You are on page 1of 26

VISOKA POSLOVNA KOLA BLACE

PRISTUPNI RAD

Predmet: KOMPANIJSKO PRAVO

Tema:
ORTAKO DRUTVO

Mentor:
Dr. MILICA KRULJ

Student:
DUAN IGNJATOVI 33/13 S-

Blace, jun 2014.

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

Sadraj

Uvod.................................................................................................................................................2
1. Kriterijumi za podelu preduzea .................................................................................................4
2. Oblici organizovanja preduzea...................................................................................................5
2.1. Ortako drutvo ...................................................................................................................6
2.2. Komanditno drutvo .............................................................................................................7
2.3. Akcionarsko drutvo .............................................................................................................7
2.4. Drutvo sa ogranienom odgovornou ................................................................................7
2.5. Oblici organizovanja preduzea u razvijenim trinim privredama.......................................8
3. Ortako drutvo......................................................................................................................... 10
3.1.Pojam i osnovna obeleja ortackog drutva......................................................................... 10
3.2 Osnivanje drutva......10
3.3 Delatnost drutva...12
3.4 Firma (poslovno ime) drutva12
3.5 Pravni subjektivitet12
3.6 Terminologija13
3.7 Organi ortakog drutva ...13
3.8 Pravni odnosi izmeu lanova ortakog drutva ..13
3.8.1.Princip slobode ugovaranja.13
3.8.2.Ulog u ortako drutvo15
3.8.3.Dunosti lana ortakog drutva.14
3.8.4.Naknada trokova14
3.8.5.Prenos udela meu lanovima ortakog drutva.15
3.8.6. Zabrana konkurencije.16
3.8.7.Upravljanje i voenje poslova drutva (poslovodstvo)...16
3.8.8.Odluivanje u ortakom drutvu.17
3.8.9.Dunost obavetavanja (pravo informisanja)..18
3.8.10.Raspodela dobiti i snoenje gubitka ortakog drutva...18
4. Pravni odnosi ortakog drutva i njenih lanova prema treim licima..20
4.1.Prenos udela treim licima....20
4.2.Zastupanje ortakog drutva..21
4.3. Odgovornost lanova ortakog drutva21
4.4.Odgovornost novog lana ortakog drutva..22
5. Prestanak ortakog drutva i istupanje ortaka ...23
5.1.Prestanak ortakog drutva....22
5.2.Prestanak ortatva i istupanje ortaka iz drutva.23
5.3.Upis u sudski registar....25
Zakljuak25
Literatura26

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

Uvod
Privreda ne moe da postoji bez preduzea. U privredama koje su prethodile robnonovanoj, domainstva su, uglavnom, bila samodovoljna, odnosno proizvodila za sebe. Ali
ovakav nain proizvodnje nije bio efikasan. Drutvo je ostalo bez prednosti specijalizacije, a
domainstva bez prednosti koje donosi razmena. Preduzea su nastala kada su domainstva
prestala da budu samodovoljna i kada su poela da proizvode za drugog, odnosno za razmenu.
Preduzea nastaju sa pojavom trine privrede, kada su domainstva poela da se specijalizuju za
jednu vrstu proizvodnje i da svoje proizvode razmenjuju na tritu.
Svako preduzee je organizacija ljudi i sredstava, koji imaju zajedniki cilj. Nezavisno od
toga da li preduzee tei ostvarivanju profita ili funkcionie kao neprofitno orijentisano, osnovni
razlog nastanka i postojanja preduzea je poveanje efikasnosti. Preduzee predstavlja
najefikasniji oblik organizacije privredne aktivnosti i zato je preduzee osnovna institucija svake
trine privrede. Preduzee je osnovni subjekt trine privrede, koji se uspostavlja kao samostalna
organizacija ljudi i sredstava za proizvodnju, s odreenim zadacima u okviru drutvene raspodele
rada. To je, zapravo, privredni subjekt u okviru koga se, u robno novanoj privredi obavlja
odreena privredna delatnost. Sam razvoj ekonomije i preduzea, u irem smislu posmatrano, je
taj da su preduzea predstavljala nosioce i generatore ne samo razvoja ekonomije, ve i drutva,
odnosno civilizacije. Od njihovog poslovanja, rasta i razvoja umnogome zavisi tempo
privrednog i drutvenog razvoja svake zemlje, irih i uih regiona.
Za preduzee se kae da je:
osnovni subjekt trine privrede;
organizaciona celina, odnosno skup ljudi i sredstava za proizvodnju;
samostalno privredno-pravno lie.
Kada kaemo da je preduzee privredno-pravno lie, to znai da je ono samostalno u
procesu privreivanja i u pravnom prometu sa ostalim subjektima drutvene zajednice.
Privredno lice preduzea nastaje udruivanjem privrednih linosti lanova radnog
kolektiva, radi izvravanja datog zadatka u procesu drutvene reprodukije.
Pravno lice preduzea ispoljava se u njegovom odnosu kako prema lanovima radnog
kolektiva tako i prema drugim preduzeima i prema drutvenoj zajednici. Ispunjavanje odreenih
prava i obaveza ispoljava pravnu sposobnost preduzea, dok privreivaka delatnost ini njegovu
poslovnu sposobnost.
Samo preduzee funkcionie uspostavljanjem odgovarajuih meusobnih odnosa
elemenata proizvodnje, koji su usklaeni:
kvalitativno,
kvantitativno i
vremenski.
Kvalitativna usklaenost izmeu elmenata proizvodnje ogleda se u izboru radnika
odgovarajue kvalifikovanosti, te u nabavci date vrste sredstava za rad i materijala.
Kvantitativna usklaenost izmeu elemenata proizvodnje ispoljava se u odgovarajuoj
srazmeri veliine radnog kolektiva s obimom sredstava za proizvodnju.
Ignjatovi Duan, Pristupni rad

Ignjatovi Duan, Pristupni rad


Vremenska usklaenost elemenata proizvodnje u preduzeu ispoljava se u obezbeenju
kontinuiteta poslovanja.
Ciljeve preduzea, sainjavaju raznovrsni ekonomski i neekonomski ciljevi. Definisanje
ciljeva preduzea mora da odrazi sutinu i raznovrsnost njegovog bia kao sloenog ekonomskog
organizma. Ono mora da uzme u obzir sve aspekte njegovih internih i eksternih meuodnosa koji
odreduju njegovo ukupno ponaanje i poziciju na tritu.
Ciljevi preduzea proizilaze iz njegovih funkcija u drutvu, sloenosti i unutranje
strukture. Poto odnosi preduzea sa okruenjem nisu samo ekonomski, to se moraju obuhvatiti i
neekonomski ciljevi koje preduzee ostvaruje svojim poslovanjem i razvojem.

ELEMENTI
PREDUZEA

RADNI
KOLEKTIV

SREDSTVA
ZA
PROIZVODNJU

REZULTATI
POSLOVANJA

ORGANIZACIJA

Slika 1. Elementi preduzea

1.Kriterijumi za podelu preduzea


Proces funkcionisanja savremene privrede odvija se preko aktivnosti velikog broja razliitih
preduzea. Ona se meusobno mogu razlikovati prema:
karakteristikama procesa rada (graevinska, saobraajna, rudarska, industrijska,
trgovinska, itd.). Karakteristike procesa rada uslovljene su, pre svega, zadatkom
preduzea u procesu drutvene reprodukcije.;
vidu organizovanja proizvodnje (preduzea sa masovnom, serijskom, pojedinanom
proizvodnjom);
strukturi elemenata, odnosno, odnosu sredstava i angaovanog rada (zanatska
preduzea, kooperantska, industrijska i preduzea sa automatskom industrijskom
proizvodnjom).
Preduzea se razlikuju i prema tome ko je vlasnik njihovih sredstava za proizvodnju.
U naoj privredi, prema odredbama Zakona o preduzeu, postoji drutvena, meovita, privatna,
zadruna i dravna svojina. Shodno tome, prema svojinskim oblicima, pojavljuju se i sledei
tipovi preduzea:
drutvena,
meovita,
privatna i
Ignjatovi Duan, Pristupni rad

Ignjatovi Duan, Pristupni rad


dravna.
Osnovni tipovi preduzea prema svojini dati su fleksibilno. Tokom njihovog poslovanja
moe se dogoditi da sredstva ili deo sredstava promene vlasnika i da se time promeni i tip
preduzea. Na primer, ukoliko jedno drutveno preduzee loe posluje, ostvari gubitak, neko
privatno preduzee moe u njega uloiti sredstva, omoguiti mu da prebrodi krizu i time bi od
drutvenog nastalo meovito preduzee. Vremenom otkupljivanjem ostatka drutvene svojine ono
moe postati i privatno. Naa privreda se upravo nalazi u fazi tranzicije- promeni svojinske
strukture preduzea.
Pored navedenih kriterijuma, preduzea se meusobno razlikuju i prema formi
organizovanja. Mogui oblici organizovanja preduzea u svakoj privredi posebno se definiu
zakonskim aktima.

2. Oblici organizovanja preduzea


Prema Zakonu o preduzeima, u naoj privredi, preduzea mogu biti organizovana u
formi drutva lica ili drutva kapitala.
U drutva lica se ubrajaju ortako drutvo i komanditno drutvo, dok drutva kapitala ine
drutvo sa ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo. Svaki od navedenih organizacionih
oblika ima svoje karakteristike.
Drutva lica odlikuju personalna svojstva, meusobno poznanstvo i poverenje lanova, iz
ega i proizilazi preuzimanje neograniene odgovornosti (ukljuivanje celokupne imovine) za
obaveze drutva. Smrt ili istupanje nekog lana drutva bitno se odraavaju na funkcionisanje
drutva, mogu dovesti do njegove likvidacije. Takoe se prenos udela treim licima mora
posebno regulisati.
Drutva kapitala karakterie iezavanje personalnih svojstava i dominacija interesa
kapitala. Udeli u drutvu su relativno lako prenosivi i drutvo ne prestaje da postoji zbog
injenica vezanih za njegove lanove (smrt, istupanje, poslovna nesposobnost, itd.). Obaveza
snoenja gubitaka u poslovanju svodi se na visinu sredstava uloenih u rad drutva.
Ovu podelu ne treba suvie striktno shvatiti. Ona ima vie teorijski smisao, poto i drutva
lica imaju neke elemente drutva kapitala (posebno komanditno drutvo), i drutva kapitala imaju
neka svojstva drutva lica (posebno drutvo sa ogranienom odgovornou). U sutini, svaki od
navedenih organizacionih oblika treba posebno posmatrati.
Oblici organizovanja preduzea se pre svega razlikuju po tome:
ko je osniva preduzea,
na koji nain se obezbeuju sredstva za poslovanje preduzea,
na koji nain osnivai preuzimaju obaveze preduzea,
kako se upravlja preduzeem,
kako se vri raspodela ostvarenih rezultata.
Prema ovim karakteristikama, ako posebni organizacioni oblici pojavljuju se:
ortako srutvo,
komanditno drutvo,
drutvo sa ogranienom odgovornou,
akcionarsko drutvo.
Ignjatovi Duan, Pristupni rad

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

Vlasnik sredstva uz svojinski rizik bira i tip preduzea za koji smatra da e mu


najuspenije omoguiti maksimizaciju dobiti. Svaki tip preduzea ima svoja univerzalno
prihvaena svojstva, koja ga ine atraktivnim pod odreenim uslovima. Kombinacijom
relevantnih momenata (odnos raspoloivih i potrebnih stedstava, stepen rizika ulaganja,
oekivana dobit, mogue zakonske olakice i sl.) vlasnik bira onaj tip preduzea koji mu u datom
momentu najvie odgovara, sa mogunou da ga kasnije relativno lako transformie u neki drugi
tip za koji proceni da je perspektivniji.
Pri transformaciji preduzea iz jednog organizacionog oblika u drugi nije neophono vriti
likvidaciju postojeeg preduzea.

