You are on page 1of 26

PSIHOLOGIJA,

2001, 1-2, 169-194

UDK 159.923.3: 316.64


159.923 Altemejer B.
159.923.3.075

Specifikacija elemenata autoritarnosti


u modelu Boba Altemejera
NEBOJA PETROVI
Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd

U ovom radu prikazane su osnove modela desniarske autoritarnosti koji je razvio Bob
Altemejer. On pod "desniarskom autoritarnou" podrazumeva kovarijaciju tri klastera
stavova kod osobe: autoritarnu submisivnost, autoritarnu agresivnost i konvencionalizam.
Fraza "desniarska" nema politiku ili ekonomsku konotaciju ve je autor vezuje za
postojee, uspostavljene autoritete.
Za razliku od Berklijske teorije, Altemejer objanjenje nastanka autoritarnosti i povezanost
navedenih klastera stavova ne nalazi u psihodinamskoj teoriji nego u teoriji socijalnog
uenja.
Empirijski deo je ukljuivao specifikaciju tri elementa koji ine autoritarnost.
Uzorak je inilo 316 ispitanika, razliitog pola, zanimanja i starosnih doba.
Rezultati pokazuju da tri klastera stavova objanjavaju veliki procenat varijanse skale u
celini i da su korelacije skale i pojedinih mera submisivnosti, agresivnosti i
konvencionalizma uglavnom relativno visoke.
Kljune rei: autoritarnost, submisivnost, agresivnost, konvencionalizam.

Jedna od najuticajnijih studija u oblasti socijalne psihologije jeste svakako


studija Autoritarna linost, grupe istraivaa sa Berklijskog univerziteta u
Kaliforniji, najvie citirana kao studija Adorna i saradnika. Jo poznatija i uticajnija
je njihova F skala za merenje implicitnih antidemokratskih tendencija ili potencijala
za faizam. Meutim pored te nesumnjive uticajnosti, injenica je i da su upuivane
mnogobrojne i raznovrsne kritike, kako konceptualizaciji pojma autoritarnosti, tako
i skali, i da je bilo brojnih, vie ili manje uspenih pokuaja, od strane razliitih
autora da se neke stvari izmene, dopune i preprave. Neke kritike bile su usmerene na
metodoloke probleme, pre svega na injenicu da su svi

169

N. Petrovi

ajtemi pravljeni tako da slaganje sa njima ukazuje na vee prisustvo ispitivane


osobine, drugima je smetao psihoanalitiki teorijski pristup, trei su imali ideoloke
zamerke, itd. Meu poznatija kritika razmatranja i revizije svakako spadaju
pokuaji Ajzenka (Eysenck, 1954), Rokia (Rokeach, 1960) i drugih.
Prvo istraivanje u nas u kome je upotrebljena F skala bilo je istraivanje
koje su sproveli Rot i Havelka (1973) u kome su dobijeni veoma visoki skorovi,
neki od njih su bili i meu najviim ikad dobijenim u svetu. I ovi autori kritikuju F
skalu, time to su praktino osporili njenu validnost za nae uslove, jer F skala, po
njima, meri tradicionalne (pre svega patrijarhalne) stavove, vrednosti i uverenja, a
ne individualne, duboke crte linosti, kao to su tvrdili Adorno i saradnici. Neke
tvrdnje su, po njima, za nae uslove truizmi, dok na drugim nai ispitanici imaju
nie skorove (npr. o natprirodnim silama). To diferencijalno reagovanje, znak je, po
Rotu i Havelki, da nije re o jednoj optoj i jedinstvenoj osobini, ve o uverenjima
koja su rairena u odreenoj kulturi, a posebno meu osobama koje nemaju
dovoljno iroko obrazovanje.
Jedan od autora koji je razvio novu konceptualizaciju autoritarnosti i merni
instrument jeste Bob Altemejer. Njegov pristup, iako je u nekim pogledima
ogranien, u najnovijim radovima iz ove oblasti smatra se iskorakom unapred i
poboljanjem postojeeg stanja. Na poetku moram istai i to da on nije teio, kao
recimo Roki, da pronae neku "optu autoritarnost" ve je pre svega eleo da
konstruie jednu balansiranu skalu, sa dobrim psihometrijskim performansama i da
u objanjenju porekla autoritarnosti zaobie psihoanalitiku teoriju.
U predgovoru njegovoj drugoj knjizi (Altemeyer, 1988), za koju je autor
dobio nagradu Amerike asocijacije za napredak nauke za istraivanje u
bihevioralnim naukama, M.B. Smith daje prave hvalospeve njegovom radu. "Ja ne
znam nikoga ko mu je ravan u psihologiji. On je izveo zadivljujue veliki
istraivaki projekat sam, sopstvenim rukama... sa minimalno novca i maksimalno
mozga... kao proizvod njegove marljivosti i genijalnosti."
Ostali kritiari (po Stone, 1993) pokazali su zadovoljstvo to je "razvijena
skala koja je korigovala glavne nedostatke F skale: skala desniarske autoritarnosti
SDA, kako se zove Altemejerova skala, balansirana je, pouzdana i validna u
kontekstu autorovih ekstenzivnih istraivanja. Takoe, ona je zasnovana na
uproenoj teoriji koja ne govori o projekciji, sujeverju ili anti-introspekcionizmu,
pojmovima reflektovanim u ajtemima F skale koji su nastali iz psihoanalitikih
korena." Najotriju kritiku je uputio Ajzenk (Eysenck, 1982 prema Stone, 1993),
koji je naao mnogo "iskrivljavanja i greaka". Altemejeru je, pre svega zamerio to
je zanemario leviarsku autoritarnost. Ostali kritiari su postavljali pitanja o
navodnoj superiornosti SDA nad F skalom. Najdetaljnije je to pitanje evaluirao
Meloen (Meloen et al, 1996) koji je pokazao da su skale F, SDA i NGAS (Nova
generalna skala autoritarnosti Gerde Lederer) ujednaene kako po pouzdanosti, tako
i kao prediktori, na primer preferencija prema desniarskim partijama. Meloenova
studija ukazuje na blagu nadmo SDA nad F skalom, ali razlika nije tako velika da
bi F skalu mogli smatrati nevalidnom ili beskorisnom (kakvom je smatra Altemejer).

170

Specifikacija elemenata autoritarnosti u modelu Boba Altemejera

Definicija desniarske autoritarnosti


i njena elaboracija
Pod "desniarskom (right wing) autoritarnou" RWA1 (SDA), Bob
Altemejer (Altemeyer, 1996) podrazumeva kovarijaciju sledea tri klastera stavova
kod osobe:
1. Autoritarna submisivnost visok stepen submisivnosti prema autoritetima
koji su percipirani kao uspostavljeni i legitimni u drutvu u kome osoba ivi.
2. Autoritarnu agresivnost opta agresivnost, usmerena protiv razliitih
osoba, za koje su percipirane kao objekti sankcionisani od strane
uspostavljenih autoriteta.
3. Konvencionalizam visok stepen privrenosti drutvenim konvencijama
koje su percipirane kao potvrene (odobrene) od strane drutva i
ustanovljenih autoriteta.
Kao to se i iz definicije moe naslutiti, autor veoma diskutabilno odreenje
"desniarska" ne vezuje za neki politikoloki smisao (npr. liberalizam
konzervativizam), niti za ekonomski (odnos prema tritu, vlasnitvu), ve mu, kako
sam istie daje jedno novo, sociopsiholoko znaenje, gde desnicu vezuje za
uspostavljene, etablirane autoritete, za vlast. U tom smislu desniarski autoritarci su
i oni koji poseduju tri navedena klastera stavova u recimo komunistikim
diktaturama, koje se tradicionalno smatraju leviarskim.
Kovarijacija tri klastera stavova jeste centralna za definiciju. Ljudi koji su, na
primer, izrazito submisivni prema uspostavljenim autoritetima i koji su veoma
konvencionalni, ali koji nisu agresivni prema "odobrenim ciljevima", ne mogu biti
smatrani desniarskim autoritarcima po Altemejeru. Samo sva tri klastera stavova
jesu neophodan i dovoljan uslov za psiholoki konstrukt koji je on razvio.
Pod "klasterom stavova" Altemejer podrazumeva orijentacije da se odgovara
na isti nain na odreene klase stimulusa (naime, na ustanovljene autoritete,
sankcionisane ciljeve i drutvene konvencije). Podvui u ovde da orijentacija da se
odgovara nije ista stvar to i sam odgovor.
Osnovni problem koji je podstakao Altemejera da se bavi ovim problemom je
da moda postoji veliki potencijal za prihvatanje desniarskog totalitarnog vostva
pre svega u zemljama Severne Amerike (SAD i Kanada).

1 Altemeyer pie u jednom veoma nekonvencionalnom stilu, ubacujui esto aljive opaske.
Tako navodi i sluaj kada ga je jedan psiholog Frojdovske orijentacije pitao da li mu je moda srednje
ime William ili Winfred. On je pretpostavio da je Altemejer nazvao skalu po sebi, npr. Robert William
Altemeyer. Altemejer je, ne bez cinizma, primetio, da moda u tome ima istine jer mu je uvek bila elja
da mu srednje ime bude Walter. U stvari ono je Anthony, to objanjava zato je u poetku svoju skalu
bio nazvao Right-Arm Authoritarianism Scale!

