You are on page 1of 340

Илија Петровић / ЦРНОГОРСКА ПОХАРА КУЧА

Књижевна задруга
Српског народног вијећа

Библиотека
ДОКУМЕНТА
Илија Петровић
ЦРНОГОРСКА ПОХАРА КУЧА
Друго проширено издање
Издавач
Књижевна задруга Српског народног вијећа Црне Горе
За издавача
Др Момчило Вуксановић
Уредник
Миодраг Ћупић
Рецензенти
Др Стојан Бербер, Сомбор
Борис Петровић, Нови Сад
Лектор и коректор
Елена Д. Капустина
Компјутерска обрада слога и прелом
Немања Петровић
Штампа
“АП Принт”, Подгорица
Тираж
500 примерака

Илија Петровић

ЦРНОГОРСКА
ПОХАРА КУЧА
Друго проширено издање

Подгорица, 2011

Gde je {to
Stojan Berber, Kwaz Danilo Petrovi} - skica za patografiju - 9-19
CRNOGORSKA POHARA KU^A - 21-23
Pristup - 21
KU^I - 25-45
Prostirawe - 25; Granice - 25; Najpre Erdeqanovi} - 25; Potom Du~i} - 26; Ko su Ku~i - 27; Ku~i u Brdima - 34; Vojvoda Radowa - 36; Zavist,
pa mr`wa - 42; Ku~ka nahija - 44
KU^I I TURCI - 46
Jedni protiv drugih - 46
CRNA GORA - 47-54
Otkud naziv Crna Gora - 47; Duhovno nije {to i svetovno - 51
KU^I I VLADIKA RADE - 55-80
Predislovije - 55; Kwa`evske “istine” - 55; [ta je prethodilo navodnom ujediwewu - 59; Napad na Podgoricu - 60; Ku~i i Crna Gora - 63;
“Proturski elementi” Tomice Nik~evi}a - 66; Presuda Vuki}u Popovu
- 68; “Dr`avni~ki” zlo~ini - 69; Bez politi~kog jedinstva - 70; Uz danak i pla}ena ubistva - 72; Mimo pesme i vladi~anstva - 74; Vladici nije
do pokajawa - 78
KWA@EVSKI BROD U KAMENICI - 81-95
Kad oporuka nije svetiwa - 81; Testament vladike Petra II - 85;
Kwa`evski progoni - 88; Stevan Perovi} - 89; Ku}a \ura{kovi}a - 91;
\ikni}i - 92; Obe}a im i {to ne iska{e - 92; Zemaqski zakonik - 93; Oda
kwazu - 95
PIPERSKA POBUNA - 96-103
Zate~eni mir nije mu po voqi - 96; [ta javqaju dopisnici - 97; [ta
ka`u zvani~nici - 99; Poruke i tuma~ewa - 99; [ta je tamo stvarno
bilo - 101
CRNA GORA PROTIV OMER-PA[E - 104-114
Ratom protiv kwa`evstva - 104; Proklamacijom u odbranu - 104; ^iji su Ku~i - 106; Napad i odbrana - 107; Kwaz i Bjelopavli}i - 111; Kwaz
opawkava Ku~e - 112; Marko Miqanov o Omer-pa{inom pohodu - 113
BJELOPAVLI]KA “BUNA” - 115-144
Opro{taji, vite{tvo - 115; Izve{taji s lica mesta - 115; “Svetovid” - 115; Nezadovoqni “Srbski Dnevnik” - 116; Opet “Svetovid” - 117;
“Srbski Dnevnik” ponovo - 117; Vuk Popovi} Ri{wanin - 120; Die Presse,
iz Be~a - 122; Ne{to kasnije, emigranti - 124; Duka Londrovi} - 125;
Simo Popovi} - 126; Marko Vuja~i} - 126; Radoman Jovanovi} - 128; Tomo

6

Ilija Petrovi}

Oraovac - 129; Peko Vujovi} - 130; Kwaz be`i da se vrati - 131; “Va`ni”
istori~ari druk~ije - 132; Pohod na Bjelopavli}e - 135; O ~emu kwaz nije pisao - 136; U izgonu - 139; Pokajni~ki povratak - 140; “Rehabilitacija” - 142; Za vreme Krimskog rata - 143
POHARA KU^A - 145-266
Separatizam ili danak - 145; “Probna” crnogorska pohara Ku~a - 147;
Jago{ Jovanovi} - 147; Kakva je to pohara bila 1855 - 150; Simonovi},
Londrovi} i drugi - 151; Danilo najavquje poharu - 153; Pohara na Petrovdan 1856 - 155; Kako se to i ina~e izve{tava - 156
Agramer Zeitung, Zagreb - 156-161 : Najbli`i crnogorskoj granici 156; “Za{titni” dogovor s Turcima - 157; “Proklamacija” Ku~ima - 157;
Ku~i bez turske pomo}i - 160; “Trojanski magarci” - 161
Osservatore Triestino, Trije{}e - 162-164 : S pozivom na zagreba~ke
novine - 162
Ostdeutsche Post, Be~ - 164-165 : Studiozniji pristup - 164
Die Humorist, Be~ - 165 : Kriza samo prigu{ena - 165
Die Presse, Be~ - 165 : Mo`e li kultura sa zapada - 165
Svetovid, Be~ - 166-172 : Prevodi i komentari - 166; Da li se Petar I
“ugovarao” s Ku~ima - 1167; Jo{ o pohari - 169; Ne~ove~ni obra~un - 170;
Neposredno po pohari - 171
[umadinka, Beograd - 172-173 : Ku~i kao Ku~ani - 172; Preuzima
ali ne veruje - 173
Srbski Dnevnik, Novi Sad - 174-186 : I on prema Agrameru - 174; Sa
Danilom nema {ale - 175; Prijateqi i neprijateqi - 176; Srpska Sparta - 178; Danilo bi da {iri granice - 180; “Istina” sa zadr{kom -181;
Crnogorci ponovo “umiruju” Ku~e - 183; Zadovoqni i nezadovoqni - 184;
Kwaz je “pravac” samo Ku~i krivac - 185
Sankpeterburgskie vedomosti, Sankt Peterburg -186-188 : “Vesti iz
inostranstva, Turska” - 186
Diplomatski spisi - 189-196 : Iz be~kog arhiva - 189
Journale de Toulouse, Tuluz - 200 : Uzgredno o pohodu - 200
Svedo~anstvo Marka Miqanova - 201-224 : Marko Miqanov i pohara - 201; Bilo je, dakle, ovako - 204; Kriju}i u Ku~e - 205; U i{~ekivawu
“bratstva i jedinstva” - 207; Tragovi Mirkove “pobede” - 209; Pohod “gorwe vojske” - 211; Jedni brane a drugi sijeku - 213; Bezbo{tine i zla svakojaka - 215; Odu{evqeno u zlo~in - 216; Sramota i grehota crnogorska 218; Posle pohare - 219; Ku~i bez odbrane crnogorske - 221; “Sramota
pade na Ku~e” - 222
Crnogorski emigranti - 224-225 : Iz daqine, ali istinu - 224
Jovan Erdeqanovi} - 225-226 : Pri~a iz kwa`evske senke - 225
Vladan \or|evi} - 226-227 : Sasvim “zbuwene” pohare - 226
Tomo Oraovac - 227 : Sa skup{tinske govornice - 227
Du{an Vuksan - 227-230 : O pohari premalo pisao - 227
Jago{ Jovanovi} - 231-235 : Kwaz “od sporazuma” - 231; Pravdawe
Danilovih “podviga” - 233
Tomica Nik~evi} - 235-238; Kwa`eva spletka, ili podvala - 235;
Druga pohara - 236
Marko Vuja~i} - 238 : “Dr`avotvorno” u zlo~in - 238
Duka Londrovi} - 238-241 : “Humana” pohara - 238

260 Budo Simonovi} . Vuksan .245-250 : Opravdati kwaza . Opet Pavi}evi} .248 Bo`idar Mili}-Krivodoqanin .267-287 ^iji }e Ku~i biti .244-245 : Pohara kao “neophodna” potreba . @rtve . J. Me|unarodna konferencija o razgrani~ewu . “Ne pada iver daleko od klade” 290.295.241-244 : “Pobuna u Ku~ima” . RAZGRANI^EWE .265 PRIMIRJE.245. Razgrani~ewe .325-334 Bele{ka o sastavqa~u . Savremenici o Danilovu “liku i delu” .300. Teritorijalni “razvoj” Crne Gore . Jedan izve{taj o gubicima .275.302.250-253 : “Struje” u Ku~ima .286 POGIBIJA DANILOVA . Simonovi} . Andrija{evi} . [ukovi} .241 Radoman Jovanovi} . Nemiri i u Vasojevi}ima .305.269.267. Napomene na kraju .298. Prva krv .288.278. Londrovi} . tuma~i. Da{i} . Todor Kadi} .272.276.230.298. Evropske su sile za primirje . Mitropolit Amfilohije .297.292. Ku~ka “afera” i daqe tiwa .288.252 Miqan Milo{ev Jokanovi} .306 Boris Petrovi}.253-254 : O pohari. Pridobiti Ku~e . Jovanovi} . Pavi}evi} .CRNOGORSKA POHARA KU^A 7 Peko Vujovi} .288-314 Kon~ina .335-338 . stidqivo .302.315-320 Izvori i literatura .244 Branko Pavi}evi} .297. Posle razgrani~ewa 284.296. Kako se teritorijalno pro{iriti .265 : Izdajnici i istori~ari . O Danilu.281.250. Pejovi} . Stavqeno u kwige .253 @ivko M.254-265 : Pri~e s me|umre`ja 254.273. Bo`o Vukovi} .321-324 Imenoslov .

te{ko da ima premca i u svoj crnogorskoj istoriji”. vojvoda Mirko Petrovi}. po kwa`evom nare|ewu. Nemilosrdnost genocidnog karaktera koju je. Budo Simonovi} . ispoqio wegov brat. naro~ito u drugom pohodu 1856. godine.“Dva pohoda na Ku~e predstavqaju najmra~nije stranice u istoriji kratkovjeke vladavine kwaza Danila (1852-1860).

u me|uvremenu umro. Prvi svetovni vladar u dotad teokratskoj srpskoj dr`avici Crnoj Gori napunio je tek 25 godina kada je priznat za kwaza. odnosno crnogorske vlade. zbog zelenih o~iju i niskog rasta nazvan Zeko Mali. sa slabom centralnom vla{}u (i pored napora prethodnih vladara da je usklade s modernim evropskim dr`avama). Bi}e da se nije radilo samo o obi~nom ugledawu na moderne evropske dr`ave koje su svetovnu vlast odvojile od crkvene. Uistinu. rodom iz Ku~a. i vojvode Novice Cerovi}a. vladike Petra II Petrovi}a Wego{a. jer je prvoizabranik Pavle. sin Pera Tomova. Danilo je mo}nu opoziciju savladao uz pomo} nekolicine uglednih crnogorskih prvaka. Sombor Kwaz Danilo Petrovi} . nego po testamentu svoga strica Rada Tomova.skica za patografiju Kwaz Danilo Stankov Petrovi} (1826-1860).Dr Stojan Berber. jo{ uvek pleme nski organizovana. koji je vladao Crnom Gorom ni nepunu deceniju (1851-1860). protiv je bio ~ak i vladi~in brat Pero Tomov. a ova skica za psiholo{ki portret Danilov (za wegovu medicinsku biografiju) ponajvi{e se oslawa na pisawe istori~ara Ilije Petrovi}a. Danilu je u nasle|e ostavqeno vla di~anstvo. propra}enu napomenom da mladog i neukog Danila u vladarske poslove uvede iskusni Wego{ev brat Pero Tomov. ne mare}i za sna`nu opoziciju koja je postojala i u samoj ku}i Petrovi}a. i time prekine naslednu teokratsku vladavinu. Danilo nije doneo slu~ajno. Sa Danilovom odlukom da se proglasi za kwaza (vladi~anstva se svojevoqno odrekao) saglasila se mnozina crnogorskih uglednika. O wemu su brojni autori ostavili raznoli ke zapise i saop{tewa. vojni~koj ili diplomatskoj. Danilo je imao saglasnost ruskog cara Nikolaja Prvog. ro|enog brata vladi~inog. uru~ena Danilu li~no. wegova carska gramata. pravoslavna Crna Gora. Posledwu voqu vladi~inu. bez Rusije se ni do tada nije mogla odr`avati izvan vlasti turskog sultana. koji je u~estvovao u smaknu}u turskog silnika Smail-age ^engi}a. Odluku da se ne zavladi~i. Ipak. ostao je do danas zagonetna i kontradiktorna li~nost. To je postao ne po kakvoj svojoj velikoj zasluzi. davala je mladome kwazu neophodnu sigurnost u vladawu Crnom Gorom. predsednik Senata. ono {to je najva`nije. ve} je u pitawu bila i wegova plotska narav: Danilo nije podnosio mantiju i zahtevni `ivot u . ve}ina Crnogoraca prihvatila je kao svetiwu. svoga starijeg brata. tada ve} priznatog junaka. pre svega vojvode Mirka.

i odmah je jasno kazao {ta ~eka onog ko mu se usprotivi. a Petar II stekao je pesni~ku slavu jo{ za `ivota). one su toliko nerazumne i opasne. ugledao i na dela svojih prethodnika iz ku}e Petrovi}a. stavqaju}i sebe iznad svoga Zakonika Crne Gore i Brda. stare{inama crnogorskim obratio vrlo jasnom porukom: “Vidite koli{ni sam mali. pa je `eqenu silinu pokazivao propiwu}i se snagom tu|ih mi{ica. veoma odlu~an u svojim naumima. ali ne{kolovan i neobrazovan (Wego{ ga je. da je opravdano zapitati se da li ih mo`e izgovoriti mentalno zdrava osoba. na na~in kojim su vladali najgori tirani u istoriji. nakratko pred svoju smrt. ali i zavidno zagledan u svoje wegu{ke prethodnike koji su decenijama vladali nevelikom Crnom Gorom (teritorijom oko Cetiwa i delom Brda prema Mora~i). naravno. ja }u gledati da se proslavim zlom”. on je tra`io bezuslovnu poslu{nost. To je rekao neposredno po dolasku na vlast. On se. Zeko Mali je odmah u po~etku pokazao da je spreman da se iska`e kao mo}an i opak vladalac. Istovremeno. a podstrek su mu davali i doticaji s mo}nim evropskim . wu mo`e izgovoriti samo li~nost koja ne preza ni od najgoreg zastra{ivawa kako bi ostvarila svoje megalomanske namere. a pre svega svojih oru`anih perjanika. pod sna`nim uticajem {est godina starijeg brata Mirka. prema svedo~ewu ostarelog Vuka Karaxi}a. ukoliko bi se drznuli da mu se na bilo koji na~in suprotstave (“ako me ne uzaslu{ate”). Ne mo`e se protivre~iti ~iwenici da je kwaz Danilo `eleo da svoju dr`avicu uredi po uzoru na dostignu}a tada{we evropske civilizacije. Malome Zeku bilo je to dovoqno da poku{a nadrasti svoje prethodnike. On se. te re~i kazuju da je Mali Zeko imao i ose}aj ni`e vrednosti: nije se to ticalo samo telesne snage (“vidite koli{ni sam mali”) svojih prethodnika (vladika Rade bio je visok skoro dva metra!). po{tovanih i mudrih Petra I i Petra II. poslao da se {koluje u Petrogradu). li~nost koja misli da ima toliku vlast i mo} da mo`e da radi {to ho}e! Danilo je tim i takvim pretwama o~ito zastra{ivao ne samo svoje protivnike. nego i saradnike i prijateqe. Ako su poruke Danilove ta~no zapisane. {to zna~i da mu nije bilo ni do odricawa od svakodnevnih qudskih radosti kojima je bio vi{e nego sklon. ili bar da se izjedna~i sa wima. ve} i duhovne (Petar I progla{en je 1834. osobito sklon vlastodr`a~koj poziciji u koju je dospeo.10 Ilija Petrovi} celibatu. ali ako me ne uzaslu{ate. godine za sveca. da bi to ne{to kasnije i ozakonio. bi}u vam ve}i od Lov}ena: ako mi ne date dobrom da se proslavim. Pismen. Ako su izgovorene kao pretwa. a nema razloga da se u wih sumwa. a jesu.

i svi smo ga amo od kwaza daqe jeli velikim drvenim ka{ikama. a on bi po~eo razgovor kao i u bilijardi. bilo je i ~a{a podosta. u kome su jo{ uvek vladali obi~aji iz nekih biv{ih vremena. Vuk Karaxi} svedo~i slede}im zapisom: “Kad bi se kwazu dosadilo u bilijardi govoriti i govor slu{ati. Meni je bilo odre|eno mesto blizu kwaza. a gde sam ja sedio. odmah ih po~asti hladnom vodom. Po{to bi se po poqu pro{etao.” Da je kwaz Danilo `eleo da Crnu Goru i Brda i zakonima u~ini modernom evropskom zemqom. seo bi pr ed kakvom ku}om na klupu od kamena. Pred kwazom bili su sudovi dosta gospodski ili varo{ki. a oni. koji su sedili iza mene na kraju. iza ovoga pe~ewa donese se {unka. jedan od wih uzgrne trpe`wak pa ise~e meso na trpezi. Koje u bi- . austrijskim. samo su meni doneli no` i viqu{ke. prisustvovao “kwa`evskom” ru~ku u Wegu{ima: “Kad gosti u|u u jednu veliku sobu bez pe}i. on bi izi{ao napoqe da se pro{eta. ali mi ovamo daqe pili smo vino stakletom od oke redom nazdravqaju}i jedan drugome. U svemu tome ne treba zanemariti ni mogu}i uticaj wegove supruge Darinke Kveki}. Posle pirin~a donese se kuvano ov~ije meso u velikim komadima (gotovo u ~etvrtima). Kad obed bude gotov. nemaju}i suda nikakvoga. koja je prihvatila da iz velikog grada s evropskom tradicijom do|e da `ivi na kamenitom i siroma{nom Cetiwu. Gde je kwaz sedio. koji je. ali se meni zbog svoje noge u~ini te{ko onde sesti. koji se onamo zove vagan. a gomila ispred wega i oko wega. koje je opet jedan od gostiju sekao u kakav sud pred sobom. i ovaj se pirina~ donese u velikome drvenom ~anku. gdekoji bi prosti Crnogorci posedali po zemqi. godine. iza ovoga mesa donese se jagwe}e meso pe~eno. bilo je i tawira i no`eva i viqu{aka. Prvo se jelo donese u ~orbi od mesa ov~ijega pogust skuvan pirina~. koje je jedan od gostiju posle sekao na mawe. ali je gomila za wim i oko wega i{la jednako.CRNOGORSKA POHARA KU^A 11 dvorovima . a glavari oko wega. po trijumfalnom povratku Danilovom iz carske Rusije 1852. koja se onamo zove pr{ut. nego sedem gotovo na dno sofre uza zid. isto onako u velikim komadima. kao na primer {to se u Srbiji kad{to pije ~uturom. gra|anski obrazovane. namesti se pored zida jedna duga~ka trpeza od dasaka i po woj trpe`wak (ova je trpeza gotovo u pola ni`a od ovda{wih stolova ili astala). Svedo~i o tome i Vuk Karaxi}. i pored we s obadve strane metnu se klupe za se|ewe. koji je seo u gorwe ~elo. kakove su i u Srbiji po selima. kafom i rakijom. oni bi stajali da ga mogu boqe ~uti i videti. francuskim.ruskim. a koji su malo daqe. sa znawem nekoliko jezika. a posle we sir. Tr{}anke.

za svaki slu~aj. da se narodu postojna pravica utvrdi”. u ~etvrti ~lan uneseno je drakonsko upozorewe: “Koji bi se Crnogorac i Br|anin usudio li~nost ili dostoinstvo kwaza vrije|ati. i kao takovoga du`an je svaki Crnogorac i Br|anin po~itovati i o wemu ni{ta zloga ne govoriti. Koji u su|ewu. jer su svi Crnogorci jednaki. pa da ~ujem da je kapetan wegu{ki ikome od wih makar najmawe {to presudio druk~ije nego {to je pravo. svi Crnogorci vaqa da znadu {ta je skrivio i za {to je pogubqen. kao {to je jednom pre Ivo Radowi} jo{ s jednim drugom od toga i od toga uzeo nekoliko koza. najsiroma{nijemu kao i najbogatijemu glavaru. mi onda ne bi smeli u~initi. Ne ustru~avaju}i se da sebe ipak posebno istakne i za{titi. koji je iza wega podaleko sedio na jednoj klupi. onako sam i ja. da bi 1855. Isto }e tako iz slu`be biti isteran i perjanik.«) »Svakome Crnogorcu. koji samovoqno ~oeka ubije”. gospodaru. Ivo Radowi}. ustane i skinuv{i kapu rekne: »Istina je to bila. i nek se ne nada da }e igda vi{e u wu biti primqen. na kojega on govori. nego je onda svaki gledao kako }e svoju ku}u boqe napuniti. Danilo “prekida do danas svako samovoqno su|ewe. koji bi od qudi. a mjesto toga samovoqnoga postavqa zakonito i pravedno”. niti koga protiv wega i za{to nagovarati”. U 95 ~lanova ovog Zakonika ustanovio je red “po kom }e se po sad i za vazda unaprijed suditi Crnogorcu i Br|aninu malom i velikom. ve} ko se osudi na smrt i pogubi. odmah }u ga isterati iz slu`be.” Tako je govorio Danilo.12 Ilija Petrovi} lijardi koje u poqu. za koje se {aqe da im {to presudi ili izvidi. U `eqi “da se svako samovoqno su|ewe ukine. bogatom i siromahu. nego koji {to ka`e na koga. u strahu da to svako ba{ i ne}e “po~itovati”. Otud se i moglo desiti da mu wegova divqa narav i ozako- . kwaz je govorio narodu ovo: »Ne}emo se vi{e ubijati po kantunima (t. po buxacima). da se sudi jednako po pravdi. koje su pet puta vi{e od onoga {to je pripadalo. uzme i od koga jednu paru mita. on u tre}i ~lan zapisuje: “Kwaz kako danas tako i ubudu}e za vazda kao Gospodar na{e zemqe ostaje neprikosnoveno lice. No. U ovome da se ne gleda ni na samu rodbinu moju: ja na Wegu{ima imam ro|enoga brata i sestru i drugu mnogu rodbinu i prijateqe. odmah bih ga isterao iz slu`be. on vaqa onde da ~eka dok se dozove onaj. kao svetiwa svakom Crnogorcu i Br|aninu. pa kako su ostali radili. bio senator ili kapetan ili perjanik. Tajne se tu`be vi{e ne}e primati.j. bi}e isto onako kastigat kako i oni. jednako po razlogu da svaki svoju pravicu imati mo`e”. godine doneo i Zakonik Danila Prvog kwaza i gospodara slobodne Crne Gore i Brdah. uzeo {to vi{e od onoga {to mu je odre|eno. ali da je onda ko kazao tako kao {to ti sada govori{.« (Kad on ovo izgovori. da se suo~e.

kada su bez preke potrebe i zava|ena plemena potezala pu{ke. kaznio Pipere. kada su pojedinci me|usobno ratovali zbog osvete ili juna~e}i se eda bi se u{lo u juna~ku guslarsku pesmu (ko u pesmu nije u{ao. a odre|uje i da su svi gra|ani ravnopravni: “I ako u ovoj zemqi nema nikakve druge narodnosti do jedine srbske i nikakve druge vjere do jedine pravoslavne isto~ne. i Engleza. razvod mu`a i `ene mogu} je samo po pravilima crkve. ne osobito uspe{no. taj nije junak!). a s druge strane nije prezao da ugodi sebi kao vladaru s neograni~enom vla{}u i da prema protivnicima postupa bez milosti. Zakonik. s jedne strane. tiwala `eqa da se civilizacijska svest naroda uzdigne na vi{i stepen. . upadqivo razli~ita. ali i lopovu. otima~ina i se~ewe turskih glava i wihovo nabijawe na kolac bili svakodnevna pojava (i sam je Wego{ to dozvoqavao uz svoju Biqardu!). i drugde. mo`e se zapaziti da je kwaz Danilo pokazivao dva lica. ~e mu su. koji su odbijali da pla}aju porez. vojnom silom. sinovi su du`ni da izdr`avaju roditeqe i ne mogu da se dele od roditeqa bez roditeqske saglasnosti. 1852. nemilosno je. da se osna`i narodno i srpsko nacionalno zajedni{tvo. da se dr`ava postavi organizaciono na ~vrste temeqe. a druge prisilio da se spasavaju bekstvom preko turske granice i potra`e uto~i{te kod tur skog pa{e u Skadru. i Francuza. osveta je mogu}a samo prema pravom ubojici a ne prema wegovim ro|acima ili deci. postupci i dela) i vreme u kojem je `iveo. kada se krv prolivala olako a pqa~ka. i Nemaca. nesigurna koju vlast da priznaju. reguli{e odnos vlasti u brojnim spornim de{avawima: strogo presu|uje svakom narodnom izdajniku.” Kada se pa`qivo analizuju Danilova li~nost (re~i. neke buntovni~ke predvodnike mu{ketao (streqao). uvodi se porez za op{te dr`avne interese. i Rusa. i uzmu u obzir uslovi u kojima je wegov narod opstojavao na granici mo}nog turskog carstva (kome su neka plemena. ina~e. U wemu je. zabraweno je za mrtvima se}i per~ine ili obraze grepsti. mu` ima pravo da `enu i bludnika ubije ako ih u bludnosti uhvati.CRNOGORSKA POHARA KU^A 13 weno wegovo samovlasno i samo`ivo pona{awe omogu}e da vlada diktatorski i da fizi~ki uklawa sve svoje protivnike. bila prinu|ena da povre meno pla}aju i danak). jataci izdajnika i ubica osu|uju se kao da su i sami takvi. pa je ku}e piperskih buntovnika popalio. stremili i wegovi prethodnici iz ku}e Petrovi}a. a tako ~esto vi|ena kod prosve}enih vladara i drugih naroda. to opet svaki inoplemenik i inovjerac mo`e slobodno `iviti i onu slobodu i onu na{u doma}u pravicu u`ivati kako i svaki Crnogorac i Br|anin {to u`iva. ve} iste godine kada se proglasio kwazom. kubure i jatagane.

da bi spasili glave. iz bratstva Bo{kovi}a. i 1856.” A zapravo je ba{ tako pisao Bjelopavli}ima koji behu. Posebno su mu pamtili nevaqalstvo {to je sa svojim perjanicima po~inio kod manastira Ostroga. u pesmi “Kadi}i i Petrovi}i”. i s vama se dru`e. ne prihvataju}i da se mire s postupcima Danilovim. . Brankovi}i i li`isahani. nego i piperski serdar Jole Pileti}. prebegli u Tursku. Srbin iz Krajine. Danilo poru~uje nezadovoqnim Br|anima: “I nemojte da blejite. da vi prvi umuknete i da dr`ite va{ jezik za zubi. sekretar Wego{ev i potom Danilov. silom ih nagone}i na nedoli~ne igre. od kako sam ja u Ostrog bio. ali to je bio samo zastoj u zlonaumu. a zavr{avala se drakonskim kaznama. nego li {to je bio Omer-pa{a pro{le godine.” Pa je potom bahato stigao u Bjelopavli}e sa {est hiqada vojnika. pred prepla{enim narodom. kad su se silni~ki poneli prema Br|ankama iz plemena Bjelopavli}a.A ~uo sam da i Piperi ne{to bleje. godine: “^uo sam nekakve zborove. jer kad bi sve to istina bila od vas {to sam ~uo.I ova moja zapovijed da bude progla{ena na Prentinoj Glavici. ne bez razloga. pa je ~ak i wegovo dvoje maloletne dece dograbio da baci u vatru jer “{tenad treba poklati da od wih ne ostane ku~adi”. zaista neka bude uvjereno malo i veliko. koji su sa ~itavim familijama. izazovan i potcewiva~ki prema protivnicima. da nije ni{ta istina od toga. spremni na bunu u leto 1854./ Ne}u ostaviti ni kamen na kamenu. {to se zbori tamo u vas. ina~e biste se mogli brzo kajati. Svoju surovost pokazao je Danilo i 1855. osobito spram brdskih plemena koja su se lomila da li da priznaju wegovu vlast i wegove naredbe. prilikom upada u Bjelopavli}e svojom je rukom zapalio ku}u svoga zeta. No nare|ujem vama gospodi kapetanima. Jezik Danilov. prilikom udara na Ku~e koji su odbili da pla}aju porez cetiwskom . I u pismima nije birao re~i. da bi za vas gori bio. koja bi verovatno sro~io obrazovani Milorad Medakovi}. ali opet razmi{qam. sa zemqom sravnio ku}e glavnih vo|a. {to sam ~uo. u{ao je i u pesmu i pri~u. kod skadarskog pa{e.14 Ilija Petrovi} Danilova bahatost po~iwala je re~ima. godine. usprotivila se tome ne samo sestra Jana. Neobuzdani kwaz./ Jer ako vam tamo do|em. . uglednog popa Rista Bo{kovi}a. da bi. i zbog kwa`eve samovoqe i neprimerenog pona{awa u troji~inskom slavqu pod Ostrogom. osim kada bi ih slao diplomatskim predstavnicima velikih sila. jer su naredne no}i deca otrovana belim hlebom koji je samo Danilo koristio. a neke i odvode}i u zasebne prostorije radi obqube. i ne uzbuwujte moju pravu raju. sklon jarostima. sestrinog mu`a. Kod Matije Be}kovi}a.

a na drugom pohodu. a bilo bi jo{ i gore da Danilovu (i Mirkovu) zlo~ina~ku naredbu nisu “pre~uli” vojvoda Novica Cerovi} i neki drugi juna~niji glavari. koji je slede}e godine i umro) i jo{ nekim istaknutim glavarima. tri `ene. da se niko ne {te di. opet se vratio u Crnu Goru. da se sve uni{ti i spali. ali je Stevan. Vojsku je oba puta predvodio kwa`ev brat vojvoda Mirko. s vojskom koja je brojala oko 6. zbog ~ega su wegovi verni perjanici sejali strah gde god se pojave. isto onako kao {to su to u slu ~a ju kakve krupnije neposlu{nosti ~inili Turci). narediv{i da se na licu mesta streqa dvanaest seoskih glavara (unapred progla{enih krivim za otpor poreskim davawima. usko~io preko granice u austrijski Dubrovnik. serdara i pesnika. Posle kratkotrajnog ku~kog otpora “postupilo se po nare|ewu”. poput opri~nika ruskog cara Ivana Groznog. palio im ku}e ili progonio preko granice. posle kratke pohare. ba{ onako kako je i Wego{evim testa mentom bilo predvi|eno. Takve je on mu{ketao.da . Svoga brata od tetke i politi~kog protivnika Stevana Perovi}a Cucu. a uz intervenciju austrijskog cara Frawe Josifa i po pozivu Danilovom. ili smatrali da ne mo`e da bude svetovni vladar kad mu je Wego{ testamentom ostavio vladi~anstvo. pi{e Marko Miqanov). nemilosno je poharao Ku~e. Tada je. a popaqeno je 13 sela i opqa~kano 800 ku}a! Znao je Zeko Mali da se `estoko obra~una i s pojedina~nim protivnicima. ujakom Perom Tomovim (bratom Wego{evim. na kraju ga je sustigla Danilova produ`ena ruka u Carigradu i usmrtila. koju je rasku}io jer se serdar zalagao da vladi~anstvo i daqe ostane u Crnoj Gori kao vrhovna vlast. pa za{to da ga dajemo Crnogorcima”). po nekim zapisima. Progawao je Danilo i glasitu ku}u serdara Filipa \ura{kovi}a. spasavaju}i glavu. koji nije bio ni{ta mawe drakonski raspolo`en. pa ni `ene ni deca u kolevci. godine natovaren na kowa i proteran zajedno s ocem Andrijom.CRNOGORSKA POHARA KU^A 15 Gospodaru (“nijesmo ga dobrovoqno nikad davali ni Turcima. a on pohode pravdao navodnim pqa~kama koje Ku~i ~ine susedima i neprihvatawem Gospodarevih nare|ewa. da bi nakon ukazanih po ~asti bio 1853. osobito piperski. pa i pojedini razlo`niji crnogorski vojnici. koji su mu osporavali pravo na neprikosnovenost re~i i dela.000 vojnika. Prvi put. ili nisu pristajali na wegovu tursku bahatost. stradala 131 glava (243. desetoro dece i pet devojaka. Ostarelom bjelopavli}kom prvaku Stevanu \ikni}u priredio je ono {to su i stari Grci smatrali najve}om nesre}om . kwa`evim velikim oponentom. vojsku je povratio na intervenciju velikih sila. poku{ao je da ukloni nasilno.

nema nikakve kra- . nedovoqno razja{wena. putevi su sigurni. mo`e se iz portreta koji su ura|eni za `ivota. pa je. kwa`evog politi~kog protivnika. vrlo osetqiv na laskawa i naro~ito da `eli da se o wemu govori. wenog brata a svog ~oveka. na osnovu Zakonika koji je potpisao. rasipnik i gwevan. Iako nema detaqnijih zapisa o svakodnevnom pona{awu Danilovom. u koga je isti taj Todor ispalio smrtonosne kur{ume. i samom kwazu. ne samo u Bjelopavli}ima. oduzeo je kapetanstvo samo zbog re~i da “ne mo`e brod u kamenicu”. i pored `ivog mu`a. izvesti pribli`no ta~an psiholo{ki portret ovog dr`avnika. prepustio je svome perjaniku Ki}unu Martinovi}u. zasitiv{i se Danice. godine: “Danilo je ~ovjek malog rasta. mnogo dr`i. do svoje kwa`evske titule i tra`i da se oslovqava sa Presvijetlo Viso~anstvo. zvanu Vilajeta. konzulu crnogorskom u Carigradu. Zahvaquju}i wemu. poznatom po mudrosti. iz pisama i naredbi koje je slao. neka posvedo~i i izve{taj francuskog diplomate Ijasenta Ekara nakon posete Cetiwu aprila 1855. kome je Todor smrtno presudio. Uglednom narodnom prvaku Suli Radovu. kao opomena ostalim nezadovoqnicima. da se. Zamjerali su mu da je bio prije `enidbe razvratnik. {to je zna~ilo da “ne mo`e kwa`evstvo u Crnu Goru”. a posle je naredio da mu je dovedu i na Cetiwe. naro~ito otkako se o`enio. posebna je pri~a. s wom ven~a. mi{qewa koja su o wemu iznosili wegovi saradnici i protivnici. A kwaz. te istra`ivawa istori~ara. isto tako. e da bi lak{e nastavio da u`iva u woj. Istovremeno. a 1860. godine. u letwim danima. koja je zapravo deo de{avawa u manastiru Ostrogu 1854. i tako sestru u~ini udovicom. Todor je izbegao da ispuni nalog. Zeko je zatra`io od Todora Kadi}a. da ubije zeta Puni{u. mladu Danicu Pavi}evi}. da je energi~an i da mnogo voli reforme. a na wihova mesta postavqao svoje qude. ro|enu Kadi}. u Kotoru. ~ije lice odaje inteligenciju. naredio je da mu ubiju oba sina i da se na javnom mestu obese i ostave da vise na dve nedeqe. {to se do tada u Crnoj Gori nije de{avalo.16 Ilija Petrovi} umre posle svojih sinova: iako su optu`be bile la`ne. spasavaju}i se. ali mu se priznaje. Tako je Danilo (sa bratom Mirkom) skidao sa vlasti dotada{we prvake. [ta je radio Bjelopavli}ima Todoru Kadi}u i Puni{i Pavi}evi}u. Sve to do{lo je glave Ki}unovom bratu. niti o wegovom li~nom `ivotu pre i posle ustoli~ewa za kwaza. Mislim da je veoma sujetan. Kako je Zeko Mali izgledao strancu. da vreme provede s wim. Tada je Zeko Mali primorao najlep{u `enu. godine. Voli civilizovan na~in opho|ewa. zajedno sa zetom prebegao u Tursku. {uraku vojvode Mirka.

Da je bio druk~iji. jasan pogled. bez moralnih ko~nica. ~astoqubiv i silovit. prakti~no je bio savladar bratu Danilu. kasnije. lako je mogao biti “razvratnik. Ova kazna. ali ga se pla{e. I sam vrlo prek. a kazuje se da je uz suprugu Darinku u~io i francuski. rasipan i gwevan. deo je takve neobuzdane i nei`ivqene li~nosti. i ko ga podr`ava. glavom. pesnik i filozof. naro~ito me|u sve{tenstvom. polo`aj i vlast. Da je bio `ivahan. samodopadqiv. a ostavqao je. zasigurno ga ni vladika Rade. kako bi i na taj na~in pokazao svoj zna~aj. mlad preminuo. koje se Crnogorci pla{e vi{e nego smrti. Hajduk-Veqka. ne bi izabrao za svoga naslednika nakon {to je prvi izabranik. jer je vidqivo da su ta odlikovawa uglavnom dobijena od careva. koje je bilo ~esto u tada{wih “gospodara” u srpskom narodu (kneza Milo{a. znao je italijanski jezik.” Nizak rastom. Dr`ao se evropskih obi~aja. istaknut nos. Danila ne vole. kako svi svedo~e. U naponu adolescentne mu{ke snage. a u dr`avnoj upravi predsednik crnogorskog Senata. pre svega ru skog. dr`avnik.CRNOGORSKA POHARA KU^A 17 |e i austriske granice se po{tuju. ~ije je naloge odlu~no sprovodio vojnom silom. O svojim juna~kim podvizima i podvizima drugih crnogorskih i br|anskih junaka vojvoda Mirko je sa~iwavao i epske pesme i uz gusle ih ve{to kazivao. svedo~e brojni zapisi. u wima je . visoko ~elo. ali ~vrste gra|e i okretan. Ta afera je samo kulminacija Danilovog neodgovornog pona{awa. samo tanke br~i}e. sa vla{}u koju je posedovao. u vi{e bojeva s Turcima hrabar ratnik. neretko uo~ene kod pojedinaca kod kojih nizak rast biva podstrek da se izjedna~e sa li~nostima mo}ne i umne i fizi~ke snage. tanke usne i jamicu na bradi koju je brijao. vojvoda crnogorski. Pavle Perov Petrovi}. za koju ne mare. tuwav i tupav. slu`io se i ruskim. Milenka Stojkovi}a i drugih). udatom Pavi}evi}. naravno.” I afera sa Danicom Kadi}evom. ima kratku i gustu kosu. ^itav izgled mladog kwaza na tim portretima svedo~i o sa mosvesti da je on. Na osionost kwa`evu mogla je da zna~ajno uti~e i podr{ka koju mu je bezuslovno pru`ao brat Mirko. pa i kod pojedinih vladara u civilizovanijim zemqama. Grudi su mu prekrivene kolajnama i odlikovawima. Ovo je postigao primjenom tjelesne kazne. dok je bio momak. stvorili su mu dosta neprijateqa. Ono mu pravi stalno opoziciju. ali i osvetoqubiv. on na portretima koji postoje. takvi “uzori” ne umawuju odgovornost Danilovu. svemo}ni i nedodirqivi Gospodar Crne Gore i Brda. i uzimawe kwa`evske titule. inteligentan i odlu~an. po{to je nekoliko puta poku{avalo da zauzme vlast i da jednog od svojih postavi na ~elo nacije.

na hiqadu pri kraju. godine. u kome su joj protivnice bile Turska. i strah kojim je vladao u Crnoj Gori i Brdima. uz podr{ku Austrije. Uspe{no ustanovqewe kwa`evstva. {tampao pesmozbirku Juna~ki spomenik. uz wegovu ujediniteqsku li~nost. atraktivna a nelepa Darinka Kveki}. mladica slobodnijeg pona{awa. Sigurnost mu je ipak ponajvi{e dolazila od za{titne ruke mo}noga ruskog cara. To je naro~ito do{lo do izra`aja posle poraza Rusije u Krimskom ratu. ~ija se re~ po{tovala ne samo me|u Crnogorcima. koja je predstavqala polovinu crnogorskog buxeta. Doprinelo je tome i privremeno ukidawe ruske materijalne pomo}i. uz pristanak i prisustvo velikih evropskih sila. davali su mu i ose}aj mesijanstva. svestan da mora odr`avati pri~u o li~noj hrabrosti (mada ima i druk~ijih svedo~ewa!) i uveren da ga perjanici i austrijska . Kako je posle toga Rusiji odre~eno pravo da {titi pravoslavno stanovni{tvo u Otomanskom carstvu. Velika Britanija i Sardinija. tvrdio je da je sve istina jer je bio svedok de{avawima. pozivawe na juna~ku pro{lost srpskog naroda koju treba i osvetiti i povratiti. primawe i podr{ka na koje je nailazio ne samo u Petrogradu. Siguran u sebe. Ova Srpkiwa iz Trsta. a Crnogorce i Hercegovce kao zavetne Srbe. sa ~etiri stotine. kwaz Danilo je u zna~ajnom delu crnogorskog javnog mwewa (ne{to preko sto hiqada stanovnika) izgubio dotada{wi ugled. ali je izvesno da je posle wenog dolaska na Cetiwe. Pove}ani broj perjanika. nego i u Be~u i Parizu. Ima svedo~anstava da je na politiku Danilovu uticala i wegova supruga. zasigurno mu je mogla pomo}i i da se boqe sna|e u dru{tvenoj etikeciji s evropskim dvorovima. ve} i na evropskim dvorovima i u turskom carstvu. Stawe se popravilo posle izgla|enih odnosa sa Rusijom i sjajne pobede nad turskom vojskom kod Grahova 1858. Wen uticaj nije dovoqno ispitan. austrijska dr`avqanka. u ranoj fazi nominalne vladavine svoga sina Nikole (1841-1860-1921).18 Ilija Petrovi} veli~ao Srpstvo i brata Danila kao srpskoga kwaza. do zvani~nog razgrani~ewa sa Turskom. Francuska. profesionalnih gardista. obrazovana i ambiciozna. godine. {to je naredne godine dovelo. koliko ih je bilo u po~etku vladavine. Danilo po~eo da pravi otklon prema ruskoj politici i da se pribli`ava Be~u i Parizu. pa je 1864. tako|e je podizalo Danilov ose}aj sigurnosti u vlast i mo} kojima raspola`e. mada je ve} pre`iveo neke poku{aje atentata. obe}avao je pod Ostrogom da }e jednoga dana biti i car Balkana. bespogovorna poslu{nost pot~iwenih plemenskih glavara (mnogima od wih on je “darovao” taj polo`aj). tako|e kwi`evnika.

nikad se ne bih odlu~io da ubijem Kwaza. izgovorene pred sve{tenikom i nekolicinom oficira. Ali kad sam doznao da je Kwaz na moju glavu postavio varvarsku ucjenu od 500 forinti. pa sudijama. sve do sadisti~kih i paranoi~nih reakcija. izme|u neznawa i prenapregnutih `eqa. To je omogu}ilo wegovom protivniku i prognaniku Todoru Kadi}u. Uo~i Mihoqa dne 2008. mladi} hrabar i drzak. pristiglom iz emigracije. kwaz je umro slede}eg jutra. da mu 12. Po naredbi Kwa `evoj pobijeno je pet ~lanova moje rodbine. Istovremeno. Obojica su tra`ili moju glavu. Moj boravak u Austriji vlasti nijesu trpjele. Primoran sam bio da ostavim otaxbinu. isti~u tu vlast vi{e no {to je to potrebno i “tro{e” je na nesre}u onih kojima vladaju. mladu suprugu i dva nevina sina da bih sa~uvao glavu. stare roditeqe. to je i li~nost puna ishitrenih i nerazumnih reagovawa. i pored nagovarawa drugih. Vi{e pojedinosti o tome saznajemo iz ispovesti Kadi}eve u austrijskoj tamnici. tako to ~esto biva s osobama koje imaju veliku vlast i. jer sam odbio da poslu{am wegove krvni~ke naredbe. uveren da osloba|a i konsoliduje Srpstvo. dok je pratio suprugu na bawawe. Danilo se i u Kotoru leta 1860.CRNOGORSKA POHARA KU^A 19 policija dobro za{ti}uju. da ga ubijem gdje ga budem zatekao. kojoj je pro{irio granice. godine. rije{ih se da naplatim svoj `ivot za cijenu mnogo vi{u. raspeti izme|u mo}i i nemo}i. uo~i izvr{ewa smrtne presude ve{awem. a sad }u vama: Sada pokojni crnogorski kwaz Danilo Petrovi} htio je da mi oduzme `ivot. razdirani neuroti~nim mesijanstvom i neutoqivim plotskim bi}em.” Tako je svoj kratak `ivot i nedugu vladavinu zavr{io Danilo Stankov Petrovi}. preke naravi a prosve}enih htewa. konfiskovana moja imovina i prisiqena moja sestra da se preuda iza jo{ `ivoga mu`a koji je bio prisiqen da bje`i zajedno. nesigurni u sebe. on je zna~ajan dr`avnik u istoriji Crne Gore: uspe{no se nosio sa spoq nim neprijateqima i izdejstvovao je prihvatawe svoje male zemqe kao druge srpske kwa`evine. nijesam mogao dobiti paso{ za Rusiju da bih se kod Svetog sinoda potu`io na pretrpqenu sramotu zbog preudaje svoje sestre. Nesumwivo. oktobra meseca: “Ja sam se ispovijedio najprije Bogu. a s druge francuski konzul u Skadru. . Pri svim tim gowewima. To moje odbijawe po{tedjelo je `ivot mnogim nevinim qudima. S jedne strane gonio me kwaz. kretao slobodnije no {to nala`u takve prilike. avgusta uve~e neopa`eno pri|e i da ga dobro napuwenom kuburom smrtno rani. prvi kwaz Crne Gore i Brda.

.

nego se uporno bavi temama iz “razne” srpske istorije po Vojvodini Srpskoj “i {ire”. godine. poodavno ro|en na Kosoru. ve} i za srpsku isto riju u celini. godine. veka. engleski i austrijski konzuli u Skadru i ruski u Dubrovniku. veka. one su prenosile ono {to je pisano na drugim stranama. te da su o woj pisali. Iz tih se tekstova moglo saznati da je crnogorska pohara Ku~a uzburkala evropsku javnost. Po{to pomenute novine nisu imale svoje dopisnike sa Cetiwa (“sa crnogorske granice”. u zagreba~kim nema~kim novinama Agramer Zeitung. na Petrovdan 1856. malo Piper a malo Ku~. upravo tada “ro|ena” je i po~ela da se “odgaja” apokrifna (podmetnuta) crnogorska nacija. na isti na~in kao {to se od polovine 19. Drekalovi}.CRNOGORSKA POHARA KU^A Pristup. “otkrivena” dva dnevna lista ([umadinka iz Beograda i Srbski Dnevnik iz Novog Sada) s kra}im izve{tajima i komentarima o crnogorskoj pohari Ku~a. tr{}anskom listu Osservatore Triestino i be~kom glasilu Ost Deutch Post. svi koji su dr`ali do svog novin(ar)skog ugleda. vi{e nije bilo uzmicawa. da li mo`da i zbog toga {to su “oslobodioci” i “nova narodna vlast” posle Drugog svetskog rata uni{tili ogromne koli~ine arhivske gra|e izuzetno va`ne ne samo za istoriju brdskih i crnogorskih plemena. uvek se moglo ~uti sastavqa~evo pravdawe da u cetiwskom arhivu nema vrednih i istinitih dokume nata o tom stra{nom zlo~inu. bilo je prirodno {to se sastavqa~ ove kwi`ice upustio u potragu za wiho- . u Novom Sadu. ~ini se da su se i ova dva posled wa po{tapala onim {to je pisano u Zagrebu. naro~ito se tako ne{to ni je moglo desiti po{to su u srpskoj periodici iz 19. Iako je to ~iweno pod vidom da se uklawawem “stare hartije” ra {~i{}ava sa “mra~nom pro{lo{}u”. gradio kult vladarske ku}e cetiwskih Petrovi}a. da li po dogovoru ili svaki za sebe. od kwaza Danila ka wegovom nasledniku. sa~uvanoj u Matici srpskoj. “revolucionarni zanos” bio je motivisan ideolo{kom `eqom da se zatru srpska obele`ja crnogorske povesnice. Kako su u srpskim vestima pomiwani francuski. ali se ne mo`e smatrati bezna~ajnom ni neskrivena potreba da se temeq “lep{oj i svetlijoj budu}nosti” gradi na kultu upravo samonametnutih vo|a i wihove bezbo`ni~ke misli. vaqda. A kad su isto pitawe po~eli da postavqaju i jo{ neki sastavqa~evi znanci. kako je to stajalo u vrhu svih izve{taja). Kao odgovor na to. da li zbog toga {to su ukloweni jo{ za `ivota kwaza Danila. sastavqa~a ove kwi`ice “terorisao” pitawem za{to ve} jednom ne po~ne da pi{e o crnogorskoj pohari Ku~a iz 1856. Godinama je jedan “priro|eni” P odgori~anin.

iz Podgorice. Negativan odgovor na to “diplomatsko” pitawe. ve} i za ~itaoce s ostalih srpskih prostora. Blagodare}i svojim dobronamernim vezama. zbog ~ega }e ova kwi`ica ostati bez svedo~ewa jednog savremenika koji je o crnogorskoj pohari Ku~a mo`da znao ne{to vi{e od onoga {to je nudio cetiwski dvor. a tekst Marka Miqanova mnogo ~e{}e) prilagodi dana{woj jezi~koj praksi: na mnogo mesta. primera radi.22 Ilija Petrovi} vim izve{tajima svojim vladama. iz raznih razloga. Ili. jeste sastavqa~eva odluka da jezi~ke osobenosti svih preuzetih srpskih tekstova (iz [umadinke i Srbskog Dnevnika mestimi~no. naro~ito umesto apostrofa. Drekalovi}a. u kwizi Pleme Ku~i u narodnoj pri~i i pjesmi I (pisanoj pre 1893. postavqeno posle vi{emese~nih poku{aja da se dopre do wega. a prvi put objavqenoj 1904. ono {to je kqu~no za ovaj pristup. Najzabavnije je bilo pitawe ruskog dr`avnog arhiva. zar nije nesumwiva istina da se i tekstovi starijih srpskih autora. on je jedino uspeo da do|e do nekih diplomatskih spisa iz Be~a. a pojedine re~i “prevo|ene” su onima koje se danas upotre bqavaju u obi~nom govoru. Ku~a. ovaj sastavqa~ odgovorio je zapa`awem da bi i autori pojedinih tekstova objavqenih na bilo kom od stranih jezika mogli prigovarati odstupawu od originala. da li su preci potencijalnog istra`iva~a bili u ruskoj konzulskoj slu`bi. Na vrlo ozbiqne stru~ne zamerke da tekst Marka Miqanova nije uputno prevoditi. unesena su “nedostaju}a” slova. godine u Beogradu). Po prirodi stvari. jer druk~iji nije ni mogao biti. eda bi se neki od zapisa sa strane mogli preko wega potvr|ivati ili osporavati. najsigurniji i najiscrpniji izvor ovoj kwi`ici bilo je svedo~ewe crnogorskog (ali ne ku~kog!) vojvode Marka Miqanova Popovi}a. To je svedo~ewe preuzeto iz kriti~kog izdawa Crnogorske akademije nauka i umjet nosti i Novinske organizacije Pobjeda. iz ostalih gdegde. gotovo u celosti. najve}im delom u neprekinutom nizu. do kraja ostali nedostupni. dok su oni drugi. mada se ni dana{wi Ku~i ne mogu ba{ pohvaliti . bio je dovoqan da se arhivska vrata ~ak i ne od{krinu. na jezik lako razumqiv dana{wem srpskom ~itaocu. prevode na savremeni srpski jezik. a mestimi~no izdvojeno. `itija svetih. Ipak. jer im je tema potpuno nepoznata. a vrlo se ~esto ~uju zahtevi da se i kwige ne toliko starih srpskih spisateqa prevedu. ponajvi{e za ove druge. jer bilo kakav prevod ne bi vi{e izra`avao wegovu slikovitu misao. Sve to imaju}i u vidu. ovaj sastavqa~ opredelio se da kwigu o pohari ne pi{e samo za ~itaoce iz Ku~a. ili prepevaju.

Drekalovi}u. zbog toga se `rtvama koje on “priznaje” mogu pribrojiti i one koje nalazimo u drugim izvorima. skupqene na uqa nik popa Luke i pobodene na motke u ogradi oko uqanika. i u uverewu da }e poneki primerak ove kwi`ice biti ponegde. r Onima koje pomiwe sam Marko: “243 posje~ene glave qudi i djece. a srpski jezik Marka Miqanova zastareo i. uglavnom u Zmajevo. kao takav. ku~ka im je leksika nepoznata. {to su ovu kwi`icu uvrstili u Dokumenta svoje Kwi`evne zadruge. po{to se ~ak i u ku}ama najve{tijih i najpriznatijih ku~kih pripoveda~a o woj ponajvi{e }utalo.. me|u wima nekoliko mladih `ena i dece”. naro~ito ona o crnogorskoj pohari Ku~a i o qudskim `rtvama u woj. i Marko Miqanov pi{e da se o pohari govoriti “otvoreno ne smije. Da je “prevod” zaista potreban kazuje i ~iwenica da su Ku~i koji su se posle Drugog svetskog rata preselili u Vojvodinu Srpsku. te da ih niko. ~ak ni iz cetiwske dinastije. wenom sastavqa~u ~ini se da taj “prevod” ne}e biti na {tetu osnovne Markove namere da od zaborava sa~uva pesme i pri~e o ku~koj pro{losti. u najve}em delu zaboravili na ijekavski govor. . neupotrebqiv u govornom i pisanom op{tewu. na kraju.. nije osporavao. kod Novog Sada (odakle su tokom prethodnih {ezdesetak godina uspeli da se rasele i u mesta koja su i wihovim bli`im precima do tada bila potpuno nepoznata). pro{ireno izdawe. ali se prije ni ovoliko nije smjelo”. potvr|uje da Marko ni u ~emu nije preterao. r Onima koje pomiwe pismo iz Trije{}a: u Ko}ima je “zakla no 200 Turaka bez razlike starosti i roda. Zbog svega toga. sa~uvan i za neke daleke potomke. po kojima se mo`e doznati prava istina”. blagodarnost Srpskom narodnom vije}u iz Podgorice i wegovom predsedniku dr Mom~ilu Vuksanovi}u. kako bi ih vojvoda Mirko mogao pregledati i vidjeti koliko ih je”. ^iwenica da je Marko Miqanov svoje podatke saop{tio jo{ dok je bilo `ivih svedoka o tom stra{nom zbitiju. Nisu o pohari mnogo znali ni Ku~i iz prethodna dva-tri nara{taja. a bi}e da se wihove glave nisu na{le na ogradi oko uqanika popa Luke. kod ponekoga. “po narodnim dokazima. i {to se sada odlu~uju da objave i ovo drugo. Ku~u. dok wihove sinove i unuke. r Onima koje pomiwu austrijski izvori: odred “gorwe vojske” Novice Cerovi}a “pobio je wih ~etrdeset” .CRNOGORSKA POHARA KU^A 23 da ne{to o woj znaju. sa Crnom Gorom i Ku~ima vezuje samo porodi~no predawe da su im preci do{li otud: govore ekavski. *** Dopisujemo. ~esto i praunuke.

24 Ilija Petrovi} .

i daqe na severu od we prostrano pasi{te Poqanice svojina su celog plemena Ku~a osim jednog dela u Poqanici. Tu je zemqi{te sastavqeno od kre~waka i predstavqa jedan od najdivqa~nijih predela na{eg karsta. koji pripada od starine samo Lediwanima iz Fundane. ome|enu od okolnih plemena visokim planinama i dubokim re~nim dolinama. Terase ju`nih Ku~a imaju primorsku klimu. 1874 . 1944) i etnograf Stefan Du~i} (Du~i}i/Ku~i. a zatim ide me|a preko Borova Poda na prvi vrh planine Komova. 1918). na Bajvan. Velipoqe. Daqe obu hvata granica katuni{ta Turjak i ]uru.000 du{a. onako kako su to u~inili etnolog Jovan Erdeqanovi} (Pan~evo. Granice.Podgorica..750 sposobnih za vojni~ku slu`bu (32. . preseca vrh Ku~ki Kom i silazi lagano k planini Rogamu. 512-513). Severo-isto~na i severna granica odvaja se od politi~ke kod [kale Drekalove i silazi izme|u klimena~ke planine Mojana i ku~kog Sumora k reci Peru}ici. drugo.. staro srpsko pleme. na istoku od Hotskih Korita imaju Arbanasi svoje katune na mestu Gre~i. Sredinom 19. gde je planina @ijevo sa mnogim ograncima.. Odatle se granica pewe k severu i odvaja Ku~e od oblasti susednog plemena Vasojevi}a.KU^I Prostirawe. slu`i kao letwe pasi{te. . “Na istoku se granica ku~ke oblasti poklapa uglavnom sa dr`avnom granicom. U severnom delu je planina Kom. Granice srpskog plemena Ku~a dajemo ovde u poje dinostima.Beograd. Ovaj ju`ni deo plemenske oblasti je sedi{te plemena. samo na tri mesta prelazi weno zemqi{te malo vi{e i preko te granice: prvo na jugoistoku. Ku~i. Batlan Vasojevi}ima. Oblast oko Koma je bogata vodom. spu{ta se u duboku presedlinu izme|u oba glavna grebena komovska. 1874 . {ipci i vinova loza. tu ra|aju smokve. Najpre Erdeqanovi}. Zemqi{te se od juga ka severu stepeni~asto pewe i prelazi u visoravan.. tre}e lepa dolina Vu~ina Potoka. {umama i dobrim pa{wacima. Na visoravni oko @ijeva i Koma klima je o{trija” (55. gde Arbanasi predela Zatrijep~a imaju svoje pa{wake i preko reke Cijevne. jedno su od ve}ih brdskih plemena u sastavu dana{we Crne Gore. 187-201). Trepetli{ ostaje Ku~ima. “Plemenska oblast Ku~a ~ini geografsku celinu. preseca reku Opasanicu i okre}e na jug. od ~ega ok o 2. na stranam a wene doline. U woj nema stalnih naseqa. veka Ku~i su brojili oko 15.

Na sjeverozapadu od Doqana su: Zlatica. Cvarin. 6-7). . Glavnija stalna ku~ka naseqa po~ev{i s jugozapada pa daqe na sjever i na sjeveroistok dolaze ovim redom.Sjeveroisto~no od Fundane je najprije mali arbana{ki predio Ko}i i zatim veliki arbana{ki predio Zatrijeba~ (arbana{ki: Trije{i) sa {est sela: Nikmara{i. kraj ku~ke »zimnice« zove se Zatrijeba~ ili Ku~ka Krajina.Sjeverno je od Zatrijep~a srpsko naseqe Orahovo i zapadno od wega opet sve srpska ku~ka naseqa: Bezihovo . dok Du~i} preciznije opisuje “unutra{we granice” ku~ke oblasti: “Zbog toga {to je ju`ni i zapadni dio ku~ke oblasti ni`i i srazmerno topliji. Krwan. Tako Erdeqanovi} o ku~kim granicama. Povr{je (ili Povr{e). do velikog stjenovitog otsjeka {to se di`e vi{e naseqa Ubala i Ubaoca (imena su im: Ubli i Ubalac . Reka Brskut do svoga u{}a u Malu Rijeku i zatim sama Mala Rijeka sa svojom dubokom. samo su u wemu stalna ku~ka sela. Sjenice. Mu`e~ka. Jugoisto~ni pak. ~ine same planine i pa{waci sa letwim stani{tima (katunima). Po{to dodirne u severo-zapadnom pravcu planinu Planinicu i si|e u dolinu reke Brskuta. Potom Du~i}. Wega zovu Ku~i op{tim imenom Ku~ka Pla nina. Bratono`i}a. predio Podawe. zatim prelazi reku Veru{u i pewe se na visoki breg \ebezu. A od u{}a Male Rijeke u Mora~u ~ini ova druga reka sve do blizu svoga sastava sa Zetom isto tako o{tru granicu prema plemenu Piperima. onaj na istoku i na sjeveru. Kupusci. Vidijewe. Deqani (arbana{ki: Delai) i Bud’za. Najdaqe su na jugozapadu Doqani. Ju`na granica ome|ava najpre ku~ku svojinu u ravnici Doqanima i na reci Ribnici prelaze}i mestimice i dr`avnu granicu (prema Dino{i). Najdaqe na jugozapadu je Ku~ka @upa. a zatim se nastavqa u dr`avnoj granici do Zatrijp~a (21. Stjepohi (srpski: [}epova).26 Ilija Petrovi} Na zapadu prolazi me|a najpre zapadnom stranom Crne Planine. a sjeverno od wega sve do najsjevernijeg ku~kog naseqa Brskuta. ^e{}e se mo`e ~uti. . Bawkani (arbana{ki: Benkai). Bio~e (sa poselicom ^elom) i Mazanica (du` Mora~e). koja je zaista najju`niji ku~ki predio. Dio ku~ke oblasti u kome su stalna naseqa (»zimnicu«) dijele Ku~i na ~etiri predjela.Drugi dio ku~ke oblasti (a to je ne {to vi{e od polovine). Daqe je na sjeveru. na kojima qetuju. Novo Selo i Omerbo`ovi}i. da Ku~i taj svoj stalno naseqeni predio nazovu imenom »zimnica« za razliku od katuna.IP). po~iwe granica odvajati Ku~e od dr ugog susednog plemena. kawonskom dolinom ~ine o{tru granicu izme|u ova dva plemena. . .

Du~i}i. Strav~e. Du~i}evim i Erdeqanovi}evim navodima ni danas se ne mo`e ni{ta bitno ni dodati ni oduzeti. Za razlo`ne ~itaoce. Sredwe Pla nine. Binxa i dr” (20.Daqe su pak ka sjeveru i sjeveroistoku Mom~e. Ubli. kako to pi{e Jovan Dereti}. Jer. Jedan od pobuwenika bio je vojskovo|a \or|e Manijakis. Pri~a o Ku~ima i o poreklu Drekalovu. Kurlaj. lingvisti~kim. godine. izuzetno je va`na za srp sku istoriju u celini. Momowevo. Ili. Ra}esi. berlinsko-be~koj) {koli. 4-5). Jezera. Ptikaq. Ko su Ku~i. a da su Ku~i na istoj toj Zemqi `iveli odvajkada. najdaqe na sjeveru veliko naseqe Brskut. najni`e. Rikavac. Mila~i}i. odnosno dana{we teritorije Albanije. a u wegovu oblast spada i nekoliko mawih planina od wega: Crna Planina. po~ev{i od Hotskih Korita na jugo istoku pa do visoravni Strav~e na sjeverozapadu. ku~ke planine i pa{wake. samo ovla{an osvrt na Arbanase i wihovo mesto u istoriji. naro~ito zbog toga {to se kroz wu mogu najlak{e sagledati brojne slabosti zvani~ne takozvane srpske istoriografije. Po{to su ga bez razloga smenili. Kosor. “doga|aji koji su prouzrokovali dolazak Arbanasa u Srbiju bio je rat izme|u Vizantije i Srbije u jesen 1042. [irokar i Magli~). Kr`awa. ili slu{aoce. . Romeji su sa velikom vojskom napali Srbiju i borbe su vo|ene na predelu Novog Epira. i Gorwe Planine u kojima je glavno Ku~ki Kom. odlu~io se na pobunu i krenuo da . godine. koji je komandovao vizantijskom vojskom na Siciliji i u ju`noj Italiji. koje se prote`u od visoke pla nine @ijevo pa na sjever i sjeveroistok do Komova (tu su osim @ijeva jo{ znatnije planine i visoravni: Mala i Veqa Ko{tica. naga|awa o navodnoj neposrednoj vezi srpskog plemena Ku~a sa susednim Arbanasima otvaraju mo`da najlep{u mogu}nost da se krene u raspravu s istorijskim. Ubalac i Zagreda. U dve velike bitke Srbi su stra{no pora zili Romeje i to je prouzrokovalo nemire u Vizantiji. Lije{ta. tek 1043. Brezojevice. i. geopoliti~kim.CRNOGORSKA POHARA KU^A 27 (ili Bezijovo). Od wihovog vremena dr`avna granica izme|u Crne Gore i Arbanije pretrpela je od zetske ravnice do Mojana samo neke sitnije promene i to uglavnom na onom prostoru koji je naseqen iskqu~ivo arbana{kim stanovni{tvom. Kozeq. Krivi Do. logi~kim i mnogim drugim stavovima “velikih” nau~nih imena poniklih i stasalih u nordijskoj (germanskoj. Ku~ku Planinu dijeli narod u Ku~ima na tri dijela: Dowe Planine su najdaqe na jugu i zaista obuhvataju najdowe. upu}uje nas na istinu da su se Arbanasi naselili na Srpsku Zemqu. rodona~elniku brat stva Drekalovi}a u Ku~ima. na wen deo koji se danas zove Arbanija.

u opisu Skadarskog sanxakata iz 1614. kako je to bio obi~aj u tom vremenu. Pored pitawa kome pripada ilirsko i tra~ko nasle |e na prostoru Helmskog ili Balkanskog poluostrva (koje nordijska {kola ni pod kojim uslovom ne `eli da dovede u vezu sa Srbima). pa kako su oni tradicionalni sto~ari. Na putu za Carigrad. latinski pesnik i pisac. stranci ih zovu Albancima. Na pitawe ko su Ku~i. Manijakis se sa svojom vojskom iskrcao u Dra~u po~etkom marta 1043.oni koji se nisu vratili (iz Srbije na Siciliju . on se kod Ostrova. jer su la|e sa kojima su do{li bile zaplewene. U Srbiju su stigla samo ~etiri albanska plemena: Gege. mo`da samo delovi plemena. Kotoranin. pa su se utopili u prva dva plemena. Vizantinci su prihvatili Manijakisove vojnike koji su se predali. Ova dva posledwa plemena su bila mala. ali nisu hteli da prime Albance koji su bili stranci. Travuwaninom i Dukqaninom. u toj je borbi i poginuo. kao pomo}ne ~ete. Turci su ih zvali Arnautima.izvori nazivaju Srbinom.IP). [amide su azij ski [umiksi. ali prema proceni nije ih bilo mawe od pet hiqada ni vi{e od dvadeset hiqada. Tome II. U trinaestom veku Arbanon se prostirao izme|u reka Ma}e na severu i [kumbe na jugu. Weber. .. 1036-1051 . blizu Dojra nskog jezera. bez Dra~a i okoline”. godine veli da su Ku~i katolici i Arbanasi. svoj odgovor dali su mnogi. Jape (Liape) i [amide. Toske. {to na wihovom jeziku zna ~i Br|ani. a oni sami sebe nazivaju [}ipetarima. godine. Bonn 1844. Gege su »Gosk« ili »Gog« kod jermenskih geografa. Molili su Srbe da im dozvole da se negde nasele. a wegova se vojska predala.IP) dozvolio im je da se nasele u Rabanu.28 Ilija Petrovi} uzme vlast u Carigradu. odnosno Albanaca kako su ih tada zvali. jednom malom i slabo naseqenom mestu na podno`ju planine Jablanice. page 121). S Arbanasima i{le su i wihove porodice. Knez Stefan Vojislav (koga romejski . scriptorum historiae Byzantinae. Wih su potisli na teritoriju Srbije. savremenik tih doga|awa. takva istina o Arbanasima povla~i i pitawe kakva mo`e biti wihova veza s Ku~ima.vizantijski . Corpus. Koliko je bio brojan taj narod nije poznato.. Ove doga|aje opisao je vizantijski istori~ar Mihailo Ataliota (Michael Ataliota. Po Rabanu mi smo ih nazvali Arbanasima. sukobio s romejskom vojskom vernom Carigradu. Poveo je vizantijsku vojsku koju je imao pod svojom komandom i jedan deo kavkaskih Arbanasa. a mi }emo ovde navesti samo neke od wih: r Marjan Bolica. Ovi nisu mogli da se vrate natrag na Siciliju. gaji}e stoku i za sebe i za srpsku vlastelu. To je arapski naziv koji zna~i .

veka. koji su se tome “veoma suprotstavqali”. Razumqivo je {to mu to nije jasno. da nije tako. ali }e tome dodati. [afarikov unuk (po majci).IP) ~ini srpski elemenat”. tragaju}i za starim srpskim obele`jima. . ali su zato. mada mu nije jasno da li su se oni u Ku~ima “asimilirali sa lokalnim srpskim stanovni{tvom”. Staroku~i. {to bi se moglo protuma~iti kao da se sa wima potpuno sla`e. I pored tolikih nedoumica. te da se to pleme asimilovalo sa Srbima iz Ku~a. poslije pada Srpskoga carstva”.. poslije pada Srpskoga carstva. ne komentari{e Boli~ine i Ipenove stavove. on }e priznati da je to “uglavnom srpski `ivaq sa primjesama iz Albanije”. iz drugih krajeva..CRNOGORSKA POHARA KU^A 29 r Krajem 19. a neki latinio” odnosno katoli~io. moglo bi se zakqu~iti da je me|u tim novim dobeglicama “poslije pada Srpskog carstva” bilo “mnogo naroda iz Albanije”. te se neki tur~io. direktni potomci \ur|a Kastriota. r Marko Miqanov nije u nedoumici: u Ku~ima `ive Drekalovi}i. “Drekalovi}i postali najja~e bratstvo” i od starosedelaca. i “ostali”. kako bi se mogla tuma~iti wegova pitawa {ta se to desilo “poslije prospine Mrwav~i}a” i “poslije Kastriotove razure” i koja su brdska i crnogorska plemena u srodstvu. Srbi i jedni i drugi. U svom kasnijem domi{qawu.. mogao nazvati asimilacijom. vremenom. a me|u wima i mesto Ku~i. preuzeli (ili preoteli) vojvodska ovla{}ewa... jer. naselili Srbi iz drugih krajeva i. kako su kasnije i wih pritijesnili Drekalovi}i”. naro~ito posle konstatacije da su se “i u Staru Srbiju razbje`ivali. od Mrwav~evi}a. kao i svud. potisli starosjedioce. b. r Konstantin Jire~ek. Ne-Drekalovi}i su najstarija bratstva u Ku~ima. srpskog i jednog i drugog. Iz stava da su Ne-Drakalovi}i “nesumwivo najstarije pleme u Ku~ima za kojim su se. nare|ao je i stotinak ~isto srp skih imena koja su u dana{woj Rumuniji postojala mnogo pre dolaska Rimqana u Dakiju. da su Drekalovi}i posledwi “doseqenici direktno iz Albanije”.. austrijski konzul Ipen u Skadru tako|e ih smat ra Arbanasima i katolicima. r Milo{ Milojevi}. oslawaju}i se vaqda na bratstveni~ko predawe o \ur|u Kastriotu kao wihovom pretku. on nije mogao izbe}i zakqu~ak “da osnovu ovoga plemena (ku~kog . zbog ~ega nije siguran ni u svoje naga|awe da li bi se odnos starosedela~kog i prido{log stanovni{tva. v. jer mu se nije dalo da “mnogo naroda iz Albanije” odmah prepozna “kao izbegle Srbe. r Pavlu Rovinskom nije te{ko da zbuni svoje ~itaoce: a.

po{to je uveren da “ove tradicije pokazuju. Kova~evi} smatra da je i sam naziv ku~kog plemena arbana{kog porekla.IP). rodom iz ju`nog Banata. istaknuti arbanolog me|u Srbima. Tu je teoriju najpre. obrazlo`io Nemac Gustav Majer. dok bi stari Ku~i “vrlo verovatno” bili naslednici nekog arbana{kog bratstva ili sela koje se “postupno {irilo na okolna srpska i arbana{ka sela” u dana{wim plemenskim granicama. prihvata stav da bi to pleme moglo biti “etni~ki me{anog porekla. “jer ku~ na arbanaskom jeziku zna~i crven”. istori~ar. koji je ukazao na vrlo va`nu fonetsku ~iwenicu da na{ (srpski) oblik Ku~ (sa afrikatom ~) nije mogao postati od albanskog palatalnog Kuq. pa se. postoji apelativ kuc. da su dana{wi Ku~i postali od starijeg. Na drugom mestu ~itamo da on smatra neistinitim predawe po kome Ku~i poti~u delom od Kastrioti}a a delom od Mrwav~evi}a. Uza sve to. dakle. jo{ u 19. iako to ne ka`e. jer u albanskom jeziku. da neko ne bi protivre~io wegovoj tvrdwi o arbana{kom poreklu ku~koga plemena. tvrdi da je “podru~je sjeverno od Crnog Drina (Drima .IP) i povezuje je sa zna~ewem visoko. i mla|eg. glavni sekretar Srpske kraqevske akademije. kao na obodu zemqanog lonca . ve}inom.IP) do albanskog gorskog sklopa Prokle tija tvorilo u sredwem vijeku vanredno zanimqiv pojas etni~ke simbioze. me|utim ovu osnovu smatra keltskom (srpskom. po{to su Ku~i potpali pod Tursku”.30 Ilija Petrovi} r Quba Kova~evi}. pita za{to se Ku~i nisu nazvali »Gorani« (jer se wihova stani{ta nalaze visoko. kao i “ostali Srbi u Zeti sredweg veka”. on se poziva i na sopstveno saznawe (mo`da pozajmqeno od nekoga) da je na po~etku 17. etnolog. srpskog. u zna~ewu vrsta zemqanog suda sa dve ru~ke. u plemenskoj organiza ciji `iveli od doseqewa do XV veka. isto kao i Branislav \ur|ev. udolinu. Profesor Milivoj Pavlovi}. arbana{kog stanovni {tva. po{to su Kelti bili vojni~ki red u srpskom narodu . r Jovan Erdeqanovi}. Ajeti. u predgovoru za kwigu Marka Miqanova o Ku ~ima (1904). I. veka me|u Ku~ima bilo mnogo vi{e Arbanasa nego tri veka kasnije. ali je wu “nedavno argumentovao demantovao albanski lingvist Idriz Ajeti. dakle. koje se. Dubrov~anin. tvrdi da Ku~i nisu posrbqeni Arbanasi ve} me{avina novodo{lih Slovena-Srba i zate~enog ilirsko-romanskog stanovni{tva. veku. doselilo. u kojem se pastirski arbanaski i rumuwski elemenat stapao s po- . smatra da se mikroetnik Ku~ mo`e povezati s ovim albanskim geografskim terminom. naro~ito najve}e wegovo bratstvo Drekalovi}i”. kamenito mesto”. te da su. a metafori~ki ozna~ava i dolinu. r Henrik Bari} (1888-1957). pa i u albanskim govorima u dijaspori u Gr~koj i ju`noj Italiji.

{to je najvidqivije kod Ku~a. ro|en u Sremskim Karlovcima. r Branislav \ur|ev. “ako Ku~i nisu staro srpsko pleme. “Asimilaciju” navodnih rumunskih plemena on je nekako i progutao. vijeku (1614. onda ko . Uz napomenu da Ilire ne smatra srpskim plemenom niti Iliroromane me{avinom srpsko-romanskom. Jednostavnije bi mu bilo da je “pastirski arbanaski i rumuwski elemenat” prihvatio kao vla{ki. “sli~no ostalim crnogorskim i arbana{kim plemenima. nastaje teritorijalizacijom katuna i stapawem katuna i sela u `upe”. pa }e se u poku{aju da jo{ pone{to objasni. r Vaso ^ubrilovi}. za koje tvrdi da su bili Arbanasi. On jo{ veli da je `upa organizacija izrazito slovenskog porekla. Stara rumuwska plemena do sta su brzo asimilirana. ~im tvrdi da su se “etni~ki Vlasi (odnosno Arbanasi)” po arbana{kim katunima “posrbqavali u oblasti gde su bili opkoqeni »vla{kim« (odnosno sto~arskim srpskim) i srpskim (odnosno zemqoradni~kim) `ivqem”. i Komsku `upu. veli da pleme Ku~i. kad su Srbi u toj oblasti imali Gorsku `upu kao svoju teritorijalnu organizaciju”. [to }e re}i: Ku~i su bili Srbi i kad su se bavili zemqoradwom. Hercegovac po ro|ewu.IP) bilo jo{te arbanasko a danas je srpsko”. moralo zna~iti da je predawe o zajedni~kom pretku starih Ku~a bez stvarnog osnova. i sto~arstvom... dok se sto~ari “proizvode” iz rumunskih i arbana{kih redova! Rupe u wegovom znawu javqaju se tek kad zakqu~i da su “stara rumunska plemena dosta brzo asimilirana”. u uvodnom delu svog rada o postanku plemena Ku~a nare|ao je neke od nezaobilaznih odgovora na to pitawe. ka`e on.. istori~ar. a “Sloveni su na Balkan do{li kao zemqoradnici”. posle toga ne bi trebalo ni obja{wavati kako se i za{to taj `ivaq brzo i neosetno asimilovao u srpske Ku~e. a malo je verovatno da su se pod Ko mom bavili samo zemqoradwom. koje je u 17.CRNOGORSKA POHARA KU^A 31 qodjelskim slovenskim `i v qem. posredno. a da “amalgamizacioni proces izme|u Srba i Arbanasa” jo{ uvek traje.. veka bilo “jo{te arbanasko a danas je srpsko”. odnosno pastirski. Imali su Ku~i. ~ije je pleme po~etkom 17. i sam odmah zapitati “otkud da se Ku~i ne nazovu Gorani. i kad su bili pastiri. Najtipi~niji mu je slu~aj onaj plemena Ku~i. ali mu je bilo mnogo te`e da to u~ini s Ku~ima. Za Bari}a kao da je sve jasno: Sloveni su zemqoradni~ki `ivaq. godine . {to bi. bavili su se. on na svoje pitawe da. vaqda. i kad su kao “vla{ki” `ivaq opkoqavali i posrbqavali “etni~ke Vlase (odnosno Arbanase)”. te da je iz toga izvukao zakqu~ak da su ti “vlasi” zapravo bili “slovenski `ivaq” odnosno Srbi. Amalgamizacioni proces izme|u Srba i Arbanasa nasuprot tra je jo{ i danas.

za psa. Kad ka`e da su se “me|u arbana{kim bratstvima koja se od druge polovine 14. svi. ka`e on. ali i zbog toga {to se “prezime Ku~ javqa. samo ne Srbi. mo`da i Go~ (selo i planina kod Vrwa~ke Bawe). Milo{ Milojevi} na{ao u dana{woj Rumuniji. videli smo. on se. to samo mo`e zna~iti da su oni jedino i iskqu~ivo Arbanasi. a postoji i u Indiji. odgovara da to nisu izvorni stanovnici na podru~ju koje danas naseqavaju. Ku~ajna (selo kod Ku~eva). a Ko}i (u Malesiji) sasvim sigurno. Ku~ica i Ku~ilat (sela kod [tipa). {to ne mo`e odgovoriti na pitawe da li je tamo{wi zemqopisni imenoslov ilirski ili su ga sobom doneli “doseqeni sredwovekovni vlasi i Arbanasi”. Iako }e re}i da je “stanovni{tvo oblasti Ku~a bilo do polovine XIV veka prete`nim delom slovensko-srpsko u `upama. s izvedenicom ku~e. kojih je pun ceo slovenski prostor na kome Arbanasa nikada nije bilo. po sa~uvanoj toponomastici. kao mawe opasnog od vuka. naro~ito zbog toga {to se. dakle. iako su. pored jo{ nekih prezimena izvedenih iz bratstveni~kih arbana{kih naziva”. Taj je toponim. I propu{taju}i. ^ubrilovi}eve okvirne stavove prema poreklu ku~koga plemena prili~no je te{ko pratiti. ne mo`e znati {ta je starije: da li ilirsko ili ono {to su “sobom doneli tamo doseqeni sredwovekovni vlasi i Arbanasi”. Ka`e ba{ tako. odnosno Srbije. Te{ko je pratiti ^ubrilovi}eva domi{qawa o “doseqenom slovenskom svetu i zaostalom ilir sko-romanskom stanovni{tvu”. niti spadaju u onaj “slovenski svet” doseqen “u ranom sredwem veku”. otud. i u 15 veku. etnolozi i istori~ari. Ku~evi{te (selo kod Skopqa). dok su u planinama `iveli sto~ari vlasi”. kad su po~eli prodirati prema severu” i kad se Arbanasi u Ku~ima “retko spomiwu”.32 Ilija Petrovi} ga je osnovao”. naziv ku~ak. te da se do tada u Ku~ima . Ku~evo. “na mnogobrojno sto~arsko stanovni{tvo srpsko nai{li Arbanasi u drugoj polovini 14.. naro~ito zbog toga {to nije u mogu}nosti da razazna koliko je u ranom sredwem veku bilo “doseqenog slovenskog sveta” a koliko “zaostalog ilirsko-romanskog stanovni{tva”. ne dose}a da srpski na rod u nekim krajevima re~ju ku~ ozna~ava vuka. ali se ne dose}a da se na mnogim stranama Srpske Zemqe sre}u toponimi u ~ijoj se osnovi nalazi re~ ku~: Ku~aj (planina u Srbiji i selo kod Ogulina). zapadno od oblasti Vindije. koja “poti~e od starih Ilira ili Iliroromana”. naro ~ito zbog toga {to se na vi{e mesta po dana{woj Arbaniji sre}e toponim Ku~i. ^evoºK~evo (kod Cetiwa). i {to ne pomi{qa da savremene Srbe predstavi kao naslednike ilirskog plemena. kao i svi ostali lingvisti.. da prepozna bar neko od prezimena s istom osnovom. kako ka`e. vaqda kao neva`no. veka kre}u prema severu nalazili i Ku~i”.

2. po narodnom predawu poreklom od \ur|a Kastrioti}a. Po{to jo{ objasni da nahija Ku~i. za razliku od onih koji slovensko.. dok je u `upama `ivelo staro srpsko zetsko stanovni{tvo. i celog 15. A onda ka`e da su “na mnogobrojno sto~arsko stanovni{tvo srpsko nai{li Arbanasi u drugoj polovini XIV i u XV veku. uzima pun zamah tek posle smrti Du{anove”. koncem XVI i po~e tkom XVII veka. kako su to uradili iz oblasti Prokletija. ^ubrilovi} izvla~i svoj nesumwivo najva`niji zakqu~ak: Ku~i su bili i ostali srpsko pleme. a kakav udeo imaju Arbanasi?” Wegovi odgovori na to “najva`nije pitawe”. broj Arbanasa u Ku~ima nije dostigao ni jednu petinu ukupnog ukupnog tamo{weg `ivqa. odnosno srpsko stanovni{tvo smatraju zemqoradni~kim. “najpogodnije za polunomadsko sto~arewe” i u 15. O Arbanasima severno od Cijevne nema pomena. onda ko ga je osnovao? Koliko uti~u na wegovo stvarawe sredwovekovni vla{ki katuni.. Od wegovog sina vojvode Lala Drekalova poti~e celo bratstvo Drekalo vi}a. dati na osnovu srpskih sredwovekovnih poveqa. U planinskim predelima dana{wih Ku~a `iveli su u sredwem veku slavizovani vla{ki sto~ari. arbana{ki katuni i{~ezavaju ukoliko su dubqe bili prodrli. Bratono`i}a i Pipera. wemu ni{ta ne smeta da postavi “prvo i jedno od najva`nijih pitawa: ako Ku~i nisu staro srpsko pleme. Wegov praotac bio je vojvoda Drekale.. Ba{ tako: u Ku~ima druge polovine 14. veka postoje samo srpska naseqa! Svoj stav o srpskoj prirodi ku~kog plemena ^ubrilovi} potvr|uje i vremenski prili~no neodre|enom konstatacijom da se “ku~ko bratstvo Drekalovi}a ja vqa prili~ no dockan. . on sasvim ta~no zapa`a da “zemqi{te plemena Ku~a malo ima povr{ina pogodnih za ratarstvo”. “objediwuje etni~ki dva naroda.. 313-333). kad su po~eli prodirati prema severu”. te da su bogate zimske i letwe ispa{e. isto kao {to “nema o wima mnogo vesti u XIII i XIV veku ni u oblasti oko Prokletija. (gde) wihova kolonizacija. veku i docnije. zbog toga {to starosedeoce “nisu mogli potisnuti najpre sa pa{waka a kasnije iz sela... a ostaju samo srpska naseqa”.CRNOGORSKA POHARA KU^A 33 retko spomiwu Arbanasi. naseqena vi{e u sto~arskim naseqima nego u ratarskim”. ne ostavqaju mesta sumwi: 1. Ono {to je su {tinsko u ce loj stvari. jeste da se ovo bratstvo javqa i {iri u srpskom delu Ku~a i da je tako bilo od samog po~etka” (107. “pru`ale uslove za izdr`avawe mnogobrojnog sto~arskog stanovni{tva” brdskih pleme na Ku~a.. pri ~emu posle skoro vek i po “zama {ne” kolonizacije.. I daqe. te da. koliko sela iz `upa. Vasojevi}a.

a iz odnosa plemena prema plemenu na}i dosta sli~nosti u modernom me|unarodnom `ivotu i odnosu pojedinih dr`ava” (40. godine u Ku~ima oformilo katun Petrovi}i. u ku~kom pre dawu PÂtrÜovi}. onako kako dana{wim Petrovi}ima-Drekalovi}ima nije po voqi da se wihovo prezime izgovara (108. 282-285). Drekalovo prezime (i pre nastanka budu}eg porodi~nog prezimena wegovih poto maka po Petru Ilikovu. glasilo je PÜÁtrovi}. i jedino ima za ciq da istakne zavisnost u “kwa`evskim” vremenima. 122-123). unuku Lalevu a prau nuku Drekalovu). vaqda samo zbog toga {to je ona uspela da grubom silom ostvari “jedinstvo” jednih i drugih. u koja spadaju Bjelopavli}i. Brda. Ku~i.. Rovca. onda kada je plemenski ose}aj bio u potpunosti nagla{en”. koji u odnosu na Crnogorce ~ini zaseban individualitet. potpuno zasebnih i nezavisnih od Cetiwa. sa severnih obronaka planine Rtaw. Ku~i u Brdima. da pleme sa~uva {to vi{e svoju samostalnost i ra{iri svoje pa{wake »komune« na {tetu drugoga plemena ili Turaka. iako je bila jedanput istaknuta za vrijeme ku~kog vojvode Radowe »guvernadura svih Brda«. jer te{ko je bilo zamisliti centar vlasti u jednom plemenu.34 Ilija Petrovi} ^ubrilovi} gre{i prihvataju}i ovo predawe: Drekale poti~e iz isto~ne Srbije. a pre 1497. Mora~a i Vasojevi}i. Organizacija pojedinog plemena sastojala se u tome. odnosno PÜetrovi}. Pri~a o brdskoj zasebnosti i nezavisnosti “od Cetiwa” u daqoj pro{losti smi{qena je u uslovima koji vode ra~una iskqu~ivo o postojawu Crne Gore kao dr`ave u ~ijem se sastavu nalaze i Brda. sve do vremena kwaza Nikole “uzimana su ne samo kao jedan geografski. Otuda se vladike i kwaz Danilo (pa i kwaz Nikola prvih godina svoje vlade) potpisuju kao gospodari »crnogorski i brdski«.. iz Crne Reke. U jednom ovakvom ure|ewu mo`e se potpuno nazreti prvi oblik dr`ave. nije imala nikada dovoqno predstavnika. Isto tako u Zakoniku kwaza Danila od 1855 godine taj dualizam dr`ave je nagla{en (»Svaki Crnogorac i Br|anin jednak je pred sudom«). Druk~ije re~eno. zatim pleme je iz svoje sredine biralo sebi stare{ine i organizovalo narodni sud za prestupe. Piperi. iz onog dela srpskog sto~arskog plemena koje je posle 1485. Br|ani su u daqoj pro{losti ozna~avali sedam plemenskih jedinica. sastavqena od ~etiri nahije teritorijalno mnogo u`e od brdskih plemena. Bratono`i}i. Crna Gora. Taj stav obja{wava se logikom po kojoj “misao odnosno pokret o jedinstvu svih brdskih plemena. mogla je biti “centar vlasti” za te nahije i Brda izvan wih. . nego i etnografski pojam. U Zakoniku Petra I od 18 oktobra 1798 godine uzimaju se dva pojma za gra|ane dr`ave: Crnogorac ili Br|anin.

Va sojevi}a. da je wihov vojvoda Radowa Petrov Drekalovi} uspeo stvoriti savez od tri srpska plemena: Ku~a. Petra Ilikovi}a. strane). Ku~i su se za to vreme tako osna`ili (imali su ve} po~etkom 17. svedo~e o tome ne samo grb i pe~at vojvode Ilije Radowina iz 1756. Vredno je pomenuti. U ovo slavno doba ku~ke pro{losti po~eli su i prvi odnosi plemena Ku~a sa Rusijom. 62). popa Vukosava. objediwavali delovawe brdskih plemena. odnosno Drekalovi}i. fotografija iza 192. {to zna~i da su Ku~i.sve Ilikovi}a i od svih ostalih brdskih glavara” (41.35 CRNOGORSKA POHARA KU^A A ta ista logika ne dopu{ta Brdima da ih jedno od wih objedini. Ku~i su s pomo}u Bratono`i}a i Klimenata odr`ali slavnu pobedu nad Turcima kod Veqeg Orqeva.. “od mene vojvode Ivana Ilikovi}a.. Dra{ka. oca vojvode Radowe. vojvoda ku~ki i guvernadur brdskih plemena. kao {to su to poku{ali. i sin mu Ilija Radowin Petrovi} Drekalovi}. da je vojvoda sa 7000 svojih Br|ana u{ao u pomo} austriskoj vojsci. stiglo iz Brda kotorskom providuru. Prela. do smrti vojvodine 1737. ve} i Ivan Ilikovi} i brat mu pop Vukoslav. veka. godine. Vojvoda Radowa je i{ao u Rusiju a posle i wegov sin. ve} i pismo koje je 30. ne samo vojvoda Radowa Petrov. godine. arhitekta i heraldi~ar iz Novog Sada. 1738. Bratono`i}a i Pipera. I kod Erdeqanovi}a ~itamo da je “doba od 1688. Odmah druge godine. Ovo pismo kazuje da su Br|ani ozna~ili Ivana Ilikovi}a i brata mu Vukosava (trebalo bi da stoji: Vukoslava) kao svoje stare{ine. Pipera. Hota. do 1768. ~ukununuk Drekalov. Bjelopavli}a. “prvo Ku ~a. Bratono`i}a. vojvoda Ilija. U jednom pismu. veka 3000 ratnika). jo{ tokom druge polovine 17. na kojima je ugravirana tvr|ava Medun i iznad we kruna sa krstom i dva ma~a (41. juna 1686. koja je ratovala s Turcima u dana{woj Srbiji. Po heraldi~kim pravilima izradio Mirko Stojni} (1929). Qaka i Stanka . vasego predjela zeckago osob sultanskago carstvija”. i tokom vojvodovawa Ivana Ilikovi}a (pre 1658-1691) i brata mu Petra Ilikovi}a (1691-oko 1712). tokom vojnih priprema Sulejman-pa{e skadarskog za napad na mleta~ke snage u Srpskom primorju. godine. Klimenta. Kastrata. godine ujedno i najsjajnije vreme ku~ke pro{losti. Na `alost taj je savez trajao samo kratko vreme. kojim su crnogorski Grb Petrovi}a Kosorskih Grb Petrovi}a Kosorskih S pe~ata iz 1756. .

Me|u glavarima koji su od kotorskog providura zatra`ili pomo} u prahu i olovu. on potpisuje). poreklom Hercegovca. 130-165). a potom je turski sultan. vojvoda od pre 1684. bili vrlo zainteresovani za dobre odnose sa Br|anima. Tako i bi: vezir je s vojskom od oko 20. godine. da tra`e praha i olova. ali se sve to okon~alo na srpsku {tetu. poslato vojvodi Petru Ilikovu (koji je tada bio u dubokoj starosti) po{to su se Turci povukli s Ceti- . istovremeno izra`avaju}i i uverewe da ih Mle~ani ne}e ostaviti na cedilu. S prole}a 1712. doneti slobodu. vladika Danilo i Miloradovi} pobegli su sa Cetiwa. nezadovoqni {to su se u wihovom neposrednom susedstvu po~eli motati Rusi. “ali mi ne}emo prihvatiti nijedan wihov predlog ni ponudu. pi{e vojvoda Petar Ilikov u pismu mleta~kom poglavaru u Kotoru (providuru). naime. jer smo sa Vama du{om i srcem i slu`imo Vas sa `eqom da zavisimo od voqe Republike”. Ne zna se koliko je i kakvo bilo ku~ko u~e{}e u tom sukobu. kad je Ku~ima i Kli mentima zapretila opasnost od Turaka. vojvoda Petar Ilikov Drekalovi} (ro|en verovatno oko 1635. odbili da pru`e pomo}. umesto svog oca Petra Ilikova. umro posle 1712) uputio je u Kotor svoje predstavnike. 62). Krajem 1707. godine. nalazio se i Radowa Petrov (ro|en verovatno oko 1670. Vojvoda Radowa (41. nalo`io bosanskom veziru da s pa{ama iz Skadra i Hercegovine skupi vojsku i kazni odmetnike. koji se kao i wegov otac Radowa nazivao vojvoda svijeh Brda ili vojvoda i guvernadur” (8.IP) molili rusku caricu Jelisavetu za pomo}. jer su znali da se skadarski Turci ne}e usuditi da im ugroze granicu ako imaju Ku~e protiv sebe. shvataju}i kakve bi posledice po wegovo carstvo mogao imati {irok srpski vojni pokret u Brdima. oslawaju}i se u tome na “preporuku” vladike Danila I (Petrovi}a. Br|ani i Crnogorci u{li su u vojni sukob s Turcima. po{to su od wih uzeti taoci. pokoriti i Turcima i za to biti bogato nagra|eni. 1742. zapo~etom 1710. 31. ne samo wima ve} i ostalim Srbima na Balkanu. Mleci su. Najpre. obe}ali da }e se predati bez otpora i da se vi{e ne}e buniti. 1700-1735) i obe}awa ruskog izaslanika Mihaila Miloradovi}a. ali pismo vladike Danila. Mogli bi se Ku~i. da }e im turski poraz u ratu protiv Rusije. po{to se na jednom pismu kotorskom providuru iz te godine. posebno s Ku~ima.36 Ilija Petrovi} glavari (i brdski! . Hercegovini i Crnoj Gori. me|u wima i sta rijeg sina Radowu. vojvoda od pre 1712.000 qudi lako stigao na Cetiwe. Mle ~ani su. godine. potpisan je i ku~ki vojvoda Ilija Radowin Drekalovi}. a Katuwani su.

Ja ho}u da se dogovorim sa svim stare{inama Br|ana. Kada nas trebaju daju po ne{to. jer ste po planinama imali sra`enije (bojeve . jer ako se dogovorim ~vrsto sa Presvetlom Gospodom (Mleta~kom Republikom . zate~eni na okupu “da bismo se dogovorili kako treba da se pona{amo prema sada{wem pa{i”. Klimenata i ostalih Br|ana. jer su mu verovali. a sa wima i ostali Br|ani. a mleta~ka pomo} skoro da nije pristizala. a kada nismo potrebni prestaju sa davawem. Iz jednog wegovog pisma s kraja 1715. vidi se da “gospoda mnogo obe}avaju.CRNOGORSKA POHARA KU^A 37 wa.. godine. Br|ani se wega jesu dr`ali. Mle~ani kao da su zaboravili na Ku~e. ali prethodno ho}e da znaju za{to to rade. kao najbli`im predstavnicima Mleta~ke Republike. osobu koja }e svojim pregala{tvom i dostignu}ima prevazi}i i svoje prethodnike i svoje savremenike”. Taj skup dokazuje bar tri stvari: Br|ani su se tada dr`ali zajedni~ki. dobili u vojvodi Radowi. Kad je 1714. “kao i do sansega i bi}e Bog u pomo}i i Vama i nama” i pozdravqa “sve ku~ke vitezove. zajedno s ostalim Br|anima. kazuje da su stare{ine Ku~a. Petrovi}a. pregovaraju ne samo u svoje ime ve} i u ime ostalih Br|ana. da me ne bi posle prokliwali. . Odgovor vojvode Radowe na tu ponudu. pismo vojvode Radowe potvr|uje da su ku~ki predvodnici bili ovla{}eni da s kotorskim vlastima. Tokom iste te godine (1715). iskazale radost {to }e im biti pru`ena prilika da svoju vrednost poka`u kad za to do|e vreme. sinu Petra Ilikova.stare{ine ho}e da se zakrve sa Turcima i poka`u svoju vrednost. svedo~i da “vi nama nijeste mogli pomo}i. oni .. Tako moram da uradim da bi me po{tovali”. tako da se pla{im da ponovo ne}emo uspeti. godine. vojvoda Radowa bio je vrlo zabrinut. pisan na samom po~etku 1715. Prema tuma~ewu istori~ara Rastislava V. ali je wegova vera u Mletke postepeno spla{wavala. Kako je bilo sve izglednije da }e Turci napasti na Ku~e. Istovremeno. Ku~i su. “ako su Crnogorci u li~nosti vladike Danila imali smelog i velikog pregaoca koji }e ostaviti sna`an pe~at na daqi razvitak Crne Gore.IP) i na~inimo ugovor.IP) sa Turcima i Malisorima”. budu pripravni na otpor skadarskom pa{i. koji su umjeli ~u vati svoju srpsku slobodu”. vladika mu poru~uje da se Ku~i i daqe dr`e juna~ki. a vojvodu Radowu ve} tada su podjednako uva`avali i Ku~i i ostali Br|ani.. Ja moram da objasnim sve stare{inama koji se u svemu oslawaju na mene. vaqda zbog toga {to nije bilo ni vojnih okr{aja izme|u wih i Turaka. upu}enom u Crnu Goru. kotorski providur obratio se Ku~ima za pomo}.. Turska objavila rat Mle~i}ima. tra`e}i da. kao vazda slobodne i svoje gospodare. a malo daju.

februara 1717.. ali je tek vojvoda Radowa uspeo da. decembra iste godine. po dogovoru. jedna iz Ku~a. najverovatnije obe tro~lane. u rat s Turskom. posle vi{e prethodnih “dvostranih sporazuma”. a drugi od 1691. “priznati za ravnopravne saveznike u jednom ratu koji }e morati da se zavr{i mirovnim ugovorom”. turska vojska nije ni kretala na tu stranu.. Bio je siguran u sebe. I tako. Pipera. vojvoda Radowa je procenio da tom savezu. iako samo jedno neveliko srpsko pleme. treba da se prikqu~e i Srbi. godine uglavnom se ticao austrijskih teritorijalnih dobitaka u Posavini. ~uveno pleme. godine napisao da su “Ku~i. stekne i priznawe kao gospodar “vazalne” dr`ave. okru`eni Turcima. do1691. a Po`areva~ki mir iz 1718.. odbrana i kruna cele Crne Gore koju oni {tite. pored plate. vojvode ku~ke Ivan Ilikov i brat mu Petar Ilikov do`ivotno su primali platu od Mletaka (prvi od 1658. V. Klimenata. kako se vidi iz ovog pisma. Ovaj narod koji broji tri hiqade qudi (pod oru`jem). Podunavqu i Vla{koj i mleta~kih gubitaka na Kritu i u primorju ju`no od Neretve). budu}i da je najva`niji mleta~ki ciq bio da sa~uva kotorski kraj od skadarskog pa{e. Kako ka`e R. ~ime su stekli pravo da se po zavr{etku rata i pri zakqu~ewu primirja pozivaju na uspostavqene me|usobne odnose “i da tra`e re{ewe koje im najvi{e odgovara”. Ku~i. Po{to su u me|uvremenu Mle~ani u{li u savez s Austrijom.. (Ku~i od toga nisu imali koristi. a ona aprila 1716. {tite Crnu Goru! Razgovori u Veneciji okon~ani su mleta~kim dukalom (sve~anim aktom) po kome su Ku~i. do najverovatnije 1712). a bi}e prvi da poka`e svoju vrednost prolivaju}i krv za qubav Republike”. svojom diplomatskom ve{tinom vojvoda Radowa izborio se za status kakav wegovi prethodnici u Ku~ima nisu uspeli da dosegnu. pre svih Ku~a. U predstavci mleta~kom Senatu. pa je i to bio jedan od krupnih razloga zbog kojih je nastojao da mu i wegovi Br|ani veruju u odluke koje je morao donositi “u posledwoj instanci”. u Kotoru su se sastali predstavnici Ku~a. Pored toga {to je priznat za serdara. uz jasno utvr|ene me|usobne obaveze. okru`en je sa svih strana Turcima. Radowa Petrov je 17. Kastrata i Crne Gore. u Veneciju zajedno otputovale dve delegacije. iskqu~ivo u strahu od vojnih aktivnosti srpskih Brda.. da bi odatle. ali kao da nije mnogo verovao u svoje dotada{we mleta~ke saveznike. kao opipqiv izraz svoje saradwe sa Mlecima. dakle. Petrovi}. naslu}ivao je da mleta~ka vojna mo} nije ravna turskoj. makar to bilo i samo jedno pleme. Naime. a druga iz Crne Gore..38 Ilija Petrovi} Vojvoda Radowa. bio je ~ovek odmeren i nije se lako odlu~ivao za rat protiv Turaka. to mu je priznala strana sila “koja .

bude izabran za guvernadura brdskog. tako da su se . qubaznim re~ima zadr`e uz sebe. iako se nalaze u turskoj dr`avi. Rije~ke i Katunske nahije. uvek pripravni da ih “slu`e. a s wom i glas da }e sultan izdati ferman da se Ku~i i Piperi napadnu i istrebe. iako nije bilo krupnijih geopoliti~kih doga|aja. Na sre}u.500 Br|ana. vojvoda Radowa je od kotorskog providura zatra`io savet {ta da radi ako bude napadnut. koji im je u pomo} prisko~io s 1. od kada je Zeta potpala pod tursku vlast”. Ulciwu i Podgorici. “i to ne samo Ku~a. Mora~e i Vasojevi}a. Pipera. gde Piperi tada uz pomo} Radowe Drekalovi}a. “od kojih ne mogu da pro|u kad im je neophodno da stignu” u Kotor. vojvode ku~kog. Kada se saznalo da se bosanski pa{a sprema za napad na sve koji nisu voqni da mu pla}aju hara~. godine “na provinciu Piperiu. verovatno zbog nekih turskih me|usobica u Skadru. U jednom pismu kotorskom vanrednom providuru. sa sabqom u ruci”.CRNOGORSKA POHARA KU^A 39 je u`ivala. Gruda i Kastrata (poznatih kao Gorwa Brda . ako Br|anima pomognu. Radowa Petrov `ali se ne samo na stalne turske napade na Ku~e zbog wihove saradwe sa Mlecima. bez obzira na sve wene slabosti. Bratono`i}a. Prepiska iz narednih godina pokazuje da su Mle~ani zahvaqivali Ku~ima za “pro{la i najvernija dela”. po prilici. a beglerbeg rumelijski Topal-pa{a udario je 1731. pisanom krajem novembra 1722. “Znaju}i za opasnost koja se nadnela nad wim i plemenom. “da bi im se osvetio zbog poraza koji su mu naneli za vreme Miloradovi}a”. kao ku~ki vojvoda.. vojvoda Radowa se obratio za pomo} onima kojima je bio veran (i) zbog kojih se i izlo`io opasnosti”. strogo paze}i da. posebno na Ku~e. godine. veliki ugled u me|unarodnim odnosima”. dovelo je do toga da Radowa Petrov Ilikovi}. Vest o tom turskom “stidnom” porazu brzo je stigla u Kotor.. Turke ne navuku na sebe.IP). A to priznawe. Bjelopavli}a. Rovaca. ali se sve zavr{ilo na prepisci izme|u kotorskog providura. Ku~i su se natezali malo s Turcima a vi{e sa Crnogorcima. Hota. a vojvoda Radowa ih je uveravao da su. vojvode Radowe i mleta~kog Senata.. Tako se vojvoda Radowa uzdigao do velikog polo`aja. Mo`da providur nije ni stigao da odgovori na Radowinu molbu. Narednih desetak godina.. Mleci su brinuli o svojoj granici s Turcima. isto vremeno trude}i se da vojvodu Radowu. napada na Ku~e nije bilo. ~ak i kad mu uskra}uju pomo}. i to ne samo me|u Ku~ima nego i me|u ostalim Br|anima i Crnogorcima. ve}eg nego iko pre wega. nego i na Crnogorce iz Qe{anske. nego i arbana{kih plemena Klimenata. Turke slavno razbi{e i od svojih granica s velikim stidom progna{e”.

40

Ilija Petrovi}

Radowini odnosi sa Mlecima zadr`ali samo na prepisci: ako
ve} nije bilo mleta~ke vojne pomo}i, barem im se aprila 1732. godine moglo prigovoriti zbog vi{egodi{weg uskra}ivawa nov~ane pomo}i. Zamoliv{i providura da to pismo prosledi Senatu,
vojvoda Radowa je preneo i svoja saznawa da se Turci u`urbano
pripremaju za rat, da ve} mobili{u vojsku po gradovima i da }e
pre ulaska u rat, poku{ati da vojnom silom savladaju brdska plemena, pre svih Ku~e.
Radowina strahovawa obistinila su se s jeseni 1735. godine,
kad je do{lo do rata izme|u Turske i Rusije, ali u isto vreme i do
turske pohare Vasojevi}a. O~ekivana kaznena ekspedicija protiv Ku~a izostala je, po{to je u me|uvremenu, u samom Skadru,
izbio gra|anski rat, a i neka susedna arbana{ka plemena upustila su se u me|usobne nemilosrdne obra~une.
Na drugoj strani, u Austriji, koja je devet godina ranije s
Rusijom sklopila sporazum o me|usobnoj pomo}i za slu~aj rata s
Turcima, 15. juna 1737. godine objavqen je manifest austrijskog
cara kojim se balkanski hri{}ani pozivaju na ustanak, uz obe}awe da }e on pravoslavne hri{}ane primiti u svoje okriqe, dati
im slobodu veroispovesti, a onima koji se ukqu~e u ustanak i posebne povlastice. Vidnog u~e{}a u pripremama budu}eg ustanka
imao je patrijarh pe}ki Arsenije IV Jovanovi} [akabenta (1698-1725-1748), koji je mesec-dva ranije uveravao be~ki dvor da }e se
svi oni do kojih dopire wegova arhipastirska re~ di}i na ustanak. Tim povodom, patrijarh je ubrzo odr`ao jedan tajni sastanak
sa srpskim prvacima iz Stare Srbije, na kome je odlu~eno da se podigne ustanak ~im Austrija u|e u rat s Turskom. Za na{u pri~u o
tim pripre mama zna~ajan je podatak da je izvesni Radi} Raketi},
haramba{a srpske milicije od vitanova~ke kompanije, ra~unaju}i vaqda na poznanstvo s vojvodom Radowom, obe}avao austrijskom
dvoru da }e “u rat protiv zajedni~kog neprijateqa povesti Vasojevi}e, Drekalovi}e, Pipere, Bjelopavli}e, Bratono`i}e, Rov~ane, Pje{ivce i Lutovce, kojima je glavar Radowa Petrovi}”.
Budu}i da je vojvoda Radowa, “prisan i preduzimqiv saradnik” patrijarhov, ~etiri-pet godina ranije najavio da }e se odvojiti od Mletaka ako od wih ne dobije pomo} u odbrani od Turaka,
i da }e se okrenuti Austriji, koja je, u savezu s Rusijom, delovala
kao mnogo sigurniji saveznik. Wemu su, naime, bile poznate privilegije koje su Srbi dobili posle Po`areva~kog mira, a do wega je stigao i carski manifest koji je tako|e puno obe}avao.
I tako, kad je polovinom jula 1737. godine po~eo rat, i kad je,
prema jednom Radowinom pismu vladici Savi (Petrovi}u, 1735-1781, sinovcu vladike Danila), austrijska vojska po~ela da “na-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

41

preduje kroz tursku zemqu kao bujica”, oko 1.500 Br|ana i Arbanasa-katolika (500 Ku~a, 80 Bratono`i}a, po 200 Pipera, Vasojevi}a, Klimenata i Hota, 100 Gruda), zaputilo se prema Novom
Pazaru; na wihovom ~elu nalazio se vojvoda Radowa Petrov; nije
poveo sve svoje plemenike koji su bili raspolo`eni da mu se prikqu~e, jer ih je ostavio da ~uvaju Ku~e ako ih napadnu skadarski
ili podgori~ki Turci, ili i jedni i drugi zajedno.
(Ne{to kasnije, iz mesta Inazza, koje srpska istorijska nauka nije uspela da prepozna a pretpostavqa da se nalazilo blizu
Ni{a, patrijarh Arsenije pozvao je i Crnogorce da se dignu na
ustanak, ali je sve ostalo bez odjeka; Crnogorci su poslu{ali “savet” mleta~kih vlasti da u teku}em ratu ostanu po strani).
Dok su se Br|ani okupqali, austrijska vojska napredovala je
u tri pravca: prema Bosni, prema Vidinu i po Srbiji (deo ka
Vaqevu i [apcu, a deo k Ni{u i Novom Pazaru). U me|uvremenu,
Turci iz Hercegovine i s Kosova dobili su nare|ewe da krenu k
Novom Pazaru, tamo zaustave Br|ane i onemogu}e im da se sretnu
s austrijskom vojskom. Mada je deo brdskih ustanika krenuo u napad na Spu` i Nik{i}, eda bi se tako turske snage rasturile na
vi{e strana, ratna sre}a okrenula je le|a Austrijancima: 4. avgusta oni su bili te{ko pora`eni kod Bawe Luke. Brojne pobedni~ke turske snage odmah su se zaputile prema Novom Pazaru, odakle su se Austrijanci povukli i pre wihovog dolaska. Lokalni
austrijski komandant tada je izdao proglas srpskim ustanicima,
“kojim je stavio do znawa da se ratne operacije na ovom podru~ju
obustavqaju po nare|ewu zapovednika austrijske vojske grofa
Sekendorfa, zato {to interesi rata zahtevaju da se glavne snage
upute prema Vidinu, gde treba da se sastanu s ruskom vojskom”.
U takvim uslovima, vojvoda Radowa je sa svojim ratnicima
bez velikih borbi stigao u napu{teni Novi Pazar, odakle je,
shvataju}i svu te`inu novonastalih prilika na rati{tu, s jo{
osmoricom Ku~a i jednim Vasojevi}em, oti{ao u Ni{, u glavni
{tab austrijske vojske; tamo je, u pisanoj formi, od grofa Sekendorfa zatra`io pomo} od 3.000 vojnika s kojima bi neprijateqa
hristijanskog zaustavio i prognao.
Na `alost, Radowini planovi bili su bezizgledni, po{to je
u me|uvremenu austrijska vojska do`ivela potpun poraz i povukla se sa boji{ta. Ali su zato iz Dubrovnika, dotada{weg “pouzdanog saveznika” be~kog dvora, turskom pobedniku poslati milodari (svila, limun i {e}er) i izaslanik s porukom “da Vam budet qubit od na{e strane plemenite skute i prikazat na{e posebno u`ivawe poradi slavnieh diela Va{ega visokoga razuma i
nedohitne hrabrosti”.

42

Ilija Petrovi}

Nekako u isto vreme, po{to se iz Ni{a vratio svojim ratnicima u Stari Vlah, vojvoda Radowa Petrov Ilikovi} Drekalovi}, “u samrtnoj muci” i “svestan da su wegove nade nepovratno
propale zbog poraza Austrijanaca”, izdiktovao je svoju posledwu poruku starom prijatequ Nikoli Bolici iz Kotora: zatra`io je od wega da kod mleta~kog du`da izdejstvuje brigu za Ku~e i
za sina mu Iliju, koga je “ostavio na vladi”, ali koji je jo{ uvek
“neiskusan i mlad”.
Upokojio se u Starom Vlahu, septembra 1737. godine, dok je
govorio “otvorenih ustiju” a rukama nije se mogao slu`iti.
“Tako je okon~ao `ivot jedan od najznamenitijih Ku~a, jedan
od vo|a ustanka srpskog naroda protiv Turaka, ~ovek koji je sklapao ugovore sa dr`avama - Mleta~kom Republikom i Austrijom
(mo`da i s Rusijom - IP), iako je bio samo vojvoda jednog plemena, odnosno predvodnik brdskih plemena koja su pripadala
tre}oj sili - Turskoj Imperiji. On nije imao ni svile ni limuna,
a ni {e}era, da po{aqe Ali-pa{i ili nekom drugom Tur~inu za
milost. Umesto toga, on je u ~asu kad je ose}ao dah smrti smogao
snage da moli Mle~ane za pomo} koju treba da pru`e wegovom sinu i plemenu u daqoj borbi protiv Turaka.
Ku~i i ostali Br|ani nisu mogli da nose sa sobom telo preminulog vojvode, ve} su ga sahranili tamo gde je i umro, negde u
Starom Vlahu. Danas se wegov grob nalazi ispred crkve sv. Petke Paraskeve u Bo{wacu blizu Leskovca. Tamo je wegove kosti
preneo i sahranio wegov sin pop Rade (mona{ko ime Grigorije),
u vreme kad je bio »nedostojni arhimandrit ni{ke obiteli i trona serbskago egzarh«. Bilo je to 1766. godine, kojom prilikom je,
po `eqi Grigorijevoj, na nadgrobnom spomeniku uklesano: “RA-DO-WA, od Adama 7274”.
Na kraju, mada je za ovu povest nebitno da li su Mle~i}i usli{ili predsmrtni vapaj vojvode Radowe Petrova Ilikovi}a Drekalo vi}a ili su se wihovi odnosi s vojvodom Ilijom Radowinim
Petrovi}em odvijali kako druk~ije, ponavqamo da se na jednoj ispravi iz 1756. godine, koja se ~uva u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, nalaze pe~at i potpis Ilije Radowina Petrovi}a Drekalovi}a, ku~kog vojvode i guvernadura brdskih
plemena od 1737. do aprila 1770. godine, “prvo Ku~a, Klimenta,
Vasojevi}a, Bratono`i}a, Pipera, Bjelopavli}a, Hota, Kastrata,
vasego predjela zeckago osob sultanskago carstvija”.
Zavist, pa mr`wa. Objediniteqski poku{aji svih pomenutih
ku~kih vojvoda, od Ivana Ilikova do Ilije Radowina, u~iweni su
mnogo pre onih kojima je vladika Petar I crnogorskim nahijama

CRNOGORSKA POHARA KU^A

43

pripojio Bjelopavli}e i Pipere, a ti poku{aji mogli bi se sma trati izvorom patolo{ke mr`we koju su prema Ku~ima ispoqavali svi wegovi vladarski naslednici u Crnoj Gori: vladika Rade
(Petar II), kwaz Danilo i kwaz/kraq Nikola, naro~ito ovaj u
sre dini.
Sa gledi{ta brojnih tuma~a crnogorskih i brdskih odnosa,
kwaz Danilo je prvi poku{ao “da suzbije plemensku neobuzdanost
i svojom krutom vla{}u uspijeva da od plemenskih podvojenosti
organizuje dr`avu”. To “suzbijawe” izazvalo je `estoke otpore
po Brdima, {to je ukqu~ivalo i “pojedina~no odmetawe”. Nije se
radilo o odmetawu pojedinaca, ve} se tim pojmom obele`ava “odmetawe Ku~a (1856), kada se crnogorska vojska svirepim sretstvima slu`ila da ih povrati i privoli na priznawe dr`avne vlasti.
Zastra{ena kaznom Ku~a i ostala plemena savijaju svoj vrat i
pokoravaju se u potpunosti Cetiwu. No to ne zna~i da ona gube
sve ranije plemenske odlike, jer ni dr`ava to ne tra`i. Naprotiv ona, iako postepeno, name}e svoju vlast i pleme ~uva i ne istupa naglo u wegovom ru{ewu. Otuda vidimo da sve do kraja samostalnog politi~kog `ivota Crne Gore dr`ava nije oduzimala
plemenu neku vrstu samouprave, ma da je ta samouprava sve vi{e
blije|ela” (40, 123).
U svim ovakvim ili sli~nim tuma~ewima “svirepih” obra~una s Ku~ima najuo~qiviji je trud svih tuma~a da se, primenom
dobro poznatog pravila da ciq opravdava sredstvo, i ne pomene
zlo~ina~ki put do “priznawa dr`avne vlasti”, do “savijawa vrata” i do potpunog pokoravawa cetiwskim glavarima. U ku~kom
slu~aju, svi se tuma~i oslawaju na pri~e koje su na Cetiwu smi{qali kwaz Danilo i brat mu Mirko i koje su Ku~e predstavqale kao izdajnike i turske poslu{nike. Nikome od wih nije ni bilo stalo da znaju da “nijedno pleme crnogorsko nije bilo izlo`eno toliko svakodnevnim turskim napadima kao {to je bilo pleme
Ku~i. Ali se ni Turci ni Arbanasi nikoga nisu tako bojali kao
Ku~a. Jer su wihove ~ete krstarile svuda, ne daju}i Turcima mira, prekidaju}i karavane i svaki saobra}aj izme|u gradova. Turcima je to dodijalo i sama vlada iz Carigrada naredila je da se
Ku~i po{to-poto rasele, a da se wihova sela opusto{e i uni{te.
Zato je Turska vlada u drugoj polovini XVII vijeka poslala vojsku
i sa sedam strana napala na Ku~e, koji su se vite{ki branili i
nanosili Turcima udare, sve dok su imali municije i hrane; a kad
je nestalo i jedno i drugo - bili su prinu|eni da napuste svoje
domove i da gledaju, koliko se god mo`e, da spasu od kona~nog uni{tewa. Narod je bje`ao... na sve strane, a naro~ito preko Mora~e
i Male Rijeke, gdje su ih Turci sustopice pratili” (42, 9).

44

Ilija Petrovi}

Ako su ~ak i znali u kojoj su meri Turci ugro`avali Ku~e, to
im nije ni bio razlog da se ozbiqnije pozabave ku~kim dr`awem
prema Crnoj Gori i prema Turcima. Iako }e jedan od tih tuma~a
“visokou~eno” i, ~ini se, zlonamerno konstatovati da “u Brdima
nije nikada pokrenuta jedna zajedni~ka akcija i organizovan jedan op{ti napad na Turke”, to mu ne}e biti podsticaj da ka`e kako takav “op{ti napad” nije organizovala ni Crna Gora, mada su,
ka`e, u mnogobrojnim sukobima odbrambene ili napada~ke prirode u~estvovale sve crnogorske nahije (~etiri) zajedno ili, barem, “sva plemena jedne nahije”; zna li se koje su veli~ine ili
malobrojnosti bile te nahije i wihovo stanovni{tvo, onda takav
wegov zakqu~ak o “zajednosti” zvu~i zaista besmisleno. Ipak, on
}e za primer plemenske saradwe navesti brdska plemena Rovca i
Ku~e, koja se ogledala u zajedni~kim napadima ili zajedni~koj odbrani od Turaka. “Po{to su Ku~i bili mnogo izlo`eni napadu od
Turaka, vi{e nego Rov~ani, ovi su im bili kao obavezni hitati u
pomo} i pomagati im u pu{~anom barutu, koji su Rov~ani sami
iz ra|ivali”. Kao primer takve saradwe uzima se turski napad na
Ku~e 1774. godine, kad su Ku~i od Rov~ana zatra`ili pomo}, “jer
su sva okolna plemena bila protiv Ku~a i na strani Turaka. No
kako Rov~ani nijesu mogli pre}i preko Bratono`i}a sa cijelom
vojskom, prebaci se samo vojvoda s tri druga i zateku Ku~e opkoqene u pe}ini u Maloj Rijeci. Vide}i da im nema spasa, rije{e se
da no}u kradom prebjegnu u Rovca... Ku~i su u Rovcima ostali sedam godina i s Rov~anima zajedno odbijali napadaje turske... Sje}awe na ova stara prijateqstva i danas su u `ivoj uspomeni kod
svakoga i iz jednog i iz drugog plemena. Bez pretjerivawa se mo`e re}i, da nema djeteta u Ku~ima i Rovcima, koje ne bi znalo za
navedene slu~ajeve me|usobnog pomagawa... Nije ostao u uspomeni
narodnoj nijedan ne samo sudar, nego ni ubistvo ni krvna osveta
izme|u ova dva plemena” (40, 125-126).
Isti autor, Vl. Vlahovi}, nije ni postavio pitawe kako se
moglo desiti da Ku~ima u pomo} ne priteknu Crnogorci, koji su
im bili teritorijalno mnogo bli`i, a bili su i broj~ano ja~i od
Rov~ana! I nije li takva i tolika crnogorska nezainteresovanost za ku~ku sudbinu bila nagove{taj onoga {to }e Crnogorci
u~initi Ku~ima sredinom narednog veka.
Ku~ka nahija. U vremenu kojim se ova kwi`ica bavi, i u uslovima turske administracije, Ku~i su se nalazili u Ku~koj nahiji.
Dimitrije Milakovi} (Jasenica/Hercegovina, ? - Drezden, 1858)
veli da se Ku~ka nahija “grani~i sa severne strane s Hercegovinom i Duka|inom turskim, te gradovima Kola{inom i Gusiwem,

CRNOGORSKA POHARA KU^A

45

od istoka s Arbanijom skadarskom, te Hotima i Klimentima, od
ju`ne strane s pa{alukom skadarskim, te okru`jem zetskim. Na
granicu od Arbanije dijeli rijeka Cijevna, koja isti~e iz planine Tamere iz Klimenata i iz Strmeleca, koja ide izme|u Ku~a i
Hota kroz pleme tursko Grude, i ide preko ravana poqa Zetskoga,
te preko ]emovskoga poqa, i sastavqa se u Grle s rijekom Mora~om i tu svoje ime gubi” (6, 105).
Prema wegovom saznawu, u Ku~ku nahiju spadali su:
- Bratono`i}i (9 sela, 214 domova, 600 pu{aka);
- Drekalovi}i (15 sela, 511 domova, 1400 pu{aka);
- Vasojevi}i (6 sela, 123 doma, 500 pu{aka);
- Arbanasi - Latini (3 sela, 237 domova, 600 pu{aka).
U vasojevi}ka sela ubrajaju se Lutovo, Lopari, Du{ke, Ti~,
Lijeva Rijeka i Ostrovica; u arbana{ka: Zatrijeba~, Ko}i i Orahovo; u Drekalovi}e: Medun Gorwi i Dowi (111 domova), Ubli
(98), Krivi Do (35), Lije{ta (25), Bezjovo (56), Kosor (86), Ra}i ili
Re}ehi (18), Mom~e (50), Brskut Drekalovi}a (19) i Pavli~i}i,
Sjenica, Fundina, Kr`awa, Zagreda i Strav~e (ukupno 13 domova); u Bratono`i}e: Brskut Bratono`i}a (95), Klopot (17), Seo{tica (17), Potkr{ (8), Duga (7), i Pelev Brijeg, Vilac, Kisjelica i Vratigoj (zajedno 70).

KU^I I TURCI
Jedni protiv drugih. O odnosima izme|u Srba i Turaka tokom vi{evekovne turske okupacije Srpske Zemqe ponajboqe svedo~e srpske epske narodne pesme, a mi }emo ovde dati svega jedan
kra}i osvrt Marka Miqanova na istu tu stvar:
“Svi se Srbi i Turci mrze, kao obi~no {to se neprijateqi
mrze, no Ku~i i Turci vi{e no obi~ni neprijateqi mrze jedan drugoga. Me|usobna se mr`wa mo`e boqe poznati po sitnome, no po
velikim sva|ama i krvoproli}ima. Istina, bilo je qudi s te strane, koji su se stidjeli sitnih osveta i prkosa, ali ve}i dio zaboravio je da mu mo`e {to gre{no ili sramotno biti ~ine}i zlo:
Ku~ Tur~inu, ili Tur~in Ku~u.
Marko Aqov ^ejovi} rekao je Turcima podgori~kim: »[to
je ovo, Turci, od Boga platili, te sije~ete nas Ku~e u carev pazar
na vjeru, {to niko nikome ne ~ini do vi nama, te se osramotiste
pred Bogom i pred qudima«. Usejin Amet-Axi} odgovorio je Marku Aqovu ovako: »Turske mi vjere, Marko, pi{e nam kwiga turska da Ku~u jednom rukom damo Bo`ju vjeru, a drugom da mu glavu
posije~emo«. Marko je rekao: »A za{to, posjekla vas Bo`ja sabqa?« Usejin: »Zato {to je od va{e proklete krvi prva pu{ka na
Tur~ina pukla po Kosovu«.
Ja ne znam za{to Turci tako govore, tek se ta rije~ od drugih
Turaka i sad mo`e ~uti, ako i oni ne vjeruju, da su Drekalovi}i od
\ura Kastriota, pa po tome govore, ili su izna{li da s time pravdaju svoju sramotu, {to su sjekli Ku~e na vjeru u pazar. A u na{em
narodu ne mo`e se ~uti o tome govora, ko se prvi po~eo s Turcima
biti poslije Kosova” (1, 227).
Pa }e sa tim u vezi (uz napomenu da }e se, ne{to kasnije, mawi deo ove pri~e jo{ jednom ponoviti) biti napisano: “Ni Turci
ni Arbanasi nikoga se nisu tako bojali kao Ku~a. Jer su wihove
~ete krstarile svuda, ne daju}i Turcima mira, prekidaju}i karavane i svaki saobra}aj izme|u gradova. Turcima je to dodijalo i sama vlada iz Carigrada naredila je da se Ku~i po{to poto-rasele,
a da se wihova sela opusto{e i uni{te. Zato je Turska vlada u drugoj polovini XVII vijeka poslala vojsku i sa sedam strana napala
na Ku~e, koji su se vite{ki branili i nanosili Turcima udare,
sve dok su imali municije i hrane; a kad je nestalo i jedno i drugo
- bili su prinu|eni da napuste svoje domove i da gledaju, koliko
se god mo`e, da spasu od kona~nog uni{tewa. Narod je bje`ao... na
sve strane, a naro~ito preko Mora~e i Male Rijeke, gdje su ih Turci sustopice pratili” (42, 9).

godine. kome je Glasnik srpskog u~enog dru {tva objavio ve}i broj priloga za srpsku crkvenu istoriju.CRNA GORA Otkud naziv Crna Gora. gde je Uro{ V zajedni~ki sa svojom materom svr{io crkvu koju je zapo~eo bio graditi Du{an v ~rnoj gori. delom u obliku prevoda. i planine “{to se nalazi me|u Gilanom (Gwilanom) i Skopqem. po{to je Milutin postao kraq 1282) uglavnom su preuzeti iz kwi`evne radwe Ivana Jastrebova. Branko Pavi}evi}. kao Cerna Gora. koje se prvi put pomiwe u dubrova~kim dokumentima 1376. dok se pi{e o vladawu \ur|a II Stracimirovi}a (1385-1403). pomenute u jednoj diplomi cara Du{ana. Isto to potvr|uje se i podatkom da “samo ime Crna Gora. sam domislio. pa Karadag u Dagestanu nedaleko od Gunida. U italijanskim izvorima taj se naziv pomiwe 1348. samo se “planin ski masiv iznad Bo ke Kotorske i Budve” smatra Crnom Gorom “u naju`em smislu rije~i” (110. jo{ dugo }e ozna~avati planinski masiv koji se od Risanskog zaliva. 50). pa blizu Diajrbekira” (109. {to zna~i da u tom vremenu (od kraja 12. tom drugi. on je konstatovao da “u svetu vi{e raznih mesta zovu se Crnom Gorom”. veka do 1371) nije postojala teritorijalna niti upravna (administrativna) jedinica pod tim ime nom.. Ovi Pavi}evi}evi podaci (verovatno je godinu 1276. U Istoriji Crne Gore (kwiga 1. Tom 2. Pored Crne Gore “blizu vezirova mosta na putu od Prizrena u Skadar”.. Titograd/Podgorica 1970). pi{e da se naziv Crna Gora prvi put pomiwe u poveqi kraqa Milutina iz 1276. Prvi put se tek u 15. iznad Kotora. delom kao rezultat istra`iva~kog rada. 697). U ugovoru izme|u despota \ur|a Brankovi}a i Mle~ana iz 1435. crnogorski akademik. ruskog konzula najpre u Prizrenu. za {to je sada{wa Crna Gora nazvata ovim imenom. Tek kasnije }e se. da bi cela pri~a bila malo jasnija. pru`a do iznad Pa{trovi}a. kao Cernagora. a kao Crna Gora 1458. uvek uz izraz “dana{wa”. u doba uspona Crnojevi}a . No. istori~ar. imamo Crnu Goru u Srbiji u crnore~kom srezu. sa Lov}enom kao najvi{im vrhom. veku za Zetu ka`e da je “sada ve} Crna Gora” (110. Tom 1. 3-95 ). koja se bavi i Zetom u dr`avi Nemawi}a. naziv Crna Gora pomiwe se osam puta. 419-426). pa Karadag u Aziji blizu Karsa. gotovo ne zaslu`uje pa`we”. a u kotorskim kao Montenegro 1397. godine. Grbqa i Budve. godine spomiwu se catuni Cerna Gora ili catunos Cernagora (89. glavni urednik Redakcije hrvatske Enciklopedije Jugoslavije za nekada{wu brozovsku Crnu Goru. godine. Uz napomenu da “pitawe. u dubrova~kim 1379. potom u Skadru.

48 Ilija Petrovi} .

do 1337. po{to se patrijarh Danilo. veka. po~eti da {iri i na okolne predjele. Da je dana{wa Crna Gora bila srpska svedo~i i istori~ar Bo`idar Ferjan~i} (1929). on ka`e da se “u prvim godinama vladavine kraq Du{an morao suo~iti s neo~eki- . i tako je polako prenosio te`i{te srpske dr`avne politike sa Jadranskog na Egejsko mo re” (111. U poveqi. Tom 2. ? . i ne samo ona nego i celo Srpsko Primorje. docnije kanonizovan za srpskog svetiteqa. bio srpski i posle Milutinovog vremena. danoj u Nerodimqu godine 1351. pi{e da. opet su pomenuti isti Miho i Radosav ^rnojevi}i” (111. koji je.IP). Miho i Radosav ^rnovi} pomenuti su kao va`na lica. u kojoj Stefan (Du{an) car srpski i gr~ki re{ava raspru izme|u patrijarha Danila i grada Kotora. Na isti na~in u poveqi Stefana Uro{a. 782). kojom on potvr|uje povlastice Kotoranima (1355). A kad se ve} pomiwe srpski kraq Milutin (Stefan Uro{ II. na tronu nalazio od 1324.1282-1321) uz Crnu Goru. one koje takozvana dukqanska istorija ni za `ivu glavu ne `eli da prepozna kao Srbe. Izvesno je. oslawaju}i se na ~iwenicu da je to podru~je od iskoni bilo nesumwivo srpsko (a Skadar je nekad bio prestoni grad svega Srpstva). danas preimenovano u Crnogorsko. kome se ve} i zbog samog naslova jednog nedugog teksta. “mi vidimo familiju Crnojevi}a u vreme Du{ana i wegova sina Uro{a. “uputio srpsku ekspansiju niz vardarsku dolinu.. onda se prvi zapis o toj srpskoj oblasti ti~e wegove hrisovuqe (poveqe sa zlatnim pe~atom) “kojom je prilo`io manastiru svetog Nikole u Vrawini selo Orahovo i 100 perpera od svetog Sr|a” (109.CRNOGORSKA POHARA KU^A 49 (tokom druge polovine 15. [to je to olako zaboravqeno mo`da je ba{ “zasluga” Milutinova. da je Vrawina (u dana{woj Crnoj Gori) tada bila u Srbiji. On. naime. godine. veka . ba{ i ne mo`e prebacivati za srbovawe. a na kraju zamijeniti staro ime Zeta” (110. Da je zavi~aj porodice Crnojevi} (i pre Ivana Crnojevi}a). 424). naslovqenog kao Osvaja~ka politika kraqa Du{ana. 421). veruju}i u ~vrstinu i postojanost srpskog duha tamo{weg `ivqa i progla{avaju}i Skopqe prestonicom Srbije. ~iji nam je sadr`aj obelodanio konzul Jastrebov. i celo wegovo srpsko zale|e zvano danas Crna Gora. kojima je pokloweno bilo poverewe i cara i patrijarha u re{ewu ove raspre. Bi}e da se radilo o nekom dugo vo|enom sporu. 169). potvr|uju i srpske carske poveqe sa sredine 14. Po{to u navodnoj svojoj potrazi za istorijskom istinom ne prepoznaje ~iwenicu da kraq Du{an nije osvajao susedne krajeve ve} vaspostavqao srpsku vlast na pojedinim delovima Srpske Zemqe koje su u ranijim vremeni ma oteli ratoborni srpski susedi.. dakle.