OBLICI ORGANIZOVANJA
PREDUZEA

DRUTVA LICA

DRUTVA KAPITALA

ORTAKO DRUTVO

AKCIONARSKO DRUTVO

KOMANDITNO DRUTVO

DRUTVO SA OGRANIENOM
ODGOVORNOU

Slika 2. Oblici organizovanja preduzea

2.1 Ortako drutvo


Ortako drutvo nastaje udruivanjem dva ili vie fizikih lica, u nameri da pod
zajednikom firmom, uz neogranienu solidarnu odgovornost svih lanova za obaveze drutva,
obavljaju neku privrednu delatnost. U sluaju neuspeha u poslovanju celokupna imovina svih
lanova ovog drutva ulazi u fond za pokrivanje postojeih obaveza.
lanovi uestvuju u dobiti drutva i snoaju gubitaka srazmerno svojim ulozima i u
skladu sa ugovorom o osnivanju. To znai da ukoliko fondovi preduzea ne bi bili dovoljni za
pokrie potraivanja, za to bi se koristila lina svojina lanova drutva.

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

2.2 Komanditno drutvo


Komanditno drutvo je drutvo koje se osniva ugovorom dva ili vie lica radi obavljanja
delatnosti pod zajednikom firmom. Specifinost ovog drutva je podela imovinske odgovornosti
za obaveze drutva. Odgovornost je ugovorom regulisana tako da nekoliko lanova odgovaraju
drutvu celokupnom svojom imovinom (solidarno neogranieno), predstavljaju ga i upravljaju
njegovim poslovima.
To su tzv. komplementari. Ostali lanovi drutva odgovaraju do visine sredstava uloenih
u drutvo, tj. solidarno ogranieno. Oni se nazivaju komanditori. Komplementar moe biti samo
fiziko lice, a komanditor i fiziko i pravno lice.

2.3 Akcionarsko drutvo


Akcionarsko drutvo je drutvo koje sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja
izdavanjem akcija. Osnivai akcionarskog drutva utvruju iznos sredstava koja su potrebna za
osnivanje i rad drutva (osnovna glavnica). Drutvo se moe osnovati otkupom svih akcija
prilikom osnivanja (simultano osnivanje) ili upuivanjem javnog poziva za otkup akcija
(sukcesivno osnivanje).
Akcija (deonica) jeste hartija od vrednosti. Ona je potvrda da je njen vlasnik uloio
odreena sredstva u dato preduzee, a iznos tih sredstava ini nominalnu vrednost akcija. Na
osnovu posedovanja akcija, njihov vlasnik ima pravo da, srazmerno svom delu kapitala u
ukupnom kapitalu, uestvuje u raspodeli ukupne dobiti (dividende), u upravljanju akcionarskim
preduzeem i u raspodeli imovine u sluaju likvidacije akcionarskog preduzea.
Stvarna vrednost akcija zavisi, pre svega, od uspenosti poslovanja akcionarskog drutva.
Ukoliko ono ostvaruje dobit koja obezbeuje isplatu visokih dividendi 1, onda njihova trina
vrednost moe premaiti nominalnu. Takoe vai i suprotno- slabo poslovanje moe potpuno
obezvrediti akcije. Ulaganje u akcije nosi odreeni rizik i stoga je prihod od akcija jedino
zadovoljavajui ukoliko prevazilazi iznos koji bi se za isto vreme dobio u vidu kamate na uloena
sredstva.
Preduzee na taj nain dolazi do potrebnih sredstava, a da pri tome ne mora da plaa
kamate, kao to bi to moralo sluaju korienja bankarskih kredita, ime bi dodatno opteretilo
svoje poslovanje. Takoe na taj nain se raspodeljuje i rizik poslovanja. Snose ga svi akcionari
zajedno do iznosa uloenih akcija. Analogno tome, raspodeljuje se i ostvarena dobit i prenose
upravljaka prava na akcionare.

2.4 Drutvo sa ogranienom odgovornou


Drutvo sa ogranienom odgovornou je oblik preduzea u koje se udruuje vie lica
(pravnih i/ili fizikih) sa ciljem da pod zajednikom firmom, uz odgovornost ogranienu na
1

Dividenda je deo profita kojeg akcionar naplauje na osnovu svoje akcije a iju visinu odreuje skuptina akcionara
ili bord kompanije u zavisnosti od rezultata preduzea i u skladu sa pravilima akcionarskog drutva. Obino se
utvruje u procentu od vrednosti akcije, a taj procenat se menja u zavisnosti od ostvarenog poslovnog rezultata.

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

Ignjatovi Duan, Pristupni rad


unapred odreeni imovinski ulog, uestvuju u odreenom privrednom poduhvatu radi koga se
drutvo osniva. U sluaju propadanja ovakvog tipa preduzea, poverioci imaju pravo na
nadoknadu iz imovine lanova drutva samo do iznosa uloga koji je dat u osnivaki fond.
Ulozi osnivaa ne moraju biti jednaki, na osnovu ega lanovi ovog drutva unapred
odreuju stepen rizika koji ele da prihvate.
Drutvo sa ogranienom odgovornou je po nainu organizacije i snoenja rizika najblie
akcionarskom drutvu.
Mautim, za razliku od njega, svaki od lanova ima samo jedan ulog i ne moe ga tako
lako prenositi kao to se prenose akcije. Visina uloga obino odreuje uee u ostvarenoj dobiti,
kao i stepen prava u upravljanju drutvom. To se posebno definie ugovorom o osnivanju drutva.

2.5 Oblici organizovanja preduzea u razvijenim trinim privredama


Kao osnovni organizacioni oblici preduzea u razvijenim trinim privredama javljaju se:
inokosna preduzea2,
ortaka preduzea i
korporacije.
Inokosna preduzea su vlasnitvo jednog lica koje celokupnom svojom imovinom pokriva
obaveze prema poslovnim partnerima i dravi. Ono samostalno upravlja preduzeem i zapoljava
jo nekoliko lanova porodice ili radnika. Ovaj tip preduzea najee se javlja u onim
privrednim delatnostima koje pokrivaju svakodnevne potrebe graana (prodavnice, restorani,
servisi i sl.) i ne zahtevaju velike poetne sume kapitala.
Ortaka preduzea nastaju udruivanjem sredstava dvojice ili vie vlasnika radi
zajednikog ostvarivanja profita. Kako se dogovoriti za obaveze preduzea definie se ugovorom
o osnivanju i mogue je da odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom (neogranieno),
ogranino do visine uloga u preduzee ili kombinovano (neko od ortaka celokupnom imovinom a
ostali do visine uloga). U skladu sa tim odreuju se i prava ortaka u upravljanju preduzeem i
raspodeli ostvarenog profita. Ortaka preduzea sreu se u slinim oblastima kao i inokosna
preduzea, a esto se formiraju i radi pruanja intelektualnih usluga (konsultantske firme,
advokatske kue i sl.)
Korporacije (deonika drutva) prikupljaju kapital za poslovanje emitovanjem deonica. Vlasnici
deonica su suvlasnici korporacija, a broj deonica kojima raspolau odreuje njihova u upravljanju
i uee u ostvarenoj dobiti. Korporacije poseduju veliku finansijsku i poizvodnu mo i njihova
privredna snaga stalno raste. To im omoguuje da ire svoje poslovanje i esto prerastaju granice
nacionalnih drava. Tako nastaju multinacionalne kompanije ija je privredna snaga nekad jaa
od mnogih drava.
Preduzee je pravno lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti. Ovo odreivanje pojma
preduzea, koje je utvreno odredbom lana 1. stav 1. Zakona o preduzeima, odnosi se na sva
2

Inokosno preduzee je izraz koji se koristi za male porodine radnje (trgovine, kiosci) u kojima rade lanovi
porodice. Brzo se registruju, zahtevaju mala poetna finansijska sredstva, a vlasnik odgovara neogranieno solidarno
linom imovinom. Kada osniva izae iz preduzea, ono se gasi.

