You are on page 1of 40

FAKULTET ZATITE IVOTNE SREDINE

ZAVRNI RAD

NUKLEARNA ENERGIJA I ODRIVI


RAZVOJ

novembar 2014.
Sremska Kamenica

FAKULTET ZATITE IVOTNE SREDINE

ZAVRNI RAD

NUKLEARNA ENERGIJA I ODRIVI


RAZVOJ

Mentor:

Kandidat:

Prof dr Mirjana Radovanovi

Bojana Peji
07/11
novembar 2014.
Sremska Kamenica

SADRAJ
1. UVOD....................................................................................................................................................4
2. NUKLEARNE ELEKTRANE...............................................................................................................6
2. 1 Osnovne karakteristike nuklearne energije.....................................................................................6
2. 2 Nuklearne elektrane.........................................................................................................................7
2. 3 Princip rada nuklearne elektrane.....................................................................................................9
2. 4 Nuklearni reaktor.............................................................................................................................9
2. 5 Nuklearni otpad.............................................................................................................................10
2. 6 Uticaj na ivotnu sredinu...............................................................................................................14
2. 7 Vina..............................................................................................................................................16
2.7.1 Javno preduzece Nuklearni objekti Srbije...............................................................................19
3. NESREE U NUKLEARNIM ELEKTRANAMA.............................................................................20
3.1 Meunarodna skala za nuklearne incidente...................................................................................21
3. 2 Incident na ostrvu Tri Milje...........................................................................................................24
3. 3 ernobilj........................................................................................................................................26
3.3.1 Posledice ernobiljske nesree na ivotnu sredinu..................................................................31
3.3.2 Tiha pretnja - ernobilj danas.................................................................................................32
3.3.3 Turistike ture u ernobilju.....................................................................................................33
4. ZAKLJUAK......................................................................................................................................34
5. LITERATURA.....................................................................................................................................35

1. UVOD
Prema reima strunjaka, nagli razvoj tehnologije u svetu kao posledicu ima veliki utroak energije. U
poetku razvoja, ovek je raspolagao sopstvenom energijom u borbi za opstanak. Vremenom je uspeo
da potini ivotinje kako bi obavljale poslove na koje je troio najvie energije (16).
U 16 veku, kako stoji u literaturnim navodima (16), dok je oveanstvo bilo na ivici gladi, dolazi do
naglog razvoja nauke i tehnike to je dovelo do poveanja produktivnosti rada jer maine zamenjuju
runi rad. Razvoj je omoguio bru i laku proizvodnju hrane (16).
Savremeno oveanstvo troi velike koliine energije zbog razvoja mehanizacije. Problem nedostatka
hrane zamenio je problem nedostatka energije. Energija potrebna za napajanje svih maina u celom
svetu predstavlja teak i sloen problem sa kojim je svet danas suoen. Razvijene drave razmatraju
kako da, na najbolji nain, obezbede dovoljne koliine nafte, gasa, uglja, elektrine energije. Cene
fosilnih goriva vrtoglavo skau, a na tritu je sve tee doi do energenata (16). Uz to, prema
Novakovievim reima, su jo u prolom veku upozoravali da je neophodno da se hitno smanji
zagaenje, a time i poguban uticaj klimatskih promena. Mada su se vodile, a i dalje se vode otre
polemike oko toga da li se izgradnjom novih nuklearnih centrala reava energetska sigurnost ili one
predstavljaju ozbiljnu ekoloku pretnju, irom planete niu novi reaktori (16).
Komisija predlaze da drzave sebi postave cilj da se Evropa u budunosti orijentie na nuklearne
elektrane. Cilj ove komisije je da se potronja nuklearne energije povea sa 18% na 20% do 2020.
godine. U izvetaju se prognozira da e se potronja energije udvostruiti do 2020. godine. Prognozira
se i da e ovi izvori energije biti u masovnoj upotrebi 2030. godine (24).
Najvei problem vezan za izgradnju nuklearnih elektrana je novac. Za gradnju i odravanje novih
nuklearnih elektrana je potrebno izmeu 2 i 4 biliona dolara (29).
Gradnju novih elektrana takoe usporavaju i protesti graana i ekolokih organizacija (1).
U nasoj zemlji, Zakonom o zatiti od jonizujuih zraenja i o nuklearnoj sigurnosti (Slubeni glasnik
RS", br. 36/2009 i 93/2012) propisane su mere zatite ivota i zdravlja ljudi i zatite ivotne sredine od
tetnog dejstva jonizujuih zraenja i mere nuklearne sigurnosti pri svim postupcima u vezi sa
nuklearnim aktivnostima.
Ovim zakonom definisane su razliite zabrane:
Zabranjeno je obavljanje delatnosti sa izvorima jonizujuih zraenja i nuklearnim materijalima bez
prethodno pribavljenog odobrenja koje izdaje Agencija za zatitu od jonizujuih zraenja i nuklearnu
sigurnost Srbije.
Zabranjeno je svako istraivanje i delatnost u cilju razvoja, proizvodnje i upotrebe nuklearnog oruja,
kao i korienje nuklearnog materijala za proizvodnju nuklearnog oruja i drugih eksplozivnih naprava.
Zabranjen je uvoz na teritoriju Republike Srbije radioaktivnog otpada i isluenog nuklearnog goriva
inostranog porekla.
Zabranjena je ugradnja radioaktivnih gromobrana na teritoriji Republike Srbije.
Zabranjena je ugradnja jonizujuih detektora dima koji imaju izvor jonizujuih zraenja u gasovitom
stanju ili izvor jonizujuih zraenja iji su produkti raspada u gasovitom stanju.

Zakonom je takoe definisana nuklearna sigurnost i bezbednost, postupanje u sluaju akcidenta i


upravljanje radioaktivnim otpadom, odgovornost za nuklearne tete.
U Nacionalnoj strategiji odrivog razvoja Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05ispravka i 101/07) navodi se da ukupan broj jonizujueg zraenja koji se koristi u Republici Srbiji, 80%
koristi u medicini, 15% u industriji i 5% u drugim delatnostima. Takoe se navodi da u Srbiji ne postoji
postrojenje za tretman i skladitenje otpada kao i da neadekvatno skladitenje radioaktivnog otpada u
Institutu za nuklearne nauke Vina predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu.
U Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine
(Slubeni glasnik RS br. 57/11, 80/11-ispravka, 93/12 i 124/12) se ne razmatra o nuklearnoj energiji
kao izvoru energije.
Republika Srbija je takoe donela Zakon o potvrivanju Sporazuma izmeu Republike Srbije i
Evropske organizacije za nuklearna istraivanja (CERN) u vezi sa davanjem statusa pridruenog
lanstva kao etape koja prethodi lanstvu u CERN-u (Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori",
br. 1/2012). Taj zakon podrazumeva da Srbija moe da uestvuje u Programima CERN-a i prisustvuje
sastancima Saveta i njegovih Odbora. Obaveza Srbije je da doprinosi finansiranju aktivnosti
Organizacije. Srbija daje privilegije i imunitete koji su navedeni u Aneksu u cilju obezbeivanja
neometanog funkcionisanja Organizacije.
Zakon o potvrivanju Sporazuma izmeu vlade Republike Srbije i vlade Ruske Federacije o saradnji na
uvozu ozraenog nuklearnog goriva sa istraivakog reaktora u Rusku Federaciju (Slubeni glasnik
RS - Meunarodni ugovori", br. 105/2009) definie da:
1. Uvoz ozraenog nuklearnog goriva u Rusku Federaciju u cilju prerade obavlja se prema
zakonodavstvu Ruske Federacije u oblasti korienja atomske energije i zatite ivotne sredine.
2. Pravo svojine na ozraenom nuklearnom gorivu koje se uvozi na teritoriju Ruske Federacije, prenosi
se na Rusku Federaciju na graninom prelazu Ruske Federacije, na mestu na kome je i u vreme kada je
ozraeno nuklearno gorivo predato ruskom korisniku od strane srpskog operatera, to mora biti
zabeleeno u odgovarajuem protokolu o preuzimanju. Korisnici, kao i mesto preuzimanja ozraenog
nuklearnog goriva od strane ruskog korisnika, bie odreeni u ugovoru izmeu ovlaenih organizacija
drava Strana ugovornica.
3. Nijedan proizvod koji nastane preradom ozraenog nuklearnog goriva, ukljuujui regenerisani
uranijum, plutonijum i radioaktivni otpad, nee biti vraen u Republiku Srbiju.

2. NUKLEARNE ELEKTRANE
2. 1 Osnovne karakteristike nuklearne energije
Pozitivno naelektrisani protoni se meusobno odbijaju, ali pored tih jakih sila, jezgro je stabilno (9).
Nuklearne sile koje jezgro dre na okupu su najjae sile u prirodi i u njima se nalaze neiscrpni izvori
energije. Nuklearne sile, za razliku od gravitacionih i elektromagnetnih, deluju na veoma malim
rastojanjima, polje njihovog dejstva je ogranieno na jezgro (22).
Izotopi predstavljaju atome jednog elementa u ijem jezgru se nalazi isti broj protona i razliiti broj
neutrona. Ukoliko izotop jednog elementa ima odnos protona i neutrona od odnosa potrebnog za
stabilnost je nestabilan izotop. Jezgra takvih izotopa se stalno raspadaju pri cemu emituju razna
zraenja (9).
Pod pojmom nuklearnih reakcija podrazumevaju se svi oni procesi do kojih dolazi prilikom sudara dve
estice, proste ili sloene, najee pod dejstvom nuklearnih sila. Tom prilikom dolazi do razmene
energije izmedu uesnika reakcije kao i do promene sastava nekih od njih (12).
Nuklearna energija se zasniva na upotrebi uranijuma i torijuma. Nastaje deobom jezgra atoma U235,
Pl239 ili U 233. Ovi izotopi uranijuma i plutonijuma su ista nuklearna goriva a dobijaju se na razliite
naine iz uranijuma i torijuma (citirano u Novakovi, 1957). Koncentracija energije koja se oslobodi iz
jedne tone uranijuma jednaka je koliini energije osloboene iz tri miliona tona uglja (15).
Nuklearna energija obezbeuje 6.5% ukupne energije i 15.7% elektrine energije u svetu. Prema
podacima Meunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), postoji 439 atomskih reaktora u 31
dravi irom sveta. Najvei deo atomske energije proizvode Sjedinjene Amerike Drave, Francuska i
Japan. Ove zemlje obezbeuju 57% svetske nuklearne energije (20).

