PATOLOGIJA

1. Mrtvaka ukoenost, mrtvake mrlje, raspadanje lea

- Smrt predstavlja prekid metabolizma I svih ivotnih funkcija organizma. U

patologiji smrt se naziva mors, a u klinikoj medicini se upotrebljava izraz

eksitus letalis. Prema uzrocima smrt moe biti prirodna ili patoloka. Posle
smrti na leu se pojavljuju lene promene ili lene osobine.
Mrtvaka ukoenost (rigor mortis) poinje 1-2h posle smrti, posle 10h ona
je potpuna. Ukoenost nastaje zbog postmortalne razgradnje rezerve
adenozintrifosforne kiseline u miiima, a to dovodi do kontrakcije miia.
Prvo se koe miii za vakanje, pa miii lica, vrata, trupa, ruku I nogu. Na
brzinu ukoenosti utie temperatura sredine, fizika aktivnost pre smrti I
gradja tela.
Mrtvake pege su nepravilnog oblika , tamno modre I prljavo crvene boje.
Javljaju se u najniim delovima tela. Mrtvaka bledoa I mrlje su posledice to
se krv po prestanku rada srca raspodeli u telu pod uticajem Zemljine tee
tako da ako je le na ledjima, pege e se javljati na ledjima, a ako je le na
trbuhu pege ce se javljati na trbuhu.
Raspadanje lea- truljenje I raspadanje lea nastaje usled fermenata iz
tkiva (autoliza) kao I usled delovanja trulenih bakterija. Brzina raspadanja
lea zavisi od sredine u kojoj se nalazi I od bolesti koja je izazvala smrt.
Hladne prostorije I suva okolina usporavaju, a toplija I vlana ubrzavaju
raspadanje.

2. Atrofija
-

U jednoj eliji, metabolizam moe biti potpuno normalan, ali ako ona tokom
dueg vremena ne dobija dovoljno hranljivih materija nee doi do
degeneracije nego e se ona smanjiti zbog poremeene ishrane. Steeno
smanjenje tkiva I organa naziva se atrofija. Ona moe obuhvatati jedan
organ, vie organa ili ceo organizam. Atrofija je koliinski promena elija dok
dubljih kvalitativnih promena nema. Prema boji razlikujemo jednostavnu I
pigmentnu. Prema izgledu moe biti glatka I zrnasta. Osnovni uzroci atrofije
su smanjena ishrana elija I pojaana aktivnost onih enzima koji vre
razgradnju elije. Atrofija moe biti fizioloka I patoloka. Ona je reverzibilna
promena Iako se na vreme otkloni uzrok I ponovi uspostavi normalna ishrana
elija, tkiva mogu da povrate svoje normalne dimenzije I funkcije.

3. Glikogena infiltracija
-

Ugljene hidrate elija dobija iz krvi u obliku glukoze. Ona je najvanija

materija iz koje elija sakorevanjem dobija energiju za svoj rad. Viak glikoze
elija moe da nagomilava u obliku polimerizovanog produkta glikogena. Ako

u krvi postoji poveana koliina glukoze (eerna bolest) elije imaju na

raspolaganju veu koliinu glukoze no to mogu da je utroe pa je taloe u
bubrezima. Taloenje glikogena u zdravu eliju ne remeti njenu funkciju, a
tkivu u kome se nagomilava glikogen ne menja svoje spoljanje osobine, a
izuzetak je girkeova bolest gde elije ne mogu razraditi glikogen.

4. Hiperemija
-

Hiperemija je poremeaj cirkulacije kada u odreenom tkivu postoji poveanje

koliine krvi koja se nalazi u prepunjenim I proirenim krvnim sudovima.
Razlikujemo arterijsku I vensku hiperemiju. Arterijska hiperemija njen uzork
nastajanja je proirenje arterisjkih krvnih sudova u tkivu u koji pritie I
nagomilava se vea koliina krvi. Tkivo u arterijskoj hiperemiji je svetlo
crveno I ima povienu temperaturu. Ova hiperemija naglo poinje I brzo
prolazi bez posledica. Vneska hiperemija nastaje zbog toga to se krv ne
odvodi dovoljno iz nekog tkiva pa se nagomilava u venama I proiruje ih.
Uzroci zbog kojih dolazi do zastoja krvi u venama mogu biti opti I lokalni.
Uzrok opteg zastoja je poremeen rad srca, a uzrok lokalnog zastoja je
smanjeno oticanje krvi samo iz pojedinih tkiva I organa. Tkiva kod venske
hiperemije dobija tamno modru boju, a temperatura takvog tkiva je sniena.