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

Ignjatovi Duan, Pristupni rad


preduzea,bez obzira na oblik u kome su osnovana i nezavisno od svojinske osnove sredstva
kojima posluju.
Kao to se vidi iz citirane zakonske odredbe, definicija preduzea ima tri znaajna elementa:
a) preduzee je pravno lice,to znai da ima svoju organizaciju i svoju imovinu kojom stie
prava, ali i izvrava svoje obaveze u pravnom prometu;
b) preduzee obavlja odreenu delatnost (pod kojom se smatraju proizvodnja i promet robe i
vrenje usluga na tritu);
c) preduzee obavlja svoju djelatnost radi sticanja dobiti, a to i jeste osnovni cilj osnivanja
preduzea.
Meutim, u svom konkretnom vidu preduzee postoji i posluje u nekom od oblika preduzea
utvrenih zakonom. To su :
1) privredno drutvo i
2) javno preduzee.
Privredna drutva zauzimaju centralno mesto i zahvataju najvie prostora u Zakonu o
preduzeima.Kao takva, ona ine osnov celokupnog koncepta ovog zakona. Privredna drutva
razvrstana su na drutva lica i drutva kapitala.
Drutva lica su po svojoj pravnoj prirodi drutva ugovora. Drutva lica predstavljaju oblik
organizovanja preduzea u koje se udruuju dva ili vie lica radi ostvarivanja odreenih
zajednikih ciljeva u obavljanju odreene privredne delatnosti. Jo se nazivaju i partnerska ili
ortaka drutva. Njih sainjavaju i osnivaju partneri, a ne pojedinani vlasnici. Oni zajedniki
obezbeuju potreban kapital i druge uslove za osnivanje i rad preduzea, a uestvuju u raspodeli
ostvarenog profita ili gubitka srazmerno uloenom kapitalu. Sutina karaktera ovih preduzea je
da ih osniva vei broj lica, udruenih radi obavljanja zajednikog posla. Dva osnovna oblika
drutva lica su: ortako drutvo i komanditno drutvo.
Izmeu privrednih drutava postoje odreene razlike koje su opredeljene, u prvom redu,
poloajem, odnosno svojstvom lanova osnivaa drutva. Ovo svojstvo uslovljava i odgovornost
drutva u pravnom prometu i nain upravljanja u njemu.
Takoe, zbog vre meusobne povezanosti i odgovornosti lanova za obaveze drutva,drutva
lica imaju veliki stepen slobode autonomnog ureivanja, dok u pogledu drutva kapitala
preovlauju kogentne norme.
Najvanija razlika izmeu drutva lica i drutva kapitala proizilazi iz poloaja lanova koji su
njihovi osnivai (u smislu ko moe biti osniva pojedinog drutva) i odgovornosti koju oni imaju
za obaveze drutva. Drutva lica mogu osnovati samo fizika lica koja za njegove obaveze
odgovaraju celokupnom svojom imovinom neogranieno solidarno. Izuzetak od ovog pravila je
taj to kod komanditnog drutva komanditori mogu biti i pravna lica. Zbog toga je u ovim
drutvima dominantan poloaj linosti osnivaa, to opredjeljuje njihove ukupne odnose u
drutvu. S druge strane, drutva kapitala mogu osnivati i fizika i pravna lica i kod njih je veoma
bitan ulog, tj. kapital za njihovo osnivanje.
Drutva imaju i odreene opte, tj. zajednike karakteristike. To su, pre svega, svojstvo pravnog
lica, isti osnovni uslovi za osnivanje, isti uslovi za obavljanje delatnosti, ista pravila o zastupanju
i dr.
Uopte uzev, obeleja drutva lica su:
1) da su to privredna drutva koja se, kao to proizilazi iz samog njihovog naziva, zasnivaju na
licima koja ih ine. Zbog toga je drutvo u stvari zajednica tih lica, jer su licne osobine lanova
drutva bitne za nastanak i postojanje drutva, kao i za promjenu lanstva u drutvu i prestanak
drutva;
2) da se ona zasnivaju iskljuivo na ugovoru o osnivanju (nemaju statut);
Ignjatovi Duan, Pristupni rad

Ignjatovi Duan, Pristupni rad


3) da u njihovoj firmi mora biti sadrano lino ime najmanje jednog lana;
4) da za njih nije predvien osnovni kapital, to znai da se ona osnivaju bez obaveznog poetnog
kapitala;
5) da poslovima drutva, po pravilu, upravljaju njegovi lanovi, a samo izuzetno poseban organ;
6) da postoji odgovarajua kontrola lanova o ulasku i izlasku iz drutva;
7) da postoji odgovornost lanova za obaveze drutva.
Treba imati u vidu da postoje odreene razlike i izmeu drutava iste grupe. U vezi s tim,
evidentne su pojedine razlike izmeu ortakog i komanditnog drutva, posebno u poloaju
njegovih lanova, jer dok kod prvog drutva svi lanovi imaju neogranienu solidarnu
odgovornost za obaveze drutva, kod drugog drutva samo komplementari imaju takvu
odgovornost, a komanditori odgovaraju do visine unetog uloga u drutvo.

3. Ortako drutvo
3.1 Pojam i osnovna obeleja ortakog drutva
Ortako drutvo je privredno drutvo koje osnivaju dva ili vie fizikih i/ili pravnih lica radi
obavljanja odredjene delatnosti pod zajednikom firmom (poslovnim imenom). Ortaci drutva
odgovaraju za obaveze drutva solidarno celokupnom svojom imovinom. Ovo drutvo spada u
drutva lica, jer u njegovom formiranju dominira lini elemenat. lanovi ortakog drutva
(ortaci) uestvuju u njemu, svojom linou, a manje imovinom. Ova drutva se uglavnom
osnivaju u sluajevima kada se radi o manjim privrednim subjektima, za koja je posebno vano
da se njihovi lanovi meusobno dobro poznaju, pa ovakva drutva predstavljaju tesnu i veoma
blisku zajednicu tih lica, tj. ortaka. Ortaka drutva se najee osnivaju u oblastima trgovine na
veliko i na malo, delatnostima profesionalnih usluga, poput advokatskih kancelarija,
konsultantskih kua (poslovni i finansijski konsultanti), kua koje se bave finansijskom
revizijom, zatim u oblasti osiguranja, trgovine nekretninama, zanatstvu itd.
Uopte uzev, ortako drutvo predstavlja veoma poeljan oblik organizovanja za obavljanje
odreene delatnosti, kako u pogledu lica koja ele da budu njegovi lanovi, tj. ortaci, tako i sa
stanovita treih lica, odnosno poverilaca. Za ortake je vrlo povoljno zbog toga to je, po pravilu,
malog obima i to kao takvo, predstavlja vrstu zajednicu rada, kapitala i poslovnog rizika ortaka.
Prema treim licima ovo drutvo je privlano zbog izuzetnog visokog stepena jemstva njegovih
lanova za obaveze drutva, to njegovim poveriocima prua punu pravnu sigurnost i zatitu.

3.2 Osnivanje drutva


Ortako drutvo karakterie ugovorni nain njegovog nastanka-ono nastaje na osnovu ugovora o
osnivanju koji treba da prihvate i potpiu svi njegovi osnivai. To je konstitutivni akt drutva, jer
se na osnovu njega osniva novi pravni subjekt. On je osnivaki akt, ali i osnovni opti akt
drutva, jer drutvo ne donosi statut. Na ugovor o osnivanju ortakog drutva primjenjuju se
pravila o ugovoru o ortakluku, ako ugovorom o osnivanju nije drukije odredjeno. U vezi s tim
treba istai da ugovor o ortakluku nije ureen vaeim zakonskim propisima. Na Zakon o
obligacionim odnosima ne ureuje ugovor o ortakluku kao poseban ugovor, te zato Zakon o
preduzeima ne upuuje na primenu njegovih odredbi ve na primenu pravila iz ranijih zakona
(Srpski graanski zakonik, Opti imovinski zakonik). Zbog toga se pod pravila o ugovoru o
ortakluku podrazumevaju pravna pravila iz ranijih graanskih zakonika. Iako su veoma slini,
Ignjatovi Duan, Pristupni rad

10

Ignjatovi Duan, Pristupni rad


izmeu ugovora o osnivanju ortakog drutva i ugovora o ortakluku postoje i znaajne razlike.
Osnovna razlika je u tome to se ugovorom o ortakluku ne stvara posebno pravno lice, tj.
preduzee (cilj zakljuivanja ovog ugovora jeste obavljanje odreenih graanskopravnih poslova
od strane dva ili vie fizikih lica), a kad lica uspostavljaju takvo preduzee, onda je u pitanju
ugovor o osnivanju ortakog drutva (iji je cilj da se putem osnovanog drutva obavljaju
pojedini trgovinski poslovi radi sticanja dobiti).
U naem pravu bitna je pisana forma ugovora o osnivanju ortakog drutva (forma ad
solemnitatem). U Zakonu o privrednim drutvima3 je odreeno ta treba da sadri osnivaki akt,
tj. ugovor o osnivanju ortakog drutva. On treba da sadri:
- podatke o osnivaima drutva (puno ime, prebivalite, poslovno ime i sedite);
- statusne odredbe (firma-poslovno ime, sedite, delatnost );
- osnivaki ulozi (vrsta i vrednost uloga);
- druge elemente od znaaja za drutvo i njegove lanove (npr. prava, obaveze i odgovornosti
osnivaa prema drutvu i drutva prema osnivaima; dobit (utvrivanje i raspodela); zastupanje
drutva; zatita na radu i zatita ivotne sredine).
Pored ovih bitnih elemenata, ugovor moe da sadri i neke fakultativne elemente, kao to su:
odredbe o vioj sili, deliminoj nitavosti, trajanju i raskidu ugovora, izmenama i dopunama,
reavanju sporova, prilozima i njihovom odnosu prema klauzulama sadranim u tekstu ugovora,
itd. Isti mora biti potpisan od strane svih ortaka i overen.
Pored ovog ugovora, moe da postoji i ugovor ortaka. Ugovorom ortaka ortaci mogu blie da
urede svoje meusobne odnose, ime se rastereuje konstitutivni akt (ugovor o osnivanju)
nepotrebnog sadraja a, s druge strane, omoguuje ortacima da blie urede upravljanje drutvom i
svoje meusobne odnose. Dakle, ugovorom ortaka se reguliu sva pitanja koja nisu obavezna da
se urede ugovorom o osnivanju. Ovaj ugovor se sainjava u pismenoj formi i moraju ga potpisati
svi ortaci, ali on ne mora da bude overen u sudu i ne predaje se registru. Ukoliko odredbe ova dva
ugovora budu u koliziji, primenie se odredbe ugovora o osnivanju ortakog drutva, zato to one
imaju jau pravnu snagu u odnosu na odredbe ugovora ortaka.
Veoma je bitno da se ugovorom o osnivanju to bolje i potpunije urede sva pitanja znaajna kako
za meusobne odnose njegovih lanova, tako i za njihove odnose prema treim licima. lTo je od
velike vanosti zato to su zakonska reenja o ortakom drutvu uglavnom dispozitivne prirode,
kao i zato to donoenje statuta nije obavezno i najee se ovaj opti akt uopte i ne donosi u
ovom drutvu.
lanovi ortakog drutva mogu biti samo fizika lica. Tako je bilo odreeno u Zakonu o
preduzeima. Meutim, u novom zakonu (Zakonu o privrednim drutvima) to mogu biti i pravna
lica. Minimalni broj lica koja mogu osnovati ovo drutvo je dva, to znai da ortako drutvo
nikako ne moe biti jednolano. Otuda, ako iz bilo kog razloga ovo drutvo spadne samo na
jednog ortaka ono vie ne moe opstati u ovom svojstvu. S druge strane, iako ne postoji nikakvo
ogranienje u pogledu maksimalnog broja ortaka zbog ugovorenog naina nastanka, kao i
karaktera intuitu personae, treba zakljuiti da se radi o drutvu sa relativno malim brojem ortaka.
U praksi, ortako drutvo osniva najee mali broj lica, a broj lanova drutva tokom poslovanja
se uglavnom bitnije ne menja.

Postojea drutva duna su da svoj kapital usklade sa odredbama ovog zakona do dana poetka primene ovog
zakona, osim u pogledu uloga u radu i uslugama koji su upisani ili uplaeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

11

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

3.3 Delatnost drutva


Ortako drutvo obavlja odreenu delatnost radi sticanja dobiti, to i jeste cilj njegovog
osnivanja. Drutvo moe obavljati bilo koju delatnost, s tim to posebnim propisima moe biti
iskljueno obavljanje odreene delatnosti:
- delatnost berzi, delatnost banaka, osiguravajuih organizacija i drugih finansijskih organizacija,
delatnost investicionih fondova i dr. S druge strane, uobiajeno je da se posebnim propisima
obavljanje odreene delatnosti vee iskljuivo za ovaj oblik privrednog drutva-ovo je najee
sluaj sa delatnostima tzv. slobodnih profesija (advokati, lekari, revizori, projektanti, inenjeri,
procenjivai, agenti, dizajneri, umetnici, poreski savetnici, knjigovoe, vetaci itd.)

