You are on page 1of 225

1.

MENADMENT INFORMACIONI SISTEMI


1.1 UVODNA RAZMATRANJA Budunost nemaju oni koji znaju ve oni koji hoe da ue Peter F.
rucker Uloga informacione tehnologije je da poslovnim sistemima i organizacijama
prui strateku prednost, olakavajui reavanje problema u poslovanju, poveavajui produ
vnost i kvalitet, poboljavajui uslugu korisniku, usavravajui komunikaciju i saradnju
te tako omoguavajui da se reorganizuje poslovni proces, odnosno omogui reinenjering
poslovnih procesa. Upravljanje informacionim resursima, novim informacionim teh
nologijama i komunikacionim mreama postaje kritini faktor uspeha u operacijama mno
gih poslovnih sistema i organizacija i bie kljuno za opstanak poslovanja u digital
noj ekonomiji. Informaciona tehnologija opisuje kombinaciju raunarske tehnologije
(hardware i software), telekomunikacione tehnologije, netware, groupware i huma
nware.
Hardware fizika oprema kao to su mehaniki, magnetski, elektronski ili optiki ureaj
Software predefinisane instrukcije koje kontroliu rad raunarskih sistema ili elekt
ronskih ureaja. Softver koordinira rad hardverskih komponenata u jednom informaci
onom sistemu. Softver inkorporira standardne softvere kao to su operativni sistem
i ili aplikacije, softverski procesi, vetaka inteligencija i inteligentni agenti i
korisniki interfejs.
Telekomunikacije prenos signala du razliitih distanci koji uk
ljuuju i prenos podataka, slika, glasova koristei radio, televiziju, telefoniju i
druge komunikacione tehnologije.
Netware oprema i softver neophodni za razvoj i
podrku mree raunara, terminala i komuniokacionih kanala i ureaja.
Groupware komunik
cioni alati kao to su e-mail, videokonferencije i dr., koji podravaju elektronsku
komunikaciju i kolaboraciju izmeu grupa. Humanware intelektualni kapaciteti neoph
odni za razvoj, programiranje, odravanje i rukovanje tehnologijom. Humanware inko
rporira znanje i ekspertizu.
Kompjuterizovani-raunarski sistemi uopteno, i sistemi bazirani na mrei (netu) pogot
ovo, danas se mogu nai ak i kod najmanjih poslovnih aktivnosti. Skoro

2 informa cioni sistemi


Menadment
je nemogue opstati na surovom globalnom tritu i poslovati konkurentno bez savremeno
g raunarskog informacionog sistema. Zaista, globalni pritisci usled konkurencije
i stalne inovacije primoravaju mnoge poslovne sisteme i organizacije da ponovo r
azmisle o tome kako posluju. Da bi se to uradilo, neohodno je uvoenje Informacion
ih tehnologija u poslovanju to jest primena ovih oblika poslovanja elektronska t
rgovina, menadment znanja, menadment odnosa sa potroaem, planiranje resursa preduzea
i menadment lanca snabdevanja u organizaciji, i dr. Informaciona tehnologija (IT)
se, od strane relevantnih asocijacija za informacione tehnologije, definie kao "
izuavanje, dizajn, razvoj, implementacija i podrka ili upravljanje raunarskim infor
macionim sistemima (IS), softverskim aplikacijama i hardverom". IT koriste raunar
e i raunarske programe da konvertuju, uskladite, tite, obrade, bezbedno alju i prima
ju informacije. Informaciona tehnologija je opti termin koji opisuje tehnologiju
koja pomae proizvodnji, manipulaciji, skladitenju, komunikaciji i distribuciji inf
ormacija. Prvi koji je upotrebio termin "Informacione tehnologije" je bio Dim Dom
sik iz Miigena i to novembra 1981. godine. Termin je upotrebio kako bi modernizov
ao do tada korieni "obrada podataka". U to vreme Domsik je radio kao raunarski mena
der u auto industriji. Danas je veoma teko odrediti, ta je najbitnije poznavati iz
oblasti Menadmenta informacionih sistema. Za sve oblike organizovanja poslovnih s
istema, organizacija i preduzea, obrazovne ustanove, optine, regione, drave je neoph
odno dobro poznavati Informacione sisteme da bi oni mogli da opstanu i napreduju
. Informacioni sistemi mogu pomoi poslovnim sistemima, proizvodnim preduzeima, kom
panijama i korporacijama da svoje poslovanje jednostavno odvijaju i na udaljenim
podrujima, da ponude nove proizvode i usluge, da iznova oblikuju poslove i radne
tokove, i da pronau nove naine voenja poslova.
1.1.2. DEFINICIJA I OSOBINE INFORMACIJE Informacija je primljena i shvaena poruka.
(Prinston) Da bismo lako shvatili znaaj, sutinu, i vrednost informacija kao resurs
a Informacionih sistema neophodno je navesti definicije i osobine, kao i odreenje
pojma informacije. Naime, osnove teorije informacija je najpre izloio ameriki inen
jer i matematiar Klod Elvud enon (C. E. Shanon) u svojim radovima o matematikoj teo
riji informacija 1948. i 1949. godine. enona je posebno interesovao problem komun
ikacije. Taj ga je problem doveo do zakljuka da je pri komuniciranju najvanije da
se od odailjaa do primaoca prenese odreena koliina neeg nepoznatog primaocu. Ostalo j
e pitanje da se matematiki odredi koliina nepoznatog, to treba preneti u vidu poruk
e od odailjaa, preko kanala veze, do primaoca, to i ini osnovu enonovog rada iz teori
je informacija.

3 informa cioni sistemi


Menadment
Slika 1: Osnovni model komuniciranja Ukoliko informaciju nastavimo detaljnije an
alizirati i definisati, moemo rei da je ona obavetenje, podatak o neemu, predana nov
ost ili znanje, to je u formalnom smislu, kolekcija simbola koji mogu imati odree
no znaenje. Informacija je re latinskog porekla in formare i prvobitno je znaila stav
ljanje u odreenu formu, odnosno, davanje oblika neemu, ali je tokom vremena izgubi
la izvorno znaenje. Pod pojmom Informacija nazivamo sadraj onoga to razmenjujemo sa
spoljanjim svetom, dok mu se prilagoavamo i dok utiemo na njega svojim prilagoavanj
em. Proces prijema i korienja informacija je proces naeg nastojanja da u toj sredin
i delotvorno delujemo, ili injenica kojoj se dodaju neke osobine. Informacija je
podatak sa atributima koji ukida ili smanjuje neodreenost sistema, odnosno smanju
je neizvesnost promena.Vano je istai da danas u domaoj i stranoj literaturi nema je
dinstvenog pristupa fenomenu informacije, a jo manje jednoznane i opte prihvaene def
inicije informacije:
Slika 2: Pojam i relacije informacije i podatka

4 informa cioni sistemi


Menadment
Stoga emo navesti neke od poznatijih definicija informacije koje se najee koriste:
"
Informacijom se naziva sadraj onoga to razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se p
rilagoavamo i dok utiemo na njega svojim prilagoavanjem. Proces primanja i korienja i
nformacija je proces naeg prilagoavanja sluajnostima spoljne okoline i naeg nastojan
ja da u toj okolini delotvorno ivimo." - N. Viner "Kao to je entropija mera dezorg
anizacije, tako je informacija, koja se predaje nizom signala, mera organizacije
." - N. Viner" Informacija je namenski upravljeno znanje sa ciljem da pripremi p
onaanje koje treba da bude efikasno za postizanje ciljeva, po iskustvu trai znanje
. to su bolje poznate varijante i okolnosti, to se bolje mogu pripremiti aktivnos
ti i to e vei, po pravilu, biti uspeh. Tu se ne misli na znanje uopte, nego na znan
je sa namerom da pripremi ponaanje." - W. Witmannu (Informacija je prenoenje znanj
a). "Informacija za upravljanje jeste relevantno znanje koje proizilazi iz proce
sa obrade podataka i koje je steeno da bismo njime postigli posebne svrhe." - D.
Sanders Informacija je novo saznanje koje davalac informacije upuuje primaocu u o
bliku obavesti, saoptenja, izvetaja, podataka i slino u cilju donoenja odgovarajue od
luke, izvrenja odreene aktivnosti i dr. Osnovne informacione veliine predstavljaju
entropija i informacija. Izmeu njih postoje veze na koje je ukazao enon definiui inf
ormaciju kao negativnu vrednost entropije. Iz ovoga sledi da entropiju moemo shva
titi kao meru nedostatka informacija, odnosno, meru dezorganizacije sistema. Pre
ma Vineru i enonu, informacija je neto to ukida ili smanjuje neodreenost sistema, od
nosno, smanjuje neizvesnost promena. este su definicije prema kojima je informaci
ja "najuoptenije reeno, kapacitet poveanja znanja". Meutim, informacija moe, ali ne m
ora, poveati koliinu znanja primaoca. To zavisi od sistema na koji se ona odnosi.
Govoriti o informaciji kao o kapacitetu poveanja znanja, mogue je samo ako se ona
odnosi na sistem koji moe da ima vie razliitih stanja i kada postoji neka objektivn
a neodreenost stanja u kome se sistem nalazi. Uloga informisanja u poslovnim sist
emima : informisanje predstavlja primaran uslov upravljanja; informisanje ima zn
aajnu ulogu u rukovoenju, odnosno kompleksno informisanje obezbeuje odgovarajui step
en koordinacije rada pojedinaca i organizacionih delova, kao i angaovanje kreativ
nih snaga za ostvarivanje poslova i zadataka;

5 informa cioni sistemi


Menadment

informisanje je faktor integracije pojedinaca i organizacije, odnosno usmeravanj


a i podsticanja inicijative i angaovanosti radnika u izvravanju zadataka. Prema to
me, informisanje radnika je vaan faktor efikasnosti poslovanja, odnosno produktiv
nosti rada

Da bi imali svoju upotrebnu vrednost za menadment informacije moraju biti: aktue


ne, blagovremene, tane i istinite, razumljive, potpune i javne.
Vano je uoiti da kod svih iskazanih definicija informacija postoji neto zajedniko, a
to je da se informacija definie u njenom pragmatinom obliku ukazujui na njenu ulog
u u ponaanju oveka pri reavanju odreenih praktinih realnih problema u stvarnosti. Pro
ces informisanja je proces sticanja znanja u cilju realizacije odreenih zadataka.
Na taj nain se uspostavlja izvesna relaciono-komunikaciona povezanost izmeu objek
tivne stvarnosti, informacije i znanja o toj stvarnosti kod subjekta. Osnovna kl
asifikacija informacija bi obuhvatala informacije: 1) Prema funkcijama u poslovn
om sistemu (za upravljanje,kontrolisanje); 2) Prema opsegu korienja (za poslovni si
stem, za okruenje); 3) Prema stepenu obrade (izvorne, izvedene); 4) Prema nainu pr
ikazivanja (usmene, pismene, slikovne,kombinovane); 5) Sa aspekta materijalnog o
blikovanja (dokumenti, izvetaji, naune analize ...); 6) Prema vremenskom periodu z
a koji vae (jednokratne, periodine ...); 7) Prema vrsti dogaaja o kome informiu (ver
ovatni dogaaji, determinisani; 8) Prema stepenu saetosti (pojedinane, zbirne); 9) P
rema stepenu potpunosti podataka (potpune, nepotpune); 10) Prema vrsti odluka (i
za strateke odluke,taktike odluke,operativne odluke); 11) Prema nivou organizovanj
a (za organizacione jedinice, preduzee, komoru...).

6 informa cioni sistemi


Menadment

1.1.3 RAZLIKA IZMEU PODATKA I INFORMACIJE Ne uimo za kolu, nego za ivot. - Stara lati
ska poslovica U teoriji i praksi postoje razliita gledita kada je u pitanju defini
sanje pojmova podatak i informacija. Isto tako, postoje razlike i o odnosu ovih
kategorija. Vano je napraviti razliku izmeu podatka i informacije, pojmova koji se
esto poistoveuju. Na primer broj 8 je podatak i on kao takav nema posebno znaenje,
meutim "Sada je 8 asova" je informacija jer je podatku dodeljeno neko znaenje. Tak
o moemo uvideti da se informacija sastoji od podatka i znaenja koje mu je dodeljen
o.1 Podatak je sirova injenica koja predstavlja neku istinu iz stvarnog tj, realn
og sveta. Pojedinani podaci sami za sebe znae malo ili nemaju neko znaenje. Podaci
su registrovane injenice, oznake ili zapaanja nastala u toku nekog procesa. Pojam
podataka vezan je za fizike simbole koji mogu da se belee (registruju), uvaju, pren
ose i obrauju. Kratak primer razliitosti informacije i podatka moe biti sledei. Supe
rmarketski broja za proveravanje prikuplja milione podataka, kao to su
identifikacioni broj proizvoda ili cena svakog pojedinano prodatog proizvoda. Ova
kvi delovi podataka mogu biti kompletni i analizirani da daju potpunu informacij
u, kao to je ukupni broj televizora koji je prodat u o d r e e n o m trnom centru,
koje marke televizora se najbre prodaju u toj prodavnici ili u tom podruju ili ko
ja je ukupna suma potroena na taj tip televizora u prodavnici ili itavom regionu.
Sa aspekta obrade postoje sledee vrste podataka:
identifikacioni
klasifikacioni u
pravljaki kvalitativni
kvantitativni Dakle, postoji logiki povezani niz pojmova u
funkciji od koliine podataka kao na slici :
1
ore Nadrljanski, Informatika za uitelje, UF Beograd, 1996.

7 informa cioni sistemi


Menadment
Slika 3: logiki niz pojmova u funkciji koliine podataka 1.1.4 VREDNOST INFORMACIJE
Kada vam ja prodam telefon, ja ga vie nemam. Kada vam ja prodam informaciju, ja

imam vie informacija samom injenicom da je imam i dalje i da znam da je i vi imate


.- Peter Drucker Vrednost informacije se ogleda u tome da je informacija nepresuni
resurs koji poseduje vrednost, kao roba, novac, rad ili sirovine. Sledee karakte
ristike utiu na vrednost informacije:
metod i cena dobijanja
svrha (korisnost)
nai
ni dobijanja principi obrade
istoa (istija informacija svakako ima veu vrednost) Vr
dnost informacija se odreuje kroz: ulaganje za pribavljanje informacije kao resur
sa, troak ili kapitalna investicija u zavisnosti od ciljeva kompanije, Cost-Benef
it analizu, potrebu za informacijama. Nauno tehnoloki rast, revolicija informacion
ih tehnologija, sve sloeniji privredni i drutveni razvoj, dovode do potrebe za prae
njem sve vie novih podataka i njihovo pretvaranje u informacije, i injenica da se
prema istraivanjima Stanford Univerziteta ukupno ljudsko znanje nastalo do 1900.
godine udvostruilo do 1950. godine i da se od tada celokupno ljudsko znanje udvos
truava svakih pet do osam godina, dovoljno govori o vanosti informacija kao elemen
ta sticanja znanja.
1.1.5 KOMUNIKACIJA Poto nije mogue ne komunicirati, dobro bi bilo da svako od nas z
na da upravlja komunikacijom. - M.L. Merlo ISVOR Fiat Komunikacija (lat. communic
atio) predstavlja in prenoenja informacije sa jednog mesta na drugo, od pojave do
pojave, osobe do osobe, sa jedne odrednice na drugu isl. Komunikacija je vana akt
ivnost koju ak i nesvesno sprovodimo u svakom trenutku naeg svakodnevnog ivota.