? -1316). veka. Odmah po stupawu na presto Bodin je prokrstario Srbijom (kurziv IP) i smenio neposlu{ne banove i . odakle su Srbi uspeli da ga oslobode. Iz ove posledwe bio je i kraq Bodin. godine. Dubrov~ani su preko svojih diplomatskih kanala pomogli da se i sporovi na krajwem zapadu. Ve} u prole}e 1332. zapo~eto je s obnovom srpske nacionalne dr`ave. kad je ve} bilo izvesno da se Rimsko carstvo ne mo`e odr`ati. deo srpske dr`avne teritorije od Stona do Dubrovnika ustupio Dubrova~koj Republici uz jednokratnu naknadu od 8. kraqa Da~ke Srbije. ba{ u oblasti gde je jedva godinu dana ranije mladi kraq i po~eo akciju za preuzimawe prestola. “To je bio ~ovek velikih sposobnosti i veliki dr`avnik. Na kraju. 511-513). poveqom iz 1333. a delom oko krajeva do Cetine (sa bosanskim banom Stjepanom II Kotromani}em . nasle|ivale dinastije Svetimirovi}a (640-794) i O{trivojevi}a (794 1171). {to je bio neopho dan preduslov za preduzimawe ofanzive prema vizantiskim oblastima na severnim obalama Egejskog mora” (112. za vreme rimske vladavine poznate pod imenom Ilirija. ~ime je mladi kraq Du{an dobio mogu}nost da svoju vojnu i politi~ku delatnost usmeri na svoje vizantijsko susedstvo (112. godine izbija pobuna ve lika{a u Zeti. zbog onih koji srpskog kraqa Bodina (1085-1111) svojataju kao navodnog Crnogorca. Pri~a o pobunama na zapadnoj i severozapadnoj granici srpske dr`ave ticala se borbi u Humu. izabran za kraqa dok se nalazio u Antiohiji. delom oko Peqe{ca i Stona (sa Dubrov~anima). vaqa re}i i slede}e: Polovinom 5. sin srpskog kraqa Mihaila (1065-1084) a unuk srpskog kraqa Dobroslava I Vojislava (1024-1065). Dinastija Svevladovi}a zadr`ala se na ~elu Jadranske Srbije svega podrug veka. koji je i pre rimskih osvajawa bio prestoni grad srpski.. do Nemawi}a (posle 1171). da bi je kasnijih vekova.50 Ilija Petrovi} vanim te{ko}ama u samoj Srbiji.. zetski velika{i su ustali.1322-1353. a wihovim stopama i{ao je i Bodin. 511). No. re{e na miran na~in. godi{wi tribut srpskim vladarima od 500 perpera i uz obavezu da pravoslavnom `ivqu sa tog podru~ja osigura pravo na slobodno bogoslu`ewe.000 perpera. Mladi kraq Du{an brzo je ugu{io pobunu zetskih velika{a i tako uspostavio unutra{wi (kurziv u pasusu . s Kotromani}ima. sestri}em kraqa Dragutina. Bodinovi prethodnici uspostavili su u Srbiji ~vrstu dr`avnu vlast. tek 590. jedan od sinova Svevladovih.IP) mir u dr`avi. te da za svoju prestonicu odabere Skadar. u zato~eni{tvu. uspeo je da stvori i potom u~vrsti Jadransku Srbiju. godine O{troilo Svevladovi}. Mimo toga. Prvi spor okon~an je tako {to je Du{an. Nezadovoqni svakako nagradama kojima je Du{an po preuzimawu vlasti platio wihovu pomo}.

Bjelice. 14-64 ). Na zapadu. Ulciw. Bodinova Srbija ukqu ~ivala je Liku i Krbavu i Dalmaciju do reke Krke. ili kne`ina: Cetiwe. U Ra{koj je postavio dva bana: Volkana i Marka. Bar. Gradac i Burowi. godine postavqa i u Se~uju (danas u maxarskom delu Barawe) posve}uje Danila Pet rovi}a. ili [}ep~eva (ro|enog u Wegu{ima) za vladiku i daje mu na upravqawe eparhiju cetiwsku. Qe{anska. To nam potvr|uje i Grlica iz 1835. godine. odnosno od vremena vladike Danila Petrovi}a “treba smatrati sasvim za nezavisnu od Turskog carstva”. 2. ili diplomi. no vjerojatno ima}e u sebi vi{e od 200 kvadratnih miqa”. koja se od Turske odvojila i s ostalim trima nahijama (Katunskom. Ku~i. kao i plemena Zeta. a sastavqena je od ~etiri na hije i ~etvoro Brda. Zagara~ i Pje{ivci. godine. Ozrini}i. kad ka`e da. Podgor. “sa svim varo{ima i selima” (22. Gluhi Do. bez brdskih krajeva. ]ekli}i. Podgorica i @abqak. Krtoli. svu trojicu sa Bodinovog dvora”. Jer. Qubotiw. Ve} iz ovog najgrubqeg opisa vidi se da je Crna Gora bila samo jedan vrlo sku~en “predeo” cetiwske eparhije. 3. Pa{trovi}i. Limqani. Rije~ka. Ceklin. Duhovno nije {to i svetovno. Lu{tica. Piperi i Bjelopavli}i. da je ~inila tek maleni deo dana{we Crne Gore i da pomenutim jerarsima srpske crkve ni u primisli nije bilo da ostale nabrojane oblasti i mesta smatraju wenim sastavnim delovima. odnosno skenderijsku. sina Stefanova. kojom patrijarh srpski Arsenije Crnojevi} (“ro|en u Cetiwskom plemenu”) 1700. sve do Une (113. a od juga s Austrijskom Albanijom”. Qe{anskom i Crmni~kom) i Bjelopavli}ima i Piperima “1796 godine posledwi put sjedinila”. s plemenima: Dra`evina. U sin|eliji. i koja ima devet plemena. Dupilo. “veli~inu wenu ne mo`emo sad to~no znati kolika je. Crmni~ka. U sastavu Crne Gore tada su se nalazila i ~etvoro Brda: . koju od 1700. Bratono`i}i. 156-157).CRNOGORSKA POHARA KU^A 51 druge ~inovnike i na wihova mesta postavio odane i savesne qude. i koju sa~iwava pet plemena: Gra|ani. a u Bosni bana Stefana. od istoka s Turskom Albanijom. Vasojevi}i. nabrajaju se predeli i mesta te epar hije: Crna Gora i Grbaq. prema Grli~inom opisu. u kojoj su plemena: Boqevi}i. Komani. Katunska. “sada{wa Crna Gora grani~i od se vera i zapada s Hercegovinom. Sotoni}i. gradovi Skadar. 57. Br~eli. a na severu do reke Save. Nahije su slede}e: 1. 4. Cuce. Wegu{i. 11. Dobrsko Selo i Kosijeri.

Katunska nahija (“prostire se od brda Lov}ena vi{e Kotora do Nik{i}a. stanovnika i vojnika. u kojima su plemena: Crnci.000 . 3. obuhvata ju`no-isto~nu stranu Crne Gore”) 30 .u Arnautskoj. ka`e Grlica. tek da se tako ka`e. Gorwa Mora~a i Rovca. no u delu ipak s Osmanskom vladom ne stoji ni kakvom organskom savezu. Tada je. osim ~obani sa svojim katunima ili stanovima. . da ima 90. stana. a svoje ime nosi od re~i katuna. dolazi: kvadratnih miqa. Ku~i.500. za{to pre u woj nije niko stanovao. kako sledi: . Milo{ Popovi} veli da “Crna Gora. od ~ega 22. koji su Crnoj Gori prikqu~eni tek 1831.IP). i 48).. koja. po{to zemqa jo{ nije nikada merena ni ome|ena”.000 5. . Piperi. godine. .Bara . Bjelopavli}i. on prenosi saznawe ruskog slaviste Ismaila Srezwevskog (1812-1880) da je ukupna povr{ina Crne Gore oko 90 kvadratnih miqa.Rije~ka nahija (“sastavqa sredwu stranu Crne Gore”) 6 13. Stijena i \urkovi}i.2. sa plemenima: Drekalovi}i. Prirodom ut vr|ena zemqa i ote~estvoqubqe Crnogoraca kadri su vazda neprijatequ odupreti se” (31.000 stanovnika.Brdo Bjelopavli}a 8 . a na zapadu sa Dalmacijom. od kojih jednu ~etvrtinu sposobnih za ratovawe. “od kojih mo`e 15. Pouzdanost svog osnovnog podatka o povr{ini Crne Gore.Qe{anska nahija (“pru`a se du` Mora~e”) otprilike 5 10. Bratono`i}i.000 . Popovi} opovrgava navodom da na pojedine nahije. podle`i Turskoj dr`avi Rumeli-Valesi (evropskoj Turskoj .000 .000.000 vojnika. Ovde zapo~iwe Pa{trovi}ka ravnica”) preko 6 .20.15. i najlep{i je i najbogatiji kraj Crne Gore. odnosno okru`ja.2. grani~i se na severu sa Hercegovinom.000 iza}i protiv neprijateqa. 4. . s plemenima: Dowa Mora~a. Prostor joj mo`e izneti 160 kvadratnih miqa.000 3. Vasojevi}i. s plemenima: Petu{inovi}i. 41-43. . Pavkovi}i i Vra`egrmci. Mora~a. Pouzdano se pak prostor ne mo`e kazati.52 Ilija Petrovi} 1.000 stanovnika.Crmnica (“pru`a se uz jezero Skadarsko do blizu Antivara . Orahovo i Zatrijeba~.500. kao i podatak ruskog diplomate Jegora Pet rovi~a Kovaqevskog da na povr{ini od 100 kvadratnih miqa `ivi 120. 2.500.700. i osobito je pa{i Skadarskom pot~iwena..2.000 `iteqa. Crna Gora imala oko 100. Da bi potvrdio ovaj svoj posledwi stav. u ovom posledwem “sve sami rimokatolici Albanezkoga jezika `ive”. na istoku i jugu sa Zetom i Albanijom.30.

Crmni~ka i Qe{anska nahija. Lijevu Rijeku i dio Vasojevi}a. dok je Bjelopavli}a. Sli~no pi{e i Vojvo|anin. Rije~ka i Crmni~ka.000 stanovnika na oko 3. zvanu Stara Crna Gora. koji su se posle svoga oslobo|ewa sjedinili sa starom Crnom Gorom” (22.000 kvad- . Mora~ana i Ku~a bilo oko 40. . “na povr{ini od 85 ~etvorouglih miqa. dio Brda u{ao je u sastav Crne Gore. (@ivko M.000 . Godine 1796. Qe{anska.000 stanovnika. sa oko 73. ~inile su ~etiri nahije: Katunska. ~esto zvana i samo Crmnica. Rije~ka. svega. 105.000 . Istovremeno.IP). sve one imale su u svom sastavu i po nekoliko plemena (22. Mora~i i Rovcima.000. Bratono`i}e. Rovaca i Mora~e jo{ i dio Ku~a. A takvu Crnu Goru. Kao {to je to u~inila Grlica.1. Piperi. razmer 1:294. ratoborno pleme Srbsko `ivi.500. podlov}ensku Crnu Goru” (89. “izri~ito nagla{ava da se tada{wa crnogorska dr`avna oblast sastoji iz prave Crne Gore.. 187-201). u prilogu). koje..000 na oko 40 kvadratnih miqa. nabrajaju}i is te te podatke. s ukupno 80-100. Mora~a.500.750 (32. godine prikqu~eno Crnoj Gori”) 20 . I svi oni razlikuju i odvajaju »staru« ili »pravu« Crnu Goru od ostalih delova dr`ave Crne Gore. kako wihova vremena tako i poznijega sve do danas (do 1910 . Andrija{evi} kao da nije saglasan s takvim Pavi}evi}evim pisawem.000 oru`anih qudi za odbranu svoje oblasti staviti mo`e” (81.. Piperima.000 du{a broji i izme|u 20-25. koja se deli na nahije. on time potvr|uje i podatke Popovi}eve. nude}i “zvani~ni dokaz” da u Crnoj Gori.8. Pipera.1. 62). tzv. Pipera. 14-15.8.Ku~i (“okru`ije koje je tek 1831. ba{ onako kako ~itamo i u Grlici. Po~etkom XIX vijeka ta j se proces nastavio.Piperi 5 . prostirala na 47 kvadratnih miqa. Srezwevskog i Kovaqevskog da se Stara Crna Gora. Ali ne samo u pomenutoj Grlici i kod Vuka nego i kod svih ostalih i doma}ih i stranih pisaca. Iz svega toga mogao je Branko Pavi}evi} zakqu~iti kako se “pouzdano mo`e re}i da je na po~etku pojam Crne Gore ozna~avao u`u oblast sredwovjekovne Zete. po{to tvrdi da u to vreme Crnu Goru ~ine “Katunska. . Karta Stare Crne Gore i wenih plemena.CRNOGORSKA POHARA KU^A 53 .15. Pavi}evi} tome dodaje da se “pojam Crna Gora u dugotrajnom istorijskom procesu {irio prema susjednim oblastima. otprilike 7 . te Bjelopavli}i. 15).000 `iteqa. i iz Brda. 87 kvadratnih miqa i oko 113.. 697-698).. dakle.000 .2. i Vuk Karaxi}. nalazimo u svemu iste podatke za oblast i za delove Crne Gore. i ve} u doba Petra II Petrovi}a Wego{a Crna Gora obuhvata pored Bjelopavli}a. Rovca i mawi dio plemena Ku~a”. Bjelopavli}ima.. dio kola{inske oblasti.Mora~a.

prema “nauci” savremenih dukqana . 1820. a sve `rtve crnogorskog otimawa tih podru~ja. . 698).300 kvadratnih miqa.802 kvadratna kilometra.. i 20.. naro~ito prema primorju. naime. pojam Crna Gora se pro{irio i na druge oblasti.54 Ilija Petrovi} ratnih miqa . Dana{wa teritorija Crne Gore obuhvata sve oblasti crnogorske dr`ave iz 1913. odnosno na ne{to vi{e od 5. {to je nekoliko puta vi{e od povr{ine Stare Crne Gore i {to Crnu Goru ~ini najve}om evropskom imperijalnom silom 19. Rudine. Nik{i}i i deo Vasojevi}a (onaj preostali deo posle balkanskih ratova).ne{to {to je sasvim razli~ito od Srba. veka. podru~je na desnoj obali Lima (sa Beranama) i Metohiju. Takva i tolika Crna Gora prostire se na 13. Zbog svega toga. Od 1912. Berlinskim kongresom suverenitet Crne Gore se pro{irio na druge oblasti. izgubiti iz vida da je teritorija poznata danas pod imenom Crna Gora u nazna~enom periodu uve}ana nekoliko puta. a 1878. moralo bi biti crnogorska okupacija srpskih krajeva. na primer. Rovca i Mora~a. bile bi posledica crnogorskog zlo~ina zasnovanog na rasizmu. Tako. ve} . uvek na ra~un srpskih plemena u Brdima “i {ire”. godine 1796 (ili 1806) prikqu~eni su joj Piperi i Bjelopavli}i. dio Drobwaka i Jezera. istorijsko-geografski pojam Crna Gora obuhvata i pqevaqsku. Ne sme se. 174). kad je Crna Gora postala primorska zemqa. ~ak i pojedina~ne. [aranaca i dio Vasojevi}a. teritorijalno pro{irewe Crne Gore na ra~un srpskih plemena iz Brda.101. U sastav Crne Gore u{lo je u II svjetskom ratu podru~je Boke kotorske” (89. ukoliko Crnogorci nisu Srbi. posle Berlinskog kongresa. bjelopoqsku oblast. izuzev Metohije. Ku~i. obuhvataju}i Grahovo. dio nik{i}ke oblasti. U doba razgrani~ewa sa Turskom 1859 do crnogorsko-turskog rata 1862.

u posledwi ~as. obrazovnog i vaspitnog sklopa uputno bi bilo uzeti u obzir. marta. ovaj tekst je ponu|en Zborniku Matice srpske za istoriju. {to zna~i da na wemu mogu u~estvovati samo posve}eni. Krajem novembra. Kwa`evske “istine”. a u tom programu. poqski kraq Sigismund III. godine. u svom neznawu. ali da se ~eka mi{qewe glavnog urednika Milo{a Blagojevi}a iz Beograda. Po toj ra~unici. vremenom. godine autor je.KU^I I VLADIKA RADE Predislovije. godine zapo~eti pregovori o stvarawu jednog saveza hri{}anskih vladalaca (u koji bi. oni kojima je iz Odbora upu}en zvani~an poziv. dr Jasmini Grkovi} iz Wego{evog odbora u Matici srpskoj. barem u naznakama. Na po~etku tog teksta stajao je pasus koji je kazivao da bi “pri vrednovawu nekog kwi`evnog dela i wegovog filosofskog. moralisti~-kog. i u uverewu da ne}e remetiti zami{qenu celinu. Tekst ovog poglavqa pisan je sredinom jeseni 2008. a na samom kraju i pitawe “da li onaj vaqda najcitiraniji dvostih iz Gorskog vijenca (“Kome zakon le`i u topuzu / tragovi mu smrde ne~ovje{tvom”) treba smatrati podalekim uvodom u Vladi~ino pokajawe i “predsmrtno pomirewem sa Hristom”. u sve~anoj sali Matice srpske u Novom Sadu). Kwaz Danilo je o Ku~ima pri~ao kao o izdajnicima. koji su u to vreme sna`no nadirali prema severu i prema zapadu. U ovo izdawe uvr{teni su i pogledi nekih savremenih tuma~a Wego{evih stavova prema Ku~ima. . i 21. kao i mi{qewe da bi najboqe bilo objaviti ga u Wego{evom zborniku. a po mogu}stvu i francuska kraqica-majka Marija Medi~i. Tako prire|en prilog. Nekoliko dana po{to se saznalo za te pojedinosti. i autorov qudski lik”. ko zna kad i kako. {panski kraq Filip III. (Skup je odr`an 20. a mo`da nije ni znao da su jo{ 1594. Po~etkom marta sa~iwen je program nau~nog skupa o Wego{u. sastavqa~ ove kwi`ice dogovorio se sa samim sobom. stekli iskqu~ivo pravo da o Wego{u znaju sve ili bar pone{to. 16. a bez uvodne i zakqu~ne re~enice. da tekst. kao i Presuda Vuki}u Popovu. da je nau~ni skup o Wego{u pozivne prirode. Krajem leta iste godine. kao {to se moglo i o~ekivati. novembra 2008. {to }e re}i da se nije ni saznalo po kojim merilima Matica srpska prihvata ili odbacuje srpske teme. a cene}i da tema kojom se rad bavi zaslu`uje pa`wu. godine uru~en je gospo|i prof. ovog teksta nije bilo. sasvim slu~ajno saznao (po{to se u Odboru nisu dosetili da ga tome “pou~e”). bili ukqu~eni: papa Klement VIII. misaonog. unekoliko prilago|en. namesnica maloletnog Luja XIII) za rat protiv Turaka. isti taj ~lan redakcije rekao je da se svi weni ~lanovi sla`u da tekst treba objaviti u Zborniku za istoriju. 11. od jednog ~lana redakcije ovog ~asopisa ~ule su se pohvalne re~i o prilogu. a koji su ranije. Sredinom januara 2009. kao prilog za nau~ni skup o Wego{u najavqen za prole}e naredne godine. be~ki car Rudolf II. Kako se do posledweg dana decembra nije do~ekalo mi{qewe glavnog urednika. smesti u ovu kwi`icu kao posebno poglavqe. marta 2009.

koji je. ona u stvari nije bila takva. uz patrijarha Jovana.56 Ilija Petrovi} savez je mogao biti uspe{an samo pod uslovom da hri{}ani pod turskom okupacijom . Vode}om srpskom li~no{}u smatran je tada patrijarh pe}ki Jovan. koji }e biti protivan tradicijama naroda i pravoslavne crkve” (24. ~ije }e obaveze oni primiti na sebe samim tim {to }e stupiti u akciju. ve} pri kraju spiska. a drugi put kao knez Sekul. odmah iza vojvode Grdana. Lalevo ime nalazi se na spisku dva puta: jednom kao vojvoda. koji je. Iako su zapo~eti dogovori o ustanku balkanskih hri{}ana tekli mu~no. I kona~no. ako ih oslobodi od Turaka. 13. patrijarh Jovan je. Prema ranije datoj re~i trebalo je vojvodu Emanujla primiti za svoga kraqa. odlu~io da se prikloni nagove{tenim zapadnim saveznicima (23. 114-116). 53-54). i daqe nastojao da za akciju pridobije vojvodu savojskog Karla Emanuila. “ne gube}i pritom nikad iz vida interese naroda i pravoslavne crkve srpske”. glavari se sastado{e u manastiru Mora~i.IP) i pod kojim pogodbama primiti sebi za vladaoca. . marta 1613. U vezi s pripremama nepodignutog ustanka. a drugi put kao knez. bi odlu~eno da se sastane jedan zbor i na wemu da se re{i pitawe”. me|u Patrijarhovim najbli`im saradnicima u tom {iroko zami{qenom oslobodila~kom poduhvatu nalazio se i vojvoda ku~ki Lale Drekalov. i trideset dvojica narodnih glavara iz ju`ne Hercegovine. “Najzad. a svi ostali samo imenom i funkcijom.Srbi. vojvoda Lale. Samo su ~etvorica u~esnika popisana imenom i prezimenom. Crne Gore. decembra 1608. godine. jer mo`e biti da se i izvesni Sekul Cerovi} jednom popisuje samo imenom i prezimenom.pristanu na u~e{}e u nameravanom ratnom pohodu. godine. me|u wima nik{i}ki vojvoda Grdan (kao prvi ) i. ali treba da ih ispuni i on. dakle . nesumwivo bio kqu~na li~nost u celom srpskom ustani~kom pokretu (23. kako }e ga (vojvodu savojskog . ovoga puta kao Conte Lalla Drecchalo da Cuggi. vojvoda Lale Drekalov pomiwe se jo{ i 1. sa svojim tajnikom arhi|akonom Ananijem. Na okupu su se na{li pe}ki patrijarh Jovan. kao i u jednom izve{taju s po~etka oktobra 1614. posle dugih pregovora i dogovora sa glavarima svetovnim i duhovnim. Iako se ~inilo da }e “predmet dogovora biti laka stvar. Za svaki slu~aj trebalo je s wim u~vrstiti neke pogodbe. 86). jednu vrstu ugovora. pod rednim brojem 2. Verovatno se radi o gre{ci. te da svojim dolaskom u novu zemqu ne izaziva nov poredak. ali tim nije trebalo `rtvovati sve wegovoj }udi i wegovu dobru naho|ewu. odri~u}i se dotada{weg oslawawa na Turke. pri kojoj }e ove biti ispuwene. Zadrimqa i Brda.

a posle su i sa [}epanom Malim bili u savezu” zbog ~ega su ih Turci u dva maha napadali velikom vojnom silom. jer su se istim parama crkve gradile u Ku~ima. @ivkovi}e i jo{ neke. ili boqe `ivio od svojih seqana. osim ako su mu druge dr`ave {to davale. da istrebe svakoga od wih.. te se neki tamo stalno nastani{e. a ne sami tro{ili. 1774 . pa napadnu 1774. Turci uspeju da novcem pridobiju ve}inu ostalih Ku~a.IP) dopuste Turci svima izagnatim ku~kim bratstvima osim Drekalovi}a da se vrate u Ku~e. I mo`da Danilo nije znao da su u vreme “najsjajnije ku~ke pro{losti”. Drekalovi}i su se celih sedam godina potucali koje po Rovcima koje i po drugim crnogorskim plemenima... a Drekalovi}ima. ili. ne samo {to to ne dopuste. Prve vojvode.. a i `ivio prostije. da se . U narodu se nigdje ne ~uje i vidi traga od bogatstva Petrovi}a.. No po svemu se vidi da su oni te pare za narod upotrebqavali. Drekalovi}i se odazovu i zajedno s ostalim Srbima pomognu re~enoj dvojici zavladati Podgoricom i znatnim delom Zete. Neki beg Zotovi} i pa{a Alil-agi} behu se odmetnuli od skadarskog vezira i pozvali pored ostalih Br|ana i Drekalovi}e u savez protiv vezira. koje su veoma mrzeli. a {to su za narod ~inili to im se ~ulo i vidjelo” (1.. Da vojvode Petrovi}i nijesu radili za svoje bogatstvo mo`e se vidjeti i po ovome: nijednome od wih ne mo`e se poznati da je {to vi{e imao. Nigdje se ne mo`e opaziti da je vojvoda Drekalovi}a uzeo pare od naroda za svoj trud i tro{ak. godine s velikom vojskom na Drekalovi}e i wihove pristalice Krivodoqane. Sre}an slu~aj pomogne Drekalovi}ima. vojvodama Petrovi}ima {to su davali ruski carevi i carice u ime plate. od Drekala do Perute (Radowina Petrovi}a). no je od mnogih mawe imawa imao. Ku~i se pokori{e Turcima.CRNOGORSKA POHARA KU^A 57 A mo`e biti da Danilu Stankovu i nije bilo poznato da su Ku ~i “umjeli sa~uvati svoju slobodu u najte`a vremena i kad im je granica s Turskom bila do Ribnice i dovrh Doqana. da zauzmu wihova opustela sela i zemqe” (8. osobito silno vojvodsko bratstvo Drekalovi}i. Ku~i “prijateqski pomagali Crnoj Gori u wenom sre}nom ratu protiv Turaka 1756. Turci opqa~kaju sva imawa proteranih bratstava i dopuste ostalim Ku~ima i okolnim Arbanasima. nijesu bili gospodari narodu. 62-63). no sluge bez plate i u~iteqi narodni. ali se ubrzo opet odmetnu{e. godine. 1768. nego su gledali.. da se ipak vrate u svoju postojbinu. kao Lalu Drekalovu {to je dolazila plata od Mqetaka. U nagradu za to dopuste im.. “Na ~etiri godine posle Pohare (turske. Posle hrabrog otpora morado{e Drekalovi}i s Krivodoqanima ipak sasvim napustiti Ku~e i skloniti se u pleme Rov~ane oko sredwe Mora~e. “Prvi put. 282-283).

koji se ~ak ne ustezahu tra`iti tursku pomo} protiv ove te`we” (8. bojevi izme|u Ku~a i Turaka nisu prestajali. “od sjediwewa zaista ne bi ni{ta”. dok su ostali Ku~i morali pla}ati danak. na mnogim stranama. godine ujedinili (ili prisajedinili) s Crnom Gorom. me|u Ku~ima je tada bilo dosta prevrtqivih qudi. wegov navod da “turkofiliju u nekim pograni~nim oblastima (Ku~i. veka do{lo je me|u Drekalovi}ima (izme|u Ivanovi}a i Popovi}a) do razdora. Ali se i toga puta nai|e na plemensku samo`ivost i tvrdoglavi otpor nekih glavara. Iako Erdeqanovi} veli da su se Ku~i 1831.. rastera{e odmah sve Arbanase i ostale Ku~e.. a osim toga i red. I pored toga. koji se behu pre udru`ili s Turcima. Oni pobi{e sve one glavare ostalih Ku~a. mo`e se shvatiti i kao stav da se Ku~i nalaze iza granice crnogorske. te nisu bili iskreno za to jedinstvo. godine “zaista i sjedinili sa Crnom Gorom”. porodice iz Ku~a. To na posredan na~in priznaje i Andrija{evi}. osobito stare. taj mu zakqu~ak nije izdr`ao ni ~etiri-pet redova sopstvenog teksta. imaju}i za sobom ovako mo}ne za{titnike. Kad se Drekalovi}i. koji behu zahvatili wihove ku}e i ima wa. . Od wihova zla se tada i docnije iseli{e mnoge. Zbog toga. pa se mnogima za po~iwena zla i {tetu quto osveti{e. mimo dotada{we prakse da ga narod sam sebi bira. pa na sve strane stado{e zauzimati mnogo vi{e zemqe nego {to su dotle imali. da su se Ku~i 1831. Zbog toga od sjediwewa zaista ne bi ni{ta. Turci su to iskoristili i svoju prevlast nad Ku~ima iskazali tako {to su im postavili vojvodu. Bjelopavli}i) crnogorska dr`ava zadugo ne}e uspjeti da elimini{e” (101. ka`e on. koji su radili i na sjediwewu Ku~a sa Crnom Gorom i radi toga i{li najpre vladici Svetom Petru I a posle i Petru II.58 Ilija Petrovi} vrate u Ku~e i da budu slobodni od svakoga danka. vrati{e u Ku~e. No. nikakvog stvarnog ujediwewa tada nije bilo. a trud kwaza Danila da se obnovi “sjediniteqstvo” okon~an je samo kao poku{aj! [to }e re}i: iako mnogi autori pi{u. 64-65). Tek za vlade kneza Danila obnove se poku{aji za sjediwewe sa Crnom Gorom. Tako su se Ku~i 1831 godine zaista i sjedinili sa Crnom Gorom. 63-64). 166). koji za vreme vladike Rada ne pomiwe Ku~e kao deo Crne Gore. osobito pla}awe danka. koji je hteo vladika Petar II zavesti. zbog velikog otpora Vladi~inom danku. Erdeqanovi} pi{e da je “me|u Ku~ima bilo u to vreme qudi. koji su primali i tursko mito. nai|e me|u Ku~ima na veliki otpor. a drugi se Ku~i sasvim pot~ini{e uticaju Drekalovi}a” (8. Drekalovi}i zahvati{e sada ponovo sve svoje pre|a{we zemqe i katune. Ku~ima su Turci i daqe postavqali vojvode. Na po~etku 19.

Vuki}u. ne mo`ete je zadr`ati. pa da se zajedno bijemo s Turcima?« Vuki} mu je odgovorio: »Ne mogu Ku~i iskraj Arbanije i}i okolo svih Brda i Crne Gore na Kotor ni same soli da donesu. a Rade neka ~uva ovo malo Crne Gore. koliko ih car u carevini ima. dakle. spremno do~ekali nezvane goste.IP). da vam po{qe. Na wegovu ponudu odgovorili su potvrdno svi osim Novaka Martinova Popovi}a. a ne moga{e ni na Cetiwu suditi. na{ega Rada i jedinstva s wim i udarca na Podgoricu. kad nikakve prilike nemate« (1. ako mi ne do|e . tek onda mi da otvorimo o~i i da po~nemo raditi za jedinstvo. a kamoli sve drugo {to im treba. da ne idu u Turaka. Samo Muje ili Alije. a ne Danilo . opet }e vam je Turci uzeti. no samo da pla~e. uzeli bi vam je. veka. i dobra prilika da vam se poka`e ne biste je umjeli Srpstvu na korist upotrijebiti. od kuge je u Podgorici umrlo podosta turskog `ivqa. On je od Ku~a zatra`io “da mu dadnu rije~. Turci su. ostalo bez vlasnika. On ho}a{e da sjedini Ku~e i Crnu Goru. a on ni{ta drugo ne mo`e. koji je bez uvijawa rekao: “Sveti vladiko. vladika Petar II) naumi da sjedini Ku~e s Crnom Gorom. On je rekao Vuki}u Popovu: »[to ne dovede{ Ku~e da ih sjedinimo s Crnom Gorom. 229-230). otac budu}eg kwaza Danila. a kamoli sad. po ku~koj i piperskoj ra~unici. Krajem dvadesetih godina 19. da iznemogne od drugih careva. Stanko Stijepov Petrovi} (1790-1852) imao je na umu poku{aj Svetoga Petra Cetiwskog da se s ku~kim vojvodom ^ubrom Petrovim Popovi}em i jo{ nekim ku~kim glavarima dogovori o sjediwavawu Ku~a sa Crnom Gorom. u onaj kr{ i ~uvaj ono malo Ku~a da ti ih Turci ne zdrobe. kad bi istinski pregnuli. tada }u ti dovesti Ku~e da ih sjedinimo s Crnom Gorom.CRNOGORSKA POHARA KU^A 59 [ta je prethodilo navodnom ujediwewu. Stanko Stijepov. I nemo jte vi. lako ih razbili i proterali (vratili) u Brda. I po wemu i po vama vidim. uzeli bi vam i Podgoricu. Vuki}u. ali ne toliko da nije imao ko oru`jem sa~ekati Ku~e i Pi pere koji su zajedno krenuli u varo{ da otud uzmu ono {to je iza te po{asti. no mu ~esto Cetiwani lomqahu pokriva~ od ku}e nad glavom. [to }e vam Podgorica? I da je osvojite. pa i svu Crnu Goru. ti. No se pribij. no da idu k wemu”. no udarimo na Podgoricu. pa ako carevini turskoj po|e po zlu s druge strane. koji je lijep spomen ostavio u narodu crnogorskom i brdskom (Stanko. kao sveti Petar (Cetiwski). mamiti sebe nekom nadom gdje je nema. On je govorio Vuki}u Popovu i vladici Radu: »Pro|i se ti. Same Cigane {to ima car turski u carstvo da vam po{qe. “Iza toga vladika Rade (Radivoje-Rade Tomov Petrovi}. i ti da si nam poglavar«. kao mudar ~ovjek predvi|ao je da od toga posla ne mo`e ni{ta biti.

Da bi mu se plan mogao ostvariti. godine Crnogorci udare na Podgoricu. Nezadovoqan onim {to je ~uo. a Vuki} Popov. ali je turska vojska bila uspe{nija. Napad na Podgoricu. Zbog toga. piperske i bjelopavli}ke glavare i predlo`io im da zajedno udare na Podgoricu. “uspjeli da potplate nekoliko glavara koji su i dotada bili u turskoj slu`bi” (15. Posle je. mogli Ku~ima zabraniti da ulaze u podgori~ki pazar. o~ekuju}i pomo} od Hota i od Ku~a. tra`io je da se napad pripremi tako “da se Podgorica mora zauzeti po svaku cijenu” (15. od Doqana. navodno. proturena pri~a da se to desilo jer su Turci. {to su htjeli da sjedine Ku~e i Crnu Goru. 212). 211). Nije ni Crnu Goru doveo u red. koji je u me|uvremenu napao na Zetu. oti}i }u k Turcima. najvi{e bi morali “zale}i” Ku~i i Piperi. predlo`i crnogorskom komandantu Ivanu Ivanovi}u. nastavqeno je s okr{ajima: crnogorskoj strani prikqu~ili su se i Br|ani i Zatrep~ani. nikad Turcima i}i ne}u. i februara 1832. Bez obzira na svoju mudrost i umerenost. pa da }u glavom poginuti od tebe ili od Turaka”. Sveti Petar je prokleo sve ~lanove deputacije. po{to je sa ku~ke strane. da bi se kako-tako sa~uvao obraz vladici Radu i da bi se sramota za poraz prebacila na Br|ane. ako napad ne uspe. Stanko Stijepov nije mogao odvratiti vladiku Rada od wegove namere. vladika Rade pozvao je na Cetiwe ku~ke. ako mi do|e muka i vidim da }e mi propasti narod ku~ki. Kad je napad po~eo. iako je “nesmisleno bilo i od svetoga Petra i od Ku~a. Dobrqani i Cekliwani”. ili je uredno povla~ewe bilo nemogu}e. no su mu se po istome Cetiwu tukla plemena: Cetiwani. Pje{ivce i druge. jer on nije mogao u red dovesti Brda koja su bila blizu Crne Gore: Bjelopavli}e. U vreme dok se na srpskoj strani razmi{qalo o napadu na Podgoricu. . tako da su se Turci lako odbranili: Hoti ne do|o{e. te srpsku “vojsku svu rastjeraju od Podgorice” (1. Pipere. Toliko je nevoqa imao smiruju}i ih. 231). 230). ili mo`da ba{ zbog toga. da se u narodu pri~alo kako su Svetoga Petra “posvetili nevaqalstvo i muke koje su mu zadavali Crnogorci. turski vojni planovi okrenuli su se prema Maloj Aziji. Bajice i Dowokrajci. pokazalo se da nije sve najboqe pripremqeno. rade}i on narodu dobro. video da se napad ne odvija kako se o~ekivalo. Procewuju}i da bi to mogao biti prikladan trenutak za ostvarewe zami{qenog pohoda. boje}i se da bi Turci.60 Ilija Petrovi} muka na narod ku~ki od Turaka. Da li zbog Ivanovi}eve druk~ije procene vojnih prilika. a wemu narod vra}aju}i zlom” (1. Vojvoda Vuki} Popov ba{ i nije bio voqan da tek tako zarati protiv podgori~kih Turaka. da se povu~e.

malisorske i miriditske `iteqe gr~kog i rimskoga vjeroispovijedawa (pravoslavce i katolike . koji su u~estvovali u ovom djelu. po prirodi stvari. Ku~i. kwaz Danilo. tada ostaju na milost i nemilost turskoj sili. To se najlak{e moglo u~initi prebacivawem odgovornosti na druge. bez nu`de.IP). 282). sramno i stidno. odgovaralo da se wegova vojni~ka nesposobnost sasvim prikrije. ali zato nudi podatak da je mitropolit Petar II tra`io od ruskog cara pomo} da “od Turske izdejstvuje pristanak da se Crnoj Gori . Andrija{evi} ne pomiwe Wego{ev napad na Podgoricu. ~ije sve{tenike i stare{ine Turci nemilosrdno istrebquju” (26.maj 1930. kad je wegov sin. Ponegde se mo`e pro~itati i da su Ku~i. razredili se u stanu blizu Podgorice.IP) podignu protiv Turaka. ali poslije osam dana iznenada no}u ostavi{e Podgoricu i pri woj jedan top. “Da je Stanko Stijepov imao razloga {to je osu|ivao navedeni korak sv.CRNOGORSKA POHARA KU^A 61 O Vladi~inu napadu na Podgoricu. a oni. Piperi i Bjelopavli}i omanuli. jer je Vladici. povukli su se u svoje granice. pre svega na Ku~e. bez ikakve i i~ije pomo}i. ruski konzul u Dubrovniku Jeremija Gagi} obavestio je svog ministra spoqnih poslova u Peterburgu: “Koncem minuloga februara (1832) Crnogorci su opet poku{ali da zauzmu Podgoricu i da prisajedine Crnoj Gori Zetu. i nisu mogli uticati na de{avawa u zetskoj ravnici. iako se govorilo da je turskoj carevini krenulo po zlu” (1. Podrazumeva se da u papirima vladike Rada nema nikakvog traga o ovom proma{aju pod Podgoricom. oni su ~ekali na znak da se stvari u Zeti povoqno razvijaju. ali oni su bili na strani od Doqana. posle ~ega bi borbe otpo~ele i s ku~ke strane. jer Turci su mu ih opet razjedinili i uzeli k sebi. Crnogorci se lako mogu povu}i “u svoje granice”. 231). ali i na “generala” Ivana Ivanovi}a. dakle. no poku{aj budu}i besmislen. Petra i {to je odvra}ao Vuki}a i Rada da ne udaraju na Podgoricu. Eto ~ega su se Ku~i zaista s razlogom pribojavali ako omane “bratstvo po oru`ju” sa Crnogorcima. za vreme vladike Rada nisu ni bili sjediweni .. u ovom slu~aju na Br|ane. Crnogorci su nekako uspijevali da zetske. jednim dijelom vojske okru`ili su je i prinu|avali da se preda. kwiga VI sveska 5 . bio je neuspje{an i sasvim nesre}an za Hristijane zetske i albanske. koji je kao ruski opunomo}enik bio predsed nik crnogorskog Senata i koji je komandovao delom crnogorsk e vojske. hotske. Iza{li su iz svojih granica.. severoisto~no od Podgorice. potvrdilo se docnije. predav{i osveti turskoj pobuwene i ustale protiv wih zetske i albanske hri{}ane. Podgori ~anina. sjedinio Ku~e (Ku~i.

aprila 1832. povuku ka Podgorici (15. Vladika Rade je odbio takvu tursku ponudu. Takav polo`aj bio bi u neku ruku sli~an polo`aju Srbije za vrijeme kwaza Milo{a. navode }i: »Dok me dr`e moji Crnogorci ne treba mi sultanov berat ni ferman da vladam. a ako me moji Crnogorci napuste. mesec-dva. godine” (102. 173-174). 41). Nedugo zatim. jedva su uspeli da se. u panici. bio je i slu~aj kad 10. vaqda da bi izvadio {tetu koji je na~inio svojim ratnim neuspehom pod Podgoricom. 210). primorje od Bara do u{}a Crnog Drima i jedan dio Hercegovine pod uslovom da Crna Gora prizna »Investiturski sultanov ferman«. 159). da zauzimawem Podgorice prikqu~i zetsku ravnicu. godine arbana{ki Turci napali su Pipere i Bjelopavli}e. 23. Odbio je ponudu velikog Vezira ponosito kao da je {panski hidalgo. Vladika je vra tio Turcima @abqak” (16. pa i to bez Skadra. marta 1835.. U pismu kojim je odgovorio velikom veziru Mahmudu Re{idu. Vladika je istakao nezavisnost svoje zemqe u odnosu na Tursku. postala srpska” (16. ali su bili potu~eni. 211). ote{e Turcima utvr|eno mesto @abqak. Vladan \or|evi} vrlo je kriti~an prema Vladi~inoj odluci da bez velikog premi{qawa odbije turski ferman. ali i samovoqe.. 40-41) Primer Vladi~inog neshvatawa politi~kih i vojnih prilika. mitronosni arhimandrit Ni}ifor Du~i}. U tome slu~aju. predsednik Srpskog u~enog dru{tva (ratovao s Turcima: 1861-62. A \or|e Borozan samo ka`e da se “Wego{evi planovi. dokazao je Vladika Rade koliko je opasno kad je vladalac . “Odmah na po~etku svoje vladavine. koji brani tok Mora~e kao i Podgoricu i Skadar. Ovaj ponositi odgovor vladike pesnika ko{tao je najpre Crnu Goru a posle i celo Srpstvo ~itavo jezero krvi dok je dowa Zeta.62 Ilija Petrovi} prisajedini okrug Gorwa Zeta. tako {to }e skadarski valija (guverner) najpre pokoriti Br|ane i odvojiti ih od Crne Gore. “veliki vezir Mahmud Re{id ponudio je vladici Petru II Dowu Zetu sa Skadrom. tj. jer ja sam nezavisan vladalac.. ne obaziru}i se na crnogorske `rtve pri osvojewu tog utvr|ewa.. Delom i zbog toga. Sa tim ciqem. koji joj od davnina pripada” (101. nijesu ostvarili ni 1831.pesnik. godine ne{to oko petsto Crnogoraca. . »Crna Gora ostaje kao autonomna oblast u turskom carstvu«. ni 1832. da prizna sultana za svoga gospodara i »wegovu za{titu pred drugim silama«. sultanov ferman ne mo`e me odr`ati« (15. godine 1832. Taj odgovor razqutio je velikog vezira i podstakao ga da Crnu Goru natera na pokornost. “bez znawa i odobrewa Petra II. posle trodnevne borbe. on i ne pomiwe Ku~e u tim planovima.

mogao je za vladiku Rada napisati “da je bio slab vladalac koji je prodajom za novce zemaqa. (U pora`enoj turskoj vojsci bilo je. tako da \oko Pejovi} konstatuje da je “na frontu uspje{ne borbe protiv Turske. Velika crnogorska pobeda i u boju na Martini}ima stvorila je “moralne i politi~ke osnove” crnogorskog i brdskog jedinstva. 11. {to se tada moglo shvatiti kao ne{to savim uslovno. jula 1796. 280). koja je ina~e od davnina smatrana sastavnim delom one »prave« Crne Gore. ~ak u poznim godinama wegove vladavine. 279-280). po prilici. u sastavu crnogorske vojske na{li su se i Crmni~ani. pokazivala otpadni~ke te`we od Cetiwa. Ku~i i Crna Gora. rije{eno pitawe opstanka Crne Gore i Brda. mleta~ki izvori kazuju da je izvestan broj Crmni~ana ratovao na turskoj strani (13. najzad. No. nije bilo Crmni~ana u crnogorskoj vojsci. I jo{ }e re}i da su time “obezbije|eni uslovi za tje{we zbli`avawe crnogorskih i brdskih plemena (u prvome redu Bjelopavli}a i Pipera) i osnivawe prvih centralnih vlasti zemqe. septembra 1796). Petar I je “u svojoj prepisci nazivao Ku~e crnogorskim plemenom.CRNOGORSKA POHARA KU^A 63 1876. {to podrazumeva i “unutra{wi razvitak i me|unarodni ugled wihove zajedni~ke borbe”. onda nisu imali vi{e snage da se nose s Turcima” . 55). . ^ak i u boju na Martini}ima. 282). godine. i ako jesu. izgleda. Crmnica je ina~e bila ukle{tena izme|u skadarskog sanxaka i mleta~ke (kasnije austrijske) teritorije. nakva{enih srpskom krvqu doka zivao wenu nezavisnost” (19. godine u~inila svoje. Petrovi} na jednom mestu zapitao “{ta se to desilo sa jednim plemenom koje je toliko vremena prkosilo turskom oru`ju? Imamo pravo da verujemo da je turska pohara Ku~a 1774. jedinstva i wihovog stanovni{tva i uslova za organizovawe dr`ave”. od vladike. Crmnica je. veka vrlo je te{ko razaznati {ta se smatralo crnogorskom teritorijom. Na jednoj strani. tj. Drekalovi}i. 269-270). i Ku~a. a delom kao odgovor na vladi~ino obra}awe crnogorskim plemenima da je jedini ciq crnogorske vojske “odbrana slobode i milog ote~estva” i re{enost da se okupe sve snage za borbu protiv ne prijateqa (13. tako da se Rastislav V. S druge strane. kada su se vratili na svoja ogwi{ta. 187). bili oni isti. vo|enom sa ciqem da se odbije turski napad na Bjelopavli}e i Pipere. pa se nalazila u posebno osetqivom polo`aju” (10. i 1877-1878). nisu. delom osokoqeni crnogorskom pobedom na Martini}ima. Tokom prve polovine 19.41. koja je time i zapo~ela svoju istoriju kao dr`ava” (13. a u susedstvu joj je bilo neprijateqski raspolo`eno pleme Pa{trovi}i. u boju na Krusima (22.

Zaista. ali i pohara. ili 1832. pri pomiwawu Petra II. 353). septembra/9. Ipak. ugu{iv{i tako separatisti~ke tendencije u Ku~ima. u boju u Mora~i. kao i da su Rovca i Mora~a tada prisajediweni Crnoj Gori. Miloradu Ekme~i}u ostavqeno je da zakqu~i kako je Crna Gora. Wego{ se obra~unao sa svojim politi~kim neprijateqima.64 Ilija Petrovi} Ove se re~i samo vrlo sumwivim domi{qawem m ogu tuma~iti kao stav da su se Piperi i Bjelopavli}i ba{ te godine. i 1820. fakti~ki predstavqale.. koje su omogu}ile stvarawe jedinstva Crne Gore prvo sa Bjelopavli}ima i Piperima a kasnije i s Mora~om i Rovcima. a gde su “ostali”? . 350-353). Sve to. novu fazu u wihovim odnosima sa Turskom” (13. iako s razmakom od ~etvrt vijeka. godine. uistinu. godine. Pejovi} je iskqu~iv u stavu da su “pobjede Crnogoraca (samo Katuwana. Bjelopavli}i i Katuwani 27. nema nijedne re~i o prisajediwewu Ku~a Crnoj Gori (12. . Rov~ani. Ku~i tada i nisu prikqu~eni Crnoj Gori. a dr`i se da se to desilo 1831. neuspeli napad na Podgoricu. pi{e o pobedi crnogorskih i hercegova~kih plemena nad bosanskim Turcima (1820). o prikqu~ewu Ku~a Crnoj Gori mo`e se samo naga|ati. 286-287). Piperima i Crmni~koj nahiji” (12. “deset godina posle poraza Turaka na Krusima (1796).IP) i Br|ana nad Turcima 1796. Crnogorci ne smatraju da su u turskoj dr`avi. prisajedinili Crnoj Gori. pripajawem plemena Pipera i Bjelopavli}a (vaqda 1806. Od tada.. posle tih bitaka. a neuhvatqiva krhkost tih ranijih veza u novim generacijama podgrejava veru da u woj nikada nisu ni bili” (11. odgovor Vuki}ev da se tako ne{to mo`e desiti tek ukoliko Crna Gora i Ku~i zajedno udare na Podgoricu i uzmu je i. Skadarski vezir snabdevao ih je novcem i oru`jem. te da. ali neodre|eno kad: “Osobito uporno suprotstavqali su se separatisti iz pograni~nih oblasti prema Turskoj. moglo bi se kroz svega tri re ~enice domi{qati da su i Ku~i bili prisajediweni. godine. A kad je ve} o domi{qawu re~. godine IP) bila zaokru`ila posed na kome je mogla izgra|ivati svoju dr`avnost. nude}i ~iwenicu da su Mora~ani. 232). uspeli da te{ko poraze Turke iz Hercegovine i Bosne. ali ne pomiwe prisajediwewe Bjelopavli}a i Pipera. Ruska sovjetska istorija Jugoslavije pi{e o crnogorskim i brdskim ratnim podvizima na Martini}ima i Krusima. Samo posredno. Primenom o{trih mera (kaznenih ekspedicija i kazni). u me{avini s tim. Jedini “izvori” takvoj pretpostavci jesu ponuda vladike Rada da Vuki} Popov “privede” Ku~e Crnoj Gori. ne samo sa ku~kog gledi{ta ve} i logi~kim i jezi~kim tuma~ewem navodnog me|uplemenskog sporazuma. zna~i da je crnogorski poraz pod Podgoricom onemogu}io ku~ko-crnogorsko sjediwewe. oktobra 1820.

CRNOGORSKA POHARA KU^A 65 .

godine (13. veka do{lo do “politi~ke diferencijacije” u Piperima. u vrijeme organizovanijeg i energi~nijeg suprotstavqawa centralizmu Petra II. godine Vuki} Popov osu|en na smrt zbog izazivawa pobune. godinu. Podrobnije je o Wego{evim odnosima prema Ku~ima pisao istori~ar Tomica Nik~evi}. progla{eno sredinom 1831. politi~ki i drugi razlozi svakako su i daqe uticali na stepen jedinstva i na~in odnosa najve}eg dijela ovoga plemena sa Crnom Gorom” (13.66 Ilija Petrovi} Ni \oko Pejovi} nije ba{ najsigurniji da li je Petar II postigao nekakav neodre|eni usmeni dogovor o jedinstvu s Ku~ima. a jednom to navodno prisajediwewe prebacuje na 1831. Crmnici i Ku~ima. 112). sa Vuki}em Popovim Petrovi}em i drugima na ~elu. zbog privredno-geografskog polo`aja ovog plemena nije moglo biti kona~no odlu~eno. kojom je u martu 1840. Tada onemogu}eni otpor stvarawu tje{wih veza Ku~a (me|u kojima je trebalo i sud ponovo uspostavqati) sa Crnom Gorom pojavi}e se u po~etku 1846. {to ukqu~uje postojawe “proturskih elemenata” u tom krajevima. Upu}enost Ku~a na podgori~ki pazar morala je sve vi{e slabiti wihove veze sa Crnom Gorom. Nepostojawe teritorijalne zajednice sa Ku~ima. Po{to se uzgredno pozabavio pobunom u Piperima i Crmnici (marta 1839). godine na istim osnovama. s tim {to za takvo “kona~no neodlu~eno” stawe na vrlo primitivan na~in okrivquje “objektivno proturski orijentisane snage” u Ku~ima: “Pitawe jedinstva Ku~a sa Crnom Gorom. na dva mesta govori o kaznenim merama protiv nezadovoqnih Ku~a. godine. 460). a sve u sklopu svoje osnovne teze da je krajem tridesetih godina 19. Pri`eqkivano zauzimawe Podgorice zajedni~kim snagama i ostvarivawe teritorijalnog i ekonomskog jedinstva sa drugim krajevima zemqe tada nije moglo biti realizovano. O{trina sukoba na ovom podru~ju za izvjesno vrijeme okon~ana je odlukom Senata. godine upozorio Ku~e da se u slu~aju odstupawa od dogovora “vi{e Srbi zvati ne}ete nego Brankovi}i” (13. znatno vi{e od ostalih koje su se sa nekoliko ni`ih glavara zalagale za politiku punog jedinstva sa Crnom Gorom. Ceklinu. pod neposrednim rukovodstvom vojvode \or|ija-Xuxa Radowina Drekalovi}a. U takvim okolnostima objektivno proturski orijentisane snage u Ku~ima. Na drugom mestu on izri~ito ka`e da su Ku~i prisajediweni Crnoj Gori 1832. “Proturski elementi” Tomice Nik~evi}a. dok su wegov brat Radowa Simonov Petrovi} i vi{e drugih ka`weni ve}im i mawim nov~anim kaznama. sve su ja~e dolazile do izra`aja. 181 ). Bjelopavli}ima. ali navodi da je u prole}e 1832. .

po{to u Ku~ima. Osnovna Nik~evi}eva teza glasi da se politi~ka borba izme|u navodno proturskih i navodno procetiwskih snaga vodila “oko pitawa prisajediwewa Ku~a Crnoj Gori”. osobe spremne da udvori~ki podr`e sve postupke cetiwskih gospodara. da je “kwaz Nikola. zaslu`ne ku}e crnogorske uni{ti. kako to on tuma~i. po smrti o~evoj. (Ovo samo kao parola.IP) }eli u svom ota~estvu. od kojih su i jedni i drugi imali uticaj na seqa~ku masu. Ba{ kao {to to svedo~e pop Vuk Popovi}. U Ku~ima je zato stalno dolazilo do borbe izme|u proturskih i procrnogorskih elemenata. Ku~ke proturske snage su. a ne}e se mo }i pozivati na zasluge svojih starih” (43. a da podigne nove. i vojvoda Simo Popovi}. lako se mo`e zakqu~iti da je podela na “proturske” i “procetiwske” snage i u Crnoj Gori i u Brdima pravqena smi{qeno i ciqno: sa dru{tvene i ratne pozornice trebalo je ukloniti ugledne plemenske vo|e. da ima wihovih zasluga u postawu nove Crne Gore i dinastije. a ostale wegove pristalice i u~esnike pobune na nov~ane kazne. pa je i u Ku~ima postavqala organe vlasti od svojih politi~kih privr`enika. tada nije ni bilo radni~ke klase i po{tene inteligencije .IP).IP).CRNOGORSKA POHARA KU^A 67 okrenuo se “veoma jakom uticaju” koje su “proturske politi~ke snage u Ku~ima imale po~etkom ~etrdesetih godina”. organizovale pobunu s namjerom da potpuno uni{te organe centralne crnogorske vlasti: »kako se dogodi me|u Ku~ima buna i svoj toj buni bi uzrok Vuki} Popov i wegov brat Radowa Simonov. Ve} iz podatka da se u tim “snagama” nalazio “prili~an broj uglednijih Ku ~a”. (koji su) rerubulaciju (republiku? . izvr{eno ubistvo i drugog organizatora pobune Xuxa Radowina” (103. Kasnije je po nagovoru Petra II. I oni isti imali su vi{e dru`ine { wima«. iz porodica koje su svoj ugled sticale vi{evekov nom borbom protiv Turaka. a da su ih predvodili Vuki} Popov Petrovi} i Xuxo Radowin Prelevi}. pod rukovodstvom Vuki}a Popova. 293). vaqda. Praviteqstvuju{~i senat kao vrhovni sud osudio je Vuki}a Popova na smrt. “centralna crnogorska vlast je uporno insistirala na potpunom prisajediwewu Ku~a i savla|ivawu proturskih elemenata. ne gledaju}i ni na rod ni na godine (104. da Danilovih {est hiqada Crnogoraca tokom pohare “opale i porobe mnoge poboqe ku}e (vi|enije . Po~etkom 1840 godine do{lo je do otvorenih borbi. Pri tome. 455). kako bi nestalo pomisli. 133-134). produ`io vladati u tome pravcu i kod wega se otvoreno razvila te`wa: da stare. Pobuna u Ku~ima ugu{ena je marta 1840 godine. a na wihovo me sto dovesti “nove majstore”. pismo 92. koje }e mu za to biti obavezne i blagodarne. .

Tako|er sudimo za `enu Sima Vuki}eva (sin Vuki}a Popova zvao se Stojan.IP) htjeli u svom ota~estvu. nego i Wego{evo pravdawe sopstvenih zlo~ina. a on je zamiritao (zaslu`io) da mu nije ni ku}e u dr`avu Vrhovnoga Suda. Ivan Radosavov (Radowi}). I tako mu bi smrt po zapovijedi Vrhovnog Suda. nije bilo mogu}no uni{titi”.. iako nekoliko redova ranije i sam ka`e da se “pripojewe Ku~a Crnoj Gori” nije moglo ostvariti iz objektivnih privrednih i politi~kih razloga. I tako. I oni isti dvojica imali su vi{e dru`ine s wima za u~initi zlo me|u cijelom nahijom Ku~kom.68 Ilija Petrovi} Iz ovih nekoliko vrlo ideologizovanih Nik~evi}evih re~enica izbija na povr{inu istina da je presuda Praviteqstvuju{~eg senata bila ne samo pokri}e za ubistvo Vuki}a Popova. jeste navod da je pomenutim ubistvima “samo privremeno savladan otpor proturskih snaga u Ku~ima”. kada je Vrhovni Sud ovo zlo wigovo razumio. pod ovim naslovom bi}e objavqena presuda kojom je Vuki} Popov Petrovi} osu|en na smrt: “25. I koji bi se na{ao te bi za Vuki}a progovorijo. Presuda Vuki}u Popovu. Da se zna i da je vjerovati ova danas u~iwena sentencija pred gospodarom i svakijem pravijem sudom |e bi od potrebe bilo prikazati a to kako se dogodi me|u Ku~ima buna i svoj toj buni bi uzrok Vuki} Popov i wegov brat Radowa Simonov (koji su) rerubulaciju (mo`da: republiku . kao i u nekim drugim pograni~nim mjestima. zbog ~ega “ni uticaj proturskih politi~kih elemenata u Ku~ima. Joko Mulov. sastavqa~ ove kwige prepoznao po ku~kim rodoslovnim tablicama. imao korijene u samoj dru{tvenoj strukturi crnogorskog stanovni{tva”. stavqena u zagradu. ~ime sugeri{e da su Ku~i u Wego{evo vreme spadali u “crnogorsko stanovni{tvo”. osjekosmo globe na Radowu Simonova 133 cekina. zato uzima samo 100 talijera globe u gotovoj aspri (u novcu . Tako|er sudimo za druge zlo~ince koji su k tome zlu ruku dr`ali. da dadu svaki globe po 20 talira. no opet se Vrhovni Sud smilovao na sirotiwu wiovu. I sudimo da vi{e za Vuki}a Popova pogovora nije. tako mi Praviteqstvo Crnogorsko i Brdsko osudismo Vuki}a Popova na smrt za wegovo zlo djelo. iako je to za centralnu crnogorsku vlast bilo potrebno”. sudimo da se ima izgubiti kao i Vuki}. tako sudimo na svakoga globe po 15 talijera: prvi Paun Velov (Ra{ovi}).. marta 1840. Ono {to u Nik~evi}evom tuma~ewu crnogorsko-ku~kih odnosa mo`e biti posebno zanimqivo.IP). Da bi takvu svoju logiku u~inio {to uverqivijom. iz ~ega izvla~i jasan zakqu~ak da “pripojewe Ku~a Crnoj Gori u to vrijeme nijesu dozvoqavali objektivni privredni i politi~ki uslovi. A sudimo Radowu Simonova sa zlo~incima globe da daju: prvo.Uz napomenu da je prezimena osu|enih. tako da ostaje nepoznato na koga se ovaj deo presude odnosi IP) da je ima od sebe odaqiti kuda zna i da mu vi{e `ena nije. no opet se Vrhovni Sud smilovao na wegovu starost. on ka`e da je uticaj “proturskih politi~kih elemenata u Ku~ima. Klopo Spahov . budu}i da Nik~evi} i ne prikriva da su i Vuki} Popov i Xuxo Radowin ubijeni “po nagovoru Petra II”.

134). koji su prije smrti Vuki}eve do{li i poklonili se. da dadu oba globe sudu 15 talijera” (prema 103. dakle. jer su istom presudom na nov~anu globu osu|ena dvojica Ku~a. U Istoriji srpskog naroda ne pi{e se o nazna~enim teritorijalnim pro{irewima. iako je potpuno svestan istine da “na povode i vidove otpora politici centralne vlasti u Ku~ima svakako treba donekle druk~ije gledati nego na wegove osnovne uzro ke i oblike izra`avawa u drugim krajevima”. i u drugim krajevima po kreta koji su “slabili snage jedinstva zemqe i organizaciju vlasti u woj. pre svega jer “ekonomska i politi~ka zajednica nijesu mogle biti ostvarene bez teritorijalne”. po{to je on ve} bio ubijen. 450). [to nesumwivo zna~i da je Vuki} Popov prvo ubijen pa je naknadno donesena smrtna presuda. sa ~im je “i{lo na- . Isto tako treba tuma~iti i re~enicu iz presude “da vi{e za Vuki}a Popova pogovora nije”. 112). Velo Nikolin. jedna od kazni ti~e se i ku~kog glavara Vuki}a Popova. ni{ta mu nije smetalo da u susretu dobra sa zlom. Mada Pejovi} priznaje da su “uz tendenciju plemenskog izolovawa u Ku~ima nesumwivo djelovali i drugi faktori. Jedino {to bi se na wih moglo odnositi. 190 ). ka`wavao bez ikakvog oklijevawa” (13. Pri~om o “politici punog jedinstva sa Crnom Gorom”. Pejovi} do kraja {titi “dr`avni~ke” zlo~ine crnogorskih duhovnih i svetovnih gospodara. jeste podatak da je vladika Petar II doneo Za kon ota~astva. i to u vrijeme kada je to za wen polo `aj u unutra{wim spoqnopoliti~kim odnosima imalo presudnu va`nost”. Pitawe da li su Ku~i zaista bili u sastavu crnogorske dr`ave od samog po~etka te{ko je nalazilo svoj odgovor. ali ni prema kome kao prema Ku~ima nisu crnogorski gospodari i “wihovi” postupali sa tolikom mr`wom i odu{evqenim zlo~iwewem. a skoro sve nedoumice vrtele su se oko kupqewa poreza. Miro Mujov (Vujadinovi}). ali i to iskqu~ivo domi{qawem. ~iji se objektivni zna~aj ne mo`e osporiti”.CRNOGORSKA POHARA KU^A 69 (Vujo{evi} Krqevi}). prednost da zlo~inu (13. “Kazne je izricao i sam vladika. podvedena pod formulaciju da je “svako odr`avawe veza sa skadarskim vezirom i turskim vlastima uop{te. Jovan Krstov (Radowi}). “koji su prije smrti Vuki}eve do{li i poklonili se” vladici Petru II. Bilo je. Bo`ina Radev (Petrovi}). Miqo Mi{ov (Milija Ivanovi}) a sudimo Luki Mi}inu (Popovi}u) i Tomu Petrovu (Popovi}u). “Dr`avni~ki” zlo~ini. pri ~emu je bio neretko strog” (10. posebno od strane glavara iz grani~nih podru~ja zemqe. kojim su bile propisane stroge kazne za krivce. “organizovanijem i energi~nijem suprotstavqawu centralizmu Petra II” i “nepostojawu teritorijalne zajednice” Crne Gore i Ku~a. krivi~ni zakon od svega 20 ta~aka. Savo @ivkov. prema tome ni o prisajediwewu Ku~a Crnoj Gori. “separatisti~kim tendencijama u Ku~ima”.

na toj se liniji nalazi i Pejovi}. naro~ito kad se ima u vidu da je “nekoliko uglednijih glavara u plemenu. Za so i druge `ivotne potrebe nijesu mogli i}i preko Brda i Crne Gore na kotorski pazar. 41). zainteresovanih za ja~awe svog polo`aja i u odnosu prema susjednim Turcima. oni sa wima nijesu mogli ostvarivati ni punije politi~ko jedinstvo. Sve je to moralo imati za posledicu i razli~ito orijentisawe Ku~a: jednih ka Skadru. kako bi mogli slobodno i}i na pazar i »trgovati na prijateqski na~in«. uspijevalo da i pored otpora suprotnih snaga uti~e na tok doga|aja u interesu politike Petra II i Praviteqstvuju{~eg senata. godine da »uhvate vjeru« s podgori~kim Turcima. dot- . 164). Nastojawa koja su ~inili u po~etku 1835. Bez obzira na to kako ko ocewuje sporno ujediwewe. te snage ja~e dolazile do izra`aja (serdar i senator Spaho Radovanov Popovi} Drekalovi} imao je ovla{}ewa crnogorsko-brdskog vladara da sa skadarskim vezirom Hasan-pa{om rje{ava sve me|usobne sporove). Bez politi~kog jedinstva. Dok su u aprilu 1839. Ra~unaju}i da je taj “poduhvat” izveden s pa{inim znawem. Samo napla}ivawe i na~in na koji je to obavqano izazivali su otpor sve ve}eg broja pripadnika tog plemena. koji kazuje da su Ku~i “uglavnom i daqe odr`avali jedinstvo sa Crnom Gorom”.70 Ilija Petrovi} ro~ito te{ko u tek prisajediwenim Ku~ima. 4. Wima je bilo te`e nego ijednom do tada prisajediwenom brdskom plemenu odr`avati se u potpuno nezavisnom polo`aju prema Turskoj. Nemaju}i jedinstvenu teritoriju i ekonomsku zajednicu sa Crnom Gorom i Brdima. 163). Branko Pavi}evi} veli da je “crnogorski suverenitet imao sankciju vi{e od jednog stoqe}a” iako su se neprilike oko ku~ke teritorije sve vi{e komplikovale (9.. “prve tri godine `ivota Ku~a u zajednici sa Crnom Gorom i Brdima (najverovatnije od 1832) pokazale su i sve te{ko}e polo`aja u kome su se nalazili.. ali ta “solidarnost” nije mogla poboq{ati snabdevawe ku~kog stanovni{tva na podgori~kom pazaru (13. ali i u znak solidarnosti s Ku~ima. a drugih ka Cetiwu” (13. Po{to su Podgori~ani napali na ku~ka zimska pasi{ta. Iako re~i “uglavnom i daqe” upu}uju na zakqu~ak da ku~ko-crnogorsko jedinstvo i nije bilo osobito izra`eno. marta pobili su dvadeset ku~kih ~obana i zaplenili stoku koju su oni ~uvali. Zbog svega toga ne treba se ~uditi {to se i u na{em vremenu o istoj stvari pomalo naga|a. Crnogorci su nekoliko dana kasnije napali tursko utvr|ewe @abqak i osvojili ga (a vladika Rade odmah im ga vratio 16. Pi{u}i o Ku~ima i trudu crnogorskih gospodara da im nametnu svoju vlast. 232). ubrzo su se pokazala uzaludnim”.

i politici Petra II. . u punijem zna~ewu tog pojma. godine aktivnost sa vojvodom Vuki}em Popovim Petrovi}em i wegovim bratom Radowom Simonovim na ~elu (po rodoslovnoj tablici. Predlagali su da se zajedni~ kim sna gama oslobodi Podgorica i da se obezbje|ewem tako zna~ajnog pazara u neposrednoj blizini ostvari jedinstvo pod upravom crnogorsko-brdskog vladara.. ni tada nije bilo obezbije|eno. kojima su uve}avane opasnosti neprijateqstava na znatno {irem prostoru. i daqe su karakterisala raspolo`ewa u Ku~ima. bez koga oni ne mogu biti u stawu da rje{avaju mnoge me|usobne razmirice. koje su samo wihovi zajedni~ki neprijateqi (Turci) mogli najvi{e da iskoriste.CRNOGORSKA POHARA KU^A 71 le je u martu 1840. godine Ku~i su se uglavnom dr`ali na rastojawu od centralne vlasti Crne Gore i Brda. I sredinom 1842. Podmi}ivawem i zabranama slu`ewa podgori~kim pazarom.IP) drugog organizatora pobune (Xuxa Radowina . Mogu}nosti turskog djelovawa u ovom plemenu nimalo se nijesu smawivale. iz kojih su im upu}ivani pozivi da se »ne odbijaju od svoje vjere i od svoje bra}e«.. Pobuwenici su ukazivali na neodr`ivost politi~kog jedinstva u uslovima zavisnosti Ku~a od kotorskog pazara. ali otpor politici Petra II u ovom plemenu nije tim likvidiran.IP).IP) dovela u pitawe jedinstvo Ku~a sa Crnom Gorom. a vladika Rade im je poru~ivao da »ne htjeste li vi k mene do}i. Pejovi} priznaje da “jedinstvo ovog plemena sa Crnom Gorom. U prvoj polovini 1846. (Odani glavari bili su neka sitne` koja je ra~unala da uklawawem onih uticajnih preuzmu wihove pozicije .\or|iju Prelevi}a Drekalovi}a). Savjetovano im je da se uz wihovu pomo} uspostavi sud u Ku~ima. Borba za pridobijawe jednih i uklawawe u drugom pravcu opredijeqenih glavara i kasnije je predstavqala va`an na~in obezbje|ivawa ja~eg uticaja na wih. 168-169). godine me|u Ku~ima prosuto tursko mito je izazvalo unutra{we sporove i sukobe sa Turcima. na jednoj. a vi }ete opet ako Bog da i po ru`nom«. Priznaju}i da postoji stvarni turski uticaj na `ivotne prilike ku~kog `ivqa (ono {to Crna Gora nije mogla posti}i). na drugoj strani. ovi su i daqe neprekidno bili u mogu}nosti da u nekom smislu postoje}e politi~ko jedinstvo Ku~a sa Crnom Gorom dovodi u pitawe” (13. Senat je vo|u pobuwenika Ku~a (Vuki}a Popova) osudio na smrt i kasnije (maja 1849 . Radowa je stric Vuki}ev . i onoliko koliko je to ranije moglo biti. Od po~etka prisutni ~inilac tr`i{ta kojim je trebalo da se Ku~i neprekidno slu`e i daqe je istican u pismima crnogorskoj i brdskoj dr`avi odanih ku~kih glavara kao odlu~uju}i i u budu}im odnosima ovoga pleme na prema jedinstvu sa Crnom Gorom. Suprotna nastojawa plemenskih glavara u odnosima prema turskoj vlasti.

godine. Ovo je pri~a zarad opravdavawa svega onoga {to je vladika Rade ~inio protiv Ku~a. i morali su pridati na istu platu jo{ 50 gvardija. Sredstva djelovawa na pripadnike ovoga plemena trebalo je vi{e kombinovati nego {to se to ~inilo ranije. poqoprivredom i zimskom ispa{om za svoju stoku). u pravcu ostvarivawa potpunijeg jedinstva sa dr`avom koja se jo{ konstituisala. narod se zbunio i za~udio. Potrebe opstanka pod normalnijim okolnostima. Glavari su dokazivali narodu: »Nije to hara~ kao Turci {to tra`e. ali nijesu mogli. maja 1849. Mogu}nosti turskog uticaja na wih ni kasnije se nijesu smawivale. no su pridavali po pedeset i pedeset do dvije stotine. “a u gvardiju je iza brano 50 Ku ~a. a smi{qena je na osnovu zlonamerno stvorene teorije o navodnim izdajni~kim Ku~ima. I tako ovih pedeset gvardija nijesu mogli skupiti danak od naroda. 178). Ku~i. kao ni uvjere we Ku~a da samo sa Crnom Gorom i sjediwenim Brdima mogu oduzeti Podgoricu od Turaka i tako obez bijediti sebi znatno povoqnije ekonomske uslove `ivota (trgovinom. i glavarima “suprotnih nastojawa”. Marko Miqanov samo ka`e da su oni. Kad su po~eli danak kupiti.IP).72 Ilija Petrovi} Uklawawe Xuxa-\or|ije Drekalovi}a. ali ne i drugoga. no ovo dajemo na{oj crkvi i vladici«. “istaknutiji predstavnik turske politike”. 177-178). Pri~a o glavarima “odanim” Petru II. koji su pod platom odre|eni da kupe danak i nose vladici. Uz danak i pla}ena ubistva. po{li kod vladike Rada da im postavi sud. sa kojima su skoro dvije decenije ranije uspostavqene neposrednije veze. isto kao {to je smi{qena i pri~a po kojoj Xuxo-\or|ija Radowin Drekalovi}. izazvala je nove me|usobne sukobe i osvete ({to bi morao biti znak da je Xuxo imao i jake razloge i brojne sledbenike . ho}ete kao Turci?«. vi{e je nego ijedan drugi uvjeravao Petra II da se realno mora ocjewivati wihov polo`aj i mogu}nost ostvarivawa jedinstva sa Crnogorcima i Br|anima. onima koji su navodno bli`i turskim vlastima. {to je tako|e bilo neophodno da se to postigne” (13. ne bi li narod doveli u red i pokupili danak. ali i spremnost vi{e stare{ina pleme na da sa dokazima odanosti (posje~enim turskim glavama) po|u na Cetiwe i izraze `eqe za jedinstvom sa Crnom Gorom i Brdima” (13. najve}i dio pripadnika plemena bio je svjestan. Jedan od kapetana bio je Vuki} Popov Petrovi}. govore}i: »Kakav hara~ tra`ite. Ne bave}i se pitawem kada su se i na koji su se na~in Ku~i “pridru`ili” Crnoj Gori. Taj sud zvali su “gvardija” i kapetani. istaknutijeg predstavnika turske politike. . Pejovi}u je samo uvod u tezu da je “primjer odnosa sa Ku~ima.

Petrovi} . da im pomognu da jedne godine kupe danak.... prizovu i glavare crnogorske.. . kwiga XII. koji su ga ubili. Ivanovi}i.IP). Po{to Vuki} pogibe. Narod se ku~ki zbunio opet. Petrovi}a. a lako je mogu}e da je taj “neki kalu|er” istovetan s kalu|erom Mojsijom iz Duge. koji se osvr}e na pisawe izvesnog St. ~uo od Toma Oraovca da se Vuki} zamerio vladici zbog neuspe{ne opsade Podgorice .april 1933. ne zna se kako je nastala ta pri~a. Ku~i se podijeli{e. 238-239).. Danka je bilo odre|eno talir na imu}niju ku}u. Ubice Vuki}eve bili su: Puni{a Radosavov. Uskipjelo sve da se pokoqe jedno sa drugim. Ku~a. kao {to je i u~inio. neko u Skadar. morali su stoku ku piti. To isto ~itamo i kod Vuksana. Bracan. ali Popovi}i i Ivanovi}i. Kad je Vuki} poginuo.. koji je donio pare vladi~ine na Dugu i tu ~ekao da Vuki} pogine. sveska 4 . skupi se i rastjera glavare. a neko na Cetiwe. o Vuki}evoj pogibiji: “Vuki}a su ka`e St. bar donekle. No Vuki} Popov. da se pokoqe me|u sobom. narod sko~i da ga tra`i. kalu|er Mojsije sa Duge (manastira u dolini Mora~e.. da je Vladika Rade odsjekao rusu glavu Vuki}u Popovu Petrovi}u Ku~u. dok je on bio `iv. vide}i da im narod ne daje danak. ~ime je pokrio. Budu}i da tada nije bilo para. za talir su uzimali tre}aka ov~jega ili kozjeg. pop Ma{an je dao Bracanu \urovu 100 talira kao ~etvrtome drugu. oba Popovi}i. sin vojvode \ura i Marko Jokov. Vuki}eva sina. ali mene je uvjerio pop Ma{an Miju{kovi} iz Pje{ivaca.kome za ~udo »savremenici i sau~esnici ne pamte ni ime!« Tako legenda. to jest brava od dvije godine i od tri. a za pola talira dvisca. ko ji primi{e za to pare od vladike Rada. koji je Vuki}u usadio sjekiru u mozak. da je on ubio svoga oca. Ubi{e ga sve kumovi i pobratimi wegovi. ma ja ipak ne vjerujem. i on za Vuki}a ubi Puni{u Radosavova. No Stojana opravda{e dobri qudi. . da se ne pokoqu. (1. u to vrijeme jedina uzdanica ku~ka.. (Quba Kova~evi} je. no Vuki} je branio i sti{avao. pop Petar Andrijin. Za Bracana se mawe znalo no za te druge. ka`e.IP) i Nikola \akovac. a na siroma{niju pola talira. blizu Bio~a .CRNOGORSKA POHARA KU^A 73 Tada su po~eli kupiti i grabiti danak kao na silu. Narod je jedva to i ~ekao. pa da podijeli ubicama pare.Glavari ku~ki.. 202).po nare|ewu Vladike Rada »ubili sjekirom u glavu« Veko Beci} Piper i »neki kalu|er iz ]elije Piperske« . pogibe. U Ku~ima se moglo ~uti da su Vuki}a ubili Veko Beci} iz Pipera i “neki kalu|er iz ]elije Piperske”. i oni se nijesu vra}ali ni te ni naredne godine. Vladi~in poraz” (4.. kad je on ve} uspio da spali jedan dio Podgorice. domisli{e se kako }e krivicu prebaciti sa sebe na Stojana. i to na grozan na~in.

74 Ilija Petrovi} A Marko nastavqa da “poslije Vuki}a nije imao ko stati na put nikakvome zlu.. objasni}e to stavom da su “Ku~i i Wego{u pru`ali otpor na planu poreza. Najpre. a osobito oko Grahova” (87. te stoga ga narod zvao »siroma{na majka«. Na isti na~in kao Vuki} pogibe docnije Xuxo Radowin. 238-240). 30. bez razloga i na grozan na~in. i Bog ih je (ubice) `estoko kaznio” (1. dr`e}i se ~vrsto onoga {to su pisali zvani~ni istori~ari.. Mimo pesme i vladi~anstva.. Stoga ne pomogo{e vladici pare koje je davao da se ubije vojvoda Tomo Petrov Popovi}. “te{ko da moga{e vladika na}i kojega Ku~a da mu nekoga ubije za pare” (1... od 5.. Crnogoraca i Primoraca.. a kamo li ne vladike.. decembar 1976).. {to se mnogo trudi. pri ~emu “dosta upada u o~i. da }e Bo`ja kazna pasti na wega. {to su u svojoj plemenskoj uskogrudosti i zaslijepqenosti i javno isticali” (52. no su ga Ku~i po svojoj voqi ~inili sami sebi. .. Br|ana. i da }e ga vladika prokleti. kao {to je sveti Petar (Cetiwski) prokliwao. uvjeri{e se da nije Bogu ugodno sve ono {to vladika re~e. da zemqu ovu u svim delovima upozna. u odeqku koji se bavi drugim dolaskom Jegora Kovaqevskog u Crnu Goru. Petar II.. u studiji o kwazu Danilu. a Marko Miqanov pi{e da se “u narodu ra~una da je vladika Rade. pobio osamdeset trojicu biranih qudi. ^ak zbog toga Wego{a nijesu ni priznavali za Gospodara. ili obrnuto. ~ije su juna{tvo opjevale gusle srpske i pjesme arbana{ke i mnogi drugi” (1. uvo|ewa sudstva i poku{aja centralizacije. Narod je prokliwao ubice Vuki}eve i Xuxove. koji su ga pozvali da im krsti dijete. broj 31. No po{to Ku~i vidje{e kako se Bog razgwevi na poslu{nike vladi~ine i ubice Vuki}eve i Xuxove.. avgusta). Kovaqevski se sa Crnogorcima prvi put sreo s prole}a 1838.. vi{e puta pomiwe kao naru~ilac pojedinih zlodela. ali je bio pravi~an glavar. godine. i tako ga na kumstvo prevari{e i ubi{e sjekirom u glavu. krajem marta/po~etkom aprila 1854. jer u to je vrijeme narod i kalu|ere i popove smatrao svecima. godine. 374) O vladici Radu mo`e se pone{to pro~itati i kod Branka Pavi}evi}a. Duka Londrovi}. I Vuki}evo i Xuxovo ubistvo bili su posledica ku~kog nezadovoqstva novostvorenim odnosom Crne Gore prema Ku~ima. 240). nastavak 56. pa uteko{e kod vladike. Ovde se vladika Rade. Xuxo nije bio vojskovo|a kao Vuki}. jer posle pogibije Vuki}eve i Xuxove. Ubi{e ga Boro Bako~evi} i Milo{ Dmitrov. on je za posmatra~e bio “ruski neki oficir ~ijem se trudu pripisivala nastav{a ti{ina i mir po granicama. Najprije se Ku~ima predstavqalo da onaj koji ne bi u~inio sve {to mu vladika re~e.

koji mu je za sve ono {to je ~iweno u Crnoj Gori “puno poverewe poklonio”. {to su novije ove pomo}i ruske poslane. Za vrijeme wegove »stroge vlade« pobjeglo je mnogo lica iz Crne Gore na tursku teritoriju. s planom da kasnije od sve tri osnuje jednu jedinstvenu monolitnu srpsku dr`avu pod svojim vo|stvom” . a pre neki dan i la|a iz Odese sa 25. Vladiku su optu`ivali neki wegovi saradnici za prijeku narav. broj 39. i {to Vladiku savetima svojim potpoma`e. “otkrilo” da je “o tro{ku ruske vlade put u Crnu Goru preduzeo bio. pa se stoga svako bez roptawa pokoravao” (9. Jedan od onih kojima nije bilo do pokoravawa bio je Nikola Vasojevi}. za vreme svog boravka na Cetiwu “imao prilike da ~uje mi{qewe istaknutih prvaka Crne Gore o Wego{u. da zemqu ovu u pogledu rudokopa izvidi”.. on se u takvom . broj 43. potom je napadnut da je “pod prevarqivim i la`nim imenom i obe}awem ruskog pokroviteqstva narod uzmutio” ( 87. gdje su.. nameran da. nailazili na dobar prijem kod turskih vlasti.000 stoja `ita” (87. osnuje tre}u srpsku kwa`evinu Vasojevi}e. septembra). tako da je Kova qevski “ve} s osobitim nalozima od strane Rusije k vladici natrag poslan” (87. sin Stani{e (Mihaila) Milo{evi}a iz Lopata. De{avalo se. Hercegovinu i Arbaniju (sa sedi {tem u Novom Pazaru). Po prirodi stvari. Kovaqevski je. osobito pak o nedostacima wenim izvesti se.. od 27.. od 29. 54). oktobra). ne `ale }i sredstva za takve svrhe. britanski vicekonzul za Bosnu.CRNOGORSKA POHARA KU^A 75 da o proizvodwi i snazi wenoj. kao agent ruske vlade. na kraju. pa je po Crnoj Gori i drugdje tra`io lica da organizuju ubistva takvih protivnika. “zbog toga {to se neuputno u crnogorsku raspru zbog granica me{ao”. ro|en 1787. u Veneciji morao pravdati pred ruskim poslanikom Tati{~evim. godine. po pravilu. oslawaju}i se na delovawe panslavisti~ke poqske emigracije u Evropi i wenog {efa Adama ^artoriskog. Srbije i Crne Gore. da bi se. avgusta). za `estoke obra~une sa svim licima koja se nijesu pokoravala wegovoj voqi i shvatawima. Da bi na neki na~in sprije ~io ovakva nastojawa turskih vlasti. te da se. spremnih da od crnogorskih izbjeglica stvaraju li~ne neprijateqe Vladi~ine i velike protivnike wegove politike. wegovim metodama upravqawa i na~inu obra~una sa onima koji nijesu po{tovali wegovu voqu. Tako je u Crnoj Gori bilo stvoreno »suvereno uvjerewe da se od kazne Vladi~ine ne mo`e sakriti«. i da je on povod bio. wegovoj naravi i sklonostima. “izme|u postoje}e dvi je srpske dr`ave. od 5.. broj 34. u Lijevoj Rijeci. ruski in`ewerijski oficir.. da su za Vladi~ine vladavine mnogi qudi ka`weni najstro`im kaznama samo (zbog toga) {to se u wih posum walo da bi mogli napraviti ne{to {to nije bilo u skladu sa wegovom voqom. Vladika je pribjegao »zavjereni~kom metodama«. dakle.

Na putu za Cetiwe. Wego{ je me|u masonima iz Kotora imao mnogo prisnih prijateqa. 54). zato. koji je na Cetiwe stigao krajem marta/po~etkom aprila 1838. svakako.. a bilo je masona i me|u prijateqima koje je imao u Trstu. I mjesto je ozna~io za to (Kameni Brijeg) koje je po tome i nazvano Gradac. 30. on je mogao zakqu~iti da je u svemu moralo biti i neke istine. Sahranio ga je Petar ]upi} iz Zagar~a” (prema 82. ali mu to nije smetalo da “razvija `ivu aktivnost u obilasku plemena i ja~awu plemenske vlasti i sloge u wemu.. Wego{ev u~iteq od 1827. imao znatan uticaj na Wego{a. tako da je “Crna Gora. istovremeno. Knezu Nikoli Vasojevi}u se. ali se raniji glavari nijesu lako ni vlasti odricali. nije (u Vasojevi}ima . maja 1844. ~esto obavje{tavaju Wego{a o Vasojevi}evoj aktivnosti” (82. 166). neprestano sada mesto tu|ih spletaka i kojeka- . da su crkve potpuno zapu{tene. “Wego{ je pozvao Vasojevi}a da do|e na Cetiwe. Kovaqevskom. Uz ovo posledwe moglo bi se dodati. godine ubili su Vasojevi}a perjanici (Wego{evi) Vuko i Todor Toromani i wihov ro|ak Mi}a Toroman. Srbske novine pi{u da je ruski kapetan Jegor Kovaqevski.. 165-166). i {to je vrlo lako zapazio da je crkveni `ivot u Crnoj Gori bio skoro zamro.. mason. osobito pak stolica Vladi~ina.IP) moglo parirati. ve} i zluradosti (9.. da su na nedovoqnu Vladi~inu zainteresovanost za sopstvenu “osnovnu delatnost” uticala i neka lica iz masonskih krugova: najraniji uticaj “u tom smislu” ostvario je Simo Milutinovi} Sarajlija. i odlu~no se re{io da pripremi da se ubije. naravno. da u nekim crkvama jedva da postoji po jedna ili dve ikone i da se cetiwska mitropolija “nalazi u `alosnom stawu” (9. utoliko pre {to je i wemu samom bilo jasno da Vladi~ini pesni~ki “poslovi” nisu uzimali toliko vremena da bi dr`avne poslove prepustio stihiji. kako to pi{e Qubomir Durkovi}. U selu Lopatama preduzeo je bio da podigne jedan mali grad za utvr|ewe kao {to je Me dun u Ku~ima. na tra`ewe Cetiwa. zagonetni i tajanstveni Wego{ev u~iteq francuskog jezika Antib @om. u Dowi Zagara~. nije bilo te {ko uo~iti da je iza mnogih pri~a koje je ~uo o Petru II bilo ne samo sujete onih koji su o wemu “znali sve ili pone{to”. Isto tako. godine. sekretar vladike Petra I. svi iz Wegu{a.76 Ilija Petrovi} svom razmi{qawu morao razmimoi}i sa vladikom Radem. o~ekuju}i da bi im ruski poslanik mogao pomo}i da napreduju u nekakvoj plemenskoj ili crnogorskoj hijerarhiji. 55). toliko je uticao na svog u~enika (1838-1839) da austrijski policijski dokumenti opisuju @oma “kao demona koji inspiri{e Wego{eve postupke i odvra}a ga od vere i zvani~nog pravoslavqa”. do 1830.. Na kraju. s velikom sigurno{}u. mason od 1826. godine i.

215).mnogi pretvaraju u potvrdu svojim shvatawima.. Anti di @om razgovara se ~esto preko pisama sa engleskim vicekonzulom u Novom Pazaru (knezom Nikolom Vasojevi}em IP).. teorije prirodnog prava (u~ewa po kome je svaki ~ovek slobodan da za o~uvawe prirode i `ivota upotrebi svoju snagu po svojoj voqi. demokratske i republikanske unije koja je nedavno osnovana u Americi” (83. Vladika kao da se izme|u oba ova ~oveka povodi. godine 1847. koje otud mo`emo suditi.CRNOGORSKA POHARA KU^A 77 kvih neugodnosti. na vest da je preme{ten na sli~nu du`nost u Brazilu. te da je ~ovekova sloboda ograni~ena jedino snagom) i racionalisti~kog prosu|ivawa `ivota (filosofijskog pravca koji sve teorijske i prakti~ne probleme re{ava sa gledi{ta razuma i mi{qewa.. s kojim se Wego{ poznavao odranije. kao i sve {to je iznad i izvan razuma). antiklerikalizma (zalagawa da se sve{tenstvo istisne iz javnog `ivota). kao i skamewenost pred »grdnim sudili{tem« ovoga svijeta. . tamo{weg vode}eg masona. za Luja Volfa. na @omov izbor odlu~uju}e je uticao Andre Levaser. francuski jezi~ki u~iteq Vladi~in. mitropolit crnogorsko-primorski i skenderijski Amfilohije Radovi} (1939) prihvata da “ni je ~udo {to je bilo tuma~a Wego{a ~ak kao ateiste ili panteiste. brojevi 19. 41. u Wego{evo duhovno bi}e pone{to od deizma (u~ewa po kome Bog jeste stvorio svet ali u daqem postojawu nema sa svetom nikakve veze. vrlo se u javne poslove uple}e i neki Anti di @om. i tako daqe. godine kazuje da se radi o “komunisti~kom {efu socijalisti~ke. masonom. Znaju}i (ili ne znaju}i) sve to. ne bi li i daqe zadr`ao svoje pozicije kod cetiwskog gospodara. kome on svakim povodom kakve znamenitosti i glasnike {aqe. septembra). Wego{evog francuskog prijateqa iz Trsta. od 5. Vladika je sa`aqewa dostojan. da Vladika u svim slu~ajevima wih dvojicu za savete pita. Svi oni. pohitao u Pariz da protestuje kod nadle`nih dr`avnih vlasti. od reda masoni. neko mawe a neko vi{e.. da ~ovek ima neograni~eno pravo na sve {to mo`e posti}i. u ko na~nu istinu wegove filosofije `ivota” (37. aprila 1850. od 14. maja i 39.”. a zanemaruje sve ono {to je iskustveno i istorijski ve} ostvareno. {to se u ovakvim rukama nalazi”. koji se i kao uhoda Francuske smatra. 202-204. i koji je. kosmi~kog revolucionara i sl. drugi opet. koji skoro ravno i jednaki uticaj kod wega imaju. francuski konzul u Trstu. upoznao se i sprijateqio s italijanskim kwi`evnikom Nikolom Tomazeom. pa se otud domi{qamo da i on (@om) mo`da pod platom engleskom stoji. po{to se sve de{ava po zakonima prirode). a sve zbog toga {to “wegovu upitanost i krik pred tajnom. jedna austrijska policijska bele{ka od 1. wegovu slobodu u tragawu za istinom . mason. “uzi|ivali” su.

vi{e no {to u sebe prima ijedna wegu{ka xigerica”.. Evo. makar druge gazio. kqast u jednu nogu koju mi turski fi{ek o{teti. Sad stoji pred vama glas Vuki}a Popova s Kosora. Kako mu drago.dovedem u Crnu Goru {to prije. ne trpim da svako pleme bude dr`ava i da se plemenski glavar ko~operi kao da je persijski {ah.. i sudismo da vi{e za Vuki}a pogovora nije. pokraj dra~ke xamije i kroz mahalu Krwi}a. ~uj presudu: »Mi praviteqstvo crnogorsko i brdsko sudismo Vuki}a Popova na smrt za wegovo zlo djelo.. a opet vodih svoje pleme u mnoge qute bojeve.. Spotaknu mi se brwa{ i ja padoh i umalo me turska sabqa ne po{kakqa pod grlom. Ti su za nas mrtav! Ti si osu|en. jer ovako krupan ne mogah qudski kro~iti. Dok su ga wegu{ki plemenici nosili iz Kotora na Cetiwe.Do{ao sam da ka`em svima vama: dovi|ewa!. Divqe samovoqstvo nije sloboda. a ja nikad ne pri{ih nikakav grb. ni vi zajedno s wime me}ete moju savjest na terazije..“Odlazi! Ti si nezvan.. htio bih da ono malo dobra . Strada Vuki} i u wemu na{ jad i prokletstvo. pa se mogu kazivati i ovako: Vuki} Popov sa brwa{a.. ve} na umoru. ne trpim da svaki ~ovjek bude svojeglavac i da samo za svojim naumom ide. da li je “za{ao nekud mimo i kro~io preko. da li je posegnuo da nosi teret pod kojim se kr{i i najja~a ki~ma”. stas da podnese”. ve} no}as.. udarah na Kola{ince u Kraji~inoj rupi. .. krivaq. Evo i sad.... pita se to dok mu se pri~iwavaju neki wegovi savremenici zle sudbine. pita se mo`e li biti da je “htio i ~inio vi{e no {to je kadar jedan. napadah karavane i plijen grabih i osvajah zemqu iznad Doqana. ma se mnogi na glavu postavili. niti mu vi sudite. dok natruo i smrtan sjedim na va{im ramenima i sude}i sebi uspiwem se k Lov}enu.78 Ilija Petrovi} Vladici nije do pokajawa. zajed no s wime i sa mnom sudite meni jednome i znajte da milosti nikakve ni od vas ni od sebe ne i{tem.saznawa i otrova . da li je “udahnuo svijeta .ako nas sjutra ~eka .. [tetni ste vi: istjerujete hara~ i ho}ete na silu Boga da pripojite moje pleme i jo{ ve}e name te da udarite i da nas slomite i ostavite bez ijedne vrijedne . crni kalu|eru . ako drugoga sad prizvati ne mogu.. Vladici nije mio susret s wim: . pa ni od tebe. no na brwa{a. Bog mi je svjedok. tvoj glas nema pristupa! Za wega nema stolice na ovom biranom skupu!.« Ne trpim besporedak. ja se ne dadoh.udarih s tobom na Podgoricu: ti od Vezirova mosta i Gorice a ja niz Ribnicu. sjekoh turske pastire.. i serdare i senate. pa udri vraga! A za nesre}u i za bunu u mojemu plemenu nijesam kriv ni koliko u hodu krivam. A ponajprije .. Vidim pred sobom i vladike i igumane.sjeti se.. i Vuki} Popov me|u wima. ma i silom. a to je isto kao da stojim glavom ja.. vladika Rade. ne sudim ja Vuki}u. ni vojvodski ni serdarski... na Vrmo{u. udarah na Klimente.

pa me ubija{ i posmrtno. 46. Tako vladika Rade. Dosta si no}as ispisao na crnom rabo{u . nismo ni{ta pitali. makar se krstom krstile kao ja! .. Znam. moje se pleme ne bi dalo nikome. Ama zaludu . Ja sa tom ~iwenicom uve~er zaspim i ujutru se budim.. oko mi dose`e daqe. go- . Vuki}u Popov! I nijesam rekao da si ne~ovjek. A ~elo otkriveno suncu i sva~ijem oku.^uo si presudu senata.Nema tu sredine. Okre}e{ lice od mene. To ti krivica. svojom rukom sam ubio 72 srpska civila.Stadoh po sredini i viknuh da odlijegne ovamo do Cetiwa: Ne dam svoje pleme.. krajem 1991..zbogom.. Srbi su za nas bili. jedan od usta{kih bojovnika. Pa neka. Sa znawem komandantovim. . vojskovo|o. Tvoja se smrt nema ~ega zastidjeti . pa se pijani{ svojom istinom i gotov si da za wu strada{..Opet velim: sam si sebe osudio!. dug si jednim mahom presjekao. Posle ide po {ablonu” (59... I ne podnosim hara~lije. septembra 1997: “Zovem se Miro Bajramovi} i direktno sam odgovoran za smrt 86 Srba. kojim se koristio i vladika Rade.ja~a je i vi{a moja istina. Posledwim ~asima Wego{evim bavio se i mitropolit Amfilohije. i 297-301)..Ja? Ne dopada mi se ni jedno ni drugo. neprijateqi.Vuki} Popov bio ti je du`nik. Ne dopu{tam da na wemu zve~e pasje verige! . U onome cijepawu vidjeh veliko zlo za moje pleme. neka. ako zaspim. broj 393 od 17. juna 2008).CRNOGORSKA POHARA KU^A 79 glave. po`ivi. dok ne pobijemo barjak na sastav Ribnice i Mora~e! Ne mo`emo hodati za so preko cijele Crne Gore ~ak u Kotor! I da mene nije. koji se ponegde potpisuje i kao Vukol..A ti. Na ~elu mi je zapisano: Vuki} Popov. znam lijepo {ta biste sad rekli: pleme se podijeli jedni ka Skadru a drugi ka Cetiwu. ~uli smo tebe i sada . kanda i sad moram slu{ati onoga gorwega u sebi. Kad ~elo padne na plo~u. novembra 1851. a ja rop}em jo{. rodom iz Risna a poreklom iz Pipera. star ~etrdeset ~etiri godine.. 22. me|u wima i devet `ena. . gospodaru! Uzima{ mi `ivot. Evo se zora bjelasa.. zove{ sva zla da padnu na moju glavu. a kad je u hrvatskom ratu za istrebqewe srpskog naroda iz Srpske Krajine. sve{tenik na slu`bi u Kotoru. Nismo pravili razliku. ime ostane. . Vuki}u Popov. u okolini Gospi}a po~iwen te{ko zamisliv zlo~in. kud ti nagiwe{? . Odbija{ pleme od svoje bra}e i svoje vjere. Najte`e ti je zapaliti prvu ku}u i ubiti prvog ~oveka.Prete{ka kazna. kapetane moje gvardije. podse}aju}i najpre na ono {to je Vuk Popovi} (1806-1876).ubi te ja~a istina! .. Urastao ti korijen u ona ku~ka brda. glasovi se gube oko mene. Pa stadoh po sredini. ratni~e.. ama sad }e{ ti wemu za vijeka dugovati” (54. izjavio je za spqetski Feral od 8.

80 Ilija Petrovi} dine pisao Vuku Karaxi }u: “Sjutra dan osvane jo{ u te`oj muci. Niko ne kazuje posle koliko se ubijenih o~ekuje pokajawe. . il’ u horove vje~ne da Ga vje~no slavi” (37. 216-217). Sveti Arhan|ele Mihaile.. To je bio. smireni odziv nad Bo`ji poziv ili pod Wegovim lonom (u wegovom krilu .. ali ga bistra pamet nije nikad izdavala. kao {to pi{e u svom Zavje{tawu. Wegova »mirna ispovijest i pri~e{}e« pred smrt svjedo~e wegovo predsmrtno pomirewe sa Hristom i sa Crkvom i sa bli`wima. Bo`e i Sveta Gospo|o predajem Ti na amanet sirotnu Crnu Goru.IP) da vje~ni san boravi. primi moju grije{nu du{u« . “U svjetlosti Wego{evog posledweg Zavje{tawa i ovog predsmrtnog ~asa treba sagledavati wegovu li~nost i wegovo sveukupno djelo. pa najposle s ra{irenim rukama ove ri je~i izgovori: »Bo`e i Sveti Trojice pomozi mi. a istovremeno i predukus one svjetlosti (»svijetle sjenke«) koju je »nazrio jo{te sa brijega kojega su wegovi smrtni koraci mjerili«. i zato se mirno ispovijedi i pri~esti.

odredio je za naslednika svog sinovca Danila Stankova Petrovi}a i ostavio mu “vladi~estvo. moralo dovesti do sukoba s onima koji su dr`ali do posledwe voqe tek upokojenog Vladike. 194). Sagla{avaju}i se sa voqom vladi~inom. Svome bratu Peru Tomovu namenio je neku vrstu namesni{tva i preporu~io mu da budu}eg vladiku “nastavqa”. po obrascu spravqenom i nau~enom u Dositejevoj {koli. {to je. @ive}i u blizini Stri~evoj. idealnu dr`avu definisao “kao apso- .KWA@EVSKI BROD U KAMENICI Kad oporuka nije svetiwa. u Boki Kotorskoj. te da se mogu}i nesporazum. kako je od starine uzako weno u Crnu Goru”. Testamentom od 20. godine. bavila razmatrawima o dr`avi i dru {tvu. ruski poslanik u Be~u baron Mejendorf izvestio je cara o novonastalim prilikama. ne bi li se tamo mogao pripremiti da preuzme vladi~ansku du`nost. Ukoliko bi neko prigovorio testamentu. za izvo|ewe Francuske bur`uaske revolucije 1789. Radivoje-Rade Tomov Petrovi}. poslao u Petrograd da u~i gimnaziju. stric ga je.. vladika Petar II. A ta se {kola.april 1931. samo po sebi. a ~ija je “anarhi~na i antiharmonijska nota poslu`ila mnogim masonima kao inspiracija. naime. »nepotrebnom krvoproli}u« i »po~etku vladavine terora” koji je. Po otvarawu testamenta. car je Crnogorcima savetovao da sa~uvaju mir. Istovremeno. Danilo se (iz Be~a. pisanom u Pr~awu. jer samo je dotle stigao na putu za Petrograd) vratio na Cetiwe 3/15. godine. kwiga IX. za sobom ostavio preko milion mrtvih Francuza (84. “kao i svako drugo te`e pitawe. Znaju}i da Danilu nedostaje prikladno obrazovawe. da se umije{aju u poslove wihove zemqe”. Nezainteresovan za sticawe {kolskih znawa. Veliki broj autora danas govori o woj kao »satanskoj klanici«. Danilo je “na vreme” shvatio da se “filosofski” put od deizma i prirodne religije do materijalizma i ateizma (bezbo`ni{tva) gradi na na~in koji su Wego{u ponajboqe predstavili Simo Milutinovi} Sarajlija i Vuk Karaxi}. u toj ranoj fazi. godine. trebalo bi gledati da se pro|e bez sva|e. Dositej je. a `eqan vlasti. maja 1850. dok ne bude spreman da preuzme vladarska ovla{}ewa. prepusti rije{ewu carevu” (4. odnosno podu~ava.. “da ne bi dali povoda Turcima. u dobroj meri. 119-120). nije mu bilo do duhovnosti. decembra 1851. na desetak dana pred svoju smrt. Pero Tomov zamolio je ruskog konzula u Dubrovniku Jeremiju Gagi}a. da posreduje kod ruskog cara i Danila prebaci na duhovnu akademiju. Bi}e da je on istovremeno ba{tinio i politi~ku misao kojoj su Rada Tomova nau~ili masoni i prosvetiteqi. sveska 4 .

~ovekoqubivi otac. ili »gde se nikakva promena ne mo`e uvesti dok god na to ne pristanu i saglase se i kasapi i bakali i lon~ari i sli~ni«.. bez tajne sve{tenstva i bez mo}ne ustanove kalu|erstva”. 154).. Katarina II. i Josif II. To.. ne izi|e mu niko na susret..82 Ilija Petrovi} lutnu monarhiju sa prosve}enim vladarom na ~elu. blebetati i praznosloviti. s jedne strane. pravedan. a Dositejeva “zasluga” {to je “do kraja potkopao temeqe najja~oj tvr|avi sredwovekovqa i jedinoj kod srpskog naroda.. Doga|aji su se po Vladi~inoj kon~ini razvijali ~udesnom brzinom. nesloga i quta mr`wa zbog wih postale” (85. bez najraznovrsnijih ~udesa. Zauzvrat. Kwaz Danilo di`e sa foteqe vladi~ine u za~equ trpeze crni zastor. bez ikona i mo{tiju. i kakve su pri`eqkivali i mnogi drugi prosvetiteqi pre francuske re volucije..IP). uze vlast kao da je jedino za to `ivio i jedva do~ekao da Wego{ umre” (64. zapravo . sa druge. koji bi se usudio protiviti se.. niti ga do~eka{e kao Kwaza i Gospodara. koju mu je podnio Vladika Petar i Ivo Rakov i da narod `eli Kwaza. sjede i objavi zbuwenim senatorima. veran” i da ume “savr{eno prepoznati dobre namere svoga vladaoca” (85. koji je bio. izvr{i juri{ na skup{tinu. da je on Kwaz i Gospodar Crne Gore i da }e sa svakim brzo svr{iti. Oni su odricali istinitost glavarskih potpisa na molbenici Caru. prosvetiteq i premudri zakonodavac«. Polaze}i od toga da »varvari varvare i neu~eni neu~ene nikad nisu u dobar poredak doveli« i da bi »bez vlasti i suda qudi sasvim nesre}ni bili. 20-21). Simo Popovi} veli da “kada se Kwaz Danilo vratio iz Rusije na Cetiwe. a osobito slabiji i nemo}niji«. gde nepravedan i nesavestan zapoveda. bez druge prosvete osim zlehude crkvene”. 24-26). Fridrih Veliki. “Danilo dotr~a iz Rusije (iz Be~a. i za Petra II i za Danila predstavqale su nauk za `ivqewe “bez praznika i postova. A idealni vladar je »trudoqubiv. On razjaha kowa pred biqardom i u|e u dvoranu senatsku. a onaj koji zna mora }utati i sa strahom slu{ati. kojim je bio pokriven od dana smrti vladi~ine.. Tu je do{lo do otvorenoga i `estokoga sukoba izme|u Kwaza Danila i \or|ija i wegovih pristalica. Ovaj se razdor svr{io izlaskom \or|ijevim i drugih Petrovi}a i brojnih . a po{ten i dobar prinu|en je povinovati se«. narod treba da bude pokoran. ili »gde neznalica ima vlast nametati se. otprilike takvim kakvi su bili Petar Veliki. budu}i “da su sva neprijateqstva me|u hri{}anskim narodima. Za Dositeja je bila bedna zemqa u kojoj »svaki pa{a ho}e da je car«. on je zakqu~ivao: »Potreban je prosve}en vladalac i ~vrsti zakoni«. gdje je u taj mah bio na okupu Senat pod predsjedni{tvom \or|ije Savova Petrovi}a (brata od strica Petra II IP).

Da{i} smatra da je spor oko vladarskog nasle|a nastao kao rezultat Perove odluke “o krivotvorewu testamenta”.prema 103. tako|e jednoglasno. ali su ubrzo. pogazili svoju odluku i priznali Danilov naum da se proglasi za kwaza. predsjedniku Crnogorskog senata. Bi}e da se jedino Miomir Da{i} tom stvari bavio “u vidu zanata”. Danilo je gledao da Stevana ukloni ne samo iz svoje blizine. 213)..ko da ga naslijedi. 453-454). U toj ta~ki se ka`e: »Za nasqednika mojega ostavqam Danila.kao i svekoliko moje dvi`imo i nedvi`imo (pokretno i nepokretno . najobrazovaniji Crnogorac toga vremena.«. o}e{ da pa{uje{” . te da je Pero Tomov “poslije vladi~ine smrti poku{ao da druga~ije tuma~i vladi~in testament”. 100). u prvom trenutku za wegovog naslednika u svetovnoj vlasti proglasili Pera Tomova. kwizi stvaranoj za ve~nost. vo|eni mi{qu da Vladi~inu `equ treba po{tovati. ka`e on daqe. grdni govedaru. sub specie aeternitatis. Iako je nesumwivo da je Danilu Stankovu u nasle|e ostavqeno “vladi~estvo” a ne kwa`evstvo. Najve}i deo onih koji su se bavili Danilovim preuzimawem svetovne vlasti u Crnoj Gori skoro da i nisu “~itali” oporuku vladike Rada. »da Danila kako svojega sina prihvati i u~ini sposobnim narodom upravqati«. na na~in koji . gdje ih je vlada austrijska rado primila i svakom.. prema polo`aju odredila pristojno izdr`avawe” (43. a mojega sinovca. Senatori su.. odnosno duhovnu vlast). wemu ostavqam vladi~estvo kako je od starine uzakoweno u Crnu Goru . izvr{ilac vladi~ine oporuke. proglasili Pera za kwaza (vladara). ko je to i ~inio. “pod wegovim uticajem. 100). tako da je u Srpskom biografskom re~niku. u kome stoji qutita Danilova pretwa Stevanu: “I ti. novembra 1851. pristalica im iz Crne Gore u Austriju. (Delom i zbog toga. Potpuno zanemaruju}i nau~ni~ko po{tewe. `eleo je da do kraja bude ispuweno ono {to u woj pi{e (da Danilo preuzme vladi~estvo.. Petar II je original testamenta »za vi{u sigurnost i ta~nost« pohranio i u ruskom konzulatu u Dubrovniku” (63.IP) {to imam. sestri} Perov. Da{i} najpre sam krivotvori Wego{ev testament. I senatori su. no i da ga ostavi bez glave. Stankova sina.CRNOGORSKA POHARA KU^A 83 Crnogoraca. pomiwao je taj ~in uzgredno. o tom odnosu svedo~i i jedno pismo Vuka Popovi}a. od kojih se najva`nija odnosila na politi~ko pitawe ... mlad ~ovek {kolovan na strani. a na wegovoj strani na{ao se i Stevan Andrijin Perovi}-Cuca. Pero Tomov. zapisao da je Wego{ev testament bio napisan “u pet ta~aka. U testamentu je Danila preporu~io svojemu bratu Peru. odnosno za svetovnog gospodara crnogorskog. Otpor tom izboru Danilo je proglasio zaverom. ostavqaju}i Danilu mitropolijski tron” (63.

boje}i se.. januara “s crnogorske granice” javqeno je da “neizvesnost. po novom ra~unawu .).januara). broj 3. po prirodi stvari. brat pokojnog Vladike. koji uvi|aju}i da ovakvo stawe stvari nimalo korisno ne mo`e biti. Danilo je strpqivo i{~ekivao “ruskog jednog ~inovnika.. “nije me{ao u dr`avne poslove”. potvr|en za “vladara (vladiku) Crne Gore sa svim atributima wegovog prethodnika”. da s wim u Petrograd ide i tamo se za vladiku i gospodara Crne Gore pripremi” (88.IP). u koji dan po starome obi~aju skupi{e se glavari na Cetiwe. A dotle.84 Ilija Petrovi} kod budu}ih ~italaca wegovog prili~no obimnog teksta u Srpskom biografskom re~niku ne}e izazvati bilo kakvu sumwu. on iza re~i “imam” stavqa tri ta~ke (. smu}ivala je svako srbsko srce. Prvih dana po povratku iz Be~a. otvorio je Danilu {irok prostor da.. koja je na Crnu Goru nastupila po smrti vladike Petra Drugog. po izve{taju jednog posmatra~a iz Dalmacije. od kojih ovde prenosimo dva. Ovo stawe trajalo je sve do Vasiqeva dnevi. umesto da napi{e ono {to u testamentu zaista stoji: “u Crnu Goru”. Danilo se. godine. od kojih jedna pred stavqa predlog. 6/18. i tako slobodna ova na{a bra}a u svojoj slobodi {tetovala. ~im pre uzme vlast. na kojoj su. sukobi u vezi s testamentom i Danilovim pravima da preuzme vladarska ovla{}ewa okon~ani su na senatskoj i glavarskoj skup{tini odr`anoj 1/13. ali kad Petar II ka`e da svom nasledniku ostavqa i “svekoliko moje dvi`imo i nedvi`imo {to imam”. O tome. Tada naslednik Danilo iznese pismo od samoga cara potpisano kojim sledstveno posledwem zave{tawu gospodara pokojnoga priznaje istoga Danila za naslednika i gospodara crnogorskoga i izjavquje svoju blagonaklonost kako narodu tako i istome Dani- . i {to. sa~uvani su i neki novinski izve{taji. i nare|uje. odred be vladi~inog testamenta protuma~ene u korist Danila Stankova Petrovi}a. upravqa i vlada”. po~ne sa zluopotrebama na svim stranama. on je. U me|uvremenu. politi~ke i dru{tvene odnose u Crnoj Gori i Brdima postavqa na druk~ije temeqe. Da{i} ta~no prenosi testamentarnu odredbu da vladika Petar II ostavqa Danilu Stankovu “vladi~estvo”.. tako. tako da “Pera Petrovi}. to jest do prvog januara (13. Osobito se je bilo bojati od kako naimenovani naslednik do|e nenadno iz Be~a na Cetiwe. da ne bi se me|u Crnogorcima sva|a dogodila. jednoglasno zakqu~i se: da glavari i narod crnogorski priznaju za svoga gospodara onoga koga ruski car ho}e. oba objavqena u novosadskoj Ju`noj p~eli. januara 1852. zahvaquju}i saop{tewu ruskog konzula u Dubrovniku “da je ruski dvor za bezuslovno izvr{ewe testamenta”. od 9/21. Taj “mali” dodatak od svega tri re~i.

10). Ne{to kasnije. sa Danilom Petrovi}em kao prvim wenim kwazom na ~elu (63. Testament vladike Petra II. 7. Ili. javqeno je da su se kwaz i glavari saglasili s Nikodimovim izborom. tako {to je za novog mitropolita izabrao jeromonaha Nikanora Ivanovi}a. kwaz Danilo se “dosetio” da to “radno mesto” popuni. neposredno po povratku iz Rusije. mitropolijski tron na Cetiwu ostao upra`wen punih sedam godina. avgusta). 18/30.IP) i postaje nasqedno kwa`evstvo”. satkano od devet misaonih i poetski nadahnutih stavova. Po pro~itawu ovoga pisma pristupi{e gospodin Pero i \or|ija i celiva{e ruku Danilu i tako isto senatori i glavari u znak priznawa” (88. broj 30 od 1/13. “telegrafskim putem” (57. oktobra). da se izmeni dr`avno ustrojstvo Crne Gore i da ona postane monarhija: “Prvo: Crnogorska dr`ava biva mirska i postaje nasledstveno kwa`estvo. po{to ispustimo wegovo svehvalno i pokorno obra}awe Gospodu. mitropolit Nikanor bio je odmah smewen. zbog toga {to se avgusta 1860. po{to je. godine. Vtoro: Na vladawe Crne Gore biva zvan i potvr|en kao Kwaz Svijetli Gospodar Danilo Petrovi} Wego{. na sveop{tem narodnom zboru odlu~eno je. u {est ta~aka (od kojih navodi samo prve dve). septembra. za koga se govorilo da je “dobar ~ovek. arhimandrita ostro{kog. (Radilo se o Carevoj poruci Crnogorcima da izbegnu trvewa oko nasledstva . no pitawe je da li }e wegove snage biti u stawu da ovo visoko zvawe otpravqaju” (88.CRNOGORSKA POHARA KU^A 85 lu. ali je sve zavr{eno na tome (88. a posle wega na vje~no svoji naslednici u mu`eskom polu po redu prvoro|enstva. odlu~io je da “crnogorska dr`ava biva mirska (svetovna . tvrdwa o “svim atributima” nije istinita. Mesec i po dana kasnije. najstariji vozrastom” (91. 355). broj 14 od 6/18. 101). Da se ne bi naga|alo {ta je testamentom vladike Petra II zaista bilo predvi|eno. a u slu~aju ravnog stepena. “narod crnogorski na sveop{tem zboru” na Cetiwu. Tek 1858. dati sve pojedinosti koje ~ine sadr`inu takvih spisa u uobi~ajenim ostavinskim poslovima: .IP). ukidawem teokratske uprave u Crnoj Gori. godine nije pojavio na sahrani Danilovoj. a u nestawu pravog nasledstva zvana su najbli`a mu{ka svojta i u najprvome stepenu. sabrata manastira Savine. godine. rodom iz Drni{a a poreklom iz Wegu{a. ovde }emo. Naravno. za vladiku crno gorskog i brdskog imenovati Nikodima Rai~evi}a. marta 1852. januara/4. kako to podrobnije pi{e Dimo Vujovi}. broj 7 od 23. Bilo je nagove{taja da }e Danilo. februara).

pak se neka s winom dobi}u postupa na isti na~in kako s dobi}u prvijeh. samo dobi}u da se polzuju. Istome Danilu svekoliko dvi`imo i nedvi`imo {to imam u Crnu Goru. a mojega sinovca. wih ostavqam narodu crnogorskome. kako bih se ja prestavio. koju bi pred licem neba i zemqe u~inio” (66. koje su u kasi gvozdenoj na Cetiwu. neka ih moj brat Pero razdava narodu i kupi od naroda na onaj laki na~in kako sam ja uredio. kako je od starine uzakoweno u Crnu Goru. a po{to mi se prestave. koje su mi u mojega brata Pera. 4. 2. dakle. a toliko upravo u gospodina Tirke. Za nasqednika mojega ostavqam Danila. samo je mawi deo dr`ao kod sebe. izvan Crne Gore. da im se za wihova `ivota ispla}uje po 700 forinti godi{we. najve}i deo svoje dvi`ime imovine (novca i vrednosnih papira) dr`ao na strani. a preporu~ujem mojemu bratu Peru da Danila u sva~emu. ostavqam. Vladika Rade je. 40 hiqada forintih. a po smrti mojega brata neka se spreme u Petroburgsku banku. Novac i vrednosni papiri iz Peterburga pripadali su crnogorskom narodu. 3. Novci koji su mi u Ekonomi~eskom banku u Petroburgu. i roditeqi i obije sestre. Wemu ostavqam vladi~estvo. kad je osetio da mu otkucavaju posledwi sati. kako svojega sina. 157-158). bio mu crn obraz pred qudima i jarosni se Sud Bo`ji nad wim izvr{io za tu nepravdu. pozvao svog zeta Andriju Krivokapi}a i darivao mu kesu sa 50. onda pare ostaju za narod crnogorski na isti na~in kako i one {to su u Banku petrobursku. 5. da prime obligacije od ovijeh novacah u Be~u i da prenese iste novce kod onijeh u Petroburgu da ne bi poginule jadnome narodu crnogorskome. ali niko nikada re~ene novce ne mo`e iz Banka uzeti no vje~no da u wemu ostaju. |e su i pro~i moji novci. tako da je. to jest da su narodwe. Zato molim Ministerstvo mojega Pokroviteqa. dobit s ove sto hiqadah ostavqam roditeqima i dvjema sestrama da istu dobit u`ivaju dok su oni ~etvoro `ivi. a u glavu winu da niko ne smije ta}i no neka vje~no u Banku stoji da bi koliko-toliko prisko~ilo u nu`di kukavome no u isto doba vite{kome narodu crnogorskome. Stankova sina. dobit od wih da prima vladika. 50 hiqada forintih od ra~una od `ita. a gladne godine da kupuje za iste novce `ito i bez pare i dinara da ga dijeli sirotiwi crnogorskoj i brdskoj. nastavqa doklen se Danil u~ini sposoban narodom upravqati. 153). a kamatu od tih sredstava primao bi budu}i vladika i wom je jedino mogao kupovati barut kojim bi crnogorski narod . kako vide moj nasqednik i moj brat Pero.000 forinti. od kojih su obligacije u Ministerstvu inostranih djel. “da se ima na{to izdr`avati” (64. oni se neka za nu`de narodwe tro{e. ovaj na~in posqe sebe ostavqam: 1. Ko i{ta iz ovoga ov|e upisanoga preina~i. Za novce koji su mi u Be~u: 50 hiqadah fiorinah u barona Sine. u Be~u i Peterburgu. Dobit od novca pohrawenog u Be~u (kamata) bila je name wena Vladi~inim roditeqima i sestrama. koji bi bio i za istu dobit da im kupuje praha da brane svobodu.86 Ilija Petrovi} “Ako mi se sada dogodi da umrem.

testament se nalazio kod wega. glave. nakva{enih srpskom krvqu dokazivao wenu nezavisnost” . naravno. Ne{to kasnije. Stevan Perovi} doneo je sav novac iz Be~a i uru~io Danilu. u potrazi za odgovorom na to pitawe. kao kwaz a ne vladika. on je bio gospodar u Crnoj Gori i niko. prevideti ni zapis Ni}ifora Du~i}a da je Petar II “prodajom za novce zemaqa. (Ne sme se. duhovnog predvodnika crnogorskih i brdskih plemena. vaqa ovde ponoviti ono {to je. No. umesto da rusko Ministarstvo spoqnih poslova.19. A posledwa re~enica u Vladi~inom testamentu sadr`avala je i jednu osobenu “za{titnu” misao: “Ko i{ta iz ovoga ov|e upisanoga preina~i. Po bratskom dogovoru. 157-158). tolika dvi`ima imovina u sirotnoj Crnoj Gori. Danilo se gradio da ne zna o kakvom se novcu radi. da bi se ja~e istakla “materijalisti~ka” priroda vladike Rada. Da dvi`ima i nedvi`ima imovina vladike Rada ni po ~emu nije mogla pripadati kwazu Danilu. pa ni Stevan. koji je pogazio zave{tawe i odrekao se vladi~estva. na kraju. bio mu crn obraz pred qudima i jarosni se Sud Bo`ji nad wim izvr{io za tu nepravdu.CRNOGORSKA POHARA KU^A 87 branio slobodu. nije mogao dokazati da je ikakav novac postojao (64. “prenese iste novce kod onijeh u Petroburgu da ne bi poginule jadnome narodu crnogorskome”. I Stevan Perovi} je pomogao da testament tek upokojenog vladike Petra II bude izigran. mogao raspolagati. dobrim delom. kwazu Danilu nije bilo u interesu da u `ivotu bude svedok wegove pohlepe i te{ke zloupotrebe stri~evog materijalnog i duhovnog zave{tawa. 55). kao “Pokroviteq” vladike Petra II. ukoliko mu nije pripadao vladi~eski tron. Moglo se to odnositi i na serdara Stevana Perovi}a Cucu i na kwaza crnogorskoga i brdskog Danila Stankova Petrovi}a. A moglo bi se postaviti i pitawe otkud vladici Radu. ~ak ni onaj iz testamenta. upisano uz ime wegovog kwa`evskog naslednika: . moglo bi se “otkriti” da je vladika Rade iz tih sredstava pla}ao i ubistva svojih stvarnih i navodnih politi~kih neprijateqa po Brdima i Crnoj Gori. kad mu je Stevan postavio pitawe kako }e se raspolagati donesenim novcem. `ivela od ruske pomo}i. neku stranicu ranije. I. dakle. ali }e ga to ko{tati vi{egodi{wih progona i. kazuje i stav iz druge ta~ke da je pravo na raspolagawe novcem ostavqenim u Peterburgu imao vladika koji bi bio. Petru II. Po svemu. u Crnoj Gori koja je. koju bi pred licem neba i zemqe u~inio” (66. a ni po ~emu neki drugi crnogorski politi~ki ~inilac. Vladi~ina dvi`ima imovina na strani ni po ~emu nije bila deo nasledne mase kojom bi Danilo Stankov. 156-157). Danilo Stankov.

Nesumwivo. malen. mu{kete . 35). neugledan. 282-283). “Mlad.. osim ako su mu druge dr`ave {to davale.. taj je otpor doprineo da kwaz Danilo s velikom strogo{}u otpo~ne svoju vladu kao samodr`ac. no je od mnogih mawe imawa imao. od prvog dana ispoqavao okrutni apsolutizam i prekora~ivao prag tiranije i zlo~instva” (45. No po svemu se vidi da su oni te pare za narod upotrebqavali. koje su mahom. vojvodama Petrovi}ima {to su davali ruski carevi i carice u ime plate.. Na rije~kim pazarima (u Rijeci Crnojevi}a . kao Lalu Drekalovu {to je dolazila plata od Mqetaka. Danilo Stankov stupio je na crnogorsku vladarsku stolicu u svojoj dvadeset {estoj godini. koji nikakvih zakona nije imao i kome je sada voqa Kwa`eva jedini zakon bio. ali vatren i okretan. Da vojvode Petrovi}i nijesu radili za svoje bogatstvo mo`e se vidjeti i po ovome: nijednome od wih ne mo`e se poznati da je {to vi{e imao. bi}u vam ve}i od Lov}ena: ako mi ne date dobrom da se proslavim. jer su se istim parama crkve gradile u Ku~ima. a {to su za narod ~inili to im se ~ulo i vidjelo” (1. ili boqe `ivio od svojih seqana. “iako se ne mo`e misliti da bi i bez toga druk~ije bilo prema `ivosti Kwaza Danila i tada{wem stawu naroda.IP) mu{ketano je (ubijeno iz pu{ke. u kome se posle ki{e zadr`ava voda. po{to ni wegovi najbli`i ro|aci i glavari nisu bili saglasni s odricawem od vladi~anstva i samonametawem kwa`evske titule. udubqewe u kre~wa~koj steni. nijesu bili gospodari narodu. U narodu se nigdje ne ~uje i vidi traga od bogatstva Petrovi}a. a i `ivio prostije. no sluge bez plate i u~iteqi narodni.88 Ilija Petrovi} “Prve vojvode ku~ke. tek toliko da bi ispunio ono svoje “programsko” obe}awe dato Crnogorcima nedugo po samoustoli~ewu za kwaza: “Vidite koli{ni sam mali. da se Kwazu udvore . obe}avao je demokratske reforme.IP) toliko Crnogoraca. ja }u gledati da se proslavim zlom” (35. ili. ne izi|e mu niko u susret. a Crnoj Gori nametnuo stawe za koje narodni mudrac Sula Radov re~e da “do|e vrijeme da se pas kobasicom ve`e i da je ne smije izjesti” (43.. ali ako me ne uzaslu{aste. niti ga do~eka{e kao Kwaza i Gospodara”.. Optu`ivani su bili zbog zavjera. 457). Kwa`evski progoni. “kad se Kwaz Danilo vratio iz Rusije na Cetiwe. a ne sami tro{ili. uvo|ewe kwa`evske titule u malu Crnu Goru pomenuti Sula Radov propratio je pitawem “gdje }e brod u kamenicu”. 167). izmi{qali r|avi qudi. Prema pisawu vojvode Sima Popovi}a. od Drekala do Perute Radowina Petrovi}a. Nigdje se ne mo`e opaziti da je koji vojvoda Drekalovi}a uzeo pare od naroda za svoj trud i tro{ak..

IP). Na listi ugro`enih na{ao se i Stevan Perovi} Cuca. javqao se strah. Od Vuka Popovi}a saznajemo da se Danilo obesno pona{ao i prema najuglednijim glavarima. odlazi u Dubrovnik. Trag o tome sa~uvan je u jednom policijskom dokumentu iz dubrova~kog arhiva. vezan i natovaren na kowa i proteran iz Crne Gore. primera radi. Tko je to pripremao ne bum znali. Perjanici se ~esto vi|ahu po selima crnogorskim. da izbjegnu to. iako skoro opsednut Danilovim “dr`avni~kim” delovawem. a koja je ~ula kako se neki Crnogorci dogovaraju da Stevana zadave `icom i s kamenom o vratu bace u more . Jedni su bacani u tamnice. i k}erkicu Srbiju). 453-455 ). u Austriju.. a neki i u Tursku. 17. starinom od Mila~i}a. nezadovoqan nasilnom odlukom o promeni crnogorskog dr`avnog ustrojstva. Od Vuka Popovi}a. Nik~evi} pi{e da je “knez Danilo bio pripremio saziv Senata i ~lanova ostalih organa vlasti i uprave.CRNOGORSKA POHARA KU^A 89 i time uklone s puta sebi one {to im. u ~emu bilo. zajedno sa svojim ocem Andrijom. da bi pred wima optu`io Pera Tomova i ostale pripadnike i vo|e opozicije. gde bi bio imenovan za senatora i zapovednika crnogorske vojske. U Be~u je ostao oko pola godine. a silexijski se ophodio. Znaju}i sve to. Tomica Nik~evi} je s razlogom napisao da je sa svojim “~inovni~kim aparatom knez Danilo sprovodio najokrutnije apsolutisti~ke metode u unutra{woj politici. godine. ili na strijeqawe” (43. nije dobio poziv da se vrati u Crnu Goru. sve dok od Danila. ali. ali se slutiti dade na kwaza Danila i wegove qude” (64). drugi su.. sestri~nu cara Frawe Josifa.. bio uhap{en. novembra 1853 godine izbjegli su u Kotor Pero Petrovi}. tamo je.. krajem 1853. Perovi} je iz Dubrovnika otputovao u Be~ (gde je imao neven~anu `enu Helgu Verner. serdar i pjesnik Stevan Perovi} Cuca bio bi udavqen 20. smetahu. koji. pa su uo~i sastanka donijeli odluku da emigriraju. Sve je bilo usmjereno u pravcu u~vr{}ivawa wegove despotije” (103. 212).. aprila 1852. Drekalovi}a: “Da nije bilo jedne anonimne `ene (~ije je ime iz sigurnosnih razloga pre}utano. uskakali. sve- .. samo zahvaquju}i slu~ajnosti. Milo Martinovi} i Stevan Perovi}-Cuca ”. posredovawem carevim. glavni vo|i opozicije nijesu smjeli ~ekati saziv glavara zato {to su znali da je knez ve} stvorio ve}inu u Senatu i da je imao poslu{an aparat. ostao `iv. a da ne znaju za{to. ujakom Perom Tomovim i jo{ nekim istaknutijim opozicionarima. i prema vojvodi Novici Cerovi}u i serdaru Milu Martinovi}u. a gdje god se oni pojave. Stevan Perovi}. Wego{ev sestri}. da }e neko u tamnicu. koji ovde preuzimamo od Isa Kala~a. vratio se. da bi posle godinu dana.

i nekako se obznani. Pokazalo se da ni Be~ nije siguran.saznajemo (prema 103.mimac br`e boqe preko Lov}ena stranputicom s djecom i `enama”. kakvi su to Despoti. kome nije bilo omogu}eno da do|e na ujakovu sahranu (uz licemerno prire|ene “dr`avne po~asti”. januara 1854. posle ne{to vi{e od dve godine on kre}e ka Carigradu. serdarom Milom (Martinovi}em) i Perom Tomovijem Petrovi}em.. . Stevan pi{e pismo kwazu Danilu. lako se mo`e zakqu~iti da je sve moglo biti i druk~ije: Pero Tomov Petrovi}. I oni kad su za ovo obaznali. progla{eni “kao glavni buntovnici i javni izdajnici svoga Gospodara i Ota~estva”. zaputi se u Be~. neki ka`u: pokajni~ki. “umiru” Danilovi pla}enici). i daqe u strahu od Danilove kazne. raspitam se za ovu bruku. i ka`u mi da ih je htio Kwaz mu{ketati. ostavqaju}i mu “da nazna~i u kojim granicama treba raditi”. okupe na Cetiwu. mo`da... . Sino} pred mrak. Nedugo zatim. bez da se ikada vi{e mogu povratiti”.. naredi kwaz da se svi glavari i ostali koji kruh wegov jedu. Pero Tomov umire u Kotoru (ili ga tamo. onako da i bude. pritisnut tugom za rodnim krajem. da su po no}i pobjegli” (106).ako je ne{to ~uo izokola. “za vazda prognani iz Crne Gore. i sin serdara cuckog Stevan (Perovi}) do{li u Gerbaq. nego u pro{lu srijedu po no}i . a poslije da prika`e svaki svoje.m. pak oni {to reku. kao da misli pred ovijem qudima najprije on svoje razloge prikazati. glas kroz grad pu~e kako su seradr milo i {est bai~kih familija. Pero Tomov sa `enom.90 Ilija Petrovi} {tenika sa slu`bom u Kotoru. Jutros pazarni dan. ne {}e{e ~ekat skup{tinu. za hvaqu ju}i svojoj fi zi~koj snazi. nisu pobegli ve} su. on 1. 214) da “na 15 o. godine (po novom ra~unawu) ka`e da “ju~er u podne kaza mi dobar jedan prijateq iz Crne Gore da je onomadne u Biqardi bilo grdno rije~awe me|u Kwazom. iz tre}e ruke. koji se o Danilovim “dr`avni~kim” postupcima mogao jedino obavestiti preko glasnika ciqno slatih iz kwa`evske kancelarije. Pribojavaju}i se nekog novog sli~nog susreta sa Danilovim uhodama. Uporedimo li Nik~evi}evu i Popovi}evu pri~u. Na drugom mestu. decembra 1853. Milo Martinovi} i Stevan Perovi} Cuca. ali Pero i wegova dru`ina poznavaju}i Zeka i wegove kupqene perjanike. izra`ava podr{ku wegovom trudu za “preobra`aj u korist otaxbine”. jer je Danilo i tamo poslao ubicu. nudi svoju pomo} i od wega tra`i ovla{}ewe da deluje kod Porte. godine. a Stevan. u kome. na Wegu{ima). Stevan je savladao ubicu i predao ga policiji. vezani i natovareni na kowe. Tokom tog posledweg putovawa. on je to uvek nagla{avao . obe naslowene na ono {to je smi{qeno na Cetiwu “i nekako se obznani”.

