You are on page 1of 80

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Departman za poslediplomske studije

MASTER STUDIJSKI PROGRAM


POSLOVNA EKONOMIJA

MASTER RAD
STEAJ JOLLY TRAVEL-a

Mentor:

Kandidat:

doc. dr Tijana Radojevi

Nevena Mijatovi 400214/2011

Beograd, 2013.

SADRAJ :
REZIME .......................................................................................................................................... 1
UVOD .............................................................................................................................................. 2
Predmet istraivanja ..................................................................................................................... 3
Ciljevi istraivanja ........................................................................................................................ 4
Hipoteze ........................................................................................................................................ 5
Metode istraivanja ...................................................................................................................... 6
1.

2.

SPECIJALNI BILANSI ......................................................................................................... 8


1.1.

Bilans osnivanja ................................................................................................................. 8

1.2.

Bilans promene pravne forme.......................................................................................... 11

1.3.

Bilans fuzije ..................................................................................................................... 11

1.4.

Bilans saniranja................................................................................................................ 13

1.5.

Bilans razdvajanja............................................................................................................ 13

1.6.

Bilans likvidnosti ............................................................................................................. 14

1.7.

Likvidacioni bilans .......................................................................................................... 14

1.8.

Steajni bilans .................................................................................................................. 16

1.9.

Bilans poravnanja ............................................................................................................ 17

STEAJNI POSTUPAK ...................................................................................................... 19


2.1.

Postupak bankrotstva ....................................................................................................... 19

2.2.

Postupak reorganizacije ................................................................................................... 20

2.3.

Steajni postupak ............................................................................................................. 23

2.4.

Sainjavanje steajnog bilansa ........................................................................................ 28

2.5.

Steajni razlozi ................................................................................................................ 30

2.5.1.
3.

4.

Metodi odreivanja steajnih razloga ...................................................................... 31

ZAKLJUNI BILANS STEAJA ..................................................................................... 32


3.1.

Zakljuivanje steajnog postupka .................................................................................... 33

3.2.

Finansijski izvetaji steajnog postupka .......................................................................... 36

3.3.

Steaj u Srbiji................................................................................................................... 38

OSNOVNE KARAKTERISTIKE RAZVOJA I VRSTE TUROPERATORA............... 42


4.1.

Nastanak i prvi koraci kompanije .................................................................................... 44

4.2.1. Osnove poslovno razvojne strategije ............................................................................ 44

Master rad- Mijatovi Nevena

4.2.2. Delatnost turistike agencije i turoperatora Jolly travel................................................ 45


4.2.3. Poslovna mrea ............................................................................................................. 46
4.2.4. Osnivanje i delatnost ..................................................................................................... 47
5.

6.

FINANSIJSKI IZVETAJI ................................................................................................. 48


5.1.

Osnove za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izvetaja ........................................... 48

5.2.

Analiza finansijskih izvetaja za 2010. i 2009. godinu ................................................... 53

PLAN REORGANIZACIJE PREDUZEA JOLLY TRAVEL-a ................................... 61


6.1.

Okolnosti koje su dovele do finansijskih tekoa ............................................................ 61

6.2.

Sredstva za realizaciju plana reorganizacije .................................................................... 65

6.3.

Spisak lanova organa upravljanja i iznosi njihovih naknada ......................................... 74

ZAKLJUAK ............................................................................................................................... 75
LITERATURA : ........................................................................................................................... 77

Master rad- Mijatovi Nevena

REZIME
Steajni postupak je vrlo sloen proces, sastoji se od vie povezanih koraka, od svakog
pojedinanog koraka zavisi njegov konaan rezultat. Otvaranje steejnog postupka sa sobom nosi
odreene pravne posledice ili pravne aspekte.

Steaj je esto rezultat nesavesnog rada i loeg, neadekvatnog poslovanja pa je ukidanje


poslovne sposobnosti i oduzimanje upravljakih funkcija u cilju zatite interesa poverilaca.

Problem svakog steajnog postupka je neizvesnost namirenja steajnih poverilaca.


injenica je da postoji mogunost da svi poverioci ne budu namireni u celosti, odnosno da uopte
ne budu namireni. To zavisi od veliine imovine dunika koja ulazi u steajnu masu i veliline
steajnih poverilaca kao i implementacije ekonomsko pravnih aspekata steaja u praksi. Loa
primena Zakona o steajnom postupku kao i nepotovanje osnovnih ekonomskih normi u toku
postupka, moe da dovede do toga da poverioci ostanu bez svojih prava, odnosno da ne budu
namireni.

Master rad- Mijatovi Nevena

UVOD
U raunovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzea tako to se
poslovni dogaaji, stanja i rezultati preduzea iskazuju preko novanih jedinica kao opteg
svodnog merila.Veoma znaajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnotea. Bilans stanja je
finansijski izvetaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obrauna, odnosno na
dan bilansiranja. Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i
kapital (pasiva) i nain investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva se iskazuje na levoj, a
pasiva na desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja konkretne
oblike sredstava sa kojima raspolae preduzee, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost
sredstava preduzea. Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za odreeni izvetajni
period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvren dobitak ili gubitak.

Specijalni bilansi nastaju u tano odreenim prilikama, kao posledica specijalni ciljeva.
Oni se pojavljuju kada nastanu odreeni uslovi i okolnosti koje zahtevaju preduzimanje posebnih
poslovnih mera ili u situacijama kada se radi o promeni poloaja preduzea kako prema
delatnosti ili zadatku zbog kojeg je osnovano tako prema njegovom okruenju.

Realizacija pomenutih zadataka pretpostavlja poznavanje sutine odnosnih dogaaja,


naina i forme njegovog ispoljavanja, ekonomske i pravne osnove, poreske posledice koje
izazivaju, reavanje pitanja procenjivanja i tehniku obuhvatanja poslovnih transakcija.

Steaj je, u sutini, prinudna likvidacija preduzea, prinudno ukidanje, rasturanje i


njegovo gaenje (nestanak) kao pravnog lica. Steaj se otvara nad preduzeem koje je
nesposobno za plaanje u duem periodu, zato to to onemoguuje bitno poremeena finansijska
ravnotea, bilo zato to je preduzee zapalo u totalnu prezaduenost, a totalna prezaduenost
nastupa kada je imovina manja od obaveze, tada je preduzee izgubilo sav sopstveni kapital i uz
to izgubilo je pozajmljeni kapital u visini razlike izmeu gubitka i sopstvenog kapitala. Duina
vremenskog perioda u kome je preduzee nesposobno za plaanje te se zbog toga otvara steajni
postupak u nekim zemljama je fiksiran, a u lanu zakona o prinudnom poravnanju, steaju i
likvidaciji to je definisano ovako: Steajni postupak sprovodi se nad dunikom koji je trajanje

Master rad- Mijatovi Nevena

nesposoban za plaanje (insolventan). Prema lanu 100 Zakona o preduzeima steajni postupak
se pokree jo:

Ako preduzee nije organizovano u skladu sa Zakonom o preduzeima,

Ako preduzee ne obavlja svoju delatnost due od dve godine i

Ako se osnovni kapital preduzea smanji ispod minimalnog iznosa odreenog


Zakonom o preduzeima.

Problem svakog steajnog postupka je neizvesnost namirenja steajnih poverilaca. Postoji


mogunost da svi poverioci ne budu namireni u celosti, odnosno da uopte ne budu namireni. To
zavisi od veliine imovine dunika koja ulazi u steajnu masu i veliine steajnih poverilaca, kao
i implementacije ekonomsko pravnih aspekata steaja u praksi. Loa primena Zakona o steaju
u praksi moe dovesti do toga da poverioci ostanu bez svojih prava i da ne budu namireni.

Predmet istraivanja
Predmet istraivanja u ovom radu su specijalni bilansi koji nastaju u tano odreenim
prilikama kao posledica specijalnih ciljeva. Poseban osvrt dali smo steajnom postupku, a kao
primer naveli smo turistiku agenciju koja je trenutno u steaju Jolly Travel.

Danas su na celovit nain regulisani nastajanje, rad, prestanak, bankrotstvo i


reorganizacija privrednih drutava. Steajna regulativa je danas postala znaajan regulator
privrednih kretanja time to namee odgovorno ponaanje privrednih subjekata prema svojim
obavezama (dugovima), uspostavlja sigurnost i izjednaava uslove poslovanja ali istovremeno
prua ansu za oporavak. Takoe, steaj (odnosno reorganizacija u okviru steajnog postupka)
poinje da vri i socijalnu funkciju pokuajem da se u najveem broju ouvaju postojea radna
mesta.

Steaj se esto shvata kao definitivan kraj, to je pogreno, jer ponekad se samo tim
putem moe doi do novog vlasnika, sveeg kapitala, novog proizvodnog programa i anse za
oporavak. Sa tim u vezi treba polako menjati poglede i svest koje ljudi imaju o steaju. On se u
3

Master rad- Mijatovi Nevena

velikoj meri doivljava kao sramota, kao iskljuiva krivica menadmenta, a ponekad i kao
krivino delo. Same zakonske posledice koje se javljaju otvaranjem steajnog postupka treba da
budu dovoljan podstrek da se on izbegne, ako je to mogue, ili unese u proces reorganizacije sa
svim aspektima i mogunostima koje ona nudi.

Ciljevi istraivanja
Osnovni cilj steaja je zatita ugovora, odnosno zatita privatne svojine poverilaca. U
ekonomskom smislu pretnja bankrotom je disciplinujue sredstvo koje podstie menadment na
to bolje voenje firmi.1

Nauni ciljevi istraivanja Nauni ciljevi istraivanja su: nauna deskripcija


najznaajnijih elemenata procesa steaja, sa elementima klasifikacije pomenutih elemenata, ali
istovremeno i pokuaj naunog objanjenja uzroka i posledice procesa steaja. Dakle, nauni cilj
istraivanja je pokuaj naunog predvianja trajanja ivotnog veka privrednog subjekta, kao i
predvianje otvaranja steajnog postupka u aktuelnim mikro i makro ekonomskim uslovima.

Drutveni ciljevi istraivanja Pod drutvenim ciljevima steaja podrazumevamo


najpovoljnije kolektivno namirenje steajnih poverilaca ostvarivanjem najvee mogue vrednosti
steajnog dunika, odnosno njegove imovine. Drutveni cilj je usmeren ka boljem razumevanju
aspekata steajnog postupka u javnosti, odnosno u uslovima u kojima se ovaj postupak odvija.

www.wikipedia.org, pogledano 01.02.2013

Master rad- Mijatovi Nevena

Hipoteze
Generalna hipoteza Steaj oznaava kraj poslovne aktivnosti preduzea, odnosno
prinudni postupak obustavljanja poslovne aktivnosti.

Posebne hipoteze:

Steejni postupak je osnovna ekonomsko pravna norma koja slui za zatitu


poverilaca od finansijskog propadanja preduzea.
Steajni postupak se sprovodi tako da omogui ostvarivanje najvee mogue
vrednosti imovine steajnog dunika i najveeg mogueg stepena namirenja
poverilaca u to kraem vremenu i sa to manje trokova.
Postupak steaja proizvodi znaajne posledice po lokalno, regionalno i nacionalno
trite. Njegov uticaj se moe odraziti u domenu konkurentnosti privrednog
subjekta, dominantne pozicije na tritu, nelojalne konkurencije ili monopolske
pozicije.
Steajni postupak je javan i svi uesnici u steajnom postupku imaju pravo na
blagovremeni uvid u podatke vezane za sprovoenje postupka, osim podataka koji
predstavljaju poslovnu ili slubenu tajnu.
Steajni postupak je hitan, nema zadravanja izvrenja, ekonominost postupka
proizilazi iz njegove efikasnosti.

Master rad- Mijatovi Nevena

Metode istraivanja
Prema savremenim teorijsko empirijskim iskustvima u procesu istraivanja koriste se
raznovrsne metode2. Metoda predstavlja putokaz i nain rada i sastoji se od vie postupaka i
radnji kojima se dolazi do odreenog cilja ili reenja. U radu - saglasno karakteru problema i
istraivanja, kao i izvoru informacija, treba primeniti najpodesniju. Zbog toga su znaaj metode u
nauci, tj. nauno istraivakom radu isticali mnogi naunici, to datira jo iz antikog doba, kada
su koriene brojne metode, od kojih se izdvajaju dijalektika i metafizika. Savremeni naunici,
teoretiari i ostali istraivai naglaavali su znaaj metode i njene primene u radu. Svaki od njih
je pokuao na najbolji nain definisati metodu, to se pokazalo uspeno ili manje uspeno.

U ovom istraivanju koriena su saznanja iz domae i strane literature, kao i sajtovi


globalne elektronske mree.

U istraivanju su bile koriene osnovne, optenaune i metode i tehnike prikupljanja


podataka. Od osnovnih metoda bile su upotrebljene: analitike i sintetike metode, a od naunih:
hipotetiko deduktivna i statistika metoda. Od metoda prikupljanja podataka koriene su:
statistike metode i metod analize sadraja. Analiza sadraja dokumenata bila je ostvarivana na
dva nivoa: na nivou primarnih izvora i na nivou sekundarnih izvora. Sekundarni izvori
predstavljaju ve izvrena istraivanja, izvetaje o ekonomsko finansijskom poloaju steajnih
dunika, finansijskih izvetaja privrednih subjekata u steaju ili likvidaciji.

Polazei od postavljenih hipoteza i ciljeva istraivanja proistekla je i odgovarajua


struktura rada.
U prvom delu rada prikazani su specijalni bilansi, vrste specijalnih bilansa i njihove
osnovne karakteristike. Specijalni bilansi su vanredni bilansi tj. ne sastavljaju se na godinjem
nivou ve po potrebi.
U drugom delu rada objanjen je steajni postupak koji sainjavaju proces bankrotstva i
proces reorganizacije koji su propisani po Zakonu, kao i razlozi koji dovode do steaja.

Miljevi M., Metodologija naunog rada, Filozofski fakultet Univerzitet u istonom Sarajevu, Pale, 2007.

Master rad- Mijatovi Nevena

Trei deo opisuje zakljuni bilans steaja sastavljanje i raspodela imovine kao i steaj u
Srbiji.
etvrti deo prikazuje osnovne karakteristike poslovanja turoperatora i turistikih agencija
i razlike u delatnostima istih kao i nastanak kompanije Jolly travel, strategije i poslovanje ovog
turoperatora.
U petom delu detaljno su opisani finansijski izvetaji pojam i osnove za sastavljanje i
prezentaciju izvetaja, analiza izvetaja Jolly travel-a iz kojih se vidi poslovanje preduzea
poslednje dve godine tj. do proglaenja otvaranja steajnog postupka nad ovim preduzeem.
esti deo objanjava Plan reorganizacije kompanije Jolly travel koji je podnela kompanija
Adriatica.Net d.o.o. Privrednom sudu u Beogradu, kao i objanjenje okolnosti koje su dovele do
steaja ovog turoperatora i dat je uvid u projektovane podatke za naredne godine poslovanja.

Master rad- Mijatovi Nevena

1. SPECIJALNI BILANSI
U poslovnoj praksi i strunoj literaturi pojavljuje se vie vrsta specijalnih bilansa, iji nazivi
odgovaraju ciljevima kojima oni slue. Specijalni bilansi nastaju u odreenim prilikama kao
posledica specijalnih ciljeva. U specijalne bilanse spadaju:

Bilans osnivanja,
Bilans promene pravne forme,
Bilans fuzije,
Bilans saniranja,
Bilans razdvajanja
Likvidacioni bilans,
Bilans likvidnosti,
Bilans steaja preduzea i
Bilans poravnanja.

1.1.

Bilans osnivanja

Postoje dva tipa bilansa osnivanja:

bilans novog osnivanja, i


bilans reosnivanja.

Postoje obaveze da se prilikom osnivanja preduzea sastavljaju inventar i bilans. Razlozi za


to mogu biti formalne i materijalne prirode. Formalni razlog bilansa osnivanja ima zadatak da
obezbedi osnovu za izgradnju knjigovodstva. Bilans osnivanja je istovremeno i bilans otvaranja
preduzea. Izvodi se iz inventara koji predstavlja dokazano sredstvo da bilansne pozicije
odgovaraju stvarnom stanju na dan bilansa.

Materijalni razlog: zadovoljenje informacionih potreba uesnika u osnivanju preduzea.


Bilans osnivanja prikazuje strukturu i vrednost imovine, sa jedne strane, i strukturu kapitala, sa
druge strane. On pokazuje da li su ispunjene zakonske i statutarne ili ugovorne odredbe o
uslovima finansiranja i vrsti ulaganja. Za prikazivanje imovinskog i finansijskog poloaja u
momentu osnivanja zainteresovani su i poverioci.

Master rad- Mijatovi Nevena

Postoji i trei razlog za sastavljanje bilansa osnivanja: prikazivanje uspeha faze osnivanja.
Bilans osnivanja je zakljuni bilans faze osnivanja. Bilans osnivanja imaju dvostruku prirodu:

statiku prikazuje strukturu imovine i kapitala i

dinamiku predstavlja ishodite za budue utvrivanje uspeha, jer se nalazi na


poetku niza redovnih godinjih zakljuaka.

Procenjivanje:

vai princip pojedinanog vrednovanja imovinskih predmeta, prava i obaveza,

bilansi osnivanja razdvajaju period osnivanja od prve poslovne godine,

pripadnost bilansa osnivanja bilansima uspeha zahteva dosledno usaglaavanje sa


redovnim godinjim zakljucima u pogledu forme i sadrine.

Procenjivanje treba da odgovara naelima urednog bilansiranja merodavnim za godinje


zakljuke.
Fundamentalni principi:3
1) princip nabavne vrednosti:

Trokovi nabavke ili cena kotanja predstavljaju najvie vrednosti po kojima


se procenjuju ulozi.

Odstupanje od nabavne vrednosti: u sluaju da stvarni trokovi ili cena


kotanja a) prelaze odreeni vremenski okvir (dve ili tri godine) ili b) ako su
neprihvatljivo visoki.

Proticanje vremena, praeno uticajem ekonomskog faktora i promenama


trinih prilika, moe nekadanje trokove da uini neadekvatnim, pa se oni
zamenjuju berzanskim ili trinim cenama.

Ako su trokovi nabavke isuvie visoki, ulozi u stvarima se takoe procenjuju


po berzanskim ili trinim cenama na dan njegovog sticanja. Ako su i ove cene
neprihvatljivo visoke, onda su merodavne berzanske ili trine cene na dan
unoenja.

kari K., Prezentacija specijalnih bilansa, Ekonomski fakultet Beograd, 2008.

Master rad- Mijatovi Nevena

2) Princip realizacije:

Podrazumeva zabranu iskazivanja nerealizovanih dobitaka,

Nabavna vrednost predstavlja gornju granicu za aktiviranje zaliha i fiksnih


sredstava.