8 informa cioni sistemi


Menadment

Slika 4: Prosti model procesa komuniciranja Najvaniji osnovni elementi komunikaci


je su: izvor, kodiranje, informacija, dekodiranje primalac povratni signal.
Izvo
r (poiljalac): Poiljalac je strana koja alje poruku drugoj strani. On inicira komun
ikaciju koncipirajui informaciju ili poruku koju eli da uputi primaocu. Poiljalac i
nicira komunikaciju kada pokuava da prenese ideje, informacije, injenice ili oseanj
a primaocu. Kodiranje: Kodiranje je stavljanje u neki jezik odnosno kod ili orga
nizovanje u fiziki oblik koji se moe prenositi drugima. Pretvaranje osmiljene infor
macije u razumljiv i upotrebljiv signal za primaoca. Poiljalac kodira ideju koju e
li da pretvori u poruku koristei se simbolima kao to su rei, dela ili izrazi. Vaan j
e nain na koji poiljalac kodira poruku: to moe da utie na nain na koji e primalac shv
titi poruku. Informacija: Osnovni sadraj komunikacije.
Dekodiranje: Dekodiranje j
e odgovor na kodiranje gde primalac poruke daje znaenje onome to je upravo doiveo,
video i uo. Dekodiranje je postupak kojim primalac objanjava znaenje simbola, znako
va koje je emitovao poiljalac. To je shvatanje ili razumevanje dobijene informaci
je ili pretvaranje informacije u razumljiv oblik. Kodiranje i dekodiranje je pot
encijalni izvor greke u komunikaciji jer primalac i poiljalac mogu imati razliito z
nanje, obrazovanje, iskustvo ili interese. Primalac: Primalac je strana koja pri
ma poruke od neke druge strane. To je druga strana u komunikaciji. Primalac deko
dira simbole koje su u poruci i pokuava da rekonstruie poiljaoeve prvobitne zamisli.
Povratni signal: Potvrda da je primalac shvatio i razumeo upuenu informaciju. Za
vrna faza je kada primalac odgovori na poruku dajui povratne informacije poiljaocu.
Ovo pretvara jednostranu komunikaciju u dvostranu. Poiljalac, bez povratne infor
macije, ne moe da zna da li je poruka primljena i protumaena na odgovarajui nain. Po
vratna informacija (eng. feedback) je kljuan element komunikacije zato to poiljalac
poruke upravo na osnovu nje moe da proceni koliko je poruka uspeno primljena ili
poslana i kakav je imala uticaj na primaoca. Posmatranje i sluanje reakcije prima
oca omoguava da se dalja komunikacija prilagodi i regulie da bi se postigao eljeni
efekat. Povratna

9 informa cioni sistemi


Menadment
informacija je vrlo znaajna za uspene socijalne odnose i ima centralnu ulogu u usp
enoj interpersonalnoj komunikaciji. Sam proces osnovnih elemenata komunikacije pr
ikazan je na sledeoj slici 5:
Slika 5: Elementi komunikacije

10 Menadment informa cioni sistemi

POSLOVNI PRIMER IZ PRAKSE: Nuspn komunikci u Boplu. Nkon hvri u Boplu, Ono t
derson ni mogo d otkri zto?. Ko gnrlni dirktor kompni Union Krbid, mor
vi rzlog. Zno d morti d obsni trginu nsru zposlnima, vldinim zvni
. Ipk ni mogo d dobi odgovor n sopstvn potn, i lin pitnj. Kd kontkt tl
u Indiu, gd odmh stvljn u kuni pritvor sprn d urdi poso zbog kog doo.
i im bilo dozvoljno d priu ni s kim. Zvninici indisk vld su ztvorili fbriku
rivnj dokz. Osnovn injnic ko ndrson ni mogo d utvrdi 3.dcmbr 1984.god
mtilzocinid koi s koristi z proizvodnju psticid dolo do nprdvin rkci.
rovnog gs. Klimtski uslovi sprvli su d s gs rspri i vtr g nosio blizu pri
Bopl, gd su ljudi ili umrli u snu ili su s probudili i umrli dok su bli. Oni koi su
su imli otn oi i plu. Loklni bolniki kpcitti nisu bili oprmljni z ovkvu k
ndlj o n hiljd ljudi umrlo. Fbriku u Boplu vodio Union Krbid, ko po
i potn obuk zposlnih, Union Krbid s povuko iz dnvnog poslovnj fbrik, kko
d ustvovo u inspkcim i odgovro n zvnin pitnj i intrsovnj, li nid
rmnu fbrik pod pritiskom d smnji trokov. Zbog problm s proizvodnjom, ni bil
0% kpcitt, tko d s nisu mogl ispuniti potn prdvinj vznih z profit. Zto s
, prvil zpoljvnj i rspord odrvnj. Iko fbrik bil bukvlno ztvorn nd
i funkcioniso i tu s postvlj pitnj d li bi on odgovoril i d su bil u funkcii.
u shvtili vnost situci i k su imli puzu z nkon to primno d gs curi
kontrolno sobi ni obvestio svog ndzornik kd tmprtur unutr rzrvor pol
cdur zhtvl do dv godin obuk z zposln n

11 Menadment informa cioni sistemi

kritinim postronjim, li su ovi ljudi imli obuku u trnju od oko msc dn, korist
kom ziku. sno d su ndrson i Union Krbid imli vliki problm s komunikciom.
jnic. k i dns, nikom ni u potpunosti sno koi sld dog dovo do nsr.
u usldil su dugo trl. Nrvno, odrn bro prprk komunikcii postoo i odmh
stpn osnj strh dovo do sporog protok prvovrmnih informci. Osim tog, n
oim odmh nkon nsr, od koih su svi bili ugroni dogim i okolnostim koi su us
bid d urdi. ndrson uinio simbolin potz odlskom u Indiu d bi, pokzo svou z
lo svki vid komunikci. N kru, moro d prduzm dnosmrnu komunikciu kko bi
ro d prduzm vismrnu komunikciu d bi utvrdio t s tno dogodilo. Ob knl kom
dvno mlo zn, li ko vno, to ndrsonov komunikci s drugim zposln
n postronjim vrlo slinim onim u Boplu. Nsr u Boplu prvi primr zmki u komun
omunikcii, kko pokzu primr Bopl, procs dononj odluk izlon n smo n
u, ukoliko s n isplnir fktivn komunikci. Komunikci podrzumv vi od mmorn
sistm. On cntrlni do orgnizcion kultur: on podrzumv ono to kmo io no
Kko s dtlji pri iz Bopl i dlj otkrivu, on imti rzliito znnj z rzn
. Mnog lkci s mogu nuiti iz trgin pri iz Bopl lkci o plnirnju, orgnizov
ikci cntrln tm u svko odluci mndr.2
Izvor: Dan Kurzman, A. Killing Wind: Inside Union Carbide and Bhopal Catastrophe
, New York, McGraw Hill, Arthur Sharplin, Union Carbide of India Ltd, Journal of M
anagement, Case Studies
2

12 Menadment informa cioni sistemi


1.1.6 POJAM SISTEMA Ne postoji nita to bi bilo tee za planiranje, neizvesnije u pogl
edu rezultata, niti opasnije za uvoenje, nego to je stvaranje novog sistema; inici
jator ima neprijatelje u onima koji imaju koristi od zadravanja starog sistema, a
samo mlake branioce u onima koji bi imali koristi novog sistema N.Machiavelli, 15
13 Sistem ine komponente odnosno elementi koji imaju odreenih srodnosti. Oni se na
laze u meusobnoj uslovljenosti. Ali, ono to razlikuje skupinu od sistema je to da
sistem ima cilj, ili, svrhu postojanja. Sistem je ureeni poredak meuzavisnih eleme
nata povezanih zajedno prema nekom planu za postizanje odreenog cilja. Sistem je
uopteno, oblik drutvene organizacije (npr. dravni), skup delova, povezanih optom fun
kcijom (npr. proizvodni, pravni, nervni, ,..), skup jedinica, organizacijski uje
dinjenih u celinu (npr. poslovni sistem), oblik, nain izgradnje, organizacija neeg
a (npr. izborni), uslovljen planskim, pravilnim rasporedom delova (npr. sistem r
ada).

13 Menadment informa cioni sistemi


Slika 6: Procesi u preduzeu osnova za razvoj informacionog sistema Sistemi predst
avljaju skup objekata i relacija meu tim objektima, njihovim atributima i njihovi
m okruenjem koji ini jednu funkcionalnu celinu. U teoriji i praksi o pojmu sistema
postoji bezbroj definicija. Jednu od najkompleksnijih definicija sistema dao je
M. J. Alexander: "Sistem je grupa fizikih, ili, nefizikih elemenata u prirodi koj
i ine set meusobno povezanih i uslovljenih elemanta sa jednim, ili, vie ciljeva, sm
erova, ili, krajeva".3 Alexander koristi termin "element" to upuuje na deo, kompo
nentu, ili, objekt u sistemu. Ova definicija ima etiri kljune rei: "element", "meuod
nos", "meudejstvo" i "cilj". Komponente to jest elementi sistema jesu njegovi fiz
iki delovi, ulazi i izlazi, te procesi, i upravljaki postupci (planiranje, organiz
acija, upravljanje i nadziranje). Osnovni elementi sistema:
Podsistemi: komponen
te koje pripadaju sistemu, Granica: definie opseg i domaaj sistema,
Okolina: sve to
je izvan granica sistema, ali se jo uvek tie sistema, Ulazi: elementi koji ulaze
u sistem iz okoline, Izlazi: elementi koji naputaju sistem,
Okruenja: veze izmeu si
stema i njegove okoline (zatita, filteri),
Ogranienja: unutranji i spoljanjii faktor
i koji odreuju i ograniavaju funkcionisanje sistem. Osnovne karakteristike sistema
: organizacija struktura i poredak, hijerarhijske veze koje odreuju formalnu komu
nikaciju i upravljaki lanac (npr. vojska, preduzee, poslovni sistem)
interakcija n
ain na koji pojedine komponente sarauju s drugim komponentama (pr. nabavka sa proi
zvodnjom, proizvodnja sa prodajom) meuzavisnost jedan podsistem zavisi od drugog
(ulaz), da bi mogao funkcionisati
integrisanost mera povezanosti komponenti
M. J. Alexander: Information, Systems Analysis - Theory and Applications, Palo A
lto, California, Science Research Associates, 1974. god., str. 4.
3

14 Menadment informa cioni sistemi


1.2. INFORMACIONI SISTEMI
1.2.1 POJAM INFORMACIONIH SISTEMA Informacioni sistem je skup elemenata (komponen
ata) organizovanih tako da omoguavaju registrovanje, prikupljanje, prenos, obradu
, skladitenje, analizu i distribuciju informacija da bi podrali analizu, odluivanje
, koordinaciju i kontrolu u poslovnom sistemu odnosno organizaciji. Pored napred
navedene definicije informacionog sistema u relevantnoj strunoj literaturi prisut
ne su i sledee definicije informacionog sistema:
Sistem u kome se veze izmeu objeka
ta i veze sistema sa okolinom ostvaruju razmenom informacija, "Informacioni siste
m predstavlja sreeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, uvanje, obr
adu, prenoenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, ukljuujui i opr
emu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se tim aktivnostima bave.",
"Informa
cioni sistem je svako uspeno ureivanje ljudi, postupaka, ureaja i tehnologije, orga
nizovanih u svrhu pruanja blagovremene, pouzdane informacije potrebne za rukovoenj
e preduzeem radi ostvarivanja dobiti". Takoe u strunoj literaturi su poznati razni
modeli informacionih sistema, na primer: tradicionalni informacioni sistem,
proizvodni i operativni sistemi, trini informacioni sistemi, i integralni (totalni
) informacioni sistemi.4
Informacioni sistem se definie i kao sistem koji koristi hardver resurse, softver
, i ljudske resurse radi sprovoenja aktivnosti ulaza, obrade, izlaza, memorisanja
i kontrole, a koje treba da transformiu resurse podataka u informacione proizvod
e. Informacioni sistem je ureeni i integrisani skup podataka, procesa, interfejsa
, mrea i tehnologija koja su u meusobnoj korelaciji u cilju podrke i poboljanja svak
odnevnih poslovnih operacija, a takoe i u cilju podrke menadmentu u reavanju poslovn
ih problema u poslovnim sistemima kao i procesa donoenja odluka.
Informacioni sistemi treba da budu strategijski, odnosno da ispunjavaju ciljeve
i strategiju poslovanja poslovnog sistema.
Prins T., Informacioni sistemi za organizovanje planiranja i kontrole, Beograd,
1978, str. 89. do 359.
4

15 Menadment informa cioni sistemi


Strategijski informacioni sistemi (Strategic Information Systems, SISs) su siste
mi koji pomau poslovnom sistemu da stekne konkurentnu prednost kroz doprinos stra
tegijskim ciljevima organizacije i/ili njenoj sposobnosti da znatno povea svoje p
erformanse i produktivnost.
Konkurentna prednost je prednost u odnosu na konkurenciju u pogledu trokova, kval
iteta, ili brzine koja vodi ka kontroli trita i poveanju profita. Informacioni sist
em delujui u okviru nekog poslovnog sistema i organizacije, omoguava joj da komuni
cira unutar sebe i sa svojim okruenjem.
Slika 7: Elementi informacionog sistema Zadatak informacionog sistema je prikupl
janje, selekcija, obrada, skladitenje, prenoenje i korienje informacija. Na taj nain,
informacioni sistemi postaju jedan od neophodnih uslova uspeha i opstanka poslo
vnih sistema i organizacija u izrazito nestabilnom i konkurentnom poslovnom okrue
nju. U tehnikom pogledu informacioni sistem moe se definisati kao skup meusobno pov
ezanih elemenata koji skupljaju, procesuiraju, belee i distribuiraju podatke, kak
o bi pomogle proces donoenja odluka, t.j upravljanja, koordinaciju i kontrolu u p
oslovnom sistemu i organizaciji. Informacioni sistemi slue i kao pomo menaderima, i
nenjerima i radnicima za analizu raznih problema, kao i veoma korisna pomo kod lan
siranja i izrade novih proizvoda. Takoe informacioni sistem sadri neophodne inform
acije o poslovnim resursima preduzea, ljudima, mestima i stvarima unutar poslovno
g sistema i organizacije ili spoljnjeg okruenja. Informacioni sistem u poslovnom
sistemu treba da obezbedi sve neophodne informacije potrebne za donoenje odluka o
uslovima rada, sredstvima i raspodeli rezultata rada. Informacioni sistem ima s
ledea specifina svojstva:

16 Menadment informa cioni sistemi



dokumentovanost podataka i informacija, racionalnost i ekonominost, integralnost
kompletnost, unificiranost, standardizovanost, veza i otvorenost prema okolini,
jedinstvenost.
Svaki informacioni sistem ima tri osnovne aktivnosti koje su neophodne da korisn
ik informacionih sistema donosi odluke u procesu upravljanja i odluivanja, da kon
trolie operacije, analizira probleme, i da osmilja i kreira nove proizvode ili da
prua usluge. Ove aktivnosti su input, procesuiranje i output. Prema opte poznatoj
teoriji sistema, svaki sistem sadri elemente na ulazu i izlazu, odnosno inpute i
outpute, kao i odgovarajue upravljanje odnosno menadment. Kod informacionih sistem
a upravljanje se ostvaruje preko povratne sprege koja utie na ulaze, transformaci
je i izlaze. Uticaj okruenja se takoe manifestuje na sve elemente informacionog si
stema. Osnovne faze informacionog sistema su: prikupljanje podataka: definisati
koje podatke treba sakupiti, na koji nain, sreivanje podataka: sreivanje i klasifik
ovanje prema kriterijumima, obrada podataka: formiranje sadraj informacije obrado
m podataka, selekcija informacija: informacija prema korisnicima, raspodela info
rmacija: vri raspodela informacija korisnicima prema potrebi, korienje informacija:
na bazi informacija donose se odgovarajue odluke. Informacioni sistemi (IS) mogu
se zasnivati na klasinim reenjima, koja predpostavljaju korienje poslovne dokumenta
cije, ili reenjima koja su delimino ili potpuno bazirana na primeni informacione t
ehnologije. Ova posljednja vrsta informacionih sistema naziva se informacioni si
stemi bazirani na raunaru, kompjuterizovani informacioni sistemi ili raunarom podra
ni informacioni sistemi. U literaturi, na engleskom jeziku, koristi se pojam CBI
S (Computer Based Information System Informacioni sistem podran raunarom) . Tako d
a emo u daljem izlaganju pod informacionim sistemima podrazumevati informacioni s
istemi podrani raunarom, odnosno CBIS sistemi. Input-ulaz, skuplja neobraene podatk
e unutar poslovnog sistema i organizacije ili iz okruenja. Procesiranje je proces
koji ove podatke obrauje i dovodi ih u razumljivu formu. Output prenosi procesui
rane tj. obraene podatke ljudima koji e ih koristiti ili aktivnostima za koje e bit
i od koristi. Informacioni sistem zahteva feedback a to je output koji je vraen o
dreenom broju lanova u organizaciji da im pomogne da procene ili isprave fazu inpu
ta. Informacioni sistemi, zasnovani na primeni informacione tehnologije sadre sle
dee komponente:
hardver,
softver, mrea,

17 Menadment informa cioni sistemi

procedure, metode i tehnike (znanja zaposlenih), procesi i podaci, baze podataka


i drutveni kontekst.
Slika 8: Raspodela ulaganja u razvoj IS Uslov opstanka bilo kojeg poslovnog sist
ema i ogranizacije je da raspolae adekvatnim informacionim sistemom, u kojem su r
azraeni postupci informacionih aktivnosti. U nekim poslovnim sistemima te postupk
e obavljaju ljudi, a u drugima se koristi moderna informaciona tehnologija, iz t
oga proizilazi da informacioni sistem moe biti manuelan ili podran informacionom t
ehnologijom, odnosno kompjuterizovan. Osnovni razlog primene Informacionih siste
ma je u visokoj produktivnosti koju obezbeuju savremena tehnoloka reenja (slika 9).
Analiza trendova prikazana na slici 9 ukazuje da:
produktivnost softvera se udvostruuje svakih osam godina, produktivnost hardvera
je deset puta vea svakih pet godina i produktivnost ljudi se poveava za oko 2% god
inje.

18 Menadment informa cioni sistemi


Slika 9. Indeks produktivnosti elemenata IS Moemo rei da su tipini informacioni sis
temi koji prate organizacionu strukturu: funkcionalni, informacioni sistem za ce
lu organizaciju i meuorganizacioni. Ovi sistemi su organizovani u hijerarhiju u k
ojoj se svaki sistem na viem nivou sastoji od nekoliko sistema sa nieg nivoa. Funk
cionalni sistem podrava odreenu oblast u svakoj kompaniji (marketing, proizvodnja
kadrovi, itd). Na viem nivou se nalazi informacioni sistem cele kompanije, a meuor
ganizacioni informacioni sistem povezuje razliite kompanije. Poslovni sistem je u
opteno, organizacioni sistem u kome se ekonomski resursi (input) transformiu pomou
razliitih organizacionih prosesa (processing) u proizvode i usluge (output). Povea
nje sloenosti i promenljivost poslovnog okruenja zahteva od menadmenta t.j rukovods
tva da se neprekidno suoava sa novim promenama i izazovima, da ih stalno predvia i
planira odgovarajuu poslovnu strategiju. Ovaj uticaj je izraen u svim poslovnim s
istemima i preduzeima, tako da se moe rei da su svi poslovi sistemi u krizi, pri emu
su razliiti intenzitet i faze krize u razliitim poslovnim sistemima. Informacioni
sistem u ovim uslovima postaje faktor opstanka poslovnog sistema jer omoguava me
nadmentu da se fleksibilno ponaa u odnosu na svakodnevne promene na tritu, a posebno
da vrlo brzo dostavi rukovodstvu odnosno top menadmentu sve neregularne pojave,
kritine trendove i primenom odgovarajuih sistema za podrku odluivanju da reenje za st
rukturirane probleme odluivanja. Poveanje konkurencije i globalizacije ekonomije o
gleda se u promeni konkurentnosti na bazi cene i njenoj evoluciji ka kvalitetu u
kljuujui i brzo reagovanje na zahteve kupaca. Konkurentnost na bazi cene ostvaruje
se stalnim

19 Menadment informa cioni sistemi


tehnolokim inovacijama i izmenom cene rada. Iako je u mnogim zemljama u razvoju c
ena rada i 10 puta manja od cene rada u industrijski razvijenim zemljama, u ovim
zadnjim, konkurentnost se postie viim nivoom primenjene proizvodne i informacione
tehnologije i savremenim upravljanjem. Primenom informacionih sistema utie se na
snienje trokova, a time i poveanju konkurentnosti na bazi cene. Iste konstatacije
vae i za uticaj informacionih sistema na poveanje kvaliteta i fleksibilnosti. U us
lovima globalizacije trita informacioni sistem postaje nezamenljiv faktor za ukljui
vanje poslovnih sistema u svetske privredne tokove. Tako na primer, ukljuivanjem
na Internet mreu poslovni sistem moe da plasira svoje usluge, prati cene konkurenc
ije, tehnoloki razvoj, metode i tehnike za unapreenje poslovanja, itd Glavni funkc
ionalni informacioni sistemi: su organizovani za potrebe tradicionalnih odeljenj
a u kompaniji: proizvodnja, raunovodstvo, finansije, marketing i kadrovi. IS cele
kompanije: Dok je funkcionalni IS fokusiran na odreenu oblast, drugi IS podmiruj
u potrebe vie odeljenja, ili ak celog poslovnog sistema i organizacije. Ti informa
cioni sistemi zajedno sa funkcionalnim IS grade informacioni sistem cele kompani
je. Jedan od najznaajnijih informacionih sistema ovog tipa je ERP (enterprise res
ources planning) , koji omoguava kompanijama da planiraju i upravljaju resursima
cele kompanije. Meuorganizacioni sistemi: Neki informacioni sistemi povezuju dve
ili vie organizacija ili sistema. Oni su poznati kao meuorganizacioni sistemi. Na
primer, sistem za rezervaciju avionskih karata je sainjen od razliitih sistema koj
i pripadaju razliitim avio-kompanijama. Izgradnja i korienje informacionih sistema
nose sa sobom i odreene probleme:
Problem isplativosti investicija u informacione
tehnologije,
Neophodne organizacione promene
Efekti globalizacije Stalne promen
e tehnoloke infrastrukture
Etiki i bezbednosni problem Zavisno od odnosa ulaznih (
U) i izlaznih informacionih veliina (I), informacioni sistemi mogu da budu: uprav
ljani informacioni sistemi (U>I) neutralni informacioni sistemi (U=I)
upravljaki
informacini sistemi (U<I).

20 Menadment informa cioni sistemi


U praktinom smislu za menadment su najznaajniji upravljaki informacioni sistemi, kod
kojih je izlazna informacija vee vrednosti od ulazne, jer samo oni obezbeuju osno
vu za upravljanje i donoenje odluka u poslovnim sistemima. Svaki poslovni sistem
i organizacija ima neki informacioni sistem, koji ine ljudi, procedure ili objekt
i, a raunarska tehnologija ne mora da bude najvaniji element sistema. Predmet naeg
istraivanja su Raunarski informacioni sistemi gde su prikupljanje, obrada i distri
bucija informacija bazirani na raunarskom hardveru-HW i softveru-SW.
1.2.2 VRSTE I TIPOVI INFORMACIONIH SISTEMA Nita nije praktinije od dobre teorije. N.
Bor U savremenom ivotu svakodnevno se javljaju i razliiti interesi, zatim razliite
strunosti kod ljudi koji upravljaju poslovnim sistemima i organizacijama, i sami
nivoi organizacione sloenosti, a samim tim i razliite vrste sistema. Nikada jedan
sistem ne moe obezbediti sve potrebne informacije koje su neophodne jednoj organ
izaciji ili jednom poslovnom sistemu. Svaka uspena i za nae okruenju tipina organiza
cija odnosno poslovni sistem ima operacioni nivo sistema, nivo sistema znanja, m
enadment nivo sistema i strateki nivo sistema za svako funkcionalno podruje, npr. u
sluna funkcija generalno ima usluni sistem na operacionom nivou da evidentira dnevne
usluge i da procesuira zahteve za uslugama. Nivo znanja dizajnira promotivni pr
ikaz za usluge poslovnog sistema. Menadment nivo sistema prati mesenu realizaciju
usluga tako to vri analize i obavetava i davaoce usluga i korisnike usluga o nivou
i kvalitetu datih usluga. Za sistem planiranja usluga u nekom vremenskom periodu
slui strateki nivo. Prvo opisujemo specifine kategorije usluga sistema svakog orga
nizacionog nivoa i njihove vrednosti u poslovnom sistemu. Zatim pokazujemo kako
poslovni sistemi koriste ove sisteme za svaku glavnu poslovnu funkciju. Slika 10
prikazuje tipove sistema prema organizacionom nivou, koji se nalaze u jednom po
slovnom sistemu. U prikazu imamo tri kompanije koje su meusobno povezane i podelj
ene na strateki nivo, menadment nivo, nivo znanja i operacioni nivo, na funkcional
na podruja kao to su marketing, proizvodnja, a u javnim upravama usluge, finansije
, raunovodstvo i ljudski resursi (Anthony,1965).

21 Menadment informa cioni sistemi


Slika 10: Tipovi informacionih sistema prema organizacionom nivou Najjednostavni
ja i osnovna podela informacionih sistema je:
Formalni i Neformalni. Formalni IS
zasnivaju se na opte prihvaenim i fiksnim definicijama podataka i procedura za sk
upljanje, registrovanje, obradu i koritenje tih podataka. Pod formalnim sistemom
podrazumeva se IS koji je strukturiran tj. on radi na osnovu saglasnosti sa pret
hodno definisanim pravilima koja su relativno nepromenjiva, odnosno ve propisana
i utvrena i ne menjaju se lako. Npr. u evidenciji graana odnosno korisnika sistema
zahtevae korisnikovo ime, identifikacioni broj kao i popis dozvoljenih usluga pr
ema odgovarajuem identifikacionom broju. 2. Neformalni IS oslanjaju se na neodreen
a pravila ponaanja. Tu nema slaganja o tome ta je informacija ili kako bi trebala
biti zabeleena ili obraena. Ovakvi sistemi su veoma bitni za ivot jednog poslovnog
sistema. Formalni IS mogu biti kompjuterski bazirani ili runi. Runi sistemi korist
e tehniku papira i olovke. Kompjuterski bazirani IS se oslanjaju na tehnologiju
hardvera i softvera da obrade podatke.
1.

22 Menadment informa cioni sistemi

Ovde je neophodno razjasniti i sledee zablude i apsolutno pogrena tumaenja vezana z


a IS:
IS je obavezno kompjuterizovan,
IS je sam sebi cilj, Dobar je sistem uprav
ljanja i odluivanja ali je lo IS,
IS se razvija jednom za uvek,i nije neophodna na
dogradnja, Razvoj IS se mora u potpunosti poveriti konsultantima,
Pri razvoju IS
vano je samo kupiti raunare i prateu opremu, U knjizi emo pod izrazom informacioni
sistem podrazumevati kompjuterski bazirani formalni IS koji se koristi kompjuter
skom tehnologijom. Iako kompjuterski bazirani IS koriste kompjutersku tehnologij
u da pokrenu proces obrade toka podataka u razumljivu informaciju, postoji otra r
azlika izmeu kompjutera i kompjuterskog programa s jedne strane, i IS s druge str
ane. Da i kod podele informacionih sistema u literaturi postoje znaajne razlike i
neusaglaenosti potvruju autori koji pod funkcionalnom podelom podrazumevaju sledeu
klasifikaciju inforrmacionih sistema:
Sistemi za prikupljanje informacija, S
emi za prenos informacija, Sistemi za obradu informacija, Sistemi za uvanje infor
macija, Informaciono-istraivaki sistemi, Informaciono-upravljaki sistemi, Informaci
oni sistemi za podrku odluivanja;
Vrste i klasifikacija informacionih sistema prema pruenoj podrci:
Sistem obrade transakcija (TPS) podrava praenje, sakupljanje, uvanje, obradu i slan
je glavnih poslovnih transakcija organizacije.
Upravljaki informacioni sistem (MIS) podrava funkcionalne aktivnosti i menadere.
Si
stem za upravljanje znanjem (KMS) podrava potrebu svih zaposlenih za korporativni
m znanjem.
Sistem za automatizaciju kancelarijskih poslova (OAS) podrava rad kancelarijskih
radnika.

