You are on page 1of 8

4 Darvinova revolucija

(...) Darvin je evoluciju pretvorio iz nagaanja u izvodljivu nauku (...). [Gould, Evolutionary Theory
(2002), 23]
Darvin nije bio tvorac teorije evolucije. Evolucionistiki pokuaji objanjenja raznovrsnosti ivota ve
su ostavili trag na intelektualnoj sceni Evrope. Lamarkova teorija nije bila uticajna, ali nije bila ni
zaboravljena. Darvin je bio svestan svojih prethodnika. U kasnijim izdanjima njegove knjige iz 1859.
godine, dodao je, u formi predgovora, istorijsku skicu ranih devetnaestovekovnih gledita o poreklu
vrsta. On pronalazi 34 autora koji su izrazili svoje verovanje u modifikaciju vrsta. Darvin je takoe
pravio sopstvena znaajna posmatranja u vezi sa promenljivou vrsta. Tokom putovanja na brodu Bigl,
Darvin je otkrio zapanjujue varijacije zeba i fosilizovanih kostiju izumrlih velikih sisara u Argentini ).
Kada je kasnije pisao Poreklo oveka (1871), mnogo se koristio empirijskim materijalom koji se tie
starosti oveka. Taj materijal se protee od tridesetih do sedamdesetih godina XIX veka. Darvin je
moda pre Kepler, a ne Kopernik, biologije. Kepler je prihvatio kopernikansku hipotezu ali je odbacio
pojam uniformnog krunog kretanja. Koristio je Braheove, kao i sopstvene empirijske podatke da bi
formulisao matematike zakone kretanja planeta. Kepler, meutim, nije mogao da na odgovarajui
nain objasni zbog ega planete ostaju na svojim orbitama. Darvin je prihvatio evolucionistiku taku
gledita. Meutim, odbacio je lamarkovski mehanizam nasleivanja steenih karakteristika. Za
Darvina, mehanizam je bila prirodna selekcija. Ona deluje na varijacije u prilagoenosti jedinki.
Darvin, meutim, nije razumeo genetski mehanizam nasleivanja koji je omoguio promenljivost
jedinki. Knjiga u kojoj iznosi svoju teoriju zove se Poreklo vrsta. Objavljena je 24. novembra 1859.
Pun naslov knjige mnogo otkriva, jer ukratko izraava sr Darvinovih ideja: O poreklu vrsta
posredstvom prirodne selekcije, ili ouvanje boljih rasa u borbi za ivot.
Trebalo bi, kao istorijsku primedbu o viestrukim otkriima, dodati to da je Darvin bio prisiljen da
objavi svoje delo. Darvin ga je zamislio samo kao saetak potpunijeg dela o evoluciji koje je
nameravao da napie kasnije. Na objavljivanje je nateran zbog toga to je primio spis izvesnog Alfreda
Volasa, u kojem je autor izneo ideje o evoluciji veoma sline Darvinovim. Spis je nosio naslov: "O
sklonosti varijeteta ka neodreenom odmicanju od poetnog tipa" i objavljen je 1858. godine.
uznemirilo Darvina, jer je on ve do 1838, posle petogodinjeg putovanja na Bigl-u, razvio svoju
teoriju evolucije, ali je nikad nije objavio. Niko ne voli da ga prestignu. Tako da, iako je Darvin prvi
izloio proverljiv mehanizam evolucije, Volas je do iste ideje doao nezavisno od njega, ali 20 godina
kasnije. Ve 1855. godine, Volas je objavio lanak u kojem je "postepeno izumiranje i nastanak vrsta"
povezao sa postepenim promenama u ivotnoj sredini. [Wallace 1855] On je ak tvrdio da bi geoloke
barijere, kao na ostrvima Galapagos, dovele do nastanka razliitih vrsta. Udaljavajui se od Lamarka,
Volas je napomenuo da on ne iznosi teoriju progresa, ve teoriju postepene promene. Ovaj raniji spis je
predstavio teoriju evolucije, ali nije ponudio mehanizam kojim bi evolucija bila voena. Tek u
njegovom spisu iz 1858. su ponovljene mnoge od Darvinovih najcenjenijih ideja. U tom kasnijem spisu
Volas je insistirao na znaaju borbe za opstanak kao "mone prepreke dramatinom irenju vrste."
Veliko prisustvo ili oskudnost vrste, smatrao je Volas, zavisili su od manjeg ili veeg stepena "savrene
prilagoenosti uslovima ivota." Vrste se suoavaju sa trostrukim izazovom: zalihe hrane, prirodni
neprijatelji i klimatski uslovi. U ovoj borbi, korisne varijacije e imati tendenciju da uveaju broj
jedinki koje ih poseduju, dok e nepotrebne varijacije imati tendenciju da ga umanje. Ako je postojala
razlika izmeu Darvina i Volasa, to je bila samo razlika u naglasku. Volas je eksplicitno izjavio da se ne
mogu izvesti korisni zakljuci o divljim ivotinjama na osnovu domaih. Zakljuivanje sa vetake na
prirodnu selekciju bilo je jedna od Darvinovih najznaajnijih ekstrapolacija. Uz to, Volas je vie bio
usredsreen na vrste nego na jedinke, koje su vie interesovale Darvina. Konano, Volas je ljude
iskljuio iz domena uticaja prirodne selekcije.