3) Princip impariteta:

Podrazumeva zabranu bilansiranja sa gubitkom,

Za procenjivanje uloga u stvarima merodavne su berzanske ili trine cene


na dan unoenja svaki put kada su one nie od trokova nabavke ili cene
kotanja,

Procenjivanjem uz pomo berzanskih ili trinih cena se eliminie gubitak


koji bi nastao otpisivanjem ili prodajom dobara.

4) Princip opreznosti:
Ogleda se u:
a) izbegavanju samovoljnog procenjivanja
b) zabrani aktiviranja trokova procenjivanja
c) skraivanju rokova otpisa aktiviranih trokova izgradnje, probnog pogona i
goodwill-a
d) svoenju vrednosti potraivanja i obaveza na iznos oekivanih plaanja.

Rukovoenje naelo kod procenjivanja je zatita od prevare pri osnivanju, zbog ega se i
propisuje obaveza revizije dogaaja osnivanja akcionarskih drutava. U sluaju unoenja celih
preduzea na ime uloga, moe se pojaviti goodwill, u sluaju da je prinosna vrednost preduzea
vea od knjigovodstvene vrednosti njegove neto imovine. Goodwill se aktivira, jer je re o
vrednosti koja je steena imovinom.4
Razlikuju se:

Osnivanje gotovinom,

Osnivanje unoenjem stvari i

kari K., Prezentacija specijalnih bilansa, Ekonomski fakultet Beograd, 2008.

10

Master rad- Mijatovi Nevena

Kombinovano (meovito) osnivanje

U sluaju preuzimanja celih preduzea na ime uloga, u aktivi mogu da se pojave razni oblici
prava, hartije od vrednosti i goodwill, a u pasivi razne vrste obaveza.

1.2.

Bilans promene pravne forme

Promene pravne forme preduzea je zapravo prelazak preduzea iz jednog u drugi pravni
oblik. Svaki oblik preduzea (ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo sa ogranienom
odgovornou i akcionarsko drutvo) moe prei u ma koji drugi oblik preduzea pod uslovom da
ispunjava uslove tog novog oblika preduzea. Odluku o promeni oblika preduzea donosi najvii
organ upravljanja preduzeem.
Promena pravne forme preduzea moe biti dvojaka:5

Preduzee se transformie iz jednog oblika u drugi, vlasnici preduzea ostaju isti


sa nepromenjenim ueem u kapitalu i

Preduzee se transformie iz jednog u drugi oblik sa promenom vlasnika


preduzea, odreeni vlasnici ostaju vlasnici i u transformisanom preduzeu, ali
drugi vlasnici se povlae iz transformisanog preduzea ili se u transformisano
preduzee ukljuuju novi vlasnici.

1.3.

Bilans fuzije

Postupak spajanja dva do trenutka fuzije pravno i ekonomski samostalna preduzea pri emu
makar jedno od njih gubi svoju pravnu i ekonomsku samostalnost.

Kod bilansa fuzije, razlikujemo dve vrste fuzije:


1) Fuzija spajanjem,
2) Fuzija pripajanjem.

Rodi J., Vukeli G., Andri M., Teorija, analiza i politika bilansa, Beograd, 2007., str. 128

11

Master rad- Mijatovi Nevena

Kao uesnici koji se javljaju kod fuzije spajanjem su:


1) drutvo koje prenosi imovinu,
2) drutvo koje nastaje spajanjem drutava koja prenose svoju imovinu
Uesnici koji se javljaju kod fuzije pripajanja jesu:
1) drutvo koje preuzima, i
2) drutvo koje prenosi imovinu.

Postoje tri motiva fuzije: a) proizvodno privredni, b) trino privredni i c) finansijsko


politiki.6

Proizvodno privredni motivi su:

Bolje korienje kapaciteta,

Racionalizacija proizvodnje,

Specijalizacija proizvodnje,

Poveanje proizvodnih serija,

Efikasnija nabavka materijala, poluproizvoda i usluga

Trino privredni cilj je:

Eliminisanje konkurencije

Finansijsko politiki ciljevi su:

Koncentracija kapitala,

Olakano finansiranje istraivakih radova,

Doprinos ostvarenju poreskih prednosti,

Omoguavanje uvoenja akcija na berzu,

Podizanje ugleda preduzea,

Sanacija preduzea.

kari K., Prezentacija specijalnih bilansa, Ekonomski fakultet Beograd, 2008.

12

Master rad- Mijatovi Nevena

1.4.

Bilans saniranja

Bilans saniranja potie od latinske rei sanatio koja znai leenje. Kada preduzee postane
nelikvidno (izgubi platenu sposobnost) ili posluje sa gubitkom, vri se saniranje sa ciljem da se
ospososbi preduzee za plaanje dospelih obaveza i poslovanje sa dobitkom da bi preduzee
moglo neogranieno opstati sa ime se izbegava steaj. Postoje dve vrste saniranja:
1) Saniranje u irem smislu (ekonomsko saniranje) Uvoenje preduzea u zonu
rentabiliteta i preduzimanje mera za osiguranje poveava vrednost preduzea na dugi
rok.
2) Saniranje u uem smislu (funkcionalno saniranje) Smanjenje nominalnog bilansnom
sopstvenom kapitalu i prilagoavanje bilansnog nominalnom sopstvenom kapitalu uz
poveanje imovine.
Razlikujemo etiri vrste krize preduzea:

1.5.

Strategijska kriza,

Kriza rentabiliteta,

Kriza likvidnosti i

Nelikvidnost ili prezaduenje.

Bilans razdvajanja

Razdvajanje se javlja kod drutva lica (ortakog drutva i komanditnog drutva) i to u dva
sluaja:

Razdvajanje kada se drutvo lica rastura, nestaje. Tada je u pitanju podela imovine
preduzea izmeu ortaka,

Razdvajanje sa jednim ortakom koji istupa iz preduzea, pri emu preduzee i


dalje opstaje sa ortacima koji se ne izdvajaju. Tada je u pitanju namirivanje ortaka
koji istupa, u sutini radi se poravnanju izmeu ortaka koji istupa i ortaka koji
ostaju u preduzeu u obliku drutva lica.

13

Master rad- Mijatovi Nevena

1.6.

Bilans likvidnosti

Bilans likvidnosti treba da uini jasnim sposobnost plaanja preduzea u odreenom trenutku
kroz meusobno uporeivanje potreba finansiranja, sa jedne strane, i njihovog pokria sa druge
strane. Uglavnom ima interni karakter i slui preteno potrebama uprave preduzea.

Cilj bilansa likvidnosti jeste da prui to potpuniju sliku o mogunosti odravanja likvidnosti
preduzea odnosno o platenoj sposobnosti predzea. Takva informacija je neophodna stoga to
je permanentna likvidnost preduzea, odnosno mogunost plaanja obaveza u momentu njihovog
dospea uslov ne samo za normalan rad preduzea, ve i za opstanak preduzea, jer ako
preduzea u duem razdoblju ne izmiruje obaveze o roku njhovog dospea za plaanje, izgubie
poverenje kod poverilaca, takvom preduzeu dobavljai nee isporuiti svoje proizvode i robu i
initi usluge sa uobiajenim odloenim rokovima plaanja, ve zahtevati avansno plaanje koje
nelikvidno preduzee ne moe da da, to znai da je prinueno da prestane sa poslovanjem.

Likvidnost predstvalja visok stepen usklaenosti izmeu potencijala za plaanje i obaveza


plaanja. Bilansni aspekti kontrole likvidnosti ostvaruju se kroz stalnu kontrolu rokova i
pretvaranja pojedinih delova imovine u stanje upotrebljivosti za plaanje, sa jedne strane i
dospelosti za plaanje, sa druge strane.

Bilans likvidnosti se dobija na osnovu redovnog godinjeg bilansa ili meubilansa, uz


odgovarajue pregrupisavanje bilansnih pozicija. Pregrupisavanje pozicija bilansa je potrebno
bez obzira na to to su bilansne eme uobiajeno razvijene uzimanjem u obzir aspekta likvidnosti,
zbog ogranienja i nedoslednosti ralanjavanja u njima.

1.7.

Likvidacioni bilans

Likvidacioni bilans predstavlja postupak okonavanja poslovne delatnosti jednog preduzea


sa ciljem njegovog rasturanja. U toku rasturanja treba da budu razreeni svi meusobni lini i
imovinski odnosi vlasnika kako bi preduzee prestalo da postoji.

14

Master rad- Mijatovi Nevena

Likvidacija predstavlja postupak planske prodaje (unovavanja) svih imovinskih delova


jednog preduzea sa ciljem da se iz ostvarenih prihoda isplate dugovi, a preostali deo podeli
vlasnicima. Likvidacija je proces koji traje (moda i vie godina) i podrazumeva:7

okonavanje tekuih poslova,

likvidiranje viseih (nezavrenih) poslova,

prodaju realne imovine i hartije od vrednosti,

naplatu potraivanja, i

isplatu dugova.

Okonanje poslovne aktivnosti preduzea moe biti:

Prinudno (steaj) ili

Dobrovoljno (likvidacija).

Na kraju likvidacije vri se brisanje preduzea iz registra, ime ono prestaje da postoji kao pravno
lice.
U zavisnosti od toga ta se rastura, razlikuju se:

delimina likvidacija, koja podrazumeva prodaju samo dela preduzea (fabrike,


pogon, prodajni prostor i sl.)

totalna likvidacija koja podrazumeva rasturanje celog preduzea tj. unovavanje


cele imovine.

Takoe se razlikuju:

formalna likvidacija koja podrazumeva promenu pravne forme preduzea, uz


nastavak poslovne aktivnosti,

materijalna likvidacija koja podrazumeva prekid poslovne aktivnosti.

Uzrok likvidacije preduzea moe biti: odluka vlasnika, istek vremena za koje je
preduzee osnovano, smrt ili otkaz ortaka (u sluaju ortakog drutva), sudska odluka i sl. Na
poetku likvidacije, likvidatori sastavljaju bilans otvaranja likvidacije.On je dokazano sredstvo da
je likvidacija izvesna i da prava poverilaca i vlasnika nisu ugroena. Pored njega sastavlja se i
izvetaj sa objanjenjima, meu kojima su i objanjenja korienih principa procenjivanja.

Vukeli G., Teorija, politika i analiza bilansa, Beograd, 2007., str. 400-407

15

Master rad- Mijatovi Nevena

Na kraju svake godine, likvidatori sastavljaju godinji zakljuak likvidacije, zajedno sa


objanjenjima o odvijanju postupka likvidacije. Zavretak likvidacije treba da prati sastavljanje
zakljunog bilansa likvidacije.

1.8.

Steajni bilans

Steaj, kao i likvidacija oznaava kraj poslovne aktivnosti preduzea. Ali za razliku od
likvidacije, steaj nije dobrovoljni, ve prinudni postupak obustavljanja poslovne aktivnosti. Za
razliku od plenidbe, steaj se ne odnosi na izvrenje odreenih imovinskih delova, ve na
izvrenje ukupne imovine dunika.8

Naziv steaj potie od latinske rei concursus skupljanje ili spajanje, sticanje ili sleganje
u gomilu. Specijalni sudski izvrni postupak koji slui unovenju ukupne, za zalaganje podobne
imovine koja duniku pripada u trenutku otvaranja steaja, sa ciljem ravnomernog namirenja svih
poverilaca koji lino uestvuju u postupku.

Karakteristike steaja:

on nije jednokratni akt, ve postupak sa duim ili kraim trajanjem,

on nije dobrovoljni, ve prinudni izvrni postupak na imovini zajednikog


dunika,

podrazumeva ukupno, a ne pojedinano izvrenje unovava se ukupna imovina


dunika koja mu pripada u trenutku otvaranja postupka,

unovena steajna masa se raspodeljuje ravnomerno svim steajnim poveriocima,

dovodi do prinudnog okonanja (rasturanja) preduzea.

Steajni postupak pokree dunik ili jedan ili vie njegovih poverilaca. Pretpostavke za
pokretanje steajnog postupka jesu:

nesposobnost plaanja trajna nemogunost izmirenja dospelih obaveza, i

prezaduenost, koja postoji ako raspoloiva (bruto) imovina ne pokriva dugove.

http://www.ekfak.kg.ac.rs (pregledano dana 02.01.2013.)

16

Master rad- Mijatovi Nevena

Steaj se preduzima da bi se smanjila teta za poverioce, a time i privredu u celini, koja


moe da nastane zbog gubitka sopstvenog kapitala i insolvetnosti dunika. Ukoliko raspoloiva
imovina, koja ulazi u sastav steajne mase, nije dovoljna da pokrije verovatne (oekivane)
trokove steajnog postupka, steajni postupak se ne sprovodi.9

Za vreme trajanja postupka steaja, pravo upravljanja i raspolaganja, koje je sud


otvaranjem steaja uskratio dosadanjoj upravi, ima steajni upravnik. Steajnog upravnika
imenuje nadleni sud koji donosi odluku o otvaranju postupka steaja. Sud je slobodan u izboru
steajnog upravnika, ali ima obavezu da izabere iskusnu i nezavisnu linost, kako od steajnih
poverilaca, tako i od dunika.

Bilans otvaranja steaja predstavlja pregled steajne mase i verovatnog izmirenja


potraivanja steajnih poverilaca i osnovu za kontrolu razvoja steaja. Vrednosti u bilansu
otvaranja steaja razlikuju se od vrednosti u redovnom godinjem zakljuku, jer procenjivanje u
godinjem zakljuku ne polazi od pretpostavljene likvidacije, ve od principa kontinuiteta
poslovanja.

Zakljuni bilans steaja sastavlja steajni upravnik pre okonanja svoje dunosti, sa ciljem
polaganja rauna o prodaji imovine i isplati obaveza i trokova steaja. Zakljuni bilans steaja
prati izvetaj steajnog upravnika, koji sadri sve informacije o nastalim dogaajima u postupku
steaja.

1.9.

Bilans poravnanja

Cilj poravnanja je otklanjanje opasnosti od steaja preduzea, za koji su se stekli uslovi.


Steaj dovodi do likvidacije preduzea, dok poravnanje ima za cilj njegovo odravanje.
Poravnanje se smatra svrsishodnim kada finansijske tekoe nije prouzrokovalo samo preduzee,
ve su one posledica gubitaka potraivanja usled steaja klijenata ili su prolaznog karaktera.

Poravnanje predstavlja saniranje preduzea u irem smislu na teret tueg kapitala.


Poravnanje, je sa stanovita poverilaca, prihvatljivo samo ako im obezbeuje naplatu potraivanja
9

Rankovi M. J., Specijalni bilansi, Ekonomski fakultet Beograd, 1996., str. 312-320

17

Master rad- Mijatovi Nevena

u veem iznosu nego u sluaju likvidacije. Sa stanovita ekonomije preduzea, poravnanje je


prihvatljivo pod uslovom da preduzee ponovo moe da dostigne uravnoteeni finansijski i
rentabilitentni poloaj.
Postupak poravnanja pokree dunik. Pretpostavka za otvaranje postupka poravnanja jeste
sticanje uslova za steaj, odnosno:

nesposobnost plaanja (insolventnost) koja se ispoljava u trajnoj nemogunosti


izmirenja dospelih obaveza, pri emu po pravilu najpre dolazi do zastoja, a zatim i
obustave plaanja dospelih obaveza ili

prezaduenost, koja postoji ako raspoloiva (bruto) imovina ne pokriva dugove.

Izbor izmeu poravnanja i steaja podrazumeva analizu uzroka krize i ispitivanje


mogunosti da se poravnanjem doe do trajnog ozdravljenja preduzea. Prihvatanje zahteva
dunika za smanjenje potraivanja poverilaca, sa bilansnog stanovita, ima za posledicu
pretvaranje pozajmljenog u sopstveni kapital. Iznos smanjenja duga predstavlja vanredni prihod,
koji slui za pokrie gubitka, a eventualna razlika poveava sopstveni kapital. Istovremeno,
smanjuju se obaveze prema poveriocima.
Razlikuju se:
1) dobrovoljno i
2) prinudno poravnanje.
Za dobrovoljno poravnanje ne postoje zakonski propisi, ve se ono ostvaruje slobodnim
ugovaranjem, bez meanja sudskih vlasti.Zbog toga je ova vrsta poravnanja istovremeno i
vansudsko poravnanje. Prinudno poravnanje se odvija u skladu sa odgovarajuim zakonskim
odredbama i u okviru sudskog postupka. Ono predstavlja sudsko poravnanje.

18

Master rad- Mijatovi Nevena

2. STEAJNI POSTUPAK
Zakon o steajnom postupku propisuje dva postupka steaja:
1) postupak bankrotstva i
2) postupak reorganizacije.

2.1.

Postupak bankrotstva

Postupak bankrotstva je u stvari prestanak rada preduzea nakon okonanja steajnog


postupka.
U steajnu masu preduzea ulazi sva imovina preduzea izuzimajui:

izlune poverioce koji, na osnovu stvarnog ili linog prava, imaju pravo da trae
da se odreena stvar izdvoji iz steajne mase,

razlune poverioce, a to su poverioci ije je potraivanje obezbeeno zalonim


pravom,

poverioce po osnovu finansijskog lizinga koji imaju pravo povlaenja sredstava


datih u lizing.

Po otvaranju steajnog postupka, steajni upravnik raskida radni odnos sa zaposlenim


putem otkaza s tim to zadrava u radnom odnosu potreban broj lica za okonanje steajnog
postupka. Sve obaveze steajnog postupka dunik, bez obzira na rok dospea, otvaranjem
steajnog postupka smatraju se dospelim, a sva potraivanja preduzea u steaju, neovisno od
ugovorenog roka naplate, smatraju se dospelim. Na neobezbeene obaveze steajnog dunika
ugovorene kamate se obraunavaju samo do dana podnoenja predloga za pokretanje steajnog
postupka.

Na obezbeenje obaveza steajnog dunika ugovorene kamate se obraunavaju do visine


vrednosti imovine koja slui za obezbeenje. Steajni upravnik u roku od 30 dana od pokretanja
steajnog postupka sainjava poetni bilans i izvetaj o ekonomsko-finansijskom poloaju
steajnog dunika, a potom ih podnosi sudu i odboru poverilaca, koji odluuju da li e se steaj
okonati bankrotstvom ili reorganizaciom. Steajno vee moe da imenuje revizora poetnog
steajnog bilansa. Steajni upravnik sainjava listu steajnih poverilaca. Na oglasnoj tabli suda
19

Master rad- Mijatovi Nevena

obavetavaju se poverioci gde mogu da vide listu poverilaca i pozivaju poverioce da prijave svoja
potraivanja. Poverioci prijavljuju svoja potraivanja steajnom upravniku u ustavljenom roku.
Steajni upravnik utvruje valjanost prijavljenih potraivanja od steajnog dunika. Potom se
odrava ispitno roite na kome se razmatra lista potraivanja od steajnog dunika. Ovom
roitu prisustvuju steajni upravnik i poverioci steajnog dunika. Nakon ovog roita steajni
sudija utvruje konanu listu poverilaca steajnog dunika koja se objavljuje na oglasnoj tabli
suda. Zakljuak o unovenju steajne mase donosi steajni sudija. Po donoenju zakljuka o
unovenju steajne mase prodaju imovine vre steajni upravnik putem javnog nadmetanja ili
javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom. Predmet prodaje moe da bude i
steajni dunik kao pravno lice ili njegovi funkcionalni delovi u celini uz saglasnost poverilaca, s
tim to steajni upravnik pribavlja procenu vrednosti od ovlatenog procenitelja

2.2.