23 Menadment informa cioni sistemi

Sistem podrke odluivanju (DSS) prua podrku prvenstveno pri donoenju analitikih i kv
itativnih odluka.

Informacioni sistem preduzea (EIS) prua podrku direktorima.


Sistem podrke grupama (
SS) prua podrku menaderima koji rade u grupama. Inteligentni sistemi podrke obuhvata
ju komponentu znanja, kao to je ekspertski sistem ili neuronska mrea
Polazei, pak, od funkcionalne podele, informacioni sistemi se svrstavaju u sledee
grupe: raunovodstveni informacioni sistemi,
finansijski informacioni sistemi,
mar
keting informacioni sistemi
informacioni sistem u proizvodnji (CAD- CAM); Zahval
jujui brzini, organizaciji i kvalitetu procesa obrade podataka koja se postie prim
enom moderne raunarske tehnike sve savremene informacione sisteme karakterie kompj
uterska podrka. Njihova specifinost je u tome to je proces unosa, obarade podatka i
izdavanja informacija automatizovan, tako da za oveka ostaje samo funkcija kontr
ole i opsluivanja. Specifina svojstva Poslovnih informacionih sistema: dokumentova
nost podatka i informacija - dokaz o poslovnim stanjima, promena, ili tvrdnjama.
Nije dovoljno da postoji samo dokument ve i da su podaci u njemu tani, itljivi i r
azumljivi. racinalnost i ekonominost - tenja da se sa to manje napora i energije po
stigne to vie rezultata. Svaka informacija ima svoju cenu i tkz trokovnik, koji pri
kazuje cenu koja se za neku informaciju plaa i kakvi su ekonomski efekti od njene
upotrebe. Zato odnos izmeu cene proizvodnje neke informacije i njenog doprinosa
u efektima funkcionisanja poslovnog sistema predstavlja polazni kriterijum za od
luivanje hoe li se neka informacija proizvoditi.
unificiranost i standardizovanost
tehnikih elemenata IS-a, jedinstvenost informacionog sistema. Na sledeoj slici 11
. prikazani su tipovi informacionih sistema sa funkcionalnim nivoima menadmentna:

24 Menadment informa cioni sistemi


Slika 11:Informacioni sistemi i menadment

25 Menadment informa cioni sistemi


POSLOVNI PRIMER IZ PRAKSE: INFORMACIONI SISTEM INSTITUTA MIHAJLO PUPIN KAZA, KAZA je
integralni poslovni informacioni sistem koji u sebi integrie vei broj modula. Pro
gram obuhvata kompletnu kadrovsku evidenciju, obraun zarada i svih ostalih linih p
rimanja za mala, srednja i velika preduzea. Moduli za elektronsko plaanje preko po
slovnih banaka, XML sprega sa Trezorom i sprega sa SAP-ERP ga ine kvalitetnim i z
aokruenim reenjem. Udoban rad korisnika, intuitivan korisniki interfejs i parametri
zovane opcije programa omoguavaju lako prilagoavanje zakonskim izmenama i speci nosti
ma preduzea. Moduli:
Kadrovska evidencija Dinarske zarade
Devizne zarade
Honorari
Slubeni putevi
Sprega sa Trezorom
Elektronsko plaanje
Sprega sa SAP-ERP Karakteristike:

Sistem ovlaenja korisnika. Pre poetka rada sa programom je obavezna autorizacija (k


orisniko ime i lozinka). Ovlaenja u radu sa sistemom se de niu preko uloga. Jedan kori
snik moe da pripada jednoj ili vie uloga, od kojih nasleuje privilegije. Ovlaenja su
de nisana na nivou baze podataka tako da je korisnik uvek limitiran svojim ovlaenjim
a, ak i van aplikacije. Sistem automatski evidentira sve najvanije akcije korisnik
a (unos i izmena podataka, promena statusa dokumentu). abloni za izvetaje: ablonizo
vani izvetaji omoguavaju svakom preduzeu odgovarajui izgled i strukturu raznih uvere
nja, reenja, ugovora i aneksa ugovora o radu. abloni omoguavaju de nisanje vie razliit
h sekcija dokumenta i elemenata na tom dokumentu, kao to je preambula reenja, glav
ni deo reenja, obrazloenje, ko izdaje ovaj tip dokumenta, ko su primaoci dokumenta
i slino.

26 Menadment informa cioni sistemi

Dopuna podataka koji nedostaju: esto je potrebno uneti podatke u pomonim ifarnicima
i evidencijama kao neophodan preduslov da bi se uneo neki sloeni dokument (npr.
unos novog kreditora da bi se uneo kredit). Korisnik ne mora da se optereuje koji
m redosledom treba da unosi podatke, jer je ugraen mehanizam koji omoguava lak uno
s i kompletiranje podataka. Ukoliko korisnik unese podatak koji u datom ifarniku
jo ne postoji, program automatski nudi dopunu tog ifarnika. Ukoliko to korisnik eli
, automatski se otvara forma za unos novog podatka u eljeni ifarnik, tako da koris
nik moe kasnije (po njenom zatvaranju) nesmetano da nastavi sa kompletiranjem zap
oetog dokumenta. Ugraena opcija za dopunu podataka koji nedostaju prua korisnicima
znaajnu udobnost u radu sa programom. Dinamiki izvetaj: Program ima dinamiki izvetaj
kojim moe da se pokrije potreba za najveim brojem Ad-Hoc izvetaja, bez izmene ili d
opune programa. Pre pokretanja dinamikog izvetaja se biraju podaci koji e biti prik
azani i redosled njihovog pojavljivanja. Takoe se zadaje proizvoljno sloeni kriter
ijum koji izvetaj mora da zadovolji. Broj podataka koji stoji na raspolaganju za
de nisanje dinamikog izvetaja je veliki, a novi podaci lako mogu da se kon guriu kroz a
dministratorsku granu menija. Jednom napravljen dinamiki izvetaj moe da se sauva kao
ablon za kasnije korienje. Podsetnik: Program ima podsetnik sa veim brojem tema, ko
je se osveavaju automatski i na zahtev. Teme su istek rada na odreeno, mirovanja,
porodiljskog, pripravnikog, lista dokumenata koji ekaju obradu, roendani zaposlenih
i slino. Uvid u detalje: Ukoliko je polje na ekranu u kojem je trenutno kursor r
eferenca na neki drugi zapis (polje sa pridruenom padajuom listom vrednosti), kori
sniku na raspolaganju stoji taster uvid u detalje. Ova akcija otvara dokument, evi
denciju ili ifarnik koji odgovara referenci i automatski prikazuje upravo traeni z
apis. Ova opcija prua veliku udobnost korisnicima i daje oseaj da je sve udaljeno s
amo par klikova miem. Filtar za pretraivanje: Da bi lako i brzo mogao da se pronae b
ilo koji dokument u sistemu, na raspolaganju je ltar za pretraivanje. Filtar je ge
neriki za bilo koju vrstu dokumenta u sistemu. Jedna od opcija administratorskog
dela menija je podeavanje polja preko kojih je mogue zadavati uslov i koji operato
r poreenja se koristi (, , =, , like pre ks, su ks ili bilo gde, ...).

Softverska platforma: Operativni sistem: - Windows XP, 2000, 2003, Vista

27 Menadment informa cioni sistemi


Baza podataka: - Microsoft SQL Server 2000/2005 Aplikacija:- Microsoft Access Pr
oject 2003 Arhitektura: - Client Server. Neki tehniki podaci: - Aplikacija: 518 f
ormi, 320 izvetaja, 48000 VBA linija koda, 255 stavki menija, 30 vrsta dokumenata
. - Baza podataka: 377 tabela, 208 pogleda, 744 procedure, 106 funkcija, 105500
T-SQL linija koda, 375 rigger-a. 1.2.3 BAZE PODATAKA S obzirom da osnovu svakog i
nformacionog sistema predstavlja baza podataka, izlaganje materije informacionih
sistema bez prikaza funkcija baza podataka, predstavljalo bi poduhvat nemogue mis
ije, tako da su u daljem tekstu izloeni osnovni pojmovi, sutina i znaaj baza podatak
a u informacionim sistemima. Baza podataka predstavlja vei skup meusobno povezanih
datoteka. Baza podataka je struktuirana kolekcija povezanih podataka o jednom i
li vie objekata. Sama re baza znai osnova ili fundament, pa tako moemo rei da je osno
va svake baze podataka informacija, a sama baza podataka predstavlja deo Informa
cionog sistema za dobijanje informacija. Imamo puno primera baza podataka iz sva
kodnevnog ivota:

Red vonje Telefonski imenik, Adresar, Knjiga gostiju u hotelu, .


Baze podataka moemo definisati i kao skup logikih datoteka koje su meusobno povezan
e, te upravo iz tog razloga samo upravljanje bazama podataka je prilino sloenije i
kompleksnije od upravljanja klasinim datotekama.

28 Menadment informa cioni sistemi


Slika 12: Baze podataka i sistem za upravljanje bazama podataka Svedoci smo da b
aze podataka koristi sve vie korisnika jer se njihovim korienjem postiu ogromne pred
nosti i poboljanja samog procesa poslovanja. Podaci u bazi podataka su organizova
ni sledeim redom: bit, bajt, polje, zapis, tabela, baza podataka.
Bit je najmanji
element prikaza podataka u raunaru i uzima vrednosti 0 ili1
Bajt je najmanja adr
esibilna jedinica koja sadri 8 bita i predstavlja jedan karakter. Polje ili atrib
ut predstavlja se sa jednim ili vie bajtova.
Zapis sadri skup atributa o jednom pr
imerku (instanci), na primer atributi jednog studenta su: broj indeksa: 50/90, i
me i prezime: Petar Petrovi, semestar: 2. Tabela je kolekcija razliitih zapisa, a
koje pripadaju jednom objektu, Baza podataka je kolekcija povezanih tabela.

29 Menadment informa cioni sistemi

Slika 13: Organizacija podataka u bazama podataka Na prethodnoj slici 13. prikaz
ana je organizacija podataka u bazama podataka koja spreava da se pojedini podaci
dupliraju kao to je bio sluaj pri organizaciji podataka u datoteke, kao i spreavan
je gubitka neophodne fleksibilnosti i elastinosti koje jedna dobro organizovana b
aza podataka mora posedovati. Prednosti baza podataka ogledaju se u tome da smo
kod klasinih oblika organizacije podataka imali smo sluaj da je: Dolazilo do rast
broja greaka u procesu obrade Proces odluivanje zasnovan na nepouzdanim podacima
bio nepouzdan Dolo do rasta trokova obrade podataka Dolo do sporog reagovanja rainar
skog sistema,idr
Baze podataka su projektovane da koriste hijerarhijske, mrene ili relacione struk
ture gde je svaka struktura efektivna na sebi svojstven nain. Osnovni pojmovi vez
ani za baze podataka su:
Polje (Field), ono sadri odreeni podatak i svako polje im
a svoj naziv,tip podatka, veliinu i sl. (na primer-Pritina, 38232, Simonida i dr)
Rekord (zapis, slog), koji se sastoji od konkretnih podataka koji opisuju jedan
objekat (entitet)

30 Menadment informa cioni sistemi


1
Jovanovi Milorad
Graanica-Kosovo i Metohija
038-82545
Tabele (Table, File), koje ine polja koja opisuju neki objekat i kolekcija rekord
a sa konkretnim podacima
Slika 14: Tabela-Adresar

Bazu podataka ini skup meusobno povezanih tabela. Proces planiranja, projektovanja
i dizajniranja baze podataka je veoma vaan korak, tako da se uloeno vreme u ovom
procesu viestruko isplati. U fazi planiranja neophodno je znati i dati odgovore n
a pitanja: ta elimo postii?, ta trenutno postoji?, ta je neophodno da se uradi?,
.
Nakon toga se prilazi definisanju zahteva, kada je preporuljivo da koristimo dija
grame i tekstualno detaljno opiemo same zahteve. Pri procesu dizajniranja moramo
se pridravati nekoh osnovnih pravila i instrukcija kao na primer: Svaki rekord mo
ra biti jedinstven: - svaka tabela mora imati primarni klju, Svako polje mora bit
i jedinstveno Svako polje u tabeli mora da se odnosi na objekat koji predstavlja
tabela

31 Menadment informa cioni sistemi



Polja u tabeli treba da sadre najmanje logike celine Polja u tabeli ne smeju da sa
dre vrednosti koje se izraunavaju

Slika 15: Koraci kod projektovanja baze podataka Vrste baza podataka: Savremene
baze podataka su uglavnom relacione, to znai da se baza podataka sastoji od vie meus
obno povezanih tabela. Tabele moeo uvati obinim fajlovima (Flat), i takve tabele ko
ristimo za reavanje jednostavnijih problema, na primer za uvanje liste imena. Moe s
e desiti da u ovakvim tabelama bude duplih rekorda. Pretpostavimo da trebamo kre
irati bazu podataka koja treba da sadri profesore, student, nastavne predmete, is
pitne rokove, studijske programe. Ovakva baza podataka onda treba da se sastoji
od sledeih tabela: Profesori, Studenti, Nastavni predmeti, Studijski programi, I
pitni rokovi. i sl.
Na osnovu zadatih elemenata moemo ustanoviti relacije izmeu napred navedenih tabel
a,kao na primer profesori predaju studentima, studenti su rasporeeni po studijski
m programima i dr.