3.4 Firma (poslovno ime) drutva


Ortako drutvo ima svoju firmu pod kojom posluje u pravnom prometu. S obzirom da se radi o
drutvu koje obavlja privrednu delatnost, ono mora zadovoljiti sve pretpostavke koje se trae
uopte za firmu preduzea. Uz opte bitne elemente, firma ortakog drutva sadri lino ime
najmanje jednog lana, uz navoenje da ima vie lanova (oznaka i ostali), kao i oznaku oblika
drutva. Kada se radi o firmi ortakog drutva, mora se voditi rauna o tome da se, ako lan ovog
drutva ije lino ime deo firme ima isto lino ime koje ve sadrano u ranije registrovanoj firmi
drugog ortakog drutva, u firmu unese dodatak po kome e se ona jasno razlikovati od ve
registrovane firme. Registarski sud nadlean po mestu sedita preduzea duan je da po slubenoj
dunosti vodi rauna o tome da u registar ne upie dve ili vie istih ili slinih firmi preduzea
koja obavljaju istu ili srodnu delatnost. Ako se, meutim, desi da dva ili vie preduzea sa
podruja istog registarskog suda koja obavljaju iste ili srodne delatnosti prijave sudu upis firme
koje se meusobno jasno ne razlikuju, prioritet na upis firme ima ono preduzee cija je uredna
prijava, prema vaeim propisima, prvo primljena u sudu.

3.5 Pravni subjektivitet


Ovaj oblik drutva, kao i svako drugo preduzee, ima svoj pravni subjektivitet koji stie od
momenta upisa osnivakog akta (sa drugom potrebnom dokumentacijom) u sudski registar.
Prijava za upis u registar, pored podataka iz lana 91. Zakona o preduzeima, sadri i lino ime,
zanimanje i prebivalite svakog lana ortakog drutva. Navedeni lini podaci svakog lana
drutva upisuju se u registar zbog okolnosti da oni odgovaraju za obaveze drutva prema treim
licima. Time se stvara mogunost da se trea lica, pre nego zakljue pravni posao sa drutvom,
obaveste o licima koja su osnivai drutva i drugim relevantnim podacima. Svaka prijava koja ne
bi sadrala navedene podatke za bilo kog lana drutva bila bi nepotpuna i na osnovu nje se ne bi
mogao izvriti upis ortakog drutva u sudski registar.
Kao poseban pravni subjekt, ortako drutvo ima svoju imovinu koja je poetno obrazovana
ulozima lanova i sa kojom odgovara za obaveze koje preuzima u pravnom prometu prema
treim licim. Imovina ovog drutva potpuno je odvojena od imovine njegovih lanova drutva,
izuzev stvari koje su date na korienje drutvu, uz zadrano pravo svojine od strane lana. Za
preuzete obaveze u pravnom prometu prema treim licima ortako drutvo odgovara i svojom
sopstvenom imovinom i imovinom svih svojih lanova i to neogranieno solidarno po samom
zakonu. Prema tome, iako je imovina ortakog drutva odvojena od imovine svakog lana
Ignjatovi Duan, Pristupni rad

12

Ignjatovi Duan, Pristupni rad


drutva, za obaveze drutva odgovaraju i samo drutvo kao i lica koja ga ine, odnosno njegovi
lanovi.
Ovakva odgovornost ovog drutva posledica je injenice da njega odlikuju lina svojstva,
poznanstvo i meusobno poverenje njegovih lanova, pa otuda i njihova neograniena solidarna
odgovornost.

3.6 Terminologija
Raniji Zakon o preduzeima, povodei se za jednom od najvanijh karakteristika ovog tipa
drutva vezanom za oblik odgovornosti lanova, koristio je dosta nespretan naziv za njegovo
oznaenje- drutvo sa neogranienom solidarnom odgovornou. U Trgovakom zakonu iz
1937. godine korien je izraz javno trgovako drutvo, to vie odgovara njegovom oznaenju
u uporednom pravu: partnership, offene Handelsgesellschaft, societa collectiva. U novom Zakonu
o preduzeima i Zakonu o privrednim drutvima koristi se izraz ortako drutvo. Ovaj termin je
sasvim adekvatan (bez obzira to termin ortakluk potie od turske rei ortak, to oznaava
zajedniara, druga u kakvom poslu, ali i suvlasnika,a u narodnom govoru ovaj izraz oznaava
vezu dva ili vie lica uspostavljenu radi voenja kakvog posla), budui da bi korienje ranijeg
termina javno trgovako drutvo sada izazvalo zabunu i meanje sa formom javnog preduzea.

3.7 Organi ortakog drutva


Kako ortako drutvo predstavlja pravni subjekt, ono mora imati direktora (poslovodstvo) kao
zakonom obavezni organ drutva koji vri funkciju poslovoenja. S obzirom na specifian
karakter ortakog drutva, funkciju direktora moe vriti samo lan ortakog drutva, a ne i lice
koje nije njegov lan. To moe biti bilo koji lan drutva, a tu funkciju moe vriti i vie lanova
drutva. Odreeni ali ne i svi, poslovi poslovodstva mogli bi se poveriti i posebnom licu koje koje
nije lan drutva-prokuristi.
Skuptina (kao organ vlasnika), upravni odbor (kao organ upravljanja) i nadzorni odbor (kao
organ nadzora) su fakultativni organi ortakog drutva, tj.njihovo formiranje nije obavezno.
Ukoliko se u drutvu ne obrazuju ovi organi, ugovorom o osnivanju drutva mora se utvrditi
nacin vrenja funkcija organa koji nisu obrazovani.
U tom slucaju, funkcije skuptine i nadzornog odbora vrie po pravilu, neposredno ortaci kao
vlasnici, dok ce funkcije upravnog odbora najcece vriti direktor drutva.

3.8 Pravni odnosi izmeu lanova ortakog drutva


3.8.1.Princip slobode ugovaranja
Pravni odnosi izmeu lanova ortakog drutva, kao i odnosi sa ortakim drutvom ureuju se
slobodno ugovorom o osnivanju drutva, ako Zakonom o preduzeima nije drukije propisano.
Ovom odredbom zakona odreena je priroda pravnih odnosa izmeu ortaka. U pitanju su interni
odnosi izmeu lanova drutva, zbog ega je i uspostavljeno naelo slobode ugovaranja.
U navedenom okviru ortaci ureuju slobodno meusobne pravne odnose po osnovu lanstva u
drutvu prema svojim interesima i potrebama. To se odnosi na unoenje uloga u drutvo, dunosti
dobrog postupanja lana drutva, naknadu trokova, prenos udela meu lanovima drutva,
Ignjatovi Duan, Pristupni rad

13

Ignjatovi Duan, Pristupni rad


posledice krenja klauzule konkurencije, voenje poslova drutva, donoenje odluka o radu i
poslovanju drutva, raspodelu dobiti i snoenje gubitka drutva i sl.

3.8.2.Ulog u ortako drutvo


Minimalna sredstva potrebna za osnivanje ortakog drutva nisu propisana zakonom. Meutim,
ovo drutvo se ne moe osnovati bez odreene poetne imovine, koja e sluiti za otpoinjanje
rada drutva i obavljanje njegove delatnosti, a njome e drutvo odgovarati i za svoje obaveze
prema poveriocima. Poetna imovina se formira od uloga osnivaa a za uzvrat osnivai stiu
lansko pravo u osnovanom drutvu, tj. postaju ortaci.
lan ortakog drutva moe u drutvo da uloi novac, stvari, prava, rad ili usluge. Vrednost
nenovanog uloga lanovi drutva sporazumno procenjuju i iskazuju u novcu. Ugovorom o
osnivanju ortakog drutva odreuje se vrednost pojedinih uloga, a ako to nije odreeno lanovi
unose u ortako drutvo jednake uloge (princip jednakosti uloga i ravnopravnosti ortaka).
Ulozi, po pravilu, ulaze u imovinu drutva koja se ne upisuje u registar (za to slue poslovne
knjige drutva i druge javne knjige), jer nije re o drutvu kapitala, a ulagai dobijaju svojstvo
ortaka drutva, sa odreenim udelom u drutvu (izraenim procentualno ili razlomkom).
Izuzetno, ulog koji se sastoji u odreenim stvarima moe se dati drutvu na korienje uz
zadravanje prava svojine takvog ulagaa.
Obaveza lanova drutva je da svoje uloge uplate, odnosno unesu u imovinu drutva u roku koji
e biti odreen ugovorom o osnivanju. Ukoliko to ne uini ortak e biti duan da plati kamatu od
dana kad je bio duan da izvri uplatu, odnosno bie duan da drutvu nadoknadi priinjenu tetu.
lan ortakog drutva nije obavezan da svoj ulog povea iznad ugovorenog iznosa, niti da ga, u
sluaju smanjenja bez njegove krivice, dopuni. Takoe, ortak nema pravo da da bez odobrenja
ostalih lanova drutva smanji svoj ulog.
Smanjenje uloga bez tako dobijenog odobrenja se smatra nitavim, odnosno nee proizvoditi
nikakva pravna dejstva. Imovinu drutva ine ulozi kao i steena imovina u toku poslovanja.
Stoga je ona odvojena od imovine lanova drutva, te za vreme trajanja lanskog odnosa lan
drutva ne moe svoj ulog povui niti otuiti, kao ni opteretiti bez saglasnosti ostalih lanova. To
je i sasvim razumljivo, jer se ulozima lanova obrazuje imovina drutva, koja mora biti
obezbeena u odreenoj visini sve dok ortako drutvo postoji, odnosno dok je neko lice lan
drutva. Ulog ili njegova novana vrednost moe se povui samo u sluaju prestanka ortakog
drutva ili lanskog odnosa.
Ulozi lanova drutva obrazuju njegovu imovinu koja ini osnovni kapital drutva. Vremenom se
imovina drutva moe poveati na razliite naine, to treba blie predvideti ugovorom o
osnivanju. Neki od tih naina su ukljuivanje dobiti nastale obrtom kapitala, naplata odreenih
sporednih potraivanja i sl.