171

N. Petrovi

Da ove sumnje nisu bez osnova jasno potvruje analiza Jana Oberga (Oberg, 1999), direktora
Transnational Foundation iz vedske. On pronalazi zapanjujue sutinske podudarnosti
izmeu ponaanja vodeih zapadnih drava tokom NATOovog bombardovanja Jugoslavije
1999. godine i odlika faizma. Slinosti naravno nisu sadrajne nego formalne prirode.
Jedna od osnovnih karakteristika nacizma bila je nepotovanje slabijih i proslavljanje
snage, moi i heroizma. Snani treba da vladaju nad Slabima. Dobar/Jak ima pravo, ili
Bogom-dan autoritet, da kontrolie ili iskoreni Zle/Slabe koji zasluuju samo prezir.
Snani nose teret civilizacijskih vrednosti, rtvuju se i ine herojska dela, u ime vieg
principa zakona dobra. Stoga oni nisu nikada odgovorni za svoja dela; oni imaju vii
mandat i iznad su uobiajenog zakona. Oni koji izvravaju naredbe voe su takoe
osloboeni odgovornosti, bez obzira kakvo zlodelo ine dokle god im je cilj da unite
Zlo i uspostave ili vaspostave Dobro.
Voa i vodea nacija vide sebe kao izuzetne, kao odabrane od Boga da stvore (obnove)
Raj na zemlji. Lina odgovornost se ne odnosi na to ta je dobro a ta loe, ve je
odgovornost u tome da se minuciozno izvri Misija. Posebno je vano da su agresija i
idealizam stopljeni u jedno: mi inimo to to inimo za dobro oveanstva, ne sudite nama
na nain koji mi sudimo njima, jer su nai motivi plemeniti a njihovi zli to dozvoljava
zloincu da bude vien kao heroj.
Ovi elementi projekcije verovatno su svojstveni svim stranama u svakom ratu (i mnogima u
miru), ali ovde posebno naglaavam jednu stranu u prilog Altemejerove zabrinutosti da
ak i u najrazvijenijoj demokratiji postoje elementi autoritarnosti i potencijal za
autoritarno reagovanje.

To prihvatanje u sutini je stav, stanje svesti, voljnost da demokratske


institucije budu unitene, to kod nekih ljudi moe biti i potajna pa i javna elja.
Iako je desniarska autoritarnost definisana pre kao stanje svesti nego skup
odreenih akcija, ona je jo uvek veoma opasna. Raspoloenje ljudi moe kreirati
takvu klimu u javnom mnjenju koja bi mogla biti potpora za totalitarne pokrete. Ona
moe zastraiti i naterati na povlaenje politiare, novinare, svetenike, itd. koji bi
se inae protivili represiji; a ohrabriti neke druge da na bezobziran nain krenu u
preotimanje vlasti kao to je to bilo u Italiji 1922. ili u Nemakoj 1933. godine.
Ovo ne znai da ozbiljne pretnje ljudskoj slobodi i demokratskim odnosima u
drutvu mogu doi samo od radikalne politike desnice. Istorijsko iskustvo pokazuje
da totalitarizam dolazi sa raznih strana. Meutim sumnjivo je da "autoritarci" kako
su ovde definisani postoje na levici, posebno u kulturnim specifinostima gde je
razvijen ovaj model. Radikalne leviare na zapadu koji ponekad pripadaju i raznim
teroristikim grupama moemo nazvati dogmatinima, doktrinarnima, fanaticima,
itd; ali oni nikako nisu submisivni prema uspostavljenim (a ni ostalim) autoritetima,
niti drutvenim konvencijama.

172

Specifikacija elemenata autoritarnosti u modelu Boba Altemejera

Submisivnost
Pod submisivnou prema onima koji su percipirani kao ustanovljeni
(established) autoriteti autor podrazumeva opte prihvatanje njihovih izjava i akcija
i optu spremnost da se ispune njihova uputstva i da se pridrava njihovih naredbi
bez daljih podsticaja.
Desniarski autoritarci smatraju da se autoritetima treba verovati u relativno
velikom stepenu i da oni zasluuju poslunost i potovanje. Oni veruju da su ovo
vane vrline kojima decu treba uiti i da je, ako deca skrenu od tih principa,
roditeljska dunost da ih vrate na pravi put. Autoritarne osobe obino dozvoljavaju
veoma malu slobodu ljudima da kritikuju autoritete. Oni veruju da zvaninici znaju
ta je najbolje i da kritiari nisu u pravu. Kritikovanje autoriteta smatraju razdornim
ii destruktivnim, motivisanim zlobnim ciljevima i eljom da se izazovu problemi.
Autoritarne osobe obino se ne oseaju ugroenim od strane uspostavljenih
autoriteta; ta vie, one se oseaju sigurnijim to su autoriteti stroi. Odobravaju
cenzurisanje i nadgledanje zvaninih organa smatrajui da ispravan, poten ovek
nema ta da krije, ve da se tome protive samo oni koji znaju da su neto zgreili.
Smatraju i da zvanine vlasti do izvesnog stepena imaju inherentno pravo da
odluuju o sopstvenom postupanju, ukljuujui i krenje zakona koje su doneli za
nas ostale.
Pod "shvaenim uspostavljenim autoritetima" Altemejer podrazumeva one
ljude u drutvu za koje se obino smatra da imaju opti legalni ili moralni autoritet
nad ponaanjem drugih. Neiji roditelji (barem tokom detinjstva), religijski
zvaninici, graanski zvaninici (policija, sudije, efovi vlada) i stareine u vojsci
obino su oznaeni kao uspostavljeni autoriteti. Psiholoki eksperimentatori,
poslodavci, ak i vozai autobusa, i mnogi drugi takoe imaju legitiman autoritet u
odreenim situacijama, ali je njihova mo u mnogo veem stepenu ograniena i
situaciono specifina.
Desniarska autoritarna submisivnost nije apsolutna niti automatska. Kao i
svi drugi ljudi i autoritarne osobe mogu se usprotiviti naredbama "odozgo", mogu
nekada i ne prihvatiti te naredbe, ali e ih prihvatati mnogo ee nego to to ine
neautoritarni. Takoe, razliiti konkretni autoriteti ne zahtevaju jednak stepen
potovanja i poslunosti.
Agresivnost
Pod agresivnou Altemejer podrazumeva namerno povreivanje nekoga.
Povreda moe biti fizika ozleda, psiholoka patnja, finansijski gubitak, socijalna
izolacija ili neko drugo negativno stanje koje se obino ljudi trude da izbegnu.
Agresivnost je autoritarna kada je povezana sa uverenjem da je zvanini autoritet
doputa ili da e pomoi da se takav autoritet odri.

173

N. Petrovi

Predispozicija za takvu agresivnost ne znai da e autoritarni uvek delovati


agresivno kad god im se prui prilika. Strah od osvete moe ih zaustaviti. Takoe u
veini kultura postoje izrazite drutvene i zakonske zabrane koje autoritarni potuju
jer su i konvencionalni. Tada ulogu igra percepcija autoritarnih sankcija, koja je
vana jer inhibira agresivne impulse.
Autoritarne osobe su predisponirane da kontroliu ponaanje drugih preko
kanjavanja. Oni zagovaraju fiziko kanjavanje tokom detinjstva i u daljem
periodu. Oni negoduju zbog popustljivih sudija i smatraju da e ublaavanje kazni
dovesti do ohrabrivanja kriminalaca, prema kojima oseaju odvratnost i gaenje, da
nastave da kre zakone. Oni se takoe snano zalau za ouvanje smrtne kazne i sve
u svemu, postoji jedna "starozavetna" strogost u njihovom pristupu ljudskom
ponaanju. Oni smatraju da je prekraj zakona veoma ozbiljan prekraj i veruju da
e kazna pomoi prekriocima da se poprave, i ne kriju svoja pozitivna oseanja
kada je kanjen neko ko je uinio neto loe.
Cilj autoritarne agresije moe biti svako, ali najee su to oni koji se po
neemu razlikuju od nas, najee manjinske grupe (ali ne samo oni). Zato treba
oekivati da desniarska autoritarnost korelira sa etnikim i rasnim predrasuda ma,
jer su takve predrasude konvencionalni ispust za agresivne impulse. Autori tarni
veruju da odreeni autoriteti odobravaju ove predrasude, i oni veruju da su neke
grupe zaista opasnost za uspostavljeni drutveni poredak. Dakle agresivnost u
predrasudama moe biti autoritarnog porekla, ali to nikako ne znai da se sve
predrasude mogu povezati sa autoritarnou, a jo manje biti uzrokovane njome, kao
to je isticano u Berklijskom istraivanju.2
Iako su drutveno devijantne grupe i nacionalne manjine najlaki ciljevi
autoritarne agresivnosti, rtve mogu biti i drugi. Autoritarna osoba e verovatnije
nego neautoritarna napasti i konvencionalnu osobu ako to zahteva autoritet. Ta mo
autoriteta da usmeri neprijateljstvo prema bilo kom cilju poveava opasnost od
autoritarne agresivnosti u jednom drutvu.
Konvencionalizam
"Konvencionalno je ono to se zasniva na konvenciji, koje odgovara
sporazumu, pogodbi; ugovorno, dogovoreno, uobiajeno, to se dri primljenih navi
ka i obiaja." (Vujaklija, 1980.)
Desniarski (RWA) konvencionalizam je kodeks kako ljudi treba da deluju, a
ne kako to ine. Kodeks je konvencionalan zbog toga to je zasnovan na

2 injenica je da je najpoznatija i najuticajnija studija o autoritarnosti Autoritarna linost


nastala pre svega u pokuaju da se objasni antisemitizam. Meutim, Raden u jednom novijem
istraivanju (1999) u SAD pokazuje korelacionom i faktorskom analizom da je povezanost izmeu mera
antisemitizma i autoritarnosti (merene skraenom verzijom F skale) slaba i zakljuuje da je veoma
umanjena uloga antisemitizma u autoritarnom sindromu. Ovo je jo jedan dokaz dijalektike prirode
koncepta autoritarnosti, kakvim su ga i zamislili prvi istraivai.