32 Menadment informa cioni sistemi


Slika 16:Modeliranje i baze podataka Tipvi rlacia u bazama pdataka:

dan prma dan 1 1 dan prma vi 1 Vi prma dan 1 Vi prma vi

Slika17: Baza podataka Relacija jedan prema jedan: dnm zapisu iz prv tabl dgvara sa
pis iz drug tabl:

33 Menadment informa cioni sistemi


znaava s sa 1 1 Kristi s vma rtk, sam usluavima kada ptrbn rastrtiti


dli na dva dla. dinstvni idntifikatr mra pstati ub tabl. Na primer kada jed
a tano jednom zaposlenom( ova relacija se esto naziva i one-to-one)
Rlacia dan prma vi:

dnm zapisu iz prv tabl dgvara vi zapisa iz drug tabl znaava s sa 1 Na


Slika 18: Relacija jedan prema vie Ovo je relacija kada na primer jedan student p
rijavi vie ispita Rlacia vi prma dan:

Za vi zapisa iz prv tabl dgvara sam dan zapis iz drug tabl znaava s 1 P
prma vi sam psmatranuiz suprtng pravca

Rlacia vi prma vi: Za vi zapisa iz prv tabl dgvara vi zapisa iz drug tab

34 Menadment informa cioni sistemi



znaava s Nalak s shvata ka dv rlaci uspstavljn izmu tabla: 1 i

va rlacia indirktna i n m s uspstaviti izmudv tabl, v mra pstati m

Relacije vie prema vie nisu dozvoljene u MS Access-u, takve relacije zahtevaju kre
iranje nove tabele.primer za ovo je da se jedan proizvod moe nalaziti u vie narudbi
, kao i to da jedna narudba moe da sadri vie proizvoda (relacija many-to many), tako
da je potrebno da se kreira jo jedna tabela sa kojom e se jedna relacija many-tomany zameniti sa dve relacije one-to-many. Relacione baze podataka zahtevaju da
se svaki rekord (zapis) u tabeli bude jednoznano odreen.To znai da ne smeju da se p
ojave dva rekorda u tabeli sa istim vrednostima u poljima.Svaka tabela ima jedno
polje ili kombinaciju polja koji jenoznano odreuju rekord(zapis) u tabeli. Dozvol
jeno je da vie polja jednoznano odreuju zapis. Polje ili polja koja jednoznano odreuj
u zapis u tabeli naziva se primarni klju. Pojam primarnog kljua je jedan od najvani
jih pojmova u relacionim bazama podataka. Prilikom kreiranja tabele uvek se mora
definisati primarni klju. Korienje baze podataka ima niz prednosti u odnosu na kla
sian rad sa papirima: Bri rad, Jednostavno korienje, Omoguava ra
odataka, Jednostavan unos i promena podataka, Lako pretraivanje i selektovanje po
dataka, Mogunost sortiranja podataka, Podaci iz baze podataka mogu se prezentovat
i na razliite naine, Mogunost razmene podataka sa drugim aplikacijama, Tanost podata
ka i izbegavanje dupliranja podataka, Iste podatke istovremeno mogu da koriste v
ie korisnika, Sigurnost podataka je vea.

35 Menadment informa cioni sistemi


1.2.3.1 MS ACCESS MS Access je savremena baza podataka koja omoguava da zajedno s
a MS Wordom, MS Excel-om, MS PowerPoint-om, i Mail-om, potpuno automatizuje svoj
e poslovanje. To je mona alatka za upravljanje, organizovanje, uvanje sortiranje i
pretraivanje podataka. MS Access je jednostavan za upotrebu, lako se ui i ne zaht
eva da korisnik bude profesionalac za baze podataka. On dozvoljava izmene podata
ka (tabela, formi i izvetaja) i onda kada ste uneli podatke.
Slika 19: Prozor MS Accessa

36 Menadment informa cioni sistemi


Kao to je na gornjoj slici 19. prikazano MS Access sadri sve element u skladu sa s
tandardom MS Windows-a.Na vrhu rpzora se nalazi Title bar zajedno sa Control box
om. Ispod Title bar-a se nalazi glavi meni, a zatim Toolbar. Kada startujemo pro
gram MS Access, na glavnom meniju postoje samo dve opcije: File i Help jer nije
otvorena ni jedna baza podataka.

Slika 20: Osnovne funkcije za podrku Accessa Kada otvorimo neku ve postojeu bazu po
dataka onda se otvara prozor Database Window u okviru prozora MS Access-a. On na
m omoguava relativno brz i jednostava pristup svim objektima u bazi podataka. Kao
to je na sledeoj slici 21. prikazano na levoj strani su nabrojane vrste objekata
koje postoje i egzistiraju u MS Access-u: Tables (tabele) Queries (upiti) For
(forme) Reports (izvetaji) Pages (forma u obliku web strane) Macros (procedure za
standardne operacije) Modules (programi)

37 Menadment informa cioni sistemi


Po standardnoj proceduri MS Windows-a klikom na odgovarajuu ikonu u desnom delu p
rozora e biti prikazani svi objekti selektovane vrste. Na donjoj slici 21. je u l
evom uglu selektovana kategorija (ikona) Tables, a u desnom delu je prikazana li
sta tabela u bazi podataka. Kada hoemo da otvorimo neku postojeu tabelu onda u Dat
abase prozoru kliknemo na ikonu Tables, a zatim na spisku tabela selektujemo elje
nu tabelu na primer: test ka to je prikazano na sledeoj slici.
Slika 21: MS Access-ov Database Window Forma (Forms) se koristi za unos editovan
je pretraivanje i prikazivanje podataka. Forme omoguavaju da vidimo one podatke ko
je elimo na nain na koji nam najvie odgovara. Izgled formi moe da bude takav da lie n
a papirne dokumente. Upit (Query) nam omoguava da postavimo pitanje i da automats
ki dobijemo odgovor. Na primer: Koliko je studenata poloilo Informacione sisteme? Ko
liko ima studenata iz Pritine? i slino. Svaki put kada postavimo pitanje-upit (quer
y), MS Access e nam dati odgovor na osnovu trenutnih podataka.

38 Menadment informa cioni sistemi


Slika 22: Vrste upita Postupak kreiranja upita moe biti automatski korienjem Simple
Query Wizard-a, i kreiranje upita bez wizarda.
Slika 23: Automatsko kreiranje upita

39 Menadment informa cioni sistemi


Postupak kreiranja upita bez korienja wizarda se sastoji u tome da najpre na Desig
n prozoru selektujemo tab Query, a zatim selektujemo opciju Create query in desi
gn view. Klikom na ikonu New na ekranu e se pojaviti novi prozor i dialog box, tu
se pojavljuju sve selektovane tabele i upiti kao i relacije koje smo uspostavil
i izmeu tabela ka o to je prikazano na sledeoj slici:
Slika 24: Desing view upita Izvetaj (Report) se koristi za prikazivanje i tampanje
podataka iz tabela i upita, u traenom obliku. Ovde se takoe mogu obaviti i neke m
atematike operacijeizraunavanje sume ili proseka, kao i da grupiemo i sortiramo pod
atke

40 Menadment informa cioni sistemi


Slika 25: Automatsko kreiranje izvetaja Makroi (Macros) imaju zadatak da automati
zuju rad MS Access-a. Moduli (Moduls) nam omoguavaju programiranu kontrolu operac
ija koje ne moemo kontrolisati preko makroa. Tako da moemo napraviti aplikaciju ba
ze podataka sa sopstvenim menijima, linijama alata i ostalim karakteristikama. B
aze podataka iziskuju permanentno i kontinuirano odravanje i osveavanje podataka i
informacija kako bi oni sauvali svoje vrednosti u tu svrhu su nam pri ruci dostu
pni i odgovarajui programi i alati kao to je prikazano na slici nie.

41 Menadment informa cioni sistemi


Slika 26: Alati za odravanje baza podataka

42 Menadment informa cioni sistemi


1.2.4 POSLOVNI INFORMACIONI SISTEM Poslovni informacioni sistem je skup meusobno
povezanih i sinhronizovanih elemenata koje obezbeuju ulazne, procesne, izlazne, m
emorijske i kontrolne aktivnosti iji je cilj pretvaranje podataka u informacije k
oje se koriste kao podrka procesima predvianja, planiranja, kontrole, koordinacije
, odluivanja i operativnim aktivnostima u poslovnom sistemu odnosno preduzeu.
Slika 27: Poslovni informacioni sistem Poslovni informacioni sistem ine sledei pod
sistemi:

menadment informacioni sistem, raunovodstveni informacioni sistem, marketinki infor
macioni sistem, kadrovski informacioni sistem i dr.
Menadment informacioni sistem predstavlja skup postupaka za sakupljanje, memorisa
nje, obradu i diseminaciju informacija za potrebe menaderskih funkcija. Zadatak o
vog sistema je da u okviru celine poslovnog sistema prui adekvatnu informacionu p
odrku menaderima u obavljanju njihove uloge i vrenju funkcije menadmenta. Raunovodstv
eni informacioni sistem definie se kao skup organizacionih postupaka za sakupljan
je, memorisanje, obradu i diseminaciju finansijskoraunovodstvenih informacija. Ov
aj sistem treba da omogui dobijanje relevantnih informacija o stanju imovine, pri
hodu i rashodu preduzea, delova preduzea po pojedinim relacijama (linijama), dobit
i poslovnih sistema i dr. Zahvaljujui korienju raunara u ovom sistemu mogue je obezbe
diti i informacije koje se ne vode

43 Menadment informa cioni sistemi


knjigovodstveno, na primer produktivnost, rentabilnost i ekonominost po pojedinim
podrujima, odnosno linijama. Marketinki informacioni sistem se definie kao skup ko
mponenti koje su meusobno tako povezane da tee ostvarenju zajednikog cilja, tj. pre
tvaranju marketinkih podataka u marketinke informacije. Cilj ovog sistema je da ob
ezbedi marketinke infomracije o zahtevima za transportnim i PTT uslugama i konkur
enciji na domaem i meunarodnom transportnom i PTT tritu. Kadrovski informacioni sist
em se moe definisati kao skup postupaka za sakupljanje, memorisanje, obradu i dis
eminaciju informacija za planiranje i upravljanje kadrovima u preduzeu. Svaki inf
ormacioni sistem sastoji se od najmanje tri komponente: ljudi, procedura i podat
aka. Kompjuterski informacioni sistem, tj. informacioni sistem koji ukljuuje komp
juter sastoji se od najmanje pet komponenti: ljudi, procedura, podataka, kompjut
era i programa. Poslovni sistem odnosno preduzee se moe posmatrati kao lanac vredn
osti koji se sastoji od primarnih i sekundarnih procesa koji ine jedan poslovni s
istem. Primarni procesi su marketing, nabavka, proizvodnja, skladitenje, prodaja,
distribucija, odravanje nakon prodaje. kao to je prikazano na sledeoj slici 28.
Slika 28: Primarni i sekundarni procesi poslovnih informacionih sistema Tehnoloku
komponentu poslovnih informacionih sistema obuhvata informacionokomunikaciona i
nfrastruktura.
Hardver (raunarska oprema)
Sistemski softver/Operativni sistem
Aplikativni softver (programi, aplikacije)
Sistemi za upravljanje bazama podataka

44 Menadment informa cioni sistemi


Telekomunikacije/Internet
Ljudski resursi Da bi se intergacija izvrila u potpunos
ti, neophodno je obezbediti izvravanje datih procesa, to podrazumeva i definisanje
veza sa subjektima iz okoline. Na ovaj nain je mogue obezbediti unutranju i spoljan
ju integraciju procesa u poslovnom sistemu - preduzeu. Organizaciona jedinica odg
ovorna za celokupnu podrku informacionom sistemu u poslovnom sistemu je odeljenje
informacionih sistema. To odeljenje je odgovorno za hardver, softver, baze poda
taka i mree koje obuhvataju informaciono tehnoloku infrastrukturu preduzea.
Odeljenje informacionog sistema predlae nove poslovne strategije i nove proizvode
bazirane na primeni IT.
Koordinira razvoj i planirane promene IT u organizaciji
. Odeljenjem informacionih sistema rukovodi informacioni upravnik (CIO).
CIO je
menader, koji ima zadatak da nadgleda korienje informacionih tehnologija u preduzeu.

45 Menadment informa cioni sistemi


Slika 29: Integracija procesa u poslovnom sistemu 1.2.5 VEZA IZMEU SISTEMA Transa
kcioni sistemi za automatsku obradu podataka TPS (Transaction Processing Systems
) su tipino glavni izvor podataka za druge sisteme, gde su ekspertski sistemi ESS
prvenstveno primaoci podataka iz sistema na niem nivou. Ostali tipovi sistema mo
gu razmeniti podatke izmeu sebe. Podaci takoe mogu biti razmenjeni meu sistemima ra
zliitih funkcionalnih podruja. Npr. redosled zahvaen sistemom prodaje moe biti posla
n do nekog sistema u poslovnim sistemima kao transakcija za obavljanje nekih naz
naenih poslova po ve utvrenom redosledu. Definitivno je prednost imati neku meru in
tegracije meu ovim sistemima da bi informacija mogla proticati lako izmeu razliitih
delova poslovnih sistema. Ali integracija kota i integrisati mnogo razliitih sist
ema je neverovatno kompleksno i troi puno vremena. Svaka poslovni sistem mora izv
agati svoje potrebe za integracionim sistemima. Sledea slika 30. ilustruje kako s
u razliiti nivoi sistema u organizaciji vezani jedan s drugim.

46 Menadment informa cioni sistemi


Slika 30: Meusobna zavisnost sistema Postoje razne klasifikacije poslovnih inform
acionih sistema. U praksi i literaturi je najzastupljenija upravljaka podela po k
ojoj se informacioni sistemi dele u pet grupa i to:
1. 2. 3. 4. 5.
Neautomatizovani, Automatizvani, Upravljacki, Sistemi za podrku odluivanju i Ekspe
rtni sistemi.
1.3.UPRAVLJAKI INFORMACIONI SISTEMI
1.3.1 NEAUTOMATIZIOVANI INFORMACIONI SISTEMI Neautomatizovani informacioni siste
mi se zasnivaju na runoj ili mehanografskoj obradi podataka. Kod ovih sistema obr
ada podataka nije objedinjena pa se veliki broj radnika bavi prikupljanjem i del
iminom obradom podataka popunjavajui razne obrasce i izvetaje u okviru svojih redov
nih poslova i zadataka.

47 Menadment informa cioni sistemi


Slika 31: Neatomatizovani sistemi Postoje i radnici kojima je obrada iskljuiva de
latnost npr. voenje knjigovodstva, raunovodstvo, personalna evidencija i sl. Nosio
ci podataka su dokumenti i na njima su upisani podaci tako da se mogu uvati i pre
nositi. Informaciona baza je skladite dokumenata koji se u njoj uvaju. To mogu bit
i kartoteke, biblioteke, skupovi zapisnika, slubenih listova i sl. Na osnovu ulaz
nih podataka u toku izvravanja radnog procesa dopunjava se odnosno aurira informac
iona baza podataka, iz koje se mogu dobiti korisni izvetaji.
Slika 32: Spektar poslovnih podataka Nedostaci neautomatizovanih informacionih s
istema:
Obrada nije jedinstvena i ne obavlja se uvek na isti nain,
Dolazi esto do dupliran
ja rada na obradi podataka, Obrada podataka vri se u onoj meri u kojoj to zahteva
ju zakonske obaveze i u cilju dobijanja finalnih pokazatelja o rezultatima rada,
Podaci nisu formatizovani i strogo struktuirani, a zadaci koji se reavaju esto ni
su do kraja definisani,
Obrada je spora to dovodi do kanjenja informacija, Prave s
e greke zbog nepostojanja upustava, pogreno prispelih podataka, pogrenog raunanja, z
amora pri obradi i slino, U neautomatizovanom IS znaajni su i usmeni informacioni
tokovi koji su promenjivi i nepostojani,
Mnoge odluke se donose na osnovu usmeni
h informacija i iskustva ili na osnovu nepotpunih i esto zastarelih podataka.

