You are on page 1of 3

PISMO PREDSEDNIKA DEMOKRATSKE STRANKE LANOVIMA STRANKE

Dragi prijatelji!
Zakazao sam, po prvi put, neposredne izbore u Demokratskoj stranci, sa ambicijom da zajedniki
uspostavimo nove modele ponaanja i dostignemo vii nivo demokratskih standarda, kako u naoj
organizaciji, tako i na politikoj sceni Srbije uopte. Verovao sam da su svi u naoj stranci razumeli da
je ovo prilika, moda i poslednja, da procesi dezintegracije budu zaustavljeni, kao i prilika da vreme
do kraja septembra bude iskorieno za jasno i vrsto pozicioniranje DS i definisanje strategije za
vreme koje je ispred nas. Niti demokratska Srbija ima vremena da eka da shvatimo kolika je naa
odgovornost, niti mi imamo pravo da ekanje od nje traimo. Predugo smo, na razliitim nivoima,
taoci veitih politikih abonenata, onog sloja koga je Slobodan Jovanovi nazivao
poluintelektualcima, sloja koji je potpuno nevidljiv kada se vodi kampanja ili daje doprinos optem
dobru ili samoj organizaciji, ali se, sa digitronom u jednoj i tompusom u drugoj ruci, do usijanja
aktivira kada se u stranci ili dravi dele pozicije. Dok srpski reim okree svoj brod sve vie ka Rusiji,
dok Putin diktira sastav nove Vlade, dok se na izborima kradu glasovi, dok se u izbornoj noi rui deo
Beograda, dok se ukida elementarna sloboda svakom ko ima integritet, dok se graanska Srbija sa
Surina kolektivno odliva u pravcu Berlina, Njujorka, Londona, opet pravimo iste greke. Umesto da
podvlaimo liniju razgranienja u odnosu na tragine greke i oklevanja, toliko svojstvena svim
srpskim vlastima u poslednjih 26 godina mi prisustvujemo politikom kastingu. Ne razgovara se o
idejama, nego o imenima i licima, bez svesti o dramatinosti situacije u kojoj se nalaze i Srbija i
Demokratska stranka, umorne od svoje politike elite i prestravljenje zbog gubitka svake nade. Ne
postoji ime koje, u uslovima potpune kontrole medija, reim nee ukaljati u rekordnom roku. To je
reim inio i Dragoljubu Miunoviu i Zoranu iniu, i Draganu ilasu i meni, i inie svakom
buduem predsedniku DS, nezavisno od toga da li je bio deo izvrne ili zakonodavne vlasti, ili je
potpuno nov u politici. To je lekcija koju su nai birai nauili jo devedesetih godina. Mi smo
prirodan neprijatelj svakoj retrogradnosti, primitivizmu i autoritarnosti.
Videli smo poslednjih nedelja koliko brzo reim moe da napravi zaokret od evropske politike ka
Rusiji. Ve predugo traje politika sedenja Srbije na dve stolice, politika koja vodi u propast i prodire
decenije ivota ljudi na ovim prostorima. Ni mi nismo bili imuni na zabludu da ovako mala zemlja
moe sebi da priuti luksuz balansiranja izmeu Istoka i Zapada. Demokratska stranka mora napraviti
iskorak koji nije popularan, ali, da je takav iskorak Srbija napravila pre 20 godina, ne bi bilo ratova i
bombardovanja ove zemlje, proces evropskih integracija bio bi ubrzan a graani zatieni od
spoljnopolitikog avanturizma vlasti ije posledice oseamo do dananjeg dana. Zato DS treba da se
zaloi za ulazak Srbije u NATO. Mi nismo istok zapadu i zapad istoku, mi smo drava sa sedam
miliona stanovnika, iscrpljena od konstantnih, jednih te istih poraza.
Suoeni smo sa reimom koji je na jednoj listi okupio bive radikale, julovce, DSS-ovce, demokrate,
autonomae, socijaliste, monarhiste, komuniste. Na istom mestu su se nali i proevropljani i
antievropljani, pristalice i protivnici NATO, vatreni zagovornici ali i oponenti privatizacije u javnom
sektoru, oni koji Kosovo smatraju nezavisnim i oni koji tu nezavisnost negiraju. Demokratski blok
istovremeno mui narcizam malih razlika, trvenja i prepirke oko minornih razlika, sporenja slina
sporu oko toga koliko anela stane na vrh igle. Vanije je ko je ta kome i kada rekao (ili uradio) pre

