You are on page 1of 46

Poglavlje 9

Kupovina i prodaja

Kupovina i prodaja
Trgovina podrazumeva razmenu kada se
neto kupuje neto drugo mora da se proda.
ta e biti kupljeno? ta e biti prodato?
Ko e biti kupac? Ko e biti prodavac?

Kako su generisani dohoci?


Na koji nain vrednost dohotka zavisi od
cena dobara?
Na koji nain moemo da spojimo sve ove
stvari da bi bolje objasnili kako promene
cena utiu na tranju?

Poetno raspoloiva sredstva


Lista koliine dobara sa kojima potroa
raspolae na poetku nazivamo njegovim
poetno raspoloivim sredstvima.
Potroaeva poetno raspoloiva sredstva
oznaiemo kao vektor
(omega).

Npr.

(1 , 2 ) (10, 2)

znai da potroa raspolae sa 10 jedinica


dobra 1 i sa 2 jedinice dobra 2.
Koja je vrednost ovih poetno raspoloivih
sredstava?
Za koje potroake korpe ona moe biti
razmenjena?

p1=2 i p2=3 pa je vrednost poetno


raspoloivih sredstava

(1 , 2 ) (10, 2)

p11 p22 2 10 3 2 26

P: Za koje potroake korpe mogu biti


razmenjena ova poetno raspoloiva
sredstva?
O: Za svaku korpu koja ne kota vie
od vrednosti poetne korpe.

Ponovo o budetskom
ogranienju
Dakle, za zadate p1 i p2, budetsko
ogranienje potroaa koji raspolae
sa (1 , 2 ) glasi

p1 x1 p2 x2 p11 p22 .

Budetski skup je

(x , x
1

) p1 x1 p2 x2 p11 p22 ,
x1 0, x2 0

x2

p1 x1 p2 x2 p11 p22

x1

x2

p1 x1 p2 x2 p11 p22

Budetski skup

(x , x )
1

p1 x1 p2 x2 p11 p22 ,
x1 0, x2 0
x1

x2

p1 x1 p2 x2 p11 p22

p x p x p 1 p 2
'
1 1

'
2 2

'
1

x1

'
2

x2

p1 x1 p2 x2 p11 p22

Budetski skup

p x p x p 1 p 2
'
1 1

'
2 2

'
1

x1

'
2

x2

Taka inicijalno raspoloivih resursa


uvek se nalazi na budetskoj liniji.

p1 x1 p2 x2 p11 p22

p x p x p p 2
'
1 1

'
2 2

'
1 1

x1

'
2

x2

Taka inicijalno raspoloivih resursa


uvek se nalazi na budetskoj liniji.

p1 x1 p2 x2 p11 p22
Dakle, promene cena rotiraju liniju
budetskog ogranienja oko take
prvobitno raspoloivih resursa.

p x p x p 1 p 2
'
1 1

'
2 2

x1

'
1

'
2

Ogranienje

p1 x1 p2 x2 p11 p22
moemo zapisati i kao

p1 ( x1 1 ) p2 ( x2 2 ) 0.
Drugim reima, suma vrednosti
potroaevih neto tranji je nula.

Neto tranje
Neka je (1 , 2 ) (10, 2)
i p1=2, p2=3. Tada ogranienje glasi

p1 x1 p2 x2 p11 p22 26.


Ako potroa trai (x1*,x2*) = (7,4), onda
zamenjuje 3 jedinice dobra 1 i dobija u
razmeni 2 jedinice dobra 2. Neto tranje
su
x1*- 1 = 7-10 = -3
x2*- 2 = 4 - 2 = +2.

p1=2, p2=3, x1*- 1 = -3 i x2*- 2 = +2


pa je

p1 ( x1 1 ) p2 ( x2 2 )
2 ( 3)

3 2

0.