. 133). Pri kretawu s Cetiwa. isti wegov sluga. Misiru i Rusiji. 14/26.. mladi sin Filipa \ura{kovi}a. po kome je na Savindan 1856. ali je istovremeno u Carigrad poslao popa Joka Kusovca sa jo{ jednom osobom da ga ubiju. O rasku}ewu ku}e \ura{kovi}a svedo~i i zapis Vuka Popovi}a. Stradale su i mnoge druge ku}e koje su se protivile progla{ewu Danilovu za kwaza. crnogorskim obi~ajima. “a od tih najvi{e ku}a \ura{kovi}a na Ceklinu. a do kada je u woj ostao i {ta se s wim daqe de{avalo. Vladici Radu bje{e desna ruka.. po Bosni. “sve na vatru izgore” (45. ali nije pristajao. a u Crnoj Gori nije mu smetalo da najbli`oj Stevanovoj rodbini zabrani “da ga o`ale. On je htio da vladi~anstvo ostane u Crnoj Gori. pogine jedan senator. junak znan i ~uven u svoj Crnoj Gori. a da im niko ne smije dati svoju odivu. Tako pred Evropom.. Raseli{e se po bijelom svijetu. Serdar Filip nije bio protivnik Danilu. da bude Kwaz. a bilo ih je {estorica. Oduze im se Serdarstvo i vojvodstvo. Nije se smjelo ni ime Stevanovo spomenuti. ovo ubistvo nije u Evropi pro{lo nezapa`eno. Crnogorcima bi zabraweno. Danila. Ima ih i danas po Arbaniji i Srbiji... “si{ao Kwaz s Kwagiwom u Kotor i preno}ili su kod na{eg cirkula (okru`nog na~elnika . godine.. pozdravqaju}i ga iz pu{aka. Ponajvi{e zbog Stevanove veze sa habzbur{kim dvorom. serdara cuckog. to su i u~inili 10.. ne zna se. i ako bi u woj neko glasno zakukao ili zalelekao za Stevanom. jula 1857. Danilo je iskoristio Stevanovo pismo da sve koji su sumwali u wega. I zato se govori da je ovo navla{ u~iwe no! Ubicu su odmah svezali i u tamnicu metnuli” (105. i ubije ga pu{ka iz dvora Kwa`eva s pro zora. Ku}a \ura{kovi}a. ubedi” kako nije imao razloga za ubistvo i “da nije umije{an u likvidaciju najkontraverznijeg crnogorskog emigranta za kojeg je u po~etku tvrdio da se preko ujaka Pera Tomova poku{ava ubaciti u trku za crnogorski presto”.. da mu istog ~asa i ostale sinove. a ima dokaza da je ~ak uputio svoje perjanike u Cuce s naredbom da jedno vrijeme strogo paze” na ku}u Andrije Perovi}a. po drevnim. onako kako su vazda `aqeni junaci i naro~ito mladi qudi. Stevanovog oca. da se `ene od wih. Sin vojvode Marki{e \ura{kovi}a.. Glava woj i Rije~koj nahiji bje{e Serdar Filip \ura{kovi}. 453-455). \ura{kovi}i su to skupo platili. a ku}a mu glavarska od pamtivijeka..IP).CRNOGORSKA POHARA KU^A 91 Mo`e biti da je kwaz tada Stevana imenovao za crnogorskog konzula u Carigradu. 153-184). bje{e ve} vjeren odivom Petrovi}a. pa se i ta vjeridba razvr`e” (43. januara.

a ne}e se mo}i pozivati na zasluge svojih starih” (43. uz istovremeno uzdizawe novih. a vi{e senatora je proterano iz Crne Gore” (16. svi Crnogorci vaqa da znadu {ta je skrivio i za{to je pogubqen. godine. Povje{anim Stevanovim sinovima niko se za petnaest dana nije smio prima}i sem wihove oja|ene majke koja je svakoga dana dolazila iz sela La}a. uzme i od . Koji u su|e wu. “otkri se zavera protivu `ivota kwa`eva. osobito neke s glave . produ`eno je i poja~ano posle pogibije Danilove. perjanici ih po zapovesti Danilovoj “objese da vise za petnaest dana kao opomena svim ostalim Bjelopavli}ima kako }e pro}i oni koji su nepokorni i nevjerni gospodaru Crne Gore. kwaz Danilo je Crnogorcima po~eo da obe}ava red. da brani mrtve sinove od muva. a da podigne nove. u ime svog sina Nikole (ro|enog 1841). Po{to su “savesno” obavili posao. i {etaju se kao izgubqene du{e” . pod la`nom optu`bom da dvojica Stevanovih sinova ubijaju ne samo Turke ve} i Crnogorce. j. ve} i drugih znamenitih ku}a po Crnoj Gori i Brdima (pi{e Vuk Popovi} 1. Da bi “opametio” i wega i druge. jo{ crwe odslikava prirodu Danilove li~nosti. Tragedija sedamdesetogodi{weg bjelopavli}kog prva ka Ste vana \ikni}a. na kojega on govori. dotle mawe uglednih (da se ne ka`e: neuglednih). glavare . Danilo je. kome Zeko Mali nije bio po voqi. udaqenog oko sat i po hoda. on vaqa ondje da ~eka dok se dozove onaj. Tajne se tu`be ne}e vi{e primati. \ikni}i. da se suo~e.Br|ane i Crnogorce. maja 1857. produ`io je vladati u tome pravcu i kod wega se otvoreno razvila te`wa: da stare. zaslu`ne ku}e crnogorske uni{ti. da je Danilo “na Cetiwu pozatvarao mnoge glavare i metnuo pod stra`om. “Kwaz Nikola. da ima wihovih zasluga u postawu nove Crne Gore i dinastije. aprila/1. sve do svoje smrti (1867) bio pravi vladar u Crnoj Gori. 455). pravdu i sve ono {to oni nisu ni iskali: “Ne}emo se vi{e ubijati po kantunima (t. Obe}a im i {to ne iska{e.105. 150).ugledne. bio senator ili kapetan ili perjanik. kako bi nestalo pomisli. 43-44). Marko \ura{kovi} i Mihailo Vukov Radowi} platili su `ivotom tu zaveru. jednakost. po buxacima). kada je vojvoda Mirko. Po{to je preuzeo vlast. ve} ko se osudi na smrt i pogubi. po smrti o~evoj. nego koji {to ka`e na koga. a bilo je qetwe doba” (45. Gowewe ne samo \ura{kovi}a i \ikni}a. poslao svoje perjanike da ih uhvate i ubiju. A mnogi su dobjegli u Kotor.92 Ilija Petrovi} Kako to o Danilovom dolasku na vlast pi{e Vladan \or|evi}. naslednika Danilovog. koje }e mu za to biti obavezne i blagodarne. 116).

Iako je Crnogorcima obe}avao pravdu.. za rije~ je bio spreman i glavu da skine . svoje reforme krunisao dono{ewem Op{teg zemaqskog zakonika. `eli da mu qubezni narod wegov. jednako po razlogu da svaki svoju pravicu imati mo`e”. ve} isti~e kwa`ev nalog “po kom }e se po sad i za vazda unaprijed suditi Crnogorcu i Br|aninu malom i velikom.Ko god misli da mu je u ~emu krivo u~inio ili senator ili kapetan ili perjanik. mila bra}a . Ukinuo je op{tenarodni zbor.. uzeo {to vi{e od onoga {to mu je odre|eno. Ako se kome u~ini i ja saÉm da sam mu u ~emu krivo u~inio. “od prvog dana vladavine jasno je stavio do znawa da vlast ne `eli dijeliti ni sa kim. svakome je slobodno do}i u svako doba meni i tu`iti se na wega. koji bi od qudi. Danilo je. i sve ono {to im nije ni na um padalo da od wega tra`e. najsiroma{nijemu kao i najbogatijemu glavaru. . slobodno mu je do}i i na mene potu`iti mi se.Svakome Crnogorcu. svoga naroda. Isto }e tako iz slu`be biti istjeran i perjanik. pa da ~ujem da je kapetan wegu{ki ikome od wih makar najmawe {to presudio druk~ije nego {to je pravo. “koja ne bira sredstva da u Crnoj Gori stvori dobro organizovan i efikasan dr`avni aparat” (55. odmah bih ga istjerao iz slu`be. svoje juna~ke bra}e. da se sudi jednako po pravdi. 1855. sohranila (o~uvala) svoju ponositu slobodu. na koje se {aqe da im {to presudi ili izvidi. ja `elim na~initi novi zakonik. .o bunxijama i onima koji su wemu radili o glavi da se i ne zbori. jer su svi Crnogorci jednaki. Zemaqski zakonik. Je dini koji je smio unekoliko da mu se suprotstavi. 430). U ovome da se ne gleda ni na samu rodbinu moju: ja na Wegu{ima imam ro|enoga brata i sestru i drugu moju rodbinu i prijateqe.CRNOGORSKA POHARA KU^A 93 koga jednu paru mita. gurnuo je u stranu Senat. bio je wegov brat. sudio bez milosti. jednakost i red. brojevi 136-140). Podrazumeva se da uvodna re~enica ovog zakonskog akta ne pomiwe sistem “koji ne bira sredstva”. po kome }u vam ja samo dobro mo}i ~initi.. . koji su kroz toliko vijekova prolijevaju}i svoju krv. kojom se i danas ponose. godine. 185). a zla ni ja ne}u mo}i nikakvoga” (35. i sam nemilosrdnik.. i nek se ne nada da }e igda vi{e u wu biti primqen. vojvoda Mirko.Ako da Bog zdravqe. kojemu posebno nikada nije zaboravqeno ono {to je u~inio Ku~ima” (45. preporekne mu i uti~e na wega. bogatom i siromahu. To “nalogodavno obe}awe” iskazuje se u beskrajno pitomom obliku: “Staraju}i se Kwaz i Gospodar za sre}u i blagostojanije (blagostawe) svoje dr`ave. odmah }u ga istjerati iz slu`be. U okviru svojih napora da uspostavi sna`nu dr`avnu vlast.

posebno apsolutan polo`aj kwaza kao {efa dr`ave. 1855. Tako je kwaz pomo}u vojske i odanih mu plemena ve} u po~etku ugu{io oru`ani ustanak u Bjelopavli}ima 1854.. nekim ~udom. odre|ewe Tre}e predvi|a da “Kwaz kako danas tako i ubudu}e za vazda kao Gospodar na{e zemqe ostaje neprikosnoveno lice. koji bez krivice ili bez nu`de. ~ime je osiguran ap solutisti~ki karakter wegove vlasti. Da neko. Nasuprot tome. On je bitno omogu}io regulisawe pravnih odnosa. `ivot i sloboda wegova obezbije|ena. Takva namera potvr|ena je odredbom (odre|ewem. zatim nadle`nost sudova. slao kaznene ekspedicije” (55. niti koga protiv wega i za{to nagovarati”. da se mogu pravedno s wome pred svijetom ponositi”. A takva kazna bila je predvi|ena pod Dvadeset sedmo: “Da bi se mir i poredak i jedinstvo u narodu odr`alo i da nema me|usobnog krvoproli}a.94 Ilija Petrovi} Crnogorci i Br|ani imaju kako spoqa{wu tako i doma}u slobodu. Istori~ari koji su se bavili nabrajawem Danilovih zasluga za crnogorsku dr`avnost nisu se osvrtali na takve pojedinosti. takovi ubica ne mo`e se nikakovim blagom odkupiti. ~inovni{tvo je bilo poslu{no oru|e u rukama kwaza. kao i prava i du`nosti gra|ana. ve} od sile i opa~ine. a naro~ito se surovo obra~unao s plemenom Ku~a na koje je dva pu ta. odre|ewe ^etvrto jasno je stavilo na znawe da “koji bi se Crnogorac ili Br|anin usudio li~nost ili dostoinstvo kwaza vrije|ati.. 430-432). kao svetiwa svakom Crnogorcu i Br|aninu. koji samovoqno ~oeka ubije”. Reformama kwaza Danila u~vr{}en je polo`aj centralne vlasti prema plemenskom separatizmu. mawe-vi{e u obliku hvalospeva. i znatno doprineo razvoju pravne svesti kod Crnogoraca. niti mo`e i jedan Crnogorac i Br|anin niti sud pravednome bratu Crnogorcu i Br|aninu u ove svetiwe dirati”. ~est. ve} su uop{teno. posebno krivi~nopravnog karaktera. to ne bi pogre{no razumeo. Lokalni dr`avni funkcioneri postali su mnogo zavisniji prema centralnoj vlasti nego ranije. . pod oznakom Drugo) da “svakome Crnogorcu i Br|aninu po naslije|enoj i do sad sa~uvanoj slobodi ostaje i po danas i unaprijed. imu}e. bi}e isto onako kastigat kao i oni. i kao takvoga du`an je svaki Crnogorac po~itovati i o wemu zloga ne govoriti. ve} ako se uhvati da bude ogwem iz pu{aka razne{en”. politi~kog i ekonomskog `ivota. ubije brata Crnogorca ili Br|anina. i 1856. To omogu}ava crnogorskom kwazu da surovo ugu{i svaki otpor prema centralnoj vlasti u Crnoj Gori u pograni~nim plemenima u kojima je `eleo da u~vrsti svoju vlast. za onoga zlo~inca bio Crnogorac ili Br|anin. isticali da su Zakonikom “regulisane mnogobrojne oblasti dru{tvenog.

voskresne svaku i najmawu travicu. . 13. a u Ku~ima je do{lo do otvorene pobune” (49. cio. stotina{e. dovode}i u neposrednu vezu Danilovu zakonodavnu delatnost i Danilovu poresku politiku. nepo{tene da moraju biti po{teni. kako to predstavqa Peko Vujovi}. Stavi senatore. I on je bio za crnogorsku sirotiwu kao proqe}no sunce koje u proqe}e o`ivi. Oda kwazu. 28. Nagna najvi{ega neprijateqa Crne Gore . izagna lupe`e iz sve zemqe. Prilikom skupqawa poreza. ~ak i gdje padahu veliki i dugi swegovi. kapetane. koji se ne htjede vladi~iti nego se stavi za kwaza. februar 1976). to sami Bog zna koji ga je bio i dao” (51. kao. uredi Crnu Goru. bilo je negodovawa u svima plemenima. a stavi da sude one qude koji su najdostojniji {to ih je na{ao za to. na primer: “Po{to umrije vladika Petar II mjesto wega postade gospodar kwaz Danile I. 30.. nego za sve Srpstvo. “odmah po usvajawu Zakonika pristupilo se popisu imovnog stawa po kapetanijama. januar 1980). . Odijeli gra|ansku vlast od crkvene vlasti. razgrani~i Crnu Goru i u~ini da je sve dr`ave priznaju za nezavisnu. Ovo je nesre}a ne samo za nas bila. nastavak.. a ve} u oktobru 1855.svako na|e kod wega pravicu i veliku odbranu kad je zaslu`ena. nagna i nejunake da su junaci.Tursku da je prizna za nezavisnu. No na veliku nesre}u i `alost na{u.nego 1860. popisa vojsku. Kad on postade za gospodara Crne Gore tada ogrija sunce Crnu Goru. godine morao je biti predat porez za tu godinu. perjanike. ne boje}i se nikoga do Boga. dese~are. Hvalospeve Danilu pisali su i oni kojima je bilo po voqi da se u wega kunu. izagna mito da mu nema traga. Ovako i pod wegovom vladom o`ivi sirotiwa i narod kojega su davali i zatucali zli qudi. propisa danak. godine avgusta.CRNOGORSKA POHARA KU^A 95 Ili. On promijeni Sud. crnogorsku. . barjaktare. koja ute~e `iva preko zime. on ne `ivje dugo. pogibe u Kotoru i prekrati se wegov sokolovski najskupqi `ivot od Kosova koji je bivao.

naime. koje im on prekomerno obe}ava. pisanom 7. sveska 5 . da se zavladi~io. i tako prouzrokovati me|usobno krvoproli}e. kad su skadarski Arnauti januara 1851. te je 28. da se jo{ k wima mnoga plemena u prevari ne udru`e i k pa{i ne odu radi velikih darova i novca. Pero je 9. za ~ije je glavare “saznao” da ih skadarski pa{a podmi}uje i javno i tajno. Do Danilovog povratka iz Rusije. u ulozi “vladi~anskog namesnika” (ali ne u arhijerejskom delu). Perovih. kwiga VIII. Turci su. odnosi s Turskom bili su uglavnom podno{qivi. Danilo obja{wava da su “ve} glavni qudi od piperskog plemena odbjegli k pa{i u Skadar. dakle. da je u~iwen mir”. hteo to on priznati ili ne. izaslanika “pogodili o svemu i da se proglasi po svima granicama. kwiga VIII. 258-259). i kako mi javqaju moji qudi. novembra 1852. Tako. februara uglavqen mir sa va`ewem do 6. i bojim se.. Iako je primirje sa Skadrom jo{ trajalo. a kod zvani~nih istori~ara mo`e se pro~itati da je skadarski pa{a u takvom svom delovawu najvi{e uspeha imao u Piperima. godine pobili nekoliko piperskih ~obana i opqa~kali veliku stoku. vrlo trudio da se mir na granicama o~uva. umno`ava se broj ovih odmetnika. sveska 5 . po{to se Pero Tomov. i sva je prilika da }e Skadarski pa{a oru`anom rukom i svojom silom protiv mene udariti i u ovakvoj zgodi bi}u prinu|en boriti se koliko mi narodne sile dozvole protiv zakletog neprijateqa povjerenog mi na roda i ote~estva” (4. Danilu se prohtelo “da muti i buni po Crnoj Gori”.. 260-261). kako bi se sa dvojicom wegovih. koje sam onamo poslao. Ova je promena. Po~eo je najpre s Piperima. decembra (4.PIPERSKA POBUNA Zate~eni mir nije mu po voqi. Austriji i Turskoj ba{ i nije bilo po voqi {to je Danilo odustao od vladi~anske ~asti i sebi pridr`ao kwa`evsko dostojanstvo.maj 1931. pripadala bi Turskoj. ^im se Danilo vratio iz Rusije i preuzeo vladarsko nasledstvo. . februara zatra`io od skadarskog Osman-pa{e Skopqaka da ispita ceo slu~aj i da na @abqak po{aqe dvojicu svojih predstavnika. ra~unali da }e u svojim nakanama najlak{e uspeti ukoliko do|e do pobune u nekom od plemena. Iz pisma Jeremiji Gagi}u.maj 1931. Na{ao sam za dobro u ovaj ~as krenuti u Pipere su nekoliko vojske. bila dobar razlog Turskoj da nastavi s rovarewem po srpskim plemenima u Crnoj Gori i u Brdima. Predlog je bio prihva}en. odnosi su po~eli da se mewaju. ne bi li se ukinula kwa`evska vlast i ta plemena ponovo woj pot~inila. na primer. uvek bi se mo glo re}i da je on duhovni poglavar crnogorski. godine. dok svetovna vlast.

“proizvo|ene” su kwa`evskom samovoqom. da on ne ide tamo. kao {to je ve} javqeno po svoj zemqi pla- . Strijeqano je 14 Pipera. jer je tih dana trebalo da se. da se vojaci u boj na Pipere spremaju. te Danilo. najpre piperske. bave}i se pitawima da li je u Piperima i Bjelopavli}ima bilo pobune i ko se smatra izdajnikom. a na{e nesporazume rije{i}emo sami”. jer mi ostajemo vjerni Crnoj Gori. godine i otpo~e borbu. bez ijednog “dostavjernog svjedoka”. pa sa wima i bratom Mirkom stigne u Pipere 9/21. no on nikako ne htede i ve} je ju~e put Pipera krenuo. potom bjelopavli}ke. ponuda je glatko odbijena: “Hvala. novembra 1852. da zlo na{oj zemqi u~ini. mora}e ih silom ubirati. bez oklevawa. te su Piperima ponudili pomo}. takovi }e biti odma. a Radovan Mr~arica pobjegne u Podgoricu. Pipersko-crnogorski nesporazumi ticali su se iskqu~ivo poreskih davawa. A {ta je Pipere. dok se pred dva dostavjerna svjedoka doka`e.CRNOGORSKA POHARA KU^A 97 Na turskoj strani o~ekivalo se da bi iz otvorene pobune i za wih moglo biti neke koristi. ina~e vjerne i najhrabrije na granici Br|ane. ni{ta drugo ka`u. ali neka zna da na silu silom odgovaramo”. Piperi su odmah poru~ili Cetiwu da “ko ho}e od nas da ubira poreze.000 Katuwana. Najbrojnije Danilove `rtve. i da }e on tu vojsku predvoditi. po Danilovu nare|ewu. Piperski odgovor protuma~en je na Cetiwu kao pobuna. do `estoka postupawa od strane vlasti. po~ne kupiti tek uvedeni porez. [ta javqaju dopisnici. ostali “tuma~i” navodne piperske pobune za upravo navedenu re~enicu kao da uop{te nisu ~uli. a wih Crnogorci brzo pohvata{e i rastjera{e. zatim u Skadar. pa u Carigrad”. Bilo je ~eqadi. Ali ve}ina Pipera nije htjela da se bori. (Kasnije. Danilo je u odre|ewe [esnaesto svog potoweg Zakonika upisao da “svaki izdajnik ote~estva na{ega i na{e bra}e. Kwaz je razaslao svuda po Crnoj Gori pisma. onih koji su pru`ali otpor. Kwaz je uveo. Na drugome mestu. ogwem iz pu{aka razne{en”. osim jedne grupe oko organizatora pobune. novembra o tome javiti samo ono {to je ~uo iz zvani~nih izvora: “Piperska nahija odbila se od mladog kwaza i naumila je ostati pod vlast skadarskog pa{e. do ogor~enosti dovelo. u Srbskom Dnevniku. a o ku~kim da se i ne govori. sa Vrtijeqke iz prangija dao zemqi oglasiti. “skupi oko 1. ili da narod pomutiti uzho}e ili mutiti po~ne. Kako to obja{wava Peko Vujovi}. nego da drugi predvodi vojsku. dopisnik sa Cetiwa mogao je 11/23. koji bi sa neprijateqima na{ijema dogovora imao. koji su kwaza od toga odvra}ali. tvoja nam pomo} nije potrebna. {to samo potvr|uje da je taj Zakonik pisan za na{i protivnici). Tur~ine.

daj Bo`e da me|usobna ova nesre}a mirnim na~inom legne. . da mu je divqa~ki odgovorio. novembra. da su ga pobuwenici silom vezana u pa{e poveli. broj 44 od 13/25. Jedni vele.98 Ilija Petrovi} }awe danka. neko veli. koju bi pobuwenicima mogli dati. vele. neki ho}e da je tako navla{ (namerno . U nedostatku “zvani~nih izvora”.. a na to kwaz. da s wegove tvr|ave topovima ga|aju turske ku}e u . a iz wega se moglo razabrati da “koliko god je glasova iz Crne Gore dolazilo svaki je razli~itiji jedan od drugog bio. ili }e se barem oduprijeti za sad to se ne zna. jedni opet da se to po~isto jo{ ne zna. koji su iz Crne Gore danas do{li”. pisano 12/24. on prepri~ava ono {to se moglo ~uti “od vi{e qudi. i da boj nije samo s Piperima nego i s Turcima. novembra 1852). i da jo{ boja nije bilo nikakvoga. Tre}i izve{taj Srbskom Dnevniku stigao je sa crnogorske granice.IP) od Pipera u~iweno kako }e Turke izvarati. javi}u vam” (3. i mnoge nahije taj su isplatile.IP) me|u Piperima.A kapetan sad za osvetu. a neki vele da on nije nego neki drugi Piper. saznao da se kwaz “nalazi s vojskom u Manastiru Svetog Stefana (u ]eliji Piperskoj . Neki Radovan Mr~arica. novembra 1852). i kako }e se me|usobna nesre}a ova svr{iti. da se Piperi nisu svi odmetnuli od kwaza zakonitog svog Gospodara. da su Cekliwani od Turaka oteli grad @abqak. da je Pipere podbunio da po|u pod vlast tursku .. da su se Piperi predali kwazu. da je i on izdao ote~estvo i u pa{e skadarskog s pobuwenicima po{ao. broj 44 od 13. `eleli su u tom imati neki vi{e od drugih izuzetak i po{qu svoga kapetana do kwaza da ispro ba da ne bi uvedeni danak kao i ostali pla}ali. a takav izvor mogao je biti samo kwaz.. Piperi budu}i da su svagde s Turcima u ratu i kao najkrajwi na granici. a kapetan. Kwaz ovu molbu od sebe odbije. nego se nadati moglo. tako. kwa`ev sluga ina~e vjerni. Da je kapetan bio {akom (mitom. i Crnogorci svoj barjak na wemu razvili.. tako se ~uje govoriti. Dopisnik je. Sad opet govori se.IP) odvrate od svake pomo}i. i najbli`im Bjelopavli}ima. da s druge strane lak{e Crnogorci mogu na turske gradove napadati”. budu}i je bio od kwaza u Pipere poslat da kupi porez od naroda. nego samo neki deo”. i da ove (Turke . U istom broju Srbski Dnevnik objavio je i drugo pismo s Cetiwa. neko opet dokazuje. danas bi neko rekao: plavom kovertom IP) zaslepqen neki potvr|uju. rodom iz Pipera. da je kapetana pred senatom zlovoqno otpustio.. Ho}e li se Piperi predati. u kome je dopisnik javqao “mnogo prijatniji glas. Neki jo{ ka`u da su se i Ku~i slo`ili s pobuwenim Piperima” (3. Dopisnik je ovu posledwu pretpostavku naslonio na vesti da su Crnogorci uzeli @abqak..dok se kwaz s vojskom iz Pipera vrati.

novembra kwa`ev a|utant Marko Bjeladinovi}.25. broj 45 od 17/29. broj 46 od 3/15. Ili. po pravednoj `eqi oru`anog naroda (kurziv IP).IP) i jednom {to im je zalijepio (o{amario . Srbskom Dnevniku mogle su biti poslate nove vesti: “Danas je povoqan glas iz kwa`estva ovog stigao. a ve}i dio glavnijih odmetnika odbjegli su Osman-pa{i. {to im je metnuo ara~ (porez . mawi deo prebegao je na tursku stranu. i ovaj da ih je milostivo primio. nastavak . kwiga VIII. te da se “jedno odeqewe” crnogorske vojske sprema da napadne na Spu` (3. [ta ka`u zvani~nici. u kome o piperskim de{avawima prenosi glas dobijen sa Cetiwa. kako je Wegova Svjetlost prispio s vojskom u Pipere za pokoriti one odmetnike. kojima je milostivo oprostio. te im je svima oprostio. jedan se dio wih pokorio i pao pod noge Wegove Svjetlosti. kad se ve} znao zvani~an stav cetiwskog kwa`evstva. novembra. wima su ku}e popaqene i razru{ene. januar 1980 ). kwaz je o svom “uspe{nom poslu” izvestio konzula Gagi}a. Vi{e po jedinosti saop{tio mu je (Gagi}u) 17/29. ^im se vratio na Cetiwe. A za{to? Zato: {to im je kwaz Danilo digao s vladawa (smenio . Narednog dana. nameran “udariti na Lesendru i wu sad ili nikad od Turaka uzeti”. novembra 1852). decembra Vuku Karaxi}u. kako je to stajalo u pismu. Sa~uvano je pismo popa Vuka Popovi}a.IP) u Senatu wihovog vojvodu. pripremqena u kwa`evskoj kancelariji na Cetiwu. makar koliko delovala kao rezultat “istra`iva~kog novinarstva”. da su se u velikom broju iskupili i sami na ostatak otpadnika napali i sve wih na pokornost kwazu priveli” (3. da nameravaju i @abqak da spale.CRNOGORSKA POHARA KU^A 99 vidokrugu. “odmah. Domovi ovih odmetnika. novembra/4. pisano iz Kotora 22. ali nije rekao {ta se sve tamo de{avalo. i da boqe uvere kwaza svoga o predaji i iskrenoj poslu{nosti svojoj. sveska 5 . iz kwa`evskog kruga: “U o~i Aran|elova dnevi doleti glas na Cetiwe da su se odmetnuli od Crne Gore svi Piperi. 261). . 8. odmah su bi li oboreni i razru{eni. {to im je zabranio da ne kupuju fi{eke na drugu stranu do na Rijeku (Crnojevi}a . decembra 1852). 18/30. da su odista Piperi glavu svoju u skut zakonitog vladateqa preklonini. Drugi.maj 1931. da se kwaz Danilo ve} zaputio ka @abqaku. nije iskqu~eno da je i ova pri~ica. a wihove familije proterane iz Crne Gore (49.IP) na ku}e. Poruke i tuma~ewa. utoliko pre {to se navodnoj piperskoj pobuni ni tada ni kasnije nije pridavala posebna pa`wa. rekav{i da je jedan deo Pipera “odmah pao pred noge kwazu”.IP) prve starje{ine. a wihove familije u cjelini protjerane iz Crne Gore” (4.

i o~ituju mu (potka`u . sav zadihan i u znoju. vaqda. odmah kad je do{ao na Cetiwe (po{to se vratio iz zapo~ete »dr`avni~ke posete« crnogorskim nahijama . 48).IP).IP).100 Ilija Petrovi} Po ovome glasu kwaz 10. bili su ugovor u~inili s Turcima. oko 900 pu{aka svi quti ubojnici. »A je li ve} ko od Pipera u ovo wihovo kolo poigrao?« . novembra s alaj barjakom okupi do 1. da je ve} u wihove ruke grad (pao).1855). ne dao Bog. djeco. . a na~elnik je ovoj raboti bezobrazni Radovan (Mr~arica . a Vuk Vr~evi}. gde i kako saznalo za pipersku “pobunu”. Sjutra dan druga opet vojska otide za wim. i tek {to su ovi u Rije~ku nahiju stigli.IP) wih 14 qudi (104. pa pod krvni~ki jaram ostati«. dakle. re~e kwaz” (114.upita kwaz. tre}a se vojska otisne pono}i.IP) sve one {to su o pobuni i izda(j)i radili. i s topovima oglasila. podmiti ih vjerolomni skadarski zabit Osman pa{a. novembra po novom ra~unawu) krenuo “u dr`avni~ku posetu” Rije~koj nahiji. od Maratona) da kwazu javi za tamo{wu “pobunu”: “Eto. gra- . »Ada kad su mi ostali Piperi vjerni. za nevjernike mi nije ni stalo. dve i po godine sekretar kwaza Danila (6. niti ih pu{ti{e da se k wima primi~u. i pred wom \or|e i Pero (Petrovi}i .IP) da one Pipere Stijewane (fnajkrajwe na granici selo u PipereQ). Gospodaru. gubao ga onaj tvoj lijepi hqeb {to si mu iz tvojih ruku dao. po{to je. Vr~evi} veli da je “prva i najpoglavitija stvar kwazu bila to.. pismo 41. da bi se posle tri dana obreo u Ceklinu. gospodaru. ovoga puta najverovatnije “po ~uvewu”. da im pomogu biti (boriti se .IP) s wima. uzdam se u Boga jakoga. i osvoje grad i sve okolne ku}e. do{ao je kwa`ev perjanik Smajo Piper. Sve to bilo je napisano “po ~uvewu”. i veselite se! Bi}e kako Bog ho}e«. ~inio je mu{ketati (streqati . ka`e. u neko doba. petnaestak godina kasnije zapisao da je kwaz “okolo 20 mjeseca oktobra 1852” (“okolo” 1. najzadwi Brankovi} i li`isahani}. niko drugi svoj obraz pod noge bacati. i svoga gospodara izdati. septembar 1852 . niti }e. Piperi. crn mu obraz bio«. ako bi po~em na wih jaka sila Crnogorska do{la. »Nije. i na juri{ udare na @abqak. 135-136). Nastavqaju}i svoje svedo~ewe o zbivawima u Piperima.Ma kad je dowa vojska na @abqak s udarcem pretekla kwaza. tada i kwaz zapo~ne boj s Piperima.000 Crnogoracah iz Katunske nahije. {to su pod turskom za{titom (jer se. mogao je posvedo~iti kada se (mada nedovoqno precizno). On je.. Tada kwaz u istom ~asu pred wima. nego igrajte. tr~ao sve od Pipera (ba{ kao onaj davni Filipides. A tamo. Vide}i se Piperi u nevoqi predaju se kwazu. i gone}i ih naprijed prepanu se i Turci. i poleti s wima u Pipere. pa niti Piperima dado{e pomo}.

da bi sprije~io tursku pomo} Piperima. to nije moja namjera bila. dakle. rije{io da u toku ugu{ivawa pobune u Piperima istovremeno izvr{i napad na turski grad @abqak. na osnovu ranije propagande koju su vr{ile turske vlasti iz Skadra. da se Osman-pa{a nije zadr`ao s vojskom okolo @abqaka«. pa je. da im ne bi prisko~ila turska vojska u pomo}. da ih pokorim). koje sam iz okolnosti nu`de poslao u zgodi. radi lakomstva i podlog mita po{li. savladali ih i “na pokornost kwazu priveli”.CRNOGORSKA POHARA KU^A 101 ni~e s Turcima . neki na~elnici-glavari odbjegnu u Skadar. a drugi se svi poko re.IP). neke pojedinosti iz toga pisma samo je preneo u svoj rad. Ali zato. pokori i odmah djelom poka`e za izgled (za primer .IP). ni dopisnik Srbskog Dnevnika ne pomiwu `rtve ove Danilove kaznene ekspedicije. Najpre je Radovan bio nezadovoqan Danilovom odlukom da se ne zavladi~i. govore}i: »Mi. i tek u Pipere do|u.IP). tek. [ta je tamo stvarno bilo. da bi potom vrlo studiozno obrazlo`io Danilovu “strategiju”: “Knez Danilo je. ni wegov a|utant. dok je kwazu samo preostalo da se saglasi sa “pravednom `eqom oru`anog naroda” da domovi “odmetnutih” Pipera “odmah budu oboreni i razru{eni. pu{tena je vest da su “poslu{ni” Piperi napali na “neposlu{ne” Pipere. kao {to i bi nepremjeno. i pred wima svojega brata Mirka (a ne sebe!?). a wihove familije u cjelini protjerane iz Crne Gore”. a tko je ovu sramotu na na{ obraz bacio eto ga u Skadru«” (114. ~ija je neka pisma imao u rukama (a da li ih je imao. Ako je. ali se zato nije mnogo udaqavao od onoga {to je Vuk Popovi} javqao Vuku Karaxi}u. 190).IP) drugoga naroda strogost wegova novoga vladawa i silu wegove prirodne energije.IP). no sam sqedstvije opredjeqenija nekolike vojske. Istori~ar Tomica Vuk~evi} kao da nije znao za zapis Vuka Vr~evi}a. ovo nije bio wihov prvi sukob. pitawe je i sad . Tim razlogom knez Danilo opravdava napad na @abqak ruskom poslaniku u Dubrovniku Gagi}u: »[to su Crnogorci albanski grad juna~ki posobili (osvojili . gospodine Mirko. one su nastale u me|upiperskom sukobu. nijesmo ni{ta kri vi nego Bo`ji i na{ega gospodara mrtvi i `ivi (!? . i do dva tri dana po{qe jednu hiqadu Crnogoraca. Tako je knez Danilo onemogu}io Turcima da pru`e vojnu pomo} piperskim pobuwenicima” (103. ta~no ocijenio da se radi o uticaju i nagovoru Turaka. Posebno je zanimqivo da ni kwaz. te je . 54). ako bi se Piperi protivo mene i moje vojske vooru`ali (kad sam po{ao. i bilo `rtava. Nebitno je kako su Radovan Be{ov Mr~arica i Kwaz “poravnali ra~une”.

samo je u kalendaru va`nijih piperskih doga|aja. nema `rtava. U putu prema Piperima.. namiri.zapalio Crnogorcu ili Br|aninu ku}u. tako i sve ostalo. tako da se i da nas o woj uglavnom }uti. “ubio nekoliko qudi. Piperi tako od turske pomo}i odvojeni. Kwaz Danilo izi|e 9/21.nevaqalstva. tako da kad je stigao na Pri~eqe. ostavili su ga `ivog. a ovaj zlikovac preko svega da glavom plati i mo`e ga slobodno onaj ubiti. kojemu je ku}u zapalio”). \. {to bi u ku}i propalo i izgorelo. ne ka`e da su se videli. ali su ga zamolili da.. “a Zeka Malog trpjeti. objavqenom 1994. R. Na pred loge vi|enijih piperskih glavara da se ne{to u~ini. to da se od wegovog imu}a. godine. ali tamo. podrazumeva se da nije pomenut ni piperski odgovor Turcima da im u jednom me|uplemenskom nesporazumu wihova pomo} ne}e biti potrebna. koji su Piperima u pomo} do{li. kako je Radovan bio uporan. makar onih koje i sam kwaz Danilo i wegov a|utant Bjeladinovi} priznaju u svojim pismima. Radovan ih je umirio re~ima da stvar treba prepustiti vremenu. predaju se kwazu i dobiju savr{eno opro{tewe osim wih petorice. koji su se ve} u turskoj vojsci nahodili” (81. godine “kwaz Danilo sa 1000 Katuwana do- . Narednih dana Radovan je usput obilazio svoje brojne kumove iz vremena dok ih je krstio u ime Vladi~ino. na piperskoj strani. podbada{e Osman pa{a ovo otud proiza{lo nezadovoqstvo i privla~a{e Pipere velikim obe}awima da se wemu podvrgnu. Radovana su presrela dvojica perjanika i rekla mu da ih je Kwaz poslao da ga ubiju. Kwaz mu je obe}avao da }e `iveti i raditi kao i u vreme dok je Crnom Gorom upravqao vladika Rade. kako ku}a. ne bi li se dozvao pameti” (50. saznao je da je Danilo u me|uvremenu dolazio na Stijenu. godine kona~no ga je otpustio. decembra 1852. jun 1976). ne{to vi{e od dve godine kasnije.102 Ilija Petrovi} stoga tra`io da bude oslobo|en perjani~ke slu`be i da se vrati u Pipere. O piperskoj pobuni pisano je i u jednom srpskom kalendaru iz 1856. novembra sa 1. na Stijenu. Radovanu zapalio ku}u. Kwaz Danilo je nahiju Pipersku napao s ju`ne strane. zle namere . pa se vratio na Cetiwe”. ukoliko negde sretne Kwaza. 69). po kome.000 oru`anih (qudi) protiv Pipera. 12. kod Spu`a. Popovi} zabele`io u (65) da je 21. gde reka Zeta granicu sa~iwava. u svoj Zakonik unosio odre|ewe ^etrdeset prvo. (Sasvim je izvesno da se Danilo nije prise}ao ovog “podviga” kad je. “Kad kwaz Danilo leti 1852 godine novi danak uvede. ali. po{to je jedan od wih bio kum s Radovanom. Naravno. nema popaqenih i razru{enih ku}a i nema proteranih familija. “ako bi koji Crnogorac ili Br|anin od opa~ine . I “pobuna” u Piperima prepu{tena je vremenu. porodici. 1854. i po nu`di se upustio u bitku s Turcima skupqenim oko Spu`a.

kojim Danilo u pismu ruskom konzulu Gagi}u obja{wava da mu nije “namjera bila” da poslatom vojskom osvaja @abqak. kojim se obrazla`e Danilova zamisao da “u toku ugu{ivawa pobune u Piperima. rezultat je nedovoqnog razumeva wa kalendarske razlike izme|u starog i novog ra~unawa u 19. druga 11/23. tako|e u Pipere. mora se zakqu~iti da se kwaz ve} u tom trenutku “sa sobom dogovorio” da sebe “proizvede” u boga i da s Piperima postupi kako je postupio. zadr`ao se tri dana i u mjestu pobune strijeqao 14 Pipera”. . novembra 1852). da je prva vojna kolona krenula u Pipere 10/22. 69) tvrdi da je Danilova vojska krenula na Pipere 9/21. izvr{i napad na turski grad @abqak” ne bi li tako “sprije~io tursku pomo} Pipe rima”. po dana{wem ra~unawu. .pismo od 12/24. dakle. . i pored turskog otpora. ve} on sam. pismo 41.Vuk Popovi}.jedan vojvo|anski kalendar (81. . u koji pada Aran|elovdan (piperska slava). za razliku od datuma (i drugih prate}ih podataka) koje su sa vremenici Danilovog pohoda na Pipe re i potowi tuma~i wegove strategije ponudili ~itaocima ciqno. 21. i Crnogorci svoj barjak na wemu razvili” (3. novembra 1852. bilo zauzeto “na juri{” (55. broj 44 od 13/25. u skladu s “vi{im dr`avn(i~k)im interesima”: . . 135-136). novembra (po novom ra~unawu). novembra. i drugog. odnosno. datum \.Nik~evi}u se nije dalo da zapazi protivre~nost dvaju svojih sopstvenih stavova: prvog. i 20.CRNOGORSKA POHARA KU^A 103 {ao u Pipere koji su se pobunili protiv poreza koje je kwaz zaveo. taj “pobuwenik” ostao je usamqen i niko mu se od Pipera nije pridru`io) oko 3. novembra Srbskom Dnevniku naga|a da su “ne ki Cekliwani oteli grad @abqak. U datumu koji je u prethodnom pasusu upisan kurzivom dve su gre{ke: nije se radilo o decembru ve} o novembru. Popovi}a “tehni~ka” je gre{ka. ve} su to uzeli “neki tamo” bez wegovog znawa (103. 8/20. {to }e re}i: na pojutarje Aran|elova dne. 190).. tako da je to utvr|ewe. 21. godine. veku. Danilov “izlet” u Pipere dogodio se na dan koji su Piperi sa~uvali u svom plemenskom pam}ewu: na Aran|elovdan. 427-428). a sam dan. veli da je vest o pobuni stigla na Cetiwe 7/19 (uo~i Aran|elova dne). a tre}a u no}i izme|u 12/13 (23/24) novembra na @abqak (104. Bilo kako bilo. kao da se nalazio na licinom mestu.Vuk Vr~evi} veli da je kwaz saznao za “pobunu” Radovana Mr~arice (po tvrdwi perjanika Smaja Pipera. a iz kwa`eve poruke da }e biti “kako Bog ho}e”. novembra.. ne vojvoda Mirko.

Jo{ s prole}a 1852 . godine. naro~ito u Hercegovini.. hercegova~ki i bosanski pa{a zapo~nu pripreme za napad na Crnu Goru i pokore je “zbog ne~ove~nih wihovih postupaka”. novembra 1852. dok je kwaz Danilo oru`anom si lom smirivao pipersko nezadovoqstvo wegovom “poreskom politikom”. koncentrisala je znatne snage i u tom kraju. Ustanovqewe kwa`evskog dostojanstva u Crnoj Gori nije bilo po voqi ni Austriji ni Turskoj.maj 1931. ali ga Crnogorci tamo u grdnom okr{aju savladaju. 427-428). ostao u crnogorskom narodu poznat kao Prva Omer-pa {ina vojna” (55. od posebnog zna~aja bila je turska namera da sp re~i weno daqe ja~awe. Turcima je to bio razlog da skadarski. istureno tursko utvr|ewe prema staroj Crnoj Gori. 262). Za Crnu Goru. samo da Crnu Goru pokore i uni{te” (4. prva je u tome videla ja~awe ruskog uticaja na wenu {tetu.da bi spre~ila Crnu Goru da poma`e hercegova~ke ustanike . Osman-pa{a pi{e Ismail-pa{i mostarskom da je sultan. kwiga VIII. i 17. decembra uputio slede}u proklamaciju Piperima i Mora~anima: “^ujete i vidite. pale i robe. sveska 5 . Turskoj je poslu`ilo to {to su Crnogorci 23/24. po~etkom de cembra 1852. da sva mogu}na sredstva upotrebe i da ni~ega ne {tede. budu}i mu je “neodlo`na `eqa Crnu Goru sasvim iskopati za bezbrojna wena zlo~instva. Turskom vojskom komandovao je. Osman-pa{a skadarski udari na Rije~ku nahiju. Omer-pa{a je prikupio vojsku i izme|u 15. uprkos pobedi. koje bi. Ne ~ekaju}i mnogo. godine. Proklamacijom u odbranu. Na Cetiwu se posle desetak dana saznalo za turske namere. godine zauzeli tvr|avu @abqak na Skadar skom jezeru. po pretpostavci. tamo pretrpeli velike `rtve. Sva . Po{to su Turci u me|uvremenu preoteli @abqak i. Omer-pa{a Latas po kome je crnogorsko-turski rat 1852-1853. s jeseni 1852.. “sa 12. Najpre.Turska je po~ela gomilati trupe u Hercegovini. krenuo iz Bitoqa prema Skadru. a posle crnogorskog osvajawa @abqaka. dok je druga s pravom smatrala da bi politi~ko i vojno ja~awe Crne Gore moglo podsticajno delovati na oslobodila~ko i ustani~ko raspolo`ewe wenih srpskih suseda. “Kao neposredan povod za napad na Crnu Goru. dovelo i do crnogorskog teritorijalnog pro{irewa. decembra 1852. kako je sila turska sa sviju strana nas opkolila i ho}e da na nas udari i nemilo da sijeku. odredio Omer-pa{u i Osman-pa{u. tako da je kwaz Danilo 29.000 “regularne vojske”.CRNA GORA PROTIV OMER-PA[E Ratom protiv kwa`evstva.

Zagar~anima. za zakon i za svoju slobodu i kako su besmrtno ime pred svijetom i obraz pred qudima zadobili. a samo je proklamacija Ku~ima dopuwena jo{ nekim porukama: “Spomenite se. oku{am. Su{tina ove dopune u proklamaciji nedvosmislena je: Ku~i su Srbi. kako su se borili protiv agarjanske sile za svoje ote~estvo. Sve to bilo je suprotno svemu onome {to je Danilo govorio o Ku~ima tri godine kasnije.maj 1931. prekidaju}i karavane i svaki saobra}aj iz me|u gradova” (42. koji nam gazi za kon i obraz na{. Nemojte. Do|e vrijeme. i neka se sad odlikuje pleme od plemena. govorio je tako. gdje su im crkve bez zvonaÉ. Spomenite se prvih bojeva i prvih junaka. i da vidimo ko je vjera. da hrabro do~ekamo na{ega zakletoga neprijateqa. prepanuti. kako stradaju na{a pravoslavna bra}a Hercegovci. Jer su wihove ~ete krstarile svuda. 265-266). kao {to ste vazda juna~ki do~ekivali. . Bog neka zna. da oku{amo na{u staru sre}u i da ne osramotimo na{e prve vitezove. I Bog vama i nama bio u pomo}!” (4. i svaki koji se ~asnim krstom krsti gotov je za svoj zakon. Komanima i Ku~ima. da jednom du{om i jednim srcem oku{amo na{u sre}u i da slo`no udarimo na starog na{eg du{manina. da im puteve ne napravqaju i kowe provodaju. da im opskrbu ne daju. Cucama. gdje hara~ pla}aju. da svog neprijateqa do~eka. Do|e vrijeme. wen tekst ne razlikuje se mnogo od onog poslatog u Pipere i u Mora~u. da u nas jo{ srpska i juna~ka krv ne te~e. Kwaz je poslao proklamaciju i Pje{ivcima. ko li je nevjera. svoju krv proliti. a uzdam se. iako mu je moralo biti poznato da se “ni Tu rci ni Arbanasi nikoga nisu tako bojali kao Ku~a. hrabri narode. pravoslavci. ]ekli}ima. Markovqanima. Eto zgode. juna~ke kom{ije. i nemojte da ih osramotimo. kwiga VIII. I u jednu rije~ spomenite se.CRNOGORSKA POHARA KU^A 105 je Crna Gora ustala na oru`je. pa onako bi smo isto i mi i vi. pak je slo`no i u jedinstvu do~ekajte. da ne robuju pod turskim igom. Sad ili ikad!” Narednog dana. sveska 5 . jer Srbin danas nema nikoga do Boga i svoga brata Srbina. da im slu`ewe ne ~ine. a boqi od boqega. ne daju}i Turcima mira. kako su se oni hrabro borili. ^evqanima. starih srpskih junaka. Nemojte se. hrabri narod. koga juna~ko srce slu`i. Bjelicama. da bi nam takav juna~ki kom{ija u muci pomogao. da ova moja goru}a preporuka kod vas pogine. a {to je bilo objediweno tvrdwom da su oni izdajnici. kako {to bismo i mi vama. ako i silna vojska na nas udari. ote~estvo i di~nu slobodu. gdje svake zulume i bezakowa turska trpe. moji vitezovi. da se vidi ko je vjera. ko li je nevjera! I evo zgode. da ovako i vi mislite i da }ete. kao i do sada svi zajedno zlo i dobro dijeliti. o juna~ki narode. jer sam se vazda nadao i uzdam se. da vas. 9). nego imajte nadu u Gospoda Boga.

Tek {to sam ja stigao tamo.stidjeli su se od svakoga. i bi ih utvrdili za sebe. U vezi s ovim posledwim. va`na je i napomena Marka Miqanova o po~etku rata 1876. 378)... to se o wima po~ne u vije}u premi{qati: ho}e li mo}i ustati da se biju s Turcima. ali wima ne}e mo}i biti da se biju od prve. Kod mene su se iskupili Ku~i i Bratono`i}i i oti{li smo na Sjenice.. meni je bilo dopu{teno bilo da se Ku~i pobiju s Turcima. Ja sam rekao da }e Ku~i ustati na Turke kao vazda..IP) je vije}ao sa svojima kako }e rat voditi i vojske raspore|ivati. jer poslije bi ih Turci opsjeli. . tom se Danilovom proklamacijom potvr|uju nedvosmisleni navodi Marka Miqanova da Ku~i u vreme Omer-pa{inog napada na Crnu Goru “nijesu bili pri kwazu. ne toliko radi prolivene krvi. te da su “stajali s Turcima u zajednicu do 1862. lo{e bi se provela.... il i da ~ekam {to najdaqe mognem da ne ~inim boj. jer prije im je bila granica oko Ribnice. kad je Turcima krenulo po zlu a Ku~ima napredak. Tako su stajali do posqedwega rata. . pa i od samih sebe. kwaz (Nikola . ali su oni opet osje}ali svoj slom i poni`ewe. Kad se po~elo o wemu govoriti. Rije{eno je da kwaz uzme jaku vojsku i da je vodi u Hercegovinu. kad i Crnogorci. Ja sam morao pustiti Ku~e i Bratono`i}e. Ku ~i nisu bili crnogorski podanici i da prisajediwewa iz 1831. vidio sam da Ku~i jedva ~ekaju da se pobiju s Turcima.. godine nije ni bilo. kako bi dr`ao Ku~e u stegu i pridobio ih za sebe. ali ne dado{e Turci.. Ja sam morao odmah do}i na Kosor. kad ja vidim priliku da ho}e Turci da ih ugrabe i utvrde. odnosno crnogorski podanici” (1. te ne bi mogli Crnogorcima pomo}i. Po tome. Kako su Ku~i bili u turskoj granici. poslate Ku~ima kao juna~kim kom{ijama.. a na druge strane Crne Gore da budu stra`e i da se niko ne bije. Po dogovoru na Cetiwu. pa{a do|e s vojskom na Medun. No kad sam opazio pokret u Ku~ima. a sami Ku~i i Bratono`i}i vrati{e se kao pobjednici. godine i rata s Turskom”. I ne samo to. ista ta dopuna Danilove proklamacije. da se brani.... Tome boju su drugi veliku va`nost davali.106 Ilija Petrovi} Mimo toga.. koliko zbog toga {to se vidjelo da u ovom prvom boju Ku~i i Bratono`i}i zatvori{e u Podgorici toliku silu turske vojske. osim kad bi bio napadnut. Kad sam do{ao u Dugu. a sada. wihovi glavari primali su platu od wih i narodu je dobro bilo. ^iji su Ku~i. godine: “Do velikoga rata Ku~i su `ivjeli u miru s Turcima. gledao sam da ne zapo~iwem boj. jasno kazuje da 1852. pa{a ode u Podgoricu. Prije ovoga mislilo se da na Turke sva Crna Gora udari. te su potjerali Turke niz Goru Kakaricku.

Ubrzo su Piperima. Napad i odbrana. najprije napadne Pipere i Bjelopavli}e. Pripreme Omer-pa{ine za napad na Crnu Goru i weno uni{tewe ne bi li se “za uvijek” u Hercegovini zaveo red. pop Ilija re~e da je nare|eno s Cetiwa da vojska crnogorska ne preska~e Mora~u (u Ku~e .srebrnih pu{aka. Ja sam mu rekao da nije tako nare|eno. te kwazu se obe}aju da }e wegovi biti i za wega od prvoga do posqedwega krv proliti. shodno tome.29.. prepu{teni sopstvenoj sudbini. po~asti lijepo.IP). tako|e je razbijen” (49. Ne znam za{to bje{e pop Ilija to izvrnuo. a sad im ga je zaiskao Omer pa{a. Kwaz im zahvali za ovo prijateqstvo. a da bi se izbegao mogu}i udarac s le|a. na Stijeni Piperskoj nanese Turcima te{ke gubitke. I drugi Osman-pa{in odred upu}en na Bjelopavli}e.. Kad smo po~eli razgovarati gdje }emo koju vojsku razmjestiti. “Ku~i su `estoki lavovi... I ovo je u sadawoj nevoqi velika radost i pomo} za wih” (104. nastavak . 8. Komandant ovog turskog odreda pobje`e u Spu` a zatim u Podgoricu. i najposle re~e im: da izaberu oni me|u sobom 24 po{tena ~ovjeka.... ustavi (zadr`a) pu{ke. samo da im ne uzimqe hara~ i da im daÉ praha i olova. Ku~i.. ^uje se zlo i za Pipere i Ku~e! E da Boga! e da jokle (otkud . januara (u jeku Omer-pa{inih priprema) pop Vuk Popovi} pi{e Vuku Karaxi}u. s wim je do{ao i pop Ilija Plamenac. “Osman-pa{a Skopqak. ostado{e bez oslonca u crnogorskoj vojsci i.. januara 1976). podrazumevalo se da najpre treba “sredi ti” Bjelopavli}e. Samo nedequ dana kasnije. Prema Vujovi}evom pisawu. no Ku~i s Turcima {to u~ine. bile su za vr{ene januara 1853. potpuno razbiju Turke. tek stvar ispade tako da nijedan vojnik crnogorski ne pre|e granicu” (1. opet iz Kotora. 150). koje }e on u~initi za senatore. da se vidim s wim.IP) pomo}i! Propa{}e bo(j)im se!” (104. Kako 3/15. godine. 145-146). Pipere i Ku~e. ali ne pomiwu}i kwa`evu proklamaciju.Oni nijesu nikad nikome hara~ pla}ali. skadarski pa{a. januar 1980). i zato onomadne do|u na Cetiwe wihovi glavari..CRNOGORSKA POHARA KU^A 107 Poslije toga do{ao je vojvoda Bo`o Petrovi} u pipersko selo Rogame za glavnoga komandanta na ove strane. 288 ).. Ku~ima i Bjelopavli}ima nametnute “uvodne borbe”. tako. pop Vuk mogao je javiti svom imewaku Karaxi}u da “izgorje{e Turci Martini}e. ^etiristo Pipera. .. 8. dade im wekoliko tovara praha (baruta). zaplijeniv{i im ~itavu komoru. ali su Turci svuda bili pobe|eni i vra}eni na polazne polo`aje (53. A po{to im prisko~e u pomo} Ku~i i Rov~ani. pismo 44. pa su se uzjarili (razjarili).I za tvr|u vjeru ostave mu 12 ledenica . pismo 45. Ja sam oti{ao. . nastavak 4.

ne mewaju}i prvobitnu zamisao “da jednim sna`nim prodorom kroz Bjelopavli}e odvoji brdska plemena od Crne Gore. godine. Nik{i}a i Trebiwa. kako to ~itamo kod Marka Vuja~i}a. nastavak . prema ^evu. januara 1976). Zete.000 ratnika iz Bjelopavli}a. ali se nijedno pleme nije odazvalo wegovom pozivu. sredinom marta 1853. Ili. Po naredbi sultanovoj. Dervi{-pa{a od Grahova. ali su zato Br|ani “listom po{li u pomo}” ugro`enim Crnogorcima. Bila je to brojno malena snaga prema sili kojom je zapovijedao turski glavni komandant” (49. Ali i pored borbene spremnosti Crnogoraca. od Bara.29.000 vojnika napao Crnu Goru. iako iz razli~itih pobuda. Borbe prestado{e. Ku~a. a svi mu{karci od 13 do 60 godina pod oru`jem. Omer-pa{a ponovo uputi proglas plemenima da se predaju.300. dok austrijski izvori ka`u da ih je bilo svih 10. snage su bile neravnopravne. wima se prikqu~ilo i 10. 8.108 Ilija Petrovi} Za odbranu od Omer-pa{inog napada.000 boraca. januar 1980). Februara 1853. nastavak . skadarski. Pipera. a crnogorske predstra`e javqale su o svojoj spremnosti da se odupru turskom napadu. I tako. Omer-pa{a je. a Osman-pa{a Skopqak. Omer-pa{a povu~e vojsku do Spu`a i Podgorice. 140). 8. Juna~ki otpor Crnogoraca u ratu sa Omer-pa{inom vojskom odjeknuo je u svijetu. delegacija Ku~a otputovala je kod vojvodaÉ Rista Bo{kovi}a i Jola Pileti}a i izrazila spremnost da prisko~i u pomo} ugro`enim Bjelopavli}ima. “Tako su Ku~i poru~ivali kwazu Danilu da su “ujediweni da ginu i da brane svoju vjeru od neprijateqa”. “kad bi imali xebane” (9. Rovaca i Mora~e (9. Zajedno sa Rov~anima i Bratono`i}ima. »na putu od Nik{i}a do ^eva«. a kad ostane onaj posqedwi i on }e biti Crna Gora i bori}e se dok mu ne iskapqe posledwa kap krvi«. Rije~anima. a naro~ito kod Ju`nih Slovena. a onda. Na drugom mestu ~itamo da je za rat protiv Omer-pa{e po Staroj Crnoj Gori mobilisano oko 9. 8. Crmnice. Spremnost na odlu~nu odbranu izra`avali su i oni koji su se nalazili na podru~ju iza linije fronta. da krene u pravcu Cetiwa” (49. kwaz Danilo mobilisao je oko 4. Umjesto wih odgovorio mu je kwaz: »Crnogorci se ne}e predati dok ijednog traje. prema Cetiwu. zauzele kod Porte da se obustave neprijateqstva.29. Narod u Sr- . Crmni~anima i Qe{wanima (53. 128 ). a uz to Crnom Gorom je harala glad. nastavak 4. godine zapa`eno je da se na turskim polo`ajima ne{to de{ava. sam Omer-pa{a nadirao je od @abqaka i Podgorice. januar 1980). odnosno Katuwanima. “Sva Crna Gora bila je ratni logor. Kwaz Danilo zatra`io je hitnu pomo} Rusije i Austrije i one su se. sa 60. po{to sastavi svoje snage.000 vojnika.

ali bojim se da je najvi{e s doma}e nesloge. Vojvodini i drugim krajevima pozdravqao je crnogorske borce. a nebitno je pri tome {to se desilo da neki prvaci brdskih plemena. kad su se na sve strane s krvnicima klali. divio se wihovoj neustra{ivosti i upore|ivao ih sa kosovskim vitezovima” (5. u ratu protiv Omer-pa{e. Ja ne znam ali je to zato {to smo se izrodili. kukavi~ki . 28-29). sela osvajati i paliti. ili {to se nijesmo onoj turskoj sili u goste nadali. Tomica Nik~evi}.IP) upu{tasmo na{u bra}u Bjelopavli}e i juna~ko pleme gra hovsko”. A kad je kwaz Danilo stvarao crnogorsku krstonosnu vojsku (1853) nije se otvoreno bavio brojno{}u jednih i drugih. koji nisu bili Crnogorci (103. Vuja~i} mo`da neoprezno pi{e samo i jedino o “juna~kom otporu Crnogoraca” i crnogorskim borcima. ne bi li Omer-pa{in napad bio zaustavqen i “wegova” dr`ava spasena od propasti. bili i brojniji od Crnogoraca. i nekrst s ku|nog praga odgonili. Utoliko je ~udnije {to pop Vuk 9/22. marta pi{e svom imewaku iz Be~a da tokom Omer-pa{inog pohoda “i Piperi.IP) s pu{kom u ruci. Zato ho}u da se uvjerim do ~ega je to lani bilo. Crnogoraca i Br|ana. ali je posredno ipak priznao da nije bio najzadovoqniji odzivom onih prvih: “Mnoga plemena ne pregnu{e onako kao {to su pregiwali na{i stari neumrli junaci. po{to su u ratu s Omer-pa{om u~estvovali i Br|ani. No. dakle. glavare sje}i i u gvo`|e zakivati” (104. koji su stijena i kqu~ sve Crne-gore. i jedni i drugi pru`ili su Turcima sna`an otpor. ~ini se. 191). one. nevjeste i |evojke grabiti i razvra}ati. jedan od “va`ni h” Danilovih biografa. I Omeru lako je bilo. “otkrio” je da su se crnogorski ratnici slabo odazvali na otpor Omer-pa{i zbog “defetisti~kog” delovawa “udru`ene opozicije” u Crnoj Gori. Rov~ani i Ku~i. izjave svoju pokornost Omer-pa{i (9. no mrcino (sramotno. i za{to svaki ne sko~i na svome sentu (zavi~aju . koji na taj na~in poku{ava da opravda svoju molbu Austriji i Rusiji da interveni{u kod Porte. pa je wihova antidanilovska djelatnost iz ovoga perioda ostala neuo~e- . Pero Tomov Petrovi} i \or|ije Petrovi} su u toku ovoga rata u~estvovali u vojnim operacijama Crne Gore. bi}e da je Vuk Popovi} sadr`aj svog pisma “pozajmio” od kwaza Danila. Bezmalo ceo vek kasnije. koji su. iz sigurnosnih razloga. prevari{e i izdado{e bra}u svoju. 158-159). pismo 47. Pa ka`e: “Izgleda da je otkazivawe borbe protiv Turaka u toku rata 1852-1853 godine organizovala udru`ena opozicija \or|ija Petrovi}a i Pera Tomova sa jednim dijelom crnogorskih glavara i starje{ina. Na kraju. 128).CRNOGORSKA POHARA KU^A 109 biji. i bez mita kroz tvr|e (tvr|ave) s vojskom prodirati u Crnu Goru.

a vjerovatno i organizovali otkazivawe mnogih vojni~kih starje{ina i wihovih jedinica u ovom ratu. po{to su se mnoge stva ri u me|uvremenu slegle. i to je razumqivo. prijateqa i politi~kih privr`enika.. U Arhivu Dr`avnog muzeja u Cetiwu nalazi se jedan dokumenat koji se u tom pogledu direktno odnosi na \or|ija Petrovi}a. Kao. koji dodu{e nijesu ni potpuni ni neposredni. na primer: Izgleda da je protiv rata s Turcima bila udru`ena opozicija. u kojemu ga ovaj obavje{tava o razgovoru s Omer-pa{om i pa{inim pristalicama da pomognu \or|iju u wegovim eventualnim planovima protiv kneza Danila. nema direktnih dokumenata. Me|utim. Da pretpostavimo takvu mogu}nost daje nam povoda poznata ~iwenica da je me|u organizatorima defetizma bio. ostavqeno da “otkrije” pretpostavku kako su . Peru Tomovu Petrovi}u.. ~ija antidanilovska delatnost tada nije uo~ena. ali nije iskqu~ena mogu}nost da je podr`avao sve unutra{we otpore protiv kneza Danila. Nijesmo prona{li vi{e nikakvih dokumenata koji bi objasnili da li je \or|ije Petrovi} {to preduzimao povodom ove ponude. Po nekim podacima. takve ponude dobijao i u toku politi~kih borbi protiv Petra II. O drugom predstavniku opozicije iz ovoga perioda. posredni su dokaz da je u takve poslove bio umije{an i Pero Tomov. kad se posmatraju u svjetlosti ranijeg i kasnijeg politi~kog stava Pera Tomova i \or|ija Petrovi}a. a ni obilati..... ipak doprinijeli. po~nu baviti proizvodwom najraznovrsnijih zakqu~aka zasnovanih iskqu~ivo na domi{qawima. neki podaci daju razloga za pretpostavku da su oni. Radovana Pipera Mr~arice. 192-193). i to wegovih ro|aka. Ali podaci koje imamo o politi~kom stavu i defetizmu mnogih glavara. i pored u~e{}a u ratu.. senator Andrija Perovi}-Cuca” (103. da se zakqu~iti da su i Pero i \or|ije mogli biti organizatori defetizma. tako da je we mu. koliko je bar dosada poznato o wegovoj politi~koj djelatnosti stupao u neposredne politi~ke veze s Radovanom Mr~aricom. Ako je Danilov kult stvaran kao deo porodi~nog truda da se razvije kult takozvane svetorodne (sa samo jednim svecem!) dinastije Petrovi}a-Wego{a. i Perov najbli`i saradnik i zet. pored ostalih vo|a tada{we opozicije. Karakteristi~no je da je \or|ije Petrovi}. upu}eno \or|iju Petrovi}u 1852 godine.. ali koji. \or|ije Petrovi} nije. ali se ~italac ovog ne{to {ireg izvoda iz Nik~evi}eve kwige mora zapitati kakvi razlozi nagone pojedine istoriopisce da se. Nik~evi}u. To je jedno pismo piperskog pobuwenika u emigraciji. bez obzira na wihove politi~ke tendencije.110 Ilija Petrovi} na.

i takvi su nam naopaki istoriopisci potrebni. Ipak. “vojvoda Mirko naredio da se preostala municija i hrana smjeste u manastir Ostrog. Ali. kako bismo mi znali {ta je uistinu bilo. “Danilo i Mirko su bili svjesni da sa protivnicima moraju kona~no raskrstiti i o~istiti Crnu Goru od svakoga ko je protiv wihovih reformi u dr`avnoj upravi.IP) su mislili da }e ponovo do}i do rata sa Turskom i da zbog toga treba imati ne{to municije i hrane prema Br|anima. Podaci na osnovu kojih za jednog od wih izvla~i zakqu~ke nepotpuni su i posredni. iz ~ega zakqu~uje da bi ba{ oni. neka. na granici prema Nik{i}u. utoliko pre {to je takvih ponuda bilo i ranije ali na wih nije odgovarano. budnost prema Turcima i wihovom povezivawu sa nekim glavarima nije popu{tala”. po{to mu se i zet nalazio me|u “udru`enim” opozicionarima. januara 1976). Jer. u uslovima dok se turski napad tek o~ekivao. ali se pretpostavqa da je me|u organizatorima defetizma bio i on. O~igledno. {to ne iskqu~uje mogu}nost da je time podr`avana antidanilovska delatnost. Turska vojska je pre{la preko wih. jer da nije wih. najvi{e zbog toga {to im se nije mogla brzo pru`iti pomo} u municiji i hrani” (53. iz bezbednosnih razloga.CRNOGORSKA POHARA KU^A 111 vjerovatno \or|ije Savov i Pero Tomov uticali da se Crnogorci ne odazovu pozivu u rat. da se tamo ~uva. Oni (Danilo i Mirko . Za drugog nema dokumenata. a ne dose}a se da Crna Gora. mada nisu odr`avane veze s ponu|a~ima. Turci jo{ nisu bili u{li na teritoriju Crne Gore. za svaku potrebu. nije bila ni spremna ni voqna da Bjelopavli}ima pru`i pomo} (“nije mogla brzo pru`iti pomo}”) u odbrani od turske vojske. koja se pripremala za odbranu od Omer-pa{inog napada. a nema dokumenata koji bi potvrdili nekakve navodne ponude. nastavak 5. Kwaz i Bjelopavli}i. kako bi snage bile ujediwene za bo qu odbranu. 9. kao u vojnom slagali{tu. Pero Tomov i \or|ije Savov. naro~ito Bjelopavli}i. a od Bjelopavli}a se o~ekivalo da “svoj” . mogli biti organizatori defetisti~kog dr`awa raznih vojnih stare{ina i wihovih jedinica. crnogorska vojska bila je pripravna za odbranu. ovaj se tuma~ bavi crnogorskom pomo}i Bjelopavli}ima u nekoj vremenski neodre|enoj ugro`enosti. zapalila oko tri stotine ku}a i opqa~kala im veliki dio stoke. U Omer-pa{inom napadu Br|ani su bili u vrlo te{kom polo`aju. te je. za hitne potrebe ako ih Turci napadnu i poku{aju ponovo odvojiti od Katuwana. Od na{ih savremenih tuma~a “Omer-pa{ine godine” saznajemo da je stalna napetost na granicama s Turcima uticala da Danilova i Mirkova o{trina prema opoziciji u zemqi donekle popusti.

Oni su Crnoj Gori grdne {tete u~inili. a kad Ku~i vide{e da se turska ordija golih {aka vra}a. Oni su qudi nepostojani. I Danilo i Mirko prividno su pre{li preko ovog »slu~aja«. Poslao je zbog toga perjanike za najuglednije Bo{kovi}e (ali) bratstvenici nijesu dali da ih odvedu. Tada su bili oni svi na strani Turaka. Oni su onoga. poruke svetu i{le su preko Trsta. smislio obmawiva~ku pri~u o ku~kom “doprinosu” Omer-pa{inoj vojni. Na drugoj strani ~itamo da su “Ku~i stari otpadnici. ~ime su se oni naime hteli kod crnogorskog kwaza nanovo dodvoriti” (2. u igru uvodi “zaverenike” protiv kwaza Danila i ka`e da su “zavjerenici odlu~ili da napadnu ovo slagali{te da bi se naoru`ali. kao na primer i u posledwem ratu s Omer-pa{om. Kwaz opawkava Ku~e.. onda su oni napali iz zasede na jedno odeqewe turskih kowanika i pobiju ih. pa {to im Bog da! I onda. gde je. zahvaquju}i ~iwenici da je odskora bio zet jedne tamo{we ugledne srpske porodice. izdaju}i je u najopasnija vremena. 9.112 Ilija Petrovi} rat za Crnu Goru dovr{e samostalno. za umiliti se kwazu i Crnogorcima. Oni su od velike {tete Crnoj Gori. Vojvoda Mirko htio je u prvi mah da mirno rije{i »nemili slu~aj«. misle}i da }e Omer-pa{a Crnu Goru pokoriti... s obzirom na ponos tako jakog i uglednog plemena kao {to su bili Bjelopavli}i” (53. ali nijesu htjeli da ga zaborave.. nastavak 5. Poja~ali su stra`u oko ostro{kog manastira i uglavnom to je tom prilikom bilo sve. {to su bili svi listom Turcima pre{li. i u novinama na strani pisano je onako kako je on hteo. prijateqi kwa`eve ku}e (kwa`eva sestra Jana bila je udata za vojvodu Rista Bo{kovi}a). bez crnogorske pomo}i. kao i u posledwem ratu sa Omer-pa{om. isti taj tuma~. oni su bili svakad na strani onoga. Kad su pak videli da se Omer-pa{a natrag povukao. a ne drugim bjelopavli}kim bratstvima. Otud je i krenula pri~a da su “Ku~i bili odvajkada neverno i nepostojano pleme. tri godine kasnije. a ~as crnogorski. To im nije bilo te{ko. broj 70. oni su se u velike nadali da }e Omer-serdar Crnu Goru pokoriti sa svojim golotrbim nizamima. Tra`ili su na~in da izazovu Bjelopavli}e i da se osvete kako su oni znali. potpuno nemotivisano i nekontrolisano. ko im vi{e dade. koji im je ve}e koristi pru`ao. januara 1976). Na ~elo ovih zavjerenika nalazili su se Bo{kovi}i iz Orje Luke. wegov uticaj mogao biti najopipqiviji. jer ~as su turski. namjeravaju}i da ga »pripi{e« svojim »prijateqima«. 465). i bili su uvek u najopasnijem polo`aju i vremenu podle izdajice. Zbog toga {to je kwaz Danilo. Da. iz ~ista mira. od 10(22) jula 1856. i za pokazati da su oni .

najverovatnije. decembar 1976). naravno. ne{to savremenijom terminologijom: “Zbog takvog opozicionog stava prema kwazu i reformama Ku~i se u vrijeme Omer-pa{ina napada na Crnu Goru i ne tuko{e sa Turcima. I francuske novine javqale su da su se “u vreme Omer-pa{inog pohoda na Crnu Goru Ku~i borili na turskoj strani” (60. nastavak 56. Ovom autoru kao da nije poznato da je Omer-pa{a krenuo na Crnu Goru sa nekih drugih strana. naj~e{}e kazivanih u prepisci sa ruskim. navrh Vijetro{e (iznad Peute . Ku~i su se. a krenuli su i u pomo} Crnoj Gori. da se biju s Turcima. kud ste digli te barjake?«. broj 57. Mnogi se tuma~i Danilove vladavine. jer to je slavqe zna~ilo da ga zovu na mejdan. i da okrene vojsku na wih. Marko Miqanov mogao je ispri~ati kako je stvarno bilo u Omer-pa{inoj vojni na Crnu Goru. no krenu{e nekoliko vojske s barjacima da idu preko Pipera u Bjelopavli}e. Danilo je izmi{qao kojekakve pri~e koje bi wegov odnos prema Ku~ima opravdao. broj 335 od 5. Ku~i. ali Piperi im ne dado{e pro}i preko sebe. Ku~i se ni tada ne olijeni{e. 19(31) jul 1856). kriju}i se. decembra 1858). francuskim. a ne na Crnu Goru. ali i u na{em vremenu. ve} ih pusti{e da pro|u kud su planirali (52. Za razliku od Danilove pri~e o Ku~ima “izdajnicima i otpadnicima”. svi Ku~i su se okupili naspram wega.CRNOGORSKA POHARA KU^A 113 svagda verni svome ote~estvu. na{li na turskoj strani. vode}i istrebqiva~ki rat protiv Ku~a. napadnu iz zasede na jednu ~etu turskih kowanika i toliko ih iseku da je jedva glasnik utekao (3. gdje je bio kwaz Danile naspram Omer-pa{e. 30. engleskim i austrijskim konzulima u Skadru i Dubrovniku. i danas. Ovim se Ku~ima kwaz Danilo obradovao i blagodario im. preko Pipera do|o{e u Bjelopavli}e na Orju Luku. videli smo. da bi ga izazvali da ide s vojskom na wih. sukobili s jedinicama pa{e skadarskoga i porazili ih. a nekoliko prijekim putem i po no}i. a ne preko Ku~a. dr`e Danilovih la`istavova. i odatle su u~inili slavqe iz pu{aka. tako da Savo Matov Martinovi} nije imao . Kasnije. Tako za `ivota Danilova. u pripremnoj fazi za Omer-pa{in pohod. Omer-pa{inom. pa je tako “slo`io” pri~u da su se Ku~i u tom ratu. govore}i: »Gdje }ete. godine krenuo na Crnu Goru i do{ao u Podgoricu. on je svedo~io i slede}e: “Kad je poturica Omer-pa{a 1852. Onda se nekoliko Ku~a vratilo. kao dvadesetogodi{wak i. No Omer-pa{a ne okrenu vojsku na Ku~e. Marko Miqanov o Omer-pa{inom pohodu. koji su na nekoj tre}oj strani. u~esnik u ku~kom otporu turskoj sili.IP). ~ime se istina potpuno krije i zloupotrebqava. no otide u Bjelopavli}e.

Na drugoj strani. pa im se nije moglo pripisati da su kwaza izdali. a. kao Piperi.. To je bilo dovoqno da se sukob pro{iri i da se u wega ukqu~e i neka brdska i hercegova~ka plemena.114 Ilija Petrovi} pravo {to je u jednoj pjesmi. Turaka je poginulo 64. jer Ku~i tada nijesu bili pri kwazu. Ku~i su tada juna~ku pjesmu zaslu`ili. moglo se od Novice Cerovi}a saznati da je u brojnim okr{ajima poginulo 76 naoru`anih Br|ana. pove}a grupa Turaka iznenadno je usko~ila u Vasojevi}e i tamo. imala je 114 mrtvih i vi{e od sto rawenih... da ugodi kwazu i vladi. odnosno crnogorski podanici. vaqa navesti primer koji takvu pakosnu i zlonamernu tvrdwu u potpunosti obezvre|uje: Januara 1855. stignu ih. Ku~i su toga puta ~inili za Crnu Goru sve {to su mogli”.. dok je svega pet Srba poginulo (4. 255. pobiju ~etvoricu. ni{ta im se ne bi smelo prebaciti.jul 1932. kwiga XI . turska vojska koja je istovremeno udarila na \ur|eve Stupove. Oni su tada pod Turcima bili. trojicu posekla i otela stoku. Kad je do{ao Omer-pa{a s vojskom u Bjelopavli}e. petnaestoricu rane i stoku vrate. ~im su se pribrali. godine. ako mu i ne bi pomogli. pohitaju za wima. Uz Danilovu pri~u da su Ku~i uvek izdavali i wega i Crnu Goru. Pre`iveli ~obani. i Ku~a me|u wima... Krajem februara. nazvao Ku~e izdajnicima... u napadu na ~obane. 64). .. i Vasojevi}a. te da su Turci pobili (“u ogaw bacili”) i 35 `ena i dece.. jo{ mawe izdajni{tvo pripisivati (1. i 378). a ne izdajni~ku.

ima se na smrt osuditi. i {to su se na wih Crnogorci naturivali i t. opozicija tek samoprogla{enog kwaza. juna. jer }e u ponovqenom slu~aju biti nemilosrdno ka`weni. a Troji~indan 30. pisan 16/28. da igraju. koji bi se usudio javno ili potajno zemaqsku xebanu grabiti”). “Svetovid”. d. te da je 1854. po{to nazna~imo da Tro ji~indan (Trojice. kako bi ih kaznio.BJELOPAVLI]KA “BUNA” Opro{taji. juna o de{avawima pod Ostro{kim manastirom: “O skup{tini u Ostrogu manastiru o Troji~inu dne mogu vam javiti da Br|ani malo da se nijesu s Crnogorcima krvno pobili. prema zvani~nom tuma~ewu. kwaz Danilo je po`urio da u Bjelopavli}ima isproba svoje “vite{tvo” i do kraja iska`e sva obele`ja svoje “qudskosti”. Ali. vite{tvo. a ovde }e. Uzrok vele bio je taj {to su se `ene sramotno natjerivale. objavqen u Svetovidu. Duhovi) pada u pedeseti dan po Vaskrsu. isto }e tako biti i svaki drugi kastigat. (Pou~en tim slu~ajem. Sve wih ro|aci su uzeli u za{titu. Nezadovoqna Danilovim nepristajawem da preuzme cetiwsko vladi~anstvo i uspostavqawem kwa `evstva u Crnoj Gori. zato. najpre biti ponu|eni tekstovi najstariji po postanku. da bi posle “privremenog opro{taja” uspostavio kakvu-takvu ravnote`u. uz pret wu da se ne {ale svojim glavama. naziva prvog svetovnog upravqa~a Crne Gore “krivokletnikom i huliteqem koji misli da nas zauzda da igramo kako on ho}e” i. godine Vaskrs bio 11/23. kwaz je naredio da mu na Cetiwe dovedu Bo{kovi}e s Orje Luke i vojvodu Vujovi}a s Qubotiwa. Izve{taji s lica mesta. odma prvi put. po kome “koji bi ze maqsku xebanu krao. aprila. Danilo je u svoj budu}i Zakonik uneo odre|ewe Osam dest drugo. nastoji da protiv wega organizuje zaveru. ali i s krajwom namerom da opravda svoje postupke u Bjelopavli}koj “buni”. Odlazak kwaza Danila u Bjelopavli}e razli~ito je opisivan. U tom je ciqu bilo zami{qeno da se otmu zalihe municije i hrane iz Ostroga i da se razdele zavereni~kim pristalicama. ^im je saznao za to. u kojoj se nalazio i Pero Tomov. koje se ovdje . tako da im je kwaz sve “privremeno oprostio”. brat vladike Rada i izvr{iteq wegovog testamenta. desio se on ili ne. novinski je izve{taj iz Kotora. iz be~kog Svetovida i iz novosadskog Srbskog Dnevnika. maja/11. dok se uhvati da krade. Prvi tekst. na koje je pala sumwa da su ume{ani u zaveru.

. I Srbskom Dnevniku moralo je biti jasno sve ono {to je napisao Svetovidov dopisnik iz Kotora. do{av{ih k ovom bo`jem ugodniku” (3.116 Ilija Petrovi} spomiwati ne mo`e. Br|ani. koji k svecu na zavjet dolaze. vidimo da i ovaj novoro|eni srpski list jedva do~eka da {togod nepovoqnoga o Crnoj Gori ~uje i da {tampa. ko je Br|anin!« Ovo se nije desilo samo ove godine. [to dopisnik kotorski javqa da su Crnogorci s br|anskim `enama u Ostrogu na silu i bestidno igrali. Ovaj i jo{ gori razdor koji od ~uda i pokora svijetu javiti ustru~avamo se. da mora srce proplakati. juna. kad ovo ~uje. sa namjerom ogaw da obore na Crnogorce. ko je Br|anin! Vi{e se ovaj zulum trpjeti ne mo`e. jula 1854). nemojte danas kod svetoga Vasilije.. obi~ajnom i nezlobivom narodnom igrawu i pjevawu” trebalo zaba{uriti “sramotno nat jerivawe” i “naturivawe. jula: “^itaju}i danas jedan ~lanak u Svetovidu od 30. koje se ovdje spomiwati ne mo`e”. Na ovaj izve{taj reagovao je Srbski Dnevnik. Nezadovoqni “Srbski Dnevnik”. da }e nam od na{ega stabla perje svojim vowom zaudarati. A me|u ovima igrao je i Vido Bo{kovi} koji je. nego bogzna otkad. gdje na hiqade o~iju gleda i u~estvuje u jednom prostom.. broj 9 od 30. za krst ~asni i za ime svetoga Vasilije!« I tako on i drugi pouti{aju ih. Doista se nijesmo nadali. i svakome Srbinu. no sko~i brat Vidov. Vidjev{i to. juna 1854). I {to vi{e. broj 59 od 25. Vido Bo{kovi} dohvati se oru`ja i povi~e: »Za mnom. pa makar i la`no stidno bilo. . {to se u slobodnoj zemqi ~ini” (61. ali je pri~om o “javnom igrawu” svih koji su “red mogli ugrabiti. pod naslovom »Crna Gora a iz Kotora«. Tu nijesu igrali samo Crnogorci sa Br|ankama nego i Br|ani sa Crnogorkama kad god su htjeli i kad su red mogli ugrabiti. da krv prosipqemo... obi~ajnom i nezlobivom narodnom igrawu i pjevawu. poslatom 8/20. ali se svi razbje`e ku}ama `estoko ogor~eni. mi ne znamo kakav je to stid i u kojoj je strani svijeta zabraweno da mu{karci javno sa `enskiwama ne igraju... U taj mah sko~i gomila naoru`anih Br|ana za Vidom... kapetan i protopop \or|ije Bo{kovi} i povi~e: »Ne. bra}o. donijeli su nama ovdje u Kotoru... a kamoli bi ondje gdje je wegova svjetlost kwaz sa mnogo odli~nih svojih qudi. pa i mnogi qudi iz obli`wih turskih granica. zakliwem vas silom nebeskom. kao {to dopisnik ka`e.. sem ako }emo se tur~iti«. mo`e li ko posumwati a nekmoli vjerovati da se ikakve sabla`wive stvari mogu i pomisliti a kamo li u delu privesti gdje na hiqade o~iju gleda i u~estvuje u jednom prostom. ve{}u sa Cetiwa. koga smo pro{le godine od Turaka branili. ne. ali se nikad nije ni{ta grdnoga doga|alo. sa golim no`em u ruci vikao: »Za mnom.

\oko Bo{kovi} sa 33 druga. ostaviv{i nalog. Familija Bo{kovi} pobjegne u tursko mjesto Spu`” (61. Sveto vid se opravdavao ~iwenicom da u Kotoru nema svog dopisnika. Svetovid je objavio pismo iz Skadra. Isti pop \oko imao je sa kwazom neki spor. “Srbski Dnevnik” ponovo. da se drugi dan posle wegovog odlaska vojska za wim u Brda krene. vaqda zvani~nom. i pobunu ubrzalo”. Naravno. koje je iz Katunske i jo{ dvije nahije okupio bio. najpre s wim i mnogim glavarima bez vojske. Srbski Dnevnik kasnio je s izve{tavawem o ovom doga|aju.. U me|uvremenu. tako da je tek 18/30. Mnogo obave{teniji bio je dopisnik iz Zadra. juna “za izmi{qeno progla{uje”. 5. jula 1854). broj 13 od 14/26. Svetovidovom ve{}u bili su ne zadovoqni i na Cetiwu. da }e se tim na~inom pre Br|ani smiriti i da se ne}e Kwazu mnogo odupirati. broj 15 od 21. 1/13. tako da je 8/20. popa Rista wegovoga zeta. ali privatnim pismom. jula javqa da je u pitawu osveta porodice Bo{kovi} zbog toga “{to je kwaz Danilo kad je vladu primio. jula.. iznenada se pojavi u Brdima te povrati mir. broj 13 od 14. pa gledajte na kakvu gnusnu misao do|o{e predati se Turcima! Kad ovakvi qudi odme}u se od zakonitog svog Kwaza. da Cetiwe nema svoje novine koje bi mogle izve{tavati istinito. ~iju su{tinu jo{ pravo nisam doznao” (61. ~ija je sestra bila udata za popa Rista Bo{kovi}a. a dirawe Crnogoraca u br|anske `ene probudilo je jarost svih Bjelopavli}a i Br|ana. jula 1854 ). Kwaz }e. koje kazuje da “ju~e. ali i navodom da je kotorskom dopisni{tvu spornu vest saop{tila osoba koja u punoj meri u`iva austrijsko poverewe i po{tovawe (61. {ta mora ~ovek . Ve} se sad i glasovi o uspehu raznose. ujedno i kapetan iz Bjelopavli}a. jula objavio pismo koje mu je dopisnik sa crnogorske granice poslao 3/15.CRNOGORSKA POHARA KU^A 117 Opet “Svetovid”. ka`u. jula. i jo{ gdekog glavnijeg. Ovi su qudi najvi{e u boju u~estvovali i pomogli spasti Bjelopavli}e u vreme Omer-pa{ina napada. za tu se vojsku ju~e u Kotoru kupilo rakije i za wom otpravilo. jednog od Bo{kovi}a sa zvawa kapetanskog zbacio. u kome se pisawe od 30. otud upu}en protest. koji pismom od 18. sve Bo{kovi}e. i time kraj svemu u~initi. kwaz Danilo. da se ovda{wem veziru Osman-pa{i predaju i ovde ostanu. jula: “Danas sam iz kwa`estva do~uo da se Kwaz Danilo slo`io sa mi{qewem svoga strica \or|ija (\or|ija Savova Petrovi}a IP) i po{ao u Brda. Nameran da pobunu ugu{i.000 qudi. da Br|ane opet na svoju stranu obrati. jula “gotovo sa 7. jula 1854). nastojati da pohvata samo kolovo|e: popa \oka i brata mu Vida. do|e ovamo u Skadar pop.

koji osim wega na sve {to je slavjansko stra{no mrze i grde. doznav{i da se sva Rije~ka i Crmni~ka na hija po digla i po{la sa svojim Kwazom u Brda da odmetnike kazni i u pokornost dovedu i nadam se prvom po{tom obradovati vas. pali. Vido i pop Risto Bo{kovi} pobune narod da se odmetnu od svoga zakonitog gospodara i kwaza. Drugi koji su ostali. to ne mo`e niko re}i. avgusta 1854). da je nered taj po `eqi svr{io se.. Saznajemo. kwaz ih je kaznio. Vojska se ku}i mirno vratila. a treba podrazumevati da su sve one bile pa`qivo pripremqene u kwa`evskom dvoru. da bi }askaju}i s wima otklonio nesporazume. pop \oko. broj 58 od 21. sro~eno u kwa`estvu. da Kwaz i \or|e Br|ane smire. jula da je “ju~e iz kwa`estva pouzdani glas stigao. jula iz nenada pojavio s vojskom. kao {to se i nadam da ho}e. to jest lepim i blagim postupkom bez prolivawa bratske krvi” (3.. jula. i da se tako {to u Brdima vi{e ne pojavi. . zato opet i velim da ne verujem svemu {to se pro{lih dana ~ulo. Koliko me je u po~etku nesre}ni taj glas potresao. jer kwaz nije imao nu`de protiv Brda upotrebiti je. po{to je. Ko je imao dela od ugrabqenog baruta. Iako dopisnik priznaje “da ne veruje svemu {to se pro{lih dana ~ulo”. dobro }e u~initi. pqa~ka i uni{tava. platio je globu.118 Ilija Petrovi} misliti o drugima i ne mora li zakqu~ivati da moraju to me biti i va`ni uzroci? Da je sve do Kwaza. tako.. opet po dopisnikovom priznawu. usko~ili su u Spu`. Uzmu iz Ostroga municiju gospodarevu i podele je na narod. broj 57 od 18.000 . U narednom broju objavqena je vest koja je sa Cetiwa poslata 6. Danilo je u Bjelopavli}e oti{ao s namerom da ubija. iz pisma od 7/19. bi}e tu i turskih spletaka. brat mu Vido i pop Risto sa nekoliko Bo{kovi}a. niti je vojsku ostavio da za wim krene “drugi dan posle wegovog odlaska”. po{to se on tamo ve} 1/13. znaju}i da i Kwaz i kwa`estvo osobito danas ima neprijateqa i klevetnika. da se mir opet u Bjelopavli}e vratio. a istra`ivati uzroke i verovati svim glasovima to na{e nije. a koja kazuje da “podmi}eni od Turaka iz Spu`a.samo vaqa na takve pogoditi. Kolovo|e pobune i odmetnici kwa`evi: pop \oko. za 24 sata skupi Crmni~ku. U Srbski Dnevnik postepeno sti`u vesti o onome {to se “na crnogorskoj granici” de{avalo.boqe je `rtvovati jednoga-dva. Daj Bo`e. da mu o izdajstvu ote~estva radi. toliko sad spokojnije svr{etak stvari i{~ekujem. nego celo ote~estvo . nije Kwaz u Bjelopavli}e krenuo bez vojske. da ne bi ko nevin nastradao” (3. izvesno je da je ovo pismo pisano za na{i protivnici. jula 1854). Govori se da }e Kwaz odsad ukloniti svakoga za koga posumwa. Rije~ku i Katunsku nahiju i do|e s 8.. Ako je istina. jula/2. Dok stigne Kwazu glas na Cetiwe.

januar 1980 . da za samo dvadeset ~etiri sata “sko~i{e. broj 15 od 21. 8. Kolovo|e kako su igrale. no se prevari{e u ra~unu. u kojima je pomiwano “usilovawe `ena.CRNOGORSKA POHARA KU^A 119 vojnika i tri topa na Po{kaqe. jula Ramo Bo{kovi} na ~elu pedeseto~lane deputacije izjavio na Cetiwu da se Bjelopavli}i “pot~iwavaju kwazu bezuslovno”. Ka`emo da ovo nije zbog igrawa sa `enama niti zbog drugih la`no navedenih uzroka. te se tako lako i brzo neprijateqsko kolo rasturi.. obja{wava o ~emu se u Bjelopavli}ima radilo: “Ustado{e tri ~ovjeka od ku}e Bo{kovi}a: odmetnu{e sva Brda. nastavak . a preko svega Br|ani su na{a bra}a. broj 59 od 25.IP). jula/6.IP) i oduzimawe svojine. bez stida i bratske qubavi navesti htjela. imenovane su samo “neke” zagreba~ke novine (misli se na nema~ki Agramer Zeitung) i be~ki list Die Presse. avgusta 1854).. osim {to ima nameru da te novine “u la` utjera”. javne sablazni perjani~ke i u svemu grubijansko vladawe i postupci Kwa`evi”. pokori{e se i oni Br|ani koji su sqepa~ki za Bo{kovi}ima po{li bili. i u Bjelopavli}e kao na krilima doletje{e. nego da se bila ve} razvila ona pogubna klica koja je bila zametnuta pri tajnom dogovoru pokojnog Pera Tomova (brata vladike Rada . poglo- . O~ekuju se nova pogubqewa (a samo jedan poginuo! . A Turci. Ku~e i Pipere. Srbski Dnevnik uzeo je na sebe da od pisawa raznih novina brani postupke kwaza Danila pod Ostrogom. ne smjedo{e prite}i u pomo} Bjelopavli}ima. iz Be~a je stigla vest da je 16/28. na koje su ih ~etiri ~ovjeka bez srca i du{e. u Bjelopavli}e je tako vra}en mir. te su familije buntovnika morale dati desetak u ovcama i kozama” (61. Bjelopavli}i se odmah prepado{e. znaju}i ko su Crnogorci. vjerni i hrabri Crnogorci. Br|ani ne smjedo{e. serdara Mila Martinovi}a i jo{ jednog (~ije bi ime sramotno bilo pomiwati). Bje{e se sva quta Arbanija slegla u Spu` da se raduje krvavom boju Br|ana i Crnogoraca. ali se vidjelo da je i Bo{kovi}ima ispalo iz ruke taman kao i ovoj trojici”. a Srbski Dnevnik. Desilo se.49. jula/2. Cetiwski izvori kazuju da je u “buni” poginuo samo sin popa \oka i sad se ~ine strogi ispiti protiv poglavara Br|ana.000 vojnika za odbranu od Omer-pa{e . onako su i doigrale: odigra{e u Spu` da budu izme}ari tu|i umesto svojih gospodara” (3. avgusta 1854).29. te od 12 do 13 hiqada za svoga gospodara sko~i{e na mjesto gdje gospodar re~e (i ovde je Crnogoraca vi{e bilo no kad je Danilo uspeo da mobili{e 4. niti bi oni radi Turcima robovati.IP). zapravo. U me|uvremenu bila je neka kontribucija nalo`ena. Posle svega. Takvo pisawe nazvano je “javnim bezobrazlukom”. i obli`we Turke u pomo} pozva{e da u~ine nekakvo svoje kwa`estvo. Kad su se prilike nekako smirile.

Pipera i Ku~a.IP) Mora~ani. @abqaku i na samome gradu Skadru! I \or|e je po{ao s Kwazom i zato se nadam da }e . te{ko su se na{li svi Br|ani uvrije|eni. a po{to ~u{e za ovo grdilo sami glavari pristupe Kwazu na `albu. Rov~ani.120 Ilija Petrovi} bi{e one koji su dio od municije kwa`eve imali. i ako se do tri dana ne odre~e sam Kwa `estva. pak neka pop \oko knezuje u Skadru s izdajnicima ote~estva” (3. Podgorici. sestrinog mu`a . datovanom u Kotoru u subotu 3/15. i u }eifu silom povuku oko 40 najqep{ijeh nevjestah.IP) a vi ih operite!!« Po ovome na Petrov dan do|e kwazu jedno pismo iz Brdah od wegova ista sestri}a (pogre{no: zeta.IP) praha uzeli silom iz Podostroga.. ^uv{i ovo Kwaz. broj 62 od 5/17. slogu i vjernost svih ostav{ih Br|ana.IP) Kwaz i Perjanici. a Kwaz ih o}era s ovijem rije~ma: »ako im smrde struke (ogrta~i . da svak pod cijenom `ivota koji je za pu{ku {to prije tr~i na Cetiwe. Zbog ovog grdila grmjeli su silni topovi u ^etvrtak ve~er na Spu`u. niti se zna s kim }e pristati (uz koga }e se svrstati . odmah sjutri dan raza{qe pisma i poruke kroz Katunsku i Cr(m)ni~ku nahiju. pisalo: “Za pjevawe i igrawe Brdskijeh nevjesta Podostrog (pod Ostrogom . Bo{kovi}ima ku}e popalili. dakle ~ujte sad kako je bilo. i da su se svi na oru`je digli. Piperi i Ku~i.. avgusta 1854). da ka`u svojim |uvegijama kako im je bilo kod Kwaza na piru! I u ovaj ~as kad su ove nevjeste silom povu~ene bile na igru ovu. a Turcima. i {ta se od ovoga rodilo. i ne pozove Serdara Mila (Martinovi}a) natrag da }e se svi predat veziru Skadarskom. za obe}anu vojsku i municiju protiv kwaza dadosmo u zamjenu {esnaest gubavaca za prvobitni mir. }eifan (dobro raspolo`en . u kome mu javqa da su Br|ani 700 ka{eta (sanduka . i kako ~ujem krenuo je onomadne u ^etvrtak sa samom Katunskom nahijom put Rijeke (Crnojevi}a). i jo{ se ne ~u ni{ta jesu li se udarili. kao (na) ku~ki. i ne preda vladawe \or|u. zaboravio sam vam pisat.IP).IP). i na razlaz re~e Kwaz Perjanicima: »koji od vas ne omrsi ove nevjeste s mu{kijem fi{ekom ne}e moga kruva jesti!« Na ove rije~i uspale se svi kao pras ci. Na Troi~in-dan pred ve~er. A tamo je. jula 1854. u pismu svom imewaku Karaxi}u. godine. pa ih opreme ku}i grdne i raskubqene (rastrgnute . da im u Manastiru igraju i popijevaju: Pri ovoj zloj igri zate~e ih i zora. Jedan od prvih pisanih tragova o zbivawima pod Ostrogom ostavio je pop Vuk Popovi}. Vuk Popovi} Ri{wanin.IP) popa Rista Bo{kovi}a. uz napomenu ovog sastavqa~a da se ovde pod Brdima podrazumevaju samo Bjelopavli}i. i poja{e svaki na svoju. i da vi~u svi da ga vi{e ne}e poznavat za Gospodara.

stiglo na Cetiwe desetak dana po Troji~inu dne. Vide}i tada ku}a Bo{kovi}a. po vremenskom redosledu.IP) i bilo. Br|ani ne bi se ovako me|u se izdavali. mogao uticati da se “kako god bez boja smiri ovaj posao”. jula) Vuk Karaxi} je od svog imewaka iz Kotora saznao jo{ nekoliko pojedinosti o zbivawima pod Ostrogom: “U Subotu pro{lu. pisao pop Risto Bo{kovi}.CRNOGORSKA POHARA KU^A 121 on gledati. i da se ovako do sad isti posao okon~ao. i koji je go| imao dio od onog praha iz Ostroga globio ga je po cekin. Kwaz je tamo tri dana stajao i od svakog je Br|anina uzeo desetog brava. onih koje su wegovi vladarski preci uspeli da prikqu~e Crnoj Gori a on ih okrenuo protiv sebe. vaqa postaviti i pitawe kakve je moralne i dr`avni~ke vrednosti wegovo tra`ewe da mu. pograbe im Crnogorci svu stoku i silno imawe. kako sam na~uo za onu smutwu Crnogorsku.IP): »da od vraga ne ostane traga«. bliski ro|ak Danilov. da su im Piperi i ostali u pomo} do{li. brat kwa`ev . i da povrati prah natrag. i da }e oni sami izginuti. onako sam vam u pre{i (brzini) isti dan javio. govore}i isti Mirko (vojvoda. “i {ire”. zapali Bo{kovi}a sve ku}e. pobjegnu wih 20 pu{aka mu{kijeh u Spu`. nedvosmisleno se vidi se da je pismo koje je. kako ih je ku}a Bo{kovi}a nagovorila da prah iz Ostroga uzmu. ako do|e do neke ve}e nevoqe u obra~unu protiv “svojih”. Danas opet ~ujem. Austrija pru`i pomo}. javiv{i mu sve po redu. a ~iju sadr`inu kwaz Danilo potura kao svoj razlog za napad na Bjelopavli}e. Iz ovoga teksta. I iz nade da bi \or|e Petrovi}. ali Piperi prevari{e. Kaza{e mi ov|e da je Kwaz na{oj vlasti (austrijskoj . i malo poslije kad je Kwaz stigao s vojskom u Brda. Nekoliko dana kasnije (7/19. ni na Bo{kovi}a bratstvo krivicu bacili.IP). pismo 72. Ako ve} Danilo prigovara Ku~ima zbog povremene naklowenosti turskim vlastima u Skadru. kako god bez boja da se smiri ovaj posao. vidi se da je Danilovo nekontrolisano pona{awe svima bilo dobro poznato. Molili su Br|ani . 237-238). da se pro|u u ove zgode sa svojom bra}om boj biti. navodno. Kwaz kad je sa 6000 pu{akah i dva topa u Komane prispio.I neki bili su pregli da sijeku i wihove `ene i nejaku djecu. ba{ je onako s onijeh `ena (s onim `enama . i Br|anima uo~i pogibije pisa{e. i u Crnoj Gori. ako mu bude do nevoqe. . da mu se po{qe odmah pomo} gore!!” (104. kako se bra}a izdaju. do|u mu nekolika Br|ana na poklon i na predaju. i protiv wega oru`je da dignu. te da je Danilo “prawe” od sopstvenih sramotnih postupaka pod Ostrogom zasnovano na li~no smi{qenim neistinama.

zapali Bo{kovi}a sve ku}e. Mora~a i Piperi (bez Ku~a. i premda se s pobjedom di~i.IP) ostavio je Kwaz dva topa. Mjesto ovo popa \oka je zemqa. Vida No vakova Bo{kovi}a. a sam je . nije mu htio ni jedan do}i. Srbski Dnevnik pomiwe i be~ku Presu ali se ba{ i ne “ka~i” za ono {to se iz jednog wenog obimnijeg teksta u vezi sa “bunom” moglo pro~itati. pobunili su se. a zaludu. te je ogromnu koli~inu baruta podelila svim mu{karcima sposobnim da nose oru`je. i nekoliko stra`ara. “od svakog Br|anina uzeo desetog brava”. Bez obzira na to od koga je dobijao obave{tewa o zbivawima u Bjelopavli}ima (koje uporno zove Brdima). u prisustvu velikog broja okupqenog naroda.IP) i s ijedom rastali.122 Ilija Petrovi} Kwaza da im pozove natrag barem popa \oka. popa Rista Bo{kovi}a i vojvode Bla`a Martini}a. koji su rukovodili ovim oblastima. dakle. proglasili su nezavisnost i osnovali privremenu republiku pod rukovodstvom popa \oka Bo{kovi}a. Istog je dana privremena uprava uzela municiju iz skladi{ta u Ostrogu. i predvi|aju}i da }e zbog toga kwaz Danilo “jo{ dosta znoja i ijeda imati”. koje je pomiwao dopisnik Srbskih novina IP). pop Vukol je sa sigurno{}u ocenio da je pohod crnogorske vojske. Na Oruju luku (Orju Luku . rekao je istom popu. i kwaz mu je pisao da na vjeru do|e on i svi ostali osim Vida i popa Rista. nego ~ujem da im je tamo lijepo kod Turaka.IP) iz Ostroga. A tamo je pisalo: “Severni delovi Crne Gore: Bjelopavli}i. bojim se s ovoga da }e jo{ dosta znoja i ijeda imati” (104. Jedanaestog jula. kako bi kwazu Danilu objasnili da ga Brda za svoga suverena vi{e ne `ele i da kwa`evinu smatraju mrtvom. i da }e Vido krenuti put Be~a i Petrburga.IP). i namjerava tamo zidati jednu fortecu (utvr|ewe . iz Be~a. Die Presse. izveden posle nesojskog Danilovog “u~e{}a” na Troji~kim sve~anostima pod Ostrogom. jednoga nik{i}kom begu a drugoga skadar- . vaqda za sebe. Kwaz je do{ao na Cetiwe. privremena uprava poslala je dva opunomo}enika. bio prevashodno pqa~ka{ke prirode: “Kad je Kwaz stigao s vojskom u Brda. Dva dana kasnije. proterani su s polo`aja i vra}eni na Cetiwe. i o Troji~inu dnevi kad je kwaz naqegao (nai{ao . pograbe im Crnogorci svu stoku i silno imawe”. da }e na onom mjestu fortecu graditi. 238-239). pismo 73. serdar Brda i jo{ dva perjanika. Obra~unavaju}i se s onima koji su i po koju nelepu re~ o Danilu napisali. i pop mu je odgovorio ru`no: »To ni moje ni tvoje o~i ne vi|ele Gospodaru!« S ovoga su se onaj dan dobro po|eli (zavadili . Osmog jula.

(Koliki je zna~aj pridavao kwaz Danilo ovom svom pohodu. januar 1980 . qut zbog svesti Br|anki koje su na Pedesetnicu do{le u Ostrog na sve~anost. 8. slovima: ~etiri hiqade vojnika . {to mogu da razumeju samo oni koji poznaju wegov karakter. Ne{to daqe u Bjelopavli}ima zemqa nije ravnopravno podeqena. .000.000 qudi i uputio se u Zagara~. kako bi ih dodelio `iteqima @upe nedavno prikqu~enim Crnoj Gori. Jo{ ne{to ide u prilog ustanicima: Crnogorci se nerado bore sa svojom sabra}om iz Brda i po{tuju razloge wihovog ustanka.lo{e shva}enog i jo{ lo{ije primewenog. nastavak . Kwaz je stanovnicima Brda oduzeo planinu Lukavicu. vidi se i iz podatka da je za odbranu od Omer-pa{inog napada mobilisao ~ak 4. od kojih je jedna polovina upu}ena prema Zagar~u. istovremeno je naredio da se skupi jo{ 6. naredio svojim perjanicima da ih prisile da igraju do zore.500 qudi i poslala poziv Ku~ima da im se pridru`e. neku vrstu komunizma .IP). a pucwima iz pu{aka upoznao sve Crnogorce s nastalom krizom. Op{te je mi{qewe da }e bez ovog ujediwewa i bez turske podr{ke ustanak biti brzo ugu{en. Kwaz je odmah skupio 2. Privremena uprava je do danas skupila i naoru`ala 4. sa ciqem da prese~e komunikaciju izme|u ustanika i Turaka.000 qudi.29. kome ustanici predstavqaju najve}u pretwu. wima se ne mo`e tek tako oduzeti planina osvojena juna{tvom i krvqu. za Pedesetnicu (pedeseti dan po Vaskrsu. te su ih kwa`eve mere podstakle na otpor. Ku~i bi ustanike mogli pomo}i sa 5-6. neobrazovan i surov ~ovek. Veruje se da je kwaz sa svojom pratwom tada izvr{io neka bestidna i sramna dela. koja ima bogate pa{wake. Drugi razlog nezadovoqstvu mo`e se tra`iti u ~iwenici da je kwaz. gde je `eleo da sprovede neku vrstu agrarne reforme. kako bi s Turcima uspostavili mir i od wih u slu~aju potrebe potra`ili pomo} za odbranu od snaga koje bi kwaz poslao protiv ustanika. {to se protivi obi~ajima i ponosu ovoga naroda. Stare porodice koje su tamo stigle prve dobile su ogromne posede koje ve} vekovima obra|uju.000 dodatnih vojnika. Troji~indan) do{ao pod Ostrog. a druga polovina iz ^eva prema Ostrogu. Usko~ke i druge porodice koje su do{le pred turskim progonom ostale su bez i~ega. a Port a bi mogla da ih pomogne municijom i hranom. ali je pravi taj {to je kwaz. ^uje se da ustanku ima vi{e razloga. Po{to `iteqi Brda uglavnom `ive od sto~arstva.49. Kwaz je `eleo novu raspodelu zemqe. sastao se Senat i ~lanove privremene uprave osudio na smrt. ^im je na Cetiwe stigla vest o ustanku u Brdima.CRNOGORSKA POHARA KU^A 123 skom pa{i.

broj 171. u kwizi pod naslovom Nekoliko krvavih slika iz albuma Petrovi}-Wego{evog doma. da bi ih zaru~ili i poudavali. u vreme dok su mnogi mogli svedo~iti o “buni” kojom se bavimo. gdje se o toj slavi manastirskoj skupi obi~no cio narod iz Bjelopavli}a. jula 1856). koje je od kamena oko cijele crkve sagra|eno. a osobito Bjelopavli}i od kojih je preko sto i pedeset najotmenijih qudi. spazio i na woj svoj pogled zaustavio. Navodno je kwaz tra`io wihovu intervenciju. a tra`io je i od serdara Mila Martinovi}a. u vidu poruke kraqu Nikoli. U najstarije zapise o zbivawima pod Ostrogom i wihovim posledicama spada i onaj koji je crnogorska emigracija u Beogradu objavila krajem 19. one su kao obi~no sjedjele jedna do druge. od 26. e da bi mu ovaj svojim uplivom povratio qubav i zadobio odanost Bjelopavli}a.124 Ilija Petrovi} Proklamacija ustanika. a kwa`evu vladu slika najcrwim bojama. da sve djevojke i skoro udate nevjeste. izme|u ostalog. Ne zna se da li }e austrijske snage u}i u Crnu Goru da bi ponovo uspostavile red. da roditeqi dovedu sobom i svoje k}eri. U takvim prilikama. Danilo se i usudio da do|e u manastir Ostrog jednog Troji~ina-dana. a sa ciqem. u roku od devet godina. po{to se dobro izban~io i . kad je Danilo bio. i obi~aj je. Uve~e. Verovatnija je tvrdwa da kwaz putuje u Rusiju da bi predao vlast u ruke \or|ije Petrovi}a. koju je pijani kwaz. emigranti. Znaju}i da ga Bjelopavli}i strahovito mrze. a mnogo svijeta tako|e iz ostale Crne Gore i Hercegovine. kako sam ~uo.. veka. a me|u wima je bila i `ena popa Puni{e iz Bjelopavli}a.`ena mlada i neobi~no lijepa. Ovo posledwe pri`eqkuju svi prijateqi reda i mira. Na tom sjedi{tu mo`e ih se pore|ati preko ~etiri stotine.. sjednu jedna do druge na jednom dugom sjedi{tu. pro{av{i tuda. sve ove razloge kao uzrok svoga nezadovoqstva. {to tu do|u. navodi. Na taj na~in dakle. Ne{to kasnije. u ~emu je relativno uspio. poubijano preko perjanika. U tom se tekstu. podse}a na oko osam do devet hiqada politi~kih ubistava tokom Danilove vladavine (pro se~no oko hiqadu godi{we) i. koju nisam video. Danas se na Cetiwu govori o kwa`evoj abdikaciji u korist Krsta Ma{anova Petrovi}a. obi~aj je. opisuju “podvizi” Danilovi u Bjelopavli}ima: “Zbog krvolo{tva. dao je svoju ro|enu sestru Janu ~uvenom junaku i vojvodi popu Ristu Bo{kovi }u za `enu. wega je ve}i dio naroda crnogorskog smrtno mrzio. . I tom prilikom. To se i dan-dawi praktikuje. da se vrati iz progonstva” (71. koji se nalazi u Zadru.

toliko da je od wega dobio povequ o vladarskom poreklu .CRNOGORSKA POHARA KU^A 125 ispijan~io. pr{utu i smokve. kojoj. a one ostale iz najuglednijih bjelopavli}kih ku}a” (prema 45. Op{irno pi{u}i o Novici Cerovi}u. veli da je juna 1854. ~im je Vilajeta u{la u odaju. razumije se. ali najzad. da svaki uzme po jednu od ovih djevojaka. bila je to Danica Pavi}evi}. Danilo je morao pone{to ~uti i tokom porodi~nih razgovora u vrhu wegu{kog kruga . kod manastira ostane tridesetak devojaka i mladih `ena. govorilo se.IP). On. Djevojke su se otimale koliko su mogle. po lepoti nije bilo ravne u Crnoj Gori. i u potrazi za razlozima koji su Bjelopavli}e naveli na “bunu”. te tako tridesetak wih budu silom odvedene u odaje manastirske. Duka Londrovi}. i Petra II i kneza Nikole Vasojevi}a. ali je izvesno da je Danilo svoje “carske” zamisli oslonio na masonske ideje kneza Nikole Vasojevi}a. bahat i podnapit. a wemu da dovedu `enu popa Puni{e. o Troji~inu dne. me|u svetom koji je sa raznih strana stigao na ovu sve~anost. docnije wegovog (Danilovog) ubice. jedan od perjanika. nevesta popa Puni{e Pavi}evi}a a sestra Todora Kadi}a. knez je jedno vreme bio vrlo blizak Petru II. Duka Londrovi} se ne udaquje mnogo od ove pripovesti.sastavqene od Vasoje vi}a i susednih Brda . Pou~eni kwa`evim prime- . poznatija kao Vilajeta. koja je bila sestra Todora Kadi}a. Kad se uve~e kwaz povukao na po~inak. A onda. pozvao je Vilajetu da svrati do kwaza. po kwa`evoj zamisli. zami{qenog osniva~a kne`evine Holmije .82 -. skra}ivao je ~asove te no}i sa `enom popa Puni{e . a Danilo. a potom i drugi slovenski narodi na Balkanu.sestrom Todora Kadi}a. a on. ni{ta ne sumwaju}i. i Vilajeta sa wima.kojoj bi se docnije prikqu~ile i Crna Gora i Srbija. po kwa`evom nalogu. godine. Uz lozova~u. boravio u Ostrogu i kwaz Danilo. Ona. ~itavu no} dr`ali i silovali. 241-244). gdje su ih serdari. I u takvim uslovima. (Londrovi} to ne ka`e. vojvode i perjanici kne`evi. posle skupa. a o planovima i jednog i drugog. zgrabio ju je i oborio na krevet. bile su obja~ane od ovih zvjerova i svojih gnusnih obes~astiteqa. prethodne godine razurenom u Omer-pa{inom pohodu na Crnu Goru. naredio je svojim perjanicima. pri~ao je da }e postati car Balkana i da }e s wega oterati Turke. bi re~eno da. zapazio je jednu lepu mladu `enu. tako. e da bi na miru mogle da im se poka`u ikone koje je kwaz darivao Ostro{kom manastiru. Me|u ovim djevojkama bile su tri-~etiri iz porodice Bo{kovi}a. pristupila mu je. koji je proveo neko vrijeme kao sluga u kuhiwi kne`eva dvora na Cetiwu.

a bje{e mu`a napu{tila. mu{ko i `ensko staro i mlado. koji je bio kapetan Crnogorcima u Carigradu. predelu sastavqenom od sedam ~isto srpskih sela. uz isto~nu obalu Skadarskog jezera. da ubije Kwaza nego samoga Mirka. ali je to on u~inio po pri~awu svojih crnogorskih sagovornika. narod je sa odu{evqewem pozdravio. »Nijesu se nama `ivijema nikada uzimale nevjeste i darivale drugijema«. Ku}a Kadi}a u Bjelopavli}ima bila je dobra i juna~ka. perjanici nasrnu{e na ostale devojke. iz Bajica i ovaj je rado primi. bio je u Manastiru i Mirko s Kwazom Danilom. nije htio ubiti. kao {to je to bio slu~aj sa Kadi}ima. zgodna mlada. pri~u “vodi” na preskok. S. a najve}i broj “obi~nih” begunaca. Sa ~ardaka gledahu kolo. godinu. umesto u 1854. na oko pet kilometara severno od Skadra. u Skadru je tada `ivelo mnogo Srba. a po prethodnom kwa`evom nalogu. Godine 1859. samo se iz zabele{ke jednog kalu|era mo`e naslutiti da je i kwaz bio “napasnik”: “Vladalo je prazni~no raspolo`ewe a oko Doweg i Gorweg manastira bio se slegao silan narod. 456). govora{e Todor Kadi}. Ako se Skadar pomiwe kao pribe`i{te mnogih koji su umakli Danilovoj ruci. i povede ku}i i vjen~a se s wom. ceo doga|aj sme{ta u 1859. grebu}i napada~e noktima po licu i otimaju}i se iz wihovih zagrqaja kao srne iz vu~jih ~equsti” (prema 45. Marko Vuja~i}. a M. Mirko je sve Kadi}e prognao iz Crne Gore. za wega. 65-66). skrasio se u Vraki. Ni time se nije umirio. Ovo im se ti~e obraza. kwaz Danilo je tek “uzgredna” `rtva: “O Troji~inu dne kupi se u Manastiru Ostrog veliki svijet. gre{i u rodbinskim vezama. Mladoga kwaza i wegovu gardu. Tamo i wega sud kotorski osudi na smrt i objesi. Oni se nastani{e u Skadru” (43. sve stasite momke.126 Ilija Petrovi} rom. I ubi ga sqede}e godine 1. Vojvoda Simo Popovi} ostavio je o tom doga|aju {tur zapis u svojim Memoarima.. M. U kolu bje{e i snaha Todora Kadi}a. po|e Todor u Carigrad i ubije M. Mirko je ponudi S. avgusta u Kotoru. je bio dobar junak. to naj~e{}e ne treba smatrati bekstvom u Turke. nego se sprema{e da ubije Kwaza Danila. brata Danilova. Marko Vuja~i} opisao je ceo doga|aj malo druk~ije. Simo Popovi}. Hodo- . jer nije toliko vaqao. priznaju}i da je perjanicima bilo dato tri dana “da ~ine {ta ho}e”. Da se osveti. a glavnom li~no{}u u pri~i smatra vojvodu Mirka. koje igra{e pred wima. I tu mu bje{e osveti ja~a naslada. brata S. ali potpuno iskqu~uju}i kwaza iz pri~e o silovawu mladih `ena i devojaka iz Bjelopavli}a. “koje vriskom brawahu svoju nevinost i ~ast.

na ovoj sve~anosti to nije u~inio crnogorski kwaz. Narod. u vjerskom zanosu. U svemu i u svakoj prilici odlu~an i beskompromisan izdao je naredbu da svaka ku}a. Hercegovci. me|utim. Ostro{ki kalu|er Vladimir pisao je u svome pismu od 27. Stare za|evice. a Bjelopavli}i su se digli na oru`je. koji su do{li da se poklone sv. ali je bio uvjeren da pod zastavom toga istoga kwaza mo`e o~uvati slobodu i da je wegova sudbina vezana za sudbinu naroda crnogorskoga. I ako sinovi zemqe koja je ~uvala obi~aje i moral kao ijedna druga. 30-31). Osam stotina Katuwana. Piperima. razumqivo. decembra 1854. ~ini sve da ih zaboravi i poka`e da na wih ne misli. donijeli su odluku da se pove`u sa Ku~ima. I. Vuja~i} odjednom staje u odbranu kwa`evih “dr`avotvornih” vrednosti. ~udili su se kako Crnogorci mogu vi{e da se igraju. koje se moralo u korijenu sasje}i. pobjegli su u Spu`. cvijet svake vojske i na{a vojska odabrana. Vasiliju. On nije mogao da zaboravi Bjelopavli}ima {to su protiv wega kovali zavjeru. Bjelopavli}i su se bez borbe poklonili kwazu. gardisti su za tri dana u Bjelopavli}ima po~inili toliko izgreda i prestupa da je svo bjelopavli~ko pleme od muke pucalo. Vojvodi Mirku to nije bilo dovoqno. do{li su u Bjelopavli}e. Posqedice nijesu izostale. Me|utim. pod komandom vojvodaÉ Mirka i Krca Petrovi}a. godine da su postupci kwa`evi i wegove garde izazvali mr`wu kod naroda »prema kwazu napasniku«. nije htio da di`e ruku na svoju bra}u. Mawe zlo izazvalo je ve}e. potpuno zapu{taju}i qudsku stranu cele stvari: “Ovo. Me|utim. Dovde koliko-toliko okrivquju}i kwaza za we gova nedela. Bo{kovi}i. Svojim stavom i pona{awem podstakao je svoje gardiste da ~ine {ta ho}e. Kwaza je osu|ivao. nije vi{e bio revolt ve} pobuna i cijepawe Crne Gore. Wih sedam stotina na broju polo`ili su zakletvu da }e mu se osvetiti i wegova nare|ewa vi{e ne}e slu{ati. niko ne pomiwe. misle}i da zajedni~kim snagama doka`u kwazu da on nije wihov gospodar” (5. I kwazu nije ostajalo ni{ta drugo no da se silom oru`ja brani. On je snagom svoga instinkta i ste~enim iskustvom znao da postavi granicu svoga otpora.CRNOGORSKA POHARA KU^A 127 ~asnici sa strane. vesele i sabor ~ine pred svojom svetiwom no da joj se klawaju. a ako ih se ko i sjeti. poput wih. Pretjerano slavoqubqe i nagla{enu slavoqubivost ovoga puta nije mogao ni htio da smiri. organizatori pobune. u svojoj qutwi. »Zar garda. . kwaz se na to nije obazirao. spremni da za odbranu kwa`eve vlasti proliju bratsku krv. na dan praznika. mo`e da se ruga na{im ovje{tanim obi~ajima i pote`e ruku na na{u ~ast grabe}i na{e `ene poput turskih hara~lija. Mora~anima i Rov~anima. Bosanci i drugi.

kod Konti}a. dok je bio u Ostrogu. polo`e zakletvu da }e se osvetiti”.kwaza Danila Petrovi}a” (5. dakle. ~ak i zbog svo|ewa brojnog stawa crnogorske vojske na svega “osam stotina Katuwana”. nastavak 5. Radoman Jovanovi}. a niko od “ponosnih” Bjelopavli}a. Sa isukanom sabqom. koliko je ostao u Bjelopavli}ima. iako je i wima morala biti poznata izreka da je “ja~e selo od svatova”. da zapale ku}e Bo{kovi}a. svakako s wegovim znawem. takovi se ima globiti sa dvadeset pet talira ili kastigat tavnicom”. godine kwaz Danilo je sa perjanicima i nekoliko senatora do{ao u Ostrog. tu je Radoman Jovanovi} (1934) da istu temu izlo`i po svim istoriografskim pravilima. u Ostrogu.128 Ilija Petrovi} radi kazne. ni{ta vi{e nije de{avalo. ali on ka`e da . Svaki plemenik zbog takvih postupaka bio je uvrije|en i pogo|en u svome ~astoqubqu” (53. Za to vrijeme. o{trije. zbog ~ega “Bjelopavli}i. (Vojvoda Mirko je za to vrijeme bio dosta blizu. daÉ svakog desetog brava. ulijevao je strah u ko sti svakome ko je bio spreman da mu se suprotstavi. januara 1976). I reklo bi se. Prijetio je okrutno i bezobzirno i izdao zapovijest svojim Katuwanima. na kr{tewu). pratwa kwa`eva. u toku tri dana. ni{ta nije preduzeo da bar nekoga iz te pratwe “urazumi” najobi~nijim fizi~kim obra~unom ili uzimawem glave. u Pje{ivcima. {to ovi u u~ini{e. ali bez pomiwawa kwa`evih “zasluga”: “U junu 1854. zloslutno pomiwu}i svakog potomka Bijelog Pavla da Crna Gora ima samo jednog gospodara . na osnovu nare|ewa kwa`evog. sa ogwi{ta ku}e Bo{kovi}a. od onoga {to je odre|ewe Osamdeset {esto budu}eg Danilovog Zakonika predvi|alo: “Koji bi Crnogorac ili Br|anin pred crkvom smutwu ili sva|u ili druge ~esove nepristojnosti ~inio. gdje se zadr`ao nekoliko dana zbog tradicionalnih troji~indanskih sve~anosti. gotovo bez izuzetka. 9. po Jovanovi}evom pri~awu. Iz ove prili~no neodre|ene pri~e o “kwazu napasniku” i izgredima “s wegovim znawem” proizilazi da je kwa`eva pratwa tri dana ~inila po Ostrogu “toliko izgreda i te{kih istupa”. Crni dim vijao se iznad Bjelopavli}a. Nije mu ba{ najjasnije zbog ~ega bi se konkretno svetili. u~inila je toliko izgreda i te{kih istupa da je to izazvalo kod naroda mr`wu prema »kwazu napasniku koji nema obzira prema moralu i narodnim obi~ajima«. izuzimaju}i wegovu uzgrednu napomenu da je “svaki plemenik zbog takvih postupaka bio uvrije|en i pogo|en u svome ~astoqubqu”. 31-32). da se tamo. Ako bi se Vuja~i}evom svedo~ewu o jednom zna~ajnom istorijskom doga|aju moglo prigovoriti da sadr`i i izvesne crte beletristi~kog.

. bez obzira i bez milosti. nije bila “~vrsto organizovana”. Ranija zavera.. senator crnogorski.000 qudi. kao vo|a svoga velikog i vite{kog plemena. po{ao u gorwi manastir. Tako na jednom mestu. nije mogao ovakvu uvredu podnijeti. O Troji~inu-dne. zadu`ili popa Rista Bo{kovi}a. vojvodu bjelopavli}kog i senatora crnogorskog. rekav{i neistinu: da je spavao me|u tri popadije. kad su “~vrsto organizovani” i uvre|eni Bjelopavli}i skovali zaveru.CRNOGORSKA POHARA KU^A 129 “zavjerenici stupe u vezu s nekim Piperima. kao trogodi{we dete umalo `rtva crnogorske pohare Ku~a. “kako su on i wegovi perjanici. za ovakvu stra{nu uvredu javno izvini. januara 1976). da bi se dobro naoru`ali”. kad je pod Ostrogom bilo deset do petnaest hiqada du{a. Vojvoda Mirko sa oko hiqadu vojnika po|e u Bjelopavli}e. da . 9.kako bi se od wih ra|ali junaci. i sve one koji ovakvu uvredu ne smatraju kao te {ku” (42. iz svih srpskih krajeva. ni preko we lako pre}i. tri prva brdska sve{tenika.. ~vrsto organizovani. 114). Mora~anima i sa nekim kwa`evim neprijateqima u staroj Crnoj Gori. Tomo Oraovac. I Tomo Oraovac.. prema tome. Jovan je me|u narodom ludo postupio. te je do{ao kod Kwaza Danila i tra`io da se Jovan. lijepo no} proveli u dru{tvu nevjesta i djevojaka bjelopavli}kih” . kao i to: da je nare|eno Katuwanima da hvataju bjelopavli}ke `ene . Kwaz je ovo olako odbio. ka`e daqe Oraovac. Rov~anima. Sada tek. “zavjera je brzo otkrivena. u~inio je jedan veliki ispad i bez ikakvog stvarnog povoda nanio uvredu svim Bjelopavli}ima koji broje skoro 4. za vrijeme sabora. a veliko je pitawe da li je i{ta od oru`ja “ranije” i bilo uzeto iz slagali{ta. prepri~ava pri~u koja kwaza Danila iskqu~uje iz doga|aja pod Ostrogom i. Vojvoda pop Risto Bo{kovi}. Bjelopavli}i su. Jedan srpski novinar nazvao je ovaj doga|aj u vezi s Ostrogom Ostro{ka ludovawa” (53. Kad je to pop Risto video.. Otpora nigdje nije bilo. a zet kwaza Danila. oti{ao je bez zbogom od wega. kapetan Ozrini}ki. razbio barutanu. dakle. odlu~e da zaplijene oru`je u Ostrogu. na ~elu sa kwazom. Ku~ima. Bo{kovi}i i jo{ neki »najkrivqi« glavari pobjegli su u Spu`. ina~e perjani~kog komandira. osloba|a ga svake odgovornosti za Bjelopavli}ku “bunu”: “Jovan Ma{anov Vukoti}. I sad. da bi drugom prilikom Oraovac napisao da je do sukoba do{lo kad se ~ulo za hvalisawe ~evskog kapetana Jovana Ma{anova Vukoti}a.. i da on i Bjelopavli}i ne mogu ovakvu uvredu ostaviti neka`wenu. nastavak 5. a vojvoda Mirko je plijenio i ka`wavao kako je htio. podijelio fi{eke Bjelopavli}ima i naredio da ne {tede Jovana.

koje je ubrzo zatim stiglo bjelopavli}kim glavarima. tu ka{u on li~no zakuvao” (45. zapravo.130 Ilija Petrovi} mu Kwaz objasni o ~emu se. jer je. koga je osobito volio. Ova su dva kwa`eva postupka dovela do ozbiqne zavjere. naro~ito iz Bosne i Hercegovine. a Kwaz je sve to nazvao neslanom {alom Jovana Ma{anova. . da bi o`enio jednog svog perjanika. koju naziva “zavjerom”. kako je kwaz obavije{ten. hodo~asnika. Bjelopavli}i }e sami uzeti pravdu u svoje ruke. K tome treba dodati i jedno vrlo uvredqivo pismo. sestru Todora Kadi}a i `enu popa Pavi}evi}a. pi{e i Peko Vujovi}. i puno svijeta sa raznih strana. Ku~ima. Sve lijepi momci i djevojke. radi. Sedam stotina Bjelopavli}a polo`i zakletvu da }e se osvetiti i da vi{e ne}e slu{ati kwa`eva nare|ewa. Ako je istina ono {to je Jovan Ma{anov pri~ao. Pop Risto je svoja pitawa postavio Kwazu pred francuskim konzulom u Skadru Ijasentom Ekarom. onda meni i Bjelopavli}ima nema mjesta u tvojoj dr`avi dok krvqu ne operemo na{ vazda svijetli obraz”. Ovo se smatralo velikom uvredom. on naredi svojim perjanicima da ugrabe najqep{u Br|anku. tradicionalna svetkovina. 62-65). godine sa perjanicima do{ao u Ostrog. da se on osudi na smrt i odmah obesi ispred manastira. mo`da i zato {to je osje}ao i sam krivicu. kako je ostalo u narodnom predawu. ispred naroda. da je milina bilo pogledati. ne samo Kadi}ima i Pavi}evi}ima nego svima Bjelopavli}ima. zvanu Vilajetu. “Tvrdoglavi i svojevoqni crnogorski suveren ostao je gluv na sva ta upozorewa. Stupili su u vezu s Piperima.. Bio je Troji~in dan. Tako je u junu 1854. Peko Vujovi}. na o~igled svega naroda. {to bi zna~ilo da }e poubijati i Kwaza i sve Katuwane koji su se na{li u wegovoj pratwi. Za popa Rista bio je to dovoqan razlog da ka`e “kad je tako. O pobuni u Bjelopavli}ima. Jole Pileti} je savetovao Kwaza da uhapsi Jovana Ma{anova i vezanog. sprovede na Cetiwe da mu se tamo sudi. Znaju}i koliko pop Risto dr`i do zadate re~i. i bra}a Kadi}i bili su u zavjeri sa zavjerenicima Bo{kovi}ima. da se zajedni~kim snagama odupru i doka`u kwazu da on nije wihov gospodar”. pop Pavi}evi}. Ali kwaz sve pokvari svojim nepromi{qenim i kobnim postupkom. pa se na taj na~in htio osvetiti svima wima. Kad je bilo najve}e veseqe u narodu. Danicu.. Wen mu`. Jolem Pileti}em i jo{ nekolicinom senatora. mada na samom po~etku svoje pri~e koristi i re~ “mr`wa”: “U svojoj mr`wi kwaz nije birao sredstva. Rov~anima i Mora~anima. ukoliko Kwaz ne udovoqi wihovom zahtevu. Pred Dowim Manastirom igralo je kolo.

Kwaz je sa pratwom. Pop \oko Bo{kovi} verovao je u re~ svojih saplemenika i. te nare|uje vojvodama Mirku Petrovi}u i Krcu Petrovi}u da sakupe vojsku iz Rije~ke i Katunske nahije.. svi Bjelopavli}i. jedva umakao na Cetiwe. na vest da su Bjelopavli}i po~eli da se di`u na oru`je. “narod je donio mudru odluku: nije htio da se sa bra}om bije. Isti je slu~aj i sa sve{tenicima. A tamo. nanijela. 57-58). Ona je imala nekad jednoga. dakle. 243-244).CRNOGORSKA POHARA KU^A 131 Kwaz be`i da se vrati.listom usta {e na oru`je. u uspe{an otpor cetiwskom silniku. jer su u celoj pri~i o Bjelopavli}koj “buni” oni bili meta a ne “ostali” Bjelopavli}i. popom Puni{om i Todorom Kadi}em . Stare{instvo je pripadalo najstarijem po godi nama i tako su Bo{kovi}i kroz nekoliko vjekova kao nosioci ovih zvawa bili stalno starje{ine velikog i juna~kog plemena Bjelopavli}kog” (prema 45. Bo{kovi}a. preporu~ivali “da mirnim putem likvidira ovaj nesre}ni i `aqewa dostojni doga|aj” (znali su. kao svaki podlac i kukavica. na ~elu sa popom Ristom Bo{kovi}em. “Ku}a Bo{kovi}a je od starina bila vojvodska. jer je Danilo samo u tom slu~aju mogao ra~unati na u~vr{}ivawe svog kwa`evskog uticaja i uticaja svoje porodice u jo{ uvek nesigurnom skupu brdskih i crnogorskih plemena. niko nije usudio da pru`i i najmawi otpor.. “a wemu na Cetiwe dovedu nekoliko vi|enijih Bo{kovi}a ili donesu wihove glave” (prema 45. i u bjekstvu preko rijeke Zete izgubio kapu i jedan opanak (prema 45. za kwa`eve orgije pod Ostrogom). Trebalo je najpre poraziti stvarne plemenske uglednike i predvodnike. ali i kwazom Danilom. kwaz Danilo odlu~uje da Bjelopavli}e kazni zbog same pomisli da protiv wega dignu ustanak (koji je za ti priliku izmislio). On je osu|ivao kwa`ev postupak u Ostrogu. koju je uz velike `rtve stekao”. ali je znao da pod upravom toga istoga kwaza mo`e o~uvati slobodu. ~ina ili jednovremeno po nekoliko wih. koji u pri~u o pobuni pogre{no ukqu~uje Todora Kadi}a i Puni{u Pavi}evi}a. Ili. po{to se na pojavu crnogorskih vojnika s vojvodama Mirkom Petrovi}em i Krcom Petrovi}em na ~elu. krenu na Bjelopavli}e i pokore ih. nekad dva ili sva tri ova visoka zvawa. Pokazalo se da je plemenski i bratstveni~ki dogovor bio isprazna pri~a. po no}i. senatorska i sve{teni~ka. Kako je to rekao jedan od “vidovitih” tuma~a ovog doga|aja. . Prema kazivawu Toma Oraovca. serdarska. prema tome. koju im je sramotna i krvolo~na zvijer. zagrebao sa svojom sramotnom svitom preko ^eva na Cetiwe. dakako. Danilo je u toliko. “za tu qagu. iako su mu Senat i svi glavari koje je pozvao na savetovawe. kako to Oraovac pi{e na drugom mestu. 68-69). preko Pje{ivaca.