5. Anemija
-

Anemija je smanjena koliina krvi u tkivu u odnosu na njenu normalnu

koliinu. Anemija moe biti opta I lokalna. Opta anemija ili malokrvnost svih
tkiva u organizmu izaziva smanjeni broj eritrocita I hemoglobina u cirkulaciji.
Najoptije reeno, opta anemija moe biti posledica nedovoljnog stvaranja
eritrocita, pojaanog razaranja eritrocita ili posledica gubitka krvi. Lokalna
anemija (ishemija) je poremeaj cirkulacije kada u jendom tkivu dodje do
smanjenja ili nestanka krvi. Uzrok ishemije je suenje arterije. Ishemino tkivo
je blede boje, smeurano I temperatura je sniena.

6. Infarkt
-

Infarkt je nekroza tkiva posebnog oblika I osobina koje nastaje kao rezultat
zaepljenje jedne termalne arterije I potpune ishemije tog tkiva. Nekroza
tkiva koja nastaje pri zapuenju arterija ima oblik kupe-konusa. Po veliini
infarkt moe biti razliit. Ima vie vrsta infarkta: anemiki, hemoralgiki,
septiki I gangrenozni. Znaaj infarkta je veliki jer izumrli deo organa
potpuno gubi svoju funkciju. Ako se infarkt desi u mozgu, srcu ili nekom
drugom vanom organu moe dovesti do trenutne smrti.

7. Ciste
-

Cista je upljina obrazovana u tkivu koja se napuni tenou ili kaastim

sadrajem. Mogu biti mikroskopske ali I velike, a po pravilu su loptastog ili
vreastog oblika. Kod ciste je bitno da je njihova upljina sa svih strana
zatvorena Razlikuju se 5 vrsti cisti: retencione (zadravaju stvoreni sekret),
kolikvacione (nastaju u tkivu nekog organa), embrionalne (stvaraju se u toku
embrionalnog razvoja), tumorske (predstvljaju oblik pravih tumora),
parazitarne (prestavljaju razvoj parazita).

8. Hipertrofija I hiperplazija

Hipertrofija je uveanje tkiva ili organa koje je obino praeno poveanjem

njihovih funkcija. Hipertrofija moe biti fizioloka I patolka. Postoji vie vrsta
hipertrofije: radna ili funkcionalna, kompezatorna, vikarna, korelativna,
hormonalna. Hipertrofija je korisna po organizam (kompezatorna) jer organ
moe da obavlja vei rad I po otklanjanju uzroka organ se vraa u normalno
stanje.
Hiperplazija je uveanje tkiva I organa umnoavanjem broja elija njihovom
deobom

9. Opta patologija tumora

-

Pod tumorom podrazumevamo lokalno, atipino, autonomno I nekontrolisano

tetno bujanje tkiva. Tumori su gradjeni na poseban nain, osnovu ini mrea
vezivnog tkiva-stroma. Oblici tumora mogu biti razliiti I mogu da rastu u
obliku polipa, papile, ciste ili dendrini tumori.

10.
-

11.
-

Maligni tumori

Sarkom je opti naziv za sve maligne tumore nastale iz mezenhimnih tkiva.

Glavna histoloka odlika malignih tumora je izraena aplazija tj. pretvaranje u
embrionalni tip tkiva. Sarkom je tumor beliasto ruiaste boje, raste veoma
brzo infiltrie okolinu tkiva I razara ih. Vrste sarkoma : fibrosarkom,
liposarkom,
kondrosarkom,
osteosarkom,
angeosarkom,
miosarkom,
gliosarkom. Karcinom hje opti naziv za maligne tumore koji potiu od
epitelijanih tkiva. On zauzima prvo mesto meu maligdnim tumorima a javlja
se u dobi od 40-60godina. ee se javlja kod ena (zbog komplikacije sa
matericom I dojkama). Kod karcinoma anaplazija se brzo iri I infiltrie okolno
tkivo. Svi karcinomi se dele na karcinome koji potiu od pokrovno
ploastoslojevitog epitela I na karcinome poreklom od lezdanog epitela.

12.
-

Benigni tumori

Tumori se dele na one koji potiu od epitelijalnih tkiva I tumore koji poinju od
svih ostalih tkiva (mezenhimnih). Naziv benignog tumora se gradi tako to se
na ime tkiva od kog tumor potie dodaje nastavak OMA. Imena maligdnih
tumora poreklom od neepitelijalnih tkiva grade se tako to se na ime tkiva
doda nastavak SARKOMA. Maligdni tumori poreklom od epitelijalnih tkiva
nazivaju se karcinomi. Vrsta benigdnih tumora su: fibroma (poreklo od
vezivnog tkiva), lipoma (tumor poreklom od masnog tkiva), mioma (tumor
poreklom od miinog tkiva), hondroma ( tumor od hrkavievog tkiva),
ostoma ( tumor kotanog tkiva), angioma (tumor krvnih sudova), ganglioma
(tumor centralnog nervnog sistema), neurionoma (tumor ivaca).
Benigni tumori epitela su: papiloma, polipi, adenomi I cistodenomi.

