Kapitalizam kao religija

Walter Benjamin

1921.

Sadraj
Kapitalizam kao religija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Benjaminove radne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
O tekstu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3
4
5

Kapitalizam kao religija

Kapitalizam se moe posmatrati kao religija, to jest, kapitalizam u sutini nastoji da odgovori na
iste brige, strepnju i nemir na koje je ranije pokuavala da odgovori takozvana religija. Dokazivanje
religiozne strukture kapitalizma ne samo neke religiozno uslovljene strukture, kao to je mislio
Veber,1 ve sutinski religioznog fenomena i danas odvlai mnoge u beskrajne, uoptene rasprave.
Ne moemo precizno iscrtati mreu u koju smo upleteni. Ipak, posle izvesnog vremena, moemo je
bolje sagledati.
Ali, ve sada moemo uoiti tri karakteristike religiozne strukture kapitalizma. Prvo, kapitalizam je
isti religiozni kult, moda najekstremniji koji je ikada postojao. U njemu, sve dobija smisao samo kroz
direktan odnos prema kultu: on nema neku posebnu dogmu, neku posebnu teologiju. On utilitarizmu
daje njegovu religioznu nijansu.
Ta konkretizacija kulta povezana je s drugom karakteristikom kapitalizma: neprekidnim trajanjem
kulta. Kapitalizam je oboavanje kulta sans rve et sans merci (bez sna i bez milosti). U njemu nema
radnih dana, nema nijednog dana koji ne bi bio njegov praznik, u najstranijem smislu, utoliko to
svakog dana, svaki vernik mora predano izvoditi celu svetu pompu.
Tree, to je kult koji naglaava oseanje krivice (dug).2 Kapitalizam je verovatno prvi sluaj kulta
koji poiva na krivici, a ne na iskupljenju. Tako se taj religiozni sistem naglavake baca u bujicu ireg
kretanja. Ogromno oseanje krivice, koje ne moe nai iskupljenje, okree se kultu, ne zato da bi se
oslobodilo krivice (duga) ve da bi je uinilo optom, da bi je zakucalo u svest i na kraju, i iznad svega,
ukljuilo i boga u tu krivicu, da bi ga konano zainteresovalo za iskupljenje (osloboenje od duga).
Prema tome, iskupljenje se ne moe oekivati od samog kulta, niti od reforme te religije, koja mora
zadrati neke stabilne oslonce, ali ni od njenog poricanja. U korenu kapitalizma kao religioznog pokreta, do samog kraja, do konanog inficiranja boga oseanjem krivice, nalazi se tenja za osvajanjem
sveta obuzetog oajem, koji je zapravo njegova potajna nada. Odatle istorijska posebnost kapitalizma:
religija vie nije obnova bivstvovanja ve pre njegovo potpuno unitenje. Od tog irenja oaja, ija
bi religija trebalo da obuhvati ceo svet, oekuje se spasenje. Transcendentnost boga se uruila, ali on
nije mrtav. On se povukao u sudbinu ljudi. Taj prolazak planetarnog oveka kroz kuu oaja i apsolutno usamljeniki karakter njegovog puta jeste onaj etos koji opisuje Nie. Taj ovek je bermensch,
Natovek, prvi koji je spoznao kapitalistiku religiju i poeo da je ostvaruje.
etvrta karakteristika (religiozne strukture kapitalizma) jeste da njen bog mora ostati skriven i
da mu se moe obratiti tek kada njegovo oseanje krivice dostigne vrhunac. Kult se oboava pred
nezrelim boanstvom, pri emu svaka slika, svaka ideja ugroava tajnu njegove nezrelosti.
Frojdova teorija takoe se nalazi u vlasti svetenika tog kulta. Njena ideja je duboko kapitalistika.
Potisnuta, grena mata, kao analogija kapitala to bi tek trebalo rasvetliti kojem pakao nesvesnog
mora plaati kamatu.
Ta religiozna kapitalistika misao se na velianstven nain razreava u Nieovoj filozofiji. Ideja o
Natoveku ne izmeta apokaliptiki skok u preobraanje, iskupljenje, proienje ili pokajanje, ve
u naizgled neprekidno, ali ipak rastrzano, isprekidano intenziviranje. Zato su intenziviranje i razvoj
neuskladivi s naelom non facit saltum (bez naglih skokova, od izreke, Priroda ne pravi nagle skokove; prim. prev.). Natovek je stigao na odredite, a da se nije morao promeniti; to je istorijski ovek
koji se direktno uspeo na nebesa.
Nie je tvrdio da religiozno oseanje krivice izvire upravo iz tog provaljivanja u nebesa, iz njihove
sve potpunije humanizacije i da se tako odrava. Slino tvrdi i Marks: nepreobraeni kapitalizam
1