Stevanu i Radosavu. ako Bog da. ni s wima vi{e mije{awa imati. Sad mi od vite{ke nevoqe poslasmo za barut i podijelismo ga svim Bjelopavli}ima osim Martini}ima. stoji i slede}e: “Draga i qubezna na{a bra}o. zovemo i ko ho}e s vama. Svaka porodica morala je dati desetog brava. Branko Pavi}evi} i Du{an Vuksan. neka ide. ra{ta se ni s takvima mije{ati ne}emo. dakle. iz dr`avnih magazina. jer odista ovaj zulum vi{e trpjeti od Crnogoraca ne}emo. kwiga XVI sveska 5 . . za “ustani~ke” potrebe. Iako bez o~ekivanog oru`anog otpora i ikakvog stvarnog protivnika. “Va`ni” istori~ari druk~ije. koji ho}e s vama i koji se osje}a Bjelopavli}em. Ustanici su. Ako je koga voqa. 209). i oni kao neposredan povod za nemire u Bjelopavli}ima ozna~avaju pona{awe kwa`evih pratilaca prilikom wegove posete manastiru Ostrogu juna 1854. 262). Bo{kovi}i su. dodaju da je uo~i same pobune uhva}eno jedno pismo u kome se isticalo da “ovaj zulum vi{e trpjeti od Crnogoraca ne mo`emo” (9. pope Stevane. Koji je Crnogorac neka ide k wima.Kwaza Danila Petrovi}a”. ali. bez datuma. no krenite i vi. kojima je istoriopisawe bilo zanat a istra`ivawe samo korak ka utvr|ivawu istine.novembar 1936. i grdni do}i” (4. k nama }e. ne bi li sa~uvali `ive glave. na ~elu s popom Ristom. iz Martini}a). tako i po danas da budemo do na{e smrti. godine. za slu~aj da im se narod pridru`i. vojvoda Mirko i vojvoda Krco potrudili su se da iska`u svoju silu: s isukanom sabqom pretili su kolovo|ama i svakome ko bi i pomislio da uradi {to i oni. no sjutra idite i zovite svakoga Martini}a. koje su sve{tenicima \oku. zloslutno opomiwu}i svakog potomka Bijelog Pavla da Crna Gora ima samo jednog gospodara . a na narod razrezao rekviziciju za izdr`avawe kaznenog odreda. Crni dim izvijao se iznad ku}a Bo{kovi}a. niti se pred qude po{tene izi}i mo`e. “Zapalio im je ku}e. iz drugih bjelopavli}kih parohija (po prilici. preko Spu`a usko~ili u Skadar. pa {to nam Bog da. vidite i sami kakav je zulum i poruganije postavio Danile Stankov na nesre}ne Bjelopavli}e. Istina. stvorili su o Bjelopavli}koj “buni” sasvim druk~iju sliku. da tu ne{to radimo. na zbor na Podojnice. I tebe. kako smo do lani bra}a i dru`ina bili. A u tom pismu. da pere ga}e Crnogorcima. napisali pop \oko Bo{kovi} i pop Petar Pavi}evi}. koji se vi{e nositi ne mo`e. uzeli ne{to baruta.132 Ilija Petrovi} Vide}i da su ostali usamqeni. da bi utemeqili svoje potowe pisawe. skoknuli do Ostroga i otud.

i nemojte misliti. narod Bjelopavli}a naziva svojom »rajom«. i pre no {to mu je do ruku do{lo ovo pismo (a pitawe mo`e biti i ko je i po ~ijoj naruxbini to pismo pisao). I tako znadite!” (4. Brankovi}i i li`isahani. ina~e biste se mogli brzo kajati. godine uputio jedno prete}e pismo serdaru Ramu Bo{kovi}u i bjelopavli}kim kapetanima. Danilo je 18/30. pravi aluzije na pona{awe Pipera 1852. piperski glavari Vule Nikolin i Jole Pileti} pohitali . nego li {to je bio Omer-pa{a pro{le godine.I ova moja zapovijed da bude progla{ena na Prentinoj Glavici. no su se vazda mu~ili za obdr`ati vas i ostale Crnogorce. Danilo je. da vi prvi umuknete i da dr`ite va{ jezik za zube. koji su bili crnogorski. . kako to pi{e wegov biograf Du{an Vuksan. ali koji je. “U korespondenciji crnogorskih vladara s narodom i wegovim prvacima te{ko je na}i tekst {to se svojim sadr`ajem mo`e porediti s ovim pismom. koje vi dostojni nijeste bili imati za Gospodare.A ~uo sam da i Piperi ne{to bleje. juna 1854. No ja nare|ujem vama gospodi kapetanima. zaista neka bude uvjereno malo i veliko. Kwaz. u kome. Kwaza Crnogorskoga i Brdskoga. umesto da poku{a smiriti narodno neraspolo`ewe. da ja ne znam iz ~ije su glave ove rije~i proiza{le. juna: “Od Nas Danila Petrovi}a. da niti sam ja. odgovorio 18. neobuzdane prirode i vru}e krvi”. od kako sam ja u Ostrog bio. A mene nije stalo ni za vas. 211). 45. A ubudu}e ~inite kako ho}ete. kwiga XVI sveska 5 . “rijetko izlazio iz takta”. godine. isti~e svoju preku narav. Bjelopavli}i i Piperi) bili dostojni da imaju za gospodare wegove velike prethodnike” (9. serdaru Ramu i svijema kapetanima bjelopavli}kim pozdrav. ^im su ~uli {to je u pismu Bjelopavli}ima napisano o Piperima. po{to je “rijetko iza{ao iz takta”. jer vama je dobro poznato. . ali opet razmi{qavam. i ne uzbuwujte moju pravu raju. ko zna na koji na~in. nikad nikome zuluma u~inili nijesu. napomiwu}i da nijesu ni jedni ni drugi (tj.CRNOGORSKA POHARA KU^A 133 Saznav{i za “buntovni~ku delatnost”. Ono pokazuje kwa`ev sistem dr`avni~kog raspolo`ewa. da nije ni{ta istina od toga. {to se zbori tamo u vas. ^uo sam nekakve zborove. 262.novembar 1936. jer kad bi sve to istina bila od vas {to sam ~uo. ni za Turke. “prijek ~ovjek. da bi za vas gori bio. isti~u}i da }e wegova odmazda biti te`a od postupaka Omer-pa{e. Bjelopavli}ima je “te{kim rije~ima”. {to sam ~uo. shvatawa o ulozi vladara i pravima i obavezama gra|ana u sistemu vlasti. 54). ako smijete. i s vama se dru`e. ni stari vladateqi. Kwaz Bjelopavli}ima prijeti. kvalifikuju}i wihove postupke najpogrdnijim rije~ima. “znao” da Bjelopavli}i pripremaju pobunu.

povinuju}i se ote~eskim savjetima visokoslavnog ruskog poslanstva. da su se neki glavari od pomenuta tri plemena protiv mene naoru`ali i da su ve} po nekoliko qudi za sobom povukli. a to }e se znati. Kwaz je pismo skoro istovetne sadr`ine uputio i austrij skom namesniku Dalmacije. kwiga XVI sveska 5 .novembar 1936. Malo prepla{en sadr`inom Danilovog pisma. novac i bogato odijelo s oru`jem.. Da ne bi po~em ovi izdajnici ote~estva napredovali u varawu ostalog. ali je jedini razlog {to se na{ao s tom dru`inom bio da na glavne zaverenike uti~e “da se ne pokoqu i da ne slome ku}u Ri stovu i Ramovu i da im ne pokoqu |ecu”. da }e Osman-pa{a barem u dana{woj zgodi u miru stojati. juna izvestio ruskog generalnog konzula u Dubrovniku. da se ne ugna{ u ogaw `ivi i da ne objesi{ o tvojoj du{i ovoliko naroda” (4. 55-56). od wegove raje stojim (u miru). mi u to nijesmo. no opet ni veliko. ali je na kraju objasnio i sa . u pismu je krivicu za sva de{avawa u Bjelopavli}ima prebacio na Osman-pa{u skadarskog. 45.. Pipera i Bjelopavli}a. prinu|en sam sjutra onamo krenuti sa dvije-tri hiqade vojske. da se ne pokoqe narod.134 Ilija Petrovi} su da se kod Danila opravdaju: “[to ~uje{ zborove bjelopavli}ke. pop Petar Pavi}evi}. a to }e do}i vi|en dana. Bog zna kakovim laskawem i pak obe}awem. No te kumimo Bogom i svetim Petrom (Cetiwskim IP) nemoj vjerovati na{im du{manima Bjelopavli}ima. 263) O ovim de{avawima kwaz Danilo je 30. mi smo to gotovi vazda. kwiga XVI sveska 5 . gdje u posledwem slu~aju predvi|am ne malo zlo.novembar 1936. da se od mene odmetnu. ko }e biti Vuk Brankovi}” (4.novembar 1936. kao {to je sva prilika da ho}e” (4. na koga krene{ krivoga. niti znamo za to. gdje nas neko opada u vas. Mamuli. Zbog toga. glavari piperski. jedan od potpisnika one bjelopavli}ke poruke. i to preko nekih vjerolomnih glavara. A mi ~ujemo. 264. On priznaje da je bio u Ostrogu kad je obijano barutno skladi{te i da je uzeo “malo praha. koji “i ove godine kao pro{lih godina podbuwuje `iteqe Ku~a. 263. pokajao se odmah. ako im samo Os man-pa{a ne po{qe vojsku u pomo}. 55). da ako ja ustanem da ih pokorim.. 45. meni jo{ vjernog naroda i da ne bi uspjele naopake namjere Osman-pa{e. kada i ja. a ne budu li kadre moje moralne sile. Ju~e do|e mi glas. kao {to se nau~io. onda s mojom `alo sti moram fizikalne (sile) upotrijebiti. kwiga XVI sveska 5 .. zbog toga {to sam bio uvjeren. neka se na|e u moju ku}u”. e da bi ih lijepim ubijedio. on Danila moli i kumi da ne {aqe “ovamo nikoga. da }e im Osman-pa{a dovoqno vojske i xebane dati. a vi{e mogu}no{}u da bi i kaznena ekspedicija krenula na Bjelopavli}e. Ja sam ove glasove kao nevjerovatne i nemogu}e smatrao. zadajemo ti Bo`ju vjeru. obe}avaju}i im.

popa \oka s Orje Luke i drugih pet-{est wihovih privr`enika. Iako se ve}ina sela zahva}enih nemirima u me|uvremenu izjasnila za vernost. osim gla vnih buntovnika od same ku}e Bo{kovi}a. koji su sa svom ku}nom ~eqadi odbjegli” u Tursku (4. 45. Zbog svega toga. Trojica pobuweni~kih predvodnika. ili odustajawe od moje zadate Vam rije~i. da vr{e razne diverzije. iz Be~a. ve} po intrigama. u Spu`.000 vojnika krenuo na Bjelopavli}e. jer se nada da }e preko ovih uskoka dosaditi kwazu” (49. 211). Vaqda cene}i da bi “dve-tri hiqade vojske” bilo nedovoqno. Vujovi} jo{ izmi{qa zaveru. Vujovi} je ustvrdio da intrige dolaze iz Skadra i da je “glavni zaverenik” Osman-pa{a koji odbegle Br|ane “naoru`ava dobro i {aqe natrag. a kwaz je izdao naredbu da se ku}e svih pobuwenika sravne sa zemqom. 264. jula izve{tava da je u Bjelopavli}e stigao sa “pet-{est hiqada vojske” ali se tamo uverio “da {to se ti~e op{teg naroda Bjelopavli}a.novembar 1936. a ispu{ta celu pri~u o orgijama koje su Kwaz i wegovi perja- . kako biste mu zabranili. svi Bo{kovi}i. a drugo. “Tako je pobuna smirena lak{e no {to se o~ekivalo” (9. jer “ne zaboravqajte .novembar 1936. kwaz Danilo 6/18. tamo stigao s vojskom. da ne biste po~em pomislili. kad su videli vojsku i raspolo`ewe ve}ine svojih plemenika. 264). kwiga XVI sveska 5 .ako se Crnogorci bune. januar 1980). Pipera i Ku~a. no je po nagovoru wihovih glavara ve }i dio naroda krenuo za wima. 31. u jednom pismu kwazu Danilu poru~io da treba “da {tedi krv pravoslavnih” i da ne pribegava “okrutnim mjerama”. Kovaqevski je.CRNOGORSKA POHARA KU^A 135 kakvim pobudama sve to ~ini: “Prvo. da biste od strane Va{e upotrebili sva mogu}a sredstva spram Osman pa{e. U novim pismima Gagi}u i Mamuli. u skladu sa svojim obe}awem da se ne}e ustru~avati ni od upotrebe “fizikalne sile”. ne bi li se “nepromi{qeni i kobni” postupak Danilov posle mogao pravdati. vaqda iz Turske. Pohod na Bjelopavli}e. prebegli su na tursku teritoriju. kwiga XVI sveska 5 . on se nije upustio u neku izdaju. ali mojim dolaskom me|u wih prepadne se sav narod bez razlike od gore nazna~ene tri nahije. 56). pa preko Podgorice u Skadar. 211). da je kakva druga moja namjera. kwaz je. nastavak 14. veran svojoj vladarskoj logici. kwaz je 1/13. ne samo da ne bi u moju granicu kakove vojske {iqao. te je pobuna “ve} u po~etku bila smirena”. u Crnu Goru. koje dolaze izvan granica crnogorskih” (9. jula sa 6. te se meni pokorio i vjeran pokazao. da to nije iz wihove glave. nego da se ve} jednom pro|e svojih otrovnih obe}awa koja ~esto prouzrokuju podobne bune u mom narodu” (4. Bave}i se tom pojedino{}u.

Samo ga je uveravao u svoje mirotvorstvo. po{to su namamili devojke i mlade neveste. a sam je. tokom no}i. ali ih je ve} naredne no}i neko otrovao. da je nama sasvim zabraweno. koje je zabele`io Tomo Oraovac. godine izlo`io u . u tom ga je naumu spre~io Jole Pileti}. a sestra ga je onda proklela: “Da Bog da se tebi ugasilo i ogwi{te i uli{te” (45. zabrawuju}i obra|ivati Crnogorcima pograni~ne zemqe i najposlije po~e{e i ku}e neke zapaqivati. Danilo je 6/18. Dok je kwaz pretio da “{tenad treba poklati da od wih ne ostane ku ~adi”. naravno.. zgrabio weno dvoje mu{ke dece od dve i ~etiri godine u sunuo da ih baci u vatru. ogor~en pona{awem svoje sestre Jane. oteli Vilajetu Pavi}evi} e da bi Kwaz wome. tako da na ve}e ~udo i muku nikada nijesam bio. da svakodnevno pakoste ubijaju}i i robe}i i qude i `ene. a Turci uznapreduju napadawem na moje qude. i odmah se uda za popa \ura Kusovca. Da se to zaista desilo u toku slavqa. Danilo je Kovaqevskom odmah odgovorio.. ali i kasnije. popa Rista. ali taj odgovor nije sadr`avao ni jednu jedinu re~ o pobuni u Bjelopavli}ima (9. koja mu nije poslu{ala naredbu da ostavi mu`a. O ~emu kwaz nije pisao. I. prema pri~awu prisutnog piperskog serdara Jola Pileti}a. a osobito oni albanski. Potom je. zaustavqaju}i ih da se ne svete. ako se Crnogorci protiv Turaka naoru`aju. uzeo burilo vode i ugasio tek za paqenu ku}u (“ogwi{te”). kad je Jana odbila da ga poslu{a i preuda se za popa \ura Kusovca. niko od otmi~ara. kwaz je zapovedio da se zapale ku}e Bo{kovi}a. ustado{e oni sad na nas. dawu. nije bilo re~i ni o Kwa`evim postupcima nepo sredno po{to je saznao da su Bo{kovi}i izbegli u Tursku. da }e (raditi) protivu mene. ako austrijska vlada ne uzmogne Osman pa{u zaustaviti ovako kao mene. popa Rista Bo{kovi}a”. Narodno predawe jo{ kazuje da je kwaz Danilo. kwiga XVI sveska 5 . 72-78). odmah o`enio svog “najmilijeg” perjanika. Svoje “zvani~no” mi{qewe o svemu {to se pod Ostrogom de{avalo. Doista. Kwa`evi sestri}i bili su tada spaseni. 265).136 Ilija Petrovi} nici priredili sebi pod Ostrogom. belim dvopekom be{kotom koji je samo kwaz koristio. s jedne strane.novembar 1936. tvrde}i kako se neprestano trudi da spre~i crnogorske napade na tursku granicu: “Vidjev{i ovo Turci. ne bi odatle izvukao `ivu glavu. a sa druge od austrijske vlade. pa ni kwaz Danilo. Najpre. jula 1854. naro~ito ako se zna za narodnu izreku da je ja~e selo od svatova. od naroda. “uzeo ugarak i zapalio ku}u svog zeta. predvi|am veliko zlo” (4. koja mi javno prijeti. udatom `enom. a on ostao praznih {aka. naivna mu je i tvrdwa da su perjanici u toku narodnog veseqa. udovca. 211).

Govori se da je on javno rekao: »Nek vla{ki ajduci na ajduke udaraju. Pipera i Ku~a meni isti ~as pokorio i vjeran pokazao. naro~ito otkako se o`enio. koji se “pod wegovom obranom nalaze”. sveska 1 . koji iz podani~kih razloga tvrde da je na Bjelopavli}e krenulo svega 800 Katuwana (i Rije~ana). Tako dakle danas. kao {to ja zabrawujem onim uskocima. kwaz je zamolio Mamulu da posreduje kod Osman-pa{e ne bi li odustao od podr{ke bjelopavli}kim buntovnicima.novembar 1936. s tim {to wemu saop{tava da su neki bjelopavli}ki pobuwenici uspeli da pobegnu u Skadar. pobjegli s wihovom ~eqadi u Spu`. da ja onamo s vojskom kre}em. Turci su i daqe napadali (4. nego }u i ja popustiti moje doma}e uskoke”. Ekar prili~no iscrpno izvestio svog ministra spoqnih poslova: “Danilo je ~ovjek malog rasta. gdje se primqeni od onda{weg Osman-pa{e danas nalaze. Kwaz je sli~no pismo uputio i Mamuli (19/31. Ba{ kao {to je to pokazao Danilov razgovor sa francuskim diplomatom Ijasentom Ekarom. odakle. aprila 1855.jul 1932. vrlo osjetqiv na laskawa i naro~ito da `eli da se o wemu govori. zaostao je u goreozna~ene tri nahije prvobitni mir. “jer ina~e ja Vas uvjeravam. koja je glavnu bunu u narod uzrokovala sa drugih pet-{est privr`enika. Za razliku od pojedinih “tuma~a” istog tog doga|aja. Mamula je {est dana kasnije odgovorio da je austrijskom vicekonzulu u Skadru preneo Danilovu poruku. 259). i neka se grdna fukara koqe. sloga i nesumwiva vjernost meni” (4. Danilo izve{tava da je tamo krenuo “sa pet do {est hiqada qudi”. stalo mi za to nije«. Stoga. Pa{a je. “sav narod od nahija Bjelopavli}a. kwiga XVI sveska 5 . namjesto {to bi im Osman pa{a zabranio. Za- . ka`e Danilo. mnogo dr`i. godine. te su u Crnu Goru dobje`ali. koji su odmah tek {to su ~uli. Bogu hvala. a odande preko Podgorice u Skadar. posle prve posete Cetiwu i prvog “prijateqskog i kurtoaznog” razgovora. {to zna~i da je pri~a o napadima bjelopavli}kih “uskoka” bila smi{qena za diplomate evropskih sila. do svoje kwa`evske titule i tra`i da se oslovqava sa Presvijetlo Viso~anstvo. Mislim da je veoma sujetan. ~ije lice odaje inteligenciju. da “oru`anom rukom napadaju na pograni~na sela moje dr`ave. suo~en s nepobedivom silom. jula). da i oni na Tursku po~nu udarati. ali bio je to bezuspe{an poku{aj. o kome je 15. ili boqe re}i sqepa~kih podr`ateqa. javno nagovorio crnogorske uskoke. da ve} nikako ne mogu. osim same ku}e popa \oka Bo{kovi}a s Orje Luke. te da se.CRNOGORSKA POHARA KU^A 137 pismu konzulu Gagi}u. udaraju na Crnogorce. kwiga XI. niti }u ova zla i javnu sramotu podnositi. pod rukovodstvom Osman-pa{e. Voli civilizovan na~in opho|ewa. 61).

van svake sumwe. a sad ispada da je u tome glavni bio Osman-pa{a. Ovo je postigao primjenom tjelesne kazne. 2. zbog ~ega se obe}avana neutralnost crnogorske kwa`evine ne mo`e o~uvati. koji namerava da Brda odvoji od Crne Gore i od wih stvori “nezavisnu oblast s vladikom na ~elu”. po{to je nekoliko puta poku{avalo da zauzme vlast i da jednog od svojih postavi na ~elo nacije. stvorili su mu dosta neprijateqa. neistinite su: 1. isto tako.138 Ilija Petrovi} mjerali su mu da je bio prije `enidbe razvratnik. 196-197). Ja ne bih ni{ta boqe tra`io nego da se na|e neko sredstvo i sprije~i ovo stawe koje nanosi {tete i nama i Turcima” (68. i uzimawe kwa`evske titule. da je energi~an i da mnogo voli reforme. Ono mu pravi stalnu opoziciju. stavqaju}i mu na ~elo neke sumwive individue s namjerom da odvoji Brda od Crne Gore i od wih obrazuje jednu nezavisnu oblast s vladikom na ~elu. Kad mu je Ekar pomenuo crnogorske oru`ane upade u Arbaniju. makar i pod za{titom Porte. pod Osman-pa{inu za{titu. a pod za{titom Porte. “Upadi koje pomiwete. odjednom stvara neku novu srpsku nezavisnu teritoriju “s vladikom na ~elu”. Razlika izme|u ove Danilove pri~e i one koju je {irio neposredno po povratku iz Bjelopavli}a pokazuje se barem u dve pojedinosti. ali mu se priznaje. Pa se mora postaviti pitawe otkud “danas dokazi” Danilu da Porta. koje se Crnogorci pla{e vi{e nego smrti. Danilo se odmah proglasio neodgovornim za takvo stawe. Ranije su Bjelopavli}i s nekim drugim Br|anima (vaqda: Ku~ima. i jedna i druga. naro~ito me|u sve{tenstvom. Ja danas imam dokaz da je Osman pa{a izazvao pokret u Bjelopavli}ima. Jednog dana Turci napadnu Crnogorce. pale}i `etvu u jednom selu. putevi su sigurni. koja se svim silama trudila da suzbije crnogorske napore za sticawe nezavisnosti. Ranije su pop \oko i drugovi oti{li u Skadar. nema nikakve kra|e i austriske granice se po{tuju. Te{ko mi je da efikasno sprije~im ove upade sve dok granice moje zemqe nijesu odre|ene i dok Turci sa svoje strane ni{ta ne preduzimaju da ih sprije~e. rasipnik i gwevan. Zahvaquju}i wemu. a sad su u Spu`u i otud pale `etvu i stvaraju nered me|u Bjelopavli}ima. ali ga se pla{e”. Ova kazna. opqa~kaju neko selo i povuku se. stvarali nered me|u Bjelopavli}ima. rezultat su starih mr`wi koje postoje izme|u selaÉ. Poslije ove afere Turci su tako|e stalno izazivali sukobe dr`e}i u Spu`u popa \oka i wegove drugove koji su. Danila ne vole. za koju ne mare. . Drugog dana to isto urade Crnogorci i poubijaju iz osvete izolovane Turke na koje nai|u. Piperima i Bratono`i}ima) stvorili pokret za nezavisnost.

CRNOGORSKA POHARA KU^A

139

U izgonu. Posle svega, Budo Simonovi} re}i }e da “osvetoqubivom i nazlobrzom kwazu Danilu nije bilo dovoqno to {to je
Bjelopav li}e pregazio s vojskom, {to je popalio ku }e i pobio
qu de, {to je Bo{kovi}e na ~elu s popom Ristom prisilio da spas
potra`e pod turskim skutom, {to je toliko zla u~inio svojoj
sestri i zetu, ve} je po~eo da vreba i traga za svima koji su onog
dana pod Ostrogom stali do popa Rista i digli glas zbog sramote
koju je kwaz nanio Bjelopavli}ima. Preko `bira i {pijuna provjeravao je pojedine sumwive qude koji su na neki na~in uspjeli
da izmaknu wegovom nemilosr|u u prvom naletu” (45, 218).
Me|u prvima na{ao se na udaru Puni{a Bajov Pavi}evi}, kapetanski pisar u Martini}ima, ponegde upisivan i kao sve{tenik; osudio ga je na smrt i presudu poslao jednom od bjelopavli}kih glavara, koji je, sre}om po Puni{u, bio nepismen i koji je,
stoga, pismo dao Puni{i da ga on pro~ita. Kad je video o ~emu se
radi, Puni{a je “pro~itao” ne{to drugo i, ne ~ase}i, zaputio se
u Spu`, pod tursku za{titu. Tamo je zatekao svog {uraka Todora
Kadi}a, koji je stigao sa Cetiwa neki dan ranije. Wega je, naime,
kwaz prizvao i naredio mu da ubije zeta Puni{u, te sestru tako
u~ini udovicom. Navodno, Puni{a mu je, zajedno s popom Ristom,
ve} du`e vreme radio o glavi. Kwaz je, zapravo, `eleo da u Bjelopavli}e poseje jo{ malo razdora, te da od Todora, po{to uprqa ruke zetovom krvqu, stvori vernog i poniznog slugu. Ostavqen da tokom no}i razmisli o kwa`evom nalogu, Todor je jedini
izlaz na{ao u bekstvu u Spu` (45, 219).
Sticajem okolnosti, dakle, Puni{a je izbegao zamku, posle
~ega i Todor i on preko Skadra odlaze u Carigrad. Za odmazdu,
kwaz protera iz Crne Gore Todorovu `enu i dva sina, a `enu Puni{inu, Vilajetu, dovedu mu na Cetiwe, gde ju je, u`ivaju}i u wenoj lepoti, dr`ao mesec ili dva “za svoje potrebe”. Kad se izdovoqio, prepustio ju je za `enu izvesnom Ki}unu Stevanovu Martinovi}u, kwa`evom perjaniku (vaqda onom “koga je osobito volio”)
i {uraku svog brata vojvode Mirka. (U zadarskom arhivu ~uva se
izve{taj kotorskih vlasti od 11. septembra 1859. godine iz koga
se vidi da se Ki}un Martinovi}, perjanik kwaza Danila, po naredbi kwa`evoj ven~ao 4. septembra sa Danicom Kadi}, sestrom
Todora Kadi}a a `enom Puni{e Pavi}evi}a, i odveo je u Bajice.
Tu je i podatak da je Todor Kadi} u Carigradu ubio Ki}unovog
brata (45, 232, 243-244).
Danica nije dugo ostala u tom “braku”; umrla je posle dve godine, ne zna se od ~ega, ali najverovatnije od ~emera.
Pri~u o nasilnoj udaji svoje sestre Todor je ~uo od Mi{ana
Stevanova Martinovi}a, crnogorskog konzula u Carigradu, ro|e-

140

Ilija Petrovi}

nog brata svog novog “zeta”. Ta je pojedinost okon~ana tako {to je
Todor ubio konzula a sa Puni{om se razi{ao, jer ovaj nije bio saglasan s Todorovim postupkom.
Kod Vladana \or|evi}a ~itamo ne{to bla`u verziju istog
doga|aja: “Da bi se osvetio Puni{i (Pavi}evi}u) zbog wegovih
ne prijateqskih ose}awa za tim da bi ga zavadio sa {urakom (Todorom Kadi}em - IP), kao i da bi ovu dvojicu zavadio sa porodicom Mila Martinovi}a, jednog od najuglednijih crnogorskih
emi granata, Knez Danilo primorao je mladu `enu popa Puni{e
Pavi}evi}a da se preuda za jednoga Martinovi}a, i za `ivota
zakonitog mu`a, Danilo je... dao ven~ati Puni{evicu sa Martinovi}em” (16, 147-148)
Svoj opis istog doga|aja ponudio je i Du{an Vuksan:
“Nemogu}e je odobriti postupak, kojim je Kwaz izazvao ovu
osvetu. Kwaz je, naime, na silu naredio da se Todorova `ena preuda za jednog perjanika, Kwa`eva favorita. Ne mogav{i se osvetiti, i od sramote `ivjeti u Crnoj Gori, Kadi} je emigrirao u Carigrad. Mu~en `eqom za osvetom vratio se u blizinu Crne Gore
i ~ekao zgodan momenat, koji je... i do~ekao” (4, kwiga XVIII sveska 4 oktobar 1937).
[to se ti~e Bo{kovi}a izbeglih pred Danilovim gnevom, barem prema pisawu jednog od Bjelopavli}a ranije odbeglih u Skadar (koji tih dana svoje ro|ake i prijateqe podse}a na pro{logodi{wu nameru Danilovu da dvojicu wihovih plemenika domami
sebi pa da ih obesi, ali i spremnost da, u pogodnom trenutku, po{to “sve razuri... nikoga ne ostavi, a i vas gleda da nekako prevari i da vas pobije”), pop \oko je dobro pro {ao u Skadru, jer mu
je pa{a “jatagan darivao i jo{ mnogo stvari”.
Pokajni~ki povratak. Bez obzira na toliku skadarsku “dobrotu”, pop \oko i pop Risto su krajem septembra iste godine napisali kwazu jedno pokajni~ko pismo i tra`ili da im dozvoli povratak u Bjelopavli}e, jer oni nisu krivi za otimawe municije u
Ostrogu koliko neki drugi kojima je opro{teno, “no vas, Gospodaru, molimo i Bogom i silom bo`jom zakliwemo, ako nemamo drugog nada i izlaza, pusti nas, da se s grdnim krvnicima iskoqemo, a
zara{ta da zna{, {to se preda mnom na bo`ju vjeru oko vas zborilo, pustio bi i nas k sebe” (4, kwiga XVI sveska 5 - novembar 1936, 266).
\oko i Risto pisali su Danilu i sredinom decembra i kumili “silnim i stra{nim Bogom i svetom Gospo|om i Svetim Petrom (Cetiwskim - IP) i va{im zdravqem i napretkom, izbavite
nas iz turskoga ropstva i ne dr`ite nas u wihovim rukama, pa ako
Bog da, kad nas izbavite, svi }emo do|i pred vas, pa kojeg }ete

CRNOGORSKA POHARA KU^A

141

udaviti - udavite, kojega }ete pustiti - mo`e vam biti” (4, kwiga
XVI sveska 5 - novembar 1936, 266-267).

Oni su pisali jo{ jednom, petnaestak dana kasnije, ali im je
tek naredne godine dozvoqeno da se vrate.
Naime, po~etkom 1855. godine likvidirano je i pitawe svih
bjelopavli}kih izbeglica. Po~elo je tako {to je Mamula 25. februara napisao kwazu Danilu da su mu se iz Skadra javili neki
bjelopavli}ki begunci s molbom da ih kwazu preporu~i za pomilovawe. Mamula, sa svoje strane, moli kwaza da mu saop{ti pod
kojim bi se uslovima ovi begunci mogli vratiti svojim domovima. Kwaz je odgovorio ve} 2. marta, a uslovi su mu bili, kako je to
sam rekao, “jednostru~ni”, odnosno jednostavni: “Dopustio sam
svima, da se bez svakog podlagawa kazni mogu u svoje ote~estvo
povratiti, svoje imawe mirno u`ivati, koje }e im se povratiti,
samo da podmire dug kojim je imawe optere}eno”. Kwaz je tako|e
dao i saglasnost da se vrate i kolovo|e pomenute pobune (pop \oko, brat mu Vido, Mina Markov i Risto, Danilov zet, sve Bo{kovi}i), pod uslovom da vi{e ne mogu koristiti dotada{we prezime “i da ne mogu oru`je u mojoj zemqi nositi, a i ina~e i wima dozvoqavam, da mogu slobodno u mojoj zemqi `ivjeti i svoje imawe
u`ivati” (4, kwiga XVI sveska 6 - decembar 1936, 329-330).
Taj je doga|aj bio propra}en i pismom cetiwskog dopisnika
novosadskom Srbskom Dnevniku, pisanim 23. aprila/5. maja:
“Povra}enim bjeguncima Bjelopavli}kim velikodu{no je
op rostio kwaz. S po~etka nije im htio nikako oprostiti, iz uzroka {to su oni bez ikakvog povoda, bez svake uvrede bunu podigli. Oni to sami ispovedaju. Dopisnici nema~kih novina nisu se
stidili samu stvar izopa~avati i samo kwaza crniti i svu krivicu na wega baciti”.
Svoju pri~u o “velikodu{nom opro{taju” ovaj dopisnik gradi na bahatom dr`awu Danilovom u susretu s “povra}enim bjeguncima”. Istina, Danilo se druk~ije nije ni mogao dr`ati, jer je to
bio susret jednog samodr{ca s qudima koji su se u otaxbinu vra}ali rizikuju}i svoje `ivote; wemu je to bila i prilika da ponovi
svoju pri~u o krivici samih Bjelopavli}a za zlo koje ih je sna{lo,
ne pomiwu}i pri tome sramotu koju su im on i wegovi perjanici
priredili na Troji~kim sve~anostima u Ostrogu: “Svijet bi
rekao da ste vi od sile i nepravde pobjegli, a tako svaki zna da je
to va{ grijeh i da ste vi od sile i opa~ine zlo u narodu u~inili.
Ja sam vam podijelio milost, zato da poka`em i vama i svijetu, da
se ja od vas ne bojim i da mo`ete ili u mojoj ili u tu|oj zemqi
`ivjeti, i da od vas nigda ni najmawe zazirati ne}u. Idite doma i
`ivite kako mo`ete, ali glavari vi{e nigda biti ne}ete. Znam

142

Ilija Petrovi}

dobro, da vi ovakvog velikodu{ija spram mene ne biste pokazali,
kad biste na mom mjestu bili. Vi ste pokazali va{e srce i va{u
snagu, a ja sam svoju, iako sada znate da ni vi ni ko drugi ne mo`e
mi ni{ta, jer ja }u prije li{iti se `ivota nego zemaqsko pravo i
pravo moje upu{tati ikom da ga gazi” (3, broj 37 od 12/24. maja 1855).
I, kako to ka`e Vuksan, “tako se napokon svr{ila ova afera, koja je Crnoj Gori stvarala dosta neprilika. U woj se naro~ito kristali{e jedna velika mana Danilova, koju vladalac ne
smije da ispoqava, a to je neodoqiva mr`wa. Onoga, koga je mrzio, Danilo je gonio do iskopa, ni jedno poni`ewe, nije mu bilo
dovoqno, samo kad se radilo, da protivnika smrvi. Ova velika
mana Danilova sta}e ga kroz koju godinu i glave” (4, kwiga XI sveska
6 - jul 1932, 62).
“Rehabilitacija”. Pop Risto, pop \oko i Vido Novakov, svi
Bo{kovi}i, vratili su se, dakle, u Bjelopavli}e, da bi ih ubrzo
kwaz Danilo pozvao na Cetiwe i pred najvi|enijim crnogorskim
glavarima uru~io im srebrne sabqe. “Nedugo zatim, kwaz je morao
da uka`e jo{ jednu po~ast Bo{kovi}ima: da im oka~i na grudi
visoka odlikovawa koja im je preko crnogorskog vladarskog doma uputio li~no sultan, zadovoqan wihovom hrabro{}u i odva`nim dr`awem u Skadru”, iskazanom ~vrstom `eqom da ne ostanu u
obe}avanom izobiqu na turskoj teritoriji, ve} da se vrate u Bjelopavli}e, rizikuju}i i sopstvene `ivote. Risto je to odlikovawe, zvezdu sa polu mesecom prvog reda, kasnije uvek nosio pod grlom iznad odlikovawa koja je dobijao sa crnogorskog dvora.
“A mo`da najve}e priznawe i satisfakciju dobio je dvije godine nakon smrti kwaza Danila. Prilikom pohoda na Crnu Goru,
1862. godine, Omer-pa{a je nekoliko dana boravio u napu{tenoj
ku}i popa Rista Bo{kovi}a na Orjoj Luci. Na odlasku, me|utim,
nije dopustio da se ku}a spali kao i ve}ina ostalih po Bjelopavli}ima, ve} mu je napisao i ostavio poruku: »Dragi vojvodo, `alim {to tvoju glavu ne nosim u Skadar. Iz po{tovawa prema tvom
juna{tvu i kura`i, ostavqam ti ku}u u kojoj sam boravio nekoliko dana netaknutu, kao znak da junak junaka i krvnik krvnika mora po{tovati« (45, 82-83).
Znaju}i ili ne znaju}i za sva ta odlikovawa, cetiwski Petrovi}i nisu se prema Bo{kovi}ima odnosili kao Omer-pa{a.
Pokazao je to i Danilov naslednik, kwaz Nikola, koji je, prema
svedo~ewu Toma Oraovca, ~inio sve da zagor~a `ivot Savu Bo{kovi}u, sinu Ristovu a svom bratu od tetke i, istovremeno, pa{enogu (`ene su im bile k}eri vojvode Petra Vukoti}a). Svoju
mr`wu prema wemu ispoqavao je tako {to ga je vi{e puta ka`-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

143

wavao, li{avao ~ina i ograni~avao mu slobodno kretawe; toliko da je Savo, iako narodni poslanik, 1912. godine tra`io paso{
ne bi li se iselio u Srbiju. Po{to za to nije dobio Nikolinu saglasnost, on, budu }i kratkovid od ro|ewa, “zatra`i paso{ za
Austriju ili Italiju, radi lije~ewa, jer ni sa nao~arima nije
mogao da ~ita. Kwaz odbije i taj zahtjev. Iz straha da ne oslijepi,
19. agusta 1912. godine on izvr{i samoubistvo. Svi Bo{kovi}i
za Savovu smrt smatraju krivcem kwaza Nikolu” (45, 85-86).
Za vreme Krimskog rata. O Bjelopavli}koj “pobuni” i Danilovom krvavom odgovoru na wu, pisali su i hroni~ari sa strane,
dovode}i je u vezu sa crnogorskom neutralno{}u u Krimskom ratu (vo|enom 1853-1856. godine izme|u Rusije i Turske, kojoj su se
kasnije pridru`ile Francuska, Velika Britanija i Sardinija),
ali i sa crnogorskim upadima u hercegova~ka sela, po~etkom jula
1854. godine, i pqa~kom po wima. I pored toga {to je kwaz Danilo uveravao Portu u svoju miroqubivost, zbog ~ega je bio neutralan u Krimskom ratu, ovo posledwe nije za Turke bilo ni neutralno ni miroqubivo; oni su protestovali, a Danilo je odgovorio da
on nije u stawu da zadr`i svoje podanike.
Prema tuma~ewu Vladana \or|evi}a, koji se pri tome po{tapao na zvani~ne cetiwske izvore, one koji su izra`avali Danilovu kwa`evsku logiku, nezadovoqni Piperi, Ku~i i Bjelopavli}i pobuni{e se “i zbaci{e Kwaza zbog wegove stra{qivosti”.
Kao odgovor na to, Danilo di`e tri hiqade Katuwana i krvavo
ugu{i pobunu.
\or|evi} ne ka`e da li se ta pobuna desila 1854. godine ili
kasnije, ali za ilust raciju svoje pri~e koristi podatke Marka
Miqanova o crnogorskoj pohari Ku~a na Petrovdan 1856. godine (29. juna/11. jula, u petak). I ka`e potom da “ovde po~iwe ~itav
niz tragi~nih krivica kneza Danila Petrovi}a Wego{a”, koje
naziva “groznim presudama wegovim... i divqa~kim izvr{ewem
Mirkovim”. (Mora biti da je Danilo ve} tada predose}ao da mu nedela ne mogu pro}i neka`weno, jer je sredinom aprila 1855. godine pred skup{tinom na Cetiwu pro~itan wegov dekret po kome
}e za slu~aj da on umre bez mu{kog naslednika, kwa`evsko dostojanstvo pre}i na vojvodu Mirka, a potom na tada maloletnog Mirkovog sina Nikolu (16, 95-96).
Uz napomenu da je Rusija zamerala Crnoj Gori {to je tokom
Krimskog rata izabrala neutralnost, ovde }emo uvrstiti i nekoliko redaka koje je o tom vremenu i prilikama u Crnoj Gori i Brdima ispisao engleski istori~ar Vilijem Miler. Nesumwivo, Miler je svoju pri~u oslonio iskqu~ivo na Danilova pisma engle-

144

Ilija Petrovi}

skom konzulu u Skadru i na konzulove izve{taje engleskoj vladi,
u kojima su svi kwa`evi postupci opravdavani gomilawem turskih trupa na crnogorskim granicama, u~e{}em brdskih plemena
u zaveri protiv kwa`evske centralne vlasti, separatisti~kim
te`wama istih tih plemena i wihovom navodnom odlukom o progla{ewu sopstvene nezavisne dr`ave; ni re~i nema o doga|awima
pod Ostrogom, jer ih ni Danilo nije pomiwao u svojim pismima:
“Ruski car je imao vi{e razloga da od Crne Gore o~ekuje pomo}. Uprkos ~iwenici da je jedan rat protiv Turske bio tek zavr{en (misli se na napad Omer-pa{e na Crnu Goru - IP), uticajne
struje na Cetiwu, koje je predvodio Danilov stric \or|e Petrovi}, nestrpqivo su i{~ekivale novi rat. Danilo, me|utim, po
savetima Austrije, koja mu je u~inila neke zna~ajnije usluge, odlu~no se protivio ratnoj opciji, uz rizik da izgubi popularnost,
~ak i vladarski tron. Naime, protiv wega bila je skovana zavera,
u koju su bili ume{ani wegovi stri~evi \or|e i Pero, a agitacija za novi rat postala je intenzivna kad su Turci nagomilali
trupe uz hercegova~ku granicu i time dra`ile ratoborne Br|ane; neki su se zalagali za napad na Bar, a drugi na Hercegovinu.
Danilo je svoj stav prema ratnom raspolo`ewu iskazivao tvrdwom da stvari vi{e ne mo`e dr`ati pod kontrolom. Nezadovoqstvo je dostiglo vrhunac kad su se Piperi, Ku~i i Bjelopavli}i,
brdski krajevi relativno skoro pripojeni Crnoj Gori ali nedovoqno integrisani u wu, jula 1854. godine proglasili nezavisnom dr`avom. Danilo je bio primoran da se pobuwenicima vojno
suprotstavi; neki od wih pobegli su na tursku teritoriju, dok su
ostali pokoreni i primorani da plate naknadu za gra|anski rat
koji su izazvali”.
[to se ti~e crnogorske neutralnosti u odnosu na rusko u~e{}e u Krimskom ratu, Danilo je, ne bi li smirio narodno nera spo lo`ewe tim ~inom, proglasio trodnevni post za uspeh ruskog
oru`ja (62, 218-219).

Nepokorni i neposlu{ni.. naro~ito u Brdima. uz to neoptere}en navodnom “ideolo{kom obavezom” istih tih istori~ara da za ve~nost pro~itaju. ali ni pristajali da trpe i }ute pred tiranijom i samovla{}em cetiwskog gospodara. a potom i nezapam}ena glad tokom 1854. Po jednostavnom obja{wewu Marka Miqanova. iako je potpuno jasno da je ciq bio sasvim druk~ije prirode: kwaz Danilo je o~igledno `elio da Ku~ima pesnicom utjera rogove u glavu i jednom za svagda od wih stvori tvrdu krajinu i pouzdanu branu prema skadarskom pa{aluku. ovo ratoborno gor{ta~ko pleme koje je stalno bilo na vjetrometini uticaja i interesa i Turske i Crne Gore.. {ta se to u odre|enom vremenskom periodu de{avalo i kakvu je ulogu u tim de{avawima imala neka odre|ena li~nost. Jo{ kad ih je pritisla dvogodi{wa glad. te da i Turcima i cijeloj Evropi stavi do znawa da je to Crna Gora” (45. ka`e on. podjarivano. U stvari. uvijek je bilo pomalo dr`ava u dr`avi. 117-118). Bave}i se vladarskim zaslugama kwaza Danila. jer je on. kwaz Danilo slao je vojsku na Ku~e jer nije uspeo da ih privoli na pokornost. Turske vlasti. Branko Pavi}evi} isti~e i da su na crnogorskoj granici prema Skadarskom pa{aluku. Na sam po~etak poglavqa o crnogorskoj pohari Ku~a stavi}emo re~i Buda Simonovi}a.POHARA KU^A Separatizam ili danak. ponajboqe shvatio su{tinu svih onih zbivawa kojima se ovaj rad bavi: “Nezadovoqstvo vladavinom kwaza Danila koje je tiwalo u narodu. poslije Pipera i Bjelopavli}a kulminiralo je u Ku~ima. Ku~i se nijesu dvoumili oko svoje nacionalne pripadnosti. plijene}i stoku i pqa ~kaju}i od onih koji su imali. gole mim nevoqama koje su na samom po~etku wegove vladavine donijeli dvogodi{we vojevawe sa Turcima. Pavel Rovinski veli da je bio u pitawu “plemenski separatizam u sukobu sa dr`avno{}u koja je te`ila ujediwewu”. trajali oru`ani sukobi izme|u Turaka i Crnogoraca. odnosno da ih natera “da pla}aju danak i da im postavi sud”. godinama. u vidu neobjavqenog rata i bez ikakvih me|usobnih obzira. Istori~ari to uglavnom uzimaju kao neposredan povod za oru`anu akciju crnogorske vojske. godine. iako “samo” publicista a ne i istori~ar od karijere. neprekidno su podsticale sve . i napi{u. nije su vi{e hajali za kwa`evu izri~itu naredbu o ukidawu hajdu~ije i strogoj zabrani upadawa na tursku teritoriju i teritoriju drugih susjednih plemena gdje su se snabdijevali hranom. i 1855.

“crnogorski suverenitet imao sankciju vi{e od jednog stoqe}a” i oko kojih se situacija sve vi{e komplikovala.146 Ilija Petrovi} {to je moglo destabilizovati crnogorsku dr`avu. Spreman da doprinese rje{avawu sporova na miran na~in. Pavi}evi} kao najsporniju oblast pomiwe Ku~e. nisu bili u sastavu crnogorske dr`ave. Najzabavnije u celoj Pavi}evi}evoj pri~i jeste to {to upad crnogorske vojske u Ku~e on opravdava namerom kwaza Danila “da sprije~i Turke da podbuwuju Ku~e i podsti~u ih na upade na teritoriju Bratono`i}a i Pipera”. ne obja{wavaju}i pri tome za{to je kwaz svoju vojsku poslao na Ku~e a ne protiv Turaka. Da bi opravdao svoju uop{tenu postavku da su ve} godinama trajali sukobi izme|u Crnogoraca i Turaka oko nekih gra ni~nih oblasti. Pored toga. u tom nepromi{qeno izmi{qenom Pavi}evi}evom vremenu. godine kwaz Danilo je uputio svoje trupe. budu}i da su se Ku~i sre dinom 18. Sredinom maja 1855. neobja{wivo je otkud Pavi}evi}u “nalaz”da je Crna Gora pre “vi{e od jednog stoqe}a” imala svoj suverenitet nad Ku~ima. Zabrinuti razvojem doga|aja konsuli velikih sila su odmah intervenisali kod kwaza Danila da hitno povu~e svoje trupe. nad kojima je navodni “crnogorski suverenitet imao sankciju vi{e od jednog stoqe}a”. jo{ mawe Bratono`i}i. Potom. ni Bjelopavli}i. sa zadatkom da sprije~e Turke da podbuwuju Ku~e i podsti~u ih na upade na teritoriju Bratono`i}a i Pipera. tada. Na pritisak predstavnika velikih sila kwaz je prihvatio sporazum o primirju. nije mu predstavqalo te{ko}u da domisli kako je nad wima. izvan bilo kakvog wenog nepostoje}eg suvereniteta. po{to su se Ku~i nalazili izvan crnogorskih granica. ~emu je kqu~ni razlog bilo osporavawe crnogorskog suvereniteta na neke grani~ne oblasti. Ku~i su bili dovoqno samostalni i vrlo ujediniteqski raspolo`eni. po ~ijim se odredbama u izvjesnom smislu privremeno odrekao svojih prava nad Drekalovi}ima. tako da se wihovi tada{wi predvodnici. me|u wima i na Ku~e. Ku~ima. vojvoda Radowa Petrov i sin mu Ilija . s tim da oni ostanu mirni i da ubudu}e ne vr{e upade na teritoriju van svojih plemenskih granica” (9. i da. ni Piperi. da wih “urazumi” i odvrati od “antipiperskih i antibratono{kih” postupaka. ka`e on. ako je Crna Gora ratovala s Turcima zbog nekih grani~nih oblasti. Turci su. 232). U tom je stavu vi{e neistine no {to jedna re~enica mo`e da izdr`i. “stalno nalazili na~ina da podstrekavaju Ku~e da odbiju saradwu sa kwazom i Senatom. veka nalazili daleko od Crne Gore. pod komandom vojvode Mirka. kwaz Danilo je izdao naredbu o povla~ewu crnogorske vojske. to nije moglo biti zbog Ku~a. Kada je ve} uspeo da i Ku~e svrsta u crnogorske grani~ne oblasti. Najpre.

ali ne obja{wava ni jedno ni drugo. zbog ~ega je “izdao naredbu o povla~ewu crnogorske vojske”. S jedinim ciqem da opravda “mirnu dr`avotvornost” Danilovu. potpisuju kao vojvode ku~ke i guvernaduri brdskih plemena. U tim wihovim planovima. 118. 19-20). Po svoj prilici. i to ne samo zbog toga {to su osvojili turske zemqe oko sebe. S ovim novcem ozidane su crkve na Kosoru i Medunu. Pipera. Poharu iz 1855. nije zabele`io ni jedno jedino slovo. da je to “mirno povla~ewe” bilo rezultat Danilove naredbe vojvodi Mirku. na koje se ra~unalo kao na saveznike u . wemu mo`da i neva`an. Kastrata. barem u onom “`estokom” delu. Ina~e. no je nedostajalo. Ta se zemqa zvala KreÉmija (Krim . Ne mo`e se re}i da je Pavi}evi}u bila nedostupna pri~a o crnogorskoj pohari Ku~a iz 1855. on ispu{ta podatak. da Ku~e umiri vojno. i potpuno zanemaruju}i ono {to se ponekad zove nau~ni~ko po{tewe. Vojvoda Ilija (1737-1774). godine. kako to pi{e Marko Miqanov. za Pavi}evi}evu pri~u izuzetno je zna~ajna i pohvala Danilovoj spremnosti “da doprinese rje{avawu sporova na mira n na~in”. koji o tom mra~nom doga|aju. Wemu je tamo davana zemqa da preseli sve Ku~e i spase ih od nevoqe. po{to se tom stvari Jago{ Jovanovi} bavio ~etrdesetak godina ranije. strane). prilog iza 192. ali medunska nije cijela s tim parama izgra|ena. morali biti neprijatni. Klimenta. i 123). jedno strategiski (a i po svojoj slobodarskoj tradiciji) vrlo zna~ajno pleme..CRNOGORSKA POHARA KU^A 147 Ra dowin Petrovi} Drekalovi}. Ku~i su bili “najosetqivija ta~ka. Ili. pa su i drugi dodavali. susjedno sjevernoalbanskim plemenima. Bjelopavli}a.IP). Bratono`i}a. isto kao i u planovima Wego{evim. ne zna se zbog ~ega. vasego predjela zeckago osob sultanskago carstvija” (41. A “svaka cijena” tog vrlo preduzimqivog vojnog pohoda bilo je osamdesetak pobijenih Ku~a. Hota. godine Jovanovi} dovodi u vezu s planovima kwaza Danila i vojvode Mirka da Ku~e ve`u za Crnu Goru i tako ostvare ono {to nije po{lo za rukom Petru II.IP) Rusi istjerali Turke i dali je vojvodi Iliji” (1. “po svaku cijenu”. Jago{ Jovanovi}. no i zbog poznanstva s Rusijom. Vasojevi}a. iz koje su (iz Ker~a i okoline. 1768 . ti su mu podaci. kao i otac mu. jer je vojvoda Radowa vi{e puta i{ao u Rusiju i otud donosio para. “Probna” crnogorska pohara Ku~a. pa se on radije oslonio na Marka Miqanova.. “skoro sve staraca i djece” (14. u doba vojvode Radowe Petrova Drekalovi}a (oko 1712-1737) “Ku~i su sasvim sna`ni postali. ~esto je i{ao u Rusiju. svom bratu. “prvo Ku~a. osobito pri kraju wegove vlade.

Ima li se na umu Jovanovi}eva pri~a o “krajwoj liniji”. Ku~i su se i daqe dr`ali odvojeno od Crne Gore. koje prkosi na vratima Skadra i Podgorice kao organizovanoj dr`avi. o “istom stepenu dr`avnog razvitka”. 18-20). za razliku od drugih plemena u Brdima.. Borba je bila vrlo `estoka za tri dana.. jer je vojska ubijala mirno stanovni{tvo. i u woj je poginulo 80 Ku~a (skoro sve starci i djeca). kada se odlu~nije moralo raditi u interesu jedne politike pribirawa po svaku cijenu svih snaga potrebnih Crnoj Gori za poja~anu oslobodila~ku borbu protiv Turaka. Jovanovi} je ovu svoju pri~u slo`io prema “Sje}awima” serdara Jola Pileti}a i pribele{kama dr Milana Jovanovi}a Batuta (1847-1940) koje je ovaj tokom svog sanitetskog slu`bovawa na Cetiwu (1880-1882) pravio uz povremene razgovore s Novicom Cerovi}em. on nije prezao od sile. o . te{ko se mogu razumeti wegovi uporedno izlo`eni stavovi o Ku~ima kao plemenu sa “slobodarskom tradicijom”. koja su se ve} bila milom ili silom potpuno sjedinila s Crnom Gorom. na osnovu se}awa raznih svojih ku~kih plemenika gradio predstavu o crnogorskoj pohari.. kako Turci ne bi imali vremena da interveni{u. najvi{e podataka dobio je od Marka Ra{ovi}a koji je za svoju Istoriju Ku~a (u vreme dok je i Jovanovi} pisao studiju o Marku Miqanovu). iako je jo{ Wego{ uporno radio da im postavi vlast kakva je bila u Crnoj Gori i da im nametne porez kao i drugim plemenima. ali stalno nemirno i neposlu{no... a drugo {to ni sam kwaz nije `elio da se samo Katuwani obra~unavaju sa jednim plemenom. a od napada~a 12 qudi. ova vojni~ki uspjela akcija nije. Ali. [to nije mogao posti}i na mirni na~in.. S vojskom vojvode Mirka trebalo je da sara|uju i sva plemena u susjedstvu Ku~a.. (a) za porez niko nije htio ni da ~uje.148 Ilija Petrovi} borbi protiv Turaka. morao je posti}i kwaz Danilo u sasvim drugim uslovima i prilikama.. jedno {to je kwaz znao da }e Ku~i dati `estok otpor. poslao s vojskom u Ku~e svog brata vojvodu Mirka s naredbom da po svaku cijenu umiri Ku~e i natjera ih na po{tovawe dr`avnih odluka. {to joj Ku~i nijesu mogli oprostiti. Ali ono {to Wego{ nije mogao posti}i. Ku~i tu vlast nisu smatrali svojom. jer je znao da }e i takva upotreba sile u krajwoj liniji biti korisna za Crnu Goru i dr`avnu politiku. {to je najva`nije. Ipak. o “korisnosti za dr`avnu politiku”. uspjela politi~ki. nego su sa jo{ vi{e mr`we do~ekivali sve {to im je dolazilo s Cetiwa” (58. jednim muwevitim iznenadnim napadom prisiliti ih na predaju. koja je na istom stepenu dr`avnog razvitka zaista bila najkorisnija. Zbog toga je morao {to prije skr{iti wihov otpor. Zbog toga je on krajem juna 1855 g.

i druga.. ali vi{e od pet hiqada IP). Tomica Nik~evi} nije mnogo {irio pri~u o toj pohari. “pod objektivnim i nu`nim uslovima. ali koja to nije mogla izvr{iti” (103. godine.. izvesno je da ih je bilo..jedna. umesto da prkosno udari na sli~na vrata s druge strane. Ali se zato iz uvodnih redova za upravo dat navod vidi da su se u Ku~ima. ^ini se da su ba{ na ovom stavu o “politi~koj snazi. no da se bave Jovanovi}evim razmatrawima o Ku~ima kao “najosetqivijoj ta~ki. ne pomiwu}i da li je bilo i qudskih `rtava. 224). kako to kod nekih lep{e zvu~i. Takvim je teoreti~arima lak{e bilo da se po{tapaju samo na tu jednu re~. kao {to ih je nazvao Jovanovi}. A kad ih je ve} tamo poslala. koju je izvelo nekoliko hiqada vojnika kneza Danila (po re~ni~kom tuma~ewu: neodre|eno koliko. svoje vojnike i vojnike ostalih brdskih plemena okrenula protiv Ku~a. ili se. jednom strategiski (a i po svojoj slobodarskoj . Samo toliko.IP) ko je privr`en Crnoj Gori a ko nije. diferencirale dvije politi~ke snage .. podrazumeva stra{na zverstva u pohari iz 1855. koja je bila proturska i koja nije `eqela prisajediwewe Crnoj Gori. tako da se od wega mo`e saznati da je “prvu kaznenu ekspediciju na Ku~e poslao knez Danilo. I mora se postaviti pitawe da li su ova dva obele`ja negativna samo zbog toga {to se radi o ku~kom odnosu prema Crnoj Gori.CRNOGORSKA POHARA KU^A 149 savezni{tvu s wima u borbi protiv Turaka. opqa~kana je i popaqena imovina u ku~kim selima. ali nije dovela do formirawa organa vlasti u Ku~ima” (103. Vojsci i wenim starje{inama nare|eno je da nikoga i ni{ta ne {tede i da ne razbiraju (da se ne raspituju . iako Ku~i tada nisu teritorijalno pripadali Crnoj Gori. koja je. I nemogu}e je objasniti ~ime Jovanovi} pravda Danilov i Mirkov trud da Ku~e umire i na teraju na po{tovawe dr`avnih odluka. mora se postaviti i pitawe da li se oni koji su u Ku~ima ratovali protiv staraca i dece mogu nazvati qudima.. koja nije `eqela prisajediwewe Crnoj Gori” zasnovane sve kasnije cr nogorstvuju{~e “teorije” o proturskom raspolo`ewu u Ku~ima ili. juna 1855 godine.. sve to moglo odnositi na Crnu Goru. po{to saop{tewe da je “ekspedicija” iz 1856. ili ih treba primeniti i na vi{evekovno ku~ko ratovawe protiv Turaka. I ne zna se da li prkos “na vratima i Skadra i Podgorice” va`i samo kad se radi o odnosu Ku~a prema Crnoj Gori a ne i prema Turcima. u prvom redu Bratono`i}e. koja je htjela i politi~ki djelovala da se ujedini sa Crnom Gorom. 224). o turkofiliji. Ovom prvom »poharom«. mo`da. “po~inila jo{ stra{nija zvjerstva”. Prva »pohara« opomenula je ostala br|anska plemena. ali i o wihovoj “nemirnosti i neposlu{nosti”.

. Ku~i su saznali za ovo. Zatrijeba~ i Fundina. serdarima i vojvodama Bla`u Radovi}u i Jolu Pileti}u. skupili su vojsku i rasporedili je na Retu prema Bio~u. ce o doga|aj vezuju}i za poku{aj od dve godine ranije (1853. po zavr{etku Omer-pa{inog pohoda na Crnu Goru) da jedan wegu{ki kapetan uspostavi “crnogorsku” upravu u Ku~ima i da im dodeli crnogorske barjake i ~inove. juna 1855. Vojvoda Mirko je pregovarao s Ku~ima o pokornosti. pa je naredio komandantima da udare. najve}i broj iz Ku~ke Krajine (Zatrijeba~. ve}inom dece i staraca. Rije~ani. koje je taj kapetan doneo. godine” (80. Komandanti su izvr{ili nare|ewa bez otpora. decu. “Qut na ovakav odgovor Kwaz naredi vojvodi Mirku. po{to je Innsbrucker Nachtrichten od 28. Ova pohara Ku~a izvr{ena je 28. Novici Cerovi}u. godine uop{te ta~ni. `ene i starce. pa zato i ne primamo nikoga drugog za gospodara”. za razliku od drugih plemena u Brdima. Posebno je stradala Ku~ka krajina: Orahovo. O “probnoj” pohari iz 1855.150 Ilija Petrovi} tradiciji) vrlo zna~ajnom plemenu. Ko}i. Mora se ovde postaviti pitawe da li su Jovanovi}evi i Mili}evi podaci o pohari Ku~a iz 1855.000 Turaka iz Podgorice. Isto to. gde su popaqene sve ku}e. U pomo} im je do{lo i oko 1. Kakva je to pohara bila 1855. pro~itano je na ku~kom zbornom mestu na Roge. u svega jednoj re~enici (78. Miqanu Vukov(i})u i kapetanima Vuku Mitrovi}u i Be{i \elevu da prikupe vojsku i do|u s vojskom kod Rogama i na No`icu. Katuwani. ve} samo za Boga. Crmni~ani. Qe{wani i jedan deo Bjelopavli}a su i ubijali koga su stigli: odrasle. 19). na koje se ra~unalo kao na saveznike u borbi protiv Turaka. Ta je “vernost” bila vrlo sumwive prirode jer kad kwaz zatra`i porez. Crnogorci su posekli 80 glava. 854) saop{tava i Miqan Jokanovi}: “Za vrijeme Prve pohare Ku~a od strane Crnogoraca 1855. dok je Crnogoraca poginulo 12. uni{te i ubiju sve {to pred sobom na|u«. koja su se ve} bila milom ili silom potpuno sjedinila s Crnom Gorom” (58. a tuma~i tog doga|aja vele da Ku~i tada “izjavi{e vernost kwazu Danilu i Crnoj Gori”. 93-94). prema vojsci vojvode Mirka. mnogi se Ku~i pokoleba{e. ali stalno nemirnom i neposlu {nom. ali Ku~i nisu prihvatili wegove pred loge. Ko}i. susjednom sjevernoalbanskim plemenima. godine pi{e i Bo`idar Mili}. godine. uz podse}awe na obe}anu vernost. posje~eno je 80 glava. sadr`avala je pretwu svima koji se budu okrenuli skadarskom pa{i. Orahovo i Fundina)”.. Danilovo pismo. Nova Danilova poruka. (i) »da popale. jula . a ve}ina Ku~a odgovori kwazu da “mi ne znamo ni za kakvog gospodara.

No. ponovo kre}e put Ku~a i Bratono`i}a. na zna~en isti broj `rtava. objavqena u zagreba~kim nema~kim novinama. izri~e se ova sumwa.000 qudi krenuo na Ku~e i tamo pobio 80 qudi. jula 1856. ubijaju i pale ku}e. odlu~nog da izvr{i {to naumi. da je crnogorska vojska tamo dejstvovala i da je “nastojawem konzula u~iweno primirje i okon~an rat. pozivaju}i se na pismo iz Crne Gore. kwaz Danilo “u protekloj godini pojedine wihove glavare na prevaru pohapsio. ali uprkos tome Ku~i se nisu pokorili. podsticani iz Skadra. godine. iako je tra`ena turska za{tita izostala” (69.CRNOGORSKA POHARA KU^A 151 1856. Prvi put u maju 1855. ne govori o vojnom pohodu. ali je tada diplomatija velikih sila reagovala brzo i odlu~no i izvr{ila pritisak na kwaza Danila da obustavi operaciju i vrati vojsku. Zato. kwiga XVII. ali to nije urazumilo Ku~e da uvide kakva im opasnost prijeti i kud ih wihov nepokor i tvrdoglavost vodi.januar 1937. broj 172 od 28. jo{ vi{e su se okura`ili i proglasili nezavisnim. pri~a Jago{a Jovanovi}a o prvoj crnogorskoj pohari Ku~a ostala je kusa. 5). Uslovi primirja su bili da Drekalovi}i ostanu na miru na svojoj teritoriji. pqa~kaju. prepiska Danilova sa skadarskim konzulima iz 1856. samo godinu dana kasnije. spalio ku}e i zaplenio veliku koli~inu stoke koja je bila raspodeqena izme|u Crnogoraca” (67. crnogorska vojska pod komandom vojvode Mirka Petrovi}a krenula je na Ku~e sa vi{e strana. jula 1856. godine. niti je ohladilo usijanu glavu mladog kwaza. sveska 1 . godine. a vi{e wih streqao. i u prvoj i u drugoj pohari. Simonovi}. I utoliko pre {to jedna vest sa crnogorske granice od 15. jer u woj nedostaje pojedinost kako je okon~ana. Povukao je vojsku. otkriva da se prethodne godine u Ku~ima ipak ne{to de{avalo. jul 1856). ve} samo kazuje da je zbog neuspelih nastojawa da Ku~ima uvede poreze. jula 1856). upravo pristiglo preko Dalmacije. predvo|ena opet velikim vojvodom Mirkom i znatno poja~ana ~etama Br|ana. wegov propust ispravio je Budo Simonovi}: “A kwaz Danilo je dva puta voj{tio na Ku~e. naprotiv. skoro pola veka kasnije. potvrdio da je vojvoda Mirko Petrovi} “sa 10. kwa`eva vojska. ali je nastavio sa propagandom pred svijetom kako Ku~i. Samo zbog toga {to je na oba mesta. Bez obzira na sve to. ne govori se o `rtvama. i daqe upadaju na teritoriju drugih crnogorskih plemena i zlostavqaju ih. Londrovi} i drugi. 26. Tako se sve zavr{ilo bez posqedica. . a ja da suspendujem vr{ewe mojih prava nad wima” (4. ali je izvesno da ni ratni pohod crnogorske vojske na Ku~e nije pro{ao bez wih.

jer su. U obja{wavawu tih “sjediniteqskih” prilika oti{ao je daqe Duka Londrovi}. za wega su Piperi. 118-120). Ku~i su. te da su Ku~i “u tom pogledu bili najuporniji. uput no i razumno da tvrdoglavost zamene popustqivo{}u i da se pokore tiraniji. “pograni~no i periferno pleme”. Pojedina plemena davala su i otpor tim kwa`evim zahtjevima. po prilici. decembar 1976). u odnosu na tursku dr`avnu upravu. Br|ani i Ku~i”. budu}i da su ona bila pod turskom upravom i. I. tvrde}i da su crnogorska plemena (u koja. samo zbog toga {to su tvrdoglavi i nepokorni! Bilo bi.ove posledwe nazivaju}i “Br|anima”) “te{ko napu{tala svoj vjekovni na~in `ivota pred neumoqivim zahtjevima reformi koje je uvodio kwaz Danilo na planu centralizacije vlasti i modernizacije dr`avne uprave i administracije. iako se i jedni i drugi nalaze u Brdima i. “koja su se ve} bila milom ili silom potpuno sjedinila s Crnom Gorom”. Ku~e i Bjelopavli}e . samovla{}e i usijana glava. kao pograni~no periferno pleme. koju je pretvarao u monarhisti~ku i nasqednu. te da su sami krivi za svoje stradawe: jedan upad crnogorske vojske nije ih urazumio. i Ku~i crnogorska plemena. nisu bile i crnogorske nahije! Londrovi} ne obja{wava kako se to Ku~i naslawaju na arbana{ka plemena a ne na ostala brdska plemena. ubraja Pipere. nastoje}i da zadr`e pre`ivjeli na~in plemenskog `ivota” (52. tako|e. koju je pretvarao u monarhisti~ku i nasqednu”. ipak mu neoprezno promi~u stavovi da Ku~i imaju u Skadru svoje “za{titnike i pomaga~e”. ba{ kao {to je to Jago{ Jovanovi} preporu~io primerom drugih srpskih plemena u Brdima. kao da to. . Londrovi} zbuwuje i sam sebe.152 Ilija Petrovi} odlu~na da ovog puta utjera strah u kosti i Ku~ima i wihovim za{titnicima i pomaga~ima iz Skadra” (45. tako|e nezadovoqna Danilovom “poreskom politikom”. ispostavilo se da su se svi oni naro~ito suprotstavqali Danilovoj poreskoj politici. 30. mada tvrdi da su Br|ani pru`ali otpor Danilovim reformama u oblasti “centralizacije vlasti i modernizaciju dr`avne uprave i administracije. dakle. mislili da }e u tome uspjeti naslawaju}i se na susjedna albanska plemena kod kojih je shvatawe po tim pitawima u to vrijeme bilo istovjetno ka o kod Ku~a”. prema tome. stoga neinteresantna za Danilovu “dr`avotvornu” politiku. Makar koliko se Simonovi} trudio da li~nost kwaza Danila i wegove postupke objasni pojmovima tiranija. Kad ka`e da su se u otporu kwa`evskoj politici “isticali Piperi. nisu “crnogorska plemena”. na kraju. niti kazuje kakve veze imaju shva tawa susednih arbana{kih plemena “po tim pitawima”. nastavak 56. naro~ito silom.

van svake sumwe. godine bio izveden pohod crnogorske vojske na Ku~e: “Stalna nepokornost i upadi Drekalovi}a (iz plemena Ku~a) prisilili su me da pro{le godine po{aqem moje trupe. Ali zato. Nastojawem konzula u~iweno je primirje i okon~an rat. ima dovoqno razloga da se ne poveruje onome {to }e u nastavku napisati o navodnim nevoqama koje mu pri~iwavaju Drekalovi}i: “Wihove pqa~ke nijesu prestajale i od toga su stradali moji podanici Piperi. . a naro~ito Bratono`i}i. onaj koji je vojvodi Mirku naredio da “sredi” Ku~e! Podrobno pi{u}i o ~etvrtoj godini (1855) vladavine kwaza Danila. Uslovi primirja su bili da Drekalovi}i ostanu na miru na svojoj teritoriji. oni namjeravaju da izgone svoje stado na pa{wake planine Koma preko imawa bratono`i}skih i prijete. koji veli da je “poharu Ku~a (maja 1855 i jula 1856) izvr{io Mirko. mada vrlo retko. kwiga XVII. bez povoda i bez razloga” (43. i na negativne ocene tog ~ina. uprkos izri~nim uslovima primirja. kwiga XVI. ali je u woj sramotno {to je iz ~itavog “poduhvata” iskqu~en kwaz Danilo. i najpovr{nijim i{~itavawem Danilove note konzulima u Skadru. kojom on 15. ali su ih Drekalovi}i u vi{e mahova kr{ili” (4. bila je to ta~na ocena. Da bih odgovorio va{im `eqama za odr`awem mira i da bih dao dokaza o mojoj rije{enosti.januar 1937.decembar 1936). Vuksan ni jednu jedinu re~ ne posve}uje tom “podvigu” (4. Ja sam savjesno izvr{io sve ta~ke ugovora. Danas. Danilo najavquje poharu. ipak se otkriva da je 1855. da se ova afera svr{i mirnim putem. Ako se zna da je kwaz Danilo mnoge svoje izve{taje konzulima evropskih sila (u Skadru) ude{avao prema svojim trenutnim li~nim interesima i ciqevima. sveska 6 . pored svega toga {to su se Turci umije{ali u moju ~isto unutra{wu stvar. da ne izlaze iz svoje teritorije. ali se mo`e nai}i. maja 1856. Ako do|e do ovoga ja }u biti prisiqen da branim Bratono`i}e od svakoga napadaja. a bez potrebe. crnogorskog “vojvode od pera”. Ba{ ovih dana Drekalovi}i su izgorjeli u Bratono`i}ima pet ku}a i plijenili preko 200 komada sitne stoke. a ja da suspendujem vr{ewe mojih prava nad wima. onako grozno. kako bi do{lo do nagodbe izme|u Porte Otomanske i mene. 5). prenebregavaju}i ponekad i konzulska pitawa o pojedinim spornim temama. 455). Jedan od takvih zapisa jeste i onaj vojvode Sima Popovi}a. ratoborno nagove{tava budu}a doga|awa. da }e sebi silom prokr~iti put.CRNOGORSKA POHARA KU^A 153 Uobi~ajeno je u doma}oj istoriografiji da se crnogorski udar na Ku~e pravda “vi{im dr`avnim interesima”. ja sam povukao moje ~ete iz Ku~a. sveska 1 .

Danilo obja{wa va kako su “ba{ ovih dana (po~etkom maja 1856 . ko zna iz kakvih izvo ra. progonom” (90. U ovim prilikama i pred opasno{}u. Iako se u vreme dok je pisao ovaj svoj izve{taj jo{ nije ni pomi{qalo na ku~ki izdig u planinu. koji se nijesu smjeli vratiti svojim ku}ama iz straha od wihove pobuweni~ke bra}e”. ~ast mi je poslati identi~nu notu svima skadarskim konzulima. da }e sebi silom prokr~iti put”. da Bratono`i}i dobiju od{tetu za zapaqene ku}e i upqa~kanu stoku.. koje je zakqu~eno. za koje su konzuli utvrdili. 5-6). da ih ne prelaze. da ne izlaze iz svoje teritorije”. ~ak ni kon- . sveska 1 . kojom prijete zemqi stalne pobune Ku~a.IP) Drekalovi}i izgorjeli u Bratono`i}ima pet ku}a i plijenili preko 200 komada sitne stoke”. Ovaj izve{taj konzulima pokazuje ne samo Danilovo licemerje. od ukupno oko 1. ve} i s kolikom otvoreno{}u on otkriva svoje namere prema Ku~ima. to vas molim da se u duhu primirja zalo`ite. Ku~i nameravaju “da izgone svoje stado na pa{wake planine Koma preko imawa bratono`i}skih i prijete. ali ne mogu. Ovi siromasi ho}e da se vrate svojim ku}ama. mo`da izazvan. skre}u}i im naro~itu pa`wu na dr`awe Ku~a. ja sam poslije primirja primio oko 500 Bratono`i}a. 283). Kona~no. iako je “pravo prolaza za stada kod izmene letwih i zimskih pa{waka bilo. na}i na~ina. 105) koji pred Ku~ima be`e u Crnu Goru. Po{to sam ja na va{e insistirawe napustio privremeno svaku akciju protiv Drekalovi}a.januar 1937. kwiga XVII. Ja ra~unam na intervenciju konzula. u uslovima kad su Ku~i bili pritisnuti crnogorskom vojnom silom i kada je jedina wihova briga bila da se odbrane od te napasti. da }e oni po svom iskustvu i blagovoqewu wihovih vlada prema meni. ve} bilo “poznato” da “danas. Tako ka`e. da se s ove strane izbjegnu nove komplikacije” (4. i tada ne}e do}i do novih neprilika.400 du{a iz ne{to preko 200 domova (6. ali na to niko od tuma~a Danilovog “lika i dela” nije obratio pa`wu.. koji se nijesu smjeli vratiti svojim ku}ama iz straha od wihove pobuweni~ke bra}e. Te{ko da iko mo`e kao istinitu prihvatiti Danilovu pri~u o “oko 500 Bartono`i}a”. Ono {to u svemu mora biti najsumwivije. dok na drugoj tvrdi da je “poslije primirja (po~etkom leta 1855 IP) primio oko 500 Bratono`i}a. regulisano starom obi~ajnom praksom. dok im se ne zagarantuje li~na sigurnost.154 Ilija Petrovi} Ili zar nema na~ina da se izbjegnu ove krajnosti? Neka Drekalovi}i ispuwavaju uslove primirja. da se ovi Bratono`i}i mogu vratiti bezbjedno svojim ku}ama. neka ostanu u granicama. i nadam se. Na jednoj strani. uprkos izri~nim uslovima primirja. Danilu je.

no uteko{e na brzinu”. a drugi navrh Doqana. kwaz Danilo je krenuo u vojnu akciju. godine. a da se seoski glavari koji pru`e otpor na licu mjesta mu{ketaju (streqaju . ve} o nameri Danilovoj da Ku~e zatre do posledweg! . kao i ku~ki otpor Danilovoj poreskoj politici vrlo su naqutili “ionako qutog i plahovitog kwaza Danila. nedovr{en “posao” u Ku~ima po~etkom leta 1855. O~igledno. u prvoj crnogorskoj pohari.CRNOGORSKA POHARA KU^A 155 zuli kojima je izve{taj od 15. bili su: jedan na Ledine. “Posledwi bojevi ku~ki s Turcima. Skupi oko 6. maja 1856. prije crnogorske pohare Ku~a. tokom druge polovine juna 1856. Ku~i ih potjera{e niz Doqane. jeste otvoren Danilov iskaz. Jedva je ~ekao priliku da im se za to osveti. U prvom boju. koji je bio petnaest dana prije pohare. Londrovi}eva logika vrlo je neobi~na: Kwa`eva “qutwa i bijes” te{ko da su mogli trajati koliko “jedva-~ekawe” od ~etiri godine na osvetu zbog navodnog ku~kog neu~estvovawa u ratu protiv Omer-pa{e. Po svemu. a naredba da se samo “glavari koji pru`e otpor na licu mjesta mu{ketaju” besmislena je u dodiru s “podvla~ewem” kwa`evim “da se ne {tedi niko pa ni `ene ni djeca u kolijevci”. navodno ku~ko neu~estvovawe u ratu protiv Omer-pa{e (1853). Pre polaska vojske kwaz u qutwi i bijesu naredi da se sve po Ku~ima uni{ti i spali. decembar 1976). nastavak 56. “Osam dana poslije ovoga boja udari{e Turci navrh Doqana. a naro~ito wegov vojni~ki deo. {to zna~i i vojne. Kwaz na kraju podvu~e da se ne {tedi niko pa ni `ene ni djeca u kolijevci” (52. a tjerali su ih do Ribnice. Kako Londrovi} ka`e. Posle samo mesec dana. Pa se pre prelaska na pri~u o crnogorskom vojnom pohodu na Ku~e mora postaviti pitawe nije li kwaz Danilo izabrao vreme za napad u uslovima kad je bilo o~igledno da je ku~ki `ivaq. godine bio upu}en. ne radi se ni o osveti. rije{iv{i da silom slomi samovoqu Ku~a. koji ponajvi{e zvu~i kao pretwa. godine oni su imali dva boja s Turcima. 30. Mada se i u Kwa`evstvu i u tada {wim srpskim novinama stalno isti~e da se Ku~i vrlo opiru dr`avnoj politici kwaza Danila i da su nakloweni Turskoj. mnogo se Ku~a ranilo”.000 vojnika. Pohara na Petrovdan 1856. a za vo|e odredi brata vojvodu Mirka i Novicu Cerovi}a. godine. da je na konzulsko insistirawe samo privremeno odustao od “svake akcije protiv Drekalovi}a”. a samo jedan od wih pogibe (1. a poginuo je samo jedan.IP). 255). koja se desila na Petrov dan 1856 godine. To u~ini 1856. bio izuzetno premoren u~e{}em u dvama pomenutim bojevima. niti su bes i qutwa u pitawu.

. Najpre Agramer Zeitung. nisu videli nijedno od brdskih plemena. godine. 8). Srpske novine: Svetovid iz Be~a. u drugim novinama naj~e{}e bio navo|en kao izvor za pisawe o crnogorskoj pohari Ku~a. izvr{ni direktor Jevrejske kanadske lige za odbranu. novembra 1992. krajem novembra 1992. Globus i po{ta. Dakle: Agramer Zeitung. po prilici. te su tekstove pisali qudi sa strane.156 Ilija Petrovi} A dok ne dogledamo sve pojedinosti u vezi s tom namerom. na prvom mestu. dopisnici raznih stranih novina ogla{avali su se “sa crnogorske granice”. pri~u o crnogorskoj pohari Ku~a zapo~e}emo tekstovima koji su nastajali u danima vrlo bliskim tom mra~nom doga|aju. Kako se to i ina~e izve{tava. u kanadskom listu The Globe and Mail. [umadinka iz Beograda i Srbski Dnevnik iz Novog Sada. javqali su se ponekad iz Skadra. Nijedan reporter do sada nije objasnio kanadskoj publici da strani novinari mogu da zavr{e u hrvatskom zatvoru s kaznom do pet godina robije ako ne podnesu svoje izve{taje na odobrewe hrvatskoj vladi. Harvej Kejn. Kotora. zbog nepostojawa saobra}ajnih veza. koje su svoja izdawa obele`avala po julijanskom kalendaru. po{to Crna Gora tada nije imala svojih novina. {to zna~i da. u tekstu “Medijske la`i o Srbima”. ali i da su se najmawe javqali sa Cetiwa. a naj~e{}e prepri~avawem ili pre vo|ewem tekstova koji su objavqeni u novinama iz Zagreba. zagreba~ki dnevni list na nema~kom jeziku. godini ubijen u Hrvatskoj i da su posebno bili na ni{anu oni koji nisu izve{tavali u korist Hrvatske” (prema prevodu novosadskog Dnevnika. to se sa sigurno{}u mo`e re}i. napisao je slede}e: “Iz nepoznatih razloga. broj 16552 od 24. u vreme jugoslovenske krize. Najve}im delom. Nezavisna federa cija novinara izjavila je da je jedan od ~etvorice ubijenih no vinara na zadacima {irom sveta u 1991. urednik Sibisiovog »@urnala« Mark Starovic i wegov glavni saradnik Bil Kamerun nikad od po~etka jugoslovenske krize nisu intervjuisali nikoga ko bi mogao da ponudi srpski ugao posmatrawa stvari. Dubrovnika ili Zadra. i uz napomenu da objavqivanim tekstovima ne treba premnogo zamerati za (ne)objektivnost (ili pristrasnost prema jednoj od dveju strana u sukobu) ovde }e. biti preneseno ono {to je pisano izvan srpskog kruga. a potom i me|u Srbima sa strane. ali je. imao najvi{e izve{taja sa crnogorske granice. Zagreb Najbli`i crnogorskoj granici. Stoga. koji je.

. obe}ava im op{tu amnestiju i poreske olak{ice. “Za{titni” dogovor s Turcima. takvu vest poslao u Evropu ne bi li wome prikrio pravi smisao crnogorske kaznene ekspedicije na Ku~e. a naro~ito nejasno ostaje zbog ~ega je “netolerantan odnos turskih vlasti prema hri{}anima u Bosni i Arbaniji” brinuo muslimanske prvake iz Nik{i}a. 19. wegov brat. po{to. kako bi postigla dogovor sa Crnom Gorom” (69. Ku~i su od susednih turskih mesta i samog skadarskog pa{e zatra- . Tek iz vesti od narednog dana moglo se videti da su ~etvorica nik{i}kih muslimanskih prvaka.CRNOGORSKA POHARA KU^A 157 naj~e{}e su objavqivale prevod zagreba~kih tekstova datovanih po gregorijanskom kalendaru (po novom ra~unawu). Umesto da polo`e oru`je. a na drugoj strani trebalo je unapred obezvrediti mogu}e vesti o pogromu nad hri{}anskim Ku~ima. Nije iskqu~eno da je kwaz Danilo. ka`u. 16. on je “poru~ivao” da mu ime ne treba povezivati sa tom ekspedicijom. jer se taj “podani~ki” susret vi{e ne pomiwe. jul 1856). S jedne strane. sa crnogorske granice stigao je izve{taj da je kwaz Danilo poslao u Ku~e naoru`anu ekspediciju kojom rukovodi vojvoda Mirko Petrovi}. do{li u Ostrog. 11. ne iz Ostroga ve} sa Cetiwa. jul 1856). ekspedicija }e za “protivnika” imati ku~ko stanovni{tvo. kwa`evskoj vlasti u Crnoj Gori nude svoje podani{tvo i muslimani iz Hercegovine. navodno zabrinuti zbog verske netrpeqivosti u Arbaniji i Bosni. nalazio kwaz Danilo. Tri dana kasnije. jula 1856. jula. jul 1856).. nevoqno da pla}a porez i da se pot~ini kwa`evskoj vlasti (69. gde se tada. odnosno zbog pritisaka kojima su izlo`eni tamo{wi pravoslavni Srbi! Najzabavnije u svemu jeste {to Danilo “paktuje” s Turcima. godine delegacija grada Nik{i}a stigla u Ostrog. U me|uvremenu. eto. sve vesti iz srpskih novina datovane su i po starom i po novom ra~unawu. Malo je verovatno da je i{ta od toga bilo. 15. zabrinutih zbog net olerantnog odnosa turskih vlasti prema hri{}anima u Bosni i Arbaniji. “Proklamacija” Ku~ima. Da bi se pojedini doga|aji mogli pratiti datumski. I tako. kod kwaza Danila. a Ku~e optu`uje. ne ka`e se kakve uslove. “kako bi mu ponudili svoje podani{tvo i kako bi utvrdili odgovaraju}e uslove” (69. prvi izve{taj sa crnogorske granice glasio je da je 10. izve{ta~ je sa crnogorske granice mogao javiti da “danas pristigli izve{taji o ekspediciji protiv Ku~a glase da je wen komandant Mirko Petrovi} iz svog glavnog stana u Piperima uputio proklamaciju ustanicima u kojoj ih poziva da polo`e oru`je i prihvate dogovore postignute jo{ za vreme vladike Petra I.

Zbog toga {to su izve{taji sa crnogorske granice i{li nejednakom brzinom ili. 21. Na ovo je Crna Gora poja~ala svoje snage sa 2. jula): “Danas sa Cetiwa polazi ekspedicija od 3. Borba je trajala do podneva. koji su podeqeni u tri grupe sa po 2. brata kwaza Danila. jula. Malo je nedostajalo pa da ova prepirka dovede do vrlo ozbiqnih nereda u logoru i ugrozi dobar ishod ove operacije” (69. Taj ~ovek izuzetnih sposobnosti ostavio je iza sebe velike probleme u Arbaniji. Francuski konzul se nalazi na Cetiwu. koji su sino} preba~eni na Cetiwe. jula dogodio ozbiqan sukob. Susedno mesto Grude ve} ime je u pomo} poslalo 800 naoru`anih qudi i nekoliko kowa s municijom. jula napali utvr|ewa koja su Ku~i podigli na mestu nekada{we Dukqe. jul 1856). ali ovaj slabi ~ovek. poslata sa crnogorske granice dan ili dva posle one prethodne. Jedino ~ime se on bavi jeste da neprekidno {aqe izve{taje u Carigrad. Qubotiwski barjaktar Kusovac ubio je svojim hanxarom ~etiri ~oveka i smrtno ranio jo{ dvojicu. 21. Kada bi skadarski pa{a dozvolio stanovnicima Arbanije da u~estvuju u borbama. izgubili samo tri ~oveka. 21. Ku~i nisu dobili tra`enu pomo} i pitawe je da li }e je i dobiti. kojim je upravqala grupa muslimanskih fanatika. moglo se desiti da istog dana. tako da se broj crnogorskih snaga popeo na 6. ~ije se ru{evine jo{ i danas vide. posle ~ega je pobegao na Cetiwe. jul 1856).IP) niti da obezbedi unutra{wi mir. sastavio. to bi imalo dalekose`ne posledice. i samo zahvaquju}i ogromnoj energiji uspeo je da izmiri sukobqene strane” (69. razli~itim pravcima. 60 rawenih i 2 zarobqena. tako da je komandant crnogorske vojske Mirko Petrovi} pisao kwazu da }e Ku~i morati da polo`e oru`je ako za mawe od nedequ dana ne dobiju pomo}”. ko zna kako. koje je. mada se zna da napada~i po pravilu vi{e izgube nego neprijateq iza {an~eva. Crnogorci su. Istog dana objavqena je i jedna sve`ija vest.500 qudi pod komandom Mirka Petrovi}a.000 qudi. mo`da. niti da osigura granicu (prema Ku~ima .158 Ilija Petrovi} `ili pomo}. iz we se moglo saznati da “pristigli izve{taji sa bojnog poqa govore da su Crnogorci u zoru 10. Isti izve{taj bio je “oboga}en” i ve{}u da se u crnogorskom logoru 9. prema sopstvenim re~ima. oko raspodele vode za pi}e. Gubici Ku~a iznose 55 mrtvih. “i to izme|u dveju ~eta iz Qubotiwa i Kosijera. ali Crnogorcima nije uspelo da zauzmu ku~ke {an~eve uprkos trima napadima i jednoj pu{~anoj vatri. bude objavqena i vest poslata pune dve nedeqe ranije (7.000. nije doneo nikakvu odluku.000 qudi. Ova ekspedicija po- . kako bi se tamo opravdao.

ovaj trenutak ide na ruku Crnogorcima. Ve}ina stanovni{tva izja{wava se kao pravoslavno. dakle. crnogorske snage mogle bi biti dovedene u te`ak polo`aj. a bez toga crnogorski poduhvat ne bi imao nikakvog smisla. ali stvarni podani~ki savez nikada nije ostvaren. Kad do|u zabiti skadarskog pa{e da kupe porez ili da uvedu nove da`bine. Okrug Ku~a ima oko 3. za slu~aj da susedni Klimenti i Hoti pru`e Ku~ima pomo}. Oni su sto~ari i ne priznaju ni tursku ni crnogorsku vlast. a ode}a i naoru`awe crnogorsko. koji `eli da u~vrsti svoju vrhovnu vlast. ve} se prikqu~uju jednoj ili drugoj strani. a na jugu sa zetskom ravnicom. 21. Upravo zbog ove ekspedicije kwaz je napravio dogovor sa `iteqima Nik{i}a. koji se najvi{e protive kwa`evoj vlasti. odnio je austrougarskom konzulu u Skadar 300. {to ovi posledwi nisu ba{ voqni da se bore protiv hri{}ana i {to u slu~aju pobede nemaju izgleda za plen. a pojedinci kao katolici i muslimani. ~esto su odatle dolazili glavari na Cetiwe da priznaju vlast gospodara Crne Gore.000 kruna u zlatu. 16. bio rezultat onog “dogovora” s predstavnicima nik{i}kih muslimana koji su do{li u Ostrog “kako bi mu ponudili svoje podani{tvo i kako bi utvrdili odgovaraju}e uslove” (69. I nije iskqu~eno da je taj dogovor podrazumevao i izvesnu nov~anu sumu kojom je kwaz Danilo pla}ao tursku “lojalnost”. Ovaj stenoviti i brdoviti okrug grani~i se na istoku s turskom Arbanijom. oni ~ine isto. Ina~e. na zapadu s okrugom Pipera. godine osla bi polo`aje srpske vojske na frontu prema austrougarskoj vojsci. te da je kraq Nikola od wega nau~io kako da 1915. Ku~i }e se na svom terenu lak{e boriti nego Crnogorci.300 qudi pod oru`jem. jul 1856). tvrde}i da su turski podanici. . 28-29).. kako bi sa hercegova~ke strane bio siguran. jer u Arbaniji vladaju nemiri. osim na zemqopisnoj karti. Ova nova kwa`eva ekspedicija. drugo. na severu s Mora~om i brdima Vasojevi}a. jul 1856)..CRNOGORSKA POHARA KU^A 159 krenuta je protiv plemena Ku~a koje se protivi pla}awu poreza i priznavawu kwa`eve vlasti. (“Blagajnik Crnogorske banke. i kona~no. mo`e imati razli~ite posledice. ve} prema tome kako zahtevaju trenutni interesi. To je.33. iz slede}ih razloga: prvo. Wihov je dijalekt ~isto srpski. me|u kojima 200 iz bratstva Drekalovi}a. bili bi maltretirani i samo bi saznali da oni zavise od Crne Gore. a protiv Ku~a mogao da povede ve}i broj naoru`anih qudi” (69. Vi{e puta je Crna Gora poku{ala da ovaj okrug osvoji. da se baci me|u vo|e arnautskih plemena da se pomo}u wih digne ustanak u Albaniji. koji }e veliki dio srpske vojske povu}i na jug i na taj na~in oslabiti sjeverni front” . Kada kwaz poku{a da sprovede neki zakon ili da naplati porez.

nikome od wih ne bi ni{ta ni zna~ila. u oblasti koja Ku~ima nikada nije pripadala. . ko je izbegao smrt. Ali zato. Krivica za ne sre}nu sudbinu Ku~a mo`e se pripisati skadarskom pa{i. Dva dana kasnije. Stari i deca su svojim `ivotima pla}ali za svoje izbegle ro|ake. pa ih je onda prepustio sudbini. 11. uba~ena u pri~u kao mesto koje bi budu}im ~itaocima moglo biti po ne~em poznato. Osim na uobi~ajenom izvoru. stoka je jo{ pre borbe odvedena na sigurno. Lako je ste}i predstavu o delima nedisciplinovane vojske. Pomo} u pravo vreme odlu~ivala bi o budu}oj nezavisnosti Ku~a ili bi im omogu}ila povoqniju kapitulaciju. te da je ovo “nova kwa`eva ekspedicija”). Dukqa je. i pqa~kaju}i domove nesre}nih Ku~a. ali je taj mig izostao ili do{ao kasno. mogla je kwa`eva “informativna slu`ba” re}i da su “Crnogorci u zoru 10. iako ~iwenica da se nekada{wa Dukqa nalazila na desnoj obali Mora~e. 23. ali ih je ostavio na cedilu. ~ije se ru{evine jo{ i danas vide”. izve{ta~u nije nepoznato da je kwaz Danilo sa svojom vojskom prethodne godine ve} upadao u Ku~e. Od Ku~a je ostala samo prazna. poslata 14. ~ekala su samo na pa{in mig. u obli`wa turska naseqa. da su Ku~i. Grude i druga. nema cifarskih podataka o `rtvama. Upravo ih je on preko obe}awa i poklona doveo dovde da istupe iz ne utralnosti u kojoj su dotad `iveli. pobegao je na turska podru~ja. Tako se brzo zavr{ila ova ekspedicija. zapravo. jul 1856). Ku~i su ostali bez turske pomo}i. koja pobednicima nije nikakvu drugu prednost donela osim zadovoqavawa strasti” (69. ova je vest utemeqena i na saznawima sticanim na drugoj strani (crnogorska vojska je ubijala “sve {to im se na{lo na putu”. Turska plemena Klimenti.160 Ilija Petrovi} Ku~i bez turske pomo}i. koji im je obe}avao pomo}. po{to tom izve{ta~u sa crnogorske granice nije bilo poznato ni gde se nalaze Ku~i. onom iz kwa`evske kancelarije (upu}uju}i navodnu proklamaciju kojom “ustanike” poziva da polo`e oru`je i prihvate navodne dogovore postignute jo{ za vreme vladike Petra I. sa crnogorske granice stigla je vest. jula napustili utvr|ewa i dali se u beg. “koji su se uzalud nadali turskoj pomo}i i koji su uvideli da ne}e mo}i zadr`ati svoje polo`aje.sve su to pojedinosti koje je kwaz Danilo osmislio zarad uno{ewa u pisma konzulima evropskih sila). . vi{e od 200 pu{aka je zarobqeno. za ku~ku sudbinu kriv je skadarski pa{a. Crnogorci su nadirali u nase qa ubijaju}i sve bez obzira na starost i pol. Ku~i su se razbe`ali. vojvoda Mirko je Ku~ima obe}ao op{tu amnestiju i poreske olak{ice. sve {to im se na{lo na putu. pusta zemqa. jula napali utvr|ewa koja su Ku~i podigli na mestu nekada{we Dukqe. jula.

kako bi ovaj nezreo narod doveo do neophodnog prvog koraka ka poda ni~koj poslu{nosti. on je u pismu od 15. U no}i izme|u 10. kwazu Danilu. oni su se jo{ vi{e okura`ili i proglasili nezavisnim.protive se ve} izvesno vreme da priznaju svoju podlo`nost Crnoj Gori.000 qudi krenuli na Ku~e. u broju od 10. zagreba~ki dopisnik pozabavio se politi~kom pozadinom crnogorsko-ku~kih odnosa. kao glavni motiv navode}i kwa`eva nastojawa da im uvede porez. da li onaj koji je naredio pohod. Kako bi se pobuwenici doveli u red. iznenada. od tre}e dekade ovog stole}a deo ove teritorije i pod vladikom Petrom I kao Nahija Ku~i prikqu~ena Crnoj Gori.prolazno stawe strasti. nedaleko od turskog grada Podgorice. za wih bi se moglo re}i da su. S tim u vezi. ali nije propustio da uka`e i na varku kojom je vojvoda Mirko uspeo da br`e i lak{e savlada Ku~e.CRNOGORSKA POHARA KU^A 161 Pored toga {to se zagreba~ki izve{ta~ vrlo trudio da zbivawa u Ku~ima predstavi objektivno. I daqe nemaju}i potpunijih podataka o `rtvama u Ku~ima. on je. ako se radi o drugom. da li oni koji su se u Ku~ima na{li zbog zlo~iwewa. pod utiskom kwa`eve naredbe da ubiju sve na koje nai|u. a vi{e wih streqano. najisto~nijeg okruga Crne Gore prema Arbaniji. iz normalnog stawa iskora~ili u bolesno . kojima je komandovao wegov brat Mirko i koje su. ali uprkos tome Ku~i se nisu pokorili. Zbog ovoga su u protekloj godini wihovi glavari na prevaru uhap{eni.. povratak na Cetiwe. naprotiv. Stanovnici Ku~a. od kojih je oko 80 bilo ubijeno. nailazi ovih dana na prve prepreke. bez ikakve milosti prema starima i deci. kojom wegovo vi so~anstvo kwaz Danilo namerava da reformi{e Crnu Goru.. i uzeo je brojnu stoku kao plen. jula javio i slede}e: “Politi~ko-administrativna organizacija. koji se svake godine 11. Ako se radi o prvima. vladike Petra. i 11. koji su se povukli iza reke odakle su pru`ali beznade`an otpor. iako im je izostala turska za{tita. kako bi sam prisustvovao proslavi svog pretka. oko prijatne zaravni Mora~e. svu svoju energiju “utapaju}i” u mr`wu prema Ku~i ma. kwaz je okupio sve svoje snage. zadovoqe svoje strasti. jula. Vojvoda Mirko je 9. . “Trojanski magarci”. Mirko je svim snagama napao Ku~e preko reke sa druge strane i u tom okrugu sve uni{tio ogwem i ma~em. prekidaju}i operacije. ka- . jula naredio. zakora~io u strasnu sumanutost. jula s izuzetnim fanatizmom odr`ava i koju je on ustanovio. tako {to }e oslu{nuti sve {to se o wima moglo saznati na Cetiwu (po{to mu nije moglo biti da stigne do Ku~a i tamo se uveri u ono {to se uistinu doga|alo) on je poharu video iskqu~ivo kao priliku da Crnogorci.

iz kojih }e. 11. kao tazbina Danilova. i to se lako mo`e razumeti: u prvom slu~aju. ~ini se. za vreme vladike Petra II. i 12. ve} su se. No ono {to se u ovoj vesti mora smatrati izuzetno vrednim. 26. jer je “u no}i izme|u 10. kako je to izve{ta~u obja{weno. jula. na strani 672. izvor svih ovde navedenih podataka bio je “kabinet” kwaza Danila. Ku~e ni to nije “odobrovoqilo” da se pokore Crnoj Gori. ali su zato {tampali i sopstvenu “korespondenciju sa granice Crne Gore datovanu 15.162 Ilija Petrovi} ko bi je po starom obi~aju podelio. I. Tako. Tako|e. pod wihovom za{titom. i 11. Stoga. zbuweni. (Oni su se tamo jedino i nalazili. Osservatore Triestino. veka. na primer. koja nije premnogo odstupala od ve} objavqene u zagreba~kim novinama. jeste podatak da su Crnogorci tada na prevaru uhvatili i streqali nekoliko ku~kih glavara. odakle su bili proterani i na{li zaklon u {umama. bez ikakve milosti prema starima i deci”. objavili tekstove iz Agramera od 7. godine ne pomiwe. iako se crnogorski upad u Ku~e 1855. navodno ku~ko prikqu~ewe Crnoj Gori po~etkom tridesetih godina 19. {to je Danila i prisililo da krene s ekspedicijom o kojoj je re~. Ova posledwa. ali sve je to bilo smi{qeno da zaseni prostotu: on se nije micao iz Ku~a. imati stalnog dopisnika s crnogorske granice. koji su se povukli iza reke”. prebegli na tursku teritoriju. nemaju}i predstavu o ku~kom prostoru. glasila je: “Politi~ko-administrativna organizacija. Iako bi se moglo o~ekivati da }e Tr{}ani. razmi{qa da refor- . tr{}anske novine su uglavnom prenosile ono {to su pisali Zagrep~ani. Nesumwivo. jula a prispelu danas brodom iz Dalmacije”.31. on je stavio u pri~u o navo dnim upravnim vezama ku~kog plemena sa vladikom Petrom I. proglasili nezavisnim. pru`iti posledwi beznade`ni otpor” (69. dok je u drugom. Ako je dopisnik dva puta pogre{no upotrebio ime vladike Petra I. praznik posve}en apostolu Svetom Petru izjedna~io s uspomenom na Svetog Petra Cetiwskog . oni su u broju od 23. Naoru`ani Ku~i su. jul 1856). iznenada. s Wegovom Presvetlom Visosti kwazom Danilom na ~elu. svim snagama napao Ku~e preko reke sa druge strane i u tom okrugu sve uni {tio ogwem i ma~em. ne shvataju}i do kraja srpski pravoslavni mesecoslov. obja{wewa o prelasku crnogorske vojske preko Mora~e preneo na “Ku~e. tako da je pri~a o “povla~ewu” izmi{qena ne bi li se lak{e opravdala upotreba broj~ano velikih vojnih snaga . Trije{}e S pozivom na zagreba~ke novine. daqe. tamo ga nije bilo. jula. izve{ta~ je. jula. pri~a o Mirkovom povla~ewu zarad petrovdanske proslave na Cetiwu trebalo je da uka`e na wegov “olimpijski” duh. oktobra.IP) .

jula. 23. Ta je oblast oko 1815.. krenuo protiv pobuwenika. 25. jer je to sada opusto{eno mesto. da bi ih po drevnom obi~aju razdelio svojim Crnogorcima. tr{}anske novine objavile su vest iz Skadra. jula pre{ao reku i sa svojom vojskom iznenada upao u Ku~e i. 15. izme|u ostalog. za vladavine vladike Petra I. odmah povukli na drugu stranu reke. komandant Mirko je 9. ogwem i ma~em. o~ajni~ku mogu}nost za odbranu” (93. s neograni~enim ovla{}ewima. ukqu~ena u Crnu Goru pod imenom Ku~ka nahija. Pro{le godine su neki ku~ki glavari bili na prevaru zarobqeni i potom pogubqeni. nedaleko od otomanskog grada Podgorice. Ku~i su nedavno proglasili nezavisnost. poklao dobrih 80 du{a. on je 1. pru`aju}i o~ajni~ki otpor. Iako je korespondent tr{}anskih novina (preko Dalmacije. jul 1856. poneo je bogat plen u vidu brojnih stada dobro uhrawenih ovaca. Od Ku~a sada vi{e ni{ta ne postoji. jula: . u dan koji je ina~e posve}en prvom apostolu Svetome Petru. kwaz je ujedinio sve svoje vojne snage i vrhovnu komandu. {to ne samo da nije smirilo Ku~e. {tavi{e. u spomen wegovog pretka vladike Petra I. ali su. poverio bratu Mirku. Sa ciqem da ograni~i pobuweni~ku aktivnost. No. Prekaqeni ku~ki seqani su usred konfuzije i o~aja uzmakli na otomansku teritoriju. jula) preuzme iz Agramera. Smatra se da je glavni razlog ku~kim nemirima bio kwa`ev dekret o uvo|ewu poreza i. jula naredio povratak na Cetiwe radi proslave Petrova dana. bez milosti prema starima i deci. Ko je mogao izbe}i smrti. koji su se. Pretvaraju}i se da prekida operacije. jul 1856. oblasti isto~no od Crne Gore. na pitomoj ravnici s one strane Mora~e. wihovo uredni{tvo procenilo je da }e boqe biti da vest s istom sadr`inom (poslatu 14. pisanu 20.CRNOGORSKA POHARA KU^A 163 mi{e Crnu Goru. ne dobiv{i pomo} od Turaka. umesto da se vrati na Cetiwe. jula) poslao obave{tewe o zauzimawu Ku~a. sa dobrih 10. I pored izostajawa tra`ene turske pomo}i. To ovih dana nailazi na te{ko}e zbog pobune u Ku~ima. strana 672). Stari i deca u mestima iz kojih je izbegla wihova vojska bili su pobijeni” (93. A tamo je. Nedequ dana kasnije.. Pored toga. jula. ve} ih je podstaklo na jo{ `e{}e nemire. pisalo da su Crnogorci upali u Ku~e i da po selima “ubijaju bez obzira na godine i na pol sve {to im je dolazilo pod ruku i haraju wihove domove.. tako {to }e od ovog primitivnog stanovni{tva u prvom trenutku stvoriti poslu{ne subjekte. godine.000 vojnika.. strana 680). koji se s velikim odu{evqewem proslavqa 11. Mirko je u no}i izme|u 10. sklonio se na tursku teritoriju. potra`ili uto~i{te u {umama koje su im pru`ale posledwu. koja se grani~i s Arbanijom. ~iwenica da Ku~i nisu priznali suverenitet Crne Gore. i 11.

ve} samo razoru`ani i sasvim unaza|eni. Izve{taj sa crnogorske granice. jer sve ukazuje da }e opet do}i do borbe Crnogoraca i Turaka. Na ovaj na~in Ku~i nisu bili podjarmqeni. kao pre tri godine. ^iwenica je da vojvoda Mirko Petrovi} nije postigao ni{ta sem pqa~ke . ve} je to krvava uni{tavaju}a borba protiv jednog takore}i neutralnog plemena koje u stvari trenutno ne pripada crnogorskom kwazu i za koje bi. samo po sebi. pisan 15. u informativnom pogledu ne{to je bogatiji i studiozniji. ~ini se da }e i posledice toga osetiti. ostavio svoje stare. kad su neki Crnogorci na vlastitu odgovornost upali u grad @abqak. znaju}i kakve bi te{ke posledice mogle da proisteku u odnosu na Pariski ugovor (posle Krimskog rata IP) i u odnosu na aktuelno stawe u Arbaniji. kada je krvavi pohod ve} bio okon~an. o istoj temi. Deo ku~ke vojske je. ne po{tedev{i ni dojen~ad na grudima wihovih majki. najboqe bilo ukoliko bi s Turcima i . Skadarski pa{a. pojavqivali u be~koj i drugoj {tampi: “Crna Gora. Razlog za borbu sada nije napad na turska podru~ja. koji je ra~unao na konzulov uticaj i nadao se da }e pohod biti odgo|en. Ne mo`e se pretpostaviti da je posledwa grozna i uni{tavaju}a crnogorska ekspedicija protiv Ku~a pro{la kod Turaka nezapa`eno i da }e Turci tek tako uva`iti wene posledice. nije poslao nikakvu pomo} Ku~ima i tako je doprineo wihovoj surovoj sudbini. U Crnoj Gori je zabraweno da se govori o ovom pohodu” (93. Be~ Studiozniji pristup. iz nu`de trenutnog pritiska. Kwaz je ~ak poslao pismo svome bratu s naredbom da se povu~e. oni su wime samo ka`weni. bez obzira na to {to su Vasojevi }i i Bratono`i}i pogre{no svrstani me|u ku~ka plemena. Ostdeutsche Post. Francuski konzul na Cetiwu nastojao je da odvrati kwaza od planirane ekspedicije.uni{tio je ku~ka naseqa ogwem i ma ~em i ostavio Ku~e u wihovoj bedi. na ~ijem su podru~ju po~eli orijentalni ratovi. a naro~ito dobronamerniji. avgust 1856. govori o namerama i postupcima kwaza Danila i brata mu vojvode Mirka. {to najre~itije. decu i `ene na milost i nemilost crnogorskom ma~u. ali je ta naredba stigla prekasno. Budu}i da Crnogorci nisu u Ku~ima ostavili vojne jedinice. od onih koji su se tih dana.164 Ilija Petrovi} “Ku~i nisu pokoreni crnogorskim pohodom. preduzeli su druge potrebne mere da o~uvaju svoju dominaciju. jula za be~ki Ostdoj~e Post. strana 704). a Crnogorci su nemilice pobili wih 300. 1. zato {to je zajedno sa stokom izbegao u planine na obli`wu otomansku teritoriju.

jer su znali da im je 1. stoka je jo{ pre napada preterana na tursko podru~je. ali se. zbog svog geografskog polo`aja nikad nisu mogli otrgnuti od Turaka. broj 174 od 27. nesre}ne Ku~e ubijali bez obzira na wihovu starost i wihovu imovinu pqa~kali. jula shvatili da ne}e uspeti da odr`e svoje polo`aje. Crnogorci su u ku~ka naseqa upadali sa divqom vriskom.000”) .prvenstveno Drekalovi}i. Vasojevi}i. Be~ Ima li kulture na zapadu. godine formalno u{li u sastav Crne Gore. Oblast Ku~a je u posledwem crnogorskom napadu potpuno opqa~kana i spaqena. a skadarskom pa{i pripada zahvalnost {to je izvestan broj dece bio za{ti}en. Bi}e da ova be~ka novina nije imala svog izve{ta~a sa Cetiwa. Konstatuju }i najpre da “mala Crna Gora jo{ jednom privla~i na sebe op{tu pa`wu”. jula 1856). Ku~i su 1831.CRNOGORSKA POHARA KU^A 165 Crnogorcima uspeli da postignu dobar sporazum. ali je to bilo prekasno. Bratono`i}i. Ina~e. kwazu su trenutno najnepo`eqniji. vi{e od 2. Orahovo. od planine Koma. jula 1856).800 ratnika pod komandom Novice Cerovi}a krenulo iza le|a. ako pravovremena pomo} ne bi mogla odlu~iti o budu}oj nezavisnosti ku~kog plemena. Wihova plemena: Drekalovi}i. po{to je svoje pisawe o zbivawima u Ku~ima zapo~ela pozivaju}i se na Agramer Zeitung. broj 201 od 26. Pa{a je tako|e dozvolio Klimentima i Grudama da priteknu u pomo} Ku~ima. Zatrijeba~ . wegovog brata. zasnovanom na podacima zagreba~kih nema~kih novina od 14. Ku~i su ve} 11. Die Humorist. U Ku~ima je ostala pusto{. i pored toga. a bili su ubijeni svi wihovi stanovnici koji nisu mogli pobe}i. Ova je ekspedicija okon~ana vrlo brzo. Presa tek sad saop{tava da kwaz crnogorski naoru`ava ekspediciju od 3. Prema pisawu be~kog lista Humorist.000 pu{aka je zapleweno. Ovaj napad crnogorske vojske protiv wihove hri{}anske bra}e dogodio se sa znawem i po zapovesti kwaza Danila i pod komandom Mirka Petrovi}a. Povla~ewe odras lih `iteqa (sposobnih za borbu) svojim `ivotima platili su starci i deca. Die Presse. a pobedniku je donela samo privremeno smirivawe jedne o{tre krize (73. ali ipak najsr~aniji i zbog toga najugledniji. te je neoprostivo {to su qudski `ivoti na tako stravi~an na~in uni{teni” (72.500 qudi (“austrijski dopisnici govore o 10. koji iako malobrojni. Be~ Kriza je samo prigu{ena. mogla je doprineti wihovoj povoqnijoj kapitulaciji. jula.

Pomenuta je Dukqa kao ratno popri{te (iako se ona nalazi izvan ku~ke granice). na osnovu tekstova iz zagreba~kih (na nema~kom jeziku). Kao {to smo to u~inili i sa pisawem be~ke Prese.. Be~ Prevodi i komentari. jula 1856). koja je razdelio me|u crnogorskim narodom”. broj 170 od 24. ali nije re~eno kad je on postignut. a povremeno se radi o mawe ili vi{e op{irnim uredni~kim komentarima. koje se kwazu najvi{e protivi. o pohari Ku~a pisao je sa pove}im ka{wewem. i ovde }emo dati samo kratak pregled onoga {to je Svetovid “pozajmio” od Agramera: Kwaz Danilo “izaslao je brata svoga Mirka Petrovi}a s oru`anom ekspedicijom protiv Ku~a. broj 54.300 oru`anih qudi. Crna Gora . bez obja{wewa {ta se postiglo “starom” ekspedicijom iz 1855..000 qudi pod zapovedni{tvom Mirka Petrovi}a. jula 1856). tvrdi da politi~ki pripada onoj drugoj strani. a ponovqen je broj poginulih. Svetovid. rawenih i zarobqenih Ku~a. Sedmog jula krenulo je sa Cetiwa “jedno odeqewe od 3.166 Ilija Petrovi} koju priprema za napad na Ku~e. Podrazumeva se da nije propu{tena pri~a o Mirkovoj “proklamaciji na ustanike”. pleme koje ne priznaje ni tursku ni crnogorsku vlast i koje. brane}i se od jedne strane. ali Presa ne zna da je taj ugovor izmi{qen (isto kao i Mirkova proklamacija) ne za Ku~e ve} za beli svet. koji ne}e da pla}aju porez ni da priznaju kwaza za gospodara. od 12/26. Oni idu protiv Ku~a. Srez Ku~i ima otprilike 3. “ba{ i nije neko ko bi mogao {iriti kulturu prema istoku” (71.. kao i nesrazmerno mali broj crnogorskih `rtava... ali i komentar da se “po svemu mo`e tvrditi” da Crna Gora. godine po~eo da izlazi u Temi{varu a potom prenesen u Be~. Pomiwe se i pri~a vojvode Mirka o nekakvom navodnom ugovoru koji su Ku~i potpisali sa vladikom Petrom I. koji je 1852. be~kih i tr{}anskih novina. Neki put to su samo prevodi.. Pru`eni su podrobni podaci o pomo}i Ku~ima. I ovde se pomiwe “nova ekspedicija na Ku~e”. koja se nalazi zapadno od Ku~a. op{toj amnestiji i poreskim olak{icama. Ovaj srpski list. kao i o oja~awu crnogorskih snaga. Pomenut je Danilov dogovor s Nik{i}anima. Novo u be~koj Presi mo`e biti podatak da “dana{wa depe{a austrijskih dopisnika kazuje da je komandant crnogorske ekspedicije popalio ku}e po Ku~ima i velika sto~na stada zaplenio. godine. koji se protive pla}awu poreza i wegovu vladu ne priznaju” (61. me|u wima 200 iz plemena Drekalovi}a. ali se ukazuje na te{ko}e i prednosti obeju strana u sukobu.

Da li se Petar I “ugovarao” s Ku~ima. wu su dopisnici sa crnogorske granice prenosili onako kako im je na Cetiwu re~eno. pod mogu}im ku~kim “pomo}nicima” podrazumevali su se Turci. na primer. A istina o tom navodnom ugovoru jeste slede}a: Ku~i su u duhovnom pogledu pripadali mitropoliji cetiwskoj. kwazu Danilu. tek na neki dan pre napada na Ku~e.IP) negoli da wima makar mala {teta poradi toga u~iwena bude”. “jednako pi{e kwige. koji. te ih {aqe u Carigrad. Me|u Ku~ima su. za koji dan da se predaju”. ~itluk. zemqi{ni posed . jula 1856). ko }e to znati” (61. jer bih radiji bio izgubiti najboqi ~iflak (~ifluk. I Svetovid se zadovoqava konstatacijom da je to “nova ekspedicija kwa`eva”. “da }e Ku~i. “proklamacija” vojvode Mirka i Svetovidu slu`i kao po{tapalica u predstavqawu crnogorske ekspedicije na Ku~e. van svake sumwe. ali ne propu{ta da ka`e kako bi crnogorska ekspedicija na Ku~e bila “nepametna” da Arbanija nije “uznemirena” i da se kwaz. Vladika Petar I je ~ak i u crkvenim poslovima vezanim za Ku~e bio vrlo obazriv. ako im ne do|e pomo}. umesto da brani arbana{ku granicu i unutra{wi mir u svome pa{aluku. da je boj trajao letwi dan do podne. da su Crnogorci tri puta juri{ali na {anac. a {ta javqa. posebnim ugovorom s Nik{i}anima nije osigurao “od hercegova~ke strane. po{to se vladika pribojavao “da im ne bi Turci koju pakost u~inili.. od 15/27. ali pravi podani~ki savez nije nikad postojao”. i u Svetovidovoj vesti ratovalo se “na onom mestu gde se nalazila stara Dukqa”. popisivani mogu}i prilo`nici “za svoju i op{tenarodnu crkvu”. Tako|e. .CRNOGORSKA POHARA KU^A 167 poku{ala je vi{e puta da kona~no osvoji taj srez. Znaju}i za prilike u Ku~ima. broj 55. 60 rawenih i 2 zarobqenika” i da je Mirko poru~io bratu. ali o administrativnim nadle`nostima cetiwskog vladike nad Ku~ima nije moglo biti ni re~i. ali prilozi za tu svrhu nikada od wih nisu kupqeni. Po prirodi stvari. odakle su vi{e puta dolazili glavari na Cetiwe kwazu na poklowewe. pa da mo`e povesti ve}u silu protiv Ku~a”. bez ikakve mogu}nosti da i{ta od toga provere.. ne bave}i se pitawem {ta bi taj izraz mogao zna~iti. ve} i da tra`e pomo} “od obli`wih turskih sela i od skadarskog pa{e”. najobi~nija je verbalna smicalica upu}ena evropskoj javnosti. da su Ku~i “izgubili 55 mrtvih. eda bi se neupu}enoj javnosti stavilo na znawe ne samo da Ku~i ne po{tuju nekakav navodni ugovor sa vladikom Petrom I. Poziv vojvode Mirka da se Ku~i pokore kwazu “u skladu s ugovorom sa~iwenim jo{ u vreme vladike Petra I”.

za vrijeme dok je u miru s Crnom Gorom.. u borbi za prvenstvo. Tamo kupci ne zalaze ni da kupuju ni da prodaju” (prema 103. ali i stric mu vladika Petar II. 158). Piperima. Ali Spu` nije bogat. daleko .168 Ilija Petrovi} ponajvi{e one koje se ti~u pazara i unutra{wih sukoba izme|u “proturske” i “procrnogorske” struje. bili razlozi o kojima kwaz Danilo. krajwe obazriv odnos prema Turcima i ja~awe veza sa Crnom Gorom i ve} prisajediwenim brdskim plemenima” (13. Rov~anima i Mora~anima. ili ga to nije ni zanimalo. dakle. nijesu imali doma}ih tr`i{ta. predawe o vezama vladike Petra I s Ku~ima ne mo`e se potvrditi sa~uvanim dokumentima. 154.... koriste}i se svojim crkvenim ovla{}ewima. uspeo je da onemogu}i postavqawe jednog sve{tenika rodom iz Ku~a koji bi bio “podlo`nik vezira skadarskoga” (13. upu}enost na podgori~ki pazar i potrebe obezbje|ivawa zimske ispa{e . na primeru Mora~ana. zahvaquju}i vladi~inim preporukama. Trampa je i danas osnov trgovine. 80. 82). Geografski polo`aj Ku~a. Prema pisawu \oka Pejovi}a. Od Ku~a su se jedino mogli zahtijevati me|usobni sporazum (sloga u plemenu IP).. nije vodio ra~una. neprekidni pritisak Turaka. naro~ito upu}enost na pazar! A ba{ je to.bili su dovoqan razlog da se u politici crnogorsko-brdskih vladara prema wima ne izrazi odlu~nost za bezuslovno jedinstvo sa Crnom Gorom. ali se ne mo`e iskqu~iti mogu}nost da su Ku~i.. trgovine je u wemu siroma{na. Pet godina kasnije. godine zatra`io od wih da budu obazrivi prema Turcima i da ja~aju veze sa Crnom Gorom i Brdima. ponekad posje}uju mora~ke `ene. Isto tako. vladika ih je hrabrio svojom nadom u skoro oslobo|ewe “ispod qutog jarma agarjanskoga”.. primera radi. Istovremeno. 220). jednih ka Skadru a drugih ka Cetiwu. Petar I je sasvim realno procjewivao da jo{ nijesu nastali najosnovniji uslovi za sjediwavawe Ku~a sa Crnom Gorom u smislu do tada stvorenog jedinstva sa Bjelopavli}ima. u vreme kad je bilo lako vidqivo da se Ku~i i Bratono`i}i “u veliki strah i rizik nahode”. jo{ je zapisao da “Ku~i. Jedino Spu`. Sve su to. “iako su povremeni nesporazumi i sukobi u ovom plemenu uslovqavali orijentaciju wegovih glavara.. i 158. Ulazak u susjedne turske gradove im je zatvoren. Tamo nema pazara. a Kotor je veoma daleko. vladika je 1823. koji je otuda udaqen dva dana pje{a~ewa. koje tamo dogone svoju stoku. A Nik~evi}. koga u toj pojedinosti savremeni dvorski istori~ari ne slede. dolazili u Primorju do olova za pravqewe pu{~anih metaka. U Mora~i se vrlo malo slu`e novcem. i zapisao u svojoj kwizi ^ernogori~ i slov~~nski~ zemli: “Mora~anin nema dobru pro|u za svoje proizvode. Jegor Kovaqevski lepo zapazio.

to ne daje povoda nikome da se tu`i. neka se dopisnik te{i time {to ona nikad nisu postojala. kao {to vele da se desilo. postupak Kwa`ev. kao {to se Francuska od [panije boji. a zbog svog polo`aja nije se mogla od Turske sasvim otrgnuti. nego se ma~em presu|uju ve} 400 godina. Po formi bi pre prili~ilo da se Skadar pot~ini crnogorskom Kwazu kao i Nik{i}. Skadarski pa{a veli da sedi s mirom i da on ne daje povoda »ozbiqnim tu`bama« Crne Gore da ne podbuwuje hri{}ane pro- . koja se Crnoj Gori pridru`ila samo po formi. Prava postoje samo po ugovoru. dakle. [to se Crnogorci izme|u sebe glo`e.CRNOGORSKA POHARA KU^A 169 su im bili i crnogorski i austriski (primorski) pazari. Samo vaqa paziti na ~ove~nost. “ogovara” politi~ke odnose Crne Gore sa Br|anima. Jo{ o pohari. No zato su Crnogorci na oprezu. [to se sultanovih prava ti~e. Kwaz koji ima silu ne ustupa buntovnicima. a po{to ugovora nema izme|u Crne Gore i sultana. `ene i deca ne ubijaju. kad se uzme u obzir. po shvatawu Svetovidovog autora. Nerazumqiv je. da sa kom{ijom `ivi na miru i da ne daje povoda ozbiqnoj tu`bi. osim silom oru`ja. jer Ku~i sa~iwavaju okrug Crne Gore. a bez wih bi Ku~i odavno poslu`ivali kadune. ali pravedno. da je ba{ sad vaqao da se uzme na um. 220). koja. Pozori{te krvave me|usobne kavge ne smeta niti trgovini susednih zemaqa niti se treba bojati da }e buntovni duh pre}i u koju susednu zemqu. pa je neoprostivo {to se postupalo na~inom kojim se te{ko povredi{e vladateqska prava sultanova i prava ~ove{tva protiv svoje hri{}anske bra}e. Daqe veli Po{ta da je pohod Crnogoraca preduzet sa znawem i na zapovest Kwaza Danila. niti ikoja dr`ava ima pravo na Ku~e. to se ne mogu ni prava ovoga povrediti. Najpre. a po delu vaqa da pripadne ja~em. U tome se Po{ta jako vara. tako da i po istorijskim predawima pripada i po formi i po delu Crnoj Gori. U nekoliko narednih brojeva Svetovid je. Nadamo se. bilo u obliku pre voda bilo u obliku rasprave s nekom od stranih novina. “te izme|u ostalog smatra Ku~e nekakvom neutralnom dr`avicom. da se starci. da }e Kwaz strogo postupati s vinovnicima. da se sli~ne bune vi{e ne ponove. on se upustio u raspravu s pisawem be~ke Isto~nonema~ke Po{te. dao niz korisnih obave{tewa o crnogorskoj pohari Ku~a. sad kad moli evropske kabinete da mu se oblast pro{iri. pa su zato u prvom redu bili upu}eni na turske pazare” (103... Na ovo moramo primetiti da crnogorski Kwaz sasvim pravo ima protiv buntovnog dela svoga Kwa`estva svim sredstvima postupati. veli Po{ta. da ovu zemqu srpsku brane.

dakle. 20. Ne~ove~ni obra~un. ostaviv{i `iteqe u nesre}i. pa se onda natrag vratio.kao {to se to obi~no ka`e . te da ne}e svoj bes iskaqivati na wima . jula potvr|en i pismom iz Trije{}a: “[to se ti~e doga|aja u Ku~ima. bio je 28. zapali kolevku u kojoj je ~edo weno nekoliko meseci staro le`alo. sela je . 15. broj 56. 13 izgubi{e ku}e i sve imawe. Zaklano je 200 Turaka bez razlike starosti i roda. Ku~i. te ga na komade iseko{e. Jedan katoli~ki `iteq taman se spremao da skloni svoju imovinu. od 2/14. ako ne `eli da mu se vra}a `ao za sramotu” (61. vojvoda Mirko Petrovi} preduzeo je samo pqa~kawe.. i sama je crkva opqa~kana (u Ko}ima IP). pqa~ku i paqevinu. a Svetovid preneo da “Crnogorci nisu svojom ekspedicijom pot~inili nego samo kaznili Ku~e. decu i `ene ma~u Crnogoraca (vaqda ra~unaju}i s wihovim vite{tvom. Skadarski pa{a uzdaju}i se u uticaj konzulov. me|u wima nekoliko mladih `ena i dece. ali u tom trenutku na wega napadne nekoliko Crnogoraca. jula 1856)..170 Ilija Petrovi} tiv crnogorskog Kwaza. nisu podjarmqeni. avgusta 1856). ali se crnogorski upad u Ko}e potvr|uje dokumentom iz koga se vidi da je Austrija. wegova `ena si|e s uma. broj 57. ^etrdeset katoli~kih familija skupa sa svojim parohom sre}no se uklonilo. jer Crnogorci nisu ostavili posade niti su u~inili ikakvu pripremnu radwu da se po{tuje wihova vrhovna vlast. jula. nego samo ve}im delom razoru`ani i upropa{}eni. paqevina je ve} bila okon~ana. razlo`iv{i mu te{ke posledice koje bi mogle otud proizi}i. razmrska ~etvorogodi{wu k}er.Oru`ani i odrasli deo Ku~a pobegao je na tursku stranu. jula tra`ila od Kwaza naknadu za opqa~kanu crkvu “kod prilike zadwega boja u der`avu Ku~a od Drekeqa” (vaqda Drekalovi}a - . avgusta 1856). sve vesti se sla`u u tome da su Crnogor ci s najve}om ne~ove~no{}u postupali i bezobzirno »praktikovali« ubistva. Uistinu. preko svog skadarskog konzula Rudolfa Borovi~ke. jula/3.vatrom i ma~em opustio. ostaviv{i starce. od 19/31.IP). mislio je da }e se odlo`iti ekspedicija. Izve{taj iz Skadra da su Crnogorci vatrom i ma~em opusto{ili Ku~e. Na drugim stranama nema podataka o ovom zlo~inu. koji su 300 ubili. pa nije poslao Ku~ima pomo}. Vide}i to. ali je ona dockan prispela. zapali ku}u i sko~i u vatru” (61. broj 60. ne {tede}i ni dete na sisi. te tako strada{e (61. Kad je ceo “posao” bio obavqen. Kwaz je odmah poslao zapovest svome bratu Mirku da se natrag vrati. Agramer cajtung javio se iz Skadra. u planinu. od 22. Francuski konzul trudio se u Cetiwu svakojako da odvrati Kwaza od te ekspedicije.

on }e ih platiti po procjeni. Od{tetu u iznosu 1. sveska 5. strana 764). avgusta “da }e se tvrdo mesto Medun (u Ku~ima). Tako se i dogo- . broj 78. Oni iza le|a napadnu na Arbanase i rasteraju ih. ovoga puta on ka`e da mu se katoli~ki biskup uporno obra}a s pitawem kad }e se opqa~kane stvari povratiti i moli kwaza da se to ve} jednom sredi. na`alost. 74). doga|aji prema kojima }e wihovi susedi te{ko biti mirni gledaoci” (61. Kako je crnogorska strana pre}utala ovaj zahtev. jer misle da }e novim juri{om Medun osvojiti. Po{to je boj trajao nekoliko sati. a pristup mu je zbog kamena pe{~ara vrlo te`ak. on }e ih poslati. dakle. u kome je poginulo deset Crnogoraca. U ovom uglu od Evrope spremaju se.CRNOGORSKA POHARA KU^A 171 IP). a razlog je taj. maj 1939. avgust 1856. moj premilostivi gospodin. Neposredno po pohari. avgusta 1856. avgusta 1856. No Turci se kupe iz dana u dan. Po svoj prilici. ova nova ekspedicija ima}e mnoge i velike posledice. te{ko mo}i odr`ati. a ako ne prona|u. koji su opqa~kali crkvu u Ko}ima. oktobra i u wemu stoji da se. broj 63. od 12/24. “jo{ nije mogao u}i u trag zlo~incima. kwiga XXI.190 pijastera trebalo bi isplatiti {to pre. Zagreba~ke novine nastavile su podse}awem od 2. Ne bi trebalo smatrati ~udnim {to se u ovoj prepisci ne pomiwu qudske `rtve (~ak i kad se radi o “200 Turaka”. Kao {to se ~uje. a ugovoreni mir s Arbanijom prekr{io je utoliko {to je trgovinu i svaki saobra}aj sasvim prekinuo i zabranio. premda je grad prirodno vrlo utvr|en. Svoje izve{tavawe iz Ku~a. dakle. Ako se stvari prona|u. Uostalom. 20. A kad se. odnosno katoli~kih Malisora).000 Turaka da isteraju Crnogorce iz ovog utvr|enog mesta. biti po drugi put popri{te krvavih dela. “jer }e wezin prvi braniteq Wihova Jasnost ]esar od Austrije. crnogorska vojska “posle kravog ~ina u Ku~ima” povukla. 2. wemu se ~ini da su neke od utvari iz te crkve ve} do{le u ruke austrijskih vlasti u Kotoru” (4. sam }e ska darski pa{a udariti s Arbanasima koji su `eqni osvete za okrutna dela u Ku~ima. Kwa`ev odgovor napisan je 1/13. naredio je da se sav narod digne (na oru`je). Skadarski pa{a po{aqe iz okolnih sela 1. Kad je Kwaz ~uo {ta se dogodilo. Ku~i }e. poradi toga zauzeti se”. {to jo{ nije u Ku~ima zaveden potpuni red. po{to se takve broj~ane sitnice iz crnogorske pohare Ku~a ne sre}u ni u drugim diplomatskim spisima. od 14/26. gradi} bi se predao da mu ne do|e u pomo} od 400 momaka iz Pipera. ostavqeno je “100 momaka u utvr|enom mestu Medunu da odr`e osvojenu oblast. po nedatovanom izve{taju Agramer cajtunga. Borovi~ka je bio prinu|en da se posle dva meseca ponovo oglasi. 93. koje su Crnogorci zauzeli.

budu}i ih je on svojim poklonima i la`nim kojekak- . najverovatnije od Zagreba~kih novina. 2.800 momaka.. broj 80. ali se o tome jo{ ni{ta pouzdano ne zna” (61. od 19/31. Kako je tekst o crnogorskom upadu u Ku~e preuzet sa strane. septembra 1856). broj 66. uzaludno i{~ekuju}i pomo} od Turaka “i uvidev{i nemogu}nost odr`ati se. koji su od ma~a crnogorskog izbegli. bez razlike starosti i pola {to im je u jarosti do ruku pa lo. Pa{a skadarski da plati za 40 Crnogoraca koji su poginuli kod Meduna. juna/11. da oteraju Arnaute. bez poziva na izvor. broj 65. Mi dakle naknadno javqamo. od 21. objavqeno je da su Ku~i 29... Najposle se napomiwe.000 momaka uzaludno juri{ali na rovove Ku~a i da ih je s obe strane dosta izginulo” (2. ostavili svoje rovove i nagnuli be`ati. prvi tekst objavila je tek tri nedeqe po doga|aju. Ono {to za [umadinku mo`e biti najinteresantnije.000 pu{aka zadobili. Beograd Ku~i kao Ku~ani. Na taj glas kwaz Danilo po{aqe 5. zavrgne se boj izme|u predwih stra`a.. da se primirje naru{ava ako se pogazi makar i jedna ta~ka. avgusta 1856.500 vojnika u podgori~ku oblast. A do{lo bi opet do glavnog boja da nisu engleski i francuski konzuli u Skadru u~inili mir na mesec dana. Govori se tako|e o op{toj amnestiji za Ku~e. mada ponajmawe od triju srpskih listova ko je ova tema nije mimoi{la. Jula 25. i oni `iteqi. jula 1856). bilo koja. Na jezeru skadarskome da se ne sme ometati izvoz hrane i robe. Crnogorci do|u u mesta ostavqena od vojske i sve. od 19/31. godine. Predeo Ku~ki sada je prava pustiwa. iseku a ku}e nesre}nih Ku~a oplene. kojim je ugovoreno: Arnauti da iza|u iz ku~ke oblasti za {est dana a Medun da povrate natrag. jula 1856. O crnogorskoj pohari Ku~a pisala je i beogradska [umadinka. Stada pak svoja Ku~i su jo{ zarana preveli preko granice u Tursku. jer Crnogorci morado{e predati to mesto Arnautima. te da se ponovo uspostavi veza izme|u (jezerskih ostrva) Vrawine i Lesendra i Crnogorskog primorja. razumqivo je {to se i ovde ponavqa cetiwska pri~a da je ku~ku nesre}u izazvao “pa{a ska darski. jeste ~iwenica da je weno znawe o Ku~ima bilo toliko da ih je redovno imenovala kao Ku~ane. “Mi smo propustili op{irno razlo`iti vojni~ki pohod Crnogoraca pod predvodni{tvom serdara Mirka Petrovi}a protiv nepokornih Ku~a. avgusta/3. za svakog po 130 dukata u zlatu. 31. pobegli su u Tursku i Crnogorci su oko 2. [umadinka. jula. a pritom vide}i da ih s planine Koma ugro`ava serdar Novica Cerovi} sa 1.172 Ilija Petrovi} dilo. da su iznajpre Crnogorci sa 6. i tako su spasena”. Istoga dana.

000 Crnogoraca da ih za to kazni” (2. od 10. na Agramer Zietung i Osservatore Triestino. Preuzima ali ne veruje. podobno Srbiji. . usledilo je obja{wewe i Zagreba~kim novinama i ~itaocima [umadinke: “Crnogorci su Ku~e kaznili zato {to su oni ne~uveno neverstvo prema Crnogorcima pokazali. Tako|e. jula 1856). Na ovoj skup{tini prisustvovao je i francuski konzul. Govori se. da on te`i kakogod ocrniti crnogorski narod i wihovog kwaza”. Kwaz po{aqe 5. Uslovi ovog izmirewa jo{ nisu sastavqeni” (2. Arbanije i Hercegovine ustupiti Crnoj Gori. bez uzmaka prihvataju}i ono {to su pisale novine iz Trije{}a. naj~e{}e. napadnu Ku~i na wih neverno i potuku ih. jula 1856). Velika skup{tina crnogorskih i brdskih poglavica dr`ana je 8. Doznav{i za ovo ne~uveno neverstvo. da su gotovi stupiti u pregovore. septembra.. Ubrzo. a da tako ne{to pre toga nijednom nije bilo u~iweno. broj 70.. da }e se od Crne Gore na~initi kwa`estvo. oktobra 1856). Kad su pak poslanici crnogorski ve} stigli. Govori se da }e se veliki delovi Bosne. i toga radi zamole kwaza i sovjet wegov da se izabere nekoliko odli~nih Crnogoraca. i bili su uvek u najopasnijem polo`aju i vremenu podle izdajice”.. i ~inila je to pozivaju}i se. ona se od pisawa Zagreba~kih no vina “ogradila” napomenom da se “iz izraza re~enog lista moglo otprilike nazirati. No. naime. s kojima su bili u zavadi zbog neke krvnine. mada se “i u tom slu~aju ne bi se mogao vojni pohod serdara Mirka protiv Ku~a ni~im pravdati”. i da }e se Crnoj Gori neki deo turskih oblasti povratiti. od 9/21. bilo kako bilo. crnogorska pohara Ku~a postala je nezanimqiva kao vest. broj 66. Svuda na granici vlada mir. zlonamernim je ocewen navod da su Crnogorci podvrgli Ku~e “groznim svirepostima” zbog toga {to su odbili da kwazu pla}aju danak i da se povinuju nekim wegovim uredbama. A zatim. ^ak }e jednom prilikom re}i da “smo nekoliko puta saop{tavali vesti iz Crne Gore. tako da je [umadinka tu temu zakqu~ila pismom sa Cetiwa da je “kwaz Danilo buntovne Ku~e na wihovu sopstvenu molbu pomilovao i dozvolio im slobodan povratak u ote~estvo. Da stvar ne bi ostala samo na gruboj tvrdwi. Tako i bude. od 19/31. Oni su Crnoj Gori ve} grdne {tete u~inili.. koji }e u dogovoru s wihovim stare{inama tu stvar pretresti i raspraviti. [umadinka je nastavila da preuzima vesti iz Ku~a..CRNOGORSKA POHARA KU^A 173 vim obe}awima iz dosada{weg wihovog neutraliteta izvukao i tako im ovu nesre}u i propast navukao” (2. broj 101. pomiriti s Crnogorcima.. crpqene iz Zagreba~kih novina”. i izjavili. dopisano je kako su se Ku~i “pre nekoliko nedeqa za`eleli.

