You are on page 1of 22

VISOKA KOLA MODERNOG BIZNISA, BEOGRAD

Menadment
dogaaja
Hallmark dogaaji
Seminarski rad

Profesor: Prof. dr. edomir Ljubojevi


Asistent: Valentina Risti
Student: Gabrijela Vojnovi, III god.
Br. Indeksa: 089/2011

Beej, 12.01.2012.

Seminarski rad Hallmark dogaaji

Uvod

Menadment dogaaja

Seminarski rad Hallmark dogaaji

Menadment dogaaja

Dogaaji su kratkoroni ili dugoroni projekti, pojedinani ili u nizu, koji imaju tano
odreenu nameru i definisanu ciljnu publiku, organizovani sa prevashodnom namerom da
privuku panju i pridobiju naklonost ciljne publike za odreni proizvod ili uslugu. Dogaaj je
jedino sredstvo kominikacije koje nam daje mogunost da publici priutimo doivljaj svim
ulima i tako kreiramo kompletan utisak Osnovni cilj dogaaja je privui panju i stvoriti
naklonost ciljane javnosti: potencijalnih kupaca/potrosaa, korisnika... Organizatorima ili
naruiocima dogaaja cilj je da stvore to zanimljivije, kreativnije i neuobiajnije dogaaje koji
e svima ostati u pamenju. Dogaaji sa kojima se skoro svakodnevno susreemo su:
promotivni, specijalni, kulturno-zabavni, humanitarni, medijski, sportski, protokolarni,
korporartivni, privatni/lini... Gotovo svaki dogaaj, pored prisutne publike, indirektno
komunicira sa velikim brojem poznanika, prijatelja, roaka i svih onih kojima se moemo
pohvaliti da smo neemu interesantnom prisustvovali, neto novo doiveli, u neemu uivali ili
se samo dobro zabavili. Svaki dogaaj podrazumeva ispunjavanje odreenih preduslova, ako
elimo da njegova rezonanta priroda komunicira u pozitivnom smeru i postigne pun efekat.
Da bi uspeno pripremili i organizovali dogaaje organizatori moraju poznavati osnovne
zakonitosti voenja projekata, odnosno uskladiti izvore potrebne za pripremu i realizaciju i
nain, odnosno alate koji e im omoguiti uspenu realizaciju ideje. 1. NASTANAK I

RAZVOJ DOGAAJA
Dogaaj kao svesna i ekonomski usmerena ljudska aktivnost se pojavljuje veoma davno,
gotovo sa poecima drevnih civilizacija. Budui da dogaaji obuhvataju iroku osnovu, nastanak
razliitih dogaaja se ne vezuje za isto vremensko razdoblje. Sasvim je izvesno da ekonomska
pojava dogaaja datira iz poetka u drutvu organizovanog ljudskog ivljenja, ali je ekonomsko
izuavanje dogaaja, a naroito njegovih menadment aspekata novijeg datuma. Poznato je da su
se izlobe i trgovake priredbe odravale i u pred antikom periodu. Sportske dogaaje belee
antiki istoriari kao znaajan i prestian oblik drutvenih aktivnosti, koji je svoj vrhunac
dostigao organizovanjem drevnih Olimpijskih igara (776 g.p.n.e) u vidu petoboja. Dogaaji
festivalskog tipa poznati su jo iz srednjeg veka, mada se i u doba Rimskog carstva naziru
ovakve vrste dogaaja. Koliko god se ini da su konferencijski dogaaji proizvod savremenog
naina ivota, njihov nastanak se vezuje za XVIII vek. Dogaaji su verovatno nastali i pre pojave
novca, ali njihov razvoj nesumljivo je usledio nakon ustanovljenja i prihvatanje opteg
ekvivalenta, budui da nematerijalni karakter i idejna osnova dogaaja nisu naroito povoljni za
naturalnu razmenu. Pojava kapitalizma, novih proizvoda i drutvenih odnosa, kao i novog naina
ivota otvorili su put svestranijem razvoju sve veeg broja razliitih dogaaja. Dinamian razvoj
dogaaja, kao ekonomske ponude odigrao se u XX veku, koji je afirmisao post industrijsko
drutvo. Pojava diskrecionog prihoda, porast kupovne moi i standarda potroaa, pomeranje
linije sa osnovnih u korist dopunskih potreba i raanje potpuno novih potreba potroaa usmerili
su tranju za specifinom ekonomskom ponudom dogaaja, koja je zatim stimulisala razvoj
razliitih savremenih dogaaja. Razvoj dogaaja u ekonomskom smislu je potpomogao i
reavanje problema zapoljavanja savremene radne snage, a odrazio se i na privredni rast pre
svega razvijenih trinih ekonomija (uticaj mega sportskih dogaaja kao to su Olimpijske igre
ili svetska prvenstva popularnih sportova na privredni rast zemalja domaina).
3

Seminarski rad Hallmark dogaaji

Menadment dogaaja

1.1. SVRHA DOGAAJA


Svrha dogaaja trebalo bi da bude osnova svih organizacijskih planova. Primer,
organizacija konferencije finansijskih strunjaka moe da ima dve razliite svrhe:
Omoguiti razmenu informacija i upoznati uesnike sa najnovijim promenama u
raunarskim programima za finansijsko planiranje,
Prirediti uesnicima nezaboravno iskustvo koji e oni na pozitivan nain povezati sa
novim proizvodom, odnosno sa raunarskim programom.
Ostvarenje prve svrhe podrazumeva organizaciju standardnog skupa. Mnogo je tee
ostvariti drugu svrhu, jer je za postizanje nezaboravnog iskustva potrebno pronai jedinstveno
mesto i paljivo isplanirati aktivnosti u kojima e uesnici uivati. Potrebno je i stalno isticati
novi proizvod kako bi se u svesti uesnika stvorila jasna povezanost izmeu njega i dogaaja.
Teite prve svrhe je na informisanju, dok je kod druge to zabava.
Iako je glavni smisao veine dogaaja ostvariti dobit, ipak postoje i ona kojima to nije
cilj. Na primer, Memorijalni dez festival Biksa Bejderbeka (Bixa Beiderbeckea) svake se godine
ve skoro etrdeset godina odrava u Devenportu (Ajova). Njegov je cilj odrati seanje i
podsetiti se na muzika ostvarenja trubaa, pijanistu i muziara roenog u tom gradu.
1.2. TEMA DOGAAJA
Tema dogaaja treba da je povezana sa svrhom. Takoe, treba da je u potpunosti u vezi sa
potrebama gostiju. Veina dogaaja odabire dizajn i boje koje se onda koriste na svim
predmetima i rekvizitima, kao to su ulaznice, programi, plakati, suveniri i td. Ta tehnika
omoguava uesnicima da se poistovete sa temom.
Potencijalne teme su bezbrojne, odnosno ograniene iskljuivo naom matom. Teme mogu biti:
Istorijske,
Muzike,
Geografske,
Zabavne,
Kulturne,
Umetnike, gastronomske,
Sportske,
Povezane sa raznim predmetima
(npr.cvee, ivotinje, brodovi)
Filmske,