Postupak reorganizacije

Pitanje reorganizacije, kao i celokupno steajno zakonodavstvo, je danas veoma aktuelno


kako u praktinoj primeni, zatim kao pitanje kojim se bave razne meunarodne institucije, pa sve
do brojnih teorijskih rasprava na ovu temu. Moe se sa pravom zakljuiti da se znaaj
reorganizacije izuzetno poveava sa sve eim i snanijim finansijskim krizama u svetu, a
posebno se moe naglasiti uloga reorganizacije u privredama zemalja u tranziciji.

Kao prvo treba rei da reorganizacija predstavlja pokuaj da se sprei bankrotstvo odnosno
likvidacija subjekta a koji je dospeo u stanje insolventnosti, odnosno u stanje kada ne moe da
izvrava svoje obaveze. Pitanje, kada se dolazi u stanje insolventnosti nije na jedinstven nain
regulisano u svetskoj praksi tj. kriterijumi pomou kojih se utvruje insolvetnost, postojanje
steajnih razloga i otvaranje steajnog postupka, se razlikuju meu zakonodavstvima razliitih
zemalja. ak ni meunarodne institucije koje se bave trgovinskim pravom, i okviru toga
steajnom regulativom, nemaju jasan stav koji od pokazatelja insolventnosti je najprimereniji za
praktinu primenu. Kao neki od njih se navode na, primer, test bilansa stanja (balance sheet test),
gde se u obzir uzima odnos ukupne vrednosti pasive i srednje trine vrednosti aktive, zatim ke-

20

Master rad- Mijatovi Nevena

flou (cashflow) test kao i mogunost da se utvrdi postojanje potencijalne (prospective)


insolventnosti.10
Takoe su pri razmatranju ovog pitanja uzimaju u obzir obaveze u stranoj valuti (u sluaju
depresijacije), uslovne obaveze i sl. Prednosti i mane svakog od napred navedenih kriterijuma
moraju biti uzete u obzir prilikom izrade propisa o steajnom postupku. Kao primer moe se
navesti to da je Nemaka suspendovala primenu testa bilansa stanja na privredne subjekte u
bivoj Istonoj Nemakoj, koji su u vlasnitvu agencije za privatizaciju, sve dotle dok odnos
kapitala i duga ne dovedu na nivo koji je standard u zapadnim ekonomijama.Sva ova pitanja su u
uskoj vezi sa pitanjem primene i anse za uspeh procesa reorganizacije. Ako se nadoveemo na
optu konstataciju da je reorganizacija pokuaj da se sprei bankrotstvo i to putem finansijskog
ozdravljenja steajnog dunika, koji treba da nastavi da radi, vrati dugove (u punom ili
smanjenom iznosu) i na kraju postane solventan i profitabilan subjekt privreivanja, onda se ne
sme zanemariti trenutak i stanje koje dovodi do formalnog otvaranja steajnog postupka.

Finansijski poloaj u kom se nalazi steajni dunik u trenutku otvaranja steajnog postupka
direktno e uticati na krajnji ishod reorganizacije ako ona tada uopte bude bila mogua.
Zakonski kriterijumi koji definiu insolventnost i ulazak u steaj u velikoj meri e uticati na samo
ponaanje privrednih subjekata, i njihov odnos prema sopstvenim dugovima, i uopte kreirati
nivo finansijske discipline u ekonomskom sistemu. Pravilan pristup ovom pitanju kao i neki drugi
bitni faktori, mogu da predstavljaju i dobar podstrek i da prue osnovu za uspenu reorganizaciju.

Umesto termina reorganizacija neka zakonodavstva upotrebljavaju termine kao to su


rehabilitacija,

pomirenje,

administriranje,

prekompozicija,

restruktuiranje,

preurenjenje i sl. Ali svi oni predstavljaju ono to se u naem zakonodavstvu naziva
reorganizacija.Zajedniko za sve ove postupke je to da se eli postii bolji ekonomski efekat
reorganizacijom poslova steajnog dunika nego to bi se to postiglo njegovom likvidacijom i
gaenjem. Meutim to ne znai automatski da e steajni dunik svoje poslovanje nastaviti na isti
nain kao i da e uesnici u steajnom postupku, kao to su na primer vlasnici i poverioci, posle

10

Falke M.,Insolvency Law Reform in Transition Economies, Berlin, May 2003, str. 171-178.

21

Master rad- Mijatovi Nevena

zavrenog postupka reorganizacije biti u istom pravnom i ekonomskom poloaju kao i pre
otvaranja steajnog postupka.

Kao posledica mnogih spoljnih i unutranjih faktora, proces reorganizacije moe da bude
veoma dinamian i turbulentan i samim tim dovede do mnogobrojnih promena u vlasnikim i
dunikopoverilakim odnosima, poloaju zaposlenih i postojeeg menadmenta, sferi i obimu
poslovanja steajnog dunika, organizacionoj strukturi itd.Najvaniji kriterijum za kretanje
kroz steajni postupak i voenje postupka reorganizacije treba da bude maksimiziranje vrednosti
za sve uesnike i ekonomski sistem u celini.11

Reorganizacija steajnog dunika nije uvek mogua ali isto tako nije ni najbolje reenje u
svakoj situaciji. esto se moe doi do situacije u kojoj nije mogue sprovesti, na prihvatljiv
nain, nijednu od mera koja bi spreila likvidaciju steajnog dunika. Preduzea koja nemaju
nikakvu poslovnu perspektivu, a ujedno su generator nelikvidnosti irih razmera, ne bi trebalo
spaavati po svaku cenu, ako to nije u najboljem interesu veine poverilaca. Plan reorganizacije
koji nema objektivnih ansi za uspeh bi u tom sluaju bio samo produetak agonije i odlaganje
reenja. Takvu situaciju moemo videti i kod nas. Pokuaj da se nagomilan i ogroman unutranji
dug izmeu privrednih subjekata smanji putem multilateralnog otpisivanja u osnovi je dobar ali
ako se nivo tog duga posle izvesnog vremena vrati opet na stari nivo, trebalo bi uzeti u
razmatranje steaj kao jedinu moguu alternativu. Naravno uz primerenu dozu opreznosti i
objektivno sagledavanje posledica koje bi nastupile u tom sluaju.

Meutim, sa druge strane postoje i okolnosti koji idu u prilog veem favorizovanju
reorganizacije u sklopu steajnog postupka. Ako posmatramo ekonomsko i finansijsko stanje
tipine zemlje u procesu tranzicije moemo uoiti neke injenice koje ukazuju na to da bi
reorganizacija bila prihvatljivija opcija za veinu sluajeva. Na primer, ta e se dogoditi u
sluaju otvaranja steajnog postupka nad jednim velikim privrednim subjektom koji ima ogromne
dugove ali sa druge strane poseduje zemljite, nekretnine, maine, opremu, vozila i ostalu aktivu
relativno velike vrednosti. Ne treba ni spominjati ogroman broj i ekonomski i tehnoloki viak
zaposlenih, to je karakteristika tranzicionih privreda.
11

Ljuti . B., Zakon o steajnom postupku i efikasno sudstvo, Pravni informator 9/2004

22

Master rad- Mijatovi Nevena

2.3.

Steajni postupak

Steaj preduzea je proces koji traje ponekad i due od godinu dana. Taj proces odvija se u
okviru redovnog suda a regulisan je Zakonom o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji12 na
sledei nain:

Organi sprovoenja steajnog postupka su: steajno vee, steajni sudija i steajni upravnik, a
moe da bude formiran i odbor poverilaca kao savetodavni organ (lan 3). Steajno vee ine
trojica sudija od kojih je jedan predsednik vea a steajni sudija ne moe da bude lan vea (lan
54).

Steajno vee:

Odluuje o pokretanju postupka za utvrivanje postoje li uslovi za steaj i sprovodi taj


postupak,

Odluuje o otvaranju steajnog postupka;

Odluuje o prigovorima steajnog upravnika na zakljuke i uputstva steajnog sudije;

Odreuje poslove preduzea koji su zapoeti a nisu zavreni pre steaja koji e se zavriti
u toku steajnig postupka;

Odobrava preraun trokova steajnog postupka i odreuje nagradu steajnom upravniku;

Imenuje steajnog upravnika;

Odobrava projekat za glavnu deobu steajne mase i donosi reenje o izvrnoj deobi
steajne mase;

Donosi reenje o zakljuku steajnog postupka (lan 55).

Steajni sudija daje uputstva steajnom upravniku, koja su obavezna za njega, i vri nadzor nad
radom steajnog upravnika (lan 56).

12

Zakon o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji ("Slubeni list SFRJ", br. 84/89 i "Slubeni list SRJ", br.
37/93 i 28/96)

23

Master rad- Mijatovi Nevena

Steajni upravnik vri prava i dunosti organa upravljanja dunika u steaju, a njegove
dunosti su:

Da aurira knjigovodstvo do dana otvaranja steaja;

Da uz saglasnost sa steajnim sudijom sastavi predraun trokova steajnog postupka i da


ga dostavi steajnom veu;

Da imenuje komisiju za inventarisanje;

Da saini poetni steajni bilans;

Da se stara o okonanju zapoetih a nezavrenih poslova dunika kao i poslova


neophodnih za spreavanje tete nad imovinom dunika;

Da se stara o naplati potraivanja dunika;

Da unovi stvari koje ulaze u steajnu masu;

Da sastavi nacrt za glavnu deobu steajne mase i nacrt zakljunog bilansa uz saglasnost sa
steajnim sudijom;

Da sastavi nacrt odluka o naknadnoj deobi. (lan 60 i 61).

Steajno vee, na zahtev poverilaca ija potraivanja ine preko 50% od ukupnih potraivanja
od dunika, formira odbor poverilaca radi zatite njihovih interesa (lan 65). Odbor poverilaca:

Razmatra izvetaj steajnog upravnika o toku steajnog postupka i stanju steajne mase;

Ima pravo da pogleda poslovne knjige i dokumenta koje je preuzeo steajni upravnik;

Ima pravo prigovora na rad steajnog upravnika steajnom sudiji i na rad steajnog sudije
steajnom veu;

Moe predloiti smenjivanje steajnog upravnika i imenovanje novog steajnog


upravnika;

Daje miljenje steajnom veu o unovenju imovine dunika;

Daje miljenje steajnom sudiji o priznavanju opravdanih manjkova utvrenih


invetarisanjem (lan 69).

24

Master rad- Mijatovi Nevena

Pokretanje steajnog postupka. Steajni postupak mogu pokrenuti poverioci ili sam dunik (lan
3).

Prethodni postupak. Na osnovu predloga o otvaranju steajnog postupka steajno vee donosi
reenje o pokretanju prethodnog postupka za utvrivanje zakonskih uslova za otvaranje steajnog
postupka (lan 75).

Ukoliko su zakonski uslovi za otvaranje steajnog postupka ispunjeni, donosi se odluka o


pokretanju prethodnog postupka i odreuje roite na koji se pozivaju dunik, predlaga i
organizacija koja obavlja poslove platnog prometa za dunika (lan 77). Na roitu su mogue tri
solucije:

Da tree lice da izjavu o preuzimanju duga i ako steajno vee prihvati tu ponudu
prethodni postupak steaja se obustavlja (lan 78).

Da se doe do zakljuka da je mogue prinudno poravnanje, tada steajno vee odreuje


rok duniku da podnese predlog za prinudno poravnanje (lan 79) ime se obustavlja
prethodni postupak za pokretanje steaja;

Ako nema preuzimanja duga i prinudnog poravnanja, steajno vee imenuje vetaka koji
e zajedno sa staajnim sudijom ispratiti ekonomsko finansijsko stanje dunika osim ako
nisu ispunjeni uslovi za otvaranje steajnog postupka bez tog ispitivanja (lan 80).

Steajni sudija, na osnovu ispitanog ekonomsko finansijskog stanja dunika dostavlja steajnom
veu miljenje da li ima mesta otvaranju steajnog postupka (lan 83).

Otvaranje steajnog postupka. Na osnovu miljenja steajnog sudije i steajnog vetaka o


ekonomsko finansijskoj situaciji dunika, na roitu u kome uestvuje predlaga, dunik i
organizacija koja vodi poslove platnog prometa, steajno vee donosi reenje o otvaranju
steajnog postupka (lan 84). O otvaranju steajnog postupka objavljuje se oglas u Slubenom
listu SRJ i na oglasnoj tabli suda sa pozivom poveriocima da svoja potraivanja prijave u roku
od 60 dana. Otvaranje steajnog postupka upisuje se u sudski registar (lan 89 i 90).

25

Master rad- Mijatovi Nevena

Pravne posledice po otvaranju steajnog postupka su:

Sa danom otvaranja steajnog postupka upravljanje dunikom u steaju prenosi se na


steajnog upravnika (lan 96);

Sa danom otvaranja steajnog postupka prestaje radni odnos zaposlenih kod dunika osim
onih radnika koje zadri steajno vee radi zavravanja zapoetih poslova i objavljanje
poslova samog steaja (lan 93);

Sa danom otvaranja steajnog postupka vri se inventarisanje i sainjavanje poetnog


steajnog bilansa (lan 96);

Sa danom otvaranja steaja gase se postojei iro i tekui rauni dunika i otvaraju novi
na koje se prenose novana sredstva sa ugaenih iro i tekuih rauna (lan 97);

U firmi dunika dodaje se oznaka u steaju (lan 98);

Danom otvaranja steaja sve obaveza dunika smatraju se dospelim, a nedospela novana
potraivanja dunika unose se u steajnu masu (lan 100);

Danom otvaranja steajnog postupka ne prestaju da teku kamate na potraivanja koja se


izmiruje iz steajne mase (lan 102);

U steajnom postupku dozvoljeno je prebijanje potraivanja poverilaca sa protiv


potraivanjima dunika (lan 105);

Otvoreni steajni postupak ne utie na prava odvojenog izmirenja iz odreenih stvari,


odnosno iz imovine dunika razliitih prava (zalono pravo, na primer) i izlunih prava
(roba u komisionoj preodaji, na primer) (lan 187);

U toku steajnog postupka okonavaju se samo oni zapoeti poslovi koji bi mogli
proizvesti tetu na imovini dunika ako ne bi bili okonani (lan 119).

Prijavljivanje potraivanja. Poverioci dunika u steaju prijavljuju pismeno svoja potraivanja


steajnom veu (lan 121). Steajno vee zakazuje roite za ispitivanje prijavljenih potraivanja
u kome uestvuju steajni sudija, steajni upravnik i poverioci (lan 124). Konanu odluku o
priznavanju ili ne priznavanju prijavljenog potraivanja donosi steajni upravnik (lan 125).

Unovenje imovine dunika. Steajno vee moe odluiti da se dunik u steaju proda u celini
putem javnog nadmetanja ili neposredne pogodbe ili uz uslov da se na taj nain postignu
povoljniji uslovi za poverioca (lan 129). Naravno, preduzee u steaju moe se prodati u celini
26

Master rad- Mijatovi Nevena

ako ima trinu perspektivu. Pri proceni povoljnih uslova za poverioce uzima se u obzir ne samo
koliko se dobija gotovine u steajnu masu od te prodaje ve i kojiko se smanjuju trokovi steaja
usled toga to se na ovaj nain steajni postupak okona bre nego kada se prodaju pojedinana
imovinska dobra dunika.

Imovinska dobra dunika prodaju se javnim nadmetanjima ili prikupljanjem ponuda ili,
pak, neposrednom pogodbom (lan 131). Imovina koja predstavlja funkcionalnu celinu
(postrojenja, ureaji i sl.) prodaju se, po pravilu, javnim nadmetanjem ili sa ili bez zemljita i
zgrada (lan 132). Poetna prodajna cena ne moe biti nia od polovine procenjene vrednosti
(lan 133). Imovinu prodaje steajni upravnik pod nadzorom steajnog sudije (lan 134). Ako
imovina ne bude prodata nudi se poveriocu ija potraivanja odgovaraju vrednosti imovine (lan
135).

Namirenje poverilaca. Steajnu masu ine: novana sredstva dunika na dan otvaranja
steajnog postupka, novana sredstva ostvarena prodajom naturalne imovine i novana sredstva
ostvarena naplatom potraivanja (lan 137).

Iz steajne mase najpre se isplauju trokovi steajnog postupka, poverioce steajne mase
(lan 138) i zagarantovane zarade ostvarene kod dunika do dana otvaranja steajnog postupka
kao i naknade tete za povredu na radu ostvarene kod dunika pre otvaranja steajnog postupka
(povlaeni poverioci) (lan 140, stav 2).

Po odbitku od steajne mase trokova steaja, potraivanja poverilaca steajne mase,


povlaenih poverilaca ostatak predstavlja deobnu masu. Dugovi dunika isplauju se srazmerno
deobnoj masi (lan 141). Steajno vee dostavlja nacrt za deobu sa zakazivanjem roita o tom
nacrtu, steajnom sudiji, steajnom upravniku i poveriocima (lan 144). Steajno vee posle
rasprave na roitu donosi reenje o deobi (lan 145). Na osnovu reenja o deobi steajni
upravnik isplauje potraivanja poverilaca (lan 146).

27

Master rad- Mijatovi Nevena

Zakljuenje steajnog postupka. Nakon izvrenje svih poslova oko steaja steajno vee donosi
odluku o zakljuivanju steajnog postupka koja se objavljuje u Slubenom glasniku SRJ i
upisuje u sudski registar ime dunik u steaju prestaje da postoji (lan 149 i 150).

2.4.

Sainjavanje steajnog bilansa

Poetni steajni bilans. Najpre se sainjava zakljuni bilans preduzea koje stupa u steaj a zatim
se sainjava poetni steajni bilans. Poetni steajni bilans se sainjava na osnovu inventara u
kome se procena vri na bazi likvidacione cene.13 Pri utvrivanju likvidacione cene polazi se od
mogue prodajne cene na prodajnom tritu pri emu je likvidaciona cena uvek nia od prodajne
cene jer potencijalni kupac zna da preduzee u steaju mora da proda i da tu prodaju mora da
obavi u to kraem roku kako bi trokovi steaja bili to nii, koji su, u principu, proporcionalni
vremenu trajanja steaja. Imajui to u vidu potencijalni kupac uvek zahteva niu cenu od
vladajue prodajne cene a to je likvidaciona cena.