2. 2 Nuklearne elektrane
Nuklearna elektrana je vrsta termoelektrane kojoj je izvor energije toplota dobijena fisijama nuklearnog
goriva u nuklearnom reaktoru (17).
Celokupno postrojenje nuklearne elektrane moe se podeliti u dva dela (citirano u Stojsavljevi, 2008):
1. Konvencionalni deo elektrane
2. Nuklearni deo elektrane
Konvencionalni deo elektrane sadri turbinu sa elektrogeneratorom i cirkulacioni krug sa fluidom u
koji ulaze cevovodi za paru, kondenzatori pare i pumpe koje vracaju kondenzat u sistem (citirano u
Stojsavljevi, 2008).
Nuklearni deo elektrane sadrzi nuklearni reaktor koji je izvor energije i generatore pare u kojima se
toplota proizvedena nuklearnim procesima u reaktoru prenosi na paru kao pokreta za turbinu (25).

Slika 1 - ematski prikaz nuklearne elektrane (preuzeto sa sajta http://newmachineparts.blogspot.com)

Tabela 1. Nuklearni reaktori u Evropskoj Uniji (preuzeto sa sajta http://ec.europa.eu/)


U Evropskoj Uniji postoje 132 nuklearna reaktora.
Belgija: 7 reaktora (2 nuklearne elektrane)
Bugarska: 2 reaktora (1 nuklearna elektrana)
eka: 6 reaktora (2 nuklearne elektrane)
Finska: 4 reaktora (2 nuklearne elektrane)
Francuska: 58 reaktora (19 nuklearnih elektrana)
Nemaka: 9 reaktora (12 nuklearnih elektrana, od 17 reaktora, 8 je ugaeno nakon Fukushime)
Maarska: 4 reaktora (1 nuklearna elektrana)
Holandija: 1 reaktor (1 nuklearna elektrana)
Rumunija: 2 reaktora (1 nuklearna elektrana)
Slovaka: 4 reaktora (2 nuklearne elektrane)
Slovenija: 1 reaktor (1 nuklearna elektrana)
panija: 8 reaktora (6 nuklearnih elektrana)
vedska: 10 reaktora (3 nuklearne elektrane)
Velika Britanija: 16 reaktor (10 nuklearnih elektrana)
Litvanija: 2 reaktora pod dekomisijom (1 nuklearna elektrana)
etiri reaktora su u izgradnji:
Finska: 1
Francuska: 1
Slovaka: 2
Planirani reaktori:
Bugarska: 1
eka: 2
Finska: 2
Francuska: 1
Litvanija: 1
Holandija: 1
Poljska: 2-3
Rumunija: 2
Velika Britanija: 4

2. 3 Princip rada nuklearne elektrane


Nuklearne elektrane kao gorivo koriste izotop U235 koji je vrlo pogodan za fisiju. Dok U238 apsorbuje
brze neutrone, U235 se u sudarima sa sporim neutronima raspada na visoko fisione produkte. Brzi
neutroni se tokom sudara s molekulama vode usporavaju, to dovodi do poveane mogunosti njihovog
sudara s drugim atomima goriva. Na taj se nain odrava nuklearna reakcija i oslobaa toplota koja je
potrebna za proizvodnju pare. Navedeni proces se odvija u strogo kontrolisanim uslovima (4).
Energija koja se oslobaa sudaranjem neutrona s uranijumom koristi se za zagrevanje vode. Tako
stvorena para pokree generator. Para se nakon prolaska kroz turbinu hladi i vraa u reaktor. Za
hlaenje je potreban stalni protok vode oko jezgra reaktora. U nuklearnim elektranama kao moderator
se najee koristi obina voda. Osim obine vode kao moderator se koristite i teka voda, grafit ili
neki istopljeni metali (4).

2. 4 Nuklearni reaktor
Nuklearni reaktor predstavlja osnovnu mainu za proizvodnju radioaktivnih izotopa (citirano u
Stojsavljevi, 2008). On pokree i kontrolie trajnu nuklearnu reakciju (14).
Nuklearni reaktori imaju mnogo primena. Jedna od najvanijih je proizvodnja elektrine energije.
Pored njih, postoje i reaktori za istraivanja (21).
Trenutno, svi nuklearni reaktori sveta su bazirani na fisionoj reakciji i smatraju se relativno bezbednim
proizvoaem elektrine energije sa minimalnim kratkoronim zagaenjem ivotne sredine. Meu
ekolokim krugovima ipak postoji izvesna zabrinutost vezana za nuklearni otpad (21).

Slika 2 - Unutranjost nuklearnog reaktora (preuzeto sa sajta http://cen.acs.org)

10

Nuklearnoj elektrani za proizvodnju elektrine energije potrebno je nuklearno gorivo (21). Kao gorivo
za proizvodnju izotopa mogu se koristiti prirodni U235, ist U235 ili Pl i U233 (9). Kada je relativno veliko
fisiono jezgro atoma (U235 ili Pl239) udareno neutronom, formira dva ili vie manjih nukleusa kao
produkte fisije, oslobaajui energiju i neutrone. Novonastali neutroni dovode do dalje fisije i nastanka
nuklearne lanane reakcije. Kada se nuklearna lanana reakcija kontrolie, energija koja se oslobodi
moe da se iskoristi za zagrevanje vode, proizvodi se para koja pokree turbinu koja ide do generatora
elektrine energije (21).
Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana (Slubeni glasnik, br. 12/95 i Slubeni glasnik, br.
85/2005 - drugi zakon) usvojen je 1989. godine. Usvojila ga je Skuptina SFRJ, a jo uvek je na snazi u
Republici Srbiji.
Ovim zakonom se zabranjuje izgradnja nuklearnih elektrana, postrojenja za proizvodnju nuklearnog
goriva i postrojenja za preradu isluenog nuklearnog goriva za nuklearne elektrane u Saveznoj
Republici Jugoslaviji.
Zakonska zabrana se odnosi i na: donoenje investicionih odluka, izradu investicionih programa i
tehnike dokumentacije za izgradnju nuklearnih elektrana, postrojenja za proizvodnju nuklearnog
goriva i postrojenja za preradu isluenog goriva za nuklearne elektrane.
Ovaj zakon takoe definie mere nuklearne sigurnosti i bezbednosti i uslove za lociranje,
projektovanje, izgradnju, probni rad, putanje u rad, korienje, trajan prestanak rada i dekomisiju
nuklearnih objekata

2. 5 Nuklearni otpad
Radioaktivni otpad iz postrojenja nuklearne energetike predstavljaju sve radioaktivne otpadne materije
koje nastaju u procesima nuklearnog gorivnog ciklusa i tokom rada nuklearnih elektrana (16).
Koliina otpadnih materija iz nuklearne elektrane je milion puta manja od koliine otpadnih materija iz
elektrane na fosilna goriva (34).
Nuklearni otpad sadri radionuklide koji nastaju u gorivnom ciklusu, ija radioaktivnost je mnogo vea
od svih ostalih prirodnih i vetakih radioaktivnih materijala koji se koriste u ovoj delatnosti (39).
Od trenutka vaenja nuklearnog goriva iz reaktora (ili prestanka rada reaktora), radioaktivnost se
smanjuje nekoliko puta ve prvoga dana, vie od 100 puta u prvoj godini, i jo oko 20 puta u sledeih
sto godina (39).
Prema aktivnosti radioaktivni otpad moe biti (39):
- niskog nivoa od 5 x 106 do 5 x 109 Bq
- srednjeg nivoa od 5 x 109 do 5 x 1014 Bq
- visokog nivoa > 5 x 1014 Bq

11

Osnovni problem koji se mora reiti pri spremanju radioaktivnog otpada je dugorona stabilnost
skladita radi onemoguavanja kontakta radioaktivnih nuklida s ivotnom sredinom i podzemnim
vodama. U naelu se primjenjuju dva tipa skladitenja radioaktivnog otpada: plitko (primjenjivo za
niskoaktivni i srednjeaktivni otpad) i duboko (primjenjivo za sve vrste radioaktivnog otpada) (25).
Kod plitkog odlaganja delovanje otpada se osigurava ulaganjem bavi u armirane betonske posude i
ispunjenjem prostora izmeu bavi betonom, ime se dobija monolitni betonski blok. Blokovi se
ubacuju u iroke rovove od nepropusne gline sa betonskom oblogom (25).
Duboko skladitenje radioaktivnog otpada obavlja se u geoloki stabilnim formacijama u granitu ili
glini (21).
Upravo se nuklearni otpad koristi kao argument protiv izgradnje nuklearnih elektrana (39).
Ali, injenica je da su koliine otpada iz nuklearne elektrane mnogo manje od koliina otpada iz
termoelektrane. Iz nuklearne elektrane snage 1000 MW godinje izlazi oko 30 tona istroenog goriva.
Termoelektrana iste snage troi godinje 3-4 miliona tona uglja, a oko 12 miliona tona CO 2 izlazi kroz
dimnjak, to je oko 500.000 puta vea masa, ime se zagadjuje ivotna sredina. Takoe, u fosilnim
gorivima ima i SO2 koji oteuje disajne organe (10).

Slika 3 - Primer plitko odlaganje otpada u Nevadi (preuzeto sa sajta http://en.wikipedia.org)

12

Slika 4 - Naini za odlaganje nuklearnog otpada (preuzeto sa sajta http://www.grida.no)


Zakonom o zatiti od jonizujuih zraenja i o nuklearnoj sigurnosti (Slubeni glasnik RS, br. 36/2009
i 93/2012) definisano je postupanje sa radioaktivnim otpadom kao i njegovo skladitenje.
Postupanje sa radioaktivnim otpadom
Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti, odnosno nosilac licence za obavljanje nuklearne
aktivnosti, duan je da radioaktivni otpad sakuplja, uva, evidentira i skladiti na propisan nain i po
propisanim uslovima. Nosilac licence duan je da:
1) obezbedi da objekti i prostorije u kojima se radioaktivni otpad sakuplja, uva, evidentira i skladiti
odgovaraju tehnikim, sigurnosnim i drugim propisanim uslovima koji obezbeuju zatitu ljudi i
ivotne sredine od jonizujuih zraenja;
2) sprovede mere kojima se spreava da radioaktivni otpad prouzrokuje kontaminaciju ivotne sredine;
3) obezbedi uskladiteni radioaktivni ili nuklearni materijal.
Agencija blie propisuje nain i uslove pod kojima se radioaktivni otpad uva, sakuplja, evidentira,
skladiti, obrauje i odlae.
Skladitenje radioaktivnog otpada
Republika Srbija se stara o privremenom skladitenju i trajnom odlaganju radioaktivnog otpada.
Radioaktivni otpad, do uspostavljanja uslova za njegovo trajno odlaganje, privremeno e se skladititi
kod pravnog lica koje ima licencu za upravljanje privremenim skladitem radioaktivnog otpada.

