
Ovo nesreno iskustvo otvara jo jedan problem alternativne medicine
- nestrunu dijagnozu bolesti. Rut Konrad nije ni imala rak; izraslina na nosu bila je bezopasna i lako se mogla sanirati ambulantnom intervencijom, samo je trebalo obratiti se lekaru. Ona je, dakle, osim toga to je doivela teko
fiziko oteenje, trpela i nepotrebne duevne patnje jer je mislila da boluje
od neizleive bolesti.

Indirektna teta. Rak je bolest koju u mnogim sluajevima medicina moe

da izlei ili bar da znaajno produi ivot pacijentu, pod uslovom da se sa terapijom pone odmah posle potvrene dijagnoze. Zato je prava tragedija kad
se dragoceno vreme izgubi u neefikasnim terapijama.
Izgleda da su, bar to se tie indirektne tete, najopasnije dijete ili neke
druge terapije koje se svode na posebne reime ishrane jer dugo traju, od njih
se (za razliku od terapije medikamentima) ne oekuje brzo ozdravljenje i najee proe puno dragocenog vremena pre nego to pacijent shvati da od
njih nema nikakve koristi.
Sluaj iz arhive doktora Dervisa opisuje tragian put koji je prela vlasnica prodavnice zdrave hrane koja je imala rak dojke. Mada je u proseku
80% ovakvih tumora benigno, njen je bio maligni.
Poto je ona mnogo puta ranije drugima preporuivala specijalne dijete
u slinim sluajevima, odluila je da isto primeni i na sebi. Najpre se opredelila za metod iz knjige Leenje groem (The Grape Cure). Prema ovoj
knjizi groe ima snano antiseptiko dejstvo koje pomae da se odagna sva106

ko zlo i da se istovremeno formiraju nova tkiva. Pacijent moe da postigne proienje tako to e jesti iskljuivo groe, dok ne pone da gubi na teini. U
sledeoj fazi se dozvoljava dodavanje voa, paradajza i sirovog mleka. Trea
faza uvodi sirovu hranu, a etvrta je meana dijeta. Posle nekoliko meseci,
bolesnica je odustala od ovoga jer je bilo oigledno da dijeta nije zaustavila
rast tumora.
Potom je posetila herbalistu (specijalistu za terapiju lekovitim biljem)
koji je sledeih est meseci pokuavao da je izlei, ali je tumor i dalje rastao.
Zatim je otila u Meksiko kod terapeuta koji pacijente lei supstancom laetrile, koja se dobija iz kotice kajsije. Posle nekoliko nedelja pozvala je supruga
da je vodi kui jer se pokazalo da ni to ne deluje. Sledeih godinu dana je provela kod kue, gde je pokuavala razne terapije i uz koje je jedinu negu dobijala od supruga. Poto je tumor narastao do dramatinih razmera i bolovi su
postali nepodnoljivi, konano se, po prvi put, obratila lekaru i odmah je
smetena u bolnicu. Umrla je posle pet dana.
Najudniji deo prie govori o tome da je ona otila u grob uverena da je
sve vreme inila ispravnu stvar. Njen suprug, koji je doktora Dervisa detaljno upoznao sa celom priom, takoe je rekao da smatra da je odluka o leenju dijetom bila ispravna. On, naime, zna gde su nainili greku i ako se jednoga dana i sam razboli od raka, primenie ispravan tretman i izleie se.
Nastavio je da vodi prodavnicu zdrave hrane, da alje ljude kod herbaliste i
da propagira leenje koticom kajsije.

Psiholoka teta. Tok bolesti je esto takav da se naizmenino smenjuju

subjektivna pogoranja i poboljanja stanja, to pacijenta esto navodi na pogrene zakljuke o uspenosti terapije. Ovo je poznato kao Post Hoc zabluda
(Post hoc ergo propter hoc = posle ovoga dakle zbog ovoga), kod koje se pri svakoj remisiji (poboljanju stanja) pomno pretresaju stvari koje su uinjene neposredno pre toga i izvodi se netana uzrono - posledina veza. Ovi pogreni zakljuci postaju deo iskustva i rado se prenose drugima, pri emu u njih
svi imaju veliko poverenje jer su autentini i dolaze od samog bolesnika koji
ih je iskusio na svojoj koi.
Najvea teta nastaje kad se takav pogrean zakljuak odnosi na terapiju kod nadrilekara, jer se time i nehotice pomae irenje kruga obmanutih i
oteenih ljudi. Ovaj psiholoki mehanizam najei je nain na koji samozvani iscelitelji regrutuju nove klijente za svoj tretman. Ovakvo pogreno
ubeenje lako moe da dovede do verbalnog sukoba sa okolinom koja se prema zakljuivanju odnosi kritiki, pa ak i do paranoidnih ideja kod bolesnika da mu niko ne eli dobro, kad ga odvraa od stvari koje su mu nesumnjivo pomogle.
Alternativna medicina

107

Osim to tokom bolesti dolazi do kratkotrajnih remisija, do zablude o

uspenosti terapije esto dovodi i pogrena dijagnoza (ako je bolest takva da
simptomi samo lie na rak, ako je forma tumora benigna ili ako je bolest rezultat uobrazilje). Postoji i mogunost da je terapija koja se sprovodi u medicinskoj ustanovi uspena mada niko to ne uzima u obzir, ili da je tok bolesti
takav da bolesnik prosto ostaje u ivotu due nego to se to oekivalo.

Socijalna teta. Svaki od nabrojanih naina na koji se oteuje pojedinac i

njegova porodica istovremeno nanosi tetu i drutvu, ali najvea socijalna
teta nastaje od pomeranja sistema vrednosti. Drutvo u kome se vie panje
poklanja onima koji mistifikuju prirodu nego onima koji je demistifikuju i
pokuavaju da je objasne, nosi teak teret u borbi za prosperitet.

Fraze koje pobeuju

Evo nekoliko uobiajenih slogana koje alternativci koriste u pokuajima da
uvere publiku da njihova terapija zasluuje panju. Oni su esto pravi majstori za marketing, jer umeju da pronau put do naeg emocionalnog bia i
da nam ponude ba ono to nam treba. Onima koji trpe bolove oni nude
olakanje, neizleivo bolesnima izleenje, zabrinutima za zagaenje ivotne
sredine nude prirodne sastojke, a za one koji sumnjaju, tu su brojna svedoenja izleenih ljudi koji su sada zdravi, vitki, snani i sreni. Dakle, da li
padate na slogane kao to su...
Mi leimo oveka, a ne bolest.
Nema nieg loeg u tome da terapeut pomogne pacijentu da izmeni svoj stil
ivota tako da bude zdraviji i vitalniji i da svoj emocionalni ivot uini
bogatijim. Svaki dobar lekar e uiniti isto. Nevolja je u tome to se ovo esto
koristi kao izgovor zato terapeut ne prilazi leenju bolesti, a upravo to je
problem zbog koga se pacijent i obratio za pomo.
Veliki broj ljudi nam je poklonilo poverenje
Kad bi nauna medicina bila efikasna, ne bi se toliko ljudi obraalo nadrilekarima. Da li je ovo tano? Otprilike isto kao i konstatacija da su astronomi
odgovorni za popularnost i zloupotrebu astrologije.
Terapija bez tetnih efekata
Ovo je uglavnom tano - alternativna terapija je najee nekodljiva, dok e
savremena medicina ponekad reiti jedan zdravstveni problem a nainiti
drugi. Ipak, ako hoete da primenite lek koji ima mo da vas izlei, moraete
108

da se pomirite s tim da e moda imati i mo da vam nakodi. Zato je uvedeno vano pravilo da korist mora da bude znatno vea od tete. Alternativna terapija je u najveem broju sluajeva (mada ne uvek) samo predstava za
pacijenta, i ona uglavnom ne moe ni da mu pomogne ni da mu nakodi.
Mi nastupamo tamo gde je medicina nemona
Omiljeni argument nadrilekara je da oni lee sve i da kod njih nema beznadenih sluajeva. Ipak bi samo kratak uvid u istorije bolesti pokazao da ovo
nije tano, ali je ovaj slogan sa marketikog gledita veoma efikasan, budui
da se novim pacijentima nikad ne prua mogunost da provere ove tvrdnje.
Nauno dokazana efikasnost
Ako nije re o standardnom medicinskom postupku koji nadrilekar protura
kao svoj izum, onda se iza ovoga esto krije licemerna la. Ponekad je to loa
interpretacija naunih istraivanja, nekad falsifikovanje rezultata, a nekad i
navoenje naunih injenica koje su impresivne ali nemaju veze sa tvrdnjom
koju bi alternativac eleo da dokae. Malo insistiranja na detaljima i konsultacija sa strunjacima dovee onoga ko ovo tvrdi u neugodan poloaj.
Lek koji se generacijama prenosi s kolena na koleno
Ovo bi trebalo da nas uveri da je lek efikasan, jer da nije, ne bi se tako dugo
koristio. Ipak, delotvornost leka nije u srazmeri sa njegovom starou; mi
emo se u poglavlju Nauka i pseudonauka / Mehanizmi verovanja upoznati sa
psiholokom mehanizmima koji omoguavaju dugi opstanak zabluda u narodu. Mnogi savremeni (i, bez sumnje, efikasni) lekovi imaju veoma kratko
vreme aktivne upotrebe, ali ne zato to su loi, nego zato to njihovo mesto
ubrzo preuzimaju jo bolji.
Nauna medicina nema odgovore na sva pitanja
Ovo je tano, uostalom niko to i ne porie. Istina je, ipak, da njen efektan metod istraivanja stalno pronalazi nove odgovore na pitanja o funkcionisanju
ljudskog organizma i lekove za nove bolesti. Alternativna medicina je, bar to
se tie efikasnosti, jo uvek tamo gde se nalazila na poetku, jer se ona koristi
metodologijom koja je titi od bilo kakvog napretka.
Nita vas ne kota da pokuate
Vredi razmisliti na trenutak o ovoj tvrdnji, jer nije teko videti koliko je ona
opasna. Ispravan izraz bi trebalo da glasi Moglo bi mnogo da vas kota ako
pokuate.
Alternativna medicina

109

Neke od grana alternativne medicine

S obzirom da je je alternativna medicina preputena stihijskom razvoju, ne
postoji detaljna sistematizacija njenih grana. Mada postoje meunarodni
seminari na kojima iscelitelji iz celog sveta razmenjuju iskustva, ipak se za
mali broj grana alternativne medicine moe rei da primenjuju opte propisan i usvojen postupak. Umesto toga, svaki terapeut je razvio svoje metode,
to oteava opis postupaka leenja jer je nemogue nabrojati bezbroj varijanti
koje pripadaju lokalnim standardima. Zato opise koji slede treba prihvatiti
samo kao primere moguih varijanti pojedinih grana alternativne medicine.

Bioenergija
Ako je verovati bioenergetiarima, svako ivo bie je okrueno energetskim
poljem koje se zove aura. Ovo polje ne sadri neku od energija koje poznaje
fizika (to je ve u startu ini nemerljivom pomou standardnih naunih metoda), nego kompleksnu, dinamiku ivotnu energiju koju stvara ljudski
duh, njegova svest, emocije i intuicija. Neki ljudi za sebe tvrde da su u stanju
da vide auru, to im se moe verovati jer postoje oblici migrene, epilepsije ili
poremeaja centra za vid u mozgu koji uzrokuju takva zamuenja vida. Osoba koja ima glaukom oka, takoe vidi oko svakog svetlog predmeta pojas
sastavljen od duginih boja.
Pojam aura, inae, ima dva znaenja. Jedan je isto medicinski i predstavlja skup simptoma koji nagovetavaju poetak nekog napada (na primer
epilepsije ili migrene) i kojih je bolesnik svestan, pa tako moe da ih iskoristi
da bi se pripremio za napad. Mi ovde ne govorimo o tome, nego o auri kao
astralnom omotau oko tela, to nema nikakve veze sa prvim znaenjem. Poklonici Novog Doba tvrde da pomou aure moe ne samo da se dijagnostikuje svaka bolest, nego i da se izlei delovanjem na auru pacijenta. Ovaj vid terapije se kod nas i u istonim zemljama zove leenje bioenergijom, a na zapadu terapeutski dodir (therapeutic touch ili skraeno tt). Terapija aure je neto
iri pojam, jer taj termin osim bioenergetskog leenja obuhvata jo neke
tehnike, kao to je leenje kristalima, aura-soma (delovanje kombinovanim
vibracijama kristala, boja, svetlosti i mirisa na obolelu osobu) i tako dalje.
Savremeni postupak leenja bioenergijom su 1972. godine razvile Dr.
Dolores Kriger (Dolores Krieger), pripadnica budistike vere, koja je kasnije
postala profesor na Njujorkom Univerzitetu i Dora Van Gelder Kunc (Dora
Van Gelder Kunz), potpredsednik Teozofskog Udruenja, okultista i alternativni isceljitelj. Ovom svom umeu odmah su poele da poduavaju bolniar110

ke, i iznenaujue visok odziv polaznica teaja je doprineo brzom irenju popularnosti ovog postupka.
Evo kako izgleda postupak predstavljen u etiri faze, kako su ga propisale autorke:
1. Terapeut se koncentrie. U ovome moe da se potpomogne mantrom
ili nekom drugom metodom za meditaciju.
2. Pacijent je u leeem stanju tokom seanse. Terapeut primie dlanove
na nekoliko ina iznad pacijentovog tela i skenira telo od glave ka stopalima. ake terapeuta su postavljene horizontalno, tako da se palevi
dodiruju, sa dlanovima okrenutim nadole. Neposredan dodir izmeu terapeuta i pacijenta nije potreban; njihova energetska polja meusobno
deluju bez fizikog kontakta. Terapeut e osetiti razne manifestacije
energije, nabrojaemo neke: toplotu, hladnou, peckanje, teinu i privlaenje. Ovo e mu omoguiti da odredi koja vrsta debalansa je u pitanju
- lokalni debalans, manjak ili potpuno odsustvo energije, i tako dalje.
3. Sledei korak je smirivanje. Terapeut pokree ruke u krunim pokretima, kao kad isti. Ovo ujednaava energetsko polje tako to nagomilanu energiju sa nekih taaka rasporeuje ravnomerno.
4. Poslednju fazu ini modulacija. Terapeutove ruke lebde iznad delova pacijentovog tela koji imaju neizbalansiranu energiju. Terapeuti
mogu da imaju razliite pristupe u ovoj fazi, prema svom nahoenju.
Napomena: ovaj postupak moe da se primeni na odraslima, deci, bebama, kunim ljubimcima kao i ostalim ivotinjama, pa i biljkama.
Kod nas je velikoj popularnosti bioenergije doprinela Duna Davitavili,
kod koje su mnogi bolesnici ili u tadanji Sovjetski Savez na terapiju. Takoe, sklonost medija (pre svega tampe) ka senzacijama doprinela je munjevitom irenju popularnosti bioenergetskog leenja, tako da danas veliki broj
ljudi pogreno smatra da je ovaj vid leenja nauno verifikovan. Zato treba
rei da postojanje aure kao energetskog polja nije nikada nauno dokazano,
kao ni delotvornost bioenergije. Pa ipak je njena popularnost veoma velika i,
po svoj prilici, i dalje raste. Mada se kod nas bioenergijom jo uvek ilegalno
ili polulegalno bave samo pojedinci, u svetu ima bolnica u kojima je ona zauzela legalno mesto kao deo terapije.
Ovo ne znai da je nauna medicina spremna da prizna postojanje aure
i bioenergije, nego da prosto eli da iskoristi injenicu da ovaj vid leenja uspeno nadoknauje nedostatak toplog ljudskog kontakta izmeu lekara i pacijenta u hladnim i odbojnim bolnicama. Za ovo se uglavnom osposobljavaAlternativna medicina

111

ju bolniarke i medicinske sestre, kojima nije potrebno poznavanje medicine

na nivou specijaliste da bi se druile sa pacijentima i time popravljale njihovo psihiko stanje. Primicanjem dlanova pacijentovoj zamiljenoj auri one
svakako nee nainiti nikakvu tetu njegovom zdravstvenom stanju, ali e ga
zato uiniti mirnijim i zadovoljnijim. Osim toga, placebo efekat e doprineti
da se u manjoj ili veoj meri potisnu bolovi i da se svedu na manju meru hipohondrijske ideje koje u bolnicama uvek opsedaju pacijente.
Sa ovim se, naravno, nee sloiti poklonici bioenergetskog leenja jer
oni odluno odbijaju svaku sumnju u ovu terapiju. Uvoenje bioenergije u
bolnice doiveli su kao definitivnu pobedu, smatrajui da je time stavljena
taka na svaku dalju polemiku sa skepticima. Sada se ve odravaju brojni
meunarodni simpozijumi na kojima hiljade terapeuta iz celog sveta razmenjuju iskustva. I upravo su na jednom takvom simpozijumu uvaeni strunjaci iz ove oblasti dobili ozbiljan udarac, utoliko tei to je burno propraen
od strane tampe. Razlog za veliki publicitet je prost - u ovom duelu je, slino prii Carevo novo odelo, dostojan protivnik bila jedna 9-godinja devojica. Njeno ime je Emili Roza (Emily Rosa).

Car je go
Dok su organizatori vrili poslednje pripreme za simpozijum bioenergetiara, i Emili je imala pune ruke posla: trebalo je osmisliti projekat za naunu
izlobu u osnovnoj koli koju je pohaala. Ovakve izlobe spadaju u normalnu kolsku aktivnost u Americi, na njima deca demonstriraju razne eksperimente i nauna ispitivanja, ne samo iz prirodnih, nego i drutvenih nauka.
Emili je dobila ideju da iskoristi simpozijum koji se odravao u njenom gradu i da izvede test koji bi joj dao odgovor na pitanje koliko su bioenergetiari zaista u stanju da osete energetsko polje. Pronala je veliku kartonsku kutiju i odsekla jednu njenu stranicu. Makazama je na rastojanju od oko pola
metra izrezala dva otvora kroz koje mogu da se provuku ruke, i time je bila
spremna za test.
Svoj rekvizit donela je na simpozijum, pronala prazan sto i na njegovu
povrinu privrstila karton u vertikalnom poloaju. Svim terapeutima je
uputila poziv na test; odazvala se 21 osoba, sa radnim iskustvom od 1 do 21
godine u oblasti bioenergetske terapije. To je bio dobar uzorak za ispitivanje; ako je iko sposoban da akama oseti auru, to bi morali da budu oni.
Svaki pojedinani test tekao je ovako: s jedne strane kartona za sto seda
terapeut i provlai ruke kroz otvore sa akama okrenutim nagore, a s druge
strane Emili stavlja jednu svoju aku okrenutu nadole na 5-10 centimetara
iznad jedne od provuenih aka. Iznad koje, leve ili desne? Karton spreava
112

da terapeut to vidi, pa mora da se poslui oseajem za energetsko polje

da bi pogodio, za ta je imao na raspolaganju neogranieno vreme.

Test Emili Roze

Evo rezultata: od ukupno 280

pokuaja, bilo je 123 pogotka, to iznosi 44%. Pod pretpostavkom da terapeuti nisu u stanju da osete bioenergetsko polje, oekivani rezultat
trebalo bi da se kree oko 50%, kao
kad bi ovek bacao paru i pogaao
glava-pismo. Razlika od 6% nije
statistiki znaajna.

Terapeuti su se nali u neobranom grou. Objanjenje za ovaj neuspeh

bilo je da oni nisu pre toga mogli da se upoznaju sa Rozinom akom, pa im
je ona dozvolila da dodiruju njenu ruku koliko ele, posle ega je test ponovljen. Ovoga puta sa jo slabijim rezultatom: 41% pogodaka.
lanak o ovom testu objavljen je u strunom asopisu urnal amerikog
medicinskog udruenja (Journal of the American Medical Association, JAMA), a
komentare je odmah dala i dnevna tampa. Ubrzo su poele da pristiu i kritike testa od strane bioenergetiara - prvi je, pod naslovom Sram te bilo, devojice (Shame on you, girl), stigao od Morin Gembl (Maureen Gamble), iz udruenja bioenergetiara. Ipak, niko nije traio ponavljanje eksperimenta.
Primedbi je bilo mnogo. Recimo, Emili je bila pristrasna zato to je njena majka aktivista skeptikog pokreta (to objektivno nema veze sa ispravnou testa). Zatim, bioenergetiari mogu da izlee ljude ak i kad ne osete
polje svojim akama, a inae mogu da ga osete samo kod bolesne osobe (ovo
se kosi sa njihovim sopstvenim tvrdnjama). Pa onda, injenica da se polje
prostire na oko 80 centimetara oko osobe, to je dovelo do toga da su obe ruke terapeuta bile pokrivene poljem, i tako dalje.
Ovaj podatak o dometu polja, prvi put iznet tek posle ovog testa, ipak
demantuje Kirilijanova fotografija, mada nju bioenergetiari pominju kao
nesumnjiv nauni dokaz o postojanju aure. Osim toga, poto jaina svakog
polja opada sa kvadratom rastojanja, odnos u jainama takvih polja na mestima udaljenim 10 i 50 centimetara od izvora polja je 25 puta, to bi moralo
da bude dovoljno za bolji rezultat testa.
Dr Dolores Kriger, profesorka koju smo pomenuli kao tvorca moderne
bioenergije, asopisu je uputila otro pismo u kome je iznela miljenje da je
Alternativna medicina

113

test bio neispravan u pogledu osmiljavanja i metodologije, ali nije blie objasnila ta pod tim misli. Samo je prokomentarisala da je uzorak od 21 terapeuta nedovoljan - mada je i sama mogla da popravi stvar jer je bila prisutna na
simpozijumu. Nju je, inae, Emili zamolila da rtvuje svojih deset minuta i da
se prikljui testu, to je ona odbila sa objanjenjem da ima vanija posla.
Za nas e biti najinteresantnije da pogledamo ta se nalazi iza tvrdnje
bioenergetiara da su i naunici dokazali postojanje aure, jer su uspela da je
snime.

Kirilijanova fotografija
Godine 1961. su Semion Davidovi Kirilian i Valentina Kiriliana objavili lanak u ruskom urnalu za naunu i primenjenu fotografiju, u kome su opisali proces snimanja aure. Metod je relativno jednostavan: na film, fotografsku plou ili fotopapir treba staviti predmet ili deo tela na koji je direktno doveden napon od nekoliko hiljada volti. Ovo nee ugroziti oveka ako je izvor
projektovan tako da je jaina struje u ovom kolu ograniena na oko 1 mA, to
je za elektrode uobiajenih dimenzija (nekoliko cm2) ispod granice osetljivosti. Poto se ceo proces odvija u mraku, posle razvijanja filma se na njemu nee videti sam objekat, ali e biti vidljiv oreol (aura) koji ga okruuje. Slika 1
predstavlja auru oko vrha kaiprsta. Rezultat je jo atraktivniji ako se upotrebi kolor fotomaterijal, jer tada aura ima boju za koju se tvrdi da moe da poslui za odreivanje nekih psihikih i emocionalnih parametara, dijagnostiku bolesti, pa i za odreivanje bioenergetske snage oveka.
Entuzijasti koji su eksperimentisali sa Kirilijanovom fotografijom nainili su veliki broj lepih fotografija u ivim bojama. Oni tvrde da postoje i
snimci aure lista kome je odseen jedan deo, a na kojima se nazire ceo list (takozvani efekat fantomskog lista). Naravno da je ovo zagolicalo matu javnosti i pobudilo interesovanje u naunom svetu.
Veliki publicitet dobilo je istraivanje koje je
obavila Dr. Telma Mos (Thelma Moss) i njen bivi
student Kendal Donson (Kendall Johnson), sa
UCLA neuropsihijatrijskog instituta. Njihov zakljuak je da je Kirilijanova fotografija prozor u
svet bioenergije, telepatije, mistinih sila, istonjakih religija i raznih paranormalnih fenomena. Takoe, izneli su i stav da je posmatranjem snimaka
aure mogue dijagnostikovati bolest pre pojave fizikih simptoma.
Slika 1: vrh prsta

114

Nema sumnje da snimci aure

nisu plod mate niti prevare; oni
postoje i pokazuju neto, samo
ta? Tumaenja da je re o astralnom telu zaista su atraktivna ali
su ona, naalost, bila samo udo
za tri dana, jer su ubrzo dobila
razlono objanjenje. Re je ipak o
obinom elektrinom pranjenju,
kao kod munje, varnice koja skae
sa elektrode sveice u motoru ili
sa prsta osobe koja hoda po sinteSlika 2: kamen iz egipatske piramide
tikom tepihu. Slian efekat je pre
jednog veka koristio i na zemljak Nikola Tesla kad je na prezentacijama okirao publiku time to je njegovo telo pod visokim naponom svetlucalo u
mraku i rojevi varnica izlazili iz prstiju; razlika je jedino u tome to je on tome
dao nauno objanjenje, a ne pseudonauno.
Iste varnice snose krivicu i za snimke aure na filmu, mada ih je teko
videti golim okom tokom procesa snimanja. Ali zato ih film lepo vidi i na
njemu one ostavljaju raznobojne tragove, jer boja varnice u dobroj meri zavisi od vlanosti vazduha. U ovo poslednje moemo se uveriti ako pod razliitim vremenskim uslovima nou posmatramo varnice koje stvara tramvajska
ili trolejbuska trola.
U prostorijama u kojima se eksperimentie sa Kirilijanovom fotografijom temperatura i vlanost su manje - vie ujednaeni, tako da ostaje pitanje
ta je izazvalo razliite boje varnica. Odgovor je zanimljiv i navodi na zakljuak da Kirilijanova fotografija zaista prua mogunost nekakve dijagnostike,
jer od vlanosti ljudske koe zavise dva faktora koji utiu na elektrino pranjenje: elektrina provodljivost koe (od koje zavisi raspodela elekA
B
triciteta) i vlanost vazduha u blizini tela, dok je sama vlanost koe
zavisna od emocionalnog stanja.
Ovu poslednju osobinu koriste neki
medicinski instrumenti koji mere
vlanost koe metodom merenja
njene elektrine provodljivosti, ime se dijagnostikuje psihiko stanje. Patent US5064410 se, recimo,
odnosi na naoari koje mere otpor
Slika 3: iva i mrtva glista
Alternativna medicina

115

Slika 4: sve i peen krompir

koe i obavetavaju vlasnika kad je u stanju stresa, a

slian nain merenja stresa
koriste i detektori lai. Tako
smo stigli do loginog (mada sasvim prizemnog) objanjenja zato se boja aure
razlikuje kad je ovek ljut,
smiren ili kad spava.

Priloeno je nekoliko amaterskih snimaka aure. Na slici 2 je aura kamena koji navodno potie iz egipatske piramide, ali autor nije priloio i auru
obinog kamena snimljenu pod jednakim uslovima, kako bismo mogli da
proverimo njegovu tvrdnju da ovakvo bogatstvo varnica zaista potie od
mistinih sila sahranjenih u piramidi.
Na ostalim fotografijama imamo oiglednije rezultate. Slika 3 predstavlja glistu koja je glavom platila ovaj eksperiment, jer je najpre snimljena
iva (A), pa mrtva (B). Tako moemo da se uverimo u injenicu da iva (da
ne kaemo vlana) glista ima veu auru (bolje provodi elektrinu struju)
nego mrtva (suva). Na slici 4 priloeni su snimci aure krike ivog krompira (A: zdrava hrana = lepa aura) i prenog pomfrita iz McDonalds restorana
(B: brza hrana = runa aura). Na slici 5 su snimci aura po jedne kapljice prirodnog soka pomorande (A) i vetakog osveavajueg pia (B), na kojima
se jasno vidi da velika kapljica pravi veu auru nego mala.
Tim fiziara i psihologa na Univerzitetu Dreksel (Drexel University) proveo je nekoliko godina prouavajui Kirilijanov efekat. Oni su sastavili listu
od 25 faktora koji utiu na snimak aure, meu kojima je mentalni stres i fizika aktivnost koja je prethodila snimanju, ali se sve svodilo na to da je glavni
inilac ipak vlanost koe.
to se tie efekta fantomskog lista, Drekselov tim za nekoliko godina
nije uspeo da napravi ni jednu fotografiju koja bi to potvrdila, ali je izneo nekoliko pretpostavki - otisak vlanosti ili temperature celog lista koji je
leao na filmu pre nego to mu je otkinut deo, prostu koincidenciju i, naravno, svesnu prevaru eksperimentatora koji se ueleo publiciteta.
Ostala je jo otvorena mogunost korienja Kirilijanove fotografije u
medicinskoj dijagnostici. Iako ona jo uvek nije dovoljno istraena, mali su
izgledi da e u tom domenu nai primenu. Mada postoji veliki broj varijacija
parametara na fotografiji, prostim gledanjem u nju nije mogue utvrditi dijagnozu jer se od pacijenata obolelih od razliitih bolesti (ako su snimljeni pod
jednakim uslovima) esto dobijaju potpuno jednaki snimci aura.
116

Ipak, moda ni za KirilijaB

A
novu fotografiju na polju nauke
nije sve izgubljeno - ako se i ne
nae primena u medicini, moda je vredi potraiti u tehnikim
delatnostima. Recimo, u geologiji i mineralogiji dobro bi doao nekakav metod snimanja
strukture materijala koji se sasSlika 5: kap prirodnog i vetakog soka
toje od slojeva koji imaju razliitu elektrinu provodnost. Ovo je neobavezno razmiljanje, a sigurno je da bi
se nale jo neke grane nauke u kojima bi snimanje raspodele estica sa
razliitom provodnou moglo da bude od koristi.

Homeopatija
U nedostatku boljih ideja, krajem 18. veka medicina se uveliko sluila putanjem krvi, pijavicama, estim klistiranjem i slinim metodama. Ovakav pristup leenju bolesti zove se alopatija (na grkom: allos = suprotno, pathos = bolovanje), jer je u njemu korien pristup u kome se na bolesnike delovalo kontra-stimulansima: kad ovek ima visoku temperaturu, smatralo se da krv treba rashladiti, tj. pustiti je da istee iz organizma. Nema sumnje da su ovakvi poduhvati donosili vie tete zdravlju bolesnika nego koristi. To je ispravno zapazio nemaki lekar Samuel Haneman (Samuel Hahnemann, 1755-1843) i
odluio da primeni suprotni postupak, koji je nazvao homeopatija (homios = slino). Umesto terapije suprotnim stimulansima, primenio je leenje vrlo
malim dozama supstanci koje izazivaju iste simptome kao i sama bolest, ali
su te supstance bile toliko razblaene da nisu imale nikakav efekat na tok bolesti. Takvo leenje bilo je jeftinije i pristupanije irokom krugu korisnika,
a i manje je kodilo pacijentu nego tadanje invazivne metode leenja. Popularnost homeopatije naglo je poela da raste.
Haneman je zaposlio grupu medicinskih asistenata i dao im zadatak da
ispitaju reakcije organizma na veliki broj supstanci. Kasnije je on sistematizovao rezultate i propisao koji e se rastvori koristiti protiv kojih bolesti, vodei rauna o tome da simptomi bolesti budu to sliniji reakcijama na te supstance. Tokom ovog obimnog posla razvio je gledite po kome 7/8 svih bolesti nastaje kao posledica zaraznog oboljenja koje je prozvao psora (to na
grkom znai svrab ili uga). Poslednju osminu pripisao je sifilisu i bradavicama na polnim organima. Zavisno od toga koji organ je napadnut, psora se
manifestuje kao debilitet, histerija, ludilo, epilepsija, karijes, rak, paraliza, katarakta, rahitis, astma, razne vrste bolova i tako dalje.
Alternativna medicina

117

Haneman je svoju filozofiju zasnovano na vitalizmu, to jest verovanju

da je ivot duhovni proces, odvojen od materijalnog sveta i da telo poseduje
uroenu mudrost koja se sastoji u sposobnosti da samo sebe lei. Verovao je
da bolest blokira ovu sposobnost i da je potrebno sasvim malo stimulansa da
bi se pokrenuo proces samoizleenja. Ovaj stimulans sastoji se od dovoenja
veoma malih doza supstanci koje izazivaju iste simptome kao bolest. To e
probuditi organizam i on e sam izai na kraj sa svakom boleu. Ovo je on
nazvao zakon slinosti, koji glasi similia similibus curantur (latinski: slino
se slinim lei, ili to bismo mi rekli klin se klinom izbija).
Kako se lek priprema da bi imao eljeni efekat? Supstanca se najpre razblauje u odnosu 1/10, (1 deo supstance na 9 delova rastvaraa, uglavnom
meavine vode i alkohola). Tako dobijamo koncentraciju aktivne supstance
od 10% koja se obeleava sa 1X (10 se latinski pie kao X). Posle jo jednog
razblaivanja u razmeri 1/10, imamo koncentraciju 2X (1/100), pa u sledeem
krugu 3X (1/1000) i tako dalje. Trud se moe utedeti ako se umesto razblaivanja 1/10 koristi odnos 1/100. Poto se broj 100 latinski pie kao C, ove koncentracije se obeleavaju kao 1C, 2C i tako dalje.
Mada ovaj opis deluje jednostavno, sam proces proizvodnje leka nije
ba lak. Evo kako ga opisuje sam otac homeopatije, Haneman:
Jednu mrvicu, ako je supstanca vrsta, ili kap ako je tena, treba brzo pomeati sa jednom treinom od ukupno sto zrna mlenog eera (laktoze) u neglaziranoj porcelanskoj posudi, kojoj treba odstraniti gle sa unutranje
strane trljanjem mokrim peskom; est minuta ih treba meati lopaticom napravljenom od kosti ili roga, onda ih udarati tukom etiri minuta, pa opet
meati est minuta. Potom treba etiri minuta meati masu neprekidnim
skupljanjem u gomilu, a onda dodati drugu treinu od sto zrna mlenog eera. Onda sve to treba brzo promeati i trljati est minuta, pa tui etiri i
snano meati est minuta; jo jednom tui etiri minuta, posle ega se dodaje poslednja treina od sto zrna mlenog eera i mea lopaticom; est minuta snanog trljanja, etiri meanja skupljanjem na gomilu, i jo est
trljanja, i ovaj proces je zavren.
Opisani postupak se izvodi tri puta, ime stiemo do koncentracije jedan prema milion. Sad uzimamo jedno zrno ovako razblaene supstance i stavljamo
ga u boicu sa sto kapi rastvora alkohola. Boica se zatvara i lagano obre nekoliko minuta dok se zrno ne rastvori, a onda je treba snano protresti dva
puta. Zato ba dva? Evo ta kae sam Haneman:
Dugogodinje iskustvo i posmatranja bolesnika naveli su me na zakljuak
da treba samo dva puta protresti ovu lekovitu tenost, mada sam nekada
obiavao da je protresem deset puta.
118

Proces tenog razblaivanja dalje ide istim tokom: svaki put se jedna kap
rastvora mea sa sto kapi meavine vode i alkohola, i tako dalje. Dokle tako?
Nema ogranienja: to dalje, to bolje. Sa svakim sledeim razblaivanjem
snaga leka se poveava; Haneman je to nazvao zakonom infinitezimala
(beskrajno malih veliina). Zato emo u specijalizovanoj homeopatskoj prodavnici lako pronai lek protiv prehlade ija koncentracija je obeleena sa
200C. Ovaj lek se pravi tako to se jetra svee zaklane patke najpre dri na toplom 40 dana, pa se onda ta masa filtrira, dehidrira zaleivanjem, zatim rehidrira i razblauje 200 puta, svaki put u koncentraciji 1/100. Na kraju se jedna kap rastvora kapne na tabletu eera, i lek je gotov. Posle svega, koncentracija e (bar teorijski) biti 1 / 10 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000
000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000
000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000
000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000
000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000
000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000
000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000.
Ovaj uasni broj, koji se pie kao jedinica koju prati 400 nula, vei je nego procenjeni broj molekula u celom svemiru (koji se ita kao 1 gugol, ili jedinica sa 100 nula). Ovaj na broj je 4 puta dui, ali to ne znai da je njegova
vrednost samo etiri puta vea - ne, ona je 1 000 000 000... (i tako 300 nula) puta vea od jednog gugola. Drugim reima, u takvoj koncentraciji postoji jedan
molekul paije jetre na 1 gugol gugola gugola celih svemira ispunjenih istim
rastvaraem. Naveli smo primer sa koncentracijom 200C, a u prodaji su ak i
homeopatski preparati u koncentraciji 750C (ili 101500), to se pie kao jedinica sa 1500 nula (ne brinite, taj broj neemo pisati).
Kakva je ansa da se u jednoj kapi ovakvog rastvora, koja se stavlja na
tabletu eera i guta radi leenja od prehlade, pronae bar jedan jedini molekul jetre nesrene patke? Naravno, nikakva. Zakoni hemije ue nas da u postupku uzastopnog razblaivanja postoji ogranienje, posle koga emo izgubiti i poslednju esticu poetne supstance. Ovo ogranienje je definisano Avogardovim brojem, iz ije vrednosti proizilazi da granini odnos aktivne supstance prema rastvarau odgovara homeopatskim odnosima 12C ili 24X (1
deo u 1024 delova rastvaraa). Sve preko toga je gubljenje vremena - postoji
velika verovatnoa da smo ostali bez poslednjeg molekula onoga od ega
smo krenuli i da dalje radimo sa istim rastvaraem.
Hanemanova nevolja je u tome to je Avogardo dokazao postojanje
molekula 1811. godine, kad je razvoj homeopatije bio u punom zamahu. Naravno da je trebalo nekako se izvui iz neprijatne situacije, i Haneman je to
uinio upravo u maniru pseudonauke, iznevi tvrdnju da aktivna supstanca
Alternativna medicina

119

nije ni potrebna. Otkud to? Pa, tek to su otkriveni molekuli, a Haneman je

ve znao da oni poseduju jedno zanimljivo svojstvo: memoriju! Tako su oni
u stanju da zapamte osobine aktivne materije, ak i kad nje vie nema. Ovde
imamo lep primer viestrukog rezultata u neoborivoj tvrdnji, o emu govorimo u poglavlju Nauka i pseudonauka / Vetina kritikog rasuivanja.
Bilo kako bilo, dobili smo novi termin: vodena molekulska memorija.
Poklonici homeopatije, kojih i danas ima mnogo, uveravaju nas da takva memorija postoji i da je to nauno dokazano. Umesto ovakvih falsifikata, dobro
bi bilo kad bi poklonici homeopatije bar pokuali da odgovore na pitanja koja namee zdrav razum. Ovo su samo neka od moguih:
1. Ako smo u postupku razblaivanja ostali bez poslednjeg molekula
supstance, nikako nismo mogli da ostanemo i bez neistoa koje stalno zagauju preparat. One postoje u sudu u kome vrimo razblaivanje, u samom
rastvarau ili u vazduhu. To mogu da budu ive estice (bakterije, virusi,
spore, polen) ili neive (talog u posudi, isparenja, mikronske kapljice pljuvake prisutnih ljudi koje su inae odgovorne i za irenje nekih bolesti, ili praina - ne samo zemaljskog porekla, ve i kosmikog). Ako aktivne supstance sa
koncentracijom ravnom nuli deluju na bolest, ta onda rei za sve ove zagaivae ije je prisustvo ipak merljivo?
2. Voda je, pre nego to je dospela do toga da poslui kao rastvara za
lek, bila u kontaktu sa velikim brojem drugih supstanci. ta sve pamti
celokupna vodena masa na svetu, od nastanka do danas? Ako ve ima memoriju, onda je morala da zapamti i svojstva svih materija prisutnih na
Zemlji, pa kako onda uspeva da razlikuje one koje lee od svih ostalih?
3. Tvrdi se da u svakom sledeem koraku razblaivanja lek dobija na
moi, jer su njegova pozitivna svojstva sve jaa. A ta je sa negativnim? Kako
voda razlikuje dobre od loih efekata, pa one poeljne pamti i jo ih pojaava, a nepoeljne zaboravlja?
Stanje u medicini nije se mnogo menjalo sve do poetka 20. veka, pa je
i homeopatija sve vreme bila podravana meu medicinskim postupcima. U
to vreme samo u Americi postojale su 22 homeopatske medicinske kole sa
oko 14000 strunjaka specijalizovanih za ovaj vid leenja. Napretkom medicine situacija je poela da se menja, tako da je poslednja od ovih kola zatvorena ve 1920. godine. S druge strane, u Evropi ovaj vid leenja dobija na
popularnosti, posebno u Velikoj Britaniji, verovatno zahvaljujui tome to ga
kraljevska porodica rado primenjuje. Na nemakom tritu postoji 22000
razliitih homeopatskih preparata, to nije zanemarljiv broj kad se uporedi sa
36000 lekova koje prepisuje savremena medicina. Slino je i sa drugim krajevima sveta - u Indiji, recimo, i danas postoji preko 100 homeopatskih kola.
120

Evropska zajednica je uvela propis da pojednostavljena procedura

(bez detaljnog ispitivanja) registracije
homeopatskih lekova moe da se primeni samo na preparate sa stepenom
koncentracije niim od 4X, to je jedan
deo aktivne materije na 10 000 delova
rastvaraa (vei broj oznaava niu
koncentraciju). Ovo je uinjeno radi siRecept sa Hanemanovim likom
gurnosti korisnika, jer bi medikamenti sa viom koncentracijom ipak mogli na neki nain da deluju na organizam.
Proizvoae ovaj propis nije mnogo pogodio, ali bi paljivom kritiaru moralo da bude jasno kakav podtekst on krije u sebi.
Poklonika homeopatije i danas ima mnogo. Proizvoaima niko ne moe da uskrati pravo proizvodnje neega to je nekodljivo, a ta industrija ima
veliku zaradu zbog veoma niskih trokova proizvodnje. Recimo, jedna jedina patka koju smo pomenuli i koja je rtvovana da bi od njene jetre bili spravljeni lekovi protiv prehlade, vie je nego dovoljna za celu godinju proizvodnju leka dovoljnog da zadovolji potrebe celog sveta. A prihod koji samo ta
patka donosi proizvoaima premauje sumu od 20 miliona dolara.
Homeopatija danas iskoriava i zloupotrebljava jednu zdravu i bazinu ideju savremene medicinske prakse vakcinaciju. Ona je u homeopatiji
dovedena do apsurda jer se ideja vakcinacije oigledno ekstrapolie praktino u beskonanost.
Vakcina (cepivo) predstavlja tzv. antitelo (stranu supstancu u organizmu koju on nastoji da ukloni), a njegova funkcija je da aktivira imunizaciju
kao privremenu ili trajnu zatitu od ozbiljnih bakterijskih i virusnih infekcija. Spravlja se od oslabljenih ivih ili od ubijenih bakterija ili virusa, ili od njihovih luevina (na primer toksina). Vakcina u organizmu stvara takozvana
antitela koja su, ako postoje u dovoljnoj koliini, sposobna da se uspeno
suprotstave pravoj infekciji. Treba se setiti masovne vakcinacije protiv velikih
boginja u Jugoslaviji 1968. godine, ime je ova smrtonosna bolest zauvek pobeena. Ideja je na neki nain analogna homeopatskim principima: uneto
antitelo izazove bolest ali u blagom obliku, jer je vakcina oslabljena.
Da li je onda homeopatija isto to i vakcinacija? Ne, jer postoji vie sutinskih razlika izmeu ova dva postupka. Najpre, homeopatija se slui supstancama koje su, kao to smo videli, toliko razblaene da je koncentracija u
njima i bukvalno ravna nuli. Drugo, ak i kad bismo poveali koncentraciju
(smanjili stepen razblaenja supstance), efekat bi pre mogao da bude tetan
Alternativna medicina

121

nego koristan, jer u vakcinaciji bakterije i virusi prolaze kroz obradu u kojoj se oslabljuju ili ubijaju, inae bi mogli da izazovu bolest. Tree, vakcinacija je samo metod preventive kojim se poveava odbrambena sposobnost organizma protiv nekih zaraznih bolesti, njome nije mogue izleiti bolest koja
je ve uzela maha. I etvrto, kod ogromne veine bolesti terapija se sprovodi
medikamentima koji izazivaju efekte suprotne simptomima: obolelima od
dijabetesa (eerne bolesti) nee pomoi unoenje jo eera nego insulina
(koji ga razgrauje), rtve zmijskog ujeda ne lee se tako to im se ubrizga
jo otrova nego se izluivanje postojeeg ubrzava serumom, i tako dalje.
Po zapaanju Nacionalnog saveta za borbu protiv prevara u zdravstvu
(NCAHF, National Council Against Health Fraud), homeopatija se potpuno
uklapa u definiciju kulta (jedno od objanjenja u Webster-ovom reniku glasi
sistem leenja bolesti koji se zasniva na dogmi lansiranoj od strane autora) ali
isto tako i u definiciju sekte (grupa koja sledi karakteristinu doktrinu ili
vou). Isceliteljski kultovi i sekte ne mogu da napreduju ako u isto vreme
zadravaju i svoj identitet, pa je tako homeopatija ve dva veka ostala samo
ono ime je Haneman proglasio. Da bi napredovala u naunom smislu rei,
ona bi morala da prihvati principe farmakologije i patologije, koji nemaju
nieg zajednikog sa zakonima slinosti i infinitezimala (teorijom po kojoj
se razblaivanjem poveava snaga leka) i idejama psore i vitalizma. Ali, ako
bi tako neto uinila, onda to vie ne bi bila homeopatija nego biomedicina.

Akupunktura
Akupunktura je tradicionalna kineska medicinska tehnika, koja po svoj prilici datira jo iz kamenog doba. Kineska predanja govore o imperatoru inNongu (koji je iveo pre 5200 godina), kao pokretau kineske tradicionalne
medicine. Izgleda da su jo tada koriene igle od uglaanog kamena, sve do
otkria bakra pre 4600 godina, mada neki istoriari ograniavaju starost akupunkture na period od samo 4000 godina. Inae, drevna akupunktura se
zasniva na filozofiji znatno iroj od onoga to je danas banalizovano i svedeno na prosto ubadanje igala u odreene take na telu. Ona u svom izvornom
obliku obuhvata specijalni reim ishrane, nain ivota, kretanja i rada, spavanja, disanja, pa ak i razmiljanja.
Najvie to veina dananjih akupunkturista zna jeste da treba uticati na
i (kae se jo i ki, ci ili i), s ciljem da se postigne ravnotea izmeu meridijana kojima teku suprotstavljene sile jin i jang. Inae je i mandarinski izraz
za ivotnu energiju za koju se veruje da proima sve stvari i da tee kroz oveije telo putem glavnih kanala prozvanih meridijani. Postoji 12 glavnih
meridijana, od kojih je svaki u vezi sa nekim od unutranjih organa (6 jang122

organa koji su radionice i 6 jin-organa trezora, koji primaju energiju i

krv od jang-organa, preiavaju je i raspodeljuju kroz organizam). Vreme
prolaenja i-ja kroz svaki meridijan je 2 asa, to znai da za 24 asa energija zatvara ceo ciklus od 12 meridijana. Tako svaki meridijan ima svoj maksimum aktivnosti (kada i upravo protie kroz njega) i minimum (dva asa
poto ga je i upravo napustio). Postoji tumaenje po kome se u vreme maksimalne aktivnosti delovanjem na meridijan stiava odgovarajui organ, a u
vreme minimalne pojaava njegova funkcija.
Evo spiska organa po vremenima maksimalne aktivnosti odgovarajuih
meridijana:
01 - 03h: jetra
03 - 05h: plua
05 - 07h: debelo crevo
07 - 09h: eludac
09 - 11h: slezina i pankreas
11 - 13h: srce

13 - 15h: tanko crevo

15 - 17h: mokrana beika
17 - 19h: bubrezi
19 - 21h: gospodar srca i seksualnost
21 - 23h: tripli zagrejai
23 - 01h: una kesa

Pored ovih 12 parnih meridijana (jer su parovi rasporeeni simetrino u

odnosu na sagitalnu ravan tela) postoje i dva srednja meridijana, prednji i
zadnji, koji su nezavisni od ove cirkulacije. Ovi meridijani ne odgovaraju
organima ve organskim funkcijama i njima se akupunkturisti slue kad
prvih 12 meridijana ne reaguje povoljno na nadraaje.
Po tumaenju nasleenom od tradicionalne kineske medicine, kad su
jin i jang u ravnotei, i tee kroz telo i osoba je zdrava. Bolest nastaje kad
postoji prepreka na nekom od meridijana, zbog ega i ne tee slobodno; u
tom sluaju treba, pojednostavljeno reeno, ubadanjem igala u odreene take na telu ukloniti prepreke kako bi i uspostavio slobodan tok i time se povratila naruena ravnotea izmeu jina i janga. Izvorni udbenici navode 365
akupunkturnih taaka na telu (po jednu za svaki dan u godini), ali je kasnije
taj broj povean na 794, mada emo naii i na podatak da ih ima preko 2000.
Jin i jang su, prema tradicionalnoj kineskoj filozofiji, dva primarna kosmika principa. Jin (mandarinski izraz za Mesec) je pasivno, ensko naelo,
a jang (Sunce) aktivno, muko. Prema legendi, kineski vladar Fu Hsi je tvrdio
da je najbolje stanje za svaku stvar u svemiru zapravo stanje harmonije ostvareno potpunom ravnoteom jina i janga.
Izgleda da akupunktura ima najvie poklonika od svih medicinskih
postupaka koji se baziraju na nenaunim modelima. Procenjuje sa da u svetu
izmeu 20 i 25 miliona ljudi godinje potroi preko milijardu dolara plaajui usluge strunjaka za ovu oblast. Paradoksalno je da se u Kini ona mnogo
Alternativna medicina

123

manje primenjuje i uiva manje poverenje u strunim

medicinskim krugovima. Nijedan od 46 kineskih medicinskih asopisa ne bavi se preteno akupunkturom, a
u Evropi i Americi ih ima na desetine. Inae je 1929.
godine akupunktura u Kini bila zabranjena, da bi
tokom ezdesetih godina u doba kulturne revolucije
Mao Ce Tunga bila rehabilitovana pa ak i podignuta
na nivo nacionalnog kulta, jer je doprinosila irenju
kineske kulture u svetu.
Ve smo rekli da je akupunktura tradicionalna kineska medicinska tehnika. Formalno gledano, nije joj
mesto u ovom poglavlju u kome se govori o alternativnoj medicini, ali za ovo ipak ima razloga. Naime, dananji akupunkturisti - praktiari uinili su sve da se
prema njoj postave kao to to ine nadrilekari prema
oblastima kojima se bave. Ne samo zbog toga to se
njome legalno bave i priueni samozvani iscelitelji bez
medicinskog znanja, nego i zato to joj lekari sa visokim titulama prilaze na nenauni nain. Mnogi od njih
(naroito oni koji vode ordinacije sa privatnom praksom) objavljuju duge liste bolesti kod kojih akupunk- Akupunkturne take
tura pokazuje pozitivne terapijske efekte, mada su te
liste zapravo proizvoljni spiskovi koji nikoga ne obavezuju, tim pre to nisu
potvreni naunim ispitivanjima. Pacijenti veruju ovim lekarima i prilaze
akupunkturi kao nauno zasnovanom postupku leenja, a da pri tom ne
znaju da je najvei broj tih postupaka neispitan (ili u ispitivanju nije dao
zadovoljavajue rezultate) i da se njegova uspenost bazira na proizvoljnim
tvrdnjama praktikanata koje nisu nita osnovanije od tvrdnji nadrilekara.
Svi argumenti koje branioci akupunkture iznose u svoju korist svode se
samo na jedan: akupunktura u velikom broju sluajeva deluje! Ipak, ovde emo
jo jednom podvui vanost razlike izmeu argumenata zasnovanih na
naunom ispitivanju i onih iji je jedini oslonac neobavezno prepriavanje.
Pomoi emo se analogijom: u filmu Borci protiv gurua (Guru Busters),
opisano je kako indijski gurui (verouitelji hinduizma, ali i lokalni vraevi)
lee zmijske ujede: 9 od 10 pacijenata preivljava! Kao i kod akupunkture,
zakljuak je nedvosmislen: guru-terapija u velikom broju sluajeva deluje!
Postoji jo samo jedan podatak koji treba znati: 9 od 10 zmijskih ujeda u
Indiji je od zmija koje nisu otrovne. ak i kad se niko ne bi obraao guruima,
ishod bi bio isti. Ili ak i bolji, jer bi se rtve ujeda moda ee obraale
lekarima, koji imaju efikasan serum protiv ujeda otrovnice.
124

Akupunktura se ne zasniva na poznavanju moderne psihologije, biohemije, anatomije niti na bilo kom poznatom postupku leenja. Ona se ne bazira na poznavanju hemije, cirkulacije krvi, na funkcijama nervnog sistema,
hormona ili bilo kojih biohemijskih supstanci. U savremenoj medicini nema
nikakve potvrde niti nagovetaja da postoji anatomska ili histoloka veza
izmeu poloaja ili funkcije ljudskih organa i meridijana na koje se oslanja
tradicionalna kineska medicina. Da li da joj zbog svega toga uskratimo poverenje i da je proglasimo za arlatanski postupak?
Akupunktura ipak ima veliki broj poklonika kod nas i u svetu, pa nas
ve sama njena popularnost obavezuje da, pre donoenja bilo kakve odluke,
paljivo sasluamo argumente obe strane. Danas sa sigurnou moemo da
tvrdimo da su stari kineski tvorci akupunkture koristili pogrean model, jer
nisu imali znanja koja bi im pomogla da stvore ispravan. Meridijani, jin, jang,
i - sve to nisu principi po kojima ljudski organizam funkcionie. Ipak, netaan model ne mora uvek da dovede i do pogrenog cilja. Slino je sa atomima: studenti atomske fizike koriste, pored ostalih, i planetarni model atoma
u kome se oko jezgra po krunim putanjama kreu elektroni kao planete oko
zvezda, mada dobro znaju da u stvarnosti atom nije ni nalik tome; pa ipak,
taj formalno netaan model doveo je do rezultata koje ne treba posebno dokazivati, naroito stanovnicima Hiroime i Nagasakija, pa i ernobilja. Ako,
dakle, tradicionalni kineski model funkcionisanja ljudskog tela posmatramo
kao crnu kutiju i ako nas, shodno tome, ne zanima ta je u njoj nego samo
kakva je zavisnost ulaznih i izlaznih parametara, rezultati e biti zanimljiviji.
To je, uostalom, ono to su Kinezi i radili: hiljadama godina ubadali su igle u
razne take na telu i posmatrali reakcije organizma. Rezultati ovih posmatranja ine dananju akupunkturu; treba, dakle, samo da vidimo da li su ti
rezultati upotrebljivi za leenje ili nisu.
Konano, jesu li? Na alost, na ovo pitanje jo uvek nema definitivnog
odgovora, jer se oko toga i danas lome koplja. S jedne strane su autoriteti
koji su (ponavljamo, uglavnom nenaunim metodama) utvrdili da akupunktura deluje, dok s druge strane postoje naune studije, sprovedene u
kontrolisanim uslovima, koje donose rezultate koji uglavnom ne idu u prilog
akupunkturi. Ishod ove dileme jo uvek je nereen, ali ako uzmemo u obzir
injenicu da ova borba miljenja traje ve nekoliko decenija, moramo da
primetimo da bi akupunkturisti (naravno, ako su u pravu) posle tako dugog
vremena ipak morali da imaju i vre dokaze u svoju korist.
Dodue, nije ba da nauna ispitivanja nisu donela nikakve pozitivne
rezultate. Prvo, utvreno je da koa na akupunkturnim takama ima neto
nii elektrini otpor nego ostala povrina koe. To je posluilo kao polazite
braniocima akupunkture da netaan model ipak proglase za taan, ali su maAlternativna medicina

125

lo koga uverili u ovo. Drugi rezultat je daleko zanimljiviji: dokazano je da je

delovanjem na akupunkturne take mogue umanjiti oseaj bola (mada, istini za volju, neki istraivai tvrde da se slian efekat manje - vie postie i
delovanjem na druga mesta koja nisu proglaena za akupunkturne take).
Treba odmah rei da niko iz naunog sveta ne tvrdi da se efekat potiskivanja bola postie tako to se deblokiraju prepreke u meridijanima i omoguava da i slobodno tee, nego je umesto toga ponueno mnogo prizemnije
objanjenje. Naime, na stimulisanje nervnih zavretaka koji se nalaze ispod
povrine koe na organizam odgovara tako to lui poveanu koliinu prirodnih sredstava za potiskivanje bola, kao to su endorfin i enkefalin, kao i
nekih neuralnih hormona, pre svega serotonina. Kad se tome doda placebo
efekat, onda uinak smanjenja bola (koji je ionako subjektivan i podloan
sugestiji) moe da bude osetan, ali na alost i kratkotrajan. Treba dodati da
su danas poznati i znatno jednostavniji neinvazivni naini da se izazove kontrolisano luenje endorfina.
U medicini je poznato da endorfin, pored umanjenja bola, deluje jo i tako to sniava krvni pritisak, oputa miie, smanjuje oseaj uznemirenosti i,
to bi moglo da bude znaajno, neki pokazatelji govore da pomae u prevenciji i leenju nekih sranih oboljenja. Naravno, kao i kod svih medikamenata,
i ovde treba biti oprezan - lekar e pacijentu izmeriti krvni pritisak pre bilo
kakve terapije koja ga sniava i vodie rauna o stanju njegovog srca kao i o
tome da doziranje prilagodi samom pacijentu, a primena akupunkture od
strane priuenih praktiara (kad je ne sprovodi lekar) uglavnom je nasumina terapija na slepo.
Postoji jo nekoliko teorija koje pokuavaju da objasne potiskivanje bola akupunkturom. Jedna od njih poznata je kao teorija kapije: oseaj bola koji preko nervnog vlakna dolazi sa take ubodene iglom zatvara put impulsu
bola koji dolazi sa nekog drugog mesta. Druga je teorija diverzije, koja se
oslanja na skretanje panje sa jednog bola na drugi. Ovo su pojednostavljene
varijacije na fenomen koji je u medicini objanjen i poznat: ako bol potie sa
dva razliita mesta u telu, mozak nije u stanju da istovremeno registruje oba
oseaja i zato se jedan od njih prividno blokira. Postoji, recimo, postupak kod
koga se vrenjem elektrostimulacije nekog posebno odabranog mesta na telu
svesno izaziva bol. Ako pacijent pati od hroninog oseaja bola na nekom
drugom mestu usled maligniteta u poodmakloj fazi, ovaj novi oseaj bola
moe ak da bude pravi odmor u odnosu na prethodni.
Svetska zdravstvena organizacija objavila je listu od 40 bolesti za koje
postoje tvrdnje (ali ne i potvrda) da je akupunktura efikasna. Spisak ukljuuje
akutni i hronini bol, reumatski artritis, miine i nervne tekoe, depresiju,
126

poremeaje apetita, bolesti zavisnosti, migrenu, akne, pa ak i

kancer. Ova lista ne donosi nikakvu preporuku od strane
Svetske zdravstvene organizacije, pa zato treba imati u vidu da
naune potvrde za najvei broj
ovih tvrdnji ili ne postoje ili su
neadekvatne sa medicinskog
stanovita.
Postoji veliki broj varijacija
na temu akupunkture, a kod
nas su najpoznatiji akupresura
(kad se umesto igala primenjuje
pritiskanje prstima) i aurikuloTake na unoj koljki za aurikuloterapiju
terapija, kod koje se terapija
sprovodi delovanjem na unu
koljku, za koju se veruje da na sebi nosi mapu celog tela. Una koljka
moe da se ubada iglama, pritiska prstima ili da se na nju kae mali magneti.
Neke varijacije podrazumevaju zagrevanje akupunkturnih igala spaljivanjem biljnih vlakana (moksa-terapija), zatim ubrizgavanje slanih rastvora
injekcijama, korienje lasera umesto igala, kao i putanje slabe struje kroz
igle (elektroakupunktura).
Da li akupunktura moe da nakodi pacijentima? Kad se izuzmu komplikacije nastale zbog odlaganja sprovoenja medicinskog tretmana, ostaju
jo neki rizici koje je dobro upoznati. Pre svega, treba svakako izbei akupunkturu kod ena za koje postoji mogunost da su u drugom stanju, jer lako
moe da doe do poveanog luenja adrenokortikotropskog hormona
(ACTH) i oksitocina koji mogu da izazovu pobaaj ploda, ak i u ranoj trudnoi. U nekim sluajevima prijavljeno je buenje grudnog koa (pneumotoraks) i mokrane beike, lokalni hematom (krvarenje iz probuenog krvnog
suda), onesveivanje pacijenata, konvulzije (grevi), lokalne infekcije, oteenja nerava, lomljenje igala i alergijske reakcije nastale kao posledica primene igala napravljenih od elika koji nije atestiran za hirurke namene. Vaan
pokazatelj je i taj to je u nekim dravama zakonom zabranjena terapija akupunkturom kod pacijenata obolelih od raka. Ipak, najvea opasnost lei u
nestrunoj sterilizaciji igala zbog ega dolazi do prenoenja zaraznih bolesti,
meu kojima su najopasnije AIDS i hepatitis B.
Britansko Lekarsko drutvo izdalo je zvanino saoptenje po kome je
nestruno sprovedenom sterilizacijom posude za slani rastvor (koji se koristi
Alternativna medicina

127

u nekim verzijama akupunkture) u jednom londonskom privatnom centru za

akupunkturu 1998. godine izazvana epidemija hepatitisa B, kad je preko 70
ljudi obolelo od ove veoma opasne zarazne bolesti. Ovu vest tada je prenela
i naa tampa.
U oktobru 1980. godine u listu The Australian pojavio se lanak pod
naslovom Priznavanje obmane u vezi sa akupunkturom. U njemu je Grem
Erno (Graham Earnshaw) opisao neke politike razloge zbog kojih se Kina u
doba kulturne revolucije sluila famom efikasnosti akupunkture za irenje
svoje kulture. Citiramo uvodni pasus:
Kineski asopis je ove godine priznao da su posetioci Kine godinama bili
obmanjivani o tehnikama anestezije, koje su tada proglaene za prekretnicu
u medicini. Kasnih 60-tih i tokom 70-tih godina gosti su esto pozivani da
posmatraju hirurke intervencije nad pacijentima koji su bili svesni tokom
operacije i nad kojima je bila primenjena anestezija akupunkturnim iglama.
Poslednji broj angajskog asopisa Wen Hui Bao objavio je da su mnogi pacijenti u isto vreme tajno primali i medikamente koji su potiskivali oseaj
bola. asopis navodi da su mnogi lekari i pacijenti tokom kulturne revolucije (1966-76) bili prisiljeni da koriste akupunkturu bez obzira na njenu efikasnost zbog politikih potreba toga vremena. U asopisu se doslovno
kae: ak i kad su pacijenti trpeli bol tokom operacije, nije im bilo
dozvoljeno da viu, nego su samo smeli da uzvikuju politike parole.
Verovatno da bi mnogo ljudi moglo da prui i nove argumente koji bi govorili za ili protiv primene akupunkture u medicini. Bez obzira na bilo iji
subjektivan stav, treba priznati da je popularnost akupunkture u svetu velika i da su svi izgledi da e i dalje rasti. Upravo zbog toga bilo bi korisno znati
koje su joj mogunosti, koja ogranienja i kako zatititi pacijente od njene zloupotrebe. Ovo je prilog razmiljanju na tu temu:
- Akupunktura moe da umanji oseaj bola.
- Kliniki dokazi o leenju organskih bolesti akupunkturom velikim delom ne baziraju se na rezultatima objektivnih naunih ispitivanja, nego na
nenaunim svedoenjima i anegdotama.
- Teoretske osnove na kojima je akupunktura stvorena zasnivaju se na primitivnom shvatanju funkcionisanja ovekovog organizma, koje nema nikakve veze sa savremenom medicinom.
- Nestruan tretman moe veoma ozbiljno da ugrozi zdravlje pacijenta.
- Bavljenje akupunkturom treba zabraniti laicima i dozvoliti iskljuivo
ljudima koji raspolau medicinskim obrazovanjem i iskustvom.
128

- S obzirom na veliku popularnost akupunkture kod nas, najbolje bi bilo

kad bi Sekcija za akupunkturu Srpskog lekarskog drutva nedvosmisleno
objasnila pacijentima i javnosti ta akupunktura zaista moe, ta ne moe
i kakve opasnosti mogu da prate njenu primenu.
Kod nas strune simpozijume o akupunkturi organizuje pomenuta Sekcija za akupunkturu Srpskog lekarskog drutva, Udruenje akupunkturologa Jugoslavije i VMA - Klinika za fizikalnu medicinu. itajui izvetaj sa 4.
simpozijuma odranog 1998. godine, stie se utisak da je mala verovatnoa
da emo u dogledno vreme dobiti objektivan i nepristrasan struni stav o
stvarnoj efikasnosti akupunkture. Sudei po objavljenim rezimeima, ogromna veina referata govori veoma afirmativno i nekritiki ne samo o akupunkturi nego i o nekim drugim medicinskim postupcima za koje je teko verovati da potiu iz naunih krugova. Sledei citat je iz rezimea strunog referata
(. Mili) pod naslovom Primena viska u akupunkturi:
Metod upotrebe viska zasniva se na meuuticaju kretanja strujnih sila u
samom visku i reakciji Qi energije bioenergetskih meridijana pacijenata,
kao i bioenergetskom naboju Yin meridijana plua i Yang meridijana debelog crijeva onoga koji vri istraivanja.
Od ukupno 25 referata, samo dva su bila kritiki intonirana: jedan je govorio
o opasnostima infekcije AIDS-om preko akupunkturne igle, a drugi insistira
na tome da prilikom ocenjivanja efikasnosti akupunkturne terapije opservaciona studija (to bi se u laikom argonu reklo odokativna metoda) konano ustupi mesto naunom eksperimentu. Evo citata (Z. Adamov, M. Radoti)
kojim moemo da rezimiramo raspravu o akupunkturi:
Sve uestalija primena akupunkture bez znaajnih naunih dokaza o boljoj
ili veoj efikasnosti takve terapije u odnosu na klasine medicinske procedure onemoguava mnoge lekare koji ne poznaju akupunkturu da o njoj
ozbiljno razmiljaju.

Dijagnostike obmane
Ako bismo uzeli univerzalni merni instrument (AVO-metar) podeen da meri otpor na najviem opsegu (megaomskom, kako bi rekli elektroniari) i
uzeli u ruke njegove merne kontakte, kroz nae telo bi protekla struja veoma
male jaine, nedovoljna da se oseti ali sasvim dovoljna da se na skali instrumenta oita otpor naeg tela. S obzirom na to da najvei otpor proticanju struje prua suva povrina koe, oitani otpor bi u velikoj meri zavisio od toga
kojom jainom steemo prstima merne kontakte. Na ovaj nain lako je podesiti praktino bilo koji otklon kazaljke instrumenta.
Alternativna medicina

129

Za razumevanje ovog fenomena dovoljno je i poznavanje Omovog zakona, koji se ui u

osnovnoj koli. Bez obzira na to,
nadrilekari e rado mistifikovati svaku mrvicu znanja.
Dr Rajnhold Fol (Reinhold
Voll) je jo 1958. godine upotrebio takav instrument da bi merio galvansku otpornost koe na
850 akupunkturnih taaka. On
Poseta savremenom nadrilekaru
je razvio pseudonaunu teoriju
po kojoj na taj nain moe ne samo da se dijagnostikuje svaka bolest, ve i da se odredi terapija pa ak i da
se lee mnoge hronine bolesti.
Deset godina kasnije, njegov bivi
student Helmut imel (Helmut Schimmel)
pojednostavio je sistem time to je broj
akupunkturnih taaka sveo na 60 i sve ih
smestio na dlanove. Zatim je nainio manje modifikacije na opremi i napravio prvi
MORA
model koji je nazvao Vegatest 1. Firma Vega danas proizvodi na desetine razliitih modela, zvanino podeljenih u
grupe za energetski balans i za ispitivanje (udno ali, dijagnostika se ne
pominje). Ovi ureaji zasnivaju se na slinim principima i na istoj filozofiji
postavljanja dijagnoze i leenja bolesti, danas poznatih pod nazivom EAV
(to je skraenica od elektroakupunktura po Voll-u).
Ubrzo se pojavio veliki broj slinih instrumenata irom sveta. Tako danas imamo Accupath 100, Biotron, Computron, Dermatron, Diagno Metre,
Eclosion, Interro, LISTEN system,
MORA, Omega Acu Base, Omega Vision, Prophyle, Punctos III, One Force i
Meritest. Svaki proizvoa je lansirao i
svoj naziv za dijagnostiki i terapijski
postupak: elektrodijagnostika, biorezonantna terapija (BRT), dijagnostika
bioelektrinih funkcija (BFD), elektrodermalni skrining (EDS) i bio-energetska regulatorna tehnika (BER).
Vega S-I-T pocket

130

Princip rada svih ovih ureaja je isti, uz manje varijacije koje su uglavnom estetskog karaktera. Pacijent u jednu ruku uzima bakarnu elektrodu, a na akupunkturne take na drugoj ruci
specijalista mu prislanja drugu elektrodu (bakarni ili srebrni iljak). Time se zatvara strujni krug
kroz telo i na instrumentu se oitava jaina strujnog toka. Na skali instrumenta je podela od 0 do
100, pa ako kazaljka pokazuje vrednost izmeu
One Force
45 i 55 to je znak da je odgovarajui organ (onaj
koji se odnosi na tu taku na dlanu) zdrav. Nie oitavanje je simptom slabljenja funkcije organa, a vie znak zapaljenja ili oboljenja.
Specijalista lako moe promenom pritiska da utie na oitavanje instrumenta, a ako ipak ne uspe da dovede kazaljku u eljeni poloaj, on e pripremiti povrinu koe tako to e malo da je navlai ili osui.
Neki modeli imaju mreu od nekoliko desetina iljaka, tako da je dovoljno samo prisloniti jedan ili oba dlana na povrinu koja lii na mali fakirski krevet, pa na
ekranu kompjutera oitati dijagnozu.
Posebno zanimljiv detalj na ovim
ureajima ini masivni aluminijumski prsten u koji se, dok se vri merenje, stavlja
boica sa homeopatskim rastvorom leka.
Naime, kad se prvim merenjem dijagnostikuje nepravilan rad nekog organa, specijaInterro
lista stavlja lek u ovaj prsten i ponavlja
merenje. Posle ovoga, naravno, postarae se da oitavanje bude normalno i
to e biti znak da je taj lek odgovarajui,
to je automatska preporuka za njegovo
korienje u terapiji.

Meritest 705 Plus

Alternativna medicina

Kako radi ova detekcija leka? Nikako. Tenost se nalazi u flaici, pa poto
je staklo izolator, lek ne moe da utie na
otklon kazaljke instrumenta. Osim toga,
kroz aluminijumski prsten u koji se lek
stavlja struja protie bez smetnje jer je aluminijum dobar provodnik, pa ni to nee
uticati na tok struje.
131

Postoje modeli koji umesto

prstena imaju aluminijumski blok
koji lii na pelinje sae jer je u
njemu izbueno vie rupa, tako da
je mogue testirati i kombinaciju
veeg broja lekova. Princip je i ovde isti: struja prolazi kroz ovaj
blok i obuhvata lekove, sakupljajui usput njihove vibracije, ako je
verovati proizvoau.
Diagno Metre
Neki od ovih instrumenata
obogaeni su raznim obojenim
lampicama, prekidaima i dodatnim indikatorima, ali je jedini cilj ove elektronike da impresionira pacijenta i da ga uveri da se radi o savremenoj dijagnostici. Ipak, aktivni sklop u svim ovim instrumentima moe da se svede na
elektrinu emu koja je ovde priloena. Izvor energije je baterija ija struja
protie kroz osetljivi mikroampermetar, telo pacijenta i famozni aluminijumski prsten za lek. U kolu je i reostat za podeavanje otklona kazaljke, koji moe da se upotrebi kao dodatna alatka
za obmanjivanje u sluaju da se promena pritiska i ovlaivanje koe pokau kao nedovoljni.

Elektrina ema tipinog

elektrodijagnostikog ureaja

132

Kod pacijenata koji imaju poverenja u ovaj nain leenja, placebo

efekat moe da bude znaajan. Problemi mogu da budu jedino pravne
prirode, jer je zakonska regulativa u
nekim zemljama takva da se u
zdravstvu zabranjuje korienje dijagnostikih i terapeutskih ureaja
koji na bilo koji nain predstavljaju
obmanu pacijenata. Tamo gde je taj
zakon neto blae definisan, kompromis je nainjen tako to je proizvoa uz ureaje priloio i formalnu
preporuku da se oni ne koriste za
dijagnostiku ili terapiju nego samo u
svrhu izvoenja eksperimenata sa galvanskom provodljivou elektroakupunkturnih taaka.

Hipnoza
Malo koja ljudska delatnost je toliko mistifikovana kao hipnoza. Redovno joj
se precenjuju mogunosti, a esto joj se dodeljuju i magijska i mistina svojstva. Verovatno pod uticajem filma i varijetetskih predstava, publika je poverovala da je hipnoza svemona. Tako sada veliki broj ljudi misli da hipnotizer svakoga moe da pretvori u zombija koji slepo izvrava sve zapovesti
(ak i one koje u normalnom stanju ne bi izvrio) pri emu se, kao kompjuter,
iskljuuje i ukljuuje specijalnim iframa i tajnim reenicama. Pritom hipnotisana osoba iz seanja kao od ale priziva dogaaje iz rane mladosti (ak i
trenutak roenja) ili iz prethodnih ivota, a posle buenja iz hipnotikog
transa ne sea se niega.
Suprotno optem uverenju, da bi hipnoza uopte bila mogua, neophodno je da medijum ima elju i da prui saglasnost da bude hipnotisan. To
ne znai da e on tokom hipnoze prei u novu dimenziju ili da e mu se aktivirati neki tajni program u mozgu, nego e jednostavno biti doveden u
stanje intenzivne koncentracije, maksimalne relaksacije i visokog stepena
sugestibilnosti.
U medicini se hipnoza uglavnom koristi kao terapijsko sredstvo u cilju
promene ponaanja, recimo kod prevazilaenja fobija (patolokih, bezrazlonih strahova) ili prilikom oslobaanja od neeljenih navika, a ponekad
daje dobre rezultate i kod umanjenja bolova. Neki psihijatri koriste hipnozu
i u pokuajima da se iz seanja prizovu davni dogaaji koji su izazvali frustracije, ponekad uz upotrebu sodium amitala (takozvanog seruma istine).
Ovo polje primene hipnoze je pod velikim znakom pitanja jer je sugestibilnost medijuma pod ovim okolnostima takva da je mnogo lake usaditi mu
u memoriju neki iskonstruisan podatak nego zaista dozvati iz seanja potisnute dogaaje.
Ova osobina ini hipnozu neupotrebljivom u policiji i u sudstvu. Ako bi
ono to se o njoj misli bilo zaista mogue, onda bismo svakog svedoka u sudu lako mogli da pretvorimo u savrenu video - kameru koja je ceo dogaaj
snimila i moe da ga prepria bez mogunosti da konstruie detalje ili da lae, ali to naprosto nije mogue. Memorisanje nema nikakve slinosti sa
snimanjem dogaaja; naprotiv, to je kreativni proces, to ga ini nepouzdanim i podlonim raznim deformacijama i grekama. Zato upotreba hipnoze nije celishodna (a ni dozvoljena) u ovim domenima.
Preterano poverenje ljudi u hipnozu, koje su terapeuti esto zloupotrebljavali, dovodilo je dotle da su nesreni pacijenti verovali da su sugerisani
dogaaju zaista doivljeni. To im je stvaralo nove traume i, umesto da im
Alternativna medicina

133

pomogne, samo im produbljivalo psiholoke smetnje. Problemi koji su zbog

ovoga nastali do te mere su postali ozbiljni, da je u Americi 1992. godine osnovana Fondacija za sindrom lanog seanja (False Memory Syndrome Foundation, FMSF), koja okuplja 17 000 ljudi unesreenih sugestijama neodgovornih terapeuta. Najei sluaj je da se Fondaciji obraaju za pomo ljudi koje
deca posle priseanja u stanju hipnoze optuuju za seksualno zlostavljanje
u mladosti, pa tako strunjaci sad imaju delikatnu dunost da utvrde ta je
od toga istina, a ta rezultat sugestije terapeuta.
Psihijatar Riard Gardner (Richard
Gardner) zvanino je referisao o rezultatima detaljnog istraivanja fondacije.
Nalaz je vie nego alarmantan, jer je objavljena procena da je sindrom lanog
seanja do te mere uzeo maha, da je proglaen za jednog od znaajnih krivaca za
krizu mentalnog zdravlja koja je devedesetih godina zahvatila stanovnitvo
Amerike. Tako je 1997. godine Fondacija
objavila rezultate 105 sudskih postupaka
koji su voeni od strane bivih pacijenata protiv njihovih terapeuta.
U samo jednom sluaju zahtev tuioca (pacijenta) je odbijen, 42 su zavrena vansudskim poravnanjem (pacijent se
nagodio sa terapeutom oko sume za
odtetu), a 53 su u trenutku objavljivanja
Crte iz 19. veka
podataka i dalje bili nereeni. Za devet
sluajeva sproveden je sudski postupak i svi su zavreni presudom u korist
pacijenata. Jedan od sluajeva (koji je tada voen kao nereen) okonan je u
julu 1999. godine vansudskim poravnanjem, kada je terapeut prihvatio da na
ime odtete isplati 10,7 miliona dolara bivoj pacijentkinji koju je u toku terapije ubedio da je bila seksualno zlostavljana u mladosti i da je sama na isti
nain zlostavljala svoja dva sina.
Neko vreme bilo je opte usvojeno verovanje da seanje na traumatine
dogaaje iz mladosti esto ostaje skriveno duboko u podsvesti, ali savremeni psiholozi sve vie iznose sumnje u vezi s tim. Deca koja su pretrpela neku
traumu veoma retko potiskuju te dogaaje i umesto toga uglavnom pokazuju simptome tih trauma kao to su opsesivna seanja, strah od ponavljanja
dogaaja i manjak interesa za svakodnevne aktivnosti. Beogradski Incest
trauma centar, koji je specijalizovan za pruanje pomoi zlostavljanoj deci,
134

iznosi podatak da nedeljno primi oko pet novih klijenata ija je prosena
starost sedam godina, a oni koji su u detinjstvu bili rtve seksualnog nasilja
po pravilu se seaju tog traumatinog dogaaja u celosti ili bar delimino.
Njima nije potrebna hipnoza da se sete neega to bi, inae, rado zaboravili.
Zato je od najvee vanosti razlikovati seanja koja su indukovana hipnozom
od onih koja su autentina i koja traju neprekidno od samog dogaaja.
U novije vreme sprovedeno je vie naunih studija u cilju upoznavanja
stvarnih mogunosti hipnoze i dobijeni su rezultati koji nisu ni nalik onome
to se inae misli. Iz ovih studija doznali smo, recimo, da osobe koje su matovite postaju dobri medijumi za hipnozu, naroito ako su sklone fantazijama i sanjarenju u budnom stanju, jer to podstie sugestibilnost. Utvreno je,
takoe, da hipnotizer nikoga ne moe protiv njegove volje da pretvori u slugu, kao i da hipnoza ne moe bitno da povea tanost memorije - mada delimian uspeh moe da se postigne zahvaljujui poveanoj koncentraciji, ali uz
uvek prisutnu opasnost da sugerisane podatke tumaimo kao doivljene.
Doznali smo i to da osoba koja ne veruje u mogunosti hipnoze ne moe da bude hipnotisana protiv svoje volje, i tako smo stigli do najzanimljivijeg otkria: ono to medijum veruje da se moe postii hipnozom, u tesnoj je
vezi sa onim to e kod njega zaista biti postignuto. Tako on nesvesno prihvata igru koju mu sugerie hipnotizer, pa pred publikom laje kao pas ili se skriva pod zamiljeno drvo jer mu je reeno da u sali pada kia. Ovo najvei broj
psihologa svrstava u fenomen koji se zove naueno drutveno ponaanje, u
kome hipnotizer i medijum istovremeno ue ta se od njih oekuje i igraju
uloge u kojima se meusobno podravaju. Sve ostalo - gestikulacija, teatralna poza i smireni glas hipnotizera, kao i glumljenje transa ili usnulosti medijuma samo su deo predstave koja opravdava neobino ponaanje i usmerena
je na to da izazove efekat kod posmatraa.
Sudei po istraivanjima koja su vrili psiholozi Robert Bejker (Robert
Baker) i Nikolas Spejnos (Nicholas Spanos), hipnozu bismo pre mogli da definiemo kao manifestaciju drutvenog komformizma nego kao posebno stanje svesti. Medijum nesvesno nastupa u skladu sa oekivanjima okoline, a hipnotizer se ponaa onako kako medijum i publika to od njega preutno zahtevaju, jer je i jednom i drugom u interesu da predstava bude uspena. Ovo
vai i za sluaj kad se ne radi o predstavi u klasinom smislu rei nego o nesvesno odigranim ulogama tokom medicinske terapije, policijske istrage ili
parapsiholokog ispitivanja koje se u poslednje vreme esto pomae hipnozom u svrhu dokazivanja postojanja ranijih inkarnacija.
Bejker i Spejnos svojim studentima rado demonstriraju vezu izmeu
oekivanja i efekata hipnoze. Oni navode jedan neobavezan test koji su sproAlternativna medicina

135

veli nad svojim studentima-dobrovoljcima. Podelili su ih na tri grupe i prvoj

su rekli da e nad njima izvriti novi hipnotiki postupak koji e im pomoi
da se sa sigurnou sete svojih ranijih ivota, drugoj da e isprobati postupak
za koji tek treba da utvrde da li radi, a treoj da e im primerom pokazati
da je hipnoza obina glupost. Rezultat je bio sledei: u prvoj grupi je 85% studenata tvrdilo da je tokom hipnoze moglo da se seti doivljaja iz prethodnih
ivota, u drugoj 60% a u treoj samo 10%.
Spejnos navodi zanimljivo poreenje izmeu dananjeg verovanja u
mogunosti hipnoze i nekadanjeg u posednutost i isterivanje avola (egzorcizam). Oba postupka zasnivaju se na nauenom drutvenom ponaanju i na
ulogama koje (esto i nesvesno) igraju akteri sa punim poverenjem u svoju
predstavu. Uz dovoljnu podrku okoline, tvrdi Spejnos, svaki nain ponaanja moe da doivi uspeh i da bude prihvaen kao pravilo od strane zajednice.
Psiholog E. M. Thornton proiruje analogiju izmeu hipnotizma i egzorcizma. Ako neki hipnotisani medijum deluje kao da je opsednut avolom,
to je zato to oba postupka obuhvataju slian drutveni kontekst, podelu uloga i vezu izmeu aktera, mada se teme i sadrine ova dva postupka razlikuju. Zajedniko je to to na jednoj strani uvek postoji prisustvo jednog egocentrinog terapeuta, estradnog izvoaa ili svetenika, a na drugoj sugestibilnog i matovitog medijuma sa dubokim emocionalnim potrebama ili sposobnostima.