48 Menadment informa cioni sistemi


Slika 33: Primer - EIS PORTAL Jugopetrola 1.3.2 SISTEMI AUTOMATSKE OBRADE PODATAKA
TRANSAKCIONI SISTEMI Sistemi za automatsku obradu podataka podrazumevaju prikup
ljanje, uvanje i obradu podataka i obezbeenje informacija primenom raunara. U liter
aturi ovi sistemi imaju naziv Transakcioni sistemi za automatsku obradu podataka
(Transaction Processing Systems) i teite im je na samim podacima i obradi podatak
a sa ciljem da se raunar to bolje iskoristi kao i da obrada bude to efikasnija. Ovi
sistemi su nastali automatizacijom pojedinih poslovnih funkcija, tako da se sis
tem automatske obrade podataka sastoji iz posebnih aplikacija koje obuhvataju po
jedine funkcije ili organizacione celine. Npr. knjigovodstvo, personalna evidene
cija, praenje kupaca i dobavljaa, praenje magacina, izdavanje faktura, obraun plata
i sl. Prvo su automatizovane funkcije knjigovodstva i finansija, zato to su za nj
ih u potpunosti bila razraena reenja pri runoj obradi podataka pa su ona samo prenee
na na raunar.

49 Menadment informa cioni sistemi


Na sledeoj slici 34. dat je prikaz toka informacija od TPS ka funkcionalnim siste
mima, gde se protok informacija izmeu funkcionalnih sistema odvija preko integrac
ione komponente.
Slika 34: Veza funkcionalnih oblasti TPS,CRM i integracije Automatska obarada po
dataka je bila tako organizovana da koristi raunare koji su u to doba bili malog
memorijskog kapaciteta, male brzine procesora i podrazumevao je samo paketnu obr
adu podataka. Prednosti transkacionih informacionih sistema u odnosu na neautoma
tizovane IS:
sistematizuje se prikupljanje i uvanje podataka,
ubrzava se prikupljanje i obrada
podataka, poveava se kvalitet izvetaja i izvetaji se sistematizuju po pojedinim up
ravljakim nivoima,
uvodi se opta nomenklatura i jedinstveni sistem obeleavanja, zap
osleni se informatiki obrazuju.

50 Menadment informa cioni sistemi

Slika 35: Struktura i izgled skladita podataka (izvor:E.Turban) Posle izvesnog fu


nkcionisanja uoene su slabosti AOP-a:
Zanemaruje se sistemski pristup,
Polazi se
od postojeeg stanja IS-a kojeg treba automatizovati bez otklanjanja slabosti, Pro
jektovanje sistema AOP-a se samo svodi na projektovanje programa, organizacije p
odataka i njihovu obradu, pri tom se na posmatraju zahtevi sistema ve samo pojedi
nani zahtevi. Pristup je pogrean jer pravi cilj raunara nije automatizovana obrada
podataka ve poveanje efikasnosti u odluivanju. (AOP ne ukljuuje proces odluivanja ne
a izbora izmeu alternativa).
Poto se aplikacije realizuju nezavisno jedna od druge
a koriste dobar deo zajednikih podataka to dovodi do velikog umnoavanja, odnosno r
edudance. Tako se deava da se matini broj radnika, ime i prezime javlja u trideset
ak i vie datoteka. Nedovoljan stepen informatike obuenosti radnika, nepoverenje izm
eu korisnika i informatiara, strah od raunara za radno mesto.

51 Menadment informa cioni sistemi

Slika 36: Tok informacija u obradi transakcija (Turban E., McLean E., Wetherbe J
., 2003): Pregled glavnih karakteristika sistema TPS automatske obrade podataka:
Po pravilu obrauju velike koliine podataka,
Izvori podataka su uglavnom interni,
a rezultat je namenjen za interne korisnike, TPS obrauje podatke redovno:dnevno n
edeljno, dvonedeljno itd,
Zahteva se veliki kapacitet skladita podataka(baze poda
taka), Zbog velike koliine podataka potrebna je velika brzina obrade,
TPS u osnov
i nadgleda i sakuplja podatke iz prolosti,
Ulazni i izlazni podaci su strukturira
ni, Obino se zapaa visok nivo detalja,
U sistemu TPS obino je oigledna mala sloeno
raunarske obrade, Potreban je visok nivo tanosti integriteta podataka i bezbednost
i, Zahteva se visoka pouzdanost.

52 Menadment informa cioni sistemi


POSLOVNI PRIMER IZ PRAKSE: INSTITUT MIHAJLO PUPININFORMAONI SISTEM IMPresco Sistem
za upravljanje dokumentima: Sistem za upravljanje dokumentima je savremeno soft
versko reenje neophodno svim poslovnim sistemima suoenim sa mnotvom elektronske i p
apirne dokumentacije. Ovo softversko reenje se prema svojim osnovnim karakteristi
kama moe klasi kovati kao Enetrprise Content Management System (ECMS). Sistem za up
ravljanje dokumentima predstavlja skup raunarskih programa koji se koriste za skl
aditenje elektronskih i skeniranih papirnih dokumenata, kao i za upravljanje kret
anjem dokumenata, odnosno za upravljanje kretanjem grupe povezanih dokumenata (d
osije, predmet), kroz njihov ivotni ciklus. Glavni ciljevi uvoenja Sistema za upra
vljanje dokumentima su:
automatizacija poslovnih procesa;
upravljanje ivotnim cik
lusom dokumenata; unapreenje saradnje korisnika;
kontrola pristupa dokumentima; p
retraga po svim pismima bez obzira na nain na koji je unet traeni tekst, traeni tek
st se unosi samo irilicom ili latinicom, a aplikacija pretrauje sve pojavne oblike
(srpska irilica, srpska latinica, engleska latinica);
kontrola kreiranja, dokument
acije. skladitenja i distribucije svih vrsta poslovne
Ciljevi uvoenja Sistema za upravljanje dokumentima ostvaruju se realizacijom sled
eih softverskih funkcionalnosti: kreiranje dokumenata i dosijea (predmeta); unos
dokumenata u elektronskom obliku direktno u sistem ili unos dokumenata skeniranj
em papirnih dokumenata;
kategorizacija dokumenata i dosijea; statistika dokumena
ta (primljenih ili poslatih, po eksternim primaocima ili poiljaocima , slubama, it
d.); statistika dosijea (kome su prosleeni, u radu, na ekanju, na plaanju, itd..)
erzioniranje dokumenata;

53 Menadment informa cioni sistemi

zakljuavanje i otkljuavanje dokumenata;


spajanje i razdvajanje dosijea;
pretraivan
e dokumenata i po sadraju i po atributima dokumenata; upravljanje radnim tokovima
dokumenata; praenje dokumenata ili dosijea i uvid u njihovo trenutno stanje obra
de; abloni za interne i odlazne dokumente;
paketna obrada odlaznih dokumenata (ci
rkularna pisma i sl.); mehanizam odobravanja odlaznih dokumenata za slanje (Appr
ove/Reject); automatska konverzija odlaznih dokumenata u PDF format;
saradnja ko
risnika pomou elektronske pote, foruma, diskusija; Sistem za upravljanje dokumenti
ma maksimalno koristi Open Source iza kojih je viegodinji razvoj i brojna razvojna
zajednica. Glavne karakteristike ovakvog sistema su:
izuzetne performanse za ve
liki broj korisnika; stalni razvoj i unapreenja izabranih platformi;
minimalni ha
rdverski zahtevi. Preduzee IMP Raunarski sistemi d.o.o. nudi saradnju na projektu
implementacije Sistema za upravljanje dokumentima, kroz realizaciju sledeih faza:
identi kacija poslovnih procesa i tokova dokumentacije;
kreiranje modela podataka
i razvoj potrebnih softverskih modula;
isporuka potrebne raunarske opreme; putanj
e sistema u probni rad;
obuka korisnika; migracija postojeih dokumenata u novi si
stem (dokumenti u elektronskom obliku, kao i skenirane dokumentacije);
putanje si
stema u produkciju; projekte

54 Menadment informa cioni sistemi

postprodukcijska podrka.
organizovanje korisnika preko korisnikih grupa i uloga; e
videncija izvrenih akcija korisnika;
bezbednost i zatita na nivou dokumenta i pred
meta; kontrola prava pristupa; procedura za pravljenje redovnih rezervnih kopija
. Validacije: Namena: Validacije su nezavisan aplikativni modul koji se eksibilno
moe integrisati sa postojeom relacionom bazom podataka razliitih informacionih sis
tema. Omoguava de nisanje i sprovodjenje elementarne i sloene provere podataka pri u
nosu u IS. Na ovaj nain sprovodi se ienje ulaznih podataka kao i veri kacija postojee
likacije za unos to obezbedjuje kvalitet i tanost ulaznih podataka informacionog s
istema. Obzirom da se jezgro modula sastoji od baznih tabela, procedura, funkcij
a i trigger-a koji su kreirani u skladu sa ANSI SQL standardom, modul se moe inte
grisati sa razliitim RDBMS okruenjima.
Slika: 37 Arhitektura sistema

55 Menadment informa cioni sistemi


Komponente: 1.Modul za spregu sa postojeim bazom podataka:
Realizovan pomou baznih
tabela, trigger-a, procedura i Job-ova. Omoguava kon gurisanje intervala za valida
ciju kao i perioda uvanja podataka o izvrenim validacijama i porukama. Podrka za po
kretanje naknadnih validacija nad postojeim podacima. 2.Web aplikacija za kon guris
anje i upravljanje modulima Razvijena u savremenoj Java tehnologiji. Integrisana
u Oracle Identity Management infrastrukturu.
Podrava Single Sign-On autenti kaciju
korisnika 3.Modul za kon gurisanje validacija na nivou polja Formalna validacija
Jednostavno kon gurisanje razliitih provera vrednosti kolone, razliitost ili obavezn
ost u odnosu na druge kolone.
Podrava dodelu custom validacionih procedura koje s
e automatski izvravaju pri validaciji.
Mogunost dodavanja, iskljuivanja i ukljuivanj
a provere u toku rada modula 4. Modul za validaciju grupe podataka Logika validac
ija Omoguava kreiranje sloenih validacionih pravila nad podataka. grupama
Sloena pravila se grade na osnovu atomskih korienjem logikih operatora.
e ge nerie validaciona procedura koja se ukljuuje u celokupnu validaciju.
Mogunost manipulacije pravilima u toku rada modula.
Karakteristike primenjenog SW okruenja:
ise Arhitect CASE alata.

Automatski

Model podataka kreiran je korienjem Enterpr

56 Menadment informa cioni sistemi


Jezgro modula se sastoji od baznih tabela, procedura, funkcija i trigger-a koji
su kreirani u skladu sa ANSI SQL standardom na Oracle 10g Database server-u
Web
aplikacija radi na Oracle Application Server 10g platformi integrisana u Oracle
Identity Management infrastrukturu. Razvojno okruenje za Web aplikaciju je Oracle
JDeveloper 10g, a koriena je ADF BC, JSF tehnologija. Znaaj i prednosti: Nezavisno
st od postojeeg modela podataka i aplikacije za unos. Fleksibilna izmena, dodavan
je ili ukidanje validacionih pravila.
Real-time uvid u rad modula i jednostavno i
skljuivanje modula preko Web aplikacije. Brzo prilagodjenje razliitim RDBMS okruenji
ma.
1.3.3 UPRAVLJAKI INFORMACIONI SISTEMI MANAGEMENT INFORMATION SYSTEMS Napomenuli s
mo da menadment informacioni sistem predstavljaju skup postupaka za sakupljanje,
memorisanje, obradu i diseminaciju informacija za potrebe menaderskih funkcija. to
znai da upravljaki informacioni sistem (MIS) predstavlja direktan raskid sa autom
atskom obradom podataka (Mc Leod) jer se shvatilo da raunar moe mnogo vie od jednos
tavne obrade podataka. Od polovine 60 do polovine 70 bile su u funkciji samo dve
namene raunara: 1. za automatsku obradu podataka; 2. za upravljaki informacioni s
istem.

57 Menadment informa cioni sistemi


Menadment informacioni sistem MIS- je integralan (celovit) sistem obezbeivanja inf
ormacija za podravanje procesa upravljanja nekim poslovnim sistemom. Integralni z
nai da su delovi sadrani u jednom optem dizajnu sistema. Osnovna funkcija MIS-a je
da menaderima (preko kvalitetnih, pravovremenih i pouzdanih informacija) obezbede
uvid u ponaanje preduzea (poslovnog sistema) tako da mogu efikasnije da iskoriste
svoje menaderske vetine i umea. Upravljaki informacioni sistem se moe definisati kao
: 1. organizaciona celina meusobno povezanih elemenata koja ima svrhu formiranja
informacije za potrebe upravljanja; 2. niz aplikativnih sistema koji se odnose n
a oblikovanje, odailjanje, primanje, sreivanje, obradu i memorisanje informacija p
otrebne organima upravljanja; 3. sistem koji generie informacije koje se koriste
u procesu funkcionisanja sistema, proizvodei upravljako delovanje usmereno na sman
jenje elemenata neizvesnosti. Karakteristike, specifinosti po kojima se upravljaki
IS razlikuje od tradicionalnih informacionih sistema se ogledaju u sledeem: Upra
vljaki IS nije isto to i automatska obrada podataka. Automatska obrada podataka je
samo jedan deo IS. AOP se odnosi na pojedinane aplikacije (podsisteme) koji nisu
meusobno povezani. Kod UIS svi podsistemi su povezani, i ine jedinstvenu celinu ij
e je funkcionisanje podreeno cilju obezbeivanje kvalitetnih informacija za adekvat
no upravljanje poslovnim sistemom odnosno njegovim podsistemima. 2. Prilagoenost
informacija zahtevima korisnika. UIS pretpostavlja tako organizovanu mreu komunik
acija da se podaci, odnosno informacije isporuuju korisniku na mestu gde treba i
u obliku koji on zahteva. Tradicionalne IS karakteriu siromani ablonski izvetaji koj
i se dugo zadravaju u pojedinim sektorima pa su, stoga, neaurni i neblagovremeni.
3. Brz pristup podacima. S obzirom na vremensku komponentu UIS se odnose na budun
ost (isto kao i na sadanjost i na prolost). UIS podrazumeva takvu organizaciju pod
ataka da se potrebni podaci za relativno kratko vreme tj. "svakog momenta" mogu
otkriti i upotrebiti. Naime, hronologija poslovnih dogaaja i promena se putem ade
kvatne organizacije podataka registruje za itavo vreme poslovanja preduzea. Ti se
podaci uz adekvatnu obradu koriste za donoenje odluka tekueg i dugoronog karaktera.
Upravljake IS karakterie i integralnost, odnosno podaci se pamte samo jednom, izl
az jednog podsistema je adekvatan, istovetan ulazu u drugi podsistem. Ovi su pod
sistemi povezani, spregnuti u jedinstvenu celinu odnosno sistem. 4. UIS nije zat
voren sistem. On sakuplja iz okruenja podatke o kretanjima na tritu, konkurenciji,
optim ekonomskim prilikama. Na osnovu sakupljenih podataka daje se mogunost korisn
icima UIS da brzo reaguju na promene u okruenju i njima prilagode funkcionisanje
poslovnog sistema. To nije sluaj sa tradicionalnim IS.
1.