174

Specifikacija elemenata autoritarnosti u modelu Boba Altemejera

dugoj tradiciji i obiajima, a ne zbog toga to zaista opisuje kako se ponaa veina
ljudi. Uzmimo za primer odnos prema predbranom seksualnom ponaanju u koje
stupa veina ljudi ukljuujui i visoko autoritarne. Kako to smatraju prestupom ili
grehom, injenica da mnogi ljudi to ine autoritarnima samo dokazuje da ivimo u
grenom svetu.
"Pod privrenou drutvenim konvencijama podrazumevamo snano
prihvatanje i obavezivanje tradicionalnim drutvenim normama u naem drutvu",
kae Altemejer i navodi sledee konvencije: religioznost, stavove prema
seksualnom ponaanju, muke i enske uloge, potovanje zastave i himne i
shvatanje da nas nai obiaji i batina ine velikim.
Ovo ne znai da je privrenost autoritarnih osoba tradicionalnim drutvenim
normama ovekoveena i da se ne moe promeniti tokom ivota. Ali ta je privrenost
otpornija na promenu nego kod neautoritarnih, i mnogo je verovatnije da je
formirana pod uticajem autoritarnih figura nego pod uticajem ponaanja vrnjaka.
U vezi sa konvencionalnou postoji jedna stvar koja ukazuje na izvestan
stepen nedoslednosti ili bar nepotpunosti u definisanju ovog elementa kao sastavnog
dela autoritarnosti. Naime, na drugom mestu Altemejer istie da su meu
uspostavljenim tradicijama i pravilima demokratskog drutva sloboda govora,
sloboda mogunosti, pravo na odgovarajui proces, princip da niko nije iznad
zakona, tolerancija drugih, itd. Da li su oni koji prihvataju ovakve konvencije
autoritarni? Da li je moda konzervativnost isto to i autoritarnost? Altemejer
smatra da nije i daje primer konzervativaca koji su bili najvei kritiari Niksonove
Votergejt afere.
Moda bi izlaz iz ove situacije mogao biti da se definicija konvencionalnosti
proiri i da se kao u sluaju sa submisivnou i agresivnou govori o autoritarnoj
konvencionalnosti, gde bi ljudi konvencije, pravila, zakone smatrali osnovom
moralnosti. Dakle nije dovoljno utvrditi samo da li ljudi potuju ili ne potuju
konvencije, nego i razlog za to. Potovanje konvencija na niem nivou, u
Pijaeovom i Kolbergovom smislu, mogao bi biti jedan od elemenata autoritarnosti,
dok prihvatanje konvencija zato to su nastale dogovorno i to pretstavljaju najbolje
reenje za veinu ljudi ne bi trebalo da pripada polju autoritarnosti.
Ovde se namee diskusija o neemu specifinom za nae uslove, to se teko
uklapa u bilo koju priu o autoritarnosti. Naime, nije teko primetiti da veina ljudi
meu nama (koji inae dobijaju vie skorove na skalama autoritarnosti) u mnogo
manjem stepenu potuje neka svakodnevna pravila nego to je to sluaj u Engleskoj,
Nemakoj, Skandinaviji. Ovde se jednostavno ne uzimaju za ozbiljno recimo javna
upozorenja kao to su "Zabranjeno puenje", "Ne gazi travu", ne obraa se panja da
se ulica pree na mestu gde je za to odreeno, izbegava se kupovina karte u prevozu
ak i kad novac nije problem... Kuzmanovi (1987) pominje da pored poslunosti
prema vlasti u isto vreme postoji i sklonost da se vlasti podvali, da se ona prevari.
Ostaje zato otvoreno pitanje da li se potovanje pravila moe atribuirati istom
fenomenu kao i potovanje voe.

175

N. Petrovi

Kako ljudi postaju autoritarni


Najpoznatije objanjenje line autoritarnosti koje je dala Elza FrenkelBrunsvik u Autoritarnoj linosti pronalazi "faistiki potencijal" odrasle osobe u
ranom iskustvu iz detinjstva. Budue "autoritarce", predpostavlja se, podiu roditelji
koji koriste pretnje, zabrane, koji otro i arbitrarno kanjavaju nekonvencionalne
impulse. Deca potiskuju neprijateljstvo prema takvim, udaljenim roditeljima preko
reaktivnih formacija poniznog potinjavanja i nadglorifikacije. Agresija je potisnuta
i pomerena na razne tue grupe. Stoga su autoritarnost i etnocentrizam dve strane
iste medalje, skovane u nesvesnom da bi se izbeglo traumatsko kanjavanje i
zadovoljili snani autoriteti, te se tako omoguuje siguran ventil za ogromnu
mrnju.
Mada je ovo objanjenje postalo toliko raireno da je postalo malte ne
stereotip, empirijski dokazi su neuverljivi. Himan i etsli (Hyman and Sheatsley,
1954 po Samelson, 1986) su pronali mnogobrojne nedostatke u proceduri za
prikupljanje podataka i analizi Frenkel-Brunsvikove.
Desniarska autoritarnost je od strane Altemejera konceptualizovana,
ponovimo jo jednom, post hoc, nakon induktivnih empirijskih istraivanja kao
kovarijacija tri klastera stavova: autoritarne submisivnosti, autoritarne agresivnosti i
konvencionalizma. Pitanje porekla line autoritarnosti stoga se moe najprostije
postaviti kao "Kako se ovi stavovi formiraju?"
Altemejer kae da bi se veina socijalnih psihologa sloila da socijalne
stavove stiemo pre svega: a) od drugih ljudi direktnim uenjem ili modelovanjem i
b) kroz nae sopstveno direktno i vikarijsko iskustvo sa objektima tih stavova. Meu
razliitim ponuenim objanjenjima tih procesa Bandurina teorija socijalnog uenja
izgleda najkorisnija, mada Altemejer izraava sumnju da bi Bandura autoritarno
ponaanje prvenstveno objanjavao "crtom" autoritarnosti.
Teorija socijalnog uenja podrazumeva da su stavovi oblikovani
potkrepljenjima datim od strane roditelja i drugih, a takoe i potkrepljenjima
dobijenim tokom interakcije sa objektima stavova. Ali ona takoe dozvoljava,
tavie insistira, da je dosta stvari naueno imitacijom i vikarijskim potkrepljenjem.
Dalji naglasak ove teorije na nae korienje kognitivnih simbola da bi se
reprezentovali dogaaji, osobe i objekti jasno je prilagoen izuavanju stavova.
Bandura takoe dodeljuje centralnu ulogu samoevaluativnim, samoregulativnim
kognitivnim procesima, esto ukljuujui i apstraktne pojmove kao to su
pravednost, dobrota i integritet ("Ne bih nikoga nepravedno povredio"); ali on
takoe prepoznaje da ljudi "neutraliu" te procese povremeno na primer,
dehumanizujui potencijalnu rtvu: "Azijati nisu kao mi ostali". Konano, socijalna
teorija uenja prepoznaje kompleksnost ljudskog socijalnog ponaanja, istie da i
ljudi oblikuju svoju sredinu, a ne samo ona njih i poduprta je znaajnim brojem
eksperimentalnih dokaza.

176

Specifikacija elemenata autoritarnosti u modelu Boba Altemejera

Kako su ovi opti principi primenjivi u naem sluaju? Ponimo s tim da se


od roditelja prirodno oekuje da budu primarni izvori stavova prema autoritetu,
agresiji, konvencionalnosti i velikom broju drugih stvari.
Mnoge od ovih stavova roditelji namerno poduavaju i spremni su da koriste
nagrade i kazne da bi osigurali da verbalne izjave i ponaanje njihove dece budu u
skladu sa njihovim eljama. Roditelji takoe slue kao snani modeli za svoju decu,
tako da ak i ako ih ne ue sa namerom odreenim stavovima, to ine tako to ih
deca posmatraju npr. za kuhinjskim stolom i u slinim prilikama. Deca, dalje mogu
formirati stavove i kao rezultat sopstvenog direktnog iskustva sa roditeljima. Tako
stav jednog studenta prema fizikom kanjavanju, koji se javlja u SDA skali, moe
reflektovati uglavnom njegove ili njene evaluacije o sopstvenom ranijem iskustvu
koje mogu ali se ne moraju podudarati sa namerama njegovih ili njenih roditelja.
Postoji vei broj i nekih drugih osoba kojima socijalna uloga daje za pravo da
takoe poduavaju decu (izmeu ostalog i stavovima): babe i dede, drugi roaci,
vaspitai, uitelji itd. Svi oni takoe oblikuju deja miljenja, obino ne u
kontradikciji sa poduavanjem roditelja. Ovi "kvazi roditelji" mogu takoe biti
modeli koje deca imitiraju, i iskustva sa njima mogu da utiu na deje stavove na
nain koji se roditeljima moe i ne mora svideti.
ak i osobe koje dete nikada nije susrelo, kao likovi sa TV ekrana, crtai
stripova, slikovnica i slino mogu oblikovati stavove iz odreene oblasti i mogu
(bilo oni ili njihove kreacije) postati modeli za imitiranje. Heroji bajki i stripova
kasnije bivaju zamenjeni rok zvezdama, sportistima, likovima iz pria, serija i
filmova koji su esto napisani i isticani ba da bi se izrazili i oblikovali socijalni
stavovi.
Tu zatim dolaze i vrnjaci, iji se uticaj razvija sporo da bi na kraju mogao da
se poredi sa roditeljskim. Modaliteti su isti: direktni uticaj, posmatranje ponaanja
vrnjaka i njegovih posledica i sopstveno iskustvo sa vrnjacima. Kasnije se javljaju
druge odgovarajue osobe: suprunik, prijatelji, kolege i susedi i svi oni mogu da
oblikuju nae stavove o drutvenim pitanjima, kao i mi njihove.
Pored svega toga postoji uticaj ire sredine, onog to je izvan direktnog,
neposrednog iskustva. Ljudi itaju novine i asopise, prate vesti i filmove na
televiziji to sve moe da oblikuje stavove i utie na autoritarnu submisivnost,
agresivnost i konvencionalizam.
Naravno ovi izvori nemaju podjednak uticaj. Roditeljski uticaj najvei je, jer
je prvi, najdugotrajniji i oblikujui (uticaji drugih bivaju asimilovani u ono to je
ve postojee, a roditelji takoe usmeravaju, u veoj ili manjoj meri, s kim e se
dete druiti, koje e emisije gledati, itd.) Roditelji obino, u veini porodica, prosto
ue decu da se legitimni autoriteti potuju bez pitanja3 ili zbog straha od kazne.
Drugi vaniji prenosioci (odreditelji) stavova (npr. uitelji, ira porodica) obino
potkrepljuju ovakvu submisivnost. Stoga se moe oekivati da deca prili-

3 Braun je isticao da vaspitavanje dece da potuju autoritete jeste funkcionalno u porodicama iz


nie drutvene klase, da deca ne bi postala delikventi

177

N. Petrovi

no jednoobrazno veruju da ona treba da potuju autoritete u sopstvenom svetu.


