You are on page 1of 20

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

NOVI BEOGRAD

TRIBOLOKI SISTEMI
- Maziva -

Profesor:

Student: Ivan Simi

Dr Duan otra

Br. indeksa: 82s/2015

Valjevo, 2016

Sadrzaj
1. POJAM MAZIVA I KOMPONENTE MAZIVA....................................................................................3
2. BAZNA ULJA....................................................................................................................................4
2.1 Mineralna bazna ulja.........................................................................................................................4
2.1.1Prerada nafte...................................................................................................................................5
2.2 Rerafinisana bazna ulja.....................................................................................................................5
2.3 Sintetika bazna ulja.........................................................................................................................6
2.4 Biorazgradiva bazna ulja..................................................................................................................7
2.5 Metode ispitivanja brzo razgradivih ulja..........................................................................................8
2.6 Bioloki brzo razgradivi proizvodi...................................................................................................8
2.7 Trendovi u korienju baznih ulja.....................................................................................................9
3. ADITIVI I NJIHOVA ULOGA.........................................................................................................10
4. UGUIVAI ZA MAZIVE MASTI..............................................................................................13
5. OSOBINe maziva.............................................................................................................................13

1. POJAM MAZIVA I KOMPONENTE MAZIVA


Pojam maziva podrazumeva gasovite, tene i vrste materijale koji se koriste za smanjenje trenja
izmeu spregnutih radnih povrina koje se nalaze u relativnom kretanju. Osim toga koriste se i za
prenos snage, prenos toplote, hlaenje, zatitu od korozije itd. Najiru upotrebu u praksi imaju maziva
ulja i mazive masti.
Maziva ulja i mazive masti su konstrukcioni elementi mehanikih sistema. Sa razvojem mehanikih
sistema, a u dananje vreme zahtevi se menjaju iz dana u dan, proizvoai maziva moraju da prate
tehnoloki i tehniki trend razvoja. Pravilna primena maziva osigurava siguran i ekonomian rad, a
osim toga obezbeuje i dui vek mehanikih sistema. Zbog toga korisnici opreme moraju se pridravati
preporuka proizvoaa.
Maziva ulja sadre dve osnovne grupe komponenata: bazna ulja i aditive razliitih funkcija.
Meanjem baznih ulja odreenih viskoznih gradacija i razliitih grupa aditiva, dobija se iroka paleta
mazivih ulja koja se meusobno mogu razlikovati po nameni, reolokim, tribolokim i drugim radnim
osobinama.
BAZNA ULJA

Konvencionalna bazna ulja:


- Rafinati
- Rerafinati
Nekonvencionalna bazna ulja:
- Hidrokrekovana bazna
ulja (HC)
- Sintetiki ugljovodonici
- Sintetiki estri
- Poliglikoli
Biljna ulja:
- Repiino ulje

ADITIVI

- Deterdenti
- Disperzanti
- Za zatitu od habanja
- Za zatitu od visokih pritisaka (EP)
- Inhibitori re i korozije
- Modifikatori trenja
- Depresanti take teenja
- Impruveri indeksa viskoznosti (VI)
- Omekivai elastomera
- Inhibitori oksidacije ulja
- Inhibitori pene
- Deaktivatori metala

MAZIVA ULJA
- Ulja za etvorotaktne motore
- Ulja za dvotaktne motore
- Ulja za menjae i diferencijale
- Ulja za automatske
menjae (ATF)
- Univerzalna ulja za
traktore (STOU)
- Ulja za konice
- Hidraulina i ostala
industrijska ulja

Mazive masti se mogu definisati kao vrsta ili poluvrsta maziva, nastala dispergovanjem
odgovarajueg uguivaa u mazivom ulju. Svojstva mazivih masti zavise uglavnom od vrste
uguivaa koji mogu biti sapunskog i nesapunskog porekla.
BAZNA ULJA

ADITIVI

UGUIVAI

MAZIVE MASTI

Konvencionalna
bazna ulja:
- Rafinati
- Rerafinati
Nekonvencionalna
bazna ulja:
- Hidrokrekovana
ulja (HC)
- Sintetiki ugljovodonici
- Sintetiki estri
- Poliglikoli
Biljna ulja:
- Repiino ulje

- Za zatitu od habanja
- Za zatitu od
visokih pritisaka
- Inhibitori re i korozije
- Inhibitori oksidacije
- vrste materije za
poboljavanje svojstva
podmazivanja
(grafit, molibdendisulfid)

Sapuni metala
- Litijumovi
- Kalcijumovi
- Natrijumovi
-Aluminijumovi
- Barijumovi
Ostali uguivai:
- Bentonit
- Poliuretani
- Geli

- Vienamenske
masti
- Masti za visoke
temperature
- Masti za niske
temperature
- Masti za centralno
podmazivanje
- Silikagelne masti
- Bentonitne masti
- Poliuretanske

2. BAZNA ULJA
Bazna ulja mineralna ili sintetika - ine osnovu svih maziva mazivih ulja i mazivih masti i
bitno utiu na njihove osnovne osobine. Mineralna se proizvode preradom nafte, a sintetika
hemijskom sintezom iz razliitih komponenata.

2.1 Mineralna bazna ulja


U novije vreme nazivaju ih jo i konvencionalnim. Sastoje se od ugljovodonika - jedinjenja
ugljenika (C) i vodonika (H). Molekulske mase im se kreu u rasponu C 20 C35. Njihove strukture i
ostale osobine zavise od prirode i karakteristika sirove nafte iz koje se dobijaju ali i od daljih
sekundarnih ili katalitikih postupaka dorade.
Preradom parafinskih nafti dobijaju se mineralna bazna ulja parafinske osnove. Koriste se za
proizvodnju motornih, transmisionih, reduktorskih, hidraulinih i kompresorskih ulja.
Dominantni konstituenti ovih baznih ulja su sloeni ili hibridni ugljovodonici. Njihovi molekuli su
izgraene od normalnih (linearnih) parafina, izoparafina i cikloparafina. Dobre osobine su im: visoke
take paljenja, visoka oksidaciona i termika stabilnost, visoki indeksi viskoznosti. Indeks viskoznosti je
empirijski broj, bez dimenzija, koji oznaava veliinu promene viskoznosti nekog ulja s promenom
temperature. Visok indeks viskoznosti znai relativno malu promenu viskoznosti s promenom
temperature, dok nizak indeks viskoznosti pokazuje veliku promenu viskoznosti s promenom
temperature. Indeks viskoznosti ulja odreuje se merenjem kinematike viskoznosti na 40 0C i 1000C, a
upotrebom posebnih tablica dolazi se do odgovarajueg broja. Zavisno od dubine rafinacije, vrednost
indeksa viskoznosti moe biti visoka (95-100), vrlo visoka (do 120) i ultra visoka (do 140). Od loijih
osobina istiu se visoke take teenja, ali se one poboljavaju postupkom deparafinacije i aditivima.
Preradom naftenskih nafti dobijaju se mineralna bazna ulja kod kojih su dominantni konstituenti
cikloparafini ili nafteni. Dobra osobina im je niska taka teenja, a nepoeljne su znatno nia
oksidaciona stabilnost i niski indeksi viskoznosti. Zbog toga se naftenska bazna ulja mogu koristiti
samo za proizvodnju trafo ulja i ulja za mehaniku obradu metala.