1.3. MESTO ODRAVANJA DOGAAJA

Organizator dogaaja mora paljivo da razmotri sve posledice nekonvencionalnog


prostora umesto standardnih prostora koji zahtevaju jedino unutranje ureenje u skladu
sa odabranom temom. Osvetljenje, zvuk i ketering je mnogo tee organizovati u
posebnim uslovima i prostorima. Neki od neobinih prostora:
Prostor predvien za ruenje,
Zabavni park,
Parkiralite,
Vonjak,
Tunel,
Vinograd,
Muzej,
Akvarijum.
Istraivaki centar,

Seminarski rad Hallmark dogaaji

Pri odabiru mesta organizator mora da ima na umu:


Sposobnost prostora da ostvari svrhu

dogaaja,
Okolina,

Lokacija,

Blizina javnog prevoza,

Parkiralite,
Broj sedeih mesta,

Menadment dogaaja

Troak ureenja, ozvuenja,


osvetljenja,
Karakteristike prostora
(npr.pozornica),
Troak rada,
Logistika potrebna za postavljanje
opreme,
Organizacija hrane i pia,
Sigurnost.

1.4. VREME ODRAVANJA DOGAAJA


Vreme odravanja dogaaja esto zavisi od godinjeg doba ili vremena. Na primer,
festival jela i vina bolje je organizovati u ranu jesen, nego usred leta zbog vruina. Sredina zime
nije dobro vreme za odravanje izlobe cvea. Veliki broj dogaaja se odrava u potpuno
neodgovarajue vreme. Vreme odravanja sportskih dogaaja je ogranieno sportskom sezonom
i tradicionalnim takmienjima. Televizijski prenos dogaaja meunarodnoj publici namee jo
jedno vremensko ogranienje. Prilikom procene koncepta odreenog dogaaja, moraju se uzeti:
Godinje doba,
Doba dana,
Dan u nedelji,
Trajanje.

2. DEFINISANJE DOGAAJA

Dogaaj se moe posmatrati i kao uzbudljiv i najbre rastui oblik fenomena

proizalih iz dokolice, poslovanja i turizma. 1


Dogaaj predstavlja i specifino osmiljenu ponudu ogranienog trajanja, u ijoj osnovi
se nalazi odgovarajua ideja, koja se zajednikim angaovanjem izvrilaca i materijalnih
sredstava ispoljava kao originalna idejna ponuda.
Moda najpotpunija definicija dogaaja je: dogaaji su skupovi ogranienog
trajanja, odreeni mestom, vremenom odravanja, uesnicima i motivima i ciljevima
okupljanja. U ekonomskom smislu dogaaj je ponuda koja se na tritu nalazi u procesu
razmene sa ciljem zadovoljenja specifinih, heterogenih i nematerijalnih potreba
potroaa. Zbog svoje originalnosti i specifinih karakteristika, dogaaji su postali
posebno podruje izuavanja menadmenta (event menagement) u sve veem broju
akademskih ustanova.
Pored termina dogaaj postoji i termin doivljaj.
Doivljaj je ui pojam od dogaaja budui da se on prevashodno odnosi na
zajedniku realizaciju odreenih aktivnosti od strane izvrilaca i publike. Doivljaj

1 Getz, D. (1997), Event Management & Event Tourism, Cognizant Communication Corporation, New
York
5

Seminarski rad Hallmark dogaaji

Menadment dogaaja

zadovoljava potrebe potroaa, ostvaruje uticaj na njihova ula, moe da ima unapred
pripremljen scenario realizacije, ali se po svojoj sutini, trajanju i nainu realizacije
razlikuju od dogaaja.

2.1. KLASIFIKACIJA DOGAAJA

Osnovna podela dogaaja jeste na planirane i neplanirane dogaaje. Planirani


dogaaji su predmet izuavanja menadmenta dogaaja i oni zahtevaju postavljanje,
menadment, izvrioce i odreeno vremensko trajanje, dok neplanirani dogaaji, kao to
su nezgode, prirodne katastrofe, iznuene reakcije i sl. Nee biti detaljnije analizirani.
Podela dogaaja se moe vriti na osnovu razliitih kriterijuma. Ako se kao kriterijum
podele dogaaja uzme njihova veliina i obim, mogue je razlikovati sledee tri vrste
dogaaja:
Mega dogaaj,
Hallmark dogaaj,
Glavni dogaaj.

Mega dogaaj je dogaaj koji svojim obimom i veliinom utie na ukupnu


privrednu aktivnost zemlje domaina, a medijski je globalno pokriven. U ekonomskom
smislu, mega dogaaj se snano reflektuje na turizam i privrednu infrastrukturu zemlje
domaina, a omoguava i izgraivanje imida i medijskog prestia organizatorima.
Definicija mega dogaaja: dogaaj ija veliina privlai najmanje milion posetilaca,
kapitalni trokovi njegovog postavljanja i izvrenja prevazilaze 500 miliona USD, a
interes javnosti i masovnih medija je takav da se mora obezbediti vienost mega
dogaaja (Getz, 1997). 2
Prefiks mega oznaava njegovu veliinu i poseenost, ciljno trite, finansijku zahtevnost,
medijsku pokrivenost, izgradnju objekata i mesta odravanja programa dogaaja, odnosno
ekonomski i socijalni uticaj na zemlju domaina. Mega dogaaj je usmeren na trite
meunarodnog turizma (primer: Olimpijske igre, Paraolimpijske igre, FIFA svetsko
prvenstvo).

Hallmark dogaaj je dogaaj sa prepoznatljivim kvalitetom programa. Hallmark


oznaava destinaciju dogaaja, objekte ili organizaciju dogaaja. Hallmark dogaaji se
poistoveuju sa duom i etosom mesta odravanja, kao i ueg, odnosno ireg okruenja
(Hall, 1997). Hallmark dogaaji imaju za uesnike i posetioce poseban znaaj i
atraktivnost, privlae veliku panju javnosti, doprinose izgraivanju imida, odravanju i
revitalizuju tradiciju, a organizatoru omoguuju ostvarivanje konkurentske prednosti.
Uspeni organizatori dogaaja izgrauju prepoznatljivost i reputaciju zahvaljujui ponudi
hallmark dogaaja (primer: karneval u Riju, Tour de France, Okoberfest u Minhenu,
Vimbldon).