3.8.3.Dunosti lana ortakog drutva


Ortako drutvo je tipino drutvo lica, iji se lanovi meusobno dobro poznaju i koji ine tesnu
i veoma blisku zajedniu, zbog ega izmeu njih postoji vrsta povezanost delovanja i interesa u
vidu organizovanog ortakluka. Upravo zbog toga je samim zakonom naglaena dunost dobrog
postupanja svakog lana ortakog drutva u vrenju poslova drutva. lan ortakog drutva, u
vrenju poslova drutva, duan je da postupa savesno, sa panjom dobrog privrednika, u
Ignjatovi Duan, Pristupni rad

14

Ignjatovi Duan, Pristupni rad


razumnom uverenju da deluje u interesu drutva.Takoe,samim zakonom je utvrena dunost
lojalnosti, tj, da ortaci savesno i lojalno postupaju prema drutvu. U tom smislu, lanovi ortakog
drutva koji imaju lini interes duni su da ne koriste imovinu drutva u linom interesu,
da ne koriste povlaene informacije u drutvu za lino bogaenje, da ne koriste poslovne
mogunosti drutva za svoje line potrebe i sl.
Povreda dunosti savesnog postupanja lanova drutva povlai odreene pravne posledice. Ortak
drutva ima pravo da podnese individualnu tubu u svoje ime protiv drugog lana drutva za
naknadu tete koju mu to lice prouzrokuje povredom neke od dunosti utvrene zakonom.
Ovakvu tubu moe podii jedno lice u svoje ime ili za vie lica koja deluju zajedno u njihovo
ime.

3.8.4.Naknada trokova
U vrenju poslova za ortako drutvo, lan drutva moe imati odreene trokove (putni trokovi,
trokovi plaanja dugova drutva i dr.). Prema odredbi lana 65. Zakona o privrednim drutvima,
lan ortakog drutva ima pravo da od drutva trai naknadu trokova koje je imao u obavljanju
poslova drutva. Da bi lan drutva imao pravo na pomenutu naknadu potrebno je da su, prema
okolnostima poslovanja koje su postojale u vreme uinjenih trokova, oni bili neophodni za
drutvo. Ostvarivanje prava na naknadu trokova treba blie urediti odgovarajuim optim aktom,
u skladu sa ugovorom o osnivanju ortakog drutva. Pomenutim aktima treba naroito utvrditi
kriterijume prema kojima e se odrivati neophodnost stvaranja trokova u obavljanju trokova
drutva, s obzirom na to da samo neophodni trokovi daju lanu drutva pravo da trai njihovu
naknadu. U odnosu na te trokove ortak ima poloaj poverioca, a drutvo poloaj dunika sve dok
ih ne isplati. Takoe, ortak ima pravo i na kamatu od dana uinjenih trokova.

3.8.5.Prenos udela meu lanovima ortakog drutva


Prenos udela meu lanovima drutva ili interni prenos udela moe biti u celosti ili delimino.
Prenoenje udela meu lanovima ortakog drutva slobodno je, to znai da svaki lan drutva
moe svoj udio u drutvu, po sopstvenoj volji i izboru, preneti na drugog lana drutva. Takav
prenos udela izmeu lanova drutva je njihov meusobni pravni posao koji se, naelno, ne tie
drutva. Meutim, prenos udela izmeu lanova ortakog drutva predstavlja izuzetno vano
pitanje koje moe imati i odreene negativne posledice po lanove drutva zbog toga to se vri
promena, odnosno smanjuje broj ugovornih strana u ugovoru o osnivanju za preuzete obaveze od
strane drutva, s jedne strane, i poveanje njihovog tereta, s druge strane. Upravo zbog toga se
ugovorom o osnivanju mogu utvrditi ogranienja o prenosu udela, tako to bi se odredilo da je za
ovaj prenos potrebna saglasnost ostalih ortaka. U ugovoru bi se trebalo regulisati mehanizam
davanja saglasnosti, eventualnu pretpostavku saglasnosti, raspodelu udela meu preostalim
ortacima i sl. To bi, onda, bio izuzetak od pravila da je ovakav prenos slobodan. I u takvom
sluaju prenos udela meu lanovima je slobodan, ali u odreenim granicama, odnosno pod
posebnim uslovima, utvrenim osnivakim aktom4.

Po pravilu, osnivaki akt je ugovor o osnivanju privrednog drutva, imajui u vidu da po definiciji privredno
drutvo jeste udruenje vie lice, to upuuje na saglasnost volja tih lica usmerenu ka njihovom udruivanju radi
obavljanja odreenih poslova u cilju sticanaja dobiti.

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

15

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

3.8.6. Zabrana konkurencije


Budui da meu ortacima drutva treba da postoji odnos poverenja,a svrha udruivanja uloga i
poslovanja pod zajednikom firmom (poslovnim imenom) drutva je upravo realizacija i
raspodela dobiti, razumljivo je da pravo propisuje zabranu konkurencije. Zabrana konkurencije
ortakom drutvu od strane njegovih lanova propisana je zakonom, gde se kae da lan ortakog
drutva ne moe imati to svojstvo, niti biti zaposlen, odnosno prokurista u bilo kom drugom
preduzeu, odnosno drugom pravnom licu iste ili srodne delatnosti ili delatnosti koja bi mogla
biti konkurentna ortakom drutvu, niti moe biti preduzetnik koji obavlja takvu djelatnost. U
sluaju povrede ove zabrane, odgovorni lan drutva e snositi odreene posledice. Odgovornost
lana za povredu zabrane konkurencije sopstvenom ortakom drutvu moe biti statusna ili
imovinskopravna. Statusna odgovornost se odnosi na mere koje se tiu statusa odgovornog lana
drutva, a one mogu biti:
- izricanje prestanka radnog ili drugog ugovornog odnosa;
- iskljuenje lana iz drutva, itd.
Po osnovu imovinskopravne odgovornosti od lana koji povredi ovu zabranu moe se traiti
naknada tete. Umesto naknade tete, ortako drutvo moe traiti od odgovornog lana drutva:
- preputanje poslova uinjenih za svoj raun kao poslova uinjenih za raun drutva;
- prenoenje drutvu koristi iz poslova zakljuenih za tu raun kao poslova uinjenih za raun
drutva;
- ustupanje drutvu prava iz poslova zakljuenih za tu raun kao poslova uinjenih za raun
drutva.
Isto tako drutvo moe traiti i brisanje konkurentske delatnosti iz sudskog registra.
O preduzimanju navedenih mera, odnosno o ostvarivanju pomenutih zahteva odluuju ostali
lanovi drutva. Ovo odluivanje obuhvata njihovo pravo da takve mere odnosno zahteve prema
odgovornom lanu drutva primene odnosno istaknu ili ne, kao i da se slobodno opredele za
primjenu odreenih mera ili odreenih zahteva iz reda onih koji su zakonom predvieni kao
mogui. Sve ovo ne iskljuje pravo ostali lanova da trae i prestanak ortakog drutva.

3.8.7.Upravljanje i voenje poslova drutva (poslovodstvo)


S obzirom na to da je ortako drutvo, po pravilu, drutvo sa malim brojem lanova, to svi
lanovi ovog drutva imaju pravo da vode poslove drutva.
Meutim, ugovorom o osnivanju poslovodstvo moe biti preneseno na jednog lana ili na vie
lanova drutva i u tom sluaju ostali lanovi drutva nemaju pravo na poslovodstvo. Takoe,
voenje poslova se moe poveriti i nekom posebnom organu ili posebnom liu koje nije ortak
drutva-prokuristi. Poslovodstvo u ortakom drutvu treba razlikovati od zastupstva drutva. Pod
poslovodstvom se podrazumeva interni odnos lica kome je povjereno voenje poslova drutva
prema drugim lanovima drutva-ortacima. Zastupstvo je odnos lica kome je povereno
poslovodstvo prema treim licima, u okviru koga ono vri odreene pravne radnje u ime i za
raun ortakog drutva.
Poslovodstvo obuhvata ovlaenje za obavljanje pravnih poslova i drugih radnji koji se redovno
vre pri obavljanju delatnosti ortakog drutva, tj. onih koji spadaju u redovnu delatnost drutva.
Pravni poslovi i radnje koji prelaze ova ovlaenja (vanredni poslovi i radnje) mogu se

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

16

Ignjatovi Duan, Pristupni rad


obavljati uz saglasnost svih lanova drutva, ako ugovorom o osnivanju drutva nije utvreno
veinsko odluivanje.
Ranije je bilo pravilo da se kolektivno poslovodstvo pretpostavlja, ako se osnivakim ugovorom
ne predvidi drugaije (kolektivno poslovodstvo-lanovi drutva ovlaeni za poslovodstvo mogu
postupati samo zajedno, i tada je za svaki posao potrebna saglasnost svih lanova drutva
ovlaenih za poslovodstvo, osim ako postoji opasnost od odlaganja), dok je danas pravilo
obrnuto; pravilo je pojedinano poslovodstvo, pa ak i kada je vie lica ovlaeno da ga obavlja,
svako od njih ima pravo da postupa samostalno, osim ako se drugaije ne predvidi ugovorom o
osnivanju. Ipak, dva su pravila koja ograniavaju ovoliku samostalnost ortaka na pojedinano
poslovodstvo. Prvo, ostali lanovi drutva ovlaeni za poslovodstvo imaju pravo da uloe protest
(protivljenje) na sklapanje odreenog pravnog posla, ako smatraju da on nije u interesu drutva, u
kom sluaju se od posla mora odustati, osim ako postoji opasnost od odlaganja. Drugo, lan
drutva koji je ovlaen za poslovodstvo obavezan da uvaava uputstva (instrukije) drugih
lanova drutva ovlaenih za poslovodstvo. Ako lan drutva smatra da uputstva nisu
celishodna, o tome obavetava druge lanove drutva ovlaene za poslovodstvo radi donoenja
odluke, osim ako postoji opasnost od odlaganja.
S obzirom na prirodu i znaaj poslovodstva, lan ortakog drutva ne moe preneti pravo na
poslovodstvo na tree lice (re je o linom neprenosivom pravu), osim ako je to predvieno
ugovorom o osnivanju drutva ili ako se s tim saglase svi lanovi drutva. Ako je prenos na
poslovodstvo dozvoljen, lan ortakog drutva odgovara za izbor lica na koje je preneo pravo na
poslovodstvo i za radnje lica u izvravanju tih poslova.
Poslovodstvo moe biti oduzeto, a isto tako i otkazano. lanovi ortakog drutva mogu lanu
drutva uskratiti pravo na poslovodstvo u sluaju tee povrede dunosti ili nesposobnosti za
obavljanje poslovodstva, u skladu s ugovorom o osnivanju drutva. Ovlaenje za voenje
poslova moe biti oduzeto odlukom nadlenog suda po tubi drutva ili preostalih ortaka drutva
(sudsko oduzimanje poslovodstva je pravilo osim ako se osnivakim aktom ne utvrdi drugaije).
lan ortakog drutva koji je ovlaen za voenje poslova moe otkazati poslovodstvo, (uz
otkazni rok, osim ako postoje razlozi za hitno odustajanje od poslovodstva), ukoliko postoje
opravdani razlozi utvreni ugovorom o osnivanju drutva, to cene ostali lanovi (ortaci).
Otkazivanje poslovodstva protivno zakonu ili osnivakom aktu raa pravo drutva na naknadu
time prouzrokovane tete. Ovo bi, mutatis mutandis, trebalo da vai i za neovlaeno oduzimanje
ovlaenja za voenje poslova, iako zakon to izriito ne propisuje.
U ortakom drutvu moe se dati i prokura, kao najire punomoje za zastupanje drutva. Prokura
sadri ovlaenje za zakljuivanje ugovora i vrenje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnou
drutva. Prokura ne moe sadrati ovlaenje za zakljuivanje ugovora koji se odnose na otuenje
i optereenje nepokretnosti. Ovlaenja iz prokure ne mogu se ograniiti i prokura se ne moe
dati za odreeno vreme, niti se moe vezati za odreene uslove. Prokura se moe dati i opozvati
saglasnou svi lanova ortakog drutva ovlaenih za poslovodstvo.

