You are on page 1of 11

Softversko inženjerstvo

1. Šta se podrazumeva pod pojmom životni ciklus softvera?
Životni ciklus softverskog proizvoda obuhvata put od njegovog konceptualnog
specificiranja, preko implementacije, isporuke, korišćenja, održavanja i migracija
do izvođenja iz eksploatacije.
2. Koji su osnovni nedostaci modela vodopada?
Model vodopada pokazuje da se svaka glavna faza razvoja okončava izradom
nekog artefekta (kao što seu zahtevi, dizajn ili kod). Pri tome ne postoji uvid u to
kako svaka aktivnost jedan artefekt transformiše u drugi, npr. zahteve u dizajn.
Stoga, model ne obezbeđuje smernice za rukovodioce i projektni tim o tome kako
da upravljaju promenama na proizvodu ili u aktovnostima, do kojih će sasvim
verovatno doći dok traje razvo.
Glavna mana modela vodopada je nemogućnost da se softver tretira kao proces
rešavanja problema. Model vodopada nam ništa ne govori o uobičajenim
aktivnostima „korak napred, korak nazad“ koje dovode do izrade finalnog
proizvoda.
3. Kakva je razlika između spiralnog i cikličkog modela životnog ciklusa
softvera?
4. Navedite osnovne elemente koji su, prema Wasserman-u, izmenili softversko
inženjerstvo.
a. vitalni značaj vremena izlaska na tržište za komercijalne proizvode;
b. ekonomske promene u računarskoj industriji: niže cene hardvera a viši
troškovi razvoja i održavanja;
c. raspoloživost moćnih stonih računara;
d. intenzivna upotreba lokalnih i rasprostranjenih mreža;
e. raspoloživost i prihvatanje objektno orijentisane tehnologije;
f. grafički korisnički interfejs oslonjen na prozore, ikone, menije i
pokazivače;
g. nepredvidivost modela vodopada.
5. Šta se podrazumeva pod pojmom sistem?
Pod pojmom SISTEM podrazumevamo organizovan skup činilaca, sa jasno
definisanim međusobnim vezama, koji deluju radi ispunjenja nekog postavljenog
cilja.
6. Koje elemente poseduje svaki sistem?
Bez obzira na inicijalno uspostavljanje, svaki pojedinačni sistem poseduje:
a. MISIJU (cilj ili skup ciljeva zbog kojih postoji)
b. ORGANIZACIONU STRUKTURU (skup činilaca i veze među njima
koje formiraju topologiju sistema)
c. FUNKCIONALNU STRUKTURU (aktivnosti koje sprovodi)
d. INFORMACIONU STRUKTURU (sveukupnost semantičkih pretstava sa
kojima i nad kojima obavlja funkcionalne transformacije (c))
e. UPRAVLJAČKU STRUKTURU (prinudu, unutrašnju ili spoljašnju, koja
usklađuje ukupno ponašanje sistema)

Koje su dve dimenzije koje karakterišu pristup softverskom inženjerstvu sa aspekta postupka izrade softverskog proizvoda? To su „klase softverskih sistema“ i „opšti zahtevi prema softverskom proizvodu“. 11. kontrola. 12. Navedite osnovne aktivnosti u procesu softverskog inženjerstva. Kako se mogu klasifikovati softverski proizvodi sa aspekta odnosa prema okruženju? Mogu se klasifikovati na batch. komunikacioni sistemi. cam alati). mrežne. Šta se podrazumeva pod funkcionalnom strukturom sistema? Pod funkcionalnom strukturmo sistema podrazumevamo aktivnosti koje system sprovodi. poruka. Kod . (case. 21. operativni sistemi. cad. generičke oblasti primene. Šta se podrazumeva pod upravljačkom strukturom sistema? Pod upravljačkom strukturom sistema podrazumevamo prinudu. Pogled sa aspekta proizvoda i pogled sa aspekta procesa. 15. 9. Šta se podrazumeva pod pojmom klase softverskih sistema? Pod pojmom klase softverskih sistema podrazumevamo: odnose prema okruženju.7. reaktivne. sistemi za rukovanje bazama podataka. koja usklađuje ukupno ponašanje sistema. Kakva je razlika između interaktivnih i reaktivnih sistema? Kod reaktivnih sistema. interaktivne. aspekti. 10. Kako se mogu klasifikovati softverski proizvodi sa aspekta internih karakteristika? Mogu se klasifikovati na table driven. 8. 