2.1.1Prerada nafte
Atmosferska destilacija: U svim rafinerijama prerada nafte poinje u postrojenju za atmosfersku
destilaciju. Tim postupkom dobijaju se neki proizvodi i sirovine za dalju preradu:

naftni gasovi - metan (C1), etan (C2), propan (C3), n- butan i izo-butan (C4), koji se koriste kao
goriva ali su i dobre sirovine za petrohemijsku industriju;
primarni ili sirovi benzin (C5-C12) sirovina je za motorne benzine;
srednji destilat (C12-C20) sirovina je za dizel goriva i ulje za loenje ekstra lako (EL):

atmosfrski ostatak (mazut) (C20 +) koristi se kao kotlovsko gorivo i sirovina za proizvodnju
baznih ulja.
Vakuum destilacija: U rafinerijama koje se bave proizvodnjom baznih ulja i razliitih vrsta maziva
(mazivih ulja i mazivih masti), prerada atmosferskog ostatka nastavlja se na postrojenju za vakuum
destilaciju. U tom postrojenju destilacija mazuta vri se pod snienim pristiskom (u vakuumu), a
dobijaju se vakuum destilati (sirova ulja) razliitih viskoznih gradacija i vakuum ostatak. Rafinacijom
vakuum destilata dobijaju se bazna ulja, a vakuum ostatak je sirovina za proizvodnju putnih ili
industrijskih bitumena.
Rafinacija: Svrha rafinacije je odvajanje nepoeljnih termiki i okisdaciono nestabilnih jedinjenja
kiseonika, nekih jedinjenja sumpora i azota, kao i nekih aromata. To se ostvaruje na vie naina ali u
praksi se najvie koriste: hidrorafinacija (obrada pomou vodonika) i ekstrakcioni postupci (obrada
pomou razliitih organskih rastvaraa). Dobijaju se bazna ulja visoke oksidacione i termike
stabilnosti.
Deparafinacija: Poseban postupak za obradu vakuum destilata i rafinata dobijenih iz parafinskih
nafti, a svrha je izdvajanje dela parafina radi snienja take teenja.
Hidrokreking: Poseban postupak koji se koristi za konverziju teih (jeftinijih) frakcija nafte u lake,
u skuplje i vrednije komponente goriva i maziva. Postupak je kombinacija krekovanja i
hidrogenovanja.
Krekovanjem se konvertuju tee frakcija nafte u lake, odnosno, cepaju se
ugljovodonici viih molekulskih masa u nie. U tom procesu postaju olefinski ugljovodonici
nezasiena i nestabilna jedinjenja i vodonik. Pod odreenim uslovima olefini stupaju u reakciju sa
vodonikom pri emu postaju zasieni i stabilni parafinski ugljovodonici.
Iz tako dobijenog hidrokrekovanog materijala prvo se atmosferskom destilacijom izdvajaju lake i
srednje frakcije, a iz atmosferskog ostatka se vakuum destilacijom dobijaju hidrokrekovani uljni
destilati. Ovi destilati moraju se jo doraditi na postrojenju za deparafinaciju radi poboljanja taaka
teenja i boljeg ponaanja na niskim temperaturama. Tako dobijena hidrokrekovana bazna ulja (HC
ulja), karakteriu visoke oksidaciona i termika stabilnost i vrlo visoki indeksi viskoznosti, to je od
bitnog znaaja za motorna i druga maziva ulja.

2.2 Rerafinisana bazna ulja


Dobijaju se preradom korienih mazivih ulja. Ona se ostvaruje u nekoliko faza: Prve su taloenje i
filtracija, zatim slede atmosferska i vakuum destilacija i, na kraju, rerafinacija dobijenih destilata
najee je to obrada vodonikom. Kao sekundarna sirovina mogu se koristiti samo koriena motorna,
transmisiona, hidraulina i kompresorska ulja koja se proizvode iskljuivo od mineralnih baznih ulja
parafinske osonove. Koriena ulja za obradu metala, trafo ulje i sintetika maziva ulja, nisu pogodne
sekundarne sirovine za rerafinaciju. Ona se nakon odreene obrade obino koriste kao industrijsko
gorivo i to u specijalnim peima (ciglanama ili cementarama) uz potpunu kontrolu sagorevanja i
hemojskog sastava dimnih gasova.
Rerafinisana bazna ulja koriste se za proizvodnju svih vrsta mazivih ulja i masti.

2.3 Sintetika bazna ulja


Sintetika bazna ulja proizvode se hemijskom sintezom iz razliitih komponenata razliitim
tehnolokim postupcima. U novije vreme nazivaju ih nekonvencionalnim baznim uljima.
U odnosu na mineralna bazna ulja bolje osobine su im: visoka oksidaciona i termika stabilnost,
vrlo visoki indeksi viskoznosti, dobre viskozno-temepraturske osobine, niska isparljivost, nizak sadraj
koksa. Potronja motornog ulja ogleda se, u prvom redu, isparavanjem koje je mnogo manje kod
sintetikog (7% 8%) nego kod mineralnog ulja (13% - 15%). Osim toga, sintetiko ulje stvara manje
taloga u motoru u odnosu na mineralno i na taj nain motor ostaje istiji i dugotrajniji. Nedostaci su im
visoke cene i relativno loija rastvorljivost konvencionalnih aditiva. U novije vreme sintetika bazna ulja
se sve vie koriste za proizvodnju najnovijih verzija motornih ulja, nekih specijalnih maziva i radnih
fluida, a prema zahtevima konstruktora modernih vozila i industrijskih sistema. Proizvode se vie vrsta
i varijanata. U tabeli 3.1 prikazane su grupe koje se najee koriste kao maziva u primeni.

Tabela 3.1 Klasifikacija sintetikih maziva


Sintetika
maziva

Grupe

Alkilaromati

Sintetiki
ugljovodonici
Oligomeri olefina

Primena u proizvodnji maziva


Alkilbenzeni: Ulja za klipne vazdune kompresore, ulja za rashladne
kompresore, ulja za valjanje
Dialkilbenzeni: Maziva za niske temperature, ulja za rashladne
kompresore, ulja za stacionarne gasne turbine
Poliizobuteni: Za proizvodnju aditiva, ulja za obradu metala (rezanje,
valjanje, izvlaenje, kaljenje), uguivai za ulja, komponente u
uljima za dvotaktne motore, masti za kablove
Polialfaolefini: Savremena motorna ulja (niskoviskozna npr. SAE
5W20), ulja za zupanike prenosnike, ulja za vazdune
kompresore, masti za niske temperature

Tenost za konice, maziva za visoke temperature, tekozapaljive


Poliglikoli
hidrauline tenosti, gasni kompresori (naroito za vodonik), maziva
(Polialkilenglikoli) za leaje, ulja za zupanike prenosnike, tenosti za obradu metala,
litijumske masti sa dodatkom grafita ili molibdendisulfida.
Etarska ulja