Alfred Volas (1823-1913)


4.1 Darvinistiko gledite o ivotu
Osnovna indicija u otkriu prirodne selekcije bilo je shvatanje da bioloke grupe mogu formirati
populacije ili jedinice interakcije u prirodi. [Ghiselin, The Triumph of the Darwinian Method (1969),
56]
Veoma gruba i pogrena ideja o teoriji evolucije tvrdi da je evolucija preivljavanje najprilagoenijih.
Zanimljivo je istai da Darvin, u prvom izdanju Porekla vrsta, ne upotrerbljava ni izraz "evolucija", niti
izraz "preivljavanje najprilagoenijih". Filozof Herbert Spenser je bio taj koji je evoluciju povezao sa
preivljavanjem najprilagoenijih. Darvin je imao uticajne protivnike ijim interesima je odgovaralo
povezivanje evolucije sa nekim oblikom nunog progresa ka viim oblicima ivota. To je pogreno
razumevanje darvinizma. Ne postoji nuni progres. Meutim, to ubeenje je postojalo pre Darvina. To
je bilo ubeenje u teleologiju. To je bilo uverenje u to da postoji dizajn, uverenje koje je Darvin napao.
Ipak, retko se deava to da nauna revolucija odjednom i u potpunosti eliminie ustanovljene ideje. ak
ni revolucionarne ideje ne dovode do entuzijastinog preobraanja, naglog gestalt preokreta. Uzmite,
na primer, jednog od tienika ora Kivjea i Aleksandra fon Humbolta: Luja Agasiza (1807-73).
Agasiz je roen u vajcarskoj ali je 1846. emigrirao u Boston. Kao profesor zoologije na Univerzitetu u
Harvardu, imao je strahovit uticaj na bioloko razmiljanje u Americi, a kao naunik imao je svetsku
reputaciju. Posmatrali su ga kao amerikog fon Humbolta. Objavio je znaajne studije o lednicima i bio
jedan od naunika koji su otkrili ledeno doba. Agasiz je uz to bio i vatreni protivnik teorije porekla.
Insistirao je na tome da su vrste "kategorije misli utelovljene u individualnim oblicima ivota," i da je istorija
prirode na kraju krajeva "analiza misli Kreatora univerzuma, kao to se pokazuje u ivotinjskom i biljnom
carstvu."1
Portret Luja Agasiza (1807-73)

Agasiz je jako eleo da srui hipotezu "razvoja," za koju je smatrao da je inkompatibilna sa "velikim
istinama o moralu i otkrivenoj religiji." Sa zadovoljstvom je doekao objavu Hju Milerovih Tragova
Tvorca (1849, 1861). Hvalio je to delo zbog "njegove uspene kombinacije hrianskih doktrina i isto
naunih istina." [Miller 1861, 135; Ellegrd 1958, 3367] Agasiz je eleo da sauva dizajn nasuprot
Darvinovoj mehanikoj koncepciji prirode. Darvinovi savremenici su ideju o prirodnoj selekciji
smatrali toliko neubedljivom da su se ponovo pojavile lamarkovske ideje o nasleivanju steenih
karakteristika. ak je i Darvin zadrao svoje sumnje. U Poreklu oveka (1871) izrazio je aljenje zbog
toga to je ranije u potpunosti odbacio Lamarkovo meko nasleivanje. Bilo je vidno potresen zbog
manjka entuzijazma za njegov princip prirodne selekcije.
Zbog ega Darvin izbegava izraz evolucija? Kao to smo ve videli, taj izraz je imao jaku asocijaciju sa
Lamarkovom progresivnom promenom. Oznaavao je progres u razvoju od nerazvijenog do zrelog
stanja ili stanja potpunosti. Taj izraz je uz to imao i donekle tehniko znaenje u embriologiji. Albreht
fon Haler, profesor medicine i botanike, sredinom osamnaestog veka je predavao da embrioni rastu iz
unapred uoblienih homunkula zatvorenih u jajnu eliju ili spermatozoid.
Darvin govori o poreklu koje ukljuuje promene. Sila odgovorna za poreklo koje ukljuuje promene
jeste prirodna selekcija. Pod tim on misli na ouvanje povoljnih varijacija u individualnim
organizmima. Ako je varijacija pogodna za preivljavanje u odreenoj sredini, onda postoji tendencija
1