13

Nosilac licence za upravljanje privremenim skladitem radioaktivnog otpada je duan da vodi


evidenciju o radioaktivnom otpadu i podatke iz te evidencije dostavlja Agenciji u rokovima i na nain
koji odredi Agencija. Nosilac licence je Javno preduzee Nuklearni objekti Srbije.
Republika Kina
U Republici Kini mesto za odlaganje nuklearnog otpada je napravljeno u junom delu Orhidskog
ostrva. Objekat je sagraen 1982. godine, i u vlasnitvu je firme Taipower. U objekat otpad stie iz tri
nuklearne elektrane koje Taipower poseduje. Meutim zbog protesta lokalnog stanovnitva ostrva,
nuklearni otpad se morao skladititi u okviru same nuklearne elektrane (6).
Indija
16 nuklearnih reaktora proizvodi oko 3% ukupne energije u Indiji. Jo sedam nuklearnih elektrana je u
izgradnji. Potroeno nuklearno gorivo se prerauje u glavnom skladitu blizu Mumbaja (6).
Pl se koristi u reaktorima za brzu proizvodnju energije (6).
Francuska
Sa 58 nuklearnih reaktora, koji proizvode 75% energije, Francuska ima najvei procenat od svih
zemalja u Evropi. Francuska prerauje svoje istroeno gorivo jo od uvoenja nuklearnih elektrana.
Preraeni Pl se koristi za proizvodnju goriva, ali mnogo vie se koristi nego to se reciklira. Francuska
takoe proizvodi obnovljivo gorivo i za druge zemlje, ali se taj nuklearni otpad vraa u zemlju porekla.
Otpad se odlae u geoloka skladita (6).
Nemaka
Politika za nuklearni otpad u Nemakoj je u previranju. Planovi za stalna geoloka spremita su poela
1974. godine, sa fokusom na rudnik soli. Najavljeno je da e odlagalita biti gotovo 1977. godine,
zajedno sa postrojenjima za preradu goriva. Svi planovi su propali 1979. godine. 2000. godine vlada
odluuje da se prekine sa podnzemnim istraivanjima, a 2003. godine. Odlueno je da se definitivno
prekine sa proizvodnjom nuklearne energije (6).

14

2. 6 Uticaj na ivotnu sredinu


Nuklearna energija ima najmanje 4 vrste zagaenja ivotne sredine (33):
- Aero zagaenja
- Otpadne vode
- Istroeno gorivo
- Zagaenje u sluaju nuklearne katastrofe
1. Aero zagaenja
Nuklearne elektrane ne emituju CO2, SO2 i azotne okside tokom procesa stvaranja energije. Emisije od
fosilnih goriva povezane su sa iskopavanjem uranijuma, procesom obogaivanja uranijuma kao i
njegovim transportom do nuklearne elektrane (17).
2. Korienje vode
Nuklearne elektrane koriste velike koliine vode za proizvodnju pare i za hlaenje reaktora. Neke
elektrane vodu koriste iz jezera ili reka, to moe negativno da utie na ribe i druge vodene organizme,
ali se ne moe povezati sa neposrednim ljudskim rtvama (17).
3. Otpadne vode
Teki metali i soli se stvaraju u procesu proizvodnje energije u svim elektranama. Ovi zagaivai, kao i
vode visokih temperatura koje se isputaju iz elektrane, mogu negativno uticati na vodene organizme.
Neke elektrane isputaju i male koliine tricijuma i drugih radioaktivnih elemenata (17).
Otpad koji nastaje prilikom iskopavanja uranijuma moe zagaditi povrinske vodene resurse tekim
metalima i radioaktivnim uranijumom (17).

15

4. Utroak goriva
Na svakih 18 do 24 meseca nuklearne elektrane moraju da obustave svoj rad kako bi uklonili i zamenili
istroeno uranijumsko gorivo. Ovo utroeno gorivo je oslobodilo najvei deo sopstvene energije u
procesu fisije i postalo je radioaktivni otpad (17).
Ovo utroeno gorivo se skladiti u nuklearnim postrojenjima u kojima se generie, u elinim
postrojenjima, betonskim svodovima ispunjenim vodom ili u nadzemnim elinim kontejnerima sa
unutranjim elinim kanisterima (17).

Slika 5 Nuklearno gorivo (preuzeto sa sajta www.planetark.org)


5. Plutonijum
Plutonijum je jako radioaktivan, toksian i kancerogen element. Ulaskom u telo, plutonijum se
apsorbuje u kotanoj sri to moe dovesti do promene u genetskom materijalu. Elementarni
plutonijum je podloan neprekidnoj oksidaciji, tokom koje poveava svoj obim i do 70%, zbog ega
moe doi do pucanja rezervoara u kom se nalazi. U razdeljenom stanju je samozapaljiv na vazduhu
(24).

16

2. 7 Vina
Institut za nuklearne nauke Vina osnovan je 1948. godine kao nauni centar za istraivanje
najsavremenijih tema u osnovnim prirodnim naukama fizici, hemiji i biologiji. Zadatak da osnuje
institut dobio je profesor Pavle Savi, fizikohemiar, koji je pozvan nazad u Jugoslaviju iz Instituta za
fizike probleme u Moskvi. Tako je u Jugoslaviji poela nuklearna era, koja je u svetu postala
dominantna (8).
Danas je Vina nauni institut koji pokriva veliki broj ne samo nuklearnih ve i bioloki, fizikih i
tehniko-tehnolokih disciplina (8).

Slika 6 - Institut Vina (preuzeto sa sajta http://www.nationalgeographic.rs)


Prvi objekti poeli su da se grade ve krajem 1947. Najpre je sagraena zgrada za fiziku laboratoriju.
Potom je sagraen paviljon za radijum i itav niz drugih laboratorija namenjenih hemiarima,
biolozima... Po tome e posebno biti upamena 1951. godina. Takav graditeljski zamah nastavio se i
narednih godina (26).

17

Da bi se stanovnicima prvog naunog grada u tek osloboenoj zemlji omoguilo da rade bez
svakodnevnih problema oko putovanja od Beograda do Vine, odlueno je da se pored laboratorija,
radionica, biblioteka, izgradi i kolonija u kojoj bi oni stanovali. I tako je nikao mali grad za zaposlene u
Vini. Podignuto je desetak stambenih zgrada, sa po etiri stana, tri vile, restorani, sportski tereni, pa
ak i mala pijaca. Kako se u istraivakim centrima radilo i nou, pokazalo se da je ideja o izgradnji
stanova bila dobra (26).
Pavle Savi je morao da privue to vei broj mladih strunih saradnika sa Univerziteta u Beogradu,
pre svega, ali i iz Novog Sada, Sarajeva, Banjaluke i drugih gradova. Pridobio je i jednog stranca da
zajedno sa njim bude programski kreator Vine. Ve priznati naunik na pariskom Institutu za radijum,
holandskog porekla, koji je itav radni vek proveo u Francuskoj, ali nikada nije dobio njeno
dravljanstvo i dobrih pet godina u Vini, Robert Valen bio je prijatelj Pavla Savia. Poto je na
pariskoj Sorboni 1945. godine odbranio doktorsku disertaciju iz nuklearne fizike, u Vini ga je ekao
zadatak da stvori kadar upravo iz te oblasti. U to vreme, u Srbiji nuklearna fizika nije postajala kao
nauna disciplina (26).
Ve od prvih dana znalo se da e Vina dobiti i reaktore, jer su ambicije, kako naunika tako i politiara
i vojnika, u to vreme bile da se to dublje prodre u tajne nuklearne energije. Dobar znak da je Nauni
institut u Vini na dobrom putu su bila i prva priznanja istraivaima na meunarodnim skupovima, na
kojima se dokazivalo koliko su novi nauni centri napredovali i doprinosili razvoju drava, utoliko pre
to neposredno posle Drugog svetskog rata one nisu tedele sredstva za razvoj nauke (5).
Planovi dravnog vrha i rukovodstva Nuklearnog centra u Vini su bili usaglaeni. elja je bila da se od
SSSR kupe na komercijalnoj osnovi dva istraivaka reaktora, od toga jedan R-A toplotne snage 6,5
megavata.
Pod krovom Vine prvo je puten u rad mali reaktor R-B nulte snage, a nekoliko meseci kasnije stigao
je i vei. Prvi put je maksimalna snaga reaktora postignuta u aprilu 1958. godine (5).
Graenje velikog istraivakog reaktora R-A je bio veliki poduhvat. Sveano je puten u rad 28.
decembra 1958. godine u prisustvu predsednika Republike i dravnog vrha. Reaktor R-A je neprekidno
radio od 1964. do 1979. Godine. Graditelji su se tokom njegove izgradnje prvi put sreli sa mnogim
posebnim, specifinim zadacima kako bi stvorili uslove za njegov bezbedan rad i kako bi istraivai
bili zatieni od zraenja (5).
Najvei poduhvat u istoriji Instituta je omoguio da se na temeljima oformljene istraivake
infrastrukture u oblasti fizike, hemije i biologije razvije multidisciplinarna istraivaka organizacija
- Institut za nuklearne nauke u Vini. Projekat je pored izgradnje nuklearnih reaktora R-A i R-B,
podrazumevao i formiranje drugih prateih laboratorija - za hemiju visoke aktivnosti, reaktorske
materijale, radioloku i medicinsku zatitu i reaktorsku tehniku (5).
Nuklearni zanos meutim nije dugo potrajao. Kako su uestali sve hrabriji i ambiciozniji, pa prema
tome i skuplji projekti, politiari su poeli da uzmiu traei od naunika garancije da su oni i isplativi.
Usledila je konano analiza preenog puta Naunog instituta za nuklearnu energiju u Vini, kao i
perspektivni plan njegovog rada. Poele su i meurepublike prepirke kao predigra rasturanja
Jugoslavije im se ukazala prva prilika (45).