Patologija endokarda

Endokard je endotelna opna koja oblae unutranjost srca a svojim

udvajanjem gradi srane zaliske. Zapaljenje endokarda zove se endokarditis.
On moe nastati u sklopu akutnog reumatizma, amoe nastati I od
bakterije(streptokoke). Reumatski endokarditis pogadja vezivno tkivo u celom
organizmu, anjega izaziva bakterija (streptokoka hemolitikus). Bakterijski
endokarditis izazivaju razliite bakterije dejstvom na zaliske. On moe biti

akutan a moe proticati I subakutno. Najtee promene deavaju se pri

razaranju povrine zalistaka I stvaranje ulceracije. Od ranih posledica osim
rascepa zalistaka najee su I pojave embolija u svim organima. Pozne
posledice endokarditisa su steene srane mane.

13.
-

14.
-

Infarkt miokarda

Infarkt srca predstavlja suenje arterija koje ishranjuju srani mii. U

dananje vreme infarkt srca ima sve veu uestalost I veliki procenat smrti.
Normalan rad srca uslovljen je normalnom ishranom sranog miia. On
dobija hranljive materije I kiseonik preko venanih ili koronarnih arterija kojih
ima dve. Svako suenje koronarnih arterija dovodi do ishemije sranog miia
sa tekim posledicama. Najei uzrok koronarne insuficijencije predstavlja
ateroskleroza. Posebno veliki znaaj ima proces tromboze u nastajanju
infarkta sranog miia. Neposredni povod nastajanja infarkta predstavlja
skoro uvek zaepljenje nekog koronarnog krvnog suda usled tromboze.

17.
-

Aneurizmi

Je poseban poremeaj arterije koja podrazumeva mestimino proirenje

arterija u obliku ispupenja. Do nastanka aneurizme moe dovesti svaki
patoloki proces koji slabi zid krvnog suda (arterioskleroza, povrede).
Aneurizme mogu biti po obliku vretenaste, vreaste I cilindrine. Prema
sastavu zida razlikuju se tri vrste: prave, disekantne I lane aneurizme. Ako
su aneurizme velike mogu dovesti do razmih poremeaja (disanja I gutanja).
Proirene vene nastaju zbog proirenja vena usled nagomilavanja I zastoja
krvi u njoj. Ova priirenja vena najee su an nogama, zavrnom delu
debelog creva, oko mara, u jednjaku ili skrotumu. Sva proirenja imaju
sklonost ka prsnuu I esto dovode do ozbiljnih krvarenja.

16.
-

Tumori srca

Tumori srca najee se javljaju na miokardu a ree na perikardu. Od

benigdnih tumora javljaju se: rabdomiomi, fibromi, lipomi, angiomi, a od
malidnig najei su sarkomi. Neki put mogu u srcu da se nadju metastaze
drugih maligdnih tumora koji se nalaze u organizmu.

15.
-

Patologija perikarda

Perikard je fibrozna kesa u kojoj je smeteno srce. Izmeu nje I srca postoji
upljina, a poremeaj perikardne upljine nastaju zbog nakupljanja razliitih
tenosti u njoj. Zapaljenja perikarda nazivaju se perikarditis. Oni mogu nastati
u sklopu reumatizma, tuberkuloze, izazvane bakterijom ili toksinima. Psledice
perikarditisa mogu biti vrlo teke tako da povrina srca sraste sa perikardom
to remeti rad srca I spreava sistolu.

Bronhitis

Bronhitis je zapaljenje dunica I njihovih ogranaka. Imamo dve grupe

zapaljenja akutni I hronini bronhitis. Akutni bronhitis je esto zapaljenje I
nastaje visrusnom infekcijom putem udahnutog vazduha. Sluzokoa je
oteena, mnogokrvna I pokrivena gustom sluzi. Po pravilu akutni bronhitis se
zavrava potpunim izleenjem osim ulceroznih gde ostaju oiljci. Hronini
bronhitis se razlikuje od akutnog po toku, etiologiji I sutini anatomskih

promena. Razvija se kao posledica esto ponavljanih akutnih bronhitisa.