Konvencionalizam moe da varira vie, zavisno od sadraja uenja "lokalnih
autoriteta" (to dalje zavisi od kulture) i ivotnih stilova; ali mala deca, sa
ogranienim kognitivnim sposobnostima i iskustvom, imaju generalno
konvencionalne stavove (Piaget, 1965) Altemejer smatra da je trei stavski klaster
autoritarna agresivnost relativno retka u detinjstvu. Meutim meni se ini da ni ona
nije tako retka ako se setimo, npr. kanjavanja lutke jer "ne slua mamu".
Desniarska autoritarnost, kako smatra Altemejer, verovatno ne biva
organizovana do adolescencije kada se u kulturama pojaava koncentracija na
pripremu deteta za odraslo doba. Deje kognitivne sposobnosti previe su
ograniene da bi mogli da razumeju mnoga pitanja iz sveta odraslih i da razviju
ograniene stavove o njima. Ovi stavovi se kristalizuju i postaju u veem stepenu
meusobno povezani tokom adolescencije stvarajui diferenciranje meu mladim
odraslim osobama od kojih su se neku godinu ranije svi slagali da autoriteti prosto
treba da budu potovani.
Roditelji i dalje mogu ostati najvaniji izvor stavova u vezi sa desniarskom
autoritarnou i tokom adolescencije, snaan je i uticaj vrnjaka, masovnih medija,
itd. Ali moda je vano isto koliko i svi ovi faktori i neposredno ivotno iskustvo
koje dobija sve vei uticaj. Do perioda kasne adolescencije tipian adolescent
upoznae razliite ljude, obii e razna mesta ili e shvatiti da ne moe nigde da ode
(to je pre sluaj u naoj zemlji), susree se sa nepravdom, predrasudama i
licemerstvom i doi u situacije za koje nekoliko godina ranije nije mogao ni da
zamisli da postoje.
Izgleda verovatno da je razvoj adolescenta pre nastavak ranijeg uenja nego
neko radikalno odstupanje. Dete, iji su roditelji naglaavali submisivnost
autoritetima, koji su naglaavali znaaj religioznosti, koji su ograniavali aktivnost,
radoznalost, koji su pokazivali neprijateljstvo prema raznim "opasnim" grupama,
ima sve anse da i samo postane autoritarna odrasla osoba. Roditelji takvog deteta
verovatno su uticali na izbor njegovih drugova, knjiga koje e itati, filmova koje e
gledati u smeru koji potkrepljuje njihov sopstveni uticaj; i dete koje je nagraivano
za submisivnost bie sklono da je prihvati, ta vie postaje zavisno od autoriteta.
Drugi roditelji pak nagrauju nezavisnost, tee jednakosti unutar porodice,
podstiu dete na ire ivotno iskustvo, nemaju dugu listu neprijatelja, toleriu
nekonvencionalne ideje i ponaanje, i uopte imaju pristup koji je pre orijentisan na
postavljanje pitanja i samostalno odluivanje nego na slepu poslunost.
Iako su ovo neki idealni tipovi, dok se veina nalazi negde izmeu, moe se
rei da e ivotno iskustvo ovih dveju grupa dece biti prilino razliito. Oni e imati
razliite reakcije i razliit odnos prema arogantnim nastavnicima u koli, prema
seksualnim impulsima, esto e izabirati da itaju razliite knjige i gledaju razliite
filmove, razliito e, ak esto dijametralno suprotno, interpretirati drutvene
dogaaje... Konano, bie na razliitim krajevima skale desniarske autoritarnosti.

178

Specifikacija elemenata autoritarnosti u modelu Boba Altemejera

Izmeu ove dve krajnosti nalazi se mnotvo nijansi. Veina roditelja zahteva
potinjavanje kada su sami u pitanju, ali u izvesnim granicama, poveavaju
toleranciju prema nezavisnosti kako dete postaje starije. Mnogi roditelji mogu da
ue dete da se plai i da bude neprijateljski raspoloeno prema odreenim grupa ma,
ali obino ne prema previe grupa i ti stavovi nisu povezani sa samoispravnou.
Veina roditelja eli i izvestan konformizam prema drutvenim konvencija ma ali
dozvoljavaju i manja odstupanja. Sve ove tendencije vodie dete ka prosenim
nivoima autoritarnosti u odraslom dobu.
Do prosenog nivoa autoritarnosti mogu dovesti i razliiti naini
socijalizacije, od strane razliitih agenasa.
Veoma je znaajan i uticaj linog iskustva. ak i ako je roditeljski uticaj i
uticaj drugih osoba na vie dece veoma slian (npr. kod brae i sestara u jednoj
porodici) oni mogu razviti razliite nivoe autoritarnosti zahvaljujui linom
iskustvu. Neka deca imaju drugove na koje roditelji ne gledaju sa simpatijama, drugi
itaju "zabranjenu literaturu" ispod korica udbenika, neki mogu imati lo tretman u
koli od strane nastavnika, mogu sresti ljude koji se ne uklapaju u postojee
stereotipe kojim su ih uili, itd.
Nema razloga za oekivanje da je nivo line autoritarnosti odreen jednom za
svagda u recimo 18 ili 20 godina. Obrazovanje i prihvatanje statusa odraslog mogu
dalje da razviju organizaciju stavova. Menjaju se odnosi sa roditeljima, stiu se novi
prijatelji, menjaju se uloge (posebno je znaajna promena kad neko postane
roditelj), menja se svet i odnosi u njemu. Ljudi mogu da se menjaju doklegod su
mogua nova iskustva, dokle god se pojavljuju novi modeli.
Dramatine pojave kod nas su postale uobiajene, meutim ak i kad su retke
i uz predpostavku da teimo da nova iskustva interpretiramo u svetlu naih
postojeih uverenja i te male promene koje su uvek mogue, mogu se tokom
dueg vremena akumulirati.
Rot i Havelka (1973) takoe ukazuju na mogunost da se kod F skale pre radi
o nauenim uverenjima koja su rairena u odreenoj kulturi nego o dubokim
dispozicijama. Rot ak eksplicitno kae "Nama izgleda da je pre svega re o
uverenjima koja su karakteristina za pojedine sredine a koja su prvenstveno
usvojena direktnim socijalnim uenjem."
Kuzmanovi (1987; 1995) navodi dva izvora autoritarnosti. Pored pomenutog
tradicionalnog sistema uverenja i obrazaca ponaanja, on navodi kao drugi
boljeviku politiku kulturu naglaavanje kulta voe, hijerarhije, discipline,
poslunosti, monolitizma, koja se na specifian nain spojila sa prvo pomenutim
tradicionalnim obrascima, stvarajui nekakav politiki amalgam. Uspostavljanje
nove vlasti predstavljalo je, po Kuzmanoviu, delom supstituciju autoriteta, a delom
nametanje novih formi autoritarnosti, koje su pojedinci usvajali, odnosno asimilirali
posredstvom razliitih inilaca i mehanizama dakle uenjem (jedan od agenasa
bila je recimo kola).
Moda je posebno zanimljivo istai da dete rastui ui od snanih modela
koji ne mora biti samo otac. Ovo je zanimljivo stoga to snaan uticaj mogu imati
179