18

U ezdeset dve godine dugoj istoriji Instituta za nuklearnu energiju Vina 15. oktobar 1958. godine
upisan je crnim slovima. Tog dana oko 12:30h u zgradi u kojoj je smeten jedan od dva reaktora
ozraeno je estoro istraivaa. Ozraeni atomisti smeteni su u beogradske bolnice, iji su se lekari
tada prvi put sreli sa takvom vrstom povreda. Na osnovu prikupljene dokumentacije i uviaja, koji je
vrila posebna komisija, utvreno je da je do nemilog sluaja dolo izlaskom reaktora iz kontrolisane
reakcije (31).
Desilo se to zbog uklanjanja elemenata sigurnosti i signalnih ureaja, nemarnosti i nebudnosti lica
neposredno odgovornih za rad reaktora i to je toga dana reaktor bio poveren nedovoljno
kvalifikovanom osoblju (31). Bila je to ozbiljna opomena da stroga pravila rada u Vini moraju
dosledno da se potuju. Na sreu, takvi dogaaji vie se nisu ponovili.
Reaktor R-A je davne 1984. zatvoren, a reaktor RB je i dalje u upotrebi (8).
U reaktoru R-A je ostalo poslednje punjenje iz 1982. godine, a sav radioaktivni materijal je dugo
godina neadekvatno odlagan. Nakon zatvaranja 1984. godine istroena gorivni elementi su smeteni u
aluminijumsku burad i eline kontenjere, koji su potopljeni u vodu. Ti bazeni su projektovani samo
kao privremena odlagalita (30).
Bazeni sa vodom nalaze se u samoj reaktorskoj zgradi. Meutim, budui da opasno gorivo nije iz njih
premeteno u neku drugu bezbedniju lokaciju, dolazi do curenja sadraja nekih gorivnih elemenata
posebno cezijuma Cs-137. Ovo curenje je pre nekoliko godina izazvalo veliku medijsku aferu (30).
U meuvremenu, tadanja SFRJ se odluuje da irom zemlje podigne itavu grupu nuklearnih
elektrana, sa idejom da time trajno ojaa energetski sektor. Prva od njih je nuklearna elektrana Krko u
Sloveniji. U tom poslu, Vina i drugi nuklearni instituti igraju vanu ulogu. Meutim, posle nesree u
ukrajinskom ernobilju 1986. godine projekat izgradnje nuklearnih reaktora postaje izuzetno
nepopularan, a Savezna vlada 1989. godine donosi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih reaktora, koji
je u Srbiji i danas na snazi, mada se poslednjih godina sve ee preispituje u javnosti (30).
Posle Titove smrti i raspada Jugoslavije krajem XX veka, Vina je postala uspavani din koji je, budui
u to doba ve republika ustanova, definitivno pripao Srbiji. Meutim, ona nije umela da joj nae jasnu
svrhu. U nesrenim godinama koje su usledile, Vina se u javnosti pojavljivala samo onda kad su
pojedini nacionalistiki politiari mahali pretnjom da Srbija ima potencijal za razvoj oruja za masovno
unitenje, pretnjom koja je odavno zvuala sasvim prazno (30).
Ni kad je 2000. godine u Srbiji pao ratni reim Slobodana Miloevia, stanje u Vini nije postalo bolje.
Institut je u tranziciji predstavljao glavobolju za sve ministre nauke od tada do danas, o njemu je
napisano na stotine kritikih lanaka, u javnosti su periodino izbijali svakojaki skandali, najavljivane
su ekoloke katastrofe zbog neuskladitenog radioaktivnog otpada, vodilo se bezbroj otrih polemika, a
naunici su odlazili i odlazili. Uzimani su krediti i traena je meunarodna pomo, da bi svi ti projekti
bili i pokretani i gaeni uvek sa manje-vie istim pitanjem ta da mala, demokratska zemlja poput
Srbije uini sa takvim, gigantskim nuklearnim parkom (30).
Uz pomo IAEA 2004. godine pokree se program za dekomisiju nuklearnog otpada pod nazivom
VIND (Vinca Isntitute Nuclear Decommissioning), sa ciljem da se iskorieni gorivni elementi
transportuju do skladita u Rusiju, gde e biti trajno odloeni. Gradila su se nova privremena
odlagalita i planirala su se trajna odlagalita za otpad niske radioaktivnosti. Meutim VIND ne uspeva
da ostvari predvieni plan, te se 2009. godine rasformira, a posao se prebacuje na Javno preduzee
Nuklearni objekti Srbije (30).

19

2.7.1 Javno preduzece Nuklearni objekti Srbije


Javno Preduzee Nuklerni objekti Srbije osnovala je Vlada Republike Srbije 2009. godine kao
okosnicu i oslonac nuklearne radiacione bezbednosti i sigurnosti graana, objekata i itave drave
Srbije. To je jedina institucija na teritoriji Republike Srbije koja je, u skladu sa odredbama Zakona o
ztiti od jonizujuih zrenj i o nuklernoj sigurnosti, ovlaena z obvljnje sledeih poslova u
cilju odravanja neophodnog stepena nuklearne bezbednosti, zatite ljudi i ouvanja ivotne sredine
(9):
- Obezbeivanje propisanih uslova z lociranje, projektovanje, izgradnju, probni rd, putanje u rd,
korienje, trajan prestanak rd i dekomisiju nuklearnog objekta
- Upravljanje radioaktivnim otpadom;
- Sprovoenje mera kojima se spreava d radioaktivni otpad prouzrokuje kontaminaciju ivotne
sredine;
- Dekontminciju radne i ivotne sredine
Misija JP Nuklearni objekti Srbije je d (9):
- Obezbedi sigurno i bezbedno upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji;
- Uspostavi sistem uprvljnj radioaktivnim otpadom koji je savremen, siguran i bezbedan po ivotnu
sredinu, zaposlene i stanovnitvo;
- U skladu s njboljim stndrdim zatite ivotne sredine, snir sve potencijalno rizine lokacije
zostle od prethodnih nuklearnih prgrm, u krugu u Vini i lokaciji ztvorenog rudnika Kln.
Obzirom da je u Srbiji na snazi zakon o Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, ne postoji ni
jedna obrazovna institucija koja koluje mlade kadrove iz ove oblasti.
JP Nuklerni objekti Srbije ktivno uestvuje u meunrodnim nunim i tehnikim projektim, pre
svega kroz aktivnosti Meunrodne gencije z tomsku energiju (MAAE).
Stalna edukacija zaposlenih je opredeljenost i zakonska obaveza JP Nuklearni objekti Srbije.
Edukacija je jedna od kljunih stavki integralnog sistema menadmenta kvalitetom ISUK
JP Nuklearni objekti Srbije gaji kulturu sigurnosti i bezbednosti. Nijedna operacija na nuklearnim
objektima (dekomisija reaktora, pohranjivanje radioaktivnog otpada) ne moe se raditi bez kompletne
prethodne obuke i vrhunske uvebanosti.
U tom cilju zaposleni prolaze kroz stalne interne i eksterne obuke iz oblasti radijacione sigurnosti i
zatite od potencijalnog nuklearnog terorizma, kojima je obuhvaen i direktan rad sa nuklearnim
materijalima, za ta je JP "Nuklearni objekti Srbije" jedina ovlaena institucija u Srbiji.
Pored toga, prioritet predstavlja i edukacija stanovnika okolnih naselja u sluaju nuklearnog i
radijacionog akcidenta.
- Odrane edukacije:
- Obuka zaposlenih koji uestvuju u prepakivanju ONG
- Obuka osoba ukljuenih u bezbednost transporta
- Obuka spoljnjih izvoaa radova
- Edukacija spoljnih saradnika i posetilaca
20

3. NESREE U NUKLEARNIM ELEKTRANAMA


Iako su nuklearne elektrane bezazlene za okolinu ukoliko se sve radi po pravilima, velika pretnja
okolini je mogunost katastrofe prilikom nepravilnog korienja. Do sada su se prilikom iskorisavanja
nuklearne energije desila dve velike havarije: ernobilj i Ostrvo Tri Milje (25).
Pod nuklearno-radijacijskim akcidentom se podrazumeva svako nehotimino izlaganje pojedinca ili
grupa lica izvorima jonizujuih zraenja ije doze viestruko prevazilaze doputene vrednosti za
profesionalne uslove rada, pa u razliitom stepenu ugroavaju zdravstvenu i radnu sposobnost (citirano
u Jovanovi, 1989).
U glavne izvore moguih nuklearnih akcidenata, koji mogu biti praeni ozbiljnim radijacionim ili
kontaminiacionim povredama spadaju (citirano u Jovanovi, 1989):
- postrojenja za preradu ruda uranijuma ili torijuma
- postrojenja za proizvodnju gorivnih elemenata
- reaktorna postrojenja
- postrojenja za preradu ozraenih gorivnih elemenata
- postrojenja za obradu visokoradioaktivnih otpadaka
Kao rezultat akcidenta, moe doi do formiranja radioaktivnog oblaka sa osloboenim radionuklidima,
koji se kree sa mesta akcidenta. Njegova brzina i pravac kretanja odreeni su brzinom i kretanjem
vetra. Tokom kretanja oblaka formira se trag sa veim ili manjim intezitetom zraenja (10).
Od 1952. godine pa do danas u svetu je zabeleeno 33 ozbiljna nuklearna akcidenta (23).

21

3.1 Meunarodna skala za nuklearne incidente


Meunarodna skala za nuklearne incidente, INES (International Nuclear Event Scale), namenjena je
brzoj komunikaciji u sluaju nuklearnog incidenta koji moe imati uticaj na nuklearnu bezbednost.
Meunarodna agencija za nuklearnu energiju ju je predstavila javnosti 1990. godine (13).
Skala je inspirisana Rihterovom skalom koja se koristi u sluaju zemljotresa, gde je svaki nivo skale 10
puta ozbiljniji nego prethodni nivo iste skale. Veliki broj kriterijuma se koristi prilikom razvrstavanja
odreenog dogaaja vezanog za nuklearnu bezbednost (13).

Slika 7 INES skala (preuzeto sa sajta http://sh.wikipedia.org)


Tabela 2 Pregled nuklearnih incidenata od 1952. godine do danas (preuzeto sa sajta www.theguardian.com)

22

23

Nivo 7: Katastrofa
Katastrofa predstavlja veliko isputanje radioaktivnog materijala s rasprostranjenim uticajem na
zdravlje i okolinu, to zahteva sprovoenje planiranih, ali i proirenih mera zatite. Primer katastrofe je
ernobiljska nesrea (13).
Nivo 6: Ozbiljna nesrea
Ozbiljna nesrea predstavlja znaajno isputanje radioaktivnog materijala, koje e verovatno zahtevati
sprovoenje planiranih mera zatite. Primer ozbiljne nesree je Kishtimska nesrea (13).
Kishtimska nesrea
29. Septembra 1957. godine zastoj sistema za hlaenje u nuklearnoj elektrani prouzrokovao je
eksploziju suenog otpada (oko 70 do 80 tona) i njegovo isputanje u ivotnu sredinu. Oko 10.000 ljudi
je evakuisano. Radijacija je direktno uzrokovala oboljenje od raka i smrt oko 200 ljudi (13).
Nivo 5: Nesrea sa irim posledicama
Nesrea sa irim posledicama predstavlja ogranieno isputanje radioaktivnog materijala, koje e
verovatno zahtevati sprovoenje nekih od planiranih mera zatite. Kod ove nesree obino nekoliko
ljudi pogine usled radioaktivnog zraenja. Dolazi do tekih teta na jezgru nuklearnog reaktora i
isputanja velikih koliina radioaktivnog materijala unutar postrojenja, s velikom verovatnoom da se
stanovnitvo izloi zraenju iznad propisanih granica. Primeri nesree sa irim posledicama su poar u
Vindscale-u (Velika Britanija), nesrea na Three Mile Island-u (SAD) i nesrea u Chalk River-u
(Kanada) (13).
Poar u Windscal-u
1957. godine u Windscal-u, Velika Britanija, u postrojenju za proizvodnju i separaciju plutonijuma
osloboena je velika koliina radioaktivnosti. J 131, Te132, Cs137, Sr89 i Sr90 su se razlili po moru i
kontaminirali velike morske povrine. Naroito visok bio je nivo radioaktivne kontaminacije ribe, a
preko nje kontaminirani su ljudi (9). Smatra se kako je ova nesrea direktno dovela do 200 sluajeva
ljudi obolelih od raka, od kojih je polovina zavrila smrtno (13).