Sluzokoa bronha je tamno crvena sa sitnim resiastim izratajima I
pokrivena veoma obilnom sluzi. Sve ove promene imaju velike posledice po
funkciji disanja.

18.
-

19.
-

Ileus

Crevo predstavlja uplju cev koja je jednom ivicom pripojena za

mezenterijum. Kod creva razlikujem: duodenu, jejunum, ileum, cekum, debelo
crevo I rectum. Zastoj kretanja crevnog sadraja kroz zjap creva naziva se
ileus. U crevnom sadraju nalaze se mnoge bakterije I toksini produkti koji
bivaju resorbovani u krv I truju ceo organizam. Vrlo esto uzrok ileusa je I
suenje ili zaepljenje crevnog zjapa. Uzroci zaepljenja mogu biti razliiti:
strana tela, klupe glista, tumori, poseban poloaj creva, srasline izmeu
crevnih vijuga Svi razlozi koji dovode do prekida cirkulacije u crevima
dovee do stvaranja infarkta crevnog zida koji je hemoragian.

22.
-

Ulkusna bolest

Ulkusna bolest ili takozvani ir eluca. Ulkus eluca predstavlja gubitak dela
sluzokoe zeluca krunog oblika I razliite veliine. Ulkus je praen jakim
bolovima, a oe dovesti I do perforacije ( pucanja) gde sadraj zeluca biva
izliven u trbunu duplju izazivajui komplikaije u vidu krvarenja.
Ovo
krvarenje moe biti smrtonosno. Uzrok nastanka ulkusa nije utvren, smatra
se da je poveana eludana kiselina ( sona kiselina) I spazam krvnih sudova
u sluzokoi kod nervoznih I emotivnih osoba uzronik ulkusa. U poslednje
vreme nastanak ulkusne bolesti pridaje se I mikroorganizmu helikobakter
pilori.

21.
-

Benigni I maligni tumori plua

Tumori plua su dosta esti a mogu biti primarni I metastatski od primarnih

najee su maligni tumori poreklom od epitela bronha. Javljaju se ee kod
mukaraca (posledica pojaanog puenja). Karcinom bronha dovodi do
zapaljenja bronhija a zatim prodire u okolinu. Vrlo brzo raste I daje metastaze
pos vim organima. Histoloki postoji vie varijacija carcinoma plua:
planocelularni, mikrocelularni, adenokarcinom, makrocelularni. Metastatiki
tumori u pluima se javljaju vrlo esto I u njima se dalje razvijaju.

20.
-

Edem plua

Moe nastati u sklopu opteg edema u organizmu, oteenju plia toksinima

ili otrovnim gasovima. Najee nastaje zbog poputanja rada levog srca gde
nastaje jak zastoj krvi u pluima, porast hidrostatikog pritiska I izlivanje
tenosti transudata u alveoli. Edem plua ima teke posledice jer ako se vei
broj alveola ispuni tenou dolazi do uguenja.

Hernija

Hernija je poseban poremeaj koji moe dovesti do ileusa. Hernija (kila, bruh)
je takav poremeaj kada neki trbuni organ a najee crevo izlazi kroz otvor

na trbunom zidu I izboi se u vidu podkonog tumora na trbunom zidu.

Hernija moe biti spoljana I unutranja. Sadraj kile moe se vratiti u trbunu
duplju, ali moe doi I do ukljetenja kle te crevo ne moe da se vrati.
Najea mesta gde se javljaju kile sun a prednjem trbunom zidu.

23.
Pankreatitis, akutna nekroza pankreasa, tumori
pankreasa
-

Zapaljenje pankreasa izazivaju najee bakterije koje iz creva prodiru u tkivo

pankreasa ili bivaju donete krvlju. Kod teeg oblika pankreatitisa dolazi do
flegmonoznog zapaljenja tkiva lezde I do nakupljanja gnoja u izvodnim
kanalima. Kod hroninih zapaljenja pankreatitisa, pancreas postaje tvri I vei
pa se skupi I nastaje ciroza pankreasa. Najtee oboljenje pankreasa je akutna
hemoragina nekroza. Ona nastaje tako to usled zaepljenja virsungovog
kanala onemoguava se oticanje pankreasnog soka pa se ovaj sok tj. fermenti
aktiviu u samom pankreasu. Ti sokovi deluju na samo tkivo pankreasa I vare
ga, a zatim izlivaju u trbunu duplju dovodei do peritonitisa. Ovo oboljenje
najee dovodi do smrti. U pankreasu se najee javljaju mnogobrojne male
upljine, ciste, u vidu tumora. Najei karcinom je tumor pankreasa.
Histoloki su najei adenokarcinom poreklom od lezdanog epitela.