2 Getz, D. (1997), Event Management & Event Tourism, Cognizant Communication Corporation, New
York
6

Seminarski rad Hallmark dogaaji

Menadment dogaaja

Glavni dogaaji jesu dogaaji velikog obima, sa izraenim interesom javnosti i


medijskom pokrivenosti. Glavni dogaaji privlae veliki broj posetilaca, a organizatoru
omoguuju ostvarivanje dobrih ekonomskih rezultata. U praksi menadmenta dogaaja,
glavni dogaaji su esto sportsko orijentisani, sa meunarodnom reputacijom i
definisanom strukturom takmienja (primer: Formula jedan Grand Pri).
Sledei kriterijum u klasifikaciji dogaaja jeste ponovljivost i specifinost
postavljanja i izvrenja dogaaja. Na osnovu ovog kriterijuma razlikuju se:
Specijalni dogaaji,
Uobiajeni dogaaji.

Specijalni dogaaj ima specifian program odravanja, poseban pristup u


postavljanju i izvrenju, a tei isticanju ili obeleavanju specijalnih dogaanja u
odreenom okruenju. Specijalni dogaaj je planirani dogaaj kojim se ostvaruju
ekonomski, socijalni i kulturni ciljevi. Oni mogu da budu raznovrsni, poevi od
nacionalnih praznika, znaajnih civilnih dogaanja, jedinstvenih kulturnih predstava,
prepoznatljivih sportskih utakmica, korporativnih priredbi, poslovnih dogaanja,
originalnih promotivnih aktivnosti i td.
U teoriji menadmenta dogaaja specijalni dogaaji se definiu sa dva aspekta,
uvaavajui interese organizatora, odnosno uesnika, ali i posetioca:
Specijalni dogaaj se odrava jednom ili sa retkim ponavljanjima, njegov program
odravanja prevazilazi uobiajenu ponudu dogaaja u odreenom okruenju, a privlai
panju javnosti, medija i sponzora,
Specijalni dogaaj prua posetiocima mogunost za prevazilaenje efekata dokolice, nudi
drutvene i kulturne sadraje koji nisu uobiajeni u svakodnevnom ivotu posetilaca

Kao kriterijum klasifikacije dogaaja se moe uzeti namera i karakteristike


dogaaja. Prema ovom kriterijumu, razlikuje se osam vrsta dogaaja:
Kulturni dogaaji,
Rekreativni dogaaji,
Umetniki/zabavni dogaaji,
Politiki/dravni dogaaj
Poslovni/trgovinski dogaaji,
Privatni dogaaji (godinjice,
krtenje, porodino okupljanje,
Sportska takmienja,
venanje, veera sa druenjem,
Obrazovni i nauni dogaaji,
zabave u klubu, itd.)

Navedena podela se moe kombinovati sa podelom dogaaja prema kriterijumu


veliine i obima dogaaja. Ako se navedena klasifikacija povee sa podelom dogaaja
prema kriterijumu ponovljivosti i specifinosti postavljanja i izvrenja, gotovo svi
navedeni dogaaji mogu biti i specijalni dogaaji.

Klasifikaciju dogaaja je mogue sprovesti i unutar jedne vrste dogaaja. U teoriji


menadmenta dogaaja poznata je podela sportskih dogaaja prema kriterijumu mesta i
naina organizovanja. Sportski dogaaji se prema ovom kriterijumu dele na:
Sportski dogaaji u zatvorenom i na otvorenom prostoru,
Sportski dogaaji na zemlji/vodi/vazduhu,
7

Seminarski rad Hallmark dogaaji

Menadment dogaaja

Sportski dogaaji sa redovni i periodinim rasporedom odravanja,


Javni i privatni sportski dogaaj,
Profesionalni/amaterski sportski dogaaj,
Sportski dogaaj sa definisanom i slobodnom strukturom takmienja

2.2. TIPOLOGIJA DOGAAJA


U javnosti je poznata tipologija dogaaja koja se nadovezuje na klasifikaciju
uraenu prema kriterijumu obima i veliine dogaaja. Ovom klasifikacijom se
razlikuju mega dogaaji, hallmark dogaaji i glavni dogaaji. Razvijanjem tipologije
dogaaja, svaka od navedenih vrsta dogaaja se dalje razvija na odgovarajue tipove
dogaaja.
Mega dogaaji su najzahtevniji u smislu postavljanja i izvrenja dogaaja, te
zbog svoje veliine i obima nemaju veliki broj tipova. Tipovi mega dogaaja se u sutini
odnose na:
Mega sportske dogaaje (Olimpijske igre, svetsko prvenstvo u fudbalu, evropsko
prvenstvo u fudbalu, ili druga svetska prvenstva popularnih sportova),
Mega poslovni dogaaji (velike i prestine meunarodne izlobe).
Hallmark dogaaji, kao dogaaji prepoznatljivog kvaliteta programa, odnosno
autentinog odravanja, imaju neto vei broj tipova u odnosu na mega dogaaje.
Hallmark dogaaji mogu da budu realizovani u formi sledeih tipova:
Sportski hallmark dogaaji (Vimbldonski teniski turnir, Bostonski maraton),
Poslovni hallmark dogaaji (meunarodni sajmovi i izlobe, pr. Meunarodni sajam
automobila u enevi),
Kulturni hallmark dogaaji (afirmisani svetski festivali i karnevali-Karneval u Rio de
aneiru),
Umetniki/zabavni hallmark dogaaji (koncerti uglednih umetnika, umetnike predstave,
prestine izlobe).

Glavni dogaaji su takvog obima da takoe privlae veliki interes javnosti, a


medijski su dobro pokriveni. Meutim, manja zahtevnost u postavljanju i izvrenju
glavnih dogaaja rezultira da oni imaju vei broj tipova, a odnose se na:
Glavne sportske dogaaje,
Glavne poslovne dogaaje,
Glavne kulturne dogaaje,
Glavne
obrazovne
i
naune
dogaaje,
Glavne umetnike i zabavne
Glavne politike dogaaje.
dogaaje,
Tipologija dogaaja izvedena iz klasifikacije dogaaja prema kriterijumu
namere i karakteristike dogaaja je najobuhvatnija tipologija u teoriji menadmenta
dogaaja. Ovom tipologijom su veoma jasno i precizno navedeni najznaajniji i ujedno

Seminarski rad Hallmark dogaaji

Menadment dogaaja

najee organizovani tipovi dogaaja. Svaka vrsta dogaaja obuhvata nekoliko osnovnih
tipova.