24

Slika 8 Windscale Pile (preuzeto sa sajta www.world-nuclear-news.org)


Nivo 4: Nesrea sa lokalnim posledicama
Nesrea sa lokalnim posledicama predstavlja manje isputanje radioaktivnog materijala, koje osim
kontrole lokalno proizvedene hrane, verovatno nee zahtevati sprovoenje drugih planiranih mera
zatite. Kod ove nesree obino jedna osoba pogine usled radioaktivnog zraenja. Dolazi do topljenja
nuklearnog goriva, koje rezultira isputanjem vie od 0,1% radioaktivnog sadraja jezgra. Dolazi do
isputanja znaajnih koliina radioaktivnog materijala unutar postrojenja, s velikom verovatnoom da
se stanovnitvo izloi zraenju iznad propisanih granica (13).
Primeri nesrea sa lokalnim posledicama su: nesree u nuklearnoj elektrani Saint-Laurent (Francuska)
1980. godine; nesrea u Buenos Aires-u (Argentina) 1983. godine; nesrea u Jaslovske Bohunice
(ehoslovaka) 1977. godine (13).
Nivo 3: Ozbiljna nezgoda
Ozbiljna nezgoda predstavlja izlaganje radnika 10 puta veim dozama nego to je godinje zakonsko
ogranienje. Obino je to povezano sa opekotinama uzrokovanim radioaktivnim zraenjem. Mala je
verovatnoa da e stanovnitvo biti izloeno zraenju iznad propisanih granica (13).
Primeri ozbiljnih nezgoda su: nezgoda u nuklearnoj elektrani Paks (Maarska) 2003. godine - nuklearni
gorivni elementi izmeteni su iz reaktora u bazen za hlaenje goriva kada se dogodila nezgoda;
nezgoda u Sellafield (Velika Britanija) 2005. godine (13).
Nivo 2: Nezgoda
Nezgoda predstavlja izlaganje populacije veim dozama od 10 mSv. Obino je to povezano sa
opekotinama uzrokovanim radioaktivnim zraenjem ili izlaganje radnika veim dozama nego to je
godinje zakonsko ogranienje (13).
Primeri nezgoda su: nezgoda u Forsmark-u (vedska) 2006. godine; nezgoda u Ihikawi (Japan) 1999.
godine (13).
Nivo 1: Nepravilnosti
Nepravilnosti predstavljaju izlaganje populacije veim dozama nego to je godinje zakonsko
ogranienje (13).
Primeri su nepravilnosti u Penliu (Seine-Maritime, Francuska) 2012. godine; nepravilnosti u Gravelines
(Francuska) 2009. godine; nepravilnosti u TNPC (Drome, Francuska) 2008. godine (13).
Nivo 0: Odstupanje
Odstupanje je dogaaj koji ne ugroava bezbednost (13).

25

26

3. 2 Incident na ostrvu Tri Milje

Slika 9 - Ostrvo Tri Milje (preuzeto sa sajta www.ar15.com)


Ostrvo Tri Milje je ostrvo povrine 3,3 km na reci Saskvehana (engl. Susquehanna) u Pensilvaniji
(Amerika) i ime nuklearne elektrane. Ime ovog ostrva se veoma esto povezuje sa havarijom 28. marta
1979. godine, kada se delimino otopilo jezgro reaktora TMI-2 nuklearne elektrane Ostrvo Tri Milje
(7).
Glavna pumpa za vodu, koja je hladila sekundarni prsten elektrane, iskljuila se neoekivano oko 4 sata
ujutru 28. marta 1979. godine. Kvar je nastao usled mehanikih i elektrinih problema to je dovelo do
toga da generator pare prestane da hladi vodu primarnog prstena. U ovom sluaju elektrana ima
rezervne sisteme hlaenja zone, to znai da ovo iznenadno iskljuenje pumpi ne bi trebalo da ima
nikakve posledice na nuklearnu bezbednost i samu elektranu (7).
Posle dve sekunde se automatski zaustavila parna turbina i generator elektrine energije a ipke za
regulaciju su se spustile u aktivnu zonu reaktora. Automatski se sva para iz generatora pare odvodi na
kondenzator a ne na turbinu. Pritisak i toplota su nastavili da se poveavaju u primarnom prstenu
reaktora. Sputanjem ipki za regulaciju potpuno u sreditu, dolo je do prestanka rada reaktora. S
obzirom da su temperatura i pritisak, dostigli visoke vrednosti u reaktoru, postepeno je voda
premetana u kompenzator zapremine koji se nalazi odmah iznad reaktora a koji ima za ulogu da snizi
pritisak i temperaturu u zoni reaktora. Nakon izjednaavanja pritiska, ventil na kompenzatoru bi trebalo
da se automatski zatvori (7).
Prema reima oevidaca, pritisak je poeo da opada u reaktoru ali sigurnosni ventil na pomenutom
kompenzatoru, koji je trebalo da se automatski zatvori, nije se zatvorio. U kontrolnom punktu nita nije
ukazivalo na to da se sigurnosni ventil nije zatvorio. Pritom se pogorao odvod energije iz reaktora.
Voda, koja se automatski menjala u paru na tako visokoj temperaturi, poela je neogranieno da tee iz
reaktora u kompenzator zapremine, s obzirom da je ventil ostao otvoren (7).

27

Par minuta kasnije upalio se sistem automatskog hlaenja u sluaju havarije kako bi kompenzovao otok
vode iz primarnog prstena elektrane (7).
Voda u reaktoru je poela da vri, poveao se njen nivo u sreditu reaktora ak do sigurnosnog ventila.
Operatori reaktora, ne znajui da je ventil otvoren, poveanje koliine vode su protumaili kao uzrok
automatskog hlaenja i ugasili su pumpu za vodu, mislei da je vode bilo previe (a ustvari vode je bilo
nedovoljno) (7).
Kako je navedeno u izvetaju, operatori su shvatili da im je takoe zatvoren jedan sigurnosni ventil,
koji je trebalo da pusti pomoni sistem hlaenja odmah na poetku celog ovog procesa, odmah nakon
to je pumpa koja je hladila sekundarni prsten prestala sa radom. Uspeli su da otvore ovaj ventil, ali
kako je hladna voda odjednom naletela na isuene i ugrejane ipke generatora pare, one poinju da
pucaju i proputaju vodu sa primarne strane na sekundarnu stranu (7).
U izvetaju pie da je posle 10 minuta voda isticala iz reaktora, pritisak je opadao, voda je i dalje vrila u
reaktoru, pa su operatori mislili da vode ima dovoljno i da je para samo u gornjem delu reaktora (7).
Nakon odreenog vremena, kompenzator zapremine se napunio vodom i parom, i na njemu je pukla
membrana. Preko te membrane se para prenela u specijalan kontejner u kome se nalazio ceo primarni
prsten elektrane (7).
Posle dva sata poveala se radioaktivnost vode u primarnom prstenu i izmerena je poveana
radioaktivnost i oko elektrane.
Dolo je do isparavanja velike koliine vode koja je trebala da hladi reaktor i usled toga je dolo do
otkrivanja gorivnih ipki. Bez dovoljnog hlaenja, pri visokoj temperaturi od oko 1000 C, dolo je do
topljenja gorivnih ipki. Usled ovoga, cela havarija je na meunarodnoj skali za nuklearne dogaaje
ocenjena sa 5 od 7, s obzirom da je imala velike posledice na sam reaktor i elektranu, iako je u ivotnu
sredinu puteno minimalno radioaktivnih materija. Operateri su zaustavili otok vode iz primarnog
prstena elektrane to je dovelo do pogoranja hlaenja aktivne zone reaktora (7).
Posle tri sata ponovljeno je hlaenje u sluaju havarije. Ubaena je nova, hladna voda, tako da vie nije
dolazilo do pregrevanja aktivne zone reaktora (7).
Prilikom ove katastrofe, nije dolo do ozraenja osoblja koje radi u reaktoru (7).
Kako izvor navodi, predsednik Carter je dve nedelje posle akcidenta imenovao komisiju koja je
detaljno ispitala akcident.
U izvetaju komisije pie da se potencijalno beznaajan kvar u elektrani TMI razvio u kvar sa tekim
oteenjima reaktora. Razlog je to to osoblje nije bilo dovoljno obueno, postojalo je mnogo nejasnoa
u pogonskim postupcima, i nisu razumeli pouke iz prethodnih kvarova kao i neadekvatnosti u
implementaciji komandne prostorije (7).
Tih godina u Americi se planirala izgradnja 129 nuklearnih elektrana. Nakon nesree koja se dogodila,
realizovano je samo 53 projekta. Vano je napomenuti, da je pre nesree oko 70% populacije
podravalo ameriki nuklearni program, dok je posle nesree ovaj broj pao na 50% i vremenom je
bivao sve manji i manji (7).
ienje elektrane je poelo u avgustu 1979. godine i zavreno je krajem 1993. godine. Od 1985. do
1990. godine, skoro 100 tona radioaktivnog goriva je uklonjeno iz ove nuklearne elektrane. Zabeleena
je kontaminacija mleka krava koje su se hranile na oblinjim panjacima (7).