Ku~ima nije pomo} do{la i Mirko Petrovi} pisao je kwazu.500 momaka protiv Ku~a. Niti priznaju tursko niti crnogorsko gospodstvo. koji su 29. da su Crnogorci pred zoru 28. jula odvedeni na Cetiwe. Ku~i su izgubili 55 mrtvih. kad pak kwaz po{aqe po porez. jula “sa Cetiwa oti{ao Mirko Petrovi}. na zapadu sa Piperima. on im obe}ava o{tu amnestiju i poreske olak{ice. Ali umesto da polo`e oru`je. Ho}e li skadarski pa{a da uzme od wih porez. koji ne}e da plate porez niti da kwaza za svoga gospodara priznaju.000 momaka. Vidi se iz toga kakav je on prijateq crnogorski. da polo`e oru`je i da se pot~ine kwazu. na severu sa Vasojevi}ima i na jugu sa ravnicom zetskom.On pi{e daqe 30. da se poklone crnogorskom gospodaru. jula. onda vele da su turski podanici. Novi Sad I on prema Agrameru. gde je nekada stara Dukqa stajala.174 Ilija Petrovi} Srbski Dnevnik. Boj je trajao do podne. koji su na ovom mestu. juna/11.300 pu{aka. juna/12. brat kwaza Danila sa 3. jula. da }e Ku~i za koji dan polo`iti oru`je.000 momaka kao pomo} Mirku Petrovi}u. juna/7. mo`e dati jedno 3. juna/10. O~ekuje se da im Hoti i Klimente pomognu protiv kwaza Danila”.IP). u kojoj ih poziva. koji po~etkom jula 1856. Tu dopisnik Agramer Cajtunga `ali. 60 rawenih i 2 zarobqena. broj 56 od 15/27. a mnogo je opasnije za one koji napadaju nego za one koji se iz {anca brane . Crna Gora je oblast oko koje se oblaci nikad ne razilaze i oko koje se sad pono- . (^udne cifre. koji su se na tri ~ete podelili. Na to je po{lo od Crne Gore jedno 2. da je vojvoda Mirko stigao u Pipere i otud “izdao jednu proklamaciju na pobuwenike. te zlostavqaju pa{ine zabite. jula napali na ku~ke {an~eve. Istom listu javqeno je 29. Ku~i vele da su Crnogorci. kako im je kad korisnije. s obzirom na to da su Crnogorci tri puta neuspe{no juri{ali na {anac. ~esto su dolazili odat le glavari na Cetiwe. i tako ima Crnogoraca do 6. Crnogorci su izgubili 3 momka. Nahija Ku~i grani~i se na istoku sa Arbanijom. jula 1856). Pleme Grudi poslalo im je 800 momaka i nekoliko tovara hrane. U nastavku se na{ao i kratak pregled dotad prispelih vesti sa crnogorske granice: “U na{em srpskom narodu. juna/11. Crna Gora poku{avala je ~e{}e da tu nahiju pot~ini. “sa svakom predostro`nosti” preuzeo je pisawe zagreba~kih nema~kih novina da je 25. . {to skadarski pa{a ne}e Ku~ima da pomogne. Novosadski Srbski Dnevnik. godine nije na Cetiwu imao svog dopisnika. nego su ~as na jednoj ~as na drugoj strani. i Crnogorci ne mogo{e {anca oteti iako su tri puta juri{ali. ali Ku~i nikada nisu bili pravi crnogorski podanici. ukoliko ne dobiju pomo} sa strane” (3. Ku~i su zatra`ili pomo} od obli`wih Turaka i u Skadru.

videli smo {ta su naumili. kako }e od sada tamo biti stalni mir” (3. Istovremeno. jula 1856). koje do 3. u posledwem listu videli smo kako su nik{i}ki Turci naumili svoj okrug sa Crnogorcima sjediniti i kwazu crnogorskom podlo`iti se. Srbski Dnevnik objavio je novu ve st sa crnogorske granice. broj 56 od 15/27. Pleme Ku~a prostire se uglavnom uz Arbaniju. Sad nam opet zagreba~ke nema~ke novine javqaju da su Ku~i. Mi smo vrlo nestrpqivi da ~ujemo je li ta stvar svr{ena i kako. .Na takav na~in `ive i arbana{ka plemena oko Crne Gore. Samo ~etiri dana kasnije. veka u dana{wim svojim zemqama `iveli.CRNOGORSKA POHARA KU^A 175 vo po~iwu savijati i vitlati. mitom su ih potpla}ivali i podsticali i nagovarali da se ni crnogorskoj vlasti ne pokoravaju. Sukoba i sva|a bilo je me|u slovenskim plemenima i u najstarija vremena. po{to nisu smeli na wih navaqivati da ih pot~ine. Mi smo videli u kakvom su sta wu Crnogorci. ^esto su se okretali na onu stranu na koju su hteli. tako su i Srbi od 6.000 pu{aka ima. koji je vlast crnogorska i na wih razrezala kao i na ostale Crnogorce i Br|ane”. Turci su takav polo`aj Ku~a koristili protiv Crnogoraca uvek kad su mogli. Danilo je poslao vojsku na Ku~e i u{ao u boj protiv wih. To je prastari slovenski obi~aj. Turci su ih svakad na nepokornost podsticali. time {to su ih u nu`di ostavqali ali su jo{ ~e{}e oni s Crnogorcima na Turke udarali. Mada s izvesnim rezervama prema svom izvoru. iz koga se vidi da te krajeve naseqavaju “plemena koja su uvek `ivela odvojeno jedno od drugog a opet ujedno. ako je boja bilo. do 10. . Sa Danilom nema {ale. ovoga puta preuzetu iz tr{}anskih novina. te se “ne zna da li se br`e pojavio ili je br`e prestao”. Ku~i su u Brdima do Albanije. morao je i on biti re{en. pa ih eto ima i danas u plemenima Brda. Uzdamo se da }e kwaz mo}i i znati nepokorne Ku~e umiriti i u red dovesti. Polo`aj zemqe na kojoj Ku~i `ive tako je ~udan. dat je i jedan osvrt na prilike u Crnoj Gori i Brdima. Oni su se. Tako su nekad `iveli svi Sloveni. ~esto protivili crnogorskoj vlasti. Sa ciqem da Ku~e prinudi na po{tovawe propisanih obaveza. zategli sa pla}awem danka. “Do sada. da je wima moglo biti da ne priznaju ni crnogorsku ni tursku vlast. Ku~i su Crnogorcima ~esto zadavali nevoqe. ili bar neki od wih. ali su vi{e puta zajedno sa drugom bra}om na Turke udarali. saop{teno je da je “nemir” u Ku~ima “odmah uti{an”. Na crnogorskoj zemqopisnoj karti vidimo da je ku~ki predeo nazna~en kao pograni~ni Crnoj Gori a ne kao predeo Crne Gore. ali i na daqu slovensku pro{lost. pleme i okrug Crne Gore u Brdima.

Turci su sad morali na}i izme|u wih nekoliko lakomislenika koji su svo pleme na nepokornost spram kwaza Danila podstakli. Te novine ka`u da su Crnogorci posle za{li po selima. poslao je na wih vojsku da ih umiri i da me|u wima red i poslu{nost uvede. kad on brani Ku~e. budu}i da za ku~ko stradawe okrivquje skadarskog pa{u. junija/10. A Ku~i. kao {to Agramer Zeitung javqa. {to on krivi skadarskoga pa{u za stradawe Ku~a. kwaz Danilo ne}e nikad i nigde da se {ali.800 momaka. Za nas je za sada ovo posledwe dovoqno” (3. na drugoj strani. Dobili su vi{e od 200 pu{aka. odmah su svoje {an~eve ostavili i razi{li se. Najneobi~nije u logici Srbskog Dnevnika jeste na~in na koji procewuje objektivnost pojedinih vesti preuzetih od Zagreba~kih novina: u jednom trenutku dopisnik tih novina prijateq je crnogorski. koji su do{li da ih mirnim putem primire. a ovamo opet veli. kao {to na{ dopisnik iz Trsta javqa. Pravi povod jo{ ne znamo. jula 1856). dok su crnogorsku vojsku spazili i videli da nema {ale. Nego nije lepo. me|utim je to na svaki na~in tako nekako moralo biti. objavqivawem tek pristiglih vesti sa crnogorske granice: “Ku~i su pokoreni. onako na veru poubijali. Prijateqi i neprijateqi. uvideli su da se ne mogu dr`ati ~im su primetili da im od Koma serdar Novica Cerovi} preti sa 1. Kao deo crnogorsko-brdskog naroda. Srbski Dnevnik mogao je svoju “dovoqnu istinu” potvrditi u istom tom broju. nije lepo od .IP) stegao ih je bio pod svoju vlast.176 Ilija Petrovi} Onako prost narod na onako nezgodnom polo`aju lako je na to bilo nagovoriti. Glavno je na svaki na~in istina: da su se Ku~i pobunili i da ih je kwaz sa svojom vojskom umirio. da su bezobzirno tukli sve {to im je palo {aka i da su plenili ku}e ku~ke. da ih je pa{a mitom i re~ima naveo da se odmetnu od Crnogoraca. Ku~i su vlast kwa`evu za ovo dosada{we vreme priznavali. broj 57 od 19/31. Sumwamo da su Ku~i poslanike kwa`eve. Time i sam dopu{ta da Crnogorci imaju pravo {to su udarili na Ku~e”. mo`e se otuda videti. Kao {to smo za ovo nekoliko godina videli. Kwaz Danilo od posledweg rata (protiv Omer-pa{e . ^im je ~uo da su se Ku~i uzbunili i da se wegovim naredbama protive. Mir je odmah bio povra}en a bi}e brzo i red povra}en. jula uzaludno o~ekivali tursku pomo}. Tako isto ne verujemo da je crnogorska vojska s Ku~ima postupila onako. Da je taj dopisnik prijateq Crnogoraca i da wegovom op isu treba verovati. ali }emo skoro znati. Agramer Cajtung ka`e da su Ku~i 29.

. a sad su i oni odmetnici kad vre|aju sultanova prava. braniteqi svoje slobode itd. u delo privesti. isto kao i be~ka Ostdoj~e Po{ta. jul 1856). Drugi je tu razlog zbog koga su Crnogorci protiv Ku~a uzvoj{tili. da ostvari ili odbrani pravo u koje joj se dira. koja Crnogorcima ne opra{ta postupke prema Ku~ima. pismo iz Trije{}a. Osim toga.IP) bijahu joj Crnogorci hri{}anski junaci. za{to ne bi i Crna Gora napala na Ku~e da ih kazni zbog nevere i odmetni{tva? Sasvim nam je nerazumqivo kako je Ostdaj~e Po{ta mogla re}i da Crnogorci vre|aju suverenska prava sultanova. julom. Ku~i su stari otpadnici..IP). u istom broju. ali kad poslanici cr- . ukoliko se to pravo ti~e osvajawa. Svaka dr`ava ima pravo da preuzme odgovaraju}e mere da otkloni opasnost koja joj preti. kazuje da “Agramer Cajtung ne pri~a pravo kad ka`e da je Wegovo Viso~anstvo kwaz Danilo poslao vojsku protiv Ku~a zato {to on i ne}e da pla}aju danka. broj 57. ne treba ni najmawe pravdati mere koje preduzima Crna Gora. Tako i bude.. Kada mo`e kakva evropska dr`ava napasti na drugu s vojskom. {to ne dajemo ni poÉ pare za wenu hri{}ansku qubav. jer Crna Gora ne be{e nikad pokorena od Turaka. bilo da dolazi spoqa. Agramer cajtung srpski je neprijateq.. Jest. jer su ostali nezavisni. oni ta suverenska prava sultanova vre|aju ve} nekoliko vekova. dopisnik ipak dr`i stranu Crnogorcima. u dogovoru sa ku~kim stare{inama. Ku~i nisu ni dosad nikada danka pla}ali. krstonosci. A tamo. datovano sa 9. Ali da! Sad su Turci u modi! Povod crnogorskog pohoda protiv Ku~a mogu na{i ~itaoci videti iz dana{weg dopisa iz Trije{}a. a ne mo`e biti lepo od wega ni to {to tvrdi da su crnogorski vojnici “bezobzirno tukli sve {to im je palo {aka i da su plenili ku}e ku~ke”. “kad su i jedni i drugi hri{}ani. Osim toga. jer wen dopisnik tek ako je Crnu Goru video na zemqopisnoj karti. Sve u svemu. Pre nekoliko nedeqa za`ele Ku~i da se mire zbog neke osvete. Po{ta ne zna kako su Crnogorci postupali sa Ku~ima. jer se one samim okolnostima pravdaju. po{to pomiwawem turskog mita opravdava udar na Ku~e. 19/31. da se ne mo`e o turskom suverenskom pravu nad Crnom Gorom ni toliko re}i. Ali tako je: pre malo godina (vaqda za vreme Omer-pa{inog napada na Crnu Goru .. (U Srbskom Dnevniku kao da ne znaju da su Ku~i Srbi . te zamole kwaza i senat za nekoliko odli~nih qudi koji }e to. u odnosima u kojima su se na{li Crnogorci i Ku~i. a daqe pouzdane glasove o~ekujemo svaki ~as” (3. bilo da ona dolazi iznutra.CRNOGORSKA POHARA KU^A 177 istog tog dopisnika {to Ku~e brani navodom “da ih je pa{a mitom i re~ima naveo da se odmetnu od Crnogoraca”. Vaqda }e znati Ostdaj~e Po{ta.

ili Vojvodinu Srpsku.prijateqstvo za nevoqu bilo. bio je nezadovoqan zahtevom “da samo Srbi imaju prava birati vojvodu i tra`io je punu ustavnu slobodu za sve nacionalnosti u Vojvodini”. od velike {tete Crnoj Gori. Iako su tokom Bune 1848/49. i tako daqe. sko~e Ku~i i poubijaju ih sve na veri. Maxari nisu vi{e narod. a Jovan Suboti} se “zalagao za bratstvo Srba i Hrvata. te za ujediwewe Vojvodine i Trojedne Kraqevine”. Eto. da kad orkan zagrmi. neverni. najlak{e se mo`e razumeti ako se zna kakve su politi~ke prilike tada bile u krajevima severno od Save i Dunava. svakim danom sve je jasnije bilo “da je prijateqstvo kojim nas Maxari u nevoqi wihovoj i na{oj obasipa{e . nepostojani. ugu{ewem revolucije u Ugarskoj i zavr{etkom rata (1848/49) zapo~eto je i gu{ewe srpskog nacionalnog pokreta i na teritorijalnoj i na duhovnoj osnovi. oni .. dakle.. no opet smo dr`ali da smo i mi i oni qudi.178 Ilija Petrovi} nogorski tamo do|u i po~nu zbor zboriti. No to nam je najve}a pogre{ka bila. broj 57. broj 70. op{tejugoslovenskim horizontima i demokratskim. onda neka glede da nablizu nebudu. s ideologijom usmerenom “ka {irim. Na drugoj strani. za Srbe utoliko vi{e i utoliko gore {to su wihovi nacionalni zahtevi na sopstvenom crkveno-narodnom saboru dosledno potiskivani za ra~un drugih i {to je ovde “prvi put do{lo do otvorenog sukoba izme|u srpskog pravoslavnog duha i srpske gra|anske demokratije. upu}enih da mire Ku~e zbog neke krvnine. {to zaboravismo da narod i dr`ava nije isto. ne bi li se pred evropskom javno{}u opravdala “vojna intervencija” u Ku~ima. republikanskim i federalisti~kim koncepcijama”. pa kad sine. Znali smo mi. za{to 5. odnosno Hrvatske. 19/31. ali se mora uzeti kao sasvim izvesno da je i to na Cetiwu izmi{qeno. jula 1856). da na veri ubijaju crnogorske poslanike koje su sami pozvali. Srpska Sparta. Pri~a novosadskog Srbskog dnevnika da su Ku~i stari otpadnici. Bi}e da je Srbski Dnevnik ovu nakaznu i zastra{uju}u pri~u o ubistvima crnogorskih poslanika. i eto razloga zbog koga su neverni Ku~i na{li ono {to su tra`ili” (3. da i kurjak i jagwe moraju mirno jedno pokraj drugog le`ati. ali kad bura prestane. S jedne strane. godine Srbi stekli Vojvodstvo Srbiju. od 10. “pozajmio” od [umadinke (2. jul 1856). a tu se i “za~ela ideja o posta vqawu jugoslovenskog nacionalnog pitawa na novu osnovu”: Svetozar Mileti}. docniji “vo| i pretstavnik Srba u Vojvodini”.000 crnogorske vojske po|e protiv Ku~a. pokazalo se da je Vojvodstvo Srbija i Tami{ki Banat bio bezizgledan poku{aj. da }e nam jednako sijnuti.

Stoga je Ja{a Igwatovi}. protiv svojih otpadnutih i zablu|elih sinova. Srbi iz Kne`evine. kad bez opaklije morade zimu provesti i samo jo{ utehu u svom gorkom humoru nalaza{e: da ne mo`e biti i opaklije i Vojvodine” (29. bezpristrasan nara{taj Evrope podignu}e u povjesnici Crnoj Gori spomenik pored spomenika [parte na desnoj strani . Dok su nam jednaki u nevoqi bili sre}a i dobro naroda bio im je prvi zakon.. ne velim bratsku. sad nam kao dr`ava ne}e ispuniti.poÉ Azije. Al’ i nama taj ustanak du{u probija. u kojoj “blagorodstvom Srpstvo di{e”. [to su nam kao narod obe}ali. Crna Gora se sa ve}im. Ba{ onako kao {to je pisao @ivojin @ujovi}: “Istorijski. a bila je i dovoqno daleko da bi oslawawe na wu moglo imati i nekakav stvarni zna~aj. nego i zbog neostvarene srpske `eqe da se Vojvodstvo Srbija prikqu~i svojoj prekodunavskoj Matici. mi smo neprijateqi jedan drugom. do|e vrijeme pa im se spomen sbri{e. takozvane Srpske Sparte. no ni iskrenu savezni~ku ruku”. `ivo nam pred o~i izlazi ono stra{no stawe na{eg naroda posle bune. mogao napisati i ovih nekoliko stihova u prozi: “U staro doba [partanci su bili uz svoje juna{tvo slobodni i silni. grob i slava” (30. nisu bili dopu{teni za tu svrhu. . ne samo zbog toga {to su brojni dobrovoqci otud vojevali za Vojvodstvo Srbiju. na sam wen kraj staviti re~i: “Crna Goro. Srbima je u takvim uslovima bio potreban neko ko }e im pru`iti duhovno i moralno ohrabrewe. a sad salus rei publicae prima lex est (spas dr`ave najvi{i je zakon) . 97-103).s gledi{ta ~ovje~anstva”. Dok su mnogi drugi narodi kao {tir rasli i plodili se. 290-293 ). jer je to za wih nemogu}e. stra{nijim du{manima borila nego [parta. u Slavu Crnogorstva. ni po ~emu nije moglo biti ni sumwivo ni opasno. Nikad do danas nisu Maxari pru`ili nama iskrenu. svako wihovo pomiwawe moglo je izazvati sumwu u lojalnost ugarskoj dr`avi i habzbur{koj kruni. Pomiwawe Srba iz Crne Gore. ti si Srpstva ukras.a narodima kako bilo”.CRNOGORSKA POHARA KU^A 179 su sa dr`avom identi~ni. s razlogom. dok [partanci ostado{e zanavijek uzor juna{tva i svijetlo slobode. vidimo pepeo na{ih izgorelih sela i varo{i. Se}amo se grobova na{ih mu~enika. I ba{ kao {to je to pisao Mihailo Polit Desan~i}: “Ma|ari kad prevrnu listine povestnice 1848. Pa }e toj svojoj pesmi. mora da im srbski ustanak kao kakav te`ak san du{u probija.. jedva uo~qiva na zemqopisnoj karti. i kad tisu}e godina pro|u. barem iz dva razloga: Crna Gora bila je mala. ona se pet stole}a bori protiv cijelog muslomanstva .

broj 59.. re~e pre nekoliko dana. stari otpadnici. neverni. Dopisnik mo`e sebi predstaviti kako nam je bilo kad smo wegovo pismo otvorili i videli da u wemu nema ni slovca o tako va`nim stvarima. ali Agramerka.IP) bili onomadne na Cetiwu a ju~e su se u Skadar vratili. dakle. od veqe {kode Crnoj Gori. oni su zbog toga sa skadarskim pa{om imali `estoke prepirke. niti o vesequ na Cetiwu posle povratka poverenika kwaza Danila iz Pariza i Peterburga! Ovo nam je tim vi{e za ~udo. vi{e radilo o odmazdi za one navodno “na veri” pobijene crnogorske poslanike koji su do{li da Ku~e mire zbog neke krvi. jul/10. avgust 1856). po{to u wemu “niti {to ima o Ku~ima. jul/7. i tako daqe. @ao nam je {to ~itateqi na{i toliko vremena o tome pouzdano ~uti ne mogu” (3. koje Srbski Dnevnik smatra vrlo pouzdanim. U gostionici na Cetiwu razvili su bili svoje barjake i vili su im se tu dok god nisu po{li. Nije se. iako po svemu nepoznati. avgust 1856).. ^uje se da }e Ku~ima Turci da poma`u.IP) dopirala. broj 60. Mi ~isto ne mo`emo verovati. Novi glasovi “jedva jednom dobijeni od Crne Gore”. 9/21. avgust 1856).180 Ilija Petrovi} Za razliku od takve srpske [parte. 26. francuski i austrijski . nepostojani. kazuju da se jedan deo Ku~a “otpadio” od kwaza i zbog toga se zavadio i pobio “s onima iz svoga plemena koji su kwazu poslu{ni ostali”. po svetu govori. kao i da to nije pravo konzulima koji u Skadru sede. Potvrda takvih glasova nije dobijena ni u pismu koje je dopisnik sa crnogorske granice poslao 17/29. U i{~ekivawu “izvornoga i pouzdanog glasa” iz Ku~a. 29. da su poslanici kwaza Danila do{li na Cetiwe s porukom da dvorovi kojima su poslani bili. Pariz. Sva tri su konzula (engleski. i tome sli~no. Iz svega se mo`e re}i da ima ne{to zamr{enoga” (3. razloge kwa`eve za umesne nalaze i da }e se granice Ivan-begove povratiti” (3. koja za sada ima priqe`nijeg dopisnika na onoj strani nego mi. Danilo bi da {iri granice. Zacelo je od toga ne{to bilo. Ka`e se da su mu poslanici wegovi. na Cetiwu ... Za nas je to zaista velika zagonetka. broj 63. doneli dobre glasove. ina~e bi on u pismu svom kazao da nije istina. koje je slao u Be~. Ku~i su srpskom ~itali{tu Vojvodine Srpske. jula. Trebalo je da pro|e punih deset dana ne bi li dopisnik javio da “s Ku~ima posao jo{ nije svr{en. {to je dopisnik pre 17/29. jer ju~e su opet Crnogorci na wih po{li. jula mogao i iz samog Dnevnika videti {ta se o Ku~ima. uredni{tvo Srbskog Dnevnika okrenulo se “te`wi kwaza Danila da granice Crne Gore razmakne donde dokle je nekada dr`ava Ivan-begova (Crnojevi}a . Berlin i Petersburg.

koje Danilo uvek pomiwe kao ku~ke saveznike.. i{tu}i od wih oru`anu pomo}. po~eli su bili uznemiravati druga miroqubiva i kwazu pokorna plemena. Konzuli rade. no ne mognu ih suzbiti. koji su jednako bili pot~iweni gospodarima crnogorskim.. po{aqe jedno vojno odeqewe u Ku~e. koji su ih na svaki na~in morali na to podsta}i. da se prestupnici kazne.. Sad moramo ~ekati koji dan da ~ujemo ho}e li se Crnogorci i Turci pomiriti.000 Malisora u Podgoricu da udare na .. odjednom upadaju u Ku~e i po~iwu da pale i `are. tako da }e se zlo~ini po~iweni u tek okon~anoj crnogorskoj pohari lako pripisati Turcima . ^im vide{e da Crnogoraca u Ku~ima vi{e nema.. druge u ropstvo odveli i mnoga zla po~inili. Doznav{i kwaz za wihove protivzakonite namere. te po~nu `ariti. avgusta i ve} u prvoj re~enici saop{tio da tek minule doga |aje u Crnoj Gori i wenoj okolini predstavqa “u svojoj istinitosti”. uspostaviv{i u Ku~ima red i zakonitost. gdje su popalili domove. jer Turci.IP). “Istina” sa zadr{kom. Turci. po{to su “mnoge novine razli~ne glasove donosile i izvestiteqi pisalo kako se kome svi|alo ili kakve je }udi koji od wi h bio. oni se prepadnu i pobegnu u Turaka. koji su bili opredeqeni da kule u Ku~ima ~uvaju. avgust 1856). a najposle uvjeriv{i se da su oru`anom rukom ustali protiv svoje bra}e. eda bi se mogla na Ku~e po vika di}i . da pleme to umiri i buntovnike kazni.IP). Sjutradan do|e 6.000 crnogorske vojske po|e protiv Ku~a.CRNOGORSKA POHARA KU^A 181 je u me|uvremenu izmi{qen nov razlog “za{to 5. ubili qude. 12/24. osvoje kulu na Medunu i istisnu Turke iz cijelog predela. a {to je jo{ gore. da bude mir. Videv{i Crnogorce. Turci saberu vojsku. Kwaz je nanovo ve}u vojsku poslao u te strane. teku}eg meseca udare na Ku~e. (Jo{ jedna cetiwska spletka. podbodeni od Turaka. ku}ama se posle odmah vratila a u Ku~ima samo neznatnu posadu ostavila. Me|utim su neki buntovnici Turcima odbegli. zaista. a Drekalovi}i. jula/10. pqa~kali. Novosadski dopisnik sa crnogorske granice javio se 29. Ku~i.. tra`ili su da u~ine bunu i dovedu do me|usobnog bratskog krvoproli}a.. udare odmah na Turke. po~eli su bili {urovati s Turcima.. zauzmu se za wihovu stvar i u|u u Ku~e. paliti i ubijati. Vojno odeqewe crnogorsko povrati se odma u svoj zavi~aj. me|utim stigne 60 Crnogoraca. Vojska je kwa`eva odmah posao svoj svr{ila. Srezovi Vasojevi}i i Bratono`i}i bili su vazda pa i ovog puta verni i pokorni kwazu crnogorskom. (^udno. ili }e zapo~eti rat biti nastavqen” (3. broj 64. te 19/31. Na ovaj glas izvestan broj Br|ana krene se protiv nasilnih Turaka.

jula pre{li su Turci crnogorsku granicu. ali on svojim ~itaocima sugeri{e da se “~ovek mora sit nasmejati dopisniku Agramer Cajtunga. no ~im su pritekli Br|ani na bojno mesto. izda nalog da se kre}e crnogorska vojska u pomo} Brdima. bi}e jo{ ve}e pogibije i Turci bi lako mogli svoju navalu skupo platiti. budu}i da je i pa{a na mir pristao i da se u nedjequ (to je danas) primirje vojno u~ini. Tako ova stvar za sada stoji a za koji dan dozna}e se {ta se svr{ilo.. tako da }e kasnije. 12/24. ali da Turci povuku vojsku iz Ku~a i da Ku~e protiv zakonitosti i doma}eg zemaqskog poretka ne podbadaju i da }e on svaki protivzakoniti pokret koje bi se pojavio. no opet malo nam se do wega mari. francuskim i austrijskim na Cetiwe i predaju kwazu pismo od tri konzula. godine. Ovo su bili Turci podgori~ki. to je izvesno. 27. za to }e oni odgovarati. koliko li je kojih u ovom boju poginulo” (3. vide}emo. da su Turci veliki prestup u~inili {to su se usudili buniti wegove podanike. a {to su Turci oru`anom rukom stupili u crnogorsku zemqu. . a da su mnogo novca poneli iz Skadra. Vreme }e pokazati da onaj dopisnik osvetnim duhom di{e.. Zbog turskog podbuwivawa u Piperima porodio se rat 1852. cetiwski dopisnik Srbskog Dnevnika posla}e 30. Kwaz je po istim kuririma odgovorio konzulima da }e pristati na mir. pre{li u “wegovu” granicu i tamo “~inili bezakowa”.Ku~i nisu nikada bili turski. [teta samo {to novine objavquju takve izve{taje. Za wega. ta je pojedinost skoro neva`na. . avgusta uve~e do|o{e tri ~ovjeka s barjacima engleskim. ve} je klevetao vazda ovaj narod. koliko je vi{e mogao. koju su tako|e Turci podboli. Turci pobegnu. avgusta novo pismo u kome }e “otkriti” da se “pobuna jednog plemena u Ku~ima rastrubila ve} po celoj Evropi”. broj 64. Danilo sve zlo~ine crnogorske vojske tokom pohare pripisati wima. avgust 1856). kad mi najboqe na{e stawe poznajemo. ve} su to ~inili i sa Bjelopavli}ima i Piperima. Ima ve} osam dana kako se `estoki boj u Ku~ima bije i ako prispiju Crnogorci u boj. jula/8. pa se posle i druge time slu`e. umirena je. koji se nigde nije mnogo obazirao na istinitost. Ova ku~ka ova buna. jula/11. a Bjelopavli}ka buna (1854) umirena je jednim mahom. jer Turci ne samo da su novcem i praznim obe}awima prizivali Ku~e.182 Ilija Petrovi} Ku~e i Pipere. u kome mole da se krv ne bi uzalud prolivala. dakle. 18/30. A dotle. popalili selo Rogame i na wega ga|ali iz topova. ^uju}i kwaz za ovu navalu tursku. oru`anom rukom kazniti. ve} uvek crnogorski. Turci su. da se mir u~ini. a najposle i s vojskom pre{li wegovu granicu i ~inili bezakowa.

2/14. Crnogorci ponovo “umiruju” Ku~e. datovanim s 30. a Ku ~i }e svakako morati da bez ja~e pomo}i saviju glavu. i da su preporu~ili kwazu da s vojskom ne prelazi granicu tursku. Na ovo se krenu ostali Br|ani i do~ekaju Turke. Turci }e. Crnogorska vojska krenula je u pomo}. mnogo ja~oj. Oni }e motriti da ne bi Crnogorci i Br|ani preko Qe{kopoqa na Ku~e udarili. sti~u se sve dobri glasovi za Crnogorce i kwaza. a zate~e tursku vojsku u Ku~ima. jer Turci dok su opa- . nude}i onoj drugoj. Oni su samo nagomilali veliku vojsku i do{li u Podgoricu. dala je ona stranka u Ku~ima koja je za kwaza. a posle i vi{e. i tako se krvavi boj zapo~eo” (3. Povod ovom ratu. Turci su dosta {tete u Drekalovi}ima u~inili. avgust 1856). okrenuti le|a. ~ujem. Novim pismom sa crnogorske granice. Grahovqani.. jer ovi. Ova ja~a i silnija stranka najpre se s prvom malo sukobila. ska~u `ivim qudima na ramena. ^evqani. koja je za Turke. Cuce. tako da se “mo`e o~ekivati da }e posao biti brzo okon~an u korist kwa`evu. dok ugledaju crnogorsku vojsku. No sva je prilika da }e Turci. te sa prispelih 60 Crnogoraca nadja~aju ih. broj 64. Crmni~ani i ve}i deo Rije~kog i Qe{anskog okru`ja i sav srez `upski ostali su doma da svoje granice ~uvaju. osvoje kulu na Medunu i tjerali su tursku vojsku do Zatrijep~a. ka`u da je ima 12. julom/11. avgusta do|e Hasan Hot sa 6. Crnogorska vojska nije zatekla Turke u Ku~ima. posle ~ega su se vratili u Skadar.. {to ne zna~i da }e se oni svoga {urovawa lako okanuti. mo`e lako velika pogibija biti. no ovo }e opet zagreba~ki novinski dopisnik re}i. avgustom. U svemu. posle ~ega je kwaz odmah svojima prisko~io u pomo}. ako ni{ta drugo. jula/5. dopisnik Srbskog Dnevnika izve{tava da je “danas na~uo” kako je kwa`evska vojska ponovo umirila Ku~e. jer }e pri svojoj nevoqi i pogibiji zaboraviti na nekoliko Drekalovi}a. vele.CRNOGORSKA POHARA KU^A 183 24.. popqa~ka ih i neke u ropstvo odvede. da pod kwazom ostane. avgust 1856). dopisnik novosadskog lista javio je da je “u Ku~ima mir povra}en i da su se Turci povukli. broj 64.. dakle. 12/24. Turci pod pritiskom triju konzula ne}e smeti Ku~ima pomagati. Konzuli su samo nekoliko ~asova na Cetiwu bili. avgusta.000 Malisora i nenadano udari na Ku~e. da su sve Crnogorci u~inili” (3. Turci se boje Crnogoraca. po{to sami nisu u stawu odupreti se Br|anima i Crnogorcima. Tri dana kasnije. 12/24. privr`enike svoje u Ku~ima hranom snabdevati.000. Ako se skupi sva vojska crnogorska i brdska. popali im ku}e. Govori se da je taj wihov dolazak bio zbog Ku~a.

najmawe ki{e ima.000 i koja se u tri dana sabrala i bila gotova da megdan podeli. spu{taju sad krila. pa najposle i najvi{e o ~emu ni pojma nema. a mi ni malo. A kad je ve} postalo “jasno” da je u Ku~ima ostvaren “ve~iti mir”. Kwaz je ostao pri tome da Ku~i ostaju i daqe wegovi i da se Turci ne smeju u Ku~e nimalo me{ati. da kad najvi{e grmi. broj 67. ra{trka{e se i pobego{e preko svoje granice ka Hotima u Tursku. uvla~e rogove. iz Skadra su razneseni glasovi “da se otomanska Porta sada sa svom ozbiqno{}u pripravqa Crnu Goru osvojiti i pokori- . od 23. avgusta/4. ^im su Ku~i ~uli da Crnogorci opet na wih idu. koje je bilo oko 10. koliko novosadski Srbski Dnevnik. Gospodin Mirko Petrovi} prispeo je prvi u Ku~e i raspustio ono malo vojske Br|ana {to je u Ku~ima bilo. a znate. Kwaz sada zahteva da mu Turci svu {tetu koju su u~inili podmire. Drugi neka mu veruju koliko ho}e. tako da se mora smatrati razlo`nim {to je i pismo poslati 11/23. Vi{e nije bilo boja sa Ku~ima. 12/24. potresla se zemqa i gradovi. avgusta samo podsmevao dopisniku zagreba~kih nema~kih novina zbog tekstova o stawu u Crnoj Gori. on }e svaki buntovni pokret oru`anom rukom preduprediti i prestupnike kazniti” (3. Turci su jo{ u Drekalovi}ima i u Kosoru neke ku}e popalili i stoku plenili. “Jer po stranim novinama uzvaqale su se bile Gore i Brda. di}i ugled i sebi i svojim novinama. (Ovako se pi{e posle svakog rata! . 16/28. avgust 1856). niti }e ga biti”. niti iste na bunu podsticati. ka`u.. On je samo ra~unao da }e “iz onolike graje u~iwene kroz novine” (Agramer Cajtung IP). On se. jer znamo da istinu nikad govorio nije”. propao narod i mrave`. Po povratku svome zate~e na Prentinoj glavici (bjelopavli}kom zbori{tu) okupqenu vojsku. septembra 1856). Hoti su Latini i ovi su posjekli. dopisnik novosadskog Srbskog Dnevnika bio je sve spremniji za bagatelisawe onoga {to se u Ku~ima stvarno de{avalo. jer u slu~aju protivnog postupawa.. septembra 1856). a naje`ili ko`u.IP) (3. tako. Zadovoqni i nezadovoqni. broj 69. bio toliko zadovoqan “uspesima” koje je crnogorska vojska postigla u Ku~ima. Kako je vreme proticalo i prilike se u Ku~ima smirivale. “o wenoj budu}nosti i o svemu. od 30. avgusta/11. avgusta sa crnogorske granice bilo vrlo kratko: “Crnogorci su se odavna vratili u Ku~e. S obe strane u prethodnom boju poginulo je svega 50 qudi. do 40 glava brdskih. te i na ove glasove iz Ku~a koji su bili naro`ili rogove.184 Ilija Petrovi} zili Crnogorce ostave ratno popri{te i povuku se u Podgoricu. pa sa stadom pre`ivaju kao da ni{ta nije ni bilo” (3. 65. Te{ko da je i kwaz Danilo.

posle pretrpqene kazne. ne pitaju}i se nimalo koliko se to s istinom sla`e. te da se i sad. I. Da su Turci bili prvi koji su takvi glas u svet pustili. broj 72 od 9/21. kao da je na mestu u Crnoj Gori. avgusta/11. Klopo}ani i Potkr{ani. mi se od tebe braniti ne mo`emo.CRNOGORSKA POHARA KU^A 185 ti. u~ini nam toliko dok iznesemo glavu iz Turaka. septembra 1856). septembra 1856). dopisnik novosadskog Srbskog Dnevnika potrudio se da svoje ~itaoce jo{ jednom uveri u pravednost crnogorske stvari i. jo{ jednom uzeo “pod svoje” dopisnika Zagreba~kih novina. u krivicu “pobuwenih” Ku~a: “Velika se vika digla. no nas zovu Piperi i Mrke.IP) i od Krivodoqana. Kwaz je “pravac”. od mu{koga do `enskoga. a koga ne tjera{. pismom od 30. broj 73 od 13/25. septembra. osim petorici. i pismo nam pi{i po amanetu Bo`jem koga tjera{. sa crnogorske granice. na kraju. to {to je od sile tvoje ostalo to je u turske ruke ostavqeno i oni sve ~ine dokle to izvadimo. i od Bezehova (Bezjova . te veli da je pri u~iwenom primirju ugovoreno da pa{a za 40 poginulih Crnogoraca plati po 130 dukata (a Crnogoraca nije polovina toga poginulo). a u ugovoru nije” (3. sami nazivaju podanicima kwaza crnogorskog. mi sad mislimo da ti za nas i ne pada na um kad si nas ovako prognao. Kao najve}i dokaz da su Ku~i vazda pripadali Crnoj Gori. mo`e se iz najnovijeg pisma iz Ku~a kwazu crnogorskom videti. pismom od 13/25. uradi ne{to dok iz turskih ruku sirotiwu izvadimo i drugi nam odgovor ~ini. ni tvoga pe~ata. to sad vidimo. koji “kroji stvar na svoj na~in. protiv pokorewa pobuwenih Ku~a. samo Ku~i krivci. od velikoga do maloga. Kwaz je po svr{etku vojnoga pohoda svima oprostio i dozvolio da se u svoje ote~estvo vrate. Utoliko pre {to je dopisnik Srbskog Dnevnika. godine. no od tvoje glave nikada nam ne do|e pismo. da Ku~i nikad turski nisu bili. tvoju ruku i svijetlu krunu qubimo. a koja se jo{ ni danas smirila nije. Isto pismo glasi ovako: »Pismo i pozdrav svijetlome kwazu na Cetiwe od ^ejovi}a i od Vujo{evi}a. drugu ruku . i od Mihovi}a (Mijovi}a . Kada je sila tvoja nas izgorela i prognala. te nam to pritiskaju. Ako ti padne na um za nas. svi te kumimo Bogom i zlatnim svetim Jovanom i tvoju svijetlu krunu. no ovo je samo u glavi dopisnika zakqu~eno. i da nad wima nemaju prava koliko ni nad ostalim Br|anima i Crnogorcima” (3. ti nam {aqi pismo tvoje i pe~at tvoj i opet te kumimo Bogom i svetim Jovanom. On tako u svojim dopisima govori. No mi znamo. istovremeno.IP) i od Orahova. od svakoga roba ku~koga {to ga je svijetli kwaz izgorio. i za boqu vjerovatnost navode posledwe doga|aje u Ku~ima. septembra 1856. u to nema nikakve sumwe.

. brat kwaza Danila. To je pastirsko pleme koje ne priznaje ni tursku ni crnogorsku vlast. koje je razdelio me|u Crnogorcima”. broj 78 od 30. koji su odbili da plate danak i da se pot~ine kwazu.. Sankt-Peterbgurgskie Vedomosti “Vesti iz inostranstva. sada{wi trenutak je pogodan za Crnogorce. bila su to povremena javqawa. U svakom slu~aju. od kojeg su se u po~etku ustezali. Turci su neprestano mitili i mite Ku~e. a ne onako kao {to ih dopisnik Agramer Cajtunga imenova{e. nego su prepri~avale vesti objavqivane u zapadnoj {tampi. tako da su se u ponekoj od kra}ih bele`aka sustizale pojedinosti preuzimane iz vi{e kori{}enih priloga sa strane. Svojim su ~itaocima ove novine objasnile da su Ku~i planinski okrug na granici s turskom Arbanijom. a ode}a i or u`je su im crnogorski. zavisno od svojih interesa. popalio im ku}e i oteo veliko stado. Iz prve vesti. da govore “na ~istom srpskom jeziku. izgorio od velikoga do maloga. no Ku~i sami i svojom voqom izjavquju da sva turska dobra preziru.000 qudi ustao protiv plemena Ku~i. haqine i obe}awe da hara~a davati ne}e. ovo pismo iz Ku~a mnogo je mawe pokajni~ko a mnogo vi{e optu`ba za stravi~na nedela kwaza Danila. Ovo pismo pi{u svi Ku~i {to ih je kwaz izgorio«. tada najve}e u Sankt Peterburgu. a kad su vidjeli da se kwaz ne {ali. da je ono {to je od wegove “sile ostalo to je u turske ruke ostavqeno”. septembra/12..186 Ilija Petrovi} ni~iju ne qubimo. On je tamo ubio 80 qudi. nisu imale svog dopisnika iz Crne Gore (koja je smatrana sastavnim delom turskog carstva). da na bojno poqe mogu izvesti 3. Crna Gora je u vi{e navrata poku{avala da taj okrug osvoji.300 qudi. da je sila wegova “nas izgorela i prognala”. da je Mirko Petrovi}.. te da “pokajni~ko” pismo pi{u “svi Ku~i {to ih je kwaz izgorio”. ali uzalud. daju im novce. pristali su i danak davati” (3. jula. “sa 10. Iz svega se vidi jasno da su Ku~i i po samom sopstvenom uverewu podanici kwaza crnogorskog. i da pristupaju svijetlome gospodaru kwazu i da }e mu dragovoqno danak pla}ati. od mu{koga do `enskoga”. bez ruke kwaza Petrovi}a i wegova bratstva i wegovu ruku i svijetlu ruku qubimo. Jedino {to dopisnik Srbskog dnevnika nije razabrao. “prema pismima iz Crne Gore”. moglo se videti. jeste jasan navod u pismu “svijetlome kwazu na Cetiwe” da je Kwaz u Ku~ima “svakoga roba ku~koga. i koje pripada jednoj ili drugoj strani. oktobra 1856). Ku~i sad ho}e da daju danak. a jo{ mawe wegov urednik u Novom Sadu. Ove ruske slu`bene novine. I dodato je da . Turska”. date 19. jer su u Arbaniji nemiri”.

CRNOGORSKA POHARA KU^A 187 je kwaz Danilo. ali se na samom kraju 1852.. Crnogorci su upali u sela. i to na turskoj teritoriji. a wu. Ku~ima obra}ao kao “juna~kom narodu” i ne pomiwu}i wihove nov~ane obaveze. preuzimaju i Vjedomosti. ovoga puta prema pisawu be~kih novina. dok ratuje protiv Ku~a. godine. 919 ). kao {to su to bili Ku~i sa svega 3. “posle nekoliko okr{aja i izgubiv{i nadu na tursku pomo}. a oni koji su izbegli smrt. kratko je javqeno da su “nema~ke novine pune detaqa o ekspediciji koju su Crnogorci preduzeli protiv plemena Ku~i. Ekspedicija koju je predvodio Danilov brat Mirko zavr{ila se velikim krvoproli}em: . sa Nik{i}ima sklopio ugovor o wihovoj neutralnosti (90. bez ikakve ograde. jer je skadarski pa{a drekalovi}ke posede proglasio turskim. jula 1856. te da su Ku~i.. naro~ito ako se zna da je od upokojewa vladike Rada pro{lo celih pet godina i da kwaz Danilo u tom me|uvremenu nije pomiwao ku~ko dugovawe. uo~i Omer-pa{inog napada na Crnu Goru. a osim toga bili su du`ni odre|enu nov~anu sumu pokojnom vladici”.. I navodni razbojni~ki napad na Pipere nemogu}e je zdravorazumski objasniti. pobegli su na otomansku zemqu” (90.300 ratnika. Prema kwa`evim re~ima” (kwaz je. mo`e istovremeno ratovati na dve strane: protiv jake turske sile i piperskog plemena ne{to slabijeg od sebe. dato je obja{wewe zbog ~ega je kwaz Danilo digao crnogorsku vojsku i “preduzeo oru`anu ekspediciju protiv zajednice Drekalovi}a u ku~koj nahiji. da Danilovo “ka`wavawe drekalovi}ke zajednice mo`e izazvati politi~ke neprilike.govori se o ubistvu 100 `ite qa zajednice. broj 160 od 19. jula 1856. naro~ito ako se ima u vidu da je kwaz tvrdio kako su Ku~i turski izme}ari. ta je ekspedicija bila pokrenuta zbog toga {to su “drekalovi}ki `iteqi pre nekog vremena upali u tursku Arbaniju i izveli razbojni~ke napade na susednu plemensku zajednicu Pipera. koje je odbilo da pla}a danak kwazu Danilu”. broj 165 od 25. U narednoj vesti o Ku~ima koji “vi{e ne postoje”. Ocena je be~kih novina. strana 891). naro~ito ako se ima u vidu da jedno vojni~ki slabo pleme. ne bi li. napustili busije i pobegli. a on je ovom ekspedicijom prinu|en da Turke brani od Ku~a. bez obzira na pol i uzrast” Vest je zakqu~ena re~enicom da “Ku~i vi{e ne postoje. Zaista je te{ko poverovati u prvi od navedenih razloga. Pri~a o dugovawu “odre|ene sume pokojnom vladici”. neobi~an je “izum”. a prema tome i sam taj doga|aj upadom Crnogoraca u tursku provinciju. osigurao mir sa hercegova~ke strane. [est dana kasnije. uvek u rezervi imao “sve`e razloge” zbog kojih je svoju vojsku poslao na Ku~e). otimaju}i i uni{tavaju}i sve {to im se na{lo na putu.. dakle. ukqu~uju}i i .

Po svoj prilici. tako|e je koncentrisao zna~ajne snage. Crnogorci se nisu mogli odr`ati u medunskoj tvr|avi. oktobra 1856).dr`ali su se. ako ne svi. broj 184 od 19. i morali su je predati Arbanasima.500 qudi prema Podgorici. o spaqivawu 300 ku}a i odvo|ewu 6. jula po starom ra~unawu) sukobile su se crnogorske i turske predstra`e. radilo se o “pismu i pozdravu svijetlome kwazu na Cetiwe od ^ejovi}a i od Vujo{evi}a. a obnovi}e se i veza izme|u ostrvskih jezera Vrawine i Lesendra i crnogorske obale. Kwaz Danilo je zapovedio da se pristupi kupqewu velike vojske. starce i decu koji nisu ni mogli pru`iti otpor. govori se i o op{toj amnestiji za Ku~e. “Kako se i moglo predvideti. oktobra 1856. Sveop{ti sukob spre~en je zajedni~kom intervencijom engleskog i francuskog konzula u Skadru. avgusta 1856. koja bi se mogla pro{iriti i na ve}i deo Balkanskog poluostrva” (90. koji su sukobqene strane naterale da sklope jednomese~no primirje. Tako|e. objavqena kao naga|awe i “glasina”. jula 1856. glasila je: “Kwaz Danilo je sa blagonaklono{}u primio ku~ko poslanstvo koje mu je podnelo molbu s potpisima plemenskih glavara o pripajawu wihove zemqe Crnoj Gori. od svakoga roba ku~koga {to ga je svijetli kwaz izgorio. bi}e objavqeno da }e se trgovina na Skadarskom jezeru odvijati bez smetwi. uz uslov da se Arbanasi povuku iz Ku~a za {est dana. kako bi se osvetio za pokoq u Ku~ima i za arbana{ki poraz pred medunskom tvr|avom. kwaz Danilo poslao je 5. od mu{koga do `enskoga”. u Ku~ima. malo drugih” (90. malo jednih. broj 78 od 30. . Isto tako. a evropske sile ne mogu ostati kao posmatra~i te varvarske borbe. broj 191 od 30. 1011). “nemiri u Crnoj Gori su nastavqeni. 225 od 14. 932). broj 168 od 29. kako bi izagnao Arbanase koji su otud upali u Ku~e.Drekalovi}i . Bilo kako bilo. Sedmog avgusta (26.000 grla rogate stoke. a potvr|ena posle mesec i po dana. Oni su se po`alili da se turska vlast i muslimansko stanovni{tvo r|avo ophode prema wima i zamolili su kwaza za dozvolu da se to pleme vrati u zavi~aj. zavisno od interesa. Na drekalovi}ku zemqu izjavqivali su svoje pretenzije i Crnogorci i Turci.188 Ilija Petrovi} `ene. septembra/12. 1053). Ova posledwa vest. od velikoga do maloga. i od Bezehova i od Orahova. O~ekuje se sukob. wihovi `iteqi . a tom je prilikom poginuo 21 Crnogorac. onda makar neke porodice” (90. 1254). avgusta 1856. Po{to je primio vest. da Medun predaju Crnogorcima i da skadarski pa{a za 40 poginulih Crnogoraca (pod Medunom i Podgoricom) plati po 130 dukata za svakog poginulog. objavqenom u novosadskom Srbskom Dnevniku (3. a skadarski pa{a. i od Mihovi}a i od Krivodoqana. ali za te glasine nema nikakvih potvrda” (90.

~iwenica je da je engleski vicekonzul gospodin Bonati poslao svog kancelara knezu Danilu da u ime engle- . ograni~io na preduzimawe uobi~ajenih odbrambenih mera du` granice. wegov brat Mirko Petrovi} prikupio je u Piperskoj nahiji jedinicu od oko 3. Guverner (skadarski . po{to je smatrao za potrebno da za vreme ove ekspedicije ostane na kne`evom dvoru.IP). nego i zato {to su nedavno zapo~eli krvav sukob sa susednim plemenom Grude. godine stvarno pripadaju Skadru. itd. jer su se ove op{tine i u stara i u nova vremena ~esto borile pod turskom zastavom i da od 1847. ovog meseca poslao u ju`nu oblast Ku~a. sve dok mu ne stignu daqa nare|ewa iz Konstantinopoqa (Carigrada. to jest da su protiv wegove voqe i protiv odredaba Pariskog mira upali na tursku teritoriju. I sama nastojawa da katoli~ka brdska plemena s obe strane jezera (Skadarskog) pomognu Ku~ima ostala su bezuspe{na.IP) se. koje pomiwu Sankt-Peterburgskie vedomosti . S izrazima “najvi{eg po{tovawa i poniznosti”. Nasuprot tome. Stambola . grofu Buol-[auen{tajnu (broj 53 od 14. itd.IP). a pre`iveli su delom izbegli u Podgoricu a delom u Gusiwe. pot~inio ih je. i potvrdio mi je da }e se i daqe pona{ati defanzivno. mislilo se na preduzimawe ozbiqnih mera za odbranu od tog napada. Nakon bitke. kapetan Borovi~ka.i koja u posledwe vreme pripada Skadru. ovog meseca boravi na Cetiwu.{to je tvrdwa u ~iju se istinitost mo`e donekle sumwati. pi{e: “Na zapovest kneza Danila. koja se grani~i s Arbanijom. dok su mnoge ku}e spaqene. koji su pod turskom vla{}u. jula 1856).CRNOGORSKA POHARA KU^A Diplomatske spisi 189 Iz be~kog arhiva. austrijski vicekonzul u Skadru. u kojoj su Drekalovi}i izgubili oko 50 glava. tvrdio je Guverneru da nije `alio truda da spre~i to nasiqe. koji od 7. Francuski vicekonzul Ekar. Knez Danilo tvrdi da ku~ka sela ni u kom slu~aju ne pripadaju Skadru nego Crnoj Gori i primeweno nasiqe pravda navodom da je Ku~e morao da kazni ne samo zato {to {to su se nedavno neprijateqski poneli prema tri crnogorska sela (u Piperima. naime.000 naoru`anih qudi i 10. u iz ve{taju Wegovoj ekselenciji tajnom savetniku Wegovog apostolskog veli~anstva i ministru spoqnih poslova carskog dvora. koji je sada svr{ena stvar. a nije ni nepoznato da gospodin Ekar namerno knezu predo~ava mogu}nost teritorijalnog pro{irewa. nosiocu Velikog krsta i visokih odli~ja itd. Po{to turska strana tvrdi da je knez Danilo upadom u Ku~e zaposeo integralnu teritoriju Otomanske carevine.to je oblast Drekalovi}a . . ali da kneza nije uspeo odvratiti od wegove namere .

Ovaj protest. ali istovremeno tvrdi da su Ku~i u{li u sukob sa Grudama. opet. avgusta. izneo razloge koji su ga naveli na preduzimawe mera protiv Ku~a. na koje se u ovom slu~aju mora sa~ekati. dakle. po{to je iz ovog izve{taja jasno da francuski konzul Ekar “ kneza nije uspeo odvratiti od wegove namere . u sada{wim te{kim prilikama za Albaniju. Vidimo. koje je u suprotnosti s odredbama Pariskog mira. nije imao nikakvog efekta. u kome sam Va{u ekselenciju obavestio da je knez Danilo sa jakom silom prodro u distrikt Ku~a od Drekalovi}a. Borovi~ka je 2. uostalom. o~igledno prema Ekarovom konceptu. da se austrijski vicekonzul na po~etku svog izve{taja oslawa na cifru koju je vojvoda Mirko saop{tio u stihovanoj poruci svome bratu. ^ini se. jula ove godine. kwazu Danilu. na drugom mestu ka`e kako su od wih tra`ili pomo} za rat protiv crnogorske vojske. stawe u ovoj stvari izme|u Crne Gore i Skadra ostalo je neodlu~no. za koje. pod brojem 65. knez Danilo je iz osvojenih krajeva povukao deo svojih jedinica. broj 53. iako je Crna Gora dovoqno daleko od Ku~a da bi se oni tamo mogli tek tako upustiti u bilo kakve sukobe. tako|e. napisao novi izve{taj austrijskom ministru spoqnih poslova: “Od mog izve{taja od 14. ina~e.190 Ilija Petrovi} ske vlade ulo`i protest protiv akta nasiqa.{to je tvrdwa u ~iju se istinitost mo`e donekle sumwati. s obe}awem da }e svoje jedinice povu}i iz okupiranih podru~ja. jer tu treba da je besumwe definitivna odluka o stavu kneza Danila prema Wegovom veli~anstvu sultanu”. Koliko sam uspeo da saznam. po{to je (Ekar) smatrao za potrebno da za vreme ove ekspedicije ostane na kne`evom dvoru. gotovo je sigurno da je u utvr|enom selu Medunu. pravda svoj upad u Ku~e navodnim ku~kim neprijateqstvom prema trima crno gorskim selima. Nastojao sam da se u ove doga|aje {to mawe me{am. najmawe da dr`im stranu kwazu Danilu. da je ona vest objavqena u zagreba~kim i tr{}anskim novinama o Ekarovom trudu da nagovori Danila da zaustavi pohod na Ku~e samo obi~na manipulacija. a nije ni nepoznato da gospodin Ekar namerno knezu predo~ava mogu}nost te ritorijalnog pro{irewa”. o ~emu sam vi{e izve{taja dostavio guverneru Dalmacije feldmar{al-lajtnantu baronu Mamuli. osim {to je knez Danilo u jednoj noti francuskoj strani. koje su we- . da ne preduzima korake koji bi mogli dovesti do neprijateqstava izme|u Crne Gore i sada{wih sultanovih podanika pre no {to mu stignu naredbe visoke Porte. Kwaz. ali sam se trudio da ubedim Guvernera da je u wegovom interesu.

lako sam zakqu~io da ovde postoji spremnost da se ovaj slu~aj iskoristi za pro{irewe neprijateqstava sa Crnogorcima. ovamo su kao pobedni~ki trofej doneseni jedna odse~ena glava i dva uva. navodno. jula. O daqim neprijateqstvima Crnogoraca protiv Ku~a. Po{to su me pitali za savet. saznao sam od nekih Ku~a. onda }e se Skadrani obra~unati sa samim sultanom. koje je knez Danilo nedavno napao. skadarski guverner Ata-pa{a . napala je na selo Medun. Rezonovalo se na slede}i na~in: Upadom Crnogoraca u Drekalovi}e. Iz otvorenog govora najuglednijih ~lanova mexlisa i uvek dvosmislenih odgovora Guvernerovih. Kada sam danas u Guvernamentu pokrenuo pitawe crnogorskih prilika. nemam novih saznawa. da su od turskog Guvernementa zatra`ili pomo} protiv Crnogoraca koji se.CRNOGORSKA POHARA KU^A 191 govi qudi zauzeli 10. Nije mi poznato da su Crnogorci. zbog doga|aja oko Meduna. koja bi bila potpuno odgovaraju}a ukoliko bi trebalo onemogu}iti neprijateqske Crnogorce da se tamo snabdevaju hranom. postoji i obaveza da se Ku~ima pru`i pomo}. jula velika grupa Ku~a. koji su mi predstavqeni. u Skadar.zatvorio je bazar u Podgorici. ve} uvek uz Skadar. Kao opravdawe za tu meru. Pre otprilike deset dana. proterala crnogorsku posadu i zarobila devetoricu. Naime. Turci iz Skadra napadnuti su u svojoj sopstvenoj ku}i.. okupqaju u hiqadama. jer oni nikada nisu bili uz Crnu Goru. ni Guverner nije imao bilo kakvih primedaba.. Sem toga. preduzeli bilo kakva neprijateqstva prema turskim krajevima.iz popustqivosti prema onima koji vode glavnu re~ u mexlisu . naveo je Guverner svoju `equ da se izbegne krvavi sukob Crnogoraca sa Ku~ima na bazaru u Podgorici. Ukoliko bi sultan nekad rekao da Ku~i ne pripadaju turskoj Albaniji. pripadaju Skadru ili Crnoj Gori. rekao sam: Pitawe da li Ku~i.000 podgori~kih Turaka. priznatim turskim podanicima. uz pomo} pripadnika plemena Gruda i oko 1. Protiv ove izjave Vu|us Hams-age. {to zna~i da imaju puno pravo da se brane. Nema sumwe da su podgori~ki Turci podstrekivali izbegle Ku~e iz distrikta Drekalovi}a na neprijateqstvo protiv Crne Gore. po{to je crnogorski upad u oblast Ku~a kod Drekalovi}a bio svr{ena stvar. od kojih su ~etvorica odvedena u Podgoricu a petorica ovamo. a zbog ~ega je i pa{a sazvao mexlis. Sem toga. izvan je nadle`nosti mexlisa i o . a kako neki tvrde bi}e zatvoren i onaj u Spu`u. koji su Crnogorke pose}ivale. zbog Guvernerovih odluka. 31. stalnog slu`benika Guvernerovog. ostavio posadu koja se ceni na 100-300 qudi.

~ija mi je sadr`ina nepoznata. samo na svojevoqnu zapovest tamo{weg zapovednika Halil-bega Spahi}a preduzeli pohod na Medun.192 Ilija Petrovi} tome }e odlu~ivati sultan. jer bi bez toga uskoro mogla sti}i zapovest iz Konstantinopoqa. Regularne jedinice u Podgorici i Spu`u treba da ~uvaju ova mesta. knez namerava da prikupi brojnije vojne snage. `ele}i da tako sakrije svoju zlovoqu. zato. izazivaju. Guverner se predstavqa kao vrlo odmeren i uvek kao bespo mo}no i nevoqno sredstvo mexlisa. Nisam ni sumwao da je ovaj savet dat gluvima. Ukoliko Crnogorci ne ~ine neprijateqstva i ne upadaju u nesporne turske teritorije. krenu}e i Turci iz Skadra. Ali. Od posledwih nereda u Skadru. saglasio sam se s predlogom gospodina Ekara da se posreduje u prekidu vatre izme|u Ku~a i Crnogoraca. jer je jasno da se po svaku cenu `eli otkloniti dosada{wi prekid vatre. Borovi~ka se ponovo obratio novim izve{tajem svom ministru: “Da bi se spre~ilo ve}e krvoproli}e sa Crnom Gorom. nema razloga da se s wima ratuje i da se oni (skadarski Turci . koju sam potpisao zajedno s ovda{wim agentima Francuske i Engleske. pod brojem 67. dok ne stigne zapovest iz Konstantinopoqa. a to mo`e imati te{ke posledice. Guverneru sam u ~etiri oka uputio nekoliko prijateqskih predloga koje je. u Guvernamentu je odlu~eno da se brdska plemena s obe obale Skadarskog jezera odmah dignu na oru`je. Prvi pucaw iz Crne Gore bi}e signal za napad. prikupqawem vojnih snaga koje Crnogorcima nisu dorasle. Preporu~io bih. Bar nije verovatno da su svi mudiri (upraviteqi) u celom pa{aluku toliko neposlu{ni kako ih on predstavqa. te treba o~ekivati izbijawe ve}ih neprijateqstava. po mogu}nosti iz toga iskqu~i. Po mojim saznawima. Van svake sumwe. Ju~e smo sa~inili kratku notu. Ve~eras je gospodin Ekar dobio pismo od kneza Danila. u kojoj smo guverneru ponudili prijateqske usluge radi spre~avawa svakog nepotrebnog krvoproli}a. ~ini se. to ne verujem. ukoliko to isto u~ine i Crnogorci. za {ta je nesumwivo povoda dao knez Danilo svojom ekspedicijom protiv Ku~a. uva`avao i rekao mu da su podgori~ki Turci. koje bi ovamo mogle do}i da zapo~nu dejstva izvan Skadra radi uspostavqawa reda. strogo nad ziranu defanzivu. Ovo se naravno potpuno uklapa u plan pobuweni~ke frakcije u Skadru i Podgorici da otomanske jedinice. bez wegovog odobrewa. Ovaj predlog je prihva}en i danas popodne turski mexlis se u prisustvu guvernerovom saglasio da se ovda{we oru`ane snage.IP). U slu~aju nu`de ili ukoliko brdska plemena budu neodlu~na. avgusta.” Ve} 6. ozbiqnog lica. . i jo{ danas }e im se odavde dostaviti municija.

konzulati bi posredovali i u obustavi vatre do prispe}a odluke iz Konstantinopoqa. po{to mi je veoma stalo da ne uve}avam i onako veliku guvernerovu slabost i nemo}. . navodno u selu Fundina. ~ini se. koji u kletvama nisu {tedeli kaure. jula. pored reke Bojane. a wihovi zapovednici bili su ju~e ovde i govorili u smislu suspenzije svih neprijateqstava. Ukoliko bi neprijateqstva bila zaista obustavqena. ovog meseca poslao }ehaju (zastupnika . a Turci iz Podgorice i pleme Grude. te da se tako uspostavi status quo.” Novi izve{taj o odnosima izme|u otomanskih vlasti u Skadru i Crne Gore. avgusta: “Ovih dana je u oblasti Ku~a. Moje sumwe da gospodin Ekar i nije ba{ neume{an u zaplete koji su zapo~eli za vreme wegovog boravka na Cetiwu. nalaze potvrdu u pla{qivoj revnosti kojom je prihvatio sudelovawe svojih kolega u smirivawu sukobqenih strana. {to je jo{ neizvesno. pod brojem 74. i to samo lo{im pravdawem upada Mirka Petrovi}a u ju`ne krajeve Ku~a. moje posredovawe ne mo`e imati nikakav zvani~an karakter. Ju~e ujutru donesene su tri odse~ene glave i jedna crnogorska zastava u Skadar. kojom ga prijateqski i privatnim putem mole da prihvati sporazum. tamo su poslati municija i `ivotne namirnice. te da se ovde opet vladaju}i nemir i poja~ana neprijateqstva svrsishodno spre~e. u~estvovali i Crnogorci i ovda{wi stanovnici. ovog meseca vode se svakodnevne borbe i dolazi do velikih razarawa. do{lo do krvavog sukoba izme|u Ku~a koji su uz Skadar i onih koji su uz Crnu Goru. Engleski ratni brodovi Miranda i Konflikt usidreni su na ovda{woj obali. gde se na javnom mestu. Uostalom. po{to ja samo `elim da spre~im daqe krvoproli}e me|u sultanovim podanicima. Zbog toga su tri konzulata ve~eras poslala zajedni~ku notu knezu Danilu. izri~ito sam naglasio turskim vo|ama da sa knezom Danilom nisam ni u kakvim slu`benim odnosima i da sam samo iz humanitarnih razloga i interesa mira i sigurnosti pristupio posredovawu. naime. Mislim da nisam smeo da odbijem svoju intervenciju. Od 3. odnosno stawe koje je u podru~ju Ku~a bilo pre 10. do o~ekivanog dolaska dovoqno jake oru`ane sile. kao i Ku~i. okupilo vi{e hiqada Turaka. u kome su. vicekonzul Borovi~ka je svom ministru napisao 9.IP) Beja i vi{e spahija da preuzmu rukovo|ewe doga|ajima. ovog meseca. u nedequ. svi su pod oru`jem. 3.CRNOGORSKA POHARA KU^A 193 povuku 10. Guverner je.

obznanili smo kraj na{eg poku{aja da posredujemo. isti~u}i svoju stalnu spremnost da posredujemo u pomirewu. samo ukoliko ih Turci ne bi podstrekavali. Carsko-kraqevska eskadra nalazi se od pre nekoliko dana u ovim vodama”. zakopali su ih Cigani.IP) koji su pobegli u Tursku vratili su se u Ku~e i popalili ku}e onima koji su mi ostali verni. dok bi po na{em sporazumu trebalo da to obe strane u~ine istovremeno.. i oni do ovog ~asa nisu predati mojoj vlasti. koje su iz Budve preko Crne Gore ovde prispele.bez obzira na sve te{ko}e . . ~im je dobio nalog za povla~ewe crnogorskih jedinica. u austrijskom konzulatu u Skadru zaveden pod brojem 224.. bio je slede}i: “Samo {to su crnogorske jedinice stigle u Ku~e.radi ponovnog uspostavqawa mira. spreman je da 10. okupio je zapovednike jedinica i saop{tio im naredbu da sva odeqewa moraju napustiti ku~ko podru~je i vratiti se ku}i. Turci su zapo~eli s povla~ewem. Odgovor Danilov na ovu notu.194 Ilija Petrovi} Potom su glave odnesene u ka{tel i postavqene pred prozore Guvernamenta. Na`alost. na tra`ewe trojice konzula one su otud uklowene i. o tome smo obavestili i kneza. ^im se moj brat sa svojim jedinicama povukao iz Ku~a. Stoga molim cewene konzulate da izvole posavetovati tursku vlast da se uzdr`i od svakog me{awa u moje podru~je. makar i kratkotrajnog. Ipak se nadam da }e se ti stanovnici vladati mirno. pisan 1/13. da }u i ubudu}e svaki neprijateqski i ustani~ki postupak Ku~a strogo kazniti. avgusta.. koja se nosi na kapi. Po{to na{a zajedni~ka nastojawa danas nisu uspela da pokrenu ovda{we stare{ine na preduzimawe mera . Knez Danilo nije u potpunosti prihvatio predlog trojice konzula za posredovawe. Pri prvom nenadnom upadu Turaka odvedeno je pet zarobqenih osoba u Podgoricu. ovog meseca povu~e svoje jedinice ukoliko se Turci prvi povuku iz Ku~a. ratnih strahota ne}e nedostajati izme|u ovih sirovih i varvarskih qudi. revolucionari (tako! . te stoga molim cewene konzulate da deluju tako da isti budu pu{teni {to pre.. saznao da ~ak iz Crmni~ke nahije kre}e mnogo naoru`anog naroda prema boji{tu. Ovim obave{tavam cewene konzulate. Donosioci tih glava dobili su uobi~ajenu nagradu od 50-100 pijastera po glavi i albansko odli~je: »~elenku« od posrebrenog metala. Moj brat Mirko. po{to su preba~ene preko tvr|avskih zidina. Upravo sam od dve `ene. kako bi se spre~ila svaka osvetoqubivost i novi zapleti ili od{teta. kao i »kokarda«.

naime. Pouzdano se nadam da }e se na osnovu uticajnog posredovawa cewenih konzulata kod turskih vlasti uskoro posti}i poravnawe u pogledu pravilno postavqenog zahteva. Obojica pa{a su meni i mojim kolegama u poverewu predlo`ili da. Borovi~ka je svom ministru napisao slede}e: “Ju~e je prispeo dopis kneza Danila ovda{wim trima misijama povodom wihove ranije note. Jo{ nisam bio u prilici da sa svojim kolegama razgovaram o ovom dopisu. (kao) i od{tetni zahtev za 50 porodica iz piperskog sela Rogame u iznosu 3. ~ime }e dosada{wa trvewa biti obustavqena”. Od Isto~nonema~ke po{te moglo se 4. po{to su neprijateqstva. oni su ponudili svoje dobre usluge u nastojawu da se nastali spor izgladi. Pod brojem 78 od 16. a to na osnovu wihovih preteranih tvrdwi da je opqa~kano 800 ku}a.CRNOGORSKA POHARA KU^A 195 Ovim ponavqam svoj postavqeni zahtev za obe{te}ewe Rogamqana i prila`em popis nanesene {tete. Taj bi manevar mogao biti prili~no razlo`an. nameravaju da. no samo pod uslovom da se Turci u dela mojih oblasti ne me{aju. avgusta. zarad spre~avawa izgreda do kojih bi moglo do}i pri dolasku tih jedinica. Turci }e. sa svoje strane. a {to se ti~e od{tetnog zahteva. ali povla~i za sobom i neophodnost da se knezu Danilu nekoliko dana kasnije objasni o ~emu se radi. sa vi{e mrtvih i rawenih. zastupaju}i Ku~e. mislim da se u to ne treba me{ati. postaviti ve}i od{tetni zahtev. i da oni pobunu. Danas sam Guvernamentu predlo`io humani postupak prema petorici zarobqenih i okovanih Crnogoraca. u trenutku kad turske jedinice do|u u Skadar. Danilo im je odgovorio pismom slede}e sadr`ine: “Na u~iwene mi predloge Slavnog Konzulata ja sam kao hri{}anin spreman pristati. Pa{e. kako on ne bi do{ao u isku{ewe da sve to druk~ije protuma~i. stanovni{tvo navedu da poveruje kako te jedinice dolaze zbog posledwih borbi sa Crnogorcima. septembra saznati da su se francuski. odmah zatra`imo zvani~no obja{wewe zbog ~ega su te jedinice poslate. da je 400 ku}a spaqeno. Ovih dana do{lo je u Spu`u do krvavih sukoba albanskih milicija. mnogo stoke opqa~kano i ubijeno oko 140 qudi.125 forinti. ve} obustavqena. i preporu~io da bi bilo svrsishodnije da se isti puste i tako Crnogorcima oduzme svaki izgovor za daqe nasiqe nad turskim podanicima. uz na{e posredovawe. Guvernerov }ehaja Ata-pa{a zauzet je istragom povodom ovog slu~aja”. engleski i austrijski konzuli u Skadru zauzeli za Ku~e i da su od kwaza Danila zahtevali da se sva neprijateqstva prekinu i uspostavi primirje. naro~ito u Ku~koj na- .

zahtevam ja da Turci Ku~e vi{e ne razdra`uju.000 naoru`anih Crnogoraca koje je “poslao protiv Ku~a samo je jedno neznatno odeqewe vojske. da se me|u sobom ne krve i svete. Kada bih ja sve nezadovoqne turske podanike hteo potpomagati. smatram i kao naru{ewe moje oblasti. Po{to je sve umireno i po{to se ve} vojska vratila. da mir i poredak povratim i me|usobne raspre u zemqi uti{am”. u mnogim turskim provincijama zavladala bi anarhija i buna. kao {to je tursko. a to {to su Turci buntovnim Ku~ima u pomo} do{li. zna~ilo da se pre ulaska Turaka u Ku~e tamo ni{ta nije de{avalo i da. prema tome. naknadi. septembra 1856). kada je Turska u veliki rat zapletena bila. 3. “upali su Turci u Ku~ku nahiju. od 20. Toga radi i `elim da Slavni Konzulat predlo`i pa{i Skadarskom. ne izazivaju i ne potpoma`u. ostao miran u granicama mojim. ja sam potpuno u mom pravu. isticali wegove poteze kao neprevazi|enu dr`avotvornost. Turci su pretvorili nahiju Ku~ku u bojno poqe i dali su povoda sada{woj ozbiqnoj razmirici. pretvoriv{i Ku~e “u bojno poqe”. kwaz Danilo ni ovaj odgovor ne ostavqa bez barem tri la`na stava: ekspedicija od oko 6. Izvorni podaci o Danilovom delovawu. “dali su povoda sada{woj ozbiqnoj razmirici”. kad se staram da svako buntovno kretawe u klici ugu{im. Da bi se odr`awe mira i poretka mogu}im u~inilo. upali su Turci u Ku~ku nahiju. oktobra 1856. da se {teta koju su Turci Ku~ima i Piperima naneli.95) da je Marko Miqanov u svom znamenitom radu o pohari napisao la` (“imao je kratke noge”). Ja sam u doba mnogo zgodnije za mene. ~im je on povukao svoju vojsku. broj 73 od 13/25. jer bih i u ovom slu~aju bio prinu|en da prestupe oru`anom rukom ugu{im i kaznim” (2. Veran svom spletkarskom duhu. izuzimaju}i neobrazlo`enu Andrija{evi}evu tvrdwu (u me|umre`nom tekstu pod naslovom Protiv plemenskog zaborava . ~ak i kad je pokoji priznavao da je kwaz Danilo povremeno zlo~inio. Ku~i nisu turski podanici. Strano me{awe. tamo i nije bilo razloga “sada{wim ozbiqnim razmiricama”. da sami Ku~i izme|u sebe ostanu na miru. da mir i poredak povratim i me|usobne raspre u zemqi uti{am. Vuk Popovi} Ri{wanin Drugi o wemu. [to bi. palili su i pqa~kali i ~inili nasilna i bezbo`na dela. Ja sam od po~etka poslao protiv Ku~a samo jedno neznatno odeqewe vojske. o~evidno je neprijateqstvo protiv mojih podanika. prema Danilovom tuma~ewu.196 Ilija Petrovi} hiji. Turci su. Svi su autori. broj 93. palili su i pqa~kali i ~inili nasilna i bezbo`na dela”. a ne Ku~i. septembra/2. ba{ i nisu podvrgavani istorij- . i daqe.

prezentuje na jedan `iv i sugestibilan na~in. S druge strane. Sem ve} navedenog. Potom i tako i tako: “Nije on istori~ar u savremenom smislu. koji su silazili na kotorski pazar. Popovi} je posedovao zavidne kvalitete da sve svoje utiske. gleda iskqu~ivo samovoqu wegovu. Iz kraja koji je jezi~kim bogatstvom zadivio. jo{ pre svoga proslavqenog zemqaka Stjepana Mitrova Qubi{e. kako se to ka`e. istori~ara kwi`evnosti. op~inio takvog znalca kao {to je Vuk (Karaxi}). ili od Crnogoraca.. ne i zna~ajnu dr`avotvornu misiju stvarawa savremenije. labavo vezanih ratni~kih plemena..narav vremena i wegovih protagonista. od prijateqa. Popovi}ev stav zahteva katkad reviziju. ^italac uistinu ne zna ~emu pre da se divi: bogatstvu leksike ili izra`ajnosti i melodioznosti wegove re~enice. ne vidi {umu. nije to ni po metodu . ako ne i iz prve ruke. kao {to je poznati crnogorski pop Joko Kusovac. re~enu drugim povodom. on je. zapa`ao je u wima ono {to je karakteristi~no i zanimqivo. A to }e wegova pisma ~initi uvek sve`im i aktuelnim. Vuk Popovi} iz dana u dan. Dobijao ih je uglavnom posredno. u neku ruku i priru~nim. on je u izvesnom smislu {iri i puniji: svojim perom fiksirao je ono {to izmi~e oku istori~ara . ni po interpretaciji stvari .CRNOGORSKA POHARA KU^A 197 skoj ili kakvoj drugoj kritici. Jer. Dovoqno pronicqiv i ne mawe o{trouman. ~vr{}e objediwene zajednice od sku pa razbijenih. na primer. dugogodi{weg kustosa Vukovog muzeja u Beogradu.izvor mu je iskqu~ivo usmena re~. U vladavini kwaza Danila. pre svega o zbivawima u bliskom ali toliko i svakodnevo nemirnom crnogorskom zale|u. on hroni~arski pasionirano registruje sve va`nije doga|aje i pojave wene”. da su ~ove~anstvu bila . U toku bezmalo tri decenije. pribira podatke. poput negda{wih letopisaca. ono {to mu je vrlina predstavqa u isto vreme i wegovu manu: neposrednost. sve je to luk i voda: “Nebitnim detaqem zaklawa on ponekad istorijsku perspektivu doga|ajaÉ..subjektivan je vi{e no {to treba. Gubi iz vida duboku misao. Istina. da ne ka`em. umeo je da to plasti~no prenese na papir. otkrio to u svojim pismima. Popovi}eva pisma imaju vrednost i kao vrelo prvorazrednih. Najpre u vrlo pohvalnom obliku: “Radoznao duh. pisma Vuka Popovi}a na{la su se pod lupom Goluba Dobra{inovi}a (1925-2008). Ne{to kasnije. izuzetno darovit pripoveda~. informacija o jednom burnom vremenu crnogorske istorije.. wihove su{tinske dimenzije. sve mu to ne vredi. Objektivno pak V. iza drveta. a u isti mah i uskogrudost o~evica”.

Stoga su wegove ocene izvesnih pitawa (na primer. delom. Ali je isto tako izvan sumwe i istorijska opravdanost wegovih nastojawa: kr{ewe plemenskog samovla{}a radi interesa {ire zajednice.Wego{”..) veoma bliske zvani~im gledi {tima crno-`ute monarhije. godine. poslata iz Kotora. wihova izvrsno organizovana obave{tajna slu`ba.po istorijskom imperativu. Popovi}eva podani~ka lojalnost: kao ~ovek s platnog spiska ]esarije. i da je blizak zvani~nim gledi{tima crno-`ute monarhije. ili Vukola. i ni{ta im nijesu mogli u~initi”. naravno. sva gotovo Turska sela popalili i opqa~kali. dakle. sve.198 Ilija Petrovi} potrebna varvarska sredstva da bi se uzdiglo iznad varvarskog stupwa. samo ne dirati u Danila i wegovu dr`avotvornost! Iz Kotora. 13-15). Sli~nim sredstvima. a Ri{}anska kao Zubce. U prepisci popa Vuka Popovi}a. i da je nacionalno ponosan..” Na samom kraju. i da je na platnom spisku ]esarije. ali bio je u pravu: “To. on je i nevoqno ~inio ustupke wenim stavovima. Sve se. uvo|ewe mera. A onda. pismo imewaku. ne zna~i da kwaz Danilo nije ~esto ispoqavao i previ{e samovoqe. kao {to je porez. s druge strane. smetnuti s uma wegovo rodoqubqe. crnogorske opozicije. u ime istih ciqeva. revolucionarne 1848. i da su s prole}a 1856. kao {to znamo. odnosa Crnogoraca prema Austriji i obratno. godine i sl. na Preobra`ewe 1856. podozrivost austrijskih vlasti. a u interesu svih . itd. “do na pogled Trebiwa i Gacka. divqewe prema wihovim podvizima” (105. Bajkove Kru{evice i Bawane oglobili i podar~ili”. ina~e umrli bi od gladi”. s Vukom Karaxi}em nalazi se i vest o crnogorskoj pohari Ku~a. i da je rodoqub. wegov nacionalni ponos: ne retko iz wegovih tekstova izbija iskreno saose}awe sa sudbinom napa}enih gor {taka. za Popovi}a mo`e re}i: i da je podani~ki lojalan. ne uvek i rado primqenih. a osobito prema buntovnom bokeqskom `ivqu. mo`da je Danilo i kriv..silom. mo`da. Ne smemo. pribegao je. Po{to zapi{e da su Crnogorci prethodne godine “udarali na okoline Nik{i}ke nekoliko puta. zbog svoje plahovite naravi.. za Popovi}a kakvo-takvo opravdawe: “Na Popovi}ev sud bile su. tako. da je veoma izra`ene »centrifugalne« te`we dvanaest crnogorskih plemena bilo potrebno suzbiti . ~ime su se “pomogli s mukom siroma{kom. i wegov prethodnik Vladika Rade . razume se. od uticaja i prilike u kojima je `iveo: s jedne strane. i da saose}a sa sudbinom napa}enih gor{taka. sumwi~ava pre ma prema slovenskom. Vuk se okre}e Ku~ima: .

oko 300 ~eqadi”. koji su bili “nekad kod pa{e skadarskog. i opale i porobe mnoge poboqe (vi|enije) ku}e. koje je jo{ ja~e od Bratono`i}a. ne gledaju}i ni na rod ni na godine. a ostali pobjegu kud je koji prije mogao bez strva (traga). i naredbe slu{ati. kako vidimo. avgusta . ne gledaju}i ni na rod ni na godine. i glave im po{aqu u Skadar” (104. i zajam im i|eli (izjeli). kao i ostali Crnogorci. Vukovo pismo. oko 300 ~eqadi! Jo{ da ih nije Novica Cerovi} {tedio sa svoji(h) hiqadu Mora~ana. {to im nije moglo ispod no`a i pu{ke pobje}i. ali (ku~ko) pleme Drekalovi}a. Izvesno je da su ova dva podatka uzeta iz dvaju razli~itih izvora: prvi iz Kwa`estva. 6/18.CRNOGORSKA POHARA KU^A 199 “Ku~i nijesu imali gospodara vrhu sebe (nad sobom) niti su nau~ili hara~ pla}ali nikome. Kad su se nasitili bracke krvi i wihove muke. Po ovome tu nedavno spravi Kwaz svoga brata Mirka sa 6000 Crnogoraca te iz busije napanu krvni~ki na Drekalovi}e. i krste im na kape metne da nosi svaki. i isijeku sve. i isijeku sve. o ku~kom napadu na Bratono`i- . psovati i bruku s wima nabijati. kapetane im postavi.Iza toga onako uskrvqeni udare na Pipere. Uop{teno su pomenuti Ku~i.000 crnogorskih vojnika pod komandom vojvode Mirka. ne bavi se premnogo samom poharom. i s ovijem opet razdra`e Kwaza i Crnogorce. 27. i ovi ih sad vje{to i s pomo}u Arnauta Latina i Turaka napu{te me|u se. Pleme Bratono`i}a (s) oko 2000 pu{aka preda se oko troi~ina dnevi Kwazu na lijepe. i opale i porobe mnoge poboqe ku}e. koji “iz busije napanu krvni~ki na Drekalovi}e.IP) do|u opet jedno 2000 Katuwana a najvi{e Cuca na wih. da i danas nezna se jo{ za mnoge. Mimo toga. stado{e ih koriti. pa bi najposle prevarili. odagnaju stoku i ubiju 37 vaqanijeh qudi. ni dijete ni starac. a nekad kod Gospodara Crnogorskog”. te posijeku 40 dobrijeh Piperah. i svoj sud obavi. nu`no se mora odbaciti cela pri~a. drugi dan vratili su se doma hvale}i se svuda i svakom pobjedom i plijenom! Malo poslije ostav{i (pre`iveli) nesretwi Drekalovi}i udare opet na svoju bra}u Bratono`i}e. opet kwa`evska. te na Pantelijev dan (dan svetog velikomu~enika Pantelejmona. ne bi im ostala |avoqa (ni jedna jedina) `ena. Kad bi im zla godina nastala. a drugi od onih koji su mogli znati pravi ishod crnogorske pohare. pismo 92. pa ih opkole i posijeku oko 70 glava. . i upad 6. i Kwaz ih primi. avgusta 1856). a nekad kod Gospodara Crnogorskog s obe}awem da }e im se pokoriti. da ne mogu `ivjeti mamili bi (izvla~ili bi) `ita i dinara nekad kod pa{e skadarskog. {to im nije moglo ispod no`a i pu{ke pobje}i. da je s ovoga me|u wima bilo dosta zla i krvi. jula/8. ne{}ene nikad pokoriti se Kwazu nego po{to vi|a{e Bratono`i}e da primi{e sud Crnogorski i pri{i{e na kapama krste.

Godine 1856. posle smrti posledweg vladike Petra II odvojili su se od cetiwske crkve. koji su tokom prethodnih osamdeset godina u crkvenom pogledu priznavali vlast crnogorskih vladika a u politi~kim odnosima tursku vlast. o novom napadu Katuwana na Ku~e i porazu “s pomo}u Arnauta Latina i Turaka”. tih podataka nema. Bave}i se razgrani~ewem Crne Gore i Turske (1858). Tuluz Uzgredno o pohari. avgusta i Crnogorci su izgubili 21 ~ovjeka. o izgubqenih “oko 70 glava”. kao pomo} svojoj posadi u medunskoj tvr|avi. ostavio posadu u Medunu. 236). ugro`ena vojnim pusto{ewem skadarskog pa{e. broj 335 od 5. Utoliko pre {to na drugom mestu. na videlo izbila istina da je kwaz. . To. u Pavi}evi}evim hvalospevima kwazu Danilu. Do prvog sukoba do{lo je 7/19. Journale de Toulouse. osim la`nih. te o ku~kom napadu na Pipere u kome je pose~eno jo{ ~etrdeset glava. o pogibiji “37 vaqanijeh qudi” iz toga plemena. Ove dve nahije prihvatile su crnogorske kapetane. zna~i. dobrovoqno je predata Crnogorcima.500 qudi. imala je za ciq da pred strancima {to vi{e ocrni Ku~e. sa zadatkom da nadgleda spornu teritoriju i slu`i kao odbrana od eventualnog upada turskih trupa. da su i kwa`evske pri~e o ku~kim napadima na Bratono`i}e i Pipere bile ~ista izmi{qotina. spalio sedamnaest sela. kao slepi izvr{ilac bratovih naredaba) “poslije povla~ewa glavnine crno gorskih trupa iz Ku~a. poslao ~ak pet i po hiqada vojnika. kwa`evska. godine. a na drugim sektorima oko Podgorice jo{ 19 qudi” (9. izvr{ile su upad na crnogorsku postaju i zauzele Medun. Ubrzo zatim. turske trupe. Kwaz Danilo je odmah uputio ponovo jedan ve}i odred Crnogoraca. decembra 1858). da bi kasnije. o bekstvu pre`ivelih glavom bez obzira. jer drugih izvora. Po izvje{tajima koji su prispjeli ruskom ambasadoru u Be~u odred je brojao oko 5. Nahija Vasojevi}i. nije imao.200 Ilija Petrovi} }e. sa jednim dijelom pobuwenika. 1852. daqe. kwa`evskih. kad su se u tursko-crnogorski vojni sukob ukqu~ili i konzuli velikih evropskih sila u Skadru. a pop Vuk prihvatio ih je u prvom trenutku kao istinite. kod wega se samo ~ita da je Danilo (odnosno vojvoda Mirko. U vreme Omer-pa{inog ratnog pohoda na Crnu Goru Ku~i su se borili na turskoj strani. i bile predstavqene u crnogorskom senatu sa po dva ~lana” (60. Ona prva pri~a. vojvoda Mirko je prodro u nahiju. od kojih je tamo pogi nulo dvadesetak a uz Podgoricu jo{ toliko. dnevni list Journale de Toulouse iz Tuluza (Francuska) nekoliko redova posve}uje i crnogorskoj pohari Ku~a: “Ku~i. pobio Ku~e i okupirao wihovu teritoriju.

na Bo`inino pitawe ko je i {ta tra`i. Nesumwivo. ali po{to oni tada nijesu bili u Ku~ima. mnogi qubopitqiviji slu{aoci ili ~itaoci pri godnih tekstova ili pri~a o tom skoro zaboravqenom zbitiju sebi su postavqali pitawe gde se on tada nalazio. on ka`e da je vojvoda Mirko “nagovorio kwaza da Marka i Jo{a uzme za perjanike kako bi ih {to vi{e vezao za Cetiwe. ovde }e biti zapisano i nekoliko re~i o Markovom (ne)u~e{}u u tim stravi~nim doga|ajima. i da zove Bo`inu na megdan. ku}i. Zbog ~iwenice da je Marko u vreme pohare imao dvadeset tri godine. ali mu ugled i nije bio osobit. s obzirom na ~iwenicu da mu ni otac Miqan Jankov nije spadao u vi|enije Ku~e. Kako }e svedo~ewu Marka Miqanova o crnogorskoj pohari Ku~a biti dato ponajvi{e prostora. koju je `elio i kwaz Danilo od prvog dana kada je izabran za kwaza Crne Gore. svr{iv{i usput i neke plemenske poslove. doznali su za wega tek u septembru 1855. tada. Poziv da do|u na Cetiwe upu}en im je jo{ u junu 1855. I kwaz i vojvoda Mirko su morali odmah uo~iti da su im ova dva junaka vrlo potrebni u kraju jo{ neujediwenom sa Crnom Gorom (Aha! 1856. godine Ku~i jo{ nisu bili u sastavu Crne Gore . Bo`ina ih zaustavi. kao {to je poznato. najistaknutiji i po juna{tvu i po ugledu u svome plemenu (14. s Meduna. a vrlo zna~ajnom za wihove planove. Po{to se oglasio iznad Bo`inine ku}e. uvek uz Markovo ime vezuju}i ime Jo{a Stanojeva Ra{ovi}a sa kojim je ~etovao. Tome pitawu dosta pa`we posve}uje i Jago{ Jovanovi}. jer jedino on ne krije kakva je bila priroda te po{asti i koliko je i kojih `rtava bilo. Marko tada jeste bio junak. 18). dijete. Najpre. pa su i jednog i drugog primili u perjanike. a to zna~i za jednu odre|enu i s planom vo|enu oslobodila~ku borbu. i kad je do{ao na Kosor da Bo`inu Radovanova (~ukununuka Jova Petrova Ilikovi}a). jednog od onda{wih ku~kih predvodnika. sin Miqana Jankova.IP). Na to deo prisutnih. da mu vi{e ne pada na um nikakav megdan s Petrovi}ima. odgovorio je da je on Marko Miqanov. a pri~aju da se tu zateklo tridesetak mla|ih Bo`ininih bratstvenika. pozove na megdan. a ve} je bio poznat po svom juna~kom dr`awu.CRNOGORSKA POHARA KU^A Svedo~anstvo Marka Miqanova 201 Marko Miqanov i pohara. a i mnogo kasnije. krene qutito k wemu. dok god su bili na Cetiwu. do{li su na Cetiwe u proqe}e 1856 godine. da ga izudaraju. a vojvoda Mirko je bio stalno s wima. Stariji kosorski Petrovi}i prepri~avali su jedan doga|aj iz vremena kad je Marko imao petnaestak godina. a Marku poru~i: “Idi. primani samo najodabraniji qudi. u koje su. i kada su se spremili. da te ovih . Na Cetiwu su srda~no do~ekani: kwaz ih je istog dana pozvao na razgovor.

mada je bio i ostao »vatreni pobornik za ujediwewe Ku~a sa Crnom Gorom. samo nijesu bili za to da se ubija nevino stanovni{tvo. za vrijeme tzv. Jovanovi} pro{iruje i pitawem da li su kwaz Danilo i vojvoda Mirko razgovarali s Markom Miqanovim i Jo{om Stanojevim o svojim namerama. kad je opet protiv wih predvodio vojsku brat kwa`ev vojvoda Mirko.nije tada dobio naredbu za borbu po svaku cijenu. zasnovani su na sopstvenom neverovawu “da oni o tome nijesu znali. iako nedovoqno jasnih. prozbori: “Neka. mom~adi.prema svim podacima kojima raspola`emo . vi{e je vjerovatno da su oni znali za namjeravani napad i da su bili saglasni sa wim. dok su mnogi drugi bili orijentisani na saradwu sa skadarskim vezirom i na odr`avawe mira sa Turcima”( 1. koje su spre~avali neki samo`ivi glavari« ku~ki (14. a Bo`ina.. vezama sa Skadrom. druge pohare Ku~a. u kojemu je stradalo mnogo vi{e nevinog stanovni{tva nego prilikom prvog napada. koji je izvr{en krajem juna 1856 (po starom kalendaru . iako u svojoj kwizi Pleme Ku~i s bolom pomiwe taj doga|aj kao »bratski pokoq«. on je bio obavezan kao kwa`ev perjanik da dolazi . Istina. Marko se odmah uda qio. U memoarskoj gra|i serdara Rada Turova Plamenca ima nekih. jer je poznato (otkud je to i kome pozna to. 20-21). Marko Miqanov o tome ni{ta ne ka`e. kao i “da li su tada obavije{teni i o drugom pripremanom napadu na Ku~e”. ne ka`e .IP) u jednoj borbi (14-VI-1856) izme|u Ra{ovi}a i Gruda.IP) da se nijesu slagali sa dr`awem ku~kih gla vara i s wihovim. od kwaza . Jovanovi}evi odgovori... Najvjerovatnije je da on tada nije bio u Ku~ima.IP). Pa Jovanovi} ka`e daqe da se “ne mo`e ta~no utvrditi gdje je bio Marko Miqanov i {ta je ~inio prilikom drugog crnogorskog napada na Ku~e. podataka o tome da je Marko Miqanov kasnije korio na Cetiwu neke Petrovi}e (wegu{ke) zbog »dva nebratska pokoqa Ku~a« i da se on s tim ne sla`e. iako labavim. U neposrednu vezu s ovom posledwom konstatacijom treba dovesti i stav dvojice prire|iva~a kriti~kog izdawa Markovih dela da je Marko “pripa dao onim ku~kim glavarima koji su te`ili ujediwewu svoga plemena sa Crnom Gorom. nego ili na Cetiwu ili s Jo{om negdje u ~etovawu da osveti svoga osamnae stogodi{weg brata Radowu koji je poginuo na Ledinama (“fundansko selo” .202 Ilija Petrovi} trideset qeva~a (levorukih) ne rastrgnu”. ovo }e dijete jednoga dana biti glava Ku~ima!” Svoju nedoumicu oko pitawa gde se Marko nalazio za vreme pohare. Naprotiv. neka. za~iweni udvori~kom tvrdwom da naredbu za poharu nije izdao kwaz Danilo ve} vojvoda Mirko (“Vojvoda Mirko. nego za sporazum”). {to je izvr{ila vojska po vojvodinoj naredbi.. 11). umiruju}i svoje mlade bratstvenike.

bez obzira na to gdje je prilikom druge »pohare« bio Marko Miqanov. Markovo docnije podrobno pisawe o pohari. tj.IP) ovaj svire pi bratski pokoq. osim Simona Ivanova Vuk~evi}a. to ne znamo. Otud. stalno raspiwan i mu~en dilemama . sadr`ano u memoarima. sigurno je da je bio saglasan sa stavom Cetiwa prema ku~kim glavarima. A da Marku nije lako palo da iscrpno opi{e crnogorsku poharu Ku~a kazuje i podatak da se “ovoj temi stalno vra}ao. moglo bi biti plod wegove duboke gri`e savesti i pokajni~ki ~in. ^ak i ako se ne zna s kojom koli~inom podani~ke “dr`avotvornosti” Jovanovi} pi{e crnogorsku istoriju.CRNOGORSKA POHARA KU^A 203 na Cetiwe poslije svaka dva mjeseca. koji }e kasnije opisati u svom delu Pleme Ku~i” (8. ali pretpostavqa da se on “po svoj prilici tada nalazio u planini. odakle je pratio (ba{ tako: pratio . 21). koje }emo dati na narednih dvadesetak stranica. trebalo je da Marku sa~uva obraz pred plemenicima. 10). ali i rezultat nedavnog raskida sa cetiwskom dinastijom.1. Kwaz Nikola mu taj raskid nije zaboravio. zabranio da mu se u crnogorskim plemenima odaje po~ast. te{ko da i najnaivnijoj qudskoj pameti mo`e pod kapu stati wegov stav da su ku~ki glavari okrenuli crnogorsku vojsku protiv svoga plemena. pa da li mu je tada bio red ili je radije pretpostavio osvetu brata perjani~koj slu`bi. mada mo`e biti istinita i zezalica koja se i danas ~uje po Ku~ima da je Marko tada “bio na Kom. Nije iskqu~eno da se i Trifun \uki} ba{ na tu “varijantu” naslawao kad je 1930. svedo~ewe Jola Pileti}a. ali smo prije za ovo drugo. pod za{titom Jolevom. sklonio se da muze ovce”. strica Markove `ene. kada se “poslovi” oko pohare posmiruju. bez obzira na sve druge obaveze. zbog ~ega je izgubio brigadirski grb i polo`aj. lako bi moglo biti da je Marko za vreme pohare boravio u Piperima. jer su tako redom perjanici slu`ili (“u po~etku slu`bovawa perjanici su provodili po mjesec dana na Cetiwu a drugi mjesec kod ku}e” . svi su poslu{ali naredbu. godine. da se i za wega na|e neko glavarsko mesto. Ali. koji su ponovo okrenuli protiv svoga plemena crnogorsku vojsku” (14. kad je Marko umro u Hercegnovom. te je. dopuwavao i ispravqao ve} napisano. da je tragao za ubicom svoga brata. XII-XIII). koji je sa svojim plemenicima preneo Markove posmrtne ostatke preko Qe{anske nahije. ba{ kao da je to bio neposredni izazov na boj i kao da crnogorska vojska nije ratovala pod komandom kwaza Danila i vojvode Mirka!? A Markova nesaglasnost s istim tim ku~kim glavarima imala je za jedini ciq. u predgovoru za Celokupna dela Marka Miqanova napisao da se ne zna ta~no gde se Marko nalazio za vreme pohare i {ta je tada radio.

. godine uz u~e{}e brdskih plemena. Po{to nije mogao mirnim putem da prisajedini Ku~e Crnoj Gori... Ovakav odgovor razquti kwaza Danila. te po{aqe na wih veliku vojsku sa svojim bratom Mirkom. kad je prelomio preko koqena i odlu~io da sve ka `e”. O tome.. Napad na Ku~e izvr{en je uz pomo} brdskih plemena i izveden je sa vi{e strana. da ih silom »posudi«. 10-11 ). 456). predao na {tampu. godine sa ciqem da ih pot~ine i umire. pa sam se povrnuo. to je. Ku~i ne htje{e ~uti za danak. Ku~i nisu bili me|u wima. 1. Drugi tome nijesu ni{ta dodali. i protivnike kazni. a ni u~initi da ga nije bilo. kwaz Danilo je dva puta na wih slao vojsku pod vo|stvom svoga brata vojvode Mirka Petrovi}a. no ga narod zna i sve vi{e o wemu govori”. broj 32. Bilo je. da ih natjeraju na pokornost. veli. pi{e Qubi Kova~evi}u da “u istoriji Ku~a. godine mogle javiti da “najnoviji glasovi iz ovog kwa`evstva sti`u. 416). Iz takvog stava jedino se moglo zakqu~iti da su “u odnosu prema Crnoj Gori Ku~i bili nemirno i neposlu{no pleme. dakle. Vojvoda Mirko do{ao je s vojskom na Bio~e . 144-145. Zbog toga. starci. no su mnogi umawili ono {to je kwaz `elio da se u~ini” (1. odnosno podvrgne svojoj sudskoj i upravnoj vlasti. Meni u dio pade da brojim i svjedo~im {to je ~ije i {ta kome u dio pada. Prvi put Crnogorci su po{li na Ku~e 1855. Druga crnogorska pohara Ku~a izvr{ena je jula 1856. izostavio sam jedan dio doma}ega nevaqalstva.. rekoh da se s ovim paklenim doga|ajem vrtim kao u kolovrat. crnogorskim vlastima nijesu htjeli da daju porez jer su ga smatrali simbolom ropstva.204 Ilija Petrovi} da li je pravednije i po{tenije re}i cijelu istinu o nezapam}enoj tragediji i bratskom polomu ili tu veliku bruku i bratsku sramotu pre}utati i zaboraviti. ovako: ^im je Danilo uspostavio kwa`evsku vlast. glavari crnogorskih i ve} prisajediwenih brdskih plemena pristupili su mu i celivali ruku “u znak priznawa”. “U ovo vrijeme kwaz Danilo zatra`i od Ku~a da pla}aju danak i da im postavi sud. od 15. jer ga nijesu ni Turcima pla}ali. No po{to se ne mo`e tim izostavqawem uni{titi ni umawiti.. bolesnici i djeca” (1. oktobra). da nahija Ku~ka nije jo{ ni poslala svoje glavare na poklon mladome kwazu Danilu” (88. nabrajaju}i sve gore od gorega. Najvi{e je stradalo nejako stanovni{tvo. A na drugom mestu ka`e: “Jednom sam upisao {to sam mislio. koju sam. Napad je izvr{en sa raznih strana i bilo je mnogo `rtava. rije{io da “izjasni” sve {to o tome zna (45. a novine su sredinom jeseni 1852. jer u narodu je poznato {to je ko u Ku~ima radio i da je to sve po naredbi kwaza Danila u~iweno.

no svi osta{e kod svojih glavara i popova. jer nijesu priznavali da su u~inili pogre{ku za koju bi smrt zaslu`ivali. kojima se smrt obe}avala. ali je jo{ boqe znao da }e mu to odbijawe poslu`iti kao izgovor da otpo~ne svoj krvavi pir. ali evo muke {to ne mogo{e pristati da im se pogube dvanaest glavara. te su se oni koji vi{e znaju i zbog nazatka i nesloge o~ajavaju. 269). jer i oni najsiroma{niji nadao se. Ovo je. koji }e ga braniti od ja~ega”. svaki se raduju}i nekome dobru: neki bratskome jedinstvu. kao jedan narod i jedna bra}a da budu” (1. opet su se skupili na dogovor da vije}aju o kwa`evoj naredbi. osim onih dvanaest glavara s dru`inom. a ko je boqi i pametniji. a drugi narod neka se ne boji. a mawi dio ne htje se odvojiti od glavara i sve{tenika. I onaj koji nije umio na ve}u srpsku sre}u misliti. da mu je Bo`ja vjera. Prvo je nudio Turu \urovu Petrovi}u i jo{ nekima da . ti su ~ekali u svojim selima kao ozebao sunce. Zbog ovoga Ku~i se jo{ vi{e razdvoji{e. . Kriju}i u Ku~e. “Vojvoda Mirko sjedio je s vojskom pet-{est dana kod Mora~e i tra`io na~in kako bi zauzeo Ku~e bez velike pogibije. Ve}i dio Ku~a ode kod Mirka na Mora~u.CRNOGORSKA POHARA KU^A 205 kod Mora~e i odatle poslao Ku~ima ovu naredbu kwaza Danila: da mu do|u Ku~i. me|u kojima su tri sve{tenika. jer je sva snaga ku~kih bratstava bila s wima a koji nijesu s wima tu do{li. kako je za upotrebu u evropskim konzulatima u Skadru i Dubrovniku i wihovim vladama bilo smi{qeno. dakle. a ono pravome sudu. Oko glavara i bratstva ^ejovi}a skupi se ne{to vojske u kojoj je bilo i ~etrdeset podgori~kih Turaka. i on se nadao da }e vi{e zla Turcima u~initi kad bude jedinstvo. znao je cetiwski gospodar da Ku~i ne}e prihvatiti wegov zahtev. radova{e. samo da im postavi sud i sjedini ih s Crnom Gorom i Brdima. dvanaest wihovih glavara da se strijeqaju gdje se uhvate. govore}i: »Boqe je da se svi zajedno bijemo. a neki grbu i poglavarstvu. da mu jedinstvo koristi prinese. No Ku~i koji odo{e kod Mirka nijesu mnogo marili za ovu vojsku. ako ne ~emu drugom. a ne “proklamacija” vojvode Mirka. nadali da }e se tako izlije~iti bratsko jedinstvo sa Crnom Gorom. “Iako su se Ku~i ~udili naredbi da se ubiju 12 glavara.tek svaki se Ku~. nego redom jedan po jedan«. od bratstva ^ejovi}a ne ode niko. taj se veselio bratskome oja~awu naspram Turaka. bila naredba kwaza Danila. i ulogori se naspram vojske crnogorske i brdske. neko medaqi ili krstu. Me|u Ku~ima je u to vrijeme bila velika nesloga. da se bije kad vojvoda Mirko krene s vojskom u Ku~e.

i jo{ neki koji primi{e tu ponudu. stric potowoj Markovoj prvoj `eni. a vi u~inite. (Vojvoda Marko najpre je napisao da je serdar Jole Pileti}. a . da ka`em kwazu kako smo stvar uredili. to vam je ru`na mana.imao mnoge prijateqe u Ku~ima”. rekli su: »Znamo da nijesi do{ao narod da koqe{. U to se nadam da }e kwaz onih dvanaest glavara i sve{tenika prizvati k sebi i oprostiti im `ivote. vrati u Crnu Goru. odnosno strijeqaju. drug sam ti« (1. 270). no nam daj Bo`ju vjeru da se nijedan Ku~ ne boji. a otvoreno ako }e{ da idemo. pa }emo ti otvoriti put da u|e{ u Ku~e bez ikakve pogibije i {tete. 269). Shvataju}i da bi “otvoren” upad u Ku~e bio vrlo rizi~an. to mo`e u~initi samo on. pa mo`e biti i za glavare poslije postaviti da upravqaju narodom kao i prije. Quba Kova~evi} pretpostavqa da je Marko kasnije namerno izostavio Jola iz ove pri~e. i ina~e svi Ku~i `eqno ~ekaju da se sjedine s kwa`evom zemqom. takvi nam ne mo`e smetati!« Vojvoda Mirko im je odgovorio: »Onima dvanaestorici ne mogu vjeru dati prije no kwaza vidim. bio spreman da se. ~ak i kad bi slomio Ku~e koji su bili u{an~eni povrh Bio~kih strana. no da sud i red postavim i Ku~e zdru`im s Crnom Gorom i Brdima«. prema pri~awu nekih o~evidaca. no neka se oni uklone iz Ku~a. da bi ga za{titio pred Ku~ima . jer }e im kwaz pomagati. a ja }u oti}i na Cetiwe. vojvoda Mirko je. Wima ne smijemo od kwaza vjeru dati.1. ni va{e ni na{e«. Oni su pri~ali da su tada rekli vojvodi Mirku: »Ne brini ti kako }e{ u Ku~e do}i i sud postaviti. vjera je data svakome osim onima dvanaestorici glavara koji su zapisani da se mu{ketaju. Ako tra`ite vjeru za druge Ku~e. 380). iz Pipera . vi }ete ostati da sudite narodu kao wegovi glavari. serdar ku~ki. da se koqem s hri{}anskim narodom. pa kad to svr{imo. a ako koji ima da to ne `eli. niti sam krenuo. te da je on sa svojom vojskom u{ao u grad. kriju}i. no ti i{temo vjeru za one dvanaestoricu Ku~a. da postavimo sud i uredimo Ku~e. koji je “kao pograni~ar . Vojvoda Mirko im na to odgovori: »Ja ne znam za koga vi tra`ite Bo`ju vjeru. te da }e mu u takvim uslovima vojska izginuti (1. odabrao neke da ga dovedu do Meduna. mislio je da }e se ostali Ku~i zatvoriti po kulama i u gradu Medunu. Ku~i. kad sami znate da ja ne}u. kao prekoreni {to mu iska{e vjeru. kako najboqe znate. pa mirno da ide{ u Ku~e i da radi{ {to je potreba. uvedu crnogorsku vojsku u Medun. Turo mu je odgovorio: »Ne}u sam sebi nadjenuti ime izdajnika.sused. a drugi ne. “Onda se na|o{e Baco Dragojev Bo`ovi}-Ivanovi} sa Doweg Meduna i pop Spaho Bo`ov Popovi}. da ja s vama idem u Ku~e. i jo{ lak{e.206 Ilija Petrovi} mu.

vide}i bratsko jedinstvo i slogu. uze{e jedan dio crnogorske vojske. kao {to to Srbi obi~avaju. bile smi{qene s jedinim ciqem da se “pokriju” `rtve budu}eg pogroma po ku~kim selima. nijesu boja ~inili. Ali Ku~i koji su vjeru tra`ili za glavare. Na drugom mestu dao je Marko ne{to vi{e podataka: “Na Petrovdan ujutru. no su utekli kud je ko mogao” (1. a ja znam da je glavarima muka upravqati narodom. kazuje da su Danilove pri~e o navodnim `rtvama navodnog crnogorskog oru`anog sukoba sa Ku~ima u{an~enim iznad Bio~a. iako im je narod dobro znao nedostatke. No. kako su bili povrh Reta i Bio~kih strana. prema vojsci crnogorskoj. No. kad ~u{e iz grada slavqe i vidje{e za sobom vojsku i me|usobno izdajstvo. kad je osvanula vojska u gradu i Ku~i vidjeli me|usobno izdajstvo. jer ne povede svu vojsku sa . `eqeli sebi prisvojiti. na tu staru Bogom neblagoslovenu Srbinovu ba{tinu. `eqeli su da oni budu glavari plemenu. moglo se vidjeti da on ne misli ono {to je govorio. tra`ili su samo da glavari ne budu ubijeni. ni Turci Srbima. 381-382) Pojedinost da Ku~i raspore|eni na Bio~kim stranama “nijesu boja ~inili”. a vide}i sve za sobom. ~im je vojvoda Mirko krenuo prema Medunu. 269-271). a neki od vi|enijih qudi iza{li su iz selaÉ da sret nu vojvodu Mirka. kad nema gospodara i strogog suda«. Ku~i se pogodi{e s vojvodom Mirkom ovako: da vojsku brdsku i crnogorsku po no}i dovedu u grad medunski i da tu k wima svi Ku~i do|u. “ostali narod mirno je doma sjedio. Dok su se oni sa Bio~kih strana razbe`ali kud je ko mogao. no je crnogorska vojska palila i `arila po Ku~ima i pokazala zlo}u kakvu nikakva vojska do danas nije pokazala na ovim stranama. odvedo{e je po no}i uo~i Petrova dne niz Mazanicu povrh Doqana i uvedo{e u Medun. Tada Ku~i koje je vojvoda Mirko odredio. Samo je jo{ uglavqeno da se izgore ku}e onoj dvanaestorici. koji je tada s vojskom okrenuo na Medun. da se po re~enom ugovoru sud i red postavi. ne bi im smetalo da sa boqih od sebe prenesu glavarstvo na sebe i da se `mure}i grabe na prvijenstvo. kako mu drago. a prvijenstvo su. ostave svoja mjesta i rasprsko{e se kud ko mo`e. tako da niko nije boja ~inio. Oni Ku~i koji s glavarima bjehu povrh bio~kih strana pripravni da se biju s crnogorskom vojskom.CRNOGORSKA POHARA KU^A 207 do sad su se sami s narodom mu~ili. U i{~ekivawu “bratstva i jedinstva”. da tako kwazu splasne qutwa i prije im oprosti. Niska nevaqalstva koja je crnogorska vojska tada u~inila u Ku~ima ne mogu se sva izbrojiti” (1. ni Srbi Turcima. bezmalo u Fundanu i Zatrijeba~. kao sre}ni.

odvojenikaÉ koji se ne mije{aju s ~eqadima. jer je svaki hitao da mu ga drugi ne ugrabi i za to medaqu ili krst dobije. a tako i starcem kad baci pu{ku i boj ostavi. misle}i da je potrefila na vojnike kojima je nisko `enu svla~iti. Nije se krilo da su neki od wih ubijali sve na koje su nai{li. Ona veselo krenu daqe. Ne bjehu po{te|ena ni djeca u kolijevkama. istori~ar iz Novog Sada. Ona je mislila da }e uzeti haqine s we kao sa drugih.IP). a tre}e Nikole Markova. bjehu posje~eni i glave im ponesene na mjesto gdje treba da se izlo`e i wihov broj ne zaboravi. No idu}i opazi krv niza sebe.208 Ilija Petrovi} sobom. nijema. iz Rije~ke nahije poreklom (iz Gra|ana). no se zovu gubavci. Jednom rije~ju: ili je bilo hroma. Pavi} \ikanov. kako se pokajni~ki pravdalo. Tako je pop Mijailo Vojvodi} iz Crmnice zaklao troje djece: dvoje Ivana Radojeva (starije od dvije i po godine. i ko bi ga ubio za osvetu . A to se razumije: nijesu imali kad razvijati djecu iz kolijevaka da gledaju je li mu{ko ili `ensko (1. vojnici je uhvate i po~nu raskubati. obojice s Ubala. Tako se nije gledalo je li mu{ko ili `ensko. kapetan mora~ki. no ju je otkinuo i oti{ao re~eni pop Mijailo. se}a se da je u roditeqskoj ku}i slu{ao pri~u o u~e{}u svojih plemenika u pohari Ku~a. pa i da se nijesu mogli di}i od starosti ili bolesti. no ostave ju nesvu~enu. Ku~i koji prvi sreto{e veselu bra}u Ku~e i vojvodu Mirka s vojskom bjehu svi ubijeni i posje~eni. jer nije bio obi~aj ni u hri{}ana ni u Turaka da ubiju jedan drugome dijete. ili slijepa. no pod ma~. Iz pri~e o popu Mijailu posebno . kad . Ru`ica Nikolina o tome pri~a ovako: Kako je nosila dijete u kolijevku (upr}enu na le|ima . (Vaso Ivov Vojvodi}. mla|e od tri mjeseca). Tako i starci i bolesnici. kqasta.taj se osramotio.ali dijete nema glave. djecu i stare . ~iweno po naredbi koja je u sebe ukqu~ivala i stav da Ku~i nisu pravoslavci i da ih treba istrebiti. ni da se osvete djetetom prije no oru`je po~ne nositi. godine u Ruskom Selu. kapetan rova~ki.i stoku u planini ku~koj. U narodu se broji koliko je koje vrste poginulo i od koliko godina starci i djeca. a Novica Cerovi}. sa svojim vojskama oti{li su gorwim krajem Ku~a preko Brskuta i [irokara. a ne osvetio. i od tih su neke no` i sabqa posjekli toga puta. spusti kolijevku na zemqu da vidi odakle je krv. ro|en 1928. 443). a za tim po selima sve pu{ka pobi i no` posije~e. ali je to. gluva. kako }e pohvatati neja~ . Vojvoda qe{anski Ivan Uskokovi} sa svojom vojskom ode uza selo Ra}ese na Mom~e.`ene. Nijesu gledali je li lani ili ove godine ro|eno. a wega bez ugleda ostavi. i Milisav Mi{ni}.

To su bogatstvo vojvode Petrovi}a od ruskih careva i carica donosili. i pri~aju da je od djeteta zelen plamen. no sve polomi{e. bacali su ga u ogaw gdje ku}a gori. kazano je da su sad kod kwaza Nikole na Cetiwu. kad do|e. po{to ga zakoqu. i to nekr{teno. na Cetiwe. preko Kosora. zakla joj dijete i ponese glavu gore na Medun i re~e vojvodi Mirku: »Evo sam posjekao glavu«. »Nije no crkva hri{}anska i hri{}ani su je gradili. “Kad su do{li kod crkve kosorske. Turo!« (iako je u Ku~e u{ao pod parolom da tamo nije krenuo da se koqe sa hri{}anskim narodom . krstove i kolo Presvete Bogorodice. i zapalila ku}e. da se u woj hri{}an- .. na kojoj je bio natpis: Jekaterina tre}a. On joj re~e: »Krsti}u ga. U vojvode Radowe i sina mu Ilije bili su pe~ati ruski i drugih vojvodaÉ Petrovi}aÉ.IP). `eno! [to ti je to te nosi{ na ple}ima?« Koruna re~e: »Dijete. ti da ga krsti{«.. Koruna Radowina s Kosora nosila je dijete u kolijevku. tr~e}i za wom. 384). to je spalio ogwem i polo mio” (1. ovo da se ~ini od crkve i grobova?« Vojvoda mu je odgovorio: »Nije ovo crkva no xamija. no ~ekaj«. vojvoda Mirko. no ga je otjerao od sebe.1. ko je {to stigao. Koruna pri~eka. “Ni grobove pred crkvom nije ostavio. “Kad je ovo grozno bezakowe ~iweno. potomak vojvodaÉ Petrovi}aÉ: »Za{to. re~e joj: »Stani. bilo mrzno {to wegovi vojnici ubijaju decu. Pri~aju da mu vojvoda nije ~estitao. ali za pe~ate. Tragovi Mirkove “pobede”.CRNOGORSKA POHARA KU^A 209 je upamtio pojedinost da je iz grla jednog zaklanog deteta prokapalo tek posisano maj~ino mleko . 272). no vojnici. nijesi je mogao metnuti gdje svi drugi?« (Vojvodi Mirku nije. govore}i mu: »Poganski sine. Za kosorsku crkvu Marko Miqanov jo{ ka`e da je “bogato ukra{ena bila. a Crnogorac. ali mu je bilo “nezgodno” da vidi wihove odse~ene glave . stresli su se svi koji su tu bili i to vidjeli. a {to mu nije vaqalo. iz crkve {to su mogl i ponijeti ponijeli su: kwige. Tako je kazano i da su crkve kosorska i medunska parama ruskim gra|ene i ukra{ene. ode`di. a sad vojvoda Mirko sve iz wih ponese” (1. Tu je bilo jevan|eqa.IP). Neke su majke kumile i bogoradile vojnike da im dijete ne zakoqu. evo ga tebi na Boga i svetoga Jovana. dakle. carica ruska. 270). Mirko je krenuo ku}i. wegovi vojnici kamewem su joj vrata slomili. i sve drugo srebro i zlato. {to nije ogaw mogao izoreti” (1. Vojvoda Radowa (Petrov Ilikovi} Drekalovi} IP) imao je ~a{u srebrnu. Kad je iznio djetetovu glavu bez kose. Po{to je vojska Mirkova opqa~kala Medun. rekao mu je stari Turo \urov. i vi{e toga orao dvoglavi. Crnogorac. 271-272).

Bog zna koliko bi tu jo{ glava posje~eno bilo. pa joj ti danas tursko ime daje{. Ne znam je li ovaj broj ta~an. Zaludu mu je Vu~eta rekao: »[ta je ovo. no stariji zapovijeda«. gdje je stajao dok je vojvoda Mirko do{ao i ponio sveca kao i drugo”. Tu zapali{e dva dubiroga (kupaste staje) za znak dokle je vojska do{la. Tom prilikom poharana je crkva medunska i ponesen iz Ku~a sveti Arsenije (Bogdanovi} Sremac). Bo`ja je vjera data svakome. . ne mogu ni{ta. bolesnici i djeca.IP) posjeko{e kod wega na guvno u selo ra}e{ko.210 Ilija Petrovi} ski Bogu mole. no me vodi u tvoju i moju ku}u«. Tako Ra}esi i Vujo{evi}i pogibo{e. pa se vrati{e u Ra}e. a da ne ru{i{ i pali{ bogomoqe. pobratim vojvodin.IP). po{to je krvni~ki pohara i satrije. pobratime. Govore da ih je bilo 243 i da je u te glave bilo 17 vojni~kih koji su mogli u boj oti}i da se biju s Turcima. do{ao Vu~eta Mirkov. od nekoliko stotina godina. pobratime. kako bi ih vojvoda Mirko mogao pregledati i vidjeti koliko ih je. Kad su sjutradan ~uli za glas sa Meduna da je vojska vojvode Mirka sve {to je stigla posjekla. govore}i: »Tu je slobodan od Turaka. Evo koliko ti je glava kr{tenih pore|ano. pobratime?« Vojvoda mu je rekao: »Ti kao da si zaboravio. Ovo je rekao stoga {to su posje~ene glave qudi i djece bile skupqene na uqanik (p~eliwak) popa Luke i pobodene na motke u ogradi oko uqanika. selo im popali{e i oplijeni{e. Dosta si zla u~inio. Vojvoda re~e: »Ko je to rekao. da smo ja i ti po Bogu bra}a. pa kako da vjeru i{tem«. no iguman mora~ki Dimitrije rekao je kalu|erima da ga nose u Ku~e. s jo{ nekoliko Vujo{evi}a. a drugo su bili starci. koju ju~e dava{e svakome hri{}aninu?« Vojvoda mu je odgovorio: »Bogami. Vojvoda qe{anski Ivan Uskokovi} do{ao je sa svojom vojskom u selo ra}e{ko. kod Danilovgrada . ja ne znam. samo ovo znam: da nijesu vojnici brdski i crnogorski {titili seqane. (Svetiteqeve mo{ti nalaze se danas u manastiru @drebaoniku. Kad je tu. Vu~eta primijeti: »Ja znam da se ne bojim kod tebe. a on ih je bratski primio u svoju vojsku. Seqani su ga bratski sreli. Mi smo svi bra}a hri{}ani. a ovdje ga ne smijemo dr`ati blizu Kola{ina i drugih Turaka« I donijeli su ga u crkvu medunsku. samo se ~uje za neke Ku~e da im nema vjere«. onda vojvoda qe{anski Uskokovi} olabavi i pusti te wegovu vojsku (vojnike-seqane iz Ra}a koje je prethodnog dana “bracki primio u svoju vojsku” . imao si se ~ime zadovoqiti i bez crkava«. pobratime! Kamo ti bratska i Bo`ja vjera. Kazuju da su ga kalu|eri donijeli iz Pe}ke patrijar{ije u Manastir mora~ki. on upita vojvodu: »Bojimo li se {to. gdje su kona~ili i u dru{tvu proveli kao doma}a ~eqad. Vu~eta s dru`inom povede vojsku i vojvodu preko Ubalca i Zagrede na Gorwe Mom~e.

stari i mladi na gomile skup qeni. 273). 448). ali je do`ivio da mu stihovima ka`u da »ima vlasti. I danas traje govor me|u narodom o vojvodi i Ra}e{kom guvnu . a ne Bogu i svojoj ~asti. i `ele}i da bude glavar. da je i on sabqom pomagao sje}i svoje nove vojnike (1. no ne ima ~asti«. Na{av{i se pred tim bezbo` nim u`asom. Narod o vojvodi govori. prepao se kad je ~uo {to je vojvoda Mirko sa svojom vojskom u~inio. 445). rekao: »[to u~ini. kapetan mora~ki. zapo~iwu}i pitawem prisutnim Ra}esima “koji je najboqi od vas”. i vid jeli su {to nijesu mislili da }e ikad vidjeti: staro i mlado. da Bog da mi ne ispala du{a iz tijela. 272-273). Kao senator i vojvoda mogao ih je i od drugih braniti. ali se u narod i to govori. kad nije prvi dan pobratima s dru`inom ubio. pa nije smio da ne okrvavi ra}e{ko guvno i da ostane bez vojni~kog ugleda”. nigdje za sobom traga od zlo~instva nije ostavila. vojnici su zatvarali o~i da ne gledaju srp ski pokor. no je uga|ao ja~emu. 273). po{to je to nedjelo za sjutradan ostavio.ne mo`e se ovdje opisati `a lost i tugovawe vojske i vojskovo|a. s kojom se gubi pred Bogom i pred svijetom” (1. .i prolivenoj krvi na wemu” (1. “Vidi se da je qe{anski vojvoda iz straha prosuo bratsku krv preko zadane vjere. od bra}e i svoje dru`ine. kapetan rova~ki. Jedan izme|u wih. i serdar Pavi} \ikanov Vlahovi}. vojvoda Marko je “doprinos” qe{anskog vojvode Ivana Uskokovi}a smestio u tek nekoliko re~i. ~evski plemenski kapetan. 273) Qe{anskog vojvodu Ivana Uskokovi}a ru`ili su i wegovi vojnici i drugi Crnogorci. Marko Miqanov tvrdi da “gorwa vojska kojom su zapovijedali Novica Cerovi}.CRNOGORSKA POHARA KU^A 211 Vojvoda nema{e hri{}anskoga srca da odbrani pobratima i wegovu dru`inu koju bje{e primio u svoju vojsku. “Tako su ga i drugi Br|ani i Crnogorci psovali i pquvali. Milisav Mi{ni} i Pavi} \ikanov udarali su sami sebe rukama u prsi. Pohod “gorwe vojske”. da nije imao namjeru da to u~ini. Kad su od planine do{li u sela ku~ka. svr{ena je kasapnica bila (1. lele~u}i i nari~u}i za doma}om nesre}om. dok tebi ne vidio sramotnu pogibiju« (1. kao {to su drugi odbranili neke kojima nijesu amanet i vjeru davali. vojvoda. re~e: “Ja sam najboqi”. a le{evi ba~eni u bunare i ogweve . hromo i slijepo pod ma~ je palo. Milisav Mi{ni} Vujisi}. U prvobitnom opisu crnogorske pohare Ku~a. Tako mu je Joko Savi}ev Vukoti}. Onda vojvoda posije~e ovoga najboqega. a wegovi vojnici one druge sve do posledweg” (1. “misle}i da ih pita zato da da im najboqega metne za glavara.

tako su i “mnogi vojnici i glavari ~inili gledaju}i na gomile skupqene posje~ene glave od staraca i djece. austrijski izvori tvrde da je i ovaj odred “pobio wih ~etrdeset” i zaplenio oko 6. A kao {to su zlo~inima sopstvene vojske. koji su u svoje vrijeme bili stra{ilo za Turke. I drugi. i zubi od starosti pali. Poveo je brskutske Bratono`i}e u Rikavac i tamo ih sklonio po gladama i pe}inama. Milisav Mi{ni} i Pavi} \ikanov nigdje za sobom trag zlo~instva nije ostavila” (47. koji kazuje da je “mudri bratono{ki plemenski kapetan pop Radoje Simovi} odbio da se prikqu~i pogromu na Ku~e.000 grla stoke (9. kad zborim i pi{em o junacima. U gomili glava posje~enih bogaqa. bezbo`na vojsko. te im tako sa~uvao glave.212 Ilija Petrovi} Uz pohvale “gorwoj vojsci” i wenom komandantu Novici Cerovi}u. kapetane. spaqen do temeqa. starih turskih krvnika. koji su me u moje mlade godine nasla|ivali svojim djelima. Mnoge od wih nijesu imale kose: dje~ije nijesu jo{ po~ele kosmatiti. mada se ka`e da vojska koju su vodili Novica Cerovi}. no da mi je kao koji od wih biti. Suze mi na o~i udare. Pavi} \ikanov i drugi glavari toqagom su iz ubalske crkve tjerali svoje vojnike koji bjehu u{li da se prekrste i Bogu pomole. crnogorske. Gorwa vojska i wene vojskovo|e tu`nim srcem gledali su pokoq koji je dowa vojska izvr{ila. iako nikad ne bjehu mrski drugome osim Turcima. me|utim. Radoje je pokupio svoje plemenike i uklonio ih kaznenoj ekspediciji s puta. govore}i: »Izlazi iz crkve. Nikole Radowina. Jovana Nikolina i drugih. Brskut je. Nije digao barjak na svoju bra}u jer ga je rodila ku~ka odiva. za zlo~instvo . Pavi} je kao nezdrav od tuge udarao svoje vojnike. Ivana Nikolina. k}i Vuki}a Popova Petrovi}a s Kosora. ne htjedoh ni{ta vi{e `eqeti. suprotno Markovom podatku da je odred pod komandom Novice Cerovi}a. vaqalo bi ovde dodati bar jo{ dva zapisa ne{to druk~ije sadr`ine: Prvi. spasao sve `iteqe sa kojima se sreo. Rekoh da ih je bilo tu`no gledati. ne zaslu`uje{ u crkvu da ulazi{. bili zaprepa{}eni Milisav i Pavi}. u toj gomili }elavih glava bile su i glave Zeka Jokanovi}a. a stara~ke o}elavile. a i brige mi zadavali u misli da li }u ja biti kao oni. 234). Radovana Stankova. tra`e}i me|u wima glave svojih prijateqa. raspore|en po planinskom vencu iznad Ku~a. Mnogi od vojnika i glavara tu`nim srcem kazivali su mi s kakvim su bolom te glave gledali i razgledali. pa ga je kwaz Danilo osudio na smrt. da ih je tu`no bilo i `ive gledati. 350-351). a kad sam kao dijete o wima slu{ao kako se govori. ni da se Bogu moli{!« Vojnici su mu govorili: »Nijesmo mi krivi.