19. distribuirane. Kako se mogu klasifikovati softverski proizvodi sa aspekta oblasti primene? Avio saobraćaj. Navedite dva osnovna pogleda na softversko inženjerstvo. klase softverskih sistema i opšti zahtevi prema softverskom proizvodu. Koje tri apstrakcije čine model softverskog proizvoda? 14. 18. 16. To su: razvoj. Šta se podrazumeva pod informacionom strukturom sistema? Pod informacionom strukturom sistema podrazumevamo sveukupnost semantičkih pretstava sa kojima i nad kojima obavlja funkcionalne transformacije. 22. Koje četiri dimenzije čine osnovu modela softverskog inženjerstva? To su: aktivnosti. interne karakteristike. real time. koju npr. sadržane (embeded). 23. 13. 20. Šta se podrazumeva pod misijom sistema? Pod misijom podrazumevamo cilj ili skup ciljeva zbog kojih sistem postoji. unutrašnju ili spoljašnju. proccess driven i knowladge based. Šta se podrazumeva pod organizacionom strukturom sistema? Pod organizacionom strukturom sistema podrazumevamo skup činilaca i veze među njima koje formiraju topologiju sistema. upravljanje i rad. Navedite dve osnovne kategorije koje definišu aspekte softverskog proizvoda? 17. sistem šalje korisniku je u direktnoj vezi (relaciji) samo sa prethodnom porukom koju je korisnik uputio sistemu. konkurentne. Koje su dve dimenzije koje karakterišu pristup softverskom inženjerstvu sa aspekta softverskog proizvoda? Moguće je da je odgovor na prethodno pitanje ustvari odgovor na ovo pitanje.

U čemu se sastoji razlika između ANALIZE i SPECIFIKACIJE zahteva? Dok pod analizom zahteva podrazumevamo razumevanje i modelovanje željenog ponašanja. Esencijalan ii. kompatibilnost (compatibility). Mogućnost verifikacije unutar zadatih ograničenja b. Često podrazumeva modeliranje ponašanja krajnjih korisnika. mogućnost testiranja (testability). integritet (integrity). 26. Kakva je uloga analize zahteva u procesu izrade softvera? Pod analizom zahteva podrazumevamo razumevanje i modelovanje željenog ponašanje softverskog sistema. a. . zaštita (protection). kao i na relacije koje između tih poruka postoje. korektnost (correctness). f. u cilju boljeg razumevanja poslovne uloge i funkcija programskog kompleksa koji je predmet analize. ponovna iskoristivost (reusability). adaptivnost (adaptibility). Šta se podrazumeva pod pojmom integriteta softverskog proizvoda? Ako softverski proizvod proizvodi ispravan rezultat do korektnog stepena tačnosti. Opcion g. performansa (performance). Posedovati jednistven prioritet i. pouzdanost (reliability). Šta obuhvataju opšti zahtevi prema softverskom proizvodu? Dostupnost (Accessability). mogućnost korišćenja (usability). Analiza zahteva predstavlja predmet dogovora pri čemu se ključna svojstva odvajaju od manje važnih. bezbednost (safety). Iskazuju se formalizmima iz korisničkog domena d. raspoloživost (availability). pod specifikacijom zahteva podrazumevamo dokumentovanje ponašanja predloženog softverskog sistema. 24. robustnost (robustness).interaktivnih sistema. Stepen do koga deluje na sistem (domet) 29. otpornost na greške (fault tolerancy). atribut koji je potreban za pouzdanost. Poželjan iv. poruka koju sistem šalje odnosiće se na niz prethodno razmenjenih poruka. Potrebni i dovoljni e. kažemo da taj proizvod poseduje integritet. operativnost (interoperability). Vrlo poželjan iii. Zbog čega je značajno modeliranje u fazi analize zahteva? Modeliranje je značajno zbog boljeg razumevanja poslovne uloge i funkcija programskog kompleksa koje je predmet analize. 28. 27. prenosivost (portability). efikasnost (efficiency). 25. sigurnost (security). Jedinstveno identifikovan i praćen u celokupnom životnom ciklusu i prepoznatljivi u elementima primopredaje. Navedite osnovne osobine softverskih zahteva. mogućnost održavanja (maintainability). Promenljivost c.