58 Menadment informa cioni sistemi


5. Vodea uloga menadera u projektovanju UIS. U prvim godinama primene kompjutera,
kada je jedino bila na raspolaganju tehnologija batch obrade, komercijalna upotr
eba kompjutera se svodila na nekoliko raunovodstvenih aplikacija (platni spiskovi
, platni rauni i druge operacije u seriji). Kod tako organizovanih IS, osoblje ko
je radi u raunskom centru je bilo zadueno za sve. Naime, kompjuterski profesionalc
i su bili odgovorni za programiranje, kreiranje koncepcije sistema, instalaciju
sistema, organizaciju unosa i obrade podataka itd. Dakle, osoblju koje je odraval
o sistem, bilo je preputeno da definie ciljeve sistema, strategiju razvoja, kao i
strukturu izvetaja (od kojih su veina njih bila jedva razumljiva ljudima van kompj
uterskog centra). Pojava poslovnih programskih jezika, razvoj koncepta baza poda
taka, mogunost ONLine obrade, kao i pojava personlanih raunara uvodi nas u novo do
ba primene kompjuterske tehnologije koje je u prvom redu obeleeno dominacijom upr
avljakih informacionih sistema. Dok je kod tradicionalnih IS fokus bio na obradi
transakcija, kod UIS upotreba informacija postaje osnovni element koji determinie
koncepciju i nain funkcionisanja informacionog sistema. Shodno tome, konceptuali
zacija i primena UIS, se sprovodi uz aktivnu t.j odluujuu ulogu top menadmenta pred
uzea, odnosno poslovnog sistema. Da bi udovoljilo ovom zahtevu poslovodstvo mora
posedovati adekvatno informatiko znanje. Zbog toga svi programi za obrazovanje me
nadera, obavezno ukljuuju problematiku projektovanja informacionih sistema. Dakle,
u prvim godinama kompjuterske ere kljune figure u upotrebi informacione tehnolog
ije su bili profesionalci u informacionim sistemima. Danas, upravljaki informacio
ni sistemi zahtevaju da glavni menaderi preduzea preuzmu vostvo u primeni informaci
one tehnologije, i uopte u funkcionisanju. Imajui u vidu navedene osobine UIS, pro
jektovanje njegovih podsistema zahteva tretman upravljanja kao informacionog pro
cesa kojim se smanjuje neizvesnost i poslovni sistem optimalno usmerava prema ci
lju. Izgradnjom adekvatnog upravljakog IS znaajno e se poboljati kvalitet poslovnog
izvetavanja i na njemu zasnovanog upravljanja.
1.3.4 SISTEMI ZA PODRKU ODLUIVANJA - DECISION SUPPORT SYSTEMS (DSS) Decision Suppo
rt Systems (DSS) definicija ...ono to smo ve dugo pokuavali, ali nismo za to imali n
aziv Sprague, Carlson Sistemi za podrku odluivanja- DSS su informacioni sistemi koj
i pruaju podrku u reavanju nedovoljno definisanih problema, crpei iz postojeih sistem
a one informacije, koje su bitne za proces odluivanja. Sistemi za podrku odluivanju
-DSS imaju zadatak da prue podrku pri donoenju poslovnih odluka. Struktuirane odluk
e su rutinske i ponavljaju se, tako da je za njih mogue predvideti proceduru i al
goritam za reavanje. ta sa nestruktuiranim odlukama koje se ne mogu formalizovano

59 Menadment informa cioni sistemi


opisivati, kod kojih se problem ne reava samo na osnovu prikupljenih informacija.
Kod ovih odluka problem koji se reava nije u potpunosti definisan i teko ga je ra
zgraniiti od slinih problema. Nestruktuirane odluke su nove i sloene i esto se donos
e po specijalnom postupku. U ovim sluajevima upravljaki informacioni sistem je od
koristi ali ne reava problem u celini i do kraja. Osnovna funkcija sistema za pod
rku odluivanja je da donosiocima odluka pomogne pri reavanju sloenih i nestruktuiran
ih problema. Sistem za podrku odluivanja-DSS u sutini predstavlja korisniku blizak
softver koji prati obogaena baza podatka i baza modela.
Slika: 38 Decision Support Systems Naveemo neke od definicija sistema za podrku odl
uivanju: "Sistemi za podrku odluivanju su interaktivni raunarski sistemi za namerom
da pomognu menaderima ili donosiocima odluka da identifikuju, strukturiraju, i/il
i ree polustrukturirane i nestrukturirane probleme i da naprave izbor meu alternat
ivama" (Daniel Power, 2000).

60 Menadment informa cioni sistemi


Slika: 39 Evolucija koncepata DSS (Simon, Davis, Sprague, Carlson, Keen, DeSanct
is, Gallupe, Morton, Mintzberg, Power, Turban ...) Sistemi za podrku odluivanju su
interaktivni, fleksibilni i adaptivni raunarski informacioni sistemi specijalno
razvijeni za podrku u reavanju nestrukturiranih menadment problema u cilju poboljanj
a procesa odluivanja" (Turban, Aronson, 1998). Tabela 1: Kategorije DSS Turban [2
002], Power [2000] Kategorija Data-Driven Document-Driven Model-Driven Suggestio
n Group Support InterOrganizational Function-Specific Web-Based Karakteristika K
oriste struktuirane podatke Koriste nestruktuirane podatke Koriste modele Korist
e pravila i relacije Pomau komunikaciju i usaglaavanje Podrka komintentima Podrka sp
ecifinim sistemima Podrka svim DSS Primer Data Warehouse Web Rasporedi Konsultacij
e Voenje sastanka Pristup kupaca podacima Vazduhoplovni, bankarski Intranet
S ozirom da pomau pri reavanju slabo struktuiranih problema DSS su namenjeni viim n
ivoima odluivanja ( stratekom i taktikom). Za razliku od MIS-a (koji se bazira na h
orizontalnoj matrici informacija) kod sistema za podrku odluivanja-DSS imamo verit
ikalne informacione tokove. DSS su laki za korienje, jer su jezici za komunikaciju
dosta jednostavni i struktura sistema je takva da obezbeuje lak pristup

61 Menadment informa cioni sistemi


podacima u interaktivnom radu. Sistemi za podrku odluivanja DSS pomau korisnicima d
a ispolje svoju efikasnost i znanje uz poseban naglasak na lini stil odluivanja. B
itno je naglasiti da sistemi za podrku odluivanja DSS ne predstavljaju automatizac
iju procesa donoenja odluka ve predstvaljaju sredstvo i alat koje korisnici mogu u
potrebljavati u onim sluajevima kada se ne mogu unapred pripremiti algoritmi koji
ma se problem reava. Osnovni elementi sistema za podrku odluivanja su: 1. korisnici
, 2. podaci, 3. modeli odluivanja koji sadre; a. programske pakete za: optimizacij
u, statistiku analizu, finansijsku analizu i sl., b. alate za simulaciju i modeli
ranje problemskih situacija. 4. specijalni softver koji povezuje korisnike sa po
dacima i modelima.

Slika :40 Struktura SPO (Turban, Aronson, 1998) Element odnosno komponente siste
ma za podrku odluivanju su:
podsistem za upravljanje podacima, podsistem za upr
janje modelima, podsistema za upravljanje znanjima, podsistem korisniki interfejs
, korisnik.

62 Menadment informa cioni sistemi

Holsapple i Whinston (1996) izdvajaju sledee osobine sistema za podrku odluivanju k


ao njihove prednosti:
Prednosti SPO zavise od prirode donosioca odluka i situaci
je po pitanju odluka, SPO poveava uroene sposobnosti rukovoenja donosioca odluka, S
PO moe da rei probleme koji bi donosiocu odluka oduzeli mnogo vie vremena ili koje
on ne bi ni pokuao da reava, SPO se pribliava reenju problema bre i pouzdanije od do
osioca odluka, ak i kada SPO ne moe da rei problem, moe da stimulie donosioca odluka
da dublje razmilja o dotinom problemu,
Izgradnja SPO moe ukazati na nove naine razmi
janja u oblasti odluivanja, SPO moe da obezbedi dokaze o opravdanosti stava donosi
oca odluka,
U cilju unapreenja produktivnosti, SPO moe pruiti znaajne konkurentske p
rednosti. Isti autori (Holsapple, Whinston, 1996) kao ogranienja sistema za podrku
odluivanju navode: Neke uroene ljudske vetine i talenti se ne mogu ugraditi u danan
je SPO (misli se na fazu projektovanja SPO),
SPO je ogranien na znanje koje posed
uje. Ograniene su sposobnosti SPO da stekne nova znanja,
SPO je ogranien vrstama o
brade znanja koju njegov softver moe da izvri, Mogunosti SPO su ograniene mogunostim
kompjutera (hardvera i operativnog sistema) koji se koriste,
Jezik kojim korisn
ici treba da saopte svoje zahteve ograniava broj korisnika na one koji prihvataju
ovakav nain izraavanja. Nain prezentacije takoe ograniava broj korisnika, SPO mogu b
ti napravljeni za prilino usku i specifinu oblast primene. Mogue je da se zahteva v
ie SPO u reavanju razliitih zadataka u toku rada. Tada se postavlja pitanje ko treb
a da koordinira rad nekoliko SPO. Barrett i Castore (1989) dali su prikaz strukt
ure sistema za podrku odluivanju i pri tom opisali princip rada korisnika sa siste
mom za podrku odluivanja, Pomenuti autori istiu da proces zapoinje korisnikovom dile
mom. Korisnik potom definie problem, u emu mu SPO moe pruiti pomo kroz snimanje, prae
je i prikupljanje podataka iz spoljanjih i unutranjih izvora podataka, na osnovu eg
a se stie uvid o nastanku i karakteru problema. Po zavretku formulacije problema S
PO vri obradu podataka koristei se pri tom bazom podataka i/ili bazom znanja. Po i
zvrenoj obradi problema SPO nudi korisniku raspoloivi niz alternativa. Sluei se poka
zateljima o stepenu zadovoljenja postavljenog problema svake alternative, korisn
ik vri izbor najpovoljnije. Na slici 41. je prikazana logika topologija sistema za
podrku odluivanja,

63 Menadment informa cioni sistemi


Slika 41: Princip rada, osobine rada SPO i karakteristike implementacije Kroz mo
gunosti analize npr. ta ako, analizu senzitivnosti itd., korisnik moe da ispita posle
dinosti pojedinih alternativnih pravaca ili da ispita posledice koje mogu nastupi
ti prilikom promene uticajnih faktora na izabranu alternativu. Kao rezultat opis
anog procesa sledi informacija za buduu upotrebu, tj. odluka o pravcu akcije. Den
nis Buede dui niz godina prati razvoj sistema za podrku odluivanju. Od postojeih sis
tema za podrku odluivanju on formira uporedne analize pratei pri tome aspekte: oper
acioni sistem, osobine primene, performanse sistema i pogodnosti koje sistem prua
korisniku. Podaci su dobijeni na osnovu anketiranja relevantnog uzorka korisnik
a sistema za podrku odluivanju. U najnovijem sprovedenom istraivanju (Buede, 1998)
anketa se sastojala iz 25 pitanja, a obuhvatala je 32 sistema za podrku odluivanju
. Kao rezultat istraivanja Buede (1998) je konstatovao da je primarni fokus proiz
voaa SPO na tenji da se poboljaju analitike sposobnosti SPO. Navodi se da su se koris
nici izjasnili da su im osobine analize rezultata najkritinije u dosadanjem radu.
Takoe, jak prodor uinjen je i na polju poboljanja karakteristika SPO u podrci defini
sanju problema kao i fazi kreiranja modela.

64 Menadment informa cioni sistemi


1.3.4.1 IZVRNI IFORMACIONI SISTEM (Executive Information Systems EIS)

Osnovni cilj EIS poboljanje kvaliteta i kvantiteta informacija potrebnih na izvrno


m nivou
ubrzavaju odgovor na situacije izvrnog odluivanja koje zahtevaju brzinu i
efikasnost podrka donoenju odluka obezbeivanjem aktuelnih i tanih podataka u smislen
om formatu EIS je user-frendly, grafiki podran, obezbeuje izvetavanje o izuzecima i
ima mogunost drill-downa.
Najea upotreba - Critical Sucess Factors (profitabilnost, finansijski indikatori, m
arketinki indikatori, ljudski resursi, rizik, trini i potroaki trendovi) Specifinosti
dizajniranja i razvoja EIS

dizajn i razvoj zasnovan na definisanim Kritinim Faktorima Uspeha (CSF)


implement
acija zahteva aktivno ukljuivanje izvrilaca
karakteristine metode za utvrivanje izvr
ih informacionih zahteva:
Intervjuisanje Izvoenje zahteva iz ve postojeeg informacionog sistema Sintetizov
e iz karakteristika sistema Otkrivanje eksperimentisanjem (izradom prototipova)
Kljuni problem EIS-a: sadraj informacija.
Transakciona baza
DTS
DW baza
OLE DB
MS OLAP Servisi
OLE DB za OLAP
Excel 2000
Oracle 8i
SQL Server 2000
Slika 42: Jedno mogue tehnoloko reenje EIS

Veoma vaan faktor za uspean rad sistema za podrku odluivanju je, to se istie u zapaa
ma veine autora, korektna implementacija sistema. Od uspenosti implementacije SPO
zavisi njegova prihvatljivost od strane korisnika kao i pravilna upotreba. Saute
r (1997) je identifikovao kljune fatore u procesu implementacije sistema za podrku
odluivanju tabela 2.