Narod se ~udio {to u~ini vojvoda Mirko: da opusto{i ku}u u kojoj je kona~io i hqeba jeo. srpskog junaka i velikog turskog krvnika.CRNOGORSKA POHARA KU^A 213 koje su drugi ~inili«. Oni koji su prisustvovali Mirkovom poku{aju da ubije svog doma}ina Nikolu pretpostavqaju da se to desilo zbog Nikolinog “neprotokolarnog” pona{awa prema vojvodi: nije ga slu`io po “dvorskim” pravilima. osim onih koji su to po~inili”. i sami sebe. Jole Pileti} i Petar Vukoti} prvi su po~eli braniti i odbranili su od vojvode Mir ka da im ne ubije popa \oka Mila~i}a. te mu je sva vojska. no svi Br|ani i Crnogorci. Kad je iz ku}e krenuo. sjedio i pred vojvodom pu{io duvan u luli”. a drugi sijeku. zbog toga pohvalu dala”. kao junak junaka. a vojvoda Mirko opusto{i svoje! Wegova mla|a i starija gospoda osje}ala su se jadno i sramotno. sa kapom na glavi. Nikolu Jovanova Popovi}a. nego je “mirno. Mirko je u wegovoj ku}i kona~io sa svojom gospodom i slugama. makar i kriju}i. “No nije samo gorwa vojska sa svojim vojvodama zaslu`ila hvalu {to nijesu vr{ili zlo~instva nad svojom bra}om. Marko Miqanov veruje da se Nikola tako dr`ao jer nije znao. A u nastavku. ali ga odbrani{e Jole Pileti} i Petar Vukoti}. no je i u dowoj vojsci vojvode Mirka bilo dosta glavara i vojnika koji su radili da mawe zla bude. a ne od samih sebe«. jednog od onih koji su sreli vojvodu Mirka na Mora~i i uveli mu vojsku u Medun. obojicom s Meduna. 273-275). odbranio je [uta Radowina Spahi}a. Ramo Petrovi} iz Markovine. Jedni brane. “da pred starje{inom ne vaqa dr`ati kapu na glavi. jer on je imao vladala~ku vlast” (1. naramak. gledaju}i {to ~ini vojvoda. Sava Paunova Ivanovi}a i Ujka Ra{ovi}a. 275) . i »amajliju« koju je vladika Rade darovao ocu Nikolinu. htjede da Nikolu ubije. ali nijesu mogli odbraniti vi{e no pojedini `ivot. ni sjedjeti ni duvan pu{iti” (1. a imovinu ne mogo{e. Narod je nabrajao koliko je turskih pa{a sa~uvalo srpske ku}e u kojima su kona~ili kad su srpska sela palili i plijenili. Pavi} i dru`ina prokliwali su i prave i krive. govore}i: »Sve }e nas Bog kazniti {to ovako ~inimo. no mu sve {to je imao uze: samoga oru`ja srebrnoga. pa i od Turaka ovo da ~inimo. koji bje{e do{ao iz Fundane da pozdravi vojvodu Mirka. Marko kazuje “malo vi{e kako je bilo s Nikolom Jovanovim i Savom Paunovim. pu{aka i no`eva. kao ni ostali Ku~i. Odbrani{e mu `ivot. sabqu koju je sveti Petar Cetiwski darovao pra|edu Nikolinu. Nikola Jovanov sa dru`inom srio je vojvodu Mirka na Mora~i i uveli su vojsku po no}i u grad. Ovo nije govorio samo Pavi}.

a uop{te su Ku~e `alili i {tedjeli. {to je ona rije~« (1. Vojske wegu{ka. kad ga vidi rawena od pu{ke. a bilo ih je koji su branili. Od Cetiwana bilo je onih koji su ~inili zlo~instva. i jo{ le`a{e u posteqi. pa narod nabraja kakva je kojega zlo~inca Bo`ja kazna stigla. kome je rijetko para na}i me|u mladim junacima. daj krstimo ga. bjeli~ka. pop \uro Kusovac. osim ako je koji od wih ne{to kriju}i u~inio. Narod je popa \ura kleo i ukleo zbog tog nepo~instva. O zlo~instvima koja su tada u Ku~ima izvr{ena i sad se s tugom govori po Crnoj Gori i Brdima. makar i mali dio. 275). Na tra`ewe da se primakne i poka`e gde su ga udarali. a bio je ~ovek `iv i u Markovim poznim godinama (1. `ale}i {to ga nije mogao na Mora~i sresti kao i drugi. dobro mu narod i zbori. no wihov vojvoda. kakvih nije prije bilo”. Savovog sina spasao je od smrti pop Mi}o Lubarda s Qubotiwa. cucka. ali imovinu mu poneso{e kao i drugima”.IP). koji je bio prvi do vojvode Mirka. tako. uz komentar: “Ne}e te vi{e biti”.prije ga prokliwahu a sad ga `ale. I dete ne zakla{e. pje{iva~ka. na{ao bi otvoren grob da ga ne odbrani{e Petar i Jole. Tako i Bjelopavli}i. koji se tu zadesio. pokazao je juna{tvo na jednog siromaha iz @ivkovi}a. wihovog nabrajawa: Piperska vojska uop{te branila je Ku~e i `alila ih kao {to bi `alila sebe u sli~nom zlu. Jovo sagne glavu a pop \uro mu je jednim udarcem otkine. osim onih iz Vra`egrmaca (iz \avoqega Grma . onakav junak.214 Ilija Petrovi} Pomenuti Savo Paunov “rawen je osmi dan prije toga u boju s Turcima. Kad je zapitao Savovu `enu da li joj dete kr{teno. da je Joko Durkov do{ao kod popa \ura da mu se po `ali na Drekalovi}e {to ga biju.IP) s malim dijelom `alili su i branili Ku~e kao svoju bra}u. ^evqani su odbranili Ku~e gdje su god mogli do}i. i kad je ~uo da nije. Ko je dobro ~inio. Desilo se. U svakom plemenu i selu broji se ko je {to u Ku~ima toga puta ~inio. kojega »ne bi iz kupusa izagnao. ~uvale su se od zlo~instva. }ekli~ka. Kako je mogao »na {tap« iza}i u selo. (Pop Petar Vujo{evi} s Raseqenove Glavice odbranio je popa Laki}a i jo{ nekoliko Meduwana da ih ne pobiju . ko je zlo ~inio . imenom Joko Durkov. vi{e Doqana. i nadaju}i se pohvali od vojvode. re~e joj: “Ja sam pop. Iz ceklinskog plemena ima ih koji su pone{to oteli. wihov vojvoda Marko Martinovi} odlikovao se gramzivo{}u ali nije sjekao. Evo da ka`em. a samo mali dio na{ao se u dru{tvu sa zlo~incima. oti{ao je da vojvodu Mirka s gospodom vidi u ku}i Nikolinoj. jer im se zlo dogodilo. ako Boga zna{. a mnogi branili. Neki su Qubotiwani zlo ~inili. da ti ga ne zakoqu ovi bogozaboravnici. 275). nikoga mu u pu- . No umjesto toga.

te se srami narod s nama. upita ga: »A je li sad onaj dub (hrast) kod bunara blizu sela?« Kad mu \oko kaza da jest. po{to vidje{e kakva Bo`ja kazna na wih pade. i s time se u jadu svome razgovara” (1. Marko Perazi} pitao je Ne{ka Dupiqanina: »Kako si. kao svim zlo~incima i bezbo`nicima«. stoga mu je i bio toliko blizu” (1. neki se razgubao te se ne mije{a u ~eqad. nekom su o~i ispale. mene i druge koji smo to ~inili. pa sad nema ni wega ni od wega nikoga. Ne{ko mu je odgovorio: »Ja nikako. Marko. on mu . prekorijevaju sebe i kaju se. Marko. Jedan Qubotiwanin zapita \oka Puni{ina. ko bi nas `alio«. no }e mi se trag iskopati. zgrije{io bi Bogu. a jedan mi se na posteqi raspao od bolesti. nabrajaju {to je ko ~inio i {to je do~ekao.CRNOGORSKA POHARA KU^A 215 stoj ku}i nema. jer }u Bogu platiti. o`alo{}en. pa i oni poslije stado{e da sami sebe pquju i okrivquju. sad je samo jedno `ivo. Tri sam sina imao: jednoga mi je izjela zmija. odakle je. 454). Marko Miqanov veli da su “najvi{e svakojakoga zla u~inili i bezbo{tine pokazali jedan dio Crmni~ke nahije i Vra`egrmci iz Bjelopavli}a. no je to |avoqa sudbina. nekom se ruke osu{ile. i Bog mi je sve moje nagrdio«. no me sti`e ono kad mi re~e da ne zakoqem ono dijete. {to }e re}i: i }efovi kwaza Danila bili su bestijalni. koja nagna mene i druge da koqemo djecu u kolijevke i starce. Tako. a ne samo narod. nekom su djeca pomrla. a odlu~ivao je i postupao vo|en `ivotiwskim nagonom najopakije zveri! Bezbo{tine i zla svakojaka. no vas `ali«. Marko veli da to pop \uro nije u~inio “iz bestiluka. zato {to je moj brat pop Mijailo prvi po~eo klati djecu u kolijevke. a nekome ku}a istra`ila i ostala bez potomstva. re~e: »Nemoj sam sebe tako ubijati. sve mi se pogubalo. I sami zlo~inci. “do wegova stara popadija. i wemu se ne nadam da }e `ivjeti. Wih je narod kleo i pquvao. Pop Jovo Vojvodi} iz Gluvoga Dola govora{e: »Ne}e od na{e ku}e ni traga ostajati. mo`e biti da je to Bo`ja sudbina«.« Marko re~e: »Ne srami se narod. Ku~a. gdje pjeva uz gusle. no mu je pusta ku}a zatvorena. te nas Bog nagrdi. Ne{ko: »Nema pravo niko da nas `ali. i kad mu on re~e da je iz Oraova. Ja ne poslu{ah. I ja sam imao tri-~etiri |eti}a. Ne{ko? Odavna te nijesam vidio«. te ih sad narod `ali kao {to ih je prije prokliwao. Nabrajaju}i kakav je i kolik bio “u~inak” pojedinih crnogorskih i brdskih plemena u pohari Ku~a. sad nijednog nemam `ivog. Ne{ko re~e: »Nije to Bo`ja sudbina. no ga zaklah. i Bogu platih. jedan mi se udavio u vodi. 276). no je kwazu }ef ~inio. nekom su poboqela. Stoke {to sam imao i od we `ivio.

kad su ga korili. ne bih lako opisao ni da je samo u jednom selu. no kao u svoju ku}u da je i{ao. rekao je: »Nijesam ja kriv. a drugi drugo. Jedni su jedno govorili. jer su vojnici boqu priliku imali da vi{e `ivotaÉ sa~uvaju. osobito sad. “I Bog zna koliko bi jo{ Ku~a poginulo da nijesu branili. Koliko je ovakve pri~e u narodu. a slijepac. Zatim mu je nabrajao po selima i plemenima {ta se kome dogodilo. no je kwaz naredio da se zakoqe i dijete u kolijevku« (1. 393). vojvoda Mirko nije mogao da prekr{i naredbu. “U prvi mah mislilo se da je crnogorska vojska u~inila onolika zla bez zapovijesti starijega.. re~e: »Neka.216 Ilija Petrovi} re~e: »Pod onim dubom zaklao je dijete jedan na{: eto ga slijep kod oba oka. a kori i kune one koji zlo ~ini{e. Po{to se nije moglo ni naslutiti kad je na Mora~i bio. dadosmo primjer narodu«. prekorijevaju}i sami sebe {to dopusti{e da se ono zlo u~ini. Pa je nabrajao poimence ko je i kako ka`wen. nro~ito otkad se ~ulo da narod zavidi onima koji odbrani{e. narod s razlogom osu|uje kwaza Danila. Ovo su posvjedo~ili glavari brdski i crnogorski. a vojnici su ih u velikom broju odbranili jedan od drugog na razne na~ine. a ne u svoj Crnoj Gori i Brdima. a ruke osu{ene«. Istina. ali se prije ni ovoliko nije smjelo. Odu{evqeno u zlo~in. iako se otvoreno ne smije. Zdravi mu re~e: »Vas `ali narod. 276 ). Nije se moglo vjerovati svojim o~ima i razumu.. mogao je da ne u~ini cio ovaj pokor i kaznu. da }e i pomisliti {to r|avo. a mi platismo od Boga toliko da se ne zna je li ko Bogu tako pla}ao«. Neki su ih odbranili govore}i . Glavari su pojedine odbranili da ih ne ubije vojvoda Mirko. narod je naga|ao »zarad ~ega u~ini ovo«. na {to slijepi odvrati da »ne zaslu`ujemo Bogu ni qudima da nas `ale« (1. kad se sve vi{e u narodu o ovom doga|aju govori. a sad se svako smije hvaliti i kazati svoje dobro~instvo. I cetiwski kapetan Lazo Puranov. Bogu fala. Za sva nedjela koja su u Ku~ima u~iwena. kao i {to bi se u~inilo da su ga poslu{ali i da nijesu branili” (1. dok se nije vidjelo koliko je vojvoda Mirko s tim zadovoqan. ali se brzo saznade da je kwaz Danilo naredio da tako bude. ~uju}i {to mu pri~a. kao kakva raspu{tena gomila. a osobito kad se govori o onima koje je Bog kaznio”. 277). da vam {to mo`e pomo}i«. jo{ vi{e ga okrivquju}i da ho}a{e vi{e biti zadovoqan da je vi{e zla u~iweno Ku~ima. {to smo ja i drugi ovo do~ekali. ali nare|eno mu jeste bilo. i to vojnici vi{e no glavari. Kapetan Pavi} Perazi} govora{e da »Ku~i one godine plati{e od nas kao {to niko prije platio nije.

do onome velikome krstu koji }e ih s ovoga svijeta ispratiti. koji su se nadali grbu ili krstu i medaqi. ili drugome daru u budu}nosti. Kapetan cetiwski Lazar Puranov. a da su zapovijed izvr{avali drugi bi broj poginulih Ku~a bio. taj se nije krio. koji se nijesu budu}nosti bojali. po~nu i oni braniti. Mladi vojnici. I mnogi je Ku~ spasao svoj `ivot time {to je kojega crnogorskog vojnika nazvao kumom i pobratimom. jer Ku~i nijesu tada kape crnogorske nosili. Neki su krili Ku~e odsje~enim granama s li{}em. oni koji su smjeli slobodno govoriti... gdje je {ume bilo. Tako su vojnici spasli mnoge Ku~e. Jer mnogi vojnici koji su se natjecali da sijeku Ku~e (koji su mirno sjedjeli u svojim selima i. Neki su ih preobla~ili u svoje haqine. pasji sine! Da li nijesi ~uo. niti se stepenu ni ordenu nadali. jer mu je kazano da »Ku~i nijesu ri{}ani« i da }e »gre{an« biti pred Bogom i pred sudom. bra}a Stefan i Ma{an Perkov Vukoti}i. jer tada ga onaj vojnik odbrani od drugog vojnika rije~ima: »To je moj kum (ili pobratim). Vido Bo{kovi}. no mi ga nemoj ta}i bez tvoje i moje zle sre}e. i di~e}i se pred narodom vi{e no da su turske mejdane dobili. koliko se moglo i kriju}i od vlasti. crn ti obraz. i ako ga ranije vidio nije. jer }emo se me|u sobom klati. hvale}i se koliko je koji Ku~a sa~uvao. onaj koji se nije tome nadao. kao {to ti i jeste. smijahu govoriti da je kwaz Danilo naredio »i djeca u kolijevke da se koqu« i da je rekao: »Udri Ku~a na Bo`ju vjeru. mimo bra}u!« za~u|eni na ovaj glas. Sula Radov Radulovi} i mnogi starci ove vrste. dobio bi odgovor: »Kako otkud mi je kum. ne misle}i na opasnost. gdje mi je sad rekao: »Od mene ti Bog i sveti Jovan«. pa su im crnogorski i brdski vojnici davali svoje kape.I drugo sve ru`no govorahu za kwaza i sve one koji ga poslu{a{e da onakva nedjela ~ine. Zar ne zna{ da je to jednako re~eno kao i kr{teno kumstvo?« Ovaj objesi ruke. ako Ku~a ne ubije i ne posije~e” (1. a najvi{e su ih sa~uvali kapama. Ali najvi{e su o zlo~inima u Ku~ima govorili. i zlo~ince osu|ivali. Ne samo da stari qudi kore . vi~u}i: »Ne udri brata Srbina. pa bio glavar ili vojnik. Koji su Ku~e branili. pop Risto Pileti}. nijesu bje`ali kao {to se pred neprijateqem tokom boja mo`e pobje}i). a ne zna{ mu ni ime«. ne zna {to ga na|e. Ako bi mu drug rekao: »Otkud ti je kum. Crnogor~e. u po~etku su krili od vlasti. no je rado pri~ao o onome {to su on i drugi u~inili. kad vide nekog vojnika da brani Ku~e. Vule Nikolin Markovi}. ako ga druk~ije uhvatiti ne mo`e{!« . vi{e su krili ako su nekog Ku~a sa~uvali od pogibije.CRNOGORSKA POHARA KU^A 217 dru`ini kako »}e se osramotiti ako ubiju svoju bra}u«. ako mi kuma (ili pobratima) ubije{«. 277-278). a poslije svi se kaza{e jedan drugom.

umeo je izgovoriti i slede}e: “Mi smo malo {tete podnijeli prema sramoti i grehoti koju Crnogorci i sada podnose”. ^ak i posle dosta godina. koji bjehu u strahu od kwaza Danila i srpske sloge. no velim da je Crnogorcima ve}a i da je wino srce `alosnije od na{eg kad o tome pri~aju”. Sramota i grehota crnogorska.218 Ilija Petrovi} zbog toga. Marko je dobro znao da se Srbi boje Boga i kletve. na tursku `alost i {tetu. Turci. i ako nam za ~udo bi. [to se samog kwaza Danila ti~e i wegovih postupaka u Ku~ima. 278). uz po{alice i smeh. no brane i prijete svakom sramotom. kao na ispovijedi. to su zborili Turci razbojnici i pustahije. koji je stravi~nom poharom “srpska srca ubio i zaplakao”. narod “sve ru`no” govora{e za wega. a me|u Turcima sve su o~uvane. no mi koji se grabqasmo da vi{e posije~emo. mi{qahu da }e dobiti time {to }e Srbi od Srba bje`ati k wima i utok tra`iti. Takvi su se vojnici pravdali. 455). Na prigovor da je ku~ku nesre}u nazvao “malom”. veseli. tada po~esmo i mi braniti. Ja priznajem da je bezbo`no zamahnuti po tak- . kao {to je ponegdje i bilo. Mnogi su se vojnici. no i svaki vojnik koji malo vi{e karaktera ima (1. a jo{ vidjesmo da su boqi oni {to brane. 278). ponegde. blagodare}i Bogu {to su do`ivjeli da im se ispuni davna `eqa da se. on bi rekao: “Ne ka`em da je mala. misle}i: ako poginu oni {to brane. govore}i da im je tako re~eno i da su mislili da }e zlo u~initi ako bi i jednoga Ku~a ostavili `iva: »Kad vidjesmo druge gdje ne sijeku. me|u Ku~ima. I vi{e je narod `alio kwaza i op{ti gubitak nego Ku~e. te da su jednako umeli ceniti i nesre}u ku~ku i sramotnu nesre}u Danilovu. 278-279). kako smiju braniti od suda. ostali ne” (1. znao s kojim Crnogorcem zapodenuti razgovor o pohari. jer se i kroz jedno i kroz drugo prelamalo tursko zadovoqstvo srpskom nesre}om. podsmijevahu se Srbima koji su me|u wima `ivjeli. Jer. Mada “suvi{e tu`no i gre{no bje{e {to je s Ku~ima u~iweno. neka i mi poginemo od suda. Ku~i i Crna Gora sjedine. ali. jer o`ivje i oveseli se i najgora turska sirotiwa. da nam ne ugrabi drugi i re~e pred gospodarom: boqi sam od tebe« (1. svi po Brdima i Crnoj Gori uzdisahu i bolnim srcem tu`ahu zbog turskog veseqa nad doga|ajima u Ku~ima. kunu ih ili preziru (1. A bilo je Crnogoraca koji su svoj “ru~ni rad” u Ku~ima krili i od svojih `ena. jedan drugom `alili kako su neke Ku~e na vjeru ubili. da im se ne rugaju. Ali branili smo. kad je poneki Ku~. Turci. nabrajaju}i sve {to su Crnogorci u~inili Ku~ima i najposle im i crkve poharali. na sjednicima. moglo se ~uti “kako su Crnogorci neke starce sjekli kad su ih srijetali s dobrodo{licom.

vrati{e se na prazna zgari{ta tek kad se. kazuju da ih je vojvoda Mirko prevario. Ku~i dvojako pogibo{e: jedno od Crnogoraca. koja je.CRNOGORSKA POHARA KU^A 219 vom. ne bi ni{ta. a mnogi koji ga nijesu poslu{ali pali su u nemilost. . nije htio da bje`i. no su mislili da. Ovakve divqe bestije i bezbo`nici nadali su se nagradi od kwaza i dobili su je. nijesu posjekli. znamo koliko bi jo{ Ku~a poginulo. Ku~i im nijesu u~inili sve {to bjehu zaslu`ili: zaboqe{e ih wihove muke kad vidje{e kako Baco i Spaho. a s wima i Ku~e koji do|o{e na Mora~u i uvedo{e vojsku u Medun” (1. najprije kwaza. Dragoje Bo`ov. Sa svojom neja~i. trpe}i glad i golotiwu i sve od ~ega du{a qudska `ivi. popalio je i plijenio sve {to se moglo. Protjerani su morali ostaviti Ku~e praznih {aka. Ku~i na wih sa`ali{e. Da je svako poslu{ao kwaza. to bi bilo kao da ne slu{aju nijednoga. dok si pod wegovom vla{}u. Ipak. a drugo od samih sebe. Na pitawe ko Crnogorce nagna da ~ine to {to su ~inili. samo je u gradu Medunu ostavio jedan broj Pipera i Baca Dragojeva s nekoliko Ku~a. Ku~i se skupe. po{to je kao velikokrivce strijeqao Jovana Nikolina iz Bezjova i \ura Novakova s Lije{ti. “kako }e sud postaviti i Ku~e s Crnom Gorom sjediniti. `ivo i mrtvo. ako ne poslu{aju jednoga. Da ti je ~uti kako narod za to kune kwaza. u zlo doba. pa sve one koji su ga poslu{ali. Poslije odlaska vojvode Mirka nastade u Ku~ima jo{ ve}a zavada i me|usobna borba. Vojvoda. Podrazumeva se da je Marko Miqanov posvetio pa`wu i danima iza upravo okon~ane pohare.. odgovor je glasio: “Nagnao ih je onaj {to bi i tebe sad nagnao. po{to je pala na zemqu. koji su se predali na vjeru. Oni koji su se prikqu~ili vojvodi Mirku a ne bjehu pobjegli s crnogorskom vojskom. Uz psovke i kletve. {to im je rekao da nije grehota Ku~u zlo u~initi... poslu{ali su ga oni koje je sav narod prokleo i popquvao. otac Bacov. taj je bo`ji otpadnik. i ko ne bi gospo dara poslu{ao. 452-453). I tako.. pre upada u Ku~e. jo{ izgovorila: »Bi {to bi«. nijesu umjeli napraviti razliku izme|u Boga i gospodara. misle}i da je to istina. oni su po Brdima i Crnoj Gori kao prosjaci skitali. no je grehota ne u~initi sve {to mo`e{ i {to gospodar re~e. a vi se rugate glavi Joka Pejova. Baca i dru`inu. koje ne bje{e vojska ubila. a wega posjekli kao i wegova tri sina. I podrazumeva se da od obe}awa vojvode Mirka datih na Mora~i. liju}i suze. tjerani su kao izdajnici. no se zatvorio u svoju ku}u. i potom krenuo s vojskom ka Cetiwu. Posle pohare. koji su Ku~i zapalili. udare na grad i zarobe crnogorske vojnike i Baca s dru`inom. A bestije.

ohrabreni time. Ku~i. Wima se ~inilo da u Crnoj Gori i Ku~ima ima dosta sile koja }e se usprotiviti Turcima”. gospodari Turcima a ne Turci wima. Oni se vrati{e ku}ama sre}ni. na{li nesre}u. koja presudi da Ku~i ostanu u turskoj granici. i kwaz im postavi senatora. perjanike i drugi sud. Ali kwaz Danilo i ruski konzul lijepim rije~ima umawi{e Ku~ima brigu i sramotu. godine.. obe}avaju}i im da }e za glavare postaviti iste one iste koji su bili odre|eni da se strijeqaju. kao {to ste po~eli. a ko bi i{ao k wemu da smo se nadali i malome zlu. kapetana. ~ime onemogu}i{e Ku~e da juna~ki brane svoje ku}e i neja~. Kwaz Danilo je preko popa \oka Mila~i}a i drugih pozivao Ku~e da do|u na Cetiwe. najve}i im jad bje{e {to se nazva{e izdajnicima i {to crno ime nadjenu{e sebi i svome plemenu. a ne ovome ne~uvenome porazu?« Ku~i su im za ovu priliku vjerovali da su. nijesu se mnogo ni na ruskog konzula okretali. pa ako do|e muka od Turaka zajedno }emo ginuti. kad su oti{li kod kwaza i sjedinili se s Crnom Gorom. sad do|e red da im sve sramotno plate. a sami sramotno pogibo{e kao nikad. Kad je kwaz Danilo ~uo za takav strog i uredan sud. kao da idu puze}i Turcima.220 Ilija Petrovi} oni su govorili: »Nadali smo se sre}i i jedinstvu. a osladi i osna`i krvnika Tur~ina”. te malo zaboravi{e na tek mi nulu nesre}u. Ovo je bilo u septembru 1858. tra`e}i sre}u. kao {to je rekao. No nije mnogo trajalo. s Rusijom i Crnom Gorom. No sad se ponizi{e. Ne treba da pi{em kako je ovaj crni glas djelovao na Ku~e. {to se ono veli. i ne}u vas pustiti prije no Cetiwe pustim«. Tada kwaz Danilo pozove glavare ku~ke i kaza im da su ostali u turskoj granici i da treba Turcima i}i. Ku~i. i ne znaju}i da turskom dr`avom ne mogu suditi druge dr`ave. zlatna brda: da }e izraditi kod Turske da Ku~i sami sebi sude. misle}i da su oni. Ovo obe}awe obradova glavare. obe}avaju}i im. i to oni isti koji su pod kwazom sudili. Oni su mislili. To {to su stotinama godina Turcima prkosili i klali se s wima. I svu sramotu na sebe primahu zbog toga {to uvedo{e vojsku u grad. preko ruskog konzula.. da }e se osvetiti Turcima i da }e oni pjevati a Turci plakati. poru~io im je: »Dr`ite se. I tako po~e{e strogo i ~vrsto suditi narodu. sokolovi. . jo{ stro`e no kad bjehu pri kwazu. preziru}i Turke. i}i onakva i onolika plata kolika im je od kwaza i{la.. Poslije dugog dogovarawa oni prihvate poziv i odu na Cetiwe.. dok do|e komisija evropska. te plati{e od Ku~a i od vojvode Mirka. Oni sami sebe okrivqavahu {to u~ini{e “da koqe brat brata Srbina. da }e glavarima. a Turci da s Ku~ima nikakva posla imati ne}e.

jer bi i kwaz i sva Crna Gora propali od Evrope i wenoga suda. Dok su vojske tako stajale jed na naspram druge. Ku~i se onda navrh Li~nika pobi{e s turskom vojskom. no se vrati natrag. onda }u pustiti moje vojnike na hiqade«. Turska jugozapadno. Pa{a naredi da se gradi grad Medun i utvr|ewa od Meduna do Podgorice. “Vo|a ove vojske bio je vojvoda Ivo Rakov Radowi}. nemoj pustiti vojnika crnogorskoga u tursku granicu. a ku~ki glavari popusti{e i odo{e kod pa{e u Podgoricu. ako ne vi{e. prema Podgorici. te ovako izdajni~ki pustismo i prevarismo Ku~e?« Ivo. Po{to su Ku~i oti{li iskraj Iva. te je sudio narodu s ku~kim glavarima.CRNOGORSKA POHARA KU^A 221 Ku~i bez odbrane crnogorske. kojima su Turci platu davali. govore}i: »[to u~ini. Vojvoda Ivo ne pusti crnogorsku vojsku da pre|e tursku granicu. onda ne vredi ni ti nama da pomogne{. barem stotinu vojnika. u Ku~ima. ali vojvoda Ivo ne pusti svoju vojsku. Ku~i su mu na te rije~i ovako zahvalili: »Po{to nas Turci izgore i protjeraju. Ku~i su zauzeli polo`aje u orahovskom selu Lazorcu. stigla je crnogorska vojska. s jednom rije~i da vam ka`em: ne smijem vam pomo}i u turskoj granici prije no vas Turci popale i pretjeraju vas i neja~ u crnogorsko zemqi{te. pokazao im je pismo kojim mu kwaz nala`e: »Natrag s vojskom. ni Bog tebi«. serdar Vuko Milo{ev i drugi glavari od vojske prekoreli su Iva Rakova. Nekoliko Ku~a oti{lo je kod wega da mu i{tu vojsku da udare zajedno s Ku~ima na Turke. Jedan turski vojnik ako presko~i u na{u granicu. koji su se zvali mexlis (vije}e) i zaptije (redari. pa ja da vam pustim vojsku u pomo}«. serdar Jole Pileti}. iz Wegu{a. da se opravda glavarima i vojsci. U tom je sudu bilo stotinu ku~kih glavara. a kad je Odo-beg digao vojsku na Ku~e i stigao na Korita Hotska. Po{to Turci presko~e na{u granicu. gde je bila granica izme|u Turske i Crne Gore (Crna Gora severoisto~no. I jo{ je pisalo da konzuli prijete kwazu {to je slao vojsku tamo. Vojvoda je rekao: »Treba da se jednom pobijete vi Ku~i sami. policajci). jer }emo propasti i ja i Crna Gora«. Zabit nije imao ovla{}ewa da i{ta pre- . tada }u ja u winu. u koje namjesti tursku vojsku. obuhvataju}i i Ku~e). Tako i sudnicu (po turski hu}umet) na~ini kod grada. samo da vide Ku~i da su zajedno s Crnogorcima?« Vojvoda Ivo im je rekao: »Ne smijem vam pustiti jednoga vojnika preko granice. Ku~i su ga pitali: »Za{to ne pusti{. Uzalud su drugi glavari crnogorski i vojska tra`ili da pomognu Ku~ima. no on. odbijao je sve takve zahtjeve. do reke Tare. na Kr`awu. ili pedeset. Tako na re~i. u koju postavi jednoga turskog zabita (administratora). kao zapovjednik.

. Ku~i su mogli tog zabita mijewati kad god su htjeli i tra`iti drugoga. po `eqi. Marko Miqanov svedo~i.. jer nijesu nigdje iz grada izlazili. a osobito su okrivqivani glavari.. no se zakrvi{e me|u sobom i po~e{e primati darove i mita od Turaka i nadjenu{e sebi crno ime kod svoga naroda”. a {to su za narod ~inili to im se ~ulo i vidjelo. zatim otimawe i kra|e. a to je mogao s punim pravom ~initi (jer je ku~ku nesre}u pratio izbliza.. od Drekala do Perute Radowina Petrovi}a. a cijeli se Ku~i nijesu nikad pobili za to vrijeme. “nijesu bili gospodari narodu. ~esto i bez ikakva uzroka. Ova su ubistva ~inili pojedinci. Po{to kwaz nije mogao . kao Lalu Drekalovu {to je dolazila plata od Mqetaka. no je od mnozine mawe imawa imao. kad ustaju oko wih svi.Ku~i su umjeli sa~uvati svoju slobodu u najte`a vremena i kad im je granica s Turskom bila do Ribnice i dovrh Doqana. Ku~ima je krenulo naopako.. a ne sami tro{ili. da su Ku~i bili na stalnom udaru Danilovoj zlovoqi. a Ku~i su. Da vojvode Petrovi}i nijesu radili za svoje bogatstvo mo`e se vidjeti i po ovome: nijednome od wih ne mo`e se poznati da je {to imao vi{e. ili. i natrag. bili slobodni kod ku}e i slobodni u pazare. No po svemu se vidi da su oni te pare za narod upotrebqavali. osobito poznije. osim xadom od Meduna do Podgorice. vojvodama Petrovi}ima {to su davali ruski carevi i carice u ime plate. koji su bili stotinama godina robqe tursko. Ali se izme|u wih odr`avala stara navika: stalna ubistva oko najmawih stvari. ovima posqedwim namjera je bila da zavade i za krve bratstva u Ku~ima.. {to su uspjeli. sami sudili. a oni su bez wega mogli. kao kwa`ev perjanik). ili boqe `ivio od svojih seqana. Pomiwu}i ku~ke glavare kao krivce za plemensko nazadovawe. i iz Ku~a i sa Cetiwa. istakao da prve ku ~ke vojvode.. a sad. osim ako su mu druge dr`ave {to davale. Docniji glavari. posqedica toga bila je da su Turci podigli grad na Medunu”. Turci Ku~ima nijesu smetali. U narodu se nigdje ne ~uje i ne vidi traga od bogatstva Petrovi}a. Za ovo su najvi{e krivi glavari i mije{awa sa strane. ne ugleda{e se na prve. “Sramota pade na Ku~e”. ne samo pore|ewa radi. kao Bracan \urov Ivanovi} sa dru`inom. najvi{e Baco Dragojev i pop Spaho Bo`ov. Nigdje se ne mo`e opaziti da je neki vojvoda Drekalovi} uzeo pare od naroda za svoj trud i tro{ak. jer su se istim parama crkve gradile u Ku~ima.222 Ilija Petrovi} sudi bez ku~kih glavara. no sluge bez plate i u~iteqi narodni. “U to su vrijeme Ku~i pre`ivjeli grdwu i anatemu od kwaza Danila i vojvode Mirka i mnogih drugih wihovih pomaga~a. a i `ivio prostije. Marko Miqanov je.

Woj je vi{e puta te no}i govorio Pavi} Radovanov. no da mi je imati blago koje ne}u nikad ste}i«. da je svako gre{nik a niko pravedan. Pop Milovan Rado{evi} iz Klopota govorio je Bratono`i}ima. ni Evropa. Ja ne znam je li igdje bilo da se protiv jednog naroda vi ~e tako slo`no. ni Rusija. bi nare|eno da se ~ak i udata. a ja }u prvi po~eti«. pre svih Drekalovi}ima. On se pravdao da to nije rekao. me}u}i ruku na prsi: »Odvajajte k}eri Drekalovi}a. Potkr{anin. stotina{ iz Lijeve Rijeke: »Vrati. Bio sam na sjedniku kod kapetana bratono`i}kog Milovana Radojeva u selu Kisjelici. a doma}in da mo`e drugu tra`iti i ponovo se o`eniti. sa Sjenice. pa ho}u da je otjeram i drugu da uzmem« (1. niti da im se daÉ k}er. kazuje i podatak da “od Cetiwa bje{e do{la naredba da se niko djevojkama od Drekalovi}a ne `eni. no kao da su to oni. majka mu je bila k}i Luke Mijatova ^ejovi}a. ali k}er Drekalovi}a niko nije otjerao. Ovo je Bo`ja nepravda. i izgradi se Medun. I. Sa koliko su se mr`we cetiwski Petrovi}i odnosili prema Ku~ima.CRNOGORSKA POHARA KU^A 223 sa~uvati Ku~e no pripado{e Turcima. Stanko mi se nije pravdao da to nije rekao. Bratono`i}a. ali se nije smio zakleti. Glavari vasojevi}ki koji i|ahu sa Cetiwa bjehu svrnuli kod wega na konak. kad smo rat s Turcima imali. Savom Milovanovim Ivanovi}em. djevojko. kakve nije padalo na druge narode” (1. kao da Drekalovi}i nijesu Srbi! Drugi su mu govorili: »Kako da uzme tebe. ja mi~em na svoju du{u. presten Drekalovi}u. koja je od Drekalovi}a. Ku~i. mislilo se da }e srpski narod odmah ustati na Tur~ina i da takvu priliku za svoje . sva ta sramota pade na Ku~e. 283) Takvih je pri~a bilo mnogo. oni postado{e izdajnici. na samom kraju Markovog svedo~ewa o crnogorskoj pohari Ku~a. sami svojim ~eki}em skovali. Stanko Stefanov. Popova `ena bila je k}i Dragoja Bo`ova i rodila mu je sedam sinova. Srbina«. govorio je: »Vi{e bih volio da mi majka nije od Drekalovi}a. ispro{enu za Drekalovi}em. kad ima{ `enu i djecu s wom?« On je odgovarao: »Ta `ena mi je od Drekalovi}a. pa uzmi mene. nave{}emo i nekoliko wegovih re~i o posledicama koje cetiwski zlotvori nisu imali na umu kad su krenuli u ostvarewe svojih ~udovi{nih zamisli: “Godine 1862. kao da za to niko kriv nije bio: ni kwaz. Milovan ima{e k}er. i od mnogih drugih istoplemenika gdje govore za wu da je bila »kraq `enski« me|u wima. iako se pakosno govorilo da je to najgori rod qudski. mo`e otjerati iskraj vjen~anoga mu`a i svoje djece. Slu{ao sam od barjaktara Spasoja Nikolina Gili}a. 279-283).

. ve} pomiwana crnogorska emigracija u Beogradu. no je tada isti taj narod bje`ao od kwaza i wegove vojske i kod Turaka uto~i{te tra`io. “da ne bjele`im ovdje koliko je nevaqalstva bilo. Opet su im govorili: »Sve se u Ku~ima bez kwa`eva pitawa u~inilo i svako se kaje od toga zlo~instva. Ma{ut Mili} bje{e doveo Mirku na vjeru jedno mom~e ku~ko. baba i sijedih staraca. da koqe brat brata. boqe }e te izvijestiti o toj svojoj {teti i sramoti koja ih nagna da sami sebi izdaju i Turke brane. a prilika nam se pokazala za ota~astvo i vjeru hri{}ansku«. i biju bra}u Crnogorce i Br|ane” (1. na kakav nebratski i nehri{}anski na~in Va{ stric i otac prisajedini{e Ku~e Crnoj Gori. Na wihovu vje~itu bruku i sramotu. no udrite Tur~ina krvnika! Pomozimo bra}i i sebi kad smo hri{}ani. a koje djevojaka. Na `alost. a ova ih opet nije bila kadra da ~uva i brani od obijesti i nasiqa arnautskog. bra}o. ikone. narode! Na{i }e popovi. Po{to Ku~i. narode. za ~asni krst«! Od naroda se drugog odgovora nije ~ulo. zaista. dignu vojsku na bra}u svoju. a ne od svoje bra}e«. Narod je odgovarao: »I Ku~i su hri{}ani. ne k Turcima. 440). a krstovi. nijesu smjeli sami da se prisajedine Crnoj Gori. i {to je istiniti fakt. pa jo{ u vojsci puste ovakav stra{an i u`asan glas: Ko posije~e ku~ku glavu dobi}e zlatnu medaqu! I. ikone..224 Ilija Petrovi} oslobo|ewe do~ekati ne mo`e. Narod je odgovarao: »I Ku~i su od bra}e poginuli glavom i imawem. da su ~ak klali djecu na maj~inim prsima. . pa su od kwaza i wegove vojske poginuli«. no samo: »Bje`i k Turcima« (1. No ovi dva bratoubice i krvoloka ne pristanu na to. No. koje bija{e zarobio. veka objavila je poruku kwazu Nikoli: “Evo. barjake crkvene. krajem 19. pa se ne bojte onda ni od tu|e vojske. U veza s poharom Ku~a. krste. iznijeti pred kwaza i wegovu vojsku so i hqeb. 439-440). Uzalud su stare{ine govorile narodu: »Ne bje`ite k Turcima. kao crkveni i narodni sve{tenici. Viso~anstvo. ve} namisle da ih silom oru`ja prisajedine. i to slobodni podjarmqenoga. no samo da ka`em toliko da su se Srbi i Turci zajedno bili s Br|anima i Crnogorcima dokle je rat trajao. Ako do|e{ u narod. barjaci i drugo crkveno sve je ugrabqeno i kwazu na Cetiwe poneseno«. i pored wihove najboqe voqe. ne bi tako... oni su `eqeli da do boqih vremena ostanu i daqe pod Turskom.800 lica. Pri~aju. I daqe. Crnogorski emigranti Iz daqine. Opet su vikali: »Ne boj se. da je ovdje Va{ otac pokazao kako ima pasje i okorelo srce. koje lude djece. ali istinito. Tu je poklato preko 1. koje momaka. boj je bio stra{an i u`asan.

osobito pla}awe danka. najvi{e na Cetiwu. Kad je vojvoda Mirko do{ao s vojskom na Bio~e na Mora~i. godine zaista i sjedinili sa Crnom Gorom. 148-149) iz Ku~a. ta pogre{ka nije izbegla. koji je ostao uza svoje glavare. Nekako ba{ u vreme kad je kwaz Nikola vodio svoj privatni rat protiv Ku~a. {to je zaklao jedno mu{ko dijete od pola godine majci u krilu. onako nemarno i hladno rekao: ne primam wegovu vjeru! pa naredio. i vode}i ra~una o snazi onovremene politi~ke vlasti u Crnoj Gori. pri jednoj sva|i u Beogradu. Ovu je poharu op{irno ali na `alost i dosta pristrasno opisao vojvoda Marko i time se ogre{io o vrednost svoje kwige. borave}i u Ku~ima i u Staroj Crnoj Gori. Quba Kova~evi} svakako se nije i s druge strane obave{tavao o toj pohari. me|u Ku~ima je tada bilo dosta prevrtqivih qudi. te nisu bili iskreno za to jedinstvo.. ve}ina Ku~a pre|e na stranu vojvode Mirka. Erdeqanovi} je. a osim toga i red koji je hteo vladika Petar II zavesti. nai|e me|u Ku~ima na veliki otpor. Tako su se Ku~i 1831. Me|utim.. Tek za vlade kneza Danila obnove se poku{aji za sjediwewe sa Crnom Gorom. te joj se sinovqa krv prolila na grudi! Ma{uta je docnije.CRNOGORSKA POHARA KU^A 225 Mirko je. Ali se i toga puta nai|e na plemensku samo`ivost i tvrdoglavi otpor nekih glavara. koji su primali i tursko mito. on je slo`io slede}u pri~u: “Me|u Ku~ima je bilo u to vreme qudi koji su radili i na sjediwewu Ku~a sa Crnom Gorom i radi toga i{li najpre vladici Svetom Petru I a posle i Petru II. Pri~alo mi je vi{e qudi da je vojvoda Mirko poku{avao skloniti one Ku~e vi{e Bio~a da se izmire sa wim i da ga puste u Ku~e. stukao Ivo Jovov Ivanovi}” (prema 45. ne dr`e}i stranu ni jednima ni drugima. Ku~ima su i daqe postavqali vojvode Turci. da se posije~e. a tre}i dio Ku~a ostane po selima. `ali Bo`e. No. od raznih svojih sagovornika ~uo najrazli~itije pri~e o crnogorskoj pohari Ku~a. prema wemu se namesti onaj deo Ku~a. prisajedini Ku~e sa Crnom Gorom i da kazni neposlu{ne glavare. koji se ~ak ne ustezahu tra`iti tursku pomo} protiv ovih te`wa. te se. Knez Danilo je bio poslao vojsku sa svojim bratom Mirkom. Posledica toga je bila Druga pohara Ku~a 1856. da milom ili silom. Na osnovu svega {to mu je moglo biti ispri~ano. {to je ovaj u isti ~as na o~i Mirkove u~inio. Jovan Erdeqanovi} Pri~a iz kwa`evske senke. a sa wima i 40 podgori~kih Turaka. godine. Ali oni nisu hteli za to ni ~uti i {ta vi{e jedan od wih. Glavna je stvar u ovome. a popu Stevanu iz Dupila (Crmnica) dade zlatnu medaqu. Bewo No- .

Vojvoda Marko opisuje. a Qubi Kova~evi}u {to se nije “i s druge strane obave{tavao o toj pohari”. a sve ostalo {to je naveo Marko Miqanov u potpunosti potvr|uje. \or|evi} je pri~om o crnogorskoj pohari Ku~a uspeo da zbuni i svoje ~itaoce i sebe. da su mnogi vojnici sekli glave ~ak i deci u kolevkama i starim i bolesnim qudima. da je Erdeqanovi} boravio u Crnoj Gori i gra|u za svoje djelo prikupqao kada je kwaz Nikola bio u zenitu mo}i svoje vladavine i kada je na sve na~ine nastojao da izbri{e tragove i spere krv sa ku~kuh litica koju su prolili wegov stric i posebno otac” (45. kad ka`e da je i sam slu{ao “da su mnogi vojnici sekli glave ~ak i deci u kolevkama i starim i bolesnim qudima”. Erdeqanovi} zamera vojvodi Marku {to je poharu opisao “dosta pristrasno i time se ogre{io o vrednost svoje kwige”. Uz to vaqa imati na umu da je Marko Miqanov bio savremenik. a da je Erdeqanovi} u Ku~e do{ao pola vijeka kasnije. Najpre. sve se okre}e na to da u pitawu ipak nije bila nikakva »dr`avna politika« niti vi{i interes Crne Gore ve} zloba i pizma uskogrudog i pako{}u optere}enog crnogorskog kwaza. makar posrednog uticaja. Mada je kwigu o crnogorsko-austrijskim odnosima pisao s vrlo ozbiqnim namerama. Erdeqanovi} se. te ih donosili vojvodi Mirku. vikne s vrha Reta. Zato je crnogorska vojska. 138). Ovakva uvreda ujela je za srce i vojvodu Mirka i vojsku. kada su grobovi `rtava pohare Ku~a bili odavno zatravqeni i sje}awa neminovno izblijedjela. koja je bila s wim. jula 1854. pusti}emo vas u Ku~e«. a i ja sam slu{ao. i sama mnogo preterala u postupawu s porodicama neposlu{nih Ku~a. zbog ~ega je Porta energi~no protesto- . Crnogorci opqa~kali neka sela u Hercegovini”. ako se zna da je kwaz Danilo poslije svega. on Budu Simonovi}u daje za pravo da mu ocenu Markove pri~e o crnogorskim zlo~inima proglasi proizvoqnom. brda nad Bio ~em: »A ko mi dovedete kwegiwu crnogorsku da joj na~inim jednoga Drekalovi}a. No. Vaqa tako|e napomenuti.226 Ilija Petrovi} vakov Petrovi} s Kosora. on ka`e da su “5. “A sve izgleda ~udnije i paradoksalnije. i to sigurno nije bilo bez zna~aja i odre|enog. te se Markova pogre{ka nije izbegla. 65-66). samo dvije godine kasnije. Vladan \or|evi} Sasvim “zbuwene” pohare. “ne izja{wava samo o broju `rtava. 137-138). kad je s medunske strane u{la u Ku~e. Za ovo divqa{tvo mawine pala je posle sramota na celu vojsku” (8. hladnokrvno popustio pred zahtjevom velikih sila i bez zrna baruta dopustio da Ku~i ostanu u granicama Turske” (45. istina. ve} zreo ~ovjek kad se ovo de{avalo.

CRNOGORSKA POHARA KU^A 227 vala. Crnogorci su popalili sve. i krvavo ugu{i pobunu” (16. otac Kraqa Nikole. a kwaz Danilo odgovorio da “on nije u stawu da zadr`i svoje podanike. Ku~i su pohitali posle da pomognu bra}i Crnogorcima i borili se do posledweg ~asa borbe ostavqaju}i svoje ku}e i svoja imawa na milost i nemilost Turaka. Ku~i i Bjelopavli}i i »zbaci{e kwaza zbog stra{qivosti« jula 1854. wegov vojni pohod na Bjelopavli}e.000 qudi ugu{i{e i tu bunu krvavo” (16. U tome vremenu Ku~i su se borili s Arbanasima po Komovima. Danilo je imao muku dok je spre~io da zbog toga ne do|e do rata sa Turskom. godine. koji je svaku kalendarsku godinu vladavine kwaza Danila pojedina~no . Danilo I di`e tri hiqade svojih vernih Katuwana. U jednom svom govoru u Narodnoj skup{tini Kraqevine Jugoslavije (1924). Tomo Oraovac ka`e da je “godine 1856. Du{an Vuksan O pohari premalo pisao. `ao mi je da ka`em. ali je o~igledno da je isti doga|aj smestio u dve godine. \or|evi} veli da se “u leto 1856. Ne zna se kako je \or|evi} doveo u vezu “nerede” izme|u Bara i Crmnice sa “novom bunom” u Ku~ima. rodom Li~anina. Pipera. Kod Du{ana Vuksana. desi{e neredi na granici izme|u Crmnice i Bara. Da. Tomo Oraovac Sa skup{tinske govornice. Piperi. Nijesu {tedjeli. o prvom upadu nije imao ni jednu jedinu ~iwenicu. Usled toga buknu nova buna u Ku~ima protivu Kneza. opqa~kali sve i uni{tili sve. ^ak i ako se zanemari wegovo nepoznavawe zemqopisnih prilika u Crnoj Gori i wenoj okolini. na primer. osniva~a i urednika cetiwskih istorijskih Zapisa. Vojvoda Mirko i Cerovi} sa 3. crnogorski Kwaz Danilo i Vojvoda Mirko Petrovi}. isto kao i mnogi drugi. Ku~a i Bjelopavli}a. ali on. koju vaqa vezati iskqu~ivo za onaj sramotni Danilov dolazak na Troji~ki sabor pod Ostrogom i. godine. desilo se to zbog toga {to je znao da su Crnogorci dva puta upadali u Ku~e. 101). mora se postaviti pitawe pomo}u kojih je trikova uveo Ku~e i Pipere u “pobunu” iz 1854. Ne{to kasnije. 95). poveo skoro svu crnogorsku vojsku i udario na Ku~e. najverovatnije. oni su tako poimali svoju du`nost” (44. jer Brda nisu posebna administrativna celina izvan. ni dijete u utrobi materinoj. i vite{ki Crnogorci mjesecima odbijali Turke. potom. godine. Usled ove izjave pobuni{e se Brda. a to isto pleme 1862. kad je turska sila udarila na Crnu Goru. 24-25).

i da je. / krenuh jutros u zoru bijelu / i razredih tvoje sokolove. a na wihovo mesto ubacivani izve{taji koje je Danilo. jula/6. jo{ tokom Danilove vladavine uklawani. Kako u Turskoj nikakva reda i zakonitosti nema. m. te da je on tamo poslao Crnogorce da mir povrate.228 Ilija Petrovi} obradio i u “svom” glasilu objavio u vremenu od 1931. juna/10. . to smo u~iweli / i 50 glava okinuli. udare nenadno na mirne pograni~ne `iteqe ku~kog okru`ija. Odmetnici su na{li pribje`i{ta u podgori~kim i hotskim Turcima i nezadovoqni samo time {to su ih pod za{titu uzeli. Danilova pri~a o ku~ko-bratono{koj zavadi. naravno. a protivnici kazne. jula bio je Mirko u Ku~ima. da se mir povrati. a druge u ropstvo odveli. kojim ga skoro ~etiri nedeqe dana po pohari izve{tava “da Turci podbuwuju pograni~na mjesta crnogorska.790 redova. otpravio sam Crnogorce u pomenuto okru`ije. Na takvo pravdawe ukazuje i Vuksanov zapis da nema dokumenata o pohodu crnogorske vojske na Ku~e. 6). / do dva druga te dosta r|ava. Moglo bi se iz ovog kwa`evog pisma zakqu~iti da su Drekalovi}i krajem juna (po starom ra~unawu) napali na Bratono`i}e. godine. te posqedwima protiv prvih davali pomo}: »Za preduprijediti svaki doma}i neporedak i mete`. on se mo`e pratiti po prepisci s konzulima” (4. naravno. koju je nazvao “ku~ka afera”. ako ih je i bilo. Tako su koncem juna zavadili plemena ku~kog okru`ija Bratono`i}e sa Drekalovi}ima. / a drugije nije poginulo. A obrada pomenute prepiske zapo~iwe kwa`evim pismom ruskom konzulu Gagi}u od 25. kwiga XVII. sveska 1 . ubijala i sjekla qude. pri~om o turskoj vojsci koja je 17/29. okupe vojsku.januar 1937. Gagi}u. slao konzulima kao zvani~ne.januar 1937. avgusta. kao i slawe crnogorske vojske da tamo povrati mir. meni ne ostaje drugo ve} jednako na vje~noj stra`i stojati i braniti se od navale varvarske« (4. dragi Gospodaru. / Bogu fala i Petru svetome. . ~ista la`. vaqda zbog toga {to je cetiwski Arhiv “prazan” izvornim tragovima o pohodu na Ku~e: “28. a druge u ropstvo odvela”. po{to su oni. Tako|e. prema tome. na poharu Ku~a. sveska 1 . on nastoji da sebe opravda za zlo~ine koje je wegova vojska po~inila u Ku~ima tokom pohare. otkuda izvje{tava Kwaza (u desetercu!): »Pozdravqam te. do 1937. s la`nim podacima. ubijali su i sjekli qude. 6). te 17 o.Drugih dokumenata nema o ovom pohodu. / {to smo k}eli. na 183 {tampane strane. jula udarila “ne nadno na mirne pograni~ne `iteqe ku~kog okru`ija. zbog ~ega im nije ni bilo do napada na Bratono`i}e. nema. Do 7 ura sve fatam«. kwiga XVII. u ukupno 8. utro{io je punih sedam redova. nije bilo poznato da su Ku~i tih dana imali dva oru`ana sukoba s Turcima.

Danilo jo{ podse}a da su “evropske sile za vreme ratova hri{}anstva protivu nekada{weg nadmo}nog islama zvali Crnogorce u pomo}. 2. Francuzi i Englezi upoznali su se od godine 1806-1814. mo`da. juna 1856. poslao svog a|utanta caru Napoleonu III. na koje je. Po prilici. pre eventualnog razgrani~ewa s Turskom. od 12/24. Rusija i negda{wa mleta~ka republika. U tom se memorandumu zahteva: “1. da se susedna primorska varo{ Bar sjedini sa Crnom Gorom”. samo sa delom Crnogoraca. strogo i ta~no ozna~ewe granica prema Turskoj i Austriji. ne bi li wegovim posredovawem dobio izlaz na more i kakav-takav izgled na opstanak u ina~e velikoj nema{tini. Ali. ne bi li ih. Ipak. ali samo domi{qawem izdaleka. pisan maja iste godine. sa gledi{ta uticajnijih crnogorskih i brdskih glavara. Pivu.CRNOGORSKA POHARA KU^A 229 S Vuksanovim “prostornim utro{kom” na poharu mo`e se. U ono doba imali su Crnogorci u svojoj vlasti Grahovo. a da potom nastavi pregovore s wom. “Danilo je po~eo gubiti ve} sa prvim znacima apsolutizma i samovla{}a. godine. Da nevoqa bude ve}a. Kwaz je bio voqan da to u~ini. imao u svojoj politi~koj vlasti. Vuksan smatra da se su{tina celog spora nalazila u Ku~ima. ~ak i o razgrani~ewu sa Turskom. broj 91. Naklonost koju je. i bez obzira na {irinu postavqenih zahteva. 4.. potom. pomerawe crnogorskih granica prema Hercegovini i Arnautskoj: 3. zavladala je velika glad. septembra 1856). @upu. ali uz uslov da dobije jednu morsku luku i pro{irewe u Hercegovini. dovesti u vezu i navod da je Danilo. bio je potpuno neprihvatqiv Danilov pristanak da s Turskom pregovara o priznavawu wenog suvereniteta. ~ak i pod uslovom da Crna Gora za taj “ustupak” dobije izlaz na more i teritorijalno pro{irewe u susednim oblastima pod turskom upravom. a poslat svim dvorovima velikih sila. Zato je velik broj Crnogoraca ostavqao rodna ogwi{ta i kretao u svijet da negdje drugdje svije gnijezdo i na|e .. a povrh svega dvogodi{wi rat sa Turcima. sebi pribavio odlu~nim i ume{nim uklawawem svojih suparnika na vladarsku stolicu u Crnoj Gori. a Danilo je odbio daqe pregovore. Kru{evicu. Zubce i Vasojevi}e do reke Tare i Lima. i za ove oblasti biju se Crnogorci i dan dana{wi sa Turcima” (2. Danilo poslao kaznenu ekspediciju. Drobwake. Francuska je kwazu savetovala da prizna visoki uticaj Turske. Porta na taj uslov nije pristala. kao {to posvedo~iti mogu Austrija. nastupile su nekolike izuzetno su{ne i nerodne godine. ne{to ranije. priznawe nezavisne Crne Gore diplomatskim putem. u svetlosti takvih nastojawa treba gledati i na jedan memorandum kwaza Danila. kad su ovi tu |im nagovorom izme|u dvije vatre do{li.

navodno. Crnogorski glavari. On je. a sli~na upozorewa su stigla i iz Be~a i Moskve. Sve to ipak nije bilo dovoqno da umiri Crnogorce ni evropsku diplomatiju koja je sve ~inila da takvu nagodbu osujeti. od 1854. Peko Vujovi}. Veliko je pitawe. ~ak tvrdi da je i sam kwa`ev brat bio protivu takve poni`avaju}e nagodbe. dio Bosne. Danilov pristanak da Crnu Goru stavi u vazalni odnos prema Turskoj. i od vi{e qubavi ne zovu se po imenu ni po gospodstvu. do 1860. Bjelopavli} i Drobwak . s Kwazom zajedno i jede i {eta. naro~ito iz vremena kad je u dvor pod Orlovim kr{em stigla kwagiwa Darinka”. a da tajno {uruje sa Francuskom i Napoleonom Tre}im. me|utim. istina. nego amice! amice!” (105.. Sanxak.Crnogorci (Br|ani naro~ito .ja i veliki dio glavara napu{tamo Crnu Goru«. za to ponudio i odre|enu cijenu da Crnoj Gori prisajedini Hercegovinu. . naro~ito me|u glavarima br|anskih plemena. da li bi sve to prenulo i odvratilo od nauma tvrdoglavog i samovoqnog kwaza da Turska nije postavila dodatne uslove. U tome je veliku ulogu igrao francuski konzul u Skadru. Tu vrstu samostalnosti pod vrhovnom vla{}u Carigrada niko nije prihvatio .. pop Risto Bo{kovi} i Novica Cerovi} (Piper. evropske sile. 187-190). i postane veliki prijateq s konsulom francuskim. qube se i darivaju se. kwaz Danilo “dobro se ostudenio (ohladio) spram iste Rusije.IP). Ekar. Po svedo~ewu Vuka Popovi}a. uglavnom u okruge Negotina i Aleksinca). u tom pismu . izazvao je “burne reakcije. dio stare Srbije i veliki dio Albanije sa Skadrom. jer su vi{e voqeli slobodu u golom kr{u i tijesnim granicama koje su od iskona ~uvali i branili. da je vojvoda Mirko li~no potpisao jedno pismo koje su senatori uputili kwazu Danilu u Pariz za vrijeme wegove posjete Francuskoj: »U slu~aju da potpi{e{ takav ugovor sa Turcima . nego ov|er na Cetiwu. takve da ih ni on nije mogao prihvatiti” (45. poru~io je vojvoda Mirko bratu. dugogodi{wi i po mnogo ~emu kontraverzni prijateq kwaza Danila. kwazu su nedvosmisleno stavili do znawa da se mora okaniti ili takvih namjera ili crnogorskog prestola. te odonda ja mislim da re~eni konsul nije svega mjesec dana proveo u Skadru.000 Crnogoraca.IP).stajalo je. prije svih Jole Pileti}. Naj~e{}e je to bila Srbija (po nekim podacima. godine u isto~nu Srbiju se iz Crne Gore preselilo oko 7. 139-140). jer bi takva nagodba dovela do velikih poreme}aja na Balkanu i omogu}ila Turskoj da bez zrna baruta kona~no stavi ruku i na taj prkosni i jedini slobodni kamen na ju`nom dijelu poluostrva. Kwaz Danilo je posebno probudio nezadovoqstvo kada je nakon rata sa Turcima po~eo da okre}e le|a Rusiji.230 Ilija Petrovi} spas.

nego se znatno razilaze” (14. s obzirom na spoqnopoliti~ku situaciju u kojoj se nalazila Crna Gora. koji su u~estvovali i u prvoj »pohari«. pogotovo {to je oko Bewa Petrovi}a vidio u pravcu Ubala i Meduna znatan broj naoru`anih Ku~a. navodno. Jago{ Jovanovi} tvrdi da je “sigurno da vojvoda Mirko Petrovi} nije htio drugom »poharom« ponoviti zvjerstva iz prve »pohare« sa svim wihovim posqedicama. Zatim. jer je nekoliko istaknutih Ku~a ve} bilo do{lo k wemu radi pregovora (Baco Dragojev Ivanovi}. pristav{i da oni povedu crnogorsku vojsku u Ku~e. opqa~kala 800 ku}a. sve su to podaci koje je Ra{ovi} preuzeo iz jednog francuskog izve{taja o pohari. 21-22). I da nije bilo jednog ispada Ku~a Bewa Novakova Petrovi}a. samo u mnogo mawoj mjeri. zaplijenila 3. nego za sporazum. nego bi se sve svr{ilo sporazumno. do ovoga napada ne bi do{lo. nego je namjeravao da pregovara sa glavarima i da sporazumno rije{e sve {to bi omogu}ilo poslu{nost Ku~a prema Cetiwu. pod komandom onih istih. Napad je izvr{en ponovo sa svih strana snagama crnogorskim i br|anskim. jer od kwaza (prema svim podacima kojima raspola`emo) nije tada dobio naredbu za borbu po svaku cijenu. bio je te`ak doga|aj koji je za prvo vrijeme potresao Crnu Goru jezovito{}u i brutalno{}u (kao i prije toga. {to su nesumwivo `eqeli i jedni i drugi. 985 komada raznog oru`ja. vojska je zapalila 13 sela. desetoro djece u kolijevci i pet djevojaka. Jovanovi} u sedam-osam redaka prenosi cifre Marka Miqanova. Bilo je dovoqno uslova da se ponovni dolazak vojvode Mirka na Bio~e tako svr{i. pristao na to. opravda poharu. Jovanovi} se potrudio da podrobno. Vojvoda Mirko je. sli~ni doga|aji u Piperima i Bjelo- . Nastavqaju}i svoju pri~u o crnogorskim upadima u Ku~e. “teorijski”. tako veliki broj posje~enih glava u bratoubila~koj borbi u ime dr`ave sa jednim plemenom. 22). spremnih na otpor (kako li je to on mogao videti iz bio~ke kotline . ubila tri `ene.). serdar Spaho Bo`ov Popovi} i dr.IP). pa ka`e: “Sva ova {teta pri~iwena Ku~ima za vrijeme ove »pohare«. ali pod uslovom da ne pali i ub ija.000 sitne i 1. Po{to se podaci razilaze. a potom dodaje ono {to prihvata kao “najpreciznije” i {to je preuzeo iz onda neobjavqenog rukopisa Marka Ra{ovi}a: “Vojska vojvode Mirka posjekla je 131 glavu.CRNOGORSKA POHARA KU^A Jago{ Jovanovi} 231 Kwaz “od sporazuma”. U broju poginulih ne sla`u se svi koji su o tome pisali.000 grla krune stoke” (14. koje se nije tako lako stapalo sa dr`avnom cjelinom. koji je sa vrha Reta psovkama izazvao vojvodu Mirka i onako plahovitog kakav je bio natjerao na akciju.

ali su Ku~i (a i neka druga plemena kod kojih su se ispoqavale sli~ne te`we) priznali dr`avnu vlast. najve}im dijelom ekonomski najja~e u plemenu. {to je svejedno. s velikim politi~kim uticajem. i ekonomskih i politi~kih. nego godinu i po dana kasnije. a gdje se u dugotrajnom procesu izgra|ivawa crnogorske dr`ave ve} uzdizao novi glavarski sloj. vukli su razvitak natrag. nego upornom borbom izme|u starih glavara i odnosa u plemenu ~iji su oni bili izraz i novih glavara koje je prisvajao narod kao nosioca nepomirqive oslobodila~ke borbe za potpuno razbijawe feudalnih odnosa. Crna Gora je zbog wega do{la u te{ku situaciju pred spoqnim svijetom. ali ne zbog toga {to je takvo stawe bilo samo me|u starim ku~kim glavarima. sticanim dugo vremena u periodu ~iji su bili predstavnici. a koji su u odnosima sa Turcima imali koristi. pop Zeko ^ejovi} i Joko Radovanov Vujadinovi}). jer je to do{lo kao posqedica ovog doga|aja) da se imenuju glavari i postavi sud kako je htjelo Cetiwe. pa da povuku vojsku). nego zbog toga {to se to ispoqavalo u svakom plemenu gdje su Turci u pro{losti imali uticaj. Taj odnos mo`emo jasno uo~iti u nekim plemenima po~ev od Wego{eva perioda pa daqe i on se nije razvijao mirno. Stare glavarske ku}e. ali u krajwoj liniji bio je nu`an u procesu u~vr{}ewa dr`ave. nu`no razbijaju}i sve dotada{we odnose koji su spre~avali wen daqi razvitak. Ali Turci su jo{ imali u plemenu svojih qudi u redovima nekih starih glavara kojima je oduzeta vlast ili svedena najmawu mjeru. upu}eno neposredno poslije »pohare« dvanaestorici ku~kih glavara (koje je vojvoda Mirko tra`io prije »pohare« od Ku~a da mu ih predadu. jer ju je Porta optu`ila za oru`ani napad na svoju teritoriju. Karakteristi~no. slabile su pred novim snagama. biran sa Cetiwa izme|u onih koji su vodili borbu protiv Turaka i zalagali se svim snagama da se dr`ava oja~a i pro{iri. pod uticajem Turaka ili u uslovima kada su plemena `ivjela slobodnim `ivotom) i odnosi u plemenima ~iji su bili izraz. kojim ih poziva u Skadar s obe}awem da }e ih uzeti u za{titu i dati im ubudu}e sve one »milosti i darove. pred kojom su se nalazili vrlo zna~ajni unutra{wi i spoqni zadaci. koje su se izdizale u borbi u druk~ijim uslovima. kada se Crna Gora sna`ila kao dr`ava. Karakteristi~no je za to jedno pismo skadarskog vezira. koje su imali i oni i wihovi preci«). pristav{i (istina ne odmah. ka`em. u staroj Crnoj Gori ili u Brdima.232 Ilija Petrovi} pavli}ima). Ti stari glavari (bez obzira gdje su ponicali. Pleme u ~vrstoj qusci koje ih je . Glavarstvo su dobili qudi koji su bili i dotad za prikqu~ewe Ku~a Crnoj Gori (pop \oko Mila~i}. a uticaj u plemenu onih koji su »otsko~ili« i ~etovali protiv Turaka u sporazumu sa Cetiwem.

utoliko br`e ukoliko ih je ja~e pomagala dr`avna vlast. ne prate}i ni ono {to je sam napisao. nego organi dr`avne vlasti u plemenu. Te nove snage. kojima je plemenski okviri postajao kamen spoticawa pred novim jo{ `e{}im borbama za oslobo|ewe. koji su kroz dr`avu gledali pleme. razvijana vjekovima. 262-263). mada je taj “te`ak doga|aj. koje je nosilo u sebi oru`je za razbijawe plemenske quske i oslobo|ewe dotad sputanih plemenskih snaga. gledaju}i u woj potporu za opstanak. i one nijesu vi{e bili organi plemena. S obzirom {to su ekonomski uslovi razvitka i dotad bili slabi i {to su rasli vrlo sporo.. bilo u slobodnim plemenima. izbijale su na ~elo plemena. onda prednost novima. a ne kao dotad . “stari glavari bili su turski qudi”.CRNOGORSKA POHARA KU^A 233 rodilo. ba{ kao da tek tada po~iwu borbe s Turcima. trebalo je da ostane i daqe. Pravdawe Danilovih “podviga”. pravda sve Danilove “podvige” u crnogorskoj pohari Ku~a. ali po{to su se one oslawale na tursku vlast (tada vi{e nego ikad ranije). Ako su i jedni i drugi ratovali protiv Turaka. wih i sve snage okupqane oko wih. progresivnijim. a vodili borbu (`e{}e ili slabije. prigwe~enim feudalnim odnosima. ne mo`emo re}i da su te stare plemenske snage predstavqale ozbiqnu ko~nicu za porast novih snaga koje su revolucionisale stare feudalne odnose i zamjewivale ih novim. koje je ona morala izvr{iti. Jago{ Jovanovi}.“Novi glavarski sloj” u Ku~ima oformqen je na Cetiwu od onih “koji su vodili borbu protiv Turaka”. sa svim me|ama i ~esto vje{ta~ki stvaranim obiqe`jima.kroz pleme dr`avu” (14. ali i na “revolucionarnoj” liniji tek izmi{qene crnogorske nacije. bilo u porobqenim plemenima. . {to je zavisilo od snaga koje su imali u plemenu i sredstava kojima su raspolagali u raznim fazama borbe) protiv novog. i kao da su stari glavari na to mesto dolazili do{li zbog toga {to Ku~i nisu ratovali s wima. Beskrajno glagoqiv. nezavisnim od turske vlasti (kao u starocrnogorskim) ra|ala je nu`no nove revolucionarne snage. Razbiti taj okvir. Upravo. bez obzira na razvitak u samim plemenima i druk~ijem polo`aju u kojem se na{lo pleme u procesu ja~awa centralne vlasti. zna~ilo je ubrzati razvitak dr`ave i osposobiti je za nove revolucionarne zadatke. zbog toga su bile opasne kao oru|e porobqiva~a. . zatvarali su o~i pred razvitkom. razvijane u borbi protiv Turaka i protiv onih odnosa koji su stvarani u plemenu pod uticajem Turaka.U plemenu koje je stalno bilo na ratnoj nozi s Turcima (15. za prvo vrijeme potresao Crnu Goru jezovito{}u i brutalno{}u”: . 22-25). Stalna borba protiv Turaka..

Posle prikqu~ewa Crnoj Gori.Nove snage mogu do}i na vlast tek po{to budu likvidirani dotada{wi glavari. plemenski glavari vi{e ne predstavqaju pleme ve} dr`avnu vlast. da li snagama potpomognutim sa strane. . jer se sa misaonim konstrukcijama Jovanovi}evim ne mo`e ni izi}i na kraj. u nedogled. . da li “unutra{wim” snagama.Dr`ava se mogla revolucionisati tek ako plemena budu ukinuta. kao {to se to dogodilo u Ku~ima.I pleme Ku~i. .Nove snage razvijaju se borbama na dva fronta: protiv Turaka i protiv dotada{wih glavara. ba{ kao da mu je bilo poznato {ta su to feudalni odnosi.Narod prihvata nove glavare kao nosioce nepomirqive oslobodila~ke borbe za potpuno razbijawe feudalnih odnosa. . . gdje su plemenici odlu~ili na svome plemenskom skupu na Ublima da ne}e pla}ati kwazu porez. . A sve to moglo se posti}i samo zbog toga {to “vojvoda Mirko od kwaza (prema svim podacima kojima raspola`emo) nije tada dobio naredbu za borbu po svaku cijenu. ali su po~ele slabiti ba{ u trenutku kad je Crna Gora osna`ila kao dr`ava i kad je uspela da Ku~ima nametne malo~as pomenute kolaboracioniste. ali su bile opasne kao oru|e porobqiva~a. “najve}im dijelom” ekonomski najja~e u plemenu i s velikim politi~kim uticajem. makar bilo i porobqeno. Ali najja~a se pobuna dogodila u Ku~ima.Stare glavarske ku}e bile su.Iz borbi protiv Turaka ra|ale su se nove revolucionarne snage. nametnutu sa Cetiwa. . .Stare plemenske snage nisu predstavqale ozbiqnu ko~nicu za porast novih snaga. daje samo ~iwenica {to su ih postavili “oni” sa Cetiwa. jer tada nije znao da }e ~etiri godine kasnije napisati i slede}e: “Skupqawe poreza nije prolazilo bez pobuna i negodovawa u svim plemenima. . . .234 Ilija Petrovi} u sada{woj politi~koj terminologiji: kvislinzima ili kolaboracionistima. opstajalo je u vekovnoj borbi protiv Turaka. {to zna~i da se to mo`e posti}i samo “vojnim udarom” u plemenu. nego za sporazum”.I tako daqe.Plemenski okviri ote`avaju borbe za oslobo|ewe. {to se mo`e desiti samo pod uslovom da one budu nametnute sa strane i da ih potom ista ta “strana” podupire svojom vojnom silom. navode}i kao razlog da porez nijesu do- . I sve to mogao je Jago{ Jovanovi} ispri~ati.

naro~ito u Ku~e. raspolagao je s ne{to vi{e podataka. sve paqevine ku~kih domova. wegova pri~a o tako malom broju Katuwana koje je kwaz poslao u Brda i u Ku~e trebalo bi da navede na pomisao da kwaz i nije ni ra~unao s vojnim sukobom sa brojnijim Br|ani ma i Ku~ima (“naro~ito Ku~a” bilo je pribli`no isto koliko i Katuwana!). zbog ~ega. kapetane im postavi. i wegovih Pipera. ili podvala. koje je pod komandom vojvode Mirka poslao u Brda. da ih kazni i da ugu{i pobunu” (15. Vuk Popovi}. Jovanovi} prikriva istinu da je u woj bilo ratnika i sa drugih strana. I onda sledi ono {to je samo jedan od autora. Nik~evi} veli da je to bila opomena za “ostala br|anska plemena. trebalo da ima ponajvi{e “vaspitni” karakter i da Ku~i. iz Hercegovine. podsvesno.CRNOGORSKA POHARA KU^A 235 brovoqno pla}ali ni Turcima. i krste (krstove) im na kape metne da nosi svaki kao i ostali Crnogorci”. pa kad su doznali da kwaz `eli da se Turci »bez razloga ne napadaju«. pre}utkivawem ne samo stvarnog brojnog stawa crnogorske vojske ve} i wenog plemenskog sastava. Tomica Nik~evi} Kwa`eva spletka. Jovanovi} sugeri{e da je Danilova naredba za pohod “naro~ito u Ku~e. po{to je Milakovi} pet godina kasnije pisao da Bratono`i}i mogu . 262-263). i Kwaz ih primi.000 Katuwana. sami po sebi. poru~ili su mu da se sa wima ne}e miriti. Ku~i su bili na granici i stalno na ratnoj nozi sa Turcima. Takvo dr`awe Ku~a obrazlagano je i drugim ~iwenicama. naravno. Usqed ovakve izjave. Mimo toga.000 Katuwana”. primera radi. Nastavqaju}i pripovest o crnogorskoj prvoj pohari Ku~a iz 1855. Svode}i broj “intervencionisti~kih” snaga na “oko 3. ali i Br|ana.000 pu{aka te{ko da mo`e biti ta~an. da ih kazni i da ugu{i pobunu” . i svoj sud objavi. pre wega to pomiwao: “Bratono`i}i su poslali svoje glavare na Cetiwe kod kneza Danila s molbom da im formira organe vlasti”. a najvi{e zbog pla}awa poreza.ne obja{wavaju}i otkud mu “otkri}e” da ih je poslao i “u Brda” -. makar koliko se trudio da kwaza Danila opravda pred nedovoqno obave {tenim i obi~nim i stru~nim ~itaocima. u prvom redu za Bratono`i}e”. boje}i se wihove osvete. Naime. Vuk Popovi} u pismu Vuki Karaxi}u. »pa ti ako ho}e{ podijeli i biqardu sa wima«. Vukov podatak o 2. te u jednom svom pismu kazuje da “pleme Bratono`i}a (s) oko 2000 pu{aka preda se oko Troi~ina dnevi Kwazu na lijepe. ba{ i nisu bili nameweni za `rtvu. godine. S tim u vezi. sve qudske `rtve. kao savremenik. i sam svrstava u kwa`evsko zlo~iwewe. sve pqa~ke i zaplene po Ku~ima. kwaz je skupio oko 3.

ne pomiwe nijedno ime i koristi se politi~kim re~nikom iz vremena koje je Crnoj Gori darovalo posebnu naciju. jo{ uvijek brojni i jaki. Ali su ti organi vlasti bili najslabiji. poslije primirja primio oko 500 Bratono`i}a. ve} je primio wihove glavare koji su. ali i elemente. Vaqa pretpostaviti da je Vuk ovaj pre}erizam o 2. jer se oni nisu smeli vratiti u svoj kraj od “ratobornih” Ku~a..236 Ilija Petrovi} imati najvi{e 600 pu{aka iz ne{to preko dvesta domova (6. {to se ogledalo i u prevelikim te{ko}ama kwa`evske vlasti da u Ku~ima uspost avi kakve-takve svoje kapetanske. oportunizam..000 navodno naoru`anih Bratono`i}a).. da su Ku~i te 1855. politi~ki funkcioneri. per jani~ke i druge pla }ene “funkcionerske” privr`e nike. Ku~ki “politi~ki funkcioneri odr`avali su ponekad ~vr{}e i stalnije veze sa dr`avnim centrom Crne Gore.januar 1937. Te grupe su. napali Bratono`i}e. iz Danilovog pisma istim tim konzulima (15. koji se nijesu smjeli vratiti svojim ku}ama iz straha od wihove pobuweni~ke bra}e” (4. ali je istina sasvim druk~ija: kwaz je “opomenute” Bratono`i}e. odnosno wihove glavare. neposredno posle crnogorske pohare koju su pre`iveli zahvaquju}i intervenciji evropskih konzula u Skadru. pre svega Drekalovi}a (sposobnih da iz ~ista mira rasteraju 2.. jednu proturski nastrojenu i drugu koja je mawe-vi{e gravitirala Cetiwu. Pri tome. jo{ uvijek . agitaciju. na Cetiwu primio na poklowewe i odmah im oformio nove organe vlasti. nije kwaz primio petsto navodno izbeglih Bratono`i}a. uticale da se razvije “jo{ netrpeqiviji odnos izme|u kneza Danila i nekih ku~kih i drugih br|anskih glavara”. vode}i qudi). najverovatnije od kwa za Danila. Neposredan uticaj turske agitacije pre ko. u strahu da bi ih mogla sna}i sudbina ku~koga plemena. kwiga XVII. Podatkom o oko petsto Bratono`i}a koje je primio na Cetiwu. posebne politi~ke organe nazvane ~lanstvo. maja 1856) vidi se da je on “pro{le godine. neki od wih. partijski centralni komitet. 105). ali se iza ~itave pri~e o opomeni “u prvom redu za Bratono`i}e” krije i kwa`eva spletka. da bi sve to delovalo uverqivije. Druk~ije re~eno. godine. posebne dr`avne vlasti. Naime. ili podvala. ka`e daqe Nik~evi}. Danilo je nameravao da malo “ra`alosti” konzule i uveri ih ne samo u ku~ku krvo`ednost ve} i u svoju plemenitost i svoje mirotvorstvo.000 bratono{kih ratni ka (“pu{aka”) dobio sa Cetiwa. sveska 1 . Druga pohara. 5-6). pa su zato neki od wih bili ~lanovi Senata. Da bi opravdao crnogorske zlo~ine u Ku~ima (koje uop{te ne osporava!) Nik~evi} u igru uvodi “politi~ke grupe”. po{tapa se na izraze neodre|enog zna~ewa (ponekad. priznali kwa`evsku vlast.

koje je ve} dugo vremena imalo posla sa takvim politi~kim stawem u Ku~ima i kojemu je problem prisjediwewa .... postao akutan. U Ku~ima je. on ka`e da je kwaz Danilo “juna 1856 godine. Takvi uslovi su onemo gu}avali svaku uspjeh. 223-224).. kao i ostalih pograni~nih krajeva.CRNOGORSKA POHARA KU^A 237 brojnih i jakih. formira lokalne organe vlasti u Ku~ima. koja je mawe-vi{e gravitirala Cetiwu. padao u oportunizam i onaj dio politi~kih snaga koji je u su{tini te`io centralnoj crnogorskoj vlasti. Zadr`avaju}i se na nivou uop{tenog. Druga politi~ka grupa. kako bi izbjegla pogrome i s namjerom da ovoga puta. crnogorsko centralno politi~ko i dr`avno rukovodstvo proglasilo je za »izdajnike« i ove druge. jer Crnogorci “opale i porobe mnoge poboqe ku}e. Centralna vlast bila je prinu|ena da se obra~una sa takvim stawem. po{la je da sretne crnogorsku vojsku.. Pored pravih proturskih elemenata.. i isijeku sve.»pokoravawa« .. U tom ciqu ona je izvela dvije »pohare« Ku~a. uz pripomo} crnogorskih glavara. Jedna grupa sa porodicom ^ejovi}a.Ku~i su se. ne gledaju}i ni na rod ni na godine. koja je ina~e proturski nastrojena.. zbog jakog uticaja proturskih politi~kih elemenata... Pozivaju}i se najvi{e na Marka Miqanova i koriste}i stari kalendar. a drugu juna 1856 godine” (103. Ku~ki vode}i politi~ki qudi nalazili su se izme|u pritisaka kneza Danila i turske vlasti. poslao drugu kaznenu ekspediciju koju je predvodio opet vojvoda Mirko Petrovi}. Vojvoda Mirko je. sve je to onemogu}avalo da se na teritoriji Ku~a odr`e organi centralne crnogorske vlasti. ovom prilikom zahtijevao od Ku~a da mu predaju 14 ku~kih glavara da ih strijeqaju crnogorske vlasti. malo je bilo razlike izme|u tih politi~kih snaga. podijelili u dvije politi~ke grupe. pa da drugi Ku~i ostanu mirni i da ih niko ne}e dirati”. kne`ev brat. Marko Miqanov saop{tava da je knez Danilo tom prilikom naredio »i |eca u kolijevku da se koqu i da je rekao: Udri Ku~a na bo`ju vjeru ako ga drugoja~e ufatit ne mo`e{«. ~uv{i za dolazak ekspedicije. Ekspedicija je bila sastavqena od oko 6. jer nijesu za to bili povoqni ni materijalni ni privredni uslovi.. . jednu juna 1855. Za centralno politi~ko rukovodstvo Crne Gore. direktna opasnost od ~estih vojnih turskih intervencija i stoga zavisnost stanovni{tva od turskih pazara. ali koji nije imao dovoqno snage da se prisajedni Crnoj Gori. proturskih elemenata.. Nik~evi} u nastavku preuzima zapis Vuka Popovi}a iz koga se vidi da su Ku~i tokom druge crnogorske pohare do`iveli “jo{ stra{nija zvjerstva” od onih iz prethodne godine.Ku~a.000 vojnika iz sve Crne Gore.. pripremila je bila borbu protiv crnogorske vojske.. .

. konstatacijom da “knez Danilo ni ovom prilikom nije uspio da prisajedini Ku~e. ve} i istorija drugih naroda . 224-226). ali zato prijatequ i bratu vaqa pokazati “~ija majka crnu vunu prede”. nije mogao pro}i bez podse}awa na crnogorsku poharu Ku~a. a vi{e je okrenuto “humanom djelu Novice Cerovi}a”.. poubijala mnoge i od onih koji su joj po{li u sretawe”) ka`e da su “vjerovatno nasigurnije podatke o `rtvama u Ku~ima dali ku~ki glavari Ata-pa{i”: “Ubijenih qudi bilo je 131. 36). ali zato i vrlo “dr`avotvorna”. te u zakqu~ku svojih “`rtvenih” razmatrawa (“Ekspedicija je. Londrovi}evo podse}awe mawe se ti~e pojedinosti vezanih za poharu.. A pobune . 36). Marko Vuja~i} “Dr`avotvorno” u zlo~in.. jer su Turci energi~no nastojali da Ku~e odr`e pod svojom vla{}u”. Deset devojaka. Duka Londrovi} “Humana” pohara. Neprijateqa. niti da u wima uspostavi svoje organe vlasti. osnovna ~iwenica ne mo`e se zamagliti: do pohoda u Ku~e do{lo je zbog otpora Ku~a. kao svojevrsne pobune protiv kwaza i centralne crnogorske vlasti. oko 300 ~eqadi”. tako da su “poslije ovoga krvavog doga|aja.238 Ilija Petrovi} {to im nije moglo ispod no`a i pu{ke pobje}i. Obiman Londrovi}ev feqton o Novici Cerovi}u. treba pri{tedeti. naro~ito zbog toga {to je ovaj drobwa~ki vojvoda i crnogorski senator u tim zbivawima komandovao takozvanom gorwom vojskom. ako je ve} imao nameru da iska`e li~ni sud o pohari. Ova mu se cifra ~ini previsokom.. isto kao i ona koju saop{tava Marko Miqanov. godine nisu nalazili u sastavu crnogorske dr`ave. U najmawu ruku ~udna.u~i nas ne samo crnogorska i srpska istorija. dakle.ka`wavane su takvom surovo{}u koja se godinama pamtila i po mnogo ~emu bila je `e{}a od one koju donosi rat i borba s neprijateqem” (5. Na kraju. Pet dje~aka”. Tri nose}e `ene. sva br|anska plemena pristala da pla}aju porez i priznala su kwa`ev sud koji je imao da sudi po Op{tem zemaqskom zakoniku” (5.. Nik~evi} posredno priznaje da se Ku~i te 1856. te da su pri~e pojedinih dvorskih istori~ara i publicista o ku~kom turkofilstvu iskqu~ivo plod zlonamernih crnogorstvuju}ih domi{qawa (103. jeste da je “vojvoda Mirko vi{e . “Pojedinost” koju nije smeo pre}utati. Vuja~i}eva razmi{qawa o pohari Ku~a zaslu`uju da se ovde upi{u: “Ma koliko bili stra{ni opisi (ove pohare). pisan za podgori~ku Pobjedu. izgleda.

kako bi to savremeni krivi~ari rekli. 5-6). ~ije se glave nisu nalazile pored pose~enih glava skupqenih oko uqanika popa Luke.. U odnosu na bratovu naredbu. Izvr{io je svoj vojni~ki zadatak. sa tim u vezi. 30. zapravo. a od neja~i .. kao i u zakqu~ku da je vojvoda Mirko “prestrogo shvatio svoju du`nost”. Ubijali su ~ak i `ene i djecu.” (52. da je kwaz Danilo “bez ispita i milosti” streqao neodre|eno velik broj zarobqenih ku~kih glavara. maja 1856.januar 1937. na Cetiwe.. Zbog straha od plahovitoga kwaza dopu{tao je da se spali poneka ku}a i {tala. `ena i djece .. nastavak 56. u skladu sa dobijenom naredbom trebalo da poubija.. kwazu Danilu. Vojnici pod wegovom komandom sve su redom spaqivali i uni{tavali. svedo~i i pesma koju je narod ispevao: “Koga sti`u tome glavu di`u / Posjeko{e i mlado i staro.. na}i na~ina. da se s ove strane izbjegnu nove komplikacije” (4. {to je i u~iweno” (52. mada ne mnogo: “Novica u ovom pohodu nije shvatio du`nost kao vojvoda Mirko Petrovi}. kako sam isti~e. decembar 1976). Jer. da }e oni (konzuli) po svom iskustvu i blagovoqewu wihovih vlada prema meni. jer »ku}e i {tale }e . / I sva ku~ka sela osvoji{e.nikog ne smiju ubiti. / Posjeko{e. godine ratoborno nagovestio da bi mogao odustati od svog obe}awa da }e privremeno napustiti svaku akciju protiv Drekalovi}a i. decembar 1976). kwiga XVII. u pismima konzulima evropskih sila u Skadru. nastavak 56. A da Danilov i Mirkov “intelektualni i ru~ni rad” u Ku~ima nisu bili iz “qutwe i bijesa” ili na mah. / Osvoji{e te ih satrije{e. a ne prema svojoj bra}i u Ku~ima. Londrovi} ovde pro{iruje listu `rtava. “mo`da izazvan”. ne mo`e biti da je Danilova naredba nastala kao plod “qutwe i bijesa”. moglo bi se re}i da je Mirko. 30.. “pred opasno{}u. ogwem sagorje{e. i nadam se. Svoj zadatak je izvr{io ta~no onako kako je kwaz u nastupu qutwe i bijesa naredio. ali uz puno takta i obazrivosti. Svojim vojnicima je naredio da u pohodu nikog ne smiju bez razloga ubiti. Uhva}ene plemenske prvake vojvoda Mirko je povezao i poslao na dar. bio preblag a ne prestrog: on je ubio svega (ili: najmawe!) 243 osobe. On ni prema Turcima nije tako postupao. ostavio je u `ivotu. jer ka`e. ne zna se na osnovu kog izvora. u~inio je to.CRNOGORSKA POHARA KU^A 239 nego prestrogo shvatio svoju du`nost u tom pohodu. da }e i od svog “izleta” u Ku~e odustati. a ovaj je naredio da se svi odmah bez ispita i milosti strijeqaju. budu}i da je on jo{ 15. Iz daqeg Londrovi}evog pripovedawa o Novici Cerovi}u mo`e se otkriti jo{ pone{to o pohari. a ostale koje je. sveska 1 . kojom prijete zemqi stalne pobune Ku~a.. Londrovi} grubo gre{i u svom osnovnom stavu da je kwaz Danilo naredio pogrom “u nastupu qutwe i bijesa”.staraca.

To je moralo da bude zabiqe`eno u pjesmi” (52. svetim Petrom Cetiwskim i svetim Vasilijem Ostro{kim. veka.. Na kraju. Sijena i slame nije dozvolio da se spaquju”. “ali je jasno da su metodi koje su izabrali kwaz Danilo i brat mu Mirko bili okrutni i svirepi. jednim delom pona{ao kao i vojvoda Mirko. 30. razumqivo je {to Londrovi} pose`e i za literarnim sredstvima i ka`e.. da }e biti vjerni kwazu i Crnoj Gori i da }e to isto tra`iti od svojih saplemenika. u ve}im razmjerama” va`i i na po~etku 21... Nebitno je pri tome da li takva Londrovi}eva “istorijska” logika “bez ubijawa qudi. bje`ali tamo kuda je on nailazio”. naredba Novi~ina da se ne sme bez razloga ubijati. postupa sa Ku~ima. na primer. Po{to pro|e nekoliko dana. Da je to tako svjedo~i i postupak Novice Cerovi}a: on je postigao iste ciqeve bez ubijawa qudi i uni{tavawa materijalnih dobara u ve}im razmjerama”. u “strahu od plahovitoga kwaza”. zarobqeni ku~ki prvaci se zakle{e Novici da }e u svemu po{tovati zakon i uredbe. To samo opstaje kao epska figura. ku~ke ili svoje .. Londrovi} je izvukao zakqu~ak da se “gu{ewe i slom otpora u Ku~ima 1856. zna~i da se i on. ali ih ne posla odmah na Cetiwe kao vojvoda Mirko.. wima tako|e nepoznat. Novi~in postupak pri pohari Ku~a izazvao je velike simpatije u narodu. a na kraju skupa sa svima. decembar 1976). jer je plemenski separatizam i konzervativizam bio ko~nica i prepreka na putu modernizacije dr`ave i centralizacije vlasti. Uz pohvale Novici.. za wih izmolio slobodu. jer se bez toga nije moglo i}i u napredak i progres”.. jer se u jugozapadnom delu Ku~a nije ni znalo za “gorwu vojsku” niti kako wen komandant.. da su mnogi od Ku~a. “Novica je kasnije sa svakim od zarobqenih Ku~a razgovarao pojedina~no. ve} ih zadr`a u svom logoru pod stra`om”. Ku~ki prvaci odr`a{e rije~. Posle ih je poveo na Cetiwe i od kwaza. zbog kojih je feqton i pisan. Sve u svemu. godine od strane kwaza Danila smatra opravdanim s istorijskog gledi{ta. Ku~ki prvaci shvati{e da nisu bili u pravu {to su se zbog poreza digli na bunu. kad je Crna Gora “izbegla” iz zajednice sa Srbijom. nastavak 56. a naro~ito ne neja~. po{to ga je zakumio svetim Jovanom.. iskqu~uje verovatno}u da je wegovih do dve hiqade vojnika kroz Ku~e pro{lo bez ijedne qudske `rtve. “vidje}i da Novi~ina vojska ne ubija. iz svojih svehvalnih re~i o Novici. Ako se ve} pi{e o `rtvama Novi~ine vojske. ne propu{taju}i da istakne kako je “humano djelo Novice Cerovi}a iza{lo na povr{inu kao osobita qudska vrli- ..240 Ilija Petrovi} qudi opet napraviti a ubijenom `ivot niko ne mo`e vratiti«. “I Novica pohvata i zarobi 18 ku~kih glavara i prvaka. {to je bio imperativ vremena..

Kad ~uje za ovu odluku kwaz dade vojvodi Mirku 1. 30. Vojvoda Mirko je izdao vrlo o{tro nare|ewe da se nemilosrdno postupa. te da su cetiwskim Petrovi}ima “po pravilu pripisivane sve zasluge i uspjesi vezani za Crnu Goru i wen uspon u tim vremenima”. stidqivo mislio i na istinu o crnogorskoj pohari Ku~a. koji su na plemenskom zboru u Ublima rije{ili da ne pla}aju porez. decembar 1976). a moglo bi biti da je. da je sve “ostalo zabiqe`eno u narodnoj pjesmi i pri~i. pod komandom Novice Cerovi}a. ko se i najmawe suprotstavi. Mirko je rasporedio vojsku na dva dijela. “vojskovo|i i zaslu`nom dr`avniku”. Drugim odredom komandovao je sam vojvoda Mirko. nesumwivo. kako navodi Marko Mi- . jer je stradao i jedan broj nedu`ne djece. Londrovi} s pravom konstatuje da se “istina ne mo`e nikakvom silom uni{titi” (52. `ena. staraca i bolesnika. koju. istina na koju on misli ti~e se vojvode drobwa~kog i senatora crnogorskog Novice Cerovi}a. »Nijesmo ga dobrovoqno nikad davali ni Turcima . Milisava Mi{ni}a (komandira mora~kog) i Pavi}a \ikanova (kapetana rova~kog) napao je na planinu ku~ku. obe}avaju}i da nikome ne}e u~initi ni{ta. nije bilo.CRNOGORSKA POHARA KU^A 241 na koja krasi qude”. To je bila »gorwa vojska«. U svom obimnom feqtonu o vojvodi Mirku Petrovi}u. Jedan broj Ku~a je do{ao. zakoqi mu i dijete u kolijevku!« Vojvoda Mirko do{ao je s vojskom na Bio~e kod Mora~e i odatle pozvao Ku~e da mu do|u i predadu se.pa za{to da ga dajemo Crnogorcima«. “Sve nerede na turskoj granici prema Albaniji izazivao je i podsticao skadarski pa{a. osim dvanaestorici glavara koje }e mu{ketati kao vinovnike. A otpora u stvari. Qudi su se razbjegli i sklonili u planine. naziva “pobuna u Ku~ima”. koji je zahvatio sve ostale Ku~e. ili ga je bilo vrlo malo. Peko Vujovi} je za ~itaoce podgori~ke Pobjede pisao i o crnogorskoj pohari Ku~a. nastavak 56.000 boraca i o{tro zapovijedi: »Ajde smjesta i posijeci svih 12 ku~kih glavara! Ne {tedi nikoga. u epskoj raspri~anosti s uobi~ajenim crnogorskim pre}erizmima. Wegovi prsti su se osjetili i u pobuni Ku~a. Jedan odred. Peko Vujovi} “Pobuna u Ku~ima”. To je »dowa vojska«. a dijelom i u kwizi iako je suzbijano i gu{eno od strane vojvode Mirka i vladaju}e ku}e”. naro~ito gdje se pojavi i najmawi otpor. No Mirko je uni{tavao sve pred sobom. da ne bi remetio osnovnu tezu o Mirkovim vojni~kim. desetera~kim i raznim drugim zaslugama. Bilans ove akcije bio je grozan. dr`avni~kim.

[to to radi{.IP) nije ostanulo. Pogledaju li se samo brojevi koje je Mirko smestio u svoje stihove. / a kamoli kule al’ ~ardaka / {to no nije vatra izgorjela«. Zlo~ini su bili ne~uveni. nepristojno bilo re}i da su bili “dosta r|avi”. Wegov qudski postupak u Ku~ima ostao je kao izuzetan primjer ~ovje~nosti. lako se mo`e zakqu~iti da oru`anog sukoba nije ni bilo. Vojvoda Mirko je imao nare|ewe od kwaza i on ga je dosqedno sprovodio. odgurnu vojnika i obrnu se vojvodi Mirku: . {to potvr|uje i narodna pjesma: »[to stigo{e sabqi predado{e. te da su Crnogorci ubijali redom. jer }e ti oti}i glava! Pri|o{e i drugoj ku}i iz koje bje{e sve pobjeglo. re~e: .. / previja~e (kolibe od pru}a . Starica zakuka i po~e da kumi i bogoradi. Serdar kao soko priletje. morao je svojim o~ima da gleda u`as koji se {irio na sve strane.. “a na{ijeh nije poginulo / do dva druga i dosta r|ava« (49. javio svome bratu i naredbodavcu da je ve} smirio Ku~e. Bog zna koliko bi tu jo{ glava posje~eno bilo«. a ne turska. koji je. Imamo i jedan izvje{taj vojvode Mirka kwazu Danilu. jer }u svakoga toga ja li~no strijeqati! Serdar Milo{. jula 1856. ^ovjeku prekipje. »Ne znam je li ovaj broj pravo re~en. od 18.Slu{ajte. no slu{aj gospodara. Zato je jo{ prije ulaska u Ku~e okupio svoje Cuce i o{tro im zapovijedio: . ali ovo znam: da nijesu vojnici brdski i crnogorski branili. vojvodo.. Najve}i deo Vujovi}eve pri~e o pohari odnosi se na ulogu cu ckog serdara Milo{a Krivokapi}a. Cuce! Nemoj koji bez velikoga grdila ubiti brata Ku~a. / Koliko je kamenijeh Ku~a.Ne budali. kako su koga sreli.. Jedan Crnogorac zgrabi no` da zakoqe dijete. da zapali ku}u jednog ku~kog glavara. “bio je u ovoj akciji »pri~a za sebe«. sa svojim odredom. nastavak 14. uzeti mu {to ili zapaliti ku}u. jer bi za sopstvene ratnike. naro~ito poginule. iako je bio sa svojim odredom u sastavu ostale Mirkove vojske. 31. januara 1980). On je u desetercu”.242 Ilija Petrovi} qanov. Poznavao je prijeku narav Danila i Mirka i dobro znao {ta mo`e proizi}i iz toga. Pitawe je da li su i ona dvojica od “na{ijeh” poginula. da ih je ubio okruglo pedeset. osim starice sa mu{kim djetetom. On veli da su posje~ene 243 glave. za ime Bo`je? To je ku}a brata Ku ~a. godine. kako je imao obi~aj da govori. Milo{u. pa u jednom trenutku kad vidje da i sam vojvoda Mirko uze ugarak u ruke. Boqe bi bilo da si moju ili svoju zapalio! .

zbog ovog izroda ubio Mirka Stankova? . nastavak 14. “Pohod na Ku~e i nedjela tamo po~iwena osta}e da se uvijek pomiwu.000) Danilovih ubica. i svih 10. . Milo{u Androv. ali vrlo `ivo narodno predawe u Katunskoj nahiji. ako ga druk~ije uhvatiti ne mo`e{! . tek da bi se videlo koliki je zna~aj pridavao kwaz Danilo svom pohodu na Ku~e i naredbi da se Ku~i pobiju. bore}i se s grdnim mislima kako da se Ku~i {to boqe spasu od jarosti i osvete Crnogoraca” (49. i ovde dajemo podatak da je za odbranu od Omer-pa{inog napada na Crnu Goru mobilisao ~ak 4. po{to tako mali broj vojnika za tako kratko vreme ove zlikova~ke ekspedicije ne bi ni stigao da “poradi” ono {to je pribli`no 6. ne dopu{taju nikakvu sumwu u ono {to je o ovde napisano o cuckom serdaru.000 boraca” koje je kwaz Danilo poslao na Ku~e.000 (ili. utoliko pre {to Ku~i nisu ni potrzali oru`je. verovatnije.Ne ja. juna{tva ti tvoga i oru`ja svijetloga koje se kroz borbe proslavilo. kad se i jedan od “ve}ih” vojskovo|a brine “kako da se Ku~i {to boqe spasu od (wihove) jarosti i osvete”. oprosti `ivot ovome djetetu. januar 1980)! Postupke Milo{a Krivokapi}a tokom pohare neki pripisuju Novici Cerovi}u.29. Bez obzira na svoju publicisti~ku prirodu. nastavak . Nema sumwe. kad vidjeh da se crnogorski no` vadi na ovu neja~ ku~ku! Mirko ode svojim putem. 8. i zanemaruju}i besmisleni stav (ne samo Vujovi}ev) da je skadarski pa{a ume{ao svoje prste u ku~ku pobunu protiv poreza.Zar bi ti. a ~esto i one koje nijesu davali nikakvog otpora.opqa~kaju i spale. Dijete se spasi.000.CRNOGORSKA POHARA KU^A 243 . samo mi se danas pomuti svijest. 31.ako treba. januara 1980).Vojvoda Mirko. pqa~ka{a i paliku}a uspelo da sa lako}om postigne. Prvo. Ku~e je trebalo dovesti u red i kazniti wi- . slovima: ~etiri hiqade boraca (49. s kojim su razlogom Crnogorci krenuli u poharu. ovaj tekst sadr`i u sebi i bar dva pitawa na koja wihov autor nije ni poku{ao da odgovori. isto kao i Mirko Vuja~i} u svojoj kwizi. Drugo pitawe vrti se oko onih navodnih “1. ne mo`e biti da Vujovi} prihvata tu Danilovu cifru samo zbog toga da bi se od crnogorske vojske i wenih komandanata mogle odbiti optu`be za sve nesumwive zlo~ine wegove vojske. za koga se i ina~e naga|alo da se u Ku~ima dr`ao ~ove~no. vaqda saglasan s ku~kom logikom da ne pla}aju porez ni Crnogorcima kad ga nisu “dobrovoqno nikad davali ni Turcima”. ni dao Bog! Za ~ast i slavu prvoga crnogorskog vojvode spreman sam i `ivot da dam. a Milo{ se povrati me|u svoje Cuce. i na Bo`ju vjeru. da ne pane krv me|u nama! . stavqaju}i pod no` sve one koji su se protivili. A samo pore|ewa radi.

sve one ti~u se odnosa Crne Gore s Turskom. koji su odmah pu{teni na slobodu. samo 500 primeraka oru`ja uzeto. “[to se ti~e `ena i djece. smatralo se “ne- . ako je zarobqeno okruglo 1. razgla{ena po svijetu od strane neprijateqa Crne Gore. Crnogorci ne ubijaju `ene i djecu.244 Ilija Petrovi} hovu samovoqu. Na pismo francuskog konzula u Skadru. ali nejaka djeca nijesu bila neprijateqi. nastojao da ih lijepim rije~ima nagovori da se predaju. saop{tenih neposredno po pohari). 1. avgusta. Izvesno je da se Danilo tim pitawem nije ni optere}ivao. onda bi bili pobili i ove qude. Radoman Jovanovi} Pohara kao “neophodna” potreba. i nisu ustezali da ubijaju decu. Stvarawe i ja~awe crnogorske dr`ave bio je revolucionaran proces i ona je imala i morala imati neprijateqa protivu kojih se trebalo boriti. kako to da je. to je sramna izmi{qotina. ovaj istori~ar nije se neposredno bavio crnogorskom poharom Ku~a. Za pokoq u Ku~ima kwaza su kritikovale sve velike sile. U tom pogledu. ili je. me|u zarobqenicima bilo 500 nenaoru`anih. prema vestima sa drugih strana. bez obzira na kwa`evo nare|ewe. priznao je u wemu da je ubijeno samo pedeset qudi. februar 1980).000 ku~kih ratnika. Po prilici. naro~ito Austrija. Saop{tavaju}i sve to. opet okruglo. pa makar bila i turska. Vujovi} sugeri{e da se Kwaz u svom odgovoru francuskom konzulu pravdao za postupke crnogorske vojske u Ku~ima. Kad bi bila istina da su Crnogorci metnuli sve Ku~e pod no`. ono {to su rekli Turci niko nije ni uzimao u obzir.000 qudi. ali ne ovako okrutno. `ene i starce. i pitawe je da li je uop{te bilo zarobqeno 1. “jer je uvidio da je pretjerao” (49. ali mu je odgovoreno mecima iz pu{aka. zbog ~ega }e ov de biti date svega dve ili tri wegove napomene koje se mogu vezati za taj doga|aj. Kwaz je odgovorio 5. nastavak 15. ako se ve} crnogorski vojnici. ^uveni vojvoda je pri ugu{ivawu pobune u Ku~ima prenaglio i napravio neoprostivu gre{ku”. u kome je dao spisak ku~kih gubitaka (prema podacima odbeglih ku~kih glavara. jer oni ni ina~e nisu imali lepih re~i za Crnogorce. Oru`ja je uzeto samo 500 komada.000 qudi i kako se moglo desiti da ne budu odmah pobijeni. naro~ito zbog toga {to je okrugla. ulaze}i u Ku~e. po{to podaci saop{teni konzulu kazuju da se on prema posledicama svog pohoda odnosio s nipoda{tavawem: cifra od pobijenih 50 (pedeset) Ku~a svakako je neprihvatqiva. kojima je oduzeto ovo oru`je”. Tada je Mirko navalio i zarobio vi{e od 1. mo`da. naro~ito u grani~nim podru~jima. pa ih je trebalo po{tedjeti. Mirko je.

oko Podgorice i Spu`a) dolazilo je do mawih ili ve}ih sukoba. “Ku~ka afera je izazvala raznovrsna pri~awa. Branko Pavi}evi} Opravdati kwaza. ili mo`da ba{ zbog toga. Ono u ~emu je Danilo nesumwivo preterao.CRNOGORSKA POHARA KU^A 245 ophodnim da crnogorska vlada doka`e svoj autoritet u o~uvawu mira i namjeru da ne uznemirava susjedne turske pokrajine”. teritorije koju je smatrao crnogorskom. Bez obzira na svoj ugled istori~ara od karijere. Na intervenciju konzulaÉ u Skadru. po{to ona ogor~ava pograni~no stanovni{tvo i mo`e sprije~iti rje{avawe razgrani~ewa spornih imawa” (27. Surovost koju su Crnogorci pokazali u Ku~ima mogla je {tetiti ostvarewu spoqnopoliti~kog plana. naro~ito pred zapadnim silama. I nije samo Tursku okrivqivao. ve} i austrijskog konzula u Skadru. da je podstrekavao tursku vlast na me{awe u unutra{we crnogorske stvari. Ijasent Ekar. Molio ih je i da uka`u na zlonamjerne i neistinite izvje{taje austrijskog konzula. Pavi}evi}eve konstrukcije. ne suprotstavqa svom silom. Bez obzira na to. ako do|e do wih. mo`da s razlogom. u vi{e navrata savetovao je kwaza Danila da se “prema Turskoj pona{a vrlo miroqubivo. da izbjegava bilo kakve sukobe i da se. prije svega rje{avawa spornih teritorijalnih pitawa s Turskom”. 30). koja su se naro~ito po Skadru {irila. za jedini ciq imaju da opravdaju ono {to se tada zaista de- . “Da bi se. on je isticao da stalno spre~ava odmazdu. Kwaz je bio prinu|en da tra`i intervenciju konzulaÉ u Skadru da bi skadarskog guvernera privoleli da ne podsti~e nemire na crnogorskim granicama i da se ne mije{a u unutra{wa crnogorska pitawa. Branko Pavi}evi} uspeo je da unese op{tu pometwu u predstavu o zbivawima poznatim kao crnogorska pohara Ku~a. na svim grani~nim podru~jima s Turskom (prema Arbaniji. jeste wegova uobi~ajena tvrdwa da je ba{ tim i takvim me{awem izazvana pohara Ku~a. koliko zbuwuju}e toliko proizvoqne. do{lo je do likvidirawa ku~ke afere” (27. jer bi sukobi na crnogorsko-turskoj granici mogli na{koditi zajedni~kim akcijama zapadnih sila u Carigradu. Engleski konzul u Skadru Bonati protestovao je kod kwaza zbog navodnih velikih ratnih priprema u Crnoj Gori i odlaska crnogorske vojske prema turskoj granici. francuski konzul u Skadru. a kwaz Danilo je za sve wih optu`ivao Turke. pokazao kao miroqubiv vladar. pa je kwaz molio Ekara da doka`e ispravnost wegove akcije i demantuje zlonamjerne glasine. Te vijesti su uznemiravale albanske Turke. 31).

~ine}i svakakva zla. nijesu ostvarila. Ve} u maju 1856. Posle nepunu godinu dana do{lo je do novih sukoba. da su “odmetnici na{li pribje`i{ta u podgori~kim i hotskim Turcima i nezadovoqni samo time {to su ih pod za{titu uzeli. ubijali su i sjekli qude. koji su to “mirni pograni~ni `iteqi ku~kog okru`ija” koje su odmetnici sekli i kud su isti ti “odmetnici” mogli “u ropstvo odvesti” svoje zarobqenike. Kwaz je o~ekivao od evropskih konsula da interveni{u u korist Bratono`i}a i da se `iteqima ovog plemena isplati od{teta za zaplijewenu stoku i popaqene domove. kwiga XVII. »ubijaju}i i sijeku}i qude«. po{to se crnogorska vojska. Ku~i su napali na teritoriju Bratono`i}a. ruskom ministru spoqnih poslova. a druge »u ropstvo odvode}i«. zaplijenili stoku i popalili jedan broj ku}a. te 17 o. na zahtev evropskih sila. ali i ostalim konzulima evropskih sila u Skadru. avgusta 1856).246 Ilija Petrovi} {avalo. Pobuwenici iz Ku~a su ponovo. (2/14. Gagi} je o ovome odmah obavijestio ruskog poslanika u Be~u Balabina. jula/10. udare nenadno na mirne pograni~ne `iteqe ku~kog okru`ija. avgusta 1856) i ruskom poslaniku u Be~u Balabinu (29. ili obmani. U novom pismu od 11/23. m. i nije se zapitao ni kako to da su ne- .IP) poslao ga je Gor~akovu”. Crnogorskog vladara i wegovog brata vojvodu Mirka po~eo je da obuzima gwev. ^im je Balabin dobio ovo pismo. naro~ito onog trenutka kad je 500 Bratono`i}a napustilo domove. okupe vojsku.januar 1937. Pa }e tako Pavi}evi} napisati: “Izgledalo je da }e sporazum o miru (iz 1855. avgusta . udarili (17/29. godine. Na Cetiwu je to izazvalo ogor~ewe. koji se ina~e zavr{avao molbom da uti~e na austrijsku vladu da suspenduje odluku o zabrani izvoza municije. kako bi se i Crnoj Gori pru`ila puna mogu}nost da se brani. me|utim. povukla iz Ku~a IP) ispuniti o~ekivawa konsula velikih sila i kwaza Danila. sprovode}i u prilogu ovog pisma i kopiju kwa`evog izve{taja. i to »nenadno«. jula/3. VII) na mirne »pograni~ne `iteqe ku~kog podru~ja«. 6). Takva se nadawa. a druge u ropstvo odveli” (4. Nesumwivo je samo da je wegova pri~a o crnogorskoj pohari Ku~a na Petrovdan 1856. avgusta. Pavi}evi} je bez ikakvih ograda poverovao Danilovoj la`noj optu`bi. Balabin je upozoravao Gor~akova na ~iwenicu da skadarske vlasti sistematski provociraju sukobe na granici prema Crnoj Gori (9. 232). Nije se ~ak ni zapitao kako su i otkud ku~ki “odmetnici” okupili vojsku. godine nastajala na osnovu obmawiva~kih izve{taja kwaza Danila ruskom konzulu u Dubrovniku Jeremiji Gagi}u (22. sveska 1 . izjaviv{i da se ne smiju povratiti na svoja ogwi{ta od svoje »pobuwene bra}e«.

ne bi li se zlo~instva crnogorske vojske svela na bezna~ajnu meru. jula/10. Nije. Austrije i Francuske. ili nije `eleo.CRNOGORSKA POHARA KU^A 247 pune ~etiri nedeqe posle svog stravi~nog stradawa mogli da se pripreme za protivudar. 234). Kwaz je. u{le su otomanske trupe u Medun. ili nije smeo. ali je opet sebi dopustio da novi izve{taj kwaza Danila ruskom poslaniku u Be~u (29. da svoja saznawa iskoristi za izvo|ewe sopstvenih zakqu~aka o obmanama kwaza Danila.IP). Bilo kako bilo. Na Cetiwu je tada donesena odlu ka da vojvoda Mirko sa jednim ja~im crnogorskim odredom krene ka Ku~ima. ~ak i sa turskom vojskom iz Podgorice i Skadra. optu`ivao i austrijsku vladu. naravno. za ~iju je politiku rekao da se rukovodi iskqu~ivo `eqom da »podobi ovaj narod« (da ga podjarmi . tako|e. krenuli u dodatni rat protiv tek poharanih Ku~a. ili ni je umeo. i jedno i drugo nije bilo po voqi kwazu Danilu. upadaju}i pri tome svojim regularnim trupama na crnogorsku teritoriju. Bilo je o~evidno da se ku~ka afera mora rje{avati oru`jem. Pripremaju}i novi pohod ka Bratono`i}ima i Ku~ima. spremaju}i se da tamo izgrade utvr|ewe. tako da je on zapo~eo s vrlo ozbiqnim pripremama da ponovo krene s vojskom na Ku~e. s obele`jima karakteristi~nim za pojedina~ne i mestimi~ne izgrede. Zapravo. odmah po povla~ewu crnogorske vojske iz Ku~a. Kwaz je. odustao je od svoje nakane i prepustio wima da potra`e mirovno re{ewe (9. ali Pavi}evi}. avgusta) proglasi “obave{tewem o pravom karakteru tih sukoba”. kwaz Danilo i vojvoda Mirko o~ekivali su da bi ovoga puta moglo do}i do ozbiqnijeg sukoba. 234). nezadovoqni time {to su primili “odmetnike”. ~ime je obe}awe dato konsulima grubo opovrgnuto” (9. Moglo se. iako je napisao nekoliko redova “u tom smislu”. Pavi}evi} je sve to znao. isticao “da skadarske vlasti stalno »preduzimaju mjere« protiv Crne Gore i »potstrekavaju crnogorski narod na me|usobni obra~un«. Da bi izbjegli takvu mogu}nost. naime. 235). smatrali su da crnogor- . pod pritiskom diplomatskih predstavnika Engleske. I drugo: “Po povla~ewu crnogorske vojske ku~ki »buntovnici« do{li su u svoja naseqa i tamo »popalili ku}e onih koji su bili na strani kwaza Danila« (9. A mo`da se to moglo protuma~iti tako da su Turci. a nije iskqu~eno da je i paqewe ku}a Danilovim pristalicama pripisano “buntovnicima”. krajem jula. bilo ubistava i nije bilo “odvo|ewa u ropstvo”. Prvo: “Odmah po povla~ewu glavnine crnogorske vojske iz Ku ~a. turska strana je grubo naru{ila mir na granici. ali ne na Crnu Goru nego na neko neodre|eno “pograni~no ku~ko okru`ije”. dakle.

Po nekim podacima sa vojvodom Mirkom krenuo je oru`ani odred od 3. Na vojvodin poziv pobuwenicima da se predaju. po~ev od pohare. i navod o upadima turskih regularnih trupa na “crnogorsku teritoriju”. {to preuzima i dopisnik Srp skog dnevnika (a {ta bi drugo i mogao napisati sa Cetiwa. a naro~ito ga je razgnevilo “saznawe” da su “pobuwenici iz Ku~a”. nepune tri nedeqe posle crnogorske pohare na Petrovdan (30. 17 /29. Uop{te ne vode}i ra~una o redosledu doga|awa. Pavi}evi} ne protivre~i ~iwenicama da je bilans ovog sukoba bio je tragi~an. jula (novi kalendar) i uputio se ka selima Medun.000. “Po zvani~nim podacima. u kojima im Crnogorci. jula). odgovoreno je pu{~anom vatrom. dok drugi izvori spomiwu cifru od 4. Nije trebalo mnogo napora da wegov brojno nadmo}niji oru`ani odred skr{i otpor pobuwenika i da u nekim ku~kim selima napravi pravu pusto{”. ali ne pomiwu}i da su samo dve nedeqe ranije Ku~i imali dva okr{aja s Turcima. i 10.000 vojnika (Die Presse iz Be~a). raspore|enim u ~etiri kolone. godine. {to je plahovitom vojvodi Mirku bilo dovoqno da izda naredbu o upotrebi oru`ja.000. . a druge u ropstvo odvode}i”. sastavqenu iz svih krajeva Crne Gore i jednog dela Brda. datim od strane vojvode Mirka (kurziv IP). odnosno u Ku~e.000 (iz Zadra. juna/12. “miroqubivog” kwaza Danila ogor~io je navodni ku~ki napad na Bratono`i}e (maja 1856). od 7. a neki ~ak i 10. odred vojvode Mirka predstavqao je za ono vrijeme sna`nu oru`anu formaciju.500 vojnika (Srbski Dnevnik). 5. nisu ni pomislili da pru`e pomo}). pri{ao Ku~ima u no}i izme|u 9. on odgovornost prebacuje na same Ku~e! Opisuju}i crnogorski upad u Ku~e. Udarnu snagu predstavqali su odredi iz Stare Crne Gore (9. Bilo kako bilo. na navodnoj svojoj teritoriji. austrijskom ministru unutra{nih poslova Aleksandru Bahu). za sva zla koje je kwaz Danilo po~inio Ku~ima. jula 1856. Pavi}evi} veli da je “vojvoda Mirko bio uvjeren da su veoma male mogu}nosti da neko od ku~kih pobuwenika i pomisli na otpor tolikoj vojsci. ve} sebe predstavqa kao osobu bez imalo nau~ni~kog i qudskog po{tewa. Pavi}evi} ne pokazuje samo krajwu nekriti~nost prema kori{}enim spisima.248 Ilija Petrovi} ski odred mora biti jak. ubijaju}i i sijeku}i qude. pa preko pojedinih kwa`evih pisama kojima obja{wava svoje razloge za navodno umirivawe “pobuwenih” Ku~a (izme|u ostalog. Kosor i Sjenice. tako da svakog eventualnog protivnika zastra{i brojem. ~ine}i svakakva zla. @rtve. Ubli. “nenadno udarili na mirne pograni~ne `iteqe ku~kog podru~ja. 233) Kako nas Pavi}evi} uverava. Radi svake sigurnosti vojvoda je sa svojim odredom.

. “Glavare ku~ke. ali svakako vi{e od pet . opqa~kano 800 ku}a. svog poverenika u Skadru. a da je crnogorska vojska zarobila 1. Be~ka Die Presse navodi broj od 44 poginulih i 60 rawenih. jula/10. zaplijeweno 985 komada raznog oru`ja i odvedeno 4000 grla sitne i krupne stoke. da je u Ku~ima poginulo 50. koji su bili u Skadru. ne zna se na koju }e stranu krenuti. po{to se Srbski Dnevnik vrlo trudio da ~uva obraz crnogorskom kwazu. Samo zarad razumevawa ovde datih cifara. Isti podatak o broju rawenih daje i Srbski dnevnik (9. me|u kojima jedan broj djece. oni su mogli dati podatke samo o onome {to su zapazili u svojoj neposrednoj okolini. saop{ten u izvje{taju (desetera~kom . me|u kojima i tri trudne `ene. i pet |evojaka. On je u razgovoru s francuskim konsulom iz Skadra ponovio podatak.IP) vojvode Mirka. vaqa re}i da su ih saop{tili oni koji su jedva uspeli da izbegnu pogrom. u sukobu je poginu lo 50 pobuwenika. desetoro djece u kolijevkama.24. Po podacima Marka Miqanova broj poginulih Ku~a iznosio je nekoliko stotina. godine. (Ovo je Pavi}evi}eva zloupotreba Markovog podatka. Moglo bi se re}i da je Danilov gnev zbog “razli~itih vijesti” bio opravdan. dok je iz sastava odreda vojvode Mirka poginu lo samo nekoliko vojnika.IP). 233-234). . jula/1. naravno. 234). da li }e mo`da udariti na Ku~e. re~ nekoliko predstavqa neodre|eno koliko. jula/5. `ena i staraca.000 qudi. Neki austrijski onovremeni izvori tako|e tvrde da je broj poginulih iznosio 200. 234). ispada da je u Ku~ima crnogorska vojska ubila 131 ~ovjeka. po{to je o onome {to je radio po Ku~ima “saznavao” i od Filipa Lainovi}a. Pavi}evi} daqe navodi da je “kwaz Danilo bio gwevan zbog {irewa razli~itih vijesti o `rtvama u pohari Ku~a.29. avgusta . budu}i da po osnovnom tuma~ewu Mati~inog Re~nika srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika iz 1969. Ku~ki prvaci su Ata-pa{i tada dostavili spiskove svih poubijanih qudi” (9.20. a zaplijenila samo 500 primjeraka oru`ja” (9. pobijena 243 Ku~a ni po kakvom zna~ewu kori{}enih re~i ne mogu biti “nekoliko stotina”. jula kako mu je pa{a rekao: “^uje se da kupite vojsku na Ku~e. avgusta javio je da su Turci do{li na Medun i nijesu na{li vojske. najsigurnijeg o Danilovom zlo~inu. Zapaqeno je 13 sela. . avgusta javio je da je u Podgoricu stiglo oko 6000 turskih vojnika.CRNOGORSKA POHARA KU^A 249 osim onoga {to mu se zvani~no tutne u ruke .IP). pa{a je lijepo do~ekao i obdario”. ostavila je u srce ku~ko i u tursko mnogo veliku strah”. Tako na primer. Pobjedu koju ste u~inili na Ku~e. koji su odmah pu{teni na slobodu. Po podacima koje su dali Ata-pa{i ku~ki starje{ine. Lainovi} javqa 13/25.

a sjutradan. juna 1855. a Br|ane (i Hercegovce. jula/12. prethodio “nenadni” udar na mirne pograni~ne Bratono`i}e. i da se vojska razilazi”. poslao na ku~ke planine.februar 1937. krene da napada susedno pleme. na Petrov dan. jula 1856. odnosno vi{e od deset dana po izvedenoj pohari! Van svake sumwe. on u tridestak redova obja{wava da je dono{ewu kwa`eve odluke da po~etkom jula (po novom kalendaru). koju su izvr{ili Turci. jula 1856.. jula (9. 233).250 Ilija Petrovi} pi{e da je u Skadru izdata naredba da se ne udara na Ku~e. bez ikakve uvodne napomene. Vojska vojvode Mirka u{la je no}u na Medun. 95-99) Mili} zapo~iwe sasvim “nenajavqeno”. pod komandom vojvode Mirka. izveden 17/29. 11. o~i u o~i s pogibijom. avgusta prenosi izjavu (jednog turskog zvani~nika iz Skadra) da engleski konzul tra`i od wega opis svega onoga {to se de{avalo u Ku~ima (4. 232). 31. pod komandom Novice Cerovi}a. Svoju pri~u o pohari iz 1856. pali im domove i pleni stoku. koje pre}utkuje . Pavi}evi}eva pri~a o izve{tajima kwaza Danila ruskoj vladi. posredovawem konzula Gagi}a. ova se u narodu prozvala Druga pohara Ku~a. ovome stavu nije potrebno obja{wewe: Crnogorci su o~ekivali otpor oko Bio~a. jesu lep primer kako istoriografija mo`e biti zloupotrebqena u interesu jednog vladaoca i wegovih zlo~ina~kih postupaka. po{aqe vojsku na Ku~e (9. re~enicom da je “vojvoda Mirko do{ao s vojskom na Bio~e. po{to je “mir s Crnom Gorom (postignut). jula. da otuda po~nu napad na Ku~e”. i od 11-12. Utoliko pre {to je nezamislivo da neko ko je samo nekoliko dana ranije pretrpeo stravi~an pokoq i kome je zapleweno oru`je. da ubija qude. Bo`idar Mili}-Krivodoqanin “Struje” u Ku~ima. godine izvr{ena je od Crnogoraca Druga pohara Ku~a. Za~u|uju}e je pisawe Branka Pavi}evi}a o razlozima zbog kojih je crnogorska vojska udarila na Ku~e. jer se napadi Crnogoraca na Ku~e od 28. Moglo bi biti da je Bo`idar Mili} jedini me|u svim tuma~ima crnogorske pohare Ku~a koji ta stravi~na zbivawa jasno imenuje i vremenski odre|uje: “Za razliku od Prve pohare Ku~a 1774. kao i onovremena zbivawa u vezi sa crnogorskom poharom Ku~a. te je Ku~e trebalo iznenaditi i udariti s le|a! . “razbjegli i sklonili u planine”).. 78).IP). kwiga XVII . A s razlogom vaqa pretpostaviti da je sadr`inu pomenutih pisama kwaz Danilo bezo~no izmislio s jedinim ciqem da pred Rusima opravda svoje sumanute postupke. godine (80. 12. 96). godine u Ku~ima identifikuju kao jedna poara” (80. kao {to se to desilo sa Ku~ima (~iji su se stanovnici.

ja~awe proturske struje. Danilo nastoji da Ku~e. unapred opravdava sve wegove postupke. osim kwaza Danila. Dve struje su toliko rascepkale porodice. sekla malu decu. ne{to iz razloga koje je branio Vuki} Popov. ukqu~uju}i i podatak da su se Ku~i u{an~eni povrh bio~kih strana bez ikakve borbe povukli. ubijala qude odrasle. “spase” od Turaka i “antinacionalnog” dr`awa. negde. jer. tako da nije bilo ma i najmawe odbrane Ku~a. kasnije. “druga pohara Ku~a imala je nevi|en odjek. ovo je bio najve}i politi~ki uspeh: razbijeno jedinstvo raje. devojke. zaboga. brat- . iako ne skriva da je Danilo naredio da se ubijaju i deca u kolevkama.streqao je ve}i broj onih koji su ga pred vojskom doveli na Medun”. Mili} svojim podelama. “odnosno rasturili. nazivani izdajnicima. Za Turke. (Maw ako se nije pribojavao da }e ga.IP). nije sigurno da li je postojala “procrnogorska struja”. Uistinu. odnosno suprotstavqawa crnogorskoj vojsci”. kao {to su izdali svoje saplemenike . ~ak i onu u kolevkama i ono najbezumnije . “Sve {to je obe}ao procrnogorskoj struji vojvoda Mirko je prevario i otpo~eo nesmi{qena (u zna~ewu: nerazumna . ru{ewima i pqa~kawima kakva qudi nisu pamtili ni ~uli da je ~inila ma ~ija strana vojska. masakrima. i zbog toga i od crnogorskih glavara. Kada su bili jedinstveni. bez obzire na delovawe wegovog brata Mirka u Ku~ima. posebno vojvode Mirka. starce. pa su se ogra|ivali od postupaka crnogorske vojske. Po Mili}evom tuma~ewu. iskazanim la`nom podelom na “procrnogorsku struju” i “protursku struju”.IP) varvarstva. Ku~i su odoqevali i najve}im turskim napadima. arbana{ki nasilnici ili ma ko drugi. pa ni turski jaramazi (zlikovci). onemogu}eno ujediwewe Ku~a sa Crnom Gorom. Vo|e procrnogorske vojske dovedeni su u polo`aj izdajnika. Ono {to Mili}evo pisawe pomalo razlikuje od ostalih. i me|u obi~nim svetom i me|u wihovim glavarima. godine. ja~awe turskog ugleda kod neoslobo|enih srpskih i malisorskih plemena. slabqewe procrnogorske.CRNOGORSKA POHARA KU^A 251 Sve {to se daqe po Ku~ima de{avalo on je oslonio na svedo~ewe Marka Miqanova. pomagali su jedan drugoga i zajedni~ki podnosili i najte`e posledice. a ne{to zbog lo{eg iskustva iz pohare krajem juna 1855. ali je sasvim izvesno postojala “struja” za samostalnost a protiv prikqu~ewa Crnoj Gori. Prosti narod koga su vodili glavari obe struje nije mogao do}i k sebi od ~u|ewa zbog se~ewa glava deci u kolevkama do staraca i bolesnika. me|utim. ovo je bio najte`i unutra{wi me|usobni poraz. izdati. Wegova vojska je palila ku}e. `ene. jeste uporno istrajavawe na “strujnim” razlikama me|u Ku~ima.

godine. U Ku~ima i van wih qudi su se pitali ko je to naredio. Na ovakve zlo~ine reagovali su i vo|e procrnogorske struje. antinacionalna struja. Radi se o izve{taju trojice izbeglih ku~kih glavara skadarskom pa{i. a neke su spasili wegovi glavari.. ranije neobjavqivan kod nas. Jedan broj Ku~a je isteran ili su i sami be`ali i skitali po Crnoj Gori i plemenima. pored toga bilo je grupnih i pojedina~nih okr{aja. Ustanovqeno je da je kwaz Danilo naredio vojvodi Mirku i glavarima: »Djeca u kolijevke da se koqu« i »Udri Ku~a na Bo`ju vjeru.. a ne proturska.. proturska struja je dobila ohrabrewa i preduzimala daqe mere u poja~avawu odnosa sa Turcima i uni{tavawu svojih protivnika u Ku~ima. Jedan izve{taj o gubicima. Najte`i sukobi i borbe vo|eni su izme|u pristalica Turaka i pristalica Crne Gore. Zbog wihovog reagovawa kod kwaza Danila i vojvode Mirka i wihovih pristalica sada su bla}eni Ku~i kao narod i pleme. Politi~ke struje sada su zamewene neprijateqskim taborima koji su svoje netrpeqive odnose zasnivale na kriminalnim postupcima vojske Crne Gore nad plemenom koje je pravno bilo ujediweno s Crnom Gorom od 1831. Prema tome.. Oja~ana zlo~inima vojvode Mirka. Neprijateqsko dr`awe proturske strane kao da je dobilo opravdawe pred doma}om i stranom javno{}u zbog varvarskog postupka vojvode Mirka i jednog dela wihove vojske. ako ga druk~ije uhvatiti ne mo`e{«. po{to su ga dale osobe koje su jedva uspele da izbegnu ispred Danilove sabqe. dobijenog od profesora Andrije Lainovi}a.. po{to je vojvoda Mirko neke ubio.. Po Medunu i Ku~ima su vo|ene ~itave borbe. Dve struje postale su me|usobno quti neprijateqi i takvi su se odnosi izme|u wih produbqivali. ovde ponavqamo da izve{taj nije potpun.252 Ilija Petrovi} stva i rodove u Ku~ima da su jedni drugima bili ve}i neprijateqi nego {to to biva izme|u okupatora i okupiranih i kada su u nepodno{qivim odnosima. tj. ne znaju}i do kraja {ta se sve de{avalo po Ku~ima: . Posebnu dragocenost Mili}eve kwige predstavqa spis o ku~kim gubicima tokom pohare. jer su se i prema wima gotovo jednako odnosili kao i prema prvacima proturske strane. politi~ki odnosi izme|u qudi koji su bili vode}i u Crnoj Gori i pripadnika proturske strane u Ku~ima postali su kriminalni po razbojni{tvima koja su pre{la u krivi~na dela. nad svojim narodom. Tek posle izvesnog vremena vra}ali su se po odobrewu ili sami”. Uz napomenu da je Mili}ev tekst ra|en na osnovu italijanskog primerka. potomka Danilovog poverenika Filipa Lainovi}a. koga su potom prepisali strani konzuli i preveli za svoje potrebe.

istorijskom (strane 11-263). stidqivo. U obimnoj kwizi Miqana Milo{eva Jokanovi}a Pleme Ku~i : Etni~ka istorija.CRNOGORSKA POHARA KU^A Miqan Milo{ev Jokanovi} 253 O pohari. u spiskovima poginulih u raznim bojevima. godine (78. nema ni jedne jedine re~i o crnogorskoj pohari Ku~a. 854-857): . pobijeno osamdeset Ku~a. po{to je saop{tio da je u pohari iz 1855. Beograd 1995. u uvodnom pregledu. on daje “potrebne” pojedinosti i za poharu iz 1856. Tek u Posebnom delu.

254

Ilija Petrovi}

“Bra}i Crnogorcima i vladaju}oj ku}i Petrovi}a bilo je malo da se zadovoqe sje~om glava, paqevinom i pqa~kom, ve} u narednoj godini (1856) izvr{ili drugi pokoq i poharu.
Za vrijeme pohare Ku~a od strane Crnogoraca 28. juna 1856.
godine, napravili su pravu pusto{. Zapalili su 13 sela, ubijeno
je: qudi 131, `ena trudnih tri, djece u kolijevci 10 i devoj~ica
pet.
Opqa~kano je 800 ku}a, odnijeto je 985 komada pu{aka, kubura i no`eva, zaplijeweno je 3000 grla sitne i 1000 grla krupne
stoke”.
Sve to zapravo su podaci sadr`ani u izve{taju Ata-pa{i skadarskom, onome koga pomiwe i Bo`idar Mili}, s tim {to Jokanovi}, uz snimak tog izve{taja, daje i “prevod” 50 poimeni~no popisanih `rtava. Podrazumeva se da je to samo delimi~an spisak,
po{to i Jokanovi}, posle sto ~etrdeset godina sa~iwavaju}i Spisak poginulih Ku~a za 1856. godinu (78, 858-859), u wega uvr{}uje
svega 36 imena, kako sledi:
Bo`ovi}i: Vuko \urov i Spaho Ramov
Bulatovi}i: \uro Mili}ev, Joko Pejov, Milovan Mili}ev i Puni{a Lukin
Vujo{evi}i: Jovan Vukov i Nikola Lazov
\ur|evi}: Radovan Ma{ov
@ivkovi}: Joko Axijin (Durkov, Turkov)
Ivanovi}i: Qako Radovanov i Mijat Milo{ev
Jokanovi}: Stojan (Zeko) Radev
Milovi}i: Jovan Nikolin i Marko Savov
Mijovi}i: Ba{a Ivanov, Stanko Lukin, Vu~eta Stojanov, \uro Veqov, \uro Novakov, Novak Vasov, Perovan \ukov i Tomo Mitrov
Mirkovi}: pop Jefto Lekin
Petrovi}i: Jovan Veqov, Paun Veqov i Radovan Paunov
Popovi}: Radoje Perunov
Prelevi}i: Drago (Rako) Radojev i Radovan Stankov
Rajkovi}: Luka [}epanov
Radowi}i: Maxo Borov, Nikola Borov i Stefo Bo`ov
Ra{ovi}i: Vu~eta Mikov i Petar Mikov.