Urinoterapija
I pored nesumnjive bizarnosti, ideja leenja urinom ima iznenaujue veliki
broj poklonika koji tvrde da je ljudska mokraa lek koji lei svaku bolest. U
Indiji je pronaen dokument star oko 5000 godina, pod nazivom Podmlaivanje pijenjem urina (Shivambu Kalpa Vidhi) koji se sastoji od 107 stihova.
Slino su koristili i stari Grci i Rimljani, a u Japanu mnoge ene i danas veruju da za lepotu i nenost svoje koe mogu da zahvale tome to se redovno kupaju u mokrai. U Nemakoj Velikoj Enciklopediji (Johann Heinrich Zedlers
Grossen Vollstaendigen Universallexikon) iz 1747. godine autori opisuju brojne prednosti leenja urinom.
Dananji poklonici urinoterapije jo su matovitiji - oni piju urin u sveoj i toploj ili u rashlaenoj formi, meaju ga sa vonim sokovima, slue ga
uz voe i slatkie a salatu zainjavaju dodatkom mokraa i sire (piss and
vinegar) koji kupuju u specijalizovanim prodavnicama za alternativnu terapiju. Njihov credo je citat iz Biblije Pij vodu iz svoga studenca i to tee iz
tvojega izvora (Prie Solomonove, 5.15) koji naravno tumae na svoj nain,
136

a osnovali su i svoja udruenja i

odravaju kongrese na ijim panel
- diskusijama razmenjuju iskustva.
Slika 1 je sa Drugog svetskog kongresa urinoterapeuta (kome je prisustvovalo preko 1000 uesnika),
gde su se u izvetaju nali podaci o
specijalno prilagoenom toaletu
(prozvanom apoteka, slika 2) u
kome se, pored plastinih aa, nalazi i uputstvo: sakupite va urin i
Slika 1: sa svetskog kongresa urinoterapeuta
primenite ga na koi, oima ili ga
prosto popijte u apoteci. Uz izvetaj je priloena i fotografija (slika 3) na kojoj
gomila korienih aa svedoi da se uputstva potuju.
Poto javnost nije bila oduevljena ovim vidom terapije, poklonici su ili
jo dalje: angaovali su eksperta Majkla Marzabala (Michel Marsabal) da dizajnira specijalnu opremu za pruanje prve pomoi urinoterapijom. Najavljeno je instaliranje ove opreme u umetnikoj koloniji Nieuwe Vide u Haarlemu u Holandiji, a zasad je postavljena na plai u Barseloni (panija). Na
slici 4 vidimo jedan deo te opreme: stolicu koja se ne razlikuje mnogo od
obinog osmatrakog sedita za spasioca na plai (mada, da je ova fotografija
snimljena u trenutku pruanja prve pomoi, moda bi razlika bila primetna?)
Teko je nabrojati sve bolesti za koje se tvrdi da se lee urinom. Lake bi
bilo navesti one koje nisu na spisku, tanije - nema ih; tu su ak i kancerogene bolesti i AIDS. Neki entuzijasti, u oduevljenju, proglaavaju ovu terapiju
za boansku manifestaciju kosmike inteligencije. U emu je njen toliki
kvalitet?
Urinoterapija je jeftina i
uvek dostupna a urin je antiseptian i neotrovan (sadri 95%
vode, 2,5% supstance koja se
zove urea i 2,5% minerala, hormona i enzima). Van Der Kron
(Van Der Kroon) u knjizi Zlatna fontana: kompletni vodi za
urinoterapiju tvrdi da je mokraa manje tetna od osveavajuih pia i manje neukusna
od elatina spravljenog od kostiju
i ila (ma ta to znailo).
Alternativna medicina

Slika 2: WC kao apoteka

137

Da li je sve to dovoljna preporuka da

se urin koristi kao terapeutsko sredstvo?
Naravno da nije. Ako neto nije skupo ni
toksino to ne mora da znai da je lekovito. Poklonici urinoterapije na svom kongresu naveli su brojne prednosti koje ona
donosi: reapsorpcija i ponovna upotreba
hranljivih sastojaka, hormona i enzima, zatim imunoloki efekat (kad se organizam
Slika 3: detalj iz apoteke
trenira malom koliinom toksinih supstanci koje se ipak nalaze u urinu kad je ovek bolestan), kao i baktericidni i
virucidni efakat (jer amonijak i so imaju antiseptiko dejstvo). Kao prednosti
navode se i unoenje soli, diuretiki efekat (kojim se ubrzava izdvajanje novog
urina), ubrzavanje transmutacije (teorija koja ima veze sa sposobnou tela da
menja molekule jedne supstance u drugu, ali po svoj prilici ne i sa unoenjem
mokrae) i, na kraju, pozitivan psiholoki efekat (to je, nema sumnje, najudniji od svih argumenata).
Moe li medicina da potvrdi vrednost bilo ega od ovoga nabrojanog?
Naalost, ne. Mokraa slui za to da se iz organizma izbace materije koje su
nepoeljne i nema razloga da se one
ponovo unose. Omiljeni argument urinoterapeuta, da je urin na neki nain
krv jer ga je organizam iz nje izdvojio,
nije uverljiv; urin je otpadak, i ako
zbog oboljenja bubrega prestane izdvajanje urina iz krvi, bie ugroen ivot. Ako nekome zatreba transfuzija
sigurno je da mu nee pomoi urin nego krv. Drugi argument je da se vitamin C nalazi u mokrai, ali treba znati
da ga tu ima samo kada ga u telu ima
vie nego to je to potrebno (jer se na
taj nain organizam oslobaa vika).
Uostalom, kome je stalo do vitamina
C, bolje e uiniti ako uzme pomorandu ili jabuku. Zaista, ako bi se u urinu nalazilo bilo ta to bi moglo da doprinese boljem zdravstvenom stanju,
zato bi se organizam svakodnevno po
vie puta liavao tako efikasnog leka?
Slika 4: urinoterapijska prva pomo

138

Aromaterapija
Tako je francuski hemiar Rene Moris Gatefos (Rene Maurice Gattefosse) oko
1920. godine prozvao korienje esencijalnih ulja iz stabljika, cvea, korenja
ili semenja za leenje. Ovaj termin nije ba sreno odabran, jer miris ovih ulja
nije sam po sebi lekovit (mada jedna naa privatna firma koja se bavi alternativnom medicinom u propagandnoj kampanji tvrdi da sam miris lei), nego slui za identifikaciju ulja. Terapijska svojstva ima sama esencija ulja,
zapravo hemijska jedinjenja koja ih ine. Osim toga, kod nekih ulja terapija
se sprovodi tako to se udiu njihova isparenja, a esto se ulja i utrljavaju u
kou ili se piju sa ajevima i drugim bezalkoholnim piima.
Na neki nain i svako od nas se koristi aromaterapijom, kad se inhalira
iznad posude sa biljnim tinkturama ili kad koristi Vicks inhalator, koji je napravljen od meavine kamfora, mentola i ulja eukaliptusa. Moemo, dakle,
da pretpostavimo da neka biljna ulja imaju terapeutska svojstva, ali prelistavanjem strune aromaterapijske literature stie se utisak da se sa opisima
efekata ove terapije ipak preteruje. Nigde se ne pominju rezultati ispitivanja
efikasnosti ovakvog leenja, ali se zato nudi pregrt neodreenih tvrdnji koje nije mogue ni dokazati ni oboriti. Knjiga Aromaterapija, koju je napisala Danijela Rajmen (Daniele Ryman), prepuna je ilustrativnih primera:
U avionu na putu iz Evrope u Indiju pre nekoliko godina, kaiprst je poeo silovito da mi se trese. Dva dana pre toga ubola sam se potkresujui rue i rana
je poela da se gnoji. Odmah sam stavila ulje ajnog drveta na prst i pre neko
to sam stigla u Bangalor otok je proao i drhtanje je prestalo.
Evo jo jednog primera, ovoga puta iz knjige Priroda aromaterapije, u kojoj nas aromaterapeut sa zvunim umetnikim imenom Val Lariviera obogauje sledeim saznanjima:
U samoj osnovi, aromaterapija koristi esencijalna ulja da bi obnovila ili poboljala mentalno, emocionalno, fiziko i duhovno zdravlje. Ona predstavlja ravnoteu na isti nain na koji bolest predstavlja neravnoteu. Ona je povratak sreditu, sutini zdravlja.
Kao i sve knjige pisane od strane zagovornika alternativne medicine, i udbenici aromaterapije prepuni su tvrdnji koje su obeavajue i neodreene u
isto vreme, bez kontraindikacija i ogranienja primene, kao da se nije re o
medicinskim pitanjima nego o metafizikim diskusijama. ak i kad se iznese
neki podatak, on je takav da ostaje samo da verujemo na re. Recimo, tvrdnja
iz iste knjige je da je botaniar iz 16. veka Matthiole obinom lavandom uspeno leio epilepsiju, modani udar i mentalnu zaostalost; ko ne veruje, moe da se vrati 450 godina unazad i uveri svojim oima.
Alternativna medicina

139

Poverenje koje mnogi ljudi imaju u leenje biljem uinilo je da i aromaterapija dobije veliki broj poklonika. Ba zbog toga, odnekud se stvorilo i
mnotvo samozvanih eksperata za prikupljanje i obradu bilja, koji su mnogo
vie zainteresovani za to ta trenutno ide na tritu nego za objektivno ispitivanje koliko je koja biljka zaista efikasna kao terapeutsko sredstvo i kakve
tetne efekte moe da izazove. Nema sumnje da je iskustvo niza generacija,
koje je koncentrisano u znanju nekih aromaterapeuta (pa i ostalih koji u terapiji koriste biljne produkte) veoma dragoceno, ali je njihov pristup leenju takav da pacijent, zbog svoje sigurnosti, nikad ne bi smeo u potpunosti da im
se prepusti i da izgubi kontakt sa lekarom.

Magnetoterapija
Leenje magnetima staro je koliko i ovekovo interesovanje za magnete. Opte prihvaeni koncept leenja magnetima stvorio je jo pre pet vekova vajcarski lekar Paracelzus (Paracelsus, 1493-1543) koji je zakljuio da, ako magnet privlai gvoe, onda moe da privue i bolest i tako je odstrani iz tela.
Tokom osamnaestog veka osvojena je proizvodnja magneta na bazi oksida gvoa, znatno snanijih od dotad koriene magnetne rude, to je dalo
nov zamah ideji primene magneta u medicini. Jedan od pionira u ovoj oblasti bio je Maksimilijan Hel (Maximilian Hell), profesor astronomije na Univerzitetu u Beu. On je tada objavio svoja svedoenja o nekoliko uspeno sprovedenih terapija magnetima, ime je zainteresovao jednog prijatelja koji je
odmah od njega pozajmio nekoliko magneta.
Bio je to Franc Anton Mesmer (Franz Anton Mesmer, 1734-1815). Njegovi poetni uspesi bili su fascinantni, jer su gospoe iz aristokratskih slojeva
naprosto padale u trans ne samo kad je Mesmer koristio magnet, nego i ako
bi samo usmerio prst ka njima. Tada je lansirao termin animalni magnetizam, ime je podrao svoje uenje o tome da u svakom organizmu postoji
ivotna energija u vidu magnetske sile. Njemu zato nije ni trebao magnet u
leenju, jer je mogao da namagnetie papir, drvo, vodu ili bilo ta drugo i
da time izazove isti efekat na pacijentima.
Mesmer se kasnije nastanio u Parizu, gde je doiveo veliki publicitet.
Kralj Luj XVI je 1784. godine osnovao Kraljevski komesarijat kome je dao zadatak da ispita istinitost Mesmerovih tvrdnji o animalnom magnetizmu i terapiji. Komesarijat iji su lanovi, izmeu ostalih, bili Anton Lavoazje (Antoine Lavoisier) i Bendamin Frenklin (Benjamin Franklin), sproveo je seriju
eksperimenata posle ega je donet zakljuak da efekte treba pripisati sugestiji i da je praksa magnetizacije u velikoj meri vetina podsticanja mate. Tomas Deferson (Thomas Jefferson), koji je stigao u Pariz da bi za svoje novine
140

izvestio o zakljuku komesarijata, napisao je da je ideja animalnog magnetizma mrtva i ismejana.

Ismejana moda, ali mrtva svakako ne, jer je u poslednjih nekoliko decenija ova ideja ponovo poela da dobija na popularnosti. Danas u svetu postoji na stotine proizvoaa magneta raznih veliina i oblika kojima se, sudei po tvrdnjama, umanjuje oseaj bola, ubrzava zaraivanje preloma i rana,
lee bolesti krvnih sudova, artritis, gojaznost, poremeaji polne funkcije i jo
mnogo toga. Oglase u kojima se nude ovi magneti esto prate i pseudonauna objanjenja o mehanizmu njihovog delovanja, koja se oslanjaju na privlaenje jona gvoa u molekulima hemoglobina ili na poveano dovoenje kiseonika u tkiva.
Ne postoje jasni kliniki dokazi koji bi podrali ove tvrdnje. Dosadanja
ispitivanja dala su dvojake rezultate. Izvedena su dva eksperimenta, u Hjustonu (Baylor College of Medicine) i u Njujorku (College of Podriatic Medicine).
Prvi je potvrdio znaajan uinak delovanja magneta na smanjenje subjektivnog oseaja bola, a drugi suprotno od toga - da ne postoji ni najmanja razlika
izmeu eksperimentalne i kontrolne grupe. Treba ipak rei da su ova ispitivanja vrena sa relativno malim uzorkom (prvi sa 50 a drugi sa 34 uesnika)
i da opsenije ispitivanje nije sprovedeno.
Ako su rezultati klinikih ispitivanja ovako razliiti i nepouzdani, moe
li bar postojee znanje iz oblasti biomedicine da nam ukae na odgovor? Neki efekti delovanja magneta na ljudsko tkivo objanjeni su i oni zaista postoje, ali ne u toj meri koja bi odbranila ovu terapiju.
Amerika Nauna revija za alternativnu medicinu (The Scientific Review of Alternative Medicine) godine 1998. objavila je lanak pod naslovom
Magnetizam i elektromagnetska terapija, sa dosta podataka koji se odnose na
ovu oblast. Izgleda da je tana tvrdnja da magneti umanjuju oseaj bola tako
to blokiraju provodnost nerava, ali je za umanjenje bola od 10% (koje je na
granici primetnosti) potrebno magnetno polje jaine 240 000 Gausa! To je izuzetno jako polje; terapijski magnet srednje veliine na jednom centimetru
udaljenosti stvara polje ne jae od 1 Gausa, a to je nekoliko stotina hiljada puta manje nego to bi iko mogao da oseti. Slino je i sa tvrdnjom o poboljanju
cirkulacije krvi pomou magneta. Za promenu lokalnog krvnog pritiska od
samo 0,2% trebalo bi nam polje jaine 100 000 Gausa. Savremena medicina
ini napore da na neki nain iskoristi i ove male efekte magnetnog polja na
organizam, pa koristi magnete veoma velike snage za terapiju, ali to treba
razlikovati od minijaturnih magneta koje nude lokalni proizvoai.
ta zakljuiti po pitanju leenja magnetima? Moda bi najmudrije bilo
proglasiti takvu terapiju za nedovoljno ispitanu, bar dok se ne objave podaAlternativna medicina

141

ci detaljnih naunih ispitivanja. Ipak, jedna stvar je sigurna: sve tvrdnje prodavaca malih terapijskih magneta su proizvoljne i njihovo pozivanje na naunu potvrdu magnetoterapije predstavlja obmanu trita.

Terapija kristalima
Kristali se zbog svog estetskog izgleda ve hiljadama godina koriste za izradu nakita, a zbog fizikih svojstava nezamenljivi su u elektronici i optici.
Ipak, ovde se polje njihove primene ne zavrava - ako je verovati onima koji
veruju u magijske moi kristala, njima moemo da izleimo svaku bolest! Uz
takav spisak zdravstvenih problema koji se kristalima uspeno reavaju, zvui neverovatno podatak da na svetu ima jo bolesti koje nas ugroavaju.
Ipak, kristaloterapeuti tvrde da ne moe ba svako da se bavi leenjem
kristalima. Kristal, naime, prvo mora da se oisti pa da se programira. Za
programiranje treba biti strunjak ali ienje je znatno jednostavnije, i treba
ga svakako uraditi kad vam stigne potom posle porudbine, jer je usput pokupio negativne vibracije okoline. Eksperti su propisali metode ienja:
1. Treba drati kristal u ruci i izgovoriti sledee rei: Nareujem ovom
kamenu da se sam oisti.
2. Drati kristal u mlazu hladne ili mlake (nikako vrele) vode iz esme i
snano zamiljati kako se negativne vibracije spiraju, a pozitivne ostaju.
3. Zakopati kristal u batu i drati ga tamo neko vreme. Zemlja je velikim delom sastavljena od kristala kvarca, koji e oistiti na kristal. Pazite
ako imate psa, jer on naprosto oboava da iskopava kristale!
Terapija kristalima je samo jedan od postupaka leenja aure, o kojoj je
bilo vie rei kad smo govorili o bioenergiji i o Kirilijanovoj fotografiji. Pogledajmo kako se kristali koriste za meditaciju, leenje, daljinsko leenje, masau, za ispunjenje elja i za zatitu od neeljenog zraenja.

Meditacija. Vano je da jedan lan grupe koja meditira uvek vodi rauna o
tome da kristal kvarca ili ametista bude svee oien, posveen i programiran, jer bi u suprotnom meditacija mogla da krene ravim tokom.
Svaki od ovih postupaka ima svoje znaenje i ceremonijal koji je mogue izvesti i u amaterskim uslovima, ali je ipak najbolje prepustiti to ekspertu. Ovaj
savet su, dakako, propisali oni koji su prethodno sebe proglasili za eksperte.
Svaki meditant treba da dri svoj kristal, programiran da zrai nenu i
oputajuu kristalnu energiju to e mu omoguiti da, dok meditira uz muziku, vizualizuje u sebi zvuke i tako doivi unutranji mir i harmoniju. Osim
142

toga, u sva etiri ugla prostorije u kojoj se meditira treba da se nalazi jo po

jedan kristal, okrenut uglaanom stranom ka centru sobe, tako da cela grupa
moe da se kupa u pozitivnim vibracijama koje dolaze sa svih strana.

Leenje. Vano je ne koristiti isti kristal za vie stvari - onaj koji je namenjen
za leenje ne sme da slui ni za ta drugo. Nikako ne treba koristiti isti kristal, recimo, za neposredno leenje i za daljinsko leenje, jer bi to pacijent mogao i glavom da plati! Kada je re o zdravlju, ne treba tedeti nego kupiti
kristale i dati ih strunjaku na programiranje.
Svedoenju Dima Telsona (Jim Telson), predavaa i eksperta za ovu
oblast, dugujemo zahvalnost to moemo da se upoznamo sa tajnama ove
terapije:
Kad je moj najmlai sin Kameron imao svega nekoliko meseci, vratio sam
se kui iz moje kristalne radionice i video da je on vrlo bolestan. Moja supruga Dudit ga je ve vodila kod lekara koji je rekao da e morati da ide u
bolnicu ako mu se stanje uskoro ne popravi.
Oigledno, morao sam neto da uinim! Uvee, kad je Kameron bio pripremljen za spavanje, uzeo sam ga i postavio tap za kristalnu terapiju na
njegov stomak. Takoe sam uzeo svoj lini kristal za leenje i usmerio njegovu lekovitu energiju tako da obavije celo Kameronovo telo. Tako sam ga
leio oko trideset minuta, posle ega je mali Kameron zaspao.
Ujutro se probudio skoro zdrav! Tako nije bilo potrebe da ga Dudit vodi
kod doktora ili u bolnicu.
Ovo je lep primer post hoc zakljuivanja. U prii ne samo da je izostavljena
dijagnoza (koja bi pomogla da procenimo koliko je i bez kristala oekivano
brzo ozdravljenje), nego nema ni podatka o terapiji koju je lekar prepisao
(malo je verovatno da pedijatar to nije uinio). Zato smo nedvosmisleno navedeni na zakljuak da je kristal taj koji ga je smirio i uspavao (kao da je udno to je dete spremno za spavanje posle pola sata zaspalo) i, to je najvanije, izleio - pri emu imunoloki sistem deijeg tela, sudei po prii, nije imao
nikakvu ulogu.

Daljinsko leenje. Kristalom moete da izleite ak i oveka koji je stotinama kilometara daleko od vas, naravno ako znate kako se to radi.
Neophodno je znati ime pacijenta, jer samo tako vibracije kristala mogu
da deluju na daljinu. Sve to treba uraditi jeste da se zamisli kako kristal pulsira i odailje svoje vibracije ka pacijentu, bez obzira gde se on nalazi; sam
kristal e uiniti ostalo!
Alternativna medicina

143

Poeljno je (mada ne i obavezno) imati kod sebe fotografiju pacijenta, jer

u tom sluaju moete da se postavi kristal na nju i da se zamisli kako je njegove vibracije sa svih strana okruuju, to je znatno lake nego zamiljati neki dalek cilj. Osim toga, fotografija pacijenta pojaava vibracije, pa tako one
lake prevale dug put.
Tako bi terapeut mogao da formira listu pretplatnika, koje bi svakodnevno leio (naravno, pod uslovom da se ne ale sa svojim zdravljem nego
da mu uredno plaaju pretplatu). Oni njemu svoje fotografije i novac, a on
njima zdravlje!

Masaa. Treba poreati oko pacijenta tridesetak kristala, ravnom i uglanom

stranom okrenutom ka njemu. Najvei kristal (oien, namenjen, programiran) koristi se direktno za masau, ali poto bi njegov dodir sa koom bio
neprijatan kad bi se primenio na suvo, treba primeniti i aromaterapiju
(utrljavanje ulja u kou). To ulje, sudei po Dimu Telsonu, treba ovako pripremiti:
Kad odaberem ulja i napravim najpogodniju meavinu, ja uzmem svoj
kristal kvarca i kruim s njim oko boce sa uljem u smeru kazaljke na satu.
Ovo poveava biomagnetsko polje boce. Onda skinem zapua i usmerim
kristalnu energiju direktno na ulje. Tek tada je ono spremno za upotrebu.

Ispunjenje elja. Kristali imaju ak i tu mo da ispune elje, ali treba znati

da to ne mogu da budu bilo kakve elje, nego samo one koje se tiu stvarnih
potreba; ako bi neko pokuao da zloupotrebi kristal za ispunjenje nekog hira
(recimo, dobitak glavne premije na lutriji), onda bi kristal mogao da se za to
surovo osveti! Zato treba oprezno birati elje i pratiti sledee savete:
Udobno se smestite i drite kristal obema rukama. Zatvorite oi, zagledajte se u venost i zamislite kako ulazite u kristal kroz vrata na njemu.
Najpre ete proi kroz uski hodnik na ijem kraju postoje vrata sa natpisom
Soba za elje. Otvorite vrata i pogledajte okolo. Zidovi su od istog zlata, pod je zelen, plafon je obloen milionima bljetavih dijamanata koji se
presijavaju u svim bojama. Soba je ispunjena atmosferom blagostanja.
Sada mislite na svoju elju, sa to vie detalja. Zamiljajte da je ona ve ostvarena, pri emu treba da osetite sreu i oputenost.
Neka ovo traje 5, 10 ili 15 minuta, koliko osetite potrebu. Kad ste zavrili,
polako koraajte unazad, izaite iz sobe i zatvorite je. Vratite se kroz hodnik
i izaite iz kristala. Udahnite duboko, opustite se i otvorite oi. Gotovo.

144

Ovaj postupak (prenet iz udbenika koji je napisao Dim Telson) ponavlja se

dva puta dnevno, sve dok elja ne bude ispunjena. Ako neko prekine pre nego
to mu se elja ispuni, sam e biti kriv za njeno neispunjenje. (Treba obratiti
panju na logiku kvaku u prethodnoj reenici, jer je to jedan od najlepih
primera viestrukog rezultata u neoborivoj tvrdnji, o emu govorimo u poglavlju Nauka i pseudonauka / Vetina kritikog rasuivanja.)

Kristalni tap kao komandna palica. Jo jedan zanimljivog citat iz udbenika kristaloterapeuta Dima Telsona predstavlja oigledan primer post
hoc zakljuivanja:
S vremena na vreme kristalni tap moe, osim za leenje, da se upotrebi i
za neke druge svrhe. Na primer, trebalo je da odrim jedno predavanje o
kristaloterapiji u gradu na 50 milja od mesta u kome ivim, a vremena je
bilo malo jer sam kasno krenuo! Kad sam skrenuo sa autoputa naao sam
se u nizu semafora sa crvenim svetlima, to me je jo vie usporilo.
udnim sticajem okolnosti moj kristalni tap je leao na seditu do mene.
Bez razmiljanja o tome ta radim uzeo sam tap i usmerio ga ka sledeem
semaforu na kome je bilo crveno svetlo. Istog trenutka upalilo se zeleno!
Tako je ilo i dalje: svako crveno svetlo se pretvaralo u zeleno im sam
usmerio tap ka njemu. Tako sam uspeo da stignem na vreme. udno, ali
istinito.

Zatita od tetnog zraenja. Za popularizaciju terapije kristalima zasluan

je i arls Braun (Charles Brown), iscelitelj iz Montane. Njegovi poklonici istiu da on neprestano uje glasove u svojoj glavi i da je jednom prilikom imao
viziju kako da porea kristale u formu koja je najbolja za zatitu od biomagnetskog zraenja. To je on odmah komercijalizovao, stvorivi medaljon koji se
reklamira kao najmonija zatita na planeti. Ovaj medaljon oko osobe koja
ga nosi stvara tit neprobojan za sve negativne vibracije - od kompjutera, mobilnih telefona, fenova za kosu, pa i od energije drugih ljudi.
Sudei po reklami, stvar je medicinski ispitana i dokazana u deset studija u kojima je dato ljudima da nose kvarcni asovnik sa baterijom (koji itekako zrai negativnu biomagnetsku energiju), pri emu su neki srenici imali sa sobom medaljon, a neki nisu. Rezultati su nedvosmisleno potvrdili ono
to je bilo eljeno (mada iz izvetaja ne moe da se zakljui ta), a podatak da
je sam arls Braun vodio testove ne bi trebalo da bude razlog za nepoverenje.
Za svaki sluaj, autor ovog pronalaska napomenuo je da je zanimljivo
da je samo mali broj uesnika u studiji imao subjektivan utisak da se bolje oseAlternativna medicina

145

a. Tako, ako kupite ovaj medaljon (to e

vas kotati od 139 pa do preko hiljadu dolara, zavisno od varijante), neka vas ne zabrine to to nemate utisak da se bilo ta promenilo. Naravno da jeste, samo to to ne znate.
Za one koji su jo uvek nepoverljivi, tu
je i podatak natampan velikim slovima na
reklami, da se ovaj pronalazak bazira na
znanju koje je nekim naunicima donelo Nobelovu nagradu za fiziku. Znatno sitnija slova nas upoznaju s podatkom da su to bili
Max Von Laue i William Bragg. Listanjem
istorijata ove nagrade, moemo da vidimo
Braunov zatitni medaljon
da je prvi fiziar dobio ovu nagradu 1914.
godine za istraivanja u kojima je pokazao da kristali cink sulfida odbijaju Xzrake, a drugi 1915. godine za Bragov zakon, kojim se definiu udaljenosti povrina kristala pri kojima je odbijanje najjae. Sudei po ovim podacima, ovaj
medaljon (ali i veina drugih) eventualno e zatititi od X-zraka nekoliko
kvadratnih milimetara Vae koe.
Ideja da kristali mogu da zaustave i usmere energiju verovatno je zasnovana na nerazumevanju njihovih osobina, pre svega da kristal moe da proizvede elektrinu energiju kad je izloen mehanikom naprezanju. Ova pojava, otkrivena jo 1880. godine, poznata je kao piezoelektrini efekat, a primenu je tek sredinom 20. veka nala u elektronskim ureajima. To, inae, nema
nikakve veze sa navodnom sposobnou kristala da na bilo koji nain utiu
na na organizam - naravno, ako izuzmemo plinske upaljae sa elektrinim
paljenjem od kojih neki sadre kristal i koriste piezoelektrini efekat, a mogu
da nam prirede bolno iskustvo ako usmerimo varnicu na prst.

146

Alternativna psihoterapija
Ovu vrstu alternativne medicine nije lako razlikovati od naune, jer se o psihoterapiji van strunih krugova malo zna i o njoj vladaju mnoga pogrena
uverenja.
Do skorih vremena, duevni bolesnici bili su tretirani na najrazliitije
naine. Dok su se u nekim delovima sveta (kao kod amerikih domorodaca
ili u afrikim primitivnim zajednicama) prema njima lanovi zajednice ophodili kao prema svetim biima, civilizovani narodi su ih podvrgavali torturama verujui da iz bolesnika treba isterati zlog duha ili avola. Vuk Stefanovi Karadi u knjizi Crna Gora i Boka Kotorska opisuje kako su se u
naim manastirima leile teke duevne bolesti:
Pored toga to im itaju molitve, oni jo i vezuju ludake i nemilosrdno ih
tuku da bi kazali ime avola koji je u njih uao. Onda napiu to ime na
jednu cedulju i bace u vatru.
U knjizi Tajanstvene pojave u naem narodu (izdanje iz 1940. godine), dr
Radovan Kazimirovi pokazuje da se i u prvoj polovini 20. veka kod nas ponegde primenjivala ista terapija:
Sluao sam da pojedini kalueri i danas itaju ludacima iz ukorienog svetog Jevanelja, pa ih zatim tom tekom knjigom udaraju po glavi, ako se ne
bi umirili!...
Savremena medicina poznaje vie vrsta psihoterapije. Za neke od njih utvreno je da su efikasne (kao, recimo, kognitivna terapija) ali se neke nisu potvrdile u praksi i takve je nauna medicina odbacila, ili im bar prilazi sa rezervom. Naputene koncepte prihvatili su nadrilekari koji su sebe proglasili
za psihoterapeute i proirili ih svojim pseudonaunim idejama sainjenim od
metafizike, religije i ve uhodane i iroko prihvaene filozofije Novog doba.
Veliki je broj razliitih tretmana po kojima alternativni psihoterapeuti
sprovode terapiju nad svojim pacijentima. Ukratko emo navesti najzanimljivije.
Leonard Or (Leonard Orr) razvio je teoriju preporoda disanjem. Po njemu, cilj je da udiete istu energiju a da izdiete bolest i emocionalni bol.
Margarit Seehaj (Marguerite Sechehaye) i Don Rozen (John Rosen) koriste teoriju regresije (vraanja u prolost) i ponovnog doivljavanja roditelja.
Terapeut postaje zamena za pacijentovog roditelja i pokuava da koriguje sve
greke koje su pravi roditelji nainili u vaspitanju.

Alternativna medicina

147

Deki if (Jacqui Shiff) sprovodi terapiju tako to zahteva od pacijenta

da koristi pelene, sisa palac i pije mleko iz flaice sa cuclom.
Sondra Rej (Sondra Ray) i Bob Mendel (Bob Mandel) smatraju da svi
problemi nastaju zbog pogreno voenog poroaja. Oni e preporoditi pacijenta, naravno ovoga puta bez greke.
Don Bredo (John Bradshaw) veruje da svako od nas u sebi nosi svoje
unutranje dete i da e uravnoteiti svoj emocionalni ivot tek kad naui da
bude paljiv prema njemu.
Artur Dejnov (Arthur Janov) je tvorac Primarne teorije, po kojoj pacijent moe da se izlei tek kad naui kako da se oslobodi Primarnog bola. Najbolji nain za ovo je vritanje, za koje treba nauiti i uvebati ispravnu
tehniku.
Denijel Kesrijel (Daniel Casriel) je razvio Proces novog identiteta (NIP)
kojim se deblokira sve to je bilo blokirano. Nain za ovo opet je vritanje, ali
Kesrijel tvrdi da je njegova tehnika vritanja znatno bolja od one koju je razvio Dejnov.
Nolan Salcman (Nolan Saltzman) primenjuje Psihoterapiju bio-vritanja,
slinu onoj koju primenjuju Dejnov i Kesrijel, ali je njegovo vritanje bolje jer
sadri vie ljubavi!
Sve nabrojane tehnike prenosimo iz knjige Lude terapije (Crazy
therapies), u kojoj Margaret Singer (Margaret Singer) i Janja Lali (Janja Lalich) veoma afirmativno predstavljaju ove pristupe leenju psihikih i emocionalnih poremeaja.
Naveemo pasus iz iste knjige u kome se najbolje odslikava profil
strunosti ovakvih terapeuta. Sledei citat odnosi se na hipnoterapiju, najeu tehniku koju primenjuju alternativni psihoterapeuti, ali slino vai i za
mnoge druge postupke:
Nisu potrebne posebne dozvole za rad, nikakvi zahtevi za sprovoenjem
obuke niti profesionalna organizacija u koju bi hipnotizeri trebalo da se prijave. Moete da budete trgovaki putnik, grafiki dizajner, nastavnik engleskog jezika ili frizer, pa da ipak sebe nazivate hipnoterapeutom, prosto
tako to ete na zid okaiti diplomu koju ste dobili posle 18-asovnog kursa o hipnozi.

148

4
ASTROLOGIJA
Bog je svaku ivotinju opremio sredstvom za preivljavanje. Astronomima je u tu svrhu
namenio astrologiju.
(Johannes Kepler)
Da bi se astrologija dobro razumela, potrebno je poznavati je od samih korena. Nastala je u antikom Vavilonu, oko 1000 godina pre Hrista, mada neki
istoriari tvrde da su astrologiju zaeli jo Sumeri, ceo milenijum ranije. Preduslov za postojanje velikih gradova bila je dobro razvijena poljoprivreda, a
to je podrazumevalo poznavanje preciznog kalendara, jer su poljoprivrednici morali da znaju kad da ponu sa setvom i kako da prilagode sve poljoprivredne radove godinjim dobima. Ustanovljavanje preciznog kalendara nije
bilo mogue bez dobrog poznavanja matematike i stalnih astronomskih
osmatranja, a ti poslovi najvie su odgovarali svetenicima (slika prikazuje
kamen na kome je zapis o kretanju Meseca, pronaen u Mesopotamiji).
Tako su prvi astronomi bili svetena lica i logino je da su nebeska tela,
koja su oni otkrivali, dobijala imena po tadanjim vavilonskim bogovima. Mi
jo uvek koristimo ta imena, zapravo njihove
rimske prevode: Mars umesto Nergal, Venera
umesto Ishtar, Jupiter umesto Marduk i tako
dalje.
Ovde dolazimo do prvog paradoksa koji
je sastavni deo astrologije: mada su imena bogova dodeljivana planetama sluajnim redosledom po kome su one otkrivane, smisao i
znaaj koji svaka odreena planeta sa sobom
nosi vrsto je vezan za ulogu boga po kome je
dobila ime, i to je ostalo nepromenjeno do dananjeg dana. Recimo, Nergal (Mars) je bog ra-

Kamen iz Mesopotamije

149

ta, pa su tako leta koja su zapoinjala jaim isticanjem sjaja planete Nergal na nebu odmah bila shvaena kao posebno pogodna za ratne pohode, a prolea u kojima je bio istaknut sjaj Ishtara (Venere, boginje ljubavi) bila su predodreena za sklapanje
brakova.
Isto kao za planete, i za zvezdana sazvea
vailo je pravilo da su ljudima roenim u odreenom znaku zodijaka pripisivane osobine izvedene
iz naziva znaka. Kod Vavilonaca, broj znakova koji
su inila sazvea ispoetka se menjao izmeu 6 i
18, ali se oko 600. godine pre Hrista stabilizovao na
12. Uskoro su se pojavili i prvi horoskopi: najstariji
poznati datira od 29. aprila 410. godine pre Hrista.
Inae, podela zodijaka na 12 znakova ni danas ne
vai u celom svetu - Kineski i Indijski horoskopi
imaju po 28, a tolteke kulture (u srednjoj Americi)
20 znakova. Ipak, kod svih ovih horoskopa potuje
Crte sa Tarot karte
se princip da su osobine ljudi roenih u nekom
znaku direktno zavisne od imena tog znaka.
Najstariju sauvanu kritiku astrologije napisao je Ciceron 44. godine pre
nove ere. Njegov filozofski skepticizam nije mogao da dovede osobine oveka u vezu sa astronomskim parametrima prilikom roenja. On navodi da bi
bilo loginije ako bi ustanovio uticaj meteorolokih prilika na dete u trenutku roenja, ali da ni tu nije zapazio nikakvu vezu.
Grci su za astrologiju saznali kad su osvojili Vavilon u etvrtom veku
pre Hrista, a Rimljani su je preuzeli od Grka. Pred kraj dvanaestog veka iste
ideje preuzela je severna Evropa, pa je tako astrologija uskoro ula i u tadanji kolski sistem. Oko sedamnaestog veka, nagli uspon nauke (pre svega astronomije) uzrokovao je proterivanje astrologije sa evropskih univerziteta, pa
tako dolazimo do drugog velikog paradoksa: svoje zlatno doba astrologija
ne doivljava tokom Srednjeg veka, kad su ljudi bili duboko religiozni i znanja se prenosila uglavnom usmenim putem, nego tek od 1930. godine, kad je
britanski astrolog Nejlor (R. H. Naylor) u dnevnim novinama dobio zabavnu rubriku u koju uvodi inovaciju: horoskop! Interesovanje publike za itanje sudbine bilo je takvo da su u rekordnom vremenu svi listovi dobili svoje
horoskope, a strunjaci za astrologiju na sve strane nicali kao peurke posle
kie. Danas, recimo, 96% ljudi u Evropi zna u kom znaku je roeno, a samo
34% zna svoju krvnu grupu.

150

Astronomija i astrologija
Ako danas neko u drutvu samo pomene zvezde, planete ili neka druga nebeska tela, uvidee da astronomija malo koga zanima, ali e zato odmah biti
uvuen u diskusiju o astrologiji. Da bi paradoks bio jo vei, bie dosta takvih
koji e jo uvek tvrditi da se razgovor vodi o asronomiji.
Od velike je vanosti da odmah utvrdimo razliku izmeu astronomije i
astrologije. Astronomija je nauka koja izuava pozicije, kretanje, strukturu i
evoluciju nebeskih tela i ona nema nikakve veze sa ljudskom sudbinom i karakterom. S druge strane, astrologija, bez obzira na tvrdnje nekih astrologa,
nije nauka jer se ne slui naunim metodama u radu; pre svega, ona ne zadovoljava prvo i najvanije pravilo da naunu hipotezu treba dokazati.
Astrolozi su, u upornim pokuajima da je proglase za nauku, uspeli da od
astrologije stvore prototip za pseudonauku. Ostaje, ipak, da neto kasnije vidimo da li imamo pravo da je zbog toga odbacimo i da joj ne verujemo.
Druga greka koju bismo mogli da napravimo, ponovo se tie odnosa
izmeu astronomije i astrologije: ma koliko nauka ne priznavala astrologiju,
bilo bi nepoteno kad joj ne bi odala priznanje za zaslugu u stvaranju astronomije. Naime, tek pre oko etiri veka, sa razvojem nauke, astrologija se razdvojila na nauku astronomiju i astrologiju kao umetnost, kao to se, recimo,
u devetnaestom veku alhemija razdvojila na nauku hemiju i razne okultne
delatnosti, zatim semiotiku (nauku o znacima), tumaenje snova i tako dalje.
Astronomija je ak dugo bila sponzorisana zahvaljujui astrologiji - mnogi
daroviti naunici, koji su utrli put astronomiji, imali su punu slobodu u radu
zahvaljujui blagonaklonom stavu koji je prema njima gajila vlast. Ovoga ne
bi bilo da visoki slojevi drutva nisu bili opinjeni proroanstvima i horoskopima koje su dobijali od astronoma. Tako su astronomi mogli, zahvaljujui
tome to im je takva delatnost ostavljala dosta slobodnog vremena, do mile
volje da se bave naukom, a i da opravdaju ulaganja u skupe instrumente.
Treu veliku greku nainiemo ako o astrologiji sudimo samo na osnovu horoskopa koje pronalazimo u tampi. U stvarnosti, ti horoskopi se zasnivaju na jednom malom segmentu kojim se bavi astrologija. To su znaci Sunca; ozbiljni astrolozi odmah e skrenuti panju da je stvar mnogo sloenija od
prostog deljenja ljudi na 12 tipiziranih kategorija. Najpre, horoskop se pravi
pod pretpostavkom da je osoba za koju se on pie roena tano u sredini perioda na koji se odnosi njen znak, a zanemaruju se ostali parametri, koji se
utvruju na osnovu pozicije Meseca i osam planeta (Merkura, Venere, Marsa,
Jupitera, Saturna, Urana, Neptuna i Plutona) prema sazveima u tanom trenutku (ne samo danu) roenja. Ovde je od znaaja i geografski poloaj mesta na kome je osoba roena, to utie na pozicije 12 kua koje ulaze u kalAstrologija

151

kulaciju. Treba, zatim, uzeti u obzir take Meseevih polova (jer i on ima svoj
Severni i Juni pol), asteroide i jo neka nebeska tela. Posmatraju se takoe i
ugaona rastojanja (takozvani aspekti) izmeu pojedinih planeta. Treba, dakle, raspolagati solidnim znanjem iz astronomije (ili bar imati kompjuter i
odgovarajui program) da bi se svi ti podaci izraunali za vreme i mesto roenja osobe za koju se izrauje horoskop, kako bi predikcija bila ispravna sa
astrolokog stanovita.

Tipovi astrologije
Osim natalne, koja je najire poznata, postoji jo nekoliko tipova astrologije
koji se zasnivaju na slinim metodama. To su:
Astro - meteorologija bavi se vremenskom prognozom, ali i predvianjem
prirodnih kataklizmi kao to su zemljotresi, poplave i vulkani.
Poljoprivredna astrologija najstarija je od svih nabrojanih (ak i od natalne).
U svom najranijem obliku, ljudi su se njome sluili u nedostatku stabilnog
kalendara da bi odredili najbolje vreme za poljoprivredne radove.
Medicinska astrologija predvia mogue zdravstvene probleme i propisuje
terapiju za njih.
Ezoterina astrologija koristi natalnu kartu da bi pronala odgovore na
pitanja koja se odnose na spiritualnu svest i duhovni razvoj neke osobe.
Horarna astrologija nalazi odgovore na bilo koje pitanje po karti nainjenoj
na osnovu mesta i trenutka u kome je to pitanje postavljeno (zanimljivo je da
pitanje ne sme da se postavi dvaput, jer onda odgovor ne vai!).
Izborna astrologija je podvrsta horarne astrologije i odreuje koje je vreme
najpogodnije za otpoinjanje nekog projekta, posla, rata, braka i slino.
Svetovna ili sudska astrologija sainjava horoskope na osnovu toga kada je
neka drava roena, kako bi predvidela nacionalne dogaaje i prognozirala njihove ishode.
Astro-ekonomika primenjuje astroloke principe da bi pronala odgovore na
pitanja koja zanimaju poslovni i finansijski svet.
Sinastrija je posebna grana astrologije koja poreenjem dve ili vie natalnih
karata izuava meusobne odnose.
Psiholoka astrologija posebnu panju obraa na takozvanu dubinsku psihologiju, pre svega pod uticajem Jungovih radova u ovoj oblasti. Astrologija
se ovde slui svojim simbolikim jezikom u proceni elemenata linosti.
152

Principi delovanja astralnih sila

Situacija postaje zanimljiva kad neki od astrologa pristane da se spusti na nivo smrtnika i dozvoli da se postavi pitanje da li u astrolokim odgovorima
ima neega. Tada se obino citira omiljena astroloka izreka kako gore, tako i dole (as above, so below). Jedna od pseudonaunih razrada ovog slogana oslanja se na injenicu (koju, uzgred, kvantna fizika kategorino odbacuje) da je makro-svet (kosmos) organizovan na isti nain kao i mikro-svet (atomi), ime je automatski dokazana veza izmeu nebeskih tela i malih bia koja ive na Zemlji, a sastavljeni su od atoma.
Osim toga, nesumnjivo je da nebeska tela, po pravilima nebeske mehanike, meusobno deluju jedno na drugo (samim tim i na Zemlju), pa se tako
namee zakljuak da isto tako deluju i na ljude i na sav ivi svet na naoj planeti. Ovako formulisan stav bi moda prihvatila i nauka, naravno ako bi se
pronalo objanjenje mehanizma delovanja ovih sila na nau sudbinu i na
profil nae linosti.
Postoji jo jedna varijanta ovog stava koja se poziva na rezonanciju
izmeu svemira i onoga to se dogaa na Zemlji. S obzirom na to da i ova
pseudonauna postavka, inae bazirana na Jungovom uenju, ima isti nedostatak (da niim ne objanjava vezu izmeu uzroka i posledice), ona takoe
nema naina da se razvije u ozbiljnu teoriju, pa se tako zavrava na samom
poetku.
Malo suptilnija (mada i apstraktnija) ideja kree od toga da Zemlja i svemir dele isti prostor i vreme, pa su tako jedno isto i deluju zajedno; iz toga
proizilazi da je pogreno gledite po kome kosmiki dogaaji deluju na zemaljske, a ispravno je da su to jedni te isti dogaaji, samo vieni na razliite
naine. Ni zemaljski ni kosmiki fenomeni nisu uzrok jedni drugima, nego su
ravnopravni proizvod jednog istog trenutka u vremenu, pa su zato isti - jedni
gore, a drugi dole. Ipak, ovo bi pre moglo da se proglasi za pesniku viziju
nego za teoriju.
Bez obzira na to koji od ovih stavova prihvatimo, trebalo bi da vidimo
kako se, po pravilima koja vae u astrologiji, meusobno odnose pozicije nebeskih tela prema naim linostima i sudbinama.

Kad dobijemo duu, dobili smo i sudbinu

U trenutku roenja deteta Sunce (bar prividno) boravi u nekom od dvanaest
sazvea koja se nalaze na njegovoj putanji. Smatra se da je tada novoroenetu ve odreena sudbina, jer je doivotno vezana za taj znak. Od vanosti
Astrologija

153

je i sazvee u kome se nalazi Mesec i osam planeta Sunevog sistema. Tumaenja mogu da budu razliita (i svaki astrolog e, naravno, tvrditi da je samo njegovo ispravno), ali najee se Sunev znak vezuje za ono to e se osobi dogaati i kako e ona u pojedinim situacijama nastupati i ispoljavati svoju linost, Meseev znak za to kako e se oseati i ispoljavati svoje emocije, a
Istoni znak (koji je odreen sazveem koje je u trenutku raanja bilo na istoku) odreuje kako e ta osoba izgledati. Ovo ipak treba prihvatiti sa rezervom, jer postoji bezbroj lokalnih tumaenja, esto sasvim suprotnih.
Kasnije e biti od vanosti koja planeta boravi u znaku za koji je vezana
sudbina osobe, ali se to uglavnom odnosi na prolazne dogaaje; sve karakterne osobine ve su definisane pozicijama nebeskih tela u trenutku roenja.
Neka opta pravila za astroloka tumaenja postoje, ali se u velikoj meri ostavlja astrologu sloboda da poloaje planeta tumai kako eli. Osim toga, nebeska tela ne utiu na sve ljude jednako - neki ljudi imaju dominantnu
crtu linosti na materijalnom, neki na intelektualnom, neki na emocionalnom, a neki na duhovnom planu. Zbog toga je poeljan neposredan kontakt
izmeu astrologa i naruioca horoskopa, jer postoje neki parametri koje
strunjak moe samo subjektivno da proceni.
Tako je astrolog stvorio sve uslove da nas impresionira poznavanjem
svoje profesije i da nas u startu obeshrabri u pokuaju da poneto sami shvatimo. Ako je neko pokuao da pokae interesovanje i da s nekim od astrologa povede struan razgovor, uglavnom je dobijao odgovor da je to suvie sloeno i da je za savladavanje te nauke potrebno nekoliko godina uenja.
Da li je ba tako? ak i ako zanemarimo astroloke kompjuterske programe (uz iju upotrebu svako od nas moe da postane kakav - takav astrolog za pola sata), videemo da je tolika mistifikacija ipak bila nepotrebna. A
usput emo se uveriti i da astrolozi prave tako krupne previde, da bismo mogli celu stvar da dovedemo u pitanje. Ali, za ovo nam treba malo predznanja
iz astronomije.

154

Svemir iz ablje perspektive

Nebeska tela oko nas nalaze se na razliitim udaljenostima, ali se za neka astronomska istraivanja stvar moe pojednostaviti tako to se pretpostavi da
se sve nalazi na podjednakoj udaljenosti od Zemlje, na zamiljenoj lopti koja
se zove nebeska sfera. Na slici 1 je, radi jednostavnosti, ova sfera nacrtana
kao da je malo vea od Zemlje, ali bi teoretska razmatranja bila ispravna samo ako je ona mnogo vea. Na toj sferi imaemo lepo sloena sva sazvea,
onako kako ih vidimo sa Zemlje, umesto to bi bila razbacana po trodimenzionalnom svemiru. Isto kao to na nebesku sferu projektujemo sva nebeska tela, projektovaemo i ekvatorijalni pojas Zemlje, koji emo nazvati nebeski ekvator, a i zamiljenu putanju Sunca, onako kako je vidimo sa Zemlje;
ravan u kojoj se nalazi elipsasta putanja Zemlje oko Sunca naziva se ekliptika, a ovaj prsten je zapravo presek ravni ekliptike sa nebeskom sferom.
S obzirom na to da osa rotacije Zemlje nije paralelna sa osom njene rotacije oko Sunca, nee se poklopiti ni nebeski ekvator sa prstenom ekliptike.
Ovaj ugao greke ose Zemljine rotacije iznosi neto vie od 23 ugaona steOSA ROTACIJE

NEBESKI EKVATOR

NEBESKA SFERA

EKLIPTIKA

PUTANJA ZEMLJE
OKO SUNCA
PROJEKCIJA
SUNCA

Slika 1: Zemlja i nebeska sfera

Astrologija

155

pena i zbog njega imamo godinja doba. Na slici 1 predstavljen je trenutak u

kome je severni pol najvie okrenut ka Suncu, i koji je nazvan letnja dugodnevica. To se dogaa svake godine 22. juna (sa moguim odstupanjem od
jednog dana zbog prestupnih godina i konvencije o raunanju vremena). Suprotno od toga je zimska kratkodnevica (22. decembar), a prelomni trenuci
su prolena i jesenja ravnodnevica (21. mart i 23. septembar).

ta su sazvea?
Ve i sam naziv kae da su sazvea grupe zvezda, ali je najvanije da znamo da ona postoje samo u naoj mati i da su obina konvencija koja nam pomae da se snaemo u bezbroju zvezda na nebu. Zaista, ko god da je stvorio
zvezde i rasporedio ih, nije ba vodio rauna o tome da nam bude lako da se
meu njima snaemo; zato smo morali nekako da ih sistematizujemo, na nain koji e biti lak za pamenje i orijentaciju. Recimo, im pogledamo zvezdano nebo, zapaziemo tri zvezde priblino jednakog sjaja koje stoje u nizu, i
moi emo da kaemo: To je pojas Oriona, i odmah emo iscrtati u sebi ostatak sazvea: sjajna zvezda na levom ramenu je Betelgeuse, a na stopalu je
Rigel. Znaemo i da je iznad Orionove leve ruke sazvee Blizanci, iznad
desne Bik i tako dalje.
Na celoj nebeskoj sferi postoji 88 sazvea, ali poto astrolozi smatraju
da od njih ak 76 nema nikakvog uticaja na nas, mi emo se zadrati na preostalih 12: Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav, Devica, Vaga, korpija, Strelac, Jarac, Vodolija i Ribe (mali broj astrologa uzima u obzir i trinaesto sazvee,
Ophiuchus). Svako od ovih sazvea ima svoje mesto na nebeskoj sferi, manje - vie oko same ekliptike. Astrolozi su radi lakeg prouavanja nainili
njihove geometrijske projekcije na prsten ekliptike, zapravo na mali kai
nebeske sfere koji se prostire na oko 8 stepeni ka severu i ka jugu oko ekliptike, i zove se zodijak. Ipak, ove projekcije sazvea nisu se ba precizno sloile sa podelom zodijaka na 12 jednakih delova, jer se na nekim mestima
(naroito oko sazvea Raka i Blizanaca) javljaju primetne pauze, a na drugim (posebno izmeu Jarca i Vodolije) znaajna preklapanja. Zato su astrolozi zamurili na jedno oko i malo doterali stvar, ime su usvojili sledeu
konvenciju:
Svi znaci dele zodijak na 12 jednakih delova, tako svaki od njih poteno
dobija po 30 ugaonih stepeni pojasa koji prelazi preko istoka i zapada, bez
obzira na to to su poklapanja sa sazveima samo priblina. Ovan, Rak, Vaga i Jarac (takozvani kardinalni znaci), prema ovoj konvenciji, zapoinju u istom trenutku kad i godinja doba, odnosno u trenucima prolene i jesenje
ravnodnevice, letnje dugodnevice i zimske kratkodnevice.
156

Ipak, to nije najvea greka koja stoji na savesti same ideje astrologije.
Da bismo objasnili problem precesije, trebae nam jo malo astronomskih podataka. Pre toga raistiemo samo jo jednu stvar: ta znai biti roen u nekom od znakova zodijaka?
Znamo da Zemlja za godinu dana naini jedan krug oko Sunca. Sve
zvezde koje ine sazvea moemo da smatramo za nepokretne, kao i samo
Sunce; zanemariemo kretanja svih nebeskih tela osim planeta Sunevog sistema, a u ovom trenutku bie nam vano samo kretanje Zemlje. Slika 2 ilustruje njenu putanju oko Sunca, kao i jedan deo zodijaka.
Smatra se da je na
znak onaj u kome je Sunce
prividno boravilo u trenutzodijak
ku naeg roenja. To praktino znai da se Zemlja u
tom trenutku nalazila na
suprotnom delu svoje putanje, najdalje od naeg
znaka. Na slici 2 je primer
Sunce
koji vai za poetak meseca
Zemlja
maja: gledano sa Zemlje,
Sunce se tada nalazi u sazveu Bika. Moglo bi se
uiniti neloginim to to se
Slika 2: Kako se odreuje znak Zodijaka
usvaja znak koji je u tom
trenutku praktino nevidljiv (jer je zaista teko danju videti zvezde, naroito ako se one nalaze iza Sunca), ali neka to poslui kao dokaz da su antiki astronomi umeli da izraunaju i ono to nisu mogli da vide, a mogue je i da su posmatrali sazvee koje se u zoru pojavljuje i odmah gasi na istoku, tamo gde u isto vreme izlazi Sunce.
Stvar je jasna: mesec dana posle trenutka prikazanog na slici 2, Zemlja
e se oko Sunca okrenuti za 30 ugaonih stepeni u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu, Sunce e se iz sazvea Bika prividno preseliti u Blizance, i tako dalje.
Sad ve imamo dovoljno znanja iz astronomije da bismo, kao i antiki
astronomi, mogli svojim oima da se uverimo u sve ovo. Verovatno je da neemo moi ba da vidimo koje se sazvee nalazi iza Sunca, ali moemo da
se posluimo trikom - u pono bi tano iznad nas moralo da se nalazi suprotno sazvee, koje je za 180 stepeni pomereno u odnosu na ono koje traimo.
Astrologija

157

Ne muite se, evo odgovora: neete videti sazvee koje oekujete. Ako
osmatranje, recimo, pravite poetkom maja, verovatno mislite da se sunce
nalazi u sazveu Bika, ali ono je, gle uda, u sazveu Ovna. Ko ovde grei?
Pa, na neki nain, niko. Osim, moda, onaj ko tvrdoglavo misli da astrologija uvek mora da se zasniva na injenicama.

Precesija
Kao to smo na poetku rekli, osa Zemljine rotacije je za oko 23 stepena zakrenuta u odnosu na osu okretanja oko Sunca. Ova osa je stalno nagnuta
na istu stranu, pa e na jednoj strani svoje godinje putanje severni pol biti
malo vie okrenut Suncu (pozicija 1 na slici 4), a na drugoj to e biti juni pol
(pozicija 3).
Ipak, ni ova osa nije sasvim stabilna: i ona se
obre! Zahvaljujui tome to Zemlja ima malo vei
prenik na ekvatoru nego na polovima, kombinacija
privlanih sila Sunca i Meseca ini da se Zemlja obre
oko svoje ose slino igri koja se kruno njie pre nego to e da padne (slika 3). Ova osa se, dakle, i sama
okree oko zamiljene idealne ose (paralelne osi
okretanja oko Sunca), tako da sama osa pravi putanju
koja lii na dva konusa, vrhovima okrenuta jedan ka
drugom. Ovo pomeranje ose obrtanja Zemlje astronomi zovu precesija. Istina, ovo obrtanje je, mereno
naim merilima, relativno sporo jer ceo ciklus od 360
stepeni ona napravi za oko 25 920 godina.
Pojavu precesije primetili su Vavilonci nekoliko
vekova pre Hrista, a nju je opisao i grki astronom
Hipparchus u drugom veku nove ere. Ipak, ona nije
dobila nauno objanjenje niti je precizno izmerena
sve do 17. veka.

Slika 3: Rotacija ose

Kakve su posledice jedne ovako dugotrajne pojave? Najprostije reeno,

kratkodnevica, obe ravnodnevice i dugodnevica nastupaju ranije nego to bi
se to oekivalo, odnosno pre nego to Zemlja napravi ceo krug oko Sunca.
Ovo pomeranje poetka godinjih doba iznosi oko 20 minuta godinje, a posledica je da Zemlja za godinu dana ne napravi pun krug oko Sunca, nego
neto manje. Kad se ta greka vremenom akumulira, dolazimo do toga da pomeranje ugaone pozicije Zemlje za neto manje od 72 godine iznosi jedan stepen, a za 2160 godina 30 stepeni - a to je rastojanje izmeu dva susedna zna158

ka zodijaka! Brojevi od 1 do
4 na slici 4 prikazuju pozicije Zemlje u odnosu na Sunce
u trenutku smene godinjih
doba, a brojevi od 1A do 4A
su isti datumi u godini, sa istim smenama godinjih doba, samo oko dva milenijuma kasnije. Prvi su, recimo,
vaili neto pre Hrista, a
drugi danas.
Tako je prolena ravnoSlika 4: Pomeranje take ravnodnevnice
dnevica, kojom svake godine zapoinje znak Ovna, za proteklih dve hiljade godina polako ali sigurno
otklizala preko celog sazvea Ribe i pribliila se sazveu Vodolije. Smatra se da je znak u kome se svake godine raa prolee u stvari znak celog
oveanstva i da on diktira duh koji vlada meu svim ljudima na Zemlji.
Poslednja dva milenijuma bio je to znak Ribe; on je vodeni znak i njega je
obeleio Isus Hristos. Analogija je pronaena u tome to je njegova krv vino,
to je on mogao da hoda po vodi i to se njegova majka zvala Marija (more). Grka re Ihtis (u znaenju "riba") je sadrala poetna slova izraza "Isus
Hristos Sin Boga Spasioca" (Isus Hristos Teu Ios Sotir). Osim toga, krst se
kao simbol hrianstva pojavio znatno posle Hrista, a umesto njega se,
izmeu ostalih, u to vreme upotrebljavali su se riba, sidro i delfin.
Kad se roendan prolea konano preseli iz sazvea Ribe u Vodoliju
(koja je znak vazduha), nastupie Novo doba (New Age) i svetom e po tumaenju modernih astrologa zavladati mir i harmonija, inteligencija i komunikacija meu ljudima. Ovo je vano verovanje iz domena savremenog sujeverja i o njemu emo uskoro opirnije govoriti, a sada se vraamo centralnom
pitanju: kada su znaci zodijaka, koji su danas vaei, ustanovljeni i kad su vezani za odgovarajue datume?
Bilo je to kad su Grci upali u Vavilon, osvojivi ga, i tom prilikom preuzeli ideje astrologije. Ve tada je prihvaena pozicija znakova Zodijaka koja
e vaiti tek za oko dva veka, da bi se znak Ovna podesio tako da poinje
tano u vreme prolene ravnodnevice. Vavilonski astronomi su, dakle, znali
za precesiju i svoja znanja o tome pokuali da prenesu Grcima, ali izgleda da
je to njima bilo komplikovano pa su prosto fiksirali sliku neba i takvu je irili
Mediteranom ne obazirui se na promene koje je donosio protok vremena.
Rimljani su ovu sliku preuzeli bez ikakve sumnje u njenu ispravnost...
uostalom, kao to i mi danas inimo.
Astrologija

159

Slika 5: Pomeranje znakova zodijaka usled precesije

Vreme je polako ali sigurno proticalo. Otprilike u doba Hrista prolena

ravnodnevica se preselila iz znaka Ovan u znak Ribe i pozicije svih sazvea nastavile su da se pomeraju u odnosu na kalendar (ili kalendar u odnosu
na sazvea) za oko 24 ugaona stepena, to nije daleko od jednog celog znaka, koji iznosi 30 stepeni. Na slici 5, koja prikazuje pozicije sazvea u odnosu na znake zodijaka, vidi se gde su ta sazvea bila pre skoro 2 milenijuma;
u donjem redu su korigovane pozicije, kakve bi trebalo da vae danas. Ba tako: trebalo bi da vae, ali ne vae, jer astrolozi nikako da ustanove novu konvenciju. A evo kako bi danas izgledao taan kalendar sazvea:
Ovan
Bik
Blizanci
Rak
Lav
Devica
Vaga
korpion
Strelac
Jarac
Vodolija
Ribe

14. april - 12. maj

13. maj - 13. jun
14. jun - 15. jul
16. jul - 15. avgust
16. avgust - 16. septembar
17. septembar - 16. oktobar
17. oktobar - 15. novembar
16. novembar - 16. decembar
17. decembar - 14. januar
15. januar - 13. februar
14. februar - 15. mart
16. mart - 13. april

Ja sam, recimo, roen 12. jula, ali... gle! Ne u znaku Raka, kao to sam do nedavno mislio, nego u znaku Blizanaca. Ili sam moda roen u znaku Raka
160

ba zato to je Sunce boravilo u sazveu Blizanaca? Ovo i nije tako teko prihvatiti - treba se samo odrei razmiljanja, logike i zdravog razuma.
Kurioziteta radi, upitajte nekog astrologa da li ume da objasni ovo. Jedan ekspert bi morao da poznaje tako elementarnu stvar. U suprotnom bi trebalo ozbiljno da preispita svoju tvrdnju da je astrologija nauka.

Tropska i sideralna astrologija

Nije da niko nije pokuao da razrei ovu zbrku, ali izgleda da je umesto toga
stvorena jo vea. Uvedena je nova astroloka konvencija koja se oslanja na
tane znake prema pozicijama sazvea, ali nju mali broj astrologa prihvata.
Koji je razlog da ogromna veina jo uvek radi sa netanim podacima? Da li
nisu imali hrabrosti da priznaju greku, ili im je ionako bilo svejedno?
Polako ali sigurno istina se probila i do publike. Hrabriji astrolozi, koji
su prihvatili novu konvenciju, na ovo su reagovali objavivi nova pravila igre
koja kau: daleko od toga da je sve ovo do sada bila greka; istina je da postoje dve konvencije, prva se zove tropska, a druga sideralna, to znai zvezdana. Prva, koju koristi velika veina astrologa i na kojoj se zasnivaju svi
horoskopi u tampi, oslanja se na opte usvojene (mada netane) znake zodijaka, a druga na injenino stanje sa gledita astronomije, dakle na tane pozicije sazvea.
Izlaz iz neugodne situacije u kojoj su se nali bio je maestralan, jer je poraz ubrzo pretvoren u pobedu. Situacija je iskomplikovana time to su pruena razna pseudonauna objanjenja koja opravdavaju oba pristupa, a razlika izmeu njih je proglaena, ni manje ni vie, nego za imperativ savremene
astrologije (bez razlonog objanjenja za ovu uoptenu tvrdnju). Tako je astroloka vetina za jo jedan korak udaljena od smrtnika, jer oni koji u svakom zakljuku trae razum i logiku (uglavnom protivnici astrologije) tek sada ne mogu nita da shvate.
Prvobitna tvrdnja, da se cela astrologija zasniva na uticaju koji zvezde
imaju na novoroene, morala bi da padne u vodu jer niko ne bi mogao da
opravda tumaenje delovanja pogrenih zvezda. Ali, ona se dri, i astrolozi
(bar oni koji su nauli neto o precesiji) vie vole da se to i ne pominje.
Zato jednostavno svi ne prihvate novu, ispravnu konvenciju? To je teko rei, ali je sigurno da bi u tom sluaju prvo morali da kau: Jeste, dosad
smo greili, ali odsad...

Astrologija

161

ta je to Novo doba?
Pojam Novo doba (na engleskom govornom podruju New Age) u svom najpreciznijem znaenju odnosi se na doba Vodolije, kad se Sunce nalazi u tom
sazveu u trenutku prolene ravnodnevice. Mi se ve oko dva milenijuma
nalazimo u dobu Ribe (obratite panju na zaokruenu strelicu u desnom delu
slike 5, oznaenu kao prolena ravnodnevica) i uskoro emo ga napustiti, a
kada e nastupiti smena doba nije mogue precizno utvrditi jer se astroloke
konvencije zasnivaju na pozicijama sazvea u kojima, kao to smo videli,
ima dosta zaokruivanja i doterivanja. Po najire prihvaenoj proceni,
doba Ribe zapoelo je oko 70. godine pre Hrista. Poto je ciklus precesije
podeljen na 12 jednakih delova, svako doba traje po 2160 godina i po toj raunici bi doba Vodolije zapoelo krajem 21. veka. Ipak, mnogi su nestrpljivi i
smatraju da treba dobro otvoriti oi, jer e se promena uskoro pokazati.
Najbolja ilustracija svega toga je pesma Vodolija iz mjuzikla Kosa:
When the Moon is in the Seventh House
And Jupiter aligns with Mars
Then peace will guide the planet
And love will steer the stars
This is the dawning of the age of Aquarius...
Harmony and understanding
Sympathy and trust abounding
No more falsehoods and derisions
Golding living dreams of visions
Mystic crystal revelation
And the minds true liberation
Aquarius!

Kad Mesec bude u Sedmoj Kui,

I Jupiter se poklopi sa Marsom,
Tada e mir povesti planetu
I ljubav e voditi zvezde
Ovo je svitanje doba Vodolije...
Harmonija i razumevanje
Saoseanje i obilje poverenja
Nee biti lai i prezira
Zlatno ivi snovi vizija
Mistino kristalno otkrie
I istinsko osloboenje svesti
Vodolija!

Termin Novo doba preuzele su pristalice savremenog sujeverja i ezoterinog pogleda na svet i on sada oznaava novi pokret koji je jasno odreen,
ali ipak nije lako definisati ga. Novo doba nije religija iako se oslanja na mnoge religije, a nije ni sekta mada njegovu filozofiju podravaju i prate mnoge
sekte. Ipak, mnogi sledbenici Novog doba nisu udrueni ni u kakve grupe.
Ovaj pokret sainjen je od smese hrianstva i istonjake filozofije, astrologije, mistike, nadrilekarstva i mnogo ega slinog. Pa opet, to ne znai
da su svi poklonici ovih verovanja pripadnici pokreta Novog doba.
Postoji nekoliko shvatanja koja su zajednika svim pripadnicima ovog
pokreta. Pre svega, to je verovanje u jednog Boga, ali taj Bog je sve i nalazi se
u svemu i u svakome od nas. To je hinduistiki koncept panteizma, po kome
162

ne postoji tvorac tamo negde (kao to nas ui hrianstvo), nego jedan zajedniki duh ili sila koja je svuda - oko nas i u nama.
Tako je svaki ovek u isto vreme i Bog, ali tek kad (i ako) postane svestan toga, to znai ako prihvati verovanja Novog doba. Ukljuivanjem u taj
pokret, svako e u sebi pronai boanske sile i ovladae paranormalnim i natprirodnim sposobnostima kao to su telepatija, psihokineza ili vidovitost.
Ines Trkulja je u asopisu Start (broj 536 iz 1989. godine) napisala:
Svete knjige, tehnike, nauka... spajaju se s praktinim problemima kao to
su usamljenost, otuenost, bol u krstima, loa probava... Metafizika za mase.
Ono to mi danas smatramo za novo doba nekada je smatrano praznoverjem, ali ne u smislu crne make ili dimniara, ve kao verovanje u alternativne bogove. Inferiorni kultovi za mase uvek se stihijski pojavljuju na
kraju epohe i predstavljaju regresivni nain miljenja u odnosu na domet
epohe - a obraaju se onima od kojih nita ne zavisi, najmanje epoha. I uitelji i uenici, bez obzira na njihov intelektualni domet, zapravo su autsajderi, pa bi se cilj Novog doba mogao ukratko formulisati kao autsajderi
ue autsajdere kako biti u sreditu.
S obzirom na to da Novo doba nije nikakvo udruenje niti je pod bilo ijom
organizacijom, ne postoji formalna pripadnost tom pokretu. Postoji mnogo
tehnika ijim ovladavanjem se neformalno postaje sledbenik Novog doba i
svaka je od njih prilagoena po nekom sloju publike. Verovanje u mistinu
snagu kristala ili crvenih konia prihvaeno je od slojeva kojima nije svojstven kritiki nain razmiljanja, ali za one druge postoje i vrlo prefinjene
tehnike kao to je transcendentalna meditacija, Silva metod ili neki oblici joge.
Sva verovanja Novog doba oslanjaju se na znanja koja su metafizika, to
znai da se ne baziraju na iskustvu nego su prikupljena intuitivno i natulno.
Ova saznanja nisu proverljiva (ili bar ne bi opstala ako bi bila podvrgnuta
proveri) pa su, samim tim, u suprotnosti sa naunim pogledom na svet. Mada e svaki poklonik pokreta Novog doba rado uivati u udobnosti koje mu
nudi savremena nauka, nikad ga neemo uti da se pohvalno izraava o njoj.
U najboljem sluaju, iznee miljenje da e postepeno nestati razlika izmeu
religije i nauke, a poto Novo doba podrazumeva pobedu spiritualnog nad
materijalnim, jasno je ko e se kome u ovom spajanju prikloniti.
U filozofiju Novog doba ugraeno je shvatanje da svako sledee doba
donosi po neki novi kvalitet. Doba Ribe zapoelo je Isusom Hristom koji je
doneo ljubav, toleranciju i oprotenje grehova, a doba Vodolije uskoro e nam
doneti mir, inteligenciju i komunikaciju. Po tom shvatanju i informatika era,
koja je upravo zapoela, svedok je da smo upavo zakoraili u Novo doba.
Astrologija

163

ta bi o astrologiji rekla nauka

Meu zagovornicima astrologije ne postoji slaganje oko objanjenja mehanizma kojim nebeska tela utiu na sudbinu novoroeneta, to vezuje ruke
svima koji bi stavove astrologije podvrgli proveri. Tako su uporni skeptici
uinili jedino to im je preostalo - postavili su sve mogue pretpostavke do
kojih je nauka mogla da stigne i jednu po jednu analizirali.
Dananja fizika poznaje samo etiri fundamentalne sile: elektromagnetnu, gravitacionu, slabu nuklearnu i jaku nuklearnu silu. Poslednje dve deluju iskljuivo unutar granica atoma, pa nam tako za dalju analizu ostaju samo
prve dve.
I elektromagnetna i gravitaciona sila su predvidljive i lako merljive u fizici. Koja e od njih objasniti uticaje planeta na nas? Ako je elektromagnetna,
onda bi trebalo da znamo da su uticaji ovih sila na na organizam manje-vie poznati i ni jedan od njih ne vodi zakljuku koji bi makar izdaleka podrao
astroloke tvrdnje. Osim toga, nas ve okruuje veliki broj izvora ove sile i
oni se uglavnom nalaze u naoj neposrednoj blizini, zbog ega bi njihov uticaj morao da bude znatno jai. Recimo, elektromagnetno polje koje emituje
samo jedna sijalica u sali za poroaje deluje na novoroene silom koja je neuporedivo snanija od elektromagnetne sile kojom deluju sva nebeska tela
zajedno.
Ostaje jo gravitaciona sila, ali i ovde imamo slian ishod - ak je i gravitaciono polje babice koja obavlja poroaj takvo da na dete deluje silom koja
je, po jaini, uporediva sa silama svih okolnih planeta. Naravno, sve te sile su
zanemarljive u odnosu na silu koju stvara gravitaciono polje Zemlje.
Da li je to moda neka nova fundamentalna sila, za koju fizika do sada
nije znala? Ako jeste, trebalo bi je bez odlaganja definisati i objasniti - kakva
je priroda te sile, na koji nain ona deluje na ivi svet i na predmete. Ovo otkrie bi stvorilo veliki preokret u nauci.
Ako nije sila, moda je energija? Nauka poznaje mnogo vrsta energije:
kinetiku, potencijalnu, elastinu, hemijsku, nuklearnu i tako dalje.
Ozbiljan kandidat mogli bi da budu elektromagnetski talasi, jer se oni
ve uveliko koriste za komunikaciju na veim udaljenostima, ali za svaki od
moguih opsega opet vai da se u fizici detektuju i mere sa visokom tanou. To su niskofrekventni elektromagnetni talasi, zatim dugi, srednji i kratki
radio-talasi, pa metarski (VHF), decimetarski (UHF), centimetarski (SHF),
mikrotalasi, toplotni (infracrveni), vidljivi (svetlosni), hemijski (ultraljubiasti), rentgenski i gama zraci. Svaki od ovih opsega drugaije utie na ljudski
164

organizam, ali ni za jedan od njih nije poznato da deluje samo u trenutku roenja (a ne i kasnije) ili da ima suptilnu mogunost upravljanja ljudskom
sudbinom.
Da li samo ljudskom? Ako je odgovor da, onda zato samo ljudskom,
a ako deluje i na ivotinje i biljke, onda kakvo je delovanje na njih?
Ma kakva da je sila ili energija kojom sazvea deluju, postoji neto to
tu ideju ipak dovodi u pitanje. To je fantastino velika razlika u udaljenosti
nebeskih tela koja ine sazvea. Zapravo mi nemamo pravo da govorimo o
sazveima kao o grupama zvezda, osim ako to koristimo kao pomo za laku orijentaciju. Iz neke druge take u svemiru te zvezde ne bi imale isti raspored, ne samo prostorno nego i vremenski, pa je pitanje koje bi od njih uopte postojale u tom obliku u kome ih vidimo. No, ovome je potrebno detaljnije objanjenje.

Dobra vest se iri svemirom

Kad pogledamo u zvezdano nebo, mi ne gledamo samo kroz prostor, nego i
kroz vreme. Recimo, jedna od najsjajnijih taaka u sazveu Andromeda nije
zvezda, nego velika galaksija koja se sastoji od nekoliko stotina miliona Sunaca. Mi nemamo naina da doznamo kako ta galaksija sada izgleda, jer je vidimo kakva je bila pre 2,3 miliona godina, dok je na Zemlji na davni predak
australopitekus naseljavao Afriku; tano toliko bilo je potrebno da svetlost
dopre od nje do naeg oka, brzinom od tri stotine hiljada kilometara u sekundi. Susedna sjajna zvezda u istom sazveu je Mirach, a pogled na nju nije
gledanje u tako daleku prolost, nego tek pola veka unazad. Sunce je na svega osam minuta od nas, planete Sunevog sistema su u svojim orbitama pa
se udaljenost stalno menja, ali se vreme potrebno da svetlost sa njih stigne do
nas opet meri minutima. Kakvog smisla onda ima rei da Sunce ili neka planeta borave u nekom sazveu?
Po Ajntajnu, nita ne moe da se kree brzinom veom od brzine svetlosti u vakumu. U realnom svetu to nije samo najvea mogua, nego na neki
nain i beskonano velika brzina. Kad se neto dogodi, ne samo da informacija o tome ne moe da putuje bre od svetlosti, nego se na veoj udaljenosti
taj dogaaj, zapravo, nije jo ni dogodio! Ovo nije samo ajntajnovsko gledanje na svet, nego globalno nauno shvatanje svemira u kome ivimo.
Tako, ako upravo proslavljate 30. roendan, vi zapravo i ne postojite
van dinovske lopte iji je poluprenik 30 svetlosnih godina. Stariji ljudi imaju veu sferu nego mlai, ali ak i Isus Hristos danas ima sferu koja zahvata
tek jedan 200-milionito-milioniti deo poznatog svemira.
Astrologija

165

Riard Dokins (Richard Dawkins) je u lanku Zvezdana Romansa, objavljenom u britanskom nedeljniku The Independent on Sunday, rekao:
Navedite bilo koju godinu u istoriji i na nebu e se nai zvezda ija e vam
svetlost omoguiti pogled na neto to se dogodilo ba te godine. Ma kada
da ste roeni, na nonom nebu moete da pronaete vau zvezdu, koju vidite u vreme vaeg roenja (ili vie njih, jer je broj proporcionalan treem
stepenu vae dobi). Ta svetlost e vas vratiti u prolost i vi ete videti termonuklearni plamen koji oglaava vae roenje. Prijatna vest, i to je sve;
ta zvezda vaeg roenja nee izvoleti da vam kae nita o vaoj linosti, budunosti ili o ljubavnom ivotu. Zvezde imaju opiran dnevni red, ali u
njemu nema mesta za ljudske preokupacije i slabosti.
Zvezda vaeg roenja je, naravno, vaa samo tokom ove godine. Sledee
godine moraete da pronaete novu zvezdanu lepezu, koja je udaljenija za
jednu svetlosnu godinu. Razmiljajte o ovom rastuem mehuru kao o radijusu dobre vesti, vesti o vaem roenju, koja se sve dalje oglaava svemirom.

Blizanci nam otkrivaju tajne

Svako od nas ima osobine koje su, u strogom smislu, svojstvene samo njemu.
Neke od njih su rezultat genetskog naslea a neke posledica uticaja sredine.
Ponekad se u psihologiji, a i u nekim drugim naukama, pojavi zadatak da se
odredi koliko u nekoj ljudskoj osobini udela ima naslee, a koliko drutvo i
okolnosti odrastanja. Jedan od elegantnih naina naunog reenja ovog problema je prouavanje blizanaca.
Znamo da postoje jednojajni (homozigoti) i dvojajni blizanci (heterozigoti). Prvi su nastali iz jedne elije i zato nose jednake, a drugi razliite hromozome, kao braa ili sestre koji su sluajno roeni u isto vreme. Jednojajni blizanci morali bi da imaju jednake nasleene a razliite steene osobine, ali je
nevolja u tome to oni uglavnom i odrastaju pod jednakim uslovima. Tako su
im sve osobine manje-vie jednake pa je opet teko rei koje su nasledili, a koje stekli. Zato najzanimljiviju grupu ine jednojajni blizanci koji su, sticajem
okolnosti, rasli u razliitim okolnostima jer se, pojednostavljeno reeno, njihovim poreenjem sa velikom verovatnoom moe utvrditi koju su osobinu
nasledili a koju stekli odrastanjem. Na svetu postoji nekoliko hiljada ovakvih
parova, od kojih neki ive ak na razliitim kontinentima i u razliitim kulturama, to nauci daje nepresuan izvor dragocenih informacija.
Kako astrologija objanjava fenomen blizanaca? Njen generalni stav je
da ljudske osobine nemaju mnogo veze sa genetikom, nego sa astralnim uti166

cajima. Na pitanje kako to da blizanci, mada roeni na istom mestu i skoro u

isto vreme, ipak nemaju jednake ivotne tokove i sudbine, standardni odgovor astrologa je da ipak postoji mala vremenska razlika u trenucima kad su
doli na svet. To moe da bude i nekoliko minuta, to je ipak dovoljno da promeni neke aspekte (uglove izmeu pojedinih nebeskih tela) i pozicije kua, tako da e svakoga od njih kroz ivot voditi druga sudbina.
Ako je sve to tano, zato su onda jednojajni blizanci tako slini? A ako
bi se odgovor na ovo pitanje (ma kakav on bio) primenio i na dvojajne, zato
su onda oni tako razliiti? Poto astrolozi ne nude odgovor na ovaj paradoks, trebalo bi da daju za pravo genetiarima jer ga oni ve imaju.

Vreme i mesto roenja

Svaki astroloki prirunik ui nas kako da pronaemo odgovore na pitanja
koja nas interesuju, oslanjajui se na samo dva podatka: vreme i mesto roenja. Nejasno je zato je roenje tako znaajan trenutak, jer je u njemu dete
(koje je ve potpuno formirano) samo promenilo sredinu; zar ne bi bilo logino da se rauna vreme i mesto zaea? Naalost, ovaj podatak esto nemaju
ni roditelji, a moda bi bilo i nezgodno da astrolog postavlja takvo pitanje.
U obzir se, dakle, uzima samo trenutak roenja i iz njega izvodi itav
niz astronomskih parametara koji se onda svode na astroloke i za njih se tvrdi da nas doslovno vode kroz ivot. Mada je ova postavka sasvim jednostavna, ostala su neka pitanja koja zagovornici astrologije uglavnom zaobilaze
pod izgovorom da su banalna, ali bi ipak dali veliki doprinos razreenju dileme kad bi bar pokuali da pronau odgovore na njih.
Recimo, ta da radi ovek koji je roen na Severnom ili na Junom polu? Koncept takozvanih kua na osnovu kojih se odreuje podznak osobe u
horoskopu, a koji se zasniva na geografskoj duini mesta roenja, morao bi
da padne u vodu jer je na tim mestima geografska duina nedefinisana. Jo
manje je jasno kakva sudbina eka osobu roenu na Mesecu (verovatno je da
e i ovo uskoro biti stvarnost) ili na nekom drugom nebeskom telu, pa ak i
u svemirskom brodu negde izmeu dve galaksije?
Ironija postaje jo vea kad pretpostavimo da je to mesto toliko udaljeno od Sunevog sistema da su zvezde i galaksije koje ine sazvea tako rasporeene da vie ni u mati nije mogue formirati sazvea na isti nain. Na
kojoj dvanaestini zodijaka je, na primer, sazvee Vodolije ili Device kad su
nebeska tela, gledano sa tog mesta, tako rasporeena kao da je neko sve zvezde stavio u dinovski eir, promeao ih i prosuo po nebeskoj sferi na sasvim
nov nain? Pa ak ako bismo i to nekako definisali, ostaje nejasno kako bi se
Astrologija

167

planete Sunevog sistema etale kroz ta sazvea kad bi se sve, gledano sa

tog mesta roenja, stajale praktino nepokretne, skoro u jednoj taki negde
daleko u nekom tamo jedva vidljivom Sunevom sistemu.
Sledee pitanje odnosi se na udno pravilo da se naini delovanja i tumaenja pojedinih planeta vezuju za njihova imena. ta ako bi se sutra pronala nova planeta u Sunevom sistemu i ako bi ona dobila ime XR14293? Da
li bi ljudi roeni pod uticajem ove planete bili matematiari? A ako bi se zvala Bahus (ili Dionis), po bogu vina, da li bi ti ljudi imali anse da se odupru
izazovu alkohola?
Zaista je neobina praksa da se svakom novodefinisanom pojmu najpre
nasumino da ime, pa se onda osobine te stvari ili pojave odreuju prema
tom imenu. Ako uzmemo za primer periodni sistem elemenata, pod rednim
brojem 92 nai emo Uranijum, ije osobine je nauka dobro ispitala i nije joj
palo na pamet da ih vezuje sa Uranom, bogom neba kod starih Grka. A na
mestu 104 je element koji se, da prostite, zove Kuratovijum. Kakve li bi on
osobine imao kad bismo dozvolili astrolozima da ih odreuju?
Evo jo nekoliko praktinih pitanja koja namee zdrav razum. Da li su
svi nesrenici koji su se 26. aprila 1986. nali u okolini ernobilja bili roeni
pod istim znakom, kad su ve doiveli istu uasnu sudbinu? Slino pitanje
odnosi se i na stranu smrt 2 500 Indijaca koji su u noi izmeu 2. i 3. decembra 1987. u Bopalu mirno spavali dok je iz tanka kroz neispravni ventil curio
smrtonosni gas, ili za 17 000 ljudi u Turskoj koji su 17. avgusta 1999. nali
smrt pod milionima tona betona u trenutku katastrofalnog zemljotresa. A
kad se dogodi avionska tragedija, da li sudbine nekoliko stotina ljudi koji
gube ivot u istom deliu sekunde, vodi ista zvezda? Ako astrologija ima
ikakvog smisla, onda predlaem da se na aerodromima proveravaju natalne
karte za sve putnike koji ulaze u avion. Kad bih zatraio da mi se prizna
patent na ovu ideju, da li bi me podrao neko od astrologa?
Dobro bi bilo ako bismo od branilaca astrologije dobili nedvosmislen
odgovor na pitanje da li horoskopi, koje itamo u dnevnoj tampi, zaista imaju ikakvog smisla. Princip na koji se oni oslanjaju suvie je jednostavan: ljudi
se dele na 12 tipiziranih grupa, pa e tako u svakom danu pola milijarde ljudi
na svetu pratiti ista sudbina. Uvek e jedna dvanaestina oveanstva (blizu
500 miliona ljudi), bez obzira na klimu i meteoroloke prilike, morati da se
uva od prehlade, druga dvanaestina e sresti staru, davno zaboravljenu ljubav to e se pretvoriti u burnu romansu, a za treu bi najbolje bilo da ceo dan
ostane u krevetu pokrivena do nosa jer joj predstoji teak materijalni gubitak.
Osim toga, ako zvezde i planete zaista deluju na novoroene nekim za
nas nepoznatim silama, kako je mogue da se te sile ne menjaju svih tridese168

tak dana trajanja tog znaka, a onda se naglo promene u pono, kao da je neko
munjevito premestio sva nebeska tela? O ovome bi mogao da odlui i deli
sekunde (svake sekunde na Zemlji se rode u proseku po tri bebe). ta ako je
neko roen ba tokom te prelomne noi i ako o njegovom znaku odluuje to
da li je na snazi letnje raunanje vremena (to je ista konvencija) ili to kojoj
vremenskoj zoni pripada zemlja u kojoj je roen? ta ako se grad u kome je
neko roen, iz politikih razloga pripoji susednoj zemlji za koju vai druga
vremenska zona, pa se time promeni i njegov znak?
Mnogi astrolozi, u nemogunosti da odbrane neodbranjivo, rei e da je
ovakvo gledanje na stvari zaista besmisleno i da to piu ljudi koji nemaju veze sa astrologijom. Ipak, to nije tano - horoskope piu i oni koji sebe zaista
nazivaju astrolozima. Jeste, ali su to loi astrolozi - rei e oni prvi.
Ovim se otvara mnogo novih pitanja. Prvo, kako to da su ba oni najloiji dobili pristup do iroke publike a najbolji ostali u senci? Drugo, zato su
dobri tako indiferentni i ne bore se protiv zloupotrebe astrologije od strane onih loih, jer je to lano predstavljanje, koje itekako ugroava pozicije
pravih strunjaka za tu oblast? A tree pitanje je za nas najvanije: kako razlikovati dobrog od loeg astrologa?
Izgleda da emo ovde najtee dobiti odgovor, jer je mala ansa da e
nam neko od astrologa dati podatke koji, bar u podtekstu, ne sadre stav ja
sam dobar, a oni su loi. Neemo biti bolje sree ni ako sami potraimo odgovor na ovo pitanje, jer objektivna merila nikad nisu utvrena.
Na prvi pogled, odgovor je prost - sami rezultati svedoe o kvalitetu rada; ako ima dobrih rezultata, to je znak da je astrolog dobar. Samo, ta su ovde dobri rezultati? Veliki broj stalnih klijenata, ugled u drutvu, drutveni
status - sve te osobine stvar su subjektivne procene, a osim toga mogu da budu i rezultat dobre psiholoke obrade klijenata. Moda bi uz neki objektivan test, sproveden u kontrolisanim uslovima, mogla da se napravi rang lista, no mala je verovatnoa da e astrolozi prihvatiti ovo; udno, ali oni
uglavnom ne pristaju na testove bilo koje vrste. Pa i pored toga, nekoliko puta su ovi testovi raeni u svetu ali je rezultat u svim sluajevima bio poraavajui: nikada nije pronaena ni najtananija veza izmeu astrolokih parametara i ljudskih osobina.