Estarska ulja

Polifeniletri

Visokotemperaturna maziva, maziva koja se izlau radioaktivnom


zraenju (npr. u nuklearnim elektranama, za hidraulike sisteme i
zupanike prenosnike, masti)

Perfluorpolietri

Maziva koja se primenjuju u vasionskim sistemima

Estri dikarbonskihMaziva za moderne avione, savremena motorna ulja, litijumove


kiselina
masti

Maziva za nadzvune mlazne motore, maziva za


Estri
visokotemperaturne gasne turbine, specijalne hidrauline tenosti,
neopentilpoliola
fluidi za prenos toplote, visokotemperaturne mazive masti
Estri fosforne
kiseline

Tekozapaljiva hidraulina ulja, ulja za vazdune i gasne


kompresore, mazive masti

Estri silicijumove Hidrauline tenosti, ulja za prenos toplote, ulja za rashladne


kiseline
kompresore, litijumove niskotemperaturne masti

Silikonska ulja

Silikonska ulja

Maziva za podmazivanje razliitih parova metala (bronza ili mesing


na aluminijumu, bakru ili cinku), maziva za podmazivanje delova od
plastinih masa i kauuka, ulja za impregnaciju poroznih leajeva od
bronze, zaptivne tenosti za difuzione pumpe, solarne elije i
transformatore, ulje za leajeve i instrumentacije, tenosti za
konice (DOT 5), visokotemperaturne mazive masti, kao impruveri
indeksa viskoznosti kod estara silicijumove kiseline

Hlorugljovodonici

Tekozapaljive hidrauline tenosti, ulja za prenos toplote,


izolaciona ulja

Halogenugljovodonici i
Kompresorska ulja za sabijanje kiseonika, za pumpe za mineralne
halogenugljenici Fluorugljenici i
kiseline, halogene i kiseonik, za mlinove i meae, za jaka
hlorfluorugljenici
oksidaciona sredstva, za turbo pumpe raketnih motora

2.4 Biorazgradiva bazna ulja


Poslednjih godina, zbog zahteva zatite ivotne sredine, esto se zahteva upotreba bioloki
razgradivih maziva. Razlikuje se pojam bioloki razgradivo od pojma bioloki brzo razgradivo.
Proces razgradnje vre mikroorganizmi koji u idealnom sluaju transformiu ulja u ugljen dioksid, vodu
i belanevine. Mineralna ulja koja se proizvode iz nafte bioloki su teko razgradiva. Razgradnja moe
trajati mesecima pa i godinama. Maziva, ija se razgradnja odvija mnogo bre od mineralnih ulja (za
svega nekoliko nedelja), nazivaju se bioloki brzo razgradivim.
Bioloka razgradnja je mogua uvek kada su ispunjeni sledei preduslovi:

prisustvo mikroorganizama,

prisustvo kiseonika za disanje mikroorganizama,

prisustvo azota i fosfornih jedinjenja za ishranu mikroorganizama,

odgovarajua temperatura, jer se bioloka razgradnja bre odvija u toploj sredini nego u
hladnoj,

mazivo ne sme biti zagaeno materijama koje ubijaju mikroorganizme ili ih ine neefikasnim

Treba imati u vidu, da ako i razgradive materije prodru do podzemnih voda, bioloka razgradnja je
veoma oteana, jer je ovo podruje teko pristupano za mikroorganizme. Nedostaje kiseonik koji je
neophodan za ivot mikroorganizama. U poslednje vreme, zahtevi zatite ivotne sredine, nameu
proizvoaima maziva zadatak da intenziviraju razvoj bioloki brzo razgradivih maziva. S obzirom da
samo 1 lit. mineralnog ulja zagadi oko 1.000.000 lit. vode, dovoljan je razlog za sve veom primenom
bioloki brzo razgradivih ulja.

2.5 Metode ispitivanja brzo razgradivih ulja


Razgradnja u vodi

Stara metoda ispitivanja bioloke razgradivosti CEC L33-T-82 je bila namenjena samo za
testiranje neistoa stajaih ili tekuih voda sa malim koliinama dvotaktnih ulja vanbrodskih motora.
Nova metoda CEC L33-A-93 primenjuje se i za ostala maziva. Ulje se u vodenom rastvoru izlae
dejstvu bakterija i svrstava se u bioloki brzo razgradivo ako se u uslovima testa 80% razgradi za 21
dan. (CEC: Coordinating European Council Komitet evropskih proizvoaa automobila za
odreivanja metoda ispitivanja maziva i goriva za motore)
Razgradnja u zemlji
Mnogo su ea izlivanja u zemlji, i to najee u vidu kapljanja zbog neispravnih zaptivaa. Ovde
ne postoji standardizovana metoda testiranja, jer jo uvek nije definisan standardni uzorak zemljita,
koji bi se koristio prilikom merenja i koji bi mogao dati uporedive rezultate. Tako na primer, zemlja sa
njiva sadri mnotvo bakterija, to obezbeuje dobru razgradnju, dok je pesak siromaan hranljivim
materijama i ima malo bakterija ili ih uopte nema, pa je razgradnja nezadovoljavajua. Osim toga,
treba uzeti u obzir i to da pored ulja u zemlji ili vodi moe biti i drugih bioloki ragradivih materija. Ako
ove materije bakterijama bolje prijaju, one e najpre njih razgraditi. Usled toga e brzina razgradnje
ulja biti nezadovoljavajua.

2.6 Bioloki brzo razgradivi proizvodi


Repiino ulje
Ulja biljnog porekla (repiino, maslinovo i ricinusovo itd.) su trigliceridi - estri glicerina i nezasienih
viih masnih kiselina. Repiino ulje se koristi za proizvodnju hidraulinih ulja i ulja za podmazivanje
lanaca motornih testera.
Kada se koristi kao hidraulini fluid u hidraulinim sistemima moraju se uzeti u obzir sledea
ogranienja:

krai intervali zamene u odnosu na mineralno ulje zbog slabije oksidacione stabilnosti,
ne moe se koristiti na temperaturama ispod 20 0C

radna temperatura ulja je 70 0C, maksimalno do 80 0C


Repiino ulje se ne moe koristiti kao bazno ulje za proizvodnju motornih ulja ili ulja za zupanike
prenosnike.
Sintetiki estri
Razni sintetiki estri su bioloki brzo razgradivi i u testovima daju sline brzine razgradnje kao i
repiino ulje. Uz to oni pokazuju bolje rezultate to se tie oksidacije i teljivosti na niskim
temperaturama. Mogu se meati sa mineralnim uljima.
Koriste se za proizvodnju hidraulinih ulja, ulja za dvotaktne benzinske motore (pre svega
vanbrodske motore) kao i za ulja za dizel motore za upotrebu u ekoloki osetljivim podrujima.
Ako se koriste kao hidraulina ulja:

mogue je produenje intervala zamene u odnosu na ulja na bazi rafinata,


mogua je upotreba do 30 0C,
dozvoljena trajna temperatura ulja je do 100 0C

Poliglikoli
Gustina poliglikola vea je od 1g/cm3. Delimino su rastvorljivi u vodi i bioloki su brzo razgradivi.
Brzo prodiru kroz zemljite do podzemnih voda, to im je negativna osobina.