Da li su zahtevi konzistentni? 3. c. 38. Da li se zahtevi mogu propratiti? (trace) 31. Tehnični dizajn – omogućava projektantima i programerima razumevanje stvarno potrebnog hardvera i softvera za rešavanje problema. Smanjenje složenosti 35. Identifikacija osnovnih modula b. Da li se zahtevi mogu verifikovati? 7. Arhitektonski dizajn – bavi se izborom strategije rešavanja i modularizacijom sistema. 32. Šta obuhvata specifikacija dizajna softvera? a. Identifikacija i rukovanje izuzecima c. Da li su zahtevi realni? 5. d. Definisanje unutrašnje strukture pojedinačnih modula d. Definicija strukture podataka e. Koje elemente treba da sadrži specifikacija zahteva? 1. Da li su zahtevi kompletni? 4. 34. Definisanje komunikacionih puteva za prenos podataka između modula c. Detaljni dizajn – bavi se formulacijom detaljnih algoritama i strukture podataka neophodne za implementaciju modula. Konceptualni (sistemski dizajn) – precizna specifikacija iz koje korisnik nedvosmisleno i jednoznačno dobija informaciju o tome šta će da radi softver. Šta se podrazumeva pod pojmom izizetak? Kada određeni program baci izuzetak. Da li svaki zahtev opisuje nešto što treba kupcu? 6. Nezavisnost komponente b. to znači da je dospeo u sitiaciju koja je u suprotnosti sa onim što bi softver trebao da radi. Koje su osnovne karakteristike kvalitetnog dizajna softvera? a. b. Da li su zahtevi korektni? 2. Specifikacija formata 33. Navedite četiri osnovna aspekta dizajna softverskih sistema! a. Otpornost na greške i rukovanje greškama d. Kakva je karakteristika objektnog dizajna sa aspekta zavisnosti modula? 36. Kakva je uloga specifikacije dizajna u postupku izrade softvera? Specifikacija dizajna predstavlja korak u kome se analiza zahteva prevodi u arhitekturu sistema koji je predmet projektovanja. 37. a kod sekvencijalne kohezije jedan modul sadrži više funkcija koje se sekvencijalno koriste tako što se izlaz iz jedne prosleđuje na ulaz druge. Kakva je razlika između IZUZETKA i GREŠKE? . Kakva je razlika između funkcionalne i sekvencijalne kohezije? Kod funkcionalne kohezije imamo jedan modul jedna funkcija.30.