1. tabela Vrsta i tipovi dogaaja3


Vrsta
Tipovi dogaaja
dogaaja
Kulturni
festiv
karn
par
relig
dogaaji
ali
evali
ade
iozni
doga
aji
Umetniki/
konce
umet
izlo
sve
zabavni
rti
nik
be
anos
dogaaji
e
ti
pred
stave
Poslovni
sajmo
izlo
sast
konf
dogaaji
vi
be
anci
eren
cije

Sportski
dogaaji

profe
sional
na
takmi
enja

Obrazovni/
nauni
dogaaji

semin
ari

Rekreativni
dogaaji

zabav
ni
doga
aji

Politiki/dr
avni
dogaaji

mitin
zi

amat
ersk
a
takm
ienj
a
kong
resi

rekre
ativn
a
takm
ienj
a
inau
gura
cije

stru
no
usa
vra
vaje

pro
mo
cije

cer
em
onij
e

jav
ni
dog
aa
ji

pose
te
zvan
inik

3 Getz, D. (1997), Event Management & Event Tourism, Cognizant Communication Corporation, New
York
9

Seminarski rad Hallmark dogaaji

Menadment dogaaja

Privatni
dogaaji

lini
doga
aji

drut
veni
doga
aji

Pojedini tipovi prikazani u tabeli se mogu i dalje razvrstavati. Tako na primer,


sportski dogaaji tipa profesionalnih takmienja obuhvataju turnire i ampionate;
festivali-parade.
Sledea tipologija se nadovezuje na klasifikaciju dogaaja uinjenu prema
kriterijumu ponovljivosti i specifinosti postavljanja i izvrenja dogaaja. Na
osnovu ovog kriterijuma, razlikuju se dva osnovna tipa specijalnih dogaaja:
Profitni specijalni dogaaji,
Neprofitni specijalni dogaaji

2.3. SPECIJALNI DOGAAJI

Specijalni dogaaji, dakle, mogu biti profitnog i neprofitnog tipa. Specijalni


dogaaji neprofitnog tipa karakteristini su po programima za unapreenje imida
organizatora, izvrilaca, posetilaca ili treih lica, odnosno organizacija. Neprofitnim
specijalnim dogaajima se takoe prikupljaju finansijska sredstva, ali ih ne zadravaju
organizatori ili izvrioci, nego se prikupljena sredstva ustupaju u dobrotvorne i
humanitarne svrhe (pr: revijalne sportske utakmice, humanitarni koncerti, dobrotvorne
kulturne predstave i umetnike izlobe, a sredstva prikupljena se ustupaju deijim
ustanovama, bolnicama, kolama, centrima za socijalni rad...)
Najvei broj specijalnih dogaaja su ipak profitni specijalni dogaaji. Ekonomski
cilj je profit, a drutveni ciljevi se odnose na realizaciju sportskih, kulturnih, umetnikih,
poslovnih, obrazovnih (naunih), rekreativnih, politikih programa i sadraja.
Uspeno organizovanje specijalnih dogaaja u velikoj meri je odreeno
postavljenim ciljevima, odnosno zadacima ovih dogaaja, koji u osnovi obuhvataju: 4
Prikupljanje finansijskih sredstava neophodnih za postavljanje i izvrenje dogaaja,
Definisanje misije dogaaja,
Motivisanje stejkholdera i izvrilaca dogaaja za ostvarivanje kvalitetnog programa i
sadraja dogaaja,
Angaovanje volontera i neophodnih posrednika u organizovanju dogaaja,
Preduzimanje organizacionih aktivnosti u postavljanju i izvrenju dogaaja,
Kreiranju marketing programa dogaaja,
Stimulisanje i nagraivanje izvrilaca i uesnika dogaaja.

4 Wendroff, A. (1999), Special Events: Proven strategies for nonprofit fundraising, New York
10

Seminarski rad Hallmark dogaaji

Menadment dogaaja

Za specijalne dogaaje je karakteristino da ukljuuju vei broj izvrilaca i uesnika,


usmerenih ostvarivanju zajednikih rezultata.
Najpoznatiji modeli specijalnih dogaaja (kojima se nastoji ukazati na programske i
organizacione razlike u njihovom postavljanju i izvrenju) su:
Specijalni dogaaji organizovani za iroki auditorijum,
Neprofitni specijalni dogaaji,
Galerijski i pozorini specijalni dogaaji,
Sportski specijalni dogaaji,
Promotivni specijalni dogaaji.
Specijalni dogaaji organizovani za iroki auditorijum podrazumevaju veliki
broj uesnika/izvrilaca. Ovakvi dogaaji privlae interes javnosti i afirmiu lokalno
okruenje. Primeri: maratoni u velikim gradovima, umetniki i kulturni dogaaji sa
velikim brojem uesnika i posetilaca, dogaaji sa specifinim programom-kobasicijada,
rotiljijada...
Neprofitni specijalni dogaaji mogu biti razliito osmiljeni, a ilustrativan
primer ovog modela je aukcija. Aukcije mogu biti organizovane u nemom i ivom obliku
izvoenja. One mogu da se realizuju i kao samostalni specijalni dogaaj ili kao sastavni
deo programa nekog drugog specijalnog dogaaja.
Galerijski i pozorini specijalni dogaaji se uglavnom odnose na premijerne
izvedbe. Osim ekonomske koristi, galerijski i pozorini specijalni dogaaji ostvaruju
socijalne i kulturne uticaje na ciljni auditorijum i okruenje.
Sportski specijalni dogaaji se odnose na sve vrste sportova, a u
organizacionom smislu mogu da budu pojedinani dogaaji i turniri. Ovakvi dogaaji
ukljuuju i proirenu ponudu dogaaja, u vidu pruanja odgovarajuih usluga
posetiocima (hrana, pie, prodaja suvenira i promotivnih rekvizita...).
Promotivni specijalni dogaaji se organizuju u formi razliitih sveanosti u
kojima se promoviu pojedinci ili grupe nakon uspeno savladanih odgovarajuih
programa. U praksi je prepoznatljiv po dodeli nagrada, priznanja, sertifikata, diploma,
proglaavanju pobednika ili najboljih pojedinaca i sl.5