Max Weber, Die protestantische Ethik und der Geist des Kapitalismus, 1905. Protestantska etika i duh kapitalizma, Logos,
Sarajevo, 1989; Mediterran Publishing, Novi Sad, 2011.
2
Schuld znai i dug (pored krivice ili greha); Verschulden, (finansijski) duan i (moralno) kriv.

postaje socijalizam s prostom i sloenom kamatom, kao funkcijama krivice (treba uoiti demonsku
dvosmislenost tog koncepta).3
Kapitalizam je religija svedena na ist kult, bez dogme. Kapitalizam se razvijao parazitski na telu
zapadnog hrianstva ne samo kalvinizma, ve, kao to bi trebalo pokazati, i ostalih ortodoksnih
hrianskih struja tako da je na kraju istorija hrianstva postala istorija njegovog parazita kapitalizma. Treba uporediti svetu ikonografiju raznih religija i onu s novanica razliitih zemalja; uoiti
duh koji govori kroz njihovu ornamentaciju.
Zabrinutost (strepnja): mentalna bolest svojstvena kapitalistikoj epohi. Duhovna (ne i materijalna) beznadenost siromatva, vagabundizma prosjaenja monatva. Stanje toliko beznadeno da
postaje krivica. Zabrinutost je indeks te krivice zbog oseanja beznadenosti; ona izvire iz straha od
gubitka nade, koja potie od zajednice, ne od individualno-materijalnog.
Hrianstvo iz vremena reformacije nije podstaklo pojavu kapitalizma (Weber) ve se pre i samo
pretvorilo u kapitalizam.
Metodoloki bi bilo korisno prvo istraiti na koje je sve naine novac tokom istorije usvajao elemente mita sve dok od hrianstva nije preuzeo dovoljno mitskih elemenata da bi stvorio sopstveni
mit.
Veza kapitalizma s dogmom o prirodi znanja koje je zbog svog karaktera za nas u isti mah oslobaajue i ubistveno. Krajnji ishod je osloboenje i ruiniranje znanja.
Naem razumevanju kapitalizma kao religije moe doprineti i ako zamislimo da je prvobitni paganizam morao poimati religiju ne kao neki vii moralni interes, ve na najneposredniji praktian nain
da je sigurno bio svestan svoje idealne ili transcendentne prirode, kao i dananji kapitalizam, ali
da je na nevernike ili pripadnike druge vere u svojoj zajednici gledao isto kao to moderna buroazija
gleda na one koji ne zarauju.
Valter Benjamin, 1921.

Benjaminove radne napomene

(U izdanju iz Benjaminovih Sabranih dela, ove napomene su grupisane na dva mesta, izmeu pasusa,
unutar glavnog dela skice, prosto kao podsetnici.)
Kapitalizam i pravo (Recht). Paganski karakter prava. (Georges) Sorel: Rflexions sur la violence, str.
262. (1919)
Prevazilaenje kapitalizma kroz lutanje (Wanderung). (Erich) Unger: Politik und Metaphysic, S44
(1921).
(Bruno Archibald) Fuchs: Struktur der kapitalistischen Gesellschaft, o. . (?) (Der Geist der brgerlichkapitalistischen Gesellschaft, 1914)
Max Weber: Ges. Aufstze zur Religionssoziologie, 2 Bd, 191920.
Ernst Troeltsch: Die Soziallehren der ehr. Kirchen und Gruppen (Ges. W. I. 1912)
Obavezno pogledati Schnbergovu bibliografiju za II.
Gustav Landauer: Aufuf zum Sozialismus, str. 144. (1911, 1919)
Wergeld (ili Wergild, ovekova cena ili cena ljudskog ivota, kao i svakog dela vlasnitva, u staroj
Franakoj, koja se isplaivala porodici ili gospodaru, ili raunala kao dug, u sluaju ubistva, smrti,
itd.; prim. prev.) Leksikon dobrih dela (Thesaurus der guten Werke) Svetenikova plata kao dug
Pluton kao bog bogatih.
Adam Mller, Reden ber die Beredsamkeit (Govori o elokvenciji), 1816, str. 56ff.
3