Citirano u Menand [2001], 128. Za neto vie o Agasizu vidi Browne [2003]; Gould [2002]; takoe u nekrologu
objavljenom u asopisu Nature 19 [1879], 5736.

da se ona odri. Darvin primeuje da je Spenser ideju o odranju pogodnih varijacija izrazio terminom
" preivljavanje najprilagoenijih." Meutim, on brani nain na koji on sam koristi taj termin, iako
izgleda da termin sam po sebi ve implicira svestan izbor jer proizvoenje domaih rasa posredstvom
ovekove moi selekcije povezuje sa prirodnim opstankom varijacija i vrsta u prirodi. [Vidi Crombie
1994, Vol. III, 1751]
Darvin nije smatrao da se evolucija organskog ivota moe prikazati kao nuna progresija od "niih" ka
"viim" oblicima. Za Darvina, evolucija je oznaavala samo bolje prilagoavanje organizama njihovoj
prirodnoj ivotnoj sredini. Za vreme tog procesa moe se dogoditi evolucija u kompleksnije oblike.
Postoje crvi, a postoje i jazavci. To bi se moglo objasniti delovanjem prirodne selekcije, ili se bar
Darvin tome nadao. Evolucija ne sledi nikakve planove. Ona nije usmerena ka cilju. Ipak, ona nije
voena slepom sluajnou. Ona mora da odri povoljne karakteristike. Ona deluje posredstvom
kumulativne selekcije. U veoma umesnoj frazi Fransoa akoba, evolucija je sporadini proces, a ne
delo nadarenog inenjera.2 Kao to je i predvidljivo, darvinisti su se sa najveim izazovom suoili kad
su primenili ideju prirodne selekcije na ljude, stvorenja sposobna za vie oblike svesti. Prigovor je, kao
to emo videti, bio taj da prirodna selekcija ne moe objasniti vie mentalne funkcije ljudskih bia.
Darvinisti nikad nisu osporili superiorno mesto ljudi u lestvici organskog ivota. Ipak, kljunu razliku
pravi to da li je superiorno mesto shvaeno u prostornom smislu, kao u Velikom Lancu Bia, ili u
vremenskom smislu, kao u teoriji evolucije. [Wendorff 1985, 403] Stoga teorija evolucije ima znaajne
implikacije po filozofiju duha: kako objasniti nastanak viih mentalnih funkcija iz nervnih aktivnosti
mozga.
4.1.1 Principi evolucije
Evolucija se odvija kao popravlja koji milionima godina preoblikuje svoje delo (...). [Jacob, Le Jeu
des Possibles (1981), 66; autorov prevod]
Pre nego to se latio porekla oveka, Darvin se bavio poreklom vrsta. Njegov naslov Poreklo vrsta
dovodi u zabludu. Namera knjige nije da objasni poreklo ivota od poetka vremena, ve da objasni
kako nastaju nove vrste. Njegova teorija pokuava da prui naturalistiko objanjenje odranja i
modifikacije organskih bia koji su se dogodili u skorijoj prolosti i sadanjosti. Umesto da, kao
Lamark, tvrdi da je niz vrsta teio nekom vidu savrenstva - kulminirajui u nastanku ljudskog roda Darvinova ideja je da organske promene rezultiraju lokalnim adaptacijma u skladu sa promenama u
ivotnoj sredini. Adaptacije na uslove sredine dovode do raznovrsnosti. Taj proces moe voditi
evoluciji unutar evolutivne putanje (anageneza) ili grananju evolutivne putanje (kladogeneza) (within a
lineage (anagenesis) or to the splitting of a lineage (cladogenesis)). Neka stvorenja postaju
kompleksnija od drugih. Kapacitet lobanje se kod ljudi upadljivo uveao kada su iz homo habilis
evoluirali u homo sapiens. Meutim, nije re o nunom koraanju ka savrenstvu. Organizam moe
izgubiti funkciju vida ako se prilagodi uslovima ivota u mranim peinama. Tako da najprilagoeniji
nisu najbolji u apsolutnom smislu. Jednostavno postoje organizmi sa najadekvatnijom prilagoenou
lokalnoj sredini. Biolozi navode mnoge primere modifikacije delova tela: od nestanka spoljanjih i
unutranjih uiju, do nestanka prednjih udova kod zmija, od pojednostavljenja oiju kod zmija
(nestanak onih kapaka) do gubitka vida kod peinskih riba. [Raff 1996, 2079; Gould 2002, 2034,
2189]
Da biste razumeli glavne ideje o evoluciji, zamislite tri nivoa: nivo vrsta, nivo individualnih
organizama i nivo gena.
Na nivou vrsta, Lamark je izneo linearno, progresivno shvatanje evolucije. Priroda stvara sve
2