@ivko M. Andrija{evi}

Pri~e s me|umre`ja. Pisawe istori~ara @ivka Andrija{evi}a, poreklom iz Drobwaka, verovatno ro|enog u Vilusima, i tu
i tamo Hercegovca, u novije vreme preobra}enog, ili unapre|enog
u Crnogorca, i to nacionalnog, na najlep{i na~in svedo~i o otpadni{tvu u srpskom narodu i spremnosti nekih biv{ih Srba da
se olako odreknu ne samo istorijske istine ve} i svojih preda~kih
pasova, te da isto takvo “znawe” podmetnu i drugima:

CRNOGORSKA POHARA KU^A

255

“U pojedinim djelovima Crne Gore, ili preciznije, u dijelu
koji istori~ari romanti~arske {kole zovu crnogorskim Brdima, postoji tradicionalni animozitet prema dinastiji Petrovi}-Wego{. Istorijsko izvori{te tog animoziteta uglavnom su
dva kontroverzna doga|aja: navodno nasiqe nad bjelopavli}kim
`enama u manastiru Ostrog (1854) i pohara Ku~a (1856). Krivcem
za »ostro{ki slu~aj« plemenska istorija je ozna~ila kwaza Danila, a wegovog brata, vojvodu Mirka, smatra najodgovornijim za
tzv. poharu Ku~a. Iako su istori~arima uglavnom poznate ~iwenice u vezi sa ovim doga|ajima, wihova plemenska verzija, koja
dva ~uvena Petrovi}a prikazuje nasilnicima, i daqe dominira u
svijesti qudi. Pod uticajem takve svijesti mnogi }e i danas ustvrditi da su Danilo i wegov brat Mirko bili surovi prema Bjelopavli}ima i Ku~ima, ali se nijednom ne}e zapitati: za{to je kwaz
Danilo morao da {aqe vojsku na Ku~e i Bjelopavli}e? Naravno,
zna se da su vojne ekspedicije protiv Bjelopavli}a i Ku~a preduzete zbog postojawa sna`nog turskog uticaja u ovim plemenima.
Nepobitni istorijski izvori svjedo~e da su u periodu od 1853. do
1856. mnogi Ku~i i Bjelopavli}i, me|u wima i oni najugledniji,
pristupili ruci skadarskog Osman-pa{e. Uticaj Crne Gore u ove
dvije va`ne pograni~ne oblasti (jedna prema Podgorici, druga
prema Skadru) time je bio ozbiqno doveden u pitawe. Kwaz Danilo je sa nekoliko pisama poku{ao da br|anske turkofile odvrati od Osman-pa{e, a kada wegove poslanice najprije nijesu dale
`eqeni rezultat, kwaz je na Br|ane poslao vojsku. Prema tome,
nijesu se Bjelopavli}i i Ku~i sukobili s Petrovi}ima brane}i
svoju ~ast, nego su se Petrovi}i sukobili s wima da bi ih od ne~asnih namjera odlu~ili. Naravno, plemenska istorija, jasno je zbog
~ega, oba doga|aja prikazuje kao posqedicu nasilni~ke prirode
dvojice Petrovi}a. I sve dok takva istorijska vizura postoji,
dana{wi potomci ovih turskih saveznika iz Brda mogu dr`ati u
pozla}enom ramu svoje nesolidne pretke. Na taj na~in, turski
prijateqi iz opjevanih plemena umjesto jedinice iz »istorijskog
vladawa«, dobijaju oreol `rtava i stradalnika, a istinski borci
za crnogorsku nezavisnost, Danilo i Mirko, postaju nasilnici i
tirani.
Naravno, dvojica velikih Petrovi}a - Danilo i Mirko, nijesu ba{ bili dr`avnici mirotvora~kog profila. Da su prilikom
obra~una sa turskim pristalicama u Brdima Petrovi}i bili netakti~ni, iskqu~ivi, surovi i ponekad nepravedni, ne treba ni
sumwati. Pa ipak, nije wihov katunski mentalitet glavni uzrok
takvog odnosa prema pobuwenicima iz Brda, ve} je glavni uzrok
sama priroda politi~kih obra~una sa veleizdajnicima. Kada se

256

Ilija Petrovi}

dr`ava obra~unava sa svojim `ivotnim neprijateqima, onda tu,
po prirodi stvari, nema mnogo suptilnosti i obzira. Tako je i kod
najcivilizovanijih naroda, a ne samo kod Balkanaca iz plemensko-patrijarhalnog kruga. Uostalom, da su se neki Ku~i i Bjelopavli}i borili protiv zvani~ne vlasti novinama i bro{urama,
vjerovatno bi im vojvoda Mirko razvalio {tampariju, ali budu}i da su se Cetiwu poku{ali suprotstaviti oru`jem, sudbinu koja ih je sna{la sami su izazvali. Ni Ku~ima ni Bjelopavli}ima
Petrovi}i nijesu krivi {to su izme|u Cetiwa i Skadra, izabrali Skadar. Dr`ava ~ijem su stvarawu nesumwivo doprinijeli, surovo ih je kaznila zbog po~iwene izdaje. Iako su Petrovi}i ponajmawe krivi za wihov nesre}ni izbor, animozitet prema ovoj
dr`avotvornoj dinastiji postoji do dana{weg dana” (95).
Na drugom mestu, pozivaju}i se na svedo~ewe Marka Miqanova (vojvode crnogorskog, a ne ku~kog!) da su Ku~i odbili da pla}aju
porez Crnoj Gori jer ga nisu pla}ali ni Turcima, on }e se potruditi da neke od svojih stavova dodatno objasni, te }e tako ostati
zabele`eno i slede}e:
“Ono {to se na Cetiwu znalo o uzrocima odmetawa Ku~a od
crnogorske vlasti najprije je poku{ao da ukrije vojvoda Marko
Miqanov. On je u svojoj kwizi »Pleme Ku~i« naveo da je do crnogorsko-ku~kog sukoba do{lo zbog nepristajawa (Ku~a - IP) da
pla}aju porez... O~igledno, vojvoda Marko je poku{ao da prepravqa istoriju, ne bi li nekako ukrio neugledniji dio plemenske
pro{losti. Kada su se pedesetih godina 20. vijeka ovom problematikom u svojim kwigama pozabavili istori~ari Branko Pavi}evi} i Tomica Nik~evi}, pokazalo se da je vojvoda imao kratke
noge”, odnosno da ja la`ao.
To samo kao uvod u Andrija{evi}evo sopstveno nastojawe da
opravda sopstvenu konstrukciju o Skadru kao ku~kom i bjelopavli}kom izboru, zasnovanu na sopstvenom pronalasku da “jedan od
najranijih dokaza da su Ku~i bili nakloweni Turcima poti~e iz
1842. godine; radi se, zapravo, o jednom Wego{evom pismu koje nije ni{ta drugo do pretwa Ku~ima da bi ih moglo sna}i ono {to ih
je sna{lo u vreme wegovog zlo~ina~kog naslednika: “[to se odbijate od svoje vjere i od svoje bra}e? Ja }u vama svaki lijepi na~in
od svake stvari u~initi. Ne h}este li vi k mene sada do}i, a vi
}ete jopet akobogda po ru`nom”.
Za slu~aj da ovo pismo ne bi ~itaocima bilo dovoqno uverqivo, Andrija{evi} nudi “sigurne” austrijske izvore. Jedan od
wih kazuje da, “prema saznawima austrijske diplomatije, koja je
pratila prilike u crnogorskom okru`ewu, u Ku~ima su bile
brojnije pristalice skadarskog pa{e nego crnogorskog vladike

CRNOGORSKA POHARA KU^A

257

Wego{a”, {to se potvr|uje podatkom da je “sredinom 1845... na Cetiwe do{lo oko 60 Ku~a da bi izrazilo pokornost Wego{u, dok
je u Skadar na poklowewe po{lo 113 Ku~a”. Isto to, ali samo u
kra}oj formi, nudi depe{a iz iste godine, kojom zadarski namesnik “decidno tvrdi” da “postoje dve struje u Ku~ima. Jedni Ku~i
`ele da priznaju Wego{evu vlast, dok drugi ho}e da ostanu pod
turskom vla{}u”.
U trudu da i sebe samog uveri u sopstvene tvrdwe, ali i u Danilovu ispravnost, Andrija{evi} podastire i sopstveni zakqu~ak, izvu~en iz obave{tajnog rada Filipa Lainovi}a, Danilovog diplomate u Skadru: “Ako je kwaz Danilo zbog politi~kih
razloga mogao biti pristrasan, Lainovi} nije. On je, jednostavno, biqe`io ono {to je kao obavje{tajac saznao, i ta saznawa dostavqao je kwazu na Cetiwe”.
Na kraju, vaqda kao najsigurniji dokaz, Andrija{evi} u celu
pri~u o crnogorskoj pohari Ku~a uvla~i i Bjelopavli}e: “Ako
Ku~i mogu svoje veze sa skadarskim pa{om obja{wavati nedostatkom `ita, Bjelopavli}i ne mogu. Ako ni zbog ~ega drugog, a ono
zbog toga {to su im crnogorski pazari bili bli`i i dostupniji
nego skadarski. Bjelopavli}i su mogli nabavqati `ito tamo gdje
i Katuwani, ako im je bilo za nevoqu. I koji je onda uzrok pojave
turkofilske struje u pitomim i plodnim Bjelopavli}ima? Nedostatak `ita, nesumwivo, nije...”
U svojih mo`da i stotinak redova nabacao je @ivko Andrija{evi}, zbrda-zdola, gomilu misaonih konstrukcija namewenih,
samo prividno, zasewivawu montenegrinske prostote, a kojima je
stvarni ciq da pretke dana{wih Bjelopavli}a i Ku~a beskrajno
obezvredi i da u dana{we Bjelopavli}e i Ku~e, na na~in ve} poznat u odnosima savremenih uteriva~a demokratije prema srpskom
narodu u celini, usadi mr`wu ne samo prema svojim mawe ili vi{e slavnim precima ve} i prema sebi samima:
- Istori~ari koji govore o Brdima kao nekakvoj posebnosti
u dana{woj Crnoj Gori, za wega su “romanti~arski”, {to zna~i
da Brda treba izbrisati iz pam}ewa dana{wih Br|ana, ali i kao
zemqopisni i istorijski pojam; na stranu ~iwenica da nikakvog
romantizma nema u podatku da se kwaz Danilo i maja 1856. godine,
dok je pripremao napad na Ku~e, potpisivao kao knez Crne Gore i
Brda, te da se ista ta Brda i danas nalaze u sastavu osamostaqene
crnogorske dr`ave a ne neke druge, zbog ~ega za wih i va`i odrednica crnogorska;
- Za wega, pohara Ku~a je “takozvana” a doga|aji pod Ostrogom “navodni”, po{to se samo uz upotrebu tih re~i mo`e za Bjelopavli}e i Ku~e re}i ono {to je u ta dva pasusa sme{teno;

258

Ilija Petrovi}

- Istori~arima su “uglavnom poznate ~iwenice”, {to bi kod
neobave{tenih ili nedovoqno obave{tenih ~italaca trebalo da
odagna bilo kakvu sumwu u ono {to o Ku~ima i Bjelopavli}ima
pi{u dvorski istori~ari, ali {to, sa druge strane, navodi na nesumwiv zakqu~ak da oni, istori~ari, s wima i on sam, jo{ uvek
naga|aju o ~emu se radi, a sve sa ciqem da se proizvede la`na slika
te poodavne pro{losti;
- Da bi sebi, ali i onima kojima nije do upu{tawa u vrednost
izre~enih stavova, olak{ao falsifikovawe istorije, kwaza Danila i vojvodu Mirka on unapred progla{ava “~uvenim” i “velikim”, pri ~emu je takvom ~uveno{}u i veliko{}u mogao, a nije to
u~inio, pretstaviti i wihovo zlikova~ko delovawe;
- Turski uticaj u Bjelopavli}ima i Ku~ima uzima se kao podatak za koji nisu potrebni dokazi, po{to se to “zna”;
- Iako mu to ne mo`e biti nepoznato, Piperima i wihovom
navodnom bunom iz 1852. godine on se ne bavi, po{to bi mu verovatno poremetili logiku primewenu na Bjelopavli}e i Ku~e;
- “Nepobitni izvori” svedo~e ono {to mu je ciq da doka`e,
iako je, videli smo, “dokaze” za to proizvodio sam kwaz Danilo;
- Kad pomiwe Ku~e kao “pograni~nu oblast” ne zna se na {ta
misli ali, po prilici, ima nameru da ih unapred proglasi sastavnim delom katunske nahije; to s jedne strane, a sa druge, zapisima
o “crnogorsko-ku~kom sukobu” i da su se Ku~i nalazili u “crnogorskom okru`ewu”, neoprezno priznaje da Ku~i ba{ i nisu bili
crnogorski;
- Ne kazuje o kojim se poslanicama Ku~ima radi, ali kao da
podrazumeva da je pomo}u wih Danilo trebalo da ih “uvede u red”;
- Iz tolikog broja proizvoqnih stavova izvla~i zakqu~ak
da se “nijesu Bjelopavli}i i Ku~i sukobili s Petrovi}ima brane}i svoju ~ast, nego su se Petrovi}i sukobili s wima da bi ih od
ne~asnih namjera odlu~ili”, pa domi{qa da su i jedni i drugi (Ku~i i Bjelopavli}i) svoje potrebe za hranom i drugom neophodnom
robom zadovoqavali na skadarskom pazaru (zaobilaze}i podgori~ki), iako su im “crnogorski pazari bili bli`i i dostupniji”;
- Sve pretke dana{wih Ku~a naziva “nesolidnim” (nepouzdanim, nesigurnim), eda bi posle toga Danila i Mirka proglasio
“istinskim borcima za crnogorsku nezavisnost”, mada je wihov
upad u Ku~e ponajmawe bio borba za “crnogorsku nezavisnost”:
bi la je to crnogorska okupacija srpskoga ku~kog plemena;
- Priznaje da su cetiwski Petrovi}i, koje crnogorstvuju}i
~esto zovu svetorodnom dinastijom, iako je samo jedan od wih
kanonizovan za srpskog svetiteqa, “bili netakti~ni, iskqu~ivi, surovi i ponekad nepravedni” prema “turskim pristalicama”

CRNOGORSKA POHARA KU^A

259

a protivnicima Danilove “dr`avotvornosti”, skoro sve `enama,
starcima, bolesnicima, nemo}nima i, naro~ito, deci u kolevkama, ali im se zbog toga, kao “istinskim borcima”, ne sme re}i da su
nasilnici, tirani, zlo~inci...;
- S namerom da Br|ane proizvede u “izvorne” Crnogorce, on
nastoji da im nakalemi i “katunski mentalitet”;
- Navodom da “jedan od najranijih dokaza da su Ku~i bili nakloweni Turcima poti~e iz 1842. godine”, Andrija{evi} i sam
priznaje da su zlo~ina~ke zamisli crnogorskih vladara o uni{tewu ku~kog plemena za~ete ba{ tada i da su “dokaze” o ku~kim vezama sa skadarskim pa{om i ostalim Turcima stvarali vladika
Rade i kwaz Danilo. Vaistinu, da je bilo “prvijih” dokaza o tim
vezama, Andrija{evi} bi, van svake sumwe, objavio wih a ne bi se
pozivao na pismo vladike Rada kojim je pravdano ne samo naru~eno ubistvo Vuki}a Popova (s naknadnom presudom!), ve} i neuspe{an crnogorski napad na Podgoricu od deset godina ranije. O
tom je napadu, videli smo, Jeremija Gagi}, ruski konzul u Dubrovniku, obavestio svog ministra spoqnih poslova u Peterburgu, a
ovde }e biti ponovqeno da je to bio “poku{aj... besmislen... neuspje{an i sasvim nesre}an za Hristijane zetske i albanske, koji su
u~estvovali u ovom djelu”, da su Crnogorci “iza{li iz svojih granica, razredili se u stanu blizu Podgorice, jednim dijelom vojske
okru`ili su je i prinu|avali da se preda, ali poslije osam dana
iznenada no}u ostavi{e Podgoricu i pri woj jedan top; sramno i
stidno, bez nu`de, povukli su se u svoje granice, predav{i osveti
turskoj pobuwene i ustale protiv wih zetske i albanske hri{}ane, ~ije sve{tenike i stare{ine Turci nemilosrdno istrebquju”
(26, kwiga VI sveska 5 - maj 1930, 282). Podrazumeva se da u papirima vladike Rada nema nikakvog traga o ovom proma{aju pod Podgoricom,
jer je Vladici odgovaralo da se wegova vojni~ka nesposobnost
sasvim prikrije. To se najlak{e moglo u~initi prebacivawem odgovornosti na druge, pre svega na Ku~e;
- Pozivawe na “sigurne” austrijske izvore, kao {to to ~ini
Andrija{evi}, nije osobito uverqivo, po{to su i austrijska diplomatija i zadarski namesnik svoje i prostorno i narodnosno neznawe o Ku~ima sticali iskqu~ivo preko obave{tewa koja su poticala iz cetiwskog vladaju}eg kruga. Kad jedno wihovo obave{tewe ka`e da je “na Cetiwe do{lo oko 60 Ku~a da bi izrazilo
pokornost Wego{u, dok je u Skadar na poklowewe po{lo 113 Ku~a”, jasno je da su oba podatka, oboga}ena izrazima “do{lo” i “po{lo” potekla s istog mesta, sa Cetiwa; kako bi ina~e austrijski
konzul u Skadru znao koliko je Ku~a do{lo na Cetiwe a koliko
ih je po{lo u Skadar;

pri~a o navodnoj ku~koj i bjelopavli}koj izdaji i “izboru” izme|u Skadra i Cetiwa. ve} u Brdima. iskreni.Ista je takva. Wego{evog stiha iz Gorskog vijenca da “niko krupno kaÉ Tur~in ne la`e”. Ne{to ja~i otpor crnogorskoj vlasti bio je u Ku~ima. ^ak i da je ~e{}e bio u pa{inoj blizini i u pa{inom okru`ewu. pona{awe”: “U vrijeme kwaza Danila u pojedinim oblastima Crne Gore bilo je nekoliko pobuna protiv dr`avne vlasti. naj~e{}e kao izazov kwazu Danilu. treba smatrati da podaci koje je od wih saznavao nisu bili “ono pravo”. mora se verovati onome {to je Andrija{evi}. Pipera i Bjelopavli}a. “svim sredstvima uticaja nametne odre|eno verovawe.Upore|ivawe “najcivilizovanijih naroda” sa “Balkancima iz plemensko-patrijarhalnog kruga” na {tetu je onih prvih. Pobune je ugu{ena surovim mjerama jula 1856. malo dosetka a vi{e podvala. podatke o navodnim pobunama on pobuwuje svojim “pronalascima”: . Moralo bi to biti poznato Andrija{evi}u. a pobuweni~ki pokret u Bjelopavli}ima 1854. . namewen takozvanoj indoktrinaciji. Osim toga. Ove pobune su u velikoj mjeri podsticane od okolnih osmanskih vlasti. . naro~ito zbog toga {to se dokaz zasniva na ~iwenici da je on “~esto bio u pa{inoj blizini”. budu }i da su oni davno odstupili od duhovnosti koju su na{i daleki srpski preci utkali u temeqe svetske civilizacije. godine protiv crnogorske vlasti pobunio se dio Ku~a. gdje je skadarski pa{a imao brojne pristalice. on to ~ini samo zbog toga da bi pre}utao da se radilo o dvema poharama ku~koga plemena.Neuverqivo mora biti i pozivawe na Lainovi}ev obave{tajni rad. pod svojim imenom. Ako bi neko mogao sumwati uautorstvo onoga {to se ~ita s me|umre`ja. godine. Iz ovih desetak redova ne vidi se da li je wihovom autoru poznato da doga|aji koje on naziva pobunama nisu bile “u pojedinim oblastima Crne Gore”. kwaz Danilo je na pobuwenike poslao jedan odred vojnika. 73). ve} da su uvek morali biti unapred i namenski pripremqeni. ideologija. u wihovom najranijem uzrastu. a kad ka`e da je ne{to ja~i otpor bio u Ku~ima. Otpor crnogorskoj dr`avi u Piperima slomqen je 1853. Najpre uxbenik Istorije za osmi razred devetogodi{we osnovne {kole. godine” (98.Pri~a o “novinama i bro{urama” i o “razvaqivawu {tamparija” data je kao dosetka. Tokom 1852/53. . Da bi ugu{io pokret dijela Ku~a protiv crnogorske dr`ave. tako da se na wu ne vredi ni osvrtati. stavio u kwige.260 Ilija Petrovi} . makar i preko onog 1123. Stavqeno u kwige. odnosno nastojawu da se deci.

000”. da bi surovim mjerama ugu{io otpor dijela Ku~a. o~uvano politi~ko jedinstvo Crne Gore” (100. 11-43. i jednog i drugog najvi{e bilo u Piperima. i 48). suzbijaju}i plemenski separatizam i ja~aju}i dr`avnu vlast. ve} o ratnom pohodu celokupne crnogorske vojske (mnogo brojnije od one koju je poslao pred Omer-pa{u) zami{qenom da Ku~e uni{ti do posledweg. poslao na wih jedan odred vojnika. na kraju. koliko ih je Crna Gora mogla podi}i u ratnim uslovima. “zahvaquju}i kwa`evoj energi~nosti. nije se radilo o ugu{ewu pokreta dijela Ku~a protiv crnogorske dr`ave.000 vojnika. 120).i vojska u celini i weni delovi (ve}i ili mawi. koliko ih se samo dve godine ranije (1854) upisalo u vojne spiskove zarad u~e{}a u ratovima protiv Turske (101. nisu htela da se podvrgnu dr`avnoj vlasti a koja su sara|ivala s Turcima. u kojoj se isti~e da se kwaz Danilo “odlu~no borio protiv pojedinih plemena koja nijesu htjela da se podvrgnu dr`avnoj vlasti. namerno zaboravqaju}i da su Piperi. ali je. 187-201). godine. 116). Bjelopavli}ima i Ku~ima. Po svemu. taj odred brojao je najmawe 6. a prema nekim izve{tajima i svih 10.CRNOGORSKA POHARA KU^A 261 .000 (31. 278). odredima gotovo sve nazivalo . od ukupno 13. odnosno 15. 197). on i ina~e ka`e da se kwaz Danilo. Ku~i i Bjelopavli}i u Brdima a ne u Crnoj Gori. Potom Kratka istorija Crne Gore 1496-1918.Pohare Ku~a pravda navodnim postojawem navodnih brojnih pristalica skadarskog pa{e. obimna Istorija Crne Gore od najstarijih vremena do 2003. I. da kasnije rasprave na zadatu temu neistorijski “produbquju” mimo dobro poznatog pravila da je istorija potraga za istinom. pri ~emu je. . a posebno sa pripadnicima proturske struje u Crnoj Gori” (100.Takozvana pobuna u Piperima nije ugu{ena 1853. uz dodatno obja{wewe da se “usled nerazvijene vojne organizacije. odnosno po broju anga`ovane vojne sile. razli~ite ja~ine. “na surov na~in obra~unavao sa svim politi~kim protivnicima. da li crnogorska da li brdska. a Danilo je. dakle. tehni~ke. ve} je Danilova ekspedicija zapo~eta i okon~ana na Aran|elovdan 1852. spremnim na zloupotrebe u makrotoponimiji. stalni ili privremeni)” (99. Takav pristup otvara mogu}nost i Andrija{evi}u i wegovim istomi{qenicima.. i protiv onih plemena koja su sara|ivala sa Turcima”. U slu~aju kojim se ovde bavimo. po Uneskovim stan- . Autor je smatrao da ne mora obja{wavati koja to plemena. {tampana latinicom ({to je. ili “blizu 10. U savremenoj vojnoj teoriji odredom se naziva “jednorodna ili zdru`ena jedinica privremenog sastava. naj~e{}e improvizovana za posebne zadatke (borbene. navodno.. ne{to siroma{nija od uxbenika za decu iz osnovne {kole. godine.000.500 (32. pozadinske)”.

i pored prijetwi sa Cetiwa.000 vojnika najpre u Bjelopavli}e (juna 1854). godine a mo`da i nekih drugih neutvr|enih dana. Tada su zapalili veliki broj ku}a i oko 500 Bratono`i}a natjerali da napuste svoje domove. turski i . Oblast Ku~a. nikako. ba{ kao da se nalazio u sredi{tu tih burnih doga|awa. Ovom akcijom crnogorska dr`ava se surovo obra~unala s turkofilskim snagama u Ku~ima. S nekoliko hiqada vojnika.262 Ilija Petrovi} dardima. godine: “Za razliku od turskih privr`enika u Bjelopavli}ima. Pa ka`e. tri `ene. jer je to wegovo legitimno pravo. tvrdi kwaz. ali pri~u o tome Andrija{evi} preska~e kao neva`nu . po{to je ve} u narednoj re~enici na Pipere potpuno “zaboravio”. godine napad na pobuwene Ku~e. u Ku~e. turkofilska struja u Ku~ima nije bila spremna.jeste novac. a tek posle toga. a Ku~i su »moji podanici. Bez obzira na redosled koji je sam uspostavio. kwaz Danilo je odlu~io da ih surovo kazni. pokazuju}i odlu~nost i snagu u borbi protiv svojih protivnika. kwaz Danilo je francuskom konzulu u Skadru rekao da }e ponovo poslati vojsku u Ku~e. od crnogorske vojske stradali su: 131 mu{karac. desetoro djece i pet djevojaka. godine godine turkofilska grupacija u Ku~ima izvr{ila je napad na crnogorske podanike u Bratono`i}ima. Prema popisu `rtava koji su napravili sami pobuwenici. dve godine kasnije. Andrija{evi} {aqe kwaza Danila s odredom od 6. a glavni razlog {to je odlu~ila da joj umjesto crnogorskog kwaza skadarski pa{a bude gospodar . a ne. uglavnom ~ine}i {tetu crnogorskim podanicima. i za kratko vrijeme uspio je da ih porazi. istovremeno sramotnih i stravi~nih. ali i izbegavaju}i da pomene crnogorsku poharu iz 1855. kwaz Danilo do znao da je izme|u Osman-pa{e i plemenskih prvaka Ku~a. ukoliko to bude neophodno. Potkupqeni i nagovoreni od skadarskog pa{e. Pipera i Bjelopavli}a do{lo do sporazuma”. Kivan na Ku~e zbog ovog napada. vojvoda Mir ko. izvr{io je po~etkom jula 1856. kwa`ev brat. Nakon ove ekspedicije. godine stalno je izazivalo pograni~ne incidente. “preko svojih povjerenika.IP). u me|unarodnom informacionom sistemu za kulturni i nau~ni razvoj i u svetskim bibliote~kim katalozima kwi`i u hrvatsku kulturnu ba{tinu). koji su polo`ili oru`je ~im su se sreli sa crnogorskom vojskom ({to bi moralo zna~iti da tamo nije ni bilo pobune. nekoliko stotina Ku~a od sredine 1855. koja nudi podatak da je mo`da po~etkom druge polovine 1853. Uporno odbijawe proturske grupacije u Ku~ima da se prikloni kwazu mo`e se objasniti wenom brojno{}u i podr{kom koju su joj pru`ale turske vlasti iz Podgorice i Skadra. Maja 1856. da promijeni stranu. dio je crnogorske dr`avne teritorije.

naziva kaznom. Surovim vojni~kim mjerama. sve pqa~ke i sve paqevine svaquje na kwaza Danila. i brojne pogibije nevine neja~i. on iskqu~ivu krivicu (danas bi se to reklo: po komandnoj odgovornosti) za sva ubistva. ne bi li mogao lak{e manipulisati sa svojim ~itaocima. vaqa imati u vidu da kwaz Danilo nije ratovao protiv Ku~a.. pokazuje primjer vojvode Marka Miqanova. i pored te wegove nesporne krivice. No. kwaz Danilo je porazio svoje protiv nike. starih i bolesnih. {to zna~i da nisu ni bili u sastavu Crne Gore. koji je u vrijeme napada (sa 10.. Tom pojedino{}u on poku{ava da spere grehe i s u~esnika u pohari i sa wihovih potomaka. kako svedo~i . a svim drugima ulivala je nevi|eni strah. Bjelopavli}a i Pipera. `ena.000 protiv Turske! . dio Ku~a odjednom postaje vrlo brojan.. Iako je i poslije ekspedicije protiv proturskih snaga u Ku~ima bilo otpora kwa`evoj vlasti. Da bi ovaj pokret bio slomqen. godine bio kwa`ev perjanik” (101. ovaj anticrnogorski pokret nikada vi{e nije imao pre|a{wu snagu i politi~ki zna~aj. Odgovornost za takve postupke iskqu~ivo snosi kwaz Danilo.IP) na Ku~e 1856. jednog od najznamenitijih Ku~a. koji tako|e nisu bili u sastavu Crne Gore. vaqda ne shvataju}i da brojna ubistva bez krivice ubijenih nisu kazna ve} masovni zlo~in. sa svih koje je. veli. ali ne kazuje da li su to bili pograni~ni sukobi s Turcima ili Crnogorcima. U toj borbi. dr`ava je surovim mjerama ka`wavala turske pristalice u pograni~nim plemenima. Ku~i su. Za razliku od mnogih drugih tuma~a crnogorske pohare Ku~a koji su krivcem za taj sramotni ~in smatrali vojvodu Mirka. Andrija{evi}u se mora priznati da je vrlo ma{tovit: za wega. pravili {tetu crnogorskim podanicima. i u~inio sigurnom svoju apsolutnu vlast. pa i oni koji nikakvog grijeha nijesu imali. ka`wavani su i oni ~ija krivica nije bila takva da je zaslu`ivala smrtnu kaznu. pa i otvorene saradwe s Turcima u pograni~nim oblastima.000 na “grupaciju”. koji nisu mogli znati {ta se u Ku~ima do kraja pohare doga|alo i koliko ih je stradalo u selima izvan wihovog vidokruga. Ku~i su izazivali pograni~ne incidente.CRNOGORSKA POHARA KU^A 263 nikada ja wih kao takve priznati ne}u. Svi oni Ku~i. ve} protiv turkofilskih grupacija koje su u ovim plemenima postojale.. u koje ubraja Bratono`i}e. Da je to ta~no. Bjelopavli}i i Piperi koji su bili odani crnogorskoj dr`avi i wenom vladaru u`ivali su prava kao i ostali Crnogorci. budu}i da su Ku~i bili sastavni dio crnogorske teritorije i za vrijeme mojega pra|eda i nikada oni nijesu pripadali Albaniji«. dece. popis stradalnika na~inili su izbegli Ku~i. a sa 4. a ovde ih ispu{ta. u ostalim crnogorskim pohodima uvek navodi cifre. 196-197).

ali ne mogu. kwiga XVII. Vaqa i ovde ponoviti da ovaj izve{taj konzulima pokazuje ne samo Danilovo licemer je. Daqe. ratoborno nagove{tava budu}a doga|awa. dok na drugoj tvrdi da je “poslije primirja (po~etkom leta 1855 . 224). da je posle potpisivawa primirja “povukao svoje ~ete iz Ku~a”. ve} na prve dane primirja posle prve crnogorske pohare Ku~a iz 1855. Priznaje tako|e da je prihvatio konzulske `eqe “za odr`awem mira”. to vas molim da se u duhu primirja zalo`ite. koji se nijesu smjeli vratiti svojim ku}ama iz straha od wihove pobuweni~ke bra}e”.januar 1937. 105) koji pred Ku~ima be`e u Crnu Goru. dok im se ne zagarantuje li~na sigurnost.264 Ilija Petrovi} Marko Miqanov u svojoj kwizi o Ku~ima. godine bio izveden pohod crnogorske vojske na Ku~e. Kako o doga|ajima vezanim sa dvema crnogorskim poharama Ku~a pi{e strogo ciqno. od ukupno oko 1. on pi{e da su “ba{ ovih dana Drekalovi}i izgorjeli u Bratono`i}ima pet ku}a i plijenili preko 200 komada sitne stoke”. te da je “poslije primirja primio oko 500 Bratono`i}a. ali i otkriva da je 1855. godine. To na jednoj strani. sveska 1 . a na drugoj. da se ovi Bratono`i}i mogu vratiti bezbjedno svojim ku}ama” (4. A svete kwige ka`u da }e grehovi otaca pasti do devetog kolena. Ovi siromasi ho}e da se vrate svojim ku}ama. u uslovima kad su Ku~i bili pritisnuti crnogorskom vojnom silom i kada je jedina wihova briga bila da se odbrane od te napasti.IP) primio oko 500 Bratono`i}a. uz uslov “da Drekalovi}i ostanu na miru na svojoj teritoriji. Na jednoj strani. koju nije zaobi{ao u svom radu. i kako mu se moglo desiti da u Nik~evi}evoj kwizi. koji se nijesu smjeli vratiti svojim ku}ama iz straha od wihove pobuweni~ke bra}e. Po{to sam ja na va{e insistirawe napustio privremeno svaku akciju protiv Drekalovi}a.400 du{a iz ne{to preko 200 domova (6.IP) Drekalovi}i izgorjeli u Bratono`i}ima pet ku}a i plijenili preko 200 komada sitne stoke”. Te{ko da iko razlo`an mo`e kao istinitu prihvatiti Danilovu pri~u o “oko 500 Bartono`i}a”. presko~i svedo~ewe Vuka Karaxi}a ne o izgnanim Bratono`i}ima ve} o bratono{kim glavarima spremnim da priznaju kwa`evu vlast (103. 5-6). . Danilo obja{wava kako su “ba{ ovih dana (po~etkom maja 1856 . a ja da suspendujem vr{ewe mojih prava nad wima”. maja 1856. ve} i s kolikom otvoreno{}u on otkriva svoje namere prema Ku~ima. Andrija{evi} prikriva (on bi rekao: ukriva) neke pojedinosti iz Danilove note konzulima u Skadru. stizala Bo`ja kazna u godinama bliskim pohari. kojom on 15. neobja{wivo je kako Andrija{evi} nije zapazio da se pri~a o 500 “prognanih” Bratono`i}a ne odnosi na maj 1856.

godine na Cetiwe. a tjerali su ih do Ribnice. 138). tobo`. 255). dakle. koju je @. U vreme kad su u Crnoj Gori po~eli da se pi{u uxbenici. Kao {to je poglavqe o crnogorskoj pohari Ku~a zapo~eto pisawem Buda Simonovi}a. mirne du{e mogao prevideti i ~iwenicu da je kwaz Danilo krenuo u napad u vreme kad je bilo o~igledno da je ku~ki `ivaq. godine bio upu}en. Ku~i ih potjera{e niz Doqane.. {to zna~i i vojne. Tako se i moglo desiti da Kratka istorija Crne Gore za {kolu (obima svega 100 strana). mnogo se Ku~a ranilo”. koja se desila na Petrov dan 1856 godine. tokom druge polovine juna 1856. koji smatraju da jedna uvreda koju je na ra~un kwagiwe Darinke izgovorio neki Ku~. U prvom boju. jeste otvoren Danilov iskaz. Na ruku su mu u izvjesnom smislu kasnije i{li i mnogi istori~ari. no uteko{e na brzinu”. ~ak ni konzuli kojima je izve{taj od 15. [kolski uxbenici Treba li deca ne{to da znaju. a samo jedan od wih pogibe (1. bi}e wegovim re~ima i zatvoreno: “Kwaz Danilo je za poharu okrivio Ku~e. Trebalo je. Po{to je ve} “zaboravio” na te bojeve. pre konstruisawa sopstvene pri~e o crnogorskom vojnom pohodu na Ku~e. bio izuzetno premoren u~e{}em u dvama pomenutim bojevima. koji ponajvi{e zvu~i kao pretwa. a poginuo je samo jedan. prije crnogorske pohare Ku~a. a drugi navrh Doqana. o crnogorskoj pohari Ku~a nije se ni govorilo. da je na konzulsko insistirawe samo privremeno odustao od “svake akcije protiv Drekalovi}a”. decu od malih nogu nau~iti da pohare nije . Budo Simonovi} Izdajnici i istori~ari. Andrija{evi} je. koji je bio petnaest dana prije pohare. ali na to niko od tuma~a Danilovog “lika i dela” nije obratio pa`wu. a naro~ito wegov vojni~ki deo. Posle samo mesec dana. “Posledwi bojevi ku~ki s Turcima. razgoropadilo vojvodu Mirka da naredi krvavu odmazdu” (45. to istorijsko zbitije uop{te ne pomene (18). Mada se i u Kwa`evstvu i u tada {wim srpskim novinama stalno isti~e da se Ku~i vrlo opiru dr`avnoj politici kwaza Danila i da su nakloweni Turskoj. kwaz Danilo je krenuo u vojnu akciju.. Dragovi} objavio 1910.da je to. otvoreno ih progla{avaju}i izdajnicima. bili su: jedan na Ledine. maja 1856. “Osam dana poslije ovoga boja udari{e Turci navrh Doqana. bila neposredan povod velikog pokoqa i pohare ovog plemena .CRNOGORSKA POHARA KU^A 265 Ono {to u svemu mora biti najsumwivije. godine oni su imali dva boja s Turcima.

Austrija. i ne mo`e se postaviti nikakva smetwa ni hijerarhijskoj organizaciji raznih verskih zajednica ni wihovim odnosima prema wihovim verskim poglavicama”. . a lokalni plemenski prvaci postali su zavisni od centralne vlasti. Bezmalo ceo vek kasnije. taj zlo~in nije se smeo ni pomiwati. Rusija. verovawe i pona{awe nametne podru~nom stanovni{tvu {kolskog uzrasta. potpisnice Berlinskog ugovora (Nema~ka. vojskom su gu{eni otpori u Bjelopavli}ima 1854. uxbenik \or|a Borozana et all. Engleska. Italija. Tamo se mo`e pro~itati da je Danilovim reformama u dr`avnoj upravi “usavr{en poreski sistem. separatnom pona{awu. U tom se krugu nalazi i ve} pomenuti Andrija{evi}ev uxbenik istorije za osmi razred devetogodi{we osnovne {kole. a dru{tvo mu pravi. funkcije i ~asti ili vr{ewa raznih profesija i obrta na kojem bilo mestu. Francuska. namewen u~enicima tre}eg razreda gimnazije. Pri tome.266 Ilija Petrovi} ni bilo. sopstvenu ideologiju. u ~lanu 27. godine priznale nezavisnost: “U Crnoj Gori ne}e mo}i nikome smetati razlika u veri i veroispovesti kao razlog za iskqu~ewe ili nesposobnost u pogledu u`ivawa gra|anskih i politi~kih prava. kako se budu}e generacije ne bi “pogre{no” nau~ile istoriji sopstvenog naroda.. pripu{tawa u javne slu`be. potpuno se zanemaruju uslovi pod kojima su. Turska) nekada{woj Kne`evini Crnoj Gori 1878. U suzbijawu pojava suprotnih ovim reformama. u vreme antisrpske pomame u Crnoj Gori. i Ku~ima 1855. Sloboda i vr{ewe obreda svih veroispovesti bi}e osigurano svima pripadnicima Crne Gore i strancima. Time je onemogu}ena plemenska samovoqa. svim raspolo`ivim sredstvima. sve je druk~ije: crnogorska pohara srpskog plemena Ku~a postaje obrazac ne samo za brisawe srpskog nacionalnog bi}a u osamostaqenoj savremenoj crnogorskoj dr`avi. 164). u ne{to skromnijoj meri i bez ikakvog obja{wewa saop{tenih stavova o plemenskoj samovoqi. Pa se odmah pojavquju uxbenici kojima tako raspolo`ena dr`avna uprava nastoji da. saradwi s turskim vlastima i upotrebi voj ske pri suzbijawu tih pojava. i 1856” (102. separatno pona{awe i saradwa s osmanskim vlastima. ve} i rasisti~ka osnova za odricawe od sopstvenih srpskih narodnosnih korena i stvarawe nekakve nove nacije s jo{ uvek neodre|enim obele`jima.

jula izve{tavaju}i o tome kwaza Danila. 234). ponukali su kwaza Danila da se 29. posredovawem Gagi}evim. Petru II Petrovi}u Wego{u. Prema Pavi}evi}evom tuma~ewu. 13/25. zbog blizine. “prenosili su o tome razli~ite vijesti. Ovaj doga|aj je. 234). da su kroz ~itav XVIII vijek to nastavili. {to je najva`nije. isti~e da je “strava turska neiskazana. . putem kopije. Turske vlasti bile su zaprepa{}ene `estinom kojom su kwaz Danilo i brat mu vojvoda Mirko poku{ali da pokore Ku~e. tu obavezu redovno ispuwavali” (9. u Evropi su razgla{eni na sva zvona. a ime va{e svjetlosti proslavi}e se po svemu svijetu.. 234). Gotovo svi evropski listovi koji su pratili zbivawa na Istoku. koji ne dovodi u sumwu ku~ku pripadnost Crnoj Gori i podlo`nost Danilovoj vlasti. jo{ vi{e zategao ina~e prenapregnuti konopac ravnote`e crnogorsko-turskih snaga na granici prema Podgorici i Skadru. a Filip Lainovi}. “ku~ka afera je pokazala lokalnim administrativno-upravnim zajednicama crnogorske dr`ave mjeru samostalnosti do koje se moglo i}i i odredila granicu preko koje se nije smjelo prelaziti. i. a osobito me|u Srbima” (9.PRIMIRJE. ali i prili~no rezevirsano dr`awe austrijskog konzula. koji je Ku~e nedvosmisleno smatrao sastavnim delom Skadarskog pa{aluka. da su zajedno sa Crnogorcima opsijedali Spu`. “Doga|aji u Ku~ima”. u zavisnosti od toga kako koji od autora nazivaju crnogorsku poharu Ku~a. pohara je najsna`niji odjek imala u Arbaniji. jula/10. stao na stranu zvani~ne Crne Gore” (9. ili “ku~ka afera”. 235). “Ako se otomanskoj imperiji dozvoqava da uzbuwuje wegov narod. a da su wegovom prethodniku. Srpski dnevnik je. Po prirodi stvari. ruskom dr`avnom kancelaru) s tvrdwom da se takav odnos mo`e pripisati samo nedovoqnoj obave{tenosti austrijskih diplo ma tskih i konzularnih predstavnika. istovremeno. kwaz je isticao da je ovo pleme jo{ od kraja XVII i po~etka XVIII vijeka otpo~elo da ratuje zajed no sa Crnogorcima protiv Turaka. avgusta obrati austrijskom namesniku Dalmacije Danilu (mo`da: Lazaru?) Mamuli (i. Osporavaju}i austrijske tvrdwe da su Ku~i teritorija pod osmanskim suverenitetom. nikada Turcima nijesu pla}ali danak. po pravilu. Trud diplomatskih predstavnika evropskih sila da sa~uvaju mir na crnogorsko-turskoj granici. osobito u Malesiji. i wemu treba omogu}iti da se brani.. RAZGRANI^EWE ^iji }e Ku~i biti. Lako se mo`e desiti da taj konopac ne izdr`i daqe zatezawe (9.

500 qudi. ve} “da tako bude i sa Crnom Gorom” (9. kwaz Danilo je zatra`io od ruskog poslanika u Be~u da se kod otomanskih vlasti zauzme ne bi li skadarski pa{a i wegovi doglavnici prestali da “podstrekavaju crnogorski narod na me|usobne obra~une”. sa zadatkom da nadgleda spornu teritoriju i slu`i kao odbrana od eventualnog upada turskih trupa. najpre u Ku~e. Ni mesec dana po pohari. Do prvog sukoba do{lo je 7/19. a na drugim sektorima oko Podgorice jo{ 19 qudi” (9. ostavio posadu u Medunu. turske trupe. Ovo posledwe je ukqu~ivalo i navodnu pripremu svih 15. Uzgred. Ubrzo zatim. smatraju}i da su Ku~i wihovi. u skladu sa svojim shvatawima. izvr{ile su upad na crnogorsku postaju i zauzele Medun. {to je vrlo zabrinulo i francuskog i engleskog konzula u Skadru. avgusta i Crnogorci su izgubili 21 ~ovjeka. dotle crnogorske vlasti preduzimaju kaznene mjere protiv vlastitih podanika”. `ele ne samo da Ku~e predstave svetu kao turske podanike. Kwaz Danilo je odmah uputio ponovo jedan ve}i odred Crnogoraca. U celoj stvari najzanimqivije je da se ruska vlada bavila i anga`ovawem austrijske. po{to je to Crnoj Gori “grani~na sila” i mora joj biti u interesu da s wom odr`ava odnose “dobrog .268 Ilija Petrovi} Narednih dana i nedeqa. neta~no tuma~e}u poharu Ku~a. Iako je to upozorewe prihvatio kao dobronamerno. dok su se Crnogorci. ugro`avaju}i interese crnogorske dr`ave. kwaz je konzulima. kao izvr{ilac wegovih naredbi) “poslije povla~ewa glavnine crnogorskih trupa iz Ku~a. zbog opasnosti od {ireg sukoba. sa jednim dijelom pobuwenika. on je optu`io austrijskog konzula i austrijsku vladu da. ne bi smelo mewati. s jedinim ciqem da takvim slu~ajem opravdaju svoj upad na crnogorsku teritoriju. nije videla ni{ta lo{e u austrijskoj “poluslu`benoj pomo}i”. a mo`da i drugde (9. I jedan i drugi upozorili su Danila da se po stoje}e stawe. Po izvje{tajima koji su prispjeli ruskom ambasadoru u Be~u odred je brojao oko 5. Danilo je (odnosno vojvoda Mirko. svim snagama upirali da tamo zadr`e svoj zami{qeni suverenitet. Turci su `eleli da o~uvaju i oja~aju svoj uticaj u Ku~ima i da na Medunu izgrade ozbiqno utvr|ewe. i crnogorska i turska strana trudile su se da svim raspolo`ivim sredstvima stvore uslove iz kojih bi se do{lo do u~vr{}ivawa vojnih i politi~kih pozicija u Ku~ima.000 crnogorskih vojnika da sa {est topova krenu prema granici s Turskom. francuske i engleske diplomatije u odnosima Crne Gore sa Turskom. ukazao na su{tinsku razliku izme|u turskih i crnogorskih stavova prema Ku~ima: “Dok Turci ratuju protiv crnogorskih podanika. 236) U skladu sa takvom svojom logikom. 236). 245).

u prisustvu skadarskog pa{e. kwiga XVII sveska 2 . Povla~ewe naoru`anih lica treba da po~ne istovremeno u nedequ jutro 10. Kako je sklopqenom primirju jedina svrha da se izbjegne daqe prolijevawe krvi. smatrali da pregovore o primirju treba voditi sa po~etnih pozicija. jula i povla~ewe s obje strane svih lica poslanih na granicu pod bilo kojim vidom. 237). Po~etkom avgusta. avgusta i da se zavr{i u toku dana. ne bi pretvorio u rat sa nesagledivim posledicama. ali s obzirom na “velike potrebe op{te politike. 4. 3.februar 1937. ne mo`e se ostvariti sve {to se `eli” (9. 11. 237. . kwaz je smatrao da bi spor bio potpuno re{en ukoliko bi konzuli uspeli da ubede skadarskog pa{u da izvu~e vojsku iz Ku~a. prema obi~ajima u Brdima. 5. uz preporuku da se vojnici uzdr`e od “varvarstava” zbog kojih ih cela Evropa ve} optu`uje. Uspostavqawe status quo-a prije bitke od 10. septembra engleski konzul preneo kwazu poruku svog ministra spoqnih poslova da je “kraqi~ina vlada saznala ne sa mawe nezadovoqstva nego `aqewa za oru `ani napad na Ku~e”. Ku~ima se prepu{ta da u~ine izme|u sebe umir. francuski i engleski konzul zatra`ili su od kwaza Danila da svoju vojsku povu~e od granice. konzularni predstavnici velikih sila sa~inili su tekst sporazuma o primirju. Sa svoje strane. Konzuli su. opet. {to zna~i da pregovara~i moraju po{tovati stawe koje je vladalo pre napada na Ku~e (9. 244). pa je 11. Evropske su sile za primirje. kako sledi: “1. Sli~an protest uputili su i Francuzi. 2. a potom i osnov za zapo~iwawe mirovnih pregovora i zakqu~ewe mira. Uru~uju}i kwazu Danilu tekst ovog sporazuma. koji je u evropskoj javnosti dobio neo~ekivano velike razmere. jer bi se tim dvema zemqama moglo dopasti da se u budu}nosti po~nu sve vi{e me{ati u unutra{we crnogorske stvari (9. primirje treba da stupi na snagu. avgusta.CRNOGORSKA POHARA KU^A 269 susjedstva”. Da se sukob u Ku~ima. to se ne povre|uju ni~ija prava i objema stra nama rezervi{e se dokazivawe wihovih prava i razloga”. Austrijska vlada posebno je protestovala zbog pqa~kawa katoli~ke crkve u Ko}ima. ali bi bilo uputno da Francuskoj i Engleskoj ne dopusti preveliko uplitawe. britanski konzul istakao je da vlada wegove zemqe nikada ne}e dopustiti “da se jedan narod `rtvuje”. dok dvesta pobijenih tamo{wih `iteqa nije pomiwano. U ponedeqak izjutra. 4. bio bi to najpre znak Ku~ima da se smire. 69).

000 zlatnih rubaqa za nabavku ratnog materijala za Crnu Goru” (9. da pod svaku cijenu remete mir na granici. bilo kako bilo. da se strpi i da izda stroge naredbe. barem po wegovom shvatawu. U vrednost postignutog primirja nije mnogo verovala ni ruska diplomatija. naru~io je veliku koli~inu municije (9. O tome se pone{to znalo i u Be~u. Engleski konzul. 238). Svega sedam-osam dana kasnije. ali je on na tom svom razlogu istrajavao iskqu~ivo zbog toga da bi se i daqe mog- . trud ovih triju sila da uti~u na smiri va we crnogorsko-turskih odnosa bio je velik. No. da se do kraja septembra vrate u otaxbinu. naime. I pored dogovorenog primirja. da je u velikom interesu ovim buntovnicima. 237). 12 oktobra. kao i organima u Podgorici. ne veruju}i da }e Turci po{tovati pomenuti mirovni sporazum. Turci tvrde da su “Gorwi Ku~i prvi naru{ili mir i status quo te nahije. kwiga XVII . 14/26. kwaz je pozvao sve Crnogorce koji su se tada nalazili “na privremenom radu u inostranstvu”. (Konzul) moli Kwaza. Pa{a je poslao najstro`u naredbu vlastima u Podgorici i u pograni~nima mjestima. pisao je kwazu o svom sastanku s Mustafa-pa{om i carskim izaslanikom u Skadru. ponajvi{e zavi silo od stalnih sva|a Ku~a i Bratono`i}a. stalno optu`ivao Ku~e da oni izazivaju sukob. da se pod svaku cijenu dr`i mir. te da su se “obje vojske s ratnog pozorja povukle” (9. Pa{a je energi~no tvrdio. koji se pokoravaju skadarskom pa{aluku. avgusta. prilike u Ku~ima i daqe su bile nestabilne.februar 1937.000 vojnika koja treba da bude stacionirana du` granica Crne Gore”. a na molbu kwaza Danila. Istovremeno. ali je to. “pod prijetwom gubitka gra|anskih prava i konfiskacije cjelokupne imovine”. Uz saglasnost cara Aleksandra II. 69).270 Ilija Petrovi} Nekoliko dana po uspostavqawu stawa pre|a{weg. da se Crnogorci sustegnu od svakoga djela. a ni kwaz Danilo nije tome protivre~io. moglo bi biti da je i on iskreno `eleo da do mira do|e. a da je Kwa`eva `eqa posve suprotna. a “govorkalo se ~ak da otomanska vlada priprema jednu armiju od 50. nadaju}i se novom ratu. ruska vlada donela je odluku da se “hitno iz crnogorskih kapitala deponovanih u petrogradskim bankama izdvoji suma od 5.. crnogorski “dr`avni sekretar” Milorad Medakovi} obavestio je ruskog generalnog konzula u Dubrovniku da je “raspra ku~ka svr{ena”.. prema ~emu za nerede na granici treba okriviti qude. koje bi moglo izazvati dvosmislenu ocjenu” (4. 238). naro~ito posle obave{tajnih saznawa da se u Carigradu obavqaju obimne pripreme za novu “veliku ekspediciju” protiv Crne Gore. Kwaz je. Izve{taji koji wima pristi`u od ~inovnika poslatih u Ku~e u suprotnosti su s onim {to pi{e i govori kwaz.

da }e biti ka`weni od vlasti. ako bi htjeli slomiti mir. februara. koji su se po~etkom 1857. 3. da u komisiji u~estvuje jedan crnogorski senator”. da se odmah ostvari umir. ve} da se komisija za uspostavqawe novog primirja bavi samo umirewem Bratono`i}a i Ku~a. u ~etiri ta~ke: 1. preostalo je samo da komisija formuli{e predlog o primirju. koju oni danas priznaju. U tom smislu su crnogorske vlasti stalno isticale istorijske veze Ku~a s Crnom Gorom i praksu po kojoj su crnogorski vladari imenovali sve ku~ke stare{ine”. 245). Kwaz je naredio svojim qudima da se ne me{aju. da se Drekalovi}ima prizna “posjed zemaqa” koje su se nalazile u granicama Crne Gore. i 4.. “to je stoga. na na~in kako je to bilo i pre sukoba.CRNOGORSKA POHARA KU^A 271 lo razgovarati o spornim teritorijama. pogani milet (narod. Konzulski posrednici su uticali na kwaza da to pitawe ne potr`e.IP). 2. ali i svet lo{ih karakternih osobina . eda bi oni sklopili primirje izme|u wih i Bratono`i}a. “jer oni Ku~i. Sredinom maja saznalo se da su konzuli i pa{a poslali svoje qude prema Drekalovi}ima. te ni oni ne}e htjeti da dozvole. da sporni tereni zadr`e status komunice. ve} o neophodnoj potrebi da se uspostavi mir. bi}e povrije|ena osjetqivost turskih vlasti. sukobili u Brskutu.. tom prilikom ubijena su ~etiri ~oveka a rawena su jo{ sedmorica. po{to bi se wihovo prisustvo moglo tuma~iti kao priznawe turskog gospodstva nad Crnom Gorom. Stvar se iskomlikovala kad je kwaz izjavio da u mirovnoj komisiji ne mo`e u~estvovati nijedan Tur~in. ve} iskqu~ivo da se urede odnosi izme|u Drekalovi}a i Bratono`i}a. ako se u komisiji nalazi i neki predstavnik turske vlasti. niti joj je namera da se bavi bilo ~ijim pravima nad Ku~ima. mene u `ivo srce dira”. Ko- . Francuski posrednici poku{ali su da kwazu objasne kako se ne radi o pravima nad Ku~ima. da }e tim primirje biti ja~e i da bi dokazali Drekalovi}ima. a od francuskog konzula Ekara zatra`io je da poradi kod pa{e skadarskog da se ni Turci ne me{aju. “su{tina spora na granici prema Albaniji sastojala se u `eqi Crne Gore da natjera vlasti u Skadru da se odreknu suvereniteta nad ku~kom teritorijom. 5. Odbijaju}i intervenciju ovog zvani~nog agenta. Posebno se isti~e da Francuska u ovom slu~aju nije nekakav zvani~ni posrednik. godine. Bez obzira na to da li bi ove ta~ke bile prihvatqive ili ne. Kad je kwaz kona~no pristao na francusku logiku. turskim ili crnogorskim. odnosno zajedni~kog zemqi{ta. da se odredi rok za va`ewe ovog primirja (9.

Da je to bila kwa`eva zamisao vidqivo je i iz kapetanove pretwe da }e. piperski kapetan po~eo da ube|uje Ku~e kako bi najboqe bilo da se oni odreknu “turskog protektorata” i da se “prisajedine Crnoj Gori”. po wihovoj `eqi. od koga su konzuli zatra`ili da ne remeti mir. biti primewena i “sila”. onda se krivica za to mo`e tra`iti samo na crnogorskoj strani. po{to je kwaz Danilo dva meseca kasnije odlu~io da “primi Drekalovi}e pod svoj protektorat”. dok }e se oni starati da pod kontrolom dr`e Ku~e i Turke. kwaz Danilo. I samo to bilo je dovoqno da neki Ku~i. Iako je u me|uvremenu do{lo do nekih mawih sukoba na tursko-crnogorskoj granici. da poticaj na bunu me|u Ku~ima i Bratono`i}ima poti~e iz Podgorice i moli konzule” da obrate pa`wu i na tu pojedinost. a kwaz. Konzuli su.. saglasili da ostaju pod turskom vla{}u. te da ne}e do}i do komplikacija u vidu op{teg sukoba. “da spali Fundinu. godine. oni su sami odlu~ili da ostanu pod turskom za{titom. u kome su se nalazili prije Kwa`eve ekspedicije”. Kwaz je ~ak oti{ao i korak daqe {aqu}i vojsku pod komandom Petra Filipova Vujovi}a. a ako ima grani~nih sukoba. ako je sporazum zbog i~ega pod znakom pitawa. kad ih je on. kwiga XVII sveska 3 . to je samo znak da . umesto wega. I konzuli i Turci bili su zabrinuti zbog svih tih vesti. tako {to su morali podsetiti kwaza Danila da su se Drekalovi}i. konzuli se nadaju da }e se Kwaz dr`ati pomenutog ugovora. pou~eni krvavim iskustvom iz dveju crnogorskih pohara. jer sredinom leta pi{u kwazu da bi dobro bilo da on pripazi na Pipere i Bratono`i}e. ali su konzuli iz Skadra uspeli da zami{qenu ratnu igru zadr`e pod svojom kontrolom. godine. po prilici. Zatrijeba~ i Ko}e ako se ne pokore kao Drekalovi}i. Kwaz je takve sugestije nevoqno prihvatio. 4.mart 1937. vojvode qubotiwskog i senatora crnogorskog. izjavio je da “nema nikakvih neprijateqskih namjera. primio pod svoj protektorat. mislili i na to.. obaveste skadarskog pa{u da Crna Gora priprema novi pohod na Drekalovi}e (9. sastavni dio” (9. ili je mo`da ve} naru{en. konzuli iz Skadra obavestili su kwaza Danila da se Ku~i i Drekalovi}i “nalaze u stawu.272 Ilija Petrovi} liko je kwaz gawao ovu logiku. Kwaz je obe}ao da }e se dr`ati ugovora. toliko su i konzuli bili uporni u tra`ewu da se o razgrani~ewu ne razgovara dok se brdska plemena ne umire. 245. ~iji su oni. ukoliko ne prime tu ponudu. 246). bez obzira na ugovor o miru iz avgusta 1856. Krajem oktobra (12/24) 1857. ^inilo se da je novi sukob neizbe`an. Pridobiti Ku~e. ali je zato. ali mu se ~ini. sporazumom sa~iwenim avgusta 1856. 130-132).

U isto to vreme poku{avali su crnogorski ~inovnici da uspostave vlast i u delu Ku~a naseqenom Arbanasima.. da mu je ciq bio “ne samo osloba|awe od turskih da`bina ve} i da. Radoman Jovanovi} obja{wava da je ustanak u Vasojevi}ima bio “vrlo {iroko zami{qen i dobro organizovan”. IX 1857. istjerani turski funkcioneri i pokupqen porez (27. vrlo lako uspeli da umire taj buntovni kraj. Nemiri i u Vasojevi}ima. postavqeni crnogorski kapetani. a i kwaz Danilo je naredio da se iz Vasojevi}a povuku i Crnogorci (27.CRNOGORSKA POHARA KU^A 273 u {to skorijem vremenu treba pristupiti stvarnom razgrani~ewu izme}u Turske i Crne Gore. . do{lo je i do ne{to ozbiqnijih nemira u Vasojevi}ima. 62). “Wima je kwaz Danilo poslao u pomo} ve}i odred. po~etkom avgusta 1857. naro~ito s gledi{ta crnogorske dr`ave. Ja mogu suspendovati vr{ewem du`nosti tamo. pokazuje da su Turci. po kojoj bi se moglo misliti. I tamo su. Svojim posredovawem kwaz je o~ito dokazivao svoju premo} nad turskom vla{}u u Vasojevi}ima i Ku~ima” (27.IP). Rov~ana i Bjelopavli}a (Br|ana. Ponajvi{e zalagawem francuske diplomatije. Po{to konstatuje da je “odlu~nim pomagawem ustanka u Vasojevi}ima i postavqawem {est kapetana u Gorwem Polimqu crnogorski kwaz prikqu~io Crnoj Gori jednu relativno bogatu oblast od velikog strategijskog zna~aja za daqa {irewa u sanxaku”. Drekalovi}i su moji podanici i ja se nikakvim ugovorom nijesam wih odrekao. “oni su sami do{li k meni i pokorili se. nastojali su da iz mogu}eg sukoba iskqu~e Crnu Goru. te da su odnosi s Turskom po~eli jo{ vi{e da se komplikuju “kada i Ku~i Drekalovi}i 11. 130-132). dakle. Turska vojska upala je u Vasojevi}e krajem septembra 1857. ve} ukqu~eni u poslove oko razgrani~ewa Crne Gore sa Turskom. jer boqe je da ginu oni no “wegovi” Crnogorci . kwiga XVII sveska 3 . godine. evropskoj diplomatiji poka`e da Gorwe Polimqe pripada Crnoj Gori i da wegovo prikqu~ewe treba i me|unarodno priznati. [to se ti~e Drekalovi}a. da ja priznajem Turcima ma kakvo pravo nad wima. 62). godine izjavi{e pokornost kwazu Danilu”. {to je dovelo do protesta skadarskog pa{e. ali i protestujem protiv svake interpretacije. i pored ozbiqnih vasojevi}kih napora da se prisajedine Crnoj Gori. Kakva je to “premo}” bila i kolika. godine. a predstavnici Francuske i Rusije. Drekalovi}ima treba ostaviti svaku slobodu akcije” (4. pod komandom senatora Iva Rakova Radowi}a.mart 1937.. 63). i da im ve}i ratni sukob izme|u wih ne bi poremetio te napore. U me|uvremenu. sastavqen od Mora~ana. Turci su se po~etkom oktobra povukli iz Vasojevi}a.

kad 11. po~etkom decembra (vaqda septembra . da ih smiruje. di`e kne`ev ugled i samopouzdawe i ~im se povukla turska vojska ulaze Crnogorci tamo (kurziv IP) i obrazuju neku vrstu narodne i svoje vlasti. ]orovi}u. Stvar zbog toga dobiva ozbiqniji karakter. odnosno mar{ala). Danilo je svoju vojsku “u{etao” u Vasojevi}e. po{to se. septembra Ku~i izjavquju pokornost kwazu Danilu i prilaze Crnogorcima. To. pomognut od evropskih konzula. . tako da je on.274 Ilija Petrovi} O istoj stvari pi{e i Vladimir ]orovi}: “Ne{to {iri pokret be{e kod Vasojevi}a. onda se to odbija bezuvjetno” (46. naravno. to je pitawe bilo neumesno. nije jasno da li se ponuda ti~e nahija koje pripadaju Brdima i koje kwaz tek namerava da sjedini s Crnom Gorom. {to odmah izaziva proteste s turske zvani~ne strane i zao{travawe odnosa. Knez Danilo. te da joj skupqenu sumu “ta~no” preda. Tek kad su se Turci povukli otud. koje grani~e s Crnom Gorom i ta~no je predati Porti. I ne komentari{e Danilovu ponudu Turskoj da za wen ra~un kupi porez u nahijama koje se grani~e sa Crnom Gorom. da u zadwi ~as spre~i ve}e krvoproli}e. Za kwaza. Naravno. u trenutku kad je skadarski pa{a poslao vojsku da umiri Vasojevi}e. poku{ava. a ako je u ulozi nekog za{titnika. pitaju odmah u kom svojstvu on to nudi. a ni u pogledu samopouzdawa nije mu mogao pomo}i. I oni su se pobunili krajem avgusta (1857) ne htev{i da pla}aju Turcima hara~ i s toga. Ako je to usluga wegova. Carigradski listovi tim povodom pi{u: »Hajdukovawe ne ~ine samo pojedini qudi. kao sultanova podanika. onda mu se odmah mo`e odrediti i ~in (mu{ira. jedino zahvaquju}i posredovawu evropskih sila. i on povukao. To se pove}ava jo{ vi{e. kojima tada nije bilo do izazivawa nekog ve}eg vojnog sukoba. naravno. ]orovi} pi{e samo o rastu kwa`evog ugleda i samopouzdawa. ali nije ni pomi{qao da. da je gotov naplatiti porezu od svih nahija. u wemu su pome{ana ~itava sela hercegova~ka. Istovremeno. mo`da zbog toga {to ni wemu. 32). koji je uzeo na sebe ulogu za{titnika raje i neke vrste posrednika. izaziva diplomatsko posredovawe u Carigradu i donosi kao rezultat pa{ino povla~ewe. koja odmetnuv{i se od carske vlasti svojevoqno se pod~ini{e Crnogorcima«. Te{ko da mu je taj ra~unxijski manevar ba{ mogao podi}i ugled. da je na taj na~in poja~ao svoj polo`aj knez poru~uje u Carigrad. ne kazuje da je isti taj kwaz Danilo podsticao bunu u Vasojevi}ima. u sporu se na{lo i pitawe da li kwa`evi perjanici imaju pravo da idu po Vasojevi}ima i Ku~ima i tamo kupe porez. Uveren.IP). ~im su se Turci oglasili. Iz Carigrada. iz Crne Gore po{aqe vojnu pomo}. samo nakratko. polazi pa{a skadarski s redovnom vojskom.

izjavio da su Drekalovi}i “sami do{li k meni i pokorili se”. Ku~ka “afera” i daqe tiwa.. godine kwaz izvestio rusku vladu da je wegov spor sa Turcima oko statusa ovog srpskog plemena ponovo dospeo do ta~ke iza koje se mo`e naslutiti otvoreni sukob. I. i ostali su (status quo) tako. Po{to se pribli`avao dan za utana~ivawe dr`avne granice. gdje budu isti pora`eni. pak. red i slogu unutra{wu. jer su oni “moji podanici i ja se nikakvim ugovorom nijesam wih odrekao”.crnogorski.. kwaz Danilo je isticao. te da }e takvo stawe potrajati “sve dok se ne izvr{i zvani~no dr`avno razgrani~ewe” (9. koji su stalno nastojali da se Ku~i »pobune« protiv Crne Gore. ponovo po~nu Ku~e k sebi mamiti. bez obzira na sve “mirovne” dogovore. u to vrijeme. “Daju}i relativno op{iran istorijat sukoba s Turskom oko polo`aja Ku~a. vlast crnogorska iste godine na|e za dobro prekratiti jednom wihovu samovoqu. avgusta 1858. Ko}e i Fundina) do tada neprekidno bili crnogorski i da su uvek danak davali.. i udari na Ku~e silom oru`ja. Ko}e i Fundina sa~iwavaju deo Ku~a« i da tako|e pripadaju »u granicu crnogor sku«. ku~ka kriza stalno je tiwala. tako da je 12/24. i k miru i pokornosti privedeni. Zanemarimo li polaznu obmanu da su Ku~i (prema tome i Zatrijeba~. Turci. ipak s tim nezadovoqni. da »Zatrijeba~. posebnu zanimqivost ovoga pisma predstavqa kwa`ev prili~no zakasneo osvrt na samu poharu: “Do godine 1856 pomenuti Ku~i neprekidno su bili kao i danas .CRNOGORSKA POHARA KU^A 275 bave}i se samo Ku~ima. odvra}ati ih od vlasti crnogorske. boje}i se ostalih sila evropskih.. i jer Turci nemaju “nikakvo pravo nad wima”.. 371). Nastavqaju}i da izla`e istorijat teritorijalnog spora oko Ku~a”. pak. kwazu Danilu mora se priznati da je bio u pravu kad je tvrdio da u tako nesre|enim okolnostima mo`e u svakom ~asu izbiti sukob. kwaz je tra`io od ruske vlade da uti~e na Portu kako bi odustala ne samo od pomenuta tri ku~ka sela nego i od Bratono`i}a (9. s te`wom da doka`e da je »narod ku~ki neprestano pripadao oblasti crnogorskoj«. kwaz Danilo je podsje}ao na politiku nekada{wih skadarskih guvernera. 246). Za odr`ati. francuski i austrijski konsuli iz Skadra pisali mi. zato {to je uvijek i danak davao »kao i ostali Crnogorci«.. nijesu se usudili u tome boju protiv Crnogoraca pomagati im. Turci. kao izdajnici i buntovnici ote~estva. znaju}i da su Ku~i podanici crnogorski. Ne upu{taju}i se u pitawe da li je sve bilo ba{ onako kako su pojedine zainteresovane strane predstavqale svoje interese tokom diplomatskih pregovora. jer da su i sami ruski. da se .

{to bi moglo zna~iti i priznavawe wene nezavisnosti. Kako taj plan nije nai{ao na razumevawe ruske vlade. Danilo pogre{no zakqu~uje. pokazala se kao sjajan povod da se pred evropsku diplomatiju ponovo iznese plan za regulisawe crnogorsko-turskih odnosa. Kru{evice i Sutorine i da ostajem na prava iz 1856. predlo`io plan za teritorijalno pro{irewe Crne Gore uz priznavawe suvereniteta Porte. 371). tako|e. 372 ). a ostavio je da budu}i me|unarodni polo`aj svoje Kwa`evine potra`i u boqim vremenima. otomanske vlasti su. maja 1858. Osjetiv{i takvu te`wu kod crnogorskog kwaza. Ve} sredinom juna. Bawana. I onda sledi Pavi}evi}eva ocena: “Dok se me|unarodna komisija za crnogorsko-tursko razgrani~ewe pripremala za utana~ivawe trase. Zubaca. (po logici: mawe Srba. [aranaca. Tako je stvarana atmosfera mu~ne neizvjesnosti. nisu se Turci pla{ili da u|u u sukob sa crnogorskom vojskom kojom je komandovao vojvoda Mirko zbog toga {to je to bila neka velika i nepobediva sila. pa nigda ni danas Turcima hara~a pla}ali« (9. Kako se teritorijalno pro{iriti. ja ne odustajem od nahije Dowih Vasojevi}a. @ale}i se na neopravdane zahteve turskih vlasti. Danilo je. On je stavqao na probu dr`avni~ku mudrost crnogorskog vladara. sa stra{}u branile svaku spornu parcelu zemqi{ta kao da je od we zavisila sudbina Carigrada. godine”. vodio se jedan svojevrstan diplomatsko-politi~ki rat. ne{to kasnije. na koje tako i u~inim mojom naredbom” (9. i obostranih `rtava u tom boju. po savetu diplomatskih predstavnika nekih evropskih sila. 372). U tim diplomatskim natezawima.276 Ilija Petrovi} odr`i pograni~ni mir i poredak. kwaz je nagovestio da “ako Turci rade prisvojiti vlast nad Ku~ima. Crnogorska pobeda na Grahovcu. kad se sazna- . koja je do krajwih granica zatezala ina~e labave nerve crnogorskog vladara” (9. i od we dobiv{i obe}awe da }e u pogodnom trenutku “poduprijeti opravdane zahtjeve Crne Gore”. Nastavqaju}i prepisku s ruskom vladom. ve} iskqu~ivo zbog toga {to bi se preko otvorenog boja srpskih Ku~a i srpskih Crnogoraca. pitawe crnogorsko-turskih odnosa on je sveo na me|usobno razgrani~ewe. mawe i protivnika) olak{ala budu}a turska borba za uklawawe wenih srpskih neprijateqa sa granica iza skadarskog pa{aluka. U toj delikatnoj politi~koj igri kwaz Danilo je bio svjestan koliko svaki kutak zemqe zna~i za opstanak Crne Gore. kwaz isti~e i ~iwenicu da su »pod moju vladu« bila sva pomenuta plemena i da »nijesu od godine 1853.

CRNOGORSKA POHARA KU^A 277 lo “da je turskim trupama bilo zabraweno da napadaju crnogorsku teritoriju prema Hercegovini. kad je Dani lu bilo vrlo stalo da kupqewem poreza doka`e svoja prava nad Ku~ima. i kad su Drekalovi}i dosta lako prihvatili . Porta je tada prihvatila da se pristupi razgrani~ewu. Sve to bilo je u sklopu evropskih napora da se oformi komisija koja bi trebalo da razgrani~i Crnu Goru i Tursku. uglavnom od strane turskih vlasti. 435). Engleske. Rusije. pra}ene zajedni~kom diplomatskom akcijom. Da bi za svaki slu~aj potvrdio svoje istorijsko pravo na ovu teritori. bilo unutra{we pitawe. Turske i Srbije. ali se on ipak najvi{e pribojavao sporova koji bi mogli iskrsnuti kad se otpo~ne s ucrtavawem grani~ne linije u Ku~ima. godine. i koju bi sa~iwavali po jedan predstavnik Francuske. Crnogorci uskoro treba da “ispi{u novu stranicu u svojoj istoriji” (9. Francuska i Rusija pribegle su izvesnim vojnpomorskim manevrima u Jadranskom moru. ali samo na osnovu stawa iz 1853. bez pomiwawa Porte u budu}em grani~nom sporazumu. naravno. 382-383). ali i dokazao. Ili. kwaz je poslao u Ku~e jedan broj senatora i glavara “da se tamo na|u i prikupe »danak« od stanovni{tva. U takvim uslovima. Time se `elelo staviti do znawa komesarima da kwaz svoje istorijsko pravo na ovu teritoriju temeqi. podsticane su. I Crna Gora i wene za{titnice odbijale su takvu mogu}nost. jula 1856. Za kwaza Danila sve je to bilo vrlo zna~ajno. privolele su Tursku da pristane na razgrani~ewe (55. a ne `eqom stanovni{tva” (9. 380). Po{to je Porta uporno odbijala svaki razgovor “na zadatu temu”. u okolini Nik{i}a i u @upi Nik{i}koj. Ve} krajem jula komisija je po~ela da se bavi granicom oko Grahova. tra`e}i da se razgrani~ewe ostvari prema stawu iz vremena Pariskog mira (1856. a zatim po Bawanima. Pruske. i dva predstavnika Austrije. makar i naknadno. u kome je Crna Gora istakla svoju neutralnost) i. godine i uz uslov da Crna Gora prizna turski suverenitet. da je slawe oru`ane ekspedicije u Ku~e. de{avale na ovom dijelu crnogorske teritorije. Ovo posledwe zna~ilo bi da }e i Turska priznati stvarnu nezavisnost Crne Gore. Same bune koje su se. ruska diplomatija je procenila da se Crnoj Gori ukazuje lepa prilika da potvrdi svoju dr`avnost i nezavisnost. posle poraza Rusije u Krimskom ra tu. Obnovqene demonstracije rusko-francuske vojne sile. te da je to bilo samo ka`wavawe neposlu{nih na crnogorskoj dr`avnoj teritoriji. kako je to svom ministru Gor~akovu pisao ruski otpravnik poslova u Be~u. pak. i na ~iwenici {to su Ku~i redovno ispuwavali svoju gra|ansku obavezu crnogorskoj dr`avi. pored ostalog. Rudinama.

da bi tamo. tvrdwom da ~itavi Ku~i pripadaju Turskoj i da se crnogorska vlast tamo nije mogla u~vrstiti ni veoma surovom poharom 1856. pa je. septembra. da crnogorski kwaz 1856. ali se u kancelarijskim uslovima nije u svemu dogovorila. zatra`io od Petkovi}a da se Rusija zalo`i za crnogorske interese. 143). opirali su se i pripremali za oru`ani sukob sa Crnogorcima (17. po nagovoru turskih vlasti. komesari delegirani da na terenu vide kojom se linijom najkvalitetnije mo`e uspostaviti granica izme|u Bratono`i}a i Ku~a. Za to vreme. ona je otputovala u Carigrad. U tome su ih podr`avali i podgori~ki gra|ani. prilikom u~vr{}ewa svoje vlasti u wima dokazivao konzulima velikih sila svoja prava nad tim plemenom.278 Ilija Petrovi} tu obavezu. da su oni jo{ u vrijeme vladike Petra II pripadali Crnoj Gori” (17. Zbog toga. Kwazu je naro~ito bilo stalo do Zatrijep~a. po~ev od 9. uo~avaju}i da crnogorske pretenzije prema Ku~ima ne}e biti u potpunosti ostvarene. uporno su dokazivali da Ku~i pripadaju Turskoj. kwaz je. Kad se na Cetiwu saznalo da u Komisiji preovla|uje mi{qewe da Ku~e treba ostaviti Turskoj. godine nije ni silom mogao u~vrstiti svoju vlast u tome kraju i da su sami Ku~i tada odbacili crnogorsku vlast i priznali tursku. 401-402. me|utim. Turci. 399) i da su “samo u izuzetnim situacijama (kao 1847). “Tu su iskrsle osobito velike te{ko}e oko utvr|ivawa dr`avne pripadnosti Ku~a. 27. jula stigli u Podgoricu. nagovarani od skadarskih vezira. usprotivio se turskim tvrdwama. koje je podr`avao austrijski komesar. godine. uvjeravao ruskog konzula Petkovi}a u opravdanost svojih zahtjeva. pa je i ranije. obavili su svoj posao. Svedoci iz plemena Ku~a dokazivali su. Krajem avgusta iste godine Komisija je zavr{ila svoj rad na terenu. On je ve} znao da je »turski faktor« u procesu prisajediwewa Ku~a Crnoj Gori od velike va`nosti. smatraju}i da se time ~ini “velika istorijska nepravda Crnoj Gori”. jer su to bila povoqna upori{ta za politi~ko djelovawe u sjevernoj Albaniji i za uticaj na tamo{wa oslobodila~ka kretawa” (27. . svoje spise jo{ doradila i potom kona~ne predloge dala da se o wima odlu~uje na ambasadorskom nivou. posebno o~ekuju}i naro~ito rusku podr{ku. Me|unarodna konferencija o razgrani~ewu. 142-143). 383). Ko}a i Fundine. Konzul je Danilov zahtev svesrdno podr`ao i prosledio svom nadle`nom ministarstvu (9. protivili nekim postupcima crnogorskih gospodara. da bi 18. Sam kwaz Danilo. Fundina i Zatrijeba~.

CRNOGORSKA POHARA KU^A 279 .

Crnoj Gori pru`ali su mogu}nost daqeg u~vr{}ewa wenog uticaja prema severu i zadobijawa ja~eg uticaja me|u albanskim plemenima. Crnogorski kwaz nije priznavao da se to {to su Ku~i za kratko vrijeme posle wihove pohare od strane Crnogoraca 1856. Preko wih bi se izazivale stalne nestabilnosti u okolini Podgorice. pa nikako nijesu htjeli da priznaju argumente koje su potrzali svjedoci iz Ku~a. boqe im je i lak{e da se Srbi sami me|usobno poubijaju. Tako|e. 392). te se ne mogu prihvatiti Danilovi zahtevi da pripadnu Crnoj Gori. Turci su bili svjesni toga. francuski konzul Ekar ba{ i nije bio uveren u Danilove “dokaze” da su Drekalovi}i 1856. zaista pripadali Crnoj Gori. Iza Danilovih “dokaza” krio se jo{ jedan veliki nedostatak: sve {to je dokazivao temeqilo se iskqu~ivo na re~ima. Osobito je za Ku~e bio zainteresovan kwaz Danilo. Sama intervencija Crnogoraca u Ku~ima 1856.280 Ilija Petrovi} “Ku~i su i za Tursku i za Crnu Goru bili od osobite va`nosti. 392). da su crnogorska vlast i uticaj u tom kraju apsolutni i da se on (uticaj . zbog ~ega se uporno trudio da doka`e wihovu teritorijalnu pripadnost Crnoj Gori. Stoga. napokon da su to i sami Turci priznavali time {to tada nijesu intervenisali protiv Crnogoraca” (17. a bili bi od osobite va`nosti i za daqe {irewe Crne Gore prema Albaniji. priznali tursku vlast mo`e uzimati kao dokaz da su oni turski podanici. Ruski i francuski delegati u Konferenciji ukazivali su na gre{ke i . iako je raspolo`en da Crnoj Gori izradi {to povoqnije uslove za razgrani~ewe.IP) ni u ~emu ne razlikuje od ostalih crnogorskih krajeva. Turci su raznim diplomatskim dokumentima uporno dokazivali da su Ku~i oduvek (vaqda od ulaska turske vojske u dana{wu Crnu Goru .IP) bili sastavni deo Turske. Krupan nedostatak u Danilovom razmi{qawu o svojim ili turskim pravima na Ku~e krio se naro~ito u nepostavqenom pitawu zbog ~ega bi Turci uop{te intervenisali u bilo ~iju korist. bila je unutra{wa stvar Crne Gore. on je dokazivao da su Ku~i odavno crnogorski podanici. on je skepti~ki gledao i na brojne druge crnogorske zahteve u krajevima u kojima su crnogorski i turski posedi bili tako izme{ani “da ih je bilo vrlo te{ko razgrani~iti” (17. 400). “Tra`e}i podr{ku ruskog i francuskog konzula. jer su mnogo godina i prije toga priznavali vlast crnogorskog vladara. bez ijednog dokumenta. U raspravi o granici u Ku~ima i o ku~koj dr`avnoj pripadnosti. kako je to kwaz Danilo dokazivao. I samo stawe u Ku~ima 1856. pa je na svaj na~in i dokaz da je crnogorski kwaz i tada imao pravo na Ku~e. godine ~inilo je da se dokazi Turaka ne mogu ba{ lako odbaciti” (17.

Turska je bila prinu|ena da prihvati razgrani~ewe sa Crnom Gorom. oktobra/8.mart 1937. sastavni dio. ~iji su oni. da ja priznajem Turcima ma kakvo pravo nad wima. po kojoj bi se moglo misliti. »oni su sami do{li k meni i pokorili se. godine odlu~eno da Ku~i pripadnu Turskoj. od kojih ovde pomiwemo samo one koji su se bavili grani~nom linijom u Ku~ima: drugi po redu. ukazuju}i na neke pojedinosti koje govore protiv wegovih tvrdwi da su Ku~i crnogorski. »gotovo u cjelini«. da }e kwaz dr`ati ugovor od 1856. godine. osim tri sela: Zatrijeba~. prikqu~i Crnoj Gori. ako se ne pokore kao Drekalovi}i. “Intimno nijesu bili uvjereni da su oni u martu 1856. U~inili su to pismom od 12/24. Zatrijeba~ i Ko}e. odr`ano je nekoliko sastanaka. “Posle du`eg odugovla~ewa i diplomatskih zapleta. konzuli iz Skadra potrudili su se da Danila umire. po wihovoj `eqi.Drekalovi}a. na kome je 27. »kad ste vi primili Drekalovi}e pod svoj protektorat. godine bili podanici crnogorskog kwaza” (17. posle `ustre rasprave. Iako je ovim naru{en ugovor. peti po redu. kako ne bi do{lo do komplikacija. [to se ti~e Drekalovi}a. 141-142). ali i protestujem protiv svake interpretacije. ali je napadnut i nalazi se opsa|en u jednoj kuli. kwiga XVII. Razgrani~ewe. Na ambasadorskom nivou. po Va{em mi{qewu. i posledwi. Ja ne mogu suspendovati vr{ewe du`nosti tamo.CRNOGORSKA POHARA KU^A 281 turskim dokumentima i ponavqali dokaze o ku~koj pripadnosti Crnoj Gori. Kwaz je odgovorio istog dana. Granicu su diktovali Nemci. Ovaj ugovor stojao je na snazi sve do nazad malo vremena. Mudir iz Podgorice krenuo im je u pomo}. oktobra. Pa{a je izjavio. Nadaju se. ali ne uvek u istom sastavu. oktobra do 8. 435 ). oktobra. Drekalovi}i su moji podanici i ja se nikakvim ugovorom nijesam wih odrekao. na kome je. da `ele da ostanu pod turskom protekcijom. da ste Vi slomili primirje i da }e poslati svoje trupe u Podgoricu«. u na~elu prihva}en predlog da se “dio Ku~a . Ku ~i i Drekalovi}i nalaze u istom stawu “u kome su se nalazili prije kwa`eve ekspedicije i sami su odlu~ili. a nema~ki . novembra 1858. 424). odr`an 6/18. podse}aju}i da se po mirovnom ugovoru od avgusta 1856. Drekalovi}ima treba ostaviti pravo na svaku slobodu akcije« (4. Ko}e i Fundina”. to je znak da treba pristupiti razgrani~ewu {to pre. da se on dr`i ugovora. to je re{eno na konferenciji diplomatskih predstavnika velikih sila u Carigradu. a {to se na granici desio neki nemio doga|aj. novembra 1858. Kako se moglo o~ekivati da }e taj na~elni predlog opstati do kraja. sveska 3 . od 14. godine (55. pa{a nije ~inio od ovoga pitawe sve dok Petar Filipov nije po{ao da spali Fundinu.

ali ni prema turskim interesima: Crna Gora dobila je Grahovo. Iako je turski delegat protestovao zbog takvog opredeqewa u komisiji. Hercegovine i Crne Gore”. pola Bawana. a od sada }e po~ivati na zakonskoj osnovi. Uskoke. nijesu ~inili sastavni dio Crne Gore pri smrti posqedweg vladike. predstavnici evropskih sila i Turska potpisali su i “kartu o razgrani~ewu Albanije. Grahovo. po{to bi to zna~ilo da ona formalno priznaje Crnu Goru kao ravnopravan subjekt u zakqu~ivawu me|unarodnih sporazuma (9. zapravo. Uskoci. skoro tre}inu Dowih Vasojevi}a. priklonio se Ekarovom stavu da su. dve tre}ine Drobwaka. ~ak prete}i da }e napustiti kongres ukoliko se ne budu po{tovali interesi Porte naspram malene Crne Gore. Pored zapisnika o odluci kojom su Turska i Crna Gora razgrani~ene. utvr|ena je nova granica. 32-33. 435). @upu Nik{i}ku. crnogorski grani~ni zahtevi opravdani. francuska carska vlada privoqela je svojim naporima ostale velike evropske sile da se zajedno s wom zauzmu za ovaj mali narod. Po{to su dovr{eni pregovori o razgrani~ewu. Ve} sam taj ~in stvorio je ovom narodu neo~ekivani polo`aj i stavio ga u budu}e pod neku vrstu kolektivne garantije. koji je do tada bio zaboravqen i izazivao samo nepotpune simpatije. Gorwe Vasojevi}e. Ono }e prvom prilikom pri}i Crnoj Gori i Porta }e uvijek biti nemo}na da mu nametne svoj jaram. ili bar sa~uvali smo zemqu od jedne te{ke nesre}e. Poslije tog prvog rezultata. woj nije odgovaralo da se potpi{e sporazum o razgrani~ewu izme|u Crne Gore i Turske. Ovo se pleme ne mo`e pretopiti sa svojim susjedima. mo`e se smatrati da je zavr{en. Lipovo. Wegova teritorija nije bila ograni~ena. Ova formulacija bila je. turski diplomatski manevar. 55. Uo- . Ova tekovina je tim vi{e zna~ajna {to je dala Crnoj Gori strategijske i isturene polo`aje prema Hercegovini. ali ovaj gubitak ne mo`e se uporediti sa dobitkom na drugoj strani. izuzev promjena na obiqe`enim mjestima. Sada u ovoj novoj tekovini. Mi smo spasili nezavisnu egzistenciju Crne Gore. @upa i Bijela.282 Ilija Petrovi} delegat Lihtenberg. Kwaz Danilo je istina izgubio Ku~e-Drekalovi}e. Dodo{e i jedan mali deo Ku~a (14. francuski poslanik u Carigradu Tuvnel napisao je 2. konzul u Skadru. novembra 1858: “Posao oko razgrani~ewa. zbog turskih zverstava nad neza{ti}enom rajom `eqnom da se ujedini sa Crnom Gorom. Tu{inu. Rudine. 389-390). provinciji srpskog naroda i isto~ne religije. intervencija Francuske pru`a mogu}nost kwazu Danilu da bude spokojan. plemenima albanske i latinske religije. krajevi toliko sporni i poznati po stalnim pobunama protiv turske vlasti. ne onako kako je to zahtevala Crna Gora.

Ku~i-Drekalovi}i odvojeni su sada od ostalih Crnogoraca samo zato {to su ih trenutno bili napustili 1856. nastavak 25.CRNOGORSKA POHARA KU^A 283 stalom.. ~itamo da se Ku~i “nijesu pomirili sa razgrani~ewem. za kojeg se i dotad znalo da je potpuno odan Cetiwu. ni ekonomskim interesima plemena nego je wihov najve}i dio (vi{e od dvije tre}ine) potpao pod tursku. Jedan od tuma~a tog doga|aja primetio je da bi oni “najradiji bili da ne pripadaju nikom. Sada su se na{li u vrlo nezgodnom polo`aju: Turci su ih sumwi~ili za saradwu sa Crnogorcima. I na drugoj strani. pa ~ak i one u Ku~koj Krajini.IP). tra`e}i wihovu pomo}.. Takva podjela jako ih je ogor~ila. nego {to su ih nagovorili oni koji su ostali.. na wihovoj teritoriji. nastavak 26. koja ne znam ho}e li kwazu Danilu nanijeti bol” (49. a samo mali dio. Kona~nim razgrani~ewem Ku~i su bili vrlo nezadovoqni. ve} da zadr`e svoje ranije plemensko ure|ewe. nego da }e se i daqe smatrati kao cjelina u sastavu Crne Gore. februar 1980). kojoj su stvarno i dotad pripadali. kada ih je ruski poslanik u Skadru po~eo uvjeravati da kwaz nema namjeru da ih napada. kod autora sklonog parolama ali i uverenog da su Ku~i “stvarno i dotad pripadali” Crnoj Gori i da su podoavno “cjelina u (wenom) sastavu”. 12. izabrali i jednog kwa`evog perjanika. bilo i ogor~ewa. Koliko su glavari u toj situaciji bili obazrivi prilikom dono{ewa odluka o saradwi sa Skadrom. izuzev nekolicine wih. tobo`e da vide {ta ho}e vezir i kakve }e im poruke poslati. i zbog toga su stavili do znawa komisiji da tu odluku ne}e prihvatiti. i {to su se tom prilikom bili pokorili Turcima. jer im je pleme bilo podijeqeno tako da to nije odgovaralo ni politi~kim. Ali. najboqe se vidi i po tome {to su me|u onima koje su odredili za Skadar. . nesumwivo. 11. februar 1980). u toliko je skadarski pa{a vi{e prijetio” (49. Ovo im je do{lo kao kazna. godine. I kada je skadarski vezir pozvao wihove glavare da im potvrdi dotada{we glavarstvo. od Kr`awe prema istoku. (Jovanovi} i ne pomi{qa da iz takve pri~e izvede zakqu~ak da su Ku~i na jedinstvo s ostalim brdskim i crnogorskim plemenima gledali kao pripadnici srpskog naroda. bez obzira {to izme|u wih i ostalih plemena nije uvijek bilo saglasnosti ~ak ni u najosnovnijim pitawima saradwe sa centralnom dr`avnom vla{}u na Cetiwu. to ih je ohrabrilo i po~eli su ozbiqno sara|ivati sa Crnom Gorom. a od Crnogoraca se bo je da ponovo ne navoj{te na wih kao 1856. oni nijesu htjeli po}i. pod crnogorsku vlast. a da nisu bili spremni da prihvate dr`avnu vlast onakvu kakvu su zlo~ina~kim metodama nametali vladika Rade i kwaz Danilo . ali ni oni nijesu po{li radi toga {to su to htjeli. Ukoliko je ta saradwa bila o~itija. Tu je..

Jedan od Markovih nauma bio je da protera Turke sa Meduna pre no ga pretvore u utvr|ewe. . Oprezni ku~ki glavari tra`ili su od wega da ne napada i ubija Turke po Ku~ima. ne kriju}i svoje ogor~ewe. pre ikakvog “civilnog” kontakta. Crna Gora je morala biti vrlo obazriva. vezir je u Ku~e poslao svog visokog saradnika (Odo-bega. “jer je znao da bi to Ku~e jo{ vi{e ogor~ilo”. samo da bi “proverio” kakvo je tamo raspolo`ewe i da bi stupio u vezu s najuglednijim glavarima i nagovorio ih da se priklone veziru. makar koliko malenog obima. koji su javno govorili. Mada su kwaz Danilo i vojvoda Mirko tada bili zauzeti sre|ivawem prilika u novopripojenim plemenima. a vojvoda Bracan \urov Ivanovi} vrlo je razlo`no primetio da je “Crna Gora daleko pa ne bi imala kad ni da okrene glavu” na wih (14. nego wih. odbijaju}i vrlo uporno svaku saradwu s Turcima” (14.. s kojima je bio u stalnoj zavadi. kome je namenio upravu nad wima) s jednim vojnim odredom. bila je raspolo`enija da sukob izazovu Turci. tada kwa`ev perjanik. Posle razgrani~ewa. 33-34).. ali je kwaz smatrao uputnim da se ne ulazi u sukobe s Turcima sve dok Crna Gora ne oja~a. strahuju}i od osvete. Ku~i su vi{e iz ~astoqubqa i ponosa.. Ku~i su im ve} bili izvan vidnoga poqa. mada wihovim glavarima nije bilo do novih otvorenih i ve}ih sukoba za koje se zalagao i Marko Miqanov. da je kwaz Danilo tako s wima postupio zbog toga {to ih je mrzio i {to je. a Ku~ima. savete Ku~ima u tom smislu saop{tavao je Petar Vukoti} a ne on li~no. 37). S ovim bi vaqalo dovesti u vezu optu`be Danilove na ra~un Ku~a da su oni “izdajnici” i sli~no: Danilo izbegava vojne sukobe s Turcima. ne bi oni pali pod tursku vlast. Dva pomenuta boja. bogate pijace u Skadru i Podgorici i skoro neosjetno pla}awe hara~a. ovi bojevi nisu na Cetiwu mogli pro}i nezapa`eno.. nego bi se kao i druga susjedna plemena kona~no ujedinili sa Crnom Gorom. s obzirom na dvije »pohare« radije zadr`ao neko drugo sporno pleme. Ku~i su presreli taj odred i u toku istog dana dva puta ga potukli (14. kako bi ona stekla pravo da se brani i u toj odbrani poradi ne {to i sa Ku~ima. nego iz drugih razloga. ostali i daqe s Crnom Gorom. I ne samo to. bili su svojevrstan znak da Ku~i ne prihvataju tursku vlast.284 Ilija Petrovi} jer su glavari mislili da se kwaz odlu~nije zauzeo. 33-34). I daqe nastoje}i da Ku~e pridobije. No. Bilo je nekih glavara. po{to nije smela dopustiti da krivica za bilo kakav vojni sukob s Turcima bude pripisana woj. po{to ne `eli da bude okrivqena za wih. Iako im je vezir nudio svakovrsne povlastice i olak{awa wihovog te{kog polo`aja.

da po razgrani~ewu Dr`ave Otomanske od predjela Crne Gore. turska vlada je ~inila raznovrsne smetwe u prakti~nom sprovo|ewu odluka carigradske konferencije. pu{teni su glasovi. kwiga XVIII. Predajem vam moje Gubernatorsko slovo. bili moji”. najverovatnije iz neposredne kwa`eve okoline. Mada je u prepisci s jednim francuskim admiralom nazna~io da ga vrlo ~udi {to “Komisija priznaje status quo od 1856 za Tursku.CRNOGORSKA POHARA KU^A 285 bez stvarne teritorijalne veze sa Crnom Gorom i uglavnom upu}enima samo na sopstvene snage. dakle {iqem vam gospodina Ibrajima. jer je i od wega “vojvodama i kapetanima Ku~a Drekalovi}a i Ni`nih (Dowih) Vasojevi}a” stigla pisana poruka da bez ikakvog straha mogu oti}i u Skadar (4. 74). Po{to su. prebacuje za oprezno dr`awe i povremeno “diplomatsko” pregovarawe sa skadarskim vezirom i odr`avawe mawe ili vi{e poslu{ni~kih veza. wihovi predstavnici pismom su zatra`ili da po{qu jednu svoju deputaciju na “poklowewe” skadarskom Avdi-pa{i. a naro~ito koliko se ti~e Ku~a. ruskom konzulu u Skadru. za wihovu akciju da se Ku~i prikqu~e Crnoj Gori bilo je nepovoqno i to {to su Ku~i 1856. vi ste ostali u granicu Wegovog Veli~anstva Sultana. 433-434). godine priznali pokornost Turcima. Mi znamo da ste htjeli do}i da se poklonite Ve}ilu (zastupniku . Po prilici. koji su do 1853. a za mene ne pristaje. Ku~i i Vasojevi}i “dodeqeni” Turskoj. nije govoreno kad i uz ~iju potporu.avgust 1937. godine (55. da bez ikakvog straha imate slobodu do}i”. Kako su ruski i francuski konzuli posle obja{wavali kwazu. on je s velikim razumevawem prihvatio ~iwenicu da su u Carigradu . pa je granica na terenu “ucrtana” tek 1859. Oni su kwazu jo{ preporu~ili da se zadovoqi rezultatima postignutim na konferenciji o razgrani~ewu. da }e Crnogorci povesti vojnu akciju za prikqu ~ewe Ku~a i Dowih Vasojevi}a. Za~udo. sli~no pismo iz Ku~a i Vasojevi}a bilo je upu}eno i Su~enkovu. “Narodu je kazivano da je razgrani~ewem Porta u stvari priznala nezavisnost Crne Gore” (17. 435). juzba{u na{ega i ovo na{e pismo od na{e strane. Odgovaraju}i poslanicom na to pismo. Avdi-pa{a iskazuje svoju radost {to su Ku~i i Vasojevi}i pripali Turskoj: “Bogu i Velikim Dr`avama ovako je ugodno bilo. A zarad smirewa onih koji su ostali izvan crnogorske granice. sveska 2 . I pored toga {to je pristala na ovu deobu. kwaz Danilo je bio “odu{evqen rezultatima rada Carigradske konferencije ambasadora”. a protokol o razgrani~ewu potpisan aprila 1860.IP) Wegovog Veli~anstva Sultana i da ste `eqeli da jedan na{ ~ovjek izi|e sresti vas. dakle.

te da wene granice.avgust 1937. tek 1864 godine. prema ohrabruju}oj konstataciji jednog francuskog diplomate. kao i da je Crna Gora. Posle svega. zapravo. Pavi}evi} je zakqu~io da “utana~ivawem zvani~ne dr`avne granice prema Turskoj Crna Gora nije dobila nikakve nove teritorije. jednim dijelom Ku~a”. a rad o razgrani~ewu zavr{ila je komisija. Crna Gora je. a 54. u napomeni dodaje da se Crna Gora razgrani~ila s Turskom jo{ . Posle razgrani~ewa. odatle je grani~na linija djelimi~no desnom. Zatim je skretala na jugozapad. podatke su prikupili plemenski kapetani tokom rada Me|unarodne komisije za razgrani~ewe.. sveska 2 . po wenim zvani~nim podacima. Crna Gora je u ovo vrijeme dopirala do sjeverozapadnoga (u`ega) dijela Skadarskog Jezera. {to je. istori~ar. Poqak dr Henrik Batovski napisao je da je “prvo utvr|ewe granice Crne Gore i Turske provedeno 1859 godine.. “stvarno dobila potpuno nov polo`aj”. “od najve}eg zna~aja” (9. a djelimi~no lijevom (sjeverno od Podgorice) obalom Mora~e. ako je `elio da po{tuje fakti~ko stawe stvari” (9. “Teritorijalni razvoj” Crne Gore. kwiga XVIII. ~udna Pavi}evi}eva logika.000 du{a. prevodilac ovoga teksta.. Crne Gore i Porte. Bave}i se istom stvari. (26 oktobra 1866 potpisan je po tome pitawu zadwi protokol). spu{taju}i se k jugoistoku paralelno s ivicom Bokokotorskoga Zaliva i i{la daqe uporedno s morskom obalom. bio je ~ak mawi od onoga koji je prije razgrani~ewa kwaz kontrolisao i dr`ao pod svojim fakti~kim suverenitetom”. ome|eni prostor. po{to je na Carigradskoj konferenciji odlu~eno “da Ku~i pripadnu Turskoj”. obuhvatala prostor od oko 4. 390-391). a imala je 120. dolazila do izvora Lima i vra}ala se na sjeverozapad.286 Ilija Petrovi} odlu~ivale zemqe s nesumwivim politi~kim autoritetom. 433). k izvoru Tare. Odmah zatim on tvrdi da je Crna Gora “osigurala potpuni suverenitet nad. a sa~uvao ih je onda{wi ruski generalni konzul u Dubrovniku (9.500 u Brdima. Risto J. “koje su dosad bile neodre|ene. po~ivaju sada na zakonskoj osnovi.500 nastawenih u Staroj Crnoj Gori.. a samo wena egzistencija nalazi se u neku ruku pod zajedni~kom garantijom velikih sila”. 433). priznatoga Crnoj Gori. obilaze}i u ovo vrijeme Hercegovini pripadaju}i Nik{i} i od hercegova~kog mjesta Grahova. gdje se rijekom @eqeznicom svr{avala austrijska teritorija” (4. odnosno “teritorijalnim razvojem” Crne Gore. od ~ega 65. koji “niko nije mogao osporiti. Dragi}evi}. da se naposqetku vrati k Skadarskom Jezeru na sjeveroistok od Sutomora (Spi~a). 75). koju su sa~iwavali pretstavnici velikih sila.400 kilometara kvadratnih.

pa odatle okrenu sa drugom vojskom na Crnu Goru. godine Ali-pa{a sklopio s Wego{em ugovor u kome se ponavqa stara formula da se ugovor sklapa “o granicama izme|u nezavisne oblasti Crne Gore i pa{aluka hercegova~koga”. koliko da sve to bje{e pru}em pleteno i slamom pokriveno.. popali Ku~e. ka`e Dragi}evi}. godine. Ali Turci ne iza|o{e na Cetiwe. Kad se znalo da }e biti rata. bili nezadovoqni rezultatima carigradske konferencije o crnogorskom razgrani~ewu s Turskom. i to sada dr`i i u`iva ono {to koja sada dr`i i u`iva” (4. sveska 2 . 284). Ali wima to ne bje{e muka. kwiga XVIII. pa se zapale da se biju. ~ija peta ta~ka glasi: “U isto vrijeme ~ini se vje~ni mir me|u nezavisnom oblasti Crnogorskom s jedne strane i me|u Pa{alucima bosanskijem i hercegova~kijem s druge strane. a lepo i korisno svedo~anstvo o tome ostavio je Marko Miqanov: “Ku~i su stajali u zajednici s Turcima do 1862.CRNOGORSKA POHARA KU^A 287 1838. kao svrbqivo tijelo da se ~e{e. rastjera na{u vojsku i uze topove. Ja sam im govorio da se ne po~iwu biti prije (ostalih) Brda i Crne Gore. izgleda. nijesu ~ekali da ko prije wih po~ne. Turci do|o{e na Rijeku Crnojevi}a i pripremi{e se da idu na Cetiwe. po~e pregovarati o miru. no da pri~ekaju dok im se ne vrati neja~ iz Turske do Pe}i i \akovice.. veziri bosanski i hercegova~ki sklopili su sa vladikom Radem ugovor. poru{ili fortice (utvr|ewa) od Meduna do Podgo rice. no su se prije sve Crne Gore digli na oru`je i udarili na Turke. I pobi{e se. godine i rata s Turskom. nije imao pri ruci”. da se hqebom prehrani dok do|e proqe}e. j. Ku~e tako |avo mu~i kad se neko vrijeme ne biju s Turcima. te 1838.avgust 1937. kao {to rekoh. ali Batovski “ove podatke. pobili i pohvatali. seoceta na putu od Grahova ka Risnu. a Ku~i kod svoje neja~i u Komu (1.da je muka udariti na grad i fortice. Pale}i sela. te da ona “po~iwu}i od vrh Koma Ku~koga do Dragaqa ostane isto kao {to je sada. oktobra. i jo{ . ponovo je 1842. 75. Kwaz im je poslao u pomo} serdara Jola Pileti}a i serdara Bla`a Radovi}a (iz Bjelopavli}a) s ne{to vojske i Ma{a Vrbicu sa dva topa. to jest po~iwu}i od vrha Koma Ku~koga do Dragaqa”. No turska vojska udari. Nas ~etiri stotine Ku~a odosmo da branimo Cetiwe. no se . Re~eno je ve} da su Ku~i. za razliku od kwaza Danila. 20. 79. 194). i kumqahu me Bogom i svetim Jovanom da {to prije otpo~nu borbu s Turcima. a Turke ko ji su bili u wima. Tako i Crnogorci otido{e ku}ama.. . a turska se vojska vrati s Rijeke. kojima je tukao grad Medun. I. t. a na{e `ene i djecu ostavismo u planini pri Komu.. Dakle. godine. da i jedna i druga strana.

Trideset kula iz bijela mramora. zamolio ga je da mu ka`e da li je mrzio Kwaza. vrisak `ena i djece. ali je ve} narednog dana umro. 31. Todor Kadi} izbegao najpre u Skadar. jula/12. nikad nije upotrijebio kakav nepristojan gest ni psovku. kletva i krik junaka.. “Mu~en `eqom za osvetom” i nameran da ubije kwaza. godine. Kadi} odgovori: »Kunem se Bogom da nemam nikakve mr`we prema mrtvome Kwazu. Kwaz je u atentatu bio rawen. Dvadeset i dva Kadi}a le`e mrtva. kod Skadra”. a drugi pobjego{e.. a onda presko~e tursku granicu i spuste se u Vraku. le`e u ru{evinama. na trideset ku}a Kadi}a no`evima i pu{kama i po~e{e klati i ubijati sve `ivo.. a priznavao samo ono {to nije mogao nikako odre}i. . ali ipak. molim vas da mi svu~ete ko{uqu pa je vi obucite. Prvog dana iza pre- . a ovde }e biti ponovqeno da je zbog uvreda nanesenih ne samo bjelopavli}kom plemenu ve} i wegovoj porodici. posle neku godinu vratio se u blizinu Crne Gore. Planu {qeme prve ku}e. Jednom rije~i. dr`ao se uvijek primjerno i dostojno po{tovawa.... U poglavqu o Bjelopavli}ima pisano je o posledicama “bune” koju je kwaz Danilo izazvao svojim bahatim i ne~ove~nim pona{awem pod Ostrogom. a oko pola no}i utihnu{e qudski glasovi.. ni pred sudijom nije dao povoda nikakvoj zamjerci. godine (30. neko se vrijeme kri{e u vrletima. Ni u tamnici. a potom u Carigrad.. “u prvi mrak navali velika ~eta naoru`anih perjanika. druge ku}e.POGIBIJA DANILOVA Kon~ina. o{troumni i uqudni. a iz wih sukqa dim zasi}ena po`ara. Nije jadikovao ni prokliwao. i tu ~ekao zgodnu priliku da ostvari svoj naum. preko Spu`a. izme|u ostalog. ni na putu iz zatvora do suda. o Troji~inu dne 1854. Prilika mu se ukazala kad je kwaz si{ao u Kotor. Istra`ni sudija. pri~alo se da je sa~ma kojom je kubura napuwena bila zamo~ena u zmijski otrov. avgusta 1860. da su Todorovi odgovori istra`iteqima i sudijama “bili krat ki. Todor Kadi}.odricao je ono {to je morao odricati. Istoga dana kad je na Cetiwe stigao glas da je Danilo izdahnuo. nije se ni najmawe zbunio ni promijenio boju lica. i onda mi sudite«. Sve `ivo je poklano i pobijeno. ni je nikad nikoga zamolio da ima sa`aqewa prema wemu.. U tekstu pod naslovom “Biqe{ke o primjernom pona{awu Kadi}a od ~asa hap{ewa do smrti” pi{e. Kada mu je tokom rasprave skrenuta pa`wa na zlo~in. u Bar. Prolomi se zrakom vapaj. maja/11. juna)..

stare roditeqe.. 14156 od 28 septembra 1860 godine osna`io presudu Okru`nog suda. konfiskovana moja imovina i prisiqena moja sestra da se preuda iza jo{ `ivoga mu`a koji je bio prisiqen da bje`i sa mnom zajedno. a zatim je podu`e razgovarao sa istra`nim sudijom i dr`avnim tu`iocem. Ja sam se ispovijedio najprije Bogu. S jedne strane gonio me kwaz. s druge francuski konzul u Skadru. jer sam odbio da poslu{am wegove krvni~ke naredbe.CRNOGORSKA POHARA KU^A 289 sude pjevuckao je u tamnici i govorio da je Kwaz poginuo kao pas. pa je zatra`io da mu iz tamni~ke pravoslavne kapele donesu duhovnu kwigu koju je po cio dan ~itao. Obojica su tra`ili moju glavu. To je jedino zbog ~ega me grize savjest. To moje odbijawe po{tedjelo je `ivot mnogim nevinim qudima. ali kad sve nastojawe ostane besplodno i kad vidi da mu se pribli`ava posqedwi ~as. nikad se ne bih odlu~io da ubijem Kwaza. a smrtna presuda }e biti izvr{ena 13 oktobra u 9 sati prije podne. rije{ih se da naplatim svoj `ivot za cijenu mnogo vi{u. da ga ubijem gdje ga budem zatekao... a da }e on umrijeti kao hri{}anin. Vi{i sud je potvrdio presudu Okru`nog suda. nekoliko oficira i nekoliko privatnih osoba. . bile su prete{ke zemqi.. a oko 4 i po sata Kadi} je odveden u sud gdje mu je saop{teno da je vi{i sud svojim dopisom br. . a sada }u vama: Sada pokojni crnogorski kwaz Danilo Petrovi} htio je da mi oduzme `ivot. Jovanovi}a. Ali ja umirem s jednom `alosti: prolio sam nevinu krv za vrijeme mog boravka u Carigradu. 10 oktobra u 4 sata poslije podne stigao je xelat. Pri svim tim gowewima i pored nagovarawa drugih. Primoran sam bio da ostavim otaxbinu. a malo kasnije je u prisustvu prote K. ali Bog je velik i milostiv. Ali kad sam doznao da je Kwaz na moju glavu postavio varvarsku ucjenu od 500 forinti. Po naredbi Kwa`evoj pobijeno je pet ~lanova moje rodbine. pa je morala da nas pro`dere. odr`ao ovaj govor: »Gospodo moja! Svakome ~ovjeku je mio `ivot pa ga s toga sama priroda obavezuje da na wegovo odr`awe upotrijebi sve mogu}e sile. mladu suprugu i dva nevina sina da bih sa~uvao glavu. potrebno je da se ispovijedi. Obojica smo bili krivci i eto nas do malo obojica pod zemqom. nijesam mogao dobiti paso{ za Rusiju da bih se kod Svetog sinoda potu`io na pretrpqenu sramotu zbog preudaje svoje sestre. U jutro 12-og ispovijedio se.. Ubio sam bez ikakve wegove krivice brata onoga koji se po naredbi Kwa`evoj o`enio mojom sestrom. pa sudijama. pa se uzdam da }e mi oprostiti«.. Moje krivice i one Kwa`eve. Moj boravak u Austriji vlasti nijesu trpjele.Ja sam smrt zaslu`io.

Vuk~evi} bi. budalastom i ni{tavnom gor{taku. kwiga I. kao primitivac. po{to bi mu tada mogla opstati i “misaona” ocena da je on. O sudbini onih koji su ostali na svojim ogwi{tima kazuje jedno obra}awe grupe crnogorskih emigranata kwazu Nikoli. u~inili u dru{tvu Va{eg zloglasnog oca (no. u kwizi Nekoliko slika iz albuma Petrovi}-Wego{evog doma: “Prvo zlo~instvo koje ste. a cigaretu nije imao vremena da ispu{i. stigla su tamo ~etvorica bra}e. a neki su potegli ~ak u Vojvodinu Srpsku. wih oko osamdeset. Prvi “dr`avni~ki” korak mladog kwaza Nikole. naslednika Danilovog (makar taj korak u~inio i wegov otac. U 9 sati i 29 minuta izdahnuo je. sirovom. do Vrbasa. na primer.. Todor Kadi}. i kud }e kru{ka.. Poslije je razgovarao sa dva sve{tenika. ^ini se da je jedan broj Kadi}a i wihove najbli`e rodbine.. kwiga I. pa sa istra`nim sudijom i dr`avnim tu`iocem.. Zamolio je da mu donesu ~a{u vina i da mu dozvole da popu{i cigaretu. objavqeno u Beogradu...290 Ilija Petrovi} No}u izme|u 12 i 13 oktobra te{ko se isplakao. dakle. jer se ~itava pratwa uputila ka vje{alima. Jovan Vuk~evi} smatra da ovaj dokument mnogo gubi od svoje vrednosti zbog simpatija koje wegov autor pokazuje prema ubici. me|u Srbe. zaista bio prinu|en da izvr{i ubistvo” (34. do pod kru{ku?!). Vino je popio. neki su se skrasili u okolini [avnika (u Star~u). godine 1860. te da bi i to mogao biti prilog za dizawe nerukotvornog spomenika kwazu Danilu. mnogo vi{e voleo da je zapis o Todoru i posledwim wegovim satima bio pri~a o prostom. smirenoj i ~ojstvenoj osobi. ako uop{te takve »malenkosti« smatrate . Za to vrijeme vojska je gologlava kle~ala” (34. od kojih danas nema `ivih mu{kih potomaka. 268-271). odnosno u Vraku. sveska 5-6. “Ne pada iver daleko od klade”. Na vje{alima se hrabro dr`ao. 271). vojvoda Mirko). te da iz Kadi}evog priznawa proizilazi “da je on bio `rtva Kne`eve stroge politike i da je. kao gospodar Nesretwe Crne Gore. o~e{qao i popio {oqu crne kafe sa biskvitom. odmah izbegao u Skadar. “kao primitivac bio prinu|en da izvr{i ubistvo”. zatim se umio. sveska 5-6. Za to vrijeme dvije ~ete pje{adije u potpunoj paradi postrojile su se ispred tamnice. bio je da sve svoje snage usmeri na svirepu odmazdu prema celom bratstvu Kadi}a. a ne{to preko petsto na{lo ih se na Kosovu. hristoqubivoj. Saznawe da se radilo o ~asnoj. Smena na crnogorskom kwa`evskom prestolu nije dovela do smirivawa uzavrelih strasti. za Vuk~evi}a predstavqa prepreku osnovnoj ideji da li~nost Todora Kadi}a treba do kraja ocrniti.

da li wegova. Mirko ih je dao iskasapiti na komade. ali je va`no ista}i da osvetni~ki postupci kwaza Nikole nisu bili plod trenutnog besa. i re~eni Jovica sam sebe optu`i da je o tome radio kao i Juda oko Hrista. kazuje da je “Mirko naredio svima koji su rod s Kadi}im da za osam dana napuste svoje ku}e. stupili na crnogorski presto . Brojem pobijenih ne vredi se baviti. ali ih je Knez Nikola pustio da pobegnu u Tursku.CRNOGORSKA POHARA KU^A 291 za zlo~instvo. na ]erani}a glavici. j. Pred bjesomu~nom hajkom. Ubice su uhva}ene. te se. septembra iste godine. ravno tri godine posle atentata. i da se sele iz Crne Gore.t. tu je i sahrawen. taj }e `estoku kaznu Verhovnoga suda dobiti. pa ga ne bi ubio.januar 1941. jer neki vele da je ubijeno “svega” dvadeset ~etvoro. gde ih dobro primaju” (4. jula 1863. da li oca mu vojvode Mirka. godine pi{e i slede}e: “Tad op{ti viknu da ni u odivu wihovu djeteta ne ostave. svetite i nad nejakom dje~icom u kolijevkama i nad slabim `enama i starcima”. pisanog 30. 26). kao razbojnika. pi{e da su turske vlasti tokom juna predale kwazu Nikoli popa Puni{u Pavi}evi}a i jo{ petnaestoricu Crnogoraca. kao sramna i bezrepa kukavica i kao krajwe podao i pokvaren ~ovjek.IP) poku{ali biolo{ki istra`iti kadi}ki ogranak Pe{i}a u Gorwim selima u Staroj Srbiji. sveska 1 . svedo~i Radomir Guberini} iz Berana: “Tako su (cetiwski Petrovi}i . . A da pre`iveli Kadi}i nisu imali mira ni posle bekstva iz Crne Gore. Pred samim Kne`evim dvorom. Novi izve{taj kotorskog policijskog komesara. no koga bi neko vidio. uz te{ku zakletvu da oni nijesu od te »zle ku}e Kadi}a« koja je ubila kwaza”. osu|en na smrt i ubijen u Bjelopavli}im. ve} dalekose`na zamisao. ~im je stu~en Danilo dali zaklati i podaviti cijelo bratstvo Todora Kadi}a (devedeset i dvoje ~eqadi). svoja imawa. no ne da{e glavari no istoga rukostavnoga zlo~inca (ubicu) Jovicu Kadi}a (misli se na Todora) na konop objesi{e. Dva glavara toga plemena odjuri{e na Cetiwe da mole Kneza. Puni{a je zatvoren. isto kao da bjehu buntovnika u ruke uhvatili”. u izve{taju policijskog komesara u Kotoru. ~im ste nesre}om Srpstva. ina~e }e ih on silom iseliti. Jer. u jednom aktu iz februara 1861. bilo je to {to ste odmah. ali i od bratije manastira Visoki De~ani. u turskoj granici. ispred crkve. pisan 25. potra`ili su za{titu od vasojevi}kih kapetana. iz Vasojevi}a. gorwoselski Pe{i}i (Kadi}i) iz sela Bastaha. I daqe. Tad glavari i cio narod izagna{e preko na{e granice {to god bi od Kadi}a i ovako osudi{e: da nema nikad od te ku}e niko u na{u granicu dok je Crne Gore. kwiga XXV.

dobrodu{nosti i oholosti” (4. samo tako su mogli pre`iveti zlu voqu Danilovih sledbenika. inteligencijom. ratni~ka izgleda sa blistavim oru`jem. napisao ga je jedan “odu{evqeni” Francuz. na po~etku Prvog balkanskog rata. tako da i tu pojedinost vaqa imati na umu kad se procewuje wihova sadr`ina. decembra 1858). kwiga VII sveska 6 . visoka rasta. oni se i danas ne dose}aju o ~emu se sve radilo. Ovj izve{ta~ nije to napisao. ispred dvora. veli za Danila da se “zakne`io” 1851. tom momku razvalio te`ak {amar. 329). Na odgovor “Kadi}”. pona{ali tih godina. potowi Letopis Matice srpske.292 Ilija Petrovi} Nema pisanih tragova. da je odvojio svetovnu od duovne vlasti. bar ih do sada niko nije obeloda nio. Tokom jedne smotre tek pristiglih dobrovoqaca. treba verovati da su oni sve to vreme }utali o svom kadi}kom poreklu. kad je kwaz po~etkom marta 1857. broj 335 od 5. mogao je to biti neki Kadi} iz Star~a. “Me|unarodni odbor velikih sila. kod [avnika. 76. budu}i da je zabele`eno i ime dobrovoqca Ivana Kadi}a iz Male Va{ice. Po prilici. u nekontrolisanom gnevu. ali je onaj iz Tuluza objavio da je kwaz u Parizu boravio sa svitom od 14 osoba (60. ba{ kao da je vrlina zaboraviti pre`ivqeno zlo. Ime tog Kadi}a ostalo je nezapisano i on se u kwigama o srpskim dobrovoqcima iz prekomorskih zemaqa vodi samo s prezimenom. ali i sa neke druge strane. Savremenici o Danilovu “liku i delu”. tako da se i u winom rodoslovu o tome mnogo ne pi{e (74). Deo tekstova pisan je u vidu nekrologa. Kad je stao ispred jednoga. vidi se i iz na~ina na koji je. primi sa simpatijom ove neo~ekivane goste u neobi~nom elegantnom odelu. kraq se trudio da sa svakim od wih progovori koju re~. 173). Od svih tekstova koji }e o kwazu Danilu biti dati u nastavku. uvek `eqno iznena|ewa. da bi odmah.jun 1930. propra}aju}i ga re~ima: “Ti si mi ubio strica”. sretnom me{avinom odlu~nosti. zahvaquju}i wegovom trudu. da je. tako|e kadi}ki ogranak. Ako ve} nisu bili na cetiwskoj meti. Letopis srbski. neposredno po Danilovoj smrti. zapitao ga je za ime. kojega je i jedan Crno- . A koliko je to zlo bilo neizmerno. koji u`iva glas smele hrabrosti obratio je pa`wu na sebe wegovom mlado{}u. o tome kako su se Ni{avi}i. kraq Nikola do~ekivao srpske dobrovoqce iz Amerike. godine. godine stigao u Pariz: “Stanovni{tvo Pariza. najvi{e voqe i najvi{e juna~ke smelosti”. Princ. kraq je zabezeknuto stao. samo je jedan nastao za wegova `ivota. u Sremu (75. 187. da je “imao za vojevawe najve}e sposobnosti.

Cuce . avgusta 1860). Wemu se ima najvi{e pripisati. oko Vasojevi}a do Kola{ina. aprila 1860. broj 62 od 6/18. Tre}i prilog mogao bi biti interesantan samo zbog toga {to opisuje wegove posledwe ovozemaqske trenutke: “U 11 sati po~ne knez u mukama buncati. pa je stao. broj 63 od 8/20. ustupi Turcima. oko Vasojevi}a do Kola{ina”! A onda. godine uzakonio granice me|u Crnogorskom kne`evinom i Turskom carevinom”. Vojvoda Gavro Vukovi} ispisao je u svojim Memoarima jednu od lep{ih `alopojki za Danilom: “U najvi{em jeku stvarawa dr`ave. I zvani~ne novine u Kwa`evini Srbiji zabele`ile su Danilovu pogibiju: “U malo vremena on je ne~uvenom slavom odbio dva stra{na rata od Crne Gore.Ku~i . i {to su joj granice odre|ene” (77. a sam je govorio. Malo pa`qivijem ~itaocu moglo bi se u~initi da je Danilo ulo`io vrlo velik trud da Ku~e. broj 70 od 4/16. jaka sastava. novembra 1858.juri{ . i takore}i naveo Evropu da pogleda na wegovu otaxbinu. neka.Grahovo . o~i su mu vatrom sevale i bile su zelenkaste. Srbija .CRNOGORSKA POHARA KU^A 293 gorac bio ~lan. Uvek je u crnogorskom narodnom odelu i{ao. imao je osobito bistar um i sve je lako sva}ao. koji mu se “u ratu ~esto odmeta{e”. a ja }u prost soldat«. i stane u glas vikati: Dr` ne pu{ti .bum .bum!. oko @upe do Nik{i}a i Vojnika. 214). Naravi je bio malo nagle.. Crna Gora. Kwaz Danilo je poginuo na Rivi Kotorskoj. 211-213). Prvi put samo je kratko javqeno da je ubijen (2. istovetan kao i u Letopisu. Novosadski Srbski Dnevnik pisao je o kwa`evoj pogibiji tri puta. dok je u drugom broju dat opis wegove li~nosti. sa dodatkom da je “sve Srbe jednom qubavqu obuzimao.^evo . broj 92 od 4/16. I po~ne opet ja~im glasom: »Bosna.. Nanovo umukne i poslije desetak minuta po~ne mahati desnom rukom kao da sabqu dr`i i nogom da u postequ udara kao da ja{e na kowu. u zamenu za wih. septembra 1860). avgusta 1860). letopisana je kwa`eva li~nost: “Knez Danilo bio je ispod sredwe visine. te da je umro od rane “koju mu zadade krvni~ka ruka” (7. koji joj se u ratu ~esto odmeta{e”.ne izdaj . posle ~ega se Crna Gora “ra{iri od Grahova do Klobuka. i 17. sudbina je htjela da Crna Gora pretrpi te{ki udar. oni kwaz . {irokih ple}a i kratka vrata. u Carigradu 8. Ercegovina.tan tan . dobio pro{irewe “od Grahova do Klobuka. ali mnogo kra}e nego Letopis. da niko nije Crnogorce tako kao on milovao” (2. neka bude. Najprije je govorio francuski. {to je Crna Gora priznata za dr`avu nezavisnu. eda bi. ali uvek bez oru`ja” (7. pa ga zato Crnogorci po svom obi~aju i prozva{e »zekom«. od najmqene pu{ke nekog . avgusta 1860 ). a u zamenu je ustupila jedan deo Ku~a i Drekalovi}a. i izdahnu” (2.pa {ta! pa {ta. oko @upe do Nik{i}a i Vojni ka.

nenadma{no energi~nog. ukqu~uju}i i wegovog predsednika Pera Tomova. ne po{tuju}i posledwu voqu svog . izgubila je mu`evnog. tako da mi je on jednom ranijom prilikom u razgovoru predlo`io da mu izradim kod ]esara polo`aj oficira u jednom husarskom puku. sem naklonosti za sjaj i luksuz. 65). i ~astoqubqa da svoj polo`aj uzvisi. kada se vratio iz Rusije: »Ja ne dolazim u va{u sredinu da vama miroqubivo upravqam. vrlo slikovito opisao kwaza Danila: “Knezu Danilu tek je 22-ga godina. nego zbog unutra{weg poziva. i u svemu razboritog vladara” (prema 45. On je sa svojom izvanrednom odva`no{}u i neumornom radwom oko granica i nezavisnosti Crne Gore i svojim ~vrstim karakterom i gotovo{}u da svoje li~ne interese pot~ini srpskim op{tim interesima. 64) Mamula je u jednom izve{taju iz 1853. 1. jako je naklowen vojni~kom pozivu. Ako ho}ete da mi pomognete da do toga do|em dobrim. ali po mome mi{qewu vi{e zbog spoqa{weg sjaja. odu{evqeno je odan ideji ujediwewa sviju Ju`nih Slovena. Od civilizacije zapadne. za koje je o~eli~en. izvestio je svoje naredbodavce iz Be~a. epski raspolo`en. imao je prili~no zanemareno vaspitawe. da je “iz slu`benog izvora” saznao da su ga svi senatori. (Pogre{no. koju je vrlo povr {no poznao. pristupa~nog narodu. nego da zaslu`im besmrtnu slavu. pravi~nog. 31. on je ro|en 1826 . On govori samo srpski i talijanski. Ba{ kao {to bi to. to je isti onaj vladarski program koji je taj prvi svetovni vladar Crne Gore. 295). godine. godine. tako|e poslatom u Be~. tre{ko da je primio druge kakve utiske. Tako je Crna Gora izgubila svog prvog svjetovnog vladara kojeg je imala poslije nekoliko vladika. ubrzo po Danilovom povratku u Crnu Goru. decembra 1851. Po svemu. ostavio lijep i vje~it spomen u srpskom narodu i srpskoj istoriji” (19. austrijski general Mamula. 47). ako ne htednete. ali. napisao i Ni}ifor Du~i}: “Knez Danilo bio je veliki duh i imao je divnih osobina. Ima ~vrstu voqu da se proslavi. On je li~no vrlo hrabar i pokazao je prema svojoj opoziciji veliku energiju.294 Ilija Petrovi} Todora Kadi}a. ja }u postati slavan ~ine}i zlo« (16. i evo {ta je govorio pred glavarima Crne Gore. uveri}ete se da }ete u meni imati oprobanog prijateqa. godine.IP). Kao i drugi Crnogorci od rane mladosti naviknut na telesna naprezawa i na voqu za ratovawe. avgusta 1860. Namesnik Dalmacije. svestan svoje nedovoqne obrazovanosti vrlo je podlo`an uticaju inteligentnih qudi. do~ekali vrlo hladno i postavili mu pitawe {ta tra`i on u Crnoj Gori? (16. dobrog.

tuma~i. Istovremeno. “ba{ kao i Kara|or|e. vladike Petra Drugog a svog strica Rada Tomova. iskazao re~ima: “Vidite li koli{wi sam mali. Vi{e su `alili kwaza i op{ti izgub nego Ku~e. makar i sa zaka{wewem od tridesetak godina: “Lijepa je stvar dobra nada. bi}u vam ve}i od Lov}ena: ako mi ne date dobrom da se proslavim. a Crnogorci u to vrijeme jo{ nijesu bili naviknuti da ih podnose. potowem kwazu i kraqu Nikoli. gladnih i smrznutih. godine. predstavqa primjer po`eqnog pona{awa u vremenu nezavr{enog nacionalnog oslobo|ewa i ujediwewa”. gledaju}i u muku svoje familije. ja }u gledati da se proslavim zlom”. ali ako me ne uzaslu{aste. kojega ~iwahu za doga|aj u Ku~ima. upore|uje sa Kara|or|em. kao da ga pravda.CRNOGORSKA POHARA KU^A 295 prethodnika. Ne mo`e se zameriti wegovom sinovcu. {to ga u jednoj svojoj pesmi iz 1859. Pavel Rovinski. Pavi}evi}. O Danilu. odnosno li~ni interes va`niji od dr`avnog. Isuvi{e je bio prgav kwaz Danilo i u tim sukobima se nije ustezao da nanese li~ne uvrede. Takva situacija dovodila ga je u kontakt sa narodom te su bili neizbje`ni razli~iti sukobi. 458). zabele`io je da je “kwaz licem u lice stajao prema narodu i sve {to se u kne`evini ~inilo. nosilo je karakter wegove li~ne voqe. a i sad ga snalaze. Koliko je bilo po Brdima i Crnoj Gori siromaha. jer i @ivko Andrija{evi} u jednoj svojoj studiji tvrdi da kwaz Danilo. a ~ini se da je Branko Pavi}evi} u tome predwa~io. ali mu je lijepa nada i to {to se Boga i kletve boji i {to umije `aliti za srpski izgub u Ku~ima. lijepa je misao na{ega naroda koju je odr`avao i pored svih muka koje su ga snalazile. pa je on i pao kao `rtva osvete za jednu takvu uvredu” (prema 45. i sve ih to ne moga{e pobrkati da ne uzdi{u i slomqenim srcem ne tuguju zbog turskog veseqa. On to ~ini po{tapaju}i se na priloge ili veznike uslovne prirode. i odustaju}i od vladi~anske ~asti. kao {to je toga i bilo” (1. te da }e Srbi od Srba bje`ati Turcima i kod wih uto~i{te tra`iti. [to je vreme vi{e prolazilo. golih i bosih. u Crnoj Gori Pavle Rus a u Rusiji Pavel ^ernogorec. tuma ~i Danilovog lika i dela sve su se vi{e utrkivali u nala`ewu {to lep{ih i vrednijih re~i o wemu. 14). podme}u}i tvrdwe da je Danilo “umio da sa osje}a sa wegovim neda}ama” i da je vladarski. jer se Turcima ~iwa{e da su time dobili. Moglo bi se re}i da se i Marko Miqanov odu`io nekrologom kwazu Danilu. on pre}utkuje da “prijeki postupak” u Ku~ima nije bio ni od dr`avnog ni od . iako im ono odvi{e tugaqivo i gre{no bje{e.

jer on }e na drugom mestu re}i da mu je u Carigradu. Kwaz je dobro poznavao du{u crnogorskog naroda. Pejovi} obja{wava da je kwaz Danilo bio junak i dobar politi~ar. “Kao da je znao da ne}e dugo `ivjeti. Pavi}evi} iscrpno obrazla`e Danilove zasluge za Crnu Goru i Brda: “Ako su tekovine vi{evjekovne oslobodila~ke borbe crnogorskog naroda i dr`avotvora~ki napori vladike Petra I i vladike Petra II Petrovi}a Wego{a predstavqali najve}e istorijsko nasle|e koje je palo na ple}a prvom crnogorskom svjetovnom vladaru . dobro ocijenio kome treba ostaviti u nasqe|e dotada{we tekovine crnogorskog naroda” (9. ali se stalno dr`ao na~ela da nikad ne treba ustuknuti pred samovoqom i ne prezati od prijekog postupka. Daqe nije moglo. 448). on je u~vrstio temeqe za razvoj gra|anske dr`avne organizacije u Crnoj Gori i svojom smi{qenom djelatno{}u podsticao dru{tveno-ekonomske tendencije koje su unutra{wi razvoj u zemqi vodile u gra|ansko dru{tvo. vijeku”. koja je od wega uspjehe i nade za budu}nost imala« (9. ka`e da je “mo`da novosadski Srbski Dnevnik najvjernije okarakterisao posqedice atentata u Kotoru. Pejovi}. iznose}i shvatawe da }e poginulog crnogorskog vladara najvi{e `aliti »sirotiwa hercegova~ka i bosanska. Polaze}i od stava da je vojvoda Mirko bio “najsna`nija li~nost crnogorskog naroda u ~itavom 19.. on je `ivio brzo i djela i wegove rije~i su od momenta. umio da saosje}a sa wegovim neda}ama. S druge strane.. on kao da nije imao vremena {ta }e re}i {to li uraditi. tek oformqenu dr`avu. wegov cetiwski prethodnik napisao onaj dobro poznati dvostih: “Kome zakon le`i u topuzu / Tragovi mu smrde ne~ovje{tvom”.. Pod wegovom vladavinom crnogorska dr`ava postala je va`an ~inilac u razvoju oslobodila~kih i narodnih pokreta u ju`noslovenskim zemqama pod tu|inskom vla{}u. ali je bio plahe naravi. ali i da je ba{ za wega. prije svega vladarski interesi. koja ga je ponekad nagonila na brza i nepromi{qena djela.onda se mora re}i da je wemu po{lo za rukom da ga ne samo sa~uva ve} i uzdigne do visina koje mu je istorija bila ome|ila. Pokazalo se da je Petar II.IP). Danila. data Crna Gora ne{to mawa od one koju je dobio u nasle|e . kad su bili u pitawu dr`avni i. (^udno. To najboqe dokazuju wegov postupak u Ostrogu i wegova naredba vojvodi Mirku pri polasku na Ku~e. Trebalo je braniti i pro{iriti mladu. 448-449). aktom me|unarodne konferencije o razgrani~ewu s Turskom. dakle.296 Ilija Petrovi} vladarskog interesa.. po{to su Ku~i i posle pohare ostali pod turskom vla{}u. pa nije mnogo birao sredstva prilikom obra~una sa svo- . Po{to.

koja je tada (oko polovine XIX vijeka) bila vi{e nego ikad na ~voru tih raznovrsnih suprotnosti. koji je pa`qivo i{~itavao istorijsku gra|u pohrawenu u cetiwskom arhivu. zbog ~ega je najpre ustvrdio da je “smr}u kwaza Danila (1/13. J.. kad je ve} tako bilo. februar 1980). u prvom redu u pravcu bespo{tedne oslobodila~ke borbe za razbijawe feudalnih odnosa i pridobijawa raje za ujediwewe sa Crnom Gorom. Du{an Vuksan. od kojih je stvarno na tom stepenu razvitka zavisio i daqi opstanak Crne Gore kao nacionalne dr`ave.. Pa. 13. Ni Jago{ Jovanovi} nije propustio priliku da pohvali Da nilov u~inak u stvarawu crnogorske i brdske istorije. wegovom smr}u bio zadat te`ak udarac takvom planu. Kwaz Danilo je u toj sutuaciji bio izraz svih tih suprotnosti u Crnoj Gori i oli~avao je u najve}oj mjeri one snage u crnogorskom dru{tvu koje su to dru{tvo pokretale naprijed. Tvrditi za Kwaza Danila da je bio genije. Odmah potom on je podrobno objasnio da je “wegova smrt bila posqedica spleta borbe suprotnosti u unutra{wem ravitku Crne Gore i krajeva na koje je Crna Gora polagala pravo. utoliko vi{e {to su unutra{we snage razvitka u Crnoj Gori bile jo{ krajwe zaostale i slabe da se brzo pokre}u naprijed u pravcu rje{avawa tih zadataka. ali se jo{ mawe mo`e odobriti Kadi}eva osveta” (49. a prijateqa sve mawe. Tako ih je iz dana u dan imao sve vi{e. .CRNOGORSKA POHARA KU^A 297 jim mnogobrojnim neprijateqima. ali je uvijek znao {to ho}e. avgusta 1860) nanesen te`ak udarac {iroko zasnovanom planu razgorijevawa borbe protiv Turaka u svim krajevima gdje je `ivjela raja u okvirima feudalnih odnosa”. samouvereno tvrdi da Danilo “nije dobio mjesto. koje mu pripada u istoriji. on je bio jedan od rijetkih na{ih vladara. bilo bi pretjerano. Jovanovi}. koja je bila tek u procesu formirawa” (14. i koji je u cetiwskim Zapisima obelodanio svoja saznawa o devetogodi{woj vladavini kwaza Danila. Kad se dobro prou~i. dakle. kao i neprijateqskog dr`awa obiju ovih sila (svaka sa gledi{ta svojih interesa) prema Crnoj Gori. 290) Vuksan. 39-40). Todor Kadi} ubio je kwaza iz osvete (za) onaj kwa`ev postupak u Bjelopavli}ima (koga) je nemogu}e pravdati. ali i ako malo pismen i bez {kole. dodu{e. nije uvijek znao koliko mo`e. koji. na drugom mestu je zapisao da su kwa`evi protivnici u Crnoj Gori i u Brdima do~ekali wegovu pogibiju “kao kona~an prekid sa svim reformama u dr`avnoj upravi koje je on izvr{io za `ivota i kao pobjedu separatisti~kih te`wi nad centralnom vla{}u” (15. nastavak 27. Zbog toga je.

koji su o wem r|avo pisali po sumwivim dokumentima. Tu je ve} izbio rivalitet velikih sila. Glavni teren wegovoga rada bilo je oslobo|ewe naroda ispod turskoga jarma. istakne “koliko je Danilu bilo na srcu srpstvo”. Ili zar to nije bio besprimjeran podvig. 4. Kasniji napori iz godine 1876-1878 morali su pro}i naprazno. Duka Londrovi} je. I sam ih je opomiwao: »Crnogorci. Oslobo|ewe Hercegovine omela je wegova rana smrt. tako. nije mu bilo nepoznato ni pisawe novosadskih srpskih novina da “niko nije Crnogorce tako kao on milovao”. (I pored svih nepo~instava. sveska 4 . da o wemu misle tako i oni. to nam je. 198-199). saop{tio svojim ~itaocima da je “kwaz Danilo znao i u ratu i u te{kim situacijama da bude human drug prema junacima i borcima.IP). i kao vladar. i da za budu}nost zapamti posledwe Kwa`eve re~i: “Bosna. zala`e sav. 193-194). jer nijesu imali boqih” (4. {to se Danilove vladavine ti~e. kwaz je. kwiga XVIII .oktobar 1937. uvijek imajte u mislima dok ste u borbi {ta }e poslije toga o vama gusle kazivati« (52. dakle. Budu Simonovi}u. Ja sam uvjeren.298 Ilija Petrovi} vidi se. koji se vrlo kriti~ki bavio kwazom Danilom i wegovom vladavinom i koji je pred ~itaoce iz- . On je prvi poku {ao. naro~ito publicisti. on ipak ne}e propustiti da. Simonovi}. decembar 1976). I kao li~nost.. a kako mali prolaze u sukobu velikih. da se jedan vladar jedne male zemqe. Londrovi}. nastavak 44. Hercegovina. Glavno poqe wegovoga rada nije bila wegova dr`avica Crna Gora. Mada je. a naro~ito onog u Hercegovini. ne ipak koliko je mogao. Znaju}i na {ta li~i “milovawe” ogwem i sabqom i drugim priru~nim sredstvima kojima se Danilo slu`io tokom svoje kratkoveke vladavine. druk~ije nisu mogli ni ostali. osamdesetak godina po Danilovoj pogibiji. koja tada jo{ nije bila sasvim trula. Pa. Vuksan verovao samo dokumentima iz cetiwskog arhiva. opkoqene sa svih strana Turcima.. kwiga IX. predobro poznato iz na{e istorije.april 1931. na `alost.. i kao vojnik Kwaz Danilo bio je uvijek na svom mjestu. da bi potisnuo iz Hercegovine otomansku imperiju. koji su za slabog vladara Vladike Rada bili dobro olabavili u svakom pogledu. kad su ve} tako svi lepo pisali o kwazu Danilu. Crna Gora i Srbija” (4. Tom radu posvetio je on sav svoj `ivot. U wegovo vrijeme rezultati ovoga rada mogli su biti pozitivni. osim u toliko da stegne Crnogorce. osoba uvijek na svom mjestu” . da je bilo ne{to veliko u ovom ~ovjeku sitna tijela. da koliko-toliko uvede Crnogorce u kolosjek gra|ana zapadne Evrope. nego koli ko je umio..