Astrologija

169

Sportski ampioni i efekat Marsa

Postoji jedna studija koju astrolozi rado istiu u prvi plan svaki put kada se
povede diskusija o naunoj proverljivosti njihovih metoda. S obzirom na to
da astrolozi u svojoj literaturi ovo redovno iznose kao nesumnjivi dokaz da
postoji nauno potvrena veza izmeu astralnih uticaja i ljudskih osobina,
dobro bi bilo da se ovim paljivije pozabavimo.
Miel Goklen (Michel Gauquelin) je 1949. godine zapoeo studiju kojom
je eleo da na nauni nain opovrgne valjanost astrolokog pogleda na svet.
est godina kasnije objavio je rezultate koji su bili po mnogo emu neoekivani, tako da je i on sam promenio svoja ubeenja i poeo da izuava neto
emu je nadenuo ime astrobiologija.
Bie nam potrebno malo uvoda. Zamislimo da smo projekciju putanje
Marsa na nebesku sferu podelili na 12 jednakih delova, takozvanih sektora
(od kojih je prvih est od izlaska do zalaska Marsa, a poslednjih est na suprotnoj strani neba). Tako je, recimo, prvi sektor na prvih 30 stepeni od istoka, a etvrti je sledeih 30 stepeni od zenita. Ova dva sektora, prvi i etvrti,
Goklen je nazvao kljuni sektori. Videemo uskoro zato.
On je zapoeo statistiko ispitivanje u kome je uzimao podatke za deset
tipinih grupa ljudi (lekari, sportisti, vojnici, slikari, vajari, glumci, naunici,
svetenici, politiari i kriminalci) i podatke o poloajima 10 astroloki znaajnih nebeskih tela u trenutku njihovog roenja. Raunao je statistike korelacije izmeu ovih grupa i poloaja planeta, za podele na 12 i 18 sektora. Nije
pronaao znaajnu zavisnost, osim kod veze izmeu poloaja Marsa i sportista za podelu od 12 sektora. Pokazalo se da su se sportisti ee raali ako
je Mars bio u 1. ili u 4. sektoru, zbog ega ih je on nazvao kljunim sektorima.
Ova dva sektora zajedno zauzimaju 1/6 ukupne putanje Marsa, pa bi se
moglo oekivati da e u svakoj grupaciji nai priblino 17% ljudi roenih kad
je Mars boravio u nekom od njih. Meutim, analiza je pokazala da je za
vrhunske sportiste taj procenat bio 22%, to moda ne izgleda kao velika razlika, ali sa gledita statistike ovo je znaajan rezultat, koji ne moe da se objasni sluajnou. U nekim astrolokim knjigama pronai emo podatak da je
mogunost da je ovo bila sluajnost jedan prema milion, to je moda preterana procena, ali bi ipak trebalo ispitati u emu je stvar.
Astrolozi su se prilino uzbudili zbog ovog dara s neba koje im je stiglo od jednog naunika (Miel Goklen je bio psiholog), ali ni naunici nisu bili hladnokrvni, jer bi takav rezultat mogao ozbiljno da uzdrma nauku - ili da
joj, ko zna, otvori neka nova podruja istraivanja.
170

Jedna od vanih osobina koju nauka zahteva od testova je ponovljivost.

To znai da, ako je test bio ispravan, on mora pri svakom ponavljanju da prui isti ili bar slian odgovor. Prva takva provera je izvedena od strane Belgijskog Komiteta za parapsiholoka istraivanja 1967. godine, koji je ovlastio
astrologa Luc De Marrea da sakupi podatke (mesto i tano vreme roenja) za
62 belgijska fudbalera, a Goklen je sakupio podatke za 473 francuska sportska ampiona, to nije bio problem jer je mnoge ve imao u svom registru. Rezultat je ubedljivo potvrdio tezu: 22,24% sportista bilo je roeno u trenutku
kad je Mars boravio u kljunim sektorima.
Komitet za parapsiholoka istraivanja jo uvek nije bio zadovoljan, jer
je smatrao da bi trebalo proveriti da li je u populaciji obinih ljudi procenat
zaista bio oekivanih 17%, zbog sumnje u ispravnost Goklenovog naina prikupljanja podataka. Statistiar Marvin Zelen je nainio proveru, i dobio isti
rezultat. To je potvrdio ispravnost Goklenovih istraivanja i zakljuaka.
Izgleda da je teza ovim dokazana, ali je veliina ovog otkria za nauku
bila takva da niko nije ni pomiljao da zatvori sluaj. Sledee ispitivanje uraeno je u Americi nad 408 sportskih ampiona i rezultat je bio poraavajui:
samo 13,48% ispitanika pripadalo je kljunim sektorima! Jo jedan test u
Francuskoj nainjen je od strane Francuskog Skeptikog Komiteta (CFEPP)
nad 1120 sportista i ogromnim brojem obinih graana (samo iz Pariza preko 24 000) i ponovo nita - 18,66% meu sportistima prema 17,70% u kontrolnoj grupi (meu obinim graanima). Ova razlika je beznaajna.
Rezultati ovih ispitivanja pokrenuli su lavinu diskusija, pa diskusija o
tim diskusijama, dok se na kraju nisu svi nali u situaciji da se ne zna ni ko
pije ni ko plaa. Jedno je ipak bilo izvesno - rezultati su pokazivali statistiku korelaciju u prilog Goklenove teze samo kad je on uestvovao u prikupljanju podataka, a nikakav znaajan rezultat nije se dobijao kad on nije mogao
da utie na ishod.
Postavlja se pitanje kako bi neko uopte mogao da utie na ishod jednog
matematiki objektivnog istraivanja? Sama obrada podataka nije mogla da
unese nikakvu greku u postupak, ali je zato prikupljanje podataka itekako
moglo. Izvori za vreme i mesto roenja najpre su bile razne publikacije sa
sportskih takmienja, ali se ispostavilo da su oni prepuni greaka i da im nedostaju vane injenice, pa je svaki sportista morao da se proverava pojedinano. ak i onda je bilo problema - kod razliitih sportista imena su se ponavljala i po deset puta ili su nazivi gradova u adresama iz celog sveta bili
neprecizno napisani pa vie niko nije mogao da im ue u trag. Zato su se pojavljivale velike kategorije ispitanika za koje su podaci bili nepouzdani, i jo
vee onih koji su se smatrali izgubljenim.
Astrologija

171

Jan Willem Neinhuys, jedan od istraivaa koji su radili na tom sluaju,

dosetio se da uporedi podatke za sportiste koji su se pojavljivali i kod Goklena i kod CFEPP-a, i ustanovio da postoje ak 132 razlike! Ponovo su prikupljeni podaci, a onda je Goklen preuzeo posao auriranja i objavio korigovane tablice rezultata, to je, naravno, odmah unelo ispravke u korist njegove
tvrdnje. Ubrzo se pokazalo da je Goklen nainio jo jedan prestup, jer je od
132 ispravke uzeo u obzir samo 39, u kojima je bilo 20 sluajeva koji su, prosto reeno, radili za njega (u prvom testu su raunati kao ne-kljuni sektori,
a utvreno je da pripadaju kljunim), i ni jedan od 17 sluajeva sa suprotnim
ishodom (grekom voeni kao kljuni, a ustvari su ne-kljuni). Posle ove ispravke ishod je ponovo korigovan, pa test opet nije potvrdio nikakve statistiki znaajne korelacije, ali kasno - Miel Goklen se u meuvremenu proslavio time to je uspeo da sprei jo jednu podvalu poraenih naunika.
Predaleko bi nas odvelo prepriavanje svih rasprava izmeu naunih i
pseudonaunih institucija, ali emo ukratko navesti jo dva detalja koji se baziraju na Goklenovoj pomoi oko prikupljanja podataka:
Test koji je vodio CFEPP: Goklen je za grupu od 47 sportista prijavio da
ne moe da pronae podatke, a kasnije je uvreno da su podaci bili lako dostupni. Zato? Moda sluajno, a moda i zato to je u toj grupi od 47 sportista samo 3 dokazivalo njegovu tezu (roeni u kljunom sektoru).
Test Para Komiteta: Goklen je uspeo da pronae podatke za jo 114
sportista od kojih je 30,9% roeno u kljunim sektorima, a sluajno je prevideo grupu od 44 sportiste od kojih su samo trojica (to je 6,8%) bili roeni
u kljunim sektorima.
Test je izveden jo nekoliko puta od strane raznih svetskih institucija i,
ukratko reeno, svaki put kad Miel Goklen nije rukovodio prikupljanjem
podataka nikakva statistiki znaajna korelacija nije pronaena. Ipak, astroloka literatura obiluje tvrdnjama koje govore da je on uspeo da izvede nauni dokaz o vezi izmeu poloaja planeta i rezultata sportista. Ove tvrdnje
esto prati i miljenje da su naunici neozbiljni jer se nisu dovoljno bavili
ovim sluajem kao i miljenje da su svakako bili impresionirani rezultatima
jer su se previe bavili ovim sluajem. Moda su obe tvrdnje tane?
Konaan rasplet ove prie je dramatian i uinio je da svaka nova rasprava o rezultatima ovih istraivanja bude jo punija gorine. U aprilu 1991.
godine, neposredno posle susreta sa Klodom Benskim (Claude Benski),
lanom CFEPP-a u Parizu, na kome je trebalo da utvrde pravi uzrok tako
velikih razlika u Goklenovim i CFEPP-ovim analizama, Goklen je izvrio
samoubistvo unitivi pre toga celu dokumentaciju o ovom sluaju.

172

Astrologija u eliji smrti

lanovi Komiteta za skeptika istraivanja iz Kanzas Sitija doli su na ideju
kako da podvrgnu proveri tvrdnju da astrologija radi. Jedan od lanova
komiteta posetio je nekoliko najvienijih i najskupljih lokalnih astrologa, sa
zahtevom da mu pomognu oko izbora zanimanja jer mu je bio ponuen posao u kome ima dosta rada sa decom. Trik je bio u tome to je on, umesto svog
datuma, vremena i mesta roenja, dao podatke Dona Gejsija (John Gacy),
koji je tada u eliji smrti u ikagu ekao izvrenje smrtne kazne za vie svirepih ubistava.
Da bi se bolje razumela linost Dona Gejsija (na slici), treba znati detalje o zloinima za koje je osuen na 12 smrtnih kazni i 21 doivotnu robiju.
On je ubio 33 deaka (uglavnom tinejdera) tako to ih je namamio u svoju
kuu, vezivao ih, silovao i ubijao. Za to je koristio poseban postupak: poto
je na prevaru svakog od njih doveo u kuu, sebi je na ruke stavljao lisice da
bi pokazao kako moe sam da ih skine. Kad je ponudio gostu da izvede isti
trik, jednim pokretom prsta bi zakljuavao lisice i nesrenom deaku vezivao
usta u koja bi mu pre toga stavio donji ve, kako ne bi vikao. Zatim ga je silovao i potom uguio tako to bi mu duboko u grlo gurnuo isti taj ve.
Za ovaj test odabran je Don Gejsi jer bi profil linosti sadistikog, seksualno motivisanog masovnog ubice morao da bude jasno vidljiv pod ispravnim indikatorom; ako su astrolozi zaista u stanju da vide linost i sudbinu
neke osobe gledajui natalnu kartu, onda e sa Gejsijem imati lak posao.
Prvi na listi bio je meunarodno priznati astrolog Nil Mielsen (Niel
Michelsen), ali od njega je zatraeno samo da izradi natalnu kartu, jer je specijalizovan za taj tehniki posao i u njegovu strunost niko ne sumnja. A onda su ostali astrolozi dobili podatke o Gejsijevom roenju i natalnu kartu, pa
su se dali na posao. Evo ta mu je svaki
od njih savetovao.
Don Sendbak (John Sandbach),
autor est knjiga iz oblasti astrologije,
dao mu je savet da ne optuuje sebe to
nije pruio vie od sebe u nekim ranijim
sluajevima, jer je preterano popustljiv i
nije pokazao dovoljno odlunosti. Savetovao mu je da svakako radi sa mladim
ljudima zbog sposobnosti da im pomogne da ispolje svoje prave kvalitete.

Astrologija

Don Gejsi u eliji

173

Natalna karta Dona Gejsija

Lokalni astrolog Rendi Gudmen (Randy

Goodman), koji je 1985. godine pobudio panju
medija time to je istraivao fenomen tajanstvenih leteih virli, rekao je za svog klijenta da
je zaista roen za to da slui ljudima. Njegov
rezime je bio: Vae prisustvo ima blagotvoran
uticaj na ljude. U prolosti ste koristili svoju energiju na veoma dobar nain pa, prema tome, i u
ovom ivotu moete dosta dobrog da uinite. Sve u
svemu, moe da se kae da je va ivot vrlo, vrlo
pozitivan.

Sledei astrolog, Norma Najt (Norma Knight), opisala ga je kao veoma

senzibilnu osobu. Kad joj je pomenuo ponudu za posao u kome bi radio sa
mladima, odgovorila je: Vi moete da budete dobri u radu sa decom i za vas
to moe da bude dobar put da nauite da jo vie pruate i primate. Uvek ste
spremni da pomognete drugima. Povremeno ak pokazujete preteranu naivnost
prema svima koji zatrae pomo... ljubazan, nean, obziran kad se radi o potrebama drugih.
Beverli Forel (Beverly Farrel), koja u svojoj knjizi sebe predstavlja kao
meunarodno priznatog autora, predavaa i nastavnika religije, metafizike
i astrologije, sa 30 godina iskustva u domenu paranormalnog, takoe mu je
savetovala rad sa mladima: Imate veoma dobro zaokruenu linost i moete
da budete dobar model drugima. Ako budete radili sa decom, neete imati velikih problema. Vrlo ste upeatljivi i zraite nesebinu ljubav. Vaa instinktivna
svest i nesputan odnos prema ivotu moe da oplemeni svakog s kim ste u
kontaktu.

174

Prognoze u osvit rata

Dr Radovan Kazimirovi u knjizi Tajanstvene pojave u naem narodu veoma afirmativno govori o astrologiji i, na kraju poglavlja, hrabro prilae nekoliko predvianja (koja je preneo iz tampe) poznatog astrologa Aleksandra
Muinia za nastupajui period. Knjiga je izdata 1940. godine, pa tako ove
citate treba posmatrati u svetlu dogaaja i u duhu jezika toga vremena.
Nekoliko prognoza naih astrologa. Izneemo nekoliko prognoza naih
astrologa, kojima pokuavaju da otkriju veo sa velike Tajne, koja se zove
budunost. Iznosimo ovo kurioziteta radi, a vreme e najbolje pokazati ukoliko su ta predvianja tana.
Izostaviemo opirno predvianje pod naslovom Sudbina jedne sirote udovice, jer se odnosi na dogaaje koji su se navodno odigrali pre izdavanja
knjige, pa tako nemamo naina da proverimo da li je zaista re o predvianju ili o naknadnoj manipulaciji. Ova pria govori patetinim jezikom o
anonimnoj osobi i oslanja se iskljuivo na svedoenje samog astrologa Franca Terana, koji svoju besedu zapoinje tvrenjem da je mnogima stvarno
predskazao uspeh u ivotu i da je, stoga, njegov rad od koristi. Umesto ovog
predvianja (koje se, po tvrenju astrologa, naravno, do poslednje rei ispunilo), preneemo prognoze koje su za nas znatno interesantnije jer se odnose
na period posle njihovog objavljivanja i lako moemo sami da proverimo koliko su se ostvarile. Dr Kazimirovi je preneo Muinieve prognoze iz tampe
(objavljene poetkom 1939. godine, neposredno pred poetak drugog svetskog rata):
O Hitleru i Nemakoj. Aleksandar Muini je rekao: Hitler e imati novih
uspeha, koji e dovesti njegovu zemlju do vrhunca slave. Sve to bude preduzimao ispae mu za rukom bez prolivanja krvi. Tako e Nemakoj biti
vraene kolonije (Zagrebake Novosti, 1. januar 1939).
Sudbina panskog diktatora generala Franka. Iz priloenog horoskopa
vidi se da e njegova slava biti na vrhuncu 1940. godine, ali da e zatim u
roku od tri godine pasti na ulici kao rtva atentata i to zbog dejstva nekog
jakog otrova (Novosti, 1. januar 1939).
Budunost Jugoslavije. Ove godine na narod e se plaiti rata. Zavladae
ratna psihoza, ali do velikih katastrofa nee doi... Za vreme vlade Nj. V.
Kralja Petra Drugog naa drava nee ui ni u kakve ratne zaplete. Budunost Jugoslavije je u redu, miru i poljoprivredi, koja e se razviti na modernoj osnovi...
Astrologija

175

Budue velike promene i katastrofe. Ove godine - veli Muini - nee biti
velikih dogaaja za celo oveanstvo. Znaajna konjunkcija mnogih planeta pada u maju 1942. u sazveu bika, kao i konjunkcija Urana sa Saturnom u maju 1942. Tih godina nastae velike promene u politikom i ekonomskom pogledu.
Za to vreme ljudi e doiveti velike katastrofe pa e biti i veliko poveanje
broja smrtnih sluajeva. Zavladae novi pogledi na ivot i novi sistemi, koji e se bitno razlikovati od odsadanjih i oveanstvo e posle ovoga dugo
iveti u miru i blagostanju. Mnogi e se u budue posvetiti duhovnoj
kulturi oveka, pa e i najsiromaniji biti u mogunosti da se obrazuju i
vaspitaju.

176

Prosto pitanje: kako?

Racionalan nain da se shvati svet, koji zastupa nauka, namee pravilo da se
koriste i mehanizmi delovanja koji nisu poznati, naravno ako se pokae da
su oni delotvorni. U medicini, recimo, postoji niz medikamenata za koje se ne
zna do kraja na koji nain funkcioniu, ali se ipak primenjuju - popularan primer je aspirin za koji je od 1899. godine, kad je pronaen, trebalo da proe
punih 80 godina da bi se utvrdio mehanizam njegovog delovanja, ali je i pored toga sve vreme bio iroko korien uz blagoslov medicine.
Od pronalaska nekog mehanizma koji funkcionie (bez obzira da li u
prirodi, drutvu, medicini ili tehnici) pa do otkrivanja naina njegovog delovanja, meu naunicima vlada prava groznica izazvana pokuajima da se otkrije svaki nepoznat detalj. Razlozi za ovo nisu samo trine prirode, oni lee i u ljudskom biu. Ljubopitljivost nas je i dovela do toga da upoznamo
mnoge tajne prirode i da ponemo da ih koristimo.
Informacije koje dobijamo od astrologa usmerene su na to da nam pomognu da pronaemo preice kojima emo reiti neke nae line probleme.
Izbor je prilagoen prohtevima naruioca informacije: 1. posao (nagon za samoodranjem), 2. ljubav (nagon za produenjem vrste) i 3. zdravlje (nagon
za ouvanjem telesnog integriteta). Opseg mehanizma delovanja (naravno,
ako on zaista postoji) tako je irok da bi zaista bilo teta ne prouiti ga.
Kojoj kategoriji, dakle, pripadaju astrolozi koji najmanje napora ulau u
to da otkriju nain na koji planete i sazvea upravljaju naim sudbinama?
Oni ne samo da ne pokuavaju da upoznaju mehanizme delovanja svoje nauke, nego se stie utisak da se svojim neznanjem ak i hvale! Najvie to od
njih moemo da dobijemo jeste analogija, a ne teorija: pa planete isto tako
deluju i na plimu i oseku, zar ne? I umesto da prodube i upotpune znanje,
oni su proirili svoje uenje i uinili ga jo manje preglednim: dobili smo
izbornu, svetovnu, medicinsku, meteoroloku, kinesku (12-godinju), milenijumsku i jo mnoge druge astrologije. Pa i pored ovog uslonjavanja,
astrologija nije nita uinila da bi nam pomogla da se pribliimo tajnama sveta, ivota i prirode. Za razliku od astrologije, nauka kao samostalna disciplina postoji tek nekoliko vekova a odvela nas je na Mesec i na dno okeana,
donela nam fotografije svih planeta do kraja Sunevog sistema, uinila nam
ivot znatno udobnijim i pobedila mnoge doskora neizleive bolesti.
Nesumnjivo je da za nekoliko milenijuma postojanja astrologija nije uinila ni najmanji pomak u svom razvoju. Jedini logian odgovor je da se njome bavi kategorija ljudi koja je svoj cilj ve ostvarila i da zato nema razloga
da bilo ta menja. Drutveni status zvezdoataca uvek je bio na neki nain
Astrologija

177

privilegovan: plemenski vra nije morao da radi i da ratuje a uvek je koristio

sve privilegije, dvorski vidovnjak takoe, a savremeni astrolog, koji produktivnost uveava kompjuterom, uiva potovanje solidnog broja svojih nesebinih donatora. emu onda napor?

Epilog
Ameriki asopis Humanist, koji se preteno bavi socijalnim problemima i
pitanjima koja se tiu verovanja u iracionalno, u broju iz septembra 1975.
godine objavio je proglas pod nazivom Zapaanja o astrologiji. Ovaj proglas potpisalo je 186 vodeih svetskih naunika, meu kojima i 18 dobitnika
Nobelove nagrade. Evo izvoda iz tog proglasa:
Naunici iz raznih oblasti iskazuju svoju zabrinutost zbog sve veeg prihvatanja astrologije u mnogim delovima sveta. Mi, potpisnici ovog proglasa - astronomi, astrofiziari i naunici iz drugih oblasti - elimo da upozorimo javnost na nekritiko prihvatanje proroanstava i saveta koji se daju
privatno ili javno od strane astrologa. Oni koji ele da veruju u astrologiju treba da znaju da se njeni principi ne zasnivaju ni na kakvom naunom
osnovu.
Zato verujemo u astrologiju? U ovim nemirnim vremenima mnogi ljudi
oseaju potrebu za sigurnou koju bi im pruila neija pomo u donoenju odluka. Oni bi eleli da veruju da je njihova sudbina predodreena
astralnim silama koje su van njihovog uticaja. Ipak, mi moramo da se suoimo sa svetom koji nas okruuje i da shvatimo da naa budunost lei u
nama, a ne u zvezdama.
Poto je nauka pripremila polje, postalo je lako pobiti injenicama sve argumente kojima astrolozi brane svoju odstupnicu; pitanje je samo da li neko eli
da saslua te injenice i da ih razume. Po logici stvari delatnost astrologa morala bi da ostane samo deo prolosti ali, kao to su to naunici u ovom proglasu napomenuli, interesovanje za nju danas je u porastu. Svi pokuaji skeptika da javno obore temelje na kojima poiva astrologija, padaju u vodu pred
arolijom koju ona nudi na pola puta izmeu naeg svesnog i nesvesnog. To
je ono to Karl Gustav Jung naziva simbolikom funkcijom i to se nalazi na
mestu u nama na kome se duhovno bie susree sa materijalnim.
Ono to astrologiju ini tako primamljivom jeste to to se ona slui jezikom simbola. Zapravo, jezik simbola je jedino to ona poznaje, ali je to nee
uiniti manje vrednom, naprotiv - istim jezikom slui se i umetnost, pa ipak
niko ne porie da umetnost funkcionie, bar na relaciji izmeu svesnog i nesvesnog. A najzanimljiviju analogiju dobiemo ako stavimo umetnost na test
178

kreiran po pravilima nauke, jer i ona e proi isto kao astrologija: bie optuena za prevaru.
Ko grei u ovom duelu, nauka ili astrologija? Nauka je u svojoj osnovi
samodokaziva, ali ak ni ona ne moe da se pohvali jednoznanou svojih
stavova. Dosad je, kao to emo videti u poglavlju Nauka i pseudonauka, poznato nekoliko razliitih koncepata shvatanja sveta koje nudi nauka, a neprestano se pojavljuju novi. S jedne strane je njutnovski u kome predmeti, sile i energija imaju svoje konane i izmerljive domete, sa druge ajntajnovski
u kome je sve relativno, ne samo prostor i vreme nego ak i redosled dogaaja zavisi od take sa koje se posmatraju. Kvantna fizika ide i dalje, jer eksperimentima dokazuje da dve estice, od trenutka kad se razdvoje, na neki
nain kao da imaju informacije jedna o drugoj, tako da sudbina jedne utie
na drugu ak brzinom veom od brzine svetlosti - kao da nisu ni razdvojene,
kao da su i dalje jedno. I na ovo e astrolozi, u maniru pseudonauke, lakonski rei: Naravno, mi smo to oduvek tvrdili... ovek i zvezde su jedno; njihove
sudbine vezane su jedna za drugu. Zato im je trebalo toliko muke da bi zakljuili neto to mi znamo ve hiljadama godina?
Da li ovde astrologija pobija nauku? Ne, mi se svakodnevno sluimo
plodovima nauke u toj meri da vie niko ne sumnja u njenu istinitost. Ako nije pobila nauku, da li je bar nadigrala? Teko, jer je pala na svim statistikim
proverama, proputajui da se bar empirijski dokae. Da li se pokazala domiljatijom i otroumnijom? Ne, jer nije uspela (a ni pokuala) da objasni
nijedan od mehanizama svoga delovanja. Da li je perspektivnija, tako da se
bar u budunosti moe nadati izmeni snaga u svoju korist? Ponovo je odgovor ne, jer za nekoliko hiljada godina nije odmakla daleko od take na kojoj
se nalazila na poetku.
Teko je nai objanjenje za sve ove paradokse, osim moda to da je astrologija sreno pronala mesto u ljudskoj dui, mesto u kome se tako lepo
smestila da vie nita ne moe odatle da je ukloni. Pisac Kurt Fonegut (Kurt
Vonnegut) kae: to se tie astrologije i itanja sudbine iz dlana, mislim da je
sve to sjajno jer ljude ini snanijim i matovitijim nego to jesu i nudi im mnogo raznih mogunosti. Te stvari predstavljaju komunizam u svom najboljem
obliku. Svako ima svoj roendan i skoro svako ima dlan.
Moda, zaista, astrologiju treba ostaviti tu gde jeste, jer ako se ona bavi pitanjima nae due i ako nas motivie da razmiljamo o sebi, onda nas ini duhovno bogatijima, a toga nikada neemo imati previe. Ovakav kompromis, naravno, vai samo do take na kojoj poinje zloupotreba astrologije. Kao to se i plodovi nauke koriste u slubi zla ili umetnika dela za politiku propagandu i ostvarivanje profita, tako se i astrologija zloupotrebljava
Astrologija

179

za uspostavljanje nevidljive vlasti nad lakovernim ljudima. To se ne odnosi

samo na visoke honorare koje zgru oni koji tvrde da su im dostupne tajne
koje nama nisu, nego i na to to su sebi dali slobodu da upravljaju naim
sudbinama.
Ovako posmatrano, svaki horoskop koji pronaemo u tampi dobar je
koliko i struno sainjena karta koju nam je skupo naplatio astrolog. ak i
bolji, jer umesto da se pokoravamo neijem autoritetu i ponaamo se po njegovim pravilima, mi ostajemo na terenu na kome zadravamo svoje dostojanstvo, privatnost i kritiki odnos prema onome to smo proitali. Tako donosimo odluke koje odgovaraju naim potrebama i niko ne moe da nas prisili da se ponaamo u suprotnosti sa svojom prirodom.

180

5
PROROANSTVA
Pomislite na to koliko se religija oslanja na proroke. Koliko
ljudi veruje u proroanstva,
mada nejasna i neispunjena,
samo da bi podrali svoja
verovanja. Pa ipak ne postoji
religija ija su proroanstva
tako tana i pouzdana kao to
su nauna.
(Carl Sagan)
Savremeni fiziari smatraju da je vreme etvrta dimenzija, koja je po mnogo
emu slina sa prve tri, prostorne dimenzije. To ne znai da kroz vreme moemo da etamo kako nam se prohte, napred - nazad kao kroz prostor, bar ne
u svetu u kome vae Njutnovi zakoni. Meutim, ajntajnovski svet u kome
je vreme kao i sve ostalo (osim brzine svetlosti) relativno, mogue su neke vrlo ograniene manipulacije. Da li to znai da smo na pragu da nauno objasnimo sposobnost nekih ljudi da pogled upiru kroz vreme kao kroz prostor i
da nam kau ta nas eka u budunosti?
Zasad odgovora na ovo pitanje nema ali, dok ga ne dobijemo, moemo
bar da pokuamo da proverimo koliko istine ima u tvrdnjama nekih ljudi,
koji sebe proglaavaju za proroke, da poseduju sposobnost prekognicije (vienja budunosti). Najprostiji metod koji moemo ovde da upotrebimo u isto
vreme je i najsigurniji: nikome neemo nita verovati na re nego emo uporediti njihova proroanstva sa stvarnim dogaajima.
Da bismo objektivno procenili koliko su se vizije nekih proroka ispunile, najpre emo da svrstamo sva proroanstva u tri kategorije:
1. Retrodatirana proroanstva, koja se odnose na period pre nego to se pojavilo svedoenje o njima. Recimo, ako neko posle ernobiljske katastrofe
tvrdi da je te dogaaje njegov deda do detalja video i priao o njima pre 30
godina, da li to znai da je on zaista bio vidovit ili je svedok preuredio priu
jer mu je stalo do vae panje? Ovde emo zanemariti pitanje da li je on sves181

no preradio ili je izmislio priu svoga dede, ili je pak nenamerno postao
rtva uobiajenih psiholokih zabluda o kojima detaljno govorimo u poglavlju Nauka i pseudonauka / Mehanizmi verovanja.
2. Verifikovana proroanstva, koja govore o periodu koji je bio budunost u
odnosu na trenutak kad su izreena ili dokumentovana, a prolost kad se
sudi o njima. Da bi zasluila svrstavanje u ovu grupu, vano je da o autentinosti izjave proroka postoji nesumnjiva potvrda. Za dokaz se ne uzimaju
anegdote i legende, svedoenja (ak ni ako iza njih stoje autoriteti), spisi koji
nisu proli ekspertizu objektivne strune ustanove i slino.

3. Neverifikovana proroanstva, koja se odnose na budui ili neodreeni period. Poto nemamo mogunost da sa sigurnou utvrdimo ta e se dogoditi, ovakve prognoze ne treba uzimati u razmatranje do isteka perioda na
koji se proroanstvo odnosi. Ako taj period nije bar grubo odreen onda to
nije proroanstvo nego neoboriva tvrdnja. Naime, proroanstvo mora da
bude tako formulisano da postoji realna mogunost da se ono ispuni, ali isto
tako i da se ne ispuni. Proroanstvo koje nije vremenski definisano ne moe
da se ne ispuni! Ako neko kae da e se Sunce ugasiti to onda nije proroanstvo nego nauna injenica; a ako tvrdi da e se to sutra dogoditi, onda
ipak jeste proroanstvo. Tano ili pogreno - videemo sutra.
S obzirom na to da nam je zadatak da utvrdimo injenice kako bismo
razdvojili mitove i legende od stvarnih predskazanja, najvanije je da prvo
utvrdimo koja proroanstva pripadaju grupi verifikovanih, da odvojimo ostvarena od neostvarenih (pogotke od promaaja), pa da onda procenimo
koliko je bilo verovatno da proroci postignu taj rezultat sluajnim pogaanjem, a koliko ga treba pripisati vidovitosti. To je jedini nain da utvrdimo da
li neki od proroka zaista poseduje dar koji mu se pripisuje.
Ovo esto nije lako kao to na prvi pogled izgleda. ak i prvi korak, u
kome treba odvojiti falsifikate od originalnih proroanstava, postaje teko
premostiva prepreka jer treba se boriti ne samo protiv agresivnog nastupa
samozvanih proroka, nego i protiv onih koji im nekritiki veruju, pa i medija
kojima pogoduje senzacionalizam zbog ega se ponekad slue i falsifikatima.

182

Biblijska proroanstva
Proroanstva su svedoenja o buduim dogaajima. S obzirom da ljudi nisu
u stanju da vide budunost, oni mogu da proriu samo ako kroz njih govori
Bog ili neko drugo bie sa natprirodnim sposobnostima. Pa poto je Biblija
sastavljena od poruka koje posredno dolaze od Boga, onda nije udno to to
u njoj ima mnogo proroanstava.
Vernici tvrde da Novi zavet predstavlja hronologiju dogaaja koje su
starozavetni proroci vekovima unapred najavili u Starom zavetu. Po njima,
sva su ova proroanstva ispunjena ili e to biti, to bi trebalo da je nesumnjiv
dokaz da Biblija predstavlja autentinu Boiju re. U knjizi Dokaz koji zasluuje potvrdu (1972) Do Mek Dauel (Josh McDowell) tvrdi da Stari zavet sadri nekoliko hiljada proroanstava koja najavljuju dolazak Mesije. Sva
ona su ispunjena u Hristu i to je vrst dokaz da je on otelovljenje Mesije. S
druge strane, skeptici smatraju da nije ispunjeno nijedno, ili bar da rezultat
nije nita bolji nego to bi bio pri nasuminom pogaanju. Tomas Pejn (Thomas Paine) u knjizi Analiza proroanstava, objavljenoj 1925. godine, kae:
Ispitao sam sve delove Novog zaveta koji se odnose na Stari zavet, kao i
navodna proroanstva koja se tiu dolaska Isusa Hrista i nisam naiao ni
na ta to bi najavilo pojavu takve osobe, zbog ega poriem postojanje i
jednog proroanstva
Gde je istina? Da li je ba toliko teko uporediti proreene dogaaje sa stvarnim i tako oceniti tanost proricanja?
Izgleda da jeste. Prvi problem nastaje ve pri najavi ideje da neto treba
proveriti; kritiko razmiljanje podrazumeva da se u neku tvrdnju veruje tek
kad se ona dokae i tako oslobodi svake sumnje, a za veru ve sama re kazuje da ona nije neto to se dokazuje nego neto u ta se veruje.
Nas, sreom, zanima samo faktika ispravnost biblijskih proroanstava,
a to stvar ini znatno jednostavnijom. Tvrdnja da neko moe da vidi budunost na svaki nain je neobina, a u poglavlju Nauka i pseudonauka / Okamova otrica izneemo stav, koji je omiljeni credo skeptika: neobine tvrdnje
zahtevaju neobine dokaze.
Nije lako sloiti se oko toga koliko neobian dokaz mora da se prui za
dokazivanje tvrdnje o sposobnosti vienja budunosti. Naravno, ako neku
pojavu moemo da objasnimo na obian nain, nema potrebe objanjavati je
na neobian. Ipak, ozbiljnost ove teme, kao i brojnost ljudi koji imaju bezgranino poverenje u slovo Biblije, obavezuju nas na detaljniju analizu ovih
proroanstava. Prilikom bilo kakve analize religijskih knjiga najbolje je osloProroanstva

183

niti se na strune analitiare koji nude veliki broj studija o raznim temama,
pa i o biblijskim proroanstvima. Na alost, kao to smo upravo videli, oni su
do te mere podeljeni (u zavisnosti od toga da li dolaze sa religijskim ili
naunim obrazovanjem) i rezultati njihovih analiza tako su razliiti, da poreenje ponekad dovodi do apsurdnih situacija. Nama je cilj da doznamo faktiku istinu i zato emo podvrgnuti proroanstva kritikoj analizi, tako to e
nas zanimati samo injenice a ne dogmatski stavovi o tome kako ta mora da
se shvati. Osloniemo se, dakle, na nauna tumaenja.
Jedan od esto pominjanih biblijskih analitiara je Forel Til (Farell Till).
Po njemu, biblijska proroanstva dobila su taj epitet samo zato to su ih
pisci Biblije proglasili za proroanstva; isto tako, jedini dokaz o njihovom
ispunjenju su tvrdnje pisaca Novog zaveta da su se proroanstva ispunila.

Neproroanstva
U detaljnoj analizi velikog broja proroanstava, Forel Til je za svako od njih
ponudio objanjenje koje ga demistifikuje. U prvoj grupi nalaze se takozvana
neproroanstva. To su tvrdnje pisaca Novog zaveta da su neki dogaaji navodno bili predskazani u Starom zavetu, a u stvari ih nigde nije mogue pronai. Naveemo ih nekoliko (u citatima emo zacrnjenim slovima naglasiti
delove na koje treba obratiti posebnu panju).
U Novom zavetu postoje dva svedoenja o jednom ispunjenom proroanstvu (da e Isus vaskrsnuti treeg dana), mada to proroanstvo zapravo
nigde ne postoji. U prvom se ak citira sam Isus:
I ree im: Ovo su rei koje sam vam govorio jo dok sam bio s vama, da sve
treba da se ispuni to je za mene pisano u zakonu Mojsijevu, u prorocima
i u Psalmima. Tada im otvori um da razumeju Pismo. I ree im: Tako je
pisano, i tako je trebalo da Hristos pretrpi i da uskrsne iz mrtvih trei dan
(Jevanelje po Luki, 24:44-46)
Predadoh vam najpre kako i sam primih da Hristos umre za grehe nae po
Pismu, i da bi ukopan, i da uskrsnu trei dan, po Pismu (Korinanima
poslanica prva, 15:3-4)
Nije jasno zato je sam Isus (bar po Lukinom svedoenju) nedvosmisleno tvrdio da postoji proroanstvo o njegovom vaskrsnuu treeg dana, jer ta tvrdnja nije tana.
Od svih spisa iz Novog zaveta, analitiari najmanje kredibiliteta daju Jevanelju po Mateju jer je njegov autor, naprosto, u svemu video proroanstvo. Evo jednog od neproroanstava:

184

Tada se izvri ono to je javljeno preko proroka Jeremije: i uzee trideset

srebrnika, cenu ucenjenoga, koga ucenie sinovi Izraelovi (Jevanelje po
Mateju, 27:9)
Ovo proroanstvo neemo nai nigde u Jereminijim spisima, jer naprosto ne
postoji. Sledi jo jedan primer iz istog jevanelja:
I namesti se u gradu zvanom Nazaret, da se ispuni ono to bee javljeno
preko proroka: nazvae se Nazareanin (Jevanelje po Mateju, 2:23)
Ne samo da u Starom Zavetu nema ovog proroanstva, nego u njemu se
ak nigde ne pominje ni Nazaret ni Nazareanin. Mada su neki branioci Biblije u raspravama iskoristili terminoloki gaf, da se ne tvrdi da su proroci to
napisali nego rekli, ipak se na svim drugim mestima u Bibliji rei koristi u
znaenju tvrditi (u spisima). Ne postoji nain da Jeremija ili bilo koji drugi
prorok neto tvrdi a da o tome budue generacije (pa i sam Matej) pouzdano
znaju, osim ako je on to zapisao. Usmeno prenoenje proroanstava (to bi ih
automatski svrstalo u grupu retrodatiranih) ak ni u to vreme nije se smatralo pouzdanim, pa se Biblija na ovakva svedoenja i ne poziva.

Neispunjena proroanstva
Vejn Dekson (Wayne Jackson) je u tekstu Biblija - Bogom inspirisana: pregled dokaza, objavljenom u amerikom Hrianskom kuriru, izneo tri pravila koja svako proroanstvo mora da ispuni da bi bilo ispravno. Pored
uslova da postoji definisano vreme i da ispunjenje bude potpuno, postoji i
pravilo koje glasi: Treba da sadri precizne detalje, a ne maglovite, uoptene i
daleke mogunosti. U daljem tekstu, u kome brani autentinost proroanstava u Bibliji, ni sam Vejn Dekson nije potovao pravilo koje je propisao: za
njega, recimo, Psalmi (16:8-11), koje je pisao car David, sadre precizne detalje o buduem Isusovom vaskrsnuu:
Svagda vidim Gospoda pred sobom: dok je on kod desnice moje, ne kolebam
se. Zato se raduje srce moje i veseli dua moja, i spokojno telo moje die. Jer
ti nee duu moju eolu predati, nee dati da miljenik tvoj truljenje gleda. Pokazae ti meni put ivota. Obilje radosti pred licem je tvojim, vene
su utehe u desnici tvojoj.
Nije se Vejn Dekson sluajno opredelio za ovo proroanstvo, jer je i Luka
(kroz rei svetog apostola Petra) najpre citirao iste Psalme u Delima apostolskim (2:25-28) i potom (2:31) zakljuio:
To on uskrsenje Hristovo predvide i objavi, govorei da se nee ostaviti dua njegova u Adu, niti e telo njegovo truljenja videti.
Proroanstva

185

Otkud uskrsenje Hristovo? Psalme je car David pisao u prvom licu, pa je

iznad svega jasno da je govorio o sebi a ne o Isusu. Apostol Petar ovo je
pokuao da ospori, a kao argument izneo je injenicu da je David ipak umro
i da je ukopan (Dela apostolska, 2:29), to ga je navelo na zakljuak da nije
mislio na sebe nego na Isusa. Moemo li da se sloimo sa ovako nategnutim
objanjenjem? Teko, jer bez obzira na autoritet svetog Petra, David je nedvosmisleno govorio o svojoj besmrtnosti. Poto je ipak umro, to je samo dokaz
da je negde pogreio. Ovo proroanstvo je ispunjeno samo zahvaljujui Petrovim i Lukinim intervencijama, i ne postoji ni najmanji detalj koji bi ukazao
na vezu izmeu njega i Isusovog vaskrsnua.
Slino vredi za veinu proroanstava iznetih u Bibliji. U Jevanelju po
Mateju (2:17-18), na primer, opisano je kako je razljueni Irod naredio da se
pobiju sva deca mlaa od dve godine, i dodao:
Tada se zbi ono to je javljeno preko proroka Jeremije koji ree: Vrisak
zau se u Rami, plakanje i jaukanje silno; Rahela za decom svojom plae, i
ne htede da se utei, jer njih vie nema.
Ovo je u Knjizi proroka Jeremije (31:15) zaista napisano, ali je kontekst preinaen: Rahela jeste plakala za decom svojom, ali ne zato to su ona pobijena nego zbog raseljavanja Jevreja pod vavilonskim zarobljenitvom. Ve u
31:16 Gospod je tei obeanjem da e se deca (to je u sklopu Jeremijine
prie stilska figura za sav narod) vratiti iz zemlje neprijateljske, ali to Matej
nije proglasio za proroanstvo jer je iz konteksta izvadio samo ono to je
podravalo tezu o ispunjenju Jeremijine vizije.
Proroanska najava Isusovog roenja u Betlehemu (Vitlejemu) uzima se
kao primer tanog predskazanja ovog vanog dogaaja :
A ti, Betleheme Efrato, najmanji me hiljadama Judinim, iz tebe e meni izii onaj koji e Izraelom vladati, ije je poreklo od starih vremena, od
iskonskih dana (Knjiga proroka Miheja, 5:2).
Matej se pozvao na ovo proroanstvo u svom jevanelju (2:5-6):
Rekoe mu: u Betlehemu, u Judeji; jer evo ta je preko proroka napisano: I
ti Betleheme, zemljo Judina, nisi zaista najmanji izmeu glavnih gradova Judinih; jer iz tebe e izii Voa koji e moj narod Izraela napasati.
Na prvi pogled reklo bi se da je re o nepogreivom proroanstvu, ali panju
privlae naoko nevane intervencije koje je Matej uneo u jevanelje. Zato za
Betlehem, koji je u citiranom tekstu bio najmanji, menja navod tako da sada
nije zaista najmanji, i ta znai ono Efrato, koje je promenjeno u zemljo Judina? Zato je sveti Matej netano citirao proroka Miheja? Brojne rasprave voene su na ovu temu, a rezultati istraivanja po mnogo emu su zanimljivi.
186

Betlehem (Vitlejem) Efrato koga u proroanstvu pominje Mihej nije

grad nego osoba, tanije glaveina porodinog klana! Prva knjiga dnevnika
(2:19 i 2:50-51) otkriva nam da je Halev, posle smrti ene Azuve, oenio
Efratu. Ona mu je, kao prvenca, rodila Ora, ovaj je imao sina Salmu, koji je
na kraju dobio sina Betlehema. Otud je Matej morao da izostavi ono Efrato
iz proroanstva jer bi to paljivom itaocu razotkrilo Betlehemovu genezu, a
hiljade Judine izbaene su zato to bi bilo jasno da grad Betlehem nikako
nije mogao da bude jedan meu hiljadama drugih, jer je Judeja bila suvie
mala i sadrala je premalo gradova da bi takva stilska figura bila mogua.
Zato se u nekim prevodima Biblije (kao to je Brentonov), knjiga proroka Miheja (5:2) prevodi kao: A ti, Betleheme, kuo Efrate... (And thou, Bethlehem, house of Ephrathah...). Izraz kua se u Hebrejskom esto koristi da se
oznai porodica ili klan, a nikako grad.
Od svih je najpoznatije proroanstvo u kome prorok Isaija predskazuje
bezgreno zaee, Isusovo roenje i njegovo ime (Emanuilo). Ponovo ga citira Matej u svome Jevanelju (1:22-23):
To je sve bilo da se ispuni ono to je Gospod javio preko proroka koji ree:
Gle, devica e zatrudneti, i rodie sina, i njemu e nadenuti ime Emanuel, koje znai: s nama Bog.
Knjiga proroka Isaije sadri deo (7:14) u kome se tano tako kae. Sve ostalo
ne ide u prilog Matejevoj tvrdnji da je re o proroanstvu koje se na bilo koji
nain odnosi na Isusa. Prvo, Isus verovatno nikada nije ni dobio ime Emanuilo: u celoj Bibliji ovo ime pominje se samo tri puta, dvaput kod Isaije (u pomenutom delu proglaenom za proroanstvo) i jednom kad ga Matej citira.
Uzgred, ako umesto Matejevog svedoenja uzmemo Lukino, aneo je ispravno prorekao devici Mariji: I evo zatrudnee i rodie sina, i nadenue mu
ime Isus, (Jevanelje po Luki, 1:31) ali je to retrodatirano proroanstvo jer je
Luka svoje jevanelje pisao posle Isusovog raspea. Ovo potvruje indikativnu injenicu s kojom emo se esto susretati, ne samo kod biblijskih nego
i kod ostalih proroanstava: sva retrodatirana proroanstva, bez izuzetka, nepogreivo su ispunjena!
Matejeva tvrdnja, da pomenuto proroanstvo treba shvatiti kao najavu
Isusovog roenja, ima vie nedostataka, a mi emo pomenuti samo jo jedan.
Ovaj citat, naime, uopte se ne odnosi na Isusa niti na bilo koju osobu iz daleke budunosti, nego na proroanstvo (uzgred, dobrim delom neispunjeno)
koje ni po emu ne izlazi iz konteksta dogaaja toga vremena (osmi vek pre
Hrista). Knjiga proroka Isaije (glave 7 - 12) i Druga knjiga dnevnika (glava 28)
precizno nam opisuju o emu je re. Evo saetog pregleda dogaaja koji su
od vanosti za razumevanje ovog proroanstva.
Proroanstva

187

Naglo irenje i jaanje Asirske imperije predstavljalo je pretnju severnim

susedima, Izraelu i Siriji. Zato su oni uli u savez kako bi ujedinjeni porazili
Asirce. Ali za leima im je bila Judeja, pa su izraelski i sirijski carevi pozvali
judejskog cara Ahaza da se prikljui ovoj palestinskoj alijansi koja bi delovala
protiv Asiraca. Ahaz je ovaj poziv odbio ime se automatski deklarisao kao
protivnik izraelsko - sirijske alijanse. Zbog toga se oekivalo da Judeja, kao
slabiji protivnik, postane njihova prva meta.
Strah je zavladao kod Judejaca. Da bi umirio cara Ahaza, prorok Isaija
mu je rekao da nema razloga za strah jer mu se javio Bog i poruio da e mu
pomoi u ovoj borbi. A znamenje koje treba da umiri Ahaza bie to to e,
nakon to se Isaija priblii proroici (Knjiga proroka Isaije, 8:3) ona roditi sina! Ovo se, istina, i ostvarilo (kao da je udno to je Isaija, rtvujui se za znamenje, pristupio devojci pa je ona posle devet meseci rodila sina), ali sve to
nema nikakve veze sa Isusom. Zanimljivo je da Isaija nije dao svome detetu
ime Emanuilo (kao to je sam predskazao) nego ga je, navodno po sugestiji
koju je dobio od samog Boga, nazvao Maher-alal-Ka-Baz, to znai Pouri
na plen, pohitaj u pljaku (Isaija, 8:3). Sve u svemu, uzimanje ovog proroanstva za dokaz da je Isusovo roenje najavljeno celih sedam vekova ranije,
u suprotnosti je sa injenicama. Tim pre to njime navodno najavljuje bezgreno zaee, a Isaija u svojoj knjizi (8:3) jasno je rekao Pribliih se proroici, i ona zatrudne i rodi sina. Vuk Stefanovi Karadi je u prevodu Novog
zaveta na mestu na kome se Matej poziva na Isaijino proroanstvo (1:23)
upotrebio kompromisni termin Djevojka e zatrudnjeti, (to je prihvaeno i
u prevodu Svetog arhijerejskog sinoda SPC) ali skoro svi prevodi sa engleskog govornog podruja navode The virgin shall conceive, to znai nevina
devojka ili devica e zatrudneti. Ovaj poslednji izraz upotrebio je i dr Lujo
Bakoti u svom prevodu Biblije (koji smo, kao najrazumljiviji i najblii dananjem jeziku, koristili u svim citatima).
Iako je sveti Matej preinaio kontekst ovog proroanstva, pogledajmo
bar da li se ono ispunilo u okvirima svoga vremena, na koje se i odnosi.
Teko da se moe govoriti o ispunjenju, jer nam Druga knjiga dnevnika
(28:6-8) govori da su vojske Izraela i Sirije u jednom danu pobile 120 000
Judejaca i povele u zarobljenitvo 200 000 ena i dece! Istina, posle nekog vremena dolo je do preokreta ali ne uz boiju pomo kako je prorok Isaija to
prorekao, nego zato to se Ahaz, umesto za religijsko, opredelio za politiko
reenje: podmitio je Asirskog kralja zlatom i srebrom, ime je stupio u savez
sa Asirijom. Posle toga, vojno nadmoniji Asirci porazili su izraelsko - sirijsku
alijansu. Svih 200 000 robova bilo je i pre ove pobede osloboeno zahvaljujui
diplomatskoj akciji proroka Odida (Druga knjiga dnevnika, 28:9-15). Ipak,
za 120 000 pobijenih ljudi bilo je kasno - njih nita nije moglo da vrati u ivot.
188

Najpriblinije ispunjeno biblijsko proroanstvo koje su analitiari pronali potie iz Knjige proroka Jeremije (25:11-12), gde je opisan poraz i odvoenje u ropstvo Jevreja od strane Vavilonaca 586. godine pre nove ere:
Sva e ta zemlja biti pusto i udo, i ti e narodi sluiti sedamdeset godina kralju Babilonskome.
Ali kad se navri sedamdeset godina, onda u kazniti cara Babilonskoga i
onaj narod, govori Gospod, za bezakonja njihova; kazniu zemlju Haldejsku, i obratiu je u pusto venu.
Ovo proroanstvo govori o odvoenju Jevreja u ropstvo, to se dogodilo 586.
godine pre Hrista, kad su Vavilonci unitili Jerusalim. Ipak, uz malo dobre
volje, mogli bismo da smestimo njegov poetak u 605. godinu pre Hrista kad
je, u prvoj godini svoje vladavine, vavilonski car Navuhodonosor porazio
egipatsku vojsku i pokuao prvi napad na Jerusalim. Dominacija Vavilona
zavrena je u oktobru 538. godine, kad ga je persijska vojska konano porazila i car Kir trijumfalno uao u osvojeni grad. To bi bilo 67 godina sluenja
naroda caru vavilonskom to se ne slae sa proreenih 70 godina. Ali poto
su Jevreji osloboeni tek 536. godine, kad je Kir objavio svoj dekret u kome
je dozvolio robovima da se vrate u Jerusalim (Knjiga Jezdrina, 1:3), doi
emo do perioda od 69 godina. Ako se zanemari injenica da su poslednje
dve godine oznaile sluenje caru persijskom, a ne vavilonskom, ovo Jeremijino proroanstvo moglo bi se uzeti kao prilino tana najava jevrejskog ropstva. Neki analitiari su ovo proroanstvo proglasili za jedino ispunjeno iz cele
Biblije, ali ima i takvih (Farell Till) koji se sa ovim nisu sloili jer su se usprotivili pristrasnom podeavanju cifre. Treba ipak u odbranu ovog proroanstva rei da su tada vaili razliiti kalendari u kojima poetak godine nije
raunat od istog dana, pa je postojala mogunost da je prorok uzimao u obzir
kalendar u kome je proroanstvo dao na kraju, a Kir izdao dekret poetkom
godine. Pod tim uslovom stigli bismo do famozne cifre od 70 godina, ali od
proroka kroz koga govori sam Bog moglo bi i vie da se oekuje.
S obzirom da se pad Jerusalima oekivao i da je njegovo osvajanje od
strane Vavilonaca bilo samo pitanje vremena, za njega je vezan veliki broj
proroanstva. U jednom od njih prorok Jeremija prorie Judejskom caru Sedekiji da e ga zarobiti vavilonski kralj, ali da nema razloga za zabrinutost jer
ga on nee ubiti nego e mu smrt biti laka i asna:
Ali uj re Gospodnju, Sedekija, kralju Judin; ovako govori Gospod za te:
Nee poginuti od maa. Umree na miru, i kao to palie mirise ocima
tvojim, ranijim kraljevima, koji su pre tebe bili, tako e paliti i tebi, i oplakae te govorei: jaoh gospodaru! jer ja izgovorih ovu re, govori Gospod.
(Knjiga proroka Jeremije, 34:4-5)
Proroanstva

189

Jerusalim je, naravno, pao i car Sedekija je zarobljen, ali kako je zavrio ivot?
I o tome neto kasnije u istoj knjizi svedoi prorok Jeremija:
Kralj Babilonski dade poklati sinove Sedekijine na njegove oi, i dade poklati i sve poglavice Judine. Zatim uini da se Sedekiji iskopaju oi, i svezana
u dvoje bakrene verige odvede ga u Babilon i metnu ga u tamnicu, gde osta
do dana smrti svoje. (Knjiga proroka Jeremije, 52:10-11)
Ako je Sedekija ovako umro na miru, onda nije lako ni zamisliti kakva bi
ga sudbina snala da mu je Jeremija prorekao teku smrt.
U proizvodnji proroanstava, est manir koji su pisci Novog zaveta
imali bio je da pronau neku reenicu u Starom zavetu koja je odgovarala nekom od kasnijih dogaaja i proglase je za proroanstvo bez obzira to je ona
pisana u formi hronike i odnosila se na neto to nema nikakve veze s tim
dogaajima. Ovaj recept ak je i laki nego to na prvi pogled izgleda. Ako
se, recimo, prisetimo teke oskudice koja je u Sarajevu pod ratnom opsadom
dovedena do vrhunca u zimu 1993. godine, lako emo nobelovca Ivu Andria
(1892-1975) proglasiti za proroka jer je u romanu Omerpaa Latas nekoliko
decenija unapred do tanina opisao sve patnje civilnog stanovnitva:
Kakav je mesec februar te godine u Sarajevu, to je teko zamisliti i nemogue opisati. im je proao, ono to je najgore bilo u njemu zaboravljeno
je. Ali nekad, dok je postojao i trajao, taj mesec je bio straan i svakom ivom stvoru izgledao beskrajan i neizdrljiv.
Ogranienja i oskudica vladaju gotovo u svima, a glad i bolest u mnogima
od njih. Studeno i posno. Ogreva nema, ni volje ni moi da se kupi ili donese. Ljudi razvaljuju ograde i seku jedini dud u avliji, nou se uje kako
prigueno puca daska koju neko krade u susedstvu. Seljak ne silazi u grad,
a iz grada se ne moe nikud. Vreme podesno za crne misli, rune i bezumne
postupke.

Ko je govorio kroz proroke?

Biblijski proroci su tvrdili da kroz njih govori Bog. Veliki broj dananjih proroka tvrdi isto, ali njih malo ko shvata ozbiljno. Zato se dananja bogojavljanja olako proglaavaju za halucinacije i simptome psihikih oboljenja,
a drevni proroci se potuju i izuavaju bez kritike analize tanosti njihovih
proroanstava? Crkva je doskora surovo kanjavala i najmanju sumnju u istinitost Biblije i zabranjivala kritika pitanja, a strahopotovanje je hiljadama
godina usaivano u ljudski duh. Svaki pokuaj analize proroanstava uz
potovanje injenica uglavnom se proglaava za nepotovanje Boga i jeres,
pa se vernicima sugerie zatvaranje uiju pred svakom argumentacijom.
190

A kakav kritiki prilaz proceni tanosti proroanstava sugeriu sami

stvaraoci Biblije? U Petoj knjizi Mojsijevoj (18.21), sam Gospod Bog kroz
Mojsija postavlja pitanje Kako emo poznati rei koje nije Gospod rekao? i ve
u sledeem pasusu (18.22) odgovara:
to bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne ispuni se, to je re
koju nije rekao Gospod. To je iz drskosti rekao onaj prorok: ne boj ga se.
Nema sumnje, kad se pravila ovako postave, promaaja ne moe da bude.
Ipak, da bi se otklonila svaka dilema, u prethodnom pasusu (18.20) nedvosmisleno je odreeno kakva e sudbina snai onoga ko lano prorokuje (drugim reima, ija se proroanstva ne ispune):
Ali prorok koji bi se usudio govoriti u moje ime re koju ja njemu nisam
zapovedio da izgovori, ili koji bi govorio u ime drugih bogova, taki prorok
e se kazniti smru.
Zaista je bilo samozvanih proroka koji su proglaeni za lane i platili glavom
bavljenje ovim poslom. Oni sreniji (ili vetiji), umesto toga, slavljeni su i potovani, a da nisu bili nita uspeniji od prvih. Verovatno je da se razjanjenje
ovoga vie tie politike nego religije; prorok koji je dovoljno vidovit da zna
ta odgovara potrebama klase na vlasti, imae sve privilegije pa e se njegova proroanstva vremenom doterivati ili e se bar nai veta tumaenja koja
e sugerisati da su ispunjena. Nedostaci tih tumaenja i pukotine u njima
pokrivae se neprestanim ponavljanjem teze da su proroanstva ispunjena,
kao i dogmatskim zaziranjem od detaljnih analiza.
Naravno, ovde nismo pomenuli sva biblijska proroanstva, nego smo
dali samo kratku ilustraciju najpoznatijih kako bismo videli do kakvih rezultata dovodi njihova malo paljivija analiza. Treba ipak rei da je jedan manji
broj proroanstava delimino ispunjen; naveli smo 70 - godinje ropstvo iz
knjige proroka Jeremije, koje je najpoznatiji primer kakvog - takvog ispunjenja. U tako velikom broju moralo je da se nae i nekoliko srenih koincidencija, naroito uz mogunost da se za proroanstvo proglasi bilo koja od nekoliko desetina hiljada reenica i da se po potrebi slobodno izvue iz konteksta.
U Bibliji se pominju 34 proroka. Petorica od njih (Semaja, Natan, Gad,
Ido i Jehu) napisala su knjige, ali one nisu nale svoje mesto u Bibliji zbog
ega im se gubi svaki trag - nije poznato da li su one prosto izgubljene ili je
to bila odluka cenzora Biblije. Ma kakva sudbina da ih je snala, velika je
teta to ih nemamo jer za istoriare Biblija je dokument od neprocenjive
vrednosti, ne zbog uda i proroanstava koja opisuje nego zato to ona predstavlja dragocenu hroniku dogaaja iz toga vremena i autentino svedoenje
o raanju jedne kulture.
Proroanstva

191

Smak sveta
Nita nije veito. Knjiga koju drite u rukama jednom e se pretvoriti u prah
i molekule njenih listova vetar e odneti negde daleko. Grad u kome ivimo
postae niz sumornih ruevina, tada vie nee postojati nai bliski roaci i
prijatelji, a ni nas nee biti. ak e i Zemlja jednom prestati da se obre oko
svoje ose i ni po emu nee liiti na planetu kakvu poznajemo.
Sve je izvesno, osim jednog: Kada e to biti? Za godinu, dve, ili za milion godina? Moda neete uspeti ni da proitate ovu stranicu do kraja pre
nego to se to dogodi. Zaista, zna li neko kad e nastupiti kraj sveta?
Mnogi ljudi mislili su da znaju odgovor na to pitanje. Neki od njih izraunali su to na samo njima poznat nain, neki su videli znake i rastumaili ih,
a nekima se Bog javio i saoptio im svoju nameru. Sreom, pokazalo se da niko od njih nije bio u pravu, bar od onih koji su tvrdili da e kraj nastupiti pre
dananjeg dana.
A hoe li do toga doi u skoroj budunosti? Niko ne zna sigurno, ali je
malo verovatno. Ne treba sumnjati u to da su svi dosad objavljeni naini
izraunavanja ovog dana netani i proizvoljni, kao ni da su zasnovani na
fikcijama i sumanutim idejama svojih autora. Ako sudimo po ispunjenju do
sad objavljenih proroanstava, mirne savesti moemo da tvrdimo da ni one
koje se odnose na blisku budunost nisu tane. Imamo razloga da verujemo
da e biti dovoljno vremena ne samo da proitamo ovu stranu nego i celu
knjigu do kraja. Reke e jo dugo tei svojim koritima i mnoge generacije posle nas gledae izlazak i zalazak Sunca.
Analitiari su prikupili nekoliko hiljada proroanstava koja najavljuju
smak sveta. Neki ljudi nisu verovali ovim najavama, ali neki jesu. Efekti njihovog verovanja bili su uglavnom lokalni, ali su neke reakcije bile veoma
dramatine, sa masovnom histerijom, pa i grupnim samoubistvima.
Najstarija poznata najava smaka sveta datira iz 2800-te godine pre Nove ere. Na asirskoj glinenoj ploi sledeim reima se najavljuje apokalipsa kao
kazna za moralno propadanje koje je zahvatilo ljude:
Zemlja se izobliila poslednjih dana. Najave govore da se svet sve bre primie svom kraju. Korupcija i odsustvo morala glavni su znaci.
Ovo moralno opravdanje bie model na kome e se zasnivati i mnoga kasnija proricanja smaka sveta. Osim toga, najavljivae se i pojava Antihrista, kao
i drugi dolazak Isusa Hrista, novi Veliki potop (ovoga puta bez Nojeve
barke), ili neka druga kataklizma. U novije vreme, zahvaljujui prodoru pse192

udonauke, u modu ulaze najave kosmikih tragedija - sudari sa nebeskim telima, transformacija Mlenog puta u kvazar, crna rupa koja e progutati
Zemlju i slino. Kad su u modu uli svemirski brodovi i letei tanjiri, savremeni proroci su predskazivali dolazak vanzemaljske civilizacije koja e nas
porobiti ili unititi, a tokom perioda hladnog rata veliki broj apokaliptinih
predskazanja imao je u svom scenariju nuklearnu katastrofu.
Najava smaka sveta u godini koja se iskazuje okruglim brojem nije
izum dvadesetog veka. Jo 634. godine pre Nove ere, Rimljani su oekivali da
e njihov grad biti sravnjen sa zemljom jer je to bila 120. godina od osnivanja
Rima (1. godina AUC, ab urbe condita, isto je to i 753. godina pre Hrista).
Zato ba 120? Zato to je postojao mit po kome je 12 orlova Romulu otkrilo
arobni broj u kome se krije tajna trajanja njihovog grada, a svaki orao, po tumaenju ondanjih mistika, predstavljao je po 10 godina. Kad se to pokazalo
kao lana uzbuna, smak sveta je najavljen godine 365. AUC (389. pre Hrista)
jer toliko dana ima u godini, pa 1000. AUC (247. posle Hrista) i tako dalje.
Godine 500. posle Hrista takoe je najavljena kataklizma jer je rimski teolog Sextus Julius Africanus objavio uenje po kome je to 6000. godina od
stvaranja sveta. Smatralo se da e tada Isus sii na zemlju i da e to biti kraj
sveta kakvog mi poznajemo. Mnoge kasnije najave takoe su se zasnivale na
okrugloj godini od stvaranja sveta, mada je ta referentna godina varirala u
zavisnosti od trenutno aktuelnog uenja.
Svaki put kada je svet preiveo okruglu godinu, smak sveta je najavljivan 33 godine kasnije, jer je ta godina opet bila zaokruena, ovoga puta raunato od Hristovog raspea.
U spisima iz 793. godine toledski biskup Elipandus opisao je paniku u
narodu do koje je doveo govor jednog panskog monaha. On je 6. aprila te
godine rekao da je to poslednji dan i da e u pono doi do smaka sveta. Panika je trajala celu no i ljudi su besciljno jurili pokuavajui da uteknu od
uasa koji ih eka. Spis se zavrava time to je Hordonije, jedan od metana,
u zoru povikao: Hajde da jedemo i pijemo, pa da umremo siti.
Veliki broj pria opisuje masovnu paranoju koja je vladala uoi 1000. godine. Legenda kae da je panika zahvatila celu Evropu nekoliko godina unapred. Treba rei da ima i istoriara koji smatraju da ta godina nije donela nita
vie straha nego bilo koja druga okrugla godina, tim pre to je u to vreme
malo ljudi znalo da kae u kojoj se godini vremenski nalaze. Ipak, sauvani
su spisi u kojima se ba za tu godinu najavljuje Isusov dolazak. Kasnije se pojavljuju spisi kojima se Isusov silazak sa neba najavljuje za 1033. godinu. Burgundijski monah Radulf Glaber slikovito opisuje psihozu straha u narodu
koja je trajala neprekidno od 1000. do 1033. godine.
Proroanstva

193

Londonski astrolozi su sedam meseci unapred izraunali da e do smaka sveta dovesti Veliki potop koji poinje 1. februara 1524. Oko 20 000 ljudi
pobeglo je iz svojih domova, ponevi sa sobom rezerve hrane. Mnogi su uli
u amce i mudro ekali potop na Temzi. Ironijom sudbine, toga dana u Londonu nije bilo ni kie. Posle ovoga, isti astrolozi priznali su greku i sa sigurne distance od 100 godina najavili veliki potop za 1. februar 1624.
Francuski teolog Pjer dAjli (Pierre dAily) je 1400. godine napisao da e
smak sveta nastupiti 1555, jer se tada po njegovoj raunici navrava 7000. godina od stvaranja sveta. Ovo moda ne bi bilo vredno pomena da dAjlijevo
uenje nije imalo snaan uticaj na Kristofera Kolumba, koji je nainio svoje
kalkulacije i u Knjizi proroanstava objavio da je, po njemu, svet stvoren 5343.
godine pre Hrista pa e do njegovog kraja doi 1658. godine.
Rabin Sabatai Zevi iz Smirnije (Turska) otkrio je da e se Mesija (koji e,
naravno, biti otelotvoren u samom Zeviju) pojaviti 1666. godine. Mada je za
sobom ve imao nekoliko neostvarenih proroanstava, sakupio je dosta sledbenika. Uhapen je, optuen zbog izazivanja nereda i dato mu je da bira
izmeu prihvatanja Islama i smrtne kazne. Izabrao je Islam, to je bila praktina odluka, mada ne ba u maniru Mesije.
Don Nepier (John Napier) je matematiar koji je izumeo logaritmovanje. On je svoj talenat iskoristio da izrauna godinu u kojoj e nastupiti smak
sveta. Najpre je to bila 1688. pa, poto se tada nita znaajno nije dogodilo,
oglasio je da e to biti 1700 godina.
Proroica Doana Sautkot (Joanna Southcott) objavila je da je u drugom
stanju i da nosi Isusa Hrista koga e roditi na Boi, 25. decembra 1814. godine i da e taj drugi Isusov dolazak biti poetak kraja. Svedoci su tvrdili da je
zaista bila trudna, mada je bila stara 64 godine i klela se da je devica. Na Boi je, umesto da se porodi, umrla! Autopsija je pokazala da nije bila trudna.
Viljem Miler (William Miller), voa Mileritske sekte, objavio je rezultate
svojih prorauna po kojima e e se Isus Hristos vratiti na Zemlju izmeu 21.
marta 1843. i istog dana sledee godine. Po isteku ovog perioda, sekta je
zapala u krizu poverenja svojih sledbenika, ali je iz nje izala zahvaljujui
uticajnom lanu Semjuelu Snou (Samuel Snow). On je pronaao greku u
Milerovim proraunima i najavio da e kraj sveta biti 22. oktobra 1844. godine. Miler je toga dana sakupio lanove sekte i poveo ih na planinu sa koje e
se svojim oima uveriti da ovoga puta nema omake. Ve sutradan, ovaj dogaaj dobio je naziv veliko razoaranje.
Preko 100 lanova sekte Ruska braa i sestre crvene smrti izvrilo je samoubistvo 13. novembra 1900. godine, jer su oekivali da e toga dana biti

194

smak sveta. Ovaj manir e, naalost, jo nekoliko puta biti ponovljen u drugim svetskim sektama.
Halejeva kometa se pojavila 1910. godine i sa sobom donela strah da e
18. maja otrovati sva iva bia jer e tada Zemlja navodno proi kroz njen rep
pun cijanida. U Nemakoj su prodavane dopisnice na kojima je bilo natampano Kraj sveta 18. maja, kao i tablete koje su inile ljude otpornim na
otrovni gas (ili su tako bar tvrdili njihovi prodavci).
Amerika proroica Din Dikson (Jean Dixon), o kojoj opirnije govorimo na kraju ovog poglavlja, najavila je da e Antihrist biti roen 5. februara
1962. godine. Zbog autoriteta proroice, verovanje u ovo i danas je veoma raireno kod poklonika Novog doba. Ona je takoe najavila drugi Hristov dolazak za period izmeu izmeu 2020. i 2037. godine.
UFOlog Dord Van Tasel (George Van Tassel) obelodanio je rezultate
telepatskog dijaloga sa vanzemaljcem koji se zove Atar. Tasel je tvrdio da e
20. avgusta 1967. godine SSSR izvriti nuklearni napad na Ameriku i da e to
dovesti do treeg svetskog rata i do unitenja sveta. Poto se ta najava pokazala kao netana, drugi UFOlog, Robin Mek Ferson (Robin McPherson) obavio je telepatski razgovor sa jo jednim vanzemaljcem, po imenu Oks-Ho. On
mu je poverio tajnu da je ovaj napad odloen za 22. novembar 1969. godine.
Dim Dons (Jom Jones), osniva sekte Hram naroda (Peoples Temple),
bio je dobitnik mnogih nagrada za humana dela, pa mu je dat i mandat u
gradskoj vladi San Franciska. Bio je opsednut vizijom nuklearnog rata koju je
imao u mladosti. Ideja sa kojom je osnovao sektu bila je da spase jedan broj
ljudi od sigurnog unitenja oveanstva do koga e dovesti trei svetski rat.
Meutim, paranoja koja ga je sve vie opsedala uinila je da sebe vidi kao boanstvo i zbog njegovog ponaanja napustilo ga je dosta lanova, a broj neprijatelja i kritika upuenih na njegov raun sve vie je rastao. Zato je Dons
poveo preostale lanove u Gijanu, gde je osnovao koloniju Donstaun (Jonestown) u kojoj su obitavali lanovi sekte. Oni e, po Donsovoj tvrdnji, jedini
na svetu preiveti nastupajuu nuklearnu katastrofu. Meutim, njegova paranoja sve vie je pokazivala svoje opako lice i jedan broj lanova je iskoristio posetu amerikog kongresmena ne bi li pokuao da pobegne iz kolonije.
Naoruani Donsovi uvari su reagovali i etvorica dezertera su ubijena, a
uz njih i sam kongresmen. Dons je dobro znao ta ga posle toga eka i naredio da svi lanovi sekte popiju otrov. Oni koji na to nisu pristali, nali su smrt
pod paljbom uvara. ivot je izgubilo 913 ljudi, od toga oko 300 dece mlae
od 18 godina. Bilo je to 18. novembra 1978. godine.
Edgar Vajznant (Edgar C. Whisenant) objavio je knjigu 88 razloga zato
e Dan spasenja biti 1988, koja je odmah postala bestseler. U njoj je izneo
Proroanstva

195

tvrdnju da e to biti 13. septembra 1988, a posle toga je pomerao datume, najpre na 15. septembar pa na 3. oktobar iste godine. Poto su i ti dani proli kao
i svi drugi, objavio je knjigu Konani usklik: Dan spasenja 1989!
Pastor Don Hinkl (John Hinkle) tvrdio je da mu se Bog javio i rekao da
e 9. juna 1994. godine oistiti svo zlo sveta. Toga dana se, naravno, nita
posebno nije dogodilo pa je Hinkl izjavio da je to samo poetak i da se najavljena stvar ve uveliko dogaa, samo u nevidljivoj ravni (moe li neko da dokae suprotno?)
Sestra Marija Gabrijel Paprocki (Marie Gabriel Paproczki) objavila je jo
19. jula 1993. podatak da e kometa udariti u Jupiter neto pre 25. jula sledee godine, to e izazvati najveu kosmiku eksploziju u istoriji oveanstva i smak sveta. Nije se dogodilo nita znaajno za ivi svet na Zemlji, ali
je dinovska kometa zaista udarila u Jupiter 16. jula 1994. To je izazvalo burnu reakciju u tampi i donelo veliki publicitet sestri Paprocki. Malo ko je tada preneo i informaciju da je ona to proroanstvo izrekla dva meseca posle
objave astronoma Brajana Mardsena (Brian Mardsen) da e se kometa umejker-Levi 9 (Shoemaker-Levy 9) toga dana sudariti sa Jupiterom.
U martu 1997. godine Sunev sistem posetila je kometa Hale-Bopp. Kao
i Halejeva, i ona je donela proroanstvo o smaku sveta, ali ovoga puta sa traginim ishodom. Sve je poelo kad se astronomu - amateru aku remeku
(Chuck Shramek) uinilo da u repu komete vidi objekat slian Saturnu. Ova
vest najpre je obila svet i pojavilo se mnogo smelih pretpostavki o poreklu
zagonetnog objekta, ali sve je ubrzo demantovano jer se pokazalo da je to bila obina zvezda. Kao i mnogo puta ranije (a i kasnije), dalji razvoj dogaaja
pokazao je da nije nimalo lako zaustaviti glasine o paranormalnim pojavama
kad jednom ponu da se ire...
Posle ovoga, najpre je Riard Majkl iler (Richard Michael Schiller), poznat kod poklonika Novog doba pod pseudonimom Eliyehova, proglasio zagonetni objekat slian Saturnu za asteroid koji e doneti kataklizmike promene na Zemlji, a da e smak sveta doi 9 meseci kasnije, kad Zemlja bude
prolazila kroz zatrovani rep komete. Nita novo u odnosu na neispunjeno
proroanstvo koje se odnosilo na Halejevu kometu iz 1910. godine!
lanovi sekte Nebeska kapija (Heavens gate) imali su neto drugaija
tumaenja objekta koji je video ak remek. Za njih, to je bio svemirski brod
vanzemaljske superinteligentne civilizacije, koji e primiti na sebe svakoga
ko u odreeno vreme napusti ovaj svet. Oni su smatrali da je taj vremenski
okvir izmeu 24. i 26. maja 1997. godine, i u tom periodu 38 lanova sekte
izvrilo je samoubistvo. Pored svakog od njih bio je prtljag spremljen za put.

196

lanovi sekte Sunani hram (Solar Temple), koje je predvodio nemaki

psiholog Heide Fittkau-Garthe, oekivali su da e se 8. januara 1998. godine
u 8 satu ujutro dogoditi smak sveta i da e spas nai samo onaj ko u odreeno vreme izvri samoubistvo, jer e time biti premeten na spasilaki vanzemaljski svemirski brod. Za ovo su odabrali Tenerife, na Kanarskim ostrvima,
ali ih je u oekivanju pravog trenutka za samoubistvo iznenadila i uhapsila
lokalna policija. Cela sekta (ukupno 31 lan), umesto na vanzemaljskom brodu, nala se u zatvoru.
Od svih sekti, po broju najavljenih predvianja smaka sveta prednjae
Jehovini svedoci. Oni su prognozirali Sudnji dan za 1874, 1878, 1881, 1910,
1914, 1918, 1925, 1941, 1975, 1984 i 1999. godinu.
Stigla je i famozna 2000. godina. Ni Isus ni Antihrist nisu sili na Zemlju, Sunce nije eksplodiralo, Severni i Juni pol nisu izmenili mesta, nuklearni projektili nisu ispaljeni. Nisu se sruili ni avioni ni sateliti, svetski ekonomski sistem nije doiveo krah, a elektrina energija nije nestala u celom svetu.
ak i kompjuteri rade.
Zaista ima neeg fascinantnog u nizu nula kojima se taj broj ispisuje. Vekovima unazad smak sveta je najavljivan ba za tu godinu. Na aroliju ove
cifre nije bio otporan ni Isak Njutn (Isaac Newton), jer je u knjizi Zapaanja o
Danilovim proroanstvima i o apokalipsi po svetom Jovanu predvideo da e
Isus Hristos sii na Zemlju tano 2000. godine.
Najavljeno je mnogo toga, ali se nita posebno nije dogodilo. ak se i za
uvenu greku u nekim na brzinu pisanim kompjuterskim programima (u
kojima se godina memorie sa samo poslednje dve cifre, pri emu se za prve
dve podrazumeva 19), zvanu milenijumska buba ili greka Y2K, ispostavilo da je strah bio neosnovan. Neki su tvrdili da je milenijumska buba deo
plana koji je Bog sproveo da bi oveanstvo konano priveo kraju. Mediji su
prenosili prognoze strunjaka da e ova greka dovesti do tekih softverskih
havarija na svim informatikim sistemima pa su vlasnici odvojili pozamana
sredstva da se posledice koliko - toliko ublae, a sada je od svega toga ostao
samo utisak da su taj strah irili sami informatiari jer su videli mogunost
da deo sredstava sliju u svoje depove. Da li su time pokazali da su nauili i
poneto od prodavaca magle u domenu paranormalnog?
Postoji jo mnogo proroanstava koja smak sveta predviaju u bliskoj ili
dalekoj budunosti. Od svih ovih najava pomenuemo samo jednu, i to jedinu koja e se, po svoj prilici, i ostvariti. Prognoza se odnosi na 4 500 000 000
(etiri milijarde i petsto milionitu) godinu. Tada e se, u jedinom naunom
proroanstvu, Sunce pretvoriti u crvenog dina i progutae Merkur, Veneru,
Zemlju, a verovatno i Mars. Bie to pravi smak sveta.
Proroanstva

197

Nostradamusova proroanstva
Ako se izuzmu biblijski proroci, najpoznatiji prorok u istoriji je francuski
lekar i astrolog iz 16. veka Nostradamus (1503-1566). On je prorekao sve
vanije svetske dogaaje: ratove, katastrofe, pojavu Napoleona i Hitlera, pad
Spejs atla - jedino je u svojim proroanstvima propustio injenicu da e
posle skoro pola milenijuma od njegovog imena biti napravljena vrlo tirana
i unosna industrija.
Nostradamus je iza sebe ostavio neka dela
koja se bave medicinskim pitanjima (koja, naravno, danas malo koga interesuju), kao i neka literarna dela koja su u isto vreme i proroanska. Takozvane prognostikacije odnose se samo na dogaaje za jednu godinu unapred, pa ni to danas
nije zanimljivo, ali je zato interesovanje za njegovih 10 centurija (ili stolea, nazvanih tako zbog toga to svako sadri po 100 proroanstava pisanih
u po 4 stiha) zaista veliko. Osim ove forme, koja
se zove katrena, Nostradamus je za svoja proroanstva ponekad koristio i formu od 6 stihova.
Izvori iz kojih dobijamo Nostradamusova proroanstva jesu originalni spisi, tako da ovde nema
Nostradamus
retrodatiranih proroanstava; jedini problem je
to skoro nigde nema preciznih vremenskih odrednica, pa je nemogue proceniti da li su predskazanja ispunjena ili nisu. Postoji manje od deset datiranih proroanstava i moe se dati ocena da su ona uglavnom neispunjena.
Samo u dva proroanstva precizno je navedena godina u kojoj treba oekivati ispunjenje. Jedno od njih navodi jul 1999 (uz malo natezanja oko kalendara moe da se shvati i kao avgust) i mnogi su ga tumaili kao najavu
smaka sveta. Ba nita vredno panje nije se tada dogodilo, osim to je dobro profitirala industrija koja rauna na ljudsku lakovernost. Recimo, francuski proizvoa modnog rublja Triumph poetkom leta te godine ostvario je
neoekivano dobru prodaju specijalnog enskog grudnjaka za sudnji dan.
S obzirom na popularnost ovih proroanstava, nije udo to su ona
postala pravi intelektualni izazov za veliki broj ljudi. Neki su ak smatrali da
su Nostradamusova proroanstva pisana u ifrovanoj formi, pa su pokuavali da otkriju klju za dekodovanje. Savremeni analitiar Piter Lemesirije u knjizi Nostradamusova proroanstva - stvarnost i mit napisao je:

198

injenica da bi proroanstva mogla da budu kodirana ne znai i da jesu!

Oni koji razvijaju specijalne ifre za itanje Nostradamusa i onda ih primenjuju na njegova proroanstva obino na kraju otkriju u njima svoje, a
ne njegove ideje.
Problem koji se postavlja pred svakog istraivaa-amatera jeste u tome to se
Nostradamusova dela do te mere falsifikuju i dopisuju, da je postalo ozbiljan
problem odvojiti verodostojno proroanstvo od lanog. Oigledan dokaz za
ovo je VII centurija, koje sadri samo 42 umesto 100 katrena (iz nepoznatog
razloga sam Nostradamus nije napisao katrene od 43 do 100), ali to se nije
dopalo nekim izdavaima pa su se njihova izdanja pojavila sa kompletnom
VII centurijom. Ne treba ni rei da dopisana proroanstva sadre upravo najtanije predikcije kasnijih dogaaja.
Osim direktnog postoji i prikriveno falsifikovanje, jo pogubnije po
istinu: netaan i proizvoljan prevod. Nostradamus je pisao svoja proroanstva u ranom modernom francuskom jeziku, sadranom od meavine arhainih izraza koji uglavnom vode poreklo od latinskog i grkog. Takoe je
koristio izraze iz lekarskog argona toga vremena, kao i provansalski jezik
koji se u to vreme koristio u nekim delovima Francuske. Tako je prevod
proroanstava sa originala zapravo prilino maglovit i nedefinisan posao sa
puno nejasnih mesta, pa su prevodioci esto prinueni da se koriste intuicijom. Zato se verzije raznih izdavaa uglavnom ne poklapaju, a najvei broj
primedbi skeptika odnosi se upravo na tendenciozan i netaan prevod.
Za jedno od poznatih Nostradamusovih proroanstava tvrdi se da je u
njemu najavljena pojava Adolfa Hitlera. Evo originalnog teksta i prevoda:
Bestes farouches de faim fleuves tranner
Plus part du champ encore Hister sera
En caige de fer le grand sera traisner
Quand rien enfant de Germain observa.

Zveri divlje od gladi pregazie reke

Najvea bitka bie protiv Hitlera
Zbog njega veliki ovek nai e se u
gvozdenom kavezu
Kad se nemaki sin odmetne od zakona

Ovaj prevod, sa manjim varijacijama, mnogi svetski izdavai priznali su

i smatraju ga verodostojnim, mada strunjaci skreu panju na to da u njemu
postoji veliki broj greaka. Najpre, zveri nee pregaziti reke nego e plivati
niz njih, umesto odmetnuti od zakona u ispravnom prevodu bi trebalo da
stoji posmatrati, a Germain (zapravo Germania) tada nije bila samo oblast
severno od Dunava nego i deo tadanje Rimske imperije na kome se danas
nalazi severoistona Francuska i deo Belgije i Holandije. A najvanije od
svega, Hister je tada bio naziv za donji tok Dunava, pa tako ni uz puno dobre
volje ne moe da se prevede kao Hitler.
Proroanstva

199

Kad je u januaru 1986. godine Spejs atl eksplodirao samo nekoliko sekundi posle lansiranja i poveo u smrt sedam lanova posade, tumai Nostradamusovih proroanstava poeli su grozniavo da tragaju za stihom koji ovo
najavljuje. I nali su ga u 1. centuriji, katrena 81:
Dhumain troupeau neuf seront mis a`part
De iugement & conseil separez:
Leur sort sera diuise en depart
Kappa, Thita, Lambda mors bannis esgarez.

Od ljudskog stada devetoro bie

odvojeno
Bez pomoi i saveta
Njihova sudbina bie zapeaena ve
na polasku
K-Th-L je pogreio, mrtvi su prognani.