3.8.8.Odluivanje u ortakom drutvu


U ortakom drutvu jedini obavezni organ je direktor, dok ostali organi mogu ali ne moraju da se
obrazuju. Da bi se funkcije organa koji nisu obrazovani u ortakom drutvu mogle uspeno
obavljati, neophodno je da se ugovorom o osnivanju predvidi nain donoenja odluka iz njihovog
zakonskog delokruga. U donoenju odluka vai pravilo da svaki lan ortakog drutva ima jedan
glas, nezavisno od veliine svog uloga, odnosno uea u kapitalu drutva. Ovo pravilo polazi od
Ignjatovi Duan, Pristupni rad

17

Ignjatovi Duan, Pristupni rad


toga da su svi lanovi ortakog drutva ravnopravni partneri (ortaci), pa s toga zakon svakom od
njih daje po jedan glas u odluivanju o donoenju odluka. Iz toga proizilazi da je zbir broja
moguih glasova pri donoenju odluke jednak broju lanova drutva u trenutku donoenja
odluke. Meutim, ugovorom o osnivanju moe biti odreeno da lanovi imaju nejednak (razliit)
broj glasova. Prema tome, kod donoenja odluka primjenjuje se princip jednoglasnosti,od ega se
moe odstupiti samo ako je ugovorom o osnivanju predvieno veinsko odluivanje.Odluivanje
u ortakom drutvu je bilo na ovaj nain regulisano u starom Zakonu o preduzeima. U novom
Zakonu o privrednim drutvima donoenje odluka je ureeno na drugaiji nain.
Odluke ortaka o pitanjima koja predstavljaju redovnu delatnost ortakog drutva donose se
veinom od ukupnog broja glasova ortaka, dok se o pitanjima koja ne spadaju u redovnu
delatnost drutva i pitanjima o prijemu novih lanova drutva odluuje saglasnou svih ortaka
drutva. Ortako drutvo svoje odluke donosi na sednici.

3.8.9.Dunost obavetavanja (pravo informisanja)


Svaki ortak drutva ima pravo da bude detaljno informisan o radu i poslovanju drutva, na nain i
u rokovima utvrenim ugovorom o osnivanju. Podaci o poslovanju drutva moraju biti, pod
jednakim uslovima, dostupni svim lanovima drutva. U vezi s tim, lan ortakog drutva
ovlaen za poslovodstvo duan je da ostalim lanovima drutva podnosi izvetaje o poslovanju
drutva i da im, na njihov zahtev, podnese obraun. Rokovi za podnoenje pomenutih izvetaja
utvruju se ugovorom o osnivanju drutva. Svaki lan ortakog drutva moe se lino upoznati s
poslovima drutva i ima pravo uvida u poslovne knjige i druga dokumenta drutva. Ovlaeno
lice koje ne postupi na ovaj nain, odgovara za tetu koja je time prouzrokovana ostalim
ortacima. Navedena prava lanova drutva utvrena su na imperativnoj osnovi, to znai da se
njihovo ostvarivanje ne moe iskljuiti niti ograniiti ugovorom o osnivanju. Ovo ipak ne znai
da se ne moe osnivakim aktom propisati nain realizacije ovih prava (ne u svako doba, ne u
nevreme, ne u radno vreme, ne na nain kojim se ometa redovna delatnost preduzea i sl.). Ova
dunost a i pravo je posebno znaajno kod ovog drutva, imajui u vidu da njegovi lanovi
odgovaraju neogranieno solidarno za obaveze drutva. Posebno treba naglasiti da za ortake
nijedan podatak o poslovanju drutva ne predstavlja poslovnu tajnu, u smislu da mu ti podaci nisu
dostupni. Ali, svaki lan ortakog drutva duan je da te podatke koji su proglaeni poslovnom
tajnom uva kao takvu tajnu od treih lica, pod pretnjom odgovornosti za njenu povredu. lan
drutva bie duan da naknadi tetu drutvu ako u pogledu uvanja poslovne tajne,odnosno
njenog saoptavanja nije postupio u skladu sa zakonom i drugim propisima. Inae, pod
poslovnom tajnom, u smislu Zakona o privrednim drutvima, se smatra informacija o poslovanju
odreena osnivakim aktom ili ugovorom ortaka, za koju je oigledno da bi prouzrokovala
znatnu tetu drutvu ako doe u posed treem licu.

3.8.10.Raspodela dobiti i snoenje gubitka ortakog drutva


Ortako drutvo na kraju godine sastavlja godinji obraun poslovanja (finansijski izvetaj).
Poslovni rezultat po finansijskom izvjetaju ine dobit i gubitak drutva. Ostvarena dobit drutva
predstavlja osnov za njenu raspodelu meu ortaima, dok se na osnovu utvrenog gubitka
odreuje mera snoenja nastalog gubitka od strane ortaka. lan drutva ne moe se iskljuiti iz
dobiti ili gubitka drutva, a ukoliko ipak do toga doe, takvo iskljuenje bi bilo nitavo.
Ignjatovi Duan, Pristupni rad

18

Ignjatovi Duan, Pristupni rad


Raspodela dobiti i snoenje gubitaka bilo je na drugaiji nain ureeno u Zakonu o preduzeima,
nego to je to danas odreeno u Zakonu o privrednim drutvima. U Zakonu o preduzeima, od
dobiti ortakog drutva iskazane u godinjem obraunu svakom ortaku pripada odgovarajui deo,
utvren prema kriterijumima odreenim ugovorom o osnivanju. Zakon ne ulazi u kriterijume za
raspodelu ostvarene dobiti drutva, ve to pitanje preputa autonomnom ureivanju od strane
ortaka. Izuzetak od toga jeste odredba zakona, koja se odnosi na odreene imovinskopravne
okolnosti do kojih moe doi tokom poslovanja drutva, koje su od znaaja za uee ortaka u
ostvarenoj dobiti namenjenoj za raspodelu. Prema toj odredbi, pri izraunavanju dela dobiti koji
pripada lanu ortakog drutva u skladu sa ugovorom o osnivanju uzima se u obzir uplata uloga
koji je lan drutva izvrio u toku poslovne godine, srazmerno vremenu koje je proteklo od dana
uplate. Isto tako, ako je lan drutva u toku poslovne godine podigao novac po osnovu svog
udela, pri izraunavanju dela dobiti koji mu pripada uzima se u obzir umanjeni iznos, srazmerno
vremenu koje je proteklo od dana podizanja. Gubitak ortakog drutva snose lanovi drutva, u
skladu s ugovorom o osnivanju drutva. Prema tome, kao to je sluaj i sa kriterijumima za
raspodelu ostvarene dobiti, i utvrivanje uea pojedinih lanova drutva u snoenju gubitka
zakon u elosti preputa autonomnom ureivanju.
Meutim, u Zakonu o privrednim drutvima je odreeno da se dobit ortakog drutva, kao i
gubitak rasporeuje na ortake drutva u jednakim delovima. Deo dobiti koji pripada ortaku
drutva ortako drutvo duno je da mu isplati najkasnije u roku od tri meseca od dana usvajanja
finansijskog izvjetaja. Ovo je sistem deobe dobiti i gubitka po glavama (na jednake delove) bez
obzira na eventualno nejednake uloge.
Pored ova dva sistema raspodele dobiti i gubitka, postoji i sistem kombinacije tzv. kapitalnog
naela (treina dobiti se deli ortacima drutva srazmerno njihovim udelima u kapitalu drutva) i
personalnog naela (preostale 2/3 godinje dobiti deli se na sve ortake na jednake delove-po
glavama. Re je o dispozitivnim odredbama zakona koje dozvoljavaju i drugaije ureivanje
srazmere. Istovremeno ovaj sistem iskljuuje reenje o podizanju novca od strane ortaka od
drutva tokom poslovne godine.
Nije mogue da pojedini lan ortakog drutva uestvuje samo u udelu u dobiti, a ne i u udelu u
gubitku, i obrnuto. Ako se u ugovoru o osnivanju ortakog drutva odstupi od navedenog pravila,
u sumnji odstupanje se odnosi i na dobit i na gubitak. Ranije je bilo doputeno da ortaci drutva
uestvuju samo u deobi dobiti, ako se njihov ulog sastoji samo od linog rada i pruanja usluga,
ali nije bilo doputeno ugovaranje uestvovanja samo u snoenju gubitaka drutva. Takoe, nije
bilo doputeno da ortaci drutva iji se ulog ne sastoji iz rada i pruanja usluga uestvuje samo u
deobi dobiti (lavovska klauzula). Danas se sve vie smatra nedoputenim i ugovaranje uea
samo u dobiti ortaka iji se ulog sastoji samo iz rada ili pruanja usluga.
to se tie oporezivanja, ortaka drutva, odnosno ortaci plaaju porez na lini dohodak jer se
smatra da rezultat koji ostvare jeste rezultat njihovog linog rada i line zarade. Oni plaaju porez
na imovinu i to onu koja je njihova lina imovina bez obzira koliko je koriste za trgovaku
delatnost. Oni po pravilu plaaju i porez na promet (PDV) osim ako koriste mogunost da budu
paualno oporezivani ne plaaju porez na stvarni dohodak niti porez na promet. Ukoliko imaju
zaposlene radnike, moraju da plaaju poreze i doprinose na njihove zarade.

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

19

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

4. Pravni odnosi ortakog drutva i njenih lanova prema treim licima


Za razliku od pravnih odnosa izmeu ortakog drutva i njegovih lanova, koji su internog
karaktera i kod kojih zbog toga vai zakonsko naelo slobode ugovaranja, odnosi ortakog
drutva i njegovih lanova prema treim licima su eksternog karaktera i tu su vie prisutne
imperativne zakonske norme i uopte zakonska pravila regulisanja nego autonomno ureivanje
ovih pitanja. Za pomenute pravne odnose bitno je raspolaganje udelima (prenos udela treim
licima), zastupanje drutva i odgovornosti lanova drutva za obaveze.