. 41. b. razlika između pojmova verifikacije i validacije? U sklopu validacije proveravamo da li je razvoj rezultirao „pravim“ sistemom (usklađenim sa specifikacijom). Šta obuhvata faza implementacije softvera? Implementacija obuhvata kodiranje. Verifikacija osigurava ispravan rad svake funkcije. Šta se. Predstavlja subjektivnu odluku zasnovanu na znanjima koja proističu iz domena primene. Šta se. dok verifikacija proverava kvalitet implementacije. testiranje i debagiranje pojedinačnih modula. POUZDANOST. 45. KONZISTENTNOST i PRENOSIVOST d.prvobitno stanje se restaurira. sa aspekta softverskog inženjerstva. Izveštavanje o neuspehu (Reporting failure) . izvrši se korekcija nekog od elemenata servisa i ponovi servis uz korišćenje iste strategije c. INTEGRACIJA.39. 44. 46. RASPOLOŽIVOST. a. Ponovni pokušaj (Retrying) – prvobitno stanje se restaurira i ponovi servis uz korišćenje druge strategije. Tačnije.prvobitno stanje se restaurira. Kakva je. a otkaz je obično njena posledica. sa aspekta softverskog inženjerstva. izvesti se komponenta za rukovanje greškama i servisa se blokira. Validacija -> Da li je to pravi/odgovarajući sistem Verifikacija -> Da li je sistem ispravan. podrazumeva pod pojmom validacije? Validacija predstavlja proveru stepena zadovoljenja očekivanja. Koja tri bitna elementa predstavljaju preduslov za otpočinjanje faze implementacije u procesu izrade softvera? 43. Navedite četiri esencijalna zahteva prema softverskom sistemu! a. VREME ISPORUKE i TROŠKOVI 42. 40. Šta obuhvata faza internog testiranja i integracije softvera? Interno testiranje i integracija obuhvata testiranje pojedinačnih modula razvijenih u fazi implementacije i integraciju pojedinačnih modula u jedinstvenu programsku strukturu. Navedite tri osnovna načina na koja može biti opslužen identifikovani izuzetak. tako da se svaka funkcija sistema može propratiti i povezati sa određenim zahtevom definisanim u specifikaciji zahteva. sa aspekta softverskog inženjerstva. definisanih u sklopu specifikacije dizajna. U čemu je razlika između pojmova OTKAZ (Failure) i GREŠKA (Fault)? Greška je uzrok. STANDARDIZACIJA. Korekcija (Correction) . podrazumeva pod pojmom verifikacije? Verifikacija predstavlja proveru korektnosti u odnosu na kriterijume za prihvatanje. 47. ISPRAVNO FUNKCIONISANJE b. validacija obezbeđuje potpunost implementacije zahteva u sklopu sistema. BEZBEDNOST i INTEGRITET c.

korisnička akcija (izbor stavke menija. Personalizacija – reorganizacija kolona u sklopu browsera i sačuvavanje podešavanja u personalnom profilu. Šta se podrazumeva pod konzistentnošću GUI dizajna? Pod konzistentnošću u ovom slučaju podrazumevamo poštovanje standarda i uobičajenog načina na koji korisnik obavlja posao. 2. 4. preuzimanje kontrole od strane aplikacije (otvaranje GUI prozira ili dijaloga. klik miša.) b. označavanja i drugim GUI elementima i standardima interno razvijenim u sklopu organizacionog sistema korisnika. u ovom domenu. animacija) 3. predstavlja rukovanje verzijama softverskog proizvoda i obezbeđenje efikasnog mehanizma za distribuciju novih verzija. podrška eksperimentisanju i oporavku. Važno je da GUI dizajner nije previše inventivan kada je korisnički interfejs u pitanju i da striktno poštuje dva osnovna aspekta konzistentnosti GUI aplikacija: a. usklađenost sa GUI standardima isporučioca b. Podešavanje – lagani režim rada za početnike i full režim rada za iskusne korisnike. Šta se podrazumeva pod pojmom podrška eksperimentisanju i oporavku u sklopu GUI dizajna? Ova osobina podrazumeva implementaciju višenivovske undo-funkcije (multilevel undo) kao standardnog svojstva elementa softverskog sistema. 5. personalizacija i podešavanje. undo akcije uzimanja novca iz bankomata nakon što je novac već preuzet ali bez vraćanja novca u automat!).. povratna informacija (set podataka.. povratna indikacija. Koji interaktivni mehanizam karakteriše KORISNIČKU ORIJENTISANOST GUI? Interaktivni mehanizam: a. .48. slika. Šta se podrazumeva pod pojmom personalizacija i podešavanje GUI? Pod personalizacijom se podrazumeva podešavanje u skladu sa ličnim afinitetima korisnika. estetski aspekti i mogućnost korišćenja. dok se pod podešavanjem u opštem smislu podrazumeva administrativna procedura za prilagođavanje softvera različitim grupama korisnika. usklađenost sa konvencijama imenovanja. GUI dizajn 1. poruka. To su: konzistentnost. poziv servisnog programa) c. Koji je osnovni problem vezan za fazu održavanja softvera? Osnovni problem. Navedite osnovne postulate kvalitetnog GUI dizajna. Zavisno od generičke oblasti primene ova osobina nekada nije poželjna (npr.