Bio je to jo jedan trijumf onih koji su verovali da svaka Nostradamusova strofa opisuje po jedan budui dogaaj i da se samo eka da se i ostali dogode. Dejms Flenegen (James Flanagan), iz istraivakog instituta Research
Triangle Park, dao je svoj doprinos analizi ovih stihova:
1. Broj poginulih ljudi je priblian (Nostradamus najavljuje devet, a poginulo je
sedam). Ova mala greka moe da se tolerie.
2. Od ljudskog stada odvojeno, kao pesniki izraz, ipak je dovoljno taan.
3. Njihova sudbina jeste bila zapeaena na polasku. Snimak lansiranja pokazao
je da je na jednoj od buster raketa gorivo poelo da curi, zbog ega je posle poletanja dolo do eksplozije.
4. Nikakva pomo nije mogla da im se prui.
5. K-Th-L su suglasnici kao u nazivu proizvoaa raketnih motora (Thiokol).
6. Neko je napravio greku (verovatno K-Th-L).
Da li je to dovoljno da se proroanstvo smatra ispunjenim? Izgleda da
jeste, ali Flenegen ipak ne misli tako. Kao i sva druga Nostradamusova proroanstva, i ovo je toliko maglovito i nedefinisano da je moglo sa istom tanou da se odnosi i na neki drugi dogaaj u istoriji. Recimo, ubistvo ruske
carske porodice Romanov od strane revolucionara 1917. godine:
1. Ubijeno je tano devet osoba: car, carica, princ, tri erke, dve sluge i porodini
lekar.
2. Odvojeni su od ljudskog stada (uhapeni i odvedeni u Jekaterinburg gde su ubijeni).
3. Bili su izolovani, dakle bez iije pomoi i saveta.
4. Sudbina im je bila zapeaena na polasku (od strane revolucionara).
5. K-Th-L: za ubistvo mogli bi da budu odgovorni Kalinjin (ili Kerenski), Trocki
i Lenjin (Nostradamus je definisao prva slova: Kappa, Thita, Lambda
6. Neko je poinio greku (komunizam?)
7. Mrtvi su prognani iz politikog ivota.
200

I gde smo sada? Da li je Nostradamus bio tako vidovit da je u jednom

proroanstvu predvideo dve katastrofe? I ako neko pronae i treu podudarnost, hoe li to jo vie uveati uspeh ovog proroka ili e ga demistifikovati?
Mnogi entuzijasti u svetu trude se da u Nostradamusovim proroanstvima pronau podudarnost sa svakim novim dogaajem. Da li je to zaludan
posao? I da li je mogue da je ceo trik bio samo u neodreenim i nedefinisanim stihovima?
Po Flenegenovom miljenju, to je jedno od objanjenja, ali ne i jedino. Za
drugo je potrebno osloniti se na matematiku. Raunica, zapravo, i nije tako
sloena: Nostradamus je iza sebe ostavio neto preko 1000 proroanstava. Od
tada do danas prolo je blizu 500 godina, a na svetu se dogodilo oko milion
manje ili vie znaajnih dogaaja, koji bi mogli da budu kandidati za
dovoenje u vezu sa nekim od proroanstava. Treba imati u vidu da su sva
proroanstva data u vrlo neodreenoj formi (kroz stilske figure) i da ogromna veina nije vezana za neki odreeni datum (Nostradamus je tvrdio da je
tako morao da uradi kako bi zavarao inkviziciju). Ova maglovitost i neodreenost u iznoenju predskazanja do te mere je izraena, da istraivai na
taj nain ak odreuju autentinost citata: ako je nedvosmisleno i jasno iskazana misao onda je verovatno re o falsifikatu, jer Nostradamus (uz manje
izuzetke) nije tako radio.
Da se vratimo Flenegenovoj analizi. Uzmimo hiljadu vremenski nedefinisanih proroanstava na milion dogaaja: to je milijardu moguih podudarnosti. Koliko se proroanstava od tih 1000 ispunilo? Neke procene govore
da se kakva - takva podudarnost moe priznati za 30 do 50 procenata, ali bi
se za 10% (dakle, 100 proroanstava) moglo rei da je prilino uspeno. Dakle, 100 pogodaka od milijardu mogunosti. To je jedan pogodak na deset miliona nasuminih pokuaja!
Ova raunica pokazuje kolika je uspenost Nostradamusovih proroanstava i na osnovu nje treba proceniti da li je re o vienju budunosti ili o
nasuminim pokuajima. ta praktino znai jedan pogodak na deset miliona
pokuaja? Da li je to rezultat vidovitosti ili neizbena koincidencija, uzrokovana velikim brojem mogunosti? Zato, na kraju krajeva, ne bi mogla bilo
koja od mnogo nasumino izgovorenih (i prilino nedefinisanih) reenica da
se poklopi sa bilo kojim od mnogo proizvoljnih dogaaja?
Bez obzira da li je Nostradamus zaista mogao da vidi budunost ili je
veto baratao reima, ipak je on ne samo junak svoga nego i naega doba.
Mnogi dananji majstori za marketing dobro bi platili takav talenat da se u
ljude usadi uverenje koje e se, kao virus, iriti samo od sebe i pet vekova ih
uveravati u to da su aktuelni dogaaji oko njih davno bili vieni i proitani.
Proroanstva

201

Kremansko proroanstvo
Novinar Pera Todorovi je 1902. godine u Malim Novinama objavio kratak
tekst o Milou i Mitru Tarabiu iz Kremne, sela pored Uica. Ovo izdanje izazvalo je pravu jagmu kod publike i bukvalno je bilo razgrabljeno, pa je on isti
tekst objavio i sledee godine u svom Ogledalu. Poto je Pera Todorovi bio
dvorski novinar, bile su mu dostupne mnoge delikatne informacije a on ih je
obogaivao svojom matom, i sve to iznosio u takvoj formi da je za tadanju
publiku bilo teko da razlikuje istinu od izmiljenog.
Sva kremanska proroanstva on je predstavljao iskljuivo kroz politike
naoari to je itaocima, u vreme velikih previranja, svakako odgovaralo. Stie se utisak da se istorija, bar to se tie kremanskih proroanstava, ponavlja.
Skoro ceo vek kasnije ponovo su upotrebljena da bi zadovoljila prohteve
dnevne politike. To e nam uveliko oteati posao oko odvajanja istine od falsifikata, pa emo neka pitanja morati da ostavimo i bez odgovora.
Profesor Aim Stevovi, koji je lino poznavao Mitra Tarabia, priao je
da je u Kremni i u njenoj okolini dugo postojao kult proricanja, pa su se mnogi metani time bavili. Tarabii su se iz Hercegovine doselili krajem 18. veka.
Neki izvori tvrde da su to prezime naknadno dobili po tome to su u Kremnu doneli novitet - tarabe oko dvorita, ali jedan broj metana sela Tarabii
ipak misli da je stvar u tome to su se nastanili na prvim obroncima Tare.
Milo Tarabi (1809-1854) bio je glavni kremanski prorok. Po prirodi je
bio povuen i utljiv i u selu su ga smatrali udakom, a po nekim svedoenjima bolovao je od padavice (epilepsije). Umro je na svoj 45. roendan. Njegov sinovac Mitar Tarabi (1829 - 1899) bio je komunikativniji, pa tako od
njega potie mnogo vie svedoenja. Po Mitrovom pripovedanju, trideset
godina poto je Milo umro, poeo je nou da ga poseuje i da mu odaje tajne
buduih dogaaja. Mitar e kasnije sve te podatke dobijene s onog sveta pretoiti u predskazanja, zainjena legendarnim reima Tako mi je kazato.

Autorska sloboda ili ignorisanje injenica

Najstarije pisano svedoenje o kremanskom proroanstvu do koga smo uspeli da dopremo potie iz 1940. godine. To je knjiga Tajanstvene pojave u naem narodu - Kremansko proroanstvo. Treba rei da je autor ove opsene i
izuzetno zanimljive studije, dr Radovan Kazimirovi, bio doktor prava Tibingenskog univerziteta i kandidat bogoslovlja Kijevske Duhovne Akademije.
Knjiga je prava riznica svedoanstava o verovanju naeg naroda u natprirodne sile, pri emu dominira i verovanje samog autora u natprirodno. Pa202

nju posebno privlai afirmativno, skoro idolopokloniko predstavljanje

nauke metapsihike, kako je pisac nazvao parapsihologiju. Naime, za njega
zadatak ove nauke nije da utvrdi da li natprirodne sile postoje nego im on
odmah dodeljuje status nespornih injenica:
Dananja metapsihika priznaje proricanje kao nesumnjiv fakt. Ona tu pojavu uvruje u pojavu vidovitosti i uporeuje sa pojavama pogaanja misli na daljinu (telepatija), koje su takoe fakta... Predoseanja, pretskazanja
i proricanja, dodue, nisu u protivrenosti sa naukom, ali se naa savest
teko miri sa idejom unapred odreene budunosti (sudbina). Ipak to ne
treba da nas buni. Nae je da znamo ne ono to pretpostavljamo, ve ono
to je stvarno.
Poetkom aprila 1915. dr Kazimirovi je razgovarao sa protom Zaharijem
Zahariem. Bilo je to 16 godina posle smrti Mitra i 61 godinu posle smrti
Miloa Tarabia. Iste godine dr. Kazimirovi je u Nikom Glasniku o tome
objavio tekst i tu injenicu, u knjizi Tajanstvene pojave u naem narodu - Kremansko proroanstvo, iskoristio kao dokaz teze da su svi navodi tani:
A onaj koji ne veruje da su se rei Miloa i Mitra Tarabia ispunile - moe
nai moje zapise iz 1915 god. i proitati...
Na alost, nema ni najmanjeg citata tog teksta to je udno, jer se u ovoj obimnoj knjizi autor rado sluio citatima. Naravno da bi nam to pomoglo da se
uverimo u autentinost predskazanja o burnim dogaajima (naroito onim
izmeu 1915. i 1918), ali je to sada nemogue. On pominje jo jedan tekst na
istu temu u Vremenu iz 1929. godine ali je, zaudo, i ovde izostavljen citat.
Samo tri meseca kasnije u istom listu pojavio se i tekst u kome je publicista
Dragan Aleksi izneo svoje dokaze da je Kremansko proroanstvo tendenciozno i izmiljeno od strane prote Zaharija i radikalskog tribuna prote Milana uria.
Kad je 1851. godine u Kremnu, kao svoju parohiju, doao prota Zaharija Zahari, Milo i Mitar su se odmah sprijateljili i okumili s njim. Oba proroka bila su nepismena, ali je (po nekim vrlo spornim i nepotvrenim tvrdnjama) prota Zaharija zapisivao sve to su mu govorili, pa tako savremeni
analitiari navode podatke iz prve ruke o proroanstvima. Uz to, neki autori tvrde i da je Miloeve rei zabeleavao uiki prota Gavrilo Popovi.
Ako ovi zapisi zaista postoje, ta se dogodilo s njima? Sudei po svedoenju Dejana Malenkovia, unuka prote Zaharija, rukopisi su skrivani i
sauvani na raznim stranama (mada se ne navodi ni jedna), posle ega ih
je on navodno prikupio i, zajedno sa novinarom Dragoljubom Goluboviem
- Pionom, objavio u knjizi Kremansko proroanstvo; ta je bilo - ta nas
Proroanstva

203

eka. Ova knjiga je kod nas doivela veliku popularnost, o emu svedoi
njenih dvanaest izdanja u razdoblju od 1982. do 1998. godine.
Ono to pada u oi prilikom itanja razliitih izdanja ove knjige, jeste da
se u svakom od njih pojavljuju uglavnom predskazanja za protekli period.
Mada je poslednja decenija dvadesetog veka bila krcata znaajnim dogaajima, u svim proroanstvima neete nai ni najmanju najavu o njima! Postoji i
nekoliko izuzetaka o kojima emo govoriti, ali oni uglavnom ne potvruju
tezu o vidovitosti proslavljenih kremanskih proroka. Osim toga, ista predskazanja u kasnijim izdanjima prepravljaju se i menjaju, a neka dobijaju izmenjena tumaenja ili se prosto u jednom izdanju pojavljuju pa u sledeem
volebno nestaju, tako da je posle svega ovoga teko razdvojiti autentine
vizije proroka od naknadnih intervencija izdavaa.
U istoj knjizi priloeni su i faksimili nekoliko strana zapisa prote Zaharija, a o njihovoj autentinosti svedoi sledea tvrdnja u uvodnoj rei knjige:
Ekspertizom hartije, mastila i rukopisa, koja stoji na raspolaganju izdavau, utvreno je tano vreme zapisa kazivanja kremanskih proroka, koja se
potpuno poklapa sa vremenom u kome su oni iveli.
Ovaj podatak mogao bi da razrei dilemu oko autentinosti zapisa. Predgovor (iz pera dr Veselina Savia) obiluje udnim kvalifikacijama upuenim
itaocu koji bi eventualno posumnjao u verodostojnost ovih proroanstava
(Samo glup ovek moe na to tako da gleda. Sa glupima ne treba diskutovati...
Budalu nikada ne moe spreiti da misli ta hoe. Glupak je neunitiv.), ali
nigde nema kljunog podatka - ko je izvrio ekspertizu ovog vanog dokumenta. Moda bi najbolje bilo obratiti se izdavau i zatraiti od njega blie
podatke, ali se pokazalo da je to zaludan posao jer izdavaa skoro da ima vie
nego izdanja ove knjige a nigde se ne kae ko je od njih izvrio ekspertizu i
kome ona stoji na raspolaganju.
Posmatrajui pet izdanja knjige do kojih smo doli (1, 3, 6, 11, i 12) izbrojali smo est razliitih izdavaa (jedanaesto izdanje ima dva izdavaa). Ui u
trag bilo kome od njih danas je nemogue jer su se svi pokuaji zavrili uenjem ljudi na tim adresama i njihovim tvrenjem da tu sada ne postoji izdava pod bilo kojim od navedenih imena.
Bez obzira na sve sumnje, sa velikom verovatnoom moe se pretpostaviti da je autentian jedan broj predskazanja Miloa i Mitra Tarabia o burnim
politikim dogaajima koji su u Srbiji obeleili kraj 19. i poetak 20. veka.
Sada je teko rei kakve su modifikacije ova proroanstva doivela posle dogaaja na koje su se odnosila, ali ipak nema sumnje da su neka od njih bila
ispunjena. Nije bez osnova pretpostavka da, kao i veina drugih, i legenda o

204

kremanskim prorocima ima svoj koren u realnim i istinitim dogaajima.

Borba izmeu razliitih politikih struja toga vremena imala je este obrte i
svako ko je tokom tako burnih previranja prognozirao smene vlasti, imao je
manje ili vie anse da bude proglaen za proroka. ak nije bilo neophodno
ni rizikovati sa suvie detaljnim i preciznim prognozama, jer je sklonost naroda ka senzacijama i ka stvaranju mitova uvek pomagala da se detalji dodaju naknadno.
Tarabii su, oigledno, u ovome imali uspeha. O njima su pisale domae
i strane novine, a jo vie se prialo u narodu. Svi uslovi za lananu reakciju
u javnosti bili su tu; narodni duh nikad nije proputao priliku da od ovako
dobrog polaznog materijala naini mit. Ovaj mit i danas traje, a od zamora ga
(kao to emo upravo videti) uva neprestano dodavanje novih detalja, koji
ga povezuju sa zbivanjima na politikoj i drutvenoj pozornici.

Milo Tarabi
Dr Kazimirovi u svojoj knjizi iz 1940. godine iznosi 18 Miloevih i 26 Mitrovih detaljnih proroanstava. Za Miloa kae da je dao skoro 20 raznih proroanstava, to bi moglo da znai da je u knjizi navedeno sve to je Milo
predskazao. Prvih 15 odnosi se na dogaaje koji su prethodili objavljivanju
knjige (re je, dakle, o retrodatiranim proroanstvima) i za svako od njih moe da se izvede zakljuak da se savreno ispunilo, bukvalno do poslednje
rei. Naveemo preostala tri, koja su u trenutku objavljivanja knjige govorila
o budunosti:
Sudbina Carigrada. Kad Turska bude sasvim ierana iz Evrope, ondakar
e Carigrad uzeti Rusija. Ona e biti najsilnija drava na svetu. Ali ga
jopet ni ona nee u svojim rukama imati, no e tu, kume, i druge drave
vladati, dogovorno kao na saboru. Carigrad e biti svaiji i niiji!
Ovo pripada grupi neverifikovanih proroanstava pa tako ne znamo da li e
se ispuniti, ali ga ne treba pripisati samo Tarabiima jer je ono mnogo starije
od njih. Jo se u knjigama starostavnim, naroito apokrifnim (kojima se ne
zna poreklo) navodi isto predskazanje. Oigledno da je ova stara rana na srcu
svakog pravoslavca leena tako to je proricano da e jednoga dana sa
uvene Aja Sofije biti skinut polumesec i vraen krst. Dolazak cara Mihaila
u Carigrad, koji se u naim (a i ruskim) knjigama starostavnim opirno najavljuje, verovatno je posluio kao osnova nekim proroanstvima koja su pre
dve ili tri decenije pripisana Mitru Tarabiu.
Proglas srpske carevine. Naa e vojska, kume, dugo u Viegradu zastati. Viegrad e dugo biti ni u naim ni u neprijateljskim rukama. Ali, kad
Proroanstva

205

jednom velike sile nadjaaju, kad neprijatelju pukne po glavi, ondakar e

naa vojska lako prei i uzeti cijelu Bosnu i Hercegovinu... Tada e se naa
Srbija mnogo proiriti. Povratiemo jopet granice, koje smo nekada pod
carevima imali, Bosna i Hercegovina bie nae. Gde je srpska kua bie srpsko. Kad sve to bude i svri se, nee dugo potrajati i Srbija e biti carevina.
Ovo proroanstvo najpre je bilo vezano za Prvi svetski rat, ali je dobilo poseban znaaj (i novo tumaenje) posle poetnih uspeha koje je srpska vojska
imala u graanskom ratu u Bosni u prvoj polovini devedesetih godina, jer je
nekako automatski Viegrad prihvaen kao eufemizam za celu Bosnu i Hercegovinu. Kasniji preokret situacije na ratitu (a naroito veza izmeu nadjaavanja velikih sila i napretka nae vojske) ipak nije podrao ovu tezu, pa
je proroanstvo pretrpelo jo jedan premetaj, iz verifikovanih u kategoriju
neverifikovanih. Istini za volju, ono bi moglo da se dovede u vezu i sa ranijim
zbivanjima, ak i pre perioda u kome je Milo Tarabi iveo... da li se opet
radi o staroj rani? Znajui etniki sastav stanovnitva u tom regionu, ne
treba biti prorok da bi se pretpostavilo da e se ovo proroanstvo i u budunosti manje ili vie ispunjavati. to se preostalog dela proroanstva tie, ono
takoe pripada grupi neverifikovanih, pa nema svrhe analizirati ga.
Budua prestonica. Poto Srbija postane carevina, ondakar nee dugo
proi pa e i prestonica prijei iz Beograda u Kruevac. Kruevac e, kume,
biti carska prestolnica!
Ovde je problem isti kao i sa svakim drugim proroanstvom za koje nije data
vremenska odrednica. Mada se dosad nije ostvarilo, nemogue je oboriti ga
jer niko ne bi mogao da dokae da se nee u budunosti ostvariti. Dr Kazimirovi je ansu za ostvarenje ovog proroanstva video u tome to e Kruevac biti geografski centar budue integralne Jugoslavije kad jednog lepog
dana pristupi Jugoslaviji i Bugarska. Treba li da iznesemo procenu koliki su
izgledi za ostvarenje ovoga?
Sve u svemu, od Miloevih proroanstava o kojima svedoi Dr. Kazimirovi imamo veliki broj retrodatiranih i neto neverifikovanih, moda i poneko verifikovano ali ne i ispunjeno ili bar vredno panje. Ipak, ponavljamo
da se u grupi retrodatiranih (za koja su svedoenja izneta posle dogaaja)
svakako nalaze i proroanstva koja su bila izreena na vreme i pokazala se
kao tana. Na alost, posle svih intervencija koje su unosili matoviti autori,
nemogue je rei koja su to proroanstva, koliko detaljna su bila i koliko je
meu njima bilo netanih, to znai zaboravljenih.

206

Mitar Tarabi
S obzirom da je Mitar bio komunikativniji od svog strica, o njegovim
kazivanjima imamo vie podataka. Dr. Kazimirovi u svojoj knjizi navodi 26
proroanstava, koja su veoma pregledna i numerisana, pa je lako pratiti ih. I
ova proroanstva autor je dobio 1915. godine u razgovoru sa protom Zaharijem Zahariem, a objavio celih 25 godina kasnije. Ovaj poslednji podatak
veoma je vaan jer je (kao to emo videti u poglavlju uda), posle toliko
vremena nesvesnog bojenja dogaaja u seanju, malo ta moglo da ostane
od njegovog izvornog oblika.
Od svih Mitrovih proroanstava koje navodi Dr Kazimirovi, samo pet
se odnose na period posle objavljivanja knjige; sva ostala spadaju u grupu
retrodatiranih proroanstava, pa tako ni ovde nemamo previe materijala za
procenu stvarnih prorokih moi.
Budui da je knjiga napisana pred sam poetak Drugog svetskog rata,
najzanimljivije je da vidimo sa koliko tanosti se ovaj rat najavljuje, jer sva
kasnija izdanja slona su u tome da su Tarabii nedvosmisleno videli ovaj
rat i priali o njemu.
Evo jednog dela svedoenja iz 1940. godine (pojmovi evropski rat i
svetski rat odnose se na Prvi svetski rat, a opti rat na kasniju seriju lokalnih ratova, mada je u kasnijim analizama uglavnom tumaen kao Drugi
svetski rat):
10) Posle rata. Srbi e se ujediniti, ali e posle toga nastati mrzija u narodu. Pomenuo je i Mitrovsku skuptinu u kojoj e se neto strano desiti. Srbija e biti vea nego to je ikad bila: gde je srpska kua bie srpsko. Pojavie se i car na Istoku, koji e nas pozvati da uzmemo ono to
je nae. Ove se rei, izgleda, odnose na Rusiju, jer i mi nismo sve zavrili.
11) Izborni sud. Po svretku evropskoga rata vie se nee ratovati, ve e
nastati izborni sud, kao to i mi pravimo izabrani sud, koji miri i sudi
zavaenim stranama.
12) Opti rat. Mitar Tarabi je govorio da se posle evropskog (prvog svetskog) rata nee vie ratovati, imajui u vidu poznate organizovane ratove
jednih drava protiv drugih; ali je rekao da e nastati: bune i revolucije i da
e tada izginuti vie ljudi nego u velikom svetskom ratu. To e biti opti
rat! Nastae strano vreme. Tada e narod pozavideti onima to pomrijee, jer e nastati straniji dani nego to behu za vreme svetskog rata.
Narod e tada rei mrtvima: blago vama to pomreste te ne gledate ove
nae muke; ili ustanite vi mrtvi da legnemo mi ivi!
Proroanstva

207

13) Naa zemlja - carevina. Mitar je stalno govorio da e posle (prvog)

svetskog rata nastati strano vrijeme; da e u narodu biti uasna nestaica novaca; da e se ljudi ubijati za uto dugme; da e Srbija trista uda
pretrpljeti; ali da e zatim doi ovjek iz naroda, koji e umiriti narod i
da e tek posle svih uda i pokora nastati slavno vrijeme. Blago onome
ko to doeka. Tek tada e narod rei: ustanite mrtvi da vidite kaki je sad
ivot.
14) Budunost Carigrada. Mitar Tarabi je u svojim proricanjima jasno
razlikovao svetski rat od opteg. Za svetski rat je rekao da e se zavriti bez
Rusije, jer e se ona o svome jadu zabaviti, a za opti, da e on biti
mnogo straniji od njega. Ali kad se Rusija od svoga zla izbavi, ondakar
e biti najmonija sila na svetu i svaka e se o njeno prijateljstvo otimati!
Rusija e uzeti i Carigrad, ali tek onda kad car ponovo doe!..
Kad je ovo Mitar govorio, seljaci su se smejali, jer nisu mogli verovati da e
Rusija biti bez cara, pa su ga pitali: Zar e Rusija pre zauzimanja Carigrada biti bez cara?! Ali Mitar je samo utao i ponavljao: Tek kad beo
car doe, posle opteg rata, uzee Carigrad! Jo je rekao: Posle svetskog
rata Turci e jo malo ostati u Evropi pa e posle i oni, koji su ostali, otii u
svoju staru otadbinu (kazivanja Dim. Karia, biv. dravnog savetnika).
Ovo je sve to je, po dr Kazimiroviu, prota Zaharija ispriao o Mitrovim proroanstvima koja se odnose na period posle Prvog svetskog rata (koji je, s
obzirom da u vreme objavljivanja knjige jo nije bilo Drugog, prosto nazvan
svetski ili evropski rat), kao i na sve budue ratove i dogaaje. Drugog, dakle, nee ni biti kao organizovanih ratova jednih drava protiv drugih nego
e nastati bune i revolucije (koje se po svoj prilici odnose na neskrivena oekivanja dr Kazimirovia o produenju sovjetske Oktobarske revolucije i prerastanju u globalni svetski proces), a o treem tek nema govora. Sve to ipak
nee zasmetati da se u svim kasnijim izdanjima autora Golubovia i Malenkovia pojavi masa detalja o Drugom svetskom ratu i da se lokalni ratovi
smeste iza njega:
Polje drugog velikakog rata ljudi takom silom nee ratovati za dugo vremena... Bie ratova, ali nekako malijeh...
Izronie odnekud i navodno proroanstvo o obliku kukastog krsta (krivog
nekrsta), o Staljinu kao crvenom caru, Uikoj republici i jo mnogo toga.
Tako se i jedan skroman podatak da e (dodue, jo posle Prvog svetskog rata) doi ovjek iz naroda koji e umiriti narod u novim izdanjima pretvara u
epopeju o oveku plavijeh oiju na belom konju koji e doneti u Srbiju neku
novu veru, na ijem elu e sijati zvezda, koji e vladati Uicem ravno 73 dana,
skupiti veliku vojsku, njome na Biograd udariti i protjerati dumanina iz zem208

lje... Nekoliko godina posle Titove smrti u istoj knjizi itali smo i o predskazanju kojim je najavljeno koliko e on iveti i kako e umreti, s tim to
ovde autori uvode i jednu inovaciju: paljivo doziranu razliku izmeu proroanstva i stvarnog dogaaja! Po njima, Mitar je predskazao da e ovek na
belom konju ...pasti sa svoga konja bjelca i nogu izgubiti. Od toga gubitka
noge e i umrijeti, a ne od starosti svoje. Ovako ugraene nesavrenosti u
proroanstva ine da im se vie veruje i stvaraju privid autentinosti.
Kad su se izmenili politiki uslovi i kad je ljubav prema drugu Titu
prela iz nesumnjive u spornu kategoriju, u knjizi se pojavilo i poglavlje o tome da neki analitiari smatraju da se ovde ne govori o njemu nego o nekom
oveku budunosti. Inae, proroanstvo o oveku na belom konju koji e
osloboditi narod, prisutno je kod nas jo od 17. veka. Kad je austrijski vojskovoa Pikolomini 1689. godine stigao do Skoplja, ljudi su verovali da je on
taj o kome proroanstvo govori i koji e ih osloboditi od turskog ropstva. Svi
su se digli na oruje, jer je Pikolomini veto iskoristio to narodno verovanje.
Danas se dosta govori o dramatinom proroanstvu u kome se navodi
kako e celo nebo nad Poegom goreti jednog dana kao zapaljeno i ozgo padae
u plamenu lae i ljudi i bie puno polje izgorijelih kao ugljen, mada ga dr Kazimirovi nigde ne pominje. Kod Golubovia i Malenkovia ono se bez izmene provlai od prvog do poslednjeg izdanja knjige, ali postoje znaajne razlike u nainu kazivanja. U prvom izdanju, citira se dobar deo knjige Oj
Uice mali Carigrade u kojoj Mladen St. urii opisuje ratne dogaaje iz
1915. godine. Ovde je celo proroanstvo ispriano kroz rei junaka knjige
edomira Zaharia (unuka prote Zaharija), koji u dramskoj radnji knjige
iznosi priu Mihailu Zotoviu, uz nedvosmislenu tvrdnju da je Zaharija nije
zapisao. Izgleda kao da su autori ve u sledeem izdanju knjige zaboravili
ta su napisali u prvom, pa su tvrdili da o tome imamo sauvan zapis prote
Zaharija, posle ega sledi isto proroanstvo, samo to je dogaaj vremenski
prenet iz Prvog u neki budui Trei svetski rat, a kao izvor vie se ne pominje uriieva knjiga. O tom izvoru ostao je da svedoi samo uoljiv knjievni jezik i stil kojim je dogaaj isprian, za razliku od konciznog novinarskog naina iznoenja svih drugih proroanstava.
Naravno da sada moemo samo da nagaamo koji je razlog ovog predomiljanja, ali lako je mogue da je problem bio u vezi sa autorskim pravima Mladena St. uriia, pisca knjige Oj Uice mali Carigrade, zapravo
pravog autora ovog proroanstva.
Evo jo jednog proroanstva koje je doivelo veliki publicitet, a s obzirom da se odnosi na dogaaj iz bliske prolosti, dobro e posluiti za ocenu
autentinosti kazivanja:
Proroanstva

209

Kad Drina kod Bajine Bae bude premoena na dva mjesta i kada potekne
uz Taru, a u istom danu se poklope Veliki petak i urevdan - tih godina
e nastupiti nekakav velikaki belaj.
Ova navodna vizija kremanskih proroka dobila je znaajno mesto u knjizi.
Velikaki belaj se, dodue, pojavio tek tokom devedesetih godina, ali je trostruka koincidencija (dva mosta, reverzibilna elektrana i poklapanje dva praznika), koja je doivela svoje ispunjenje 1983. godine, bila impresivan pogodak. Pria je u knjizi dopunjena i opirnim iznoenjem seanja autora na male kremanske diskusione tribine koje su se pred Drugi svetski rat vodile
pred seoskom kafanom upravo na temu ovog proroanstva, pa se navode ak
izjave i imena diskutanata. Utisak uverljivosti bio bi potpun kad ne bi postojalo, detektivskim argonom reeno, mesto na kome pria curi: u prvom
izdanju knjige (iz 1982. godine) ba nita od ovoga se ne pominje! Da li da
verujemo da bi autori, tako sigurni u proroku mo Tarabia, propustili da
pomenu ovako fantastino proroanstvo samo godinu dana pre njegovog
ispunjenja - naravno, ako je ono i tada postojalo? Treba li rei da ovo proroanstvo ne pominje ni Dr Kazimirovi, niti bilo ko drugi pre 1983. godine?
Uporeujui Kazimirovievo izdanje Kremanskog proroanstva sa izdanjima dananjih autora, mogue je pronai jo mnogo zanimljivih nepodudarnosti. Posebno je indikativna ona koja se tie proroanstva o kremanskoj
crkvi. Evo kako u oba izdanja svoje knjige (1940. i 1941. godine) dr. Kazimirovi citira protu Zaharija:
Tada naiem na Mitra, koji e mi rei: E kume! Nit je bilo nit e tu kadgo crkve biti. Crkve e biti, al e biti podignuta na drugom mestu, posle
opteg rata, kad Srbija bude carevina!
Odista, crkve ni danas u Kremnima nema.
Ali crkve je ipak bilo! Autor knjige nije imao informaciju da je njena gradnja
zapoeta 1938. godine i da su u martu 1941. ve bili zavreni svi radovi osim
enterijera. Kako bi ovo Mitrovo proroanstvo glasilo da je dr. Kazimirovi
znao da je zgrada crkve podignuta pre opteg (uslovno reeno, Drugog svetskog) rata? Da li bi dozvolio da ono bude jedino netano meu desetinama
savreno tanih, ili bi ga ipak malo doterao?
Sad dolazi ono najinteresantnije. Kasniji autori (Golubovi i Malenkovi), znajui kada je crkva sagraena, jednim potezom pera ispravili su
greku; ne samo Kazimirovievu, nego i Mitrovu. Po njima, Mitar je rekao:
Tek izmeu dva velikaka rata, kada mir meu ljudima budne trno ko ia
dogorjele svijee, Kremanci e otpoeti sa zidanjem crkve te jo malo da
budnu gotovi pa e stati. Sprijeie ih rat.
210

Ova dva svedoenja, mada se odnose na isto proroanstvo, ne samo da su dijametralno razliita nego su i oba savreno prilagoena onome to su autori
znali o injenicama.
Proroanstvo koje Dr Kazimirovi ne pominje, a koje je sve do poetka
graanskog rata 1991-1994 u knjizi autora Golubovia i Malenkovia nalazilo svoje mesto u poglavlju O ivotu u naoj carevini, zapoinje ovako:
Vrijeme mira i izobilja trajae dugo. Rodie se mlogo koljena koja e ivjeti
i umrijeti u miru, a da za rat budu doznavali samo preko mudrijeh knjiga,
rijei i raznijeh prikaza... Naa carevina e ojaati i e se god budne ulo
ime nae, svi e nas cijeniti i voljeti.
S obzirom da autori zastupaju tezu da su sva kremanska proroanstva nepogreiva, ovo je (zajedno sa celim poglavljem) iezlo iz svih kasnijih izdanja
jer se odjednom pokazalo da se ba nita iz njega nije ostvarilo - vreme izobilja se nenadano brzo zavrilo, posle Drugog svetskog rata kod nas nije ni
jedno koleno ivelo i umrlo u miru, a postala je deplasirana i tvrdnja da e
naa carevina ojaati i da e nas svi ceniti i voleti.
Postoji jo jedno proroanstvo za koje je teko rei ko ga je lansirao, ali
poto je u poslednje vreme aktuelno, esto se navodi. To je zloslutno predskazanje o tome kako Srba nee ostati ni za pod jednu ljivu. Ovaj detalj se u
novijim izdanjima ne pojavljuje, ali nedavno su autori umesto njega ponudili
naoko slinu (mada sutinski razliitu) legendu, takoe pripisanu Milou i
Mitru Tarabiu, da e doi dan kada e svi Srbi opet stati pod jedan barjak.
Ne treba biti ekspert pa u ovim intervencijama prepoznati politike motive.
Savez boraca NOR-a je 1981. godine objavio knjigu Zlatibor u ratu i
revoluciji 1941 - 1945. godine, u kojoj se tvrdi da je Milo Tarabi rekao da
narodu valja presei jabuku napola popreice, pa e ondakar ugledati e im je
spasenje. Ovo proroanstvo ne pominje ni dr. Kazimirovi niti bilo ko drugi,
ali u njemu nije teko videti aluziju na oblik petokrake koji ine preseene semenke jabuke. Nije, sreom, teko videti ni kuda vodi zloupotreba slave koju
su ovi estiti ljudi iz Kremne, verovatno i protiv svoje volje, stekli.
Izgleda da se kremansko proroanstvo polako ali sigurno pretvara u
doker kartu na koju svako dopisuje ono to mu treba za ostvarenje ciljeva.

Na licu mesta
Poetkom januara 2000. godine posetio sam Kremnu, u elji da na licu mesta
upotpunim sliku o uvenom proroanstvu. Kao saradnika pozvao sam Nenada Veljkovia, jer ovde je od koristi bio njegov talenat za komunikaciju sa
Proroanstva

211

ljudima. Ljubazni metani bili su raspoloeni

da nairoko priaju o Tarabiima, ali smo
stekli utisak da svako ima svoju verziju proroanstava jer su razlike bile vie nego primetne. Ne bi se reklo da je re o sluajnim
neslaganjima, jer su nas sagovornici ponegde
upuivali i na autentine i originalne zapise, pri emu su sve druge bez rasprave proglaavali za sumnjive. Na jednom mestu
dobili smo i instrukciju gde da potraimo 12
listova spisa koje je sam Mitar pisao, a na
nau primedbu da je Mitar bio nepismen,
sagovornik je ostao zbunjen i gledao nas s
nevericom.
Poto smo pronali razliite podatke na
vie strana, bilo nam je jasno da u stvari nita
nismo nali. Sve to smo dobili od razgovora s metanima bilo je samo zgodna ilustracija naina na koji se u narodu stvaraju i, u stalnom prepriavanju,
menjaju legende. Zato smo doneli odluku da informacije potraimo na mestu
koje je malo dalje od arije, a blie nekadanjem centru zbivanja. Otili smo
do zaseoka Tarabii (koje je zapravo nekoliko kilometara udaljeno od same
Kremne) i upoznali se sa ovekom koji je najblii ivi roak prorocima:
Milou je potomak u etvrtom kolenu, a Mitru u treem. To je Jovo Tarabi
(na slici), roen 1922. godine.
Jovo Tarabi

To je bio pun pogodak. Ovaj ljubazni ovek, i pored duboke starosti,

potpuno je sauvao sveinu duha i britku pamet. Uz domau rakiju i zlatiborski sir sedeli smo i satima razgovarali o proroanstvima njegovih pradedova. Bio je sunan januarski dan, neuobiajeno topao za to doba godine, pa
smo dosta vremena proveli i u dvoritu iz koga nam je pokazivao kuu u
kojoj su iveli Milo i Mitar, zatim zaseok iz koga ih je poseivao prota Zaharija, kao i kuu u kojoj je Mitar iveo posle enidbe. Poto se sve ove kue
nalaze na strmim obroncima u podnoju Tare, stie se utisak da su nadohvat
ruke, mada put do njih preko potoka u dnu obronka ne bi bio ni malo lak.
Tokom razgovora postojao je udan, zapravo neverovatan utisak: na
domain, za razliku od svih drugih metana sa kojima smo bili u kontaktu, u
potpunosti je sauvao kritiki stav prema proroanstvima svojih predaka! Ne
samo da je odoleo iskuenju da doteruje i da dopisuje proroanstva ili da
mistifikuje i najmanji deo prie, nego je svaki detalj dopunjavao primedbom
to se tako govori, a ja ne znam da li je zaista bilo tako. Kao da smo sluali
uvene rei njegovog pradede Mitra: Tako mi je kazato.
212

Upitan o drugim verzijama proroanstava svojih predaka o kojima su

nam priali metani u Kremni, Jovo je odgovorio da o tome ne moe nita da
kae jer na zna ta je od svega toga tano. Kad je poveden razgovor o knjizi
Kremansko proroanstvo; ta je bilo - ta nas eka, bio je znatno govorljiviji
jer su autori (Golubovi i Malenkovi) pre poetka rada na knjizi dolazili kod
njega na razgovor. Na sagovornik nije mogao da sakrije ogorenje koje je
osetio kada je video knjigu: Na svaku moju re dodali su njihovih deset.
Razgovor se nije vodio samo o Milou i Mitru, jer je u familiji (uprkos
tvrdnjama savremenih hroniara), bilo jo ljudi sklonih proricanju. ivko Tarabi (brat Jovinog dede Obrena) imao je takvih sklonosti, ali on nikada nije
izaao iz anonimnosti jer glasovi o njemu nisu preli kritinu masu posle
koje legende u narodu poinju same da se ire i umnoavaju.
Poto smo i sami napravili istu greku pa smo o ljudima sudili na osnovu njihove popularnosti, u razgovoru smo insistirali na detaljima koji se tiu
Miloa i Mitra. Tako nam je Jovo Tarabi opirno govorio o tome kako je Milo kao deak zaspao kraj krava na pai. Kad se probudio nije ugledao krave
nego tri vile koje su mu obeale pomo u predskazivanju budunosti i da e
mu doneti knjigu koja e za to biti potrebna (mada je ovde nejasno od kakve
bi koristi bila knjiga nepismenom oveku). Kad je to ispriao majci, savetovala ga je da o tome nikome ne govori.
Naravno, i ovu priu pratila je primedba da je re samo o legendi koja
se sa kolena na koleno prenosi u porodici. Zanimljivo je da ni jedno izdanje
kremanskog proroanstva ne pominje ovu legendu - moda se autorima uinilo da bi ona umanjila verodostojnost ostalih proroanstava, jer danas u vile
veruje malo ko iz ciljne grupe italaca za koje su pisane ove knjige.

Proroanstva

213

Savremeni proroci
Mnogi zapadni tabloidi imaju posebne rubrike u kojima grupe vidovnjaka i
proroka redovno objavljuju svoje prognoze. Kod nas se ove rubrike tek
stidljivo pojavljuju, ali stie se utisak da su zapadni vidovnjaci hrabriji od
naih jer daju proroanstva koja zvue kao potpune besmislice, ali i kao vizije pravih proroka. Recimo, za 1995. godinu iznete su prognoze da e neki
vunderkind od stare mikrotalasne penice napraviti vremeplov , kao i da e meteor veliine automobila udariti u auto - pijacu u Las Vegasu i napraviti rupu iz
koje e pokuljati ista voda, pa e tako biti reen problem manjka pijae vode u
ovom gradu.
Nai vidovnjaci vie vole da igraju na sigurno. Oni najradije daju maglovite i uoptene najave dogaaja koji se manje - vie i oekuju. Pa i pored
toga, podjednako su neuspeni kao i njihove zapadne kolege.
Zato onda to rade? Odgovor je jednostavan: oni se, kao pasionirani
kockari, nadaju glavnom zgoditku. Promaaji im ne donose tetu, jer ih niko
i ne pamti; uostalom, tampa je takav medij da malo ko ita novine stare po
nekoliko meseci ili godina. Ali kad u moru pokuaja postignu jedan pogodak, ulaze u legendu i o njima se dugo pria.

Lav German
Dobar primer za ovo je ruski beli mag Lav German, koji ivi u Beogradu.
Kad se politika situacija na Kosovu zaotrila toliko da je NATO zapretio
bombardovanjem Beograda, on se jedini usudio da ovu pretnju shvati ozbiljno i da pokua da javno prognozira vreme poetka rata. Jo u oktobru
1998. godine objavljeno je da komandant vojnih NATO snaga ima ovlaenje
da naredi vazdune napade, a u decembru (tri meseca pre agresije) Lav German je najavio da e poetkom prolea bombe padati po Beogradu. Neto
kasnije, kad se na vidiku pojavila varljiva mogunost politikog reenja ove
krize, pokuao je da ublai i izmeni izjavu. Bilo je to u februaru 1999. godine,
samo mesec dana pred poetak bombardovanja:
Rekao sam poetak marta - kraj maja... I stoji krv. Da li su u pitanju bombe
ili policija puca na demonstrante, ne znam.
teta je to je korigovao prvu tvrdnju, ime se udaljio od prilino uspene
najave koja glasi poetkom prolea, jer je bombardovanje poelo 24. marta
pa bi greka iznosila samo tri dana! Kad su prve bombe poele da padaju,
tampa je zaboravila na poslednje proroanstvo a prethodno je malo doterala, pa je svaku sledeu storiju o Lavu Germanu zapoinjala podatkom da je
214

on pogodio ovaj datum u dan. Posle nekog vremena, kad je najee postavljano pitanje bilo kada e rat prestati, veliki broj domaih vidovnjaka pourio je da se poslui drugim delom Germanovog proroanstva (koje se
odnosilo na kraj bombardovanja) i da ga proglasi za svoje. Tako je poplava
raznih najava o kraju rata liila na konsenzus: bombardovanje e prestati tano
21. maja! Greka je iznosila cele tri nedelje.
Svejedno, po zavretku vazdunih napada (poslednje bombe pale su 11.
juna) prvi lanak u novinama o Lavu Germanu zapoeo je reima:
Ovako Lav German, uveni ruski beli mag, koji je pogodio datume poetka i kraja rata...
German, zapravo, jeste tokom rata dopunio svoju izjavu o datumu prestanka bombardovanja: bie to kad padne drugi sneg! Ponovo promaaj. Naravno da je danas ve zaboravljeno ne samo to, nego i deo proroanstva u
kome se kae da e kad se sve ovo zavri u Jugoslaviji, neminovno poeti Trei
svetski rat. Oblikujui svoje izjave u maniru vetog proroka, on nije precizirao ta znai odrednica sve ovo, ali treba imati u vidu da je izjava data
tokom bombardovanja. Meutim, ideja o famoznom drugom snegu koji
donosi olakanje ipak nije davala mira prorokom duhu ovog oveka. Nije se
ostvarila za sneg na prolee 1999. godine, ali nita zato - politika kriza posle
rata bila je jo dramatinija, pa mu je to dalo nadu da e se proroanstvo
moda ostvariti sledee zime:
ta da vam kaem, ekajte drugi sneg. To sam rekao ove godine u martu,
tvrdim i sada da e se najvee nevolje naeg naroda tada okonati. Podseam, to e biti kada se prvi sneg otopi, a na vlanu zemlju padne novi sneg.
I to ovde, u Beogradu, jer sam tu viziju imao gledajui kroz prozor svog
stana.
Opet promaaj, ali ne treba oajavati - bie jo zima i snegova, moda e neki
biti i svedok neega dobrog. Hoe li se tada neko setiti izjave ovog ambicioznog oveka i proglasiti je za nepogreivo ispunjeno proroanstvo?
Izgleda da u Srbiji, bar u ovo nesreno vreme, daleko bolju ansu za
ispunjenje imaju pesimistika nego optimistika proroanstva. Ovu prostu
lekciju Lav German je trebalo da naui jo kad je omanuo sa onim to je rekao 1993. godine:
U naredne tri godine to to ostane od Jugoslavije i to bude nosilo njeno
ime, bie meu najbogatjim dravama Evrope.
Sve u svemu, prilino slab rezultat za maga sa tako visokim rejtingom u
narodu, ali to mu ipak nije umanjilo samopouzdanje:

Proroanstva

215

Znate li koliko to kota? Privatna konsultacija sa obinim astrologom

jednog biznismena kota 100000 dolara. A specijalna konsultacija, gde da
uloite svoje akcije, kota 300000 dolara. To je ozbiljan novac, ozbiljan posao koji rade strunjaci. Nikako amateri koji nanjue lovu i pomisle: Ah,
sad je magija u modi, hajde da i ja budem vidovnjak.

Efekat Dikson
Manir masovnih medija da potenciraju (ili ak lairaju) pogotke vidovnjaka
a promaaje zaboravljaju, dobio je naziv efekat Dikson, po Din Dikson (Jean
Dixon, 1917 - 1997), uvenoj amerikoj proroici. Ona je najavila da e trei
svetski rat poeti 1954 (pa onda 1958) godine, da e Fidel Kastro umreti 1969,
da e se Rusi prvi iskrcati na Mesec i jo dosta toga, ali najvei publicitet
donelo joj je navodno predskazivanje atentata na amerikog predsednika
Dona Kenedija, izvedenog u novembru 1963. u Dalasu. Ovo predskazanje,
u kome se kae da e na izborima 1960. pobediti kandidat demokrata koji e
umreti ili e biti ubijen u kancelariji, mada ne obavezno u prvom mandatu,
Din Dikson je objavila jo 1956. godine. Izgleda da je, u moru ostalih tvrdnji, kasnije na ovu zaboravila pa je pred izbore 1960. godine (na kojima je
Kenedi doao na vlast) izjavila da on nee postati predsednik.
Ipak, novinari asopisa The Sacramento Bee nisu zaboravili predskazanje staru etiri godine (mada su zaboravili ne samo neostvarenu prognozu
o izgubljenim izborima nego i mnogo drugih). Izostavili su iz njega neispunjene detalje o umiranju u kancelariji i o prvom mandatu, pa su je proglasili za potpuno ispunjeno proroanstvo. To je proslavilo Din i ona je do
kraja ivota vaila za proroicu broj jedan na ovom kontinentu. U svojim
proroanstvima esto se sluila neobavezujuim reeninim konstrukcijama,
na primer, da bi Tajson uskoro mogao da se oeni u zatvoru i da bi mogao da
postane otac u bliskoj budunosti. Ostvarila je samo nekoliko kakvih - takvih
pogodaka na vie hiljada pokuaja.
Nema sumnje, dogodi se (mada ne esto) da se javno proricanje nekog
od vidovnjaka ostvari. Ponekad se, isto tako, dogodi i da se ostvari neko
predvianje svakog od nas. Pa ipak, umetnost proricanja budunosti ne oslanja se samo na puku sreu, nego je to vetina u kojoj treba imati oseaja za
ljudsku psihologiju, teoriju velikih brojeva, verovatnou dogaaja i za veto
plasiranje tvrdnje.
Robert Tod Kerol (Robert Todd Carrol), profesor filozofije u Sacramento
City College, u svom Reniku skeprtika (Skeptics dictionary) kae:
Ako se ujutru probudim pre svoje ene i pretpostavim da ona oekuje od
216

mene da stavim oprano rublje u mainu za suenje, da li to znai da sam

vidovit? Ako predvidim da e se dogoditi snaan zemljotres u oblasti Mamotskih Jezera pa se on zaista dogodi, da li sam vidovit? Ili samo koristim
to to znam da se tamo svake godine dogode stotine zemljotresa? Ako predvidim da e se u aprilu sruiti avion sa crvenim detaljima na repu, jesam
li ja vidovit? Ili koristim podatak o uestalosti avionskih nesrea i uobiajenim bojama koje se nalaze na oznakama na repu aviona?
Uspenu demonstraciju vetine proricanja sudbine izveli su 1993. godine u
radio emisiji lanovi ekipe Indeksovog radio pozorita. Samo jedan dan
reklamirali su izmiljenu agenciju Sudbina, a rezultat je bio da se vie od
dvesta ljudi javilo telefonom. Popularni Dragoljub Ljubii - Miko proricao
je budunost iz dlana, kafe i izmiljenog Etrurskog horoskopa. Njihovi klijenti nisu shvatali da on s njima zbija ale, prislanjali su dlan na telefonsku
slualicu da im vidi liniju sudbine ili su buno srkali kafu ne bi li im po
zvuku prorekao ta ih eka u ljubavi i poslu. Ovaj vidovnjak se izvinjavao
to mu decometar ne radi pa ne moe da vidi budunost dece, ali za uzvrat
je numeroloki sabirao godine sankcija i mesenu inflaciju od 22 000 procenata da bi izraunao procenat sramotnosti - u kom stepenu moe da pocrveni
klijent. Telefon je zvonio jo dva meseca, jer su se javljale ene po preporuci
svojih zadovoljnih prijateljica.

Nije teko postati prorok

U celom svetu je vidovnjatvo, proricanje sudbine i skidanje ini unosan posao. Trite je veliko, uz malo truda ostvaruju se velike zarade a trokovi
ovakvog poslovanja su minimalni: neto reklame u tampi i plaene emisije
na televiziji koje su reirane tako da se stekne utisak teku spontano. Ipak,
konkurencija u ovom poslu danas je velika i savremeni proroci moraju da se
dovijaju na razne naine ne bi li isplivali na povrinu i osvojili poverenje
publike. Jedan od dobrih naina za ovo je davanje prognoza u tampi o nastupajuem periodu. Ovakvi nastupi su besplatni, tampa ih rado prihvata a
publika ih prati i komentarie. Jedini problem je to treba biti vet i imati
sree, pa pogoditi ta e se zaista dogoditi.
Prorokovanje je ipak lake nego to to na prvi pogled izgleda. Treba
imati talenta za komunikaciju sa publikom i malo armantne razmetljivosti,
a uspeh e doi sam od sebe im takva osoba obnaroduje da poseduje proroke sposobnosti. Razni vikend - kursevi iz okultnih delatnosti mogu da
budu korisni jer donose arene diplome i zvanja za koja publika ne zna na
koji nain i uz koliko truda su steeni. Proroanstva treba preteno da budu
uoptena i da dozvole iroke mogunosti, tako da bilo kakav razvoj dogaaProroanstva

217

ja moe da im osigura ispunjenje. Pored ovakvih, treba da postoji i izvestan

broj konkretnih i rizinih predskazanja, od kojih se veina nee ispuniti, ali
e uz malo sree jedan superpogodak takvom proroku osigurati mesto meu besmrtnicima. Ne treba se plaiti promaaja, jer su proroci miljenici medija pa e svaki neuspeh ubrzo biti zaboravljen.
Robert Tod Kerol je pokuao da demonstrira ovu vetinu tako to je
poeo svake godine da objavljuje svoja proroanstva, ali za razliku od vidovnjaka on priznaje da nije re o natprirodnim sposobnostima nego o prostom balansiranju izmeu izbora dogaaja sa velikom verovatnoom i uverljivosti da iznosi malo verovatnu prognozu. Evo nekoliko primera koje je dao
na pragu 2000. godine:
1. Poznati sportista bie optuen za silovanje svoje supruge ili devojke.
2. Poznati politiar bie rtva seksualnog skandala.
3. Dogodie se zemljotres u Kaliforniji, a poplave i nevreme svuda po svetu.
4. Monika Levinski e nadoknaditi izgubljene kilograme.
5. Nee doi do smaka sveta 5. maja 2000, a ni 1. januara 2001.
6. Niko nee osvojiti nagradu od milion dolara koju nudi Dejms Rendi.
Voli Hartorn (Wally Hartshorn) je u svom biltenu Skeptike novosti (Skeptic News) od 17. januara 2000. naveo ova Kerolova proroanstva (dakle,
ubrzo po njihovom objavljivanju) i pridodao im jedno svoje, koje glasi: Bar
jedno od est navedenih proroanstava nee se ispuniti! ak i ako se ispostavi
da nije bio u pravu, treba mu estitati zbog dobrog oseaja za kombinatoriku
i ispravno korienje teorije velikih brojeva.

218

6
UDA
- ta je to udo?
- To je neto to ti neko ispria i
ti veruje, a zna da nije istina
(Pitanje na kolskom testu i
odgovor uenika 3. razreda)

Po definiciji koju je u 18. veku dao Dejvid Hjum (David Hume), udo je krenje prirodnih zakona uz posebnu volju boanstva ili uz uee nekog nevidljivog posrednika. Hrianski teolozi i tumai Biblije priznaju samo uda
koja su uinjena Boijom voljom, mada se slau u tome da i avo ima mo da
izvri nasilje nad prirodnim zakonima. I u drugim religijama tvrdi se da
postoje moi koje su iznad prirodnih zakona i na koje je mogue voljno uticati posredstvom paranormalnih i okultnih sila. Rezultati korienja ovih
moi obino se ne definiu kao uda, nego kao magija.
U Reniku skeptika (Skeptics dictionary), Robert Tod Kerol (Robert
Todd Carroll) kae:
Sve religije svedoe o brojnim i podjednako uverljivim udima. Kao to je
Hjum naglasio, sve svetske religije uspostavljene su na osnovu uda. Ako
je on u pravu, onda bi one morale meusobno da se iskljuuju. Drugim reima, svaka religija uspostavlja se podjednako vrsto kao i ostale, pokuavajui pri tom da nadvlada svoje rivale. Hjum poredi dilemu izbora religije po kriterijumu uda sa dilemom sudije koji pri donoenju presude uzima
u obzir veliki broj kontradiktornih, mada podjednako uverljivih svedoenja.
Jo vie od toga govori injenica da, ako je civilizacija starija i blia varvarstvu, vea je potreba njenih pripadnika za verovanjem u uda.
Hjum je bio istoriar i filozof, pa mu nije bilo teko da zapazi da to dublje
zalazimo u prolost, nalazimo sve vie svedoanstava o udima. I danas ima
dosta verovanja u uda, to mediji rado podravaju. S druge strane, teko je
219

zamisliti da bi neki savremeni istoriar, sociolog ili etnolog u svojim naunim

radovima govorio o udima sa pozicije linog verovanja u njih.
Vie je nego verovatno, kae Hjum, da svako mora da umre, da olovo
ne moe samo po sebi da stoji u vazduhu, da vatra sagoreva drvo a da je voda
gasi. Hjum navodi da, ako bi neko tvrdio da neko moe da uini udo, on bi
ga upitao: Da li bi obaranje ove tvrdnje bilo vee udo nego sama tvrdnja?
Ako bi odgovor na ovo pitanje bio pozitivan, on bi tada verovao u svedoenje. Mnogi kasniji mislioci pozivali su se na ovo Hjumovo pitanje, pa je ono
postalo uobiajen argument u raspravama o razlonosti verovanja u uda.
Hjumova definicija uda nije jedina. Svoju definiciju imaju mnogi teoretiari i filozofi. Postoje i tumaenja u kojima se za udo uzima svaki razvoj dogaaja koji je malo verovatan, ali takvo shvatanje ne pomae nam da sagledamo dilemu koja je za nas najvanija, pa se na njega neemo oslanjati. Da li
je, recimo, 1973. godine udo spasilo ivot stjuardesi Vesni Vulovi kad je avion u kome je ona bila eksplodirao na visini od 10 000 metara, a ona preivela pad? Ili je, prosto, ovu katastrofu pratio niz za nju srenih okolnosti, izmeu ostalog to to je ostala u repu aviona koji je pao na strmu padinu i to
se sve to dogodilo u blizini klinike sa spremnom lekarskom ekipom?
Da li je udo kad neko dobije glavni zgoditak na lutriji, ili e udom to
da smatra samo dobitnik premije? Za njega to jeste neobian dogaaj sa srenim ishodom, ali nemamo pravo da ga proglasimo za udo jer to se dogaa
u svakom kolu igre i tu nema nieg udnog.
Ovde emo govoriti samo o udima u strogom smislu rei: o dogaajima koji su u suprotnosti sa poznatim prirodnim zakonima. Ako ih tako definiemo, onda bi eventualnim dokazivanjem njihovog postojanja automatski
bilo dokazano da postoji neto to je iznad prirodnih zakona. To bi iz osnova
sruilo (ili bar dopunilo) nauno shvatanje sveta i znaajno izmenilo nain
gledanja na prirodu.
Ostaje jo jedno pitanje: ta sa prirodnim zakonima koje jo uvek nismo
upoznali i objasnili? Moda e neki od njih pruiti objanjenje za neto to
smo do sada smatrali udom, pa smo moda i negirali postojanje te pojave ili
nismo verovali svedocima koji su imali tu sreu da joj prisustvuju?
Opreznost u naunom svetu uvek je dobrodola.

Jesu li maioniari udotvorci?

Veliki broj ljudi, od nastanka govora do dananjih dana, tvrdio je da moe da
ini uda. ak i danas ima dosta samozvanih udotvoraca. Jedan od njih je
Uri Geler (Uri Geller), koji tvrdi da snagom svojih misli moe da savije kai220

ku ili da zaustavi sat. S druge strane, maioniar Dejvid Koperfild (David

Copperfield) zabavlja publiku predstavama na kojima, recimo, ljudi i predmeti (ak i avioni) pred oima publike iezavaju i ponovo se pojavljuju.
U emu je razlika izmeu ova dva udotvorca? Prvi tvrdi da poseduje
paranormalne sposobnosti, a drugi priznaje da se radi o triku. Prvi kae Ja
dokazujem da inim uda i zato treba da mi verujete a drugi Ja ne inim uda nego svojom vetinom stvaram iluziju kojom obmanjujem vaa ula i razum. I mada su predstave Dejvida Koperfilda duhovito osmiljene i njegovi trikovi raznovrsni i fascinantni, a Uri Geler ve skoro tri decenije prikazuje manje-vie iste trikove sa savijanjem kaike, interesovanje za njega ipak nije nita manje nego za Dejvida Koperfilda. Zato?
Ovo dosta govori o publici ne samo Urija Gelera nego i svakog drugog
samozvanog udotvorca. Da ne bismo bili preterano maliciozni, potraiemo objanjenje u tome to njihove predstave u sebi sadre dozu intrige, veitog pitanja koje pobuuje panju: jesu li uda mogua i da li zaista postoje
ljudi koji imaju paranormalne sposobnosti?
Ljudi koji tvrde da su uda deo stvarnosti, zasnivaju svoje verovanje na
primerima koji to dokazuju i uvek su spremni da ponude zanimljivu anegdotu iz koje sledi eljeni zakljuak. Ovo je dobar nain za pobedu u raspravi, jer
skeptici nemaju naina da dokau da pria iza koje lei autoritet pripovedaa
nije tana, a prosto pokazivanje nepoverenja bez argumenata smatra se nepristojnim. Tako jedna strana nema obavezu da dokazuje istinitost svoje prie, a druga mora da dokae neistinost (to je uglavnom nemogue) i smatra
se poraenom ako nije u stanju da to uini.

Bojenje memorije
uda

Istraivai koji se bave anomalnom psihologijom iznose gledita koja mogu da pomognu u raspravi da li je svedoenje dovoljan
dokaz o postojanju uda. Neemo ponavljati
sve psiholoke mehanizme kojima se stvaraju
zablude i pogrena uverenja, ali naveemo
jednu vanu injenicu: memorisanje je kreativan proces koji nije isto to i snimanje slike video - kamerom. Ako je ovek doiveo iskustvo koje ni po emu nije neobino, pa mu neko (ili sam sebi) sugerie da je bio svedok uda, mogue je da on u svom seanju nesvesno
preuredi detalje koji mogu iz osnova da izmene kontekst i znaenje dogaaja. Ovo se zove
bojenje memorisanih sadraja i svojstveno

221

je zdravim i normalnim ljudima. Tako e jedna sugestija, da je svedok prisustvovao neemu nesvakidanjem, vremenom da se pretvori u vrsto uverenje
koje niim ne moe da se izmeni.
U drugu grupu spadaju zablude koje proistiu iz nedostatka oseaja za
neke matematike discipline, posebno one koje prouavaju verovatnou dogaaja. Nas u svakom trenutku okruuju predmeti i pojave koji mogu da se
tumae kao simboli. Ako se dogodi neto znaajno ili ujemo nesvakidanju
vest, to emo odmah povezati sa simbolom koji smo neposredno pre toga
zapazili. Tako se stvaraju pogrene uzrono - posledine veze (Znala sam da
e mi unuci doi u posetu, dva puta mi je od jutros na prozor sleteo beli golub).
Za treu grupu zabluda odgovorno je nepoznavanje nauke i prirode.
Ilustrovaemo ovo priom pozajmljenom iz zapisa jedne konferencije o verovanju u paranormalne pojave, odrane u Caltechu 1992. godine. Uz neznatna
skraenja, citiramo Dejmsa Rendija (James Randi) koji je na ovom skupu
izneo zanimljiv primer:
Postoji knjiga koja se zove Kako da nauite da koristite vanulno opaanje. Autor je dr arls Tart (Charles Tart), uvaeni profesor psihologije sa Kalifornijskog univerziteta. Sluao sam Dr Tarta u Vajomingu. Poto
imam snimak na traci, preneu priu tano onako kako je on ispriao, da
bih video da li e vaa reakcija biti ista kao to je tada bila moja.
...Bilo je ratno vreme. Boravio sam u Berkliju i svi smo radili prekovremeno do kasnih sati. Moj asistent bila je mlada dama koja je takoe radila do
duboko u no. Na kraju radnog dana svi smo otili kui da se odmorimo.
Ujutro je ona ispriala da se tokom noi iznenada probudila sa slutnjom da
se neto strano dogodilo. Imala sam uasan predoseaj, rekla je, ali nije znala ta je izazvalo njen strah. Iskoila sam iz kreveta, otila do prozora i pogledala napolje ne bih li videla ta se desilo. U trenutku kad sam
se ponovo okrenula ka krevetu, staklo se snano zatreslo. Nisam mogla
da shvatim zato. Vratila sam se u krevet i nastavila da spavam. Ujutro
sam ukljuila radio i ula da je brod pun municije kraj Port ikaga odleteo u vazduh. Eksplozija je bukvalno zbrisala Port ikago sa lica zemlje. Sruen je ceo grad i preko 300 ljudi izgubilo je ivot.
Kako je ona mogla iznenada da se probudi, komentarie arls Tart, zatim
da skoi iz kreveta, ode do prozora, i tek tada da oseti udarni talas koji je
preao 35 milja do Berklija? Kad sam to uo, rekoh sebi: Ovde neto nije u redu, pria dalje na konferenciji Dejms Rendi. Upravo vidim nekoliko osmeha u publici; moda ste i vi doli do istog zakljuka? Dakle, poto
je u istom redu na tri - etiri mesta od mene sedeo moj prijatelj, inae ge-

222

olog, doturio sam mu papiri sa pitanjem. Namignuo mi je, osmehnuo se,

ustao i izaao iz sale. Kad se vratio, dodao mi je isti papir na kome je dopisao: 8 sekundi. ta mislite, ta sam ga pitao?
(Iz publike: Koja je razlika u vremenu prostiranja zvuka kroz vazduh na
daljini od 35 milja, u poreenju sa udarnim talasom kroz zemlju?)
Tano, i odgovor je 8 sekundi. Tako je tih 8 sekundi pre nego to se prozor
zatresao, nju probudio potres koji je nastao ne zbog vazdunog nego zbog
podzemnog talasa. Ustala je, otila do prozora, pogledala napolje, nita nije videla, okrenula se i tada se prozor zatresao.
Zanimljiv je i epilog ovog dogaaja, u kome Rendi govori o razgovoru sa
profesorom Tartom kad je sutradan otiao kod njega i izneo mu svoje objanjenje famozne razlike od 8 sekundi. Mada je profesor Tart naunik kome bi
istina morala da bude vanija od svake mistifikacije, samo se osmehnuo i
objanjenje koje ugroava njegovu knjigu prokomentarisao reima: Dakle,
gospodine Rendi, to bi bila teorija koje se Vama najvie dopada.

Crna i bela magija

Ljudi nisu u stanju da sami ine uda. Zato postoji shvatanje po kome oni prizivaju monija bia, koja im pomau da uine neto to sami ne bi mogli. Ako
neki ovek uini udo uz pomo Boga ili neke nebeske sile, onda je to bela
magija. Ona se koristi za dobro ljudi (Isus Hristos je bio beli mag). Za nanoenje zla i za postizanje sebinih ciljeva ine se uda uz pomo avolskih sila i to je onda crna magija.
Magovi i vraevi esto se koriste simbolima kao to su pentagrami ili
neki drugi crtei, statue, arobne rei ili delovi tela ivotinja. Pritom oni izvode rituale koji e im, navodno, pomoi da ine uda. U istim ritualima uestvuju i lanovi grupe (plemena ili sekte) i to su uglavnom dugi i iscrpljujui
ceremonijali, uz monotonu ritminu muziku. Tako se prisutni dovode u stanje u kome postaju sugestibilni, to je esto pomognuto i opojnim drogama.
Kolektivne halucinacije, koje pri tome doivljavaju, ne samo da podravaju
verovanja i dogme vaee u okviru plemena ili sekte, nego i pojaavaju utisak zajednitva unutar grupe i uvruju veze izmeu njenih lanova.
U ovakvoj atmosferi, svaki trik bie protumaen kao udo. Bacanje zapaljivog praha u vatru, neobjanjiva buka u oblinjoj umi ili diskretno pomeranje stola kolenima, izazvae ekstazu kod svih prisutnih. Trebalo bi
najozbiljnije shvatiti upozorenje strunjaka za crnu magiju da je bavljenje
ovim delatnostima opasno za neiskusne i nepripremljene osobe. Jer, kao to
su u stanju snanog oka mogua neobjanjiva izleenja (o emu smo govouda

223

rili u poglavlju Alternativna medicina), tako su kod sugestibilnih i psihiki labilnih osoba tokom ovakvih ceremonija lako mogue psihotine reakcije.
Na naem podneblju postoji veliki broj zvanino prijavljenih agencija
koje se bave magijom, a u nekim sredinama njihove usluge postale su i stvar
prestia. Ogromne sume novca daju se za spravljanje ljubavnih napitaka, bogojavljenskih vodica ili crvenih konia koji e pomoi da se ostvari neki cilj
ili da se neutralie tua crna magija. Mediji su pretrpani oglasima u kojima
se reklamiraju ove agencije ili se nude razne amajlije za uspeh u koli, poslu,
ljubavi, za zdravlje i sve to mata moe da stvori. Zato nije neobino to ovaj
vid obmane ima uspeha u kriznom vremenu, naroito posle velikih migracija stanovnitva kad mnogi ljudi bezuspeno tragaju za svojim identitetom u
novoj sredini. Ovo je V. Velmar Jankovi jo 1938. godine u knjizi Pogled s
Kalemegdana - ogled o beogradskom oveku prozvao prelazniki mentalitet,
koji je nastao kao posledica masovnog prelaska ljudi iz sela u grad.

Mistika logika
Jovan Cviji u poglavlju Mistika logika knjige Balkansko poluostrvo navodi prepoznatljivu karakteristiku Junosrbijanaca:
Kod dinarskih ljudi ima sklonosti mistinome, tajanstvenome, mistikoj logici. Ona je u vezi sa njihovom intenzivnom oseajnou i sa fantazijom.
Time oni stvaraju tajanstvena fakta i pojave, i formiraju ideale. To rade i u
normalnim vremenima, ali naroito u uzrujanim, ratnim.
Na ovu analizu psiholokog profila Dinaraca pozvao se D. Nedeljkovi u
knjizi Dinarski tip i osnovne etnopsiholoke odlike Junosrbijanaca, objavljenoj 1929. godine:
Kao sedmu osnovnu psihiku odliku dinarskog tipa Cviji je naznaio le
fonds mystique, duevnu naklonjenost mistici, mistikoj logici u razumevanju svega. Veruje se u urokljivo oko... Lootinje mogu da ulaze u ljude i ene i ine zla...
Sve su to bia sa kojima Junosrbijanci neprestano raunaju, od kojih se
brane raznim vradbinama i lee se ako u njih uu, raznim mistinim sredstvima. Za njih je neobino vano znati uvati se od vetruki, tih mistinih zlih vetrova, koji oduzimaju vid ili glas oveku, ili mu paralizuju ruku ili nogu. Po njihovom miljenju, mnogo zavisi od toga kakav je angel
uao u oveka kada se raao, jer svaki u sebi ima svog anela. Sve ima svoje mistino znaenje, ako se pas protegne, ako zaurla, ako je pevac na pragu ili posle veere kukurikne, ako uvo zuji, oko zaigra, dlan zasvrbi, ako vatra cii, ako se u snu vidi ovo ili ono itd...
224

I ova mistika logika je jedini nain shvatanja i razumevanja za Junosrbijance svega onoga to im izgleda da ne zavisi od njihove volje i energije.
Sve elementarno i prirodno (roenje, ivot, bolest, kia, sua, rat, smrt,
itd.) deava se onako kako je ksmet (sudbina, srea), kako je Bog dosudio i
nita se tu ne moe izmeniti...
Sve ovo je dr Jovan Mari u knjizi Kakvi smo mi Srbi naveo kao ilustraciju
srpske sklonosti da veruju nepoznatim silama, da se bespogovorno pokoravaju
sudbini i da nisu sposobni da svoj ivot, svoju sudbinu dre u svojim rukama.
Mada ovakva analiza duha jednog naroda donosi puno zanimljivih podataka i uvek je rado primljena kod publike, dobro je posmatrati je s rezervom,
jer se uglavnom ne zasniva na objektivnom ispitivanju nego na linim opservacijama. Osim toga, teko je odvojiti osobine koje su deo genetskog naslea
naroda od onih koje se manifestuju samo kao reakcija na nametnute drutvene prilike. Mogue je da bi knjiga Kakvi smo mi Srbi imala drugaiji
podtekst da se ovaj narod naao u nekom drugom politikom okruenju. Budunost e ili potvrditi ovakvu analizu kolektivne linosti ili e je svrstati
u grupu zabluda i stvari koje ne postoje.

Simpatetika magija
Postoji metafiziko verovanje da sline stvari mogu da utiu jedna na drugu,
ak i kad niim nisu fiziki povezane i kad su na velikoj meusobnoj udaljenosti. Na ovo verovanje oslanja se takozvana simpatetika magija, u koju
spada veliki broj magijskih disciplina. Popularan primer za ovo je kad poklonici vudu (woodoo) magije ubadaju igle u lutku napravljenu tako da lii na
neprijatelja, u uverenju da i on u isto vreme trpi te ubode.
Skoro svaka magija, manje ili vie, sadri u sebi ove principe. Proricanje
gledanjem u olju, recimo, oslanja se na magijske veze koje postoje izmeu
simbola stvorenih kohezionim silama taloga kafe i ivotnog toka osobe koja
je popila tu kafu. Astrologija se, takoe, zasniva na vezi izmeu rasporeda
planeta i sazvea u trenutku neijeg raanja s jedne strane, i njegove sudbine s druge. Vidovnjaci e esto zatraiti neki predmet (deo odee ili nakita)
izgubljene osobe, jer e im on pomoi da je pronau. Slino vai za hiromantiju (dua linija ivota - dui ivot), gledanje u pasulj (sreni ili nesreni
sluaj zavise od broja odvojenih zrna), Tarot karte (raspored simbola najavljuje sudbinu osobe koja je sekla karte) i tako dalje.
Dr Simeun Stankovi u tekstu O sujeverju, objavljenom 1926. godine
u Vesniku srpske crkve, iznosi niz primera za magijski nain razmiljanja u
naem narodu. Evo primera kako je simpatetika magija pomagala ljubomornim muevima da doznaju da li ih ena vara:
uda

225

Po obiajnom pravu koje je vladalo u Crnoj Gori i severnoj Albaniji, pored

ostalih sredstava kojima su se dokazivala sva krivina dela, brakolomstvo
enino dokazivalo se i time to se tvrdo verovalo da je ena izvrila obljubu
s drugim licem onog trenutka, kad se njenom muu prekinuo gatnjak
(ukur), odnosno pojas. Vele da je knez Nikola za vreme rata 1876-1978
odobrio da svaki moe oterati enu, kome se u ratu gatnjak prekine!
Moe se pretpostaviti da je simpatetika magija od samog poetka bila osnova magijskog naina razmiljanja. Jo u peinskom dobu, ljudi su pred polazak u lov ili pred bitku protiv neprijatelja, na zidovima svojih stanita crtali
scene u kojima dominira njihov uspean pohod i bogat plen, verovatno u
uverenju da e se dobar lov ili ishod bitke sa tih slika preneti u stvarni ivot.
Vraevi su se u leenju sluili simbolima bolesti i ivotne snage bolesnika, a
tragovi takvog naina razmiljanja danas se ogledaju u raznim oblicima leenja na daljinu - kristaloterapijom, bajanjem nad slikama ili delovima odee
bolesnika i tako dalje. Principe na koje se oslanja simpatetika magija moemo da pronaemo ak i u homeopatiji, naroito u teoriji infinitezimala, po
kojoj se razblaivanjem poveava snaga leka.
Antropolozi u magijskom nainu razmiljanja nalaze zaetak naunog
miljenja. Hiljadama godina vraevi su posmatrali uzrono - posledine veze
na relaciji izmeu svojih ritualnih radnji i eljenih efekata na neku osobu,
objekat ili prirodnu pojavu. Danas se naunici slue istom empirijskom metodom, s tim to je ona sada obogaena kritikim stavom koji omoguava
sutinski vaan kvalitativni pomak: odbacuju se pogrene teorije a prihvataju
samo one koje su potvrene. Kritiki stav dugo je bio jedina karika koja nedostaje izmeu magijskog i naunog razmiljanja i tek je njegovim usvajanjem
omoguen razvoj naunog pogleda na svet.
Svako od nas ponekad rezonuje po principima simpatetike magije, bez
obzira da li je to u skladu sa njegovim shvatanjem sveta. Kad se na due
vreme odvajamo od osobe koju volimo, rado emo sa sobom poneti njenu sliku ili neku uspomenu koja e nam umanjiti oseaj odvojenosti. Dodirivanje i
posmatranje tih predmeta moe da uini ak da na neki nain doivimo prisustvo te osobe, to e ostaviti utisak magijskog delovanja. Isto tako, mnogi
e u ljutnji nai oduka u cepanju fotografije nekoga ko mu se zamerio ili u
unitavanju nekog predmeta koji je u vezi s tom osobom. Koliko je telefona
polomljeno samo zato to je preko njih stigla loa vest! Ovo e uiniti ne samo
ljudi koji neguju ezoterian pogled na svet nego i oni kojima je blizak kritiki nain razmiljanja, s tom razlikom to je ovima drugima ipak jasno da
cepanje slike neprijatelju ne moe da nakodi. Efekat ovih radnji postoji samo
kod osobe koja time pokuava da pronae utehu, pa i ako u tome uspe, to
ipak nema veze sa magijom nego sa biologijom i psihologijom.
226

Uri Geler
Jedan od najlakih naina da rasvetlimo dilemu da li su uda zaista mogua,
jeste da se upoznamo sa sluajevima poznatih udotvoraca. Nema sumnje da
njima veliki broj ljudi veruje i ne treba sporiti da su sa tog stanovita oni veoma uspeni. Ostaje samo pitanje koliko je to verovanje rezultat stvarnih natprirodnih moi udotvoraca, a koliko su rezultat zablude ili svesne prevare.
Ovo je vano pitanje jer, ako se pokae da zaista postoje moi za koje nauka
ne zna, onda je u interesu celog oveanstva da se te moi dobro ispitaju i
upoznaju poto bismo od takvih saznanja svi imali velike koristi. S druge
strane, ako neko zloupotrebi poverenje da bi obmanuo one koji su mu to poverenje poklonili, onda mu treba dati kvalifikaciju kakvu zasluuje.
Uri Geler je sin Maara i Austrijanke, roen 1946. u Izraelu a ivi u Engleskoj. Jo od ranih sedamdesetih godina poznat je po svojim demonstracijama sposobnosti da snagom uma savija kaike i kljueve, da pokree iglu
kompasa, pokree neispravne asovnike ili da ita skrivene poruke.
Prvo iskustvo u vezi sa paranormalnim pojavama imao je sa 5 godina.
Tokom jela, navodno, kaika u ruci odjednom mu se savila i prelomila (ovo
moemo samo da mu verujemo na re, jer tada o tome nikome nije priao).
Sa 22 godine poeo je da radi kao foto-model, ali je samo godinu dana kasnije doao na ideju da prireuje male lokalne predstave na kojima je demonstrirao svoju sposobnost telepatije i psihokineze. O jednom od njegovih problema, svakako nastalih zbog poetnikog neiskustva u zabavljakim nastupima, pie list Jerusalem post u broju od 5. januara 1971. godine, pod naslovom Opsenarstvo i neispunjen ugovor:
Sudija za prekraje jue je podrao optubu da je Uri Geler, samozvani telepata, kriv za neispunjenje ugovora u kome je obeao da e izvesti taku sa
telepatijom, parapsihologijom, hipnotizmom i telekinezom, a umesto toga
posluio se opsenarskim trikovima...
Geler ipak nije posustao. Nastavio je sa predstavama i ubrzo je postao poznat
irom Izraela, zahvaljujui predsednici vlade Goldi Meir. Kad je ona u jednom nastupu zamoljena da iznese prognozu o budunosti Izraela, izgovorila je stilsku figuru koja je obila svet: Ne pitajte mene, pitajte Urija Gelera.
Imao je samo 26 godina kad je krenuo u Evropu, gde je doiveo niz uspeha, priredio veliki broj atraktivnih predstava i nastupa na televiziji i dao
mnogo intervjua u kojima su ga novinari uzdizali u nebo.
Uri Geler rado pria o tome kako je u bati jo kao dete video veliku svetlosnu kuglu i kako mu je odmah postalo jasno da je to vanzemaljski brod. Izuda

227

gleda da ambicioznom duhu ovog oveka ni drutvo bia sa drugih svetova

nije bilo dovoljno dobro, pa u jednom kasnijem intervjuu, na novinarsko pitanje zato toliko ljudi ipak smatra da je on prevarant, odgovara:
Treba da postavite isto pitanje ljudima koji ne veruju u Isusa Hrista ili u
Boga. Istorijske religijske linosti uvek su imale svojih neprijatelja. Uvek je
bilo takvih koji su tvrdili da je re o arlatanima... Zapravo sam morao da
tuim neke od tih ljudi jer su pisali lai o meni u svojim knjigama. Pravi
razlog je da su oni u tom pisanju videli materijalni interes.
Uri Geler ne radi sam. On ima itav tim advokata iji je zadatak da tue svakoga ko izjavi da se njegove moi zasnivaju na trikovima i prevarama. Izgleda da tajna njegovog uspeha lei dobrim delom i u ovoj slubi, jer je ona veoma vana u odravanju eljenog konteksta knjiga i novinskih lanaka o
njemu. Svaka akcija ove slube zavisi samo od odgovora na pitanje u kakvom
kontekstu je Uri Geler predstavljen u tekstu. U ovo se uverio i autor knjige
koju upravo itate, kad je od Gelera putem elektronske pote zatraio dozvolu da uz ovaj tekst objavi fotografiju njegovog raskonog Kadilaka (koji,
uzgred, lii na jea jer je na karoseriju zalepljeno na stotine savijenih kaika i
viljuaka). Najpre su od njegove kancelarije stigla sledea pitanja:
Moete li da nas obavestite o sadraju poglavlja o Uriju? Takoe, hteli bismo da znamo kakva je priroda knjige, da li je pozitivna, neutralna ili negativna o subjektu. im nas obavestite o tome, rado emo vam poslati slike.
Ohrabren obeanjem u poslednjoj reenici, na pitanja sam odgovorio najpotenije to sam mogao. Odmah je od advokata stigla zabrana na objavljivanje
Gelerovih fotografija, kao i besplatan pravni savet da se upoznam sa meunarodnim zakonom o kleveti.
Nema sumnje, svako ko bi eleo da ga predstavi sa gledita sumnje u
njegove moi, bio je u startu obeshrabren moguom tubom za klevetu. Njegovi pravnici pokrenuli su mnogo procesa u kojima su tuili razne nevernike zahtevajui od njih astronomske sume na ime odtete, a u javnosti je poznat sudski proces voen protiv Gelerovog najveeg protivnika, koga emo
u ovoj knjizi vie puta pomenuti - Dejmsa Rendija (James Randi).
Kao razlog za traenje visoke odtete (15 miliona dolara) navedeno je
klevetanje, ugroavanje privatnosti i smiljeno ometanje sa moguom zloupotrebom. Predmet tube odnosio se na intervju koji je 9. aprila 1991. Rendi dao
listu International Herald Tribune, kad je rekao da je Geler obmanuo ak i istaknute naunike trikovima koji spadaju u grupu onih koji se nalaze na poleini pakovanja kukuruznih pahuljica za decu. Oigledno je da naunici vie ne
jedu kukuruzne pahuljice.

228

Formuliui tubu, Geler se dobro uvao toga da pomene centralno pitanje - da li njegove moi, koje je u spornom intervjuu Dejms Rendi podveo
pod sumnju, zaista postoje ili su one ipak zasnovane na trikovima. Ali, trebalo je utvrditi injenice; proces se posle etiri godine zavrio Gelerovim porazom. Umesto da dobije 15 miliona dolara, Geler je pristao na poravnanje
kojim je platio 120 000 dolara na ime trokova procesa.
Ne samo da ga ovo nije omelo u nastupima, nego je nastavio da sa nesmanjenom energijom izvodi svoje take i da tui svakoga ko se usudi da javno posumnja u njegove moi. Izgubio je sve krupnije procese, ali je ostao neumoran (jedini procesi za koje znamo da su dosueni u Gelerovu korist
voeni su protiv dnevnih listova Esti Hirlap i Nepszabadsag u Maarskoj).
Posebno je zanimljiva Gelerova ponuda koja bi donela milion dolara
prvoj osobi uspenoj u daljinskom psihokinetikom krivljenju kaike, koju
je on postavio negde u svojoj velelepnoj kui. Ovu kaiku stalno je snimala
kamera i sliku slala na Internet tako da svako moe odmah da proveri svoje
natprirodne moi. Robert Tod Kerol (Robert Todd Carroll) je ovo u Reniku
skeptika (Skeptics dictionary) prokomentarisao na svoj nain:
Ako savijete kaiku, dobiete milion dolara. Upozoravam vas da biste, ukoliko uspete da savijete Urijevu kaiku, mogli da imate puno problema da
dokaete da ste to zaista uinili. Verovatno biste u nastojanju da dobijete
nagradu stigli i do suda, ali ne oekujte naklonost sudije ili porote. Geler je
ve bio tamo i on zna ta sud moe da uini ljudima koji izjavljuju da su u
stanju da snagom misli saviju kaiku.
I Dejms Rendi se javio sa svojom aljivom kontra - ponudom od dva miliona
dolara nagrade prvom psihokinetiaru koji uspe da ispravi krivu kaiku koju on dri u kutiji za cipele ispod svog kreveta, uz dvosmisleni komentar Vi
mi verujete, zar ne?. Uskoro je Geler uklonio sliku kaike sa svog sajta zajedno sa novanom ponudom i o tome nema vie nikakvog traga. Umesto toga,
pojavila se nova ponuda: ko pogodi ta predstavlja Gelerov crte sakriven u
sefu, iz njegove kolekcije e dobiti ni manje ni vie nego kameni kristal star
milionima godina (zna li neko za mlai kameni kristal?)
asopis Novi naunik (New scientist) u broju od 6. aprila 1978. godine doneo je lanak pod naslovom Geler je prevarant, tvrdi bivi menader. U njemu je Jaa Kac (Yasha Katz), Gelerov nekadanji menader, priznao da je pomagao Geleru da trikovima obmane novinare i publiku. Geler je
na ovo javno odgovorio u istom asopisu: Prekinuo sam svaku vezu sa Jaom
Kacom, koji nikada nije bio moj menader... Na Gelerovu nesreu, u njegovoj
ranije objavljenoj knjizi Efekat Geler, stoji reenica koju bi verovatno
izbrisao kad bi mogao: ovek koji je navodno ispostavio dokaz za ovo jeste moj
uda

229

bivi menader Jaa Kac, s kojim sam prekinuo saradnju 1974. posle neslaganja
oko deobe dobiti - problema poznatog mnogim zabavljaima.
Uri Geler navodi brojne izjave poznatih ljudi, izmeu ostalih i naunika, koji su se pozitivno izrazili o njegovim natprirodnim moima. Umesto
komentara na ovo, Dejms Rendi je okupio grupu naunika u Laboratoriji
za biofiziku Kraljevskog koleda u Londonu. Kao bivem maioniaru, nije
mu bilo teko da ih impresionira: kaike i kljuevi su se savijali, igla kompasa je igrala a satovi su se zaustavljali i pokretali. Nedostajalo je samo uveravanje da je sve to postignuto natprirodnim silama i paranormalnim moima.
Rendi je objavio knjigu pod naslovom Istina o Uriju Geleru. Preneemo dva zanimljiva citata iz te knjige:
- Razbijeni satovi obino su samo pokvareni. Zagrejte ih, protresite i oni
e poeti da kucaju. Druga je stvar koliko dugo i koliko tano e raditi.
- Savijanje kaika obino se izvodi tako to se panja gledalaca preusmeri
na neto drugo. Jednostavno, navedite svakoga da skrene pogled dok savijate kaiku. Geler je oduvek bio poznat po tome to je drao ve savijenu
kaiku i govorio Savija se, savija se, dok je postepeno otkrivao deo po deo
savijenog dela, sakrivenog prstima.
Postoji jo jedno pitanje koje se namee i tako je jednostavno da je teko verovati da ga jo ni jedan novinar nije postavio u razgovoru sa Gelerom. To
pitanje glasi: Ako on zaista krivi kaike psihokinetikim silama, kao to
uporno tvrdi, zato onda tokom tog krivljenja mora da ih dri u svojim rukama, da ih krije iza prstiju i dlanova i da tako teatralno mae s njima?
Majkl ermer (Michael Shermer) objavio je listu od osam naina na koje
bi svako mogao da demonstrira jednu od Gelerovih vetina, a to je reprodukovanje tajnih crtea koje je neko nacrtao na bloku dobijenom od Gelera:
1. Proitajte poruku telepatski (moda Geler ba tako radi?) Ili...
2. Traite da ta osoba nacrta predmet jasno, da svako moe da ga vidi. Onda e ona dobro pritisnuti olovkom, pa kad otcepi prvi list i vrati vam
blok, lako ete na drugom listu videti otisak crtea. Ili...
3. Svi imamo ekovne knjiice sa listovima iji zadnji deo je hemijski obraen tako da ostavlja kopiju na sledeem listu. Ili...
4. Dajte mu specijalni blok za trikove, sa ulokom osetljivim na pritisak
ispod gornjeg lista. Ili...
5. Virite (na klasian nain ili uz pomo elektronike) dok on crta. Ili...
6. Posmatrajte vrh olovke tokom crtanja. Ili...
7. Angaujte sauesnika koji e vam saoptiti ta je nacrtao. Ili...
8. Oslonite se na psihologiju: veina ljudi nacrtae kuu ili oveije lice.
230

Sai Baba
Satianarajana Rau (Satyanarayana Raju) roen je u Indiji 1926. godine.
Imao je svega 14 godina kad je proglasio sebe za reinkarnaciju indijskog sveca ridi Sai Babe (Shridi Sai Baba), umrlog 1918. godine i tada je dao sebi ime
ri Satia Sai Baba (Sri Sathya Sai Baba). Rekao je da je njegov dolazak na
svet vezan za posebnu misiju i odmah pridao sebi status boanstva.
Prema podacima koje pruaju njegove filijale, u preko 2000 centara u svetu
okuplja se oko 6 miliona sledbenika! Njihov cilj je objavljivanje i irenje poruka,
pri emu se slue publikacijama u kojima
se uglavnom citiraju njegovi govori, prepiske i razgovori. Takoe postoji veliki
broj priloga njegovih sledbenika, u kojima
se esto iznose tvrdnje i svedoenja o njegovim natprirodnim sposobnostima.
Neemo se baviti religijskim pitanjiSai Baba
ma vezanim za uenje u ovim centrima,
ve tvrdnjama kojima Sai Baba pripisuje sebi natprirodne sposobnosti. Ima ih
mnogo i nema sumnje da su one okosnica vlasti ovog oveka nad grupom
koju vodi. Udruenje indijskih skeptika svrstalo je ove tvrdnje u 7 grupa.