28

3. 3 ernobilj
Najvea havarija u nuklearnim elektranama dogodila se 26. aprila. 1986. godine u ernobilju u
tadanjem SSSR-u, dananjoj Ukrajini. ernobiljska elektrana nalazi se na oko 7 km od granice sa
Belorusijom i oko 100 km severno od glavnog grada Ukrajine, Kijeva, koji ima oko 3.1 miliona
stanovnika (25).
Elektrana se sastojala od 4 reaktora, svaki reaktor je proizvodio 1 gigavat elektrine energije, a sva
etiri reaktora su zajedno proizvodili oko 10% ukupne elektrine energije troene u Ukrajini. Izgradnja
reaktora broj 1 je poela 1970. godine. Poeo je sa radom 1977. godine, a zatim su sledili i reaktor broj
2 (1978), broj 3 (1981) i broj 4 (1983). Jo dva bloka, reaktor broj 5 i 6, su bili pod izgradnjom u vreme
nesree (3).
Opte je poznato da je do nesree u elektrani dolo usled testa na reaktoru. Testom je trebalo da se
utvrdi da li elektrini generator, u sluaju da se turbogenerator ugasi, moe u narednih 40-50 sekundi
da obezbedi dovoljno elektrine energije za sistem hlaenja reaktora dok se ne ukljue dizel agregati
(testirao se sluaj kada bi dolo do prekida spoljanjeg napajanja elektrinom energijom). Test je pre
toga nekoliko puta izveden, ali rezultati su bili ispod oekivanja. Turbogenerator se suvie brzo gasio i
prekidao sa radom i zato nije obezbeivao dovoljno energije za vodene pumpe sistema za hlaenje.
Kako bi ironija bila vea, svrha testa je bila pre svega poveavanje sigurnosti reaktora. Ovakva vrsta
testa je shvatana kao stvar koja se tie elektrike i s gledita nuklearne bezbednosti nije bio vaan.
Takoe, bitno je napomenuti da test koji je trebalo da se sprovede nije imao odobrenje od organa koji
su bili odgovorni za nuklearnu bezbednost reaktora u SSSR (3).
Na osnovu rezultata prethodnog testa, napravljena su izvesna poboljanja koja je trebalo ispitati.
Naravno, ovakav test nije mogao da se izvri dok je reaktor radio i proizvodio elektrinu energiju. Zato
se saekalo vreme kada je jedan od reaktora trebalo da se privremeno iskljui. Poto je reaktor broj 4
trebalo privremeno da se iskljui radi odravanja, on je izabran za realizaciju novog testa (3).
Postoje dve zvanine verzije o uzrocima katastrofe. Po prvoj objavljenoj tokom avgusta 1986. godine,
uzrok nesree je iskljuivo greka operatera, a po drugoj objavljenoj 1991. godine, uzrok su greke u
dizajnu samog reaktora, tanije u vertikalnim ipkama koje kontroliu rad reaktora (3).

29

Slika 10 Reaktor 4 (preuzeto sa sajta www.boston.com)


Meu faktorima koji su doprineli nesrei je svakako i neadekvatno obueno osoblje. Autor filma
navodi da je direktor V. R. Brjukov pre transfera u ernobiljsku nuklearnu elektranu radio u
termoelektrani na ugalj. Glavni inenjer Fomin je takoe imao iskustva samo na konvencionalnim
elektranama. Djatlov, zamenik glavnog ininjera, imao je iskustva, ali na nuklearnim reaktorima u
podmornicama (3).
Autor filma takoe navodi da je Djatlov posle nesree isticao da su u uputstvima za rukovanje,
dizajneri reaktora namerno propustili da napomenu da su reaktori nestabilni na pojedinim opsezima
snage, pre svega pri niim. Pri nioj snazi, u reaktoru se poveava koncentracija fisionih produkta, gde
najznaajniju ulogu ima ksenon. Njegova koncentracija se veoma brzo poveava i reaktor se teko
kontrolie (3).
U izvoru se navodi da operateri takoe nisu bili svesni mane ili bolje reeno osobine kontrolnih ipki.
Naime, deo kontrolnih ipki koji prvi ulazi u reaktor je bio napravljen od grafita to dovodi do
poveanja intenziteta nuklearne fisije u jezgru reaktora tj. poveava reaktivnost u zoni reaktora. Usled
ovakvog dizajna, sputanje kontrolnih ipki u reaktor dovodilo je do kratkog poveanja reaktivnosti u
reaktoru pre eljenog snienja (3).

30

Opis testa (2):


Operateri su poeli da sniavaju snagu reaktora
Cilj je bio, da se na snazi od 700 megavati, iskljui sistem za hlaenje u sluaju havarije, kako
bi se odstranila mogunost njegovog negativnog uticaja na eksperiment
Trebalo je iskljuiti 4 pumpe koje snabdevaju hladnom vodom reaktor i prikljuiti ih na
turbogenerator koji e se iskljuiti u toku testa
Gaenje turbogeneratora
Eksplozija se desila na etvrtom reaktoru Nuklearne elektrane Lenjin, u 01:23h po moskovskom
vremenu 26. aprila 1986. stvorivi ogromne radioaktivne oblake (22).
U etvrtom bloku ernobiljske nuklearne elektrane prvo je dolo do rastapanja gorivnih elemenata,
zatim do paljenja grafitnog moderatora, a posle toga do prskanja cevi za hlaenje. To je dovelo do
stvaranja praskavog gasa i njegove hemijske eksplozije pri kojoj je, na jezgro reaktora pao dinovski
kran i raspolutio ga. Sve to je dovelo do erupcije ogromnih koliina radioaktivnih materija u atmosferu.
Cs137 kontaminirana je povrina od 3,9 miliona kvadratnih kilometara, odnosno oko 40 odsto povrine
Evrope. Plamen iz reaktora dizao se do visine od 1,5 km, nosei 10 puta vise radioaktivnih materija
nego to je bilo osloboeno pri eksploziji atomske bombe u Hiroimi 1945. godine (25).
U trenucima nakon nesree, osoblje elektrane tada nije bilo svesno njenih razmera. Aparat za merenje
radijacije sa skalom 1000 R/s je bio nedostupan i mogli su videti samo na onima skale 0,001 R/s da je
izvan skale. Smrtonosna doza radijacije iznosi oko 500 rendgena u periodu 5 sati, a radijacija na
nesreom najgore zahvaenim podrujima iznosila je 20.000 rendgena po satu. Zbog nepravilnih
oitavanja koliine radijacije (vie od 0,001 R/s) supervizor Alexander Akimov je pretpostavio da je
reaktor u nesrei ostao netaknut. Kada su napokon stigli ispravni merai radijacije s odgovarajuim
skalama, Akimov je pretpostavio, kada su pokazali izuzetno visoki stepen radijacije, da su pokvareni.
Uveren da je reaktor netaknut, Akimov je zajedno s osobljem nastavio pokuavati pumpanje vode u
reaktor. Kako niko od njih nije nosio nikakvo zatitno odelo, od posledica radijacije svi su umrli tokom
tri nedelje (23).
Prvi vatrogasci borili su se sa vatrom bez ikakve zatitne opreme (25). Ekipa za gaenje poara
smatrala je kako je re o poaru izazvanim strujom i nisu imali informaciju da je re o eksploziji
reaktora (23). Potroili su tone vode na gaenje vatre, ali nita nije moglo da je zaustavi. Svi vatrogasci
su bili izloeni letalnim dozama radioaktivnosti. Dva vatrogasca su umrla na licu mesta, a 28
vatrogasaca je umrlo u naredna dva meseca. To su bile prve rtve katastrofe. Niko nije bio pripremljen
na ovakvu situaciju (25).
Dravni tim, formiran za istraivanje nesree u ernobilju pod vostvom Valerija Legasova, stigao je
na mesto nesree tek u veernjim satima dana nesree. Do tada je ve dvoje ljudi umrlo, a 52
hospitalizovano. U nonim satima istog dana odbor je, uvidevi prave razmere nesree, naredio hitnu
evakuaciju grada Prypjata (23).

31

Sutradan, 27. aprila u 14:00h zapoela je evakuacija. Ukupno 1.100 autobusa iz cele Ukrajine stiglo je u
grad. Graani su smeli poneti samo najosnovnije stvari i ve do pet sati popodne vie od 50.000
stanovnika Prypjata je bilo evakuisano. Graani u tom trenutku nisu bili svesni opasnosti (19). Vojska
nije smela da kae bilo kakve informacije kako ne bi izazvala paniku, a takoe nije imala vremena da
bilo ta objanjava ljudima. Mnogi stariji ljudi nisu eleli da napuste svoje domove, pa su ostali.
Njihova tela naena su par nedelja kasnije (28).

Slika 11 Nakon evakuacije Prypjata (preuzeto sa sajta www.nydailynews.com)


Svi stanovnici Prypjata bili su izloeni dvema smrtonosnim dozama radijacije, koje su bile toliko jake
da su menjale strukturu krvi i izazvale kancere (28).
Radioaktivnom prainom, pored teritorije biveg SSSR-a bile su izloene teritorije: Poljske, bive
SFRJ, Nemake, vedske, vajcarske, Belgije, Holandije, Francuske, Velike Britanije, a zahvaen je i
istoni deo SAD. Radionukleidni materijal oslobaao se iz oteenog reaktora uglavnom tokom
desetodnevnog perioda (25).
U izvoru se navodi da je sovjetska vlada pokuala da zataka nesreu. U danu koji je sledio nije bilo
nikakvih informacija o ernobilju. Tek kada je koliina radijacije izazvala alarme u nuklearnoj
elektrani Forsmark u vedskoj, Sovjeti su priznali da je dolo do nesree. Pri tome je dat kratak i
nejasan izvetaj, pa se nije mnogo znalo o razmerama nesree (23).
500.000 hiljada ljudi je bilo angaovano kako bi se izbeglo ono najgore, a to je jo jedna eksplozija
koja bi bila toliko jaka da bi unitila pola Evrope. Ovaj podatak je 20 godina uvan kao stroga tajna
(23).