3. UTICAJ DEJSTVO DOGAAJA

Dogaaji igraju veoma vanu i kompleksnu ulogu u gotovo svim segmentima


drutva.Oni su egzistirali kroz ljudsku istoriju sve vreme i u svim kulturama. Tokom
devedesetih godina zapaa se pojava industrije dogaaja, sa razliitim sektorima, naroito
onima koji su fokusirani na dogaaje vezane za biznis. Pored toga, pokazuje se sve vei
razvoj dogaaja koji su vezani za obrazovanje na koledima i posveenim kursevima koji
se razvijaju da podre novostvorene industrije. Prema tome, dogaaji imaju (pozitivan i
negativan) uticaj na domau zajednicu i stejkholdere.
Jedan od osnovnih zadataka menadera dogaaja (eventmanager) je da
identifikuje i predvidi svaki od ovih uticaja, kako bi pokuao ostvariti najbolji bilans za

5 Andrejevi, A., Grubor, A. (2007), Menadment dogaaja, Fakultet za usluni biznis, Novi Sad
11

Seminarski rad Hallmark dogaaji

Menadment dogaaja

svakog od uesnika, tako da na kraju ukupan uticaj dogaaja bude pozitivan. Ovakav
rezultat e biti postignut samo ukoliko se razviju svi mogui pozitivni uticaji i,
istovremeno, ako se negativni uticaji dogaaja u potpunosti neutraliu. Uspeno izvrenje
odreenog dogaaja uveliko zavisi od uspeno ostvarenog bilansa i dobrih komunikacija
sa nizom stejkholdera. Svakako najvei akcenat se stavlja na finansijski uticaj dogaaja,
zbog potrebe da se zadovolje zaposleni, ostvare budetski ciljevi i da se pokriju trokovi.
Pored toga, finansijski uticaj, na neki nain, moe se najlake meriti. Meutim, menader
dogaaja ne sme izgubiti iz vida i ostale uticaje koji proizilaze iz dogaaja, kako bi se
opisali i upravljalo njima. Pored toga, potrebno je istai da razliiti uticaji zahtevaju
razliita sredstva za njihovo merenje.
1. Uloga i uticaji dogaaja

Izvor: Dr. Ljubokevi, ., Dr. Andrejevi, A. (2002), Menadment dogaaja, Novi Sad

4. HALLMARK DOGAAJI

12

Hall smatra da je politika analiza veoma znaajno sredstvo u sticanju ponovne


kontrole nad zajednicom preko hallmark dogaaja, kao i da postoji mogunost
usmeravanja ciljeva ovih dogaaja ka maksimiziranju izbornih rezultata u zajednici.
Kako bi stekli odgovarajuu podrku, od strane lokalne zajednice, menaderi dogaaja
moraju uzeti u obzir lokalne koristi i trokove, razliita kulturna znaenja dogaaja, kao i
politike faktore. U organizovanju dogaaja neophodno je ukljuiti sve grupe a poeljno
je razviti program pomoi za razvoj audijencije i pomoi. U tom pogledu Getz istie
nekoliko kljunih pitanja, koja treba reiti u cilju ostvarenja uspenog dogaaja:
razvijanje dotacije, subvencije i druge podrke,
plaanje lokalnih usluga, ukljuujui policiju, ali i pridobijanje novane pomoi i
dotacija,

Seminarski rad Hallmark dogaaji

Menadment dogaaja

dobijanje na korienje javnih objekata, parkova i ulica,


usklaivanje sa zakonskim regulacijama,
protokol (ukljuivanje lidera iz zajednice),
negovanje odnosa sa medijima i liderima javnog mnenja,
izgraivanje mree sa uticajnim grupama i drugim organizacijama
organizujudogaaje, kroz kooperativne napore,
regrutovanje kulturno reprezentativnih direktora, osoblja i volontera.

4.1. POLITIKI UTICAJI DOGAAJA

Politika i politiari su znaajan deo jednaine koja predstavlja savremeni


menadment dogaaja. Jo su rimski imperatori istraili snagu cirkusa da skrene kritiku i
da podri popularnost; otroumni politiari su imali smisao za dogaaje koji e narod
odrati srenim. Englesko kraljevstvo je stavljalo ovo miljenje u centar, ogranizujui
vei broj popularnih dogaaja u poslednjem veku sa krunisanjem kraljice Elizabete II i
bajkovitim venanjem princa Vilijama i Kejt Midltona 2011. godine. Vlade sve vie
koriste snagu hallmark dogaaja da istaknu periode vladavine, da probude nacionalizam,
entuzijazam i na kraju da dobiju glasove. Pored toga, dogaaji imaju sposobnost da
pomognu u izgradnji profila politiara i podruja u kojima su oni na vlasti.
Dakle, postoje mnogi politiki razlozi za odravanje dogaaja, te stoga politika
znaajno utie na njihov menadment i marketing. Ideoloki razlozi se esto nalaze u
pozadini mnogih mega dogaaja, u kojima dominantna snaga u drutvu pokuava
demonstrirati i ojaati svoje vrednosti ili da pridobije znaajniju podrku. Ovo se ogleda
kroz mogunost dogaaja da uspeno kreiraju imid, prezentuju atraktivne mogunosti za
propagiranje i davanje glasnijih politikih poruka. To stvara mogunost za manipulaciju
ili kontrolu kroz medije koji prate odreeni dogaaj.
Pozitivni politiki uticaji dogaaja se ogledaju u:
meunarodnom prestiu,
socijalnoj koheziji i
unapreivanju profila,
razvoju administrativnih vetina.
promociji ulaganja,
Dogaaji mogu imati i negativne uticaje koji se mogu ogledati u: riziku od
propusta udogaaju, looj alokaciji ulaganja sredstava, nedostatku odgovornosti,
propagiranju, gubljenjuzajednikog vlasnitva i kontrole i legitimisanju ideologije.

13

koje

4.2. UTICAJ HALLMARK DOGAAJA NA IVOTNU SREDINU

Seminarski rad Hallmark dogaaji

Menadment dogaaja

Dogaaji predstavljaju savren nain da se predstave jedinstvene karakteristike


domaeg okruenja. Tako prodaja imida hallmark dogaaja obuhvata marketing
sutinskih svojstava destinacije. Meutim, Hall istie da domae okruenje moe biti
krajnje delikatno i mora biti preduzeta velika briga da se ono zatiti. Glavni dogaaji
moraju biti podvrgnuti merenju njihovog uticaja na okruenje ili menaderi moraju
paljivo razmotriti mogui uticaj dogaaja na okruenje. Izbegavanje pojave ili lake
reavanje nastalih problema, moe se ostvariti i kroz dobru komunikaciju sa lokalnim
dravnim organima. Pored toga, dobro menadersko planiranje je neophodno da se
modifikuju potencijalni uticaji dogaaja na okruenje.
Vlade sve vie koriste javne edukativne programe i zakonodavstvo da unaprede
recikliranje rasutih materijala i smanje obim rasipanja. Dogaaji se mogu koristiti kao
mogunost da se pokau najbolji praktini modeli u waste management-u (upravljanju
otpadnih materijala). Menaderi dogaaja, koji ele da budu uspeni moraju u svoj plan
inkorporirati i upravljanje otpadnim materijalima. Da bi se ispunila oekivanja zajednice i
ouvalo zdravo okruenje, neophodno je demonstrirati dobre prinicipe upravljanja
otpadnog materijala i obezbediti modele za recikliranje. Menaderi koji su svesni znaaja
zdravog okruenja, ne ostvaruju samo ekonomske koristi, nego i pristanak javnosti, koja
je sve vie svesna okruenja.
Kada je u pitanju waste management, Xerox Corporation je ponudio osmofazni
process za smanjenje rasipanja i recikliranje.