1. Svemo i sveznanje
On je svemoan i sveznajui: Ja sam sve, svuda, sveznajui, svemoan i
sveprisutan i sve to ja zaelim dogaa se trenutno (Sai Baba, citat iz knjige
Semjuela Sendvajsa (Samuel Sandweiss) Duh i svest).
Biti sveznajui, prosto reeno, znai znati sve. Takvu tvrdnju nije mogue dokazati, jer bi to podrazumevalo da se osoba za koju se ovo tvrdi podvrgne ispitivanju svih moguih znanja. Ali je zato lako sruiti je, jer bi za to
dovoljno bilo pronai neto to sveznajuoj osobi nije poznato.
Ma kako jednostavno izgledalo, u stvarnosti je jo jednostavnije pobiti
tvrdnju o Sai Babinom sveznanju: on, recimo, ne zna strane jezike! ak i za
engleski, koji mu je preko potreban za sporazumevanje sa svojim brojnim
centrima u Americi i Evropi, Sai Baba mora da rauna na pomo prevodioca.
U nekim objavljenim prepiskama postoje njegove poruke koje zapoinju tako to se on izvinjava zbog zakanjenja, za koje okrivljuje prevodioca.
uda

231

Sai Baba, u govoru koji je zvanini organ njegovog pokreta tampao i

objavio, tvrdi sledee:
Setite se da Swami (ime kojim sledbenici iz milote oslovljavaju Sai Babu) zna sve to se dogaa, mada izgleda kao da nita ne zna. Obratite panju na razliku izmeu boanstva i oveka. Boanstvo, mada sveznajue i
svemono, nastupa kao da ne zna nita. Ljudsko bie, iako potpuno neuko
i nesposobno, predstavlja se kao da je sveznajue i svemono.
U ovom tvrenju skoro da ima vie faktikih greaka nego reenica. Ne samo
da Swami ne zna sve to se dogaa, nego se uprkos tome trudi da ostavi utisak da zna. Dalje, ni jedno ljudsko bie nije potpuno neuko i nesposobno. Takoe, neemo pogreiti ako kaemo da svi ljudi vide i doivljavaju sebe kao
bia sa ogranienim znanjem i mogunostima. Samo neko ko se proglaava
za boanstvo moe da vidi sebe kao sveznajueg i svemonog.

2. Sposobnost vaskrsenja
Sai Baba je vaskrsao dva oveka (jednoga od njih pre toga su dva lekara
proglasila mrtvim).
Radakrina (Radhakrishna) iz Putapartija patio je krajem 1953. od eludanih komplikacija. Umro je u prisustvu supruge i erke. Posle smrti, doao
je Sai Baba i oiveo ga. O ovome je objavljeno est razliitih svedoenja.
Radakrina je bio mrtav tri dana. Njegovo telo bilo je hladno, ukoeno i
tamno i poelo je da se raspada. Tog popodneva, oko pola tri, Sai Baba je
otiao u sobu. Posle nekoliko minuta, otvorio je vrata i pozvao prisutne.
Oni su videli Radakrinu kako sedi u krevetu i smeje se. Sai Baba je rekao
njegovoj eni: Vratio sam ti mua. Daj mu sada neko toplo pie.
To je bilo svedoenje koje Viktor Kanu (Victor Kanu) prenosi u knjizi Sai Baba, inkarnacija Boga. Drugo, znatno opirnije, nalazimo u knjizi Sai Baba,
ovek udotvorac. U njemu Hauard Marfet (Howard Murphet) opisuje komu
u kojoj se bolesnik nalazio oko dva dana, da bi tokom noi prestao da daje
znakove ivota. Sai Baba ge je oiveo treeg dana oko 2 sata i 30 minuta posle podne. Bio je, dakle, mrtav neto vie od pola dana.
Dr Erlendur Haraldson je u knjizi uda su moja vizit - karta ispriao
isti dogaaj. Po njemu, Radakrina je oko 11 sati pre podne prestao da daje
znakove ivota. Posle oko 20 sati doao je Sai Baba i oiveo ga.
Dr Haraldson u istoj knjizi prenosi i svedoenje Rade od Venkatigirija,
koji se u kritino vreme zatekao u Putapartiju. Po njemu, samo jedan sat posle Radakrinine smrti Sai Baba ga je vratio iz mrtvih.
232

Dr Don Hajslop (John Hislop) u knjizi Moj Sai Baba i ja navodi da

je Radakrina bio mrtav itavih est dana pre nego to je stigao Sai Baba!
Poslednje svedoenje nalazimo u dnevniku Radakrinine erke Viaje
(Vijaya), u kome je opisano kako je on tokom noi mrmljao imena umrlih ljudi i govorio je da e im se pridruiti. Ona ak i ne pominje da joj je otac umro. Ipak je Sai Baba rekao njenoj majci: Vratio sam ivot tvome muu.
Sve ovo prua lep primer ta moemo da dobijemo kad se oslonimo na
enigmatsko prepriavanje dogaaja. Koliko dugo je Radakrina bio mrtav?
Tri dana, pola dana, 20 sati, jedan sat, est dana, ili uopte nije bio mrtav?
Poto je jedino Radakrinina erka Viaja upisivala odmah sve u svoj dnevnik a ne po seanju ili po tuoj prii, mogli bismo da joj poklonimo najvie
poverenja. Ali ako tako uinimo, gde je udo? ovek nije ni bio mrtav, jednostavno je preiveo krizu posle koje se oporavio.
U drugoj prii govori se o Amerikancu Volteru Kavanu (Walter Cowan),
koji je 1973. godine u hotelu Connemara u Madrasu doiveo srani napad.
Hotelski lekar dr Vaz, inae Evropljanin, konstatovao je smrt, posle ega je
Kavan prebaen u kapelu. Tu je dr Krina Rau, Indijac, potvrdio da je Kavan
mrtav. Ponovo sledi niz svedoenja u kojima nema mnogo zajednikih detalja, osim toga da je Sai Baba oiveo Voltera Kavana.
Kasnije je Udruenje indijskih skeptika zatrailo svedoenje oba lekara
koji su navodno konstatovali smrt. Njihov odgovor je, za razliku od svedoenja u knjigama, bio savreno sloan: Volter Kavan ni jednog trenutka nije
bio mrtav! U pismu koje Dr Vaz poslao 12. jula 1988. godine, stoji:
Gospodin Volter R. Kavan bio je pod mojim nadzorom od 25. decembra
1971. Rano ujutro bio sam pozvan u hotel Connemara da ga pregledam.
alio se na teko disanje i bol u grudima. Ni tada ni kasnije nisam ga proglasio mrtvim. Savetovao sam mu da ode u bolnicu na pregled... Uz negu
u bolnici, dolo je do znatnog poboljanja njegovog stanja.
Ve sledeeg dana, 13. jula, stiglo je pismo i od lekara koji je navodno u bolnici konstatovao smrt istog bolesnika. U njemu Dr Krina Rau saoptava da
je napisao dosta pisama koja se odnose na sluaj Voltera Kavana i da moe
samo jo jednom da ponovi odgovor da on ni jednog trenutka nije bio mrtav.

3. Telepatsko znanje
Sai Baba o svemu ima znanje koje je pribavljeno telepatski, on zna sve
to njegovi sledbenici rade a u stanju je da pomae i savetuje naunike, fiziare, inenjere i ostale.

uda

233

Ovo je zanimljiva tvrdnja, koja otkriva i metod prikupljanja znanja: on

to radi telepatski. Ovako Sai Baba stie nauna, istorijska i religiozna znanja,
kao i znanja o svemu to se dogaa u njegovim centrima po svetu.
itajui njegove brojne govore i prepiske, ipak se stie utisak da su ta
znanja vrlo uoptena i netana. Mnogo je primera za to. U jednom citatu, koji je 1989. godine objavio zvanini organ pokreta, govorei o izgradnji linosti Sai Baba navodi dogaaj iz karijere Vinstona erila:
On je bio vet u davanju duhovitih odgovora u raspravama. ena iz publike, isprovocirana erilovim optubama, ustala je i povikala: Uuti! Zatim je dodala: Da sam tvoja ena, dala bih ti da popije otrov i da okona
ivot. eril je hladno odvratio: Da sam ja tvoj mu, sasuo bih taj otrov
u tvoj grkljan. ena je, postiena, uutala i nije se vie oglaavala.
Ova erilova uvena dosetka ovde je do te mere pogreno prepriana da se
u potpunosti gubi duhoviti podtekst odgovora. Evo kako je dogaaj zaista
tekao:
Na vikend-sedeljci, koju je redovno prireivao Vojvoda od Marloboroa,
eril je sedeo pored Lejdi Astor, roene Nensi. Razgovarali su o nedavnom
erilovom verbalnom napadu na Boldvinovu vladu. Kad je kafa bila posluena, ova lepa Amerikanka otrog jezika rekla mu je: Vinstone, kad bih ja bila tvoja ena, sipala bih ti otrov u kafu. eril je na to odgovorio: Nensi, da
sam tvoj mu, ja bih popio taj otrov.
Slinih primera ima mnogo. Sai Baba je pokazao nepoznavanje ivota i
izjava poznatih ljudi na koje se esto pozivao: Tomasa Edisona, Alberta Ajntajna, Aleksandra Velikog i mnogih drugih. ak ni biografiju Isusa Hristosa nije potedeo svojih intervencija - naveo je dva razliita datuma njegovog roenja, od kojih se ni jedan ne slae sa nalazima savremenih istoriara.
Posebno su zanimljivi Sai Babini pokuaji da spoji svoje vienje nauke i
religije. Evo jednog intervjua iz koga se lako gde je granica njegovog znanja
o geologiji, hemiji, fizici i botanici:
Sai: U sreditu, sve je teno.
Pitanje: Da li Swami misli na svet?
Sai: Da, sve je istopljeno. Nema temperature.
Pitanje: Nema temperature, Swami?
Sai: Nema temperature. Sve je teno. Kao voda. Zlato, srebro, dragulji, sve
je teno. Onda dolazi vrsto. Onda drvee.
Pitanje: Drvee, Swami? Ovo drvee koje vidimo oko nas?
Sai: Da, drvee. Pa ljudi i ivotinje. U samom centru je Boanstvo. Ono
je osnov svega. Prvo ide tenost, hemija. Onda vrsta stvar, fizika. Onda
234

drvee, botanika. Onda ovek, vrhunac ivota. Ali u centru, kao osnova
svega, lei boanstvo. Bez boanstva, gde bi bila hemija, fizika, botanika?

4. Materijalizacija
Iz svojih praznih dlanova materijalizovao je bezbroj malih predmeta.
Meu njima su ogrlice, prstenovi, kao i vibuti (sveti pepeo). Iz svog jednjaka rodio je zlatne ili kristalno prozirne loptaste objekte, izmeu tri i
sedam centimetara u preniku, koje je prozvao lingami (isti naziv koristi
se za kamene forme falusnog oblika, inae simbole plodnosti boga ive). Ovi
predmeti, po Sai Babi, predstavljaju misteriju kosmikog stvaranja.
U knjizi Duh i svest, Semjuel Sendvajs upoznaje nas sa jednim od
brojnih primera javnog raanja lingama:
Oko osam sati uvee, dok je drao govor pred publikom u Purnaandri, Sai
Baba je odjednom poeo da se gui i da se savija napred - nazad kao da ga
neto boli. Posmatrao sam naeg Gospodara kako trpi bolove koji su, zapravo, bili poroajni, to me je dovelo do suza...
Skakao je napred - nazad, a onda je popio malo vode. Odjednom, u grevitom trzaju, blistavi, kristalno isti lingam, savreno okrugao i skoro tri ina (7,6 cm) u preniku, iskoio je iz njegovih usta na ispruenu aku.
Raanje lingama vetina je sa kojom su bili upoznati jo drevni jogiji. Sa istom vetinom upoznaje nas uveni maioniar Hari Hudini u knjizi udotvorci i njihove metode:
Tokom mog angaovanja 1895. godine kod Cirkusa Vel Bros (Welsh Bros
Circus), upoznao sam grupu koju je vodio Japanac San Kiu Akimoto. Od
njega sam nauio metod gutanja velikih objekata i namernog vraanja istih kroz jednjak. Za uvebavanje najpre se koriste mali krompiri, jer oni nisu opasni ako stvar krene naopako; poto se naui vetina vraanja krompira, njihova veliina postepeno se poveava. Na kraju je mogue progutati i vratiti objekte koji su toliko veliki koliko moe da proe kroz jednjak.
Chari C.T.K. je u lanku pod naslovom Medijumi i Joga, objavljenom u
urnalu za drutvena i psiholoka istraivanja (novembar 1973), opisao
medicinsku studiju u kojoj je ispitana vetina jednog ulinog zabavljaa koji
zarauje za ivot demonstrirajui slinu tehniku. Bio je u stanju da proguta
10 ivih zmija i da ih potom izbaci kroz usta kao ivu loptu koja je u preniku imala oko 5 ina (12,7 cm)!
Sai Baba esto pred publikom materijalizuje (stvara ni iz ega) razne
predmete, uglavnom vibuti (sveti pepeo) za siromane i skupoceni nakit za
uda

235

bogate. Ovo ni po emu ne odudara od trikova koje poznaje svaki profesionalni maioniar, pa je Dejl Bejerstin (Dale Beyerstein) u svojoj studiji o Sai
Babi dao rezultate analize izvrene od strane pet profesionalnih maioniara. Tokom pregleda video - trake koju Sai Babina organizacija prodaje u cilju
propagande, objanjen je svaki od trikova. Veini primera zajedniko je da
Sai Baba pre pokazivanja predmeta dri palac desne ruke vrsto priljubljen
uz dlan, jer tu skriva predmet koji treba stvoriti ni iz ega. Pri tom vidno
mae sa preostala etiri prsta, ime skriva nepokretnost petog. Opta ocena je
da sve trikove Sai Baba izvodi veoma veto.
Sve do 1968. godine, Sai Baba se sluio drugom tehnikom sakrivanja
predmeta koje je trebalo da materijalizuje: koristio je tambtip, standardni deo maioniarske opreme. To je neka vrsta gumene navlake za palac, koja je tako napravljena da se spolja ne razlikuje od pravog palca, a u svom
vrhu ima mesto za manje predmete. Tokom nastupa, jedan gledalac iz publike priao je Sai Babi, vetim pokretom iupao mu lani palac i pokazao ga
publici. Prisutni su napravili paniku jer su pomislili da je on njihovom voi
otkinuo palac, ali je to zapravo bio samo produetak u kome je bio sakriven
nakit, spreman za materijalizaciju. Posle ovog incidenta, Sai Baba nikada
vie nije koristio tambtip.
Jednom prilikom Sai Baba je ni iz ega stvorio sat marke Omega, posle
ega mu je novinar R. K. Karanjia postavio zanimljivo pitanje, koje se odnosilo na Sai Babino pravo da stvara proizvode zatiene patentom.
Novinar: Zar nije poklanjanje Omeginih satova postupak kojim se obmanjuje kompanija ili se ugroavaju njena patentna prava?
Sai Baba: Uveravam vas da ovde nije re o tome. Moglo bi se govoriti o
obmanjivanju kompanije ili o povredi patentnog prava kad bi to bilo premetanje sata sa jednog mesta na drugo. Ali ja ga ne premetam, ja ga iz
osnova stvaram. Ono to poelim, ja istog trenutka materijalizujem. Nije
mi poznato da se i jedna kompanija alila zbog povrede patentnog prava.

5. Spontano izvedena uda

Nainio je bezbroj uda: pretvorio je vodu u benzin kad je auto ostao bez
goriva, pojavio se na dva mesta u isto vreme i jo mnogo udnih stvari.
Za razliku od opisanih uda koja su vezana za religijske nastupe, Sai
Baba je ponekad inio i spontana uda, kada to niko od njega nije oekivao.
Evo svedoenja Viktora Kanua (Victor Kanu) u knjizi Sai Baba, inkarnacija Boga:
236

Kao to je Isus pretvorio vodu u vino, tako je Sai Baba pretvorio vodu u
benzin kad se ukazala potreba. Dogodilo se to jednom kad su Sai Babu
vozili automobilom kroz Indiju. Motor je odjednom zautao i automobil je
stao. Voza je pogledao i utvrdio da je rezervoar za gorivo prazan. Nestalo nam je benzina, rekao je. (I kad nesta vina, ree mati Isusova njemu:
Nemaju vina; Jevanelje po Jovanu, 2:3). Nije bilo benzinske stanice u
blizini niti bilo kakvog saobraaja. Sai Baba je naredio da se rezervoar
napuni vodom sa oblinjeg jezera. Tako je i uinjeno. Voza je sa strahom
uao u vozilo i pokrenuo motor, a maina je sasvim normalno radila. Vozio
je do udaljenog odredita i to sa rezervoarom punim vode!
B. Premanand je u knjizi Izazov uda isti dogaaj opisao na drugi nain. Po
njemu vodu nisu uzimali sa jezera jer su je ve imali u kanti, a Sai Baba je
stavio prst u vodu, pretvorio je u benzin i naredio da je sipaju u rezervoar.
Da bi se izveo ovaj trik, umesto poznavanja maioniarskih vetina dovoljno je imati malo tehnikog predznanja. Ko je vozio stari tip Folksvagena
Bube, zna da ovaj automobil nema pokaziva nivoa goriva ali je ugraeno
proirenje glavnog rezervoara koje se ponaa kao pomoni rezervoar zapremine oko tri litra. On se ukljuuje malim ventilom iz kabine kad glavni ostane prazan. Moemo da pretpostavimo da se Sai Baba nije vozio Bubom, ali
je pomoni rezervoar lako mogao da se dogradi na svaki automobil.
Jo je jednostavnije poneti benzin i jednostavno ga proglasiti za vodu.
Kad ovek sa takvim autoritetom kae da je u njoj pre njegove intervencije
bila voda, sigurno je da nikome nee pasti na pamet da u to posumnja.
Dr Erlendur Haraldson u knjizi uda su moja vizit - karta navodi dva
sluaja bilokacije (istovremenog postojanja na dva mesta). U prvom sluaju,
koji su u svojoj literaturi pristalice navodile pod nazivom sluaj Kalikut (Calicut), Sai Babu je u bolnici videla bolesnica koja se pripremala za operaciju
katarakte. Poto je to bolest koja umanjuje funkciju ula vida, teko da bismo
mogli da je proglasimo za pouzdanog svedoka. Drugi svedok bio je rtva neuroloke bolesti koja oteava orijentaciju i izaziva halucinacije, pa je tako dalja analiza bespredmetna.
Drugi sluaj, prozvan Manjeri, zasniva se na svedoenju jedne porodice
da ih je 13. i 28. decembra 1964. posetio ovek koji se predstavio kao Sai Baba,
a koji je liio na njega (mada ga niko od svedoka ranije nije video uivo).
Tu je on u oba navrata proveo po nekoliko sati priajui, pevajui, poduavajui i teei ih. Poto je on tada imao javne nastupe daleko odatle, sluaj je
pobudio veliko interesovanje. Polemika se ubrzo rasplamsala, pa je dovela
do zanimljivog otkria: Sai Baba ima svog dvojnika koji se zove Sri Neelakantha Thathaji, a prozvan je Neelakantha Baba. O ovome je u izdanju od
uda

237

10. decembra 1972. godine pisao Ilustrovani indijski nedeljnik, navodei da je

slinost sa voom impresivna, da ima istu kosu i frizuru, iste oi sa istim
pogledom, isti neni osmeh a pri tom se oblai na isti nain kao Sai Baba.
Posebno je skrenulo panju svedoenje porodice u kome je posetilac po
ulasku pozdravio ukuane sa Hari OM, to je izraz koji koristi Neelakantha Baba, dok Sai Baba redovno koristi pozdrav Sai Ram. U knjizi Izazov
uda, B. Premanand je izneo miljenje da je organizacija koju vodi Sai Baba
posle ovoga odluila da ubudue ne ulazi u ovakve rizike, pa je zato Manjeri
bio poslednji objavljeni sluaj bilokacije.

6. Neobjanjiva izleenja
Izveo je mnogo udesnih izleenja i daljinskih pomaganja kad je njegovim sledbenicima neto bilo potrebno ili su bili u opasnosti.
U knjizi Sai Baba, inkarnacija Boga, Viktor Kanu (Victor Kanu) opisuje jedan impresivan sluaj udesnog izleenja:
Tada u tom gradu nije bilo ni bolnice ni hirurga, pa je Sai Baba pozvan da
doe u sobu u kojoj je pacijent leao jecajui. Mahnuo je rukom kroz vazduh i ni iz ega stvorio hirurki skalpel. Drugim pokretom ruke stvorio
je vibuti (sveti prah) koji je iskoristio kao anestetik. Ove stvari je upotrebio
da bi izveo operaciju kojom je uklonio upaljeno slepo crevo. Onda je skalpel nestao u vazduhu. Potom je na ranu naneo vibuti ime je ona trenutno
zarasla, ostavljajui samo mali oiljak.
Ovu priu, u kojoj se ne navodi ime pacijenta, naziv mesta, vreme dogaaja,
imena prisutnih ili onih od kojih je Kanu doznao za ovaj dogaaj, prenosimo
iz iste knjige u kojoj smo ve pronali uveravanja da su dva doktora proglasila Voltera Kavana mrtvim. Moemo li pokloniti poverenje autoru koji nas
ovoga puta uverava u istinitost jo manje verovatnog dogaaja? Osim toga,
ako u blizini nije bilo bolnice i lekara, ko je bio dovoljno struan da postavi
dijagnozu zapaljenja slepog creva? Teko da je to mogao da bude Sai Baba uskoro emo se upoznati i sa njegovim dijagnostikim sposobnostima.
Slian je ishod prie koju prenosi Varadu, Sai Babin sledbenik, a u kojoj
je Sai Baba izvadio upaljene krajnike svom sugraaninu po imenu Krina.
U ovoj prii ponavlja se detalj sa skalpelom koji se stvara niotkuda i kojim Sai
Baba samo malo zaree vrat pacijenta. Evo ta se, sudei po Varaduu, posle
toga dogodilo:
Krina je bolovao jedan dan. Sutra smo ga odveli kod Dr Dasa. Koja je
budala dirala tvoj vrat, pitao je doktor. Bili smo zabrinuti pa smo ga dovodili na pregled i sledea dva dana. Tada je doktor odjednom rekao: ta
238

se to dogodilo? Bol je prestao, krajnici su nestali, sve je prolo. Eto ta je

Swami uradio. On zapravo nije hirurki uklonio krajnike, sve to je uradio
bila su dva mala zareza skalpelom. Ali posle dva dana krajnici su nestali.
A evo i svedoenja samog pacijenta Krine, preneto iz knjige uda su moja
vizit - karta, koju je pisao Dr Erlenduar Haraldson. Prvi deo prie savreno
se slae sa Varaduovim svedoenjem, pa emo preneti samo kraj:
To vee otiao sam kod lekara koga sam inae poznavao i rekao mu: Pogledaj, Swami mi je izvadio krajnike. Rekao je: ta kae? Ti si budala, a on
je laov. Krajnici su jo uvek bili na svom mestu! Nekoliko godina kasnije, 1959. ili 1960, pre mog preseljenja u Hiderabad, krajnike mi je operisao
doktor u bolnici Stenli u Madrasu. Verovatno da se tamo jo uvek nalazi
medicinska dokumentacija o tome.
Dr Don Hajslop (John Hislop) u knjizi Moj Sai Baba i ja pie o svojoj bolesti i o Sai Babinom ueu u izleenju. Prenosimo priu uz manja skraenja,
ali bez komentara, jer nain zakljuivanja autora dovoljno govori za sebe:
Kad je Sai Baba siao iz svog apartmana, oko 8 sati, rekao sam mu da mi je
prostata oteena, da je mokrani kanal zapuen i da mi je beika veoma naduvena. Nasmeio se, rekao da ne brinem i dao mi vibuti. Kad se oko 10 sati
vratio, Dr Goldtajn i ja rekli smo da se moje stanje pogoralo. Sai Baba me
je pogledao, potapao me po glavi i rekao mi da ne brinem, jer je to samo
malo zapaljenje. U 4 sata popodne nisam mogao da ekam pa sam mu poruio da je stanje jo gore i da su bolovi nepodnoljivi. Odmah je siao. U
grupi njegovih pratilaca bilo je, kao i obino, nekoliko lekara. Bez diskusije, Baba im je rekao da me vode u bolnicu i da me, ako zatreba, operiu.
Ovde poinje komedija. Sa nekoliko automobila otili smo u Babinu bolnicu za ene u Vajtfildu, gde su okupljeni doktori preko 20 puta pokuali da
ubace razne katetere u beiku, ali bezuspeno. Bio sam u agoniji, ali sam
utao. Lekari su zakljuili da treba hitno otvoriti trbunu duplju.
Ovaj posao uradilo je nekoliko hirurga u Bangaloru. Dolo je do ozbiljne
infekcije pa je posle tri dana Baba naredio da me vrate i sredio za operaciju u Vajtfildu. Ceo moj trbuh bio je pod infekcijom i tkiva su bila tako upaljena da konvencionalni tretman nije dolazio u obzir.
Zato je ceo ovaj sluaj bio komian? Trebalo mi je dosta vremena da otkrijem. emu tolike komplikacije u Bangalorskoj bolnici? Konano, tokom
jedne od poseta, rekao sam Babi da sam shvatio. Moj zakljuak bio je da
sam stigao do kraja ivota i da je Baba dopustio da doem do najnieg stepenika. Tada je on preokrenuo moje umiranje u ponovno roenje.
Sai Baba se nasmeio i rekao mi da sam u pravu. On mi je dao novi ivot.
uda

239

Osim udesnih izleenja, u vezu sa Sai Babom dovode se i udesna zadovoljavanja elja ili spasenja. Evo ta o priama, koje je uo od Sai Babinih sledbenika, pie Lorens Bab (Lawrence Babb). Citat je iz njegove knjige Spasonosni susreti:
Sve to se dogodi, za Sai Babine sledbenike rezultat je njegove volje. Oni
neprestano o njemu priaju, ak i u vezi sa najobinijim dogaajima; nita
se ne dogaa bez njegove volje... Njihov svet je neto kao zaarani vrt.
Neko govori o tome kako se svaao s nekim u Babinom hramu i kako po izlasku odjednom biva zaslepljen tekstom slogana koji govori da je svaa zlo.
Neko drugi, ovoga puta ena, govori o tome kako je poelela da jede plod
guave (biljke), poto je tokom puta iz automobila videla nekoliko ne ba dobrih plodova. Odjednom automobil staje i pojavljuje se ovek koji joj nudi
dva sona ploda za samo osam anna (lokalna valuta). To je, naravno, bio
Sai Baba lino.
Druga ena pria o tome kako je bila uplaena zbog crnih oblaka koji su
okruivali aerodrom u Nagpruru pre nego to je avion u kome se ona nalazila trebalo da se spusti. Tada je ona pomislila na Sai Babu i oblaci su se
odjednom razili i izmeu njih je bljesnuo ist prostor kroz koji je avion
bezbedno sleteo.

7. Ispunjenje proroanstva
Njegov ivot predstavlja ispunjenje novozavetnog proroanstva.
Ne ulazei u pitanja koja dotiu teoloke koncepte Sai Babinog uenja,
razmotriemo njegove dokaze da svojom pojavom ispunjava novozavetno
proroanstvo. Sve Babine izjave koje se odnose na ovo proroanstvo, navodi
Viktor Kanu u knjizi Sai Baba, inkarnacija Boga. Evo citata:
Rekao je jednostavno: Onaj ko me je pozvao meu vas, doi e ponovo i
pri tom je pokazao na jagnje. Jagnje je samo simbol, znak koji ini njegov
glas (zvuk blejanja): ba, ba; to je najava kojom dolazi Sai Baba. Njegovo
ime je istina, Hristos je rekao. Sathya znai istina. On nosi crvenu
odoru, krvavo crvenu odoru, rekao je Hristos. (Ovde je Sai Baba pokazao
odoru koju nosi). Hristos je rekao, On e biti nizak, sa krunom (od kose).
Jagnje je znak i simbol ljubavi. Hristos nije objavio da e doi ponovo, nego je rekao, Onaj ko me je poslao doi e ponovo. To ba ba znai Baba.
Ditmer Nojfeld (Dietmar Neufeld), profesor na Odseku za verske studije Univerziteta britanske Kolumbije, u objavljenim Studijama Novog zaveta dao je i
analizu ovih Babinih izjava.
240

Navod Onaj ko me je pozvao meu vas, doi e ponovo, Sai Baba je

upotrebio da bi podrao tvrdnju da Hristos nee doi, jer se umesto njega na
Zemlji pojavio Sai Baba. Ipak, za ovaj navod profesor Nojfeld tvrdi da nigde
ne postoji u Novom zavetu. Jedina mogua pretpostavka mogla bi da bude
da je to grubo izmenjen citat iz Jevanelja po Jovanu (16:5) koji glasi A sada
idem onome koji me posla, i niko me od vas ne pita: kuda ide?
Jagnje se esto koristi kao simbol u Bibliji, ali nigde kroz zvuk njegovog
blejanja (Ba, ba). Ovu neuverljivu koincidenciju jo vie ugroava injenica
da Baba nije roen s tim imenom, nego ga je sebi svojevoljno dao.
Sledei navod citira Isusa Hristosa koji navodno kae: Njegovo ime je
istina. Puno ime koje je Sai Baba sebi dao glasi Sri Sathya Sai Baba, a
Sathya znai istina. Meutim, navod je ponovo pogreno prenet iz Novog
zaveta. U Otkrivenju Jovanovom (19:11) kae se: I vidjeh nebo otvoreno, i gle,
konj bijeli, i Onaj koji sjedi na njemu zove se Vjerni i Istiniti, i po pravdi sudi i
ratuje. Ovim citatom sveti Jovan zapravo opisuje svoju viziju kojoj se klanja,
a Sai Baba tvrdi da Isus opisuje nekoga ko e doi posle njega.
Ista primedba vai za navod On nosi crvenu odoru, krvavo crvenu odoru, rekao je Hristos. To opet nije rekao Hristos nego sveti Jovan. Osim toga,
u Otkrivenju svetog Jovana (19:13) kae se I obuen je u haljinu crvenu od
krvi, i ime se njegovo zove: rije Boija, a nositi crvenu (pa i krvavo crvenu)
odoru nije isto to i nositi odoru crvenu od krvi. Ovde, takoe, treba dodati
primedbu da je crvenu odoru Sai Baba svojevoljno odluio da nosi, kad je ve
mogao da zna za ovo proroanstvo, pa tako ne moe da se uzme kao znak
njegovog ispunjenja.
Poslednji navod glasi: On e biti nizak, sa krunom (od kose). U Otkrivenju Jovanovom (19:12) kae se: A oi su mu kao plamen ognjeni, i na glavi
njegovoj krune mnoge, i imae ime napisano, kojega niko ne zna do on sam.
Neemo ponavljati sve ranije primedbe, mada bi svaka od njih mogla da vai i ovde. Naveemo samo nalaz profesora Ditmera Nojfelda da Novi zavet
ba nigde ne nagovetava dolazak nekoga ko e biti nizak.

uda

241

Da li se uda deavaju?
Malo je verovatno da emo u istoriji pronai udo koje nije demistifikovano.
Jo je lake objasniti savremena uda, jer ne moramo da se oslanjamo na svedoenja nego moemo i da im prisustvujemo, bar posredstvom medija.
Nobelovac Ivo Andri je u svojim Znakovima pored puta rekao:
uda se ne deavaju. To znam i to je oduvek i zauvek utvreno u samoj osnovi moga naina miljenja i moga oseanja sveta. Ali ipak ima neto to lii na udo, a to je - naa neunitiva i neobjanjiva ljudska potreba za udom.
Veina ljudi sklona je da poveruje u sve to se predstavi kao udo. Kod svakoga postoji elja da ga doivi, stvori, izmisli ili bar prepria. Drugi e mu
verovati jer veina ljudi ima potrebu da veruje u uda. Time se zadovoljavaju
nae strasti i mata, a u isto vreme potiskuje strah od nepoznatog. Verovanje
u uda, rekao je Dejvid Hjum, nije akt razuma nego akt vere.
Da li sve ovo moemo da prihvatimo kao dokaz da su uda nemogua?
Ne, naravno, ali moemo da podvrgnemo kritici svako od njih, pa ako pokaemo dovoljno pronicljivosti, moda emo ga i objasniti. Jer, kao to u nama
postoji elja da verujemo u uda, tako postoji i potreba da doznamo istinu.
Vano je napraviti razliku izmeu uda koja su fabrikovana radi prevare i onih koja nam svakodnevno prireuje priroda. Da li je udo ivot, svest,
ljubav, stvaranje, roenje? Kad ujutro ustanemo iz kreveta i stanemo na svoje
noge, mi to neemo smatrati udom, ali moda postoje ljudi koji nee podeliti takvo miljenje - recimo, oni koji su doivotno vezani za krevet. Da li oni o
jutarnjem ustajanju iz kreveta razmiljaju kao o udu?
Evo jednog istinitog dogaaja. Moji poznanici (stariji brani par) vratili
su se sa putovanja po paniji i ispriali mi o oveku koga su tamo videli. Re
je o metaninu koji je u saobraajnoj nesrei izgubio obe noge, ali mu je neko
dao udotvornu mast kojom se on mazao pa su mu noge opet izrasle i tako
on ponovo hoda. Da li da verujem u ovu priu? Ispriali su mi je ozbiljni i
obrazovani ljudi koji nisu imali razloga da je izmisle.
Ipak, bez elje da pokaem nepoverenje, postavio sam pitanje koje mi se
uinilo loginim: koliko dugo su oni bili u tom mestu? Samo etiri dana, glasio
je odgovor. I za etiri dana su mu izrasle noge? Naravno da ne, oni zapravo
nisu ni bili svedoci uda, ali zato tamo postoje ljudi koji su to videli...
Eto kako mala lokalna legenda (ili neija ala) za tili as promeni ruho i
dobije alibi ozbiljnih ljudi u iju estitost nikad ne bih posumnjao... a doskora ni u naivnost, ali u to vie nisam siguran.
242

7
TEHNIKE OBMANJIVANJA
Kad bi oni koji to za sebe tvr-

de zaista imali paranormalne

sposobnosti, svake nedelje bi
dobijali premiju na lutriji ili
Nobelovu nagradu za otkrivanje sila nepoznatih fizici.
Zato onda troe svoj talenat
po televizijskim emisijama?
(Richard Dawkins)
Svaki narod na svetu ima jednu posebnu granu industrije u kojoj ljudi prodaju svoju sposobnost da ine natprirodne stvari. Tu industriju prati i trite
na kome se za to nude specijalni rekviziti. U poslednje vreme i mediji sve vie
podravaju verovanje u efikasnost ovakvih natprirodnih delatnosti. Veina
ljudi uopte ne sumnja da magijski mehanizmi funkcioniu, a da nauka
upornim poricanjem toga samo priznaje svoju nemo.
Danas postoji na stotine nezvanino usvojenih i priznatih sistema u
kojima se dozvoljava mogunost vienja nevidljivog, a svaki od njih prati
i nekakvo objanjenje koje bi trebalo da uveri skeptike da nije re o praznim
priama, nego o efektu koji poiva na nauci, tradiciji ili praksi.
Nauna objanjenja zasnivaju se na nekoliko razliitih koncepata, ali
poto nijedan od njih nije odmakao dalje od prostih metafizikih razmatranja, svi se nalaze u domenu pseudonauke. Za telepatiju, recimo, najee objanjenje oslanja se na teoriju da elektrini signali mozga emituju elektromagnetne talase, koje osetljivi prijemnik u mozgu druge osobe moe da primi.
Intenzitet ovih talasa bio bi u stvarnosti nemerljivo nizak, ali nije to jedina
primedba ovom konceptu - ostalo je nejasno na koji nain primalac poruke
dekoduje ove talase, kako razlikuje one koji ine poruku od milijarde drugih
koji obavljaju druge funkcije u mozgu i kako odvaja signale jedne osobe od
signala milijardi drugih ljudi. Posebno je nejasno kako prijemnik uspeva da
se snae u umu signala iz drugih prirodnih i vetakih izvora; signal iz
oblinjeg radiodifuznog predajnika toliko je jai od ovih modanih elektromagnetnih talasa da bi odnos njihovih snaga bilo teko predstaviti.
243

Osim nabrojanih praktinih pitanja, ima i nekih teoretskih koja ine da

ova teorija ne dri vodu. Najozbiljnija primedba odnosi se na tvrdnju branilaca paranormalnih fenomena da udaljenost nema uticaja na kvalitet komunikacije: ne samo elektromagnetsko, nego i svako drugo poznato zraenje
ima tu osobinu da njegov intenzitet opada s rastojanjem, a ako je izvor veoma
mali u odnosu na udaljenost (takozvani takasti izvor), to bi kod telepatske
komunikacije svakako bio sluaj, onda opada s kvadratom rastojanja. To
praktino znai da bi dvostruko poveanje udaljenosti imalo za posledicu etiri puta slabiji signal, desetostruko poveanje bi rezultiralo sto puta, a stostruko ak deset hiljada puta slabijim signalom. Ovo nije samo empirijski
podatak nego stav koji se oslanja na zakon o odranju energije, pa bi eventualnim dokazivanjem suprotnog bila sruena cela fizika kao nauka.
Drugo pseudonauno objanjenje bazira se na uenju Karla Gustava
Junga. Oslanja se na sinhroninost, koju je on sam blie objasnio kao znaajnu podudarnost. Po ovom konceptu, istovremeni dogaaji koji nisu povezani
vidljivim ovozemaljskim vezama, ipak imaju neto to ih povezuje u nekoj
drugoj ravni. Tako je vienje na daljinu (prostorno ili vremenski) objanjeno
sposobnou nekih osoba da vide neto od ovih veza i da zavire u ravni postojanja koje su obinim ljudima nedostupne.
Evo primera. Poto popijemo kafu, estice taloga e se pod dejstvom
kohezionih sila tenosti grupisati u gomilice, pa e tako dno oljice dobiti
are koje ni najbujnija mata ne moe da stvori. Ako neko opere oljicu ne
pogledavi njeno dno, ove are nemaju nikakav znaaj niti su ga pre toga
imale; ali ako neko pone da ita ove oblike i da ih interpretira, one za njega imaju smisao i vie ih ne treba smatrati nasuminim i sluajnim, nego
porukama koje su preko nevidljivih veza stigle iz neke druge dimenzije.
Tradicija prua znatno jednostavnije dokaze o prisustvu veza izmeu
naeg sveta i nekih drugih ravni postojanja. I danas je prisutno naelo zaeto u renesansi, da je staro uvek bolje, dragocenije i manje potroeno od novog. Koncept shvatanja sveta koji je vaio u doba u kome je nauna misao bila tek u svom zaetku, smatra se verodostojnim i, bar na neki nain, istinitim.
Tako se veruje da su ljudi danas zaboravili da vide stvari onakvim kakvim
su ih videli nekadanji mudraci. Svako ko za sebe tvrdi da moe da posmatra svet na taj davno zaboravljeni nain, automatski dobija poverenje onih
koji su razoarani povrnou i odsustvom duhovnosti u savremenom svetu.
Ovde je posebno vano verovanje u sudbinu, koje podravaju skoro sve
svetske religije, tim pre to se na njemu zasniva verovanje u vienje buduih dogaaja. I u naem narodu raireno je shvatanje po kome je ve inom
roenja deteta njegova sudbina zapeaena i vie nikakva sila ne moe je

244

izmeniti. Neko je umro zato to mu je sueno, a neko izbegao smrt zato to mu

nije bilo sueno da umre. Veruje se da neke posebno obdarene osobe mogu
inom gatanja da zavire u neiju sudbinu i da kau ta ga eka u ivotu.
Na narod veruje da se po roenju svakog deteta sastaju tri nevidljive
sile ili boginje (suaje) i odluuju o njegovom buduem ivotu. Postoji
takoe i verovanje da sedmo vee po roenju dolazi usud, da mu dosudi sve
to e ga snai u ivotu.
Praksa je oigledan i esto korien argument onih koji veruju u onostrano, a u tome im oberuke pomau i savremeni mediji. Svako e ponuditi pregrt pria iz kojih e nesumnjivo proizai dokaz teze da neto ipak
postoji. S obzirom da na drugim mestima objanjavamo veliki broj mehanizama koji omoguavaju stvaranje i irenje zabluda, neemo se ovde zadravati na tome.
injenica da niko nikada nije nesumnjivo dokazao da je zaista sposoban
da uini udo, ne umanjuje poverenje koje narod gaji prema udotvorcima.
Niko se ne pita zato oni putuju automobilom ili avionom umesto da upotrebe svoje telekinetike moi, zato vie vole da prekrauju vreme gledanjem
u televizijski ekran nego u kristalnu kuglu ili zato u depu nose mobilni telefon umesto da iskoriste telepatske sposobnosti. A najmanje je jasno zato
svoje usluge tako raskono naplauju, kao da im je drae da uzmu poslednju
paru iz neijeg depa nego da se poslue svojom vidovitou i da isprazne
kasu neke luksuzne kockarnice ili dravne lutrije.

Tehnike obmanjivanja

245

Vidovnjaci
Postoje ljudi za koje se veruje da znaju sve ak i o osobama koje prvi put vide u ivotu. Ako platite dogovorenu tarifu, oni e vas itati kao otvorenu
knjigu. Biete zbunjeni, otii ete impresionirani i ubrzo svima priati o
ovom udesnom iskustvu. Jedino mogue objanjenje bie da taj ovek poseduje mo vanulnog opaanja, jer ta bi drugo moglo da bude?
Nema sumnje da je to vetina dostojna divljenja. Da li su ovi ljudi zaista
vidoviti? Jer ako nisu, kojim se tehnikama slue da bi nas naveli da poverujemo u njihove natprirodne moi?
Jedan od naina itanja klijenta je da manipulator (ovaj izraz pozajmljujemo od industrije maioniarske i iluzionistike zabave) uposli pijune koji e pre seanse doznati to vie detalja o svakom klijentu. Evo dela
ispovesti jednog saradnika poznatog beogradskog belog maga, objavljenom u beogradskom Glasu od 22. jula 2000:
Kada doe klijent, mi mu uzmemo podatke objanjavajui da je vidovnjak
strano zauzet. Zakaemo seansu za sedam ili deset dana. U meuvremenu
ekipa odlazi na datu adresu i temeljno se raspituje o muteriji. Neprimetno u jedan kraj dvorita ili hodnika oni bace neki zamotuljak. Posle nedelju
dana, kada klijent doe na seansu, prorok ga zasenjuje linim podacima do
kojih su doli njegovi ljudi na terenu. Onda vidovnjak gleda u pasulj i
saopti muteriji da je na njegovu kuu i porodicu baena crna magija.
Odlaze do njegove kue i prorok nalazi onaj zamotuljak. Tada se zakazuje
ritual skidanja prokletstva. Sve se to debelo naplauje.
Ova tehnika, kada manipulator govori podatke koje je unapred doznao, poznata je kao vrue itanje. Osim toga, postoji i hladno itanje; njime se
slue manipulatori koji se umesto pijuna u poslu slue talentom, ali to nije lako objasniti prostom definicijom, jer je u igri itav niz tehnika. Elokvencija u izraavanju je dobar preduslov, a tu su i ispravno tumaenje mimike lica
i govora tela, sugestija, laskanje i uoptenost. Osim toga, od vanosti je i procena koju manipulator naini u prvom kontaktu sa klijentom - odea i nakit,
maniri, akcenat, mimika, reagovanje na provokacije i tako dalje. Da li je frizura klasina, moderna ili je kosa zaputena? Da li se po irini odee moe
zakljuiti da je klijent nedavno izgubio ili dobio na teini? Nosi li burmu, jesu
li mu nokti isti? Da li je napet ili sedi oputeno? Predstaviemo na kraju i
najvaniju tehniku - lov na detalje, koja se obavlja kroz nenametljiv dijalog.
Manipulator uglavnom govoriti uoptene stvari i posmatra klijenta. U
zavisnosti od njegove reakcije on e se u razgovoru primicati sve konkret246

nijim temama, pri emu e koristiti fraze koje lie na konstatacije a u stvari su
preruena pitanja. Svaki put kad dobije odgovor, koga klijent esto daje a da
toga nije ni svestan, vidovnjak e to iskoristiti da se priblii temi koja e biti
najpovoljnija za podmetanje teze o vidovitosti. Dejms Rendi (James Randi)
navodi primer iz TV emisije 48 asova (48 Hours) u kojoj je proslavljeni
vidovnjak Van Praagh itavih 60 minuta pogaao detalje dobrovoljcima iz
publike. Paljivim pregledom video - snimka, Rendi je izbrojao 260 pitanja
koja je vidovnjak postavio svojim klijentima i samo 2 tvrdnje (obe pogrene).
Evo primera kako je teklo pogaanje:
Van Praagh: Da li je va mu dugo patio u bolnici, ili je brzo umro?
Dobrovoljac iz publike (udovica): Oh, umro je skoro trenutno!
Van Praagh: Da, jer mi je rekao: Nisam patio. Bio sam poteen bola.
ak i kad ne dobije verbalni odgovor, vidovnjak nee insistirati na njemu
nego e posmatrati ono to se u psihologiji zove ideomotorni efekat a u narodu govor tela: nesvesno trzanje i skretanje pogleda pri diskretnim provokacijama u razgovoru. Ovu tehniku, inae, rado koriste i hiromanti (itai dlana), jer dok u svojoj ruci dre klijentovu aku, ona im svojim jedva primetnim
pokretima odaje reakciju na tok razgovora. Kasnije emo opirnije govoriti o
ovom efektu.
Dobar vidovnjak u isto vreme je i paljiv slualac. On e dozvoliti klijentu da govori onoliko koliko eli; zapravo, manipulator e biti najuspeniji ako klijent pretvori seansu u otvaranje due i pone da se jada za sve to
mu lei na srcu. Vidovnjak e mu potom vratiti sve informacije ali u izmenjenoj formi, taman koliko je potrebno da se one proglase za rezultat njegove
vidovitosti. Ovo je vrlo verovatan razvoj dogaaja jer veliki broj klijenata
dolazi zato to ve ima neki lini ili porodini problem - pre svega zdravstvene, materijalne ili ljubavne prirode, to e manipulator lako videti ve na
prvi pogled, sluei se tehnikama koje smo pomenuli. Hiromant (ita dlana)
klijentu e, recimo, postaviti naizgled formalno pitanje od koje linije na dlanu
da pone, od linije srca, zdravlja ili novca i im dobije odgovor bie mu
jasno zato je doao i ta eli da uje.
Od velike koristi je i to to klijent ve dolazi sa eljom da bude impresioniran, da ne kaemo prevaren; on je spreman da ovoj seansi prida vee znaenje nego to ga ona realno ima. elja da se doivi udesno iskustvo jeste
pokretaka energija seanse i vidovnjak zna da e ta elja kod klijenta pruiti
posebno znaenje svemu to on kae, bez obzira koliko je to neobino ili besmisleno. Ako ne odmah, onda e kasnije klijent analizirati te rei i pronalaziti im skriveni smisao i opravdanje (Aha! Rekao mi je da e mi krug doi glave
a ja sam upravo udario glavom u bojler, koji je okrugao!)
Tehnike obmanjivanja

247

Talenat o kome smo govorili podrazumeva i oseaj za ljudsku psihologiju, koji e mu rei da su ljudi u osnovi egoistini i samoljubivi, i da ih samo
socijalna maska koju nose sputava da ovu svoju prirodu pokazuju na svakom koraku. Dobro odmerena koliina laskanja pomoi e manipulatoru da
ostavi utisak da je ve na poetku proitao klijenta.
Takoe je od vanosti i selektivnost ljudske memorije, jer e svaki klijent
rado zanemariti sve promaaje i greke koje manipulator naini a seati se samo pogodaka, i to utoliko bolje i sa vie detalja ukoliko je taj pogodak bio uspeniji. Na kraju e prilikom prenoenja svog iskustva drugima (potencijalnim novim klijentima) uvek malo doterati stvar, malo zbog toga to e u
drutvu uvek ciljati na to da impresionira sluaoce, a malo i zato to mu je
lepe kad i sam veruje u to da je iskustvo bilo izuzetno. Nije bez znaaja ni to
to se zna da je on za tu seansu dobro platio - a nikad nije poeljno prikazati
se naivnim i prevarenim, kao to i u prepriavanju ljubavnih avantura akteri
uvek preutkuju promaaje i uveavaju ili izmiljaju uspehe.
Pogreno je uverenje da rtve manipulatora mogu da budu samo lakoverne i sugestibilne osobe. Naprotiv, klijent mora da razmilja logino da bi
povezao stvari onako kako to manipulator eli. ak i okoreli skeptici lako
mogu da padnu na trikove - ne samo kad se razgovor vodi o fluidnim i
neodreenim stvarima, nego i kad je tema konkretna i nedvosmislena.

lag na torti: kako uloviti detalje

Ovo je posebna majstorija, ali je nezaobilazna kod svih vidovnjaka jer bi bez
nje seansa dosta izgubila na uverljivosti. Postupak je takav da se dinamikom
dijaloga sagovornik stalno intervjuie na nain koji je za njega neprimetan,
tako to manipulator kae jedan uopten detalj (ali ne u formi pitanja), na koji klijent daje konkretan odgovor. Manipulator pria mnogo neodreenih ali
sugestivnih stvari, a klijent kae tek po neku (esto veoma vanu) re, pa ostaje utisak da je vidovnjak sve pogodio. Pri tom su od pomoi i razne fraze
i potapalice koje ne znae nita, ali ih manipulator uvek ima na pretek u
svom arsenalu, jer mu one daju mogunost da vodi glavnu re, da diktira
tempo razgovora i da mu ostane dovoljno vremena da formulie sledeu
misao. Primer za ovo je jedan na poznati vidovnjak kome u televizijskim
kontakt - emisijama svaka trea ili etvrta reenica glasi Da li me ujete?
Najbolje je ako razgovor zapone to neodreenije, tako da dozvoli klijentu da sam odabere temu, uz istovremeni utisak da je pogaanje ve poelo. Recimo: Oseam da je neki od predmeta u ovoj sobi pokrenuo neto vano
u vama. Ovo nije pitanje, ali e klijent ipak pouriti da sam kae ta je to (a
neto bi moralo biti, zar ne?) i esto se nee ni seati da je ita rekao, tim pre
248

to je na poetku seanse obino zbunjen i pomalo uplaen. A ako se ba ukae potreba, moe se ista reenica posmatrati i na drugi nain - nije reeno da
je ba u tom trenutku pokrenuo, moglo je to da se dogodi i u prolosti.
Ili, razgovor moe da zapone time to e manipulator rei da ima oseaj da se neto dogodilo polovinom prole godine (to moe da bude sredina,
ali i prva ili druga polovina), na ta klijent odgovara pozitivno ili negativno,
ali je manipulator spreman na svaku varijantu. Godina je duga i u njoj se
dogaa mnogo vanih i nevanih stvari; na primer, klijent je rekao da je prole godine imao saobraajnu nesreu, a manipulator odgovara: Da, sasvim
jasno vidim. Uasno, uasno, ili bilo ta to ostavlja laan utisak da je njegovo pominjanje prole godine imalo sasvim precizan povod.
A poto treba samo priati i priati, on e onda rei: Ali greite to krivite sebe za nesreu; ne vidim tu ni mrvicu vae krivice. Ako situacija krene
neeljenim tokom, recimo klijent odgovori da on uopte nije vozio kola nego
njegov brat, teza o krivici klijenta je ve izgovorena i ona se mora po svaku
cenu podrati: Vidim ja to sasvim dobro, ali setite se ta ste priali pre nesree. To je ve lep teren za dobijanje poena - mora biti da su neto priali, ma
kako dugo pre dogaaja, a to je moglo ili da uznemiri vozaa ili da mu odvue panju, a ako ne, onda e se ve nai nain da se nesrenom klijentu otea
savest, samo da se podri teza o vidovitosti.
ak i ako je klijent uporan pri stavu da nita nisu razgovarali, manipulator e rei da neto snano osea, neto to je potisnuto duboko u srcu - pa
ljudi u oku zaboravljaju ta se dogaalo neposredno pre nesree, zar ne? Ali
najvanije je neprestano priati, jer se samo tako ostavlja utisak:
Da, jasno vidim da ste to potisli u seanju, neto vam ne dozvoljava da to
izae napolje iz vas. Neto bolno. Neto u glavi... (lov: moda je povredio glavu u nesrei, ili u glavi uva seanje na neto to ima veze sa nesreom?) ili u
ruci... (reaguje li na ruku? Moda je drao neto u ruci u trenutku nesree? Ili
su postojala neka nereena materijalna pitanja sa bratom?) oseam da je sad u
srcu (lov se nastavlja: srce je tradicionalni centar emocija). Ako sve ovo i ne
prui rezultate, to je malo verovatno, manipulator moe da ostane pri stavu
da je neto video, ali da je klijent to potisnuo duboko u podsvest. Ipak, mi
ovde dajemo primer najnepovoljnijeg sluaja, a skoro je sigurno da e klijent
saraivati i da e se pronai neto. A onda e manipulator rei: Da, sad vidim
sasvim jasno. Naravno, zato mi niste sami to rekli? Pa znate da od mene ne moete nita da sakrijete!
Klijent e, naravno, biti toliko zbunjen da nee ni biti svestan toga da
mu, zapravo, jeste sam rekao! Zato e kasnije svima priati kako je manipulator sve pogodio - video je vie ak i od njega samog. Verovatno je da e iz
Tehnike obmanjivanja

249

prie ispustiti detalje koji precizno opisuju ta je ko rekao, uostalom, ko bi se

toga i seao? Najvanije je da je teza o vidovitosti dokazana - kako bi inae
sve to znao? I za nesreu, i da je brat vozio, pa ak i ta su priali pre nesree!
Li Erl (Lee Earle) je podelio vidovnjake na one sa otvorenim i one sa
zatvorenim oima. Prvi su svesni tehnika i psiholokih mehanizama koje
koriste u manipulisanju svojim klijentima, a drugi ih koriste nesvesno. Ipak,
obe kategorije su uverene da zaista poseduju natprirodne moi. Ovo je vaan
preduslov, jer su poverenje i sigurnost koje oseaju i ire oko sebe neophodni
za uspeh. Dobar vidovnjak u svakom trenutku je dominantan i siguran u
sebe, a poeljno je ak da bude prepotentan i spreman da ignorie svaije
miljenje i stav, osim svog. Ovakva agresivnost pruie mu mogunost da se
odbrani od svog najveeg neprijatelja, sumnje. Zato uspeni vidovnjaci nastupaju sa stavom: Ja znam da mogu da proitam tvoj karakter i tvoju sudbinu,
a ti ako hoe veruj, a ako nee to je tvoj problem.
Treba rei da je ovakva manipulacija razgovorom prava umetnost i pogreno je uverenje da bi to mogao svako da izvede. U rukama talentovanog
vidovnjaka sve nabrojane tehnike, ma kako jednostavne bile, mogu da ostvare zastraujui efekat. Isto tako bismo mogli rei da je jednostavan i
slikarski pribor (etkica i boje), pa e ipak u rukama umetnika on pred naim
oima stvoriti delo vredno divljenja. Stvar talenta.

Barnumov (ili Forerov) efekat

Evo primera. Ja vas, recimo, nikad nisam sreo, ali ipak znam sve o vama. Ne
verujete? Hajde da vidimo da li sam u pravu:
U vaoj sudbini zapisano je da ete tano u ovom trenutku imati ispred
sebe knjigu Da li postoje stvari koje ne postoje otvorenu na 250. stranici i da ete je itati...
Naravno, bila je to ala, dobra za razbijanje treme pred ovako vaan trenutak. A sad ozbiljno:
Vi esto pokuavate da na okolinu ostavite utisak da ste vrsti i postojani, ali ste u stvari emotivna i ranjiva osoba. Ponekad ste vedri,
komunikativni i drutveni, a umete i da se povlaite u sebe i tada osobama koje vas vole postaje teko da dopru do vaih misli. Volite promene i dinamiku, i sputavanje slobode moe da vas odvede u nezadovoljstvo, pa ak i u melanholiju i depresiju. Dobro znate da ste osoba
koja ima svoj stav i ne prihvatate tua miljenja izreena proizvoljno

250

i bez vrstog dokaza. Vi imate beskrajnu sposobnost da razumete ljude

koji vas okruuju i koje volite. Takoe imate snaan oseaj za pravednost i iznad svega vam je najtee da prihvatite ljudsku pohlepu i nedostatak oseaja za druge.
U ljubavnom ivotu imali ste manjih problema. Ipak, i pored nekih slabosti, snaga vae linosti uinila je da sa tim uspeno izlazite na kraj.
esto umete da prema sebi zauzmete kritiki stav, ak i vie nego to je
to potrebno. Razlog je uglavnom taj to imate jaku potrebu da vas ljudi prihvataju i vole, pa postajete prestrogi kad sudite o sebi.
Svesni ste da krijete znaajne potencijale, koje zbog svoje nesigurnosti
i povuenosti ipak niste realizovali u potpunosti. Uskoro ete nauiti
kako da svoje sposobnosti dovedete do punog izraaja.
Koliko biste platili za ovakvu strunu analizu vae linosti? Primite je kao
poklon - dovoljno e biti i to to ste kupili ovu knjigu.
Ovakav profil linosti zapravo je rezultat primene niza ablonskih
tehnika poznatih kao Barnumov efekat. Ovaj fenomen prvi je objasnio psiholog Pol Mil (Paul Meehl), ali mu je naziv dao po Finasu Barnumu (Phineas
T. Barnum), vlasniku poznatog cirkusa Barnum, koji ga je koristio u svojim takama prepunim demonstracija vidovitosti i pogaanja detalja o
dobrovoljcima koji su izlazili na scenu. Njegov omiljeni slogan glasio je od
svega po malo za svakoga.
Klju Barnumovog uspeha jeste u tome to su njegove tvrdnje uoptene
i mogle bi da vae za skoro svakoga, mada na prvi pogled izgleda da su specifine i jedinstvene. Recimo vi volite dinamiku i ponekad biste eleli da
promenite neto u ivotu. Osim toga, poeljno je da izjave budu dvoznane,
kao to je po prirodi ste optimista i vedrog ste duha, ali ste ponekad skloni depresiji i povlaenju u sebe. Zatim, treba se koncentrisati na problematiku
grupe kojoj sagovornik pripada, na primer vi smatrate da studiranje i polaganje ispita ponekad moe da bude veoma naporno. Poslednje, mada ne i najmanje vano, je laskanje: vi ste osoba snanog duha i omiljeni ste u svojoj sredini.
Barnumov efekat je vrlo detaljno ispitivao psiholog Bertram Forer
(Bertram Forer), tako da se danas za isti fenomen esto koristi i naziv Forerov
efekat, mada je on sam koristio izraz zabluda subjektivne potvrde. U njegovim studijama iz 1949. godine bile su angaovane velike grupe ispitanika.
Za jednostavnije eksperimente najpre je svim uesnicima podeljen upitnik i
reeno im je da e rezultate analize dobiti im rezultati budu obraeni. Onda
je, bez obzira na analizu odgovora (koja moda nije ni raena), svima podeljen jedan isti profil linosti (kojim smo se delimino upravo posluili u anaTehnike obmanjivanja

251

lizi vae linosti). Od njih je zatraeno da ocene (od 1 do 5) njegovu tanost,

i rezultat se obino kretao oko 4,3. I u kasnijim slinim eksperimentima, izvoenim na studijama psihologije po raznim svetskim univerzitetima, rezultat
je retko padao ispod 4,2. Forer je izvodio i proirene eksperimente u kojima
su uesnicima podeljeni upitnici sa dva profila linosti: jedan pravi, koji je za
svakoga ponaosob sainjen na osnovu njegovih odgovora, a drugi (lani) bio
je opet za sve isti. Upitani koji od ova dva profila tanije opisuje njihove karakteristine osobine, u proseku se oko 60% uesnika opredeljivalo za lani.
Sline eksperimente izvodili su Dickson i Kelly, sa varijacijama u karakteru tvrdnji kako bi se eksperimentalno izmerila specifina teina svake od
njih. Oni su ustanovili da prihvaenost testa znaajno raste ako je u njemu
posebno podvueno za vas. Zatim, pozitivne osobine radije se prihvataju
nego negativne, to se i oekuje, ali je utvreno da bi zbog ouvanja poverenja u test trebalo da se nae poneka oprezno dozirana i blaga negativna
osobina. Pri tom su ispitanici pozitivne tvrdnje (laskanja) uglavnom svrstavali u osobine koje odlikuju samo njih, a negativne su karakterisali kao zajednike za sve ljude. Utvreno je, takoe, da se negativne osobine lake prihvataju ako takva kritika potie od ljudi iz vieg drutvenog sloja. Takoe je
utvreno da ljudi rado sebi pripisuju neke osobine za koje se to na prvi pogled ne bi oekivalo: neurotini ste, imate preteranu potrebu za potvrivanjem
ili autoritarni ste i traite apsolutnu poslunost.
Razumevanje Barnumovog efekta moe da pomogne u objanjavanju
zato tako veliki broj ljudi veruje da razne pseudonauke rade: astrologija,
numerologija, bioritam, hiromantija, grafologija i tako dalje.
Svaka tehnika i rekvizit kojima se strunjaci u ovim delatnostima slue
ima viestruku namenu. Oni, pre svega, uveravaju klijenta da se rezultat
odnosi samo na njih, jer je specifian i polazni podatak - datum roenja, linije na dlanu, are taloga kafe ili raspored karata u pilu. Evo vidite, a sami ste
meali karte - rei e vam ita Tarot karata dok vam pokazuje kombinaciju
koja nesumnjivo pokazuje da vam neko radi o glavi i da bi dobro bilo kad
biste mu dali ekstra honorar da vas oslobodi od uroka. Ako jo uvek sumnjate, dotui e vas omiljenim argumentom ako ja laem - karte ne lau!
Svakome od nas lake je ako pri teatralnom nastupu moe da se poslui
nekim rekvizitom. Zato se, recimo, buduim glumcima na prvoj godini studija dozvoljava da na sceni imaju neto u rukama - olovku, knjigu, bilo ta, ali
im se kasnije ta olakica ukida, to oni doivljavaju kao bacanje neplivaa u
vodu. Isto se odnosi i na vidovnjake; oni e biti uverljiviji i ima e sigurniji
nastup ako u rukama dre neto. Osim toga, kad negde pogree, radije e za
to okriviti rekvizit nego da dovedu u pitanje svoje sposobnosti.

252

Jo jedna prednost ovih rekvizita je to samom manipulatoru slue kao

generator sluajnosti, jer bi malo ko bio sposoban da bez gledanja u neki
izvor informacija izmilja puno raskonih detalja, ne koristei pritom nita
osim svoje mate. Zbog svega ovoga treba ceniti onaj mali broj vidovnjaka
koji su u stanju da svoj posao uverljivo odrade sa zatvorenim oima i bez
ikakvih rekvizita - ne zato to su podaci koji se od njih dobijaju upotrebljivi,
nego stoga to je takva mo imaginacije retkost i pravo je zadovoljstvo posmatrati je.

Postanite i vi vidovnjak
Da li ste poeleli da u drutvu stvorite utisak da ste i sami vidoviti? Tom Nepier (Tom Napier) je nainio listu od 13 saveta onima koji ele da savladaju
ovu tehniku:

1. Zapamtite da je verovanje osnovni uslov za vidovnjatvo. Ako izgledate i nastupate kao da i sami verujete u to to radite, moi ete da prodate ak i loe itanje sudbine mnogim klijentima. Jedina opasnost ovakve uloge je u tome to biste, moda, i sami mogli da poverujete da ste vidoviti!
2. Koristite rezultate statistikih istraivanja, anketa i analiza. Ovo
vam moe pruiti dosta informacija o tome u ta razne kategorije ljudi veruju, ime se bave, emu streme, o emu brinu i tako dalje. Na primer, ako dovoljno znate o klijentovom poreklu, nivou obrazovanja i zanimanju, kao i o
religiji njegovih roditelja, vi ve imate dovoljno podataka koji e vam pomoi da prognozirate njegove elje i stavove.
3. Pripremite teren za nastup. Ne dovodite u pitanje svoj talenat time to
ete se otvoreno razmetati njime; dozvolite da sam klijent poveruje u vau
vidovitost. Budite hladnokrvni, jer ga ne izazivate na duel; vi, uostalom, znate da moete da itate njegovu sudbinu, bez obzira da li on u to veruje ili ne.
4. Osigurajte unapred klijentovu saradnju. Imajte u vidu da uspeh vaeg
nastupa zavisi od saradnje subjekta isto koliko i od vaeg truda (na kraju krajeva, vi ve imate za sobom uspenu karijeru vidovnjaka - ne sedite vi na optuenikoj klupi nego klijent). Neka on shvati da zbog jezikih ogranienja i
tekoa u sporazumevanju neete moi uvek da izrazite ono to biste hteli, i
da e u takvim sluajevima morati da vas dopuni. Tako ete jednim udarcem
ubiti dve muve: prvo, imaete alibi za sluaj da vaa vidovitost omane, jer e
krivica za to biti pripisana klijentu, a drugo, on e sam konkretizovati vae
uoptene izjave i prilagoditi ih svom sluaju. Kasnije e on u svom seanju
imati mnogo vie vaih pogodaka nego to ih je zaista bilo.
Tehnike obmanjivanja

253

5. Koristite arene lae kao to su Tarot karte, kristalna kugla i slino.

Ovo e vam doneti dvostruku korist: prvo, stvoriete dobru atmosferu, a drugo, jo vanije, dae vam vremena da formuliete sledee pitanje ili tvrdnju.
6. Neka je uvek spremna lista fraza i jezikih potapalica. Tokom seanse
pristojna koliina fraza dae lepu formu vaim tvrdnjama i omoguiti da neim popunite vreme dok smiljate neku odreeniju tvrdnju. Na samom poetku seanse bie to ak neophodno. U prirunicima i udbenicima za itanje
sudbine iz dlana i za sline tehnike nai ete dosta ovih fraza.
7. Drite oi irom otvorene! Neka su vam i druga ula spremna. Paljivo
posmatrajte klijentove reakcije na sve to kaete - ubrzo ete tano znati kad
ste pogodili u centar!
8. Koristite tehniku lova na detalje. To je pomono sredstvo kojim ete navesti klijenta da pria o sebi. Preformuliite nekako to to vam je rekao i vratite mu istu informaciju. Proturanjem pitanja preruenog u frazu takoe prisiljavate klijenta da pretrai svoje seanje ne bi li pronaao neki podatak koji
e vam biti od koristi.
9. Nauite da sluate. Tokom seanse klijent e oseati potrebu da pria o sebi. Dobar vidovnjak to e mu dozvoliti. (Tokom jedne seanse posmatrao sam
klijentkinju koja je provela bar tri etvrtine vremena priajui; kad smo kasnije razgovarali o tome, ona je tvrdila da nije izgovorila ni jednu jedinu re.
Ona je, zapravo, platila vidovnjaku da joj ponovi ono to mu je sama rekla.)
10. Dajte dramatian ton seansi. Snano izgovarajte ono malo informacija
koje imate i slobodno podiite glas s vremena na vreme. Bogato ukrasite reima svako otkrie koje nainite. Ne ustruavajte se da budete teatralni.
11. Uvek ostavite utisak da znate mnogo vie nego to ste rekli. Uspean
vidovnjak, kao i uspean porodini lekar, uvek stvara utisak da zna jo toga
to nije rekao. Kad jednom uverite klijenta da znate jedan podatak koji, po
njegovom miljenju, nikako niste mogli znati, on e misliti da za vas vie nema tajni! Tada e vam se klijent predati i imaete njegovo neogranieno poverenje.
12. Nemojte se ustruavati da iskoristite svaku mogunost za laskanje
klijentu. ak i ako se klijent pobuni protiv ovoga, nee vam uzeti za zlo. Recite mu: Uvek ste sumnjiavi kad neko pomene neku vau vrlinu. To je zato to
ne oekujete da e neko rei neto dobro o vama a da za to nema poseban razlog.
13. Drite se zlatnog pravila: uvek recite klijentu ono to eli da uje!
254

Raljari
Neki ljudi tvrde da uz pomo posebnog rekvizita (visak, tap, ralje) mogu
da otkriju prisustvo podzemnih vodotokova. O ovoj vetini, koja se naziva
rabdomantija, najstariji pisani trag datira iz 1556. godine (pronaen je u
Nemakoj), ali se pretpostavlja da su se ljudi prilikom traenja vode sluili
raljama jo pre vie od hiljadu godina. Zanimljiv je podatak da spisi o najstarijem poznatom eksperimentu kojim je trebalo proveriti mogunost pronalaenja vode raljama, datira iz 1641. godine!
U novije vreme cilj raljarenja je proiren, pa se
sada na taj nain trai sve: nafta, ruda, zakopano
blago, arheoloka nalazita, vodovodne cevi, elektrini provodnici i izgubljeni predmeti i osobe. esto
se princip rada ove alatke objanjava time to podzemni vodotokovi stvaraju elektrino i magnetno
polje koje je nekim udom usmereno vertikalno u
vis (mada se to ne uklapa ni u jedno nauno objanjenje), pa ga raljar svojim rekvizitom lako otkriva.
Slika 1
Osim toga, tvrdi se da su ova polja tetna i da izazivaju razne bolesti, ukljuujui i najtee. Tako su raljari uli i u nae domove gde nam daju savete kako da razmestimo nametaj, posebno krevete na kojima spavamo, ne bismo li sauvali svoje zdravlje.
Ovde je dolo i do male terminoloke korekcije - poto je re zraenje (verovatno zbog jonizujueg zraenja, naroito posle ernobiljske katastrofe i otkrivanja rupe u ozonskom omotau) izala na rav glas, to je iskorieno da
se elektromagnetno polje preimenuje u podzemno zraenje. Spojene, ove dve
rei, od kojih je svaka podjednako zlokobna, deluju jo stranije. Tako nam
sada isti zraci koje emituje izvorska voda ne smetaju dok je pijemo, ali nam
itekako kode dok ona tee ispod zemlje.
Za pretraivanje manjih povrina kao to su stambene ili poslovne prostorije, ee se koristi visak jer je on manji i moe da poslui za preciznije
kartografisanje podzemnih zraenja. Zanimljivo je gledati sa kolikim poverenjem i odgovornou klijenti potuju savete, premetajui stolice i krevete,
samo da bi izbegli tetne zrake.
Stie se utisak da su raljari veoma precizni u lociranju kritinih mesta i
da, ako je neko u kui bolestan, lako pronalaze lokacije koje ukazuju da je
bolest nastala zbog zraenja. Ako nekoga, recimo, mui glavobolja, sasvim sigurno e se pokazati da su zraci najjai u vrhu njegovog kreveta, ali samo
ako je raljaru reena dijagnoza pre nego to je zapoeo skeniranje sobe.
Tehnike obmanjivanja

255

Treba rei da se raljarenje ne zasniva

ni na jednom poznatom naunom principu ili prirodnoj sili, a propustilo je i ansu da se eksperimentalno dokae, o emu
e uskoro biti rei. Treba ga zato shvatiti
kao okultnu delatnost ili ga svrstati u
tvrdnje o paranormalnim sposobnostima.
To vai ako raljarstvo posmatramo kroz
Slika 2
uobiajeno pseudonauno objanjenje sa
elektromagnetnim poljem, ali isto tako i za ezoterinu varijantu po kojoj mi
ivimo u dva paralelna sveta: materijalnom i duhovnom. Ovaj drugi e
ponekad moi da zatrese rekvizit kojim se raljar slui, tek da bi nam dojavio
neku informaciju iz onog sveta. Takvo tumaenje je podloga verovanju da
je mogue i daljinsko raljarenje, kada se viskom skenira mapa neke oblasti
i tako se na njoj locira voda, nafta, nestala deca, zakopano blago ili ve ta se
trai. Zapravo, raljaru je mnogo lake da
u raspravi odbrani ezoterinu varijantu
nego pseudonaunu, jer e u najgorem
(za njega) sluaju duel da se zavri remijem: niko nee moi da dokae svoju
tvrdnju.
Alatke kojima se raljari slue veoma veto i znalaki su zamiljene. Kod
svake je mogue sasvim malim pokretom
Slika 3
izazvati pomeranje viska ili vrha tapa,
pa je ta intervencija neprimetna ne samo za posmatraa nego esto i za samog
raljara. Kod viska (slika 1 i 2) to je mikronsko ljuljanje take oslonca ueta,
sinhrono sa ljuljanjem viska, tako da se zbog rezonancije ovi pokreti viestruko umnoavaju i prenose na samo klatno. Efekat pojaavanja oscilacija
rezonancijom moe da bude veoma jak, zbog ega je, recimo, vojnicima
zabranjeno da mariraju preko mosta jer bi
strojevim korakom mogli da ga srue ako
bi se uestanost njegovog vibriranja poklopila sa ritmom koraka.
Drugi tip alatke (slike 3, 4 i 5) koristi
pokaziva koji se na dugakoj osovini slobodno obre oko vertikalne ose. Tanije je
rei oko skoro vertikalne ose, jer e raljar
malom promenom ugla moi da usmeri
pokaziva (zapravo teg, ije je teite van
256

Slika 4

ose obrtanja) na eljenu stranu. Kod nas je

u upotrebi malo pojednostavljena alatka,
koja se pravi od kratke metalne cevi i od
ipke savijene u obliku slova L (slika 5).
Nain korienja je isti, mada neki raljari
dre u obe ruke po jedan ovakav pokaziva pa kad se ipke, recimo, zakrenu jedna ka drugoj i ukrste, to je znak da su
napipali to to trae.

Slika 5

Jedna zanimljiva i duhovita varijanta iste alatke (slika 6) nema obrtnu

osovinu nego je napravljena od vrstog draa koji nosi elastini gumeni
tap. Na vrhu je teg ija je teina tako odmerena da je gumeni tap samo
delimino savijen, pa je mogue veoma malom promenom ugla nosaa
postii veliko zakretanje tega.
Najstarija varijanta, za koju se pretpostavlja da je u upotrebi preko hiljadu godina, prikazana je na slici 7. To je obina grana koja se simetrino
rava, a u luksuznoj varijanti koriste se elastine ralje od elika ili fibera.
Malim uvrtanjem tapova koji se dre u rukama mogue je primetno pomerati vrh gore - dole. Ovde je od vanosti pravilno dranje krajeva rekvizita,
jer ako bi se oni drali punom akom tako da ih prsti potpuno obuhvate sve
do dlana, bilo bi nemogue obrtati ih neprimetno bez pokretanja celih dlanova. Zato su raljari propisali da se alatka pravilno dri tako to su zglobovi u
korenu prstiju ispravljeni, a tap je udaljen od sredine dlana. Tako je mogue
uvrtati tapove samo savijanjem prstiju bez pokretanja dlanova, to je za posmatraa praktino nevidljivo, a od strane raljara moe da bude ak i nesvesno izvedeno.
Ovo je samo grubi pregled najee korienih rekvizita, ali je lista
zapravo mnogo dua. U raznim krajevima sveta videemo da se raljari slue alatkama napravljenim od elinih opruga, ica, kalemova, loptica, magneta, konaca, tegova, obrtnih i kliznih
leita i ko zna ega jo. Varijacija ima
mnogo, ali je kod svih sauvana glavna
osobina: ceo sklop (ili bar jedan njegov
deo) u nestabilnom je stanju, pa je
potrebna mala sila da se ova labilna
ravnotea narui i da masa pone da se
klati, savija, ljulja, trese, vibrira, ne bi li
nam saoptila da se ba tu nalazi ono
Slika 6
to traimo.

Tehnike obmanjivanja

257

Nauka sa najvie teorija

ak i letimian pogled na strunu dokumentaciju kojom se slue raljari
otkriva jednu slabu taku koja bi mogla ozbiljno da ugrozi poverenje u tu
nauku. To je veliko neslaganje koje raljari pokazuju pri iznoenju svojih
tvrdnji i pravila zanata. Neki, recimo, tvrde da onovi cipela moraju da budu
od gume ili nekog drugog materijala koji je dobar elektrini izolator, a neki
da takav materijal umanjuje efekat i da ga ne treba koristiti. Neki smatraju da
dobar visak ima ue od pamunih niti, neki da je bolje svileno ue, kod nekih
ue mora da bude dobar izolator (po mogustvu sintetiko), a kod nekih
metalni lani. Neki koriste po dve alatke sa ipkama u obliku slova L (sa
slike 5) tako to ih dre paralelno pa se one meusobno ukrste kad ih traeni
predmet ozrai, a kod nekih se one
u istoj situaciji udalje jedna od druge.
Neki trae samo vodu, neki samo tekuu vodu ali ne onu u cevima, neki
mogu da nau samo cevi, a neki
istom alatkom trae sve to elite.
Neki tvrde da preciznu detekciju
ometa magnetno polje Zemlje, neki
da su glavni krivci elektrini provodnici, neki da su to meteoriti u Zemljinoj kori, metalne gromade ili duboke
Slika 7
podzemne reke.
Neslaganja su ne samo po pitanju prakse, ve i teorije. Tako ete pronai
tumaenje da se raljarstvo zasniva na naunim principima, ali i da je to dar
od Boga, ili prosto vetina koja se ui. Svaka od ovih teorija ima po dve grupe
zagovornika: jedni tvrde da se svi ljudi raaju sa tim talentom (ili da svi
mogu da naue vetinu) a drugi da postoje neki koji su prosto odabrani i
da ostalima to nikada nee poi za rukom.
Ipak, postoje tri stvari koje su, po tvrdnji Dejmsa Rendija, svim raljarima zajednike. Prva je njihova tvrdnja da su u 100% (ili bar skoro toliko)
sluajeva uspeni, a druga da oni po svoj prilici ine najpoteniju grupaciju
od svih koji za sebe tvrde da imaju natprirodne sposobnosti. Rendi je, posle
velikog broja testiranih raljara u raznim krajevima sveta (jer njegova fondacija ve godinama nudi nagradu od milion dolara prvome koji demonstrira bilo koju paranormalnu sposobnost), izjavio sledee: Nijedna grupa
kandidata nije ni blizu raljarima po potenju. To su ljudi koji su iskreni, otvoreni i kad nekoga varaju oni najpre varaju sami sebe. Samo na dva mesta, u Australiji i u Engleskoj, primetio sam nameru raljara da osvoje nagradu podvalom.
258

Trea zajednika stvar je da svi, bez izuzetka, padaju na objektivnim

testovima, sprovedenim u kontrolisanim uslovima. Ovome emo posvetiti
malo vie prostora, jer je od svih naunih, pseudonaunih i okultnih objanjenja za nas vanije jedno prosto praktino pitanje, a to je...

Da li raljarstvo radi?
Mnoge tvrdnje koje na ovo pitanje odgovaraju pozitivno, baziraju se na anegdotama isprianim od samog raljara ili njihovog klijenta. Argument koji oni
nude je oigledan: raljari su u stanju da pronau ono to trae i to su dokazali bezbroj puta. Zar to nije dovoljno?
Naravno, bie dovoljno ako se uverimo da je zaista tako. Ipak, ne dovodei u pitanje iskrenost ovakvih svedoenja, pokuaemo da vidimo kolika je
mogunost da se i oni sami nau u zabludi.
Kopanje bunara je teak posao, pa zato niko ko se uputa u tu avanturu nee da se opredeli za mesto pre nego to konsultuje lokalnog raljara.
Nema sumnje da je on uspean jer o tome postoje brojne legende, ali geolozi
tvrde da je, bar u oblastima u kojima je podzemna voda uopte mogua (to
iskusan ovek moe da utvrdi na osnovu sastava terena i vegetacije), nju mogue nai na oko 80% ukupne povrine terena, i to ne dublje nego to se
uobiajeno vri kopanje. Po tome sudei, lake je pronai vodu nego je ne
pronai, pa je zato Dejms Rendi u pomenutim testovima traio od raljara
da utvrde gde nema vode, umesto gde je ima. Uzgred, od velikog broja raljara koji su konkurisali (i sa kojima je postigao sporazum da je, da bi se
rezultat smatrao uspenim, potrebno ostvariti bar 80% pogodaka) niko se nije
ni pribliio tome da osvoji nagradu. Rendi je na ovo izjavio: Poraavajua je
injenica da raljari u nalaenju vode nisu nita bolji od bilo koga drugog.
Iskopajte bunar na bilo kom mestu na kome je podzemna voda geoloki mogua,
i vi ete je verovatno nai.
Nemci su imali drugaiji pristup naunom ispitivanju i proveri tvrdnje
da je raljarenjem mogue pronai vodu. Vlada je 1986. godine odobrila troak od 400 000 nemakih maraka Univerzitetu za fiziku iz Minhena u cilju
sprovoenja opsenog eksperimenta kojim bi se proverila tvrdnja raljara da
mogu da detektuju i pronau podzemnu vodu. Eksperiment je paljivo
isplaniran, obuhvatio je preko 500 raljara i izvedeno je nekoliko hiljada pojedinanih testova.
S obzirom na to da je u Nemakoj raljarstvo veoma dobro primljeno u
narodu i da se njime bavi preko 10 000 profesionalaca i amatera, eksperiment
je izveden u pozitivnoj atmosferi u kojoj je veliki broj organizatora oekivao
Tehnike obmanjivanja

259

da e rezultati biti afirmativni za raljare. ak su im i struni organizatori sa

Univerziteta za fiziku bili naklonjeni jer je i meu njima postojalo pozitivno
uverenje, pa je tako otpala mogunost da se u sluaju neuspeha upotrebi
uobiajeni izgovor da je struno osoblje svojim skepticizmom zrailo negativnu energiju.
Test je obavljen u jednom velikom ambaru blizu Minhena u kome je
postavljena staza duine 10 metara, gde je mogao da se kree mali vagon sa
rezervoarom za vodu, pumpom i cevi na vrhu kroz koju je voda tekla. Ovde
su se organizatori opredelili za vodu koja cirkulie, jer je veliki broj raljara
izjavio da je kretanje vode neophodan uslov za detekciju. Po gornjem spratu
ambara kretali su se raljari i pokuavali da instrumentom po svom izboru
utvrde na kom se mestu na 10-metarskoj stazi ispod njih nalazi vagon sa tekuom vodom. O poziciji vagona za svaki pojedinani test odluivao je kompjuter sa svojim generatorom pseudosluajnih brojeva.
Tokom pripreme eksperimenta doveden je profesionalni maioniar koji je izvrio detaljnu inspekciju celog ambara ne bi li otkrio mogunost varanja ili bilo kakvog neeljenog spoljnog uticaja na rezultat testa. Propisana
procedura je zahtevala da nijedna od osoba na gornjem spratu ambara
(ukljuujui i evidentiare i kontrolore) ne zna gde se nalazi vagon, ak ni posle svakog od pojedinanih testova. Tako, sve do kraja eksperimenta niko nije
imao povratnu informaciju.
Na poetku svog nastupa svaki uesnik mogao je da premeri teren
svojom alatkom bez vagona sa vodom, kako bi utvrdio da li du staze postoji neki ometajui signal (podzemno zraenje?) koji bi oteao merenje. Veina raljara je locirala po 2 ili 3 takve take, pa je organizator obeao da tokom
testa za tog uesnika vagon nee parkirati u blizini tih mesta. Pri tome ne
samo da su razni uesnici locirali razliite take, nego se njihova pozicija
svakog dana menjala jer je svaki uesnik nastupao u vie dana.
U prvom krugu testirani su svi prijavljeni kandidati sa nekoliko hiljada
pojedinanih pokuaja, posle ega je u ui izbor ulo 43 sa najboljim rezultatima. Ovaj preliminarni test imao je zadatak ne samo da iz daljeg testiranja
iskljui one koji nisu imali ni po emu zanimljive rezultate (kakvih je bilo
preko 90%), nego da ispita jo jedan aspekt eksperimenta, a to je kako razliiti parametri (osobine tenosti, brzina protoka itd.) utiu na uspeh detekcije.
Tako je ponekad u cevi bila ista a ponekad slana voda, pa je ponekad cev
bila i prazna. Nekad je protok bio laminaran (bez komeanja tenosti), a nekad turbulentan; nekad je voda bila zaprljana peskom, nekad ljunkom, i
tako dalje. Isti ti parametri u drugom krugu testa za svakog kandidata bili su
prilagoeni onako kako je on u prvom krugu ostvario najbolji rezultat.

260

Ako bi raljar osetio da mu neto ometa koncentraciju tokom testa, mogao je da zatrai pauzu ili da prekine eksperiment za taj dan, to se esto
dogaalo. Moe se, dakle, rei da je uinjeno mnogo da bi eksperiment bio
objektivan: kandidati su imali sve traene uslove, protokol je bio dvostruko
slep (ni kandidati ni evidentiari na spratu nisu znali rezultat), nije bilo
povratne informacije sve do kraja testa, kompjutersko pozicioniranje vagona
bilo je nasumino i nepredvidljivo, testiranje svakog raljara bilo je ponavljano u vie dana, a sam program bio je prilino opiran (sa ukupno 843 testa
u drugom krugu), tako da bi rezultat morao da pokae da li raljari zaista
imaju sposobnosti koje im skeptici osporavaju.
Samo drugi krug eksperimenta, u kome je svaki od 43 kandidata mogao
da napravi izmeu 5 i 15 pokuaja, trajao je due od dve godine i tek po zavretku rezultati su sreeni i sistematizovani. Njihovo tumaenje bilo je ipak
sloenije nego to to izgleda na prvi pogled, a i pojavila su se neslaganja oko
toga na koji nain treba tumaiti neka sutinski vana pitanja. Zato e biti
najbolje da svako sam pogleda rezultate i donese sud.