32

Iz helikopter je n vtru beno oko 4.500 ton olov, pesk, gline i drugih mterijl. U reaktoru je
bilo oko 1.200 ton grfit koji je goreo 9 dn i ispustio rdijcije u iznosu od oko 1018 Bk (19). 600
pilota je donosilo potrebno olovo. Svi su umrli od posledica zraenja (28).
Autor filma navodi da je najveu opasnost predstavljala bela magma koja je curela iz unitenog
reaktora. Pretila je da uniti betonske zidove ispod i da se ulije u vodu kojom se snabdeva cela
Ukrajina. Postojala je i velika verovatnoa da eksplodira i reaktor koji se nalazio u blizini. Poto je
helikopter samo delimino reavao problem, tj. reaktor je i dalje goreo, morali su da pronau drugi
nain. Morali su da se priblie, ali je nivo radijacije bio previsok. Na ematskom planu elektrane nalaze
se cementni tuneli ispod zgrade. Posle vie sati probijanja kroz tunele, najvei strahovi su se obistinili.
Magma je probila jedan betonski zid i dola veoma blizu vode. Neto je moralo da se stavi ispod
reaktora, kako bi tu magmu zadralo (28).
Ljudi su iskopali tunel izmeu 3 i 4 reaktora, dugaak 30 metara, da bi zatim tu napravili sobu koja bi
sluila za punjenje tenim azotom kako bi se magma, koja tu dospe, hladila. Izgradnja tunela je trajala
mesec dana. Rudari koji su kopali imali su izmeu 20 i 30 godina. Niko od njih nije nosio zatitnu
opremu. U tunelu, koji nije imao ventilaciju, temperatura je dostizala i do 5 00 C. 2.500 rudara je umrlo
od posledica radijacije. Prema reima autora filma taj podatak se ne nalazi ni u jednoj zvaninoj
statistici (28).
Poslednja misija je bila Likvidacija ernobiljske katastrofe. Vojnici tj. likvidatori su imali zadatak da
skidaju radioaktivnu prainu sa kua, ubijaju sve ivotinje, jer bi mogle da zaraze druge. Jedan od
zdtka je bio i prikupljnje komd grafita rsutih po krovu elektrane. Jedan mali komad grafita
sadri toliko radioaktivnosti u sebi, da odraslog oveka moe da ubije za nepunih sat vremena. Zbog
toga su se koristili roboti koji su taj grafit gurali sa krova zgrade na zemlju, i roboti koji su taj grafit
zakopavali. Ali posle par dana, radioaktivnost je poela da utie na njih, i roboti su se kvarili. Zbog
toga su robote zamenili Sovjetski vojnici. Na krovu su smeli da se zadre samo 45 sekundi (28).
Kako bi se spreila dalja radijacija i irenje radioaktivnih estica, ceo reaktor je morao biti izolovan.
Stotine hiljada kubnih metara cementa je utroeno u pravljenju ovog sarkofaga. Posle 7 meseci
sarkofag je zavren. Cela operacija je kotala 18 biliona rubalja (u tom periodu 1 rublja je bila 1 dolar).
Od 500.000 likvidatora, 50.000 je umrlo, dok je 200.000 proglaeno nesposobnim za rad (28).
Kontaminacija nae zemlje radioaktivnim elementima iz ernobilja zapoeta je u poslepodnevnim
asovima 29. Aprila 1986. godine. Nakon havarije u ernobilju, u naoj zemlji konstatovano je
prisustvo sledeih radionuklida: Ru103, Ru106, Ru131, 1131, 1132, Te132, Cs137, Cs140, Ba140, La140 i drugi. U
Institutu u Vini poetkom maja mala grupa istraivaa, koju su inili Nadeda Ajdai i Miljenko
Marti, ustanovila je dramatian skok radioaktivnosti u padavinama. Ona je oko 14 miliona puta bila
vea od uobiajenog prirodnog nivoa zraenja. Tu su se pored kratkoiveih nalazili i dugoivei
fisioni radioizotopi: Sr90, Cs134, Cs137 i drugi koji se putem hrane i vode mogu uneti u organizam oveka
i ugroziti njegovo zdravlje (25).
ernobiljska nesrea je do dan danas jedina nuklearna nesrea rangirana sa 7 na internacionalnoj skali
nuklearnih dogaaja (25).

33

3.3.1 Posledice ernobiljske nesree na ivotnu sredinu


Jedn od njpozntijih simbol unitenj ivotne sredine koje je izzvl ernobiljsk ktstrof jesu
tzv. crvene ume. Nziv se odnosi n drvee koje se osuilo nkon upijnj velike doze zraenja nkon
nesree u krugu desetk kilometr oko elektrane. Radioaktivne estice koje su se nalazile u oblacima
padale su sa kiom. Deo ume je, u ienju posledica nesree, iseen i zkopn zajedno s nuklearnim
otpadom. Teko oteen stabla ve godinama pokazuju znke oporvk. Meutim, novoizrsla stabla
pokazuju mnotvo deformcij u rstu i razvoju, kao posledicu ozrenosti. Posebnu vrstu opasnosti
predstavljaju umski pori. Kako je bilje upilo mnotvo radioaktivnih izotopa, porim se oni
oslobaaju u dim i vetrom rznose u nove krajeve (23).
Fun u blizini nuklearne elektrane buja. U umm koje se oporavljaju nselile su se mnoge
ivotinjske vrste. Bez oveka, bez zgenj i drugih pretnji, sklonite je nlo mnogo ugroenih vrst.
Iko zemljite i biljke jo sadre visoke koncentracije radioaktivnih izotopa, ini se d ne postoji
specifin veliki uticj n ivi svet. Tim umama ne vladaju mutanti deformisanih tela i zle naravi, ve
uobiajene divlje ivotinje normalnog ponaanja i izgleda (23).
Nesrea nije uticala na podzemne vode, jer radioaktivni izotopi nisu imali vremena da se probiju do
zaliha ili su upijeni u povrinsko tlo. Manji proboj radioaktivnih nuklida u vodu zabeleen je kao
posledica mnotva brzinski izgraenih odlagalita za nuklearni otpad iz elektrane (23).

Slika 12 Crvena uma (preuzeto sa sajta www.nsrl.ttu.edu)

34

3.3.2 Tiha pretnja - ernobilj danas


Posledice nesree sanirale su se ubrzano i do decembra 1986. sagraena je betonska konstrukcija
poznata kao sarkofag, a u kojoj se nalazi veina nuklearnog goriva iz reaktora kao i sam uniteni
reaktor s prateom infrastrukturom. Reaktori 5 i 6, ija je izgradnja planirana, nikada nisu zavreni
(23).
Reaktori 1, 2 i 3 odvojeni su od unitenog reaktora debelim betonskim zidom (200 m) pa su, zbog
nestaice energije, nastavili s radom. To je rezultovalo novim incidentima. Godine 1991. izbio je poar
u prostoriji s turbinama reaktora 2. Nakon gaenja ustanovljeno je da se on vie ne moe popraviti pa je
ugaen. Reaktor 1 prestao je s radom u novembru 1996. nakon dogovora ukrajinske vlade i
meunarodnih agencija. Poslednji aktivni reaktor prestao je s radom 15. decembra 2000. Time je
nuklearna elektrana kod ernobilja u potpunosti zavrila s radom. U njoj su sada preostali samo
ininjeri zadueni za sigurnost sarkofaga unitenog reaktora 4 kao i nadzor radioaktivnog materijala u
njemu (23).
Sama konstrukcija sarkofaga nije u potpunosti sigurna. Ona se zasniva delom na preostalom zapadnom
zidu elektrane, oteenom u nesrei, a delom na vlastitoj teini. Planirano je da sarkofag potraje 20-ak
godina. Metalni spojevi na njemu nisu zavareni, jer se radnici u vreme sanacije nisu mogli dovoljno
pribliiti. Najnesigurniji deo sarkofaga jeste njegov zapadni zid, koji je ve u vie navrata podupiran.
Procene su bile da bilo koji od nepredvienih scenarija (veliki sneg, zemljotres) sarkofag ne bi
izdrao. ta vie, postojala je pretnja da se urui sam od sebe (23).
26. aprila 2012. godine poela je izgradnja novog sarkofaga. Zatitnim lunim objektom, koji obuhvata
kompleks tehnoloke opreme za izvlaenje radioaktivnih materijala, njihovo hlaenje i dalje bezbedno
skladitenje i druge sisteme, obezbedie se ekoloka bezbednost i zatita personala, stanovnitva i
ivotne sredine (23).
Novi sarkofag bi trebalo da bude bezbedan u narednih 100 godina, a montirae se direktno na placu
nuklearne elektrane, 200 metara od reaktora. Posle podizanja, konstrukcija e prekriti etvrti blok
ernobiljske nuklearne elektrane zajedno sa starim sarkofagom (23).
Izgradnja novog sarkofaga za koju je predvieno 990 miliona evra bie, kako je planirano, zavrena u
junu 2015. godine kada e poeti radovi na demontai reakotora i ienju velike koliine
radioaktivnog otpada (23).

.
Slika 13 Novi sarkofag (preuzeto sa sajta www.gradnja.rs)
35

3.3.3 Turistike ture u ernobilju


Poetkom 2011. godine vlada je potrazi za novcem odluila uzeti svoj deo kolaa od turizma i otvoriti
slubene turistike ture u Prypjatu (2).
Cilj ture je da edukuje turiste o posledicama katastrofe, ali i razlozima zbog ega je do nje dolo. (32)
Pripjat je dva sata vonje udaljen od Kijeva gde e vas turistiki vodi Ukrajinske informativne
agencije uputiti u zone radioaktivnog zraenja, ukljuujui i tzv. mrtvu zonu - podruje u radijusu od
30 kilometara od centra zraenja. Tura ukljuuje fotografisanje nedovrenih rashladnih tornjeva i
ravih nuklearnih reaktora. Dozvoljeno je i fotografisanje uz kip posveen vatrogascima poginulima u
ernobilu (2).
Turisti su opremljeni utim Geigerovim brojaima, koji neprekidno mere nivo radioaktivnosti, koje se
kree od niskih 10 mikrorendgena u Prypjatu, to je bezopasni nivo, do 200 mikrorendgena pred
neslavnim reaktorom broj etiri (2).
Posebno nadrealna je poetna stanica turneje, sam Prypjat. Nije potrebno nositi zatitne maske, ali grad
podsea na jezivu vremensku kapsulu, pokriven je prainom i ostavljen onakav kakav je bio kad ga je
1986. napustilo njegovih 50.000 stanovnika. Turisti etaju oko stambenih blokova, bazena i sportskih
dvorana. Palata kulture sa fasadom koja otpada i razbijenim prozorima lii na sovjetsku verziju
Titanika (2).
Prypjat je sagraen 1970-ih, a Sovjetski Savez ga je slavio kao jedan od najmlaih gradova na svetu.
Grad je umro mlad, no naalost nije umro i lep (2).
Nakon etiri sata obilaska i obroka koji, navodi novinar MSNBC-a, podsea na zatvorski, posetioci
moraju proveriti izloenost zraenju. Treperi li zeleno svetlo, znai da radijacije nema, pa da moete ii
(2).
Ture nisu jeftine: kreu se od 150$ ukoliko idete u grupi do 400$ za pojedinani izlet (2).