Jacob [1977], 1161. Upotrebljavajui nemaki izraz Handlanger, Fric Miler je ve iskoristio akobov izraz u svom
spisu Fr Darwin [1864], 259.

Comment [Slobodan1]: Moram da proverim ali


mislim da moze ovako

kompleksnije nizove ivotnih oblika. Niz se zavrava ljudima, krunom kreacije. Darvinisti su
odgovorili granajuim shvatanjem evolucije. Potrebe za opstankom guraju organizme u ekoloke nie.
Te nie nameu ogranienja morfologiji i strukturi organizama. Adaptacije proizvode aroliku paletu
ivota.
Volas je bio usredsreen na ekspanziju i nestanak vrsta. To ga je, ve 1855. godine, podstaklo na novu
metaforu: granajue drvo organskog ivota. Iz ptije perspektive, evolucija za vrste znai lokalna
prilagoavanja uslovima sredine koji se menjaju. Rezultat toga je velika razliitost vrsta. Iz drveta
ivota niu mnoge grane i granice. T. H. Haksli, pionir popularizacije nauke, saeo je sutinu promene
u metafori:
Umesto da iva bia posmatramo kao da su poreana stepenasto, moderna istraivanja nas primoravaju da ih
rasporedimo kao da su granice i grane drveta. Vrh svake granice predstavlja jedinku, najmanje grupe granica
predstavljaju vrste, dok vee grupe predstavljaju rod; glavna grana predstavljena je zajednikim planom
strukture. [Huxley 1888, 300]

to se vrste vie menjaju, vie iskoriavaju resurse koje im nude lokalne ekoloke nie. Okolina
funkcionie kao ogranienje. Koale su ekstremni primer nivoa raznolikosti, jer se oslanjaju samo na
jedan izvor hrane. Ova studija o raznolikosti zove se makroevolucija. Na tom nivou, evolucija ima dva
sutinska svojstva: (a) specijacija: razdvajanje loze i evolucija novih vrsta;3 (b) morfoloko
razlikovanje loza: vrste menjaju svoj izgled i unutranju strukturu sve dok ne postanu nesposobne za
ukrtanje. Taj proces je Darvin nazvao poreklo koje ukljuuje promene. To je prikazano jedinim
dijagramom drveta u Darvinovom Poreklu vrsta. Sledei ove naznake, jedan od Darvinovih najvernijih
saveznika, Ernst Hekel, uveo je genealoka drveta da bi prikazao poreklo sa modifikacijom. [Slika 2.6]
Ipak, napustimo ptiju perspektivu i spustimo se na nivo individualnog organizma. Kako evolucija
izgleda sa ove take gledita? Na ovom nivou se odvija borba za ivot. Da bi objasnio tu borbu za
ivot, Darvin uvodi odreene eksplanatorne principe. Prvo, roeno je mnogo vie jedinki nego to
moe da preivi.4 Oni se od svojih roditelja razlikuju neznatnim varijacijama. Ovo je princip nasledne,
izotropne varijacije. Meu potomstvom, neki e biti roeni sa pogodnim varijacijama, drugi sa
tetnim varijacijama. Bilo koja data sredina moe da izdrava samo ogranien broj jedinki odreenih
vrsta. To za ishod ima stalnu borbu za opstanak. U datoj sredini, jedinke sa malom prednou nad
drugima imaju vee anse za preivljavanje i razmnoavanje svoje vrste. Jedinke sa varijacijama koje
su makar malo tetne imae tendenciju da budu eliminisane. To je princip prirodne selekcije:
odranje pogodnih varijacija i odbacivanje tetnih varijacija. Veina prilagoavanja sledi iz borbe za
ivot: ne samo preivljavanje jedinke, ve i uspeh u ostavljanju potomstva. "Ne moete dobiti
adaptivnu kompleksnost bez prirodne selekcije." [Ruse 2003, 333]
Do sad smo se spustili sa evolucije vrsta na preivljavanje jedinki. Ako je tano to da se neke jedinke
raaju sa pogodnim, a neke sa manje pogodnim karakteristikama, prirodno je upitati: "ta uzrokuje ove
varijacije u jedinkama?" Moderni odgovor glasi: nasumine genetske mutacije. Ovo nam omoguava
identifikaciju treeg niova, niova gena.
Slika 2.6
3