Interpretacija rezultata
U prvom zvaninom izvetaju koji je 1990. godine podnela ovlaena agencija (Wagner, Betz und Koenig), istraivai su najpre zakljuili da najvei broj
raljara nije pokazao zadovoljavajue rezultate u eksperimentu. Ipak, izvetaj je tako sroen da bi njegov nalaz mogao i da potvrdi tezu o uspenosti
jednog broja raljara. Ovo je prevod jednog dela izvetaja:
Nekoliko raljara je u odreenim testovima pokazalo neoekivano uspean
rezultat, to bi teko moglo (ako bi uopte moglo) da se objasni kao sluajnost... teza o postojanju raljarskog fenomena moe se smatrati empirijski dokazanom...
Raljarska udruenja po svetu imala su razloga da slave. Njihova struna
tampa odmah je prenela ovaj nalaz, jer im je to bila prva nauna potvrda
sposobnosti i sada su konano zapuena usta svima koji su im stajali na putu.
Nekoliko naunih institucija u svetu zatrailo je (i dobilo) kopije zapisnika sa testa, ali niko nije mogao da na osnovu svojih statistikih analiza
dobije ni nagovetaj zakljuka da se teza o postojanju raljarskog fenomena
moe smatrati empirijski dokazanom. Neki naunici pokuali su da
uspostave kontakt sa agencijom Wagner, Betz und Koenig, ali je profesor Betz,
koji je nastupao kao portparol agencije, bio spreman samo na javnu prepisku
preko tampe. Njegovi javni odgovori, u polemici koja je inae normalna u
naunom svetu svaki put kad se pojavi neslaganje, bili su takvi da je to
Tehnike obmanjivanja

261

uveseljavalo itaoce koji su prisustvovali malom naunom skandalu, pa su se

protivnici malo po malo iskljuivali iz ovakve polemike. Ali, kao to to uvek
biva, naao se neko ko je bio spreman da tera stvar do kraja. Bio je to Dim
Inrajt (Jim Enright), profesor bihejvioristike psihologije Instituta za okeanografiju na Univerzitetu iz Kalifornije.
On je uporno traio od agencije detalje o
statistikoj analizi koja
je primenjena za obradu
rezultata i na osnovu
koje je donet finalni zakljuak, jer je to bilo najvanije od svih spornih
pitanja. Poto ih nikada
nije dobio, odluio je da
objavi kompletnu analizu u lako razumljivoj
formi.
Da bi nas potedeo
gomile cifara, Inrajt je
sve rezultate eksperimenta predstavio u grafikom obliku. Na horizontalnu osu grafikona
naneo je mere koje se
Slika 1: primeri rezultata
odnose na poziciju cevi
sa vodom na 10-metarskoj stazi, a na vertikalnu osu poziciju koju je detektovao raljar. Ako bi pogodio tanu poziciju cevi, koordinate take bile bi
podjednake za obe ose, i taka je morala da se nalazi na dijagonali izmeu
donjeg levog i gornjeg desnog ugla grafikona. Profesor Inrajt je dao i nekoliko primera, koje mi ovde pojednostavljujemo i svodimo na samo etiri: prvi
(1A) najbolji je mogui rezultat za nekoliko desetina pokuaja, kao kad bi
raljar imao Supermenov rendgenski vid i kad bi svaki njegov odgovor bio
savreno taan. 1B je grafikon za test u kome je bilo manjih nepreciznosti, ali
je sve u svemu i dalje impresivan; prosena greka (kako bi matematiari
rekli, standardna devijacija) nije vea od 50 cm na stazi od 10 metara.
Grafikon 1C pokazuje znatno slabiji rezultat (standardna devijacija 150 cm),
ali bi i on mogao da navede na zakljuak da tu ima neega jer rezultati nisu
ba sasvim razbacani; povrine u gornjem levom i u donjem desnom uglu,
gde bi trebalo da se nau najvee greke, potpuno su nepokrivene. etvrti
262

grafikon (1D) primer je za slab

rezultat, koji je na granici izmeu
potpune sluajnosti i dokaza da je
raljar bio bar delimino efikasan.
Evo i konanih rezultata
drugog kruga eksperimenta koji
je trajao dve godine i u kome su
uestvovala 43 najbolje plasirana
raljara od preko 500 iz prvog
kruga. Svaka taka (krui na
slici 2) predstavlja po jedan pokuaj, a kruii su ispunjeni tamo
gde su rezultati za dva pokuaja
bili potpuno jednaki.
Slika 2: rezultati glavnog testa
Ostaje nam samo da bacimo
pogled na grafikon i da se posluimo oseajem; reklo bi se da su take tako razbacane da bi teko bilo zakljuiti da su uesnici bili uspeni. Uostalom, to i agencija tvrdi: najvei broj raljara nije pokazao zadovoljavajue rezultate. Sporni zakljuak je donet na osnovu rezultata nekoliko najuspenijih uesnika. Pogledajmo ih.

Grafikon 3A pokazuje rezultate za raljara sa startni brojem 99, koji je

ostvario najbolji rezultat. Od deset njegovih pokuaja, pet je iznenaujue uspeno mada su ostali prilino daleko od idealne ose (simetrale ugla izmeu osa). Upravo je ovaj rezultat agencija navela kao dokaz stava da se
teza o postojanju raljarskog fenomena moe smatrati empirijski dokazanom.
Ako zavrtite rulet 843 puta, kae Inrajt, bar jedna grupa od deset uzastopnih pogaanja dati isto toliko dobar rezultat. Zapravo je malo verovatno
da u tako velikom broju pokuaja ne dobijete i odreeni broj sjajnih; negde e
raspodela ovih dobrih
pogodaka biti takva da
oni nee biti primetni na
prvi pogled, ali e uz
malo truda uvek moi
da se pronae i po neka
prilino uspena grupa.
Izgleda da je Tom
Nepier (Tom Napier), ijih smo 13 saveta za budue vidovnjake citirali
Tehnike obmanjivanja

Slika 3: rezultati najboljeg raljara i ponovljeni pokuaji

263

u ovom poglavlju, pravi

entuzijasta. On je odluio da naini kompjuterski model ovog eksperimenta. Nema razloga da
traite stotine raljara i da
potroite toliko vremena i
novca na testiranje kae
Nepier. Za moj raljarski eksperiment bili smo
Slika 4: rezultati 6 najboljih raljara i ponovljeni pokuaji
sasvim dovoljni kompjuter i ja. On je izradio relativno jednostavan program kojim je simulirao neuspene raljare (one koji ne znaju gde je voda pa daju nasumine rezultate),
pri emu je kao generator sluajnosti upotrebio niz od prvih 20 000 cifara
broja PI (3,141592...). Matematiari ovaj niz smatraju veoma dobrim izvorom
sluajnih brojeva, a uz to je omogueno svakome ko eli da ponovi eksperiment sa istim izvorom sluajnosti. Broj PI je, inae, u projektu Gutenberg izraunat sa 1 250 000 cifara.
Rezultati koje je Nepier dobio sa 500 svojih virtuelnih raljara nisu nimalo razoarali: prvi na tabeli bio je ak znatno bolji i od famoznog nemakog ampiona (raljara broj 99), mada je kompjuter simulirao kandidate koji
su davali potpuno nasumine odgovore.
Da se vratimo Inrajtovoj analizi. Postoji veoma lak nain da se utvrdi da
li je rezultat testa bio uspean sluajno ili zato to su ralje bile voene
majstorskom rukom: treba dozvoliti da taj raljar ponovi test. To je i uraeno sa jo 28 pokuaja, iji rezultat je na dijagramu 3B. Procenite sami da li
on dokazuje tezu o postojanju raljarskog fenomena.
Jo impresivnije izgleda dijagram na kome je predstavljeno est najuspenijih raljara (4A) gde je prisutan i kandidat broj 99 o kome smo ve govorili, ali kad je i njima dato da ponavljaju test onoliko puta koliko ele, rezultat nije pokazao nita znaajno (4B). Svaki od raljara je predstavljen drugaijom geometrijskom figurom.
Ovu zabludu objanjava takozvana Gausova kriva, o kojoj emo govoriti u poglavlju Nauka i pseudonauka. Ako imamo dovoljan broj sluajnih
uzoraka koji prikazuju rezultate nekog ponovljenog postupka, uvek e se
nai i mali broj vrlo uspenih, kao i isto tako mali broj vrlo neuspenih; jedino e prosenih biti mnogo. Malo je verovatno da naunici iz agencije Wagner, Betz und Koenig nisu znali za ovo.

264

Ralje za 21. vek

Vremena se menjaju, nauka osvaja nova podruja, a u naim domovima svakim danom nalazi se sve vie elektronskih ureaja. Proizvoai okultnih pomagala doli su na ideju kako da iskoriste poverenje koje publika gaji prema
elektronici. Trite je lako prihvatilo neke ureaje koji su i po funkciji i po
principu rada isti kao obine ralje, samo to su obogaeni tehnikim dodacima ija je jedina funkcija da impresioniraju korisnika. Ipak, nisu ba svi bili
spremni da bez kritikog stava prihvate navode proizvoaa, pa se pria o
ovim ureajima ponekad zavravala i skandalom.
Prvi takav proizvod nosio je komercijalni naziv Quadro Tracker,
(Quadro je naziv proizvoaa, a Tracker bi moglo da se prevede kao traga).
To je mala crna plastina kutija na koju je nakaena antena i koja na prvi
pogled lii na tranzistorski prijemnik. Baterije ne postoje, jer ureaj (sudei
po tehnikoj dokumentaciji) radi uz pomo prirodnog magnetizma. Inenjer
Malcolm Roj (Malcolm Roe), potpredsednik firme Quadro Corporation,
tvrdi da Quadro Tracker radi tako to osea specifine talasne duine oscilacija koje stvaraju molekuli supstance za kojom se traga.
Tako moete da otkrijete zlato, marihuanu (ak i u telu narkomana),
barut, izgubljene loptice za golf i tako dalje - ve prema tome koji ip ste
ubacili u ureaj. Domet je nekoliko desetina metara, a ni zidovi nisu prepreka. Samo usmerite antenu prema sumnjivom mestu i ako osetite da neto
vue ureaj ka testiranom objektu, to je siguran znak da ste pronali ono
to traite. Cena ureaja je u poetku bila 955 dolara, ali je u zavisnosti od
kupca dostizala i celih 8 000 dolara.
Zanimljivo je da je proizvoa kategorino tvrdio da ureaj radi na
principu koji nije poznat savremenoj fizici i da ne eli da ga patentira da ne
bi i drugi imali uvida u poslovnu tajnu. Neki kupci ipak su otvorili kutiju i,
na svoje uenje, videli da je ona potpuno prazna! Postojalo je samo mesto za
ip. Poele su da se javljaju prve sumnje i pretpostavke da je jedini mogui
mehanizam koji je ovo mogao da pokrene isti kao kod obinih ralji: ideomotorni efekat!
Moda bi sve ostalo na nepotvrenim glasinama o prevari, da proizvoa nije nainio jedan samoubilaki poslovni potez: prodao je nekoliko
ureaja policiji! Ubrzo posle toga klupko je poelo da se odmotava. FBI je
preuzeo sluaj i angaovao strunu slubu da proveri navode proizvoaa.
Quadro Corporation bio je zamoljen da uputi svoje strunjake koji bi demonstrirali ureaj. Na prvom delu testa, na kome su demonstratori imali
uvida u to gde se nalazi traena supstanca, antene su se tresle i ureaji su
Tehnike obmanjivanja

265

prosto leteli prema njoj. Ali kad je na red doao zadatak u kome je trebalo
pronai skriveni cilj, testovi su zavreni potpunim fijaskom jer ureaj nije
uspeo da pronae ba nita.
Tako su 19. januara 1996. godine agenti odeljenja FBI za privredni kriminal uhapsili kompletno rukovodstvo firme. U pripremi za suenje zatraena je ekspertiza Instituta SRI (Southwest Research Institute) a nalaz je sadrao
podatak da u dva testirana ureaja nije pronaeno nita osim nekoliko mrtvih
mrava. Ipak je otkriven nain proizvodnje famoznog ipa u kome se krije
cela mudrost: prvo se Polaroid fotoaparatom snimi supstanca na koju bi trebalo da ip bude osetljiv (recimo list marihuane), pa se tako dobijen snimak
kopira obinim fotokopir aparatom. Onda se papirna kopija isee na
komadie, svaki komadi se upakuje u sendvi izmeu dve plastine ploice i ipovi su spremni za prodaju!
Upitani na koji nain ovako proizvedeni ipovi mogu da detektuju prisustvo supstance, strunjaci su tuiocu i poroti dali sledei odgovor:
Uestanost kojom ip osciluje nastaje pod dejstvom statikog elektriciteta
koje proizvodi telo osobe koja dri ureaj, tako to osoba udie i izdie vazduh pluima. Ovaj statiki elektricitet prenosi se kroz kou do ureaja, a
samim tim i do ipa. Svaka materija sadri odreene molekularne uestanosti; kad se stvori magnetno polje time to se telo pod nabojem statikog
elektriciteta kree kroz prostor pod pravim uglom u odnosu na objekat, i to
se polje dovede na isti nivo sa drugim takvim poljem rezonujui u istoj
frekventnoj modulaciji, onda se oba tela privlae, kao to se privlae i dva
objekta pod dejstvom gravitacionih polja!
Poto niko od pozvanih vetaka nije umeo da razjasni ta su inenjeri hteli
ovim da kau, zamoljen je Vejd Kuotelbaum (Wade Quattelbaum), pronalaza
ovog ureaja, da prui dopunska objanjenja. U zapisniku sa suenja postoji njegova izjava: Sve to sam rekao o principu rada zapravo je suprotno, pa
tako niko ne zna kako ovo radi. Morate da mi verujete da ipak radi, jer sam ja
jedini koji ima uvida u tehnologiju i koji je sproveo istraivanje. Vejd je tokom
istrage agentima FBI rekao i sledee: nijedan naunik ne moe da otkrije kako
ovo radi jer samo ja sam dovoljno pametan da to shvatim!
Epilog nije ni po emu zanimljiv - idejne voe ovog posla su kanjene i
njegova dalja prodaja je zabranjena, ali je zato reakcija nekih kupaca bila
takva da bi mogla da navede na razmiljanje. Naime, veliki broj muterija na
suenju je tvrdio da ureaj ipak radi! Jedan od njih je, recimo, uz pomo
Quadro Trackera uspeo da pronae stare aure od municije u svom podrumu,
to je prokomentarisao reima: Eto, vidite, ili ova stvar radi ili sam ja idiot.
Jedna dama je posvedoila da za dobro zdravlje svog deteta moe da zahvali
266

istom ureaju, jer ga redovno nosi u

kupovinu ne bi li tako utvrdila koja hrana
je zdrava, a koja sadri tetne pesticide.
Nije Quadro Tracker jedini ovakav
ureaj. DKL LifeGuard sadri relativno
sloena elektronska kola, a njegova antena
je navodno tako podeena da moe da
oseti otkucaje ljudskog srca na daljini od
pola kilometra. To bi ga inilo veoma koDKL Life Guard
risnim u pronalaenju osoba zatrpanih ruevinama ili snegom. Jedna amerika vladina organizacija, pre nego to je
odluila da narui vei broj ovih ureaja, angaovala je Sandia Labs da testira DKL Life Guard. Nalaz je bio jasan: upotrebna vrednost ureaja ravna je
nuli. Tako je posao propao, ali moda to i nije tako loe za firmu DKL - zahvaljujui tome to ni jedna zvanina ustanova nije prevarena, niko nije zabranio
prodaju ureaja pa tako i danas moe da ga kupi svako ko ne zna kako bi
bolje potroio 14 000 dolara.
Pod nazivom Super - Sensor kriju se jo jedne savremene ralje. Evo ta
firma Psi Tronic Vision tvrdi za ovaj proizvod poslednje generacije:
Uz pomo naih ralji moete da otkrijete prolost, sadanjost i budunost. Budui dogaaji su podloni zakonima verovatnoe, pa tako ralje
ne rade ba uvek ako se koriste za lutriju. Ali u ostalim primenama, mata
je jedino ogranienje! Otkrijte gde se nalazi voda, cevi, minerali, nafta i
tako dalje. Pronaite ribe, ivotinje i izgubljene osobe.
Znamo ljude koji ih koriste da bi predvideli kretanja na berzi, trine trendove, poslovne dogaaje, kao i da bi locirali probleme u proizvodnji. Znamo
mehaniare koji na isti nain otkrivaju kvarove u kolima i ostale servisere
koji tako pronalaze podzemne instalacije, elektrine kratke spojeve ili mesta
na kojima cevi cure. Profesionalni zdravstveni radnici, ortopedi, dijetetiari i ljudi koji dijagnostikuju bolesti na isti nain proveravaju svoje nalaze.
Holistiki iscelitelji i herbalisti koriste ih da bi prepisali vitamine. U kui
se koristite za pronalaenje zaturenih stvari, za donoenje odluka i za lako
nalaenje broja u telefonskom imeniku. S njima moete da prekontroliete
decu i da vidite da li su u redu, kao i da utvrdite kakvo e vreme biti da biste
znali ta da obuete.

Tehnike obmanjivanja

267

Ideomotorni efekat
Nisu svi pokreti koje ovek ini svesni. Refleksne i motorne radnje, kao i
pokreti udova u snu, izvode se nesvesno, a na pokrete nekih unutranjih
organa (kao to su srce ili eludac) teko je uticati svesno. Pa i kad je ovek u
budnom stanju, naroito ako je psihofiziki aktivan, on nesvesno ini mnoge
pokrete udova. Neki pokreti jedva su primetni, ali oni ipak postoje i mogue
ih je detektovati ili konstatovati elektrine impulse koje kroz nervna vlakna
mozak alje miiima. Ovo se koristi u poligrafu (detektoru lai), jer ako
ovek moe voljno da sprei veliki pokret, on esto nije u stanju da zaustavi i mikropokret koji ga prati, to se zove ideomotorni efekat. Tako pokreti
kojima raljari upravljaju svojim rekvizitima mogu da budu nesvesni, pa su
esto i oni sami u uverenju da njihove ralje i visak pokree neki tajanstveni
magnetizam ili onostrana sila.
Ne samo raljarstvo, ve i mnoge druge okultne delatnosti objanjavaju
ovu akciju kao pokrete koje ini astralno telo. Prema zagovornicima teozofskog ezotericizma, to je jedno od naih sedam tela u kome borave oseanja i
elje (o ovome opirnije govorimo u poglavlju Parapsihologija / etnja izvan
tela). Na istom efektu zasniva se i Ouija tabla o kojoj e biti rei, a ve smo
opisali kako vidovnjaci, hiromanti (itai dlana) i razni drugi itai sudbine
koriste ovaj govor tela da bi doznali ta se dogaa u svesti ili podsvesti njihovog klijenta. Istini za volju, istim trikom koriste se i psihijatri, detektivi,
kockari i veti poslovni ljudi da bi otkrili kad njihov sagovornik blefira.
Termin ideomotorna akcija jo je 1882. godine uveo Viljem Karpenter
(William Carpenter) da bi objasnio pokrete kojima se pomeraju ralje ili visak
i kojima medijumi na seansama prizivanja duhova podiu i okreu sto. U
svojim istraivanjima Karpenter je ustanovio da ovi pokreti mogu da se ine
bez uticaja svesti i emocija, a da su uglavnom inicirani sopstvenim zapaanjima ili sugestijama od strane drugih osoba. Inae, ovaj efekat je prvi put opisan jo 1800. godine, a 1930. kliniki je dokazan.

Zato ne bismo pokuali sami?

Nikada ne treba verovati priama da je za postizanje efekta kojim se pokreu
ralje ili visak potrebna neka natprirodna sila, posebno znanje ili obuka. Nije
potrebno ak ni verovati u postojanje natprirodnih sila. S obzirom da je
ideomotorni efekat sasvim normalna stvar kod svakoga, pa ak i kod okorelih skeptika i kod ljudi koji sa obe noge vrsto stoje na zemlji, u rukama svake osobe ralje i visak e zaigrati pod uticajem sila kojih ta osoba najee
nije ni svesna.
268

Hoete li da pokuate? Nije teko: uzmite visak koji ste dobili uz

ovu knjigu i postavite ga iznad prvog
DA - NE crtea. Ako vam je zgodnije, koristite crte na poleini knjige.
Slobodno zaobiite sve savete
koje e vam moda dati osobe koje
znaju kako se to radi. Moda e
vam dati i primedbu da visak ili njegovo ue nisu po propisu, da treba
da budu ovakvi ili onakvi, ali ne
sluajte to - ve smo nabrojali veliki
broj pravila koja u svojim atarima
propisuju lokalni raljari i videli smo
Slika 1: Podloga za visak (crte je
da su mnoga od njih kontradiktorna.
ponovljen na poleini knjige)
Umesto viska mogli ste da upotrebite
i bilo koji predmet odgovarajue teine, okaen o bilo kakav konac, efekat bi
bio isti. Nije vam potrebno da mistifikujete postupak, nikakve arobne rei,
ne morate da ekate posebno doba dana ili noi niti da ispunjavate bilo kakve
specijalne uslove. Nije neophodno ni da potujete ono to strunjaci smatraju obaveznim, a to je da najpre od viska zatrae odgovore na standardna
pitanja: da li smem, da li mogu i da li treba da ovo uradim. Naravno
da smete i moete, a da li treba da uradite - pa zato da ne? Jednostavno
sedite, diite duboko i opustite se, uzmite lani viska izmeu kaiprsta i
palca, odaberite visinu na kojoj ete
drati lani i naslonite lakat na sto.
Neka je vrh viska tano u sredini
iznad DA - NE crtea. Umirite
visak i saekajte da budete spremni
za poetak. Budite strpljivi.
Posle nekog vremena zapaziete da se visak klati po isprekidanoj
liniji spreman! Da li ga to pokree
neka magina sila? Ne, pokreete ga
vi, mada toga verovatno niste ni
svesni. Nestrpljenje da ponete test
navodi vas na to da ruku pokreete
neosetnim pokretima, a rezonancija
e uiniti ostalo. Kao dete koje se
ljulja na ljuljaci uz veoma malo uloTehnike obmanjivanja

Slika 2: Podloga za visak sa krunim

kretanjem (ponovljeno na poleini knjige)

269

ene snage, i visak se ljulja zahvaljujui mikronskim pokretima ruke.

Sada pitajte visak (sebe?) sve
to zaelite. Pitanja formuliite tako
da na njih moe da se odgovori sa
DA ili sa NE. Lepota je u tome
to moete da vodite ovaj dijalog
sa svojom podsveu (da ne kaemo
ba monolog, jer bismo time pokvarili aroliju trenutka) i oko najintimnijih tema, koje ne biste nikada
nikome pomenuli, jer sve ostaje u
vama. Dakle, pitajte bilo ta i ne istravajte se da date odgovor unaSlika 3: Podloga za kvantizaciju odgovora
pred. Saekajte da on izae iz vas,
(ponovljeno na poleinii knjige)
da vam ga podsvest saopti preko
viska. Jer to je zaista prozor u neto nestvarno, ali ne u neki paralelni svet
nego u vae nesvesno. A to je neto nepredvidivo i zanimljivo. arobnije od
svega to moe da se zamisli.
Umesto kretanja gore-dole za da i levo-desno za ne, nekima se vie
dopada kruno kretanje viska, u smeru kazaljke na satu za da i suprotno
za ne, pa je priloena i takva podloga (slika 2). Ako probate, videete da e
i ona isto tako da radi.
Uz pomo treeg crtea moete da kvantifikujete vae odgovore. Koliko
(u procentima) verujem da e se moj poduhvat uspeno zavriti? Koliko sam
uopte sposoban (sposobna) za to? Koliko od te-i-te osobe mogu da oekujem
pomo? A izdaju? Koliko volim nju (njega)? A ona (on) mene? ak i ako
dobijete odgovor ?, znajte da je i to neki podatak.
Ima li ova igra i neku upotrebnu vrednost? Sve zavisi od vas. esto ete imati potrebe da doznate odgovor na neko pitanje na koje biste odgovorili
sa ne znam ili nisam siguran (sigurna). Uzmite visak i doznajte vae tajne elje i nesvesne odluke. Moglo bi da pomogne da upoznate problem - ili
bar da upoznate sebe.
I zapamtite: visak pokreete vi, a ne neko drugi ili neto drugo. Zato ne
mistifikujte stvari nepotrebno; nema svrhe da traite odgovore na pitanja iji
ishod zavisi od spoljnih inilaca, recimo da li je pradeda zakopao u bati up
s blagom ili koji e brojevi biti izvueni u sledeem kolu igre Loto. Ako
postavite pitanje da li e mi taj-i-taj danas doi u posetu, moi ete da
doznate kakve su vae elje po tom pitanju, ali ne i ta e se zaista dogoditi.
270

Ouija tabla
Ovo je jo jedan zanimljiv primer demonstracije ideomotornog efekta. Na
glatku povrinu stola postavlja se veliki krug na kome su ispisana sva slova
i cifre, a esto postoje i neke fraze, kao to su Da, Ne, Zdravo, Zbogom, Neu ti rei ovoga puta, Pitaj me ponovo za sedam dana i tako
dalje. Kao pokaziva koristi se planeta (mali stabilni predmet sa tri glatke
noice) tako to na njoj dve osobe dre po dva prsta (kaiprst i srednji prst).
Poto ona slobodno klizi po stolu, uesnicima je lako da je pokreu do eljenih slova ili cifara po redosledu kojim e se formirati poruka.
Obino se bira takav scenario koji e igri dati mistini ili okultni smisao,
pa se sve pretvara u spiritistiku seansu. To je, recimo, razgovor sa umrlim ili
imaginarnim osobama. Uesnici na glas postavljaju pitanje, a prozvana osoba
im odgovore daje kroz njihove pokrete. Tako poinje dijalog izmeu uesnika u igri sa jedne i prozvane osobe ili neke natprirodne sile sa druge strane.
S obzirom da je povrina stola glatka (ovo je vaan uslov), otpor trenja je veoma mali pa se stvara iluzija da planetu zaista pokree neko trei. Nema sumnje da bi jednostavan test (u kome bi medijumi zatvorili oi a trea osoba itala poruku) razbio sve iluzije, ali naravno da nikome ne pada na pamet da
kvari lepotu igre.
Medijumi u ovoj igri su, dakle, dve osobe; ovo daje atraktivnu dimenziju ideomotornom efektu, jer naizmenino (i potpuno nesvesno) preuzimanje inicijative pri pokretanju ae
daje nepredvidljive i zanimljive
rezultate. Ponekad dijalog poprimi neugodan tok, jer se medijumi
rado zaklanjaju iza izgovora da
poruku alje neko trei, pa koriste
priliku da nekome od prisutnih
nesvesno ili svesno saopte neto
to mu inae u direktnom razgovoru ne bi rekli.
Uz dobro pripremljenu atmosferu, naroito ako su uesnici
i posmatrai skloni mistici, efekat
je tako snaan da psihiki labilne
osobe mogu da zapadnu u ozbiljnu krizu. Suzi Smit (Sussie Smith)
u knjizi Ispovest medijuma
priznaje da je posle nekoliko spiriTehnike obmanjivanja

Ouija tabla: pokreti planete kojima se

ispisuje re arobnjak

271

tistikih seansi sa Ouija tablom, postala psihiki nestabilna. Psihijatar dr

Karl Viklend (Carl Wickland) je 1924. godine u knjizi Trideset godina meu
mrtvima tvrdio da je Ouija tabla rezultirala takvim divljakim ludilom da je
esto bilo potrebno smetanje uesnika u duevnu bolnicu. Mnogi su ovaj dramatini efekat iskoristili za tvrdnju da je za amatere opasno da se bave tako
delikatnim stvarima kao to je prizivanje duhova. Sa ovim bismo mogli da se
sloimo, naroito ako su pomenuti amateri sugestibilni i ako to to su videli
ne prihvataju kritiki.
Najraniji pisani tragovi govore da je Ouija tabla bila u upotrebi jo za
vreme Rimskog imperatora Valensa, u etvrtom veku nove ere, mada neki
istraivai tvrde da su Grci znali za nju jo pre Hrista. Posle mnogo vekova,
godine 1890, ideju su iskoristili arls Kenard (Charles Kennard) i Ilaja Bond
(Elijah Bond), prilagodili je savremenoj upotrebi i patentirali je. Oni su svom
pronalasku dao ime Ouija (ita se uija), to na egipatskom navodno znai
dobra srea. Sitniavi ljudi su zavirili u renik i videli da ouija na egipatskom ne znai ba nita, pa se Kenard ispravio i rekao da je to odgovor
koji je on u jednoj seansi dobio od same table, tako da je taj naziv i ostao. Posle samo dve godine, Kenardovu firmu, koja je proizvodila tablu, otkupio je
njegov bivi poslovoa Viljem Fuld (William Fuld). Prvi potez novog vlasnika bio je da preuredi istorijat table, pa je rekao da je on pronalaza i da je
izraz Ouija nastao spajanjem francuskog oui i nemakog ja (obe rei znae
da, pa bi prevod bio Da-da). Godine 1966. patent je otkupila firma Braa
Parker (Parker Brothers) i od tada se ona
proizvodi u Salemu.
Za one koji ele da isprobaju ovaj
efekat, savetujemo da sami naprave svoju
Ouija tablu. Ne samo da je jednostavnije i
jeftinije od naruivanja originalne, nego
e tako imati i sva naa slova. Treba samo
na 40 papiria ispisati slova i cifre (eventualno na jo nekoliko papira i neke uobiajene fraze) i poreati ih u krug po
glatkom stolu. Umesto planete dobro e
posluiti i rakijska ili manja vinska aa,
okrenuta naopako.
Poto je za nae govorno podruje
re Ouija neudobna za izgovor (a niko
nije usvojio bukvalan prevod Da-da),
za ovu igru kod nas se ee koristi izraz
prizivanje duhova.
272

Nain korienja male ouija table

Postoji i mala varijanta Ouija table za jednu osobu. Za nju se koristi velika ivaa igla i pare konca. Vrhom igle treba napraviti malu rupu na papiru
u centru kruga (da bi vrh imao stabilan poloaj pri okretanju igle) i drati
konac kao na crteu, tako da deblji kraj igle rotira na nekoliko milimetara
iznad slova. Ova igra je kod nas poznata kao prizivanje anela. Vano je
da taka u kojoj se dri konac bude tano iznad centra kruga u kome lei vrh
igle (ova osa je na crteu oznaeno takastom linijom), pa je malim nesvesnim pokretom ruke lako navlaiti iglu redom na slova kojima nam na
aneo uvar saoptava poruku. Na poleini knjige takoe je priloen crte
koji moe da se koristi za ovu igru.

Kako zaraditi milion dolara

Dejms Rendi (James Randi) napravio je uspenu karijeru kao profesionalni
maioniar, ali danas je znatno poznatiji zbog svoje delatnosti demistifikovanja i javnog raskrinkavanja tvrdnji o paranormalnim sposobnostima i fenomenima. On je postao nona mora svetskih proroka, samozvanih iscelitelja, vidovnjaka, raljara, bioenergetiara, astrologa i svih koji se slue crnom i belom magijom da bi izmamili novac od lakovernih ljudi. Ovaj savremeni prosvetitelj autor je nekoliko knjiga koje obrauju istu problematiku.
Godine 1996. osnovao je Obrazovnu Fondaciju Dejmsa Rendija (James Randi Educational
Foundation, JREF). Ova neprofitna organizacija
odrava obrazovne seminare sa nastavom iz vetine kritikog rasuivanja, razvija testove i naune
eksperimente za proveru tvrdnji o paranormalnim
sposobnostima, i slino. U delatnost fondacije
spada i izdavanje knjiga i nekoliko asopisa kao i
popularnog biltena Swift, nazvanog po uvenom
satiriaru Donatanu Sviftu (Jonathan Swift). Fondacija daje stipendije i na razne druge naine
podrava studente koji su aktivni u borbi protiv
savremenog sujeverja. Organizovana je i pravna
sluba koja prua pomo rtvama prevara iz ovog
domena.

Dejms Rendi

Artur Klark (Arthur C. Crarke), autor uvene Odiseje 2001, rekao je:
Rendi je nacionalno blago i moda jedan od retkih boraca sposoban da sprei
truljenje i propadanje amerikog duha.

Tehnike obmanjivanja

273

Najzanimljiviji potez Rendijeve fondacije je ponuda od milion dolara

nagrade prvoj osobi koja uspeno demonstrira bilo koju paranormalnu sposobnost. Za nekoliko godina prodefilovalo je dosta kandidata meu kojima
je bilo iscelitelja, itaa misli, proroka, vidovnjaka, raljara, konstruktora perpetuum mobile-a, pa i naunika - ali se do sad niko nije ni pribliio osvajanju
nagrade! Mnogi kandidati padali su u teku depresiju posle fijaska na testu,
jer su bili duboko uvereni da njihova natprirodna mo zaista postoji. Oigledno je da su to ljudi koji su iskreni i poteni, ali koji su jednostavno bili
zavedeni pogrenim i nekritikim nainom procenjivanja svojih moi. Nasuprot njima su oni koji dobro znaju ta rade i zato to rade, jer se oni ne odazivaju na ovu ponudu, nego se navodno postavljaju iznad nje time to izjavljuju da ne ele da svoje natprirodne moi, od Boga dobijene, koriste za bogaenje. Mada se ovde samo po sebi namee pitanje zato onda svoje usluge
tako solidno naplauju, Rendi se uzdrao od svih malicioznih komentara i
prosto im je poruio da nagradu ne moraju da zadre; mogli bi, recimo, da je
posle osvajanja poklone nekoj humanitarnoj organizaciji, to bi takoe bilo
bogougodno.
Evo kompletnog teksta ugovora koji kandidat treba da zakljui sa fondacijom pre nego to krene u demonstriranje svojih sposobnosti:
Ja, Dejms Rendi, posredstvom Obrazovne Fondacije Dejmsa Rendija,
isplatiu sumu od US$ 1 000 000 (jedan milion dolara) bilo kojoj osobi ili
osobama koje uspeno demonstriraju bilo koju parapsihiku, natprirodnu
ili paranormalnu sposobnost bilo koje vrste pod zadovoljavajuim uslovima provere. Ta demonstracija mora da se izvede po sledeim pravilima i
ogranienjima:
1. Kandidat mora nedvosmisleno da najavi unapred, pri emu e se kandidat
i gospodin Rendi sloiti, o tome kakve e moi i sposobnosti biti demonstrirane, ogranienja predloene demonstracije (kao to su vreme i lokacija) i
ta e biti oznaeno kao pozitivan, a ta kao negativan rezultat. Ovo je primarno, osnovno i najvanije od svih pravila.
2. Bie prihvaena samo stvarna demonstracija najavljenog karaktera i obima
unutar ogranienja o kojima je postignuta saglasnost. Anegdotski izvetaji o prethodnim dogaajima ne prihvataju se i ne uzimaju u obzir. Nas ne
interesuju teorija ni objanjenja na koji nain najavljene moi funkcioniu;
takav materijal nemojte da nam dostavljate.
3. Kandidat se slae s tim da sav materijal (fotografski, snimljen, napisan i
tako dalje) bilo koje vrste, koji je nastao prilikom testiranja moe slobodno

274

da se koristi od strane JREF (Obrazovne Fondacije Dejmsa Rendija) na

nain koji gospodin Rendi odabere.
4. Testovi e biti sainjeni tako da nikakav postupak presuivanja nee biti potreban. Rezultati e biti samodokazujui svakom posmatrau, u saglasnosti sa pravilima sa kojima e se saglasiti sve zainteresovane strane pre
obavljanja formalnog testa. Nijedan deo postupka testiranja ne moe da se
izmeni bez izriite saglasnosti svih zainteresovanih strana. Gospodin Rendi, mada e biti prisutan tokom formalnih testova, nee direktno uticati na
korieni materijal.
5. Od kandidata moe da se zatrai i/ili zahteva da odri neformalnu demonstraciju pre formalne, ako udaljenost i vremenski raspon to nalau, u cilju
utvrivanja da li je kandidat u stanju da izvede to to je najavio. Svrha
ovoga je da se izbegne potreba formalnog testiranja u takvim sluajevima.
Ne ograniava se broj koliko puta kandidat moe da ponovi test.
6. Svi trokovi kao to su transportni, boravini i ostali koje je kandidat nainio u pokuajima da osvoji nagradu, padaju na teret kandidata.
7. Ako prihvati ovaj izazov, kandidat se odrie svih prava na legalan postupak protiv gospodina Rendija i Obrazovne Fondacije Dejmsa Rendija, u
meri u kojoj ovo moe da se ispotuje u okviru uspostavljenog pravnog sistema. Ovo se odnosi na povrede, nesrene sluajeve ili bilo koju fiziku ili
emocionalnu tetu i/ili finansijski ili profesionalni gubitak bilo koje vrste.
Ovo pravilo, ipak, ne utie na osvajanje nagrade.
8. Pri izvoenju formalnog testa, nezavisnoj osobi e od strane Dejmsa Rendija biti ispostavljen ek u iznosu od 10 000 dolara. Ako je kandidat uspean pod dogovorenim terminima i uslovima, ek e se odmah predati kandidatu, i u roku od deset dana Obrazovna Fondacija Dejms Rendi e isplatiti kandidatu preostali iznos do cele nagrade (milion dolara, kao to je
odreeno u junu 1998. godine). Milion dolara u prenosivim obveznicama
je deponovan kod Goldmen Saksa, u Njujorku, na raunu nagrade Obrazovne Fondacije Dejmsa Rendija kao garancija fonda nagrade. Provera
ovog rauna i njegovog stanja moe da se obavi telefonom u kontaktu sa
Fondacijom na broj 1-954-467-1112, faks broj 1-954-467-1660.
9. Kopije ovog dokumenta moe besplatno da dobije svako ko to zatrai i poalje adresiran koverat, a moe da se preuzme i preko Interneta.
10. Ova ponuda nainjena je od strane Dejmsa Rendija preko Obrazovne
Fondacije Dejms Rendi, i iza nje ne stoji nijedna druga osoba, agencija ili
Tehnike obmanjivanja

275

organizacija, ali i drugi mogu da budu zainteresovani za ispitivanje najavljenih sposobnosti. Oni mogu da pridodaju novani iznos pod odreenim
okolnostima, i u tom sluaju proces i rukovoenje postupkom bie izvedeni od strane Dejmsa Rendija preko Obrazovne Fondacije Dejmsa Rendija. Fondacija nee ispostavljati zahtev da se taj iznos deponuje kao zalog ili
podnese na uvid kao gotovina, ili na drugi nain potvrdi pre izvoenja testa. Fondacija nee drugima pruati takve usluge.
11. Ova ponuda je otvorena za sve osobe, u bilo kom delu sveta, nezavisno od
pola, rase, obrazovanja i tako dalje, i ostae na snazi dok nagrada ne bude
osvojena. Posle smrti Dejmsa Rendija, postupak za osvajanje ove nagrade
vodie druga osoba, tako da e ponuda i dalje biti vaea.
12. Svaki kandidat mora da se saglasi s tim ta e initi zakljuak da li je, prilikom formalnog testa, on ili ona potvrdio ili nije potvrdio najavljenu sposobnost ili mo.
Molimo popunite ovaj obrazac i u dva pasusa napiite od ega e se sastojati demonstracija.
PRIMEDBA: Nikakva posebna pravila, izuzeci, uslovi, standardi ili usluge nee biti prihvaeni bez unapred postignute uzajamne saglasnosti svih
zainteresovanih strana, i kandidat koji se ne sloi sa ovde navedenim pravilima nee biti prihvaen. Samo potpuno slaganje sa ovim pravilima omoguie da kandidat bude prihvaen kao trailac. Kandidat e time to
e potpisati, notirati i vratiti ovaj obrazac, naznaiti svoje slaganje sa gore
navedenim pravilima.
(svojeruni potpis) James Randi 201 East. Davie Boulevard (S.E. 12th
Street) Fort Lauderdale, FL 33316-1815 U.S.A> USA
Molimo da imate na umu da je nekoliko kandidata pretrpelo veliko lino razoarenje posle pada na ovim testovima. Izriito savetujem da izvedete testove svih sposobnosti za koje verujete da moete da demonstrirate, sa dvostrukom proverom, pre nego to pokuate da konkuriete za ovaj test i za nagradu. Ovo bi utedelo meni i kandidatima mnogo vremena i truda, ako bi
se pokazalo da su te sposobnosti bile ista uobrazilja potencijalnog kandidata. Molimo Vas da ovo svakako uradite i da ne zanemarite potrebu za
takvom merom opreznosti.
Internet adresa: http://www.randi.org/research/challenge/challtxt.html

276

8
PARAPSIHOLOGIJA
Genije je onaj kod koga je

poznavanje razlike izmeu

DA i NE uroeno
(Bart Huges)
Vanulno opaanje (ili, ako se nekome vie dopadaju strani izrazi, ekstrasenzorna percepcija, skraeno ESP) jeste opaanje koje nastaje nezavisno od pet
klasinih ula. To moe da bude telepatija (prenos misli na daljinu), vidovitost (vienje van granica ula) i proricanje (vienje buduih dogaaja).
Postoji jedna kontroverzna nauka koja se bavi istraivanjem vanulnog
opaanja. To je parapsihologija, koja je osnovana kao nauka ali je teko rei
da li je ona to jo uvek ili bi samo htela da to bude; ona se, istina, slui njenim jezikom i metodama, uz to se i oslanja na druge nauke pa je ipak mnogi
naunici osporavaju.
Osim vanulnog opaanja parapsihologija istrauje jo neka podruja,
mada je granica do koje e parapsiholozi ii sa svojim istraivanjima rastegljiva, s obzirom da zavisi od linog ubeenja istraivaa. U irem smislu, to su:
- Telekineza ili psihokineza (pokretanje stvari snagom uma)
- Bio - psihokineza (upravljanje ivim organizmima snagom uma)
- Iskustva naputanja sopstvenog tela (astralna projekcija) i posmatranja
sveta sa druge take
- Iskustva osoba koje su privremeno prele granicu izmeu ivota i smrti i
donele nam svoja zapaanja sa druge strane
- Psihometrija (vanulno pribavljanje saznanja o udaljenim objektima fokusiranjem panje na fiziki objekat, na primer kristalnu kuglu)
- Raljarenje ili radiestezija (pronalaenja podzemne vode ili drugih objekata pomou viska, ralji i slinih pomagala)
- Fenomen medijuma (sposobnost da se, pri svesti ili u transu, posreduje u
komunikaciji ili akciji izmeu ivih osoba i duhova umrlih ili mitskih bia)
277

- Reinkarnacija (posmrtna selidba due u drugo telo)

- Regresija na prethodne ivote (seanja na prethodne inkarnacije)
- Progresija na budue ivote (predskazivanje buduih inkarnacija)
- Pre - inkarnacija (poseivanje mesta budueg ivota od strane duha neroenog i nezaetog deteta, u cilju izbora roditelja)
- Materijalizacija ili dematerijalizacija (neobjanjivo pojavljivanje ili nestajanje opipljivih objekata i ljudi)
- Teleportacija (neobjanjivo transportovanje objekta na daljinu)
- Ksenoglosija (pojava povremenog smislenog govora ili pisanja jezikom koji osoba nikad nije uila)
- Misaona fotografija (sposobnost stvaranja smislenih likova na filmu bez
stvarnog eksponiranja)
- Levitacija (neobjanjivo podizanje i lebdenje objekata ili osoba)
- Glosolalija (naoko besmisleni govor u transu ili izmenjenom stanju svesti)
- Teurgija (magijsko komuniciranje sa Bogom)
- Stigmata (neobjanjivi belezi na telu koji lie na Hristove rane nainjene pri
raspeu)
- Posednutost tela (preuzimanje i upravljanje telom ive osobe od strane avola ili nekog drugog uljeza)
- Posednutost nekih mesta koje se manifestuje pokretanjem stvari, neobjanjenim zvucima i slino.
Parapsihologija, dakle, nije proricanje sudbine, nije pokretanje predmeta snagom misli, nije astralna projekcija ni ponono zveckanje lancima na tavanu. Moda e neki vidovnjak, skida ini ili priziva duhova sebe predstaviti kao parapsihologa, ali to je nepoznavanje (ili zloupotreba) termina. Parapsihologija je nauka koja (jo od 1882. godine, kad je Udruenje za psiholoka istraivanja iz Londona poelo prve naune eksperimente) pokuava da
pronae objanjenja za sve ove pojave.
Mada deluje ve due od sto godina, parapsihologija jo uvek nije odmakla dalje od poetka: nije pouzdano utvrdila ak ni da li pojave koje treba
da ispita uopte postoje ili su one samo spisak elja. Ako bi odgovor bio da
ne postoje, onda nema sumnje da je sav trud bio uzaludan i da parapsihologiju ne treba tretirati kao nauku. Ipak, i oni su entuzijasti na svoj nain,
pa injenica da im nije lako da se pomire s tim da tamo nema niega opipljivog, moe da objasni toliku volju i energiju za beskrajno tavorenje na poetku puta.
Parapsiholoke institucije ipak rade punom parom. One redovno navode rezultate svojih istraivanja po kojima se moe zakljuiti da neke pojave
koje se ispituju (pre svega vanulno opaanje) postoje, ali u veoma maloj
meri. Ako neko zatrai da eksperiment bude ponovljen (to je jedan od
278

osnovnih uslova da bi bio priznat u naunom svetu), obino se iznosi izgovor da to ne moe ba svaki put da uspe. Pa i kad se eksperiment ponovi u
kontrolisanim uslovima, po pravilu daje negativan rezultat. To baca posebno
svetlo na uslove pod kojima su se testovi obavljali i poveava jaz izmeu parapsihologije i ostalih nauka.
Treba verovati da u velikom broju sluajeva rezultati ovih eksperimenata nisu plod svesne prevare, ve je tu mnogo zamki koje mogu da navedu na
pogrean zakljuak. ak i mala pristrasnost u izvoenju eksperimenta uticae na njegov ishod. Parapsiholozi esto trpe kritiku da rado odbacuju rezultate koji ne podravaju tezu o postojanju paranormalnih fenomena, a zadravaju i objavljuju samo one koji su na njihovoj strani. Teko je utvrditi koliko
je ova kritika osnovana, ali je sigurno da pristrasnost u eksperimentu moe
da utie na prikupljanje rezultata - bar za onaj mali procenat koji parapsiholozi iznose kao dokaz da tu ipak ima negea. O ovome emo govoriti u poglavlju Nauka i pseudonauka / Gausova kriva.
Jedna od tvrdnji onih koji se bave ispitivanjem vanulnog opaanja jeste
da udaljenost izmeu odailjaa (osobe ili prizora) i prijemnika nema
nikakvog uticaja na jainu efekta. S druge strane, nauka za sada poznaje etiri vrste sile i za svaku od njih vai pravilo da jaina polja te sile opada sa
kvadratom rastojanja od izvora. Ovo je bilo dovoljno Albertu Ajntajnu da,
u pismu dr Janu Erenvaldu (Jan Ehrenwald), prokomentarie jedan parapsiholoki eksperiment iji rezultati navodno dokazuju postojanje ESP fenomena: Ovo navodi na vrlo jak zakljuak da se radi o nepoznatom izvoru sistematskih greaka u eksperimentu.
Generalna primedba odnosi se na linost ljudi iz domena parapsihologije. Postoji neka vrsta preutnog dogovora da treba uporno zastupati tezu
da je vanulno opaanje mogue i da svakoga ko tvrdi drugaije treba smesta proglasiti za neprijatelja. Uz ovako pristrasnu kritiku rezultata teko da se
istraivanje moe proglasiti za nauno. Kad su parapsiholozi Riard Sprinthol (Richard Sprinthall) i Beri Lubetkin (Barry Lubetkin) u amerikom Psiholokom urnalu (Journal of Psychology) objavili rezultate opsenih ispitivanja koji negiraju postojanje vanulnog opaanja, otvorila se debata u kojoj
su veoma burno iskritikovani ne samo od strane ljudi koji veruju u paranormalne pojave, nego i od svojih najbliih kolega i saradnika.

Paranauka u svetu i kod nas

Ljudi koji veruju u onostrano esto e u odbranu svoje teze izneti podatak
da na svetu ima mnogo institucija koje nauno istrauju paranormalne pojave. Zakljuak se sam namee: kad te pojave ne bi postojale, ne bi se toliki broj
Parapsihologija

279

strunjaka bavio njima. Skeptici na ovo miljenje ponekad odgovaraju da su

te institucije plod neije mate, ali to nije tano: ima ih ak i vie nego to se
obino misli. U skoroj prolosti (posebno u vreme gvozdene zavese i
hladnog rata) finansirale su ih vlade zemalja u kojima se nalaze, to danas
uglavnom nije sluaj.
Kineska akademija nauka i Beijing univerzitet izmeu 1970. i 1980. godine zajedniki su vrili eksperimente iji je cilj bio upoznavanje veze izmeu raznih paranormalnih fenomena i ivotne energije i. S druge strane
sveta, amerika vojska i CIA osnovale su zajedniki komitet koji je zaposlio
vei broj parapsihologa i vrio analizu dosadanjih rezultata i nova ispitivanja u ovoj oblasti. Izvetaj je glasio: Komitet na osnovu ispitivanja voenih
130 godina nije pronaao nikakav nauni dokaz koji bi potvrdio postojanje parapsihikih fenomena. Nezavisno od njih, amerike vazdune snage due od
godinu dana vrile su slinu studiju (pod nazivom Veritac, po istoimenom
superkompjuteru na kome je vrena obrada podataka), ali je sve zavreno naputanjem projekta. Pristalice teorije zavere odmah su to iskoristile kao dokaz da su neto pronali, pa su nastavili projekat kao tajni. Ovu tvrdnju teko je dokazati, ali i oboriti; istina je da neobjavljivanje rezultata nije dokaz da
ih nema, ali isto tako ni samo postojanje parapsiholokih institucija ne znai
da rezultata ima.
Rusija je obeana zemlja za sve osobe koje tvrde da poseduju natprirodne sposobnosti. U njoj postoji dosta institucija koje pokuavaju da utvrde
ta od paranormalnih fenomena moe da se iskoristi u praktine svrhe - za
hvatanje kriminalaca, pijunau, pronalaenje naslaga ruda i tako dalje.
Ovome pogoduje i to to u organima vlasti Ruske federacije, pa ak i u vladi
veliki broj lanova veruje u natprirodne fenomene i pokuava da ozvanii i
legalizuje njihovu primenu u javnom ivotu. lanovi ruskog Parlamenta
pozvali su lokalnu proroicu i gataru Raisu Somerinu za govornicu i dugo su
je sa ozbiljnou sluali dok je davala ocene (bazirane na astrologiji i vidovitosti gatare) o svakom lanu ponaosob. Profesor fizike E. P. Kruglijakov, lan
Ruske Akademije nauka, u opirnom lanku objavljenom 1995. godine u brojevima 47 i 48 nedeljnika Nauka u Sibiru naveo je ovaj sluaj kao primer
degradacije autoriteta u Rusiji.
Ne treba da vas iznenadi kad u nekoj naunoj emisiji na Ruskoj televiziji
ujete da je astrologija primenjena nauka, kae u lanku Popularizacija nauke u borbi protiv antinauke profesor Boris makin, sa Instituta za geohemiju sibirskog ogranka Akademije nauka. Sluajevi koje on navodi takvi su da
nije lako poverovati da su se dogaali na pragu 21. veka. Evo izvoda iz opirnog teksta:

280

Jedan od uvenih skandala otkriven je 1991. godine kad su fiziari Akademije nauka zahtevali da vlada prestane da podrava arlatane koji su radili
na ispitivanju mikroleptikih polja (kojima se navodno ostvaruje daljinsko bioloko delovanje na vojsku i civile torzionom radijacijom).
Oko pet stotina miliona dolara potroeno je na takva istraivanja! Sreom, sovjetski Vrhovni komitet prekinuo je ovo zaludno troenje novca.
Akademsko odeljenje za optu fiziku i astronomiju na specijalnoj sednici
odranoj 9. jula 1991. okarakterisalo je ovaj sluaj kao organizovanu akciju pseudonauke sa specifinim osobinama masovne obmane.
Naravno da ni nau zemlju nije zaobiao ovaj talas borbe za priznavanje paranauke od strane zvaninih institucija. U neobjavljenim memoarima doskoranjeg polit-komesara generaltaba Vojske Jugoslavije, pukovnika Ljubodraga Stojadinovia, nalazi se neobina epizoda o delatnosti grupe lica (imenovana su petorica) na visokim vojnim poloajima:
Poetkom devedesetih godina u Vojsci Jugoslavije formirana je Grupa
69, iji je zadatak do dananjeg dana i dalje misteriozan. Taj tim strunjaka za parapsiholoke efekte i paranormalne pojave, dodue, nije osnovan
kakvim zvaninim aktom Generaltaba, ali niko nije ometao njegov rad.
Evo ta pukovnik Stojadinovi pripoveda o razgovoru sa pukovnikom Bogijem Stojmenoviem, jednim od osnivaa i lanova Grupe 69:
Rekao mi je da njegova grupa moe da bez ikakvih problema neopaeno rui avione, potapa brodove, usmruje mrske linosti na veliku daljinu, a kad
se okupi dovoljno energije monih na jednom mestu, da snagom volje razara i gradove.
- To bi bilo jako opasno, rekao sam. Nemojte da ruite gradove.
- Taman posla, odgovorio je samouvereno Bogi. To radimo samo ako nema
drugog izlaza, ako oni ponu da nas mlave bez milosti, onda - ode im
Njujork!
Ovaj razgovor voen je celih pet godina pre nego to je Nato bombardovao
srpske gradove. Odmazda koju je Bogi najavio iz nekih razloga je zatajila, jer
Njujork jo uvek stoji na istom mestu.
Pukovnik Stojadinovi u daljem pripovedanju navodi teoriju Grupe 69
po kojoj je izvor sveg zla za Srbiju zapravo Rimski bunar na Kalemegdanu.
Sve zle sile izbijaju iz njega; da bi se to neutralisalo, trebalo bi uhvatiti nekoga od srpskih neprijatelja, recimo Genera, Bua, Van Den Bruka, De Mikelisa
ili Medlin Olbrajt i baciti u Rimski bunar. Sve bi se smirilo, samo je mogue
da bi svetsko javno mnjenje reagovalo.

Parapsihologija

281

Zanimljiv primer post hoc rezonovanja, svojstvenog onima koji veruju u

paranormalne moi i pojave, pukovnik Stojadinovi navodi u daljoj prii o
iskustvima sa lanovima Grupe 69:
...Tog 13. aprila 1994. godine, mi, lanovi Kolegija izali smo u hodnik da
malo protegnemo noge od maratonskog zasedanja, kad sam primetio da se
grupi generala i retkih pukovnika primie meni nezaboravna fizionomija.
Bio je to Bogi Stojmenovi, koji je nastupao, moe se rei, trijumfalno ljut.
Priao je sasvim blizu i po prvi put posle vie meseci obratio mi se: Je li,
ime se bavite, rukovodioci?
Vie je siktao, nego to je pitao. Nisam smatrao da mu valja odgovoriti
ozbiljno. Rekao sam kako, eto, u nedostatku drugog posla, zasedamo i procenjujemo.
- Samo vi procenjujte, majku vam nekompetentnu! - gotovo je zapenuao
Bogi, i ljut i ozaren. Samo vi zasedajte, a mi obaramo amerike avione! Koji minut kasnije, general Momilo Perii nas je obavestio da je pri poletanju sa jednog od nosaa aviona amerike armije u Jadranu, jedan F-16 pao
u more. Petnaest dana kasnije slina stvar se dogodila i sa drugim, a lanovi Grupe 69 tvrdili su da je sve to posledica njihovog uspenog parapsiholokog delovanja.
Njihove urokljive oi hvatale su amerike avione bolje od svakog radara. U
jednom opirnom lanku u beogradskoj Dugi, pukovnik Svetozar Radii (kasnije portparol Vojske Jugoslavije) objanjavao je uticaj paranormalnih na normalne pojave, obrazlaui kako se sve odvijaju procesi delovanja. Procesi su, naravno, krajnje komplikovani i njihovi putevi nejasni
su ak i nosiocima parapsiholoke moi.
...Njihova volja prema letilici mora da bude snano usmerena, i kree se
pod impulsom sugestije. Oni gledaju pilota, i nareuju mu: Padni!
Srui se! Tebi nije dobro, avion je neispravan, eka te hladno more ili otar greben, tebi nije do ovog rata, najlepe ti je dok pada!

282

Telepatija i vidovitost
Ako bismo izraz telepatija preveli sa grkog, on bi glasio oseanje na daljinu. Ipak, ovaj izraz ee se koristi u svom uem smislu, kao prenos ili itanje misli na daljinu, u zavisnosti od toga da li se vri uz saglasnost i saradnju
osobe ije misli se itaju, ili se to ini nelegalno. U naem vremenu, u kome
informacija ima vrednost veu nego ikada, ova tehnika znaajno bi izmenila
svet, naravno ako bi se pokazalo da je mogua i ako nauimo da je koristimo.
Isto vai i za vidovitost, koja predstavlja vienje ili neko drugo oseanje na
daljinu, van granica ula.
Da li je sve to mogue? Teko je tvrditi, ali svi su izgledi da nije. To to
se danas izrazi telepatija i vidovitost mistifikuju i zloupotrebljavaju pokazuje samo koliko je jaka naa elja da ovladamo tim tehnikama. Ipak, injenice su neumoljive: nikada niko nije demonstrirao ni jednu od tih vetina pri
emu bi bila otklonjena svaka sumnja u zabludu ili prevaru. Istina je da je bilo mnogo pokuaja, ak i ubedljivih predstava na kojima je demonstrirana
neka paranormalna sposobnost medijuma, ali se svaki put ispostavilo da je
to bila samo demonstracija cirkuske vetine, posle ega je udotvorac jednostavno nestajao sa svojim honorarom i za njega se nikada vie nije ulo.
Najvei broj dokaza o postojanju vanulnog opaanja zasnovan je na
svedoenjima. Neka od njih rezultat su svesne obmane, jer onaj ko iznosi
anegdotu moe da bude prevarant ili prevareni; mogue je da je bio svedok
neijeg dobro izvedenog trika ili rtva vidovnjaka koji je uspean u lovu na
detalje, o emu smo ve govorili. Takoe, fenomen koji se pripisuje vanulnom opaanju moe da bude (i esto jeste) rezultat loeg razumevanja verovatnoe dogaaja ili zakona velikih brojeva. Ni to nije sve - psihologija ima
objanjenja za itav niz moguih greaka u zakljuivanju. Neke od njih navodimo u poglavlju Nauka i pseudonauka / Mehanizmi verovanja.

Kako proveriti sposobnost telepatije

Zamislite da imate prijatelja koji tvrdi da je vidovit. On, recimo, zna ko ga
zove telefonom pre nego to podigne slualicu, a jednom prilikom je ak
pogodio estocifreni broj koji je neko drugi zamislio. Hoete li mu verovati
na re? To svakako nije mudro, ali kao osoba otvorenog uma ne moete ni da
proglasite sve to za glupost pre nego to mu dozvolite da pokae ta moe.
Kako nainiti ovu proveru? Zatraiete, na primer, da ponovi uspeh
kojim se hvali pa da pogodi koji simbol ste nacrtali na papiru dok on nije
gledao. Ako pokua pa ne uspe, ili ako odbije pokuaj, za to e nai mnogo
Parapsihologija

283

opravdanja (to je lake nego sa uspehom izvesti test). Recimo, ne moe da

se koncentrie u prisustvu skeptika, njegove moi su smanjene kad je Mars u
retrogradnoj putanji, sinona meditacija mu nije ila od ruke, i tako dalje.
A ako uspe? Da li je dokazao da ima neke posebne moi ili da je samo
vet prevarant? Kako to utvrditi?
Ovo nije lako, ali ni neizvodljivo. Treba osmisliti test koji e biti imun na
uticaj svih drugih faktora na rezultat, osim moi koje se testiraju. Pored toga,
test mora da bude prilagoen konkretnim tvrdnjama; postupak nije isti za
proveru sposobnosti telepatije, prekognicije ili psihokineze.
Ovde emo dati primer pravila za test telepatije. Recimo da dve osobe
tvrde da mogu da komuniciraju mislima i da su to ve potvrdile. Ako su test
izveli sami, to moe da bude i rezultat nesvesnog samoobmanjivanja, jer
moda nisu umeli da sprovedu objektivan test. Predloiete zato eksperiment
kojim e se nesumnjivo pokazati da li je re o vanulnom opaanju ili neemu drugom. Evo nekih standarda koje u ovakvom testu treba potovati:
1. Pravila. Test treba do detalja kreirati pre poetka njegovog izvoenja. Takoe treba unapred precizirati koliko e biti pokuaja i koji rezultat e se
smatrati uspenim. Da ne bi kasnije bilo nepotrebne rasprave, sve to je dogovoreno treba zapisati. Takoe treba odabrati i vou eksperimenta, ija e
re biti odluujua u sluaju spora. Kad se svi sloe da test moe da pone, to
znai da su sva pravila fiksirana i da se vie ne mogu menjati.
2. Test mora da tee bez povratne sprege. To znai da odgovore i rezultate niko ne sme da poredi i da obrauje do zavretka eksperimenta. Saradnici mogu da znaju samo onoliko koliko to moraju zbog svog zadatka, a nikakvo
zavirivanje u rezultate van svoje kompetencije nije dozvoljeno. Posebno je
vano da saradnik, koji se nalazi u sobi zajedno s primaocem poruke, ne sme
unapred da zna sadrinu poruka koje e se slati.
3. Saradnici. Potrebno je da uz svakog uesnika (onoga koji prima i, ako
takav postoji, koji alje poruke) bude bar po jedna osoba. Moe se pretpostaviti da e glavni uesnici u testu biti pristrasni prema samima sebi, ali saradnici moraju da zauzmu objektivan i nepristrasan stav.
4. Izolovanost. Osoba koja alje poruke mora da bude fiziki odvojena od
osobe koja ih prima, po mogustvu to dalje, ali svakako u drugoj prostoriji.
Vizuelni i audio kontakt ne sme da postoji.
5. Komunikacija. Ako je tokom izvoenja testa neophodna komunikacija (recimo radi sinhronizacije veeg broja pokuaja) treba se dobro obezbediti da
284

se kroz nju ne provue i glavna informacija. Veliki broj izvedenih testova,

upravo na ovom mestu krio je podvalu uesnika. Zbog toga bi umesto komunikacije glasom morao da se koristi neki drugi signal (udarac u zid, elektronski generisan zvuk ili slino).
6. Razraditi sve tehnike detalje i prouiti svaku mogunost prevare. Ako je
potrebno da isti rekviziti tokom testa idu od poiljaoca do primaoca, treba se
dobro zatititi od svake mogunosti da se uz njih provue i informacija. Ako
su to, recimo, fotografije ili karte, to moe da bude otisak prsta ili mala oznaka zagrebana noktom. Ako su u pitanju domine ili kockice, primalac moe po
razlici u temperaturi da oseti koju od njih je poiljalac drao u ruci dok se
koncentrisao. Zato je najbolje obezbediti dva seta jednakih rekvizita: dve
grupe fotografija, dva pila karata ili ve ta se koristi, tako da tokom testa
nita od rekvizita ne prelazi zabranjenu liniju. Dobro je konsultovati maioniara ili nekoga kome su ve poznate tehnike izvoenja trikova.
7. Randomizacija (nasumian izbor podataka). Sekvencu ili prizor koji se alje (brojevi, rei, slike, itd.) najbolje je kreirati posle poetka testa, kako bi se
izbegla svaka mogunost da primalac poruke unapred dozna prave odgovore. U nekim sluajevima dovoljno je da to bude bacanje novia (glava-pismo), bacanje kockice ili slepo ubadanje vrha olovke u neko slovo ili re u
knjizi (koju saradnik bira nasumino posle poetka testa). Najbolje je da se
koristi raunarski generator pseudosluajne sekvence, ali e u tom sluaju
biti neophodna saradnja programera. Nikada ne treba dozvoliti glavnim
uesnicima testa da za randomizaciju ponude neki svoj rekvizit, jer i tu postoji velika mogunost prevare.
8. U obzir se uzimaju svi rezultati. Nikome nije dozvoljeno da odluuje koji
e rezultat biti odbaen a koji usvojen. Test je objektivan jedino kad se u obzir uzmu svi pokuaji, poev od prvog pa onoliko koliko je dogovoreno na
poetku; ni manje ni vie od toga. Ako se za naknadni izbor ovo hou a ovo
neu koristi neki od izgovora (ovo je bilo neobjektivno ili ovde sam bio dekoncentrisan), onda se svi rezultati odbacuju i test se ponavlja od poetka.
9. Statistika obrada i interpretacija rezultata. Ako je sve dogovoreno pre
poetka testa, nee biti problem izbrojati uspene i neuspene pokuaje i se
uporediti ih sa zadatom normom uspenosti. Ipak je korisno zatraiti savet
matematiara ili statistiara, jer e on najbolje znati koji broj pokuaja treba
nainiti da bi rezultat bio znaajan sa statistikog gledita i kako da se izbegnu eventualne zamke u tumaenju rezultata. Ako u ekipi nema ovakvog strunjaka, postoji opasnost da neki rezultati (koji mogu da budu i posledica sluajnosti) pogreno budu interpretirani kao dokaz teze o postojanju telepatije.
Parapsihologija

285

10. Reproducibilnost (ponovljivost) rezultata. Setimo se zlatnog pravila: posebna tvrdnja zahteva poseban dokaz. To u ovom sluaju znai da, ako uesnici zaista imaju telepatsku sposobnost, onda im nee biti teko da isti rezultat
ponove. Ako ovo odbiju, to je znak da su varali ili da su, prosto, imali sree i
da se plae da im drugi put nee uspeti. Ako prihvate, u tom sluaju treba
promeniti to vie inilaca: pootriti pravila testa, pozvati nove saradnike ili
dobro proanalizirati gde se provukla mogunost podvale. Jer, ne zaboravimo, ovo je nauni eksperiment u kome je cilj dokazati natprirodnu sposobnost, a ne cirkuska predstava u kojoj treba zamazati oi posmatraima. Pa ak
i ako uesnicima uspe prevara u prvom testu a padnu na drugom ili treem,
treba im bar odati priznanje za dobro izveden trik. A ako se pokae da imaju mo telepatije - treba proitati tekst pod naslovom Kako zaraditi milion
dolara u poglavlju Tehnike obmanjivanja, pa - pravac Florida!
Sve ovo, naravno, ne znai da u eksperimentu ne bi mogle da uestvuju i samo dve osobe. Ipak, rezultat u tom sluaju treba smatrati samo preliminarnim, kao proveru da li ima svrhe organizovati testiranje uz uee vee
ekipe.
Ako se ne testira telepatija nego vidovitost, proveru moe da napravi i
samo jedna osoba. Recimo, bacanje kockice i zapisivanje prognoze i rezultata; naravno, bez podvaljivanja i virenja, jer koja bi inae bila svrha celog
truda? Dovoljno je posle velikog broja bacanja izbrojati pogotke i videti da li
su oni znaajno vei od 1/6 svih pokuaja. Male pozitivne rezultate treba pripisati sluajnosti, a znaajno visok broj pogodaka najbolje je potvrditi novim
testovima. Tek posle ovoga vredi organizovati opseniji eksperiment.

Eksperiment Ganzfeld
Da bi se maksimalno umanjio uticaj spoljnih nadraaja prilikom izvoenja
testa o prijemu telepatskih poruka, potrebno je obezbediti da osoba koja prima poruke bude zvuno i vizuelno izolovana od okoline. U eksperimentu
Ganzfeld (to na nemakom znai celo polje), po ideji arlsa Honortona
(Charles Honorton), Viljema Broda (William Braud) i Adriana Parkera (Adrian Parker) taj problem je reen na jednostavan nain: preko oiju se stavljaju
dve polovine ping-pong loptica, a na ui slualice. Na ping-pong loptice se
usmerava difuzno crveno svetlo, a preko slualica reprodukuje se beli um
(um kod koga su podjednako zastupljene sve ujne uestanosti sa odgovarajuim amplitudama).
Pokazalo se da u ovakvim uslovima ovek ne samo da ne prima nadraaje iz okoline, ve posle nekih petnaest minuta poinje da doivljava audiovizuelne nadraaje koji ne postoje. Tvorci ovog eksperimenta iznose teoriju
286

da su to nadraaji koji telepatskim putem stiu iz nekih spoljnih izvora, mada su psiholozi saglasni u tome da su to obine halucinacije.
Primedba: po svoj prilici, ovaj test je bezopasan za psihiki stabilne osobe.
Ipak, ako neko poeli da ga izvede u sopstvenoj organizaciji, savet je da ga ne
sprovodi bez neijeg prisustva.
I pored neslaganja u tumaenju detalja, ovo su dobri uslovi za eksperiment i on se izvodi tako to se drugom uesniku u susednoj sobi pokazuju
kratke video sekvence. On se koncentrie i pokuava da poalje vizuelnu i
verbalnu poruku o svemu to vidi, a primalac istovremeno pria o svojim zapaanjima. Cilj ove prie je da pomogne primaocu da dobro zapamti scenu.
Po zavretku, prvi uesnik skida rekvizite sa oiju i uiju i na monitoru
gleda etiri video sekvence od kojih je samo jedna prava, posle ega se
opredeljuje za jednu od njih. Statistiki oekivani broj pogodaka je 25% od
ukupnog broja pokuaja, a ako bi se pokazalo da je taj procenat znaajno vei, onda bi to znailo da je teza o postojanju telepatije dokazana.
Honorton je izvrio niz eksperimenata i objavio podatak da je u jednoj
studiji u kojoj je testirano 240 uesnika broj pogodaka bio 34%. Ovo bi teko
moglo da bude rezultat sluajnosti, ali su maliciozni naunici odmah primetili da ne mora da bude ni rezultat telepatije. Moglo bi da bude, recimo, neto to ima veze sa izborom video sekvenci, neto to navodi uesnika da se
opredeli za sekvencu koja odgovara njegovom uzrastu, polu, socijalnoj pripadnosti ili bilo emu to se odnosi na temu vizuelnog nadraaja. Verovatno
je da bi objavljivanje naina na koji je Honorton birao vizuelne stimulanse
moglo, kao to se ranije ve deavalo, da uputi na kvaku koja je navela eksperiment na pogrean put, ali se tu iz nekog razloga stalo.
Ne bi se moglo rei da ovaj rezultat nije pobudio ba nikakvu panju, ali
kao da su se svi ve umorili od dosadanjih izneverenih oekivanja i propalih pokuaja. Uostalom, neki Honortonovi eksperimenti i ranije su bili oboreni i u njima su naeni propusti kroz koje se provlaio lani rezultat. Osim toga, eksperiment u kome uestvuje veliki broj ljudi je skup, ali hoe li ga neko
ipak ponoviti u kontrolisanim uslovima, i ta ako se potvrdi pozitivan rezultat? A opet, dokle ii tako ako rezultati budu, po ko zna koji put, oboreni?
Inae, jedan od Honortonovih pronalazaka je podatak da se znaajni
rezultati dobijaju samo sa video sekvencama, a ne i sa fotografijama. Objanjenje za ovo bi moglo da bude da pokretna slika izaziva jai nadraaj nego
statina, ali ovde se namee udna kontra-podudarnost sa izjavama drugih
eksperimentatora, koji su izneli podatke da su upravo sa fotografijama dobili pozitivne rezultate. Kome verovati?
Parapsihologija

287

Oseam da me neko posmatra

Dok mirno stoji na javnom mestu ili radi svoj posao, ovek moe da oseti kad
ga neko kradomice posmatra... da li je to istina ili pogreno uverenje koje su
nam prodali pisci knjiga i filmski scenaristi?
Britanski biolog dr Rupert eldrejk (Rupert Sheldrake), koga smo kao
tvorca termina morfina rezonanca pominjali u teoriji stotog majmuna, tvrdi
da njegova ispitivanja pokazuju da je to sasvim mogue. Oko 80% ljudi koje
je on pitao odgovorilo je da je imalo takva iskustva.
Dr Robert Bejker (Robert Baker), profesor psihologije na Univerzitetu
Kentaki, sproveo je dva jednostavna eksperimenta sa ciljem da utvrdi koliko
je ovo tano. U prvom je, ne znajui, uestvovalo 40 ljudi (studenata ili sluajnih prolaznika) od kojih je on svakoga najpre dugo posmatrao a onda mu
prilazio, predstavljao se i upitao da li je imao utisak da ga neko gleda. Od 40
uesnika, 35 nije imalo nikakav neobian utisak; troje je odgovorilo da je imalo neobjanjiv oseaj, a dvoje je dalo nedvosmislen pozitivan odgovor.
Prva od te dve osobe bila je ena koja je tvrdila da je FBI neprestano prati i da je vanzemaljci iz svemira proganjaju. Drugi je bio stariji mukarac koji je tvrdio da poseduje mo vanulnog opaanja i da uvek zna kad ga neko
gleda; ipak, ni on nije umeo da kae gde je sedeo dok ga je profesor Bejker
posmatrao.
U drugom eksperimentu dobrovoljno je uestvovalo 50 studenata. Svakome je reeno da e, dok sedi sam u sobi, tokom perioda od 20 minuta grupa ljudi posmatrati pet puta po jedan pun minut. Uesnik je pored sebe imao
sat i mogao je da zapie vreme kad je imao oseaj da ga neko posmatra. Istraiva, koji je video isti sat, vodio je evidenciju o tome kad je grupa ljudi buljila u njega.
Neki uesnici su pogodili dva ili ak tri perioda u kojima su bili posmatrani, ali je prosean broj pogodaka za svih 50 studenata bio 1,24. Ako bi odgovore davali nasumino (dakle, ako fenomen estog ula kad ih neko posmatra ne postoji) trebalo bi oekivati rezultat 1,25. Zakljuak se namee sam.
Eksperiment je bio ponovljen za uesnike koji su imali po tri pogotka u
prvom krugu, da bi se utvrdilo da li kod njih postoji posebno razvijen oseaj.
Ovoga puta, ni jedan od njih nije imao vie od jednog pogotka.
Uprkos tvrdnjama parapsihologa, napisao je profesor Bejker, namee
se zakljuak da ovek ipak ne moe da zna kad neko gleda u njega.

288

ta bi bilo kad bi bilo?

U logikom rasuivanju, jedan od jednostavnih naina za proveru istinitosti tvrdnje (x) jeste da se potrai odgovor na pitanje: Ako je (x) tano, ta
bi onda jo bilo tano? U naem sluaju, ako elimo da podvrgnemo proveri
tvrdnju da li su telepatija i vidovitost pojave koje postoje, pretpostaviemo da
je odgovor pozitivan i zamisliemo kako bi u tom sluaju izgledao svet.
Mada bi branioci parapsiholokih teorija mogli da daju dosta primedbi na
ovakav spisak, ipak, kurioziteta (ili ale) radi, evo nekoliko primera. Naravno da bi svako mogao da proiri ovu listu i sa svojim idejama:
- Uenici i studenti ne bi polagali ispite, ne samo zato to bi uz pomo
telepatije mogli da podvaljuju, nego i zato to bi profesori bez mnogo truda
mogli telepatski da procene njihovo znanje.
- U sluaju zloina, ne bi bila potrebna istraga, dokazi, svedoci kao ni
izjave okrivljenih, jer bi detektivi odmah znali sve detalje o krivinom delu.
- Utivost bi nestala kao kategorija, jer bi tajne misli odmah bile svima
vidljive.
- Line karte, pasoi, vozake i saobraajne dozvole, razne potvrde pa i
kompletna administracija bili bi izlini.
- U medicinskoj dijagnostici, svi rendgen - aparati, skeneri, laboratorijska oprema za analize, ultrazvuni ureaji za pregled ploda i utvrivanje
pola pre proenja deteta... sve bi otilo u staro gvoe.
- Deca ne bi mogla da igraju murke i raznih drugih skrivalica, a slino se odnosi i na druge igre. Zamislite obian poker u kome svi znaju svaije karte.
- Ne samo da bi kockarnice ostale bez posla, nego i striptiz barovi.
- Niko ne bi ukljuivao (a ni kupovao) televizor ili radio. Lake je telepatski posmatrati scenu, to je isto kao i prisustvo na licu mesta.
- Razvodi brakova postali bi deo prolosti - ko bi ulazio u brak kad bi
unapred znao da ga u njemu eka brodolom?

Parapsihologija

289

Telekineza i psihokineza
Telekineza je pokretanje objekata na nain koji nije mogue nauno objasniti,
a psihokineza kad to pokretanje nastaje pod uticajem neije psihike ili mentalne snage. Postoji i termin biopsihokineza (BioPK) koji se odnosi na svesno upravljanje ivim organizmima pomou psihikih ili mentalnih sila.
Sudei po prostoru koji se u parapsiholokoj literaturi poklanja psihokinezi, ovaj fenomen je najzanimljiviji od svih koje smo do sad opisali. Njena
praktina primenljivost bila bi fantastina, samo kad bi se nekako potvrdilo
njeno postojanje - ali takve potvrde za sad nema. Razni centri za parapsiholoka ispitivanja povremeno prijavljuju malo ali znaajno prisustvo
efekta psihokineze u eksperimentima, ali sve se zavrava na tvrdnji. Niti se
neki od parapsiholokih centara usuuje da izvri detaljnije ispitivanje u
kontrolisanim uslovima i uz prisustvo naunika, niti je neka od ozbiljnih
naunih institucija zainteresovana za razgovor na tu temu.
Da bi fenomen psihokineze naao primenu u svakodnevnom ivotu, nije potrebno on da bude toliko izraen da neko, recimo, snagom misli zaustavi
dva voza koji jure jedan prema drugom ili da, kao Supermen, spase grad tako
to e skrenuti s puta lavinu od milion tona snega i leda. Naprotiv, ako bi se
psihokinetikim silama postiglo makar mikronsko pokretanje jedne male estice, to bi omoguilo da se napravi sistem mentalnog upravljanja vozilima i
mainama. Za ovo ak ne bi bilo potrebno pomeriti ni jedan molekul estice
materije - dovoljno je samo uticati na energetsko stanje u poluprovodniku, jer
u sekvencijalnim digitalnim kolima (recimo, u registrima mikroprocesora ili
poluprovodnikim memorijama) promena logikog stanja (koje je zapravo
nosilac informacije) nastaje bez mehanikih pomeranja. Ako bi se otkrio
nain da se ovo uini snagom misli, bilo bi mogue napraviti savrenu
ulaznu jedinicu za kompjuter - bez tastature, mia ili grafike table, a ubrzo
bi se pojavila i vozila bez upravljaa ili bilo kojih drugih vidljivih komandi.
Isto bi vailo i za sve kune ureaje - izlian bi postao i daljinski upravlja,
ak bi i obian prekida za osvetljenje postao deo istorije.
Da li e ovo ikada biti mogue? Miljenja se razlikuju i niko nije u stanju da dokae svoju tvrdnju. Ipak, ako bismo se posluili prostim logikim
rasuivanjem, doli bismo do zakljuka da su izgledi za postojanje psihokineze (ili bilo koje druge -kineze) ravni nuli, jer ako bi na bilo koji nain
ona bila mogua, sasvim je sigurno da bi evolucija dosad ve ugradila u
ive organizme i tu sposobnost. Malo je verovatno da bi priroda do savrenstva razvijala udove, miie i zglobove (pa i inteligenciju) ako bi hranu mogla
da dovede nekoj ivotinji pred nos samo snagom misli.
290

Slino se odnosi i na omiljeni argument branilaca telekineze da su svi

ljudi nekada imali paranormalne sposobnosti, pa su vremenom zaboravili da
ih koriste. Kroz evoluciju atrofiraju samo ula i organi koji se ne koriste, a
malo je verovatno da neko ne bi redovno upotrebljavao ovakav dar s neba.
Uostalom, bar bi neka od hendikepiranih osoba, doivotno vezanih za postelju ili invalidska kolica, pronala u sebi taj zaboravljeni instinkt.
Naravno da su sve ovo lina razmiljanja i da svako ima pravo na svoj
stav. Postoji veliki broj parapsiholokih institucija u kojima se uporno eksperimentie sa psihokinezom. Moda e zvuati preterano ako kaemo da se
svaki ovek na svetu manje ili vie bavio slinim eksperimentima, ali setite se
da li ste nekada, dok ekate u vozilu pred raskrsnicom, pokuali da se svesno koncentriete na paljenje zelenog svetla? Ako ste se nekada kockali sa slot
- mainom, da li ste se koncentrisali na dobitak? Ili na prestanak kie kad
treba da izaete iz kue? Ako je verovati parapsiholozima, treba nastaviti sa
takvim eksperimentima jer je uspeh na dohvat ruke.
Teko bi bilo nabrojati sve eksperimente koji su vreni u cilju ispitivanja
fenomena psihokineze. Uesnici su se koncentrisali ne bi li promenili pravac
ljuljanja klatna, pomerili snop vodoskoka, zaustavili lopticu ruleta na eljenom broju i ko zna ta sve jo. U jednom eksperimentu, gomila od nekoliko hiljada metalnih kuglica putana je niz kosu dasku na kojoj se sudarala
sa stotinama eksera, a velika grupa ljudi pokuala je koncentracijom da
odgura vei broj kuglica u levu pregradu na dnu daske nego u desnu. U
drugom je, opet, kompjuter generisao sluajne brojeve i njihovu srednju
vrednost prikazivao na grafikonu, dok su uesnici pokuavali da (kao u igri
nadvlaenja konopca) odvuku rezultat na jednu ili drugu stranu. Svi ovi
eksperimenti zavrili su se neuspehom.

Rekvizit za eksperiment
ispitivanja psihokineze

Parapsihologija

Ako je neko raspoloen za eksperimentisanje

u domaim uslovima, dovoljan e mu biti list tvreg papira, malo lepka, jedna ioda i staklena
aa. Od jedne papirne trake irine oko 2 cm treba
napraviti prsten, a druge dve zalepiti u obliku
poluprstenova, kao na slici. Poluprstenovi se na
vrhu probodu iodom tako da ona ostane dobro
fiksirana, i ova papirna kruna postavi se na
naopako okrenutu staklenu au. Ako je sve
napravljeno kako treba, teite papirne konstrukcije bie ispod vrha igle pa e ona biti stabilna i
moi e veoma lako da se obre oko vertikalne ose
koja se poklapa sa iodom.

291

Sada treba samo postaviti dlanove oko horizontalnog prstena i snagom

misli zavrteti papir. Parapsiholozi tvrde da je pogreno napinjati se i ulagati
prevelik mentalni napor prilikom koncentracije na eljeni pokret. Naprotiv,
treba biti oputen jer je tako, po njima, lake postii rezultat.
Ako u ovome ne uspete, moete bar da izvedete trik kojim ete uveriti
prijatelje da imate sposobnost psihokineze (neete biti jedini - verovatno je da
se svako ko za sebe tvrdi da poseduje paranormalne sposobnosti slui po nekim trikom). Treba samo da papirne poluprstenove zalepite na horizontalni
prsten tako da spojevi ne budu pod pravim uglom nego da svaki bude malo
zakrenut u smeru strelice (na crteu su obeleena samo dva vidljiva spoja, ali
isto vai i za preostala dva). Tako e poluprstenovi imati nagib kao kod elise,
i ako eksperiment izvodite u hladnoj prostoriji a ruke su vam tople, zagrejani
vazduh e se sa dlanova kretati uvis i obrtati papirnu konstrukciju.
A u sluaju da Vam ipak poe za rukom da poteno zavrtite papir na
stranu koju hoete - na kraju poglavlja Tehnike obmanjivanja je tekst pod
naslovom Kako zaraditi milion dolara. Ne oklevajte!