Benjamin se osvre na dvostruko znaenje nemake rei Schuld (krivica, dug), kao to je navedeno u f. 2.

O tekstu
Odlomak iz Kritike biografije (2014)
Vreme koje je Benjamin proveo u Hajdelbergu (19211922) obilovalo je linim kontaktima. Pored
predavanja kod Gundolfa (Friedrich Gundolf), pohaao je i predavanja Karla Jaspersa, posle Hajdegera, najuticajnijeg nemakog filozofa s polovine XX veka, kao i predavanja svog starog profesora,
Hajnriha Rikerta (Heinrich Rickert) () Moda najuzbudljiviji kontakt bilo je uee u nizu veernjih
rasprava o sociologiji, koje su se odravale u domu Marijane Veber (Marianne Weber), feministike
teoretiarke i politiarke, koja je bila i udovica velikog sociologa Maksa Vebera. Benjamin se u tom
krugu isticao svojim optim doprinosom, a posebno kada je odrao pripremljeni govor u kojem je
napao psihoanalizu, za koji je tvrdio da je bio praenim stalnim povicima bravo, od strane Alfreda
Vebera, mlaeg brata Maksa Vebera. Alfred Veber je bio istaknuti liberalni sociolog, koji je, kao i njegov brat, svoje ideje zasnivao na ekonomskoj analizi; u to vreme, bio je sigurno najuticajniji profesor
na drutvenim naukama u Hajdelbergu. Tokom tih meseci koje je proveo u kontaktu sa Alfredom i
Marijanom Veber, bavei se drutveno-ekonomskim pitanjima, Benjamin je napisao jedan od najspektakularnijih meu svojim brojnim kratkim tekstovima, koji su ostali samo skice i koji nikada nisu bili
objavljeni za njegovog ivota.
Kapitalizam kao religija ukazuje na temeljni uvid Maksa Vebera o religioznoj prirodi kapitalistike
radne etike, ali znaajno je to to Benjamin, jo 1921, svoju argumentaciju nije zasnovao na Veberu,
ak ni na naunom marksizmu, ve na Marksovoj analizi fetiistikog karaktera kapitalistike robe,
iz Kapitala. Benjamin tvrdi da je kapitalizam moda najekstremniji meu svim religioznim kultovima, koji poiva na isto psiholokom odnosu prema fetiiziranim objektima. Lien uenja ili teologije,
taj kult se odrava jedino kroz neprekidno izvoenje svojih obreda kupovine i potronje. A za Benjamina, ta reinvencija vremena kao praznika bez kraja, ironino aktivira najpogubniju posledicu
kapitalizma: oseanje krivice-duga, koje postaje univerzalno.4 To utiskivanje krivice-duga ne vodi u
reformu bivstvovanja ve u njegovo potpuno unitenje. Od tog irenja oaja, ija bi religija trebalo
da obuhvati ceo svet, oekuje se spasenje. Jo uvek ne moemo govoriti o nekom benjaminovskom
marksizmu, ali ovaj poslednji izraz romantinog antikapitalizma, koji je obeleio prve decenije XX
4