N. Petrovi

i agresivni modeli koji se javljaju van porodice i to otac u modernoj maloj porodici
nema vie tako dominantnu ulogu u svakodnevnom ivotu deteta. Ova teorija o
gubitku autoriteta oca bila je zapravo sredina u originalnim razmatra njima
Horkhajmera o autoritarnoj osobi 1936. godine (po Weiss, 1999). Ta razmatranja su
dakle suprotna interpretacijama kasnijih empirijskih studija autoritarnosti koja su se
zasnivala na patrijarhalnoj porodici sa ocem kao dominantnom figurom. Po
Horkhajmeru presudna razlika izmeu ranog liberalnog kapitalizma i post-liberalne
epohe je u procesu formiranja monopola i poveanja moi drave u kojoj je nestao
"graanin" kao politiki i ekonomski snana i autonomna individua. On je postao
samo deo zavisne srednje klase. Taj gubitak moi u politikom i ekonomskom
smislu imao je efekta na ulogu oca u porodici. Dete koje raste ne moe dalje da se
razvija kroz konfrontaciju sa "jakim" ocem, u smislu snanog modela. Nestaje
sadraj za identifikaciju koji se nadometa otvorenou za identifikaciju sa voama i
idolima koji reflektuju autoritet i mo.
Bob Altemejer, rezimirajui razlike kae da osim injenice da i
psihoanalitiko objanjenje i objanjenje socijalnim uenjem smatraju da je
autoritarnost determinisana iskustvom, ta dva modela imaju malo toga zajednikog.
Po upravo opisanoj teoriji socijalnog uenja kojoj Altemejer daje prednost
ponaanje roditelja vano je, ali takoe i mnogi drugi inioci doprinose razvitku
desniarske autoritarnosti.
I priroda uticaja roditelja je drugaija. Ne govori se o strogom, hladnom i
dominantnom ocu i moralnortvujuoj majci nego je vanije direktno poduavanje,
modeliranje i iskustvo.
Objanjenja se razlikuju i u pogledu na godine kada je autoritarnost
oformljena. Poput drugih psihodinamikih objanjenja i Berklijski model je stavio
veliki naglasak na rano iskustvo iz detinjstva. Altemejer, namesto toga,
pretpostavlja da, mada neki stavovi mogu biti formirani tokom ranog detinjstva, oni
nisu potpuno oformljeni. Najdramatinija promena u organizaciji submisivnih,
agresivnih i konvencionalnih stavova oekuje se tokom adolescencije. Meutim,
Altemejer takoe dokazuje da niti organizacija niti nivo autoritarnosti nisu "konano
uspostavljeni." Promene su posebno vidljive ako se umnogome promene sredinske
okolnosti. Vei broj autora istie da do poveanja autoritarnosti dolazi u vreme
krize. Tako Meloen 1983. pie doktorsku disertaciju na temu "Autoritarne reakcije u
doba krize i prosperiteta"; Sejls (Sales, 1973 po Stone, 1993) koristei arhivsku
grau pokazao je da je ekonomski pritisak produkovan "Velikom depresijom"
poveao autoritarno ponaanje u celokupnoj populaciji SAD. Sejls je analizirajui
tampu naao i vei drutveni cinizam i pesimizam, poveano sujeverje (vie
lanaka o astrologiji), povean stepen autoritarne agresivnosti, itd. Kuzmanovi
(1995) istie da su u "autoritarnom sistemu uloge [su] tako koncipirane da
prisiljavaju i neautoritarnog pojedinca da se ponaa na autoritaran nain. Situacija
drutvenog haosa i anomije, kada institucije ne funkcioniu, pojaava autoritarna
raspoloenja i stavove (zahtevi za jakim voom, redom i radom, vrstom

180

Specifikacija elemenata autoritarnosti u modelu Boba Altemejera

rukom), a taj 'viak autoritarnosti', koji ne proizilazi iz karakterne strukture, moe se


ispravno nazvati reaktivnim."
Iako su prethodno navedene razlike vane, sutinska razlika lei u
pretpostavljenom "mehanizmu" koji proizvodi autoritarnost. Psihoanalitika teorija
ukazuje na snane instinktivne sile, borbu izmeu ida, ega i superega, egoodbrambene mehanizme, katekse, itd. Teorija socijalnog uenja zasnovana je mnogo
prostije na pojmu potkrepljenja.
Od kraja sedamdesetih (Bandura, 1973; 1977) doputa se da potkrepljenja
mogu biti vikarijska i samopotkrepljenja preko misli. Vana je takoe i individualna
uloga u oblikovanju sopstvenog ponaanja.

Pristup istraivanju
Nakon razmatranja teorijskih osnova Altemejerovog pristupa u izuavanju
autoritarnosti, eleo bih da ispitam dva problema, da nainim dve vrste specifikacije
elemenata autoritarnosti. Prvo bih eleo da proverim koliko se svaki od tri sastavna
elementa sadri u celini fenomena desniarske autoritarnosti, odnosno da se izrazim
jezikom psihometrije koliko procenata varijanse desniarske autoritarnosti
objanjava svaki element. Takoe bih eleo da proverim da li kombinacija vie
elemenata (dva ili sva tri) objanjava vei procenat varijanse nego pojedini elementi,
to bi trebalo da proizilazi iz definicije. Dakle ova vrsta analize dae nam podatke o
konstrukt validnosti skale desniarske autoritarnosti i odgovoriti na pitanje jesu li tri
sastavna elementa zaista neophodna i zaista dovoljna da bi se govorilo o datom
fenomenu. Druga vrsta specifikacije odnosi se na pojedine elemente odnosno
sadraj unutar tih elemenata. Naime eleo bih da ukaem na to da osnovna tri
elementa autoritarnosti nisu dovoljno specifikovani. Kod autoritarne submisivnosti
postavlja se pitanje prema kome su autoritarne osobe submisivne. Slino pitanje
moemo postaviti i razmatrajui autoritarnu agresivnost i konvencionalnost prema
kojim konvencijama? Pokuau, stoga, da dalje problematizujem ove elemente.
Naime, moe se postaviti pitanje da li su autoritarni ispitanici submisivni prema
svakoj vrsti autoriteta, i to u jednakom stepenu ili postoje i neke razlike? Moda su
neautoritarni ak vie podloni pojedinim autoritetima na primer strunjacima iz
nekih naunih oblasti. Da li e se dobiti potvrde za psihodinamsku ideju o transferu
odnosa prema ocu na kasnije autoritete u drutvu? Koga ispitanici imaju kao
referentni okvir kada odgovaraju na pitanja u kojima se spominje apstraktni
autoritet? Slina pitanja se postavljaju i kod agresivnosti. Koje su to konkretne
grupe ili pojedinci prema kojima se moe okrenuti autoritarna agresija? Jesu li to
neke marginalne drutvene grupe ili nacionalne manjine ili politiki protivnici? Da
li su autoritarni agresivni prema svima njima u jednakom stepenu ili postoje neke
razlike? Konano, koje su to konvencije i drutvene norme koje u veem stepenu
potuju oni koji su autoritarniji?

181

N. Petrovi

Sada sledi prikaz jedne posebne empirijske analize koju smo izvrili na naim
ispitanicima. Naalost, ova analiza nije mogla da se izvri sasvim direktno jer SDA
ba kao ni F skala nemaju jasno odvojene ajteme od kojih svaki meri samo jedan
poseban elemenat, ve najee pokrivaju dva pa i tri elementa u isti mah. Zato je s
jedne strane primenjen Altemejerov instrument sa relativno uoptenim stavkama i
niz posebnih instrumenata kojima je ispitivana submisivnost prema odabranim
autoritetima (npr. otac, majka, lekar, profesor, predsednik drave), agresivnost
prema odreenim, uglavnom tuim grupama (homoseksualci, lanovi verskih sekti,
nacionalne manjine, itd.) i privrenost karakteristinim drutvenim konvencijama
(npr. vezanim za religiju, nacionalnu kulturu, porodicu, odnose izmeu starijih i
mlaih).
Centralno pitanje empirijskog istraivanja jeste koliko svaki elemenat
objanjava varijanse desniarske autoritarnosti i koliko je ta mera autoritarnosti
povezana sa submisivnou prema razliitim autoritetima, agresivnou prema
razliitim grupama i prihvatanjem razliitih vrsta konvencionalizma. Ovim
pristupom otkrivamo dominantni referentni okvir odgovaranja ispitanika na
Altemejerovu skalu autoritarnosti. Pored toga, tako proveravamo posebne
prediktivne vrednosti ovog modela i instrumenta prema nizu konkretnih pitanja.
Operacionalne definicije korienih varijabli
1.

Autoritarnost

Kao to je prethodno detaljno opisano, koncept autoritarnosti korien u


ovom radu je koncept koji je razvio Bob Altemejer. Koriena je njegova skala
desniarske autoritarnosti.
SDA je operacionalizovana preko upitnika koji sadri 30 ajtema. Upitnik je
balansiran, tj. slaganje sa 15 ajtema ukazuje na autoritarnost, a sa ostalih 15 na
neautoritarnost. Koriene su petostepene numeriko-deskriptivne skale Likertovog
tipa.
2.

Prihvatanje drutvenih konvencija

U ovom istraivanju polo se od nekoliko oblasti: porodica i odnosi u njoj,


religioznost, obiaji, potovanje drave i nacije, kao i muko-enski odnosi i uloge.
Nakon toga za svaku oblast sastavljeno je po 5, 6 ajtema koji predstavljaju neke
esto prihvaene drutvene konvencije. Na kraju dodato je jo 6 estih
konvencionalnih uverenja, koji se ne uklapaju ni u jednu od postojeih skupina.
Ukupno je data 31 konvencija, od kojih su sve formulisane tako da njihovo
prihvatanje znai veu konvencionalnost. U ovom delu su takoe koriene
petostepene numeriko-deskriptivne skale Likertovog tipa.

182

Specifikacija elemenata autoritarnosti u modelu Boba Altemejera

3.

Submisivnost prema odreenim autoritetima

Konkretni autoriteti ukljueni u ispitivanje su: otac, majka, ef, direktor,


ekonomski strunjak, predsednik drave, vojni stareina, lekar, uitelj (profesor) i
patrijarh.
Odnosi su ispitani upitnikom od po 15 stavki, istih za sve ispitivane
autoritete, radi bolje komparacije podataka. Primer jednog ajtema je: Odbijanje
poslunosti prema njemu / njoj nikad nije ispravno. Ispitanici su izraavali
sopstveno slaganje, neslaganje ili neodlunost sa svakom stavkom, u odnosu na
svaki autoritet. Skala je dakle bila trostepena jer sam smatrao da bi petostepena
skala veoma usloila posao ispitanicima.
4.