292

Snovi
Oduvek se snovima pridaju magijska i mistina svojstva. Veruje se da se u
njima javljaju znaci koji, uz ispravno tumaenje, mogu da nas vode kroz ivot. U snu se razgovara sa umrlima ili sa boanskim biima pri emu se dobijaju korisni saveti i upozorenja, a iznad svega vide se dogaaji koji e se tek
odigrati.
Onejromantija (tumaenje snova) kod nas je dola sa Istoka, kroz Grku. Kasnije su tumaenja dola kroz Bibliju, odakle doznajemo da je Bog kroz
san inio otkrovenja prorocima, ali i Faraonu, Josifu, caru Navukodonosoru i
drugima (Prva knjiga Mojsijeva, 41:1-7).
Dr Radovan Kazimirovi je u knjizi aranje, gatanje, vraanje i proricanje u naem narodu odslikao verovanje naih naroda u proroansku mo
snova. Evo primera:
Junani Crnogorci se uvaju da prilikom prianja o snovima ne budu ismejani. Jedan Crnogorac snio da je pukao grom i probio mu prag u kui. To
ga vrlo zabrine i sneveseli. Na pazaru u Kotoru kau mu da to znai da e
umreti stareina kue. Tako je i on mislio, jer drugog stareine nema osim
njega. Taj san jasno kazuje da e on umreti. Ali je on posle ovoga sreo
jednog starog kaluera iz Hercegovine, koji je na Cetinju prosio, te ga
odvede svojoj kui i predade mu stareinstvo. Kaluer se primi ovoga. Tako
se, vele, ovaj Crnogorac oslobodi onoga stranog zla; a kaluer, koji je i
onako bio star i boleljiv, posle nekoliko meseci umre...
Kod Srba se tumaenje snova pominje jo u knjigama starostavnim. Prvi pisani sanovnici s lako razumljivim listama tumaenja, u formi Ako sni... to
je znak da..., nastali su znatno kasnije. Pri tom se ni po emu ne uzima u
obzir linost samog snevaa, kontekst u kome je simbol vien, veze tog sna
sa dogaajima u budnom stanju, situacija u kojoj se sneva nalazi - svaki simbol je dobio svoje univerzalno i nepromenljivo znaenje. Ako neko, recimo,
sanja svadbu ili bilo kakvo veselje to znai smrt u kui, isto tako i ako usni gradnju kue ili da je pao dimnjak, da je video popa ili zmiju, da su mu ispali zubi...
sve to najavljuje smrt. A ironian duh naroda (ili prosto sklonost ka obrtima)
lako se vidi iz tumaenja sna u kome je neko video samog mrtvaca, jer to
onda i nije tako strano: znai samo da e se vreme promeniti! (Tumaenja su
iz iste knjige dr Kazimirovia).
U malajskom plemenu Senoi posebno se neguje kult snevanja. Jo u
ranom detinjstvu, kod malog pripadnika ovog plemena roditelji e razvijati
smisao i konstruktivan odnos prema snu: posle svakog buenja pitae ga ta
Parapsihologija

293

je sanjao i nairoko e razgovarati o tome. Deca se od malih nogu ue da

utiu na svoje snove i da ih usmeravaju tako da se njihov blagotvoran efekat
produi na budno stanje.
Pseudonauni stavovi o snovima podrani su miljenjem da se u snu i
najmanji unutranji nadraaji pojaavaju jer nema konkurencije spoljnih utisaka. Tako ovek samo u snu moe da oseti ta mu javlja neki bolesni
organ, duh umrle osobe ili neki centar u mozgu u kome se primaju informacije iz daleka - a moda i iz prolosti ili budunosti. Po ovom shvatanju, postoje tri kategorije snova: snovi kao funkcija telepatije, kao rezultat vidovitosti
i kao pojava predskazanja buduih dogaaja. Dua, osloboena tereta fizikog tela, u snovima dobija magijsku mo opaanja, koja prevazilazi opaajnu
mo ula. I vie od toga - u snu dua naputa telo i odlazi na onaj svet gde
doznaje tajne za koje u budnom stanju ak ni ne zna da postoje. Tako se snovi ne samo u starim kulturama, nego i u modernom drutvu tumae kao
rezultati inspiracija, boanskih znakova i poruka, proroanskih vizija, alternativnih svetova, realnosti u nekim drugim dimenzijama i mnogih drugih
verovanja, nadanja i strahova.
Znai li to da su snovi veza sa onim svetom i da samo treba pogledati
kroz njih i videti bez prostornih i vremenskih ogranienja?
Psiholozi koji izuavaju snove ne misle tako. Razlika izmeu psiholokog i parapsiholokog istraivanja snova u tome je to parapsiholozi
uglavnom nisu zainteresovani za mehanizam snevanja nego za sadrinu
snova, u kojoj uporno trae odraz nekih paranormalnih i natprirodnih sila.
Zato njihov rad laicima izgleda atraktivnije, dok rezultati ozbiljnih psiholokih istraivanja, mada u sebi nose kvalitet koji ima samo nauna istina, na
prvi pogled ne izgledaju zanimljivo.
Mehanizam spavanja i snevanja nije do kraja shvaen i objanjen. Utvreno je da se tokom jedne (uslovno reeno) noi dogodi oko 4 ili 5 ciklusa od
kojih svaki traje oko 90 minuta. Svaki od ovih ciklusa sadri po jednu REM
fazu (Rapid Eye Movement = brzi pokret oka) kad ovek sanja, a prethodi joj
NREM faza (Non-rapid eye movement) kad se odmara. Dok spavamo i sanjamo, mi doivljavamo neku vrstu halucinacija koje bi, ako bi se pojavile u
budnom stanju, verovatno bile proglaene za psihotine. Za svaki sluaj, postoji i poseban mehanizam u mozgu koji spreava aktivnost miia tokom
REM faze spavanja, tako da je ovek na neki nain paralizovan dok sneva.
Kod takozvanih meseara funkcija ovog mehanizma je iz nekih nepoznatih
razloga oslabljena; oni, dodue, ne mogu da napuste svoje fiziko telo tokom
spavanja, ali zato naputaju krevet pa se dogodi i da se u tim nonim avanturama ozbiljno povrede.

294

Frontalni reanj mozga, koji je u budnom stanju najaktivniji, tokom spavanja se iskljuuje i zato osoba koja spava ne moe svesno da utie na tok sna.
Kod nekih ljudi ovo iskljuenje nije potpuno, i kod njih se ponekad javljaju
takozvani lucidni snovi, tokom kojih je osoba svesna toga da spava i da sanja.
Mada ovo (dodue, veoma retko) moe svakome da se dogodi nenamerno,
neke osobe tvrde da ta vetina moe i da se naui. Tako je, sudei po ovim
tvrdnjama, mogue svesno upravljati sadrinom sna i seati se detalja, pa ak
i sa drugim osobama u snu voditi smislene razgovore, aranirati scenu sna
po svojoj volji postavljanjem i uklanjanjem predmeta i osoba, i tako dalje.
Jo jedna zanimljiva osobina snova je da se skoro svi odmah zaboravljaju. Ova amnezija je normalna pojava. To nije znak da su snovi neto natprirodno ili paranormalno, nego da je memorisanje kreativni proces koji se
ne obavlja automatski kao kod video - kamere, nego uz svesnu obradu informacija.
Sve to se u snovima javlja, na neki nain je u vezi sa stvarima koje smo
doiveli u budnom stanju. Nekada je postojalo miljenje da je san obino
ubre koje mozak izbacuje tokom spavanja, ali je dosta argumenata govorilo u prilog tome da snovi itekako imaju smisla. Ovaj smisao nije lako prepoznati, jer jezik kojim se snovi slue je jezik simbola.
Tumaenje simbola koji se u snu javljaju nije tako jednostavno kao to se
u raznim sanovnicima tvrdi, jer u snovima nema pravila; jedini izuzetak je
pravilo da je u svakom snu prisutna i osoba koja sanja. Mada postoje neki simboli za koje bi se moglo rei da su manje - vie univerzalni, najvei broj je ipak
specifian za snevaa. Tako, ako elimo da analiziramo neki na san i da pravilno protumaimo simbole koji se u njemu pojavljuju, nee nam pomoi
gledanje u knjigu: moraemo da razumemo na lini jezik simbola.
Ovo, naravno, neemo moi da uradimo lako i u jednom potezu kao
to bismo pronali tumaenje iz liste Ako... onda..., nego e nam biti potreban iz osnova nov pristup. Simboli su jezik nesvesnog, jer je i snevanje intuitivni i nesvesni proces. Neki istraivai tvrde da o ovim simbolima treba da
razmiljamo kao o iframa koje treba da razbijemo tako to emo se usredsrediti na pitanje ta nam taj simbol znai. U ovome ne moe niko da nam
pomogne, taj posao mora da uradi svako za sebe jer se klju za dekodovanje
ifre nalazi u onome ko je i stvorio ifru. Treba se zapitati kakva su moja
iskustva i oseanja u vezi sa simbolom, ili zato je upotrebljen ba taj simbol a
ne neki drugi? Tako bi razumevanje ovih simbola moglo da nam pomogne da
bolje upoznamo sebe.
Oigledno je da priroda nije stvorila snove zato da bi nam kroz njih
saoptavala poruke i igrala se pogaalice. Zato onda sanjamo? Mada odgoParapsihologija

295

vor na ovo pitanje jo uvek ne znamo, moemo da pretpostavimo da on lei

u odravanju potrebnog odnosa izmeu aktivnosti i oputenosti mozga
tokom spavanja ili u razreenju konflikata kroz koje smo prolazili u budnom
stanju. Postoji i teorija po kojoj snovi pomau u uenju, jer se njima mozak
oslobaa nepotrebnih informacija prikupljenih tokom dana. Ovo bi moglo
da objasni bizarnu i konfuznu sadrinu snova, a u prilog toj teoriju ide i injenica da deca vie sanjaju (a vie i spavaju) nego odrasli, poto se nalaze u
uzrastu u kome se ubrzano ui.
Snevanje je suvie sloen proces da bismo mogli da ga objasnimo jednom prostom teorijom. Za sad se o njemu ne zna mnogo, ali se ipak smatra
da snovi nisu prozor u onaj svet, nego rezultat sasvim normalnih procesa
u mozgu. Ako su snovi uopte prozor u bilo ta, to moe da bude samo
prozor u nae line strahove i elje, a ne u budue dogaaje, u prethodne
inkarnacije ili u neke druge ravni postojanja. Kad bismo pronali bar jednu
osobu iji bi snovi dovoljno uverljivo ukazali na zakljuak da se njima moe
predskazati budunost, bio bi to dobar razlog da poverujemo u natprirodnu
mo sna. Ali, takva osoba ne postoji. Mit o proroanskim i vidovnjakim
snovima nastao je kao rezultat nekritike procene uzrono - posledine veze
izmeu sadrine snova i naknadnih dogaaja ili loeg razumevanja zakona
velikih brojeva, o kome govorimo u poglavlju Nauka i pseudonauka / Od
pogrene procene do verovanja. Takoe je est sluaj naknadne dopune
(bojenja) memorisanog sna, posle dogaaja sa kojim se san dovodi u vezu.
O svim ovim psiholokim mehanizmima govorimo u poglavlju Nauka i
pseudonauka / Mehanizmi verovanja. Ipak, poto veliki broj ljudi iznosi svedoenja o ovakvim proroanskim snovima, u poglavlju Nauka i pseudonauka / Malo matematike izneli smo matematiku analizu mogue koincidencije
jednog tipinog proroanskog sna i dogaaja na javi.

296

etnja izvan tela

Iznenaujue je da tako veliki broj ljudi pripisuje fenomenu naputanja tela
mistian i misteriozan znaaj, jer svako od nas na neki nain doivljava manje - vie isti subjektivni oseaj dok spava ili danju sanjari koncentriui se na
neto daleko. Nekima se dopada taj utisak pa uzimaju halucinogene droge ne
bi li bar na kratko napustili svoje telo, a neki su neprekidno u tom stanju
zbog oteenja mozga. Nije onda nikakvo udo to isti utisak izazivaju i neurohemijske promene koje nastaju u bolesnom ili umiruem mozgu, ali se taj
fenomen redovno koristi da bi se dokazala teza o ivotu posle smrti.
Astralna projekcija je poseban tip etnje u kome astralno naputa ostalih est tela i kree na put. Astralno telo je, po teozofskom uenju, jedno od
sedam tela (u njemu su centri za oseanja i elje) jer svako bie poseduje sedam nivoa postojanja: 1. fiziko, 2. astralno, 3. duhovno, 4. emocionalno, 5. telo
ljubavi, 6. eterino, 7. telo svesti, 8. kosmiko, 9. telo mudrosti, 10. telo istine,
11. mentalno i 12. telo nirvane. Koliko ih ima, dvanaest? Ne, nego sedam! To
bar tvrde zagovornici teozofskog uenja, ali su prilino nesloni u nabrajanju
koja su to tela; eto, otud na spisak navodi dvanaest stavki. Ko ima strpljena
da prelistava strunu literaturu, mogao bi da na ova nabrojana tela doda bar
jo jedno tuce novih i - ponovo e se tvrditi da ih ima ukupno sedam!
Ne bi trebalo meati obinu etnju (kao to je religiozni trans ili naputanje tela umirue osobe) sa astralnom projekcijom, jer u prvoj fiziko telo naputa
svest ili dua, a u drugoj astralno telo. Naravno da i ostala tela (duhovno, emocionalno, eterino...) mogu da
napuste fiziko kad im se prohte. Astralno je, po istom
uenju, jedino telo koje ima auru i ono to koristi da tokom etnje opazi ostala astralna tela koja takoe etaju
okolo.
Impresivna je nepogreivost sa kojom se astralno
telo uvek vraa svom fizikom telu. Nije zabeleen sluaj da se neko od brojnih tela (ne samo astralnih), koja
lete svuda okolo, vratilo u pogreno fiziko telo.

Sedam akri
Parapsihologija

Prema tantrikoj filozofiji, svako od sedam tela

ima svoj centar energije koji se zove akra. Nikada nije utvreno koja je to vrsta energije niti je ona izmerena, ali se tvrdi da posebno obdareni ljudi mogu da
vide boju akri i da na osnovu nje procene neije duhovno i fiziko zdravlje.
297

Domai spiritisti, bar oni koji svoj nain razmiljanja jo nisu potinili
filozofiji Novog doba, imaju neto jednostavnije tumaenje ovekovih ravni
postojanja: ne postoji sedam nego samo tri tela (zaudo, i u nabrajanju ih ima
tano tri): to su dua, zatim fiziko telo (odea pomou koje duh opti sa svetom) i peristrit (astralno telo), laki kosmiki fluidni zavoj, koji je rasprostrt po
svom prostoru i vasioni i slui kao posrednik izmeu due i tela. Kad se telo
istroi i ne moe da ispunjava svoj zadatak, raspada se i duh ga skine sa sebe, kao
to se plod oljuti sa kotice; svue se stara haljina, koja vie nije za upotrebu. I
taj in skidanja je smrt. (Dr Kazimirovi: aranje, gatanje, vraanje i proricanje u
naem narodu)
U naoj tampi, koja se specijalizovala za edukaciju poklonika savremenog sujeverja, postoje saveti kako nauiti vetinu doivljavanja astralne
projekcije. Treba, recimo, pred spavanje pojesti dosta soli i na sto pored kreveta staviti au vode. Tokom spavanja organizam e zbog soli dehidrirati i
astralno telo e, neodoljivo privueno vodom (jer je u njemu centar za elje)
izai iz fizikog tela ne bi li iskapilo au. Taj trenutak treba iskoristiti i baciti nesvakidanji pogled na svoje fiziko telo u krevetu. Niko ne garantuje da
ete se seati toga kad se probudite, ali treba verovati da je bilo upravo tako.
Ljudi koji su dodirnuli granicu izmeu ivota i smrti donose prie koje
zaista mogu da budu impresivne. Ve i sama injenica da svedoenje potie
od osobe koja je bila s one strane priprema nas za neto nesvakidanje. Mada na ovu temu ima dosta razliitih pria, u njima je mogue pronai nekoliko motiva koji se esto ponavljaju, kao to je putovanje kroz mrani tunel na
ijem kraju je jako svetlo ili posmatranje svog tela odozgo u bolnikoj sobi sa
lekarima koji se trude da ga vrate u ivot. Pri tom se osoba posle povratka
bez greke sea razgovora koji je bio voen u istoj prostoriji. Sve ovo ipak nije neobino, jer tokom otkazivanja ulnih centara u mozgu najpre prestaje
funkcionisanje centra za vid, pa tek posle nekog vremena otkazuju centri za
sluh i memoriju; u meuvremenu umesto slike viene oima mozak gleda
vizuelne halucinacije. Ovo stvaranje slike u mozgu na osnovu zvuka iz realnog izvora isto tako je i jedna od funkcija snevanja, kad mozak prilagoava
scenario sna tako da se opravda postojanje zvuka. Recimo, ako nekome ko
upravo sanja da se nalazi u koli, u istom trenutku zazvoni sat ili telefon, san
bi mogao da se nastavi tako kao da upravo zvoni za kraj asa. Funkcija ovoga je, naravno, da se ouva san.
Indikativno je to to e najvei broj osoba posle povratka iz klinike
smrti doneti svedoenja koja po sadrini odgovaraju njihovim predubeenjima i oekivanjima. Religiozne osobe imae priu o susretu s Bogom i anelima na nebu, a UFOlozi e ostvariti kontakt sa neobinim biima vanzemaljskog porekla.
298

Neki istraivai, tokom eksperimenata u kojima su pokuavali da upoznaju nain funkcionisanja ula vida, sluajno su doli do saznanja koja ukazuju na to kako kod umirue osobe nastaje fenomen prolaska kroz tunel sa
svetlom na kraju. Odgovor lei u neuronskom umu, koji ine nasumina
prostiranja elektrinih signala u nervnom sistemu to, po najnovijim saznanjima, poveava osetljivost ula. U knjizi Umreti da bi se ivelo: iskustva na
granici smrti (Dying to live: near-death experiences), Suzan Blekmor (Susan Blackmore) prenosi rezultate do kojih je doao dr Tomas Troianko (Tomasz Troscianko) iz Bristolskog univerziteta. On je vetaki poveavao neuronski um medikamentima i proputanjem elektrinih signala kroz nervni
sistem. Evo njegovih zakljuaka:
Kada ponete sa vrlo slabim neuronskim umom i postepeno poveavate
intenzitet, dobijate efekat svetla u centru vidnog polja koje se proiruje, kao
da se primie... utisak je kao da se tunel kree dok se signal uma pojaava
i dok svetla taka postaje sve vea. Ako um u korteksu (modanoj kori)
postane tako jak da se sve elije pobuuju dovoljno velikom brzinom, celo
vidno polje e postati osvetljeno.
U istoj knjizi Suzan Blekmor iznosi i objanjenja za boanski mir koji je
obino praen utiskom naputanja tela tokom klinike smrti. Ketamin, jedan
od medikamenata koji se koristi kao analgetik (potiskiva bola), u veim dozama osim smirivanja izaziva i kratkotrajne ali snane halucinacije, koje su
esto povezane sa takvom dezorijentacijom da ovek koji ih uzima subjektivno doivljava etnje izvan tela. Za razliku od sedativa i anestetika koji
umrtvljuju ula i uspavljuju oveka, ketamin ga ostavlja budnim ali ga premeta na neko drugo mesto, van svoga tela. Nije teko pretpostaviti da, u
trenutku umiranja, organizam panino lui velike koliine ketamina ili neke
sline supstance koja ga titi od tako snanog oka.
Ipak e prie o neodlunoj dui koja naputa telo pa se ponovo vraa u
njega uvek imati svoje poklonike jer se one odlino uklapaju u tezu o ivotu
posle smrti. itanjem ovih pria stie se utisak da je za neke matovite ljude
umiranje postalo jedan od zgodnih naina da se zaradi za ivot.

Parapsihologija

299

ta kau kritiari parapsihologije

Pravi naunik nikad nee tvrditi da je vanulno opaanje nemogue. Moe se
dokazati da neto postoji (naravno, ako zaista postoji), ali ako ne postoji, onda nema naina da se to i dokae. Ili, kako to naunici vole da kau, nemogue je dokazati negativno.
Kakav je stav savremene nauke prema pojavama koje izuava parapsihologija? Prosto taj, da nigde u njenom dosadanjem shvatanju sveta nema
mesta vanulnom opaanju, jer prirodu i ponaanje jedinki u njoj mogue je
objasniti i bez njega. Mogli bismo da pretpostavimo da e se u budunosti
utvrditi da su neke (ili ak sve) tvrdnje parapsihologa bile osnovane, ali je na
osnovu dosadanjih saznanja i iskustava to malo verovatno.
Kad bi bio obavljen bar jedan eksperiment iji bi ishod ukazao na postojanje vanulnog opaanja ili nekog slinog fenomena, to bi diglo veliku prainu u naunom svetu i iz osnova bi promenilo tok svih daljih istraivanja.
Istina je da je dosad objavljeno mnogo ovakvih rezultata, ali je kasniji razvoj
dogaaja redovno navodio na zakljuak da su ovi eksperimenti uspeli
samo zahvaljujui looj metodologiji ili slaboj kontroli od strane eksperimentatora. Osim toga, u istoriji parapsihologije ima i dosta dokazanih prevara.
Ako bi ipak bilo dokazano postojanje nekog od spornih fenomena, autor tog otkria doiveo bi takva priznanja da bi Nobelova nagrada za njega
bila najmanja stvar. Naravno, u nauci se asna re istraivaa nikad ne uzima za dokaz, pa se zato zahteva ponovljivost eksperimenta, dakle da svaki
istraivaki tim moe da izvede eksperiment sa istim ili bar slinim ishodom.
Za 120 godina postojanja parapsihologije, ni jedan jedini eksperiment nije
ispunio taj uslov. Ve je postalo pravilo da, to se vie pojaava kontrola testova prilikom njihovog ponavljanja, sve vie iezava efekat telepatije ili
telekineze. Nije onda nikakvo udo to su naunici izgubili strpljenje i to su
se okrenuli svojim poslovima umesto da se po ko zna koji put bave obaranjem neije preuranjene tvrdnje.
U enciklopediji Larousse (1968) stoji:
Parapsihologija je disciplina koja izuava paranormalne pojave, kao to su
vanulno opaanje (vidovitost, telepatija) i predoseanje. Mnogobrojni prevaranti su se ubacili i diskreditovali ovu oblast kojoj su naunici okrenuli
lea ostavljajui tako slobodno polje za arlatane.

300

9
NAUKA I PSEUDONAUKA
Nauci nije potreban misti-

cizam kao to ni misticizmu

nije potrebna nauka, ali je
oveku potrebno i jedno i
drugo.
(Fritjof Capra)

Godine 1981, mala religiozna sekta u Arizoni pripremala se za vaan dogaaj. Voa sekte, Bil Mopen (Bil Maupin), objavio je da je posle 16 godina prouavanja Biblije utvrdio da e 28. juna te godine nastupiti smak sveta. Neposredno pre toga doi e Isus Hristos i sledbenike ove sekte povesti put neba.
Sakupilo se oko 50 vernika, ali zakazanog dana nije se dogodilo nita vredno
panje. Mopen je izjavio da je nainio omaku u proraunu (Nije Bog
pogreio, greka je moja), ali da e jednoga dana Isus svakako doi. Treba
samo biti strpljiv.
Nekoliko godina kasnije, svetenik Oral Roberts (Oral Roberts) rekao je
da mu se javio Isus i da mu je poverio zadatak da pronae lek protiv raka.
Odmah je osnovao istraivaki centar koji je prozvao Kula vere i zatraio
da mu svi vernici poalju po 240 dolara, kako bi mogao da obavi istraivanja
i da ispuni zavet dat Isusu.
Krajem marta 1997. godine, grupa od 38 lanova sekte Nebeska kapija
(Heavens gate) poinila je kolektivno samoubistvo. Opravdanje za ovaj korak pronaeno je u uverenju da kometu Hale-Bopp, koja je upravo prolazila
kroz Sunev sistem, prati veliki vanzemaljski svemirski brod i da na njemu
ima mesta za sve koji u odgovarajuem trenutku napuste ovaj svet. Posle toga, oni e biti odvedeni na novi nivo stvarnosti, o kome mi smrtnici i ne sanjamo da postoji.
ta znai verovati u neto, a ta traiti dokaze da bi se verovalo? Iskreno reeno, mi ne moemo da dokaemo da su uverenja ljudi iz ovih sekti netana. Nije nemogue da e ve sutra Isus doi i da e od smaka sveta spasi301

ti svih 50 Mopenovih sledbenika, kao ni da e Oral Roberts uskoro pronai

lek protiv raka. Moe li neko da dokae da 38 lanova Nebeske kapije u ovom
trenutku ne gleda Zemlju sa vanzemaljskog svemirskog broda i ne posmatra
nas sa aljenjem, jer smo ostali da tavorimo kao smrtnici i nikada neemo
upoznati novi nivo stvarnosti?
Moda e neko rei da su navedena verovanja toliko besmislena da to
ne treba ni dokazivati. Ako bismo to prihvatili kao razlog da ih odbacimo, isto tako bismo morali da se odreknemo i velikog broja naunih teorija, jer veina njih zvui jo neverovatnije. Ne samo da je teko da ih neko ko se ne bavi naukom shvati, nego se snano protive zdravom razumu i ustaljenom
shvatanju sveta i prirode.
U nauci, recimo, postoji iroko prihvaena teorija o Velikom prasku (Big
Bang), kojim je stvorena cela Vasiona. Naunici su uspeli da mnoge aspekte
ove teorije predstave samo njima razumljivim matematikim jezikom, pa i da
izvedu neke eksperimente iji rezultati iznenaujue dobro podravaju ovu
teoriju. Ipak, nama nije ba lako da u svoje shvatanje sveta ukljuimo pojam
singulariteta, kojim se opisuje stanje u kome su, pre Velikog praska, sva materija, prostor i vreme postojali u jednoj taki bez fizikih dimenzija. To nije
bila taka u prostoru i vremenu, jer su se sav prostor i vreme nalazili u toj
taki. Nije lako ni zamisliti eksploziju koja, ak posle petnaest milijardi godina, jo uvek traje. Vasiona se neprekidno iri, a mi brzinom od 870 000 kilometara na sat putujemo na jednoj maloj estici koju zovemo Zemlja. Isto tako,
Vasionom putuje i nezamislivo veliki broj razliitih objekata od kojih svaki
ima svoju genezu: raa se, oslobaa energiju, umire ili menja oblik. U toj
zbrci najudnije su crne rupe, gde bi trebalo da vreme i prostor ieznu i da
kraj vremena nastupi trenutno.
I fiziki zakoni ponekad se protive zdravom razumu. Teorija relativiteta, recimo, ui nas (a eksperimenti to dokazuju) da se vreme i prostor menjaju kad se tela kreu ekstremno velikim brzinama, tako da je teoretski mogue da majka posle povratka sa svemirskog putovanja bude mlaa od svoje
erke. Jo udnija je kvantna mehanika, u kojoj matematiki opis energije
elektrona pokazuje da on moe da prolazi kroz vremenski tunel ili da bude na vie mesta u isto vreme (setite se u kom kontekstu smo govorili o bilokaciji u poglavlju uda / Sai Baba). Neki od postulata kvantne mehanike navode na jo udniji zakljuak da stvarnost ne postoji dok je naa svest ne
osvetli, to jest dok je mi ne vidimo.
Zato bismo verovali ovako neshvatljivim teorijama, ako ne verujemo
idejama koje nude Mopin, Roberts i lanovi Nebeske kapije? U emu je razlika izmeu nenaunih i naunih teorija?
302

Znaaj dokaza
Neka narodska verovanja zasnivaju se na istini, a neka na zabludi. Isto vai i za odreene naune hipoteze; razlika je samo u tretmanu ovih uverenja.
U domenu religije ili verovanja u paranormalne pojave nema dokaznog postupka i nije dozvoljena sumnja: sledbenici su duni da veruju u sve to osoba od autoriteta tvrdi. Pokuaji provere tih tvrdnji ili se kanjavaju, ili se za
njihov neuspeh okrivljuje neki spoljni faktor. Najee se u filozofiju vere ili
praznoverja unapred ugrauje faktor neproverljivosti (samim tim i neoborivosti) tvrdnje: test telepatije ili telekineze nije uspeo zato to ga vode skeptici koji emituju negativne talase, raljar nije pronaao vodu zato to ga naslage rude ometaju svojim zraenjem a nadrilekar nije spasao ivot bolesniku zato to on nije bez rezerve verovao u svoje izleenje. Ako ispostavimo
bilo kakav dokaz koji obara tvrdnju, dobiemo novo zato to, manje ili
vie matovito; jedino to sigurno neemo dobiti, to je priznanje nisam u
pravu. Tako dolazimo do zakljuka da u ovim domenima proverljivost
tvrenja nije dobrodola i da je na svaki nain treba izbei.
Zanimljivo iskustvo iz svojih studentskih dana iznosi Riard Dokins
(Richard Dawkins):
Kad sam bio student, impresionirala me je reakcija jednog veoma potovanog starijeg naunika sa Oksfordskog odeljenja za zoologiju, kad je posetilac iz Amerike javno oborio njegovu omiljenu teoriju. Stari naunik je
krupnim koracima doao na binu amfiteatra, srdano stegao ruku Amerikancu i duboko potresen rekao: "Dragi ovee, elim da vam zahvalim. Bio
sam u zabludi itavih petnaest godina". Posle ovih rei, mi smo mu aplaudirali dok nas dlanovi nisu zaboleli!
Moete li da zamislite nekog astrologa, proroka ili belog maga kako izgovara slino priznanje?
Za razliku od verovanja u paranormano, da bi neka teorija dobila ulaznicu u svet nauke, ona pre svega mora da bude proverljiva. I vie od toga:
kao to nas je uio filozof i teoretiar nauke Karl Poper (Karl Popper, 19021993), svaka tvrdnja mora da bude oboriva. Drugim reima, da bi se pristupilo proveri tvrdnje, neophodno je da postoje dve mogunosti: da ona moe
da se pokae tanom, ali i pogrenom. Neoborive tvrdnje ne smatraju se unapred dokazanim, nego besmislenim. O ovome emo uskoro opirnije govoriti.
Izvinjenja koja poinju sa Tvrdnja je pala na proveri zato to... ne znae mnogo. Ako eksperiment nije uspeno proverio hipotezu, onda se hipoteza smatra oborenom; primedba koja sledi posle zato to... moe da se iskoristi da bi se hipoteza preformulisala ili da bi se izmenili uslovi pod kojima
Nauka i pseudonauka

303

e novi eksperiment biti izveden, ali ne i za progledavanje kroz prste i usvajanje neproverenih hipoteza.
Oigledno, naunici su teki ljudi. Kod njih sve mora da se dokae,
inae nita od nauke. Oni stvaraju modele i testiraju ih onoliko koliko je to
potrebno, pri emu se odbacuju oni koji se nisu dokazali kroz eksperimente
i posmatranja, dok se ne ukloni svaka sumnja u njihovu valjanost. Osim toga, zahteva se jo i da rezultat eksperimenta bude predvidljiv - naunik mora teorijom da objasni ponaanje svih elemenata i da eksperimentom samo
pokae da je model bio taan. Rezultati ovih teorija i eksperimenata stvorili
su nauni pogled na svet, koji je daleko od savrenog, ali se sa svakom novom teorijom kree ka Istini (sa velikim I), jer ga upravo strog i skeptian
stav uva od stranputica i zabluda.

Gde je Istina?
Godine 1666. Isak Njutn (Isaac Newton) objavio je Teoriju gravitacije. Bio je
to jedan od najveih intelektualnih izazova toga vremena. Ovom teorijom
objanjena su sva dotadanja osmatranja i pomou nje su nainjene prognoze kretanja nebeskih tela. Merenja su pokazala da su prorauni tani i da je
teorija ispravna, bar u granicama preciznosti ureaja toga vremena. Teoriji
tada nita nije moglo da se zameri i ona je prihvaena kao Istina.
Tokom devetnaestog veka, upotrebljeni su jo precizniji instrumenti i
pokazalo se da postoje neka neslaganja izmeu prorauna nainjenih pomou Njutnove teorije gravitacije i nekih izmerenih podataka. Ubrzo je Albert
Ajntajn (Albert Einstein) objavio najpre posebnu, a zatim i optu teoriju relativiteta, kojima su objanjene uoene razlike i nainjene nove prognoze;
pokazalo se da su te prognoze tane u okviru preciznosti instrumenata toga
vremena. Ajntajnovoj teoriji relativiteta nita nije moglo da se zameri i tako
je ona prihvaena kao Istina.
ta se promenilo? Istina, svet ili zakoni fizike? Ni jedno. Mi ivimo u istom svetu u kome je iveo Isak Njutn i od tada se nita znaajno nije promenilo. Njegova pravila jo uvek vae i isto su toliko tana koliko su bila u to
vreme. Promenili su se samo nai kriterijumi: zainteresovali smo se za fenomene u kojima vladaju ekstremni uslovi - recimo, veoma velike brzine kretanja tela, uporedive sa brzinom svetlosti. A pri tim uslovima dolazi do pojava za koje Njutn, zbog ogranienog dometa nauke u 17. veku, nije mogao da
zna. Kad se posmatraju predmeti koji se kreu brzinom bliskom brzini svetlosti, postaju primetne i izmerljive promene u masi tih predmeta, kao i dimenzije prostora i vremena u kojima se oni kreu. Slino se dogaa i u veoma
snanim gravitacionim poljima, kakva mi verovatno nikada neemo iskusiti.
304

U normalnim uslovima, Njutnova i Ajntajnova teorija dae rezultate koji se

praktino ne razlikuju; jedino to e nam za proraune po Ajntajnovoj teoriji biti potrebno vie vremena i znanja, jer je matematika kojom se ona slui
neuporedivo sloenija.
Mada ovim stalnim pomeranjem kriterijuma po kojima se sudi o Istini
nauka zapravo pokazuje svoju fleksibilnost i sposobnost za napredovanje,
zagovornici postojanja onostranog proglasie to za nedoslednost i iskoristiti za borbu protiv naunog pogleda na svet. Oni rado iznose i primedbu da
nauka nema odgovore na sva pitanja; ovo je tano, ali tamo gde ona ima odgovore, oni su ispravni. Mi se do te mere svakodnevno sluimo plodovima
koje nam nauka nudi, da vie niko ne sumnja u tanost tih odgovora.

Nauni metod
U nauci je standardizovan postupak kojim se dolazi do priznatih naunih
istina i kojim se formira nauni pogled na svet. Ako ve imamo problem za
koji traimo nauno objanjenje, postupak se sastoji od stvaranja teorije koja
e, ako se pokae ispravnom, razjasniti problem i eksperimenta kojim se teorija podvrgava proveri. U zavisnosti od ishoda eksperimenta, teorija se smatra dokazanom (prihvata se) ili oborenom (odbacuje se). Evo kako glasi ceo
postupak, korak po korak:
1. PROBLEM. Formulisati problem tako da se nedvosmisleno vidi ta je pitanje i koju pretpostavku (hipotezu) treba proveriti.
2. TEORIJA. Ideja o tome ta se nalazi iza pojave koja se istrauje i kojim
metodama se treba sluiti u proveri teorije (u nauci teorija ne znai pretpostavka ili hipoteza ve se odnosi na itavo uenje o nekoj pojavi).
3. EKSPERIMENTALNA PROVERA TEORIJE. Kreiranje i izvoenje testa
koji e potvrditi ili oboriti teoriju.
4. ANALIZA I DISKUSIJA PROVERE. Poreenje sa rezultatima drugih autora, koji se odnose na slinu problematiku.
5. ZAKLJUAK kojim se prua odgovor na pitanjeda li, i u kojoj meri, rezultati eksperimenta potvruju teoriju. Treba biti oprezan da na zakljuak ne bi
uticala predubeenja ili predrasude koje svaki ispitiva, budui da je i sam
ljudsko bie, unosi u ispitivanje. Dakle, zakljuke je dozvoljeno izvoditi samo
na osnovu dokaza koji su provereni i potvreni, bez obzira na line elje i
sopstveno shvatanje pojave koja se ispituje.

Nauka i pseudonauka

305

Neke naune hipoteze u neempirijskim disciplinama tako su sloene da

njihovu proveru vre itave generacije naunika, pa ipak nemamo pouzdan
odgovor na pitanje da li su tane. Kad se i na to pronae odgovor, one e ili
biti odbaene ili e dobiti status naunih istina. Ipak, rezultati jednog eksperimenta uglavnom se ne usvajaju automatski niti se koriste za donoenje zakljuaka; to bi se naunim jezikom reklo, rezultati pojedinanih eksperimenata nisu konkluzivni nego sugestivni. Oni se objavljuju u strunim publikacijama, posle ega se od strane drugih naunika analiziraju, kritikuju i
uglavnom se slini eksperimenti sprovode na vie mesta u svetu. Niko se ne
plai da e mu ideja biti ukradena, jer je ve ustolieno pravilo da je autor
ideje onaj ko je prvi objavio.
Novi eksperimenti najee se izvode pod stroijim uslovima, pri emu
se grozniavo traga za slabostima i nedoreenostima poetnog eksperimenta.
Svako ko pronae neki nedostatak odmah e pokuati da usavri teoriju ili
da drugaije osmisli i izvede eksperiment i objavie svoja zapaanja, to e i
njemu doneti priznanja.
Veoma je vano da je eksperiment ponovljiv (reproducibilan), da moe
da ga izvede svako ko eli i ima uslova za to. On se obino ponavlja mnogo
puta pod strogo kontrolisanim uslovima, pre nego to nauni svet konsenzusom usvoji novu teoriju. Ono to bi za prosenog oveka bio gotov
zakljuak, za naunika je tek poetak strpljivog i metodinog istraivanja.
Zato treba oprezno primati krupne, bombaste naslove u novinama u kojima
se najavljuje jo jedna pobeda nauke nad ovim ili onim problemom. Prosto
reeno, novinari imaju neke druge ciljeve i metode rada, pa sa rezultatima
naunih eksperimenata rukuju na drugi nain.
Hipoteza koja opstane posle ovako strogog postupka zaista zasluuje
svako poverenje. Zbog toga naunicima nije teko da razgranie ono to znamo od onoga to samo pretpostavljamo i od onoga to jo uvek ne znamo.
Nauni metod usvajanja znanja veoma je strog, ali zato kad se neto nae u
kategoriji znamo, to onda funkcionie; na svakom koraku okrueni smo
predmetima i ureajima koji ovo potvruju. Ljudi koji se kreu u domenu
paranormalnog nikada nee rei da neto ne znaju; oni znaju sve, ali od toga
nita ne funkcionie.

Ko je ko
Kada se govori o paranormalnim ili neobjanjenim pojavama, sagovornici se
obino podele u dva tabora: na jednoj strani su oni koji bez rezerve veruju da
tu ima neega, a na drugoj oni koji pokuavaju da ih uvere da su u zabludi. Ipak, ovakvo grupisanje u samo dva klana uglavnom je rezultat meusob306

nog povlaivanja koje u drutvu uvek postoji; umesto linih stavova, brane
se stavovi grupe u koju se diskutatnt svojevoljno svrstava.
U stvarnosti, situacija je sloenija. Zato emo u svakoj od ove dve grupe nainiti jo po jedan rez, kojim emo odvojiti umerene od ekstremnih
zagovornika. Ovakvom podelom dobijamo etiri zanimljive i prepoznatljive
grupacije, koje e nam pomoi da odmerimo mesto na kome se nalazi nauka,
bar to se tie stava prema paranormalnim pojavama:
1. Tvrdi skeptici. Oni su neizleivo hladni i matematiki proraunati.
Njihov odgovor je uvek: sve su to gluposti, nedokazane tvrdnje i diletantska
naklapanja na iju proveru ne treba gubiti vreme.
2. Naunici. Oni su spremni da sasluaju svaku razumnu teoriju, ali ne
zato da bi je automatski prihvatili, nego da bi je podvrgli naunoj proveri (o
kojoj je upravo bilo rei); pa ako proe test bie prihvaena, a ako ne - odbija se bez emocija. Slino vai i za grupu analitikih skeptika, koji za razliku
od tvrdih skeptika ne odbacuju stav dok ga ne podvrgnu logikoj ili eksperimentalnoj proveri; oni koriste nauni metod u razmiljanju, mada toga esto nisu ni svesni.
Ovde se opredeljujemo za nazive tvrdi i analitiki skeptici, jer se
time bolje odslikavaju njihove metode. U zapadnoj literaturi, prvi su dobili
epitet suvi (dry) a drugi mokri (wet) skeptici.
Podela o kojoj govorimo nije obavljena po profesionalnoj orijentaciji, pa
zato u naunike neemo ubrojati samo ljude koji se u svakodnevnom poslu
bave naukom, nego i one kojima je, bez obzira to moda nemaju formalno
nauno obrazovanje, blizak nauni nain delanja i zakljuivanja.
3. Pseudonaunici. Ovo je zanimljiva grupacija, koja se od prethodne
razlikuje jedino po tome to se teko rastaje od svoje omiljene teorije ak i ako
ispitivanje pokae da je treba odbaciti. Pseudonauka se esto koristi naunim
metodama, sve do samog kraja kada treba izvesti zakljuak, tako da se stie
utisak da je cilj ispitivanja da se teorija dokae, a ne da se podvrgne proveri.
Osim toga, glavni cilj pseudonaunih eksperimenata uglavnom je prireivanje predstave za posmatrae, pa je eksperimentatorima vanije da sakriju
nedostatke testova nego da ih otklone.
4. Ljudi koji bez rezerve veruju u sve u ta veruje grupacija i klasa ljudi
kojima pripadaju. Njima je dovoljan dokaz to da eto toliko ljudi isto tako misli i esto kao potvrde svojih verovanja iznose anegdotske dogaaje koje
nikada nije mogue proveriti ili dokazati.
Evo primera koji e zgodno odslikati svaku od nabrojanih grupa. U narodu postoji verovanje (naunici bi rekli: hipoteza) da voda koja tee kroz
Nauka i pseudonauka

307

podzemne kanale proizvodi elektrino i magnetno polje koji negativno utiu

na ljudsko zdravlje. O tome je bilo vie rei u poglavlju Tehnike obmanjivanja
/ Raljari, ali sada nas interesuje samo kako bi tipian predstavnik svake od
nabrojanih grupacija odgovorio na pitanje da li je ova tvrdnja istinita.
Tvrdi skeptik preterano veruje u uda koja stvara nauka ali mu nedostaje poznavanje naunih metoda, pa e zato pokazati preterani skepticizam ak i tamo gde nauka ostavlja otvorena pitanja. Po pitanju magnetizma
podzemnih voda on e rei: za to nema dokaza i ja nikad u ivotu nisam osetio nikakvo elektrino niti magnetno polje izazvano vodotokovima. Zato zakljuujem da je to glupost.
Analitiki skeptik unapred je prikupio podatke o oblasti ijoj kritici
pristupa pa tako ve ima odgovor na pitanje da li raljarstvo radi i pronai
e nain da, makar i posredno, plasira taj odgovor. Povee, recimo, razgovor
sa raljarem u kome e ga dovesti do toga da ga raljar argumentima uveri u
svoju teoriju ili da sam sebe demantuje, ili e pak osmisliti objektivan test
kojim e pokazati osnovanost ili neosnovanost raljarevih tvrdnji.
Nauniku nije cilj da prui odgovore na ovakva pitanja, a jo manje da
impresionira iroku publiku, pa e zato njegov stav biti manje atraktivan od
stavova prethodno pomenutih grupa. Ipak, rado e pruiti sve podatke koji
imaju status naunih injenica. On e rei: Joni koji se nalaze u vodi zaista mogu da stvore elektrino i magnetno polje, ali su ta polja toliko slaba da ih nije mogue ni izmeriti. Treba obratiti panju na to da ovde nema odgovora; ak i
ako neko insistira na njemu, pravi naunik pre e rei meni veza izmeu podzemnih voda i zdravlja nije poznata, nego to e mu savetovati da se mane
gluposti (mada bi, to se njega lino tie, verovatno radije skratio diskusiju
takvim odgovorom).
Pseudonaunik uvek cilja na efekat kod publike i rado e se posluiti
renikom nauke da do tog cilja doe. Znajui da kad neko ve postavlja pitanje samim tim eli odgovor, on e ga i pruiti. I to, po pravilu, onaj za koji
smatra da e ga najvie zadovoljiti ili da e ostaviti najbolji utisak: Eto, nauka ne moe da ga izmeri pa ni da ga do kraja objasni, ali ona priznaje da pomenuta polja postoje; prema tome, to je to to izaziva zdravstvene probleme. Pseudonaunik nikad ne primeuje kako ovakvim odgovorom grubo kri metod
logikog zakljuivanja ali, sreom po njega, to esto ne primeuju ni njegovi
sagovornici.
oveku koji veruje najlake je jer on unapred zna odgovor, ak i pre nego to je razmislio: Oigledno je da postoji dejstvo podzemnih vodotokova na
ljudsko zdravlje, mnogi primeri to potvruju. Nepotrebno je dokazivati neto to
svi znaju.
308

Podela ljudi na etiri ili pet grupacija suvie je iskljuiva i nepotpuna; mi

smo predstavili samo nekoliko stavova na relaciji izmeu potpunog odbacivanja i pasivnog prihvatanja svega to nosi sa sobom prizvuk ezoterije.
Pomenuemo samo jo jednu, inae iroko zastupljenu, grupu kojoj nije lako
nai mesto na ovoj relaciji. Nju emo prozvati skeptici ali. Ovu kategoriju
(u kojoj ima dosta ljudi iz tehnike sfere) najbolje emo objasniti primerom:
Ja sam skeptik, ali mora biti da postoji neto... ili Ja sam skeptik, ali jednom
je jedan moj prijatelj sanjao...
Inae, termin skeptik uglavnom se odnosi na osobu koja nita odreeno
ne tvrdi, nego samo iskazuje svoje miljenje, esto uz ograde i dvoumljenje.
To takoe moe da bude neko iji stav prema nepotvrenim pojavama uglavnom poiva na neverovanju ili bar na odlaganju odluke dok se ne pribave
dokazi koji e pomoi u njenom donoenju. Skepticizam je, takoe, filozofsko
shvatanje po kome se apsolutno saznanje ili dolaenje do istine smatra
iskljuenim i nemoguim.
Robert Tod Kerol (Robert Todd Carroll), oslanjajui se na Nieovo (Nietzsche) uenje, podelio je skeptike na Apolonijske i Dioniske. Prvi insistiraju
na jasnoi misli i na razumskom rezonovanju. Za njih su sve natprirodne
pojave rezultat obmane ili zablude ali to nije razlog to ih oni odbacuju tanije bi bilo rei da im takve pojave, prosto reeno, ne idu niz dlaku.
Dioniski skeptici vie se oslanjaju na strast i na instinkt, tako da oni prihvataju religiju i veru, ne zato to veruju u stvari koje ona propoveda nego
zato to to odgovara njihovim oseanjima, moralnim naelima i instinktima.
Tako, apolonijski skeptik ne vidi ni jedan razlog da veruje u natprirodne
pojave, dok dioniski ne vidi razlog da ne veruje.

Nauka i pseudonauka

309

Pseudonauka
Mi ivimo u svetu u kome robu ne prodaje samo kvalitet nego i marketing.
U elji da savladaju odbranu koju potencijalni kupci svojim kritikim stavom
stvaraju protiv ovakve manipulacije, mnogi prodavci e svoju robu ponuditi
uz lane podatke o njenom poreklu i efikasnosti.
Na neki nain, i znanje je roba koja ima svoju cenu. Na tritu znanja
nudi se intelektualna svojina irokog asortimana; kao i svuda, i ovde ima
dosta kvalitetne ponude, ali i karta. Svaki razuman kupac potraie na
ovom tritu znanje koje je verifikovano od strane nauke ili potie iz njenih
institucija. Ovo ne bi trebalo da nas iznenadi jer smo na poetku ovog poglavlja videli kako je nauka stroga u verifikaciji svojih ideja i kako trnovit put
mora da proe svaka hipoteza pre nego to dobije status naune istine. Zato
nije udno to to se mnoge ideje, koje bi realno morale da budu odbaene,
prodaju zaogrnute u veo nauke.
Pseudonauka je nastala kao rezultat nastojanja da se neki stavovi i teorije predstave kao naune, iako nisu naune. Pseudonaunu teoriju esto nije
mogue ni proveriti jer je tako iroko formulisana da je u skladu sa svakim
moguim tokom dogaaja i nita ne bi moglo da je obori.
U podraavanju nauke, pseudonaunici se slue svim sredstvima da bi
svoj nastup preruili u nauni: argonom, institucijama pa i zvanjima kojima se naunici inae slue. Osim iskrene elje da stignu do naune istine,
njima nedostaje i potovanje postupka kojim bi ispravljali ili odbacivali
netane teorije. Pseudonaunici, zapravo, polaze od eljenog zakljuka pa se
onda kreu unazad i osmiljavaju postupak kojim bi potvrdili taj zakljuak.
Kao to naunici odbacuju teoriju koja nije potvrena eksperimentima, tako
i pseudonaunici odbacuju rezultate eksperimenata koji ne potvruju njihovu omiljenu teoriju. Dobra ilustracija za ovo su rei erloka Holmsa (Sherlock Holmes), popularnog detektiva koga je stvorio Artur Konan Dojl (Sir
Arthur Conan Doyle):
Velika je greka donositi zakljuke pre nego to prikupimo injenice. Umesto da izvremo injenice kako bismo ih uklopili u teoriju, treba da menjamo teoriju sve dok je ne dovedemo u sklad sa injenicama.
Ako se postupak ipak okrene naglavake, njegov rezultat nije istina nego
manipulacija iza koje se obino krije elja za lakim ostvarivanjem profita ili
nekog drugog cilja. Ovaj obrnuti postupak ponekad se ak pretvori i u petlju
kojom se teorija ne oslanja na injenice nego samu sebe dri u vazduhu. To
je, recimo, korienje mitova i misterija da bi se dokazala teorija, pa se onda
310

ta teorija iskoristi za dokazivanje istinitosti mitova i misterija; pri tom nigde

nema vrste take na koju bi se teorija oslonila. Takvim dokazima esto se
u svojim knjigama Fon Deniken sluio da bi dokazao tezu o posetama vanzemaljskih civilizacija, ali na ovo nisu imuni ni branioci religije (recimo, Bog
postoji jer tako kae Biblija, a Biblija ne lae jer je ona Boija re).
Pseudonaunici navode razne izgovore kojima objanjavaju zato nauka ne prihvata rezultate njihovog rada. Najglasnije su pristalice teorije zavere,
koje esto iznose uverenje da meu svim svetskim naunicima postoji organizovana zavera protiv njih. Ako je verovati u ovo tumaenje, nauni svet
sebe smatra ugroenim od svih koji ne misle isto kao oni, pa zbija redove
u borbi protiv konkurencije. Ovaj argument je, ipak, neodriv jer na svetu
ima dosta naunih institucija koje su ne samo meusobno nezavisne, nego se
smatraju konkurentima. Zato e svaka od njih rado prihvatiti i razraditi bilo
iju razumnu ideju koja nije ve pala na testu i koja nudi bar malo nade da e
dovesti do nekog korisnog cilja.
Treba rei da ima dosta pseudonaunih teorija koje jesu u skladu sa injenicama koje se uz njih iznose, ali su injenice tako odabrane da one
uglavnom ne dokazuju nita. Kao to se selekcijom rezultata eksperimenta
moe izvesti lani dokaz za bilo koju teoriju, tako se i selekcijom injenica
moe podrati netana tvrdnja.
Evo jednostavnog primera. Recimo da smo videli oglas za amajliju koja
e nas garantovano zatititi od velikih boginja. Prodavac iznosi podatak da je
toliko-i-toliko amajlija prodao i da niko od onih koji su ih nosili nije dobio
velike boginje. Dakle, on garantuje da e svako ko nosi njegovu amajliju biti
stoprocentno zatien od ove smrtonosne bolesti. Mada je sve ovo savreno
tano, tvrdnja da amajlija titi od velikih boginja ipak nije tana: vi ih sasvim
sigurno neete dobiti ni ako ne nosite amajliju, jer su velike boginje pobeene
jo 1968. godine i od tada vie niko nije njima zaraen.
U Enciklopediji skepticizma i paranormalnog, koju je izdalo Udruenje
engleskih skeptika, navedeno je nekoliko karakteristika koje prate pseudonauku i koje mogu da se iskoriste u cilju njenog prepoznavanja. Neke od njih
emo proiriti primerima:
1. Odbojnost prema naunom kriticizmu, a u isto vreme izjednaavanje
pojmova biti kritikovan i biti u pravu. (Grei to misli da je perpetuum
mobile nemogu, jer skeptici su u 19. veku isto tako mislili da je nemogue preneti sliku na daljinu ili leteti u letilici teoj od vazduha.)
2. Okrivljavanje imaginarnih nosilaca teorije zavere za neuspeh projekta i nepriznavanje u javnosti (o ovome smo upravo govorili)
Nauka i pseudonauka

311

3. Stvaranje vrline od neznanja. (Ja nisam izuio medicinu, pa ipak mogu

da izleim svaku bolest.)
4. Prihvatanje neijeg svedoenja ili anegdote za dokaz, ime se detaljno
istraivanje proglaava za nepotrebno. (Jedan prijatelj mi je priao da u Meksiku raste biljka iji list treba samo staviti na ranu i ona e zarasti za nekoliko
minuta.)
5. Fundamentalni principi esto se baziraju na pojedinanom sluaju.
(Naravno da ivotinje mogu da predosete budue dogaaje, jer moj pas je celog
dana pred zemljotres uznemireno etao dvoritem.)
6. Tvrdnje kojima se obeava lako i jednostavno reavanje sloenih problema ili pitanja. (Naa amajlija sigurno vas titi od svih bolesti, povreda i nesrenih dogaaja.)
7. Pompezno korienje naunog jezika, ali u besmislenom kontekstu
(primeri za ovo uskoro slede).
8. Iznoenje smelih tvrdnji i efektnih retorikih postupaka da bi se stvorio utisak istinitosti tvrdnje. Isto tako, korienje neobinih fraza kao to je
nasilje nad prirodnom sredinom ili predstavljanje alternativne medicine kao
opcije koja pacijentu omoguava da sam gospodari svojom sudbinom i prua mu mogunost slobode izbora.
9. Pokuaj odvraanja problema nepostojanja dokaza od sebe i usmeravanje ka protivniku. (Naunici ne mogu da dokau da nisam u pravu.)
10. Oslanjanje na glasine i nepotvrene podatke, kao to su Studije
pokazuju... ili Negde sam proitao da... Pravi naunici su uvek u stanju da
uz tvrdnju navedu i izvor te tvrdnje, naroito u pisanim delima.

Pseudonauka odozdo i odozgo

Postoje dve vrste pseudonauke. Jedna je relativno bezopasna i njome se slue ljudi koji nemaju naunog obrazovanja niti su se ikada bavili naukom.
Kad ne bi nastupali sa eljom da nekoga obmanu svojim lanim znanjem,
mogli bismo i sa simpatijama da posmatramo njihovu elju da dosegnu neto emu tee, ali za ta iz nekih razloga nemaju mogunosti.
Ovu vrstu relativno je lako prepoznati, tim pre to njeni poklonici neveto koriste jezik nauke. Pri tome oni odlaze u jednu od dve mogue krajnosti: ili je argon prilagoen tome da iroka publika lako moe da ga
razume (to uglavnom sreemo u reklamama u kojima se nude razna ezoterina sredstva pod maskom naunih dostignua) ili je vetaki iskomplikovan
312

i obogaen tako nerazumljivim terminima da ne nosi nikakvu korisnu

informaciju nego ima za cilj da impresionira sluaoca i da ga uveri da ima
posla sa vrsnim strunjakom. Ono to je zajedniko za obe krajnosti jeste krajnje neveto improvizovanje i baratanje naunim jezikom i podacima.
Mnogo oiglednih primera za ovo nudi alternativna medicina. Evo izvoda iz oglasa, objavljenog na pola stranice asopisa koji se reklamira kao magazin za savremenu enu. Ovim oglasom se kosmo - bioenergetiar Mia
Krstovi preporuuje publici, navodi dug niz bolesti kod kojih postie dobre rezultate i upoznaje nas sa impresivnim naunim otkriima:
Francuski nuklearni fiziari otkrili su da je bioenergija etvrto agregatno
stanje i da u jednom kubnom decimetru ima 10-15 elektrona. Isto tako su
utvrdili da ti elektroni imaju svest i, to je najbitnije u svemu, dolaze iz
budunosti, a vreme im se rauna kontra naem vremenu. Ja tvrdim da se
radi o duhovnim biima koja oplemenjuju oveka i jednostavno rade preko njega. Ta energija nije moja, ona zapravo radi preko mene.
Drugu vrstu pseudonauke zastupaju ljudi koji se bave naukom, koji su
nauno obrazovani ali nikada nisu uspeli da u sebi nadrastu mistiko shvatanje sveta. U pokuaju da dokue neto to se po njihovom miljenju nalazi
iznad nauke, oni esto nisu ni svesni koliko time degradiraju svoj nauni rad.
Vratiemo se na isti oglas: izgleda da je struni pristup ovog kosmo - bioenergetiara bio dovoljan da impresionira ne samo savremenu enu, kojoj je
asopis namenjen, nego i ljude od nauke. Ve u sledeem broju jedan diplomirani psiholog, struni saradnik za nauno - istraivaki rad Instituta za psihologiju u Novom Sadu i Instituta za neurologiju i psihijatriju u Novom Sadu,
objavljuje tekst na skoro celoj strani u kome tvrdi da je Mia Krstovi bacio
nauku na kolena i pokazao jedini put ka istini, pa ga uporeuje i sa slavnim
Vilhelmom Rajhom.
Sve ovo postaje posebno ozbiljan problem kad se takav naunik nae na
poloaju na kome moe da utie na formiranje shvatanja i stava nove generacije buduih naunika. Profesor dr Dejan Rakovi je, recimo, u univerzitetskom udbeniku Osnovi biofizike napisao:
Iako je reinkarnacija sloen spiritualni fenomen (Wentz, 1968), treba rei
da post-mortalno mentalno optereeno (tzv. karmiko) adresiranje odlazee
jonske strukture - prua jaku osnovu za mogunost reinkarnacije, saglasno
biofizikom modelu svesti (Rakovi, 1994-95). Kao posledica, reinkarnacioni ciklusi mogu se oekivati izmeu karmiki povezanih osoba, u novim i
novim meuzavisnim odnosima sve dok se ne otplati karma, odnosno
dok se energetski ne rasterete mentalne asocijacije dvaju osoba - to istona
ezoterijska tradicija upravo i tvrdi!
Nauka i pseudonauka

313

Tako studenti elektrotehnike na Beogradskom univerzitetu ue o akrama, telepatiji, vidovitosti, prekogniciji (vienju budunosti), astralnom telu, bioenergiji i reinkarnaciji. Takoe, svoje tehniko znanje mogu da obogate i navodnim biofizikim (ne i psiholokim) objanjenjem dejstva molitve koja bi,
kako je autor objasnio, mogla menjati karmiku preferenciju (i neprijatnosti)
buduih dogaaja (Osnovi biofizike, izdava Grosknjiga 1995, str. 163-168).

Prevarant protiv prevaranta

Pria koja sledi dobra je ilustracija o tome kako predubeenje s kojim naunik prilazi izvoenju eksperimenta moe da navede na pogrean zakljuak.
Svesna ili nesvesna prevara, koju je lansirao fiziar Rene Blondlo (Rene Blondlot, 1849-1930) bila je tako uverljiva da su mnogi naunici u svetu posvedoili da su videli neto to zapravo ne postoji.
Tokom 1903. godine, Blondlo je eksperimentisao sa novootkrivenim
Rendgenovim X-zracima, pokuavajui da ih polarizuje. Tom prilikom otkrio je (ili mu se tako samo uinilo) novu vrstu zraka koje je prozvao N-zraci, po gradu Nensiju, u kome je tada radio. Odmah je objavio svoje otkrie i
opisao neka svojstva tih zraka: nevidljivi su golim okom, a emituju ih svi materijali osim sirovog drveta i metala potopljenog u etar ili hloroform.
Obzirom da su N-zraci nevidljivi i relativno niskog intenziteta, Blondlo
je propisao nain kako ih je mogue detektovati u laboratorijskim uslovima.
Izvor zraka bila je zagrejana ica u gvozdenoj cevi, a da bi se odvojili od ostalog spektra, treba ih propustiti kroz aluminijumsku prizmu. Na kraju je ostalo samo da se uine vidljivim: za to je posluio konac obloen kalcijum sulfidom. Ovaj konac trebalo je lagano pokretati u spektru koji je proao kroz prizmu, dok ne pone da emituje slabu svetlost. To je bio znak da se naao u
snopu N-zraka.
Eksperiment je, naravno, ponovljen u mnogim laboratorijama po svetu.
U periodu od 8 meseci, u Nensi je iz raznih evropskih laboratorija pristiglo
30 potvrda o uspeno izvedenom eksperimentu. Istini za volju, bilo je i prijava naunika koji nisu uspeli da replikuju eksperiment (da dobiju isti rezultat), ali je to zanemareno. N-zraci su prihvaeni u naunom svetu i to je Blondlou donelo brojna priznanja.
asopis Priroda (Nature), koji i danas izlazi, ipak je posumnjao u celu
priu jer ni jedna pozitivna potvrda o eksperimentu nije stigla iz Nemake i
Engleske (Nemci su ve imali Rendgena koji je upravo pronaao X-zrake, pa
zato nisu imali razumevanja za jednog Francuza koji se svim silama trudio
da izlei povreeni ponos svoje nacije). Urednici asopisa uputili su ameri314

kog fiziara Roberta Vuda (Robert Wood) kod Blondloa da malo istrai
stvar. On je to uinio na nain koji je bio veoma efikasan, mada nije imao nikakve veze sa naukom: neposredno pred demonstraciju iskoristio je pogodan
trenutak, neopaeno ukrao aluminijumsku prizmu iz spektroskopa i stavio je
u svoj dep! Bez prizme ureaj nikako nije mogao da radi, ali tehniar koji je
obavljao demonstraciju nita nije posumnjao. Mada bez prizme nikako ne bi
mogao da vidi N-zrake, on je zavirio u okular spektroskopa i posvedoio da
ih je na koncu sa kalcijum sulfidom upravo video.
Robertu Vudu je sve bilo jasno i za njega je demonstracija bila zavrena.
Ostalo je samo da vrati aluminijumsku prizmu na svoje mesto, ali ovoga puta nije uspeo da to uini neopaeno. Tehniar je primetio podvalu, ali mu je
promakao vaan detalj: nije video da je Vud vratio prizmu, nego mu se uinilo da je on tek sada izvadio! Pomislivi da e doskoiti lopovu, seo je za
ureaj i sada je tvrdio da nikako ne moe da detektuje N-zrake. Podigao je
poklopac spektroskopa da bi svi videli da prizma nedostaje, ali je ona, na njegovo veliko iznenaenje, bila na svom mestu!
Tako su N-zraci za sva vremena nestali sa scene. Ostalo je samo pitanje
kako je to moglo da se dogodi! ta su videli naunici u 30 institucija kad nisu imali ta da vide? Da li su svi oni lagali, ili nisu bili dovoljno pametni da
vie veruju svojim oima nego Blondlou? Ili je sve ovo samo dobra lekcija koja nas ui kako je lako obmanuti svakoga, pa ak i samog sebe? Irving Kloc
(Irving Klotz) je u asopisu Scientific American izneo svoja razmiljanja o
ovom incidentu:
Za Blondloa i njegove uenike, bilo je to pitanje senzibilnosti posmatraa
pre nego pitanje postojanja fenomena koje je Vud podveo pod sumnju, a
ovaj nain gledanja na stvari trebalo bi ve da je poznat onima koji su pratili kontroverzne diskusije o vanulnom opaanju. Do 1905. samo su jo
francuski naunici ostali kao poklonici verovanja u N-zrake, to je celoj
stvari dalo nacionalistiki prizvuk. Neki od ovih naunika tvrdili su ak da
samo njihova rasa poseduje takvu intelektualnu i ulnu senzibilnost koja
je potrebna da bi se detektovalo prisustvo N-zraka. Tvrdili su da je anglo saksonska mo opaanja zatupljena predugim boravkom u magli, a germanska preteranim uivanjem u pivu.
Martin Gardner (Martin Gardner) je u knjizi Obmane i zablude u ime nauke
pisao o traginim posledicama koje je ovaj incident ostavio na samom Blondlou. Dovoljno je rei da je ovaj francuski fiziar ostatak ivota proveo u duevnoj bolnici, gde je i umro.
Dejms Rendi (James Randi) ima svoje vienje lekcije koju je nauka dobila od incidenta sa N-zracima. Evo ta je on rekao:
Nauka i pseudonauka

315

Nauka nije ba uvek spremna da ui na svojim grekama. Kad sam nedavno posetio Nensi i na skupu govorio o pseudonauci, priao sam o ovom sluaju i, mada se sve dogaalo u gradu koji je dao svoje ime N-zracima, ispostavilo se da niko iz publike nije ni uo za njih! ak ni za Blondloa, ukljuujui i njegove kolege profesore sa univerziteta.
Robert Tod Kerol (Robert Todd Carroll) ipak se nije sloio sa Rendijem. U
svom Reniku skeptika, napisao je sledee:
injenicu da niko u Nensiju ne zna za Blondloa treba prihvatiti kao znak
da nauka ipak ui na svojim grekama. To to Blondlo nije postao prorok
u svom selu zdrav je znak da, iako neki naunici u svojoj detinjoj radoznalosti esto ine greke (ak i velike), postoje i drugi naunici koji e otkriti te greke i vratiti nauku na pravi put koji vodi ka razumevanju prirode. Oni koji misle da je nauka nepogreiva, oigledno ne shvataju njenu
pravu prirodu.
Postoji jedna zanimljiva slinost izmeu sluaja sa N-zracima i onim to
savremeni raljari pokuavaju da proglase za nauku. U jednom delu raljarske literature, tetno podzemno zraenje koje oni otkrivaju viskovima i raznim drugim alatkama dobilo je nov, savremen naziv: E-zraci. Da li je ova
slinost posledica koincidencije ili je neiji namerni potez? Svejedno, ko god
da je smislio ovaj naziv, treba mu priznati da poseduje istanan smisao za
humor.

316

Vetina kritikog razmiljanja

Profesor Dejms Let (James Lett), teoretiar i autor nekoliko knjiga iz antropologije, na seminaru pod nazivom Antropologija i paranormalno koji odrava svojim studentima, nudi zanimljiv nain pojednostavljenja i standardizacije metoda za izvoenje dokaza i ispravnih zakljuaka. Po njemu, glavni
razlozi za tako raireno verovanje u paranormalne pojave su sledei:
1. Neodgovornost masovnih medija koji eksploatiu i unovavaju sklonost publike ka verovanju u nepostojee.
2. Iracionalan pogled na svet, koji se bazira na nestvarnim tvrdnjama
kao to je postojanje ivota posle smrti ili na mistifikacijama nekih naunih
dostignua i tehnikih naprava, na primer detektora lai.
3. Neefikasnost obrazovnog sistema, koji ne ui studente kako da steknu vetinu kritikog zakljuivanja.
Cilj ovog seminara je da pomogne u ispravljanju treeg nedostatka time
to studente, koji manje - vie znaju ta da misle, ui i kako da misle, a da se
pri tom sauvaju od predrasuda i zamki koje ih vrebaju pri donoenju zakljuaka. Umesto da insistira na sloenim antropolokim teorijama, on nudi pojednostavljeni metod koji je sveo na samo est pravila. Ako neka tvrdnja padne na nekom od ovih testova treba je odbaciti, a ako uspeno poloi svih
est, ona time nee biti automatski dokazana (jer nita ne garantuje da se sutra nee pojaviti neki novi argument), ali to, po reima autora, ipak prua dovoljno povoda da verujemo u nju. Za poetak, evo naziva ovih pravila:
1. Oborivost,
2. Logika,
3. Sveobuhvatnost,
4. Potenje,
5. Ponovljivost i
6. Dovoljnost.
Prva tri pravila neophodna su za logiko zakljuivanje, a poslednja tri su
pragmatiki (delotvorni) uslovi koji treba da budu ispunjeni da bi tvrenje
moglo da se proglasi valjanim. Poto ovako grubo navedeni nazivi pravila ne
znae mnogo, svako od njih emo opirnije objasniti.
Osim primera koje je naveo sam profesor Let, posluiemo se i primerima iz proslavljene drame Balkanski pijun, koju je pisao Duan Kovaevi. U ovoj satirinoj prii glavni junak Ilija tvrdoglavo pokuava da dokae
Nauka i pseudonauka

317

svoju bolesnu tezu da je njegov podstanar zapravo strani plaenik, to stvara

bezbroj situacija koje vrve od pogrenih zakljuaka izazvanih grekama u zakljuivanju i krenjima pravila koje profesor Let navodi na svom seminaru.

1. Oborivost
Grubo reeno, tvrdnja ima smisla samo ako je mogue zamisliti dokaz koji
bi je oborio. Ma koliko ovo paradoksalno zvualo, profesor Let smatra da je
ovo pravilo najvanije od svih est.
Ako je tvrdnja takva da nikakav (ak ni zamiljeni) dokaz ne bi mogao
da je obori, onda je besmisleno i izvoditi dokaze jer je rezultat unapred poznat; tvrdnja je imuna na sve dokaze. To ne znai da je ona tana, naprotiv to znai da je besmislena. Razlog za ovakav zakljuak je taj to je logiki nemogue da je tvrdnja ispravna bez obzira na sve mogue dokaze, drugim reima - tvrdnja je ispravna samo ako je prola test dokaza.
Na primer, istinita je tvrdnja da je (u sadanjim uslovima) ljudski ivotni vek manji od 200 godina. Ako bi neko nekada doiveo 201. godinu, to bi
znailo da je naa tvrdnja oborena, ali dotle, ona je ispravna. Slino tome,
tvrdnja da se ista voda pri normalnom atmosferskom pritisku mrzne na 0
stepeni Celzijusovih smatra se za naunu injenicu, jer mi ne oekujemo da
e ona biti oborena, mada moemo da zamislimo da bi pod nekim zasad nepoznatim uslovima ona i to mogla biti.
Ovakve tvrdnje govore nam o svetu i objanjavaju kakav je on. Tvrdnja
koja je logiki neoboriva, umesto toga, govori nam o tome kako neko subjektivno doivljava svet, kako ga on prelama kroz svoje emotivno bie, pa tako
nije ni istinita ni pogrena; ona nosi informaciju i moe da bude vredna u
umetnikom delu, ali je kao injenica potpuno bezvredna. Pre nego to se pomognemo primerima, rei emo da postoje dva naina na koja se iznose (i
zloupotrebljavaju) ovakve neoborive tvrdnje.
Prvi je takozvana nedeklarisana tvrdnja: stav koji je tako uopten ili nedefinisan da nema nikakav vredan sadraj. Zamislite, recimo, terapeuta koji
se slui kristalom kvarca da bi povratio balans i harmoniju pacijentove duhovne energije. ta znai imati neizbalansiranu duhovnu energiju? Kako se to
prepoznaje i dijagnostikuje? Kako da znamo da je harmonija neije duhovne
energije bila naruena i, jo vanije, da je posle terapije ona ponovo uspostavljena? Ako terapeutu postavimo ova pitanja, verovatno emo dobiti isto tako
fluidne i nerazumljive odgovore, pa neemo moi nikakvim argumentima da
im se suprotstavimo. Drugim reima, on je svoju terapeutsku sposobnost
potkrepio argumentima koji su neoborivi.
318

Jo jasniji primer nude oni koji za sebe tvrde da su vidoviti. Da bi uverili publiku u svoju sposobnost vienja budunosti, oni javno oglaavaju
predvianja i prognoze koji se odnose na poznate linosti ili na aktuelne dogaaje. Ova predvianja najee su nerazumljiva i pokrivaju irok opseg
moguih ishoda, pa tako ostavljaju malo mogunosti da razvoj dogaaja pokae da je prognoza bila pogrena.
Primeri koje autor daje za ovu vrstu nasilja nad pravilom oborivosti su
iz zapadnih tabloida, koji rado objavljuju ovakve prognoze, tako da italaka
publika ve poznaje sve prognozere (meu kojima prednjae ene) i ivo
procenjuje sposobnosti svakog od njih. Din Dikson (Jeane Dixon), koja je veoma omiljena kod publike, predvidela je da e 1987. godina biti godina promena (tagod to znailo) za Karolinu Kenedi, a da e u istoj godini teror droge uzeti maha. Za sledeu godinu je predvidela da bi Den Rater mogao da
bude hospitalizovan (kasnije je tvrdila, sasvim ispravno, da nije ni rekla da
e biti, nego da bi mogao da bude, to je zgodan primer nedeklarisane tvrdnje), a za 1986. da e Vitni Hjuston izbalansirati svoj lini ivot u odnosu na
karijeru. Ove nedeklarisane tvrdnje uvek se svode na refren poznate pesme
que sera, sera (to e biti, bie).
Drugi nain za plasiranje neoborive tvrdnje je viestruki rezultat. Ovo
nije nita drugo nego neiscrpna serija objanjenja i izvinjenja zato je razvoj
dogaaja oborio prvobitnu tvrdnju, tako da se stvara vetaka neoborivost.
Kreacionisti, na primer, tvrde da je ceo svemir nastao pre deset hiljada godina. Oni ovo potkrepljuju starim zapisima, u koje veruju vie nego u dokaze
koji se danas nude. Naunim metodima nedvosmisleno je dokazano da su
mnoge zvezde udaljene po nekoliko miliona svetlosnih godina od nas, a sada ih vidimo samo kakve su bile tada, kad se svetlost sa njih uputila na sve
strane, pa i ka mestu na kome se danas nalazi Zemlja. Ovaj argument nije
zbunio kreacioniste, nego su odmah lansirali dodatnu tvrdnju po kojoj je
Bog, kad je pre 10 000 godina stvarao zvezde, odmah stvorio i svetlost koja je
u trenutku stvaranja ve jurila ka Zemlji (valjda na udaljenosti od 10 000 svetlosnih godina), i mi je ba sad vidimo.
Primera za viestruki rezultat ima jo mnogo. UFOlozi, recimo, uvek
imaju kontraargumente koji e razuveriti svakog ko bi hteo da vidi dokaze
pre nego to poveruje u njihove tvrdnje. Ako nema tragova o poseti inteligentne civilizacije onda je to zato to su vanzemaljci dovoljno inteligentni i sposobni da se kriju i da uklone sve dokaze o svom boravku meu nama, a ako
neko tvrdi da je tih dokaza bilo, onda sledi objanjenje da je vlada uklonila
dokaze kako bi spreila da ih javnost vidi. Iscelitelji tvrde da mogu da vam
pomognu samo ako imate dovoljno poverenja u njihove sposobnosti, kako
biste bili sami krivi ako ne doe do izleenja. Psihokinezisti tvrde da mogu
Nauka i pseudonauka

319

da saviju kaiku snagom volje samo ako nisu izloeni negativnim vibracijama od strane prisutnih skeptika. ita tarot karata moe da vam predvidi
sudbinu samo ako imate zaista snanu elju da je saznate, i tako dalje.
Drugim reima, viestruki rezultat znai: glava - ja dobijam, pismo - ti
gubi.
Citat iz Balkanskog pijuna daje primer stvaranja vetake neoborivosti tvrdnje da je glavnog junaka Iliju neko namerno, u elji da ga ubije,
udario vozilom dok je peice prelazio ulicu. I pored toga to neki podaci
oigledno ukazuju na to da je sam Ilija krivac za nesreu (prelazio je ulicu van
peakog prelaza, automobil je najpre udario u kombi u pokuaju da ga izbegne, pa je i nesreni voza teko potvreen), on svoju tezu brani uvek novim
argumentima:
Danica: Je l taj pobego?
Ilija: Pobego bi da je mogo. Kad je tresno u kombi, onda je mene zakaio zadnjim delom, a on se odbio i naleteo na zid. Odneli su ga u bolnicu... Dola milicija, pravila uviaj. S njima sam se na krv posvaao. Napali mene to sam
prelazio ulicu izvan peakog prelaza. Ja sam kriv to su pokuali da me ubiju.
Izgleda, biu kriv dok sam iv.
Danica: Jesi prelazio izvan peakog...
Ilija: Jesam, al to nije vano u ovom sluaju! Udario bi me i da sam bio na trotoaru. On je eko parkiran, pa kad je video da prelazim ulicu, onda je jurnuo i
pravo na mene... Reko sam mu, dok su ga bolniari ubacivali u ambulantna
kola: Za ovo u ti se krvi napiti. Platie mi glavom kad - tad.
Danica: Tebe nisu teli da voze u bolnicu?
Ilija: Jesu, ali ja nisam teo. Ja sam ivot prealio, raistio sam sa sobom, kao
da me nema. Ne mogu mi nita...

2. Logika
U logikom zakljuivanju, svaki argument (premisa) mora da bude taan, a
postupak zakljuivanja ispravan. Ovo na prvi pogled zvui kao fraza, ali
ovde ipak svaka re ima svoje precizno znaenje.
Zamislite sledei postupak zakljuivanja: Svi psi imaju buve. Cezar ima
buve. Zakljuak: Cezar je pas. Ovde neto ne tima, jer ak i kad bi obe
premise bile tane, obian maor bi, pod uslovom da ga krstimo Cezar, mogao da obori tvrdnju. Postupak zakljuivanja ovde bi bio ispravan samo ako
bi prva tvrdnja (dodue, netana) bila sva bia koja imaju buve su psi.
320

Evo i malo izmenjenog postupka: Svi psi imaju buve. Cezar je pas. Zakljuak: Cezar ima buve. Postupak je bez zamerke, ali je prva premisa neistinita: nemaju ba svi psi buve.
Nije uvek lako prosuditi da li je neka premisa tana. Ovde su esto potrebna statistika istraivanja, eksperimenti ili prikupljanje mase podataka.
Moda u tim tekoama lee razlozi zato ljudi koji se pozivaju na nauku (pri
emu se ne udaljavaju od pseudonauke) uglavnom uspevaju da proture netane argumente ili da pogrean logiki postupak proglase za ispravan.
Dosta dobrih primera za ovo nudi Erih fon Deniken, koji se 70-tih godina proslavio svojom mitologijom antikih astronauta. On je napisao nekoliko knjiga koje nude dosta netanih argumenata. U knjizi Chariots of the
Gods, nailazimo na argumente koji su i logiki i faktiki neispravni - recimo,
fon Deniken tvrdi da je turski admiral Piri Reis u esnaestom veku nainio
mapu sveta koja je zapanjujue tana, tako da je mogla da bude napravljena samo na osnovu satelitskih snimaka. Ne samo da je argument netaan, jer
se podjednako tane mape mogu napraviti i bez pomoi satelita, nego je i
procena pogrena - mapa koju je napravio Piri Reis ima velikih netanosti
ak i za mape tog vremena, a kamo li za svemirske putnike, ije uee u crtanju mape fon Deniken pokuava da nam sugerie.
U Balkanskom pijunu postoji vie primera faktikih greaka u zakljuivanju. U dijalogu koji navodimo greku ini Danica, dok razgovara sa
erkom Sonjom o svom suprugu Iliji. U ovoj sceni Sonja pokuava da opravda svoj odlazak na ruak sa podstanarom, nepravedno okrivljenim za pijunau od strane paranoinog Ilije, i da (u najboljoj nameri) ubedi majku da
zajedno upute Iliju na leenje:
Sonja: Na ruak me je zvao da me pita ta se dogaa u naoj kui. Rekao je da
se zbivaju neke udne stvari. Ja nisam nita znala da mu kaem.
Danica: Sad e mu sve rei?
Sonja: Neu, ako otac prestane da ga prati i progoni.
Danica: Ako ga pusti da na miru vrlja i radi, da na miru unitava ljude i celu
zemlju. Je li, Sonja, kad ve ovako razgovaramo, ou da te pitam neto: je l ti
misli da je tvoj otac pokvaren i zao ovek?
Sonja: Ne mislim. To nikad nisam rekla.
Danica: Jel nekome do sada uinio neko zlo? Je l pomago i prijateljima i poznanicima i ljudima koje je prvi put vido. Sve je to inio ista srca i bez ikakve
raunice?
Sonja: Jeste.

Nauka i pseudonauka

321

Danica: Lepo je da mu bar neto priznaje. Znai, dok je brino o nama, o kui,
o tvome kolovanju i neradu, onda je bio pametan, a sad, kad brine brigu za celo
drutvo, za ceo narod, sad je lud, jer ti od toga nema nikakve koristi. Pet godina te je izdravao, a ni jedan jedini put te nije upito: Kad misli da mi se
skine sa grbae? Ni jedan jedini put! I sad, im si se doepala svog dinara,
dola si da mu se zahvali, da ga strpa u ludnicu!
Danicin logiki postupak zakljuivanja zasniva se na nekoliko nizova premisa koji sleduju lanano, i svi su korektni sa izuzetkom samo jednog argumenta na poetku, ali to ipak ini ceo postupak faktiki netanim. Prvi niz je:
Otac je dobar ovek - samo zli ljudi su umno poremeeni (to je jedini netaan argument) - znai, otac je normalan; drugi niz argumenata pokuava da
dokae sledee: Ti pokuava da smesti oca u duevnu bolnicu - tvoj otac
je normalan ovek (to je zakljuak izveden na osnovu neispravnog tvrenja)
- onaj ko smeta normalnog oveka u duevnu bolnicu to ini zato to mu
eli zlo - znai da ti ocu eli zlo. Iz ovoga sledi konani zakljuak: Otac tebi
eli dobro (u ta nema sumnje) - ti njemu eli zlo (to je upravo izvedeno na
osnovu neispravnog argumenta) - znai da si ti zla. Ovaj pogrean zakljuak
na kraju je imao za rezultat prekid odnosa sa erkom.

3. Sveobuhvatnost
Nije potrebno posebno objanjavati zato u postupku zakljuivanja treba da
se uzmu u obzir svi argumenti, a ne samo oni koji podravaju teoriju. Niko
ne spori da odbacivanje nepoeljnih dokaza ne vodi ispravnom zakljuku,
pa se i pored toga ovo pravilo veoma esto kri, posebno od strane pristalica
verovanja u neidentifikovane letee objekte i u paranormalne pojave.
Na primer, pobornici teorije bioritma esto iznose dokaze da u avionskim nesreama znaajnu ulogu imaju bioritmovi letakog osoblja. Oni su
pronali nekoliko avionskih katastrofa kod kojih su se poklopili loi bioritmovi pilota i kopilota i od tada ove sluajeve redovno istiu, pri emu zanemaruju sve ostale sluajeve koji ne pokazuju nikakvu vezu izmeu bioritma
i katastrofe.
Jo jedan primer dobijamo od ve pomenute Din Dikson, vidovite
miljenice zapadnih tabloida, koja se po drugi put u svojoj karijeri proslavila
kada je dva meseca unapred ispravno prorekla da e u izborima 1988. godine pobediti Dord Bu. Ne samo da je u tom velianju proroanstva zanemarena injenica da je isto proroanstvo napravio svaki sociolog, novinar
pa i ogromna veina obinih graana, nego je pri tome zanemareno na hiljade neispravnih predvianja buduih dogaaja od strane iste proroice. Njena
322

popularnost u Americi bila je tolika da je po njenom imenu prozvan fenomen

stvaranja proroka od strane masovnih medija (o emu je bilo rei u poglavlju Proroci / Savremeni proroci / Efekat Dikson).
Ponovo se pozivamo na Balkanskog pijuna i citiramo Ilijin raport
supruzi Danici posle puta u Ni, gde je imao razgovor sa stricem okrivljenog podstanara:
Ilija: Predstavio sam se ko novinar. Reko sam da piem feljton o domaim
izdajnicima. Kad je uo, stric me je uveo u kuu, izneo slike i novinske
lanke sa suenja, pa sve redom... Strina pravila probleme, govorila kako to
nije istina - ona je uvek bila na njegovoj strani - al je stric istero iz kue.
Razgovarali smo dve noi i dva dana bez prestanka. Za ovog veli, kad sam
polazio: Za pare e izdati narod, zemlju i ceo svet. Mala je ovo zemlja,
koliki je on izdajnik. Takav mu je i otac bio.
Jasno je da je stric (verovatno zbog neraienih sukoba sa svojim bratom,
ocem osumnjienog podstanara) podravao Ilijinu teoriju o podstanarevoj
pijunskoj delatnosti, pa je zato s njim moglo da se razgovara o tome dve noi
i dva dana, a strinino svedoenje (koje ugroava teoriju) ne samo da nije
uzeto u obzir, nego je za kaznu ak isterana iz kue.

4. Potenje
Podrazumeva se da svaki podatak mora da se procenjuje bez samoobmanjivanja, ali se ovo pravilo tako esto kri, da ga ipak treba posebno naglasiti.
Ako su raspoloive injenice i dokazi u suprotnosti sa hipotezom (odnosno
teorijom), onda nju treba odbaciti i formulisati bolju, bez obzira na sve emotivne i materijalne motive.
Sudei po miljenju jednog od veterana istraivaa parapsiholokih pojava, Erika Dingvala (Eric Dingwall), ovo pravilo najee kre parapsiholozi
koji, budui da sebe proglaavaju za naunike, nikad ne bi smeli da dou u
sukob sa potenim i ispravnim zakljuivanjem. Posle ezdeset godina iskustva i linog poznanstva sa velikim brojem vodeih parapsihologa, kae on, mislim da ne bih mogao da nabrojim ni pola tuceta objektivnih istraivaa koji su
poteno eleli da doznaju istinu. Izgleda da istraivai u oblasti parapsihologije imaju strah da e u sluaju negativnog rezultata biti doveden u pitanje i
smisao njihovog postojanja, pa zato tokom ponovljenih eksperimenata namerno odbacuju rezultate koji ne potvruju teoriju, proglaavajui ih za sluajne, mada bi mnogo pre bilo u skladu sa naunim razmiljanjem (pre svega sa Okamovom otricom) proglasiti pogotke za sluajne.
Nauka i pseudonauka

323

Dobar primer za ovo je izvetaj sa jednog od ispitivanja spoonbendera, ljudi koji tvrde da imaju sposobnost savijanja kaike ili nekih drugih metalnih predmeta snagom misli. Ovde posmatrai u najveem broju sluajeva
nisu mogli da vide da ovek koji demonstrira svoju paranormalnu sposobnost zapravo vetim i dobro prikrivenim pokretom palca savija kaiku, a za
sluajeve u kojima je to vieno (i snimljeno), prosto je reeno da oni samo
ponekad varaju.
Princip potenja je bezbroj puta povreen u postupku zakljuivanja
junaka drame Balkanski pijun. Naveemo samo jedan primer, u sceni
koja sledi nekoliko dana posle Ilijinog paranoinog pucanja iz pitolja na nedunog oveka, samo zato to ga je upitao za ulicu koju nije mogao da pronae. Ilija najpre pokazuje Danici iseak iz novina:
Ilija: Sad mi je krivo to ne ubi onu barabu... Proitaj ovo.
Danica: Nova poskupljenja ivotnih...
Ilija: Ne to, ovo: Manijak sa Zvezdare!
Danica: To ima svaki dan. Napadaju ene, decu...
Ilija: Proitaj, bre! Tu pie da sam ja manijak! Pucao sam, vele, na
nedunog oveka koji se raspitivo za adresu.
Danica: Vidi, stvarno... Puno ime i prezime, adresa...
Ilija: A zna ko je to piso? Njegova valerka, novinarka. Misle da me gone
preko novina, dok me ne zatvore. Oe da me strpaju na robiju, a onda mirno da rade... Novine u slubi pijuna, pa to nema nigde na svetu.
Danica: Kako zna da je ona pisala kad nema nikakvog potpisa?
Ilija: Nije smela da se potpie jer zna da je poznajem. Uskoro e me napasti
radio, televizija...