4.1.Prenos udela treim licima


Prenos udela izmeu lanova ortakog drutva je naelno slobodno, ako to pitanje nije
osnivakim aktom drukije ureeno. Meutim, poto je ovo drutvo po svojoj pravnoj prirodi
drutvo lica, kod kojeg je meusobna lina veza ortaka veoma naglaena, to je prenos udela na
trea lica mnogo stroiji nego to je to sluaj sa prenosom udela izmeu samih lanova. Sa
prenosom udela treem licu prenose se i lanska prava u ortakom drutvu, zbog ega je
neophodno, s obzirom na karakter i prirodu ovog drutva, zatititi interese drugih lanova
drutva. Ova zatita ostvaruje se kroz pravo pree kupovine (pravo preeg sticanj) udela od strane
ostalih lanova drutva (na nain utvren ugovorom o osnivanju: obavetavanje ortaka o nameri
prodaje, rok za korienje prava, srazmjera kupovine i sl.) i kroz davanje saglasnosti svih ortaka
na prenos udela treem licu (u sluaju nekorienja prava pree kupovine). Korienjem prava
pree kupovine udela obezbeuje se da svi udeli ostanu u okviru kruga postojeih lanova. Prema
tome, udeo koji ortak eli da proda mora se prvo ponuditi ostalim ortacima. Ako nijedan ortak ne
eli da kupi ponueni udeo, isti se moe preneti zainteresovanom treem licu. Prenos udela
treem licu ne moe biti izvren pod uslovima koji su povoljniji od uslova ponuenih lanova
drutva, jer takav prenos ne bi bio punovaan. Ukoliko ortaci drutva ne daju saglasnost na
prenos udela treem licu, a ne iskoriste pravo preeg sticanja, udeo se moe preneti na tree lice i
bez te saglasnosti.Pod treim licima, prema zakonu, ne smatraju se naslednici i pravni sledbenici.
Sa pravnim reimom prodaje udela trebalo bi izjednaiti i poklanjanje udela treem licu, kao i
zamenu udela uz promenu ortaka drutva i eventualno zalaganje udela u drutvu. Naravno, sa
pravnim reimom prenosa udela treba izednaiti i sve sluajeve raspolaganja delom udela.

4.2.Zastupanje ortakog drutva


Zastupanje ortakog drutva obuhvata ulaenje drutva u pravne odnose sa treim licima.
Zastupanje se ureuje, u principu na isti nain kao i poslovodstvo. To znai da ovo drutvo kao i
svako drugo preduzee, zastupaju po pravilu, ista lica koja su ovlaena i na poslovodstvo. Prema
tome, kao zastupnici ortakog drutva mogu se pojaviti: svi lanovi drutva, vie lanova, samo
jedan lan, poseban organ ili posebno lice- prokurista.
Ako vie lanova zastupa ortako drutvo, svaki zastupnik ga zastupa i potpisuje samostalno,
osim ako je ugovorom o osnivanju drutva drugaije odreeno. Samostalno zastupanje kao i
poslovoenje je moderni trend regulative, dok je kolektivno zastupanje izuzetak. Kod
kolektivnog zastupanja drutva ortaci kojima je povereno da zastupaju drutvo sva svoja
ovlaenja vre zajedniki ili mogu da ovlaste jednog ili vie ortaka ovlaenih na zajedniko
zastupanje da preduzimaju odreene poslove ili odreene vrste poslova. To se odnosi na aktivne
pravne radnje u zastupanju drutva (vrenje pravnih radnji i drugih poslova u njegovo ime i za
Ignjatovi Duan, Pristupni rad

20

Ignjatovi Duan, Pristupni rad


njegov raun). Kada se pak, radi o pasivnim radnjama koje se ine prema kolektivnim
zastupniima (izjava volje, poziv, reklamacija i sl.) dovoljno je da se uine prema jednom od
lanova ovlaenih na kolektivno zasupanje pa da se smatra da su uinjena drutvu kao pravnom
licu. Pravo na zastupanje ortakog drutva obuhvata razliita ovlaenja koja su u vezi sa
nastupanjem drutva u pravnom prometu, u kojem lica ovlaena za zastupanje preduzimaju
odreene pravne radnje i stupaju u odnose sa treim licima.
S tim u vezi, ortak koji ima pravo da zastupa drutvo ovlaen je da:
- zakljuuje ugovore i vri druge pravne radnje,
- pojavljuje pred sudovima i drugim organima u ime i za raun drutva,
- daje punomoja drugom licu za zastupanje drutva,
- daje sve druge vrste punomoja,
- daje prokuru.
Pravo na zastupanje ortakog drutva koje pripada odreenom lanu moe prestati. Taj prestanak
moe u uslediti po dva osnova. Prvi osnov prestanka prava na zastupanje odnosi se na
otkazivanje ovlaenja za zastupanje. Zastupnik moe otkazati ovlaenje za zastupanje u
otkaznom roku koji je odreen osnivakim aktom ili ugovorom ortaka (osim ako postoje
opravdani razlozi za hitno odustajanje od zastupanja), ako postoje opravdani razlozi za to.
Ukoliko zastupnik postupi na suprotan nain, bie duan da ortakom drutvu naknadi time
prouzrokovanu tetu. Drugi osnov prestanka prava na zastupanje ortakog drutva jeste
oduzimanje ovog ovlaenja. Ovlaenje za zastupanje moe se oduzeti odlukom nadlenog suda
po tubi drutva ili preostalih ortaka drutva,ukoliko se utvrdi:
- tea povreda obaveze zastupanja drutva od strane zastupnika ili
- nesposobnost zastupnika za zastupanje drutva.
Osnivakim aktom ortakog drutva moe se ovo pitanje i drugaije urediti.

4.3. Odgovornost lanova ortakog drutva


Zatita interesa treih lica nalagala je uspostavljanje posebnih, imperativnih pravila o
odgovornosti za obaveze preuzete prema njima od strane ortakog drutva. I pored odvojenosti
imovine drutva od imovine ortaka, ovo drutvo odgovara za svoje obaveze (zakonske, ugovorne,
vanugovorne) prema treim licima svojom imovinom, ali pored njega za te obaveze odgovaraju i
lanovi drutva celokupnom svojom imovinom (dakle, i linom imovinom koju nisu uneli u
drutvo). Ova odgovornost ortaka se ne moe menjati ni ugovorom o osnivanju drutva. Ovakva
istovremena odgovornost za obaveze drutva prema treim licima i od strane ortaka i od strane
samog drutva, pojaava pravnu sigurnost poverilaca drutva.
Odgovornost ortaka drutva je opta-odnosi se na sve obaveze drutva i na sve poverioce. Ova
odgovornost je akcesornog karaktera, jer zavisi od odgovornosti samog drutva. Tako, prestanak i
promjene u obavezi drutva podjednako se odnose i na obaveze ortaka. Prigovore koje moe
izjaviti drutvo prema treim licima moe i ortak drutva, ako nisu strogo line prirode, ali ortak
moe istai i line prigovore- prigovor kompenzacije, npr. Prigovori koje moe podneti i samo
drutvo su npr. prigovor o zastarelosti potraivanja, prigovor presuene stvari, prigovor plaenog
duga i sl. U steajnom postupku i postupku prinudnog poravnanja ova odgovornost nema
akcesornu prirodu. Izvrna isprava protiv samog drutva nije neposredno izvrna isprava protiv
ortaka drutva, i obrnuto. Odgovornost ortaka za obaveze drutva prema treim licima je i
solidarna. To znai da svaki ortak celom svojom linom imovinom neposredno odgovara
poveriocima drutva za obaveze koje je ono stvorilo. Namirenje svog potraivanja poverilac
Ignjatovi Duan, Pristupni rad

21

Ignjatovi Duan, Pristupni rad


moe traiti od bilo kojeg ortaka po sopstvenom izboru. Prema tome, poverilac moe zahtev za
namirenje svog potrivanja istai prema svim lanovima drutva istovremeno, prema samo
nekima od njih ili prema samo jednom od njih.
lan ortakog drutva koji izmiri obaveze drutva stie poverioeva potraivanja prema drutvu,
sa svim sporednim pravima i garancijama ispunjenja.
Ako se lan drutva ne uspe regresirati od drutva, ima pravo regresa prema ostalim lanovima
drutva, prema pravilima ugovora o osnivanju drutva. Pretpostavka je, ako ugovor o osnivanju
nema drugaijih odredbi, da se regres vri srazmerno udelima u drutvu, pri emu ortak koji
zahteva regresnu isplatu mora da odbije deo onoga to otpada na njega.
Ortaci odgovaraju prema svim poverioima drutva, ukljuujui i ortaka koji ima svojstvo
poverioca drutva (u pogledu potraivanja koja su nezavisna od njegovog lanskog odnosa prema
drutvu). S tim u vezi, lan drutva u svojstvu poverioca drutva (npr. za isporuenu robu ili
usluge, potraivanja pripadajueg uea u dobiti itd.) moe realizovati svoje potraivanje od
drutva u celosti (kao i svaki drugi poverilac), a ukoliko to ne ostvari, moe se za naplatu istog
obratiti ostalim lanovima drutva.

4.4.Odgovornost novog lana ortakog drutva


U lanstvo ortakog drutva moe se stupiti i naknadno, tokom trajanja ovog drutva. lan
ortakog drutva koji naknadno pristupi drutvu odgovara za obaveze drutva kao i osnivai
drutva i lanovi koji su ranije stupili u drutvo. To znai da novi lan drutva odgovara i za
obaveze koje je drutvo preuzelo pre njegovog pristupanja. Novi lan, uz saglasnost ostalih
lanova, samostalno odluuje o svom pristupanju drutvu, ali u pogledu odgovornosti prema
treim licima ne moe nita menjati-on mora prihvatiti drutvo onakvo kakvo jeste, sa svim
njegovim pravima i obavezama. Iz svega ovog proizilazi da lice koje pristupi ve postojeem
drutvu odgovara poveriocima neposredno celokupnom svojom imovinom za budue obaveze
drutva, ali i za obaveze drutva koje su nastale pre njegovog stupanja u drutvo.
Zakonsko reenje o navedenoj odgovornosti novog lana je kogentne prirode, bez mogunosti
suprotnog ugovaranja sa dejstvom prema treim licima. Eventualno drugaije ugovaranje imalo
bi dejstva samo u internim odnosima izmeu ranijih lanova i novog lana u pogledu
izravnavanja regresa5, dok bi u pogledu treih lica bilo nepunovano, osim ako se sa tim ne
saglasi tree lice. Inae, pristupanje novog lana drutvu vri se izmenama ugovora o osnivanju
drutva. lan koji je pristupio drutvu upisuje se u sudski registar. Tek od momenta ovog upisa on
pravno postaje lan drutva, ravnopravan sa njegovim drugim lanovima.

5. Prestanak ortakog drutva i istupanje ortaka


5.1.Prestanak ortakog drutva
U Zakonu o privrednim drutvima odreeni su osnovi (razlozi) prestanka ortakog drutva.
Ortako drutvo prestaje iz sledeih razloga:
1) istekom vremena na koje je osnovano ili ispunjenjem cilja osnivanja;
2) neobavljanjem delatnosti neprekidno u periodu od dve godine;
3) sudskom odlukom o prestanku;
5

Regres je nita drugo nego povrat novca ve isplaenog od strane osobe koja je na to obavezna.