Agresivnost prema odreenim drutvenim grupama

Kod autoritarne agresivnosti ciljevi agresije mogu biti: razni narodi, razni
drutveni devijanti, itd. U ovom istraivanju odabrane su sledee grupe:
homoseksualci, feministkinje, lanovi sekti, HIV pozitivni, prosjaci, verceri,
komunisti, opozicionari, masoni, kao i nacionalne zajednice: Romi, Albanci, Hrvati,
Muslimani-Bonjaci i Amerikanci. Stepen agresivnosti prema pripadnicima raznih
tzv. tuih grupa (out-groups) utvrivan je preko broja slaganja sa tvrdnjama koje
sadre agresivni potencijal. Primeri tvrdnji su: Oni ine mnoge loe stvari i zato im
ne bi trebalo ostati duan ili Oni su pretnja za celo nae drutvo i zato im treba stati
na put. Slino kao i kod submisivnosti ispitanici su se odluivali da li svaka od 15
predloenih tvrdnji vai za sve predstavnike pojedine grupe, samo za odreene
pojedince ili ne vai uopte.
Nain organizacije i drutvena klima
tokom ispitivanja
Ispitivanje je obavljeno tokom leta 1999. godine u veoma specifinim
drutvenim okolnostima. Upravo je bilo zavreno vienedeljno intenzivno
bombardovanje celokupne teritorije nae zemlje od strane NATO pakta. Situacija je
bila i dalje veoma "sloena": mnoga sredstva informisanja govorila su o mogunosti
skoranjeg graanskog rata, pripreman je veliki Preobraenjski miting opozicije u
Beogradu, nije se znalo tano kako e se dalje odvijati ivot, hoe li poeti da rade
preduzea, hoe li biti grejanja, struje, pa ak i hrane tokom pretstojee zime, itd.
Ispitivanje je bilo anonimno i vremenski nije bilo ogranieno. Obavljeno je u
nizu radnih organizacija u Beogradu: Termoelektro, BIP, GSB, Elektrodistribu cija,
Zmaj, eleznica, PTT, Robna kua Beograd, neke osnovne kole.
Uzorak je inilo 316 ispitanika oba pola, razliitih starosnih dobi i razliitih
zanimanja.

183

N. Petrovi

Analiza rezultata
Korelacije posebnih skala submisivnosti
sa skorom na skali desniarske autoritarnosti
Kao to je ve pomenuto kod obrazlaganja korienih varijabli, ispitivana je
submisivnost prema 12 konkretnih autoriteta. Za merenje submisivnosti prema
svakom pojedinom autoritetu koriene su identine skale, koje su se sastojale od 15
ajtema (na primer: On (ona) zasluuje duboko potovanje), a sa kojima su ispitanici
mogli da se sloe, ne sloe ili budu neodluni. Metrijske karakteristike svih
pojedinanih skala pokazale su se kao dobre: pouzdanost izraena koeficijentom
kronbahova alfa je visoka (od 0.89 0.97), svi ajtemi se grupiu na jednom faktoru
koji objanjava relativno visok procenat varijanse (od 40 70%) i prosene
interajtem korelacije su takoe relativno visoke (od 0.35 0.69).
Tabela 1: Korelacije autoritarnosti i submisivnosti

majka
vojni stareina
predsednik drave
ef
otac
direktor
uitelj
lekar
ekonomski strunjak
patrijarh

0.54
0.54
0.53
0.50
0.49
0.49
0.45
0.44
0.40
0.33

Kako moemo videti na Tabeli 1 sve korelacije izmeu submisivnosti prema


pojedinim autoritetima i SDA relativno su visoke, mada postoje odreene razlike u
stepenu. Tako su najvie korelacije kod submisivnosti prema majci, vojnom
stareini, predsedniku drave, efu, direktoru i ocu (oko 0.50), dok su neto nie
prema uitelju, lekaru i ekonomskom strunjaku, koji i nisu autoriteti u pravom
smislu rei. Mogue su zato dve stvari: ili da su autoritarni prema njima neto manje
submisivni, ili da neautoritarne osobe smatraju da prema njima treba pokazati
izvesno potovanje. Naravno, verovatno je sluaj da su obe pretpostavke donekle
tane, a neto je tanija prva pretpostavka jer je i prosena submisivnost, na celom
uzorku, prema njima relativno niska. Najnia korelacija je sa submisivnou prema
specifinim autoritetima vezanim za religioznost, sa patrijarhom (0.33). Iako je i to
znaajan koeficijent korelacije pokazalo se da religioznost i autoritarnost ipak nisu
snano povezane, tj. ako je logino da pretpostavimo da e religiozni ljudi
pokazivati vii stepen submisivnosti prema ovom tipu autoriteta i

184

Specifikacija elemenata autoritarnosti u modelu Boba Altemejera

obratno, to ne implicira i da su religiozniji uvek vie autoritarni ili autoritarni uvek


vie religiozni. Iako je u zapadnom svetu to pravilo, kod nas su dugo zvanini
autoriteti bili izrazito protivni religioznosti, koja je bila drutveno neprihvaena.
Takvo stanje se znaajno promenilo poslednjih godina ali nie korelacije u ovom
istraivanju pokazuju da jo postoje ostaci naina miljenja, koji su verovatno i
odgovorni za ove nie koeficijente korelacije.
Tabela 2: Interkorelacije meu skalama submisivnosti prema pojedinim auto-ritetima:
Otac

Majka

ef

Direktor

Ekon.
strunjak

Predsednik

Vojni
stare

Lekar

Uitelj

Otac

1,00

Majka

0,94

1,00

ef

0.59

0,60

Direktor

0,54

0,57

0,93

1,00

Ekon.strunjak

0,51

0,53

0,82

0,83

1,00

Predsednik

0,51

0,53

0,73

0,74

0,70

Vojni stareina

0,50

0,53

0,64

0,68

0,60

0,67

1,00

Lekar

0,56

0,59

0,67

0,67

0,63

0,55

0,71

1,00

Uitelj

0,57

0,59

0,66

0,67

0,62

0,53

0,69

0,90

1,00

Patrijarh

0,41

0,44

0,41

0,41

0,43

0,28

0,40

0,60

0,63

Patrijarh

1,00

1,00

1,00

Iz Tabele 2 moemo videti da je veina interkorelacija veoma visoka, tj. da


oni koji pokazuju visok stepen submisivnosti prema jednom autoritetu obino to
ine i prema ostalima i obratno. Vie korelacije, koje ukazuju na gotovo identian
stepen submisivnosti zapaaju se kod oca i majke (0.94), uitelja i lekara (0.90),
efa, direktora, pa i ekonomskog strunjaka, dok su korelacije sa submisivnou
prema patrijarhu neto nie kao i u prethodnoj analizi.

Multipla regresiona analiza


Ukoliko bismo eleli da utvrdimo stepen varijanse autoritarnosti koji
moemo objasniti submisivnou prema raznim autoritetima, posluiemo se
multiplom regresijom.
Tabela 3: Multipla regresija skala submisivnosti
SDA
submisivnost prema svim
autoritetima

Multiplo R
0.66

R kvadrat
0.43

185

N. Petrovi

Podaci iz Tabele 3 govore da svi ispitivani odnosi submisivnosti objanjavaju


43% varijanse SDA. Kako je ovo samo jedan element autoritarnosti, moemo biti
potpuno zadovoljni dobijenim rezultatima.
Korelacije posebnih skala agresivnosti
sa skorom na skali desniarske autoritarnosti
U okviru obavljenog istraivanja ispitivan je i stepen agresivnosti prema 14
razliitih grupa koje se u naem drutvu ili u njegovim pojedinim segmentima esto
smatraju stranim, tuim, devijantnim i okrivljuju za mnogobrojne probleme i
tekoe.
Za merenje agresivnosti prema svakoj pojedinoj grupi koriene su identine
skale, koje su se sastojale od 15 ajtema (tipa: Oni su pretnja za celo nae drutvo i
zato im treba stati na put), a sa kojima su ispitanici mogli da se sloe, ne sloe ili
budu neodluni. Ajtemi nisu merili neku potisnutu agresivnost ve su bili veoma
direktno i relativno otro formulisani. Metrijske karakteristike svih pojedinanih
skala, pokazale su se kao dobre: pouzdanost izraena koeficijentom kronbahova alfa
je veoma visoka i ujednaena (od 0.93 0.97), svi ajtemi se grupiu na jednom
faktoru koji objanjava visok procenat varijanse (od 53 68%) i prosene interajtem
korelacije su takoe relativno visoke (od 0.49 0.66).
Tabela 4: Korelacije autoritarnosti i agresivnosti

186

homoseksualci
feministkinje
HIV pozitivni
lanovi sekti
verceri
Amerikanci
masoni
Albanci
Hrvati
Muslimani-Bonjaci
prosjaci
opozicionari
Romi
komunisti