Genealoko drvo ivota. Izvor: E. Haeckel, Last Words on Evolution [London 1910], 32

Vidi Raff [1996], 59; Mayr [2001], Part III; Ridley [1997], Part E. Postoje dve glavne vrste specijacije: alopatrika
specijacija (koja nastaje zbog geografske izolacije) i simpatrika specijacija (kod nastaje zbog sparivanja koje nije
nasumino ili zbog biranja partnera), vidi takoe Williams [1973].
Moderni biolozi prave distinkciju izmeu uspeha u reprodukciji - stvaranja potomstva - i genetskog uspeha
(preivljavanja gena izvan ivotnog veka bilo koje jedinke): uspeh u prenoenju gena odreene jedinke na budue
generacije. Sveukupna sposobnost jedinke da prenese gene na budue generacije naziva se ukljuujua prilagoenost.
Proces evolucije koji maksimizira sposobnost da se drugi tretiraju prema genetskoj slinosti koju s nekim imaju naziva
se selekcija na osnovu srodnosti. Vidi Williams [1996], 437, 4751 za ovu terminologiju i za poseban primer koji se
odnosi na pele.

Ova tri nivoa pruaju jedinstvo evolucije, selekcije i varijacije. [Slika 2.7]




Vrste su jedinica evolucije.


Individualni organizmi su jedinica selekcije.
Geni su jedinica varijacije.

Slika 2.7 Tri nivoa evolucije

Darvin je u pogledu jedinice varijacije mogao da ponudi samo nagaanja. On esto govori o "naem"
neznanju uzroka svake pojedinane varijacije (u jedinkama). Darvin nije imao znanje Mendelovih
zakona, ali je pretpostavljao da promenljivosti ili plastinosti potomstva najvie doprinose " poremeaji
u reproduktivnom sistemu," kako je on to formulisao. [Darwin 1859, 173]
Prema Darvinu, proces evolucije je neizmerno sporo dogaanje, koji dovodi do sitnih, neopaljivih
promena. To se esto naziva gradualizam. (Gould [2002] rapravlja o Darvinovoj posveenosti
gradualizmu i kritikuje je.)
Ne vidim nikakav problem u tome da prirodna selekcija stvori najizvrsniju strukturu, ako se do takve strukture
moe stii gradacijom. [Darwin 1859, 435, 153]

Prirodna selekcija moe takoe i spreiti sporu promenu vrsta kroz hiljade generacija. Prirodna
selekcija tada "probira odstupanja od trenutno najoptimalnijeg razvoja" odlika organizma. Na primer,
Herman Bampas je 1899. otkrio da su vrapci, ija krila su odstupala od norme, ginuli u oluji u veem
broju nego oni sa prosenim rasponom krila. Prednost posedovanja meukoraka u razvoju
karakteristike (duina krila, boja) naziva se normalizujua ili stabilizujua selekcija. [Williams 1996,
324]
4.2 Poreklo oveka
Vie je ovek nalik gorili nego to je gorila nalik lemuru. [Huxley, Collected Essays, II: Darwiniana
(1907), Essay II, 61]
Ve smo pominjali otkrie ljudskih fosila. To je bilo u vezi sa pitanjem o starosti oveka. Darvinovo
delo je prastaru potrebu za teleologijom zamenilo mehanizmom prirodne selekcije. U samo jednoj
reenici u Poreklu vrsta Darvin pominje ljude: "Bie baeno svetlo na poreklo oveka i njegovu
istoriju." [Darwin 1859, 458] Dvanaest godina nakon objavljivanja Porekla vrsta Darvin se konano
latio pitanja porekla oveka u knjizi pod nazivom Poreklo oveka (1871). Meutim, Darvinovi
savremenici nisu ekali toliko dugo. im je Darvin objavio svoju prvobitnu ideju, koja je zdruila ideju
o evoluciji sa mehanizmom prirodne selekcije, njegovi savremenici su brzo izvukli zakljuke o poreklu
oveka. Za vreme ezdesetih godina XIX veka, vie znaajnih tekstova objasnilo je ono to se u
popularnoj tampi nazivalo teorijom majmuna. Godine 1863. objavljeno je delo Tomasa S. Hakslija
Evidencija s obzirom na ovekovo mesto u prirodi i delo arlsa Lajela Geoloka evidencija o starosti
oveka. Za njima je usledilo delo Edvarda Tajlera Istraivanja o ranoj istoriji oveanstva i razvoju
civilizacije (1865) i kasnije njegova Primitivna kultura (1871) i Antropologija (1881). U kontinentalnoj
Evropi, Fridrih Rol objavio je Der Mensch, seine Abstammung und Gesittung im Lichte der
Darwinschen Lehre (1865, 1870). Ta knjiga je predstavila niz otkria ljudskih fosila i branila
darvinistiko gledite o poreklu ljudske vrste iz ranijih ovekolikih oblika. Karl Vogt je objavio svoje
delo Vorlesungen ber den Menschen (1863), prevedeno kao Predavanja o oveku [1864]. Vogt je