Compliance e. message box. prozor aplikacije pomoću koga korisnik interaguje sa programom. menu bar. Primarni prozor uglavnom sadrži: title bar. Osnovni sekundarni prozori su: logon window. dialog box. prema ISO 9126. Accurateness c. Security 13. Da li je neophodno pri projektovanju GUI voditi računa o povratnoj indikaciji? Zašto? Da! Da bi moga ostati u upravljačkoj ulozi neophodno je da korisnik tačno zna šta se dešava od trenutka kada se kontrola privremeno prenese na pozvani servis (program). Interoperability d. mogućnost korišćenja (usability). 10. Fault tolerance c. Aplikacija može imati više primarnih prozora sa kojima korisnik može interagovati nezavisno. efikasnost (efficiency). Learnability c. Suitability b. jednostavnost. Operability . 7. Šta se podrazumeva pod mogućnošću korišćenja GUI? Pod mogućnošću korišćenja (usability) podrazumeva se: lakoća.. Šta obuhvata estetski aspekt GUI dizajna? Pod estetskim aspektom softverskog sistema podrazumeva se vizualna pojava GUI aplikacije koja podleže skupu ocenskih kriterijuma. prema ISO 9126. Šta. Šta. pouzdanost (reliability). Understandability b. 8. prema ISO 9126. Šta. status bar.6. tab folder. To su: funkcionalnost (funkcionality). Navedite osnovne sekundarne prozore GUI aplikacije. karakteriše MOGUĆNOST KORIŠĆENJA (Usability) softvera? a.. 9. mogućnost održavanja (maintainability). Sekundarni prozori su u opštem slučaju modalni. indikator progresa i sl. 12. Nije preporučljivo pretpostaviti da je vreme odgovora pozvanog servisa toliko kratko da je povratna indikacija nepotrebna. Šta pretstavlja primarni prozor GUI aplikacije? Primarni prozor je glavni. toolbar. karakteriše POUZDANOST (Reliability) softvera? a.). 11. top-level. pouzdanost i produktivnost pri korišćenju softverskog sistema. Maturity b. Projektant mora u sastav aplikacije ugraditi vizualne i/ili auditivne efekte koji jednoznačno ilustruju aktivnost pozvanog servisa (pešćani sat. Sekundarni prozori služe kao dopuna primarnom prozoru aplikacije ucilju proširenja funkcionalnosti. drop-down list. karakteriše FUNKCIONALNOST (Functionality) softvera? Funkcionalnost karakteriše: a. efikasnost. Navedite osnovne elemente koje definiše ISO 9126 standard kvaliteta softvera. Recoverability 14. prenosivost (portability).