ORGANIZUJE

ANALIZIRA

2. Proces za smanjenje rasipanja i recikliranje


Tim koji implementira program
smanjivanja rasipanja

Postojea stvorena rasipanja i


sistem odstranjivanja

IDENTIFIKUJE

Alternative za sistem

VREDNUJE

Svaku

DIZAJNIRA

PROMOVIE

Novi program za sve


uesnike

LANSIRA

program

UNAPREUJE

Program na osnovu

14

Program smanjenja

Seminarski rad Hallmark dogaaji

Menadment dogaaja

Izvor: Xerox Corporation (1998), Guide to Waste Reduction and Recycling at Special Event, New York

4.3. PROCES PLANIRANJA, ORGANIZACIJE I REALIZACIJE DOGAAJA

15

Proces planiranja, organizacije i realizacije jednog dogaaja (manifestacije,


koncerta, konferencije, kongresa, samita, sportkog takmienja i slino), je vrlo sloen i
zahtevan. Bez obzira da li se radi o Hallmark lokalnom ili regionalnom dogaaju ili o
Mega dogaaju koji ima viestruk nacionalni i meunarodni znaaj, ceo proces se planira
nekoliko meseci ili godina unapred.
Pre svega, potrebno je imenovati organizacioni odbor skupa ili dogaaja, koji ine
ljudi koji ele da rade na kreiranju i razvijanju pojedinih faza i elemenata sve do
realizacije.
Zatim, potrebno je blagovremeno slati interne izvetaje o uraenim fazama
pripreme i organizacije samog dogaaja i na taj nain vriti etapnu to jest, segmentiranu
evaluaciju. U sluaju da neko iz tima ne radi svoj posao, moe se na vreme reagovati i
zavriti proputeni deo organizacije i ak menjati osoba iz tima. Organizacija kongresa i
drugih dogaaja ne trpi neprofesionalnost i tolerisanje odreenih propusta jer je sve
uzrono-posledino vezano i lanano se napravi pometnja ukoliko jedan segment ne
funkcionie. Zato je vano redovno praviti sastanke sa timom i kontrolisati njihov rad,
davati im smernice i zajedniki reavati odreene probleme, nego posle trpiti dalekosene
posledice ako se desi neki veliki propust.
Prvo se napie takozvana Bid Documentation (dokumentacija za apliciranje)
koja slui da ubedi ljude iz Advisory Board da treba u navedenom mestu to jest
destinaciji da se odri navedeni dogaaj. Ova aplikacija u zavisnosti od dogaaja sadri:
1. Vrlo moderno izdizajniran prikaz same zemlje, regije, grada i mesta gde se
odrava dogaaj (u vizualnom smislu profesionalne fotografije, tip slova i tako dalje).
2. Geografske i turistike prednosti poloaja i kratak opis kako se moe stii do
destinacije u kojoj se odrava dogaaj (udaljenost od aerodroma, od graninog prelaza,
od veeg mesta).
3. Kratak iatorijat mesta sa glavnim turistikim atrakcijama.
4. Detaljan opis radnog dela konferencije, kongresa sa tanom satnicom kada
poinje registarcija, otvaranje i rad po sekcijama.
5. Detaljan opis turistikog neoficijalnog dela, kada se ide na izlete sa
itinererima i satnicom.
6. Detaljan opis kongresnih kapaciteta, hotela, kompletne usluge od toga koliki je
protok podataka u Interent mrei do cena smetaja, ishrane.
7. Podaci o transferu od aerodroma do hotela i mesta dogaaja i druge servisne
informacije
8. i niz drugih detalja u zavisnosti od toga o kom dogaaju se radi.
Potrebno je kontaktirati sve navedene osobe koje smo mislili da stavimo u
plenarni deo rada da li se slau sa tim i da li ele da odre uvodnu re. To treba da budu

Seminarski rad Hallmark dogaaji

16

Menadment dogaaja

erudite to jest korifeji svoje struke koji izlau inovativne ideje i na taj nain postavljaju
tematiku daljeg skupa o kojoj treba raspravljati.
Pojedini organizatori obrazuju timove kao to su:
1. tim volontera
2. tim za dekoraciju
3. tim za postavljanje bine,
opreme
4. tim za postavljaje i
ureenje banket sale
5. tim za ienje sale i
inventara
6. tim za komunikaciju sa
medijima
7. tim za prodaju ulaznica
8. tim za nabavku i catering

9. tim za registraciju i
identifikaciju
10. tim za finansije
11. tim za pisanje mejlova i
pisama uesnicima, profesorima i
donatorima
12. tim za lobiranje kod
donatora, generalnih sponzora i
eventualnih suorganizatora skupa
13. i niz drugih specifinih
timova u zavisnosti od vrste
dogaaja.