Poetni steajni bilans se struktuira tako da se iz njega moe videti oekivana steajna
masa i utvrditi oekivana steajna kvota izmirenja obaveza preduzea iz steajne mase. Otuda se
aktiva struktuira ovako:
1. ukupna imovina
2. imovina za izdvajanje (to je imovina koja nije u vlasnitvu preduzea u steaju roba
u komisionu, na primer)
3. imovina izuzimanja (to je imovina koja je pod zalogom ili hipotekom)
4. slobodna imovina (1-2-3)

13

Rankovi M. J., Specijalni bilansi, Ekonomski fakultet Beograd, 1996., str. 328-330

28

Master rad- Mijatovi Nevena

Dugovi se, osim po vrsti, grupiu ovako:

1) Poverioci sa pravom izdavanja (odnosi se na isporuke sa zadravanjem prava svojine,


robu u komisionoj prodaji, cedirana potraivanja, imovina koja se nalazi u posedu
dunika u steaju po osnovu ugovora o najmu, zakupa, zalaganja i uvanja)
2) Poverioci sa pravom izuzimanja (hipoteka, dug na zemlju, prava na zaplen, ugovor o
osiguranju potraivanja)
3) Poverioci steajne mase (sudski trokovi, trokovi steaja, potraivanja poverilaca
koja nastaju iz delatnosti steajnog upravnika i sl.)
4) Povlaeni poverioci su oni poverioci ija se potraivanja iz steajne mase isplauju
posle isplate poverilaca steajne mase (po Zakonu po prinudnom poravnanju, steaju i
likvidaciji to su garantovane zarade radnika ostvarene pre otvaranja steajnog
postupka i naknada tete za ozledu na radu nastalu, takoe, pre otvaranja steajnog
postupka), u nekim zemljama povlaeni poverioci se svrstavaju u isplatne redove po
prioritetu isplate.
5) Nepovleeni poverioci su svi ostali poverioci.14

Nepovlaeni poverioci uestvuju u deobi ostatka steajne mase srazmerno svojim


potraivanjima. Steajna kvota je u vidu procenta koja pripada nepovlaenim poveriocima a
izraunava se ovako:

Ostatak steajne mase


Steajna kvota =

x 100
Potraivanja nepovlaenih
poverilaca

Ostatak steajne mase izraunava se ovako: steajna masa minus (izdvajanja i izuzimanja iz
steajne mase + povlaeni poverioci).

14

Rankovi M. J., Specijalni bilansi, Ekonomski fakultet Beograd, 1996., str. 332.

29

Master rad- Mijatovi Nevena

2.5.

Steajni razlozi

Steajni razlog (osnov, uzrok, povod, uslov) predstavlja materijalno pravnu pretpostavku
steajnog postupka. Tek kada steajno vee utvrdi postojanje steajnog razloga (ili njegovu
verovatnost), postavlja se pitanje da li postoje i ostale materijalno pravne pretpostavke. Steajni
postupak se sprovodi upravo zbog okolnosti koje predstavljaju steajni razlog.15

U steajnom razlogu se utvruju optedrutveni interesi. Svaka drava u zavisnosti od svog


shvatanja ciljeva i funkcija steaja, odreuje okolnosti, koje kada se ispune, prouzrokuju
otvaranje steajnog postupka (uz ispunjenje ostalih uslova). Prilikom formulisanja razloga moraju
se uzeti u obzir i interesi poverilaca, jer je steajni postupak nain njihovog kolektivnog
namirenja. U steaju nad imovinom fizikog lica neophodno je u optiku posmatranja ukjuiti i
interese samog pojedinca, jer je individualni steaj, naroito zbog instituta osloboenja od
odgovornosti za preostale obaveze, velikim delom (a u nekim zemljama i prevashodno) u interesu
dunika.

Najveem broju zemalja steajni razlozi se ne uzimaju u obzir kod steaja koga pokree sam
dunik (tzv. dobrovoljni steaj). Njegov predlog se sam po sebi smatra steajnim razlogom, bez
potrebe da dokazuje druge injenice. Suprotno, sutina predloga poverilaca za pokretanje
steajnog postupka (tzv.nevoljnog steaja) je u razlozima za otvaranje steaja.

Pretnja steajem duniku od strane poverilaca predstavlja mornaricu u pripravnosti, koja e


se aktivirati ako pregovori propadnu. Prema tome, ako poverioci mogu olako da pokrenu steaj
protiv dunika, pregovori e se uvek kretati u njihovu korist. Idealno bi bilo kada bi razlozi za
otvaranje steaja bili tako precizno skrojeni, da poverioci mogu pokrenuti steaj samo protiv onih
dunika kojima je mesto u steajnom postupku, a ne i protiv ostalih.16

15

Jovan Gucunja, Pravno regulisanje poverilako-dunikviih odnosa u sluaju prestanka organizacija udruenog
rada, doktorska disertacija, Novi Sad, 1980, str. 95-96.
16
Charles J.Tabb, The Law of Bankruptcy, The Foundation Press, inc, New York, 1997, str. 102.

30

Master rad- Mijatovi Nevena

2.5.1. Metodi odreivanja steajnih razloga


Metod opteg razloga je danas najei nain odreivanja razloga za otvaranje steajnog
postupka. On je karakteristian prevashodno za evropska kontinentalna zakonodavstva.Ovaj
metod se odlikuje korienjem apstraktnih termina, koji imaju za cilj da obuhvate veliki broj
konkretnih situacija i radnji steajnog dunika (npr. insolventnost, prezaduenost, obustava
plaanja, prestanak plaanja, generalno neplaanje dugova, itd.). Svi se ovi uzroci mogu svrstati i
podvesti pod dva najznaajnija i najsveobuhvatnija: prezaduenost i nesposobnost za plaanje.
Prezaduenost - je jedan od najee korienih steajnih uzroka. Pod ovim pojmom
podrazumevamo takvo finansijsko stanje dunika kod koga je njegova imovina manja od
obaveza. Ovo je neposredan nain utvivanja razloga za otvaranje steajnog postupka, jer se
direktno ustanovljava jedna ekonomska injenica - da li imovina pojedinca moe da odgovori
njegovim obavezama.

Ona predstavlja unutranju manifestaciju dunikove nesposobnosti da isplauje svoja dugovanja.


U sutini ovo je jedini pravi razlog za otvaranje steajnog postupka, jer se njime utvruje na
egzaktan nain dunikova nesposobnost plaanja.
Nesposobnost za plaanje- je univerzalan, osnovni i redovan steajni razlog, koji koristi
najvei broj zemalja u svetu. Insolventnost je univerzalan razlog, jer se primenjuje na sve
steajne dunike (za razliku od prezaduenosti, koja je kao steajni razlog primenjije samo za
steaj pravnih lica), osnovni razlog, jer je prvenstveno na njemu izgraen sistem steajnog
postupka i redovan, jer se steajni postupci vode, po pravilu, zbog nesposobnosti dunika za
plaanje.
Pod insolventnou se podrazumeva takvo ekonomsko-finansijsko stanje dunika, u kome on
nije sposoban da isplauje svoje dospele novane obaveze. Za insolventnost se kae da je
posredan nain utvrivanja nesposobnosti dunika za plaanje (za razliku od prezaduenosti).
Ona predstavlja pretpostavku, da se dunik koji ne moe da izvrava svoje obaveze, nalazi u tako
nepovoljnom finansijskom poloaju, koji opravdava otvaranje steajnog postupka. Insolventnost
je kao steajni razlog mnogo lake i bre dokazati nego prezaduenost. Time se tite poverioci,
jer im se namee jednostavnija obaveza.17
17

Radovi V., Steajni razlozi, Pravni fakultet Beograd, str.1032 i 1033

31

Master rad- Mijatovi Nevena

3. ZAKLJUNI BILANS STEAJA


Iako steajno pravo ne propisuje obavezu sastavljanja godinjeg bilansa steaja za sluaj da
postupak traje vie godina, sastavljanje ovih bilansa nalau principi urednog knjigovodstva, s tim
to je dan bilansa ne kraj kalendarske, nego dan bilansa otvaranja steaja. To znai da e se
godinji bilans steaja sastavljati na isti dan kao i bilans otvaranja steaja. Za ove bilanse vae
ista pravila procenjivanja i ralanjivanja koja vae za bilans otvaranja steaja. Sve promene u
protekloj godini, nastale po osnovu prodaje imovine, prevrednovanje zbog izmenjenih trinih
politika, opravdanih dopunskih otpisivanja potraivanja, otpisivanje i poveanje dugova,
sprovode se preko bilansa uspeha, ime se vri naknadna korekcija ranijih bilansa uspeha.Inae,
godinji bilansi steaja, koji imaju karakter meubilansa steaja, slue informacionim ciljevima,
tj.da poveriocima i nadlenom sudu prue potrebne informacije o stanju postupka (dokle se sa
njima stiglo). Uz to, ovi bilansi mogu da poslue i kao osnova za parcijalnu isplatu steajne mase,
to je naroito ine u sluajevima kada se postupak steaja protegne navie godina.18

Za razliku od godinjih bilansa (meubilansi), zakljuni bilans steaja je zakonom propisan.


Sastavlja ga steajni upravnik pre okonanja svoje nadlenosti sa ciljem polaganja rauna
(kontrola funkcija) o obavljenim poslovima unovavanja preuzete imovine, isplata obaveza
prema povlaenim i nepovlaenim poveriocima i pokria trokova steaja. Kao takav, zakljuni
bilans steaja je, po pravilu, raun primanja i raun izdavanja (raun novca) i daje potpunu sliku
svih unovavanja imovine, sa jedne i isplate poverilaca i trokova steaja sa druge strane, u
periodu slubene dunosti steajnog upravnika. Zbog toga se procenjivanje kao problem u ovom
sluaju i ne pojavljuje. Umesto dvostranog pregleda imovine, koja treba da unovi i obaveze koje
treba da se izmire, u skladu sa pravima poverilaca, u ovom bilansu se pojavljuje dva monetarna
toka, i to: sva primanja i sve isplate, koje izravnava eventualno ne isplaena razlika. Tako
sastavljen zakljuni bilans steaja prati izvetaj steajnog upravnik, snabdeven svim
imformacijama u vezi sa nastalim dogaajima, u postupku steaja, koje su osnova za ocenu
njegove aktivnosti i davanje razrenice.

18

Miovi M., Reorganizacija ili redresman steajnog dunika, Pravo i privreda broj 5-8/2004.

32

Master rad- Mijatovi Nevena

3.1.

Zakljuivanje steajnog postupka

Odmah nakon okonanja glavne podele steajni sudija donosi reenje o zakljuenju steajnog
postupka. Ako se steajni postupka vodi nad preduzeem organizovanim kao akcionarsko
drutvo, reenje se dostvalja berzi koja trguje akcijama tog preduzea, u pismenoj ili elektronskoj
formi, najkasnije sledeeg dana od dana donoenja. Steajni poverioci mogu nakon zakljuenja
steajnog postupka ostvariti svoja preostala potraivanja prema duniku pojedincu po optim
pravilima graanskog prava. Steajni poverioci koji su sa svojim potraivanjima uestvovali u
steajnom postupku mogu nakon zakljuenja postupka sprovoditi prinudno izvrenje protiv
steajnog dunika samo na osnovu izvrene isprave izvoda iz tabele.

Zahtev za izdavanje izvrene isprave izvoda iz tabele moe se podneti tek nakon zakljuenja
postupka. Za izdavanje izvrne isprave nadlean je steajni sud. Steajni sudija e na predlog
steajnog upravnika, steajnih poverilaca ili po slubenoj dunosti odrediti naknadnu deobu ako
se nakon zakljunog roita:
1. Ispune uslovi da se zadrani iznosi podele steajnim poveriocima,
2. Inosi koji su plaeni iz steajne mase vrate nazad u steajnu masu,
3. I naknadno pronae imovina koja ulazi u steajnu masu.
Zakljuenje steajnog postupka ne spreava odreivanje naknadne deobe. Steajni sudija
moe odustati od odreivanja naknadne deobe, te iznos koji stoji na raspolaganju za podelu
poveriocima ili naknadno pronaenu imovinu prepusti steajnom duniku ako to smatra
primerenim s obzirom na neznatnu visinu iznosa ili neznatnu vrednost predmeta, te trokove
naknadne deobe.19 Odreivanje naknadne deobe seajni sudija moe usloviti uplatom predujma
kojim e se pokriti trokovi naknadne deobe. Reenjem kojim se odbija predlog za naknadnu
deobu dostavlja se predlagau. Protiv tog reenja predlaga ima pravo na albu. Reenje kojim se
odreuje naknadna deoba dostavlja se steajnom upravniku, steajnom duniku i poveriocu koji
je zahtevao naknadnu deobu. Protiv tog reenja steajni dunik pojedinac ima pravo na albu.
Nakon odreivanja naknadne deobe raniji steajni upravnik e iznos kojim se moe slobodno
raspolagati ili iznos dobijen unovenjem naknadno pronaenog predmeta steajne mase podeliti

19

Slijepevi D., Reorganizacija steajnog dunika, Pravni informator 5/2005

33

Master rad- Mijatovi Nevena

prema deobnom popisu. Steajni dunik polae raun steajnom sudiji. Poverioci steajne mase
za ije je zahteve steajni upravnik saznao:
1) kod delimine deobe tek nakon podnoenja deobnog popisa,
2) kod glavne deobe tek nakon zakljuenja roita za glavnu deobu, ili
3) kod naknadne deobe tek nakon javnog oglaavanja mogu zahtevati namirenje
samo iz sredstava koja nakon deobe ostaju u steajnoj masi.

Ako se nakon otvaranja postupka ispostavi da steajna masa nije dovoljna ni za pokrie
trokova steajnog postupka, steajni sudija e zakljuiti postupak. Postupak se nee zakljuiti
ako se predujmi dovoljan novani iznos. Pre zakljuenja steajnog postupka steajni sudija e
sasluati skuptinu poverilaca, steajnog upravnika i poverioce steajne mase. Ako to predloi
steajni upravnik, navedeno sasluanje mogue je sprovesti ve na izvetajnom roistu. Ako u
steajnoj masi postoji gotovinska sredstva, steajni upravnik je pre zakljuenja duan da namiri
trokove postupka. On dalje nee biti obavezan na unovavanje predmeta steajne mase. Ako su
trokovi steajnog postupka pokriveni, a steajna masa nije dovoljna da ispuni ostale dospele
obaveze steajne mase, steajni upravnik e prijaviti steajnom sudu da postoji nedovoljnost
steajne mase. Tako e postupiti i ako steajna masa prema predvianjima nee biti dovoljna da
ispuni postojee ostale obaveze mase u trenutku dospelosti. Steajni sud e javno objaviti prijavu
nedovoljnosti steajne mase. Obaveze steajnog upravnika na unovavanje i upravljanje
steajnom masom ostaje i dalje nakon prijave nedovoljnosti steajne mase.20

Steajni upravnik je duan izmiriti obaveze steajne mase sledeim redosledom:


1) trokovi steajnog postupka,
2) dugovi steajne mase koji su zasnovani nakon prijave nedovoljosti steajne mase,
akoji ne ulaze u trokove steajnog postupka,
3) ostali dugovi steajne mase.

20

Rodi J., Teorija politika i analiza bilansa, Beograd, 2007, str. 411-423

34

Master rad- Mijatovi Nevena

Dugovi steajne mase u smislu prethodnog stava smatraju se i obaveze:


1) iz dvostrano obavezujeeg ugovora, ije je ispunjenje izabrao steajni upravnik,
nakon to je podneo prijavu o nedovoljnosti steajne mase,
2) iz trajnog obligacionog odnosa za vreme nakon prvog termina u kojem je steajni
upravnik nakon prijave nedovoljnosti mase mogao otkazati taj odnos,
3) iz trajnog obligacionog odnosa, ako je steajni upravnik nakon prijavljene
dovoljnosti mase zahtevao protiv uinidbu za steajnu masu.

Steajni sudija e zakljuiti steajni postupak im je steajni upravnik izvrio podelu


steajne mase. Ako se nakon zakljuenja steajnog postupka pronau predmeti koji pripadaju
steajnoj masi, steajni sudija e na predlog steajnog upravnika, poverioci steajne mase ili po
slubenoj dunosti odrediti naknadnu podelu. Steajni postupak se obustavlja na predlog
steajnog dunika ako se prui osiguranje da nakon obustave postupka na strani steajnog
dunika nee nastupiti platena nesposobnost kao ni pretea platena nesposobnost.

Predlog da e se udovoljiti samo ako se uini verovatnim nepostojanjem razloga za otvaranje


steajnog postupka. Steajni postupak e se obustaviti na predlog steajnog dunika ako on
nakon isteka roka za prijavu potraivanja pribavi saglasnost svih steajnih poverilaca ija su
potraivanja osporili steajni upravnik ili steajni dunik te razlunih poverilaca, odnosno da li je
tim poveriocima potrebno pruiti odgovarajue osiguranje. Reenjem kojim se zakljuuje steajni
postupak odnosno obustavlja, kao i razlozi zakljuenja, odnosno obustave javno se oglaavaju.21
Steajni dunik, steajni upravnik, lanovi odbora poverilaca moraju biti unapred obaveteni o
trenutku kada e zakljuenje, odnosno obustava poeti proizvoditi pravne posledice u skladu sa
Zakonom. Sa obustavom postupka steajni dunik ponovo stie pravo da slobodno raspolae
steajnom imovinom koja je inila steajnu masu.

21

Sl. glasnik Republike Srpske Broj 26, 29.03.2010, str. 17-21

35

Master rad- Mijatovi Nevena

3.2.