Kupovina 2 ekstra jedinice dobra 2 po


ceni $3 svaka finansirana je odustajanjem
od 3 jedinice dobra 1 po ceni od $2 svaka.

x2

p1 ( x1 1 ) p2 ( x2 2 ) 0
Po cenama (p1,p2) potroa
prodaje neku koliinu dobra 1
da bi stekao vie jedinica dobra 2.

x2*

x1*

x1

x2
Po cenama (p1,p2) potroa
prodaje neku koliinu dobra 2
da bi stekao vie jedinica dobra 1.

x2*

p x p x p 1 p 2
'
1 1

x1*

'
2 2

x1

'
1

'
2

x2

p1 ( x1 1 ) p2 ( x2 2 ) 0
Po cenama (p1,p2) potroa troi
svoja inicijalna sredstva u celosti;
neto tranje za svakim dobrom
jednake su nuli.

x2*=

p x p x p 1 p 2
"
1 1

x1*=

"
2 2

"
1

x1

"
2

x2

p1 ( x1 1 ) p2 ( x2 2 ) 0
Cenovno-potrona kriva sadri sve
bruto tranje koje maksimiziraju
korisnost potroaa, a za koje
inicijalni resursi mogu da budu
razmenjeni.

x1

x2

p1 ( x1 1 ) p2 ( x2 2 ) 0
Cenovno-potrona kriva
Prodaja dobra 1, kupovina dobra 2

x1

x2

p1 ( x1 1 ) p2 ( x2 2 ) 0
Cenovno-potrona kriva
Kupovina dobra 1, prodaja dobra 2

x1

Ponovo o jednaini Sluckog


Slucki: promene u tranjama izazvane
promenom cene predstavljaju sumu
istog efekta supstitucije, i
dohodovnog efekta.

Ovo vai pod pretpostavkom da se dohodak y


nije promenio kada su se promenile cene. Ali
se menja sa
promenom
. Kako ovo
y
p11 cena
p2
modifikuje jednainu Sluckog? 2

Promena p1 i/ili p2 dovee do promene


y p11 p22 pa e postojati dodatni
dohodovni efekat, koji nazivamo
dohodovnim efektom poetno raspoloivih
sredstava.
Dekompozicija Sluckog na taj nain ima tri
komponente
- ist efekat supstitucije
- obian dohodovni efekat
- dohodovni efekat poetno raspoloivih
sredstava.

x2

poetne cene su (p1,p2).

x2

2
x1

x1

x2

poetne cene su (p1,p2).


krajnje cene su (p1,p2).

x2

x2
x1

x1

x1

x2

poetne cene su (p1,p2).


krajnje cene su (p1,p2).
Kako objasniti promenu tranje sa
(x1,x2) na (x1,x2)?

x2

x2
x1

x1

x1

x2

poetne cene su (p1,p2).

x2

2
x1

x1

x2

poetne cene su (p1,p2).


krajnje cene su (p1,p2).

x2

x2
x1

x1

x1

x2

ist efekat supstitucije

2
1

x1

x2

ist efekat supstitucije

2
1

x1

x2

ist efekat supstitucije


obian dohodovni efekat

2
1

x1

x2

ist efekat supstitucije


obian dohodovni efekat

2
1

x1

x2

ist efekat supstitucije


obian dohodovni efekat
dohodovni efekat poetno
raspoloivih sredstava

2
1

x1

x2

ist efekat supstitucije


obian dohodovni efekat
dohodovni efekat poetno
raspoloivih sredstava

2
1

x1

Ukupna promena tranje izazvana


promenom cene predstavlja sumu:
(i) istog efekta supstitucije
(ii) obinog dohodovnog efekta
(iii) dohodovnog efekta poetno
raspoloivih sredstava.

Ponuda rada
Radnik raspolae sa $m neradnog dohotka i
sa asova koje moe upotrebiti bilo na rad
bilo na dokolicu. = (,m).
Cena potronog dobra je pc.
w je stopa nadnica.

Budetsko ogranienje radnika glasi

pc C w( D D ) m
gde C, D oznaavaju bruto tranje za
potronim dobrom i za dokolicom. To jest,

potronja

pc C wD wD m
inicijalna
vrednost

pc C w( D D ) m
moe se zapisati kao

w
m wD
C D
.
pc
pc

inicijalna
vrednost

m / pc

slobodno vreme
D

w
m wD
C D
pc
pc
inicijalna
vrednost

m / pc

slobodno vreme
D

m wD
pc

w
m wD
C D
pc
pc

inicijalna
vrednost

m / pc

slobodno vreme
D

m wD
pc

w
m wD
C D
pc
pc
w
nagib =
, realna stopa
pc nadnica
inicijalna
vrednost

m / pc

slobodno vreme
D

m wD
pc

w
m wD
C D
pc
pc

C*

inicijalna
vrednost

m / pc

D*
slobodno
vreme

ponuda
rada

slobodno vreme
D