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

22

Ignjatovi Duan, Pristupni rad


4) nastupanjem bilo kojeg drugog dogaaja odreenog osnivakim aktom ili ugovorom ortaka
koji ima za posledicu prestanak drutva.

Preutno produenje.
-Ako je ortako drutvo osnovano na odreeno vreme ili za ispunjenje odreenog cilja, a istekom
tog vremena ili ispunjenjem cilja osnivanja i dalje nastavi da posluje, smatra se da je preutnom
voljom ortaka drutvo osnovano na neodreeno vreme.
Sudska odluka o prestanku drutva.
- Kada postoje opravdani razlozi,sud po tubi nekog od ortaka drutva moe doneti odluku o
prestanku drutva ili, ako se u tom smislu preinai tubeni zahtev iskljuiti iz drutva ortaka, kod
koga su se stekli osnovi iskljuenja. Sam zakon odreuje koji su to opravdani razlozi zbog kojih
se moe doneti takva odluka.To su:
- ukoliko ortak drutva, sa namerom ili grubom nepanjom, povredi svoju dunost koja je od
utiaja na poslovanje drutva (npr., neunoenje uloga, postupanje protivno cilju drutva,
dugotrajno neuspeno poslovanje drutva i sl.)
- ukoliko ispunjenje takve dunosti postane faktiki nemogue (npr., propast stvari koju je lan
trebao da unese u drutvo kao svoj ulog, osuda lana drutva na kaznu zatvora u duem trajanju,
tea povreda ili bolest lana koja onemoguava izvrenje njegovih ugovornih obaveza i dr.);
- ako nije mogue da drutvo nastavi sa poslovanjem, a da to poslovanje bude u skladu sa
zakonom, osnivakim aktom ili ugovorom ortaka drutva.
Tuba se podnosi protiv ortakog drutva i svih drugih ortaka kod nadlenog suda. Pravo na
podnoenje tube se ne moe ni iskljuiti niti ograniiti.

5.2.Prestanak ortatva i istupanje ortaka iz drutva


Ako osnivakim aktom ili ugovorom ortaka drutva nije drugaije predvieno, svojstvo ortaka u
ortakom drutvu moe prestati iz sledeih razloga:
- smrt ortaka;
- otvaranje steaja nad nekim od ortaka;
- otkaza nekog ortaka;
- donoenje odluke ortaka u skladu sa osnivakim aktom, ugovorom ortaka ili zakonom;
- u drugim sluajevima odreenim osnivakim aktom ili ugovorom ortaka.
U sluaju smrti lana ortakog drutva, sudbina drutva zavisi od ugovora o osnivanju drutva.
Ukoliko ovim ugovorom nije nita drugo predvieno, ortako drutvo prestaje. Meutim, ako je
ugovorom o osnivanju predvieno da u sluaju smrti lana drutvo nee prestati, tada e se odnos
sa naslednicima umrlog lana ostvarivati na nain utvren tim ugovorom. S obzirom na prirodu
ortakog drutva (intuitu personae), naslednici lana drutva su trea lica koja mogu postati
lanovi drutva uz ispunjenje sledeih pretpostavki:
1. da u tom smislu postoji unapred izraena volja preostalih lanova u ugovoru o osnivanju i
2. da lanstvo u drutvu prihvate naslednici.
Navedene pretpostavke moraju biti ispunjene kumulativno, jer ukoliko ugovorom o osnivanju
drutva nije predviena mogunost prihvatanja naslednika umrlog lana za ortaka u drutvu,
naslednici se ne mogu ni opredjeljivati o svom lanstvu u drutvu, a kada je takva mogunost
utvrena, potrebno je da se naslednici o tome izjasne, pa ako prihvate lanstvo dobie svojstvo
Ignjatovi Duan, Pristupni rad

23

Ignjatovi Duan, Pristupni rad


ortaka u drutvu. Na taj nain naslednici stupaju u prava i obaveze lana iji su udio u drutvu
nasledili. Pravo prihvatanja lanstva u ortakom drutvu kada su ispunjene navedene
pretpostavke, naslednici lana mogu ostvariti od dana saznanja za nasljeivanje, odnosno od dana
imenovanja zastupnika nasledniku koji nema poslovnu sposobnost.
lan ortakog drutva moe dobrovoljno da se povue, podnoenjem pisanog otkaza. Ortak moe
otkazati lanstvo u drutvu s otkaznim rokom koji ne moe biti krai od est meseci pre isteka
poslovne godine, osim ako se ugovorom o osnivanju ne predvidi ta drugo. Otkaz lanstva u
ortakom drutvu ili dobrovoljno istupanje iz drutva predmet je ugovora o osnivanju drutva, s
tim to se ovim aktom ne moe predvideti krai (ali moe dui) otkazni rok od est meseci.
Skraivanje navedenog roka nije dozvoljeno, jer bi se time mogli povrediti interesi ostalih ortaka
i drutva u celini. Ugovorom o osnivanju treba urediti uslove i postupak dobrovoljnog istupanja
iz drutva, kao i pitanje sudbine udela ortaka koji istupa iz drutva i nain isplate obeteenja
ortaku koji istupa. Ugovorom o osnivanju drutva ne moe se iskljuiti niti ograniiti pravo lana
na otkaz lanstva. Eventualno iskljuenje ili ogranienje prava na otkaz nitavo je po samom
zakonu. Forma otkaza nije propisana, ali je najbolje da bude pismena, zbog izbegavanja spora
oko dokazivanja. Otkaz se moe uiniti u svako doba, pa i u nevreme, s tim to bi tada odgovarao
za naknadu tete prouzrokovane drutvu. Otkaz lana drutva mora biti nedvosmislen i
bezuslovan. Otkaz bi se mogao i opozvati, pod uslovima utvrenim ugovorom o osnivanju.
S obzirom na to da se otkazom lanstva u drutvu smanjuje broj njegovih lanova, to dovodi do
izmene ugovora o osnivanju, ova injenica se mora upisati u sudski registar.
Iskljuenje lana iz ortakog drutva.- Zakon propisuje mogunost iskljuenja ortaka drutva u
sluaju postojanja opravdanih razloga i to na osnovu sudske odluke po tubi samog drutva ili
ostalih ortaka. Opravdani razlozi zbog kojih se moe podii tuba su:
- neispunjenje obaveze unoenja ugovorenog uloga;
- namerno ili grubom nepanjom prouzrokuje tetu drutvu ili ostalim ortacima;
- namerno ili grubom nepanjom ne postupi u skladu sa osnivakim aktom, ugovorom ortaka ili
samim zakonom;
- uestvuje u radnjama koje onemoguavaju izvrenje poslova izmeu drutva i ortaka drutva;
- svojim ponaanjem spreava ili oteava poslovanje drutva.
Ortako drutvo ima pravo na naknadu tete koja mu se prouzrokuje iskljuenjem lana drutva
iz opravdanih razloga.
Posledice istupanja ortaka iz drutva.- I kod iskljuenja ortaka, kao i kod otkaza ortaka, ali i kod
drugih osnova prestanka drutva, treba urediti imovinska pitanja u vezi sa izlaskom iz drutva.
Udeo ortaka koji istupi iz ortakog drutva raspodeljuje se na jednake delove ostalim ortacima.
Ortaci koji ostaju u drutvu duni su da isplate ortaku koji istupa odreeni novani iznos koji bi
on primio kad bi u tom asu drutvo bilo likvidirano, ne uzimajui u obzir tekue nezavrene
poslove. Ukoliko drutvo posluje sa gubitkom u momentu istupanja ortaka, taj ortak plaa deo za
pokrivanje tog gubitka srazmerno svom ueu u njemu, ako vrednost imovine drutva nije
dovoljna da se isti pokrije.
Kada su u pitanju nezavreni poslovi, ortak koji istupa iz drutva uestvuje u dobiti i gubitku iz
nezavrenih poslova, sa stanjem na dan njegovog istupanja, ako osnivakim aktom ili ugovorom
ortaka nije drugaije odreeno.

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

24

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

5.3.Upis u sudski registar


Prestanak ortakog drutva, nezavisno od toga koji je u pitanju osnov, upisuje se u sudski registar,
radi produkovanja dejstva prema treim licima, to se i objavljuje.
Prijavu za upis prestanka ortakog drutvu podnose registarskom sudu preostali ortaci ovlaeni
za zastupanje drutva. U sluaju prestanka drutva sudskom odlukom, sud po slubenoj dunosti
prijavljuje registru prestanak drutva. Ovo drutvo prestaje da postoji upisom u sudski registar.

Zakljuak
Ortako drutvo je jedan od oblika osnivanja privrednog drutva. To je tipino drutvo lica, jer ga
odlikuju lina svojstva, poznanstvo i meusobno poverenje njegovih lanova. Ortako drutvo
osnivaju lica koja se dobro poznaju, koja su meusobno vrsto povezana i meu kojima postoji
tesna i veoma bliska veza. Zbog toga ovo drutvo osnivaju najee najblii roai, jer postoji
stalna opasnost da se personalnom imovinom odgovara za obaveze drutva. To je ujedno i jedna
od velikih prednosti ove forme privrednog drutva. Ta prednost je u isto vreme i jedan od
nedostataka ovog drutva- lanovi ortakog drutva (ortaci) neogranieno solidarno celokupnom
svojom imovinom odgovaraju za obaveze drutva prema treim licima. Tako da ukoliko doe do
toga da imovina drutva nije dovoljna da se izmire obaveze drutva, odgovarae lanovi
neogranieno personalnom (linom) imovinom. Meutim, kada se uzme uopteno, ortako
drutvo je jedan od poeljnijih oblika osnivanja drutva i organizovanja za obavljanje odreene
delatnosti i to kako u pogledu lica koja ele da budu njegovi lanovi, tj. ortaci, tako i sa stanovita
treih lica, odnosno poverilaca. Za lanove drutva je vrlo povoljno zbog toga to je to, po
pravilu, drutvo malog obima i to kao takvo, predstavlja vrstu zajednicu meu ortacima. Prema
treim licima ovo drutvo je privlano zbog visokog stepena jemstva njegovih lanova za
obaveze drutva, to njegovim poveriocima prua punu pravnu sigurnost i zatitu.

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

25

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

Literatura

Dr Miroslav Milosavljevi: Trgovinsko pravo, Bijeljina-Doboj, 2007.


Mirko Vasiljevi: Poslovno pravo, Udruenje pravnika u privredi Srbije I Crne Gore, Beograd,
2004.
Mirko S. Vasiljevi: Kompanijsko pravo (Pravo privrednih drutava Srbije i EU), Pravni fakultet
Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2005.
Sekula Novakovi: Drutvo kapitala i drutvo lica (Primjena Zakona o preduzeima Republike
Srpske), Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Srpsko Sarajevo, 2003.
Dr Rajko Kasagi: Osnovi prava i poslovno pravo, Banjaluka-Brko, 2003.

Ignjatovi Duan, Pristupni rad

26