Finansijski izvetaji steajnog postupka

Obaveza sastavljanja finansijskih izvetaja propisana je Zakonom o raunovodstvu i reviziji


("Sl. glasnik RS", br. 46/2006 i 111/2009 - dalje: Zakon). Prema lanu 24. Zakona, pravno lice i
preduzetnik sastavljaju i prikazuju finansijske izvetaje za tekuu poslovnu godinu sa stanjem na
dan 31. decembra tekue godine (redovni godinji finansijski izvetaji).
Vanredni finansijski izvetaji su finansijski izvetaji koji sastavljaju privredni subjekti u sluaju:
1) statusnih promena (spajanje, podela i odvajanje)
2) steaja i likvidacije.
lanom 24. stav 5. Zakona je propisano da se finansijski izvetaji sastavljaju i u sluaju
otvaranja, odnosno zakljuenja steaja, odnosno postupka likvidacije pravnog lica. U skladu sa
lanom 30. stav 4. Zakona pravna lica, odnosno preduzetnici koji sastavljaju vanredne finansijske
izvetaje (dakle i u sluaju steaja) duni su da ih dostave Agenciji za privredne registre (dalje:
Agencija) u roku od 60 dana od dana kada su ti izvetaji sastavljeni. U skladu sa lanom 4.
Pravilnika o bliim uslovima i postupku prijema, kontrole, registracije, obrade i objavljivanja
finansijskih izvetaja, nainu voenja i sadrini registra finansijskih izvetaja i podataka o
bonitetu pravnih lica i preduzetnika, kao i o davanju podataka iz tih izvetaja ("Sl. glasnik RS",
br. 2/2010 i 102/2010 - dalje: Pravilnik), vanredni finansijski izvetaji i dokumentacija iz lana
31. Zakona, dostavljaju se samo u pisanoj formi.
Pored dokumentacije iz lana 31. Zakona, privredni subjekt u steaju, a koji je obveznik revizije
uz finansijske izvetaje dostavlja i:
1. dokaz o uplati naknade za registraciju finansijskih izvetaja,
2. zahtev za registraciju vanrednog finansijskog izvetaja i
3. overene potpise zakonskog zastupnika na Obrascu OP, za obveznike koji se ne registruju
u registrima koje vodi Agencija, a u sluaju da overa potpisa za tog zastupnika nije ranije
dostavljena.

36

Master rad- Mijatovi Nevena

Ako podaci o steaju nisu upisani u nadleni registar koji vodi Agencija, obveznik je duan
da uz vanredne finansijske izvetaje, pored dokumentacije propisane Pravilnikom i Zakonom,
dostavi i odluku ili drugi akt koji predstavlja osnov za otvaranje postupka steaja.

Na svim obrascima vanredni finansijski izvetaji stavlja se naznaka "u steaju". Privredni
subjekat koji je u steaju sa aspekta Zakona ne smatra se novoosnovanim pravnim licem.
Na dan otvaranja steajnog postupka preduzee nad kojim je pokrenut steajni postupak, treba da
sastavi:

finansijske izvetaje u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji,

poetni steajni bilans u skladu sa Zakonom o steaju.

Poslovne knjige, evidencija i dokumentacija steajnog dunika definisani su kao


dokumenti koji daju uvid u statusni, poslovni, finansijski i pravni poloaj steajnog dunika,
odnosno u njegove aktivnosti pre pokretanja steajnog postupka. Steajni upravnik na dan
stupanja na dunost ulazi u posed imovine steajnog dunika i dobija pristup dokumentaciji
steajnog dunika. Obveznik nad kojim se otvara postupak likvidacije, odnosno steaj duan je
da na dan otvaranja postupka likvidacije, odnosno steaja zakljui poslovne knjige, sastavi
propisane finansijske izvetaje i u roku od deset dana od dana otvaranja postupka likvidacije,
odnosno steaja podnose konanu poresku prijavu. Steajni upravnik odmah preuzima raunare
steajnog dunika, njihove jedinice za smetaj podataka, ukljuujui i pomone kopije podataka
koje je pripremio dunik. Da bi se zatitio integritet svih podataka, kao i da bi se one preuzele na
efikasan nain, steajni upravnik mora odmah da ogranii pristup raunarskom sistemu samo na
sebe i svoje saradnike, a u cilju onemoguavanja svake promene, brisanja ili izmetanje
dunikove evidencije. Steajni upravnik moe da ogranii pristup dunikovim poslovnim
knjigama i drugoj dokumentaciji steajnog dunika, samo na sebe i svoje saradnike, na period za
koji se proceni da je takvo ogranienje celishodno. Steajni upravnik ne moe ograniiti pristup
podacima lanu odbora poverilaca u steajnom postupku.

37

Master rad- Mijatovi Nevena

Po preuzimanju dokumenta steajnog dunika, steajni upravnik e nastaviti da uredno


vodi poslovne knjige i evidenciju dunikove dokumentacije i da pribavlja sve neophodne podatke
potrebne za:
1. utvrivanje, odnosno osporavanje potraivanja poverilaca;
2. pokretanje i voenje postupaka za naplatu potraivanja steajnog dunika;
3. utvrivanje vlasnikog i imovinskih prava steajnog dunika i odluivanje o
svojinsko pravnim zahtevima treih lica;
4. pobijanje pravnih radnji steajnog dunika;
5. druge radnje znaajne za sprovoenje steajnog postupka.

3.3.

Steaj u Srbiji

Steaj je postala surova realnost za veliki broj privrednih subjekata u Srbiji. Restriktivni
Zakon o steaju ima za cilj to bre, efikasno i kolektivno namirenje poverilaca. Steajni
postupak moe ii u dva pravca u zavisnosti od odluke poverilaca, u smeru bankrotsva (prodaja
delova imovine ili prodaja preduzea kao pravnog lica) i u smeru reorganizacije privrednog
subjekta. Koji god smer da se izabere mora se pridravati naela ravnopravnosti poverilaca po
klasama. U skadu sa naelima iz Zakona o steaju, steaj se sprovodi po hitnom postupku i uz
potovanje naela ekonominosti tj. da se ostvari to vea vrednost imovine steajnog dunika i
najvei mogui stepen namirenja poverilaca u to kraem vremenu i sa to manje trokova.
Nakon otvaranja steajnog postupka sprovodi ga privredni sud po slubenoj dunosti na osnovu
mesne nadlenosti gde se nalazi adresa steajnog dunika.

Kako bi se izbeglo pokretanje steajnog postupka i uz to efikasniji i jeftiniji nain


omoguilo nastavljanje poslovanja privrednih subjekata, Zakon o steaju jasno je definisao i
mogunost reorganizacije uz primenu unapred pripremljenog Plana reorganizacije, nakon ije se
primene omoguuje privrednom subjektu nastavak poslovanja, ali uz striktno potovanje unapred
pripremljenog Plana reorganizacije.

38

Master rad- Mijatovi Nevena

Donoenje Zakona o steajnom postupku 2004. godine predstavljalo je korenitu i


sistemsku promenu naina na koji se sprovodi steajni postupak u Srbiji. Mnoge promene
uvedene ovim zakonom imale su pozitivne efekte koji se najbolje mogu ilustrovati znatno boljim
indikatorima kvaliteta steajnog postupka skraenim trajanjem postupka, niim direktnim
trokovima steajnog postupka i viim stepenom namirenja. Ipak, skoro pet godina primene
otkrilo je mnoge nedostatke zakonskih reenja, a novonastale okolnosti ukazale su na potrebu
uvoenja novih mehanizama i instituta. Novi Zakon o steaju (2009) u sutini predstavlja pokuaj
da se uoeni nedostaci otklone, odnosno da se uvedu adekvatni podsticaji za pokretanje steaja, te
da se steajni postupak uini brim i jeftinijim.22

Podsticaji
Prema Zakonu o steajnom postupku uslovi za pokretanje steajnog postupka nisu bili
previe zahtevni. Bilo je potrebno da dunik ne odgovara svojim obavezama u roku od 45 dana
od dana dospelosti ili da je potpuno obustavio svoja plaanja u periodu od 30 dana. Pored toga
dunik je mogao da uini verovatnim da svoje ve postojee obaveze nee moi da ispuni po
dospeu. Ipak, broj steajnih postupaka u Srbiji bio je relativno veoma mali, imajui u vidu da je
tokom 2009. godine, oko 20.000 preduzea ispunjavalo pomenute kriterijume, pri emu je preko
6.000 privrednih drutava imalo blokirane raune preko 3 godine. Na osnovu ovoga moe se rei
da je steaj vie bio izuzetak nego pravilo. Uzroci odsustva podsticaja kako poverilaca tako i
dunika da pokrenu steaj su brojni. S jedne strane, poverioci nisu imali podsticaj da pokreu
steajne postupke, jer je u velikom broju sluajeva re o dunicima bez imovine. Ako imovina i
postoji onda je zahtevani predujam trokova postupka bio previsok. Povrh svega, nije bilo
izvesno u kojoj meri i kada e predujam biti nadoknaen poveriocu koji je pokrenuo steajni
postupak.

Mali broj steajnih postupaka u Srbiji donekle podsea na anti-commons problem, tj.
problem koji se ne ogleda u trci poverilaca, ve u njihovoj pasivnosti. Poverioci ekajui jedni
druge nikada i ne pokrenu steaj, tako da su postojala preduzea iji je raun neprekidno bio u
blokadi i preko 10 godina. S druge strane, usled neefikasnog izvrnog postupka, dunici nisu
22

www.stecaj.biz (pregledano 02.02.2013.)

39

Master rad- Mijatovi Nevena

imali potrebu da se korienjem steaja brane moratorijumom od pojedinanih izvrenja.


Takoe, ne postoji eksplicitna odgovornost direktora za kasno pokretanje steajnog postupka.
Posledino, ako se ikad i otvori steajni postupak, najee nije bilo mogunosti za dalji nastavak
normalnog poslovanja dunika ni imovine koju treba zatititi. U ovakvim sluajevima bankrot se
javlja kao jedino reenje, pri emu se tako ostvaruje nizak stepen namirenja steajnih poverilaca.
Konano, nepostojanje ureenog naina za sprovoenje ubrzanog postupka steaja nije ohrabrilo
dunike da na vreme signaliziraju probleme. Uvoenje adekvatnih podsticaja kako bi se steaj
pravovremeno pokrenuo predstavlja osnov izmena koje donosi novi Zakon o steaju. Moda se
najznaajnije promene po ovom pitanju odnose na visinu i tretman predujma, uvoenje unapred
pripremljenog plana reorganizacije i uvoenje automatskog steaja, tj. posebnog postupka u
sluaju dugotrajne nesposobnosti plaanja.

Ubrzanje
Na osnovu analize duine trajanja steajnih postupaka prema starom zakonu, oekivano
proseno trajanje steaja u Srbiji je neto manje i kree se u rasponu od 18 do 24 meseca. Ipak, u
odnosu na razvijene zemlje, ovaj postupak je mogue dodatno znaajno skratiti. Novim zakonom
ukinuto je steajno vee. Primena zakona pokazala je da ova podela ovlaenja u okviru istog
suda ne doprinosi efikasnosti postupka, jer je, gotovo po pravilu, vee potvrivalo odluku
steajnog sudije. Paralelno sa ukidanjem steajnog vea izvrena je i izmena sistema pravnih
lekova (l.45- 47). Protiv reenja steajnog sudije moe se izjaviti alba sudu vieg stepena,
iskljueno je pravo na prigovor protiv zakljuka i uvedeno je pravo steajnog sudije da na osnovu
albe sam preinai svoje reenje (osim u sluaju nekoliko najvanijih odluka u postupku). Ovim
izmenama takoe treba da doe do ubrzanja steajnog postupka, jer se izbegava dupliranje u
odluivanju, dok se manje greke otklanjaju na efikasniji nain.

Novi zakon precizira i ojaava ulogu Agencije za licenciranje steajnih upravnika, koja
regulie profesionalni rad i ocenjuje strunost, zakonitost i etinost steajnih upravnika u praksi.
Ako se utvrdi da je steajni upravnik prekrio zakon ili kodeks etike steajnih upravnika,
Agencija je ovlaena i da mu oduzme licencu, to za posledicu ima automatsko uklanjanje
takvog upravnika iz svih postupaka steaja u Srbiji.
40

Master rad- Mijatovi Nevena

Smanjenje trokova i uveanje stepena namirenja


Oekivano skraenje duine trajanja postupka direktno e uticati i na snienje trokova
steajnog postupka. Dominantni faktor koji utie na visinu trokova samog postupka ine
karakteristike samog dunika (veliina, broj parnica, nereeno imovinsko-pravni odnosi i sl.). U
Srbiji direktni trokovi steajnog postupka (trokovi steajnog upravnika, sudski trokovi i sl.) u
zavisnosti od veliine steajne mase, mogu iznositi od celokupnog iznosa steajne mase za
steajeve veoma male vrednosti, do oko 10% steajne mase za preduzea kod kojih je steajna
masa 500.000 do milion evra.
Novi zakon pokuao je da rei i stock i flow problem ogroman broj preduzea koja
su odavno zrela za steaj i veliki broj onih za koje se oekuje da e imati znaajne probleme u
skorijoj budunosti. Naime, novi zakon se primenjuje samo na nove postupke, pri emu se
otvoreni steajni postupci nastavljaju po odredbama do sada vaeih propisa: Zakon o prinudnom
poravnanju, steaju i likvidaciji i Zakon o steajnom postupku.
U kojoj meri e se ciljevi novog steajnog zakona i ostvariti zavisie od brojnih faktora
unapreenja izvrnog postupka u Srbiji, reforme sudstva, novih zakonskih reenja koja e uticati
na nain prinudne naplate i blokade rauna preduzea, itd. Ako steajni mehanizam obezbeuje
efikasan sistem kolektivnog namirenja i maksimizira vrednost imovine dunika omoguavajui
njenu efikasniju upotrebu, novi zakon e biti vie nego uspean. U suprotnom, on nee ispuniti
ciljeve, bez obzira da li je problem u samom zakonu ili njegovom sprovoenju. Postojanje jasnih
indikatora svakako e olakati ocenu sprovoenja novog zakona, jer e joj omoguiti da bude
liena predubeenja i pristrasnosti.
Na kraju, treba naglasiti i kome je zakon namenjen. Dok zakon implicitno uvodi tvrdo
budetsko ogranienje za preduzea koja su jo uvek u drutvenoj svojini tako to e veina
kroz automatski steaj imati ansu da konano razrei status, zakon e kroz koju godinu, ako ne
ve u prvoj godini primene, biti daleko znaajniji za privatni sektor. Politika zaduivanja
privatnog sektora u proteklih nekoliko godina i trenutna finansijska i ekonomska kriza jasno
ukazuju da Srbiju eka jo mnogo sluajeva kao male i velike vrednosti.23

23

www.stecaj.biz, (pregledano dana 02.02.2013.)

41

Master rad- Mijatovi Nevena

4. OSNOVNE KARAKTERISTIKE RAZVOJA I VRSTE


TUROPERATORA
Nastanak turoperatora i njihov razvoj tokom 50-ih i 60-ih godina u zemljama Zapadne Evrope
bio je rezultat delovanja odreene grupe faktora koji su predstavljali preduslove za
omasovljavanje organizovanih putovanja. Drutveno- ekonomski uslovi za formiranje masovne
tranje za ovom vrstom putovanja stvoreni su u razvijenim evropskim zemljama - Velikoj
Britaniji, Zapadnoj Nemakoj i skandinavskim zemljama. Privredni rast nakon II svetskog rata
omoguavao je porast ivotnog standarda najirih slojeva stanovnitva. Istovremeno su promene
u domenu radnog zakonodavstva omoguile poveanje fonda slobodnog vremena.

Period dinaminog razvoja turistikih agencija u naoj zemlji zapoeo je sedamdesetih


godina. Tada je osnovan veliki broj turistikih agencija, a dolazi i do vrlo intezivnog irenja
njihovog poslovanja na domaem i meunarodnom tritu. Osnovna karakteristika organizatora
putovanja u Srbiji je prvenstvena usmerenost ka emitivnom poslovanju i to ka inostranim
destinacijama.

Delatnost organizatora putovanja predstavlja proces u kome turoperatori kombinuju u


jedinstvenu celinu turistike usluge i plasiraju ih na tritu kao sopstveni proizvod po
jedinstvenoj ceni. Bitna karakteristika tako formiranih turistikih aranmana je relativno niska
cena jer je ona uvek nia od zbira cena pojedinanih usluga ukoliko bi se turista opredelio za
individualno putovanje. Osnovni princip u poslovanju turoperatora zasnovan je na ekonomiji
velikog obima. Organizatori zakupljuju potrebne prevozne i smetajne kapacitete u velikom
obimu i pri tom postiu relativno niske cene.Visok stepen iskorienosti kapaciteta koji
obezbeuju organizatori putovanja garantuje odreeni nivo prihoda saobraajnim, hotelskim i
drugim turistikim preduzeima. Turoperator na tritu istupa kao preduzetnik, preuzima rizik
popunjavanja zakupljenih kapaciteta, ali i prihode ostvaruje u zavisnosti od svoje sposobnosti da
uspeno zadovolji potrebe turista. U savremenim uslovima veliki organizatori putovanja bitno
utiu na sve uesnike na turistikom tritu, a politika koju vode u procesu kreiranja i plasmana
turistikog aranmana determinie iskorienost kapaciteta i ekonomske rezultate poslovanja

42

Master rad- Mijatovi Nevena

velikog broja privrednih subjekata, turistikih destinacija, pa i nacionalnih ekonomija pojedinih


zemalja. Na taj nain javljaju se kao snani generator ukupnih kretanja u turizmu.24

Slika 1: Razlike izmeu turoperatora i turistikih agencija (retailera)

TUROPERATOR

TURISTIKA AGENCIJA (RETAILER)

trgovac na veliko

trgovac na malo

preduzetnik i posrednik

posrednik

kupuje usluge za vlastito ime i za vlastiti racun

prodaje usluge u svoje ime, ali za tui raun

kreira vlastiti proizvod

plasira na tritu tue proizvode

osnovni izvor prihoda: prodaja vlastitih oizvoda

osnovni izvor prihoda: provizija

snosi rizik za neprodane kapacitete

ne snosi rizik za neprodane kapacitete

u pravilu nema izravni kontakt s klijentima

ima izravni kontakt s klijentima

prodaju svojih proizvoda vri najee

vri izravnu prodaju usluga klijentima

lokacija nije presudna za uspeno poslovanje

lokacija vrlo bitna za uspeh uposlovanju

glavna funkcija: organizatorska

glavna funkcija: posrednika

ima na tritu specifinu

prevladava opta informativnosavetodavna

informativnosavetodavnu funkciju

funkcija

promocijska funkcija vrlo vana

vrlo izraena komercijalno-propagandna


funkcija

Izvor: N. avlek, Turoperatori i svjetski turizam, Golden marketing, Zagreb, 1998., str. 61

24

Spasi V; Poslovanje turistikih agencija i organizatora putovanja, Univerzitet singidunum, 2011, str.219 i 253

43

Master rad- Mijatovi Nevena

Jolly travel je meu prvim nastalim privatnim turistikim agencijama kod nas. Od poetka
svoga poslovanja ostvarila je visok kvalitet usluga i dobro trino pozicioniranje sopstvenih
programa.
Jolly travel je meu prvim agencijama u Srbiji formirala sopstveni franizni sistem irei na taj
nain svoju prodajnu mreu, tako da je sa pozicije vodee turistike agencije postala vodei
turoperator u zemlji.

Franiza je vrlo brz nain irenja poslovanja, koji prati smanjeni trini i finansijski rizik. Steeni
ugled, poznati proizvod i razvijeni marketing firme olakavaju razvoj privrednih subjekata na
lokalnim tritima uz manji poetni kapital.

4.1.