Nekoliko dana pre dogaaja mora se izvriti detaljan monitoring da li je sve


uraeno i ko je odgovoran za pojedinane segmente to jest detalje:
1. Proveri se lista uesnika i gostiju ko vri transfer od aerodroma ili stanice do
hotel, ko proverava da li su se smestili u hotel (osoba za kontakt sa recepcijom i
menadmentom hotel).
2. Raspored sedenja i osobe koje uestvuju u planarnom radu skupa ukoliko se
neko ne pojavi u rad plenuma se ukljuuje osoba koja je zamena i koja je na vreme
obavetena o tome i ima pripremljeno izlaganje to jest obraanje skupu.
3. Broj i imena osoba volontera koji doekuju uesnike, koji rade na garderobi,
koji dele propagandni materijal i vre registarciju uesnika.
4. Broj i imena osoba koje najavljuju dogaaj u medijima, daju izjave i uzimaju
podatke od novinara o tome kada i u kojim novinama to jest emisiji e se pustiti prilog
radi prikupljanja press-dokumentacije (press-clipping).
5. Broj i imena osoba koji vode rauna o tehnici (mikrofoni, osvetljenje,
prezentacije, fotografisanje i snimanje (kao obavezna dokumentacija i faktografija).
Obavezno se uradi jedna grupna fotografija sa uesnicima skupa i sa organizatorima
domainima.
6. Broj i imena osoba koji obezbeuju usluge catering-a u pauzama izmeu rada
sekcija, organizuju i posluuju na kafe pauzama (vode rauna da bude dovoljno hrane i
pia).
7. Broj i imena osoba koji na dogaaj donose tampani materijal i propagandne
komplete (kese, olovke, blokove, zbornike apstrakata i radova, asopise, natpise sa
imenima osoba koje izlau, akreditacije i drugo) koji se dele uesnicima. Oni postavljaju
i roll-upove i banere u foajeu i holu ispred ranih sala i u samim salama i prostorima gde
se odrava dogaaj.
8. Organizator je duan da nakon odrane sekcije proveri da li je u sali ostalo
neto i da sve ostavi u prvobitnom stanju.

Seminarski rad Hallmark dogaaji

Menadment dogaaja

Na kraju svakog dogaaja vano je jo jednom se zahvaliti onima koji su pomogli


samu organizaciju: generalnim sponzorima i donatorima, prijateljima i pokroviteljima
dogaaja. Naravno i uesnicima i usmeno i zahvalnicama na samoj zavrnoj ceremoniji
zatvaranja i jednim srdanim mejlom posle nekoliko dana od zavretka skupa. Vano je
da je napravi evaluacija samog dogaaja i da se formira komisija ili savet koji e brinuti o
zakljucima samog skupa a oni e se publikovati kao poseban dokument koji e biti
prosleen svim uesnicima blagovremeno, po zavretku skupa.
Kraj nekog dogaaja znai da se gase svetla, ali ne za organizatora ve za
uenike. Potrebno je napisati sve izvetaje u kojima se navode svi eventualni propusti i
stvari koje se trebaju popraviti u prosecu budueg planiranja i realizacije jednog skupa.
Zatim se odluuje o tome da li ete i dalje raditi sa svim lanovima tima i partnerima u
organizacji. Ovde su vrlo uopteno navedeni procesi i faze organizacije. O svakoj od njih
postoje posebni planeri i seminari koji se u svetu mogu pohaati i dobiti licenca za
pojedinane segmente. Ono to je izvesno jeste injenica da e se skupovi, konferencije i
dogaaji uvek deavati bez obzira na finansijsku krizu koja vlada u svetu. Pa ak e se
ljudi okupljati i zbog toga. Ovo je vrlo profitabilna grana koja je naroito vana u turizmu
jer moe da uposli veliki broj osoba i da donese znaajnu finansijsku dobit svim
stejkholderima u procesu organizacije dogaaja.

5. OKTOBARFEST

17

Minhenski Oktobarfest je svetski najvea narodna svetkovina. Od 1810 god. iz


godine u godinu vie miliona posetilaca je dolo da vidi na Terezinom polju
(Theresienwiesn) razna takmienja, izlobe i ostalo.
Prvi Oktobarfest odran je 12.oktobra 1810.god., uporedivi ga sa ostalim
tradicionalnim nemakim svetkovinama, proslava je kratkog istorijskog znaaja. Kralj
Luis I je oenio princezu Terezu, i svo stanovnitvo Minhena je pozvao na proslavu.
Pored gradskih zidina na poljani, odrane su konjske trke u ast venanja. Od tog
vremena to polje zovu Terezino polje (Theresienwiesn). Poto je kralja interesovala
antika Grka, predloio je, da se, po ugledu na antike olimpijske igre, odrava i
proslava, tako da se u prvim godinama Oktobarfest odvijao u sportskom duhu.
1813.god. nije odan Oktobarfest, zbog rata sa Napoleonom. Ali nakon toga sam
festival je postao sve vei i vei. Pored terena za konjske trke, izgraen je teren za
kuglanje, ljuljake, a od 1818.god. postavljen je i vrteka. Prodaja sreaka je privlaila
siromaniji narod, poto je moglo kao nagrada da se osvoji porcelan, srebro, nakit.
Krajem 19. Veka Oktobarfest postaje da lii na dananje proslave Oktobarfesta. Proslavu
su poinjali jo u lepim i toplim danima septembra, a zadnja nedelja festivala se zavrava
u prvoj nedelji oktobra. Od 1880.god. gradsko vee je dozvolio i prodaju piva, a od
1881.god. je otovren prvi tand za prodaju peenih pilia. Elektrina struja je osvetljavala
vie od 400 kioska i atora. Da bi obezbedili dovoljno mesta za sedenje, sale za orkestre,
morali su kazane za kuvanje piva da premeste u pivske atre. U isto vreme, festival je
privlaio sve vie naroda, sa svojim taznovrsnim i zabavnim sadrajem. 1910.god.
Oktobarfest je slavio 100 godina postojanja, tim povodom je izmereno i istoeno 12.000
hektolitara piva. U Brojroslu (Brurosl) je tim povodom podignut najvei ator, gde je

Seminarski rad Hallmark dogaaji

Menadment dogaaja

moglo da stane 12.000 gostiju. Danas na festivalu najvei pivski ator sa 10.000 mesta je
u Hofbroj-Festaleu (Hofbru-Festhalle).

Samu manifestaciju Oktobarfesta danas poseti vie od 6 miliona posetilaca, sve


vie stranih turista je eu njima, iz Italije, Amerike, Japana i Australije. U poslednjim
godina se javlja problem meu posetiocima, sve vei broj uivalaca alkohola. Stoga
organizatori razmiljaju o nekih ogranienja:
da do 18 asova svira tradicionalni orkestar, a jaina zvuka ograniena maksimalno do 85
dB
lageri, pop muzika samo u nonim satima
Samim ovim su omoguili porodicama, starijim posetiocima da uivaju, u emu
su uivali tokom godina, da veselje opstane, bez bobzira na ogranienja.

5.1.2. ZNAMENITOSTI OKTOBARFESTA

Veliki toak su postavili prvi put 1880. godine, visina mu je tada bila 12 metara.
Danas je jedan od najdraih atrakcija, i sada je visok 50 metara. Na njemu putnici mogu
da vide slikovito deavanje na festivalu.
Krinolina (vrteka) postavljena je 1924. godine, a do 1938.god. se pokretala
runo, a ivi orkestar svira uivo pratee melodije.
Olympia Looping je prenosivi voz smrti, i ima apet celina, kao takav je jedini na
svetu. Tobogan, sa polaznim tornjom postavljen je 1906 godine.