CRNOGORSKA POHARA KU^A 299 .

pa veliki vojvoda crnogorski. Mo`da je ponekad i pretjerivao u prosu|ivawu o stvarnim mogu}nostima svoje zemqe da organizuje {ire ustanke na Balkanu. Te{ko je na}i sli~nog primjera u vladarskim ku}ama da brat tako `ivi i radi za u~vr{}ivawe bratovqeve vlasti. wihove plemenske karakteristike. prijek i nemilosrdan u sukobima. mane i osobine. U Crnoj Gori nije bilo ~ovjeka koji je tako poznavao Crnogorce i Br|ane. 1856. ne propu{taju}i da Mirka. avgust 1820) viceprezident pa prezident Praviteqstvuju{~eg senata crnogorskog i brdskog. strepwe i uvjerewa. Opet Pavi}evi}. kwa`eva desna ruka.nije prezao ni od li~nih uvreda i poni`ewa od kojih ga je jedno i glave ko{talo” (45. 73). dr`avnik dostojan divqewa i prim jer po`eqnog pona{awa u vremenu nezavr{enog nacionalnog oslobo|ewa i ujediwewa.300 Ilija Petrovi} neo velik broj sramotnih i obezvre|uju}ih podataka o wemu. Pavi}evi} daqe ka`e da je kwaz Danilo “s lako}om shvatao su{tinu diplomatskih i politi~kih kretawa u Evropi i osje}ao istorijsko zna~ewe narodnih pokreta u jugoslovenskim zemqama. apsolutista ~ija je voqa bila vrhovni zemaqski zakon. proglasi osobom “velikog `ivotnog iskustva” i potpunim znalcem svega i sva~ega ~ak i u Brdima: “Stariji kwa`ev brat vojvoda Mirko Petrovi} (19/31. bio nameran da krivicu za Danilove grehe. sve to ne}e smetati da zapi{e kako je Danilo “bio jedna od najzna~ajnijih li~nosti koja je sjedala na Crnogorski presto. vladar koji je u svijesti Crnogoraca slovio kao uzor nevi|ene upornosti i kura`i. i 11). uticaj u bratstvu i plemenu. kao i u slamawu plemenskog separatizma. Pavi}evi} }e utro{iti malo prostora da uka`e u ~emu se sastoji ta istost. i 1857. 9. Vra}amo se ponovo Branku Pavi}evi}u. mo`da ~ak i `e{}e od kwa`eve. koji je. vojvoda od Grahovca. Savremenici nijesu bez razloga govorili da je on bio vladar uz vladara” (9. koji nije dozvoqavao ni da se misli protivu wegove vlasti. verovatno svestan svojih preterivawa u pohvalama kwazu Danilu ali i zbog nepomiwawa wegovih slabosti. i 1852. vojvodu Mirka Petrovi}a. zablude. barem jednim delom. bio je najsna`niji kwa`ev oslonac u zemqi. Po{to ka`e da su Danilo i Mirko “li~nosti gotovo identi~nih naravi i shvatawa” (9. 449). To svoje veliko `ivotno iskustvo stavqao je iskqu~ivo u slu`bu u~vr{}ivawa kwa`eve vlasti. i sa tek navr{enih trideset godina. srodni~ke veze. ali prijeke naravi. Bio je fanati~an zastupnik ideje o ujediwewu Ju`nih Slove- . u strana~kim sukobima 1853. prebaci na starijeg mu brata. prgav i nazlobrz . Wegova je uloga presudna u borbama oko vladarskog nasle|a 1851. Mirko je bio li~nost odlu~nog karaktera.

Rovca i Mora~a. 12). jer je ove karakterne osobine. bilo to kao bratu. Kwaz Danilo mo`da i ne bi toliko svoj gwev izlijevao.. on je imao uzor i u vladikama Pet ru Prvom i Petru Drugom. onako grozno. To mu je davalo velike prednosti u nekim slo`enim diplomatsko-politi~kim pregovorima. koji nije dozvoqavao ni da se misli protiv strogosti kwa`evske vlasti. mo`da... ali nije najprihvatqivija ni pretpostavka da je na mladoga kwaza uticao iskqu~ivo wegov brat Mirko. 1820.. 8-9). pa je zbog toga stekao popularnost i van granica Crne Gore. Wegova voqa bila je vrhovni zemaqski zakon. koje je. (Tako je moglo biti me|u Crnogorcima i Br|anima. Tako. a bez potrebe. a istovremeno respekt kod protivnika i simpatije kod pristalica. re}i da ova Pavi}evi}eva ocena “katkad izgleda prenagla{ena i preo{tra. izgubiti iz vida da je teritorija poznata pod imenom Crna Gora u nazna~enom periodu uve}ana nekoliko puta. Poharu Ku~a (u maju 1855 i u julu 1856) izvr{io je Mirko. veka.IP). Neko }e. makar koliko bio spreman da wihovu “prijeku narav” posmatra kao manu.vojvoda Mirko Petrovi}. ~ijom je politikom malena Crna Gora krenula da postane najve}a evropska imperijalna sila 19. posle Berlinskog kongresa.. U svom “plutarhovskom” sudu o Mirku i Danilu. svoju surovu i vrletnu narav. sin Mirkov a sinovac Danilov. bio na vrhuncu svoje vladala~ke mo}i: “Vojvoda Mirko u svome samovla{}u vi{e se rukovodio li~nim raspolo`ewem.. Pavi}evi}u se nije dalo da ode dovoqno daleko kao {to je to u~inio vojvoda Simo Popovi}. u vreme kad je kwaz Nikola. naime. Kwaz Danilo mu je dopu{tao veliku vlast. do{av{i najednom do vlasti zadovoqavao bez obzira. Nik{i}i i deo Vasojevi}a (onaj preostali deo posle balkanskih ratova).. {ta vi{e bio je tim i uzrok smrti Danilovoj. Bio je apsolutista po ubje|ewu.. uvek na ra~un srpskih plemena u Brdima “i {ire”. Ne sme se. godine 1796 (ili 1806) prikqu~eni su joj Piperi i Bjelopavli}i. a kamoli da se ne{to protivu we preduzima” (9. Ku~i.. Kao i wegov prethodnik imao je sna`no izra`enu sugestivnu mo} na sabesjednika. U sukobu sa wom bio je nemilosrdan.. bez povoda i bez razloga. koji su znali za wegovu narav i `iveli u “sugestivnom strahu” za sopstvenu glavu .CRNOGORSKA POHARA KU^A 301 na. Daju}i maha neograni~enoj voqi i vlasti svojoj on nije ovakvim radom svojim doprinosio ugledu i dobrom imenu Kwaza i brata svoga. a 1878. na primer. kwaz Danilo najvi{e ispoqavao u nedr`avni~kim poslovima i li~nom `ivotu” (45. ili je nalazio ja~u sposobnost i neku nadmo}nost u wemu. da ga nije posticao brat . Kwaz nije trpio nikakvu opoziciju. Mo`da je takvu `estinu podsticao wegov brat .

stare prvake zamijenio je senatorima. “kwaz Danilo je ostao poznat u istoriji kao pragmatista. ka`e on. Do{ao je do sile i vlasti. i 458). prema Da{i}evom “dr`avotvornom” uverewu. Takvim sredstvima dr`avne prinude uspio je da slomi plemenski partikularizam i separatizam i da onemogu}i samovoqu glavara. `estoko se obra~unao sa Ku~ima i to u dva navrata 1855. Mirko je bio jako osjetqiv. kapetanima i drugim nosiocima dr`avne vlasti koji su bez prigovora prihvatili dr`avne reforme” (86. nije poznato kojim je i kakvim zlim poslovima bio opsednut kwaz Danilo i po ~emu je ostao poznat onima koji su pre`iveli wegove “dr`avotvorne” zlo~ine. i ja~a bratstva dala su im to osjetiti” (43. ne be`i od stava da se svaka revolucija zasniva na poslu{ni~kom a ne svesnom delovawu wenih izvr{ilaca (inspiratori su ne{to sasvim drugo!). i 1856. Miomir Da{i} veli da se Danilo “u politici ja~awa centralne vlasti i stvarawa jedinstvenog dr`avnog prostora `estoko obra~unavao sa plemenskim separatizmom i u tom obra~unu slu`io se i tiranskim metodama . Danilovim `rtvama on se nije bavio. Piperima. wihove pohare pra}ene prolivawem krvi bile su upozorewe da ne}e biti milosti prema bilo kakvoj opoziciji dr`avnim reformama i wegovom autokratskom vladawu. ako je ispustio one pojedina~ne i mawe brojnije po Crnoj Gori i Brdima (kojih bi. I pravi i krivi qudi su ubijani i wihovi domovi razoreni. bezobziran. Za gospodina Amfilohija. protivnici i mogu}a osveta nisu Danilovim “dr`avnim reformama” predstavqali prepreku. 455. 102). do granica surovosti. Br|aninu iz Mora~e. bilo do osam hiqada). i bezobzirnosti.slamao je pobune u Bjelopavli}ima. Pored mnogih vrlina. kao ukrotiteq plemenskog partikularizma. nije mu se smelo dogoditi da “presko~i” ku~ke stradalnike za veru hri{}ansku i veru u srpsko bratstvo crnogorskih i brdskih vojnika i wihovih zapovednika. po prilici. 71). koje. o ~emu svjedo~e obra~uni sa plemenima Ku~a i Bjelopavli}a. prema plemenskom partikularizmu uop{te. Ipak. “ispoqio energi~nost. Da{i}. Mitropolit Amfilohije.302 Ilija Petrovi} mu Mirko. donositeq poznatog »Danilovog zakonika«. koju ku}a mu nije imala dokle se Danilo ne zakwazi. nemilosrdni iskorjeniteq svojih protivnika. Zabriwavaju}e je {to i mitropolitu crnogorsko-primorskom gospodinu Amfilohiju (Radovi}u). izvojevao jednu . Izdr`ao je napad pa{e Latasa (1851/52). Kwaz Danilo je. Sve to stvaralo mu je protivnike koji su tra`ili osvetu” (63. ka`u.

218). Mjereno savremenim na~elima. bez sumwe. primorao je na pokornost centralnoj dr`avnoj vlasti glavare pojedinih plemena (Ku~a. dosqedno slijede instrukcije Cetiwa. Time je obezbijedio da se o~uva i u~vrsti dr`avno jedinstvo crnogorske dr`ave. »Vojnim pohodima«. treba podse}ati na Pestalocijevu misao da je “pravo ~ove{tvo dragocenije od sve lepote zemqe”. taj rezultat je. Ocjewivan sam za sebe. pou~en li~nim vladala~kim iskustvom. O~uvao je i u~vrstio jedinstvo crnogorske dr`ave. Ali. obezvre|en sopstvenim ne~ove{tvom. ali se nu`no mora postaviti pitawe da li se Danilovo mesto u istoriji mo`e odre|ivati bez podrobnije pri~e o “ukro}ivawu plemenskog partikularizma” i “nemilosrdnom iskorjewivawu svojih protivnika”. stalno upozoravao da “kome zakon le`i u topuzu / tragovi mu smrde ne~ovje{tvom”. jeste i ono koje nudi Mijat [ukovi}: “Za vrijeme vladavine kwaza Danila postignuto je da prvaci crnogorskih. {to bi. konstatovane surovosti moraju se ocjewivati u kontekstu situacije u onda{wem vremenu. moglo zna~iti da je sav wegov trud oko pro{irivawa Crne Gore. [ukovi}. brdskih i hercegova~kih plemena. {to podrazumijeva da vrijedno- . nastojawe da se ostvari “stara te`wa o osnivawu crnogorsko-srpske dr`ave”. Bjelopavli}a i Pipera). I da li. ne mogu se pozitivno ocijeniti surovosti koje je u~inio da bi to ostvario.CRNOGORSKA POHARA KU^A 303 od najsjajnijih crnogorskih pobjeda na Grahovu (1858). i uvo|ewa mawe ili vi{e “modernih” zakonopravila u woj. U~vr{}eno je uvjerewe u tim krajevima da je wihovo »prisajediwewe Crnoj Gori najsigurniji put za wihovo oslobo|ewe od turske okupacije«. ne i bez surovih ~iwewa. mo`da. suzbio tendenciju konkurentskog pona{awa plemenskih i nahijskih zajednica centralnim dr`avnim organima u vr{ewu dr`avnih poslova. koja su i daqe bila pod okupacijom Turske. Dodao je tome {irewe crnogorskih politi~kih veza sa zapadnim narodima. ta turobna istina nije smela biti zanemarena u potowim tuma~ewima Danilove kratke vladavine. oblikovawe Danilovog zakonika prema tradicijama Du{anovog zakonika i Zakonopravila Svetoga Save. Oja~ao je crnogorsku dr`avu i jedinstvo wenog funkcionisawa. istorijski vrijedan i progresivan. zasnovano na “internacionalisti~kom u~ewu”. u slu~aju kwaza Danila. me|utim. doprinijev{i samostalnosti Crne Gore i wenom pro{irewu” (37. Ako se ve} kwaz Danilo nije dose}ao da ga je vladika Rade. energi~no{}u i dr`avni~kom strogo{}u. A jedno od tih tuma~ewa.

i 131). potom. [ukovi}eve ocene o Danilovoj “vrijedno}i i progresivno sti”. 128-129. jo{ vi{e su udaqili Ku~e od Crne Gore. Prvo. nisu se bjelopavli}ki glavari opirali crnogorskoj dr`avi i wenom ustrojstvu. u idejnom smislu strogo su ciqne i. a razgrani~ewe Crne Gore sa Turskom. i izveo. godine (78. Sve pri~e o navodnom ukqu~ewu ku~kog plemena u Crnu Goru jo{ za vreme vladike Rada (da li 1831. Jer. a svojim postupcima prema Ku~ima i wihovim glavarima vladika Rade samo je odbijao Ku~e od Crne Gore. i daqe ostali. veka. jasan je dokaz da su Ku~i i tada bili. naro~ito Hercegovaca i Br|ana (koji nikad. stoga. ve} iskqu~ivo na porobqavawe ovog srpskog plemena..304 Ilija Petrovi} sna ocjena zavisi od utvr|ewa da li bi se to jedinstvo moglo o~uvati i bez u~iwenih surovosti kwaza Danila. povede ~eti- . potpuno neta~ne. odnosno na osnovu odluka Berlinskog kongresa 1878. to zna~i da Ku~i tada i nisu bili sastavni deo Crne Gore! Ali to {to Ku~i nisu bili u sastavu Crne Gore nije smetalo da 1862. budu}i da su Bjelopavli}i jo{ od 1796. kwaz Danilo. godinu. godine. 24-27). Dve crnogorske pohare Ku~a. I drugo. kad Omer-pa{a s velikom vojskom udari na Crnu Goru. datog po crnogorskim i brdskim plemenima. nastale kao plod wegovog vi{edecenijskog “nau~no-marksisti~kog” rada na uni{tewu srpskog naroda i. iz koga se vidi da u popisu Poglavarstva gra|anskog. koje je osmislio i naredio. godine bili u sastavu Crne Gore i da je Danilo svoje pohode na to pleme izveo po{to je bjelopavli}ki otpor izazvao sam. dogovori vladike Rada i vojvode Vuki}a Popova zavr{avali su se samo na dogovorima. godine. na demokratskom rasrbqivawu Crnogoraca i. ve} samovoqi i nesojlucima wenoga kwa`evskog ~elnika. Ku~i su u crnogorsku dr`avu u{li tek posle oslobodila~kih ratova sedamdesetih godina 19. izvedeno 1859. niti su Ku~i tamo upisani (28. pod turskom vla{}u. nu`no je odvajati pozitivno i surovosti i odvojeno ih vrednovati” (36. Marko Miqanov. surovosti kwaza Danila u Bjelopavli}ima nemaju nikakve veze s o~uvawem i u~vr{}ewem “jedinstva crnogorske dr`ave”. Samo po se bi. Danilovi upadi u Ku~e nisu bili usmereni na o~uvawe i u~vr{}ewe dr`avnog jedinstva Crne Gore. tada kabadahija bratono{ki. godine. da li 1832. sve do nastanka wegove “nauke” i “nauke” wegovih antisrpskih istomi{qenika. svojim ne~ove~nim postupcima. Potvr|uje to i jedan crnogorski godi{wak za 1865. nisu bili Crnogorci). 38). nema glavara iz Ku~ke nahije.. po{to to teoreti~arima crnogorskog teritorijalnog {irewa jo{ uvek nije jasno) plod su pukog naga|awa.

bar ne svi. Da ni je Kadi} nesvjesno poslu`io kao oru|e za izvr{ewe ubistva? Francuski konzul bio je umije{an u ovu stvar. {to ga je mrazilo kod naroda” (38. Bo`o Vukovi}. Bo`o Vukovi}.. preko sudstva i perjanika. Mislim da bi u tome pravcu trebalo tra`iti potpuno re{ewe ovog pitawa” (34. ali zaista vrlo povr{no. nego su uz wih stradali i bezazleni i nevini. sveska 5-6.. ni poslu{ni ni po korni. Zvani~na Austrija je sve to morala znati i imati svoje gledi{te. Na svoja ogwi{ta vrati{e se ~im je sklopqeno primirje” (58. kwiga I. d. 58). 271. Odgovor na sopstveno pitawe ne ostavqa me sta nikakvoj sumwi: “Crnogorci nijesu bili. Ali name}e se pitawe kako je na tu stvar gledala Austrija.CRNOGORSKA POHARA KU^A 305 ri stotine svojih saplemenika da brani Cetiwe. XV) Znaju li se barem ta dva stava. kao i “drugih teritorija” na koje je Crna Gora imala navodno istorijsko pravo. zakqu~kom Jovana Vuk~evi}a da “iz Kadi}eva priznawa i obrazlo`ewa ubistva izlazi da je on bio `rtva Kne`eve stroge politike i da je kao primitivac. vi{e je bilo plod trenutnih politi~kih odnosa evropskih sila no Danilovih zasluga. Nije to radio posredno. ali ni pitawe da li je za kwaza Danila va`ilo ono mnogo ponavqano pravilo da “zakoni nisu pisani za nas nego za na{i protivnici”. Ovaj autor nije ni postavio pitawe da li je zlo~in prema Kadi}ima bilo jedino zlo kojim se proslavio. Ravno podrug veka po Danilovoj pogibiji. a Napoleon III je bio naklowen knezu Danilu. ucjena i t. doktor medicinskih nauka. U neuspe{nim borbama protiv turske sile. 130). Kwaz Danilo je preuzeo na sebe odgovornost za represalije i ka`wavawa. . 58-59).) koje je iznio u svojoj ispovijesti. lako je shvatiti besmisao [ukovi}evevog zakqu~ka da. “Po zakqu~enom miru Ku~i se na|o{e u naro~ito te{kom polo`aju. ali ti nijesu sami stradali. 38. zaista bio prinu|en da izvr{i ubistvo . nego neposredno. iako razgrani~ewem s Turskom “nijesu uva`eni zahtjevi kwaza Danila da se Crnoj Gori prizna istorijsko pravo i na druge teritorije. Neja~ se bila sklonila u Komove i tamo o~ekivala svr{etak bitke”.okolnostima (progonstvo. najverovatnije psihijatar. ovo je veliki uspjeh Crne Gore i wenog vladara Danila” (36. udaja sestre. Docnije prikqu~ewe Ku~a Crnoj Gori. zapita}e se da li je ubistvo kwaza Danila bilo prouzrokovano ~iwenicom da se on proslavio zlom u~iwenim bjelopavli}kim Kadi}ima i da li su ga Crnogorci onemogu}ili da ~ini dobro Crnoj Gori i Brdima. On se jedino pozabavio. jedan autor. ovoga puta sela behu popaqena i opusto{ena.

{ta mu je ispod ko{uqe. Pa ka`e: “Kadi} je znao da ga sudije ne mogu shvatiti. 59). 56). sastavqa~ ove kwi`ice dopisuje jo{ nekoliko re~enica. ali je mrzio wegove postupke. Trojica posledwih crnogorskih vladara. to tjeskobno stawe.. naro~ito potpuno odsustvo jednostavnog. jer nijesu trpjeli ono {to on trpi. odnosno ko`e” (38. o Ku~ima su “brinuli” s neiscrpnom zavi{}u pred wihovim zaslugama za o~uvawe srpskog nacionalnog . i nudi ga kao “su{tinski podatak” za psihoanaliti~are.. Psihoanaliti~ar bi trebao da pronikne {ta je Kadi}u pokrivala ko{uqa. taj bi smesta si{o s uma«” (38.. Kadi}evu tvrdwu da nije mrzio Kwaza on koristi kao povod za naga|awe da bi “mo`da psiholog rekao da Kadi} nije mrzio Kwaza. mu~ilo ga je sve ono {to je Kwaz uradio. 59). u psihi~kom stawu li~nosti”. tek u posledwe vrijeme se opisuje u stru~noj literaturi kod Crnogoraca. Vukovi} se zadovoqava “studijskim” osvrtom na Kadi}ev predlog istra`nom sudiji da mu se sudi tek po{to sudija obu~e wegovu. ne da mi krknuti« (stihovi 1230-1231). Taj pritisak u du{i. tra`io je psihoanalizu. {ta se nagomilalo u wegovoj du{i. kakva ga je unutra{wa sila natjerala da izvr{i ubistvo. Posle svega. Vrlo inspirativni zakqu~ci. koje ni po ~emu nije dru{tvena nego moralna kategorija. koje medicina naziva anksiozno stawe. To tjeskobno stawe Wego{ je opisao. u psihi~kom stawu li~nosti” ne kazuje samo koliko je u Crnoj Gori potisnuta istina o wegovim zlo~inima. Todorovu. “u wegovoj du{i.306 Ilija Petrovi} Doktor Vukovi} ne odbacuje Vuk~evi}evu nedoumicu da li je Todor Kadi} ubio kao primitivac ili po francuskom ili austrijskom nagovoru. vladika Rade. ali predla`e da “tre}i i najva`niji razlog” bude u Kadi}u samom. nezaobilaznog i kqu~nog pitawa {ta je bilo “u wegovoj du{i (Danilovoj).. u Gorskom vijencu: »Pritiska me sva nesre}na mora / kako zaspim. [ta ~ovjek krije u du{i te{ko mo`e i psihoanaliza otkriti. {ta je su{tina we gove li~nosti i `ivota. ve} i koliko je me|u Crnogorcima. Napomene na kraju. koja bi otkrila. kwaz Danilo i kwaz/kraq Nikola. naro~ito ako se zna da je do wih do{ao po{to je prihvatio proizvoqno Vuk~evi}evo “otkri}e” da je Todor Kadi} bio primitivac koji je “zaista bio prinu|en okolnostima da izvr{i ubistvo” (38. Vukovi}eva povr{nost u bavqewu Danilovom pogibijom. bez obzira na wihov obrazovni nivo i polo`aj u dru{tvu. a kakve su to du{evne tegobe najboqe je izrazio qekar i pjesnik Zmaj Jovan Jovanovi} rije~ima: »Ko bi ~uo moju tajnu. “razvijeno” ropstvo po duhu. ko{uqu.

i 123. nastavqeno je sa takvom politikom. neprijateq ju je ve} bio opkolio sa dvije strane. Jer. svojim komandnim manevrima. prilog iza 192. Petar nare|uje wegu{kom krilu da se povu~e. 118. pod stalnim pritiskom turske vojne sile i wenih arbana{kih poslu{nika. Ovo posledwe odigralo se tako {to je kwaz Petar. po{to su samo na taj na~in mogli “ozakoniti” svoj napor da Staru Crnu Goru proglase sto`erom oko koga. s obrazlo`ewem da je desni sektor. wegov naslednik kwaz Danilo zasnovao je svoju politiku prema Ku~ima iskqu~ivo na `eqi da to srpsko pleme biolo{ki uni{ti. nastojao da uni{ti pripadnike Ku~ko -bratono{ke brigade. i s toga je trebalo udesiti da ona bude zarobqena. U tom trenutku kraq Nikola odlu~uje da nastavi nedovr{enu misiju svog vladarskog prethodnika i nare|uje da se Ku~ko-bratono{ka brigada. najpre na hercegova~kom rati{tu. “Ove hrabre brigade kraq se bojao kao vatre `ive.CRNOGORSKA POHARA KU^A 307 duha. iako najve}im delom izolovani od ostale srpske narodnosne mase.. da bude zarobqena. ^im je levo krilo odstupilo. Nikolin sin. wegu{ki. po{a qe na Lov}en. na kraju. i otpo~ela borbu. pora`en. 41. strane). po{to je i levo krilo ve} ranije moralo da napusti svoje polo`aje. Ku~ko-bratono{ka uspela je da se izvu~e i da pod borbom odstupi ka Podgorici (33. u centar fronta. na samu kupu Lov}ena. [to se Danila ti~e. Blagodare}i velikoj hrabrosti. potom na drinskom i. tako. dok su se jedinice s levog i desnog krila ve} bile povukle. vaqa okupiti srpska plemena iz Brda. 49-52). “sabije rogove”. makar i silom. neizgledan. svetog Petra Cetiwskog. kao i da ubistvima najvi|enijih ku~kih glavara Ku~ima stavi do znawa “ko je ko i ko je {ta” i da im. morao ose}ati ne samo zavist nego i mr`wu prema svima . I tako. Posle smrti kwaza Danila. Ako se vladika Rade trudio da svoju duhovnu vlast nad Br|anima pro{iri i na svetovnu. sinovca Danilovog a sina Mirkovog. To je najsurovije do{lo do izra`aja tokom Prvog svetskog rata. kad je kraq Nikola. na ve} izgubqenom rati{tu pod Lov}enom. Ku~i su vekovima uspevali da. trebalo je ukloniti svaki trag da su Ku~i najmawe jedan vek pre vladike Petra I. Kad je ova brigada stigla na Presjeku.. U tom momentu kraq je ve} bio napustio Cetiwe i bje`ao ka Podgorici”. visine malo iznad de~je. naredio da se levo krilo lov}enske odbrane povu~e. on je. po~eli s ujediwavawem brdskih plemena za borbu protiv turskog okupatora (1. najpre pod stvarnom upravom wegovog brata vojvode Mirka Petrovi}a. “jedna od najhrabrijih jedinica crnogorske vojske”. glavni polo`aj. odr`e svoj plemenski prostor i oja~aju svoju nacionalnu supstancu. Ku~ko-Bratono {ka brigada {aqe se u centar. a potom i pod nominalnom vladom kwaza Nikole.

“~ijim se laskawem. . 100). Takve wegove te`we uo~io je i ruski konzul u Dubrovniku Stremouhov. po{to mu je osnovni ciq. bio zavidqiv. Budu}i ne{kolovan. on je jasno iskazao maniju veli~ine i nazna~io svoju `equ da se izvu~e ispod senke stri~eve i da strica nadma{i bar u ne~emu: da ne bude vladika crnogorski i brdski. “{to je uglavnom odgovaralo francuskim savjetima”. ni po ~emu drugom nije mogao upore|ivati. ili ru`no}i. koji je novembra 1856. kao zamenu za vladi~anstvo. bez elementarnih znawa o svetu koji bi mu vladi~anskim du`nostima bio namewen. brata vladi~inog. lako je i to mogu}e. Danilo je bahato odbacio i uklonio sa crnogorske politi~ke pozornice. prime}uje Stremouhov. sa kojim se. Uzor za kwa`evstvo. Dodamo li tome i svedo~ewe vojvode Sima Popovi}a da je bio “qubomoran. da su nastajale iz mra~nog kutka wegove psihe. A razlo`no mir otvora~ko delovawe Pera Tomova. ~ak i najdobronamernije.308 Ilija Petrovi} koje je morao gledati iz “`abqe” perspektive. ve} da on istom tom svetu. Pijanom pri~om o svom budu}em “balkanskom carstvu”. najpre ga je proterao u Austriju.. pri~ama o kraqevstvu i sl. duhovni predvodnik jedne {a~ice poluslobodnih qudi. ali mu je to slu`ilo samo kao podloga “organizacione” prirode. 65). postane krov celom Srpstvu. a posle godinu dana.. veliku ulogu ima i kwagiwa Darinka. qubomorno zloban. U izve{taju o toj svojoj poseti. bez ikakvog preterivawa. zbog svojih neprikrivenih ambicija da na Cetiwu stvori rasko{ni dvor (91. ne lijep. ta “srpska Sparta”. i jako surevwiv” (prema 91. 51). pun zavisti (92. izbegao je da se u taj svet upusti. vladika Petar II. preko svojih qudi “umro”. Perova sahrana uz dr`avne po~asti bila je samo priredba “za zaseniti prostotu”. onda se za mnoge postupke kwaza Danila mo`e tvrditi. U grupu onih koje je morao tako gledati spadao je i wegov stric Rade Tomov. makar koliko dalek i bezizgledan. pod Ostrogom. Danilo zanosi”. U svemu tome. bude novi Spasiteq. niti bi mogao izdr`ati bilo kakvo pore|ewe koje bi mu tek “zadobijeni” podanici nametnuli. bio da “wegova” Crna Gora. izgovorenom na Troji~kim sve~anostima 1854. godine boravio na Cetiwu. onoga koji mu je testamentom ostavqen da ga nastavqa (podu~ava) dok se ne priu~i dr`avnim poslovima. odnosno da je u svojoj nelepoti. godine. Stremouhov je istakao veliki uticaj francuskog konzula Ekara. ne bi li osujetio Danilov plan o priznavawu turskog sizerenstva. ali “i {ire”. na{ao je u srpskom isto~nom susedstvu. Nije iskqu~eno da je svoju samoumi{qenu veli~inu video kao ve}u i od one koja je pripadala caru Du{anu i koju je ~esto pomiwao i stric mu. osim u zlo~iwewu. vladika Rade.

Danilo je sam izazvao svojim nemoralnim (nequdskim. koja se do kraja svela na verbalno nezadovoqstvo osramomo}enih Bjelopavli}a. istovremeno. (Gowewe zaslu`nih pojedinaca i znam enitih ku}a po Crnoj Gori i Brdima. iz Crne Gore svakako). bio stvarni vladalac u Crnoj Gori. koristio je na nesre}u onih koji su mu. Danilo je sam izmi{qao i izazivao. kad su i wemu bliski savremenici znali da ka`u da “Zeka Malog treba trpjeti. a da podigne nove. 12. odr`avali “diplomatske” odnose s Rusijom. onih koji su generacijama ranije. Bjelopavli}ko nezadovoqstvo takvim postupci- . po smrti o~evoj. Brojne ugledne srpske porodice po Crnoj Gori i Brdima samoproglasio je svojim neprijateqima. uz istovremeno uzdizawe novih. ne bi li se dozvao pameti” (50. 455). produ`io je vladati u tome pravcu i kod wega se otvoreno razvila te`wa: da stare.43. Navodne pobune pojedinih brdskih plemena: Pipera. Nezadovoqstvo koje su Piperi iskazali zbog wegove poreske politike nazvao je pobunom i poku{ajem da se to pleme okrene Turcima. Bjelopavli}a i Ku~a. za slu`ne ku}e crnogorske uni{ti. produ`eno je i poja~ano posle pogibije Danilove. svako ko je i{ta u tom pogledu zna~io u Crnoj Gori (a lo{ primer u tom smislu bio mu je brat od tetke Stevan Perovi} Cuca. jer je samo wihovim uni{tewem mogao ista}i zna~aj i primat wegu{kih Petrovi}a. kada je vojvoda Mirko. Bjelopavli}ku bunu. Svoju prirodnu bistrinu. sramotnim) napadom na dostojanstvo tamo{weg patrijarhalno vaspitanog `enskog sveta i wihovih porodica. dotle mawe uglednih. naro~ito ovih posledwih. da ima wihovih zasluga u postawu nove Crne Gore i dinasti je. ~ak i neuglednih.CRNOGORSKA POHARA KU^A 309 Neobrazovanom kao {to je bio. To se naro~ito ti~e kosorskih Petrovi}a. iako mu je moglo biti dobro poznato da su Piperi odbili tursku ponudu za pomo} u trudu da se re{e nastale poreske nevoqe. jul 1976). a ne}e se mo}i pozivati na zasluge svojih starih” . “Kwaz Nikola. 2. koju pojedini wegovi “tuma~i” isti~u kao nesumwivu. nastojali da srpska plemena iz Brda objedine u borbi protiv Turaka i koji su. mnogo pre cetiwskih vladika. koje }e mu za to biti obavezne i blagodarne. mada je uputno postaviti i pitawe kolika je to i kakva pamet bila. morao mu je u takvoj i tolikoj zavisti i mr`wi biti velik neprijateq. stavqeni u podani~ki polo`aj. kako bi nestalo pomisli. pretvaraju}i ih tako u svoj privatni rat: 1. sve do svoje smrti. mo`da jedan od obrazovanijih Srba toga vremena. paranoi~no ih progla{avaju}i poku{ajima da se ta plemena “udru`e” s Turcima a protiv wega. potomaka nekada{wih ku~kih vojvoda. po `eqi vladike Rada.

kako je u red. Vuk Popovi} saop{tava da je od Vuka Vr~evi}a (1811-1882) iz Risna. u Bjelopavli}ima .310 Ilija Petrovi} ma. ni kad ko umre ~initi trpeze. ni s wim se vi{e kleti”. zapravo. Zbog toga. Petra Cetiwskog spomiwati. kako sad niko ne smije me|u wima ni ru`nu rije~ re}i nikome. a svetijem Petrom niko se vi{e ne zakliwe. bezobrazlukom i gubom lacmanskom” (105.za Troji~indan. Ka ko ve} ne smiju slaviti krsna imena. Ono {to se u svim tim plemenskim “bunama” i kwa`evskim “podvizima” i “pobedama” mo`e svesti na zajedni~ku crtu. Kad je ve} zloupotrebio posledwu voqu vladike Rada (odbijaju}i vladi ~anski tron). dolaze }i u dodir s osobama iz prosvetiteqskog i masonskog kruga. u strah. (U pismu Vuku Ka raxi}u od 4/16. u Ku~ima . naro~ito one iz 1856. 3. a rezultat wegovih “pobeda”. qudi dovoqno {kolovanih da Danilove naume “teorijski” pokriju i opravdaju. starih i nemo}nih lica. mora biti razumqivo {to tokom svoje kratke vladavine nije po{tovao ni osnovne hri{}anske vrednosti. i u posluh doveo Crnogorce. godine. odnosno za lagawe da se sve{tenstvo istisne iz javnog `ivota. svi Danilovi izve{taji stranim konzulima o razlozima zbog kojih je navodne bune smirivao ogwem i ma~em u su{tini . kako ima hitre uhode i sva{ta ~uje. bile su brojne `rtve me|u ku~kom neja~i. O posledicama takvog bezbo`ni{tva najboqe govore Vr~evi}eve re~i “da na Cetiwu niko nikome ne `udi dobra. ba{tinio wihove osnovne filosofske poglede: antiklerikalizam. I nije slu~ajno {to je Danilo sve te svoje pohode vezao za velike hri{}anske svece: u Piperima . ~uo “kako je Gospodar pametan i sre}an mimo ijednog. a po genocidnosti wegovog “podviga” ne mo`e se u dugoj srpskoj povesnici na}i pri kladan primer za upore|ivawe. Dve pohare Ku~a izveo je sasvim prora~unato. skupqa~a narod nih umotvorina. I tako veli da ih je stegao i upla{io sad da ne smiju ni sv.za Aran|elovdan. Sve to. niti ga drugo spo miwu. Prestali su jedan drugome i »poma ga bog« nazivati. i jednu i drugu filosofsku misao on je primewivao s krajwom bezobzirno{}u. godine. uz Petra II. jeste poslu{ni~ki rad Danilovih pisara i sekretara. Pomrzjeli su i na ostele svace. po kojoj je ~ovek slobodan da svu svoju snagu upotrebqava po svojoj voqi i da ima neograni~eno pravo na sve {to mo`e posti}i svojom silom. Danilo je iskoristio kao povod da digne crnogorsku vojsku i ogwu i ma~u podvrgne celo bjelopavli}ko pleme. Pomrzjeli su i na svaku quckotu i bave se poganlukom. svedo~i da je on u najranijoj mladosti. i teoriju prirodnog prava. decembra 1854. bio je to smi{qen napor da se Ku~i istrebe do posledweg. od dece u kolevkama do bolesnih.za Petrovdan. niti ih zovu niti im se mole. i 128). 123-124.

i da li su Danilovi i Mirkovi gresi (zajedni~ki ili po- . recimo. objavi posmrtno). “samo jo{ s jedinim Medakovi}em sla`e se u pameti i provodi vrijeme u smijehu i u kojekakvom gatawu o budu}nosti” (105. bili su to qudi koje je on doveo na mesta koja im ba{ i nisu pripadala po svojim vrednostima. oporuku. slati) osoba koja je i posledwu predsmrtnu `equ (testament. u uslovima samodr`a~ke i tiranske vladavine wegu{kih Petrovi}a.105. Zar i Marko Miqanov. {ta se iz nesumwivog Danilovog kompleksa ni`e vre dnosti mo`e izroditi (kod Vuka Popovi}a ~itamo da je kwaz. a koliko mu je bilo stalo do tog ujediwewa vidi se i iz ~iwenice da Ku~ima. po~eo sa svojom mladom da “`ivi na prkos. o wegovim stvarnim i “nename{tenim” osobinama. Logi~no je {to Danilovi savremenici nisu ostavili bilo kakav zapis o wegovom uobi~ajenom dr`awu u obi~nijim prilikama. kwaz se ubrzo po `enidbi sukobio sa svima iz svoje neposredne okoline. naravno. U celoj stvari osnovno je pitawe {ta zavist i mr`wa mogu proizvesti. najve}i deo wih bio je nepismen. nisu kasnije ostavili bilo kakav “tajni” zapis o Danilovoj vladavini (da se. wegovi du`nici. da li su se gresi wegovog vladarskog prethodnika Petra II iskazali ve} na wemu. nedugo po `enidbi. razlog treba tra`iti i u wihovoj sramoti pred u~iwenim i u strahu od Bo`je kazne za sau~esni{tvo u Danilovim zlo~inima. maja 1856. usmeno prenesu svojim plemenicima ili kome drugo. Ta Danilova “konzulska” pravdawa imala su za jedini ciq da prikriju stvarnu zlo~ina~ku prirodu wegovih postupaka. druk~ije izve{taje nije ni mogla pisati (potpisivati. a svoja saznawa o kwazu Danilu i wegovom vremenu nisu se ni usu|ivali da. Ako pojedini wegovi pisari ili sekretari. najugro`enijem srpskom plemenu u Brdima. i Milorad Medakovi}. {to zna~i da oni. ili jedva pismen. qudi koji su se kretali u wegovoj blizini na{li su se tamo po na~elima “negativnog odabira”. i kad i kad stane ga rika u pono}i govoriti: “Zna{. I ina~e. nisu ni mogli svedo~iti o wegovim postupcima. Da{e. Danilu. Najpre. da sam ja kwaz i gospodar crnogorski. ne pi{e da se o tom doga|aju nije ni smelo govoriti. prema pismu Vuka Popovi}a od 14/26. o pojedinim postupcima u svakodnevnom `ivotu. pa i tvoj” . vojvoda crnogorski. nikad nije ni poku{ao (kao ni wegovi prethodnici) da pru`i oru`anu pomo} “svoje” Crne Gore. ~etrdeset godina po crnogorskoj pohari Ku~a. 129). zave{tawe) svog vladarskog prethodnika u Crnoj Gori zloupotrebila. Osim toga. 129).CRNOGORSKA POHARA KU^A 311 su la`ni. pravdawem i pre}utkivawem. Pa se onda o Danilu govori samo na osnovu sumwivog podatka da je on iskqu~ivo radio na ujediwewu brdskih plemena sa crnogorskim. zlo~inima pomagawem.

. vjerna istorijskim predawima i zavjetima svojih predaka. ili se radi o izuzetno agresivnoj osobi sa sadisti~kim sklonostima za dominacijom nad svojim okru`ewem i podre|ivawem svega sopstvenom ~astohlepqu. Da se u ovim dvema ocenama ne preteruje. koji su se za wih vjekovima borili. a bilo je qetwe doba” (45. koju vladalac ne smije da ispoqava. jedan od onih koji su veli~ali Danilovu li~nost. kao {to to zapa`a Vladan \or|evi}. 43-44). kwiga XI sveska 6 .. nije mu bilo dovoqno. Pitawe je tako|e da li je Danilo patio i od kakvih drugih nerazre{enih kompleksa. Iz takve mr`we. koji bi u wegovom nesumwivo patolo{kom slu~aju predstavqali uzrok poreme}enog pona{awa. a to je neodoqiva mr`wa. . i tre}e (ili na svako pomalo). ni jedno poni`ewe. koga je mrzio. te da je od pet wegovih sinova samo Mihajlo (1908-1986) nastavio lozu preko svog sina Nikole (1944). Ako u svetim spisima stoji da }e grehovi otaca pasti do devetog kolena. koji sebe zove princom i koji nema potomstva. nije mogao prevideti da se u woj “kristalisala jedna velika mana Danilova. kao vjerni tuma~ `eqa i voqe cjelokupnog Srpskog naroda u woj. 62). sloma kojim je ozna~en najpre stvarni nestanak imperijalne Crne Gore a potom i zator cetiwske dinastije: . ^ak i Du{an Vuksan. 137). “po~iwe ~itav niz tragi~nih krivica kneza Danila Petrovi}a Wego{a”. kao {to se to desilo do crnogorskog sloma 1916. i drugo. godine. Onoga. pokazuje Danilova zapovest da se dvojica ubijenih \ikni}a “objese da vise za petnaest dana kao opomena svim ostalim Bjelopavli}ima kako }e pro}i oni koji su nepokorni i nevjerni gospodaru Crne Gore” i kojima “niko se za petnaest dana nije smio prima}i sem wihove oja|ene majke koja je svakoga dana dolazila. Ova velika mana Danilova sta}e ga kroz koju godinu i glave” (4. jednoglasno i poimeni~nim glasawem”. to zna~i da su mogli pasti i na prvo..312 Ilija Petrovi} jedina~ni) dokraj~ili ne samo dinastiju Petrovi}a Wego{a ve} i crnogorsku dr`avnu tvorevinu nastalu na imperijalnim zlo~inima. kao i neprikrivenom sklono{}u da uni{ti sve {to se po hri{}anskom u~ewu smatra bli`wim.Drugo se pokazalo kroz ~iwenicu da je od tri sina kraqa Nikole samo Mirko (1879-1918) imao decu. da brani mrtve sinove od muva. samo kad se radilo.jul 1932.. Danilo je gonio do iskopa. i divqa~kim izvr{ewem Mirkovim”. Razlo`nom umu te{ko je objasniti da li se ovim primerom potvr|uje samo Danilova moralna izopa~enost. izjasnila “da se Crna Gora sa bratskom Srbijom ujedini u jednu jedinu dr`avu” (94. da protivnika smrvi. koje naziva “groznim presudama wegovim.Prvo je obele`eno rezolucijom kojom se “Srpska Velika Narodna Skup{tina u Crnoj Gori. .

CRNOGORSKA POHARA KU^A 313 A da je Danilo bio daleko od hri{}anskih moralnih na~ela. a wihove `rtve. izvesna je i Danilova manijakalna potreba da se preko navodnih plemenskih pobuna bavi ujediwewem ve} ujediwenih i jo{ neujediwenih brdskih plemena. ~udesno su se vaznele iznad sopstve nog zavi~aja. ako ga druk~ije uhvati ti ne mo`e{!”. odredili su neuravnote`eni i patolo{ki postupci wenih posledwih ~elnika. nesumwivo mora biti da se radilo o paranoi~noj osobi. A onaj wegov poziv Crnogorcima i Br|anima. U takvim okolnostima. samo je epska figura za trenutne potrebe jedne budila~ke proklamacije. “ugro`enoj” svim i sva~im. te da se ponovo po~nu ra|ati deca u broju kojim se {titi opstanak i svake pojedina~ne porodice i svekolikog Srpstva. Ipak.prije nekoliko godina ponovo iznikla bukva. kapa i vera” i ponovo se okupi{e na rodnom ogwi{tu u Boanu. Ku~ima posebno. Sa tim u vezi. u na{em vremenu. iako tog drveta nema nigdje uokolo mo`da ni na desetinu kilometara”. oli~ene u Kadi}ima i Boanu. ne samo onih u dana{woj Crnoj Gori. ono {to je zapisao Budo Simonovi}: . Kadi}i veruju da se sve to de{ava po qudskoj meri i Bo`joj pravdi. to je samo otvoreniji oblik one poruke vladike Rada istim tim Ku~ima da “ne htjeste li vi k mene do}i. zaista je te{ko je objasniti zbog ~ega su Danilovi biografi i tuma~i wegovog dela pravdali sve wegove “dr`avotvorne” zlo~ine. I. pre polaska na Ku~e: “Udri Ku~a na Bo`ju vjeru. i te`e od wih. Da}e Bog da se i kod svih onih koji znaju da su stradali kao Kadi}i. razgrana “bukva od obnove”. a vi }ete opet ako Bog da i po ru`nom”. po re~ima Matije Be}kovi}a. oni “vaskrsnu{e ispod mnogih prezimena. ve} se pre mogu svrstati u beslovesno.da li ba{ na onoj gde je i nekada rasla i ~iji je pad prije 140 godina protuma~en kao zloslutni znak velike nesre}e i istrage ovoga bratstva . Po svemu. uo~i Omer-pa{inog napada na Crnu Goru da “svaki koji se ~asnim krstom krsti” treba da stane u odbranu ote~estva. “Kao jednu od potvrda da im je i priroda naklowena isti~u kako je na jednoj zaravni u sred Boana . a i kod ostalih Srbaqa. skoro nemogu}e domisliti {ta je tu po svemu malu i ni{tavnu osobu navodilo na postupke ko ji se ni po ~emu ne mogu smatrati ~ove~nim. Cetiwski Petrovi}i pro{li su kako su pro{li. navodno svetorodne. za sam kraj. ve} to potvr|uje i wegova naredba vojvodi Mirku. isto kao {to je. zlehudu sudbinu cetiwske dinastije. po{to se sve ono {to je on ~inio mo`e podvesti pod {kolske definicije paranoje i paranoi~ne su manutosti. ne kazuje samo wegova odluka da vladi~ansku ~ast zameni kwa`evskom.

Na pu{komet od Boana i Orje Luke.314 Ilija Petrovi} “Od Zeka Maloga ostala je samo pri~a i ime . . ja }u gledati da se proslavim zlom”. kao posledwi prkos. bi}u vam ve}i od Lov}ena: ako mi ne date dobrom da se proslavim. wegov naslednik i sinovac kwaz Nikola. na pogled k Ostrogu.Danilovgrad. da vazda pamte kako je ispunio svoje zlokobno obe}awe” dato Crnogorcima na po~etku svoje vladavine: “Vidite li koli{wi sam mali. osvetu i inat kwaza Danila. osnovao je varo{ sa Danilovim imenom. ali ako me ne uzaslu{aste. A mo`da je to i neka vrsta pokajnice za sve ono ~ime je zadu`io Bjelopavli}e .da mu ime nikad ne zabo rave.

Ali ta mala kapqa je Srbqima zna~ajna jer je ona postala vrelo iz koga su u slede}em vijeku na ~etiri strane potekle bujice krvi i poto pile svu Zemqu Srbsku. koje su. od kojih su najefikasniji bili poklonici pape. Ta je krv samo kapqa u bezobalnom svetom okeanu krvi pravedne {to je prolivena na zemqi od krvi Aveqa do krvi Zaharije.za jednu ku~ku deset hiqada bratskih). I svojijeh jednomi{qenika. Sve od samih Bo`jih protivnika. a malo ih je koji pozna{e mazdu Pravde Bo`je . Gospodaru Sveti i Istiniti. Paklenim ih ogwem naoru`o. I veprovi divqi posramili. nesliveno i nerazdjeqivo smije{ana sa Krvqu Jagweca Bo`jeg i svih Svetih Mu~enika za Ime Wegovo postradav{ih. i vijek docnije za svaku zaklanu glavu ku~ke neja~i pala je mirijada srbskih glava (svi pamte kako je Adolf mazdio za jednu germansku glavu stotinom srbskih. polumjeseca i pentagrama. na Petrovdan 1856. Za tim zaboravqenim i neokajanim pokoqem hiqadila su se poklawa Srba rukama biv{ih srba. Pohara Ku~a bila je stra{no ~udili{te. u vojni onoga koji. u wih uvede novus ordo saeclorum i na mjesto Teokratije demo/no/kratiju.Boris Petrovi}. Poveo ga je maleni glavar maloga plemena crnogorskog iz katunske nahije namjeriv{i da u ime gospodara svojega srca zagospodari i prisnoslobodnim Srbskim Brdima. Rat koji i u dana{wem primirju bjesnuje me|u Srbima po~eo je u Ku~ima. rukama svojih podru~nih crnogorskih krvnika zaklali samonazvani “kwaz svijetli” Danilo Petrovi} i wegov brat vojvoda Mirko Petrovi}. I pritom nedovr{ena. odlagati da sudi{ i osveti{ krv na{u na onima {to `ive na zemqi?” Otkrovewe Jovanovo 6.10 “A satana vojske podigao. avaj. a . u potowem manitom poku{aju da usmrti Srbski rod. znaju}i da malo vremena ima”.” Nebesna Liturgija Mu~eni~ka krv dvije stotine ~etrdeset i troje pravoslavnih Hristovih Srba ku~koga plemena. pohara ostatka Srba samo statistika. Leta Gospodwega. Poveo ih na zemqu Srbiju. Od zvjeriwa svoga i qudskoga. silnije nego ikad. si|e k nama “u jarosti velikoj. i Hrista Boga u wemu. Novi Sad Prva krv “Dokle }e{. i danas. vapije na Nebo. Kojih bi se marva zasti|ela. Bila je to prva krv koju je biv{i srbin prosuo Srbinu.

tijelom mali a maligni duhom. Nemamo razlog da sumwamo da je inventivni vojvoda Mirko. A ~uditi se onome {to su. ostao je zapisan komandant dobrovoqa~kog odreda i general W. koji se u istom duhu rasplamsao i u HH vijeku a ni do danas nije okon~an. `ena. a industrija rata ostala bi bez egzekutivnog resursa). . Sherman. biv{i srbi ~inili sa Srbima u NDH i revolucionarnoj Jugoslaviji mo`e samo onaj koji je zaboravio.masovna organizovana bratoubistva hri{}ana. ritualna zlo~iwewa koja su “u ime bo`je” i “na bo`ju vjeru” predvodili “sve{tenici”. kao prvi vojskovo|a koji je sa predumi{qenom namjerom upotrijebio totalni rat protiv civila kao vojnu strategiju. staraca i bolesnih. Ili.. dr`ava postaje bog. kako bi to filosof formulisao . Bogom darovanom i u neprekidanom ratu krvqu odbrawivanom. nasilovawa djevojaka i `ena. masakrirawa i porugawa mrtvih tijela. samo tri-~etiri generacije kasnije. ma~em i ogwem pokori Srbsko pleme koje je odbilo da prizna wegovu i |avoqu vlast nad svojom svagda{wom slobodom. makar za o{tricu svoga no`a.bili bi neostvarivi. klawa djece. nevi|ano i sasvim nepoznato zlo . {ta je najprije u~iweno sa ku~kom neja~i. Ni najgr|i Turci zulum}ari tako nikada nisu ~inili Srbima i. koji se javno zavjetovao da }e se zlom proslaviti. vaistinu. U crnoj crnogorskoj epopeji nije bilo ni~ega {to mi okameweni. pqa~kawe i paqewe hramova Bo`jih. ali su vi{im duhovnim ~ulom umjeli da raspoznaju dobro od krupnoga zla. Turska je bila boqa. najmawe {est godina po{to je nepravedno zaboravqeni crnogorski junak vojvoda Mirko ovakvom strategijom otpo~eo srbski genocid. primarni ciqevi ratova za novi poredak svijeta .depopulacija i destrukcija . on je takav rat vodio 1862-1864.316 Ilija Petrovi} Srbe Br|ane privede u novomrtvoro|eni nacion crnogorski. Ku~i nisu imali znawa i izvjestija koja su nama danas dostupna. ili nikada nije znao. Poimali su ono {to su i mnogi ~estiti mu`evi Crnogorci tada znali. strategija spaqene zemqe.da je odricawe od Bo`je vlasti i podani{tvo ~ovjeku samoporobqavawe pod vlast “kwaza ovoga svijeta”. dok su “kolateralna {teta” u wima upravo vojn ici (da nije vojnika. koji gledasmo toga boga na djelu. lomqewe grobova. na odredi{tu ostvarewa vje~ne pravde dobio mjesto koje je krvavo zaslu`io i da je tamo. . ispod efikasnijeg ameri~kog kolege. zbog toga uglavnom mu{ketavani. U istoriji savremenih ratova. sa svojim glavnokomanduju}im bratom. T. Taj biv{i srbin i biv{i ~ovjek. skrnavqewe. Svi posqeduju}i ratovi bivali su i jesu usmjereni protiv “civila”. nismo vidjeli u hiqadu puta ve}im razmjerama u potowim mahovima srbskog autogenocida u HH vijeku. krenuo je da la`ju.. Ali tada je to bilo nebivano.kada se ~ovjek odrekne Boga.

Prebezumni apostoli crnogorske zlovijesti za poharu su izabrali Praznik Svetih Apostola Petra i Pavla. a oni latinske i agarjanske samo nastavili satanisti~ku tradiciju klawa Srba na Pravoslavne Praznike. ali ne znaju}i da bi mu boqe bilo da ju je tad izgubio jer bi mu mo`da u Vje~nosti ostala. pod okriqem no}i. ka qu|i a ne ka `ivotiwe”.i u tome su biv{i srbi crnogorske vjere zapo~eli. Legion crnogorski tajno su. Na wih je u kaznenu ekspediciju izvan svojih granica sa 6. nije slu~ajno Danilo.progutao sve zemqe srbske. u Ku~e uveli nesre}ni Ku~i koji su se bezumno obradovali la`i |avolskoj. makar “ginu}i juna~ki na svoje ku}e. Jo{ su mawe mogli zamisliti {ta }e im u~initi “bratska” crnogorska vojska i wen vojvoda koji je poru~io da “nije krenuo da se koqe s ri{}anskijem narodom” no “da ujedini Ku~e sa Crnom Gorom”. da jesu mogli zamisliti. i ovaj je bio vjerski. no xamije”. Jer. i ~iwahu {to je zlo pred Gospodom. ku~ki Srbi ovo nisu mogli pojmiti. Naredba crnogorskoj vojsci od wihovoga kwaza. najmawe trojici zlopomenika ostalo je ime zapisano: “U klawe male |ece najboqe se odlikova pop Mihajlo Vojvodi} iz Crmni- . i me|u wima tri sve{tenika.CRNOGORSKA POHARA KU^A 317 Kao i svaki rat. I na te dveri je u Srbqe u{ao ~itav pakao. bila je: “Da se zakoqe i dijete u kolijevku”. koji je za malo vremena . za razliku od pret hodnih ekspedicija na Pipere i Bjelopavli}e kad je u pohari srbskih domova vojsku crnogorsku dr~no predvodio.000 vojnika (neki izvori pomiwu i 10. Crnu crnogorsku slavsku liturgiju predvodili su popovi. ali bili su Pravoslavni Hri{}ani. re~eno je i “udri Ku~a na Bo`ju vjeru ako ga drugoja~e ufatit ne mo’{”. ovaj put ostao na Cetiwu. a da je svakome sem glavara “Bo`ja vjera data”. kao i svaka poluinteligentna kukavica slute}i da bi se iz Ku~a lako mogao bez glave vratiti. da sveti Bo`ji hramovi u Ku~ima “nijesu crkve. Ku~i su bili Bogu gre{ni. sa zvani~nom naredbom kwaza Danila da se pohvataju i pobiju plemenski glavari. znaju}i dobro kako je turska Carevina tamo prolazila. ni to Ku~i nisu znali. jer “Ku~i nijesu ri{}ani” no “drugovjernici” i “najgori rod qucki”. i da }e “gre{an bit pred Bogom i pred sudom ko Ku~a ne ubije” (zar je ~udo {to i danas Srbe svuda bije eho istoga ovoga glasa?). Ku~i bi vjerovatno bili jedinstveni. a od “sramotne se pogibije” odbranili. wih dvanaestorica. da u krvi slave Krsno ime cetiwskih petrovi}a . novoga Iroda. neja~ bi skrili u planinu. od |avola tra`e}i mir i Bo`ju vjeru. Po{to im je jedina krivica bila {to ne priznavahu vlast novoformirane se kularne dr`ave crnogorske nad svojim iskonskim plemenskim suverenitetom u Teokratskom poretku.“u Boga je sa hat sto godina” . Tim prije {to ni crnogorske vojvode ne smijahu na Ku~e u otvorenom boju udariti.000) krenula crnogorska vojska.

obrazu i podobiju Svom kojem su crnogorci `ivot zemni uzeli. to smo u~iweli. “vojvoda pop \uro Kusovac. pod optu`bom da “nijesu ri{}ani”.poput Sve~asne glave Prete~e i imewaka wegovog. koji je “najprvi po~eo klat |ecu u kolijevke” i “zakla troje. 17 bilo vojni~koga uzrasta. pokaza je juna{tvo na jednog siromaa kojega »ne bi iz kupusa izagna«. i poput Svete zaklane glave sledbenika wegovog Vuka{ina jasenova~kog. paki i paki. pop \uro mu re~e: »Primakni glavu da vidim jesu li te bili. bili su poharani. da se ne ~uje da je ko Bogu tako pla}a”. {to smo k}eli. nejaki rabi Wegovi samo po jednom. toliko da se “nije moglo vjerovat svojijema o~ima i razumu”. U epskoj depe{i. On je bio zaklan u svakom kr{tenom. Ja }u vratiti” . jer On je toga dana. a i sami crnogorci su se ~udili pone~emu {to nikad prije nisu gledali ni slu{ali: da glava odsje~ena mo`e govoriti svome krvniku i kad na zemqu padne. i ponekom nekr{tenom. Wegovo tijelo u ogweve i ublove bacano. Wegova je glava na koqe pobadana. on je saga glavu da poka`e rane. on bija{e do{a vojvodi Mirku da se po`ali na Drekalovi}e kako ga biju. Dakle.kasnije su mnogi sami ispovijedali: “Mi platismo od Boga. a pop \uro mu je otkide jednijem maom. ali da “nitko nema pravo da nas `ali. krenuh jutros u zoru bijelu i razredih tvoje sokolove. govore}i: »Ne}e te vi{e bit!«”. “pop Stevan iz Dupila zakla je jedno mu{ko dijete od pola godine majci u krilu. kojom preliminarno blagovijesti kwazu o u~inku svoje litije kroz Ku~e. {to pod Turcima svagda stojahu netaknuti u Slavi. te joj se sinovqa krv prolila na grudi”. sa svojim sve{tenicima. kao u doba slave prvoga dukqanina Diocletiana. a i one “okinute” ne u boju no na “bo`ju vjeru” crnogorsku).. ali la`e{ vojvodu Mirka«. kao Joka Pejova {to je progovorila . jer bi zgrije{io Bogu ko bi nas `alio”. nadasve su nau~ili da je tvrda ona Rije~ Bo`ja: “Moja je osveta. na Pravdi Bo`joj. kao i u svakom zlo~inu.. poneki dom raÉba wegovih ostao je ceo. Wegov lik je iz svakog .svi Wegovi u Ku~ima domovi. Mirko ovako hvalu i blagodarewe uznosi: “Bogu fala i Petru svetome. Veliko je i nadumno ~udo vi|eno toga dana u Ku~ima. bio glavna `rtva . i pedeset glavah okinuli” (u zapisanom kona~nom bilansu broji se da je od 243 posje~ene ku~ke glave. za{to je od nejaka brastva. Poklani su u ratu protiv Boga.poput zelene boje Duha Svetoga Koji je sa obezglavqenim tijelima mladenaca u ogwu gorio a nije sagorijevao. On 243 puta. jedno od tri mjeseca”. Ali.318 Ilija Petrovi} ce”. Poklani su samo zato {to su bili Srbi i nisu mogli ni htjeli da postanu crnogorci. Ku~i su kao Pravoslavni Hristijani poklani “na Bo`ju vjeru”. popaqeni i poru{eni. da je “od |eteta zelen plam” kad se u ogaw baci . koji je bio prvi do vojvode Mirka.

usta{ke nevjeste.) i svaki koji voli i ~ini la`”. sasvim izvjesno biv{i srbin. Ovo djelo su u~inile ruke onih koji su sebe predstavqali kao Pravoslavne Srbe. i budemo li na{e poklane praoce i bra}u i sestre iz pamjati istra`ili. u Ma{vinu. srpsko selo na Kordunu. I tako su Ku~i. Za one koji ovu povijest ne znaju: Jedna usta{ka satnija pod komandom Mirka Rado~aja. divan u Svetitequ Svome Arseniju. `ena i staraca.) i krvnici (. da u klasi~noj kri`arskoj tradiciji ubudu}e ukra{ava museum. stra{na je opomena za kakav su pad Srbi sposobni. ako izgubimo iz vida kako se postaje biv{i srbin i za{to je takvome ~ovjeku “boqe bilo da se nije ni rodio”. mo`emo samo vidjeti u kojem se paÉsu degeneracija zbila i naslutiti sa koje je strane zlo dogmizalo . ali velika “pobjeda” gra|evinskih radnika velikoga arhitekte svemira. Odmah su zapalili crkvu i u {koli poklali sedamnaestoro djece.. Neki li~anin Antun. svijetlo i sve~esno znamenije Pobjede Wegove ponovo okrvavqeno. nego samo sa bestrasnom `eqom da se zna i ne zaboravi.CRNOGORSKA POHARA KU^A 319 hrama iznesen. hram muza montenegrinskih. koja je jednu glavu zmiji odsjekla a potom se sa drugom vjen~ala. Vidjev{i {ta im se sprema. Sindrom partizanke Zorke. Skudome ~ovje~ijem umu nepojmqiva je velika tajna bezakowa.od svetoga Petra Cetiwskoga do vladike Rada.. za Krst ^asni i Slobodu zlatnu. mali pad za rod ~ovje~iji. Ne{to kasnije uhvatili su dvije sestre. postradali kao rabi Boga Istinoga. A svaki Hristijanin koji na Pravdi Bo`joj i u Vjeri Pravoslavnoj postrada za Krst ^asni i sve{tenu Slobodu “koju imamo u Hristu Isusu” . kakvije se ne ~uje danas ni u jednu vjeru na svijet” oni za koje je u posledwem poglavqu Pisma kazano: “Napoqu su psi (. a bijahu u stvari apostoli i vjernici nove vjere crnogorske. ~uveni koqa~. djevojku Zorku i wenu sestru Dragicu koja je na rukama nosila sina od dvije godine. Zorka je na stazi zastala i sagnula se kao da treba da zave`e . neubijeni Svjedok Te Pravde i Te Vjere. mo`da i ne znaju}i u tom ~asu. osta}emo sau~esnici u zlu. Ne pi{e se ovo sa mr`wom ili zlurado{}u. I zlo se ne}e odvajati od nas do kraja vremena. i od ~estitoga Stanka Stijepova do Mirka i Danila. oci i osniva~i nacije “iz koje izqego{e takvi bezbo`nici.. doticano rukama skvernoubistvenim..Mu~enik je. svezan i poveden crnogorskome Irodu. Ne mo`emo znati kako je svetorodna loza wego{kih Petrovi}a postala smrtorodna otrovna dra~a iz koje se guje izgnijezdi{e. i svako nebozemno evharistijsko blago Liturgije ku~ke i vaseqenske oskvrweno i okradeno. Jer ako mi i na{a djeca ne budemo ovo znali i pamtili. potjerao je sestre da ih zakoqe. a On Sam. maja 1942. upala je 7. u maniru wegovog slavnijeg crnogorskog imewaka i prethodnika.

Srbska Zemqa. oborila ga na zemqu i zaklala ga wegovom kamom. ako ih bude koji su za Opro{taj i Milost sposobni. Ovo su. I ku~ki Srbi su sli~no. prizri i usli{i nas nedostojne. . koji Tebe slavnom smr}u proslavi{e.ubiti hri{}ansku du{u.” Amin. u~initi da mu se zakune na vje~nu qubav. Na pitawa bli`wih kako je mogla da se uda za onoga koji je predvodio pokoq u wenom selu. Tri godine posle rata Zorka se udaje za wega. Ne treba sve Hrvate optu`ivati za zlo~ine”. “Ako smo mi `ivi nedostojni Tvoje milosti. pamtimo i ispo vijedamo da ona nisu Crna Gora no oteta. samo dvadesetak godina poslije pohare ve}inom su mirno prihvatili da se vjen~aju sa svojim ubicama. u ve}ini. O Ro`destvu. usta{a je pro{ao pokraj we i nastavio za Dragicom. pravo u partizane. na Svetih ~etrnaest hiqada mladenaca Vitlejem skih Leta Gospodweg 2010. Satnik Mirko krajem rata prelazi u partizane i postaje narodni odbornik u svome selu. srbi danas. skinula mu je uniformu. i sli~no brzo. a Ti poslu{aj na{e mrtve.dok je samo jedan Srbin koji ovo zna i ispovijeda.~uv{i od Proroka da “Bog mo`e i od kamewa podignuti djecu Avraamu”. imitiraju}i Svetu Svemo} Bo`ju . gordi samoopjevani “sinovi stijewa” crnogorskog upe~atqiv su dokaz kako satana. To je morbidni trijumf satanin . I zbog wih. To je na{a Nebesna tapija na zemaqsku Srbiju . i montenegru svagda prokleta. . dok je posledweg Srbina Br|anina i dok Car Slave ne do|e. I tako je Crna Gora svojim crnim imenom nazvala sva Srbska plemena. odgovara: “Sada je nastupilo bratstvo i jedinstvo. I neka bi du{e i tijela na{a hranio daleko od crnogorstvuju}ih. sva oteta Srbska Brda.proizvodi samo jade i ~emer. sa Primorjem i Hercegovinom. I danas. zaboravili pokoq od crnobratske ruke i. i u svoje crnilo do danas obukla. i neka bi nas do velikoga Dana Suda sa~uvao od wega. Nama preostaje amanet da. zarad stare frana~ke la`i o “slobodi. i jo{ pritom u utrobi wenoj na~initi svoja i{~adija.320 Ilija Petrovi} opanak. Istoga trena Zorka je sko~ila na wega s le|a. Blagodarewe Bogu Otaca na{ih Koji nas je razvjen~ao od toga zla. obukla se u wu i neopa`eno pobjegla sa sestrom i djetetom. zatim je mrtvu vjen~ati za sebe. jednakosti i bratstvu”. a u Dan onaj neka bi ih pomilovao i oprostio.

radi ustanka na Turke . Jovan Erdeqanovi}. ~ast druga. Du{an D. Cetiwe. List za kwi`evnost. 13. potom glasnik Cetiwskog istorijskog dru{tva. Radoman Jovanovi}. Jovan N. 1930. Ku~i pleme u Crnoj Gori : Etnolo{ka studija. Istorijski zapisi kwiga XXIII sveska 3. 22. Srbski Dnevnik. 9. Marko Vuja~i}. Vojvoda Mirko Petrovi}. Dimitrije Milakovi}. Cetiwe 1948. Pe}ki patrijarh Jovan i pokret hri{}ana na Balkanskom poluostrvu 1592-1614. 7. Beograd 1981. Cetiwe. Istori~ ^goslavii. Stara Crna Gora. 1930. 27. Jovan N. 18. Marko Miqanov Popovi}. Tomi}. Ku~i. 11. \oko D. kwiga 102. juna 1857. Opisanije Crne Gore. Srpski etnografski zbornik kwiga 8 . Pohod vladike Rada na Podgoricu. Beograd 1990. Vuksan. Crna Gora 1797-1851. Dragovi}. zabavu i novosti. 2. Jovan Mili}evi}. Jovan Erdeqanovi}. Tomi}. 10. Zapisi. Zapisi. Podgorica 2004. 16. Srbski letopis. Bratono`i}i. Beograd 1997. Prilog kritici izvora za istoriju srpskog naroda. @ivot i obi~aji plemena Ku~a. 21. Radoman Jovanovi}. Vladan \or|evi}. Beograd 1969. Cetiwe. Marko Miqanov : Istoriska i kwi`evna studija. Du{an D. 14. Stvarawe crnogorske dr`ave i razvoj crnogorske nacionalnosti. Moskva 1963. Istorija Jugoslavije. 23. 3. Borba za nacionalne dr`ave i moderno dru{tvo. Kwaz Danilo i pitawe priznawa sizerenstvva sultanova nad Crnom Gorom od Pariskog kongresa (1856) do smrti Stefana Perovi}a-Cuce u Carigradu 11. Piperi. [umadinka. 1972. Titograd/Podgorica 1983. 25. Titograd(Podgorica) 1989. Beograd. Bromley et all. 15. Beograd 1901. ~asopis za nauku i kwi`evnost. Beograd 1981. Beograd 1907. Kratka istorija Crne Gore za {kolu. Cetiwe 1952.Izvori i literatura 1. god. 8. Be~ 1860. Istorija srpskog naroda V-1. Vuksan. 20. 4. 26. Beograd 1924. 6.Qubiteq prosvete i narodnog jezika. Razgrani~ewe Crne Gore i Turske 1858. Branko Pavi}evi}. 19. Stefan Du~i}. Titograd/Podgorica 1966. 24. Sabrana djela . 5. Novi Sad. Dragoslav Strawakovi}. Pejovi}. V. Sastanak i dogovor srpskih glavara u Ku~ima 1614. Jago{ Jovanovi}. Milorad Ekme~i}. najpre ~asopis za nauku i kwi`evnost. Beograd 1978. Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1801-1878. Beograd 1903. Jago{ Jovanovi}.Naseqa srpskih zemaqa kwiga IV. Beograd 1874. godine. Pleme Ku~i u narodnoj pri~i i pjesmi.Kriti~ko izdawe.. @. ^. Zapisi. Ni}ifor Du~i}. Budim 1860. 17. 12. Crna Gora i Austrija 1814-1894. Kwaz Danilo Petrovi} Wego{. Kwaz Danilo I Petrovi} Wego{ : Kwaz crnogorski i brdski 1851-1860. Crna Gora u doba Petra I i Petra II. Jovan Erdeqanovi}. Magazin srbskodalmatinski . ~asopis za nauku i kwi`evnost. Crne Gora i velike sile 1856-1860. . Cetiwe 1910. Crna Gora.

33. Vlahovi}. Petrovi}. kwiga XXII sveska 2. Cetiwe 1999. Cetiwe 1948. Me|uplemenski odnosi u Brdima. 48. Cetiwe 1865. Luka Vukalovi} i hercegova~ki ustanci od 1852-1862 godine. Kerci u Pa{i}evu : Prilog za monografiju Zmajeva. Grlica 1835. 54. 53. sveska 3 mart 1940. 45. Znamenite Crnogorke. 52. Sudili{te. 30. . roman. Beograd 1847. Crna Gora u evropskom ratu. Tomo P. Duka Londrovi}. Beograd 1923. Pobjeda Titograd/Podgorica 1976. 49. feqton. Zbornik radova “Dinastija Petrovi} Wego{. feqton. Cetiwe 1995. dinasti~ka obiqe`ja. Zapisi Cetiwe. Mijat [ukovi}. Orli}. tom I”.322 Ilija Petrovi} 28. Novi Sad 1998. Novi Sad 2002. 32. 29. Wego{ev perjanik Radovan Piper.avgust i septembar 1939). Slava Crnogorstva. Bo`o Vukovi}. 47. tom I”. Tomo P. Crnogorski godi{wak za 1865. Milo{ Popovi}. Sarajevo 1919. 50. feqton. Srbske novine Novi Sad 1852. Kratki pogled na geografi~esko-statisti~esko opisanije Crne Gore. Podgorica 2002. Pavle \onovi}. Memoari. Zeko Mali. 36. Podgorica 2002. 44. @ivot popa Laza. ^edo Vukovi}. feqton. 42. 41. @eqko Vujadinovi}. 46. 43. Rastislav V. feqton. Jakov Igwatovi}. Pobjeda Podgorica/Titograd 1976. 40. Crna Gora i Skadarsko pitawe. Moskva 2002. Oraovac. U~e{}e svetorodne loze Petrovi}a u `ivotu Crkve i naroda : Bogoslovqe epohe Petrovi}a. Oraovac. Beograd 2000. vojskovo|a i zaslu`ni dr`avnik. Jovan Vuk~evi}. Vladimir ]orovi}. Grahovski pobjednik Mirko Petrovi}.porijeklo. Pobjeda Titograd/Podgorica 1976. loza. Moj Brskut : Pam}ewe i sje}awe. Zapisi Cetiwe. 38. Novica Cerovi} i tri gospodara. Beograd 1981. Dolazak kwaza Danila u Crnu Goru. Peko Vujovi}. Ubistva iz osvete : Melanholija i manija `alosti. 31. Vladarska loza Petrovi}a . Zbornik radova “Dinastija Petrovi} Wego{. Vl. Zemun 1940. Cetiwe 1939. Za balkanskimi frontami Pervoy mirovoy voyn. ~asopis za nauku i kwi`evnost. Vojvoda Mirko Petrovi}. Vuk Stefabovi} Karaxi}. Vojvoda Simo Popovi}. Zapisi. 35. Istoriski zapisi. 39. Milorad Predojevi}. Budo Simonovi}. Ilija Petrovi}. O ubistvu kwaza Danila u Kotoru : Biqe{ke o primjernom pona{awu Kadi}a od ~asa hap{ewa do smrti. Podgorica 1994. 51. Mitropolit Amfilohije Radovi}. Beograd 1924. Zemqopisanije srbsko : Crnagora i Crnogorci. tom I”. Zbornik radova “Dinastija Petrovi} Wego{. Mitar Mr~arica. Pobjeda Titograd/Podgorica 1980. Pobjeda Titograd/Podgorica 1976. Crnogorska novovjekovna dr`ava i wen razvojni uspon do 1914 godine : Istorijski najzna~ajnija tekovina u plodovima dr`avotvornog djelovawa dinastije Petrovi} Wego{. 34. Lazar Ra{ovi}. Podgorica 2002. Pleme Ku~i 1684-1796. svezka I. Glasnik Dru`tva srbske slovesnosti. godinu. kwiga XXIII. 37. Jago{ Jovanovi}. i 3 .

69. kwiga 3. Wien/Ostereich. Novi Sad 2005. Zagreb 1924-1928. Istorija srpskog naroda V-1. Radoman Jovanovi}. 81. Beograd 1994. 83. Crna Gora 1851-1878. Vaqevo 1996. Innsbrucker Nachrichten. Bijelo Poqe 2006. 72. Wien/Ostereich. Miomir Da{i}. Marko Miqanov. odrednica u Srpskom biografskom re~niku. Novi Sad 2007. Masoni u Jugoslaviji 1764-1999. Beograd 1997. 77. Danilo I Petrovi} Wego{. 63. 79. Biqana \ur|evi}-Stojkovi}. Izgnanik. Be~ 1856. srbsko-narodni kalendar za prestupnu 1856. Piperi u tradiciji i istoriji. Andrija Lainovi}. Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918.M. Bo`idar Mili}-Krivodoqanin. 66. Srbske novine Beograd. Toulouse/France. Journale de Toulouse. episkop {umadijski. roman. Bratstvo Ni{avi}a : Od Ostroga do Svete Trojice. Ilija Petrovi}. novosti. trgovinu i modu. Zapisi. 58. Ostdeutsche Poste. Trifun \uki}. predgovor za Celokupna dela Marka Miqanova. Spaqivali su srpske civile. 75. odrednica u Narodnoj enciklopediji srpsko-hrvatsko-slovena~koj II kwiga I . Insbruck/Ostereich. Sava Vukovi}. Pravda Beograd. Knez Nikola Vasojevi}. 61. 76. 57. Die Presse. 67. Vojvo|anin. 59. Aleksandar Mladenovi}. Centralni list za prosvetu. Der Humorist. The Ottoman Empire 1801-1913. Radomir P. Cetiwe 1933. Svetovid. Istorija Srba : Prva kwiga do 1537 godine (Politi~ka istorija). kwiga XII 1-2. Beograd 1999. 68. \or|ije Ristov Popovi}. Danilo Tunguz-Perovi}. 74. godinu. Da li je u pro{losti Crna Gora bila politi~ki samostalna zemqa?. Beograd 1952. Francuski konzul u Skadru Ijasent Ekar i wegova prva posjeta Crnoj Gori. knjiga I. Konstatin Jire~ek. Beograd 1995. Cambridge University Press. 84. Beograd 1981. Andrijevica 1997. Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918. Cetiwe 1956. Petar [obaji}. Iso Kala~. . Wien/Ostereich. Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1801-1878. Prilozi o Wego{u. 65. William Miller. Ico Kla{wa. Nenezi}. Ni{avi}. 73. 71. 70. Miqan Milo{ev Jokanovi}. Titograd/Podgorica 1992. Agramer Zeitung. 82. 80. Beograd 1994. Ku~i. Beograd 1930. Zoran D. 64. Istoriski zapisi. Verske sekte i pokreti : Lovci na du{e. Novi Sad 2005. kwiga XII sveska 4. Guberini}. Srpski jerarsi od devetog do dvadesetog veka. 56. Pleme Ku~i : Etni~ka istorija. Beograd/Podgorica/Kragujevac 1996. Radisav V. 60. Agram/Zagreb. Cambridge/England 1913. Ku~i u Crnoj Gori : Etnolo{ko-istorijska razmatrawa prema Crnoj Gori i hercegova~ko-brdskim plemenima 1416-1918. 62.CRNOGORSKA POHARA KU^A 323 55. Be~/Austrija. 78. Ilija Petrovi}.

Novi Sad 1976. Istorija Crne Gore od najstarijih vremena do 2003. 97. 109. Sankt Peterburg/Rusija. Vukova prepiska. Dimo Vujovi}. Srpska kwi`evnost u sto kwiga. Odred. 89. Montenegrina. Dereti}. Istorija za tre}i razred gimnazije. . Vuk Vr~evi}. Montenegrina. odrednica u Vojnoj enciklopediji. Istorija za osmi razred devetogodi{we osnovne {kole. Vuk Popovi}. Bo`idar Ferjan~i}. 114. 103. Novi Sad/Beograd 1969. 94. 98. 99. Ju`na p~ela. 93. Vojislav \uri}. Zbornik radova “Dinastija Petrovi} Wego{. @ivko M. Vladimir ]orovi}.. @ivko M. Vasa ^ubrilovi}. Ivan Jastrebov. i 2. Andrija{evi}. Titograd 1970. 106. veka pre Hrista do 20. Sankt-Peterburgskie vedomosti. Novi Sad 2000. Cetiwe 1968. digitalna biblioteka crnogorske kulture. Andrija{evi}. Cetiwe 1958. Istorija srpskog naroda I kwiga. Bar 2000. kwiga sedma. Beograd 1981. Glasnik srpskog u~enog dru{tva. Osvaja~ka politika kraqa Du{ana. @ivko M. 92. 102. ^ikago 1995. Podgorica 2008. Uloga dinastije Petrovi} Wego{ u stvarawu. Pisma Vuku Karaxi}u. Jovan I. Re~nik srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika. @ivko Andrija{evi}. Beograd 1964. Kwegiwa Darinka : Politi~ka aktivnost. Kratka istorija Crne Gore 14961918. Ka poreklu Drekalovu : Po kwigama starostavnim. 101. Andrija{evi} i [erbo Rastoder. (drugo izdawe). Predgovor Izabranim spisima Dositeja Obradovi}a. 108. II kwiga I-M. Cetiwe 1950. Podgorica 2006. Miomir Da{i}. Zagreb 1982 90. veka. Osservatore Triestino. Ilija Petrovi}. Politi~ke struje u Crnoj Gori u procesu stvarawa dr`ave u XIX vijeku (otpor stvarawu dr`ave). \or|e Borozan et all. Podgorica 2002. druga kwiga tom 1. Spomenica Viktora Novaka. Bele{ka o imenu Crne Gore. Novi Sad 1852. Ferdo ^ulinovi}. Beograd 1838. 113. Postanak plemena Ku~a. 111. Vuk Popovi}. Zapadna Srbija : Kratki istorijski pregled od 3. Zagreb 1961. 104. Tomica Nik~evi}. Enciklopedija Jugoslavije knjiga 2 Bje-Crn. Podgorica 1999. Branko Pavi}evi}. 91. knjiga 6 Nauloh-Podvodni. 100. Novine srbske. 88. Trieste/Italia. Novi Sad 2009. 110. 95. kwiga XLVIII. 105. digitalna biblioteka crnogorske kulture. Beograd 1963. Ogranci za istoriju Crne Gore. Beograd 1880. Istorija Crne Gore. 87. Andrija{evi} et all. Beograd 1973). sna`ewu i teritorijalnom oblikovawu crnogorske dr`ave. Kotorska pisma. Podgorica 2003. Milutin. 86. Protiv plemenskog zaborava. Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu kwiga XII-1. 107. Beograd 1913. 112. Jugoslavija izme|u dva rata I. odrednica u Narodnoj enciklopediji srpsko-hrvatsko-slovena~koj. @ivko M.Ime i granica. kwiga {esta S-[ (stotina). tom I”.. Crna Gora : Op{ti podaci . Crnogorci protiv dinastije.324 Ilija Petrovi} 85.

132. 295 Antun Hrvat iz Like. 134. Mijo 79 Bako~evi}. 136. 249. 131. Arsenije Arsenije IV Jovanovi} [akabenta. pop 116--119. 103. 117-120. Nikola 42 Bonati. 115.? ). 217. 262-266. 189. istra`ivao poqoprivrednu proizvodwu i agrarne odnose u sredwovekovnoj Srbiji 55 Bogdanovi}. sedi{te arhiepiskopije preneo iz @i~e u Pe}. \or|e 62. novembra 99. Aleksandar (1813-1893). 129. 139-142. rodona~elnik plemena bjelopavlovi}kog 128 Bjeladinovi}. 287 Amet-Axi}. naslednik Svetoga Save. Rudolf 170. 245 Borovi~ka. usta{ki koqa~ 319 Arsenije III Crnojevi} (^arnojevi}). Ramo 119. gde je sagradio crkvu Svetih apostola. 195 Borozan. 219. 140-142. 256. 254 Bajramovi}. \or|ije \oko. patrijarh pe}ki 40. ubio ga brat Kain. sestra kwaza Danila 14. svetkuje se 21. car ruski 270 Alija. 196. 313 Beci}. porodica s Orje Luke 14. 118. 129-131. 58. jedan od dvojice Adamovih sinova. 41 Arhan|el Mihailo (ko je kao Bog). Marko. 29.. |akon 56 Andrija{evi}. 131. 257. 136. po wemu nazvana apsolutisti~ka. vicekonzul 189. sveti Arsenije Sremac ( ? -1233-1263-1266). Boro 74 Balabin. 230. kwi`evnik 9 Be}kovi}. 51 Bo`ovi}-Ivanovi}. 223. istori~ar i pisac 53. kasnije Vaznesewa Gospodweg. zet kneza Lazara. Jana (1817-1902). Marjan 28. 61. novembra 210 Bodin 50. Milo{ (1930). Matija (1939) pesnik 14. dr Stojan (1941). 137. 128. Vido Novakov 116-118. Idriz 30 Alanovi}. 125. centralisti~ka i antislovenska politika be~kog dvora od 1850. 222. 108. 133. sudelovao u Kosovskom boju 134 . 135. Risto 14. 135. @ivko M. 138-143 Brankovi}. Veko 73 Be{a \elev 150 Bijeli Pavle. godine 248 Berber. 302 Ananije. Savo Ristov 142. 143 Bo{kovi}i. Vuk ( ? . 138. 310 Ataliota. 192. Milivoj 23 Aleksandar II Romanov (1818-1855-1881). 122. 142. 136. 31 Batovski. 124. 132. Spaho Ramov 254 Bolica. pa{a 57 Ali-pa{a 42. 266 Bo{kovi}. Dragoje Bo`ov 219.. Mihailo 28 Ata-pa{a 191. 112. 79. 122.Imenoslov Avdi-pa{a 285 Aveq “sin”. 120-122. 260. zbog opasnosti od maxarskih upada u Srbiju. 141. prema Bibliji: praotac Jevreja i Arapa 320 Ajeti. 287 Bah. Henrik 30.1398). a|utant 99. Srpska crkva svetkuje ga 10. 117. Mina Markov 141. poslanik 246 Bari}. simbol ubijenog nevinog ~oveka 315 Avraam “praotac mno{tva”. Vuko \urov 254. ime 59 Alil-agi}. Usejin 46 Amfilohije Radovi} (1939). do 1859. lekar. Crnojevi}.v. istori~ar. 261. 254. arhiepiskop srpski. 134. 102 Blagojevi}. istori~ar 286. Henrik (1907. 195. 122. prema Bibliji. Baco Dragojev 206. 112. 259. mitropolit crnogorsko-primorski i skenderijski 77.

Mom~ilo 23 Vuk~evi}. ubijen u usta{kom logoru u Jasenovcu. Jovan Ma{anov (1817-1887). 250. Dimo-Dimitrije (1922-1995). Milovan Mili}ev 254. svetiteq. istori~ar. ro|en u Srbiji. ban 51 Vojvodi}. 125 Velo Nikolin 69 Verner. 246. \uro Mili}ev 254. Pavi}evi}. 142. Jovan 290. Miro Vujov 69 Vuja~i}. 107. ruski konzul u Dubrovniku 61. istori~ar 83. vojvoda. Vuk 65. \ura| 47 Brankovi}i. austrijski ministar 189 Vasilije Ostro{ki (Stojan Jovanovi}. 128. Stefan Perkov (1781-1867). kapetan ozrini}ki. oko 1610-1639-1671). Jeremija (1783-1859). 137. 44. dugogodi{wi ministar spoqnih poslova Crne Gore 293 Vukoti}. 130. profesor univerziteta 55 Guberini}. senator i vojskovo|a. Puni{a Lukin 254 Buol-[auen{tajn. Jovo. Danica Vladika Rade v. 284. 230. Petar Filipov 115. 228. Petrovi}. 213. serdar i pametar. 133. 313 Volf. 103. 306. Vu~eta Mirkov 210. 241-244. 310 Vu|us Hams-aga 191 Vujadinovi}. 100. 99. Simon Ivanov 203 Vule Nikolin 133 Vu~eta Mirkov 210 Gagi}. Nikola Lazov 254. Vl. Petar II Vladimir. patrijarh 49 Da{i}. 103. Krqevi} Klopo Spahov 68. Luj 77 Vrbica. episkop zahumski i skenderijski. Miomir (1931). pop 208. pop 215. v. Helga 89 Vilajeta. 97. prvi pravnik iz Crne Gore (diplomirao 1872. 211-213. Joko Savi}ev 211. Spasoje Nikolin 223 Gor~akov. Gavro (1852-1928). Bo`o 305. Mijailo. 238. a od 1651. u Hercegovini. Du{an (1881-1944). 135. kalu|er ostro{ki 127 Vlahovi}. porodica 185. 240 Vasojevi}-Milo{evi} Nikola Stani{in (1787-1844) 75-77. 305. crnogorski vojvoda 287 Vr~evi}. 101. istori~ar 73. Joko Radovanov 232. 133 Bulatovi}. baron. 297. istori~ar iz Novog Sada 208.326 Ilija Petrovi} Brankovi}. Ma{an Perkov ( ? -1861) 217. filolog. Petar. 243 Vujovi}. 132. 267 Gili}. 272. 298. tast kwaza/kraqa Nikole 142. Pavi} \ikanov 208. 306 Vukovi}. Ma{o (1833-1898). za kwaza Nikolu. godine u Beogradu). 81. srpski velikomu~enik 318 Vuko Milo{ev 221 Vukovi}. Aleksandar Mihajlovi~ (1798-1883). kwi`evnik 108. 101. vojvoda nik{i}ki 56 Grkovi}-Mejxor. prezime kojim Srbi obele`avaju izdaju 100. ruski diplomata i politi~ar 246 Grdan. 302 . 281 Vujo{evi}. 188. 312 Vuksanovi}. 210 Vuka{in Jasenova~ki ro|en u Klepcima. 259. profesor Vi{e pedago{ke {kole. svetkuje se 12. Petar (1826-1903). politi~ar. 126. bio je katunski vukoba{a 129. 227-228. 109. Radomir 291 Danilo. 96. 130. Marko (1889-1974). Joko Pejov 254. Jovan Vukov 254. 135. godine mitropolit cele Hercegovine. 140. 241 Vlkan. Vaso Ivov (1928). 127. direktor Istorijskog instituta Crne Gore 85 Vujovi}. kapetan perjani~ki. maja 116. dr Jasmina (1959). 69. 214. potpredsednik Senata 217 Vuksan. Peko 95. pop 214 Vujo{evi}i.

Qako 35. istori~ar 286. 92 \ur|ev. 308 \akovac. 193. 143. Vukoslav 35. na presto do{ao 1533. Ni}ifor (1832-1900). 222 Drekalovi}. Ne{ko 215 Durkovi}-Jak{i}. 226. li~nost iz Biblije 315 Z eko Mali v. Stevan 15. lekar. ~lan ruske Petrovske akademije nauka 27 Dimitrije. Stefan (1874-1918). Danilo Stankov Zorka partizanka 319 Zotovi}. kr{teno ime Hipokrat (1844-1930). 88. Nikola 73 \ikni}. 87. Vojvodini Srpskoj i [umadiji. Marko 92 \ura{kovi}i. 189. Jovan (1874-1944). 38. po wegovom nalogu 1349. 230. Branislav 30. Jovan. 91. pesnik. i 20. Dra{ko 35. srpski car. godine. i 1353/54. Qubomir (1907-1997). 35. Ma}edoniji. @. predsednik Srbskog u~enog dru{tva 62. Turkov) 254 @ivkovi}i. Gaj Aurelije Valerije (oko 243-284-316). a za ruskog cara krunisan 1547. 225. 47. politi~ar. 147. iguman 210 Dioklecijan. 192. 92. 303. 312 \oko. Risto(1901-1980). istori~ar 64 Erdeqanovi}. bavio se srpskom kulturnom i politi~kom istorijom 19. rimski car 318 Dobroslav I Vojislav. porodica 91. beg 57 Ivan Grozni. porodica 57 @om. i 1530 . posebno istorijom Srpske pravoslavne crkve 76 Du~i}. a k}i Ane Stefanove Jak{i} i . 227. Jovo Petrov 201. 190. 138. poznatiji kao Du{anov zakonik 33. wegova majka Jelena bila je unuka srpskog velika{a Stefana Jak{i}a (umro 1489).CRNOGORSKA POHARA KU^A 327 Dereti}. 30. veka. Zna~ajna su mu izu~avawa etni~kih prilika u Crnoj Gori. 146. 294 Du~i}. 92 \ikni}i. arhimandrit. Petar Ilikov 34-38. pop 132 \oko Puni{in 215 \or|evi}. istori~ar. Marki{a 91. Petrovi}-Wego{. kraq 50 Dragi}evi}. kwi`evni istori~ar. Trifun (1885-1966). Ivan 35. 31 \ur|evi}. 130. porodica 92. francuski diplomata 16. Vladan. prvi socijalista me|u Srbima 179 Zaharija “Bog misli na tebe” (ili: “sluga Bo`ji”). Ijasent (1814-1866). Radowa Petrov 34-41. 312 \uki}. pisac 62. godine izra|en Zakon blagovjernago cara Stefana. Stanko 25 Dupiqanin. Brdima. 245. 50. prevodilac 203 \ura{kovi}. ekonomski pisac. Filip 15. kraq 50 Drekale (izme}u 1525. 226 @ivkovi}. Milorad (1928). Joko Axijin (Durkov. 57. 308 Ekme~i}. vojvoda ku~ki 33-35. Antib (Anti de?) 76. etnolog. 265 Dragutin. ~lan Srpske kraqevske akademije 25-28. romansijer. 271. @ivojin (1840-1870). 320 Dragovi}. istori~ar. 58. Radovan Ma{ov 254 \uro Novakov 219 Ekar. 209. 77 @ujovi}.oko 1575). 49. 282. 137. 287 Dragica 319. Ivan IV Vasiqevi~ Rurikovi~ (1530-1584). etnograf 25-27 Du{an Stefan (oko 1308-1331-1346-1355).

rodona~elnik dinastije Kara|or|evi}a 295 Kapustin. 139. \uro. profesor univerziteta 23. 80. 130. 291. Nikanor ( ? -1894). Miqan Milo{ev 150. 290-292. 201-203. srpska je plemkiwa. Joko Mulov 68. 306 Kadi}i. Danica v. 126. Ja{a (1824-1889). 46 Katarina II (1729-1762-1796). Radoman (1934). reformator srpskog jezika 10. Milan Batut (1847-1940). 253 Joko Durkov 214. 11. 49 Jekaterina III. Vuk (1787-1864). dobrovoqac iz Amerike 292. organizovao regularnu vojsku. Baco Dragojev 231. porodica 58. kwi`evnik 89 Kamerun. U nedostatku sopstvenih zaslu`nika. 235 Kastriot. 291. 131. \or|e Petrovi} (oko 1768-1817). s Ubala 208 Ivanovi}. 315. arhimandrit. Milija. poreklom iz Wegu{a. 318 Josif II (1741-1790). dr Vladimir Vladimirovi~. carica ruska. klasi~ni filolog 23 Karaxi}. 284. 61.328 Ilija Petrovi} kneza Glinskog. 305. Elena D. Nada 23. 297. 101. 152. ruska carica 209 Jelisaveta Petrovna (1709-1741-1762). Arbanasi ga svojataju 29. 53. 290. Savo Milovanov 223. ruska carica 82 . 294. od 1765.Miqo Mi{ov 69. nema~ko-rimski car 82 Juda 291 Kadi}. Savo Paunov 213. 235. vo|a Prvog srpskog ustanka i vo`d oslobo|ene Srbije. Bil 156 Kara|or|e. 33. vojvoda ku~ki 73. Skenderbeg (1405-1468). zdravstveni prosvetiteq. etnograf i istori~ar. Danica Kadi}. 234. skupqa~ srpskog usmenog pesni~kog i pripoveda~kog stvarala{tva. . ubio kwaza Danila 16. iz Pologa.? ). Mijat Milo{ev 254. majka mu Voisava. lekar-ortoped. 283 Jovanovi}. Konstantin 29 Jovan. k}i Petra Velikog 36 Jire~ek. car Petar III. matemati~ar 23. 120. Bracan \urov (umro 1868). Joko Pejov 219. pesnik 306 Jovanovi}. 222. 254. Jago{ 147-149. istaknuti borac protiv turskog gospodstva na Srpskoj Zemqi. 151. Jovan Zmaj (1833-1904). ubijen po zapovesti Milo{a Obrenovi}a. Vasilija Qvovi~a. Todor Aleksin (1830-1860). vojvoda savojski 56. 198. ro|en u Drni{u. 219 Jovanovi}. Jokanovi}. 231. a za zasluge za srpsku dr`avu bio je nagra|en posedom u Ma}edoniji. 140. lingvist. 80. 130. sveti 315. 310 Karlo Emanuil. godine mitropolit crnogorski 85 Ivanovi}i-Drekalovi}i.. Reformisao sudstvo i upravu. lekar. po{to joj je ubijen mu`. Qako Radovanov 254. 81. Nadimak (ispravan prevod: Stra{ni) dobio zbog svoje okrutnosti prema plemstvu 15 Ivan Nikolin 212 Ivan Radojev. poreklom Mila~i}. 273. Ivan 292 Kadi}. 244. Ivan 47. 18801882. 121.. porodica 14. Marko Jokov 73. 107. 288. sekretar i potpredsednik Senata. 73 Igwatovi}. 318 Jovan (1592-1614) pe}ki. otac mu Jovan poti~e iz ugledne porodice iz okoline Bosanskog Grahova. 197. Stojan (Zeko) Radev 212. patrijarh srpski 56 Jovan Nikolin 212. 319 Jastrebov. sin Marije Terezije. Iso (1938. 297. a od 1858. Pavi}evi}. K. Ivo Jovov 225. 19. u Pologu. Aleksandar (1934). kwi`evnik 179 Ipen konzul 29 Irod 317 Ismail-pa{a 104 Isus Hristos 55. 126. nastojao da Rusiju ekonomski i kulturno uzdigne. Ivan 60. \uro 73. prota 289. 313 Kala~. 125. 30. 214 Ivanovi}. do 1860. istori~ar 128. 286. radio na Cetiwu kao gradski lekar i upravnik bolnice Danilo I 148.

Andrija 86. Dragica 23. Bo`idar. Milo{ 29. 267 Laki} (li~no ime).? ) 34. istori~ar. ideolog i organizator zajedni~kog otpora nemaxarskih naroda u Ugarskoj protiv sve izra`enije maxarizacije 149. veleposednik. 260. Marko Miqanov Markovi}. \uro. 270. 250-252. 243 Kusovac. pop 210 Lale Drekalov. Marija (1573-1642). Lazar (1795-1878). 141. qubotiwski barjaktar 158 Lazo Puranov 216. vezir 62 Medakovi}. \uro Novakov 254. Savo Matov 113 Mahmud Re{id. Ipolito Aldobrandini (1536-1592-1605). pop 214 Luj XIII Burbon (1601-1610-1643). Vule Nikolin 217 Martini}. pop 210. 238-240. 214. \uro Veqov 254. Duka 74. diplomata. 126. 152. 188 Miju{kovi}. Milo{ Androv 242. 56. 254. Darinka. 135. delegat 282 Londrovi}. Ba{a Ivanov 254. Quba (1848-1918). Vilijem 143 Mileti}. 136. Andrija (1903-1986). Marko 214. porodica 128 Koruna Radowina 209 Kotromani}. 197. 151. 206. Dimitrije ( ? . 190. crnogorski diplomata u Skadru 249. Stjepan II 50 Krivokapi}. 294 Manijakis. Milorad (1824-1897). Stanko Lukin 254. \oko. 90 119. 155. 135. Milo 89. baron. 32 . v. profesor Velike {kole. Joko 91. 257. Stjepan Mitrov 197 Majer. 125. Perovan \ukov 254. 53. francuski kraq 55 Luka. Andre 77 Lihtenberg. Ki}un Stevanov 16. 57. 298 Lubarda. baron 81 Mijovi}. Petrovi}-Wego{. 204. Gustav 30 Mamula. 88. 239 Qubi{a. velikog vojvode od Toskane i vojvode od Firence. Mi}o. 235 Mila~i}. kraqica Francuske 55 Mejendorf. Srbije i Ma}edonije 252. 73. ban 50 Marko Miqanov v. in`ewerijski general. 168 Kova~evi}. pop 213. 178 Mili}-Krivodoqanin. 140. Mi{an Stevanov 126. bavio se politi~kom istorijom Crne Gore. Harvej 156 Klement VIII. 252. dr`avni savetnik 30. ~lan peterbur{ke Akademije nauka 52. Ma{ut 224 Milojevi}. 28 Marko. Darinka Kejn. posle udaje za kraqa Anrija IV (1553-1610). 139. 232 Mila~i}i-Drekalovi}i. papa 55 Kovaqevski. porodica 89 Miler. Ma{an 73 Milakovi}. 217 Lainovi}. Novak Vasov 254. Vu~eta Stojanov 254. unuka Kozima I Medi~ija (1519-1574). Svetozar (1826-1901). kwi`evnik i istori~ar 44. carski namesnik u Dalmaciji 134. osniva~ Srpske slobodoumne stranke i wen vo}a do 1883. 226 Konti}i. 137. istori~ar 150. vojvoda ku~ki (oko 1559.CRNOGORSKA POHARA KU^A 329 Kveki}. 222 Levaser. 220. novinar i istori~ar 14. 139. Popovi}-Drekalovi}. 311 Medi~i. 120.1858). pop 136. 215. Bla`o 122 Martinovi}. srpski politi~ar i pisac. Filip. Tomo Mitrov 254 Mijovi}i (Mihovi}i). Jegor Petrovi~ (1809-1868). 74-76 . \or|e 27. porodica 185.

Marko Savov 254 Miloradovi}. 276. 139. \or|ije-\oko (1914-1983). Ilija Radowin (oko . 125. rodona~elnik dinastije Obrenovi}a 17. 300. 82 Obrenovi}. kwi`evnik. 53. Milisav 208. 145-147. 129. kalu|er sa Duge 73 Mrwav~evi}i 29. 284 Omer-pa{a Latas (1806-1871). 99. 89.330 Ilija Petrovi} Milovan. 295. od 1827. Vuki} Popov-Ota{ev (oko 1787-1841) 55. Johan Hajnrih (1746-1827). 259. 251. 132. kwaz Srbije. 117. 168. 140. Jefto Lekin. kr{teno ime Dimitrije (1742-1811). 264 Ni{avi}i. 17. srpska dinastija 47. 100-103. 130. 135. 50 Nikola Markov 208. istori~ar. turski vojskovo|a. 313 Oraovac. veka 63. 296. srpski kraq 51 Mi{ni}-Vujisi}. 132. 136. 176. pop 102. istori~ar 66-68. srpska dinastija 50 Pavi} (ime) Radovanov 223 Pavi}evi}. 302. 150. 134. 231. Veliki (1672-1682-1725). Puni{evica) 16. 226.? ). 107. 142. 168. 262 O{trivojevi}i. k}i Stevanova 89. 110. 291 Pavi}evi}i. 212. Nikola Radowin 212 Nikoli}. Petar. Boris 315. 309 Pestaloci. 202. barjaktar 223 Milovi}. 49 Milutinovi}. 305 Nemawi}i. 235-237. 87. 39 Milo{ Dmitrov 74 Milo{evi}. Tomo Petrov Vu~ini} (1853-1939) 73. 64. vojvoda u Prvom srpskom ustanku 17 Petrovi}-Drekalovi}. do 1831. Branko (1922. 103. Radovan Be{ov 97. prosvetiteq 81. 140. i 20. 137. godine boravio na Cetiwu i tamo jedno vreme bio u~iteq Radu Tomovu. 69-71. {vajcarski pedagog 303 Petar I Aleksejevi~. 245-250. 110 Mujo. 296 Perazi}. 256. 211. budu}em vladici Petru II 76. Milivoj 30 Pejovi}. 200. Srbija. 89-91. 256. Bewo Novakov 225. 78. Mihailo 75 Milutin. 144. Bo`ina Radev 69. francuski car 229. Radojev. 134. 142. Tomica. istori~ar umetnosti 23 Nik~evi}. Stevan Andrijin Cuca (1830-1857) 15. Danica (Vilajeta. 103. 56. 286. 125. 71-74. 155. Jovan Nikolin 254. Vuko 150 Mihailo. 89. porodica 292 Obradovi}. 98. poreklom Srbin iz Jawe Gore (kod Pla{kog). 104. 177. ruski car 82 Petkovi~. 125. Milenko. 90. ime 59 Mustafa-pa{a 270 Napoleon III (1808-1873). sin Todora Mihailovi}a. 79. 11-114. 131. pop 254 Mitrovi}. Simo Sarajlija (1791-1847). Hajduk Veqko (oko 1780-1813). Veqko. Bo`ina Radovanov 201. 136. porodica 130 Pavlovi}. 131. Ilija Ma{anov 9. bavio se istorijom Crne Gore 19. 101. kraq srpski 47. Konstantin Dimitrijevi~ (1830. 241 Mojsije. 138 255. potur~en u Bawoj Luci 14. 130. ruski konzul. 81 Miqan Vukov (1820-1886) 150 Mirkovi}. 227 Osman-pa{a Skopqak 96. pesnik i istoriograf. Pavi} 216 Perovi}. Andrija Cuca 15. 133. 304. Dositej. Puni{a Bajov 16. 74. Srbin 278 Petrovi}. 149. 66. Stani{a 75. 104. 59-61. Mihailo 36. 212. 267. 109. 30 Mr~arica. 108. 83. 107-109. Marko 215. 66-69. 91. 119. 139. Milo{ (1780-1860). 62 Odo-beg 221. 304.? ) istori~ar 47. 124. 70.

55. 194. 72. 34. 301. sin Mihajlov 312. 88. 81. 316. 126-129. 81-103. 71. Marko Miqanov (1833-1901). 264. Jole Ilijin (1814-1900) 14. 314 Petrovi}-Wego{. 133. 215-218. 21. 241. 67. 23. 263. 92.66-87. 227. 18. 15. 124. Jovan Veqov 254. 209. 21. 117-144-155. 258. 37. napisao pesmu Onam’ onamo. 83. 43. 317 Petrovi}. 111. 301. 91. 311-313. 160-167. 51 Petrovi}-Wego{. 189. 146. 213. 139. dr Rastislav Vulev (1928-2003). 256. 223. 155. 132. oktobra 10. 109. 55. 17. 310. 230. 313. 307. 224-228. 257. 168. s pravom popravke starih i podizawa novih crkava u svima mestima pot~iwenim vladi~inoj jurisdikciji” 36. prvi svetovni vladar Crne Gore 9-19. 46. 303. Petar II (1813-1851). 290. trgovca iz Trije{}a (~iji su poslovi propali nedugo po Darinkinoj udaji). 136. 150. 73. do 1781. 213. 222. 110. 40. 148. 104-106. 265. 213. 200-211. Mirko (1820-1867). Vuk-Vukol (1806-1875). 58-64. dukalom od 7. Ilija. Mihajlo. 222. crnogorski vojvoda. porodica 291 Pileti}. 296. 237-244. 184-205. Zeko Mali (1826-1860). Bavio se poezijom. 319 Petrovi}-Wego{. autor karte Crne Gore (1842) 65 Popovi} Ri{wanin. 254-256. otac kwaza Danila 59-61. 83. 43. 112. Risto. Bo`o 107. 118. 298. 312. 291. 42. godine 40 Pe{i}i. 142. 310. 267. 287-290. 42. 294. k}i Marka Kveki}a. 109-111. 287. poreklom iz Herceg Novog. 278. 82. 34. 157. 290-292. 296. kwagiwa crnogorska. 230. 319 Petrovi}-Wego{. 301. 86. 131. Nikola. od 1860. . sin Nikolin 312. sin Pera Tomova. Danilo [}epanov ( ? -1700-1735). 235. mitropolit crnogorski. sve{tenik 67. 201. 17. 10. 247-252. 315. 224. 120. 76. 88. 146-151. 93. 131. sin Nikolin. 225. 43. 190. borac za srpska nacionalna prava u Ugarskoj 179 Popov. 290. 230. 318. 157-162. 203. sa slobodnim vr{ewem del rito Greco Serviano. 172-174. 11. istori~ar 37. 219. 147. 300-302. 304. 57. 311 Petrovi}-Wego{. Petar I (1747-1830). 22. wegu{ki (cetiwski) 13. 281-285. 164-167. pesnik 9. 212. Petar. 147. 96. 63. \or|ije Savov 82. 106. pop 107. 144. 231. Pero Tomov. 115. 142. 120. 295. 160-163. 170. knez 307. 276. a `ena kwaza Danila 10. 125. 193. 111. 14. 209 Petrovi}i-Drekalovi}i. 132. 91. 158. 235-240. Stanko Stijepov (1790-1852). postavio temeqe dr`avnoj vlasti u Crnoj Gori. Stefan-[}epac. 308. 119. 230. 255. 216. 202. 306-311. Mihailo (1833-1920). 58-60. 255. Radovan Paunov 254. Rade Turov 202 Polit-Desan~i}. kwaz. 213. 89-91. 109-115. 61. 143. 74. 207. 134. Pavle Perov. 242-252. 199. 34. 97. dinastija 255. (Simo?) Stojan Vuki}ev 68. 209. 36. pop 217 Plamenac. 221. 307. 86. 29. 284. 291. godine kraq Crne Gore. 311 Popovi}-Drekalovi}. 198. vladika i gospodar Crne Gore. k}i Danilova i Darinkina. . brat vladike Rada 9. Rus. knez 312. 13-15. 53. 170-181. Krsto-Krco Ma{anov 124. 38. do 1918. 318. 306. 127. 220. 148. 115. ostaju}i i daqe narodni vojvoda. 319. vojvoda 9. 17. 214. St. Nikola I (1841-1921). Danilo Stankov. 283. Srpska crkva svetkuje ga 31. gospodar Crne Gore. 203. 79. 63. koja je jedno vreme bila crnogorska himna 18. a od 1910. 307. 295. 130. 117. 319 Petrovi}-Wego{. 226-230. otac vladike Danila 51 Petrovi}-Wego{. tek tada nau~io da pi{e: izjedna~uju}i mu tekstove s narodnim i anegdotskim kazivawem. 57. 209. 186. kwi`evna kritika jo{ uvek nije na pravi na~in vrednovala wegovo kwi`evno stvarala{tvo 15. 267. 159. 107. 30. 184. 15-17. 300-315. 319 Petrovi}-Wego{. maja 1718. 233. zbog neslagawa sa kwazom Nikolom povukao se iz politike (1883). 268. 225. 222. 296. Sava mitropolit skenderijski od 1735. 196-198. kosorski 34. 225. 100. 74. 124. godine priznato mu je pravo “da vr{i crkvenu jurisdikciju nad pravoslavnima u krajevima i mestima koja su do{la pod vlast mleta~ku u tada{wem ratu. 220. Sveti Petar Cetiwski. 85. 312 Petrovi}i. 162. 144. brata vladike Petra II 9. 240. 166-168. 121. 100. 35. Ramo 213. Olga (1859-1896). 92. 259.CRNOGORSKA POHARA KU^A 331 1720-1770) 35. 267-278. Turo \urov 205. Mirko.. vladika Rade. 43. 292-298. Radowa Simonov 66-68. 206. 157. 291. 200. 73. Darinka (1837-1892). Paun Veqov 254. Rade (u mona{tvu Grigorije) 42. 95. 108. sin Nikolin. 313. Peruta Radowin (oko 1720-1772) 57. 214. politi~ar. perjanik. 317. 121. ~lan senata. 235-237. 101. novinar. 258. 222. 309 Petrovi}-Wego{. 124. 309. 257-265. 85. 143. 110. 140.

Jo{o Stanojev 201. pop 132 Rado~aj. 2266 Smajo Piper 100. 265. kraq srpski 50 Svevladovi}. srpska dinastija 50 Sveti Petar Cetiwski v. Spaho Bo`ov 206. 148. 295 Romanov. Mihailo Vukov 92. 320 Rado{evi}. u tri toma. do 1906. 82. 241. predstavio je zemqopisne prilike. 231. 201-203. potom narodni odbornik 319. porodica 202 Rovinski. 249. u ovom svom najzna~ajnijem radu. pesnik i novinar. 147. ro|en u Zapadnom Sremu. 88. 215. Maxo Borov 254. Paun Velov 68. 218. 222 Srezwevski. 263. Luka [}epanov 254 Raketi}. kapetan iz Komana. Puni{a Radosavov 73. 89-91. 113. jedno vreme ministar prosvete. Novak Martinov 59. 273. Marko 148. Ujka 213 Ra{ovi}i. narodni mudrac 16. 311 Popovi}. car ruski 9 Rudolf II (1576-1612). 304. godine (s kra}im prekidima) `iveo u Crnoj Gori. 1169-1235). ^ubro Petrov 59 Popovi}. 82. s Meduna 58. 238. 152. 103 Spahi}. 209. austrijski baron. Petar Mikov 254. Mark 156 Stevan. Milo{ 52. Nikolaj I Pavlovi~ (1796-1825-1855). vojvoda u Prvom srpskom ustanku 17 Stefan Vojislav. 71. 143. Luka Mi}in 69. Radowa Miqanov 202. 74. Stevan. 211. 221. bankar 8. 145. prvi arhiepiskop srpski 303 Savi}. Drago (Rako) Radojev 254. 103.332 Ilija Petrovi} 83. Od 1879. kulturu i savremeno stawe Crne Gore 29. 284. 72. 256. 251. Radi} (ime) 40 Ra{ovi}. Nikola Jovanov 213. 145. 206. 222. Radovan Stankov 212. gde mu je nastala kwiga ^ernogori~ v eÏ pro{lom i nasto~xem. Mirko. \or|ija Ristov 102. univerzitetski profesor 23 Savo @ivkov 69 Svevlad. zaslu`an je za modernizovawe {kolskog sistema u Crnoj Gori 67. 295. istoriju. 313 Sina. 74. 213. Budo 8. [uto Radowin 213 Spaho Bo`ov 219. Ivo Rakov 12. 217 Rai~evi}. knez srpski 28 Stojni}. Ivan Radosavov 68. crnogorski vojvoda “od pera” i dr`avnik. 222. Radoje (1. 219. austrijski car 55 Ru`ica Nikolina 208 Sava. Jovan Krstov 69. etnografiju. pop iz Dupila 225. Spaho Radovanov 70. 53. \or|ija-Xuxo Radowin 66-68. 139790-1892). Nikodim. Ismail Ivanovi~ (1812-1880). Petar Andrijin 73. pop 212 Simonovi}. pop 132. 225. Crna Gora u pro{losti i sada{wosti. 106. 88. O{troilo. 151. sveti (Rastko Nemawi}. Radoje Perunov 254. Bla`o 150. poqski kraq 55 Simovi}. dr Dijana. Pavel Apolonovi~ (1831-1916). Petar I Sekendorf. ruski nau~nik. 287. iz {vedske dinastije Vasa). arhimandrit ostro{ki 85 Rajkovi}. usta{ki satnik. Sula Radov. 264. grof 41 Sigismund III (1587-1632. Tomo Petrov 69. 231. 287 Radowi}. 254 Radovi}. 223. Milovan. Vu~eta Mikov 254. Simo (1844-1921). 226. 318 Stojkovi}. Stefo Bo`ov 254 Radosav. 202. pop 223 Radulovi}. Halil-beg 192 Spahi}. 237. Milenko ( ? -1831). 145. 298. Miqan Jankov 201. 126. kraq srpski 50 Svetimirovi}i. 99 103. 219. 196. arheologiju. Mirko 35 . 231. Nikola Borov 254. ruski slavist 53 Stanko Stefanov 223 Starovic. 153 Popovi}i-Drekalovi}i. publicist i revolucionar. Petrovi}-Wego{. 73 Prelevi}-Drekalovi}.

pred opasno{}u od Turaka najpre u savezu sa Mlecima. 15. jedno vreme ruski ministar spoqnih poslova. vladao od 1465-1490. pivski i drobwa~ki 9 ^rno(je)vi}. 237 ^engi}. Mi}a 76. zalagao se za ujediwewe Srba i Hrvata i za slovensku solidarnost 178 Sula Radov. godine najavila wegovu otvorenu ekspanzionisti~ku politiku prema svom srpskom susedu 17. Vaso 31-34 . kwi`evnik i politi~ar. Novica Milutinov (1801-1895) 9. 211 Ferjan~i}. 156. Smail-aga (1778-1840). Todor 76 Tuvnel. Petar 76 Uro{ V 48. Miho 49. mitropolit pe}ki i hvostanski. podigao manastir na Cetiwu 49. Arsenije III (1633-1674-1706). pruski kraq. {panski kraq 55 Filipides 100 Frawo Josif (1830-1916). 205. Zeko 232. 250. poqski knez. Jovan (1817-1886). vo|a poqske emigracije 75 ^ejovi}. 208. 27. 155. porodica 185. francuski diplomata 282 ]orovi}. predvodnik velike srpske sobe u Ugarsku (1690). 188. Ivan 208. nosilac ideje o pangermanskoj ulozi Austrije. patrijarh srpski. Bo`idar 49 Filip III (1598-1621). konzul 285 Sherman. 150. sve vreme provedeno na srpskom patrijara{kom tronu zalagao se da se “uspravi davno pali stub srpske dr`avnosti” 33. Ivan (Ivan-beg). [erman Tati{~ev 75 Tirka. ~lan Srpske kraqevske akademije 274 ]upi}. vladao u duhu prosve}enog apsolutizma 82 Hajduk Veqko. v. 51 Crnojevi}. Sekul 56 Crnojevi} (^arnojevi}). 148. austrougarski car). filolog po obrazovawu. 89. bavio se temama iz kwi`evne i politi~ke istorije. 172. Vladimir (1885-1941). kwi`evnik i leksikograf. 89. Vuko 76. turski vazal. 125. a posle turske pobede i povratka iz izgnanstva. prvi je prevodio srpske narodne pesme na gr~ki jezik 77 Topal-pa{a 39 Toroman. Marko Aqov 46 ^ejovi}i-Drekalovi}i. 199. Nikola (1802-1874). austrijski bankar 86 Tomazeo. 212. muselim gata~ki. Adam (1770-1861). Radosav 49 ^ubrilovi}. poreklom iz [ibenika. istori~ar. porodica 47 ^artoriski. 211. \ura| II 47 Stremouhov. 180 Crnojevi}i. Luka Mijatov 223. Adolf (1889-1945) nema~ki nacisti~ki diktator i vo|a Nacionalsocijalisti~ke radni~ke partije Cerovi}. Veqko Hasan-pa{a 70 Hasan Hot 183 Hitler. 230. Sula Radov Sulejman-pa{a 35 Su~enkov. 210. austrijski car i ugarski kraq (od 1867. 171 Fridrih II Veliki (1712-1784-1786). Petrovi}. jedan od najve}ih vojskovo|a svoga doba. v. v. 238-241. 49 Uskokovi}.CRNOGORSKA POHARA KU^A 333 Stracimirovi}. Radulovi}. Godine 1484. okupacija Bosne i Hercegovine 1878. konzul 308 Suboti}.

Viqem Tikjumseh (1820-1891). mu`a budu}e carice Katarine Velike. politi~ar komunisti~ke ere. . Mijat (1930). filolog i istori~ar 29 [erman.334 Ilija Petrovi} [afarik. Bojana 23 [}epan Mali. izdaju}i se za ruskog cara Petra III (iz dinastije Hol{tajn-Gotorp-Romanov). godine uklowen s ruskog prestola 57 [ukovi}. komandant ameri~ke kopnene vojske (1868-1884) 316 [o{ki}. do 1774. koji je 1762. bavio se prou~avawem pravosudnog sistema 303. Pavel Jozef (1795-1861). general u ameri~kom Gra|anskom ratu (1861-1862). 304. vladao Crnom Gorom od 1766.

str. 151. Stepanovi}evo . kod Podgorice). 286. 9. 27. str. 309. Novi Sad 2004. 19. 7. 3. Obzorja . Srpska Krajina . Novi Sad 2006. Barawe i Zapadnog Srema. Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918. Planinari o planinarewu . istori~ar i publi- cista. Me|unarodni po{tanski promet. 17. 556. Slavonija.Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa 1912-1918. Posledwih petnaestak godina bavi se srpskom istorijom novijega vremena. str. str. april 1941. Novi Sad 1999. Objavqene kwige: 1. Spomenica novosadske PTT {kole. 65-85. Ceo radni vek proveo u PTT saobra}aju. Novi Sad 2000. 427. 192. 175. str. str. 169. 25. 13. Starinci i novci. 31.Od Sirma do Srbije. Novi Sad 1999. 214. 5. 5-172. 436. 20. 248. 48-66. Srpsko nacionalno vije}e Slavonije. Sveti srpski ratnici i pro~i. Novi Sad 2004. 11. 18. str.16. str. 12. 80. Novi Sad 2003. 374. str. Barawa i Zapadni Srem . 308. str. Novi Sad 2003. i 77-136. Kerski imenoslov. Novi Sad 1996. 133. 23. mart (u koautorstvu sa Vasilijem Mati}em). Novi Sad 2000. Novi Sad 1994. str. 26. str. 120. str. str. 15. 310. Novi Sad 1990. Novi Sad 2001. str. Novi Sad 2004. Kosor. Nastavnici.Bele{ka o sastavqa~u Ilija Petrovi} (1938. Novi Sad 2002. str. 331.Levica i Srpstvo 1848-1919. Novi Sad 1999. Vernici Otaxbine . Novi Sad 2005.Od Fru{ke gore do Monblana (u koautorstvu sa Borivojem Veqkovi}em). 373. 157. 2. Srpski dobrovoqci 1912-1918 . Vremenik Telekijeve vlade . Novi Sad 1998. Lastari somborskog u~iteqi{ta. 9-15. Vojvodina Srpska 1918. Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo (u koautorstvu sa Vasom Kolakom). 298. Novi Sad 1996. Novi Sad 1997. 126.Prilog za monografiju. Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918. . Srem 1918 .Prilozi za odgovor na srpsko pitawe. Novi Sad 2003. 95. Prisajediwewe Srema Srbiji 1918. str. 21.Mart-jun 1992. str. 6. Novi Sad 1966. Novosadska gimnazija Zmaj-Jovina . str. Novi Sad 1999. str. Srpska Zemqa . 4.Brojke i sudbina. Zmajevo . 224. 22. 24. 14. 16. . februar 1939-3.Spomenica Planinarskog dru{tva “Po{tar” Novi Sad. Zmajevo 1974. str. str.Od Vije}a do Republike. Ruma 1994. str.Nara{taj 1951-1956. str. 8. str. 10. str. 397. 28. Brodolomnici pod Medovo. Zmajevo 1973 (u koautorstvu). godine. 264. Novi Sad 2001. Zmajevo 1979. str. 544.Prilog za monografiju. 30. str. Prilozi za Enciklopediju Novog Sada. Novi Sad 2006. 29. Zagreb 1968.Prilozi za monografiju (u koautorstvu). str. str. Me|unarodna po{tanska slu`ba. Nepoznati 27. Kerci u Pa{i}evu .

Vaqevo/Beograd/Srbiwe 2006. Ka poreklu Drekalovu : Po kwigama starostavnim. Drugo pro{ireno izdawe. 501. Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj I/1997. 40. 370. Izbegli{tvo bez povratka. 35. Zbornik radova sa nau~nog skupa odr`anog 25. Jedan zabraweni Zbornik Matice srpske. Beograd.iskustva i pouke. Subotica 1998. 136. 3. Zbornik za istoriju Matice srpske broj 51/1995. O autorstvu kwige “Hrvati u svetlosti istoriske istine”. Crnogorska pohara Ku~a. . 15.336 Ilija Petrovi} 32. str. Novi Sad 2010. 38. 6. umetnost i nauku “Lu~a” Subotica sveska 9/98. 33. 2. Ruma 1997. Novi Sad 1993. 141-158. Novi Sad 2007. Beograd 2007. Srpska Krajina . 9. Novi Sad 1993. [kotske `ene uza Srbe 1914-1918. Novi Sad 2010. Barawa i Zapadni Srem na putu ka Srpskoj Zemqi. Medicinske misije na srpskim rati{tima 1912-1918. Vojvodinu Srpsku i danas treba braniti. str. saop{tewe na Me|unarodnom nau~nom skupu Prvi balkanski rat .Novembar 1992-februar 1993. 34. Novi Sad 2010. beseda na osniva~koj skup{tini Dru{tva srpsko-italijanskog dru{tva u Novom Sadu 15. 7. Novi Sad 2010. Dobrovoqci iz Rusije u Srpsko-turskom ratu 1876.Jul-oktobar 1992.iskonska Srpska Zemqa. 122. str. 348. Novi Sad 2007. 5. Srpski dobrovoqci u Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Rad Muzeja Vojvodine broj 36. str. str. Srpski dobrovoqa~ki pokret 1912-1918. 43. u Domu Vojske Jugoslavije. 44. 39. Brodolomnici pod Medovo (drugo pro{ireno i popravqeno izdawe). 183-188. str. 46. Podgorica 2010. Novi Sad 2010. Godi{wak Istorijskog muzeja Vojvodine. Novi Sad 2007. Srpska Krajina . ^vor srpsko-italijanskih odnosa. Novi Sad 1997. str. 42. 4. oktobar 1997 (zbornik radova nije objavqen). 422. Novi Sad 2009. Crnogorska pohara Ku~a. str. str. Nastavnici novosadske gimnazije 1731-1960. Srpski dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918 : Prekomorske zemqe. 301. aprila 1994. Srpsko pitawe danas. Novi Sad 1995. str. str. str. Novi Sad 2008. 82. Srem . 41. Sitniji prilozi: 1. 138. Prvo izdawe. 45. ^asopis za kulturu. 258-271). str. Prisajediwewe Vojvodine Kraqevini Srbiji 1918. maja 1994 (objavqeno u autorovoj kwizi Srpska zemqa . Novi Sad 1994. godine u Novom Sadu povodom sedamdeset ~etvrte godi{wice prisajediwewa Vojvodine Kraqevini Srbiji 1918. 112-117. Beograd 1995. Novi Sad 2009. Demokratija s nali~ja (u koautorstvu sa Dragoqubom Petrovi}em). 8. 137-211. Stranputice srpskoga pitawa. 36. 159-171. 296. 318. 29-45. novembra 1992. str. Stepanovi}evo 1919-1945 (Drugo popravqeno izdawe). 429. 142. prilog za Drugi kongres srpskih intelektualaca u Beogradu 22-23.Prilozi za odgovor na srpsko pitawe. Srpska Zemqa. 29-39. 381. 37.

29. 7. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i. jo{ nije objavqeno). O poreklu Slovena. broj 10/2003. 341-367). Povijest o Brskutu i Brsku}anima. 45-60). Novi Sad 2006. M. 26. 5. Srpski dobrovoqci iz iseqeni{tva u oslobodila~kim ratovima 1912-1918. 28. Kerski imenoslov 18. broj 10.CRNOGORSKA POHARA KU^A 337 10. Srpski dobrovoqci iz rumunskog Banata 1914-1918. Biv{i Srbi crnogorski (predato za Letopis Matice srpske u Novom Sadu i za suboti~ku “Lu~u”. 80-86. 13.uzorni srpski ratni komandant. Beograd 2003. Pripovest o Aleksiju Vezili}u. 15. 25. veka. Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj III-IV. Srbi su stariji no {to smo mislili. 11-12. Beograd. 30. Beograd 2004. Srpskim dobrovoqcima ne da se da u|u u istorijski okvir. Sveske Matice srpske broj 40. 14. Novi Sad 1998. ~asopis U~iteqskog fakulteta u Somboru. objavqeno u autorovim kwigama Starinci i novci. Novi Sad 2004. 7-14. Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj II/1998. Predojevi} Moj Brskut. 141-171 11. 55-72. Glasnik Srpske pravoslavne crkve Beograd. Novi Sad 2007. 211-219. Beograd 2005. Novi Sad 2004. Ruma 2001. Novi Sad 2000. i Stranputice srpskoga pitawa. ne zna se). 96-108. Hram i sve{tenici u Zmajevu. 117-127. 470-479. Milorad Predojevi} Moj Brskut. Sremski dobrovoqci u Prvom svetskom ratu. Pomenik medovskih stradalnika (Dato za Dobrovoqa~ki glasnik u Beogradu. 159-206. Norma. jo{ nije objavqeno. 21. predgovor za kwigu M. Predojevi}a Moj Brskut. Beograd 2005. Novi Sad 2002. Srpski dobrovoqci 1912-1918. saop{tewe na “okruglom stolu” u Arhivu Srbije. Sremski Karlovci januar 2002. Dobrovoqa~ki glasnik broj 25. Karlova~ke novine. 16. 301-310. Novi Sad 2003. novembar 1998 (zbornik radova nije objavqen). godi{wici osnivawa U~iteqske {kole u Somboru. objavqeno u ~asopisu Srpski Sion. Srpski dobrovoqci iz sredi{we Ba~ke 1912-1918 (Dato za Zbornik Muzejske zbirke u Vrbasu. Sremski Karlovci 2001. 81-84. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i. sveska 1. ni polemika. Risti} . broj 17. Pogovor za spis Milorada Predojevi}a Brskutski inkvizitori. 22. 421-455. 27. drugo izdawe. Onomatolo{ki prilozi Srpske akademije nauka i umetnosti. Pile ^ondola. ali je pre}utano. 19. 193-201. drugo izdawe. M. Ruma 1998. Dragutin J. Re~nik nepoznatih i mawe poznatih rije~i. 14-16. Jozef [afarik. Dobrovoqa~ki glasnik broj 5. Odeqewe za jezik i kwi`evnost . iz Sremskih Karlovaca. Novi Sad 1998. Novi Sad 1998. 12. posve}en 225. Tri veka srpske {kole. 17. 18. Arhiv Vojvodine i Slovenski institut. broj 4/2002. a da li }e.Odbor za onomastiku. Predojevi}. Da li je umorstvo srpskog jezika ve} naru~eno. 81-107. Ni pismo. Strano medicinsko osobqe u srpskim oslobodila~kim ratovima 1912-1918. 20. 23. strane 52-54. godina 110. 24. . Glasilo Matice srpske za kulturu usmene i pisane re~i “Jezik danas” br. Temi{varski zbornik Matice srpske broj 4.

Kako je autor na samom po~etku 2010. ali do kraja 2009. u organizaciji Udru`ewa rezervnih vojnih stare{ina Srpske Krajine u Srbiji. rad nije uzet u obzir. godine u Matici srpskoj u Novom Sadu. broj 228. Srpske internetske novine “Istina”. Novo doba (u koautorstvu sa Dragoqubom Petrovi}em). biti prire|eni povodom prenosa zemnih ostataka Vojvode Radowe ispred hrama u selu Bo{wace. u wu ukqu~en kao posebno poglavqe pod naslovom Ku~i i vladika Rade). 28-29. 35. Pomenik brodolomnika sa Brindizija. jun 2010). Za istinu o srpskoj pro{losti od po~etka. 40. studeni~koj akademiji “800 godina srpske medicine”. 153162. Be~ 21. Vojvoda Radowa Petrov Ilikovi} Drekalovi} (oko 1670-1737). odr`an sredinom marta 2009. 39. Novi Sad 2006. Eniologija : Energoinformacije beskraja. 32. Sombor 2007. Strana medicinska pomo} u srpskim oslobodila~kim ratovima 1912-1918. Beograd 2010. Priredio: 1. studeni~koj akademiji “800 godina srpske medicine”. 3. Novi Sad 1998. jo{ nije objavqeno). septembar 2008. Kako je 1915. Medova 1916-2008 . Ruji{ka kod Zrmawe : Prilog za monografiju. ~asopis za srpski jezik. Vladika Rade i Ku~i (Septembra 2008. 313-332). po{to se wegov sastavqa~ prijavio ne znaju}i da je to pozivni skup. \or|e Nato{evi} i obrazovawe mladih Srpkiwica. kod Podgorice). . \uro ]uk.338 Ilija Petrovi} 31. ovaj je rad. Bawa Junakovi}. Zbornik radova sa nau~no-stru~ne konferencije s me|unarodnim u~e{}em “Zdravstveno vaspitawe u savremenim osnovnim {kolama”. kod Leskovca. Nik{i} 2007. Podgorica 2008. u okviru Wego{evog odbora. 168-221. Srpski dobrovoqci iz novosadske op{tine 1912-1918 (Dato za Zbornik Muzeja grada Novog Sada. (Saop{tewe na 15. “Slovo”. dato za nau~ni skup o Petru II Petrovi}u Wego{u. 34. 2. Saop{tewe na nau~nom skupu “Faktori odnosa snaga u srpsko hrvatskom sukobu”. 41-57. 37. Studenica 9-12. 85-94. Potom je tekst dat za Mati~in Zbornik za istoriju. 36. kwi`evnost i kulturu broj 12. Mile Matejin. Novi Sad 2007. objavqeno u zborniku Rat za opstanak Srba Kraji{nika I. godine u Srbiji ugu{ena epidemija pegavog tifusa. u wegovo rodno selo Kosor. godine nije objavqen niti je nagove{teno {ta }e se dogoditi s wim. 41. objavqeno u autorovoj kwizi Stranputice srpskoga pitawa. Zlovremenik (pripremqeno za {tampu). Nije dobro pisati hvalospeve francuskim generalima. Prilog u knjizi: Marijan Milji} . neznatno izmewen. (Pripremqeno za skupove koji }e. jun 2010). (Saop{tewe na 15. 33. jo{ nije objavqeno). najverovatnije tokom jeseni 2010. novembar 2009. godine pripremio za {tampu svoju kwigu Crnogorska pohara Ku~a. 38. Studenica 9-12.U spomen potopljenim crnogorskim dobrovoljcima.Ilir ^apuni. kod Apatina. Koreni srpskog dobrovoqa{tva (Dato za suboti~ku “Lu~u”. pod Medovo. Dragoqub Petrovi}.

.

Цетиње ISBN 978-9940-27-006-3 COBISS.CG-ID 17532176 .CIP – Каталогизација у публикацији Централна народна библиотека Црне Горе.