Nastanak i prvi koraci kompanije

Osnovana je 1989 godine pod imenom Jolly Tours i pod tim imenom poslovala 10 godina.
U tom period Kompanija belei stalni rast u svim oblastima i aspektima poslovanja, proiruje
sadraje i unapreuje kvalitet svoje ponude. To je i uslovilo da se Kompanija 1999. godine
preregistruje i promeni ime u Jolly Travel. Naravno, nije re samo o formalnoj promeni imena,
ve o injenici da novi naziv, bolje i celovitije odraava itav spektar novih aktivnosti, koji su
postepeno osvajali, kao to su hotelijerstvo, Rentacar, menjaki poslovi itd. Jolly Travel, od
osnivanja je organizovan i funkcionie kao porodina kompanija, to u ovoj vrsti posla potvruje
izuzetno velike prednosti, koje doprinose poslovnoj uspenosti.

4.1.1. Osnove poslovno razvojne strategije


Jolly Travel je organizaciono i poslovno postavljen kao otvoreni, fleksibilni i razvojni
poslovni sistem u oblastima turizma, poslovnih putovanja i drugih srodnih, kompatibilnih
delatnosti. Posebna panja poklanjala se specifinim kategorijama, kao to su poslovni ljudi,
kojima priroda, sadraj i dinamika rada uslovljavanju potrebu kombinovanja poslovnih,
turistikih i rekreativnih putovanja.

44

Master rad- Mijatovi Nevena

Jolly Travel, kao organizator, kreira programe turistikih putovanja koji u sebi sadre
upoznavanje sa sopstvenom istorijom i kulturom, sa drugim civilizacijama, sa ljudima i nainom
njihovog ivota, prirodnim lepotama i istorijskim spomenicima, prijatan odmor i zabavu,
uzbudljive dogaaje, ouvanje zdravlja i obnavljenje radne energije, stvaranje ambijenta za nova
poznanstva i poslovnu saradnju.

2007. godine, Jolly Travel kao vodei touroperator u Srbiji postaje lan Adriatica.net grupe koja
je vodea regionalna kompanija istone i srednje Evrope u segmentu evropskih i meunarodnih
putovanja u pet glavnih podruja: incoming poslovanju, touroperaterstvu, korporativnim
putovanjima (organizacija poslovnih putovanja), maloprodajnoj mrei i online poslovanju25.

4.1.2. Delatnost turistike agencije i turoperatora Jolly travel


Jolly Travel je u svojoj ponudi pruao usluge:
LETOVANJA, ZIMOVANJA, TURISTIKA PUTOVANJA
1. letovanja na moru, planinama, banjama po sopstvenom izboru ili u paket aranmanima u zemlji;
2. letovanja po sopstvenom izboru ili paket aranmanima na odabranim destinacijama u
inostranstvu;
3. zimovanja u poznatim domaim i meunarodnim zimskim centrima;
4. izlete, putovanja, posete znamenitim prirodnim lepotama i kulturno istorijskim spomenicima.

ZDRAVSTVENI TURIZAM
1. organizovanje putovanja, boravka i zdravstveno-rehabilitacionih programa u zdravstvenim i
banjsko-klimatskim leilitima;
2. pruanje neophodnih prateih usluga u leenju naih graana u inostranstvu.

25

www.jolly.rs (pregledano 02.02.2013.)

45

Master rad- Mijatovi Nevena

POSLOVNI TURIZAM
1. organizacija kongresa, seminara, naunih i strunih skupova;
2. organizacija uea na kongresima, naunim i strunim skupovima u zemlji i inostranstvu;
3. organizacija poseta domaim i meunarodnim sajamskim manifestacijama.

SPECIJALNE VRSTE TURIZMA


1. traking, rafting, planinarenje, jedrenje, sportsko ronjenje,splavarenje i sl.

DRUGE VRSTE TURISTIKIH USLUGA


1. prodaja avio karata za sve destinacije u zemlji i inostranstvu;
2. rezervacija hotelskih soba u celom svetu;
3. obezbeivanje rent-a-car vozila i
4. ostale usluge.
4.1.3. Poslovna mrea
Sa razvojem kompanije, proirivanjem delatnosti, pruanjem novih vidova usluga turistima i
poslovnim ljudima, unapreivanjem kvaliteta, stalno se irila i poslovna mrea Jolly travel-a.
Poslovnu mreu Jolly Travel-a su inile:
1. Sedite Kompanije u Beogradu Kneza Miloa 9 (poslovnica i direkcija), poslovnice u trnom
centru Delta City, Jolly Bulevar, Jolly Zemun, Novom Sadu i Niu, kao i na Aerodromu Nikola
Tesla Beograd.,
2. Agencije franizeri u Novom Beogradu, aku, Valjevu, Jagodini, Vrcu, Kraljevu, Kruevcu,
Leskovcu, Skoplju,
3. Preko 200 subagenata irom Srbije i u velikom broju drugih zemalja i

46

Master rad- Mijatovi Nevena

4. Corporate Clients preko 200 domaih i stranih preduzea (Banca Intesa, IBM, SBB, Delta
Generali, Adria Media, RTV Pink, Hemofarm) koja imaju ekskluzivne ugovore o poslovnoj
saradnji sa Jolly Travel u oblasti turistikih, hotelijerskih usluga i poslovnih putovanja.26

Uspeno poslovanje i ugled Jolly Travel-a ostvarivalo je veliki broj zaposlenih, stalnih spoljnih
saradnika, strunjaka za razliite aspekte turistike privrede i prateih delatnosti, kao i turistiki
vodii, vozai, kuriri.

Potvrdu kvaliteta usluga i ugleda u svetu turistikog poslovanja potvruju sledee injenice:
1. Licenca Ministarstva turizma Srbije za bavljenje poslovima organizacije turistikih

putovanja,
2. Reenje Saveznog ministrastva za spoljnu trgovinu za poslovanje sa inostranstvom,
3. lanstvo u udruenju turistikih organizacija YUTA,
4. lanstvo u FUAA-UFTAA - svetskoj federaciji nacionalnih udruenja turistikih

organizacija,
5. Licenca Meunarodne asocijacije avio prevoznika IATA i
6. lansvo u SKAL INTERNATIONAL klubu.

4.1.4. Osnivanje i delatnost


Drutvo za turizam i usluge Jolly travel d.o.o, sa seditem u Beogradu, Kneza Miloa
br. 9, organizovano je u obliku drutva sa ogranienom odgovornou. Osniva drutva je
Roksanda Kovaevi sa 100 % vlasnitva. U 2006. godini reenjem broj BD 194219/2006 od 24.
Novembra 2006 menja se vlasnitvo i 95,49% udela kupuje firma Sublette Invest & Finance
Corp. Tortola, Devianska ostrva- Britanija unosei nenovani kapital u vidu iga dok osniva
zadrava 4,51% udela. Sledea promena u strukturi vlasnitva je bila reenjem broj BD
36101/2008 od 29. Aprila 2008 godine, kojom Adriatica. Net Turisticka agencija Kosovska
8/VI, Beograd postaje veinski vlasnik udela sa 51.00% kupovinom udela od prethodnog
veinskog vlasnika. Pretena delatnost Drutva je delatnost putnikih agencija i turoperatora.27

26

www.jolly.rs (pregledano dana15.01.2013.)

27

www.apr.gov.rs (pregledano 02.02.2013.)

47

Master rad- Mijatovi Nevena

5. FINANSIJSKI IZVETAJI
Finansijski izvetaji predstavljaju temelj poslovnog odluivanja jer se na osnovu podataka
i iznosa prikazanih u njima ocenjuju ekonomske performanse i uspenost poslovanja poslovnog
subjekta.28

Razlika izmeu redovnih finansijkih izvetaja i vanrednih (u ovom sluaju steaj) je u naznaci na
izvetajima. Obavezno mora da stoji na svim obrascima vanrednih finansijskih izvetaja naznaka
"u steaju".
5.1.

Osnove za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izvetaja

Finansijski izvetaji Privrednog drutva sastavljeni su po nalogu direktora drutva, a na


osnovu zakljunog lista ija verodostojnost nije bila u mogunosti da se proverava od strane
osobe koja je sastavljala Zakonom propisane obrasce finansijskih izvetaja za 2010 godinu.
Poslovne knjige voene su u skaldu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji (Slubeni glasnik
RS broj 46. Od 2 juna 2006. godine), kojim se ureuju uslovi i nain voenja poslovnih knjiga,
priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prezentacija,
dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izvetaja u skladu sa zakonom i profesionalnom
regulativom koja podrazumeva Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izvetaja,
Meunarodne raunovodstvene standarde (MRS); odnosno Meunarodne standarde finansijskog
izvetavanja (MSFI); kao i tumaenja koja su sastavni deo standarda. Iako neki od standarda nisu
u potpunosti primenljivi na poslovanje, rukovodstvo Privrednog drutva procenjuje njihov uticaji
i ne izraava eksplicitnu i bezrezervnu izjavu usaglaenosti priloenih finansijskih izvetaja sa
Meunarodnim raunovodstvenim standardima (MRS) i Meunarodnim standardima finansijskog
izvetavanja (MSFI). Priloeni finansijski izvetaji su prikazani u format propisanim Pravilnikom
o sadrini i formi obrazaca finansijskih izvetaja za privredna drutva, zadruge i druga pravna lica
i preduzetnike.

28

Privredni savetnik, str 101. Beograd 2010

48

Master rad- Mijatovi Nevena


Slika 2: Finansijski izvetaji - Bilans stanja

Podaci o obvezniku*

Matini broj (JMB)

17235273

Naziv

DRUTVO JOLLY TRAVEL DOO BEOGRAD

Mesto

Beograd (Vraar)

Adresa

Kneza Miloa 9

Pravna forma

Drutvo sa ogranienom odgovornou

Delatnost

7912-Delatnost tur-operatora

Veliina za 2010. godinu (prema podacima za


2009. godinu)

2-Srednje

* stanje na dan 31.12.2010. godine

Bilans stanja sa stanjem na dan 31.12.2010. godine


iznosi u 000 dinara
Naziv pozicije

AOP

Tekua

Prethodna godina

godina
A. STALNA IMOVINA (002+003+004+005+009)

001

261.797

265.340

III. NEMATERIJALNA ULAGANJA

004

237.972

237.906

005

19.998

23.607

1. Nekretnine, postrojenja i oprema

006

19.998

23.607

V. DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI (010+011)

009

3.827

3.827

1. Uea u kapitalu

010

3.827

3.827

B. OBRTNA IMOVINA (013+014+015)

012

193.766

299.402

I. ZALIHE

013

957

62.339

015

192.809

237.063

1. Potraivanja

016

138.827

148.168

2. Potraivanja za vie plaen porez na dobitak

017

2.858

2.223

3. Kratkoroni finansijski plasmani

018

1.676

13.948

4. Gotovinski ekvivalenti i gotovina

019

3.778

IV. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I


BIOLOSKA SREDSTVA (006+007+008)

III. KRATKORONA POTRAIVANJA, PLASMANI I


GOTOVINA (016+017+018+019+020)

49

Master rad- Mijatovi Nevena


5. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska

020

49.448

68.946

G. POSLOVNA IMOVINA (001+012 +021)

022

455.563

564.742

D. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA

023

25.371

17.098

Dj. UKUPNA AKTIVA (022+023)

024

480.934

581.840

I. OSNOVNI KAPITAL

102

161.657

151.679

III. REZERVE

104

1.570

VII. NERASPOREDJENI DOBITAK

108

2.338

VIII. GUBITAK

109

161.657

155.587

111

480.934

581.840

II. DUGORONE OBAVEZE (114+115)

113

94.834

111.804

1. Dugoroni krediti

114

87.108

111.804

2. Ostale dugorone obaveze

115

7.726

116

386.100

470.036

1. Kratkorone finansijske obaveze

117

121.890

96.247

3. Obaveze iz poslovanja

119

256.378

361.887

4. Ostale kratkorone obaveze

120

7.467

2.492

121

365

9.410

124

480.934

581.840

razgranienja

B. DUGORONA REZERVISANJA I OBAVEZE


(112+113+116)

III. KRATKORONE OBAVEZE (117+118+119+120+121


+122)

5. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih


javnih prihoda i pasivna vremenska razgranienja
G. UKUPNA PASIVA (101+111 +123)

Izvor : Agencija za privredne registar www.apr.gov.rs

50

Master rad- Mijatovi Nevena


Slika 3: Finansijski izvetaji- Bilans uspeha

Bilans uspeha u periodu od 01.01.2010 do 31.12.2010. godine


iznosi u 000 dinara
Naziv pozicije

AOP

Tekua

Prethodna godina

godina
I. POSLOVNI PRIHODI (202+203+204-205+206)

201

109.670

68.754

1. Prihodi od prodaje

202

104.068

64.003

5. Ostali poslovni prihodi

206

5.602

4.751

II. POSLOVNI RASHODI (208 do 212)

207

105.964

164.070

2. Trokovi materijala

209

1.288

2.056

3. Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi

210

39.051

61.568

4. Trokovi amortizacije i rezervisanja

211

570

7.319

5. Ostali poslovni rashodi

212

65.055

93.127

III. POSLOVNI DOBITAK (201-207)

213

3.706

IV. POSLOVNI GUBITAK (207-201)

214

95.316

V. FINANSIJSKI PRIHODI

215

529

13.369

VI. FINANSIJSKI RASHODI

216

21.854

52.235

VII. OSTALI PRIHODI

217

430

3.826

VIII. OSTALI RASHODI

218

1.818

2.376

220

19.007

132.732

V. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (220-219+222-221)

224

19.007

132.732

E. NETO GUBITAK (224-223+225+226-227+228)

230

19.007

132.732

X. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE


OPOREZIVANJA (214-213-215+216-217+218)

Izvor : Agencija za privredne registre www.apr.gov.rs

51

Master rad- Mijatovi Nevena


Slika 4: Finansijski izvetaj
*

17235273

Matini broj (JMBG)

DRUTVO ZA TURIZAM I USLUGE JOLLY TRAVEL

Puno poslovno ime

DOO BEOGRAD, KNEZA MILOA 9 - U STECAJU

Sedite

Beograd (Vraar)

dresa

Kneza Miloa 9

Pravna forma

Drutvo sa ogranienom odgovornou

Delatnost

7912-Delatnost tur-operatora

* stanje na dan 31.12.2011

Osnovnipodaci iz godinjeg finansijskog izvetaja za 2011. godinu


Iznosi u 000 dinara
Zaposleni kao ceo broj
Naziv podatka
Ukupna aktiva (AOP 024)

Tekua godina

Prethodna godina

595.356

480.934

152.648

25.371

od toga: Osnovni kapital (AOP 102)

161.657

161.657

Nerasporeeni dobitak (AOP 108)

161.657

161.657

Poslovni prihodi (AOP 201)

109.670

Neto dobitak (AOP 229)

Neto gubitak (AOP 230)

127.277

19.007

49

od toga: Gubitak iznad visine kapitala (AOP


023)
Ukupni kapital (AOP 101)

Gubitak do visine kapitala (AOP 109)

Broj zaposlenih (AOP 605)

Izvor: Agencija za privredne registre www.apr.gov.rs

Usled steaja preduzea Jolly travel 02.02.2011. godine, nemogue je bilo doi do kompletne
dokumentacije za 2011. godinu na zvaninom sajtu agencije za privredne registre i zbog toga e
u ovom radu biti analizirani finansijski izvetaji za 2010. i 2009. godinu.

52

Master rad- Mijatovi Nevena

Finansijki izvetaji Privrednog drutva su iskazani u hiljadama dinara (RSD). Dinar


predstavlja zvaninu izvetajnu valutu u Republici Srbiji.

Prezentacija finansijskih izvetaja zahteva od rukovodstva Privrednog drutva korienje


najboljih moguih procena i razumnih pretpostavki koje imaju efekta na prezentirane vrednosti
sredstava i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izvetaja, kao i prihoda i rashoda u toku
izvetajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloivim na
dan sastavljanja finansijskih izvetaja. Meutim, stvarni rezultati sigurno odstupaju od ovih
procena obzirom da je baza za sastavljanje obrazaca finansijskih izvetaja zakljuni list koji
zasigurno ne odraava stvarno stanje stvari.29

5.2.

Analiza finansijskih izvetaja za 2010. i 2009. godinu

I - POSLOVNI PRIHODI
*Prihodi od prodaje robe i usluga Su iskazani po fakturnoj vrednosti, umanjenoj za date
popuste i porez na dodatu vrednost, a u skladu sa lanom 35. Zakona o PDV-u koji tretira upravo
delatnost drutva.

*Prihodi i rashodi kamata -terete bilans uspeha u kome su nastali, mada radi kolapsa drutva
imamo pouzdano saznanje da nisu svi prikazani, odnosno da postoje odstupanja od stvarnih
stanja.

Sva sredstva, odnosno potraivanje i obaveze u stranim sredstvima plaanja su preraunate u


njihovu dinarsku protivvrednost po zvaninom srednjem kursu vaeem na datum promena.
Poslovne transakcije u stranim sredstvima plaanja tokom godine preraunavaju se u dinare po
zvaninom kursu vaeem na dan svake transakcije.

29

www.apr.gov.rs (pregledano 02.02.2013.)

53

Master rad- Mijatovi Nevena

Pozitivne i negativne kursne razlike- koje nastaju na deviznim transakcijama u toku godine i
prilikom prerauna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti, knjiene su u korist ili na
teret bilansa uspeha kao dobitci i gubitci po osnovu kursnih razlika u obraunskom periodu na
koje se odnosi. Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preraunate su u dinare po
srednjem kursu NBS koji je vazio na taj dan30.

(u hiljadama dinarama)
2010

2009

109.670

68.754

Finansijski prihodi ( kamate, pozitivne kursne razlike)

529

13.369

Ostali prihodi ( naknadno odobren rabat )

430

3.826

110.629

85.949

Poslovni prihodi- Prihodi od prodaje

Ukupni prihodi

II - POSLOVNI RASHODI

* Trokovi materijala- odnose se na trokove nabavke kancelarijskog materijala, reijskog ,


goriva i energije.
Trokovi materijala (reijskog)

1.288

2.056

Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi

39.051

61.568

570

7.319

Ostali poslovni rashodi (porez, reprezentacija, platni promet, usluge)

65.055

93.127

Finansijski rashodi (kamate, negativne kursne razlike, odobren rabat)

21.854

52.235

1.818

2.376

129.636

218.681

Trokovi amortizacije

Ostali nepomenuti rashodi (trokovi sporova)


Ukupni rashodi

III - POSLOVNI DOBITAK

30

www.apr.gov.rs (pregledano 02.02.2013.)