18

5.1.1. FESTIVALSKI ATORI

Na Oktobarfestu, Minhenske pivare (Spaten-Franziskaner-Bru, Augustiner,


Paulaner, Hacker-Pshorr, Hofbru, Lwenbru) postavljaju sopstvene atore, koji ih
ujedno i predstavljaju. Posetioce oekuje 14 velikih i 15 manjih pivskih atora.
U atorima u poetku je koriena krigla od 1,069 litara, ali sada su krigle ravno 1
lit. Svake godine kreiraju nove, a vlasnici su pivare, koje ih koriste za toenje piva, tako
da otuivanje krigle smatra se kraom. Naroito u periodu od 1980-1990, opao je broj
krae krigli, jer je obezbeenje dobilo zadatak da dobro posmatra i pazi na krau krigli.
Danas se krigle prodaju kao suveniri.

5.1. OKTOBARFEST DANAS

5.1.3. RASPORED ODRAVANJA

Zbog toga to je oktobar mesec hladan, kiovit, Oktobarfest se od 1872.god.


poinje u septembru. Uvek se subotom otvara, a zadnji dan festivala je prva subota u
oktobru, stoga festival traje od oko 16 18 dana.

Seminarski rad Hallmark dogaaji

5.1.4. FESTIVAL U BROJKAMA

Terezino polje (Theresienwiesn) iznosi 42 hektara, od toga festival koristi 31


hektar. Festival godinje ima oko 6 miliona posetilaca, 2006.god. 6,5 miliona posetilaca,
rekord je postignut 1985.god. kada je broj posetilaca prela preko 7 miliona. 100.000
mesta za sedenje stoji na raspolaganju posetiocima. Godinje oko 12.000 hiljada ljudi
radi na Oktobarfestu, proseno svake godine prodaje se oko 60.000 hiljada hektolitara
piva i 500.000 peenih pilia.

Menadment dogaaja

5.1.5. SIGURNOST, ENERGIJA, SAOBRAAJ, OTPAD

Tehnike greke, nesree, se retko deavaju u istoriji Oktobarfesta. Trgovci sa


strane podleu kontrolil jo pre nego to stupe na teritoriju festivala. 2004.god.
Oktobarfest je na teritoriji bezbednosti osnovao novi centar u kom deluju policija,
vatrogasci i hitna pomo. Zbog velikog broja posetilaca iz Italije, i italijanska policija
radi na festivalu. Desetinama godina Bajerski Crveni Krst je odovoran za zdrvstveno
zbrinjavanje.
Na Oktobarfestu elektrina energija se utroi oko 2,7 miliona kilovatasova, to
iznosi oko 13% utroka 1 dan u Minhenu. Jedan vei ator zahteva oko 400 kw, vei
prodavci oko 300 kw. Potronja gasa je oko 180.000 m, dok daljnjih 20.000 m se utroi
za rashlaivanje piva. Zbog toga to bi mannji zastoj ili havarija proizvele paniku, stoga
su izgradili duplo elektrino napajanje (dupli vod).
Saobraaj se odvija bez problema, javni saobraaj, metro i tramvaje koristi oko 4
miliona graana, posetilaca, i none linije finkcioniu besprekorno. Redovne kontrole se
odravaju i na putevima, naroito alkotest za vreme Oktobarfesta, jer mnogi turisti,
posetioci festivala dolaze svojim vozilima.
Godinje se na festivalu ukloni oko 1.000 tona otpada. Radnici svako jutro skupe
otpad, poiste ulice, trokove ienja jedan deo snosi grad, a ostalo sponzori.

Literatura

19

Andrejevi, A., Grubor, A. (2007), Menadment dogaaja, Fakultet za usluni biznis,


Novi Sad
Getz, D. (1997), Event Management & Event Tourism, Cognizant Communication
Corporation, New York
Maria von Welser (1982), Mnchner Oktoberfest, Mnchen
Stolte, R. (2004), Die Geschichte vom Mnchner Oktoberfest The History of the
Munich Oktoberfest, Mnchen
USA Today, How to enjoy Oktoberfest like a local, September 5, 2007

Seminarski rad Hallmark dogaaji

20

Menadment dogaaja

Wendroff, A. (1999), Special Events: Proven strategies for nonprofit fundraising, New
York
Xerox Corporation (1998), Guide to Waste Reduction and Recycling at Special Event,
New York
EU Oktoberfest Website (German)
EU Oktoberfest Website (English)
http://www.google.rs
http://www.scb.travel/ Kongresni biro Srbije
http://www.iccaworld.com
http://www.wikipedia.org
http://www.scribd.com

Seminarski rad Hallmark dogaaji

Menadment dogaaja

Sadraj

21

Uvod.................................................................................................................................................................2

1. NASTANAK I RAZVOJ DOGAAJA.......................................................................................................3

1.1. SVRHA DOGAAJA...............................................................................................................................3

1.2. TEMA DOGAAJA.................................................................................................................................4

1.3. MESTO ODRAVANJA DOGAAJA....................................................................................................4

1.4. VREME ODRAVANJA DOGAAJA....................................................................................................4

2. DEFINISANJE DOGAAJA......................................................................................................................5

2.1. KLASIFIKACIJA DOGAAJA...............................................................................................................5

2.2. TIPOLOGIJA DOGAAJA......................................................................................................................7

2.3. SPECIJALNI DOGAAJI........................................................................................................................9

3. UTICAJ DEJSTVO DOGAAJA..........................................................................................................10

4. HALLMARK DOGAAJI........................................................................................................................11

4.1. POLITIKI UTICAJI DOGAAJA.......................................................................................................12

4.2. UTICAJ HALLMARK DOGAAJA NA IVOTNU SREDINU.........................................................12

4.3. PROCES PLANIRANJA, ORGANIZACIJE I REALIZACIJE DOGAAJA......................................13

5. OKTOBARFEST...................................................................................................................................15

5.1. OKTOBARFEST DANAS......................................................................................................................16

5.1.1. FESTIVALSKI ATORI.........................................................................................................................16

5.1.2. ZNAMENITOSTI OKTOBARFESTA....................................................................................................17

5.1.3. RASPORED ODRAVANJA.................................................................................................................17

5.1.4. FESTIVAL U BROJKAMA....................................................................................................................17

5.1.5. SIGURNOST, ENERGIJA, SAOBRAAJ, OTPAD...............................................................................17

L i t e r a t u r a...............................................................................................................................................18

S a d r a j......................................................................................................................................................19

Seminarski rad Hallmark dogaaji

22

Menadment dogaaja