objasnio poreklo rasa povezujui ga sa poreklom razliitih ovekolikih predaka. Veina darvinista je
odbacila ovo poligenetsko stanovite. Oni su sve rase shvatali kao da imaju poreklo od istog
zajednikog pretka. [Browne 2003; Scientific American 289, 2003, 507; Menand, 2001] Ernst Hekel
je objavio svoje dvotomno delo Generelle Morphologie der Organismen (1866), za kojim je usledilo
Natrliche Schpfungsgeschichte (1868). Hekel je bio jedan od najodlunijih i najvatrenijih branilaca
darvinistike vere. On je spojio naunu otroumnost sa filozofskim uvidom. Pretvorio je darvinizam u
shvatanje sveta. Ono to je bitno u vezi sa ovom bujicom objavljenih radova o pitanju ljudskog porekla
jeste njeno uporite u darvinistikoj teoriji. Kao to smo ve uoili, preispitivanje biblijske hronologije
nije predstavljalo pravu pretnju po tradicionalno gledite. est hiljada godina nije bilo bitno u
bukvalnom smislu. To bi mogla da bude metaforina mera vremena. Ono to je bilo bitno jesu
fundamentalne pretpostavke nasleene iz Velikog Lanca Bia i argumenta na osnovu dizajna. Ljudi se
jasno i oigledno razlikuju od drugih ivotinja. Njihovo poreklo ne moe imati iste korene. Meutim,
Darvinova teorija porekla otvorila je konceptualni prostor u kojem se pitanje ljudskog porekla moglo
povezati sa mehanizmom prirodne selekcije.
Dulija Pastrana, ena-gorila, bila je kuriozitet ezdesetih godina XIX veka. Darvin je nije smatrao za dokaz
majmunskog porekla ljudi

Pitanje ljudskog porekla bilo je veoma osetljivo, jer je postojala duga tradicija pretpostavljanja
ovekove jedinstvenosti. Ta pretpostavka, meutim, nije nuno bila vezana za neevolucionistiki
model, iako je bila zasnovana na teleologiji jer je, recimo, bilo teko zamisliti da je ljudski mozak
mogao da evoluira na isti nain kao i drugi organi. inilo se da su postojanje ljudskog uma i fenomen
svesti postavljeni van domaaja naturalistikih objanjenja za sva vremena. Isto kao to se i Grcima
inilo prirodnim da pretpostave jedinstvenu poziciju Zemlje, tako se i veini predarvinistikih biologa
inilo prirodnim da pretpostave jedinstveno mesto ljudi u prii o kreaciji. Postojalo je jako opiranje
prihvatanju kontinuiteta izmeu svih stvorenja. Predarvinistiki mislioci bili su usredsreeni na to da
sauvaju fenomene jednako kao i grki astronomi. Ono to je bilo potrebno da bi se oslobodili toga bila
je promena perspektive. Kopernik je svojim nepoverljivim savremenicima rekao da sagledaju ples
planeta i zvezda iz perspektive rotirajue, a ne nepokretne Zemlje. Iz evolucionistike perspektive,
darvinisti su preporuili razmatranje ljudskog mozga kao prirodnog organa, koji je sedite ljudskog
uma.5 Ne posmatrajte ljudsku inteligenciju iz boanske perspektive, zamislite je kao proizvod
evolucije.
Slika 2.8