54

Master rad- Mijatovi Nevena

POSLOVNI DOBITAK = POSLOVNI PRIHODI POSLOVNI RASHODI 3.706

0,00

(109.670-105.964 = 3.706)

IV - POSLOVNI GUBITAK

POSLOVNI GUBITAK = POSLOVNI RASHODI POSLOVNI PRIHODI

0,00

95.316

(164.070-68.754 = 95.316)

V - GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA =


UKUPNI RASHODI UKUPNI PRIHODI (129.636 - 110.629 = 19.007) 19.007

55

132.732

Master rad- Mijatovi Nevena

I -STALNA IMOVINA
*Nekretnine, postrojenja, oprema i nematerijalna ulaganja
Steene licence raunskih softvera amortizuju se tokom njihovog procenjenog veka upotrebe
(koji nije dui od 3 godine). Izdaci vezani za razvoj ili odravanje kompijuterskih softverskih
programa priznaju se kao troak u periodu kada nastanu.

Nekretnine, postrojenja i oprema redovno podleu revalorizaciji. Uestalost revalorizacije zavisi


od kretanja fer vrednosti sredstava koja se revalorizuju. Poveanje knjigovodstvene vrednosti
nekretnina, postrojenja i opreme po osnovu revalorizacije, iskazuju se na raunu revalorizacione
reserve.

Smanjenja knjigovodstvene vrednosti kojima se umanjuju predhodna poveanja vrednosti istih


sredstava terete direktno revalorizacione reserve; sva ostala smanjenja terete bilans uspeha.

Pod osnovnim sredstvima smatraju se ona sredstva iji je vek upotrebe dui od jedne godine.
Dobitak ili gubitak nastao prilikom rashodovanja osnovnih sredstava evidentira se u korist ili na
teret ostalih prihoda odnosno rashoda kao kapitalni dobitak ili gubitak. Nabavka osnovnih
sredstava tokom godine evidentira se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost ini vrednost po
fakturi dobavljaa, zajedno sa svim trokovima nastalim do stavljanja osnovih sredstava u
upotrebu.

*Amortizacija se obraunava na nabavnu ili revalorizovanu vrednost nekretnina, postrojenja i


opreme, primenom godinjih stopa, sa ciljem da se sredstva u potpunosti otpiu u toku njihovog
korisnog veka trajanja.
Automobil 15%
Kompijuterska oprema 25%
Kancelarijska oprema 12,5%
Oprema 12,5%
Obraun amortizacije nekretnina, postrojenja i opreme poinje kada se sredstva stave u upotrebu

56

Master rad- Mijatovi Nevena

(U hiljadama dinara)

Nematerijalna ulaganja

2010

2009

237.972

237.906

19.988

23.607

Nekretnine postrojenja i oprema

*Dugoroni finansijski plasmani


Odnose se na uea u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica.

Dugoroni finansijski plasmani

2010

2009

3.827

3.827

II - OBRTNA IMOVINA
*Zalihe
Vrednost zaliha materijala i robe utvruju se po prosenoj nabavnoj ceni. Nabavna vrednost
ukljuuje vrednost po fakturi dobavljaa, transportne i zavisne trokove.

Zalihe

2010

2009

957

62.339

*Potraivanja od kupaca, plasmani i gotovina


Priznaju po fer vrednosti, rezervisanje za umanjenje vrednosti potraivanja utvruju se
kada postoji objektivan dokaz da Drutvo nee biti u stanju da naplati sva potraivanja. Znaajne
finansijske potekoe kupaca, verovatnoa da e kupac biti u procesu likvidacije ili finansijske
reorganizacije, propusti ili kanjenja u izvrenju plaanja smatraju se indikatorima da je
umanjena vrednost potraivanja. Knjigovodstvena vrednost potraivanja umanjuje se preko
ispravke vrednosti, a iznos trokova se priznaje u bilansu uspeha u okviru ostalih trokova. Kada
je potraivanje od kupaca nenaplativo, otpisuje se na teret ispravke vrednosti potraivanja od
kupaca. Naplata potraivanja od kupaca koji je predhodno otpisan iskazuje se u bilansu uspeha u
okviru ostalih prihoda.
57

Master rad- Mijatovi Nevena

Kratkoroni finansijski plasmani odnosne se na zajam zavisnim pravnim licima, kratkoroni


zajam ostalim pravnim licima i ostali kratkoroni finansijski plasmani.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti se iskazuju u bilansu stanja po nabavnoj vrednosti. Za svrhu


izvetaja o tokovima gotovine, gotovina i gotovinski ekvivalenti ukljuuju: blagajnu, depozite po
vienju banaka, druga kratkorona visoko likvidna ulaganja sa rokom dospea do tri meseca ili
krae, i prekoraenja po tekuem raunu. Prekoraenja po tekuem raunu iskazuju se u bilansu
stanja kao pozajmice u okviru tekuih obaveza.31

2010
Potraivanja od kupaca

2009

138.827

148.168

Potraivanja za vie plaen porez na dobitak

2.858

2.223

Kratkoroni finansijski plasmani

1.676

13.948

3.778

Porez na dodatu vrednost

49.448

68.946

Gubitak iznad visine kapitala

25.371

17.098

480.934

581.840

Gotovinski ekvivalenti i gotovina

UKUPNA AKTIVA =

Aktivu ine poslovna imovina i gubitak iznad visine kapitala

III - KAPITAL
* Osnovni kapital
* Gubitak

31

www.apr.gov.rs (pregledano 02.02.2013.)

58

161.657

151.679

Master rad- Mijatovi Nevena

IV- DUGORONE I KRATKORONE OBAVEZE


* Dugorone finansijske obaveze
Dugorone obaveze, se priznaju po fer vrednosti priliva bez nastalih transakcionih trokova.U
narednim periodima dugorone obaveze se iskazuju po amortizovnoj vednosti, sve razlike
izmeu ostvarenog priliva i iznosa otplata priznaju se u bilansu uspeha u period korienja
dugorone obaveze.Dugorone obaveze se klasifikuju kao tekue obaveze, osim u koliko Drutvo
nema bezuslovno pravo da odloi izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma
bilansa stanja.

Dugorone finansijske obaveze

2010

2009

94.834

111.804

(Dugoroni krediti i ostale dug. obaveze )

*Kratkorone obaveze
Kratkoronim obavezama se smatraju obaveze koje dospevaju u roku do godinu dana, od dana
inidbe, odnosno od dana bilansa. Finansijske obaveze iskazuju se po nabavnoj vrednosti
uveane za pripisane kamate u toku perioda, a umanjene za izvrene otplate u toku perioda.

Obaveze prema dobavljaima i ostale obaveze- Iskazuju se po nabavnoj vrednosti koja


predstavlja fer vrednost cene robe i primljenih usluga, koja e biti plaena u budunosti
nezavisno od toga da li je fakturisana Drutvu.
*Porez na dobitak
Predstavlja iznos obraunat primenom propisane poreske stope od 10 % na iznos dobitka
pre oporezivanja. Zakon o porezu na dobit Republike Srbije ne predvia da se poreski gubitci iz
tekueg perioda mogu koristiti kao osnova za povraaj poreza plaenog u prethodnim periodima.

59

Master rad- Mijatovi Nevena

Gubitci iz tekueg perioda izkazani u poreskom bilansu mogu se koristiti za umanjenje poreske
osnovice budueg poreskog perioda ali ne due od 10 godina.32

2010
Kratkorone finansijske obaveze

386.100

2009
470.036

(Kratkorone fin. obaveze iz poslovanja,


ostale krat. obaveze i obaveze za poreze )

UKUPNA PASIVA

480.934

581.840

Pasivu ine kapital i obaveze

Iz priloenih finansijskih izvetaja moe se konstatovati da je preduzee Jolly travel


poslovalo sa gubitkom i u 2009. i 2010. godini, jer su ukupni rashodi vei od prihoda, to je
dovelo do prezaduenosti preduzea jer nije moglo iz poslovnih prihoda pokriti trokove i
obaveze. Najvei rashodi su trokovi zarada i naknada zarada i ostali poslovni rashodi, koje ine
trokovi zakupnina, sajmova, reklame i ostalih usluga.

32

www.apr.gov.rs (pregledano 02.02.2013.)

60

Master rad- Mijatovi Nevena

6. PLAN REORGANIZACIJE PREDUZEA JOLLY TRAVEL-a


Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu
reorganizacije i to redefinisanjem duniko-poverilakih odnosa, statusnim promenama dunika
ili na drugi nain koji je predvien planom reorganizacije.33

6.1.

Okolnosti koje su dovele do finansijskih tekoa


Preduzee je pre otvaranja postupka steaja, tri godine iskazivalo gubitak, to je

kulminiralo prestankom izvrenja ugovornih i zakonskih obaveza, blokade rauna i stvaranje


steajnog razloga trajnije nesposobnosti plaanja. Na osnovu sagledavanja svih parametra,
preduzee je prezadueno, sto je poseban steajni razlog.

Ve 2009. godine i poetkom 2010. godine Preduzee je imalo problema u servisiranju


svojih kljunih obaveza. Osnovni razlog nemogunosti servisiranja obaveza je znaajni gubitak,
koji je Jolly travel ostvario u 2009. godini, kao i uticaj globalne krize na turistika trita, koji su
uslovili dalji pad prometa, hroninu nelikvidnost i probleme u solventnosti.

Nakon uspene 2008. godine po broju putnika, ukupnom prometu i ostvarenom prihodu
razlici u ceni, za 2009. godinu planiran je dalji rast na svakom od ova tri elementa poslovanja.
Velikom optimizmu doprineo je veoma dobar poetak godine kao nadproseno dobar interes na
Sajmu turizma, te prodaja nakon Sajma. To je dovelo do zakupljivanja dodatnih kapaciteta kako
u smetaju, tako i u prevozu (pre svega arteri).
Kroz celu sezonu konkurencija pritisnuta istim problemima (najvie zbog ekonomske krize)
sputa cene ispod svake isplativosti samo da bi popunila ve zakupljene kapacitete. Takoe,
Uprava Preduzea nastoji da nizom dodatnih popusta i prodajnih akcija popuni zakupljene
smtajne i prevozne kapacitete. Sve je to injeno na raun planirane mare, odnosno razlike u
ceni, a esto se prodavalo i ispod ukupne nabavne cene (prevoz + smetaj + ostali direktni
trokovi aranmana).

33

Zakon o steaju, lan 1, Slubeni glasnik RS, 2009

61

Master rad- Mijatovi Nevena

Uprkos tome deo kapaciteta nije prodat tako da su arteri u vie navrata leteli poluprazni
(pa i vie od toga). Sve to je rezultovalo padom broja putnika u odnosu na 2008. godinu od 8 %
uz pad prometa (ukupnog prihoda) do 24 % to oigledno pokazuje koliko je prodaja odravana
na raun cena. Ukupan rezultat toga je realizacija koja nije ni 30% planirane razlike u ceni
odnosno prihoda firme. Konana posledica takvih rezultata ostale su velike nepodmirene obaveze
prema partnerima (dobavljaima sa ime se ulo u narednu godinu 2010).

Uz ove navedene probleme uzrokovane poslovanjem u 2009-oj godini i negativnim


uticajima globalne krize, Preduzee je pogodilo i tragini dogaaj pred sam poetak sezone, kada
je preminuo i direktor drutva. U sezoni 2010. godine , firma se nasla u nezavidnoj situaciji uz
nereena dugovanja iz protekle sezone prema kljunim dobavljaima, koja su nastala zbog
likvidacionih manjkova uzrokovanih znaajnim gubitkom iz prethodne sezone, dodatni pritisak
na poslovanje i likvidnost stvorilo povlaenje kredita Intesa i AIK banke od preko pola miliona
evra kao urgentan potreba za novim menadmentom.

Iz tih razloga sredstva ostvarena prodajom (bookingom) u predsezoni i na samom poetku


sezone uglavnom su utroena na podmirenje kratkoronih obaveza po kamatama kao i samo
delom obaveza prema dobavljaima iz prethodne godine.

Poetak sezone doekan je sa srazmerno velikim brojem ugovornih prodatih i u celosti


ili delimino uplaenih aranmana, a bez dodatnih sredstava za realizaciju tih putovanja.
Okolnosti na tritu, dogaaji oko agencija koje nisu bile u stanju realizovati svoja putovanja,
stvorile su dodatni pritisak na poslovanje. Svakodnevno snalaenje za osiguranje sredstava
potrebnih za realizaciju putovanja (pretnje partnera da nee pustiti putnike u avion, hotel itd.)
dovelo je do novih neplativih trokova (eskonti i sl).

U takvoj situaciji vlasnici su se u kratkom periodu usaglasili oko uspostavljanja nove


Uprave sa kojom su na dnevnoj i nedeljnoj bazi, u vrlo tekim okolnostima, nastojali
odgovarajuim finansijskim sredstvima i neprestanim pregovorima s dobavljaima osigurati
nesmetano izdavanje putnih usluga i kako bi se izbegle eskalacije u srcu sezone, koje su u slinoj
situacije zauvek zatvorile vrata nekim konkurentima Preduzea poslednjih godina.
62

Master rad- Mijatovi Nevena

Analizom rada proteklih godina, utvreno je nekoliko kljunih elemenata koji su doprineli
negativnom bilansu Preduzea;

injenica je da je turizam generalno veoma rizina privredna grana sa velikim prometima


a veoma niskom profitnom stopom. Ekonomska kriza proteklih godina odrazila se na
poslovanje u turizmu, pre svega kroz pad potranje za putovanjima i odmorima.

Navedene situacije i kretanja na tristu turistikih usluga u Srbiji, uzrokom su objektivnih


okolnosti na koje se nije moglo uticati, odnosno koje se ne mogu stavljati na teret
Preduzea, a koje su se bitno odrazile na poslovanje.

Meutim, analizom je utvreno da je postojao u poslovanju niz subjektivnih greaka i


pogrenih poslovnih poteza, koji su znaajno ugrozili bilanse firme, koji su se mogli
izbegnuti, i ijim bi izbegavanjem poloaj odnosno solventnost Preduzea danas izgledao
drastino drugaije.

Okolnosti koje su izazvale nelikvidnost i nesolnetnost kompanije su :


Neodgovarajua organizacija procesa produkcije finansija prodaje, uz
neadekvatno informisanje i izvetavanje;
Preveliki broj zaposlenih bez jasno i precizno utvrenih poslovnih zadataka,
odnosno odgovornosti za njihovo sprovoenje;
Dualizam upravljanja, bez uea Direktora drutva, ve je upravljanje bilo
delom u nadlenosti Direktora a delom u para nadleznosti drugih, pre svega
predstavnika manjinskog vlasnika, i to esto bez ikakvog pismenog zahteva ili
traga;
Potpuno neadekvatno voenje finansija, pre svega trokova, sa velikim
zakanjenjem i neminovanim hallo efektom krajem obraunskog perioda;
Neumereno i neadekvatno troenje sredstava na marketing bez jasne strategije
i mernog efekta uloenih sredstava.

63

Master rad- Mijatovi Nevena

Na sve ove okolnosti, potrebno je dodati strah od hajke koju su sredstva informisanja
poela da vode protiv turistikih agencija sredinom 2010 godine, koji je dodatno potpuno
iskljuio bilo kakvu raunicu iz daljeg poslovanja, sa ciljem da se odrade svi aranmani i poalju
i vrate svi putnici, bez obzira na cenu kotanja i razliku u ceni.

Zbog nemogunosti steajnog dunika da odgovori svojim obavezama u roku, jer je


tekui raun bio u blokadi, poverilac Banca Intesa ad Beograd, podneo je 20.12.2010.godine
Privrednom sudu u Beogradu, predlog za otvaranje postupka steaja. Na roitu, koje je odrano
31.10.2011. godine, utvreno je postojanje steajnog razloga i otvoren je postupak steaja.

Na prvom poverilakom roitu, koje je odrano 18.03.2011. godine, poverioci nisu


doneli odluku o bakrostvu steajnog dunika, jer je veinski vlasnik (Adriatica. Net) steajnog
dunika izjavio da se u zakonskom roku podneti Plan reorganizacije steajnog dunika, koji e
omoguiti povoljnije namirenje poverilaca.

Uz saglasnost Odbora poverilaca, rok za podnoenje plana reorganizacije, produen je do


23.09.2011.godine. Razmatranje Plana reorganizacije je prolongirano u cilju definisanja rizika od
nasptupanja novih okolnosti u privrednom okruenju na koje Podnosilac plana reorganizacije
nema uticaja. Namera je bila da se konana ponuda poveriocima po pitanju visine, naina i
dinamike namirenja definie u skladu sa realnim mogunostima koje su u velikoj meri zavisne od
turbulentnih makroekonomskih kretanja. 34

34

www.apr.gov.rs (pregledano 02.02.2013.)

64

Master rad- Mijatovi Nevena

6.2. Sredstva za realizaciju plana reorganizacije


* Na dan otvaranja postupka steaja, a na osnovu izvrene procene likvidacione vrednosti
steajnog dunika, vrednost imovine koja je raspoloiva za namirenje poverilaca steajnog
dunika iznosi oko 20.594.044,00 dinara, i ini je:

IMOVINA

PROCENJENA VREDNOST

1. Nematerijalna prava

5.294.000

2. Nekretnine postrojenja i oprema

1.472.760

3. Potraivanja

12.928.471

4. Udeli u drustvu Jolly Novi Sad

898.813
20.594.044

Predlaga plana reorganizacije je kompanija Adriatica. Net doo Beograd, koja bi po


usvajanju plana izvrila uplatu novanih sredstava u dinarskoj protivvrednosti od 100.000 evra,
ime bi bila obezbeena poetna obrtna sredstva za realizaciju Plana reorganizacije.

Procena vrednosti nematerijalne imovine (najvrednija imovina steajnog dunika), koja je


najee uslovljena radom i uspehom preduzea to se i planira usvajanjem Plana, zahteva
procenu vrednosti Preduzea Metodom diskontovanih novanih tokova (DNT metoda). Metod
DNT podrazumeva da je vrednost Preduzea ili njegovog organizacionog dela opredeljena
sadanjom vrednou novanih tokova koje e preduzee odbaciti u buduem periodu. Preduzee
e poslovati na going concern principu, tj. pretpostavljen je kontinuitet poslovanja u buduem
periodu. Korienjem ovog metoda propisano je korienjem koncepta neto novanih tokova
nakon servisiranja dugova (neto novani tok za sopstveni kapital). Samim tim opredeljen je i
nain utvrivanja diskontne stope koja treba da odrazi cenu sopstvenog kapitala.

65

Master rad- Mijatovi Nevena

U cilju adekvatne procene po metodu DNT vri se analiza finansijskih informacija iz


poslovne istorije preduzea poslednje 3 godine. Ukoliko je nemogue doi do podataka,
projekcije mogueg poslovanja preduzea u steaju izvrie se na osnovu poslovne prakse
preduzea iz iste ili slinih delatnosti a koja nisu u steaju. Na osnovu takvih pretpostavki rade
se projekcije bilansa uspeha i bilansa stanja.