Analyzability b. Time behaviour b. 3. Metod za utvrđivanje da li se uočeno ponašanje slaže sa očekivanim ponašanjem (izbeći pretpostavku da odsustvo patološkog ponašanja podrazumeva korektnost) 4. Adaptability b. uz poznat domen podataka i definisano očekivano ponašanja. Šta. u odnosu na očekivano ponašanje. Stability d. Šta. Opis očekivanog ponašanja (kriterijumi za proveru korektnosti programa) c. Šta se podrazumeva pod pojmom testiranje softvera? Testiranje softvera predstavlja dinamičku verifikaciju ponašanja programa na konačnom uzorku test slučajeva. karakteriše PRENOSIVOST (Portability) softvera? a. karakteriše EFIKASNOST (Efficiency) softvera? a. 2. Šta. a. Izvršni oblik programa (implicira da su otklonjene sve sintaktičke greške. Changeability c. To su: a. PRIPREMA TEST PODATAKA (Osnovni problem je. Resource behavior 16. prema ISO 9126. Replaceability Testiranje 1. Kako bi za neku vrednost koju nam test vraća zaključili da je greška ako ne razlikujemo greške od korektnih vrednosti. Naveite bitne preduslove za otpočinjanje procesa testiranja softvera kada postoji programski kod. ima isti značaj kao i specifikacija dizajna sa aspekta dizajna. PLANIRANJE TESTA (Izrada plana testiranja. prema ISO 9126. Zašto je neophodno prilokom testiranja poznavati očekivano ponašanje programskog segmnenta koji se testira? Ako ne bi poznavali očekivano ponašanje.) b. karakteriše MOGUĆNOST ODRŽAVANJA (Maintainability) softvera? a. prema ISO 9126. testiranje ne bi imalo smisla. kako generisati skup test podataka koji poseduje veliku verovatnoću otkrivanja još neotkrivenih grešaka?) . Navedite četiri osnovna koraka u postupku testiranja. Conformance d. Mogućnost uvida u ponašanje programa (obezbeđena izolacija programa koji se testira od ostatka sistema) d. sa aspekta procesa testiranja. Opis domena funkcija (deo specifikacije koji definiše domen za koji se očekuje da program radi) e. pogodno odabranih iz obično beskonačnog domena izvršavanja.15. Installability c. ispoštovani svi interni standardi i svi delovi koda su na raspolaganju) b. Testability 17.

Koristi simbole umesto promenljivih. Dokazivanje korektnosti programa i. simboličko izvršavanje koda (vodi računa o strukturi i sintaksi programskog jezika. Modifikovana Top-down integracija d. STATIČKA ANALIZA analizira se tekst programa DINAMIČKA ANALIZA analizira se ponašanje programa 6.) iii. TESTIRANJE PO KOREKCIJI (regression testing) 5. Cilj testiranja nije da dokaže BILO ŠTA već da smanji RIZIK DA SOFTVER NE RADI na prihvatljiv nivo. Cilj testiranja je pokazati da softver radi.1. Bottom-up integracija b. gde svaka komponenta pripada nekom sloju dizajna. IDENTIFIKACIJA GREŠAKA (ERRORS)( Provera svih test-izlaza i dokumentovanje rezultata. Top-down integracija c. prolazak kroz kod ii.4. Troslojna – sendvič integracija f. moguće je ići odozdo nagore ili kombinovati oba pristupa. Navedite osnovne faze u razvoju pojma testiranja softvera prema Borisu Bajceru. inspekcija koda b. Šta se podrazumeva pod pojmom TESTIRANJE UNIT-a? Testiranje UNIT-a je testiranje koje se sastoji od sledećih koraka: a. Ne postoji razlika između testiranja i debugiranja. Modifikovana sendvič integracija . FAZA .c.3. Postoje sledeće integracije: a. Ako se ne izoluje nijedna greška PROVERITI KOMPLETNOST SKUPA TEST-PODATAKA!) d. Provera koda i. automatsko dokazivanje teorema 8.0.2.) ii. FAZA . Cilj testiranja je POKAZATI DA SOFTVER NE RADI! FAZA . FAZA . bez debugiranja testiranje nema smisla. Testiranje nije čin. Big-bang integracija e. To je mentalna disciplina koja rezultira softverom niskog rizika. Šta se podrazumeva pod pojmom INTEGRACIONO TESTIRANJE? Kod integracionog testiranja sistem se posmatra kao hijerarhija komponenti. formalne tehnike (Ignorišu strukturu i sintaksu programskog jezika. Moguće je početi od vrha i napredovati na dole tokom testiranja. Mogu pokazati da je dizajn komponente korektan ali nemogu ništa reći o korektnosti implementacije. FAZA . Kakva je razlika između white-box i black-box testiranja? 7.