Poliglikoli se ne mogu meati sa ostalim proizvodima. Pre upotrebe mora se proveriti njihova
podnoljivost sa lakovima (esto rastvaraju lakove i farbu) i materijalima od kojih su napravljeni filtri i
zaptivke. Ne preporuuju se za sklopove kod kojih u dodir dolaze elik i aluminijum.
Bioloki brzo razgradivi proizvodi se moraju kontrolisano sakupljati i odlagati kao i naftni proizvodi i
ne smeju se jednostavno prosipati ili nekontrolisano odlagati. Moraju se skladititi odvojeno od naftnih
produkata i isporuivati organizacijama koje vre spaljivanje korienih ulja.

2.7 Trendovi u korienju baznih ulja


Bazna ulja su klasificirana u pet kategorija prema klasifikaciji API, prikazanih u tabeli 3.2.
Tabela 3.2 Podela baznih ulja prema API klasifikaciji
Kategorija baznih
Udeo zasienih
Ideks viskoznosti (IV)
Sumpor, %
ulja
ugljovodonika
Grupa I
80 120
< 90 %
> 0,03
Grupa II
80 120
90 %
0,03
Grupa III
120
90 %
0,03
0
Grupa IV
PAO-Polialfaolefini (IV130)
100 %
Grupa V
Sva ostala bazna ulja koja nisu ukljuena u I,II,III ili IV grupu
Trenutno najvie se koriste mineralna bazna ulja. Prvo, zbog toga to su jeftinija od sintetikih i
drugo, to se najnovijim tehnolokim postupcima ostvaruju visoki kvalitetni nivoi koji zadovoljavaju
otrije zahteve proizvoaa maziva i konstruktora motora. Meutim, za najnovije modele motora i
vozila, a prema najnovijim specifikacijama kvaliteta motornih ulja, trae se bazna ulja sa znatno
poboljanim karakteristikama:
zbog povienih radnih temperatura motora i zbog zahteva za sve duim intervalima upotrebe
motornih ulja, trai se vrlo visoke termika i oksidaciona stabilnost baznih ulja;
za lake startovanje hladnog motora uz optimalno podmazivanje, kao i zbog utede goriva,
trae se ulja nie viskoznosti (SAE 5W-30; 5W-40; 10W-40);
za bolje podmazivanje motora u razliitim temperatursim uslovima, trae se ulja sa to niim
takama teenja i sa to viim indeksom viskoznosti, odnosno, ulja ija se viskoznost vrlo malo
menja sa promenama temperature;
iz ekolokih razloga, a i zbog zahteva za to duim inetrvalima upotrebe, trae se ulja sa to
manjom isparljivou i sa sve viim kvalitetnim nivoima;
Sve ove zahteve mogu da zadovolje hidrokrekovana i sintetika bazna ulja. Sve vei znaaj
dobijaju hidrokrekovana bazna ulja, koja su po traenim karakteristikama vrlo bliska sintetikim, ali su
im cene znatno nie.
Tabela 3.3 Fiziko-hemijske karakteristike odreenih baznih ulja

SN 60
VG 10

SN 100

SN 150

SN 600

Brightstock

VG 22

VG 32

VG 100

BS 150

SAE 5W

SAE 10W

SAE 30

VG 460

Polialfaolefin
PAO 6

Gustina, 150C, g/ml, max

0,865

0,875

0,880

0,900

0,910

0,830

Viskoznost, 400C, mm2/s

6,3 - 7,7

18 - 23

28 - 32

109 - 116

490

29 32,9

Indeks viskoznosti, min

80

100

100

95

95

135

Taka teenja, 0C, max

- 24

- 18

- 12

-6

-6

- 68

Taka palenja, 0C, min

150

195

210

245

280

238

24

15

Conradson koks, %mas, max

0,01

0,01

0,01

0,06

0,7

Sumpor, %, max

0,5

0,4

0,35

0,5

1,0

Neutralizacioni broj, mgKOH/g, max

0,01

0,01

0,01

0,02

0,05

0,03

Boja ASTM, max

0,5

1,0

1,5

4,0

0,5

%CA, max

%CP, min

60

60

60

62

63

Isparljivost, Noack, %mas, max

IR analiza

3. ADITIVI I NJIHOVA ULOGA


Aditivi su materije koje se dodaju mazivima u cilju poboljanja ili donoenja nekih novih osobina
mazivima, ime se poveavaju eksploataciono-tehnika svojstva ulja. To su sintetike materije koje su
rastvorljive u baznom ulju, termiki stabilne i vrlo niske isparljivosti.
S obzirom na mehanizam delovanja mogu se podeliti u tri osnovne grupe:

aditivi koji poboljavaju fizika svojstva maziva: depresanti take teenja, impruveri indeksa
viskoznosti, aditivi protiv penuanja i aditivi za poboljanje otpornosti na optereenje,
aditivi koji poboljavaju hemijska svojstva maziva: antioksidanti,
aditivi koji tite mainske elemente od tetnih materija nastalih u ulju: aditivi protiv korozije,
disperzanti i deterdenti

Poboljivai take teenja Depresanti


Da bi se omoguio rad na niim temperaturama, mazivim uljima se dodaju materije koje sniavaju
taku teenja. Mehanizam delovanja ovih aditiva se zasniva na obmotavanju mikroskopski sitne
kristale parafina pri emu se onemoguava njihovo grupisanje i taloenje, tako da ulje ostaje due
teljivo. Nemaju sposobnost spreavanja kristalizacije (stvaranja kristala) i ne utiu na taku
zamuenja ulja.
Poboljivai indeksa viskoznosti Impruveri
Jedna od najvanijih karakteristika nekog maziva je stabilnost viskoznosti sa promenom
temperature, odnosno viskozno-temperaturna svojstva. Na niskim temperaturama ovi aditivi gotovo ne
dejstvuju, a na visokim temperaturama je pad viskoznosti manji usled njihovog uguivakog
delovanja. Impruveri indeksa viskoznosti su aditivi za poboljanje indeksa viskoznosti ulja i koriste se
za proizvodnju multigradnih ulja.
Aditivi protiv penuanja antipenuavci
Stvaranje pene nastaje prodiranjem mehurova vazduha u ulje ili usled delovanja deterdentnih i
antioksidacionih aditiva. Pena je vrlo nepoeljna naroito u hidraulinim i reduktorskim uljima,
pogorava podmazivanje i uzrokuje gubitak prenosa snage u hidraulinim sistemima. Antipenuavci
spreavaju obrazovanje stabilne pene u ulju. Deluju tako da smanjuju povrinski napon mehuria
vazduha (mehurii pucaju) i tako doprinose brzoj razgradnji pene.
Aditivi za zatitu od habanja

Smanjuju habanje spregnutih kontaktnih povrina bregaste osovina, podizaa ventila, radilice,
leajeva i dr. Najiru primenu imali su aditivi na bazi cinka. Meutim sve se manje koriste u proizvodnji
ulja za savremene motore zbog nekompatibilnosti sa katalizatorima za dogorevanje nesagorelog
goriva.