dve, tri ili deset godina, nego kako zemlju otrgnuti od vladavine jednog oveka, koji za pravnu i
ureenu zemlju i ne mari. Zato moramo iskoristiti stranake izbore i traiti od lanstva da podri
reintegraciju svega onoga to je bilo demokratsko, onog dela politike scene koji i dalje sa nama deli
iste vrednosti. SDS, LDP (ako zadri opozicioni status), ZZS i druge proevropske organizacije koje su
svojevrsni derivati DS-a, treba da zajedno sa nama koji smo u stranci bili i ostali budu reintegrisani u
jednu snanu Demokratsku stranku.
Demokratska stranka je duna da se sukobi sa predrasudama i diskriminacijom bilo koje vrste. Imamo
obavezu da se hrabro borimo za slobodu i ista prava svih, koliko god ta borba nekad bila politiki
nepopularna. Istopolni parovi koji ive u zajednici u Srbiji uskraeni su za pravo da posete partnerku
ili partnera u bolnici u sluaju bolesti, nemaju pravo nasleivanja sebi bliske osobe, niti obavezu
uzajamnog izdravanja. ak i ako se njihova zajednica po nainu ivota i zajednikom domainstvu ne
razlikuje razlikuje od slinih branih ili vanbranih parova. Zato DS ima obavezu da trai da status
istopolnih zajednica bude pravno regulisan i izjednaen sa branim i vanbranim zajednicama u naoj
zemlji.
Naa organizacija je lanica Partije evropskih socijalista, i u Evropi je najbolje pozicionirana stranka od
svih stranaka iz Srbije. Jedina je sa statusom pridruenog lana u jednoj od dve najvee politike
porodice na naem kontinentu. Socijaldemokratska po ambiciji i programu, ali u vremenima kada je
bila na vlasti, u odnosu prema ekonomiji, vie socijalno liberalna. U budunosti je neophodno da, kao
stranka koja nedvosmisleno eli da da postane istinska socijaldemokratska organizacija, osnaimo
odnose sa sindikatima i omoguimo njihovo uee u organima DS, kao i na izborima unutar partije.
Srbija nema snaan sindikalan pokret. Nema svog Leha Valensu. Sindikati su, ast izuzecima,
birokratizovane strukture, bez visokog stepena unutranje demokratinosti, i sa ulogom koja, ukoliko
se uzme proces pregovaranja oko kolektivnih ugovora, nije odmakla dalje od pribavljanja zimnice za
svoje lanove po beneficiranim cenama. DS nije iznikla iz sindikalnih struktura kao to je to sluaj sa
engleskim laburistima ili nemakim SPD-om. Okolnosti u kojima je praktino cela nacija
proletarizovana bez obzira na nivo obrazovanja obavezuju nas da, budui da ne postoji snana
istorijska veza DS sa sindikatima, upravo u saradnji sa njima zajedniki radimo na aktivizmu meu
zaposlenima u Srbiji.
Dragi prijatelji, sve nae tragedije, svako nae osiromaenje, intelektualno ili materijalno, bilo je
pravdano nacionalnim patosom i najboljim namerama. I otuda, svako malo u novijoj politikoj istoriji,
imamo salve samosaaljenja i hvalisanja. A rezultata sve manje. Demokratska stranka je duna da
se ponaa drugaije i da etiku dobrih namera zameni etikom odgovornosti za posledice. Statut
stranke omoguio je da svi mi, lanovi, zajedno okrenemo novi list i ponudimo NOVI AKTIVIZAM.
Zato, u skladu sa lanom 4. Statuta DS koji obezbeuje da se lanosi to neposrednije i redovnije
ukljuuju u razmatranje i odluivanje o politici i organizaciji stranke, kao saziva izbornog procesa u
stranci, dodnosim
ODLUKU
da e 24. septembra 2016. godine, na dan izbora organa stranke, lanstvu biti postavljena sledea
pitanja:
1. Da li podravate pridruivanje Srbije NATO alijansi?

2. Da li dajete podrku otvaranju procesa pregovaranja o reintegraciji opozicionih stranaka


evropske orijentacije, izniklih iz DS, u jedinstvenu Demokratsku stranku?
3. Da li podravate predlog da istopolni brakovi u Srbiji dobiju isti formalni status i korpus prava
kao i druge brane i vanbrane zajednice?
4. Da li ste saglasni sa idejom da sindikati uzmu uee u radu stranke kroz participaciju u
organima DS, izbornim procesima i procesima odluivanja?

U Novom Sadu,
20. jun 2016.

PREDSEDNIK DEMOKRATSKE STRANKE

prof. dr Bojan Pajti

Rate