3. People (Ljudi) — (smatra se da pretstavlja najvažniji element) b. ODVAJANJEM LJUDI OD PROBLEMA b. Šta se podrazumeva pod pojmom INSTALACIONI TEST? 13. Dok se ova teorija odlično primenjuje u Japanu. Šta se podrazumeva pod pojmom PROJEKAT? Pod projektom podrazumevamo sveukupnost posla neophodnog za realizaciju proizvoda. RAZDVAJANJE NADLEŽNOSTI b. USREDSREĐENJEM NA INTERESE A NE NA POZICIJE c. 2. Project (Projekat) — (sveukupnost posla neophodnog za realizaciju proizvoda) .9. Šta se podrazumeva pod pojmom FUNKCIONALNO TESTIRANJE? 10. formiranja WIN-WIN situacija prema Wteoriji upravljanja? a. Koji su osnovni problemi u primeni Z'teorije upravljanja? Osnovni problem je u tome što se ova teorija ne može svud primeniti. INSISTIRANJEM NA OBJEKTIVNIM KRITERIJUMIMA d. Koja su četiri osnovna načina. Koji su osnovni problemi u primeni Y-teorije upravljanja? Osnovni problemi su: rešavanje sukoba i koordinacija aktivnosti. PRONALAŽENJEM OPCIJA OD OPŠTE KORISTI 6. STALNO POBOLJŠAVANJE 7. Process (Proces) — (skup aktivnosti i zadataka koje je potrebno sprovesti) d. sveobuhvanost i podrška specifičnostima. kod zapadnih zemalja veoma teško prolazi. ova teorija je jako vezana za mentalitet određene grupe naroda. OBUHVATANJE f. Da li mehanizam nasleđivanja olakšava proces testiranja? 14. Zbog čega polimorfizam otežava testiranje objektno konstruisanog softvera? Upravljanje softverskim projektom 1. Šta se podrazumeva pod pojmom TESTIRANJE PERFORMANSE? 11. PROJEKTOVANJE PRI NEODREĐENIM CILJEVIMA d. Na kojim osnovnim postavkama se bazira COSMOS-teorija upravljanja? a. Product (Proizvod) — (softver koji je potrebno razviti) c. Moguće rešenje za ovaj problem: razvoj specifične kulture u sklopu kompanije. KOEVOLUCIJA c. Šta se smatra osnovnim nedostatkom teorije naučnog upravljanja Frederika Tejlora? Osnovni nedostatak predstavlja njen loš efekat na duge staze (potiskuje kreativnost. 5. prilagodljivost). Šta se očekuje od teorije upravljanja softverskim projektom? Očekuje se: jednostavnost. Koja četiri elementa karakterišu proces upravljanja projektom? a. 4. Tačnije. Šta se podrazumeva pod pojmom TEST PRIHVATANJA? 12. 8. POTVRDA e.

Koja je uloga rukovodioca softverskim prokjektom? Rukovodioc projekta treba da članove time:  Motiviše (Sposobnost da ohrabri ( “pogura” ili “povuče”) članove tima tako da oni daju sve od sebe)  Organizuje (Sposobnost primene postojećih ili smišljanja novih postupaka za transformaciju osnovnih ideja u proizvod)  Daje ideje i inovacije (Sposobnost podsticanja kreativnosti članova tima u uslovima ograničenja koja nameće izrada predmetnog softverskog proizvod) .9.