You are on page 1of 3

Zaha Hadid

izuzetan doprinos Zahe Hadid pomeranju granica u arhitekturi jo jednom je


potvren prole godine kada je dobila najvee priznanje za arhitektonsku
delatnost u zemlji u kojoj decenijama ivi i radi - Velikoj Britaniji. Zaslueno
joj je dodeljena RIBA Stirling nagrada" za projekat muzeja MAXXI" u Rimu.
Neki od principa zelene arhitekture" tima Zahe Hadid su maksimalna
iskorienost suneve energije, skupljanje i korienje kinice,
ekonomina ventilacija i korienje ekolokih materijala. Primer za to
je i muzej MAXXI", pri ijoj izgradnji je korien sistem solarnih krovnih i
fasadnih panela (Photovoltaic (PV) systems") u saradnji sa firmom Onyx
Solar". Ono to povezuje sve nove projekte je jak stvaralaki koncept obojen
suprematizmom (sa samih poetaka arhitektonske karijere) od skice do
finalnog projekta i inovativnim i efikasnim ekolokim aspektom u samoj
realizaciji svakog objekta.
dela Zahe Hadid, zaobljene, fluidne graevine, avangardan pristup i
novo pribliavanje prirodi, a opet geometrija i koordinatni sistem u
osnovi svega, postaju deo urbanog pejzaa irom sveta.
ono to fascinira je sam izgled graevina i nain na koji Zaha Hadid i njen
studio mogu i uspevaju da promene kompletan pejza. Kompleks Galaxy
SOHO u Pekingu, Guangzou opera, Univerzitet u Tokiju ili MAXXI Muzej
umetnosti XXI veka u Rimu, ali isto tako i projekti poput kue za Naomi
Kempbel, dizajn obue za Pumu, ili Akademija Evelin Grejs, pokazuju u kolikoj
meri Zaha Hadid pomera granice arhitekture i dizajna. Gledajui idejna
reenja i graevine Zahe Hadid, moemo sa sigurnou rei da je budunost
ve poela.
Arhitektu Zahu Hadid, divu digitalnog doba, zovu Lady Gaga arhitekture
najvie zbog njene dramatino ekstravagantne spoljanosti.
Hadid je skrenula paznju na sebe avangardnim destruktivnim
dizajnom, esto sastavljenim iz serija fragmentarnih nepovezanih
oblika i radikalnih ekscentrinih formi koje su konceptualno vrlo
teko razumljive.
njen rad karakteriu kao barokni modernizam
Ruenjem osnovnih postulata arhitekture zidova, tavanica, zadnje i
prednje fasade, pravog ugla ona dolazi do arhitektonskog

minimuma, iz kojeg, ponovnim okupljanjem svih elemenata stvara


novi fluidni nain prostornosti. Prostor s mnogostrukim
perspektivnim takama i fragmentarnom geomerijom, kao osnovnim
sredstvima njegovog oblikovanja, predstavlja arhitektonski izraz
dinaminosti savremenog naina ivota.
2010. zaprojekat MAXXI centra moderne umetnosti u Rimu
Njene najpoznatije graevine su Vitra vatrogasna stanica u Vajlu na Rajni u
Nemakoj (1993), Rozentalov Centar savremene umetnosti u Sinsinatiju
(Ohajo, 1998), Honhajm severni terminal i parking (2001, Strazbur), Skijaka
skakaonica na planini Bergisel kod Inzbruka (2002), Vodeni centar u Londonu
(2011), izgraen za ovogodinje Letnje olimpijske igre...

Office kersten geers david van severem


Kua: Casa Solo Office KGDVS
U potrazi za mjestom koje e najvie naglasiti svu rasko prirode, arhitekti
Kersten Geers i David Van Severen, iji je ured u Bruxellesu, stalno istrauju
kako pobjei od koncepta tradicionalne kue i stvoriti odgovarajue mjesto za
ivot koje gotovo nestaje u svojem okruenju. Taj je njihov kontekst bio idelan
za ovaj pothvat pa su osmislili to je bilo mogue manju kuu, a cilj im je bio
projektirati dom bez granica izmeu objekta i prirode koja ga okruuje. Kua
je tlocrtno u obliku slova O, u sreditu je bazen, unutranjost je
transparentna i minimalistika, bez pregrada, dok vanjsku fasadu kue ine
lagani zasloni koji u potpunosti mogu ukinuti granicu izmeu interijera i
eksterijera.
Nemanja: moje misljenje ti je ispod
Inace na osnovu posete njihovvog sajta ja kao laik bih rekao da je njima
prava linija tj. Ivica zastitini znak. Skoro sva dela su im ostra, pod pravim
uglom, kao da je matematika u pitanju. Nekako podsecaju na komuniste,

modern komuniste,, kojima je kocka bila osnov svega. Eto malo mog
filozofskog kenjanja :D
Njih bih opisao sa <vec vidjeno> a ovu babu gore <apstraktna ludaca> ili
<prorok vanzemaljaca> :D