Izrada projektovanih finansijskih izvetaja ima za cilj ispitivanje mogunosti preduzea


da putem sprovoenja mera iznetih u Planu reorganizacije omogui namirenje steajnih
poverilaca u veem stepenu nego to bi to bilo mogue bankrotom i prodajom imovine
Preduzea. Sve projekcije prihoda, rashoda, imovine, obaveza i kapitala u periodu sprovoenja
Plana uraene su na osnovu oekivanog obima aktivnosti Preduzea, prodajnih cena koje se
mogu oekivati, trokova po jedinici uinka kao i trokova perioda i same organizacije posla.

Na osnovu analize slabosti i prednosti u poslovanju kroz protekle tri godine, kao analize
kretanja prodaje (booking-a) i realizacije prema broju putnika (pax) ukupnom prometu, ukupno i
po destinacijama (dravama), plan poslovnog restrukturiranja kompanije usmeren je na sledee
bitne segmente poslovanja:
-

Namirenje steajnih poverilaca putem :


Konverzije duga u kapital,
Izmirenje obaveza pojedinih klasa u celosti (minimalne zarade i
dravne institucije)
Izmirenje obaveza prema neobezbeenim poveriocima u visini
od 40% u roku od 4 godine, sa jednom godinom grejs perioda,
Izmirenje

obaveza

prema

poveriocima

sa

osporenim

potraivanjima u sluaju negativnog ishoda sudskog spora pod


istim uslovima kao to se planira namirenje obaveza prema
priznatim poveriocima,

66

Master rad- Mijatovi Nevena

- Smanjenje trokova poslovanja,


- Smanjenje ostalih trokova,
- Organizaciono restrukturiranje,
- Komercijalno restrukturiranje,
- Uspostavljanje modela kontrolinga i aurnog praenja poslovnih dogaaja i finansijskih
rezultata,
- Podizanje kvaliteta usluga.

* Smanjenje trokova poslovanja - Znaajno smanjenje broja zaposlenih, realizacija poslovanja


sa znatno manjim brojem angaovanih radnika. Planom trokova predvieno je da Preduzee u
prvoj godini zapoljava u stalnom radnom odnosu 16 zaposlenih i to 7 u produkciji, 5 u retailumaloprodaji i 4 u upravi i zajednikim funkcijama. Uz ovaj broj zaposlenih povremeno bi se
zavisno od zahtevima posla angaovali i dodatni kadrovi preko omladinske zadruge, kao i
studenti turistikog usmerenja na praksi.
Deo poslova (raunovodstvo, pravni poslovi, dizajn..) obavljae se kroz angaovanje
odgovarajuih strunih agencija ili pojedinaca.

* Smanjenje ostalih trokova Novom organizacijom i smanjenjima broja zaposlenih stvaraju se


uslovi za smanjenje ostalih trokova poslovanja:

Smanjenje veliine poslovnog prostora / znatno umanjenje trokova


najamnina, energije i usluga vezanih za odravanje prostora,

Smanjenje potrebne informatike opreme ukljuivo i manja davanja


programske licence, odravanje opreme i programa,

Smanjenje trokova telefona / fiksnih i mobilnih,

Smanjenje trokova marketinga i njihovo kvalitetnije fokusiranje i


aktivno praenje efekta.

Novim pristupom marketingu, racionalnim planiranjem potreba, a pre svega praenjem


efekta marketinga na rezultate prodaje, planirani trokovi marketinga smanji e se na etvrtinu
iznosa prethodnih godina.
67

Master rad- Mijatovi Nevena

*Organizaciono restruktuiranje- Predvieno je da se kompanija organizuje u tri organizacione


jedinice profitna centra:

Upravu i zajednike funkcije,

Produkciju i

Retail - maloprodaju;

Produkcija i maloprodaja trebale bi delovati kao profitni centri koji svoj prihod ostvaruju
u meusobnom odnosu ali i u odnosu na druge kompanije. Tako produkcija prodaje svoj proizvod
maloprodaji pod istim uslovima kao drugim agencijama.
To e omoguiti striktno i precizno praenje poslovnih efekata kao prihod produkcije.
Stimulisae i produkciju da iri mreu prodajnih agenata van sadanje mree franiza i agenata i
time poveava obim prodaje.

Preduzee e posebnu panju posvetiti direktnoj prodaji svojih usluga kompanijama sa


velikim brojem zaposlenih i solidnom platenom moi. Pri tome treba koristiti sve oblike
pogodnosti plaanja (kredit, administrativne zabrane, popusti za plaanja u predsezoni i sl).
U okviru retaila planirano je otvaranje tzv. VIP poslovnice koja e se specijalizovano baviti
dugogodinjim ali i novim klijentima na dalekim i skupim destinacijama i specijalnim
programima.

*Komercijalno restruktuiranje - U odabiru produkta Preduzee e se orijentisati prema srednjoj i


vioj klasi turistikih proizvoda po kvalitetu i ceni. Definisanje politike formiranja cena bitan je
uslov uspenog poslovnanja. Nuno je realizovati samo one proizvode koji omoguuje
ogovarajuu razliku u ceni.

68

Master rad- Mijatovi Nevena

*Uspostavljanje modela kontrolinga i aurnog praenja poslovnih dogaaja i finansijskih


rezultata- U cilju pravovremenog raspolaganja informacijama potrebno je uspostaviti model koji
e pratiti poslovanje u sledeim bitnim elementima:

Kalkulacija programa,

Koliina produkta kojima se raspolae (programi sa prevoznim


i smetajnim kapacitetima ),

Dinamika i opseg prodaje po svakom pojedinanom programu,

Dnevni prilivi / po strukturi i iznosima,

Dinamika i iznos obaveza prema dobavljaima,

Obraun svakog realizovanog putovanja / aranmana u


najkraem moguem roku

Aurno praenje i kontrola svih trokova.

*Podizanje kvaliteta usluga-Posebna panja e se posvetiti podizanju kvaliteta usluga i to u svim


segmentima, a naroito :

Sigurnosti realizacije ponuenih produkta,

Usluzi prodaje u poslovnicama i mrezi franiza i agenata,

Aurnom potvrivanju traenih usluga (bez ekanja),

Kvalitetu predstavnikih usluga na destinacijama kroz jaanje i


osposobljavanje predstavnike mree na destinacijama, te njeno
povezivanje s predstavnikom mreom Grupe.35

35

www.apr.gov.rs (pregledano 02.02.2013.)

69

Master rad- Mijatovi Nevena


Slika 5 : Projektovani podaci o polaznim pretpostavkama planiranog broja putnika

Planirani broj putnika po godinama projekcije


R.br

Zemlja destinacije

Jedinica

II

III

IV

AUSTRIJA

Broj turista

150

188

244

267

299

BIH

Broj turista

150

188

244

280

308

BUGARSKA

Broj turista

500

650

878

1.053

1.158

CRNA GORA

Broj turista

1.000

1.300

1.755

2.018

2.271

EGIPAT

Broj turista

1.000

1.400

1.890

2.268

2.495

FRANCUSKA

Broj turista

300

360

432

518

570

GRKA

Broj turista

1.500

1.950

2.633

3.027

3.330

HRVATSKA

Broj turista

1.500

2.100

2.940

3.528

3.951

ITALIJA

Broj turista

500

600

720

792

855

10

KUBA

Broj turista

50

58

66

73

79

11

MAARSKA

Broj turista

100

120

144

172

194

12

SLOVENIJA

Broj turista

1.000

1.300

1.755

2.018

2.220

13

PANIJA

Broj turista

250

288

345

397

436

14

SRBIJA

Broj turista

1.000

1.250

1.625

1.869

2.056

15

TUNIS

Broj turista

800

960

1.152

1.325

1.478

16

TURSKA

Broj turista

1.000

1.300

1.755

2.018

2.220

17

UAE

Broj turista

30

36

43

48

51

18

USA

Broj turista

20

23

26

29

32

19

OSTALO

Broj turista

1.500

2.100

2.940

3.528

4.234

12.350

16.169

21.586

25.229

28.239

UKUPNO

Izvor : Agencija za privredne registre- Plan reorganizacije (Podnosilac Adriatica. Net)

70

Master rad- Mijatovi Nevena


Slika 6: Projektni podaci o polaznim pretpostavkama promene broja putnika po godinama u odnosu na prethodnu

Promena broja putnika po godinama u odnosu na


prethodnu godinu u %
R.br

Zemlja destinacije

Jedinica

II

III

IV

AUSTRIJA

Broj turista

25,00%

30,00%

9,70%

12,00%

BIH

Broj turista

25,00%

30,00%

15,00%

10,00%

BUGARSKA

Broj turista

30,00%

35,00%

20,00%

10,00%

CRNA GORA

Broj turista

30,00%

35,00%

15,00%

12,54%

EGIPAT

Broj turista

40,00%

35,00%

20,00%

10,00%

FRANCUSKA

Broj turista

20,00%

20,00%

20,00%

10,00%

GRKA

Broj turista

30,00%

35,00%

15,00%

10,00%

HRVATSKA

Broj turista

40,00%

40,00%

20,00%

12,00%

ITALIJA

Broj turista

20,00%

20,00%

10,00%

8,00%

10

KUBA

Broj turista

15,00%

15,00%

10,00%

8,00%

11

MAARSKA

Broj turista

20,00%

20,00%

19,53%

13,00%

12

SLOVENIJA

Broj turista

30,00%

35,00%

15,00%

10,00%

13

PANIJA

Broj turista

15,00%

20,00%

15,00%

10,00%

14

SRBIJA

Broj turista

25,00%

30,00%

15,00%

10,00%

15

TUNIS

Broj turista

20,00%

20,00%

15,00%

11,60%

16

TURSKA

Broj turista

30,00%

35,00%

15,00%

10,00%

17

UAE

Broj turista

20,00%

20,00%

10,00%

8,00%

18

USA

Broj turista

15,00%

15,00%

10,00%

8,27%

19

OSTALO

Broj turista

40,00%

40,00%

20,00%

20,00%

Izvor: Agencija za privredne registre Plan reorganizacije (Podnosilac Adriatica. Net)

71

Master rad- Mijatovi Nevena

Izvrenje Plana reorganizacije planirano je u periodu od 5 godina od ega je jedna godina


grejs perioda.
Donoenjem reenja o potvrenom usvajanju Plana reorganizacije prestaju sve posledice
otvaranja steajnog postupka, a u nazivu Preduzea brisae se oznaka u steaju.

Slika 7: Projektovani Bilans uspeha za period izvrenja Plana reorganizacije

Izvor : Agencija za privredne registre, Plan reorganizacije (Podnosilac Adriatica. Net)

72

Master rad- Mijatovi Nevena


Slika 8: Projektovani bilans stanja

Izvor : Agencija za privredne registre- Plan reorganizacije (Podnosilac Adriatica. Net)

73

Master rad- Mijatovi Nevena

6.3. Spisak lanova organa upravljanja i iznosi njihovih naknada


Nakon usvajanja Plana reorganizacije pristupie se formiranju novih organa uprave.
Konanu odluku o lanovima Nadzornog odbora, koji e po uspostavljanju izabrati menadment,
kao i o naknadama donee vlasnici koji e nakon konverizije imati najvei procenat vlasnitva.
To su izmeu ostalih:
Hypo-Alpe-Adria a.d. Novi Beograd,
Banca Intesa a.d. Beograd,
Red Sea Tours, Kairo, Egipat i
Adriatica. Net. D.o.o Beograd, kao izabrani predstavnik vie vlasnika.
Nakon imenovanja Nadzornog odbora, on e izvriti izbor, odnosno imenovanje
menadmenta. Prava i obaveze novog rukovodstva definisae se u skladu sa Zakonom o
privrednim drutvima kao i odlukama novog Nadzornog odbora, posebno kada je re o visini
finansijskih sredstava kojima menadment moe raspolagati bez saglasnosti Nadzornog odbora.
Na izradi Plana reorganizacije angaovan je Nauno - istraivaki centar Ekonomskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu. Rukovodilac projekta izrade plana reorganizacije Preduzea je mr
Bojan Brankovi.
Sprovoenju Plana reorganizacije pristupilo bi se najkasnije 15 dana od dobijanja reenja o
usvajanju Plana. U skladu sa reenjem sa roita odranog 23.11.2012. prilaze se informacija o
povezanim pravnim licima, koja su poverioci steajnog dunika :
1. Adriatica. Net d.o.o Beograd
2. Adriatica. Net d.o.o Zagreb
3. Atlas ambasador d.o.o. Beograd
4. Atlas d.d. Dubrovnik
5. Kompas d.d. Ljubljana
6. Kompas a.d. Beograd
7. Kompas d.o.o. Pore
8. Kompas S.R.L. Venezia36

36

www.apr.gov.rs (pregledano 01.02.2013.)

74

Master rad- Mijatovi Nevena

ZAKLJUAK
Za steaj i steajnu regulativu bi se moglo rei da danas predstavljaju jedne od osnovnih
delova savremenih trinih sistema a samim tim i pravne regulative kojim se oni reguliu. Danas
se ovoj materiji posveuje znaajna panja, pogotovo u svetlu reformi koje se vre u zemljama u
tranziciji, a takoe je ovo pitanje aktuelno u mnogim azijskim zemljama koje svoju regulativu
prilagoavaju savremenim tendencijama u ovoj oblasti. Meutim mora se istai da problematika
steajanog postupka (Insolvency proceedings) i u zemljama sa dugom trinom tradicijom
predstavlja dinaminu oblast u kojoj se trae nova reenja koja e pratiti trend promena u
meunarodnoj ekonomiji. Izuzetan doprinos po tom pitanju daju i brojne meunarodne i nad
nacionalne institucije kao to su Svetska banka, Meunarodni monetarni fond, UNCITRAL,
Evropska unija i dr.
Iako se u strunoj javnosti mogu uti i miljenja da su i ovi zakoni u pojedinim
segmentima nedoreeni i neprecizni oni svakako predstavljaju znaajan iskorak ka moderno
ureenom steajnom zakonodavstvu jer odreuju pojmove steajnog postupka, bankrotstva i
reorganizacije. Tako steajni postupak u smislu ovog zakona obuhvata bankrotstvo odnosno
reorganizaciju.
Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine
steajnog dunika, a pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca, na nain i pod
uslovima odreenim planom reorganizacije. O osnovnim karakteristikama novog zakona kojim se
regulie steajni postupak u naoj zemlji bie neto vie rei kasnije u toku ovog rada, ali je
osnovni zakljuak da je jedna od njegovih najvanijih prednosti potpuno i savremeno regulisanje
postupka reorganizacije steajnog dunika. Na osnovu napred iznetih definicija ne bi se smelo
zakljuiti kako je steajni postupak, i uopte problem steaja, neto to pogaa samo parcijalne
delove ekonomskog sistema jedne zemlje. Naprotiv, ire implikacije steaja na privredu jedne
zemlje, zaposlenost, konkurentnost, socijalni poloaj stanovnitva, proces reformi, fiskalni aparat
i sl. zahtevaju da se ovi faktori uzmu u obzir pri kreaciji okruenja i pravila pod kojima se on
sprovodi. Organizovana drutva su vremenom spoznala potrebu da obezbede sistem pravila i
procedura za regulisanje fenomena insolventnosti.
75

Master rad- Mijatovi Nevena

Interesantno je zapaziti da se on javlja samo u kreditnom sistemu, to je karakteristika


modernih trita, jer kada bi uesnici na tritu pribavljali dobra i usluge samo putem gotovine ili
trampom tada ne bi postojao dug pa samim tim ni potreba za steajem.
U dananjim uslovima ovo svakako nije sluaj. Znaaj steajnog zakonodavstva se stoga
ne moe prevideti, niti se razmatranja koja naglaavaju njegov uticaj mogu smatrati preteranim.
Postoje mnoga pitanja i nedoumice koje se javljaju u svetskoj praksi i strunim razmatranjima po
pitanju konstrukcije i primene steajnog zakonodavstva.
Zakonsko ureenje steejnog postupka u Republici Srbiji je poslednje dve decenije
uznapredovalo, naroito u pogledu otvaranja steejnog postupka, ali i uvoenja reorganizacije
kao dodatnog oblika steaja.
Kada govorimo o razliitim aspektima steajnog postupka i njihovim meusobnim
odnosnom, dolazimo do zakljuka da su ekonomski aspekti steaja meu najvanijim. Troak
steajnog postupka, vremensko trajanje steajnog postupka i procenat namirenja potraivanja
steajnih poverilaca su najvaniji ekonomski aspekti ovog postupka. Svaki od pomenutih
aspekata utie na privredno drutvo u steaju i imovinu koja je predmet postupka, zaposlene u
privrednom subjektu, ali i na poverioce ukljuene u postupak.

76

Master rad- Mijatovi Nevena

LITERATURA :
1. Charles J.Tabb, The Law of Bankruptcy, The Foundation Press, inc, New York, 1997
2. Falke M.,Insolvency Law Reform in Transition Economies, Berlin, May 2003.
3. Gucunja J., Pravno regulisanje poverilako - dunikviih odnosa u sluaju prestanka
organizacija udruenog rada, doktorska disertacija, Novi Sad, 1980.
4. Ljuti . B., Zakon o steajnom postupku i efikasno sudstvo, Pravni informator 9/2004
5. Miljevi M., Metodologija naunog rada, Filozofski fakultet Univerzitet u istono
Sarajevu, Pale, 2007
6. Miovi M., Reorganizacija ili redresman steajnog dunika, Pravo i privreda broj 58/2004.
7. Privredni savetnik, Beograd, 2010.
8. Radovi V., Asistent-pripravnik Pravni fakultet Beograd, Steajni razlozi
9. Rankovi M. J., Specijalni bilansi, Ekonomski fakultet Beograd, 1996.
10. Rodi J., Vukeli G., Andri M., Teorija, analiza i politika bilansa, Beograd, 2007.
11. Slijepevi D., Reorganizacija steajnog dunika, Pravni informator 5/2005
12. Slubeni glasnik Republike Srpske Broj 26, 29.03.2010
13. Spasi V. Poslovanje turistikih agencija i organizatora putovanja, Univerzitet
Singidunum, 2011
14. kari K., Prezentacija specijalnih bilansa, Ekonomski fakultet Beograd, 2008.
15. Vukeli G., Teorija, politika i analiza bilansa, Beograd, 2007.
16. Zakon o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji ("Slubeni list SFRJ", br. 84/89 i
"Slubeni list SRJ", br. 37/93 i 28/96)
17. Zakon o steaju, Slubeni glasnik RS, 2009
Internet stranice:
1. http://www.priv.rs
2. http://www.ekfak.kg.ac.rs
3. http://web.jolly.rs
4. http://www.stecaj.biz
5. http://www.apr.gov.rs

6. http://www.wikipedia.org

77