Poreenje stopala i ake oveka i impanze. Izvor: Tyler, Anthropology [1881], p. 42

Prirodno je prigovoriti da je ljudski mozak daleko superiorniji od bilo kog drugog organa i da stoga
ne moe biti proizvod evolucije. On nije prilagoen u smislu u kojem su drugi organi ili organizmi
prilagoeni. Uporedite samo ljudsku ruku i ljudski mozak, savetuje Volas svoje itaoce. Volas je
usvojio dualistiku taku gledita, podseajui time na Tiha Brahea. Brahe nije mogao da prihvati
gubitak fizike centralnosti Zemlje koji sledi iz kopernikanizma. On je zadrao Zemlju na njenoj
centralnoj aristotelijanskoj poziciji i postavio da se Mesec i Sunce okreu oko centralne Zemlje. Druge
planete se, meutim, kreu po orbitama oko Sunca. Volas je ljudsko telo povinovao delovanju
evolucionistikih principa. Za stvaranje ljudskog uma stipulirao je boanski izvor. Darvinisti su eleli
da odbace takvo dvodelno gledite u istoj meri u kojoj su kopernikanci odbacivali dvosferni univerzum.
Ako ljudi moraju da ustanove svoje poreklo sve do ranijih ivotinjskih oblika ivota, onda nastanak i
mozga i uma moraju da budu podloni evolucionistikim objanjenjima. Ovo je ponovo pitanje
5

Tylor [1881], Poglavlje II opisuje mozak kao organ uma. Vidi takoe Nature 16 [1877], 21 [187980], 22 [1880],
29 [188384].

izvoenja.
Naravno, lake je bilo poeti u okvirima tela. Odatle su darvinisti i poeli. Ranija generacija je ve
izvela zakljuak o starosti ljudskog ivota na Zemlji. Sada je izazov bio ustanovljenje kontinuiteta
izmeu telesnog okvira ljudi i ovekolikih majmuna. Jednom kad je to ustanovljeno, moe da se
pokua da se prui objanjenje koje e ljudski um tretirati kao da je nastao iz ljudskog mozga. Stoga su
se darvinisti premestili iz biologije u filozofiju, iz evolucije u filozofiju duha.
Opta strategija je bila da se naglasi kontinuitet izmeu ivotinjskog i ljudskog sveta. U to vreme nisu
bila dostupna genetika prouavanja koja bi nas obavestila o tome da ljudi i impanze dele 95
procenata svog genetskog materijala. Za darviniste, embriologija, anatomija i paleontologija prenosile
su istu poruku. Prouavanje embriona razliitih vrsta otkrilo je da, barem u prvoj fazi njihovog razvoja,
jedva da je mogue razlikovati oveka od pileta. [Slika 2.3] Anatomija nas je informisala darviniste o
slinostima u telesnoj strukturi izmeu ljudi i drugih primata. Od glave do pete, skeleti ljudi i majmuna
pokazali su iznenaujue slinosti. Oblik modanih vijuga u mozgu ljudi i ovekolikih majmuna je isti,
kao i struktura miia na nozi [Slika 2.8] Raspored organa u abdomenu im je slian. Postoji i velika
slinost kutnjaka.
Portret Tomasa Hakslija (1825-95)

Istraivanje starosti oveka ve je otkrilo fosile kao to je neandertalski ovek, koji se razlikovao od
izgleda modernog oveka. Darvinizam je sada postavio naroit naglasak na istorijska objanjenja. Poto
su organizmi, prema Darvinovom evolucionistikom gleditu, povezani poreklom, nije nategnuto
izvoenje zajednikog porekla organizama iz njihovih anatomskih slinosti. Prouavanje ivota u
geolokoj prolosti otkrilo je poreklo koje donosi promene. U delu ovekovo mesto u prirodi (1863),
Haksli je taj zakljuak savreno razjasnio kada je ilustrovao anatomsku vezu izmeu razliitih primata.
Njegova skica uporeuje skelete gibona, orangutana, impanze, gorile i oveka. [Slika 2.9] Svrha
takvih detaljnih prouavanja bila je da se pronae evidencija u prilog teoriji porekla. To je takoe bio
nain da scenario o kreaciji doe na lo glas. Teorija porekla tvrdila je da moe da prui objanjenje
svih ovih fenomena pomou jednog eksplanatornog principa. Princip prirodne selekcije je doveo do
ujedinjenja. Darvinisti su jako eleli da naglase to da modani kapacitet ljudi nije toliko razliit od
ivotinjskog. Razlika je bila samo u stepenu, ne i u vrsti. Na kraju devetnaestog veka, mnoge knjige su
se bavile pitanjem ivotinjske inteligencije. Loder Lindzi je objavio Um kod niih ivotinja (1879).
Dord Roman je objavio knjigu Mentalna evolucija kod ivotinja (1883). R. K. Lojd Morgan izloio je
svoja gledita u delu ivot i inteligencija ivotinja (1890-1). asopis Nature je objavio zabavne
anegdote, oigledno da bi prikazao koliko su ivotinje pametne. [Nature 29 [188384], 336; vidi Tabelu
2.2]
Slika 2.9 Anatomska veza izmeu gibona, orangutana, impanze, gorile i oveka prema T. H. Haksliju. Izvor:
Tyler, Anthropology [1881], p. 39