0.55
0.51
0.50
0.42
0.36
0.36
0.35
0.34
0.34
0.34
0.34
0.29
0.19
0.09

Specifikacija elemenata autoritarnosti u modelu Boba Altemejera

Iz Tabele 4 vidimo da su korelacije agresivnosti prema pojedinim grupama u


mnogo veem stepenu raznolike nego to je to bio sluaj kod submisivnosti. Veoma
visoke korelacije su prema homoseksualcima, feministkinjama i zaraenima virusom
side (od 0.50 - 0.55); tu bi mogla da spada i korelacija sa agresivnou prema
pripadnicima verskih sekti koja je neto nia (0.42) zbog vieg stepena agresivnosti
i kod manje autoritarnih. U neto niem stepenu su korelacije SDA sa raznim
nacionalnim grupama sa kojima smo poslednjih godina bili u sukobu, kao i prema
prosjacima, vercerima, masonima (od 0.34 0.36). Znaajno nii stepen korelacije,
ali jo uvek statistiki znaajan na nivou 0.01 je prema Romima 0.19. Kod nas
tradicionalno nema otvorene agresivnosti prema Romima. Naa skala koja je merila
takvu agresivnost pokazala je da je stepen takve agresivnosti veoma nizak kod nas.
Meutim to ne znai da ne postoji jedna suptilnija odbojnost prema Romima u
naem drutvu: ljudi e se truditi da izbegnu da sednu pored njih u autobusu, da
budu bliski prijatelji, i slino.
Na kraju jedan veoma zanimljiv i naizgled potpuno paradoksalan rezultat:
desniarska autoritarnost ne korelira znaajno sa agresivnou prema komunistima?!
U stvari, kada se uzmu u obzir shvatanje desniarske autoritarnosti i drutveni
kontekst u kome je istraivanje obavljeno poslednja dva znaka interpunkcije postaju
suvini. Altemejer, kako je ve pomenuto desniarsko u psiholokom smislu
povezuje sa pozitivnim odnosom prema onima na vlasti, bez obzira ko to bio. Dakle,
kako je znaajan deo establimenta kod nas, bio percipiran kao komunistiki
normalno je i potpuno oekivano da oni koji su blii i koji podravaju taj
establiment ne budu agresivniji prema njemu.
Tome u prilog govori i analiza agresivnosti prema komunistima kod
simpatizera razliitih politikih stranaka.
Tabela 5: Razlike u agresivnosti prema komunistima kod simpatizera razliitih stranaka
stranke
Agresivnost prema
komunistima
Skor na SDA

SPS

SRS

SPO

DS

JUL

DSS

ostali

ukupno

20.48

27.76

31.33

29.78

18.50

26.16

30.29

27.62

93.96

95.41

87.90

73.39

94.17

78.29

74.95

82.99

Dakle, moe se videti da najnii stepen agresivnosti prema komunistima


imaju pristalice SPS i JUL, koji pored pristalica SRS imaju ujedno i najvii stepen
autoritarnosti. S druge strane najvii stepen agresivnosti prema komunistima
pokazuju pristalice SPO koji pokazuju nii stepen autoritarnosti od prethodnih
grupa i DS, koji pokazuju najnii stepen autoritarnosti.

187

N. Petrovi

Tabela 6: Interkorelacije agresivnosti prema raznim grupama


Hom
Homoseks-ualci

Fem

HIV

Pros

ver

Kom

Opo

Sekt

Rom

Alb

Hrv

Bo

Ame

Mas

1,00

Feministkinje

0,92

1,00

HIV pozitivni

0,85

0,83

1,00

Prosjaci

0,64

0,63

0,69

verceri

0,62

0,64

0,29

0,66

1,00

Komunisti

0,33

0,36

0,35

0.31

0,41

Opozicionari

0,51

0,53

0,52

0,57

0,48

0,40

1,00

lanovi sekti

0,53

0,48

0,53

0,39

0,44

0,31

0,34

1,00

Romi

0,35

0,34

0,35

0,40

0,29

0,23

0,44

0,23

Albanci

0,40

0,36

0,42

0,37

0,36

0,26

0,44

0,50

0,40

1,00

Hrvati

0,42

0,41

0,45

0,44

0,40

0,26

0,44

0,48

0,47

0,90

1,00

1,00
1,00

1,00

Bonjaci

0,42

0,41

0,44

0,41

0,36

0,25

0,43

0,49

0,47

0,91

0,96

Amerikanci

0,39

0,37

0,40

0,38

0,37

0,18

0,46

0,50

0,36

0,88

0,83

1,00
0,84

1,00

Masoni

0,48

0,46

0,44

0,40

0,43

0.27

0,46

0,61

0,35

0,69

0,69

0,69

0,71

1,00

I prethodna tabela interkorelacija daje uglavnom visoke koeficijente. Najvie


interkorelacije su izmeu homoseksualaca, feministkinja i hiv pozitivnih (0.83
0.92), kao i izmeu nacionalnih grupa (0.83 0.96). Nie interkorelacije se zapaaju
kod komunista (0.18 0.41), mada su sve do jedne statistiki znaajne.
I u sluaju autoritarne agresivnosti izvrena je multipla regresiona analiza :
Tabela 7: Multipla regresija skala agresivnosti
SDA
agresivnost

Multiplo R

R kvadrat

0.60

0.36

Njeni rezultati pokazuju da je agresivnost prema svim ispitanim grupama


odgovorna za 36% varijanse na SDA. Kao i u sluaju submisivnosti i ovde moemo
biti zadovoljni jer je i agresivnost samo jedan element autoritarnog sindroma. Na
ovom mestu provereno je jo i koliko autoritarna submisivnost i agresivnost zajedno
objanjavaju varijanse SDA. Kuzmanovi je na vie mesta (npr. Kuzmanovi 1984),
pozivajui se na prva Fromova razmatranja ukazivao da je to osnova, odnosno su
ovo neophodni elementi da bi se govorilo o autoritarnosti (dakle restriktivnije i od
Altemejera).

188

Specifikacija elemenata autoritarnosti u modelu Boba Altemejera


Tabela 8: Multipla regresija skala agresivnosti i submisivnosti
SDA
agresivnost i submisivnost

Multiplo R

R kvadrat

0.75

0.56

Dakle, iz Tabele 8 moemo videti da su ova dva elementa, barem u ovom


istraivanju odgovorna za neto vie od polovine varijanse autoritarnosti. Pitanje je,
da li druga polovina otpada na greku merenja ili bi smo unekoliko poveali (i za
koliko) procenat objanjene varijanse ako bi smo ubacili jo neke elemente kao to
su recimo u Berklijskom istraivanju bili antiintraceptivnost, rigidnost i cinizam itd,
ili kod Altemejera samo jo konvencionalizam. O ovom poslednjem emo uskoro
doznati.
Korelacije posebnih vidova konvencija i skora
na skali desniarske autoritarnosti
Izvrena je i analiza stepena prihvatanja razliitih drutvenih konvencija i
njihovog kovariranja sa merom autoritarnosti. Konvencije su podeljene u nekoliko
grupa: na one koje veliaju dravu i naciju (npr. Jedino se moemo spasti ako smo
kao narod sloni i jedinstveni), zatim konvencije o odnosima u porodici (npr. Za
svaku osobu je prirodno i pravilno da misli da je njena porodica bolja od ostalih),
koje se tiu obiaja (npr. Kumstvo se ne odbija), o religioznosti (npr. Nema
izgovora za one ljude koji ne slave krsnu slavu) i konano konvencije o mukoenskim odnosima (npr. Nije prirodno postaviti enu u nadreen poloaj mukarcu).
Dobijeni rezultati su dati u Tabeli 9.
Tabela 9: Korelacije autoritarnosti i konvencionalizma

konvencije koje veliaju dravu i naciju


konvencije o odnosima u porodici
konvencije koje se tiu obiaja
konvencije o religioznosti
k. o muko-enskim odnosima i ulogama

0.57
0.56
0.55
0.45
0.41

Tako moemo videti iz Tabele 9 da prve tri grupe konvencija u visokom stepenu
koreliraju sa skorom na skali desniarske autoritarnosti (0.55-0.57). Neto nia je
korelacija sa konvencijama vezanim za religioznost o emu smo ve diskutovali,
dok je najmanja korelacija autoritarnosti sa konvencijama koje se tiu mukoenskih odnosa i uloga koje su sve koncipirane tako da ukazuju na manja prava i

189

N. Petrovi

inferiornost ena. Kod prihvatanja ovih konvencija pojavila se i znaajna razlika


izmeu skorova mukih i enskih ispitanika, gde su ene, kao to se i da oekivati,
imale nie skorove.
Utvreno je i koliko varijanse na SDA moe biti objanjeno svim ispitivanim
konvencijama:
Tabela 10: Multipla regresija skala konvencionalizma
SDA
konvencionalizam

Multiplo R
0.67

R kvadrat
0.45

Dakle prihvatanje ili neprihvatanje drutvenih konvencija odgovorno je za


ak 45% varijanse autoritarnosti.
Na kraju su ispitane i preostale kombinacije tri elementa koja po Altemejeru
ine autoritarnost:
Tabela 11: Multipla regresija skala sva tri elementa autoritarnosti
SDA
agresivnost &
konvencionalizam
submisivnost &
konvencionalizam
agresivnost & submisivnost
& konvencionalizam

Multiplo R

R kvadrat

0.72

0.52

Multiplo R

R kvadrat

0.74

0.55

Multiplo R

R kvadrat

0.78

0.61

Dakle uzmemo li po dva, od ova tri elementa dobijamo da oni uvek


objanjavaju oko polovine varijanse autoritarnosti, dok autoritarna submisivnost,
autoritarna agresivnost i konvencionalizam zajedno objanjavaju 61% varijanse
desniarske autoritarnosti.