Aditivi za zatitu od visokih pritisaka i udarnih optereenja


Da bi se poboljala otpornost uljnog filma mazivima se dodaju posebni aditivi koji se prema
uslovima primene dele na tri osnovne grupe:

aditivi za poboljanje mazivih svojstava (polarni aditivi),

aditivi za smanjenje procesa habanja (AW aditivi),

aditivi za podnoenje ekstremno visokih pritisaka (EP aditivi)

Kao aditivi za poboljanje mazivih svojstava koriste se prirodni estri masnih kiselina (repiino
ulje, ricinusovo ulje), sintetiki proizvodi (estri) kao i aminske soli masnih kiselina. Poboljavaju
mazivost, to znai sposobnost i brzu orjentaciju molekula ulja prema metalnoj povrini (polarnost) kao
i efikasnost njihove adsorpcije na povrini.
Meu polarne aditive spadaju i modifikatori trenja. Kao modifikatori trenja koriste se amidi,
hlorovane masne kiseline, biljna ulja kao i aditivi na bazi molibdendisulfida. Kod motornih ulja smanjuju
trenje pri emu se smanjuje potronja goriva. Posebna panja se posveuje izboru ovog tipa aditiva
kod sredstava za obradu metala.
Od aditiva za smanjenje habanja (AW aditivi) najveu primenu imaju aditivi ija je metalna
komponenta cink. Aditivi na bazi cinka imaju najveu efikasnost na viim temperaturama (preko 1500C)
pri emu znatno smanjuju koeficijent trenja, a time i intenzitet habanja. U novije vreme ograniava se
upotreba aditiva koji sadre cink. Ograniena upotreba aditiva koji sadre cink je posebno izraena
kod ulja za podmazivanje motora savremenih automobila koji imaju ugraen katalizator dogorevanja.
Aditivi za zatitu od ekstremno visokih pritisaka i udarnih optereenja (EP aditivi) koriste se
za zatitu od visokih lokalnih pritisaka i udarnih optereenja u uslovima graninog podmazivanja. U
takvim okolnostima EP aditivi formiraju anorganska jedinjenja sa metalnim povrinama, koji preuzimaju
na sebe ulogu vrstog maziva. Intenzitet aktivnosti atoma sumpora, fosfora i hlora, koji predstavljaju
osnovu EP aditiva, zavisi od temperature i pritiska na mestu kontakta.
Aditivi za zatitu od oksidacije Antioksidanti
Antioksidanti su aditivi koji poveavaju postojanost ulja prema dejstvu kiseonika i predstavljaju
najee koriene aditive. Kako su produkti oksidacije korozivni, inhibiranjem oksidacije automatski
se inhibira i korozija. Ovi aditivi vre pasivizaciju metalne povrine i na taj nain smanjuju katalitiko
delovanje metala na proces oksidacije.
Aditivi za zatitu od korozije - Inhibitori korozije
Inhibitori korozije (antikorozivni aditivi) tite metalne delove mainskih elemenata koji su izloeni
dejstvu re i korozije. Korozija je elektrohemijski proces i nastaje agresivnim delovanjem kiselih
hemijskih produkata, a ra je vid korozije kada vazduh ili voda deluju agresivno na metalnu povrinu.
Osnovni mehanizam delovanja antikorozivnih aditiva zasniva se na formiranju zatitnog sloja na
povrini metala fizikom i hemijskom adsorpcijom.
Antioksidanti i deterdenti (bazni aditivi) su takoe inhibitori korozije.
Deterdentni aditivi

To su materije koje spreavaju taloenje neistoa na delovima motora koji se nalaze pod uticajem
visokih temperatura.
Mehanizam delovanja ovih aditiva zasniva se na njihovoj sposobnosti da:

iste metalne povrine od proizvoda oksidacije i ne doputaju da se nakupljaju i taloe po


povrinama i
zahvaljujui svom alkalnom svojstvu mogu da neutraliu hemijski agresivne kisele produkte
nastale sagorevanjem goriva sa poveanim sadrajem sumpora. Parametar za ovo je Totalni
Bazni Broj (TBN).
U odreenim sluajevima ovi aditivi istovremeno pokazuju neka svojstva inhibicije korozije i
ranja, pa se svrstavaju u grupu viefunkcionalnih aditiva.

Disperzantni aditivi
Oni imaju ulogu da dre u disperziji produkte nastale oksidacijom ulja (smole, a) u uslovima
niskih i srednjih radnih temperatura. Ovi produkti nastaju u motorima u uslovima stani-kreni gradske
vonje na kratkim relacijama i u uslovima podhlaenog motora. Disperzanti su bezpepelna jedinjenja a
mehanizam delovanja sastoji se u opkoljavanju molekula neistoa u ulju, odravaju ih u disperznom
stanju, odnosno spreavaju grupisanje estica, njihovo taloenje i zaepljenje cirkulacionih puteva.
Osim toga, ovi aditivi moraju imati i odreena deterdentna svojstva, odnosno svojstva rastvaranja
smolasto-asfaltnih jedinjenja i uljnog mulja.
Deaktivatori metala
Ovi aditivi redukuju katalitiki uticaj metala (metalnih opiljaka) na oksidaciju ulja. estice se oblau
zatitnim slojem koji prekida ili umanjuje katalitiko delovanje na proces oksidacije. Osim toga, oni
razlau produkte oksidacije i prekidaju tetne reakcije.
Aditivi emulgatori
To su najvaniji dodaci emulzionim uljima koja sa vodom grade emulzije. Zbog velikih povrinskih
napona u graninim slojevima ulje i voda se ne meaju. Zadatak emulgatora je da smanje povrinski
napon i obezbede stvaranje stabilne emulzije.
Aditivi deemulgatori
Funkcija deemulgatora je da sprei stvaranje emulzije u sluaju prodora vode u sistem.
Mehanizam delovanja se svodi na pove}anje povrinskog napona izmeu molekula ulja i vode i
spreavanja procesa stvaranja emulzije.

4. UGUIVAI ZA MAZIVE MASTI


Uguivai su supstance koje tokom procesa proizvodnje mazive masti, pod odreenim uslovima
stvaraju u ulju strukture meusobno isprepletanih vlakana formirajui sunerastu strukturu i tako
pretvaraju ulje u mazivu mast. Sapuni na sebe veu od 80-95% baznog ulja. Uguivai mogu biti
sapunski (kalcijumovi, natrijumovi, litijumovi, barijumovi, aluminijumovi itd.), kompleksni sapuni i
nesapunski (gel, bentonit).
Sapunski uguivai
Sapunski uguivai su proizvod reakcije masne kiseline i hidroksida alkalnih metala. Prema vrsti
uguivaa mazive masti se nazivaju: litijumove, natrijumove, kalcijumove, aluminijumove itd.