Evo i jedne redakcijske napomene, kao priloga za eventualnu raspravu. U kapitalizmu, kao i u svim drutvenim formacijama koje su mu prethodile, a koje su ve uvele instituciju ekonomske ucene, ljudi moraju da rade, zato to ivot
kota, kao da su nekome neto duni. Ta bizarna situacija, iza koje stoje sasvim konkretni interesi, onda se, u nedostatku bilo kakvih racionalnih argumenata, pravda celim arsenalom viih ciljeva ili instanci: Prirodom, Sudbinom, Progresom,
Boljitkom, Istorijom, ak i Bogom. Onima koji iz bilo kog razloga ne uestvuju u obezbeivanju novca (prihoda), kao
strogog uslova opstanka, ili koji to ne uspevaju u dovoljnoj meri, usauje se oseanje krivice, preti im radikalno odbacivanje, koje malo ko moe psiholoki da podnese, itd. Ali, nismo duni. Celo zdanje ekonomije ili politike ekonomije, kao
glavne nauke tog kulta ukljuujui i marksistiki ekonomizam, nita manje opsesivan od onog buroaskog slui samo
tome da sakrije tu osnovnu injenicu: da nam nita od svega toga nije potrebno. I ne samo da nam nije potrebno, nego je
i glavna prepreka na koju ljudi nailaze u pokuajima da svoju aktivnost i inventivnost, koji su sada samo rad, ponovo
vrate u istinski racionalne okvire, na direktno bavljenje ivotnim pitanjima. Moda je i dobro to se Benjamin nije vraao
na ovu skicu, makar ne u ovom obliku; u osnovi slina zapaanja, doslovno e eksplodirati u Pasaima (19271940), na
briljantan nain, u zrelom obliku, u analizi raznih fantazmagorija kapitala, u periodu nagle ekspanzije nove proizvodne i
robne infrastrukture (videti tekst-buklet Pariz, prestonica XIX veka); ali, ovde je sve moglo lako da se iscrpi u spekulacijama
o nekim povrnim analogijama ili u pukoj deskripciji, to je i sam Benjamin naslutio ve u prvom pasusu. Ipak, i pored
nekih mutnih i nuno nedoreenih mesta, Benjamin uspeva da nam priredi jedan od najreih trenutaka u celoj kritikoj
literaturi, tako to jasno naglaava taj ogromni i apsurdni teret duga-krivice, koji nosimo potpuno nepotrebno i koji smo
ueni da prihvatamo kao neto prirodno, sudbinsko. Sva ta ideoloka opravdanja su u isti mah providna i delotvorna, budui
da ekonomska ucena, koja stoji iza njih, kao neumoljiva injenica koja upravlja svakodnevnim ivotom, ostaje netaknuta.
Lojalnost toj dogmi, internalizacija tog nasilja, odavno je poprimila kritine razmere, s najstranijim posledicama, po sve
nae odnose, na svim nivoima ljudskog iskustva. U tom pogledu, analogija s nekim religioznim kultom, samo drastino
redukovanim (u kulturolokom smislu, u odnosu na tradicionalne kultove), nije nimalo preterana. (AG)

veka, ostaje jedna od najintrigantnijih Benjaminovih analiza. Najvei deo fragmenta i u njega ukljuenih napomena, formulisan je akademskim jezikom; taj mali tekst je moda trebalo da poslui kao
klica za neku vrstu lanka, koji bi privukao Veberovu panju. Benjamin je tako u avgustu otiao iz
Hajdelberga, ubeen da je stvorio mesto za sebe i svoju habilitaciju na Univerzitetu U tome je, kao i
mnogo puta kasnije, u narednim godinama, pogreno procenio tu instituciju i njenu spremnost da ga
prihvati
Hauard Ajlend i Majkl V. Denings, 2014.
Walter Benjamin: A Critical Life, by Howard Eiland and Michael W. Jennings. The Belknap Press of
Harvard University Press, 2014, str. 148150.

Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright

Walter Benjamin
Kapitalizam kao religija
1921.
Walter Benjamin, Kapitalismus als Religion, Gesammelte Schriften VI, str. 100103, 690691;
Capitalism as Religion, translated by Chad Kautzer, The Frankfurt School on Religion, eds. Eduardo
Mendieta, Routledge 2005. Takoe, Walter Benjamin, Selected Writings, 14, vol. 1, 19131926,
Capitalism as Religion, str. 288291, translated by Rodney Livingstone, Belknap Press, 1996. Walter
Benjamin: A Critical Life, by Howard Eiland and Michael W. Jennings. The Belknap Press of Harvard
University Press, 2014, str. 148150.
Preveo Aleksa Golijanin, 2010, 2015. anarhija-blok45.net1zen.com
anarhisticka-biblioteka.net