5. Ponovljivost
Ako se dokazi za neku tvrdnju baziraju na eksperimentalnim rezultatima ili
ako postoji mogunost da su posledica koincidencije, onda je neophodno
izvriti proveru viestrukim ponavljanjem i poreenjem dobijenih rezultata.
Ovo pravilo eliminie opasnost pojave greke, namerne podvale ili sluajne koincidencije. Jedan eksperiment najee nije dovoljan za donoenje
zakljuka, bez obzira da li je re o istraivanju nuklearne fuzije ili telepatske
sposobnosti.
Pravilo ponovljivosti (reproducibilnosti) esto se ne potuje od strane
parapsihologa, koji posebno koriste sluajne koincidencije za donoenje pris324

trasnih zakljuaka. esto emo u televizijskim emisijama, koje govore o paranormalnim moima, videti prie o ljudima koji su nepogreivo reili neku
misteriju ili videli neto to je bilo nedostupno njihovim ulima. Jedan od
njih je i Gerard Croiset, koji je svojim natprirodnim moima reio brojne
kriminalistike sluajeve. Dva sluaja mogli smo da vidimo u emisiji, ali ono
to nismo mogli da doznamo jeste da su to jedina dva sluaja koja je reio za
etrdeset godina vidovnjakog staa, od poetka karijere 1940. godine pa
do svoje smrti 1980, kad je emisija snimljena. Za hiljade sluajeva iz njegove
prakse, podaci koje je davao bili su ili pogreni ili tako neodreeni da nisu bili ni od kakve koristi. Zato nije nikakvo udo to je imao i dva solidna pogotka; narod za to ima izreku i orava koka zrno nae.

6. Dovoljnost
Dokazi koji podravaju neku tvrdnju moraju da budu u skladu sa sledeim
pravilima:
1. Iznoenje dokaza je obaveza onoga ko iznosi tvrdnju,
2. Posebne tvrdnje zahtevaju posebne dokaze i
3. Svedoenja koja se baziraju samo na autoritetu nisu dovoljna da bi podrala tvrdnju o postojanju paranormalne pojave.
Prvo pravilo odnosi se na stav da nepostojanje dokaza nije isto to i
dokaz o nepostojanju; u ovom sluaju to praktino znai da ako je nemogue dokazati da neko udno svetlo na nebu nije vanzemaljski brod, to nije
automatski dokaz da jeste vanzemaljski brod.
Zamislimo, recimo, da sam ja izneo tvrdnju da je Adolf Hitler iv i da se
nalazi na Siciliji. Moe li neko da dokae da nisam u pravu? Poto je moja
tvrdnja logiki mogua, najvie to moe da se tvrdi jeste da je ona malo verovatna, ali nikada niko nee dokazati da nije tana. ak i ako se za svakog
oveka koga je na Siciliji mogue pronai dokae da on nije Hitler, ja uvek
mogu da tvrdim da nisu svi pronaeni, pa tako nije ni oborena moja tvrdnja.
injenica da niko nije nepobitno dokazano da Hitler ne ivi na Siciliji ne
znai da sam ja dokazao da on ivi tamo. U najboljem sluaju to moe da podri moju tvrdnju da bi on mogao da ivi tamo, ali je to od malog praktinog
znaaja - logika mogunost nije isto to i dokazana injenica. Kad bi nepostojanje dokaza kojim se negira tvrdnja moglo da se prihvati kao dokaz da je
tvrdnja tana, onda bi time moglo da se dokae skoro sve to moemo da
zamislimo.
Nauka i pseudonauka

325

Ovo pravilo zvui sasvim jednostavno i razumno, i time je jo udnije

da se toliko kri u postupku zakljuivanja. Mnogi UFOlozi, recimo, imaju
manir da u raspravama kau: Naravno da je to vanzemaljski brod, ta bi drugo moglo da bude?
Pravilo B (posebne tvrdnje zahtevaju posebne dokaze) svodi se na rezon
balansa (fuzzy logiku), to je najlake objasniti primerom. Ako ja kaem da je
prolog utorka kia pljutala dobrih pola sata i da sam pokisao na putu do
posla, verovatno je da ete mi verovati bez dodatnih pitanja. Ali, ako tvrdim
da su me kidnapovali vanzemaljci i priu obogatim time da su me odveli na
suprotnu stranu Meseca i na meni vrili neka medicinska istraivanja, mogu
slobodno da oekujem da mi neete verovati dok ne iznesem ubedljive dokaze. Moje svedoenje je obian dokaz, koji bi bio dovoljan za obinu tvrdnju,
ali ne i za neobinu.
Poslednje pravilo (svedoenja koja se baziraju samo na autoritetu nisu
dovoljna da bi podrala tvrdnju o postojanju paranormalne pojave) jeste
prirodna zatita od injenice da svi ljudi, bez obzira na njihov drutveni ili
materijalni status, mogu da lau ili da pogreno zapaaju. ak i kada je neko
iskreno ubeen u to da govori istinu, moe da se ispostavi da njegova tvrdnja
nije tana. Opaanje je selektivna delatnost, na koju utiu subjektivna predubeenja, verovanja, sugestija drugih osoba, emocionalno ili fizioloko stanje
i jo veliki broj inilaca. Pamenje je takoe nesigurno zbog izoblienja, zaboravljanja detalja, zamena ili preuveliavanja. Zato izjave o tome ta su ljudi
uli ili videli treba uzimati samo kao priblino tane, u najboljem sluaju kao
indikatore gde treba usmeriti prikupljanje eventualnih materijalnih dokaza o
paranormalnoj pojavi.
Ponovo emo se posluiti primerom iz drame Balkanski pijun. Ilija
izvodi niz pogrenih zakljuaka (donetih bez ijednog valjanog argumenta)
posle praenja osumnjiene grupe u lovu:
Ilija: Nedelja, 7. mart, na poljima ispod Kosmaja, izvode istu vojnu vebu pod firmom lova na fazane. Prvo: pucaju bez prekida, a nita ne ubijaju, to znai da im je osnovni cilj uvebavanje streljake sposobnosti, a ne
lov. Drugo: odravaju kondiciju, prelazei po petnaest - dvadeset kilometara. Tree: organizovani su po sistemu trojki, a poznato je da su trojke
osnovne jedinice diverzantskih grupa. I, etvrto: cilj tolikih kretanja je
izuavanje terena oko Beograda. Danas love ovde, sutra love tamo, prekosutra onamo, mic po mic, lov za lovom, ulovie oni geografski poloaj ue
Srbije. Vide gde se ta radi, ta je u planu, razgovaraju sa seljacima o
raspoloenju u narodu...

326

Mehanizmi verovanja
Ako postavimo pitanje zato ljudi veruju u paranormalne pojave?, esto emo dobiti odgovor da je to zato to oni imaju potrebu da veruju. Mada je
ovaj odgovor manje-vie taan, on nam ipak nita ne objanjava. Psihologija
ima odgovore koji su detaljniji, a tako su brojni da ih nije lako ni nabrojati. A
poto neki od njih nisu ni oigledni ni atraktivni, potrebno je dosta truda da
bi se svi obuhvatili. Za lake razumevanje, psiholog dr Terens Sendbek (Terrence Sandbeck) je razloge koji su doveli do nekritikog verovanja u paranormalne pojave podelio u sedam kategorija: (1) Ignorisanje prirodnih i
drutvenih nauka (posebno matemetike i psihologije), (2) Naivnost, (3) Zatvorenost uma, (4) Lino iskustvo, (5) Pomeranje prioriteta, (6) Informaciono zagaenje i (7) Lakovernost.

Ignorisanje matematike
Nepoznavanje i ignorisanje matematike najbolje je objasnio Don Alen Polos
(John Allen Paulos) u svojoj knjizi Inumeracija. U njoj je demonstrirao kako
je lako razumeti koincidenciju, verovatnou i sluajne dogaaje kad se umesto cifara unesu situacije koje su vetaki personalizovane.
Kvazi - matematika pitanja, navodi Polos, prirodno se pojavljuju svaki put kad neko procenjuje sebe, porodicu i prijatelje. Koliko? Kako dugo?
Koliko daleko? Koliko brzo? ta je verovatnije?
Ljudi koji su suvie okrenuti sebi, nalaze da su ova pitanja nedopadljiva ili
da su ak sasvim neukusna. Brojevi i nauka imaju znaaja za ove ljude
samo ako ih se lino tiu. Njih uglavnom privlae verovanja u maniru Novog Doba kao to su Tarot karte, I Ching, astrologija i bioritam, jer im pruaju podatke koji su im lino prilagoeni. Nemogue je pridobiti interesovanje takvih ljudi za matematike i naune injenice, ak i ako je to u njihovom interesu ili prosto zbog toga to je to izazovno i lepo.
Polos u istoj knjizi objanjava vezu izmeu inumeracije i pseudonauke. Po
njemu, ljudi koji nisu u stanju da vide razliku izmeu korelacije (statistike
veze) i kauzaliteta (uzrono - posledine veze) ne mogu ni da donesu ispravan zakljuak.
U asopisu Ameriki naunik (American Scientist) tokom 1988. godine
objavljeni su rezultati istraivanja o naunoj opismenjenosti naroda, koje je
izvrila Laboratorija za javno mnjenje (Public Opinion Laboratory). Rezultat je
bio poraavajui: 95% ljudi nije prolo osnovni test naune pismenosti! U studiji koju je ista institucija izvrila tri godine pre toga, ovoga puta na temu teNauka i pseudonauka

327

hnoloke opismenjenosti, rezultat je bio 85% tehnoloki nepismenog stanovnitva Amerike. Dve treine upitanih, recimo, nije imalo ni najgrublju predstavu o tome ta je molekul. Samo 55% znalo je da je Sunce zvezda, 25% je
mislilo da je planeta, 15% da je neto drugo a 5% nije imalo nikakvu predstavu ta bi ono moglo biti.
U propratnom lanku koji je napisao Jon Miler (Jon Miller), direktor pomenute laboratorije, izneto je miljenje da je ovakva nezainteresovanost prosenog oveka za nauku u velikoj meri posledica stereotipa koji u narodu
postoji o naunicima kao ljudima. U uzorku od 35 000 Amerikanaca, mogao
je da se pronae iznenaujue visok procenat negativnog miljenja o naunicima: oni su ljudi koji zanemaruju svoju porodicu, ne obraaju panju na svoju suprugu, nikad se ne igraju sa decom i nemaju drutveni ivot niti bilo kakvih drugih interesa. Dalje, naunici gnjave svoju enu, decu i prijatelje, uvek
ure u svoju laboratoriju, a kao vrhunac svega, neki od njih ak prisiljavaju
svoju decu da i sami postanu naunici!

Ignorisanje psihologije
Danas je svako psiholog-amater. Mnogi ljudi smatraju da znaju o sebi sve to
je mogue znati, a ako ih upitate o ogranienjima ljudskih ula i mozga, oni
e misliti da ste zapoeli razgovor o alkoholizmu i narkomaniji.
Kad kaemo da je re o ogranienjima koja su svojstvena zdravim ljudima, ova tema ipak postaje interesantna jer nudi objanjenja nekih mehanizama koji su doveli do masovnog verovanja u natprirodno. Ovde je sa gledita psihologije situacija prilino sloena, ali za ovu priliku dovoljno je da pomenemo nekoliko najvanijih psihikih mehanizama koji su odgovorni za
sklonost ka onostranom. To su perceptivna distorzija, kognitivna disonanca, mentalna selektivnost, greke seanja i kognitivne iluzije. Na prvi pogled
re je o teko razumljivoj temi zbog obilja strunih izraza, ali stvar je znatno
jednostavnija kad se prevede na obian jezik i objasni sa nekoliko primera.
1. Perceptivna distorzija. Jednostavo reeno, to je izoblienje u opaanju.
Problem verodostojnosti izjava oevidaca tako je dobro istraen i razoblien
da je pravo udo to sudstvo jo uvek olako uzima izjave svedoka kao verodostojne. ak je i meu pravnicima mali broj onih koji su upoznati sa svim
opasnostima koje sa sobom nose i jednostavne optike iluzije.
Jednostavna opaanja su sve samo ne jednostavna, rekao je maioniar
Deri Endrus (Jerry Andrus). On je stvorio niz iluzija i trikova zasnovanih na
tome da se opaanje oslanja na oekivanja posmatraa. Njegova je izreka
Svako crta svoju sliku realnosti etkicom umoenom u boju prolosti.
328

2. Kognitivna disonanca. Drugim reima, ovo je saznajni nesklad koji nastaje kad se ovek suoi sa informacijom koja je u suprotnosti sa njegovim sistemom shvatanja sveta. Ne treba nam poznavanje psihologije da bismo znali
da e mnogi ljudi radije posumnjati u svoja ula nego to e izmeniti stavove
i verovanja. Primer su lanovi udruenja Ravna Zemlja (Flat Earth Society), koje ne moe da razuveri ni sva sila fotografija i video - zapisa nainjenih iz svemira; za njih je zemlja ravna ploa i o tome ne prihvataju raspravu.
Lamar Kin (M. Lamar Keene) uveo je pojam true-believer syndrome, koji
je teko prevodiv s obzirom na to da ima dvostruko znaenje: sindrom istinskog vernika i sindrom verovanja u istinu. Ovaj sindrom ogleda se u verovanju u natprirodne pojave ak i kad postoji nesumnjiv dokaz da su zasnovane
na prevari. U knjizi Spiritistika mafija (The Psychic Mafia) Kin iznosi stav
da je sindrom istinskog vernika najvanija stvar na koju spiritisti raunaju, jer
nikakvo logiko rasuivanje ne moe da ugrozi njihovo verovanje. Oni koji
pate od ovog sindroma smatraju da teina izloenih dokaza nije dovoljna u
odnosu na teinu svih dokaza koji su ranije podravali verovanje.
Mada ovaj sindrom nije do kraja objanjen, pretpostavlja se da se on zasniva prvenstveno na zadovoljavanju emocionalnih potreba. Nije teko razumeti ljudsku potrebu za verovanjem u besmrtnost due, u komunikaciju sa
umrlima ili u telekinetiko upravljanje predmetima.
3. Mentalna selektivnost. Sposobnost naeg mozga da razlikuje bitne od
nebitnih stvari daleko je od savrenstva. Mi, ljudi, moramo da se pomirimo
sa selektivnom percepcijom; ona nas navodi da prosto zanemarimo opaanja
koja ne odgovaraju naim oekivanjima. ak i seanje moe da bude selektivno. Rado se seamo proroanskih snova koji su se ostvarili, a pri tom zaboravljamo na hiljade drugih koji nisu. Isto tako, dugo emo pamtiti ako
pomislimo na neku osobu i ona se sledeeg trenutka odnekud pojavi, a sva
razmiljanja koja se nisu tako zavrila zaboravljamo ve u sledeem trenutku.
Selektivna ekspozicija je manje ili vie svesno izbegavanje situacija koje bi mogle da ugroze na nain shvatanja sveta. To nam pomae da ouvamo svoj lini sistem verovanja, jer emo rado prihvatiti razvoj dogaaja koji
u izgledu ima potvrdu naih ubeenja, a izbei opcije koje ih ugroavaju. U
poglavlju Tehnike obmanjivanja / Kako zaraditi milion dolara naveli smo ponudu Fondacije Dejms Rendi za visoku novanu nagradu svakome ko potvrdi
neku paranormalnu sposobnost. Mada veliki broj ljudi tvrdi da ima paranormalne sposobnosti, odziv je ipak bio iznenaujue mali. ta mislite, zato?
4. Greke seanja. Ovaj fenomen esto se ilustruje pojavom koja se u psihologiji zove ve vieno ili deavi (dej vu). Iz nekog razloga, mozak ponekad
prosleuje podatak direktno do dugotrajne memorije, zaobilazei kratkotrajNauka i pseudonauka

329

nu (ikoniku) memoriju. To stvara pogrean utisak da se prizor koji upravo

(po prvi put) gledamo ve nalazi u memoriji i da smo ga nekad davno videli.
Ovo koriste pristalice teorije reinkarnacije, koji smatraju da je deavi zapravo
seanje na dogaaje i mesta viena u nekom od ranijih ivota.
Deavi je samo jedan primer pogrenog seanja, koji je vrlo atraktivan,
pa je poznat i laicima. Primera pogrenog seanja ima mnogo i esti su krivci za pogrene zakljuke, pa u dobroj meri i za verovanja u nepostojee.
5. Kognitivne iluzije. Ljudski nain prikupljanja podataka takav je da vei
znaaj dajemo dokazima koji proizilaze iz pojedinanog sluaja nego onima
koje dobijamo iz masovnih podataka ili statistikih istraivanja. U igrama na
sreu, recimo, panja javnosti ciljano se fokusira na dobitnika premije ije slike i intervjui izlaze u novinama i veliki broj ljudi prati njegovu sudbinu. Pri
tome se zanemaruju desetine hiljada onih koji nisu nita dobili; tako se stvara iluzija da je verovatnoa dobijanja premije znatno vea nego to jeste.

Naivnost
Ljudi su drutvena bia. Oni mogu da opstanu samo ako ive u porodici ili u
nekoj drugoj zajednici. lanovi ovih zajednica upueni su jedni na druge, pa
su i meusobno zavisni. Da bi ovaj sistem grupnog opstanka funkcionisao,
oni moraju da veruju jedan drugome, ili prosto reeno - da budu naivni.
Zato kad nam neko, koga prihvatamo kao potenu osobu, ispria neto
neobino, mi emo to verovatno prihvatiti kao istinu. Pa kada prenesemo priu drugima, formira se lanac Radio Mileva i uskoro e cela okolina sa istom
koliinom poverenja uivati u neobinoj prii. Izoblienja prie u ovakvom
lancu su kumulativna (u svakoj novoj verziji sve su vea), pa e tako svaka
neistina, pridodata prii, da se ouva kroz lanac i na kraju umesto izvornog
dogaaja (ako i on nije izmiljen) dobiemo urbanu legendu.
I naivnost ima svoje gradacije - zdrava koliina naivnosti omoguava
nam da uivamo u akcionom filmu jer verujemo igranoj sceni koju vidimo,
mada dobro znamo da ona nije istinita. Za nijansu je ozbiljnija prevara koju
ini maioniar dok izvodi svoje trikove pred publikom. Mada e on uvek
priznati da je to samo demonstracija trika, ipak nee otkriti tajne svog zanata pa e nain izvoenja trika za posmatraa ostati tajna.
Slinom tehnikom izvoenja trika slue se i ljudi koji tvrde da imaju
natprirodne sposobnosti, samo to je stav prema publici nepoten - oni se trude da ostave utisak da nije re o triku nego o posebnim moima. Njihovi klijenti zaista moraju da budu naivni da bi u ovo poverovali, naroito ako sve
to skupo plaaju. Najvei stepen (reklo bi se ak patoloke) naivnosti poka330

zuju sami izvoai ovih trikova kad i sami sebe ubede u to da su po neemu
posebni i da imaju sposobnost koja nije svojstvena obinom oveku.
esto se naivnost meusobno dopunjava sa selektivnim razmiljanjem.
Ako se pojavi nesumnjivi dokaz da je neiji nain rezonovanja bio neispravan, na scenu stupa psiholoki mehanizam koji e, pomognut naivnou,
odbaciti dokaze i podrati prvobitno verovanje. Primera za ovo ima dosta i
mnogi su zaista zabavni. Dogaaj koji sledi je istinit.
Jedna moja poznanica odluila je da krene na slubeni put u Italiju samo
zato to joj je njen lini astrolog (koji se inae profesionalno bavi davanjem
astrolokih poslovnih saveta) rekao da je tamo eka sjajan uvozno-izvozni
posao na kome e dobro zaraditi. ak je precizirao da e to biti trgovina keramikim ploicama. Posle dosta truda, izgubljenog vremena i utroenog novca, ona se vratila bez najmanjeg izgleda da ostvari bilo kakav profit. Kad ga
je upitala zato joj je dao pogrean savet, njegov izgovor je bio, blago reeno,
udan: Pa ja ponekad namerno kaem suprotno od onoga to vidim! Teko mi
je bilo da sauvam ozbiljan izraz lica kad je sve to iznela kao dokaz da u
astrologiji ima neega: Eto, vidi, zaista je i bilo suprotno od toga to je rekao!

Zatvorenost uma
Postoji mnogo ljudi koji imaju problema sa shvatanjem pojmova kao to su
apsurd, vieznanost pa ak i jednostavnost. To su veliki poklonici verovanja u paranormalno. Um ovih ljudi otvoren je samo za iskustva koja podravaju njihov sistem verovanja, a pri tome e okriviti sve druge da su robovi
svog zatvorenog uma i da ih to spreava da vide istinu.
Osnovni problem ovih ljudi je to suvie lako odustaju od pokuaja da
razumeju stvari ako u njima svaki pojam i svaka pojava ne nose urednu etiketu sa lako razumljivim objanjenjem. Anomalna iskustva spadaju u posebnu kategoriju i ona moraju da imaju objanjenje koje svaki laik moe da shvati i, ako ih nauka ne objasni tako da to bude oigledno i svima jasno, onda e
to uiniti lokalni astrolog ili beli mag. ak i besmisleno objanjenje bolje je od
strunog i teko razumljivog, ili ak nikakvog. Kad se tako gleda na stvari,
postaje jasno zato astronom nema objanjenje za sve pojave a astrolog ima,
kao to ni medicina nema lekove za sve bolesti, a lokalni nadrilekar ima.
Svako e, u skladu sa svojim nainom razmiljanja, da se opredeli za
svoje shvatanje pojma otvorenosti uma. Za nekoga to e biti prihvatanje svega to se nudi, bez ikakvog kritikog stava. Druga grupacija ljudi prihvatie
ono to odgovara njihovim linim potrebama, materijalnom bilansu i intimnim eljama, to je egoistian stav koji im ivot ini lakim ali im u isto vreme
Nauka i pseudonauka

331

ne dozvoljava da upoznaju svet koji ih okruuje. U treoj grupi su oni koji

selektivno prihvataju samo injenice da bi njihovim povezivanjem stigli do
saznanja o nainu na koji priroda funkcionie.

Lino iskustvo
U pasusu koji govori o kognitivnim iluzijama dat je primer (potenciranje dobitnika na lutriji) koji opisuje kako pojedinani sluaj moe da bude presudan za donoenje zakljuka, naroito ako se pri tome ignorie mnotvo drugih sluajeva koji ne podravaju eljenu tezu. Ova iluzija se veoma esto od
strane politikih vlasti zloupotrebljava za pridobijanje javnog mnjenja.
Da bi opravdali agresiju na Jugoslaviju i bombardovanje njenih gradova 1999. godine, pri emu je mnogo nedunih civila izgubilo ivote, mediji
zemalja lanica NATO objavljivali su autentine snimke iptara-izbeglica od
kojih su mnogi pred mikrofonom ponavljali kako treba bombardovati Beograd. Ova jednostranost u zakljuivanju na zgodan nain demaskirana je ba
od strane jednog amerikog vojnog strunjaka, koji je javno rekao da je takvo
opravdanje besmisleno, jer biste isto tako lako mogli na svetu da naete i
dosta ljudi koji bi pred kamerama izjavili da treba bombardovati Vaington.
Ni jedna vlast nije imuna na to da u propagandi iskoristi mo iznoenja
neijeg linog iskustva kako bi postigla eljeni propagandni efekat. Najobinija selekcija vesti, pod formom ureivake politike dovoljna je da (ak i bez
ijedne izgovorene lai) proturi praktino bilo koju tezu.
Dani koji su sledili neposredno posle bombardovanja uinili su da prisustvujemo nesvakidanjoj ilustraciji ove zloupotrebe. Dve televizijske kue,
dravna RTS i anti-reimska Studio B, objavljivale su informativne emisije sa
dijametralno suprotnim izvetajima sa Kosova, mada su obe koristile istinit
snimljeni materijal sa istinitim priama. Iz nekih razloga, prvoj kui su odgovarali smirujui izvetaji o tome da se situacija popravlja, a drugoj da je zategnutost vea nego ikad. Zahvaljujui najobinijoj selekciji vesti sa puno pojedinanih sluajeva, od kojih je svaki podjednako autentian i istinit, mogli ste
kao u interaktivnom filmu (u kome gledalac sam odluuje kako e se pria
zavriti) pritiskom na dugme daljinskog upravljaa da odluite da li e vesti
sa kriznog podruja biti dobre ili loe.
Korienje izolovanih pojedinanih sluajeva za dokazivanje teze jedan
je od moguih pokazatelja da je re o manipulaciji i demagogiji. Veliki broj
ljudi je neotporan na tu vrstu sugestije, pa se ona koristi tamo gde realni statistiki pokazatelji ne govore u prilog onome ko organizuje nastup. Ovo dobro znaju razni iscelitelji, proroci, astrolozi i njima slini, pa svoje nastupe
332

osmiljavaju i reiraju tako da poneki od neutralnih svedoka javno iznese

svoj primer u kome se lepo vidi kako je njemu ili njegovom lanu porodice
taj strunjak pomogao, i to ni manje ni vie nego spasao ivot. S obzirom na
to da smo svi emotivna bia, rado se uivljavamo u ovakvo anegdotsko iznoenje linog primera, divimo se vetini i sposobnosti strunjaka, zadovoljni
smo zbog srenog ishoda dogaaja i, to je najvanije, verujemo u priu.
ak i u neobaveznim razgovorima u drutvu moemo da se uverimo u
ogromno poverenje koje ljudi imaju u dokaze proizale iz pojedinanih sluajeva. Zaponite, recimo, razgovor o tetnosti duvana (neka ne zamere puai za ovaj primer) i skoro uvek e se pojaviti neki pua ko e vam se suprotstaviti nesumnjivim dokazom da niste u pravu: eto, njegov deda je sedamdeset godina puio po dve paklice dnevno, i nikad u ivotu nije bio bolestan
a doiveo je duboku starost. Primer je verovatno istinit i ovakav ishod je mogu, ali tim pojedinanim sluajem nita ne dokazuje, tim pre to medicina
nudi bezbroj suprotnih primera, u kojima je smrtni ishod skoro sigurno nastupio direktno od posledica puenja. Osim toga, ovde se zanemaruje jo nekoliko injenica - da je njegov deda iveo u zdravoj sredini, pio istu vodu,
udisao vazduh bez otrovnih isparenja i jeo prirodnu hranu bez pesticida, vetakih boja i konzervansa. Pa, budui da jedna cigareta ne sadri fatalnu dozu otrova nego predstavlja samo jedan od faktora rizika, on je u startu bio u
povoljnijoj poziciji od nas koji uivamo u blagodetima civilizacije.

Pomeranje prioriteta
Kroz celu istoriju pa sve do skorih dana, ovek je morao da ulae znaajan
napor da bi preiveo. Tek je s razvojem industrije preivljavanje postalo neto to se samo po sebi podrazumeva, a zahvaljujui efikasnosti proizvodnje
i unapreenju poljoprivrede, u ovekovom dnevnom programu pojavila se
velika koliina slobodnog vremena, tako da je umesto nekadanjeg preiveti
danas osnovni cilj postao uivati.
Na alost, nisu svi ljudi spremno doekali ovu promenu. Neki su, umesto da traganje za hranom zamene traganjem za sreom, utonuli u razne psiholoke zamke iz kojih nisu umeli da nau izlaz. U novonastaloj situaciji,
kada je svakome ostavljeno na volju da svoje slobodno vreme organizuje
onako kako to eli, dole su do izraaja i razliitosti meu ljudima. Nekadanji zajedniki prioritet, preivljavanje, pretvorio se u mnotvo individualnih: novac, mo, umetnost, rad, Bog, porodica, droga, kocka, ljubav, nasilje,
sport, seks, stvaralatvo - svako je negde naao svoj smisao ivota. Zato nije udno to, u ovakvoj arolikosti prioriteta, jednom broju ljudi odgovara
onostrano shvatanje sveta.
Nauka i pseudonauka

333

Informaciono zagaenje
Termin informaciono zagaenje 1977. godine uveo je Rej Hajmen (Ray
Hyman), profesor psihologije sa Univerziteta u Oregonu. Po njemu, prosean
civilizovani ovek svakodnevno je izloen velikoj koliini prljavih informacija (u koje posebno ubraja priloge u masovnim medijima koji afirmativno i nekritiki govore o paranormalnim pojavama), a onaj ko vidi da se o neemu toliko pria, mora da pomisli da tu ima neega.
Tako je pljusak informacija poeo znaajno da utie na nae navike, pa
i na shvatanja. Veliki broj ljudi do te mere se saiveo sa masovnim medijima
(pre svega sa televizijom) da vie ne moe da zamisli ivot bez njih. To ide
ak dotle da neki ljudi ne mogu da zaspe bez gledanja televizijskog programa iz kreveta ili da se porodina poseta roaka ili prijatelja vie ne svodi na
druenje i razgovor, nego na seansu kolektivnog buljenja u ekran.
Osnovni problem sa medijima jeste to oni funkcioniu po ekonomskim
zakonima i to su prisiljeni da povlauju (esto i loem) ukusu publike. Gledaoci koji nalaze zadovoljstvo u tome to e se obrazovati ostaju u manjini u
odnosu na one koji ele samo zabavu - to samo po sebi ne bi bilo toliko loe kad ta zabava ne bi bila prvenstveno vezana za prazan senzacionalizam.

Lakovernost
lanak Denijela ilbera (Daniel Gilbert), objavljen 1991. godine u strunom
asopisu Ameriki Psiholog, pokuava da odgovori na pitanje zato ljudi
imaju potrebu da nekritiki veruju u veinu informacija koje dobiju. Njegov
zakljuak je jednostavan:
Nalazi iz obilja istraivake literature navode na samo jedan zakljuak ljudi su lakoverna stvorenja koja smatraju da je vrlo lako verovati i vrlo
naporno sumnjati.
Iz perspektive evolucije nije teko pronai korene ovom rezonu, jer u ivotu
koji su nai preci vodili bilo je najvanije preiveti. Oni su morali bez razmiljanja da veruju tome to vide svojim oima, jer su samo tako mogli da dou do hrane i da izbegnu da sami postanu neiji obrok.
Ako je ilber u pravu, onda je jasno zato je potrebna hrabrost da bi se
ovek odupro prvom utisku i da bi dozvolio sebi da pobedi svoju tvrdoglavost i promeni miljenje. Sumnjanje je naporna borba sa samim sobom, dok
se za verovanje treba samo opustiti i ono e doi samo od sebe.

334

Okamova otrica
William of Occam (pravilno je
napisati i Ockham) je britanski filozof koji je iveo od 1285. do
1349. godine. Osobine po kojima
je prepoznatljiv jesu jasnoa, oiglednost i konciznost misli i izraslika 1
slika 2
avanja, pa je jedan od kompjuterskih programskih jezika, koji podrava vieprocesorski rad (primenjen u
superkompjuterima) prozvan po njemu. Ovde ga pominjemo zbog njegovog
popularnog filozofskog stava, nazvanog Okamova otrica ili Okamov brija, koji se esto navodi u raspravama izmeu skeptika i ljudi koji veruju u
paranormalne pojave.
Taj stav izraen je jednom reenicom: Entia non sunt multiplicanda praeter necessitatem, to moemo da prevedemo kao Entitete ne treba nepotrebno umnoavati (entitet = bit, sutina). Ovo se esto formulie kao pravilo o
ekonomiji u filozofiji, a moe da se objasni i na razumljiviji nain: na osnovu
raspoloivih podataka, uvek treba izvesti najjednostavniji mogui zakljuak.
Dakle, ako imamo dva ili vie objanjenja za neku pojavu, treba napraviti
otar rez izmeu najjednostavnijeg i svih ostalih i odbaciti one koji nepotrebno komplikuju stvar.
Posluiemo se grafikim objanjenjem. Ako imamo zadatak da povuemo liniju kroz etiri take u koordinatnom sistemu (kao na prvoj slici), to
bi mogla da bude prava linija (druga slika), ali i bilo koja druga - na treoj i
etvrtoj slici vidimo jo dva reenja, a postoji bezbroj moguih. Ipak, logino
je da, kao najjednostavnije, usvojimo prvo a odbacimo sva ostala, bar dok se
ne pojavi jo neka taka; ako ona obori ispravnost prvog reenja, opet smo
duni da pronaemo reenje koje je najjednostavnije za novi niz taaka.
Iz Okamove otrice izveden je i stav, koga je definisao Karl Segan (Carl
Sagan): posebna tvrdnja zahteva poseban dokaz. Ovo bismo mogli da ilustrujemo istim grafikim primerom:
ako se, recimo, opredelimo za reenje sa tree slike, tu odluku moramo da opravdamo valjanim
objanjenjem zato smo ba njega
odabrali. Samo prvo reenje (slika
2) ne zahteva posebnu odbranu, jer
ni reenje ni po emu nije posebno.
slika 3
slika 4
Nauka i pseudonauka

335

Mada sve to deluje kao jednostavan i logian nain rezonovanja, pravilo Okamove otrice esto se kri u postupku rasuivanja (Farovi automobila
na brdu? Gluposti, to je svemirski brod!). Svako bi mogao da navede po neki
sluaj u kome se kri ovo pravilo. Evo jednog primera. Dogaaj je istinit.

Ko je pojeo trenje?
Pre nekoliko godina jedan moj prijatelj eleo je da kupi malu kuu sa vonjakom u nekom od podavalskih vikend-naselja. Raspitao se za cene, pripremio
novac i krenuo da prikuplja ponude. Posle nekog vremena kupio je lepu kuu na velikom imanju za manje od polovine oekivane sume. Kako je uspeo?
Kada se odazvao na oglas i posetio vlasnicu (stariju enu koja je sa unukom povremeno boravila u toj kui), razvio se prisan razgovor jer, oigledno,
ni jedna strana nije imala suvie trgovakog instinkta, pa ni od koga nije dolazila elja za prevarom. Na njegovo otvoreno pitanje zato je cena, koju je
ona sama navela, tako niska, ena je odgovorila da mora hitno da se seli jer
su se pojavili duhovi koji joj rade o glavi. Kako je dola do tog zakljuka?
Pa, dve noi uzastopno pojeli su joj trenje koje je ostavila na stolu u vonjaku i umesto njih u iniji ostavili samo kotice.
Budui da je okoreli skeptik i realista, kupac joj je rekao da je to verovatno delo nestane dece iz komiluka, ali vlasnica kue je na to nepresano ponavljala ne, ne, zna se da to samo duhovi rade; pri tome svoju tvrdnju nije
potkrepila nikakvim dokazom koji bi joj bio primeren. Kupoprodaja je obavljena, a moj prijatelj i dan-danas sa porodicom koristi tu kuu bez ikakvih neprijatnosti, pa i bez poseta duhova. Nikada mu niko nije pojeo trenje ostavljene u vonjaku (jer su poinitelji, kogod oni bili, oigledno vie zazirali
od oveka spremnog da brani svoj posed nego od stare ene i deteta), za none umove dobro je znao da potiu od glodara ili drugih ivotinja, a ako bi
ugledao sovu ili nonog leptira, nije ih gledao kao posetioce iz onostranog
nego kao dokaz da boravi u zdravoj prirodnoj sredini.

336

Malo matematike
Nedavno sam sanjao da mi je umro deda. Probudio sam se uznemiren, ali
sam rekao sebi da je to samo san i ubrzo zaboravio na to. Ali, neto kasnije zazvonio je telefon i jedan roak mi je javio da mi je umro deda.
Ovo je saeto preneta ispovest itaoca koja se pojavila u jednom naem tabloidu. Nemamo razloga da ne verujemo u ovakve prie, tim pre to bi na ovu
temu malo ko zbijao ale. ta je po sredi - telepatija, vidovitost ili prosta koincidencija? Logian zakljuak je da postoje neke tajne telepatske veze koje se
aktiviraju u kritinim trenucima - jer ako nije to, ta je onda?
Naalost, odgovor je mnogo prizemniji. Prosta raunica pokazae da
ovakvi dogaaji ne samo da nisu neobini, nego su sasvim normalni. Naprotiv, neobino bi bilo kad se ne bi dogaali.
Najpre emo pojednostaviti stvar i krenuti od pretpostavke da svako od
nas ima samo po jednog dedu, i da je taj nesreni san imao samo jednom u
opsegu od svoje 5. do 50. godine (moe li neko da se pohvali da u 50-oj godini ima ivog dedu?) Ovakvi snovi inae nisu nikakva retkost, ali ih mi veoma brzo zaboravljamo - naravno, osim kad nas ovako neobina koincidencija prisili da ga pamtimo celog ivota. Koje su anse da se ta dva dogaaja
zbiju u jednom danu? Tih 45 godina je neto oko 16 000 dana, dakle mogunost je 1 : 16 000 (pazite, ansa da se ta dva dogaaja odviju u jednom odreenom danu je 1 : 256 miliona (to je 16 000 x 16 000), ali da se dogode zajedno
u bilo kom danu u periodu od 45 godina ansa je 1 : 16 000.
Realno je proceniti da je ova verovatnoa nekoliko puta vea, jer u danima kad nam je neka od dragih osoba teko bolesna ili na samrti, znaajno
raste verovatnoa da emo svoje strahove i zle slutnje ispoljiti kroz snove.
Ipak, taj faktor ovde zanemarujemo jer je i bez njega, istom matematikom,
mogue dokazati tezu. Idemo dalje.
Ovako izraunata verovatnoa odnosi se na samo jednog dedu, ali poto bi podjednako neverovatno bilo i kad bi se vest odnosila na bilo kog roaka ili prijatelja, onda bi verovatnoa bila vea onoliko puta koliko znamo
osoba koje su nam dovoljno bliske da bi strah od njihovog gubitka mogao da
se manifestuje kroz tako ruan san. Koliko je takvih osoba? U tipinom sluaju, oko deset. Tako se verovatnoa penje na 1 : 1600.
To je jo uvek mala mogunost, ali nismo ni krenuli od toga da takav
proroanski san mora da se dogodi ba nama ili nekoj odreenoj osobi, nego samo da do nas dopre vest da se to bilo kome desilo. Zato prelazimo na
sledei korak: ako kod nas ima oko 10 miliona koliko - toliko pismenih ljudi
Nauka i pseudonauka

337

(nepismene zanemarujemo jer ne oekujemo da e vesti od njih stizati u

tampu), to e dati veliku grupu od preko 6000 ljudi za koje se moe oekivati da im se takva koincidencija dogodila nekada u ivotu.
Ostaje jo pitanje za koliko od tih 6000 zanimljivih podudarnosti emo
mi ikad doznati? Naravno da nee svako od aktera ovih dogaaja pouriti da
dojavi tu vest redakciji asopisa. Proceniemo da bi od svakog stotog ovakva
vest, direktno ili preko posrednika, stigla do nekog od novinara; tako emo
za ivota imati oko ezdeset ovakvih sluajeva u tampi. To je po jedan za
svaku godinu naeg pismenog dela ivota, otkad smo poeli da pratimo
tampu. Verovatnoa da emo proitati o jednom ili vie njih je realna, i to ni
po emu ne bismo mogli da proglasimo za udo, a jo manje za dokaz da postoje paranormalne pojave.
Ova analiza, inae, ilustruje neto to je poznato kao Post hoc zabluda.
Ceo latinski izraz glasi Post hoc ergo propter hoc, i moemo da ga prevedemo kao posle ovoga dakle zbog ovoga. Zabluda nastaje kad se drugi dogaaj
desi neposredno posle prvog, pa zbog toga izvedemo zakljuak da se desio
zbog prvog. Recimo, kad se prehladimo, samo umotamo stopala krpama natopljenim rakijom i posle nekoliko dana smo zdravi (svejedno je to bi nam
isto vreme bilo potrebno za ozdravljenje i bez natapanja nogu). Ili, student je
poloio ispit zato to je njegova majka prosula au vode na put za njim, a
ako je pao na ispitu, to je zato to nije pisao olovkom koja mu donosi sreu.
Statistiari znaju kako da izbegnu post hoc zabludu u svojim istraivanjima; postoji matematiki mehanizam koji e objektivno rei da li je statistiki uzorak (broj sluajeva za koje se raunaju podaci) dovoljan za verodostojan zakljuak. Recimo, ako je od 200 studenata njih 100 poloilo ispit a 100
palo, pa se utvrdi da je u prvoj grupi njih 80 u svom bioritmu imalo pozitivan
intelektualni ciklus a u drugoj samo 20, onda je to dovoljan razlog da ozbiljnije priemo izuavanju teorije bioritma. Ali, ako se ja posle jednog ili vie
nepoloenih ispita pravdam nepovoljnim bioritmom, onda je to samo moj lo
izgovor za neuspeh.

Od pogrene procene do verovanja

esto nam je potrebno da procenimo koliko je verovatan neki dogaaj. Ako,
recimo, bacimo novi, postoji 50% mogunosti da padne na glavu i isto
toliko da dobijemo pismo. Kolika je verovatnoa da emo do kraja dana
osetiti zemljotres? Veoma mala, ali svakako vea od nule. A da e tokom sledeeg meseca pasti kia? Velika, ali ipak manja od 100%. Za neke dogaaje
moemo sa velikom tanou da procenimo verovatnou, ali neke situacije su
varljive i lako navedu na pogrenu procenu.
338

Postoje dogaaji za koje bi se reklo da su skoro nemogui, ali matematika analiza pokazuje da su sasvim verovatni. Raunanje verovatnoe ovih
dogaaja uglavnom prate veliki brojevi, pa je zato ova pojava dobila naziv
Zakon velikih brojeva.
Koliko je verovatno da e osoba koju ste upravo upoznali imati roendan istog dana kao i Vi? Ovo nije teak zadatak: ako ni jedan od vas nije roen ba 29. februara, verovatnoa iznosi 1 / 365. Tako ete na utakmici koja je
okupila 50 000 gledalaca moi da oekujete da postoji jo 137 ljudi koji e
zajedno sa Vama slaviti roendan. A kolika je verovatnoa da e se na terenu
po kome se kreu 22 igraa i sudija nai bar dvojica koji istog dana slave
roendan? Reklo bi se da je za ovo mala ansa, ali raunica ipak pokazuje da
je ona neto vea od 50%.
Robert Tod Kerol opisuje sluaj kad je cela svetska tampa pisala o
srenoj dobitnici iz Nju Dersija. Ona je dva puta dobila glavnu premiju u
igri Loto! U listu New York Times objavljen je podatak da su anse za ovo bile
1 prema 17 triliona. Kad su statistiari Stiven Semjuels (Stephen Samuels) i
Dord Mek Kejb (George Mc Cabe) izraunali ovu verovatnou, ispostavilo
se da ona iznosi 3,3% za 4-meseni period i preko 50% za period od sedam
godina! Otkud ovako velika razlika u proceni verovatnoe? Obe raunice bile
su formalno korektne, samo to je prva zanemarila vaan podatak da niko od
igraa ne uplauje samo po jednu nego vei broj kombinacija.
U ovom poglavlju opisali smo sluaj u kome je italac izvestio redakciju asopisa o proroanskom snu u kome je najavljena smrt njegovog dede.
Sad emo proiriti raunicu: pretpostavimo da matematika mogunost da se
sluajno dogodi da neki san bude proroanski iznosi jedan prema milion. Na
svetu ima oko 6 milijardi ljudi; svake noi svaki od njih sanjae po 250 razliitih snova (ovaj podatak navodi Terens Hajnis (Terence Hines) u svojoj knjizi Pseudonauka i paranormalno). Prosta raunica pokazae nam da svake noi
po 1 500 000 ljudi na svetu sanja bar po jedan proroanski san i to samo kao
posledicu sluajnosti! Ovaj broj bio bi i vei ako bismo uzeli u obzir injenicu
da ljudi esto sanjaju sadraje koji ih inae brinu ili optereuju (dakle, za koje
postoji poveana mogunost da se dogode na javi) i da je sadrina snova
esto apstraktna i simbolina, to poveava mogunost da neki sluajni san
poveemo sa stvarnim dogaajem.
Nema sumnje da je pogrena procena verovatnoe dogaaja jedan od
vanih generatora verovanja u paranormalno.

Nauka i pseudonauka

339

Gausova kriva
Uzmimo u ruku 20 novia i bacimo ih na sto. Koliko je palo na glavu, a
koliko na pismo? Verovatno je da ima priblian broj i jednih i drugih, jer je
to najverovatnija mogunost (entropija zatvorenog sistema raste, rekli bi fiziari, koji entropiju izjednaavaju sa koliinom nereda). A da li moe da se pojavi svih 20 glava? Svakako da moe, mada to nije mnogo verovatno: moemo da oekujemo da e se to dogoditi u jednom od oko milion sluajeva.
Nacrtaemo dijagram kod koga je na horizontalnoj osi predstavljen broj
jednako okrenutih novia (za pismo on opada od 20 do 0 a za glavu raste od 0 do 20), a na vertikalnoj verovatnoa pojavljivanja kombinacije. Tako
emo dobiti krivu liniju koja lii na zvono i koju matematiari zovu Zvonasta ili Gausova kriva, mada se u strunim diskusijama ee koristi izraz Normalna distribucija.

Verovatnoa pojavljivanja glava-pismo za 20

bacanja novia

Naravno da Gausova
kriva ne pokazuje samo verovatnou koja se odnosi na
bacanje novia. Mnoge pojave u prirodi imaju slinu
zakonitost. Recimo, visina
ljudi: mali je broj veoma
niskih ili veoma visokih,
samo je broj proseno visokih veliki. Slino je i sa inteligencijom, kapacitetom
plua ili bilo kojim drugim
merljivim svojstvom.

U poglavlju Tehnike obmanjivanja / Raljari govorili smo o testiranju

raljara, sprovedenog od strane minhenskog Univerziteta za fiziku. Tada smo
pomenuli da je u komentaru rezultata agencija Wagner, Betz und Koenig uzela
natprosean rezultat koji je postiglo nekoliko raljara i navela ga kao dokaz
da se teza o postojanju raljarskog fenomena moe smatrati empirijski dokazanom. ak ni injenica da isti raljari nisu mogli da ponove ostvareni rezultat,
nije navela strunjake iz agencije da zakljue da je on naprosto bio sluajan.
Uz dovoljno veliki broj uesnika testa (a u ovom sluaju bilo ih je preko 500)
neizostavno je moralo da se nae i nekoliko veoma dobrih rezultata; bilo je
svakako i veoma loih, ali to niko nije pomenuo. Ako bi se nacrtala raspodela
uspenosti raljara, verovatno je da bi se dobila kriva koja lii na Gausovu, a
u njoj uvek ima neto mesta za ekstremne (i dobre i loe) sluajeve.
340

Selekcijom rezultata ispitivanja mogue je dokazati praktino bilo koju

tvrdnju - setimo se Miela Goklena (Michel Gauquelin) iz poglavlja Astrologija / Sportski ampioni i efekat Marsa. Selekciju rezultata esto zloupotrebljavaju i parapsiholozi, jer odbacuju rezultate koji ne podravaju njihovu omiljenu tezu. Ponekad se za to pronalaze izgovori (uesnik je bio dekoncentrisan, umoran, nije imao svoj dan) a ponekad se dozvoljava i da testirana
osoba sama odlui kad e prekinuti test (pri emu se poslednji rezultat odbacuje). Ovo pravilo slobodnog zaustavljanja i nastavljanja testa est je razlog spora izmeu parapsiholokih institucija i njihovih kritiara.
U parapsiholokim eksperimentima postoji i praksa da se uesniku
dozvoli mali period zagrevanja pre poetka glavnog testa, pri emu se rezultati ne uzimaju u razmatranje. Ako se pri tom postigne rezultat koji govori u prilog postojanju parapsihikog fenomena, eksperimentatori ipak mogu
da odlue da ga prihvate.
Gledajui crte Gausove krive, lako moemo da vidimo kako selekcija
rezultata, ma kako mala i diskretna bila, moe da utie da rezultat testa bude
neobjektivan. Recimo da smo
na veem broju dobrovoljaca ispitivali sposobnost telepatskog
prenosa brojeva i da smo rezultate predstavili dijagramom;
oni e davati nasumine rezultate pa e biti neuspenih i
veoma neuspenih (levi deo
dijagrama), ali i uspenih i
veoma uspenih (desni deo). I
Tipina normalna distribucija
jednih i drugih bie malo (samo
e prosenih biti mnogo) pa e
ovaj dijagram, ako je broj uesnika bio dovoljno velik, liiti na Gausovu
krivu. Ako sad sve neuspene (ili bar veoma neuspene) proglasimo za
nemerodavne (jer to, bez sumnje, nije bio njihov dan) time emo odsei
jedan deo dijagrama i njegovo teite (prosean rezultat) bie na silu
pomeren na eljenu stranu. Ovako lairan rezultat bie mali ali znaajan, ba
kao to parapsiholozi tvrde da njihovi eksperimenti navode na zakljuak o
postojanju malih ali znaajnih parapsihikih fenomena.
Selekcija rezultata eksperimenta najgori je vid prevare, kae se u Enciklopediji skepticizma i paranormalnog, koju je izdalo Englesko udruenje
skeptika. Ipak, nije to jedini obrazac za lairanje rezultata; mnogo je naina da
se nepravilno voenim testom rezultat nateluje na eljenu stranu, ak i
kad je nain prikupljanja podataka ispravan. Evo jednog primera: recimo da
Nauka i pseudonauka

341

nam je iz nekog razloga potrebno da dokaemo tezu da se bacanjem novia

ee pojavljuje glava nego pismo. Ova teza je besmislena, ali imamo
naina da je dokaemo sa sigurnou, i to bez varanja. Evo kako:
Uzmemo novi i bacimo ga mnogo puta brojei rezultate. Posle velikog
broja bacanja, bilans e biti takav da e se zbir dobijenih glava kretati oko
50%, s tim to e oscilovati oko ove vrednosti - nekad e biti malo iznad nje,
a nekad ispod. Treba samo da saekamo da u jednom trenutku bude iznad
50% (to e se povremeno dogaati), da u tom trenutku broj bacanja proglasimo za dovoljan i da objavimo da smo dokazali eljenu tezu. Ovaj eksperiment, naravno, moemo da ponovimo neogranien broj puta sa istim
ishodom. Moe li neko posle 10 ovako izvedenih eksperimenata jo uvek da
sumnja da novi ee pada na glavu? Ili, ako elite, na pismo, ili... ta
god je eksperimentator uvrteo sebi u glavu.

Kako lagati uz pomo statistike

Matematiari dobro znaju kako statistikom obradom, bez falsifikovanja prikupljenih podataka, moe da se utie na konaan rezultat. Najei sluaj je
ako se trai samo prosena vrednost za vei broj prikupljenih podataka.
Reklo bi se da se ovo lako rauna i da je rezultat objektivan, ali u matematici
je poznato vie naina iskazivanja prosene vrednosti.
Objasniemo ovo na jednostavnom primeru. Recimo da smo prikupili
numerike rezultate testa koji je izveden pet puta i da su oni iznosili 5, 6, 6, 7
i 11. Prvi nain je da saberemo sve vrednosti i da ih podelimo sa 5. Rezultat
e biti 7. Drugi nain nosi naziv medijalni, i u njemu treba samo uzeti srednju vrednost sortirane liste. Poto naa lista ima pet lanova, srednja vrednost je trea po redu, a to je 6. Trei nain je modalni, koji za srednju vrednost
uzima onu koja se pojavljuje najvei broj puta. To je ponovo 6. Svaki od ova
tri naina ima i svoje varijante: recimo, u prvom nainu umesto aritmetike
mogli bismo da upotrebimo geometrijsku sredinu, ime bismo umesto 7
dobili 6,74. Osim toga, neki statistiari pre raunanja srednje vrednosti
automatski odbacuju najmanju i najveu vrednost, pa bismo tako dobili 6,33.
Svaki od ovih naina dovodi do nekog rezultata, ali razlike daju iroke mogunosti zloupotrebe.
Osim prikupljanja rezultata i opredeljivanja za matematiki postupak,
postoji jo mnogo naina za zloupotrebu statistike. Izgleda da se najefektniji
(samim tim i najee korien) oslanja na vetinu dvoznanog ili nepotpunog formulisanja rezultata statistike obrade. Najprostije reeno, treba rei
jedno i uveriti sagovornika da je uo drugo. Ovaj nain je jo 1954. godine
opisao Darel Haf (Darell Huff) u sjajnoj knjizi Kako lagati uz pomo statis342

tike, koja je i posle pola veka podjednako aktuelna i jo uvek traena u

knjiarama. Naveemo nekoliko primera (veinom su iz ove knjige, ali su
neki uzeti i iz nae dnevne tampe).
U reklami za mehaniki sokovnik kae se da on iz voa moe da izdvoji 26% vie soka. Ne precizira se da li to znai da uvek izdvaja ili da samo
moe da izdvoji (bie ipak da je re o ovom drugom, ali nedostaje podatak
pod kojim okolnostima to vai). Osim toga, 26% vie od ega? Od konkurentskih sokovnika, od runog ceenja sa pomagalima ili bez ikakvog alata?
Dva od tri zubara preporuuju upotrebu zubne paste XYZ. Kako su
utvrdili ovo? Prosto: pronali su dva zubara koji preporuuju da koristite
pastu XYZ i jednog koji to ne preporuuje.
Vei broj saobraajnih nesrea dogaa se u uslovima dobre vidljivosti nego
po magli. Treba, dakle, voziti po magli, jer je tako sigurnije. Slino ovome,
krevet je najopasnije mesto na svetu jer statistike pokazuju da najvei broj
ljudi umire upravo u krevetu.
Objavljeno je da je u pansko - amerikom ratu krajem 19. veka smrtnost
bila 9 ljudi na 1000. U isto vreme, u Njujorku je smrtnost bila 16 na 1000. ta
zakljuujemo? Da je front bio sigurnije mesto za ivot od Njujorka, ili da su
u ratu bili mladi i zdravi ljudi (od kojih malo ko umire prirodnom smru) a
u gradovima oni koji su preostali posle selekcije od strane vojnih slubi.
Parovi najee stupaju u brak u junu. Isti mesec je najopasniji za potencijalne samoubice, jer tada ima najvie samoubistava. Smemo li da zakljuimo da ljudi posle sudbinskog Da odluuju da podignu ruku na sebe?
Godine 1936, pre predsednikih izbora u Americi, asopis Literarni
zbornik (Literary Digest) nainio je preliminarno ispitivanje javnog mnjenja
kojim je utvrdio da e Frenklin Ruzvelt (Franklin Roosevelt) izgubiti od kandidata Alfa Lendona (Alf Landon) sa rezultatom 161 : 370. Ruzvelt je ipak pobedio i to vie nego ubedljivo, sa 523 : 8. Kako to? Prosto, anketa je obavljena
telefonom, a tokom ekonomske krize 30-ih godina telefone su imali samo
najbogatiji... koji su, naravno, prieljkivali pobedu republikanca Lendona.
Posebno oprezan treba biti kad se objavljuju rezultati istraivanja o pitanjima koji kod ljudi pokreu emocionalne reakcije. Primer je veita javna debata na temu da li treba dozvoliti abortus ili ga zabraniti. Neki podravaju jedan, a neki drugi stav. I jedni i drugi objavljuju rezultate anketa kojima ubedljivo dokazuju da su u pravu. Ko lae? Niko, samo to prva grupa pitanje
formulie Da li enama treba dozvoliti da same odluuju o tome hoe li i kada
e raati, bez uplitanja birokratije u njihove odluke a druga Da li lekari smeju
da ubijaju nedune i nezatiene bebe koje jo nisu dobile svoju ansu u ivotu.
Nauka i pseudonauka

343

Kvantna mehanika
Postoji grana fizike koja, mada u potpunosti pripada nauci, mnogima izgleda kao da se nalazi na tromei izmeu nauke, mate i paranormalnog. Jedan
od tvoraca te grane fizike, kvantne teorije, je danski fiziar Nils Bor (Niels Bohr) koji je rekao: Onaj ko nije okiran kvantnom teorijom, nije je ni razumeo.
Mada se pravila kvantne mehanike na neki nain opiru ne samo zdravom razumu nego i klasinoj nauci makro sveta, rezultati do kojih je ona dovela tako su nesumnjivi da niko ne pokuava da ih dovede u pitanje. Personalni kompjuteri, teni kristali, superprovodnici, laseri, nuklearna energija sve to za svoje postojanje duguje kvantnoj mehanici.
Poetkom dvadesetog veka, fiziari su shvatili da klasina fizika ne moe da objasni pojave u veoma malim prostorima makro objekata koji nas
okruuju. Matematiki obrasci vaili su za objekte srednje veliine, kao to je
kliker ili fudbal, pa i za ogromne, kao Sunce ili cela galaksija. Ali kako objasniti atome, koji su tako mali da ih ima i po desetak milijardi u svakom slovu ove knjige? Oni su se na neki udan nain opirali matematikim modelima koji su u to vreme vaili. U mikro - svetu ima mnogo paradoksa u vezi sa
zakonima klasine fizike a po jednom od njih, recimo, atomi ak ne bi trebalo ni da postoje; elektron bi kad - tad morao da se sudari sa drugim elektronom ili da odluta sa svoje putanje.
Svet u kome ivimo je, sreom po nas, stabilan. To nam pokazuje da klasina fizika nije primenljiva na objekte iz mikro - sveta. Uostalom, te objekte
ne bi bilo mogue videti ak ni kad bismo imali optike ureaje sa dovoljnim
poveanjem i rezolucijom. Zato se, pre svega, istraivanja vre na matematikim modelima, a matovito osmiljenim eksperimentima samo se proverava valjanost tih modela. Ova provera vri se uglavnom na ureajima (o kojima emo uskoro govoriti) iji opis prosenog oveka vie asocira na naunu
fantastiku nego na stvarnost.
Tako se jedna naizgled jednostavna ideja ubrzo pretvorila u zlatni rudnik za fiziare. Re je o pretpostavci da energija, pa ak i prostor i vreme, nisu kontinualni nego da postoje u veoma malim ali konanim i nedeljivim celinama, koje su nazvane kvanti. Ove veliine ni na koji nain ne mogu da se
neposredno izmere, ali postoji matematiki model kojim se to reava. Tako je
izraunat kvant vremena (takozvano Plankovo vreme, koje iznosi oko 10 -43
ili 0,0000000000000000000000000000000000000000001 sekundi) i kvant duine (oko 10 -35 ili 0,000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 01 metara). Roena je nauka koja je donela mnogo naizgled paradoksalnih pravila, ali su rezultati bili nesumnjivi.
344

Talas, estica ili i jedno i drugo?

Prvi paradoks otkriven je kad je trebalo da se razjasni dilema da li estice od
kojih su sainjeni atomi imaju supstancijalnu ili talasnu prirodu. Tomas Jang
(Thomas Young) jo je 1800. godine dokazao da svetlost predstavlja talasanje,
a Ajntajnov fotoelektrini efekat (za koji je dobio Nobelovu nagradu) ui
nas da su fotoni supstancijalne estice. Dakle, ta ini podatomske estice?
Prema Nilsu Boru, koji je radio u Kopenhagenu kad je predstavio ono to danas znamo kao Kopenhagensku interpretaciju kvantne teorije, realnost je ono
to u datom trenutku merimo: ako je tretiramo kao da je estica, onda se ona
ponaa kao estica, a ako je tretiramo kao da je talas, onda ta realnost ispoljava talasno svojstvo. ta god da traimo - dobiemo, ali nikad i jedno i drugo
istovremeno!
Ovaj dualizam est je pratilac nalaza ostvarenih u kvantnoj mehanici.
uveni princip neodreenosti, koji je Verner Hajzenberg (Werner Heisenberg)
objavio 1927. godine, govori da za esticu nije mogue istovremeno odrediti
dve fizike veliine, koje se odnose na prostor-vreme s jedne i energiju s druge
strane (recimo, poziciju i rotacionu energiju, takozvani ugaoni momenat). to
se tanije izmeri ugaoni momenat, dobie se manje taan rezultat za poloaj
i obratno; ako se jedna od ove dve veliine izmeri potpuno tano, o drugoj se
nee znati ba nita. Do ovoga ne dolazi zbog nesavrenosti instrumenata niti zato to nije pronaen dovoljno dobar nain da se to uradi, nego je to fundamentalni zakon kvantnog sveta.
Ovome se usprotivio Albert Ajntajn (Albrert Einstein), kada je u pismu
Maksu Bornu (Max Born) 1926. godine napisao uvenu reenicu Bog se ne
kocka (God does not play dice). On je dobar deo svog ivota posle 1925.
godine utroio na pokuaje da rei problem istovremenog merenja pozicije i
ugaonog momenta estice. Deset godina kasnije, Ajntajn i jo dva fiziara
(Podolski i Rosen) objavili su ono to danas znamo kao EPR lanak, u kome
su opisali svoju ideju kako bi ovo trebalo uiniti.

Ajntajnova propala ideja

Zamisao je bila da se izvede interakcija u kojoj e se dve estice (recimo,
fotoni) meusobno udaljavati jedna od druge, jednakim brzinama i sa jednakim ugaonim momentima, ali u suprotnim smerovima. Treba saekati da
se one dovoljno udalje, pa onda izmeriti poziciju jedne i ugaoni momenat
druge. Poto su ove dve veliine jednake (samo sa ugaonim momentima iji
su smerovi razliiti), imaemo izmerena oba podatka. Ako bi ovo uspelo time bi bili srueni osnovi cele kvantne teorije, a ako ne uspe onda bi to znaiNauka i pseudonauka

345

lo da ove dve estice komuniciraju superluminalnom brzinom (veom od brzine svetlosti), to je po Teoriji relativiteta nemogue.
Bio je to naizgled zgodno osmiljen pokuaj da se doskoi prirodi. Na
praktino izvoenje ovog eksperimenta ekalo se skoro 50 godina, jer su tadanje tehnike mogunosti bile takve da on nije mogao da se izvede. A onda je, 1982. godine, francuski fiziar Alen Aspekt (Alain Aspect) izveo eksperiment po ideji predstavljenoj u EPR lanku i dokazao da Ajntajn, Podolski
i Rozen nisu bili u pravu: ako bi se izmerila jedna veliina na jednoj estici,
to je na neki voleban nain onemoguilo da se izmeri i druga veliina na
drugoj. Dakle, umesto da se razrei jedan paradoks, stvoren je novi jer estice kao da su zaista komunicirale superluminalnom brzinom, to se i dalje
smatra nemoguim!
Ovo nije jedini primer paradoksa, prozvanog nelokalnost, koji navodi
na pomisao da dve estice ostaju u vezi ak i kad su daleko jedna od druge.
Mnogi drugi eksperimenti doveli su do istog rezultata. To su, naravno,
odmah iskoristili zagovornici mistikog pogleda na svet. Po njima, sve stvari na svetu meusobno komuniciraju beskrajno velikom brzinom. Eto zato,
recimo, vidovnjak moe trenutno da zna ta se dogaa na drugoj strani Zemljine kugle ili kako veoma udaljene zvezde deluju na ovekovu sudbinu.
ak ni neki fiziari nisu mogli da se odupru mistikom nainu tumaenja
ovih rezultata. Emi Gosvami (Amit Goswami) je rekao:
Logino je izvesti zakljuak da su parapsihiki fenomeni, kao to su vienje na daljinu i naputanje sopstvenog tela, samo primeri nelokalnog delovanja svesti.

Maka je, hvala na pitanju, iva i zdrava... i mrtva

Austrijski fiziar Ervin redinger (Erwin Schroedinger), dobitnik Nobelove
nagrade za fiziku, izveo je 1926. godine matematiki obrazac koji prikazuje
zavisnost talasne funkcije od prostorno-vremenskih koordinata za razne estice i njihove sisteme. Talasna funkcija, zapravo, formalno predstavlja talasne osobine estice. Prilikom kvantnog skoka, u kome se prostorno nedefinisani talas pretvara u esticu, trebalo bi nekako odrediti gde e ta estica
da se pojavi, ali je talasna funkcija ovde zatajila. Ona, naime, omoguava da
se odredi samo verovatnoa njenog pojavljivanja, a ne i da se odredi gde e
se pojaviti (kao da se Bog ponovo kocka!) Osim toga, umesto da se ovim
obrascem razrei paradoks kvantnih skokova, estice su i na papiru (predstavljene matematikim jezikom) neprestano skakale iz jednog stanja u
drugo. Tada je redinger rekao Boru: Da sam znao da se nikada neemo osloboditi ovih prokletih kvantnih skokova, ne bih se ni uputao u taj posao.
346

redingerov hipotetini eksperiment (autor crtea Villiam R. Warren, Jr)

Pojednostavljeno reeno, kad niko ne gleda, estica se kree svim moguim

putanjama, ali kad Bog baci kocku (kad izvrimo merenje), moemo sa sigurnou da kaemo gde se estica pojavila. Tada je, jezikom kvantne mehanike reeno, dolo do kolapsa talasne funkcije, jer su sve do tada mogue
putanje estice svedene na samo jednu.
Ako bismo, kao na priloenoj slici, postavili izvor jonizujueg zraenja
(B), on bi emitovao prostorno nedefinisane elektromagnetne talase, dakle na
sve strane podjednako. Ali kad bi se u blizini naao Gajgerov broja (C), on
bi detektovao samo jednu po jednu prostorno definisanu esticu. Zamislimo
da smo sve to stavili u sanduk (A), koji je dobro zatvoren tako da eksperimentator (G) ne vidi ta se u njemu dogaa. Ako estica uleti u cev Gajgerovog brojaa, on e je detektovati, aktivirae se mehanizam (D) koji oslobaa eki, ovaj razbija staklenu flau sa cijanidom (E) koji se prosipa i ubija
maku (F). Ako ni jedna estica ne pogodi cev brojaa, maka e preiveti
ovaj surovi eksperiment.
Recimo da smo ovakav sanduk zatvorili i ostavili da stoji neko vreme.
Recimo, takoe, da postoji verovatnoa od 50% da e (za maku smrtonosna)
estica tokom tog vremena pogoditi cev brojaa. Posle toga posmatra otvara sanduk i zatie ivu ili mrtvu maku, ali, pre nego to je sanduk otvoren,
maka je (bar sudei po pravilima kvantne fizike) istovremeno i iva i mrtva! Ovaj problem nije gnoseoloki (ne tie se naeg saznanja ili neznanja o
tome da li je maka iva ili mrtva) jer je ona upravo i iva i mrtva istovremeno. Tek kad se uverimo u ishod eksperimenta, dolazi do kolapsa talasne
funkcije i maka ili umire ili nastavlja da ivi i da lovi mieve.
Nauka i pseudonauka

347

Ovaj uveni hipotetini eksperiment, u svetu nauke poznat kao redingerova maka, ilustruje spekulacije o moguem uticaju kvantne teorije na
shvatanje makro-sveta, kakvog mi poznajemo. Ovo otvara mnoga pitanja.
ta je realnost? Ako se sudi po pravilima kvantne mehanike, realnost ne postoji dok je mi ne vidimo, drugim reima dok je naa svest ne osvetli. S druge strane, da li je neophodno da postoji posmatra G (ovek) ili je dovoljno i
prisustvo make da bi dolo do kolapsa talasne funkcije, jer je i ona ivo bie koje ima sposobnost percepcije? Ako jeste, da li bi i prisustvo mia bilo dovoljno? Ili moda komarca? Amebe? Gde je granica?
S druge strane, ta ako maku zamenimo ovekom? Tog hipotetinog
oveka, inae, teoretiari su krstili Vignerov prijatelj, po Judinu Vigneru
(Eugen Wigner), fiziaru koji je razvio mnogo varijacija na eksperiment redingerove make. Prisustvo oveka svakako bi bilo dovoljno za kolaps talasne funkcije, ali mora li to ba da bude eksperimentator van sanduka ili moe
da bude i nesrenik koji sedi u sanduku?

Teorija Mnogo svetova

Ponuen je veliki broj teorija koje bi mogle da razree neke gorue paradokse koje je donela kvantna teorija. Kao najatraktivniju, pomenuemo teoriju
koju je 1957. godine objavio Hju Everet (Hugh Everett). Po njemu, svaki put
kad doe do kolapsa talasne funkcije, svet se umnoi na onoliko svetova koliko ima moguih ishoda. Posle svake deobe mi pratimo sudbinu jednog od
njih, ali to ne znai da negde ne postoje i ostali. Svi ti svetovi su jednaki,
osim detalja koji se odnosi na rezultat merenja ili posmatranja kolapsa talasne funkcije: u naem sluaju imaemo dva sveta i u jednom e maka biti
iva a u drugom mrtva.
Mada bismo ovako dobili nezamislivo veliki broj svetova, neki paradoksi bili bi reeni. I to ne samo oni koji se odnose na kvantnu teoriju; recimo, uveni paradoks putovanja u prolost, u kome se osoba vraa u vreme pre
svog roenja i ubija svoje roditelje. Ovaj paradoks dobro poznaju oni koji
vole spekulativno razmatranje hipotetinih situacija, ali on nema reenje jer,
ako je osoba ubila svoje roditelje pre svog roenja, onda ni ona ne postoji pa
samim tim nije ni mogla da izvri ubistvo. Everetova teorija reava ovaj problem na elegantan nain: ubica je stigao iz sveta u kome su roditelji ivi (ili
su bar to bili do njegovog roenja), a inom ubistva samo je stvoren novi svet
u kome nema ni te osobe ni ivih roditelja; svet iz koga je ubica stigao i dalje
postoji i u njemu nita nije izmenjeno.

348

Koji je odgovor na sve ove paradokse?

Mnoge pristalice misticizma delimino su prisvojile znanja iz kvantne teorije i iskoristile ih za potvrdu svojih teza. Pristalice pokreta Novog doba stvorile su neku vrstu kvantnog misticizma, koji se slui fragmentima naunog znanja u stalnom traganju za post - modernistikim izrazom, ponavljajui neprestano da oni, za razliku od nauke, imaju odgovor na pitanje ta je to realnost.
Osim toga, mnogi savremeni prodavci magle izraz kvantno pridodali
su nazivu svoje delatnosti, u nadi da e tako ostvariti povoljan utisak na publiku. Fiziar Dipak opra (Deepak Chopra) objavio je 1989. godine bestseler
Kvantno leenje u kome tvrdi da je mogue izleiti sve bolesti ako se uloi dovoljna koliina mentalne energije. On iznosi svoju teoriju da je sav fiziki svet, ukljuujui i naa tela, samo reakcija na naa opaanja. Mi stvaramo
naa tela kao to stvaramo iskustva sveta u kome ivimo. Bolest i starenje samo su iluzije koje sami sebi prireujemo, pa uz angaovanje svesti moemo
da ostvarimo ideal veite mladosti i zdravlja.
Emi Gosvami (Amit Goswami) u knjizi Samosvesni univerzum: Kako
svest stvara materijalni svet, iznosi gledite po kome kvantna mehanika
dokazuje postojanje natprirodnih pojava:
Parapsihiki fenomeni, kao to su vidovitost i naputanje sopstvenog tela,
samo su primeri nelokalnog delovanja svesti... Kvantna mehanika podrava ovu teoriju tako to podnosi krunski dokaz za nelokalno postojanje
svesti.
Svi ovi dokazi proizilaze iz nepotovanja jedne proste injenice: kvantna
teorija bavi se mikro svetom, koji ni po emu nije nalik makro svetu, u kome
se mi kreemo i koji opaamo. U svetu subatomskih estica vladaju pravila
koja, kad se prenesu u na makro svet, zaista izgledaju nestvarno. Mikro svet
ne moemo da vidimo pa ga zato predstavljamo matematikim modelima i
upoznajemo kroz eksperimente; u ovim modelima esto postoji prostor koji
ima vie od tri dimenzije, vreme tee unazad ili se kao sasvim normalne pojavljuju beskonane veliine. Ma kako udno to izgledalo, svi ovi fenomeni u
kvantnoj teoriji rade sasvim ispravno mada bi, primenjeni na bilo koju teoriju koja objanjava pojave u makro-svetu, doveli do kraha te teorije. Pravila kvantne mehanike ne vae u makro - svetu.

Nauka i pseudonauka

349

Dva fronta traganja za istinom

Od kada je ovek poeo da koristi razum, on neprekidno pokuava da odgonetne gde se nalazi, ta ini svet oko njega i kakva je njegova uloga u tom svetu. Postoje dva uporedna puta kojima pokuava da doe do cilja: metafiziki
i empirijski. I jedan i drugi stvorili su umni ljudi, podjednako eljni znanja.
Dok su jedni vekovima tragali za drevnim knjigama u kojima e pronai
reenje klasinog metafizikog problema koliko anela moe da stane na vrh
igle, drugi su gradili matematiku, astronomiju, informatiku i ostale nauke.
Oba ova puta postoje i danas. Prvi je prerastao u ono to nazivamo savremenim sujeverjem. To su okultne nauke, astrologija, prorotvo, telekineza, leenje ritualima i tako dalje. Smemo li da podvuemo crtu i da se zapitamo do kakvih rezultata je doveo ovaj put? ta je od svega toga upotrebljivo, ta nam je ivot uinilo lakim? Ili, to je podjednako vano, da li nas je
taj put bar nainio boljim? Da li je, recimo, estitiji nastup astrologa, koji ne
krije da ga pre svega interesuje sadraj Vaeg novanika - ili astronoma, koga vue samo izazov razotkrivanja tajni beskraja u kome ivimo?
Drugi put kojim se kree ljudsko saznanje prerastao je u savremenu
nauku. Pokazalo se da je nauna istina o svetu u kome ivimo fantastinija
od najsmelijih i najmatovitijih mitova. Traganje za poreklom svemira u kome ivimo dovelo je do rezultata od kojih mnoge nije mogue ni predstaviti
sebi. ta se dogodilo u prvom deliu sekunde stvaranja vasione?
Po najire prihvaenoj teoriji, takozvanoj teoriji Velikog praska (Big
Bang), svemir je imao veoma burno roenje. O tome pie dr Ronald Pajn (Ronald C. Pine):
U prvih 10-43 sekundi (koje fiziari zovu Plankovo vreme), temperatura je
bila 100 hiljada milijardi milijardi milijardi stepeni. Tada nisu postojale zasebne prirodne sile kao to je gravitaciona sila koja nas dri na Zemlji, ili
elektromagnetna sila koja je odgovorna za magnetno odbijanje i privlaenje, ili ono to mi fiziari zovemo jaka nuklearna sila, koja dri jezgro atoma na okupu, ili slaba nuklearna sila odgovorna za nuklearnu radijaciju.
-35
Postojala je samo jedna supersila. Posle 10 sekundi, taka se ohladila
-14
dovoljno da se oslobode nuklearne sile. Prolo je jo 10 sekundi, ili 100
trilionitih delova sekunde, pa su se nuklearne sile razdvojile na jaku i slabu. Po zavretku prve sekunde, temperatura je jo uvek bila previsoka da bi
postojale podatomske estice kao to su protoni, elektroni i neutroni. Postojali su samo zagonetni, zauvek nevidljivi i neodvojivi kvarkovi, ali ak ni
posle 500000 godina jo uvek nije bilo atoma, postojali su samo jezgra i zasebni elektroni. Kad su atomi konano poeli da se formiraju, bili su to sa350

mo atomi vodonika i neto malo helijuma. Sve ostalo je istorija strukturne

i hemijske evolucije; dok se svemir irio, nastajale su galaksije i zvezde.
Ma kako fantastino sve ovo zvualo, to nije plod neije mate niti vizija koju je lansirao neki dokoni samozvani prorok. Naprotiv, to je rezultat veoma
ozbiljnog viedecenijskog rada hiljada naunika koji sistematski analiziraju
svaki korak u stvaranju ove teorije. Postoji grad pored eneve u vajcarskoj
u koji nema ba svako pristupa. Tu je Evropski savet za nuklearna istraivanja (CERN) u kome ivi i radi oko 3000 ljudi od kojih su preko 2000 naunici. Njihov posao je da se na svoj nain igraju sa mikrokosmosom.
Oko 100 naunika iz ovog grada pripada specijalnoj vrsti, posebno povlaenoj. Oni primaju fantastine honorare da bi se, bar naizgled, izleavali
ili etali. Mada ih formalno na to nita ne obavezuje, oni provode vreme u
razmiljanjima i matematikim spekulacijama, jer je to njihova opsesija koja
e ih pratiti celog ivota. Deo svog posla rade na superkompjuterima, ali deo
i na salvetama ili na poleini kartonskih podmetaa za ae; nikad se ne zna
kada e beskrajna kombinatorika u njihovim glavama doneti plod.
Gde oni vre provere svojih pretpostavki i kako izgleda njihov eksperimentalni rad? U istom gradu postoji takozvani Superprotonski sinhrotron, koji u obimu ima skoro 7 kilometara i u kome su ostvareni sudari materije i antimaterije. Tu je i Elektronsko - pozitronski kolajder, koji je jo vei: preko 27 kilometara. Sline laboratorije postoje i na drugim mestima u svetu - recimo
Tristan u Japanu ili Hera u Nemakoj.
Na Long Ajlendu u dravi Njujork, sagraen je kolajder u kome se u dve
cevi dugake po 4 kilometra, uz pomo izuzetno snanih magneta, estice
zlata ubrzavaju do 99,9% brzine svetlosti. Pri sudaru stvara se loptica superguste materije ija temperatura iznosi oko jedan trilion stepeni, to je preko
10 000 puta toplije od povrine Sunca. U tim uslovima atomska jezgra isparavaju i stvara se plazma i jo sitnije estice kao to su kvarkovi i gluoni, a pretpostavlja se da se pri hlaenju oslobaaju jo neke estice koje bi trebalo tek
upoznati. Inae, ovakva temperatura je poslednji put u istoriji svemira postojala samo u jednom trilionitom delu sekunde posle Velikog praska, pa se
strahuje ak i od toga da bi ovi eksperimenti mogli da izazovu stvaranje takozvane crne rupe, ime bi Zemlja bila unitena u deliu sekunde. Fiziari
smatraju da su mogunosti za ovako katastrofalan razvoj dogaaja minimalni, ali da ih ne treba ni zanemariti.
ta je razlog da se troe nebrojene milijarde dolara na ovakve poduhvate? Dobiemo odgovor na pitanje ta se dogodilo pre 15 milijardi godina, ali
emu slui takvo saznanje? Da li je zaista toliko vano da znamo ta se dogodilo u svemiru koji je bio star tek jedan trilioniti deo sekunde?
Nauka i pseudonauka

351

Ne postoji direktan i lako razumljiv odgovor na ovo pitanje. esto se

korist od nekog naunog programa ostvaruje na podrujima koja su naizgled
daleko od njega. Istraivanje svemira, recimo, donelo nam je koristi koje su
znatno vee od onoga to je u njega uloeno. Pomenuemo nekoliko: satelitske komunikacije, poluprovodnike ipove, teflon, nove medicinske postupke, a uskoro i proizvodna postrojenja za tehnologiju ostvarljivu samo u uslovima mikrogravitacije. Osim toga, ispitivanje Venere pomoglo je da shvatimo
mehanizam staklene bate, koji ugroava i ivi svet na Zemlji. Moda e, isto tako, nekima izgledati smeno to to je neko odbranio doktorsku disertaciju sa temom ta se dogaa sa kapljicom vode kad padne na ravnu podlogu
ili kad bune u punu au, ali e svako ko ima tehnikog poriva odmah potvrditi da nam je takvo znanje potrebno da bismo napravili efikasne turbine
za hidrocentrale i termocentrale, rashladne sisteme ili da bismo upoznali neke hemijske procese.
Bez obzira na sve argumente jedne ili druge strane, i dalje e postojati
oba puta kojima se kree ljudsko saznanje; pored naunog, svoje pristalice
imae i ezoterino shvatanje sveta. Svejedno, to nee zaustaviti nauku u
njenom napredovanju; ona e i dalje donositi plodove koji e se upotrebljavati i zloupotrebljavati. ak i od strane onih koji se kreu drugim putem.

352

Umesto epiloga
Stiven Vajnberg (Steven Weinberg), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku
1979. (za objedinjavanje elektromagnetne i slabe nuklearne sile), rekao je:
Naporedo sa glavnim tokom naunog znanja, postoje i izolovane barice neega
to u (hajde da se neutralno izrazim) nazvati onim to bi elelo da bude nauka. To su astrologija, prekognicija, vidovitost, telekineza, kreacionizam i razni srodnici pomenutih. Ako bi se pokazalo da ima iole istine u ma kojoj od pomenutih stvari, bilo bi to otkrie veka, daleko uzbudljivije i vanije od svega to
se danas deava u normalnom fiziarskom radu. Pa ta onda treba graanin da
pomisli kad neki profesor, ili filmska zvezda, ili knjiga iz Time-Life edicije kae da jedna od tih nazovinauka jeste istinita?
Uobiajeni odgovor na ovo bio bi da treba oprobati valjanost iznetih dokaza i
pri tom biti ovek otvorenog uma, bez teorijskih predrasuda. Ja ne smatram da
je to koristan odgovor, ali ini se da je iroko prihvaen. Rekoh u nekom intervjuu jednom prilikom da verovati u astrologiju znai okrenuti lea celokupnoj
modernoj nauci. I dobih posle toga utivo pismo od jednog biveg hemiara i
metalurga u Nju Dersiju koji mi je zamerio to nisam lino prouio dokaze u
prilog astrologije. Slino tome, kad je Filip Anderson (Philip Anderson) nedavno napisao omalovaavajui lanak o verovanju u vidovitost i telekinezu, ukorio ga je jedan njegov kolega sa Prinstona, Robert Dan (Robert Jahn), koji je,
ree, vrio opite sa anomalijskim pojavama u vezi sa sveu. Dan se poalio: Iako je njegova (Andersonova) radna soba samo koju stotinu metara daleko od moje, on nije posetio nau laboratoriju, nije neposredno sa mnom popriao o naim delatnostima, pa, ini se, ak nije ni paljivo proitao nau tehniku literaturu.
Ono to Dan, zatim taj hemiar u Nju Dersiju i drugi njihovi istomiljenici previaju jeste oseanje povezanosti naunog znanja. Mi ne razumemo ba
sve, ali razumemo dovoljno toga da znamo da u naem svetu nema mesta za
telekinezu ili astrologiju. Kakav bi to fiziki signal iz naeg mozga mogao da
pokree udaljene predmete, a da ipak ne deluje ni na jedan nauni instrument?
Branioci astrologije ponekad ukazuju na nesumnjivo dejstvo Meseca i Sunca
na plimu, ali dejstvo gravitacionih polja drugih planeta sasvim je slabano da
bi moglo primetno uticati ak i na Zemljine okeane, a da i ne govorimo o neemu tako malenom kao to je jedna osoba. (Neu gubiti vreme u dokazivanju
ovoga, ali u rei da sline primedbe vae za svaki pokuaj da se terminima
standardne nauke objasni vidovitost, prekognicija ili bilo koja od nazovinauka.) U svakom sluaju, korelacije koje astrolozi predviaju nisu od one vrste
koja bi mogla da nastane zbog nekih tananih gravitacionih dejstava; astrolozi
Nauka i pseudonauka

353

ne tvrde samo da pojedini razmetaji planeta utiu na ivot ovde na Zemlji, nego i to da se ta dejstva razlikuju od oveka do oveka, u zavisnosti od datuma
roenja! Ja, zapravo, i ne smatram da veina onih koji veruju u astrologiju misli da astrologija dejstvuje pomou gravitacije, ili pomou ma koje druge sile
poznate fizici; mislim da oni smatraju da je astrologija jedna autonomna nauka, sa svojim sopstvenim temeljnim zakonima, i da ne moe da bude objanjena ni fizikom niti ma ime drugim. Kad smo otkrili veliki obrazac naunog
objanjavanja, to nam je bilo korisno izmeu ostalog i zato to smo uvideli da
ne postoji ni jedna autonomna nauka.
Pa ipak, zar ne bi trebalo da ispitamo astrologiju, telekinezu i sve to, kako bismo se uverili da u takvim verovanjima nema niega? Ja nemam nita protiv
da svako ispita ta god hoe, ali rado bih objasnio zato ja ne elim da se zamajavam time, niti to ikome preporuujem. U svakom trenutku pred nama se pojavljuje iroka raznovrsnost novih zamisli za kojima bismo mogli krenuti; ne
samo astrologija i njoj sline stvari, nego i mnoge ideje daleko blie glavnom
toku nauke, i mnoge koje se sasvim uklapaju u moderno nauno istraivanje.
Zalud je priati da bi dobro bilo oprobati valjanost svih njih; za to, naprosto,
nema vremena. Meni potom stie svake nedelje pedesetak nacrta za lanke o
fizici elementarnih estica i o astrofizici, a stiu i lanci i pisma iz svakojakih
oblasti tobonje nauke. ak i kad bih se ostavio svakog drugog posla u ivotu,
ne bih mogao ni da ponem da poteno razmatram sve te ideje. ta ovek moe? Nije to samo problem naunika, svako se nalazi pred slinim problemima.
Svi mi, hteli - ne hteli, moramo da ocenimo, koliko najbolje umemo, za kojim zamislima vredi ii; moda emo nai da za veinom ne vredi. A da bismo ovo uspeno radili, pomae nam ponajvie obrazac naunog objanjavanja.
Kad su panski naseljenici u Meksiku poeli u esnaestom veku da nadiru na
sever, u zemlju koja se zvala samo Tehas, vodile su ih glasine o gradovima od
zlata, o sedam gradova Cibole. U ono doba, to i nije bilo tako nerazumno. Malo koji Evropljanin bio je u Tehasu, moda nijedan; ko je mogao znati kakva sve
udesa postoje ili ne postoje tamo. Ali pretpostavimo da neko danas javi o dokazima da negde u modernom Teksasu postoji sedam zlatnih gradova. Da li
biste vi, kao osoba bez predrasuda, preporuili da se pokrene pohod i zae u svaki kutak drave izmeu Crvene reke i Rio Grande sa zadatkom da se trae ti
gradovi? Mislim da biste ocenili da mi o Teksasu znamo ve sasvim dovoljno i
da je toliki deo njega istraen i naseljen, da naprosto ne vredi tragati za tajanstvenim zlatnim varoima. Pa, eto, isto tako, nae otkrie povezanog i konvergentnog obrasca naunih objanjenja pouilo nas je (a to nam je bilo vrlo korisno) da u prirodi nema prostora za astrologiju, telekinezu, kreacionizam i druga sujeverja.

354