Sa ciljem dobijanja mazive masti odreenih karakteristika, mogu se pomeati dva razliita sapuna,
pa se takve masti nazivaju meovite.
Kompleksni sapuni
Kompleksni sapuni su sainjeni od dve kompleksno vezane soli, od kojih je jedna obina so vie
masne kiseline, a druga so niskomolekularne organske kiseline. Kompleksni sapuni daju mastima
osobine koje se ne bi mogle dobiti korienjem jednostavnih metalnih sapuna ili njihovom
kombinacijom.
Nesapunski uguivai
Nesapunski uguivai daju specijalne karakteristike mastima.
Kao uguiva bentonitnih mazivih masti koristi se modifikovana glina u obliku finog praha. Ove
masti su termiki vrlo stabilne i nemaju take kapanja, zbog ega se najee koriste za podmazivanje
na visokim temperaturama.
Kod silikagelnih masti kao uguiva se koristi oleofilni silicijum dioksid u obliku amorfnog praha.
Silikagelne masti su hemijski i termiki veoma stabilne, pa se koriste kao visokotemperaturne masti ili
na mestima gde se zahteva otpornost na delovanje vode i kiselina.

5. OSOBINe maziva

Osobine maziva su odreene osobinama baznih ulja i aditiva. Sve osobine maziva se mogu
podeliti na: fizike, hemijske i eksploatacione.
U fizike osobine spadaju: gustina, viskoznost, indeks viskoznosti, taka paljenja, taka teenja,
isparljivost, emulzivne osobine, sposobnost rastvaranja gasova i izdvajanja gasova, stvaranje pene,
konzistencija i penetracija masti, taka kapanja, izdvajanje ulja iz masti, boja, specifina toplota i
toplotna provodljivost i druge.
U hemijske osobine spadaju: oksidaciona stabilnost, termika stabilnost, vodootporne osobine,
neutralizacioni broj, sadraj pepela, sadraj koksa, sadraj vode, saponifikacioni broj i druge.
U eksploatacione osobine spadaju: EP svojstva i otpornost na habanje (test sa etiri kugle),
otpornost mazivog filma (Timken test), antihabajua svojstva maziva kod zupanika (FZG test ili
RYDER test), antihabajua svojstva hidraulinih ulja (Vickers test) itd.
Gustina
Gustina je odnos mase i zapremine ulja: =m/V. Odreuje se na temperaturi od 15 0C i izraava se u
(kg/m3) ili (g/cm3). Gustina se neznatno menja sa porastom pritiska, ali se znatno menja sa promenom
temperature, jer se promenom temperature menja zapremina tenosti. Metode odreivanja gustine su:
JUS B.H8.015, ISO 3675, ASTM D1298 i IP 160.
Viskoznost
Viskoznost je jedan od osnovnih kriterijuma ocene kvaliteta ulja, a definie se kao unutranje
trenje ili inercija na kretanje pod dejstvom neke sile. Od viskoznosti zavisi kvalitet podmazivanja,
energetski gubici tokom proticanja, rad uljne pumpe, dovoenje dovoljne koliine ulja do svih mesta
koja se podmazuju, uspenost rada preistaa ulja, ienje povrina, hermetizacija mesta trenja itd. U
praksi se koriste dinamika () i kinematika () viskoznost. Jedinice za dinamiku viskoznost su: Pa.s
(Paskal sekunda) i mPa.s (mili Paskal sekunda). Ranije koriene jedinice su: P (Poaz) i cP (centi
Poaz). Vai sledea relacija: 1mPa.s = 1cP. Metode za odreivanje dinamike viskoznosti su: ASTM

D2602, DIN 51377. U praksi se vie koristi kinematika viskoznost koja predstavlja odnos dinamike
viskoznosti i gustine fluida na odreenoj temperaturi i pritisku: = /.
Jedinica za kinematiku viskoznost je: mm2/s. Ranije koriene jedinice su: St (Stokes) i cSt
(Centistokes) ili 0E (Englerovi stepeni). Vai sledea relacija: 1mm2/s = 1cSt. Metode odreivanja
kinematike viskoznosti su: JUS B.H8.022, ASTM D445, DIN 51562, IP 166, ISO 3104.
Indeks viskoznosti
Indeks viskoznosti je empirijska vrednost koja ukazuje na promenu viskoznosti sa promenom
temperature. Vie vrednosti indeksa viskoznosti ukazuju na manje izraenu sklonost promeni
viskoznosti sa promenom temperature i obrnuto. Vee vrednosti indeksa viskoznosti od 100 imaju
samo multigradna ulja. Indeks viskoznosti izraunava se sledeim metodama: JUS B.H8.024, ISO
2909, ASTM D2270.
NJutnovske tenosti
Tenost ija se viskoznost ne menja promenom brzine smicanja. Mineralna i sintetika bazna ulja i
ulja koja ne sadre polimerne uguivae ponaaju se kao njutnovske tenosti.
Nenjutnovske tenosti
Tenosti kojima se menja viskoznost promenom brzine smicanja. To su motorna, hipoidna i ostala
maziva koja su uguena polimerima.
Taka paljenja
Taka paljenja je najnia temperatura do koje treba zagrejati neko ulje u uslovima pri kojima e se
osloboene pare trenutno zapaliti prinetim otvorenim plamenom, bez trajnog gorenja. Izraava se u 0C
i smatra se merilom isparljivosti a znaajna je za transport i skladitenje zbog opasnosti od
poara.Osnovne metode odreivanja take paljenja su: ISO 2592, ASTM D92, IP 36 i DIN 51376.
Taka teenja
Taka teenja predstavlja najniu temperaturu na kojoj neko mazivo ulje, prilikom hlaenja, jo
pokazuje tendenciju teenja. Neposredno ispod ove temperature ulje se potpuno stinjava. Taka
teenja se izraava u 0C, a odreuje se metodama: JUS-ISO 3016, ASTM D97, DIN 51597.
Isparljivost
Isparljivost podrazumeva koliinu ulja koja ispari u propisanom vremenu na propisanoj temperaturi
(Noack test: 1sat na 2500C). Predstavlja vanu karakteristiku motornih ulja, jer se kod ulja koja imaju
veliku isparljivost javljaju razni problemi u toku eksploatacije, kao na primer: poveana potronja,
uguivanje, a s tim i pogorano podmazivanje. Osim toga sa poveanjem isparljivosti raste opasnost
od poara. Gubitak ulja isparavanjem na temperaturi od 400C kod veine ulja iznosi oko 5%, a
smanjenje isparavanja mineralnog ulja se moe postii dodavanjem sintetike osnove, posebno polialfa-olefina. Isparljivost se odreuje metodom DIN 51581 (Noack test) ili ASTM D943.
Emulzivnost i deemulzivnost
Pod emulzivnim osobinama podrazumeva se sklonost nekog ulja da u prisustvu vode gradi
stabilnu emulziju. Kod veine mazivih ulja (motorna, industrijska) zahtevaju se neemulzivne osobine,
dok su kod nekih (ulja za hlaenje i podmazivanje pri obradi metala, teko zapaljiva emulzivna
hidraulina ulja) poeljne dobre emulzivne osobine.
Emulzivnost ulja odreuje se metodama ASTM D1401 i DIN 51599, a meri se vremenom
potrebnim za potpuno razdvajanje ulja i vode.