Tabela 2.2 ivotinjska inteligencija


Izvesni F. D. Faradej, iz Manestera, ponudio je itaocima asopisa Nature sledee anegdote, kao
svedoanstvo o ivotinjskoj inteligenciji.
Riba se, u nemogunosti da zgrabi komadi hrane koji je leao u uglu izmeu prednje strane stakla i
dna akvarijuma, podigla u iskrivljen poloaj, glave okrenute navie, dok je donja strana tela bila
okrenuta ka hrani, i, maui perajima, izazvala strujanje vode koje je podiglo hranu pravo u njena usta.
U jezero je baena zemika koja je pala pod odreenim uglom, van domaaja medveda. ivotinja je
odmah zatim poela da mea vodu apom, tako da je postigla rotaciono strujanje, koje je na kraju
dovelo zemiku na mesto odakle moe da je dohvati.

Jedan od prigovora koji su ponavljali darvinisti bio je taj da teorija kreacije, da bi pruila objanjenje
raznovrsnosti ivota, mora da se poziva na brojne akte posebnih kreacija. Ja ne verujem u bezbrojne
akte kreacije, izjavio je Darvin. Organizmi imaju mnoga svojstva, a neka od njih nisu adaptacije i ne
doprinose opstanku direktno. Darvin postulira drugu vrstu selekcije - seksualnu selekciju - koja ne
zavisi od borbe za ivot, ve od borbe za osvajanje enki. [Darwin 1859, 136; Darwin 1871, Ch. 8]
Darvin je poreklo svojstava koja izgledaju kao da su irelevantna ili tetna u borbi za ivot - rogovi
jelena, perje paunova - objasnio kao sredstva za vei uspeh u parenju:
Kada mujaci i enke ivotinja imaju iste opte ivotne navike, ali se razlikuju u strukturi, boji ili ari, takve
razlike su uglavnom uzrokovane seksualnom selekcijom. [Darwin 1859, 137; Gould 1987, 46]

Iako je Darvin smatrao da je seksualna selekcija odvojen proces od prirodne selekcije, mnogi moderni
biolozi je smatraju za posebnu kategoriju selekcije za drutveni status. Ona je vrsta prirodne selekcije.
[Williams 1996, 2831] Darvin takoe smatra da je prirodna selekcija glavno, ali ne i jedino sredstvo
modifikacije. [Darwin 1859, 69] Ovo posmatranje pokazuje svoj pravi znaaj u darvinistikom
objanjenju pitanja o prirodi mentalnog.
Stoga vidimo da su se darvinisti istovremeno bavili i naukom i filozofijom, biolokim pitanjima i
filozofskim pitanjima. Jer, za naunika nije dovoljno da sakuplja empirijske podatke. Podaci se moraju
postaviti u koherentno ureenje. Evolucionistiko gledite darvinista o ivotu suoilo se sa rivalima,
ega su oni i bili u potpunosti svesni. Lamarkovo linearno shvatanje evolucije, sa insistiranjem na
nasleivanju steenih karakteristika, nikad nije bilo mnogo uticajno. Tano je da je ono odbacilo
konstantnost vrsta. Ipak, ono je bilo predano teleologiji, koju je delilo sa kreacionistikim scenarijima.
Teorije kreacije su izbegavale promenljivost vrsta. ak iako je ideja evolucije postala opte
prihvatljiva, Darvinov princip prirodne selekcije ostao je sporan. Godine 1859, Darvinova knjiga ula
je u konceptualni prostor koji je prihvatao nekoliko rivalskih koncepcija o poreklu vrsta koje su se
klatile na prilino slaboj empirijskoj osnovi. Darvinizmu je bila potrebna i empirijska i filozofska
potpora. Okrenimo se sada filozofskim pitanjima da bismo pokazali da je darvinizam nasledio odreene
pretpostavke iz filozofske tradicije. To je rezultiralo optubama za nepotovanje ustanovljenih naunih
metoda, optube za materijalizam i za nemoralnost.