Slika 14 - Prypjat (preuzeto sa sajta http://www.merkur-online.de)

36

4. ZAKLJUAK
Ideja o korienju nuklearne energije u Srbiji ponovo je pokrenuta zbog visokih cena gasa, nesigurnog
snabdevanja gorivom i ekolokih problema. Korienje nuklearne energije je isplativije od korienja
energije od fosilnih goriva. Nuklearno gorivo se obnavlja na 18 ili vie meseci, to eliminie uticaje
poremeaja na tritu energije. Snabdevanje i cena fosilnih goriva su podloni politikim promenama u
svetu, dok klimatski poremeaji utiu na vodostaj reka i kao posledica utiu na rad hidroelektrana.
Srpski energetski izvori su ogranieni na ugalj i hidroenergiju, dok se gas i naftni derivati uvoze. Plan
Evropske unije da smanji emisiju ugljen-dioksida (Kjoto protokol) moe negativno da utie na sadanju
srpsku energetsku osnovu, koja je bazirana na uglju, kad Srbija postane lanica Unije. S obzirom na
ekologiju, nuklearne elektrane su dobro reenje.
Ono to predstavlja problem za Srbiju je visoka cena izgradnje nuklearne elektrane u poreenju sa
cenama elektrana na fosilna goriva. Procene trokova opreme i izgradnje su preko 2.000 dolara po
kilovatu, ne raunajui trokove finansiranja. U zavisnosti od trokova finansiranja, konana cena
nuklearne elektrane se procenjuje od 4.000 do 6.000 dolara po kilovatu.
Ovde je znaajan faktor zemlja u kojoj se elektrana gradi. Izgradnja nuklearne elektrane je vrlo
intenzivna u pogledu radne snage. Na ovaj nain su favorizovane zemlje u kojima je cena radne snage
niska.
Velike snage generatora su vaan faktor za izbor lokacije za integraciju nuklearne elektrane u elektrinu
mreu i baziran je na energetskim karakteristikama mree kao i infrastrukturi. Idealna lokacija
elektrane u odnosu na elektrinu mreu Srbije bila bi izmeu HE erdap i TE Kolubara. Lokacija na
Dunavu bila bi takoe pogodna zbog korienja izvora rashladne vode, a vaan doprinos je jeftin
transport opreme i goriva.
Izgradnja nuklearne elektrane je vrlo intenzivna u pogledu zapoljavanja kvalifikovanih radnika za
betonsku gradnju, varilaca, elektrinih instalatera, vodoinstalatera i osoblja za obezbeenje. U vreme
izgradnje nuklearne elektrane, koja traje od etiri do est godina, broj zaposlenog osoblja moe da
pree 4.000. Odravanje i operacije zahtevaju znaajan kvalifikovan personal od 400 do 600 ljudi, dok
izgradnja i eksploatacija nuklearne elektrane mogu da budu vaan doprinos lokalnoj privredi.
Obzirom da smo svedoci previranja na politikoj sceni koja se deavaju poslednjih dvadeset i vie
godina, ukoliko bi dolo do izgradnje nuklearne elektrane postojao bi veliki rizik stranakog
zapoljavanja to bi dovelo do toga da nestruna lica ili nedovoljno struna lica dou u dodir sa
postrojenjima i na taj nain ugroze bezbedost graana Srbije a i ire.
Istovremeno izgradnja nuklearne elektrane ima viestruke prednosti koje utiu na privredu zemlje u
kojoj se izgradi:
- njom mogu snabdevati postrojenja za preiavanje vode umesto prekomernog korienja reka
- obnovljivi izvori energije su skupi i ne mogu da proizvedu istu koliinu energije
- trajnost je 80 godina i proizvode velike koliine energije sa malo goriva
- tehnologija veoma brzo napreduje tako da se iz godine u godinu konstruiu novi i jeftiniji reaktori, te
se na taj nain smanjuje rizik od nesree

37

5. LITERATURA
1. Anti-nuclear protests in the United States, 2014. [Internet]. [pristupljeno: 2. 6. 2014.] Dostupno
na: http://en. wikipedia. org/wiki/Anti-nuclear_protests_in_the_United_States
2. ernobil se otvara za turiste, 2014. [Internet] [Pristupljeno 22. 9. 2014.] Dostupno na:
http://www.tportal.hr/lifestyle/putovanja/126304/cernobil-se-otvara-za-turiste.html
3. ernobiljska katastrofa, 2014. [Internet] [Pristupljeno 2. 6. 2014.] Dostupno na:
http://sr.wikipedia.org/wiki/_
4. Djelovi nuklearne elektrane, 2014. [Internet] [Pristupljeno: 1. 6. 2014.] Dostupno na: http://hr.
wikipedia. org/wiki/Nuklearna_elektrana#Dijelovi_nuklearne_elektrane
5. Drava okree lea, 2014. [Internet] [Pristupljeno: 20. 10. 2014.] Dostupno na:
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:280161-Drzava-okrece-ledja
6. High-level radioactive waste management, 2014. [Internet] [Pristupljeno: 20. 10. 2014.]
Dostupno na: http://en.wikipedia.org/wiki/High-level_radioactive_waste_management#Europe
7. Incident na ostrvu Tri Milje, 2014. [Internet] [Pristupljeno: 15. 10. 2014.] Dostupno na:
http://sr.wikipedia.org/sr-el/____
8. Institut za nuklearne nauke Vina, 2014. [Internet] [Pristupljeno: 20. 9. 2014.] Dostupno na:
http://sr.wikipedia.org/sr-el/____
9. Javno Preduzee Nuklerni objekti Srbije, 2014. [Internet] [Pristupljeno: 20. 10. 2014.]
Dostupno na: http://www.nuklearniobjekti.rs/
10. Jovanovi M., 1987. Zatita ljudi od jonizujueg zraenja hemijskim sredstvima.
Vojnoizdavaki i novinski centar, Beograd.
11. Jovanovi M., 1989. Biomedicinski i socioloki znaaj akcidentalnog ozraenja kod ljudi.
Vojnoizdavaki i novinski centar, Beograd.
12. Jovanovi-Kovaevi O., 1960. Radioaktivni izotopi. Novinsko-izdavako preduzee Export
Press, Beograd.
13. Meunarodna skala za nuklearne incidente, 2014. [Internet] [Pristupljeno 22. 9. 2014.]
Dostupno na: http://sh.wikipedia.org/wiki/Me
%C4%91unarodna_skala_za_nuklearne_incidente

38

14. Mlaenovi M, 1957. Nuklearni reaktori. Radniki univerzitet, Izdavako preduzee Rad,
Beograd.
15. Nacionalna strategija odrivog razvoja. (Slubeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05-ispravka i
101/07)
16. Novakovi M, 1957. Energetske potrebe u svetu i uloga nuklearne energije. Radniki
univerzitet, Izdavako preduzee Rad, Beograd.
17. Nuclear Energy, 2014. [Internet] [Pristupljeno: 1. 6. 2014.] Dostupno na:
http://www.epa.gov/cleanenergy/energy-and-you/affect/nuclear.html
18. Nuclear power plant accidents: listed and ranked since 1952 [Internet] [Pristupljeno: 15. 7.
2014.] Dostupno na: http://www.theguardian.com/news/datablog/2011/mar/14/nuclear-powerplant-accidents-list-rank
19. Nuklearna elektrana. [Internet] [Pristupljeno: 15. 6. 2014.] Dostupno na: http://hr. wikipedia.
org/wiki/Nuklearna_elektrana
20. Nuklearna energija, 2014. [Internet] [Pristupljeno: 28. 10. 2014.] Dostupno na:
http://www.chemgeneration.com/rs/milestones/nuklearna-energija.html
21. Nuklearni reaktor [Internet] [Pristupljeno: 18. 6. 2014.] Dostupno na:
http://bs.wikipedia.org/wiki/Nuklearni_reaktor
22. Otkrivanje tajni ernobilja I. dio: Uzroci eksplozije. [Internet]. [Pristupljeno: 2. 6. 2014].
Dostupno na: http://www.zvjezdarnica.com/znanost/nas-planet/otkrivanje-tajni-cernobila-i-diouzroci-eksplozije/402
23. Otkrivanje tajni ernobilja II. dio: Posljedice nesree [Internet]. [Pristupljeno: 2. 6. 2014].
Dostupno na: http://www.zvjezdarnica.com/znanost/nas-planet/otkrivanje-tajni-cernobila-ii-dioposljedice-nesrece/409
24. Review of the Environmental Impact of Nuclear Energy by Essam E. El-Hinnawi [Internet]
[Pristupljeno: 18. 6. 2014.] Dostupno na:
http://www.iaea.org/Publications/Magazines/Bulletin/Bull202/20205083242.pdf
25. Stojsavljevi S., 2008. Nuklearne elektrane - uticaj na ivotnu sredinu. Univerzitet u Novom
Sadu, Prirodno-matematiki fakultet, Departman za Fiziku.
26. Stranac u zabranjenom gradu, 2014. [Internet] [Pristupljeno: 20. 10. 2014.] Dostupno na:
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:280160-Stranac-u-zabranjenom-gradu
27. Strategijia razvoja energetike Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05ispravka i 101/07)

39

28. T. Johnson, The Battle Of Chernobyl Documentary


29. The Cost of Nuclear Power: Numbers That Don't Add Up, 2013. [Internet]. [Pristupljeno: 15. 6.
2014]. Dostupno na: http://www.ucsusa.org/nuclear_power/nuclear-power-and-our-energychoices/nuclear-power-costs/
30. Tihi raspad titovog reaktora, 2014. [Internet] [Pristupljeno: 20. 10. 2014.] Dostupno na:
http://www.vin.bg.ac.rs/hep/pub/Bubnjevic_NG.pdf
31. Tragini 15. Oktobar, 2014. [Internet] [Pristupljeno: 20. 10. 2014.] Dostupno na:
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:280162--15-
32. U ernobil turistiki, 2014. [Internet] [Pristupljeno: 20. 10. 2014.] Dostupno na:
http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:311394-U-Cernobil-turisticki
33. Utjecaj nuklearne elektrane na okoli, 2014. [Internet] [Pristupljeno: 21. 10. 2014.] Dostupno
na: http://hr.wikipedia.org/wiki/Utjecaj_nuklearne_energije_na_okoli%C5%A1
34. V. Knapp i P. Kulii., 1985. Novi izvori energije - Nuklearna energija, fisije i fuzije i sunana
energija. kolska knjiga, Zagreb.
35. Zakon o potvrivanju Sporazuma izmeu Republike Srbije i Evropske organizacije za
nuklearna istraivanja (CERN) u vezi sa davanjem statusa pridruenog lanstva kao etape koja
prethodi lanstvu u CERN-u. (Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori", br. 1/2012).
36. Zakon o potvrivanju Sporazuma izmeu vlade Republike Srbije i vlade Ruske Federacije o
saradnji na uvozu ozraenog nuklearnog goriva sa istraivakog reaktora u Rusku Federaciju
(Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori", br. 105/2009).
37. Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana (Slubeni glasnik, br. 12/95 i Slubeni
glasnik, br. 85/2005 - drugi zakon)
38. Zakon o zatiti od jonizujuih zraenja i o nuklearnoj sigurnosti (Slubeni glasnik RS", br.
36/2009 i 93/2012)
39. upanovi N., 1957 - Nuklearne elektrane. Fakultet elektrotehnike, strojarstva i brodogradnje,
Split.

40