Pod pojmom deemulzivnost podrazumeva se sposobnost ulja da oslobaa vodu i da ne gradi


emulziju. Izraava se brojem sekundi potrebnih za potpuno razdvajanje vode i ulja, a odreuje se
metodama: JUS B.H8.053, DIN 51589 i IP 19.
Stvaranje pene penuanje ulja
Pod penuanjem se podrazumeva sklonost ulja da rastvara vazduh i da sa njim gradi penu. Pena
vrlo nepovoljno utie na kvalitet podmazivanja i ima za posledicu poremeaje u radu tehnikih sistema,
poveano habanje, ubrzanu oksidaciju i starenje ulja itd. Izraava se u zapreminskim jedinicama i
stabilnou pene na razliitim temperaturama, a odreuje se metodom: ASTM D892.
Oksidaciona stabilnost
Definisana je kao merilo otpornosti mazivih ulja na dejstvo kiseonika. Predstavlja jednu od
najvanijih osobina odgovornu za duinu radnog veka ulja ali i za korozivnost delova mehanikih
sistema koju izazivaju oksidacioni produkti. Parafini oksidacijom prelaze u kiseline i polikondenzacione
smolaste proizvode. U poetku ti proizvodi su meki i delimino se rastvaraju u ulju, poveavajui mu
viskoznost. U daljoj fazi upotrebe ti talozi prelaze u vrste, to ima za posledicu vee tete na
sklopovima mehanikih sistema. Osnovne metode za odreivanje oksidacione stabilnosti su: ASTM
D943, IP 157, DIN 51587 i DIN 51554.
Termika stabilnost
Definie se kao otpornost ulja protiv razlaganja usled dejstva toplote. Izraava se temperaturom
na kojoj poinje razlaganje. Termooksidativno razlaganje je veoma vano u praksi, jer je poznato da se
oksidacija ulja udvostruava sa porastom temperature za svakih deset stepeni iznad
propisane.Osnovne metode za odreivanje termike stabilnosti su: ASTM D2960 i IP 311.
Neutralizacioni broj
Definie se kao mera ukupne kiselosti (sadraja jakih i slabih kiselina) maziva. Za odreivanje
neutralizacionog broja koriste se metode: ASTM D664, IP 177 ili ASTM D974, IP139. Izraava se u
mgKOH/g uzorka ulja.
Kiselinski broj
Definie se kao kiselost mazivih ulja koja potie samo od jakih kiselina. Odreuje se istim
metodama kao neutralizacioni broj i izraava se takoe u mgKOH/g uzorka ulja.
Razlika izmeu neutralizacionog i kiselinskog broja je u tome to se titracija ne zavrava pri istoj
vrednosti pH, pa je kiselinski broj za isti uzorak ulja obino manji od neutralizacionog broja.
Ukupni bazni broj (TBN)
Ukupan bazni broj se definie kao mera alkalnosti koja potie od svih materija u mazivu koje
pokazuju baznu reakciju. Izraava se u mgKOH/g uzorka ulja. To je ekvivalent za koliinu kiseline
potrebne da se neutralizuju sve bazne materije u jednom gramu uzorka maziva. Osnovne metode za
odreivanje TBN su: ASTM D 2896 i ASTM D 664.
Sadraj pepela
Definie se kao merilo sadraja jedinjenja metala i drugih neorganskih komponenata u mazivu.
Pepeo u mazivim uljima potie od nesagorelih sastojaka i moe se odreivati u vidu oksida oksidni
pepeo i vidu sulfata sulfatni pepeo. Kod ulja bez aditiva pepeo se odreuje u obliku oksida i
predstavlja merilo sadraja neorganskih neistoa. Kod ulja sa aditivima, pepeo se odreuje u obliku
sulfata metodama: JUS-ISO 3987 ili ASTM D874. Sadraj pepela esto je dobar pokazatelj u kojoj su
meri u nekom korienom ulju prisutni razliiti metali koji potiu od habanja metalnih povrina. Na taj
nain moe se otkriti mesto poveanog habanja i preventivno delovati na otkaz.Ako motorno ulje

sadri vie od 1,5% pepela iz aditiva, zbog mogunosti preranog paljenja goriva usijanim pepelom, ne
preporuuju se za benzinske motore.
Sadraj koksa
Koristi se za ocenu ponaanja ulja u termiki optereenim mehanikim sistemima, a posebno za
ocenu starosti ulja u toku upotrebe. Koksni ostatak ukazuje i na dubinu rafinacije, odnosno kvalitet
baznih ulja.Odreuje se metodom DIN 51551 a izraava u masenim procentima.
Sadraj asfaltena
U toku upotrebe motornih ulja, kao posledica starenja, moe doi do stvaranja asfaltena kao
degradacionog proizvoda. Utiu na slepljivanje klipnih prstenova, zaepljenja preistaa ulja
itd.Odreuju se metodom: DIN 53595.
Hidrolitika stabilnost
Hidrolitika stabilnost je merilo otpornosti ulja, odnosno nekih aditiva, da stupaju u reakciju sa
vodom. Hidrolitiki nestabilni aditivi se razlau na komponente koje mogu stvarati taloge a mogu biti i
korozivne. Pri tome se smanjuje njihov sadraj u ulju to ima za posledicu njegovu brzu degradaciju.
Korozivnost
Korozivnost ulja podrazumeva agresivno ponaanje nekih njegovih komponenata prema
elementima mehanikih sistema. Korozivnost se mora kontrolisati radi donoenja odluke o
pravovremenoj zameni ulja. Odreuje se metodama: JUS B.H8.042 ili ASTM D130 (Cu, 3h, 1000C).
Saponifikacioni broj
Smatra se merilom sadraja materija podlonih saponifikaciji, kao to su na primer prirodne masti.
Saponifikacioni broj je naroito bitan kod ulja za obradu metala koja sadre komponente na bazi
prirodnih masti. Izraava se u miligramima kalijumhidroksida potrebnim za potpunu saponifikaciju
nekih materija podlonih toj reakciji u uzorku od jednog grama ulja.
Odreuje se metodom ASTM D94.
Granina temperatura pumpanja
Pod ovim se podrazumevaju granine vrednosti prouljenosti motora (ponaanje u odnosu na
habanje) nakon hladnog starta. Na toj temperaturi, do uljne pumpe jo uvek dotie dovoljno ulja, a
ispod te vrednosti sistem za podmazivanje se vie ne napaja uljem u dovoljnoj meri i moe doi do
usisavanja vazduha.
Gradijent smicanja
Na mestima podmazivanja ulje je, u zavisnosti od broja obrtaja i debljine mazivog sloja, izloeno
razliitim smicajnim optereenjima. Ulje koje prione za delove koji se ne kreu ima brzinu 0, a na
pokretnim delovima ima brzinu kretanja samog tog dela. Gradijent smicanja je brzina na pokretnom
delu podeljena sa debljinom mazivog sloja. Kod praznog hoda iznosi 105 s- 1, a pri punom optereenju
106 s- 1.
HTHS smicanje na visokoj temperaturi
Specifikacije SAE, ACEA, Mercedes-Benz i VW propisuju kod motornih ulja minimalne viskozitete
za temperaturu ulja od 150 0C i gradijent smicanja 106 s-1. To je smicanje na visokoj temperaturi, tj.
HTHS (High Temperature High Shear). Utvrivanjem graninih vrednosti za HTHS treba da se
postigne da multigradna motorna ulja i kod visokih temperatura ulja i kod visokog gradijenta smicanja
pruaju potrebnu smicajnu vrstou. ACEA je definisala granine vrednosti za HTHS:
- A1/B1