190

Specifikacija elemenata autoritarnosti u modelu Boba Altemejera

Zakljuak
Kao to smo pokazali Altemejer je razvio jedan novi, drugaiji pristup u
izuavanju autoritarnosti koji se od najpoznatijeg pristupa datog u studiji
Autoritarna linost (Adorno, 1950) razlikuje kako po objanjenju nastanka i razvoja
autoritarnosti, tako i po sadraju i po nainu merenja. Za razliku od devet crta linosti,
koje po autorima Berklijskog istraivanja formiraju sindrom koji je povezan sa
nekim stavovima (etnocentrizmom, antisemitizmom i politiko-ekonomskom
konzervativnou), Altemejer autoritarnost definie kao kovarijaciju tri klastera
stavova autoritarne submisivnosti, autoritarne agresivnosti i konvencionalizma. Ta
tri klastera stavova imaju tri analogne crte linosti kod Berklijskih autora. Oni
imaju, dakle, ista imena ali razliit status. Oito je da su u pitanju razliiti teorijski
postulati, o kojima bi se mogla voditi posebna diskusija. Meutim nama je ovde bio
cilj da proverimo da li i u kom stepenu jedan restriktivniji pristup moe objasniti
fenomen autoritarnosti, kao i da pokuamo da utvrdimo ta se konkretnije nalazi
unutar tih elemenata u ovom sluaju generalno definisanih klastera stavova, tj. da
odgovorimo na pitanje koji su stavovi u tim klasterima vaniji i bolje odreuju
optiji pojam.
Dva, od tri elementa koji po Altemejeru odreuju autoritarnost, autoritarna
submisivnost i autoritarna agresivnost jesu izvesna osnova ovog fenomena i po
miljenju pionira u oblasti izuavanja autoritarnosti kao to su bili Rajh i From.
Pored toga ovo je blisko i odreenim laikim poimanjima autoritarnih osoba, koje su
ponizne prema onima iznad sebe, a okrutne prema onima kojima su nadreene, to
je slika data i kod mnogih knjievnih likova. Meutim postavlja se pitanje uvoenja
treeg elementa, konvencionalizma, a ne nekog drugog, recimo antiintraceptivnosti.
Gerda Lederer smatra da se mnogobrojne varijable Adorna i saradnika mogu
podvesti pod tri Altemejerove, tj. mogu se posmatrati kao njihove posebne instance
ili primene. Tako pod konvencionalizam, na neki nain moemo podvesti
dogmatizam, dok pomenutu antiintraceptivnost moemo smatrati primenom
autoritarne agresivnosti prema samome sebi.
Empirijski podaci do kojih smo doli pokazuju sledee. Kod klastera
autoritarne submisivnosti najvie korelacije sa submisivnosu prema pojedinim
autoritetima javile su se kod submisivnosti prema roditeljima (ocu i majci), vlastima
(olienim u predsedniku drave) i autoritetima na poslu (ef i direktor). Korelacije
submisivnosti prema ovim autoritetima i autoritarnosti su ujednaene i kreu se oko
0.50. Kao to je oekivano, neto nie korelacije, oko 0.40, dobijene su kada je u
pitanju submisivan odnos prema uitelju, lekaru ili ekonomskom strunjaku, koji
dodue i nisu autoriteti u pravom smislu. U vezi sa autoritarnom agresivnou
pokazalo se da je ona najvie povezana sa autoritarnou kada su u pitanju
marginalne drutene grupe, esto percipirane i kao devijantne. Tako se korelacija
izmeu autoritarnosti i agresivnosti kree oko 0.50 kada je u pitanju agresivnost
prema homoseksualcima, feministkinjama, osobama zaraenim HIV virusom ili
lanovima verskih sekti. Nia korelacija dobijena je kod agresivnosti

191

N. Petrovi

prema pojedinim narodima sa kojima je naa drava bila u konfliktu proteklih


godina (oko 0.35), dok se pokazalo da je prema nekim grupama kao to su Romi,
agresivnost autoritarnih osoba znaajno manja. Ovde spada i naizgled paradoksalan
podatak da korelacija izmeu desniarske autoritarnosti i agresivnosti prema
komunistima (dakle leviarima) nije statistiki znaajna. Meutim, ve smo
objasnili da desniarska autoritarnost kako ju je definisao Altemejer podrazumeva
pozitivan odnos prema svakoj vlasti, a da je u trenutku ispitivanja vlast percipirana
unekoliko kao komunistika. to se tie treeg klastera stavova konvencionalizma,
pokazalo se da prihvatanje konvencija koje veliaju dravu i naciju, i one koje su u
vezi sa porodicom i obiajima veoma visoko koreliraju sa autoritarnou (preko
0.55), dok su neke specifinije konvencije u vezi sa religijskim shvatanjima i
shvatanjima muko-enskih odnosa i uloga takoe povezane sa autoritarnou ali u
neto manjem stepenu (0.41-0.45).
U pogledu drugog postavljenog pitanja, o konstrukt validnosti same definicije
desniarske autoritarnosti, odnosno doprinosu pojedinih sastavnih elemenata
objanjenju varijanse opteg konstrukta pokazalo se da sama submisivnost jeste
odgovorna za objanjenje 43% varijanse agresivnosti. Dakle, iako je to visoka
korelacija samo potinjavanje autoritetima ne moemo izjednaiti sa autoritarnou.
Autoritarna agresivnost moe objasniti 33%, a prihvatanje drutvenih konvencija
45% varijanse autoritarnosti. Ukoliko u razmatranje uzmemo istovremeni doprinos
po dva elementa onda se procenat varijanse unekoliko poveava, to pokazuje da
razliiti elementi imaju zasebne doprinose iako se delimino poklapaju. Tako
submisivnost i agresivnost zajedno objanjavaju 51% varijanse, agresivnost i
konvencionalizam 52%, a submisivnost i konvencionalizam 55%. Najvie varijanse
desniarske autoritarnosti moemo objasniti, naravno, ako imamo doprinos sva tri
elementa i on iznosi 61%. Ostaje otvoreno pitanje da li bi smo i taj procenat mogli
unekoliko poveati ako bi u definiciju autoritarnosti uvrstili jo neki element i da li
bi to poveanje bilo vredno proirenja definicije.

Reference
Adorno, T. W, E. Frenkel-Brunswik, D. Levinson, and R. Sanford (1950) The Authoritarian
Personality. New York: Harper and Row.
Altemeyer, B. (1988) Enemies of Freedom. San Francisco: Jossey Bass.
Altemeyer, B. (1996) Authoritarian Specter. Cambridge &. London: Harvard University Press.
Bandura, A. (1973) Agression: A Social Learning Analysis. Englewood Cliffs, N.J.Prentice Hall.
Bandura, A. )1977) Social Learning Theory. Englewood Cliffs, N.J.Prentice Hall.
Eysenck, H.J. (1954) The Psychology of Politics. London: Routledge and Kegan Paul.

192

Specifikacija elemenata autoritarnosti u modelu Boba Altemejera


Kuzmanovi, B. (1987) Problem motivacionih osnova samoupravljanja, doktorska disertacija,
Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Odeljenje za psihologiju.
Kuzmanovi, B. (1995) Autoritarnost kao sociajlnopsiholoka karakteristika. Z. Golubovi (red.):
Drutveni karakter i drutvene promene u svetlu nacionalnih sukoba; Beograd: IF&DT i
Filip Vinji, 61-94.
Meloen, J. (1991) The fortieth anniversary of "The Authoritarian personality": Is there new
evidence to consider the authoritarian personality to be the backbone of "left" as well as
"right wing" dictatorships? Politics and the Individual, 1, 119-127.
Meloen, J. (1993) The F scale as a predictor of fascism: An overview of 40 years of
authoritarianism research. In W.F. Stone et. al. (Eds.) Strength and Weakness: The
Authoritarian Personality Today (pp.47-69) New York: Springer-Verlag.
Meloen, J. A (1994) critical analysis of forty years of authoritarianism research. In R.Farner (Ed.),
Nationalism, ethnicity and identity: Cross national and comparative perspectives (pp.127165). New York: Transaction books.
Meloen, J. van der Linden, G.& de Witte, H. (1996) A test of approaches of Adorno et al., Lederer
and Altemeyer of authoritarianism in Belgian Flanders. A research note; Political
Psychology, 17, 643-656.
Oberg, J. (1999) NATO Psychological Projection. Transnational Foundation Newsletter.
Piaget, J. (1965) The Moral Judgment of the Child. New York: Free Press.
Raden, D. (1999) Is Anti-Semitism Currently Part of an Authoritarian Attitude Syndrome?
Political Psychology pp.323-343, No 2.
Rokeach, M. (1960) The Open and Closed Mind:Investigations into the Nature of Belief Systems
and Personality Systems. New York: Basic Books.
Rot, N. i N. (1973) Havelka Nacionalna vezanost i vrednosti kod srednjokolske omladine.
Beograd: Institut za psihologiju i Institut drutvenih nauka.
Samelson, F. (1986) Authoritarianism from Berlin to Berkeley: On Social Psychology and
History. Journal of Social Issues, 42,1,191-208.
Stone, W. F. (1993) Psychodinamics, Cognitive Functioning, or Group Orientation: Research and
Theory in the 1980s; in Stone, W. F., G. Lederer and R. Christie (Eds.), Strength and
Weakness: The Autoritharian Personality Today, New York: Springer-Verlag.
Vujaklija, M. (1980) Leksikon stranih rei i izraza. Beograd: Prosveta.
Weiss, H. (1999) On the present-day significance of the concept of the "Authoritarian
Personality": Z.Enyedi and F. Eros Authoritarianism and Prejudice. Central European
Perspectives; Budapest: Osiris.

193

N. Petrovi

Specification of Elements of Authoritarianism


in Bob Altemeyer's Model
NEBOJA PETROVI
The paper illustrates the basics of the model of rightist authoritarianism developed by Bob
Altmeyer. He defines the rightist authoritarianism as a co-variation of three clusters of attitudes
in a person: authoritarian submissiveness, authoritarian aggressiveness and conventionalism.
The phrase "rightist" has no political or economic connotation, but the author links it to the
current, established authorities.
As opposed from Berkley's theory, Altmeyer fails to find explanation of the origin of
authoritarianism and correlation of the stated clusters in psychodynamic theory. Instead,
he finds it in a social learning theory.
The empirical part included specification of three elements that compose authoritarianism.
The sample was made of 316 subjects, both sexes, various occupations and ages. The
results have shown that the three clusters of attitudes explain a high percentage of variance of
the scale in general and that correlations of the scale and individual measures of
submissiveness, aggressiveness and conventionalism are mainly relatively high.
Key words: authoritarianism, submissiveness, aggressiveness and conventionalism.




,
. " "

, . ""
,
. ,

, .
,
. 316 ,
, .
,
,
.
: , , , .

194