24.
-

Je najvanije I najee zapaljenje bubrega. Najea je postprimarna

tuberkuloza bubrega kada iz zaleenog primarnog kompleksa u pluima krv
donese tuberkulozne klice u bubreg I tu se javi proliferacija granulacionog
tkiva u vie vorova. Ovo tkivo podleekazeoznoj nekrozi stvarajui upljine
ispunjene kazeoznom masom. Ako se ova masa isprazni u bubrenu karlicu
ona e mokranim putevima doi u beiku.

25.
-

Endometrioza

Predstavlja prisutstvo lezde I strome endometrijuma izvan mesta gde se

endometrijum normalno nalazi tj. izvan upljine tela materice. Postoji
unutranja I spoljanja endometrioza. Unutranja se karakterie histolokim
prisustvom grupa tipinih lezda endometrijuma okruenih stromom izmeu
snopova miinih vlakana u dubljim miinim slojevima materice. Materica je
uveana zadebljalog zida to ima za posledicu nepravilna I pojaana
krvarenja iz sluzokoe materice. Spoljanja endometroza predstavlja prisustvo
delova sluzokoe materice izvan tog organa. Najee delovi endometrijuma
se mogu nai u jajnicima, ligamentima male krlice, pupku ili oiljcima u
trbunoj duplji.

27.
-

Tumori bubrega

Oni su retki a na povrini se mogu nai benigni fibromi ili lipomi. Od malignih
najea je hipernefrom koji je poreklom od epitela. Moe se javiti kao
dobroudni tumor sporog rasta I kao zludni tumor koji brzo daje metastazu
kostiju I plua I razara ih. Metastatski tumori bubrega se retko javljaju.

26.
-

Tuberkuloza bubrega

Patologija mukih polnih organa

Ova patologija obuhvata: penis, testise, pasemnike I prostate, najei

kongenitalni poremeaj (kriptorkismus) je pojava da se testis nalazi izvan

skrotuma ( testis se nalaze u trbunoj duplji a kasnije se sputaju ). Oboljenje

testis su belanitisi, a najei je lues. Zapaljenje testis naziva se orhitis, a
epedidimisa-epididimitis. Prostate je esto mesto zapaljenja (prostatitis).
Tumori na mukim polnim organima razvoijaju se na testis I obino su
maligni. Oni brzo rastu I daju metastaze. Na penisu se od benignih tumora
javlja papilom a od malignih planocelularni karcinom. Benigni tumori se
takoe razvijaju na prostati.

28.
-

29.
-

Encefalitis

Zapaljenje centralnog nervog sistema. U jednom sluaju preteno napada

kimenu modinu, a u drugom mozak ili oba dla zajedno. Zapaljenja
centralnog nervnog sistema mogu biti izazvani bakterijom a esto I virusima.
Jedan poseban vrus kada napadne samo sivu supstancu prednjih rogova
kimene modine izaziva deju paralizu. Gnojava zapaljenja mozga I kmene
modine izazivaju piogene bakterije. Pri tom se stvara gnojavi eskudat u
modanom tkivu koje se obino skupi u vidu apscesa. Specifina zapaljenja
mozga I kimene modine izaziva bleda spiroheta izaziva leusa (ove
promene u eonom renju izazivaju specifino ludilo). Zapaljenje ivaca
nazivaju se neuritis. Kod njih vezivno tkivo oko nerava postaje hiperemino a
potom dolazi do ekskudacije. To dovodi do degeneracije ivaca.

30.
-

Meningitis

To je opti naziv za oboljenje modanih opni. Zapaljenje tvrde modane opne

naziva se pahimeningitis (nastaje prelazom zapaljenja sa kosti lbanje I
srednjeg uha I paranazalnih sinusa). Zapaljenje mekih oni zove se
leptomeningitis I obino je eksudativne prirode. Najtei oblik je
lepotomeningitis purulenta kada se izmeu mekih modanica nakuplja
fibrinozno purulentni eskudat, pa opne postaju zadebljane ukaste I
neprozirne. Gnojavi meningitis kod dece nastaje izazvano klicom meningo
kokom.

Tumori centralnog nervnog sistema

U centralnom nervnom sis. Javljaju se: gliom, ganglioneurom, gliosarkom, a

na ivcima neurinom I neurofibrom. Vana karakteristika svih tumora CNS bilo
das u maligni ili benigni je da izazivaju teke poremeaje jer svojim rastom
pritiskaju vane centre u nervnom tkivu. U mozgu mogu da se razviju I
metestaze drugih tumora u organizmu (najee iz plua)