od 2,9 mPa.s do 3,5 mPa.s

- A2/A3/B2/B3/E1/E2/E3

vie od 3,5 mPa.s

Mercedes Benz i VW odstupaju od ACEA granica i generalno zahtevaju HTHS 3,5 mPa.s.
Permanentni gubitak pri smicanju
Pod velikim optereenjem mogue je smicanje poboljivaa indeksa viskoznosti. Na taj nain se
njihov efekat uguivanja vie ili manje poveava. To je permanentni gubitak usled smicanja. Ulja koja i
u najteim radnim uslovima stalno zadravaju prvobitnu SAE gradaciju zovu se Stay in Grade ulja.
Gubitak usled isparavanja
Ukoliko je mineralno bazno ulje nie viskoznosti, utoliko je vei gubitak usled isparavanja na
radnoj temperaturi. Gubici usled isparavanja dovode do poveane potronje ulja i do poveanja uljnog
taloga na klipovima i ventilima.
ACEA A1/2/3 i B1/2/3 doputa 13 do 15 % gubitka ulja usled isparavanja. VW 500.00 doputa
max. 13 % isparavanja za ulja SAE 5W-X i 10W-X po Noack testu (temperatura ulja 250 0C za vreme
od 1 sata).
Lako teljiva motorna ulja - Ulja nie viskoznosti
(SAE 10W-30; 5W-30; 10W-40; 5W-40; 0W-40)
Unutranji gubici u motoru posledica su otpora kretanja tribolokih elemenata. Ove gubitke je
mogue smanjiti primenom ulja nie viskoznosti. Ulja nie viskoznosti, odnosno lako teljiva motorna
ulja obezbeuju:

zbog bolje pumpabilnosti, uljna pumpa dobija veu koliinu ulja,


lako pokretanje motora u zimskim uslovima (hladan start),

sva mesta podmazivanja se bre opskrbljuju uljem, pri emu se smanjuje habanje prilikom
pokretanja motora. Iskustvo je pokazalo da habanje mainskih delova prilikom hladnog starta
kod upotrebe gradacije SAE 15W-40 odgovara vonji od 250 km,

za savladavanje unutranjeg trenja potrebno je manje energije, to omoguuje utedu goriva


(2-7%),

zbog boljih oksidacionih i termikih osobina spreavaju stvaranje koksnih taloga i naslaga na
klipovima i slepljivanje klipnih prstenova

obezbeuju pouzdan, lagan i istiji rad, a to znai i dui vek trajanja motora,

postizanje radne temperature motora je bre. Iskustvo je pokazalo da se motor napunjen


motornim uljem gradacije SAE 15W-40 zagreje na pogonsku radnu temperaturu nakon
preenih 25 km, dok je primenom lako teljivim uljem potrebno manje od 12 km.

Motorna ulja mineralne osnove, gradacije SAE 10W-30 ili SAE 10W-40, brzo gube viskoznost kod
visokih optereenja, te se lakotekua ulja proizvode od sintetikog ili hidrokrekovanog (HC) baznog
ulja, koja pri svakom optereenju i temperaturi ostaju u SAE gradaciji.
Fuel Economy (API)
Fuel Economy ulja po amerikoj specifikaciji API nose oznaku EC, to znai ENERGY
CONSERVING (uteda energije).
Ulja koja nose oznake EC imaju garantovanu utedu goriva i to:

EC najmanje 1,5 % za referentno ulje SAE 20W-30. Ako je viskoznost SAE 10W-40, uteda
je vea,

EC II najmanje 2,7 % za referentno ulje SAE 20W-30. Ako je viskoznost SAE 10W-40, uteda
je vea.
FSS sistem

Nove konstrukcije motora sa ugraenom elektronikom za kontrolu rada vitalnih delova vozila
(OBD-On Board Diagnostic) koji omoguava formiranje baze podataka za ocenu reima rada i novi
sistem za kontrolu potronje ulja i njegovu deliminu dijagnostiku, ine Fleksibilni servisni sistem za
pouzdanu ocenu veka upotrebe ulja. Ovaj sistem zahteva podatke o kvalitetu goriva i ulja, temperaturi
ulja, broju obrtaja motora, broj startovanja, itd.
Penetracija masti
Penetracija daje podatke o tvrdoi masti tj. njenoj konzistenciji. Meri se konusom po metodama
ASTM 217 IP 50 ili DIN 51804, deo 1. Merna jedinica odgovara dubini ulaska mernog konusa u mast
koja se 5 sekundi nalazi u posudi, a meri se u desetinkama milimetra. Ispitna mast se pre ispitivanja
gnjei (standard propisuje 60 ciklusa gnjeenja).
Reoloke osobine masti
Reoloke osobine mazive masti podrazumevaju vrstou na smicanje i kidanje, ilavost,
mehaniku i termiku stabilnost i prividnu viskoznost. Ove osobine se tokom vremena menjaju, a
brzina promene ili starenja masti zavisi od kvaliteta.
Konzistencija
Konzistencija predstavlja meru za tvrdou masti i izraava se penetracionim brojem. Metode po
kojima se meri su: ASTM D217; ISO 2137 i DIN 51818.

Prividna viskoznost
Prividna viskoznost predstavlja odnos izmeu smicajne vrstoe i brzine smicanja u odreenom
trenutku, na datoj temperaturi i pod definisanim optereenjem. Meri se od 54 do 380C po ASTM D
1092.
Temperatura kapanja
Temperatura kapanja predstavlja temperaturu na kojoj mast prelazi iz poluvrstog u teno stanje.
Meri se po ASTM D 566 i 2265 i ISO 2176.
Oksidaciona stabilnost masti
Oksidaciona stabilnost predstavlja sposobnost masti da pri delovanju kiseonika sauva svoj
prvobitni sastav. Meri se po metodi ASTM D 942.
Mehanika stabilnost
Predstavlja osobinu mazivih masti da zadre prvobitnu strukturu i konzistenciju i posle mehanikog
dejstva. Meri se po ASTM D 1403 (posle 10.000 ciklusa); ASTM D 1831 (posle valjanja).

Koloidna stabilnost
Koloidna stabilnost predstavlja sposobnost mazivih masti da u svojoj strukturi zadre ulje,
suprostavljajui se njegovom izdvajanju pri skladitenju i eksploataciji. Meri se posle 24 asa i posle
168 asova na 400C metodama ASTM D 1742; IP 121.
Otpornost prema vodi
Sposobnost masti da u kontaktu sa vodom ne promeni svoje osobine. Meri se na 380C i 790C po
ASTM D 1264.
Zatita od korozije
Ova karakteristika meri se po ASTM D 1743, DIN 51 802, SKF EMCOR test. Ispituje se uz
prisutnost vode, rastvora soli ili vlagom.

LITERATURA:
http://documents.tips/download/link/maziva
https://www.scribd.com/
https://sh.wikipedia.org/wiki/