65 Menadment informa cioni sistemi


Tabela 2: Kljuni faktori uspeha implementacije SPO (Sauter, 1997) Ciljevi Ukljuenj
e korisnika Ispunjenje zahteva top menadmenta Faktori uspeha Faktori neuspeha Da
Nedostatak mogunosti ukljuenja korisnika Puna panja menadmenta Podrka top menadmenta
azumeju se potrebe korisnika Nedovoljan interes menadmenta Nedostatak ukljuenja to
p menadmenta u kljunu oblast Nedostatak podrke za zahtevani projekat Vie panje za teh
nike nego korisnikove ciljeve Nedostatak korisnikovog prihvatanja vrednosti infor
macija Neuspeh u razumevanju procesa izbora Nefunkcionalan dizajn Nefleksibilan
dizajn Nizak Korienje prototipa Paljivo planiranje i testiranje Stabilnost u radu N
edostatak pripreme Kompleksna implementacija Pourivanje implementacije
Uzajamno razumevanje
Kvalitet
Dobar dizajn Fleksibilan dizajn
Nivo izvravanja zadataka Projekt menadment
Nepotovanje rokova Stabilni zahtevi Neprisustvovanje projektanata prilikom korisn
ika implementacije Promena pravila tokom implementacije Poveanje trokova
1.3.4.2 GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEMI (GIS)

66 Menadment informa cioni sistemi


Geografski informacioni sistemi (GIS) predstavljaju jednu posebnu kategoriju sis
tema koji objedinjavaju pristup razliitim transakcionim i eksternim bazama podata
ka sa geografskim, zemljino-knjinim, demografskim i podacima o prometu, kako bi se
dolo do vizualnih (geografskih) pregleda relevantnih podataka o prostornoj struk
turi trita, distribuciji kupaca i dobavljaa i slino. GIS (Geografic Information Syst
em) je specijalna kategorija DSS-a koja moe analizirati i pokazati podatke za pla
niranje i donoenje odluka koristei digitalne mape. Software moe sakupiti materijal,
snimiti, manipulisati i pokazati informacije koje se odnose na geografiju, veui p
odatke do mesta, relacija i podruja na karti. GIS moe biti upotrebljen za davanje
podrke u donoenju odluka koje zahtevaju znanje o geografskoj rasporeenosti ljudi, i
li drugo. Naprimer, GIS moe biti upotrebljen da pomogne dravnim ili regionalnim vl
astima da izraunaju vreme tj. brzinu odgovora u sluaju elementarnih nepogoda ili d
a pomogne bankama da odrede najbolju lokaciju za instaliranje novih ogranaka, i
slino. GIS alat postao je dostupan ak i malim preduzetnicima, a neki se mogu koris
titi na web-u. GIS doputa menaderima da promene podatak i automatski prerauju poslo
vni scenario u cilju nalaenja boljeg reenja.
Slika 43: GIS funkcije i aplikacije (izvor.E.Turban) 1.3.5 EKSPERTNI SISTEMI ( E
S )

67 Menadment informa cioni sistemi

Ekspertni sistem je raunarski program koji deluje kao ljudski ekspert u dobro defi
nisanom specifinom zadatku, na bazi znanja Liebowitz Jay, 1992. Ekspertni sistemi
oponaaju rad eksperta a razvijeni su primenom neke od tehnika vetake inteligencije.
Ekspertni sistemi sadre velika znanja i veliko iskustvo i pravila zakljuivanja ko
ja nude reenja na nivou eksperata. Radi pojanjenja pojma ekspertni sistem, naveemo ne
e od definicija ekspertnih sistema: Feingenbaum ES je inteligentni raunarski progr
am koji koristi znanje i mehanizme zakljuivanja u reavanju problema takve sloenosti
da je za njihovo reavanje potreban ovek-ekspert. Goodwin i Wright (1992) istiu da s
u ekspertni sistemi jedan deo istraivanja na putu ka vetakoj inteligenciji, a da vet
aka inteligencija ima za cilj da predstavlja u potpunosti ljudsku inteligenciju k
roz raunarski sistem. Isti autori definiu ekspertni sistem na sledei nain: Ekspertni
sistem je modeliranje, unutar raunara, ekspertskog znanja, tako da rezultujui sist
em moe ponuditi inteligentan savet ili doneti inteligentne odluke. Ekspertni sistem
i su specijalizovani automati sa obradom znanja, za interaktivno i kooperativno
reavanje problema koji se mogu formalizovati, na nivou prirodnih, strunih jezika,
sa mogunostima obuhvata i prezentacije znanja u formi algoritamskih problema, s j
edne strane, i nealgoritamskih injenica i pravila, kao i logikog zakljuivanja po ut
vrenoj strategiji, sa druge strane (Roth, 1992).
Osnovni gradivni elemenat ES je z
nanje (stav) Znanja u ES ine injenice i heuristika (iskustvo i oseaj).
injenice su
oko distribuirane, javno raspoloive informacije, usaglaene na nivou eksperata (str
unjaka) u predmetnoj oblasti. Heuristiku ine lina pravila prihvatljivog rasuivanja,
koja karakteriu odluivanje na nivou eksperta u oblasti. Znanje je mogue predstaviti
simbolikim izrazima preko:
simbolikih opisa, kojima se odnosi u posmatranom podruju,
postupaka za manipulacij
u tim odnosima
Jedna od uoptenih podela ekspertnih sistema sugerie na postojanje dve grupe eksper
tnih sistema (Stojiljkovi, 1995): Ekspertni sistemi koji analiziraju neki problem
i Ekspertni sistemi koji vre sintezu u procesu reavanja problema. Tabela 3: Predn
osti ekspertskih sistema

68 Menadment informa cioni sistemi


Prednosti Povean rezultat i produktivnost Povean kvalitet Prikupljanje i irenje def
icitarne ekspertize Operacije u opasnim okruenjima Dostupnost znanja i pomo altersk
im slubenicima Pouzdanost Poveane mogunosti drugih sistema Mogunost da radi sa nekom
pletnim i neodreenim informacijama Obezbeenje obuke Poveanje sposobnosti za donoenje
odluka i reavanje problema Smanjenje vremena za donoenje odluka Redukovanje zasto
ja u radu

Opis/primeri ES planira konfiguracije komponenti za svaku porudbinu Es moe da obez


bedi dosledan savet i smanji uestanost greaka Lekari u Egiptu i Aliru koriste za ko
ntrolu oiju ES ES koji interpretira informacije dobijene preko senzora omoguava lj
udima da izbegnu vrela, vlana i toksina okruenja Es pomae u poveanju produktivnosti a
terskih slubenika ES-i se ne umaraju i nije im dosadno, Integrisanje ES sa drugim
sistemima ini druge sisteme mnogo efikasnijim ak i odgovorom ne znam ili nije sigu
rnoES moe da ponudi reenje mada ono nije sasvim sigurno Pripravnici koji rade sa ES
postaju iskusniji zahvaljujui ureaju za objanjavanje ES doputa integraciju eksperts
ke procene u proces analize ES obino moe da donosi bre odluke nego kad ljudi sami r
ade ES moe brzo da dijagnostikuje kvarove na maini i propie nain popravke
Turban i Aronson (1998) iznose da postoje sledee vrste ekspertnih sistema:
Eksper
tni sistemi zasnovani na znanju (Expert Systems Versus Knowledgebased Systems, K
nowledge-based Expert Systems), Ekspertni sistemi zasnovani na pravilima,
Eksper
tni sistemi zasnovani na okvirima (Frame-based Expert Systems), Hibridni sistemi
, Ekspertni sistemi zasnovani na modelima (Model-based Systems),
Ekspertni siste
mi spremni za rad (Ready-made, Off-the-shelf Systems), Ekspertni sistemi koji ra
de u realnom vremenu (Real-time Expert Systems). Goodwin i Wright (1992) istiu da
postoje dve grupe ekspertnih sistema i to:

69 Menadment informa cioni sistemi


Prvi se javljaju kod komplikovanih istraivakih projekata ili potencijalno nereivih
probelema gde je potrebno razviti novi nain prezentovanja ili izlaganja znanja.
D
rugi niz sistema su oni koje su izgradili konsultanti i to putem korienja komercij
alno razvijenih koljki (shell) ekspertnih sistema. koljke ekspertnih sistema sadre
sve komponente kao i posebno razvijeni ekspertni sistem, sa tom razlikom to im je
baza znanja prazna (otuda se nazivaju prazni ili okvirni ekspertni sistemi). Ko
risnik (npr. tim eksperata u nekom preduzeu) koljke ekspertnog sistema sam popunja
va bazu znanja unosei u nju pravila koja se odnose na probleme koje je potrebno d
a njegov ekspertni sistem reava. koljke ekspertnih sistema su jednostavne za progr
amiranje, fokusirane su na probleme u kojima nije prisutna neizvesnost. Kod korien
ja koljki ekspertnih sistema ekspertsko rasuivanje predstavlja se u obliku drva od
luivanja to se ubraja u olanavanje unapred (olanavanje unapred objanjeno je u tekstu
koji sledi). U svetu su poznate koljke: XiPlus (by Expertech Ltd.), EXSYS Profess
ional i sl., a kod nas je razvijena i takoe je nala veliku primenu koljka BEST (Bla
ckboard-based Expert System Toolkit). Ekspertni sistemi poseduju sedam dimenzija
(Buchman, 1983) a to su:
Ekspertiza, Rezonovanje manipulacijom simbola, Opta spo
sobnost reavanja problema u datom domenu, Sloenost i teina jer problemi moraju biti
sloeni da bi se zahtevalo reenje eksperta,
Reformulacija formulisanje problema u
oblik podesan za reavanje putem ekspertnih pravila, Rezonovanje o sebi mogunost si
stema da rezonuje o sopstvenim procesima,
Vrsta zadataka za ije se obavljanje sis
tem izgrauje.
Slika 44: Inenjerstvo znanja: prenoenje znanja od eksperta u raunarski program

70 Menadment informa cioni sistemi


Primena ekspertnih sistema je viestruka, a zadaci koje ekspertni sistemi uspeno rea
vaju su:
Evidentiranje i interpretacija podataka kojim se opisuju razliite situac
ije ili stanja sistema,
Dijagnostika i servisiranje. Planiranje, predvianje i pro
gnoziranje (posledica odluka i sl.), Dizajn,
Merenje,
Otkrivanje kvarova u sloeni
m tehnikim sistemima, Analiza i konsultacije,
Kontrola (upravljanje ponaanjem sist
ema) i sl.

Slika 45: Model ekspertnog sistema (Doukidis, 1991) Model jednostavnog ekspertno
g sistema sastoji se samo od etiri dela (Doukidis, 1991). Oni su: baza znanja, meh
anizam za zakljuivanje, korisniki interfejs i radna memorija, slika 45. Znanje eksp
erta se uva u nizu fajlova nazvanih baza znanja. Najee je znanje predstavljeno pomou
f ... then pravila. Mehnizam za zakljuivanje koristi bazu znanja kako bi se obezbedi
la nova informacija. Mehanizam za zakljuivanje koristi neke forme logike dedukcije d
a bi se obezbedili odgovori. Preko korisnikog interfejsa omoguava se komunikacija
izmeu ekspertnog sistema i korisnika. Radna memorija sadri detalje o stanju znanja
sistema u odreenom trenutku. Primer rada je sledei: korisnik zove ekspertni siste
m preko korisnikog interfejsa. Ekspertni sistem uz pomo mehanizma za zakljuivanje upr
avlja pravilima u bazi znanja. Ukoliko su sistemu potrebne dodatne informacije,
on e pitati korisnika (preko

71 Menadment informa cioni sistemi


interfejsa), a zatim sauvati te informacije u radnoj memoriji. Svaki nov podatak
koji se pojavi kao izlaz mehanizma za zakljuivanje takoe se uva u radnoj memoriji. Ov
aj proces se nastavlja sve dok sistem ne obezbedi korisniku sve odgovore na njeg
ova pitanja ili dok se ne iskoriste sva pravila.
Slika 46: Struktura i proces ekspertnih sistema (izvor E.Turban,) Neto kompleksni
ja struktura i proces ekspertnog sistema predstavljena je na slici 46. Na ovom p
rikazu mogu se uoiti relacije izmeu komponenata ekspertnog sistema. Drugim reima, u
lazei dublje u strukturu ekspertnog sistema konstatuje se postojanje niza dodatni
h komponenata koje ine sistem funkcionalnim. Proces funkcionisanja ekspertnih sis
tema moe se ralaniti na sledeih pet komponenata (Roth, 1992):
Akvizicija (sticanje) znanja predstavlja jedan od najznaajnijih zadataka za ekspe
rtni sistem jer putem dijaloga sa korisnikom sistem mora primiti i sintaktiki for
malno ispravne, ali i semantiki adekvatne raznovrsne informacije. Od akvizicije z
nanja zavisie memorisanje znanja i samim tim i kvalitet rada ekspertnog sistema.

72 Menadment informa cioni sistemi


Reprezentacija (memorisanje) znanja vri se dugotrajnim procesom memorisanja progr
amskih modula sastavljenih od injenica i pravila i naina za reavanje problema (meha
nizmi zakljuivanja), za odreenu oblast.
Obrada znanja (reavanje problema) u stvari
predstavlja izvravanje programa radi dobijanja reenja sa odgovarajuim prateim objanje
njima putem logikog procesa za reavanje problema. Ovaj zadatak podrazumeva automat
sko vrednovanje injenica i pravila prema prethodno datoj logici zakljuivanja pomou
traenja i uporeivanja, a zatim dobijanje rezultata u obliku novih podataka ili pra
vila do krajnjeg algoritma za reavanje problema.
Komponente za objanjenje (predsta
vljanje znanja) omoguavaju pregled unutranjih meuzavisnosti, aktivnih i neaktivnih
pravila za reavanje problema i pruaju razumevanje zakljuka koji je dao ekspertni si
stem. Tako predstavljene injenice koje je koristio ekspertni sistem u procesu don
oenja odluke slue korisniku da uvidi koje su bile polazne osnove ekspertnog sistem
a da se opredeli za neku odluku, ali neki podatak moe da se pokae kao netaan ili be
smislen pa se proces zakljuivanja ekspertnog sistema sa novim ispravnim informaci
jama moe uputiti na ponovno razmatranje. Takoe, posedovanje komponente za objanjava
nje kod ekspertnih sistema omoguuje korisniku sticanje novih znanja.
Interfejs (j
edinica za dijalog) omoguuje komunikaciju korisnika sa ekspertnim sistemom putem
tastature i ekrana, ali mogue su i ostale varijante direktne komunikacije ekspert
nog sistema sa okolinom npr. putem slike, tona, mernih sinala itd.
Slika 47: Elementi ekspertnog sistema Kod projektovanja i razvoja ekspertnih sis
tema nameu se sledea pitanja (problemi):

73 Menadment informa cioni sistemi


1. Kako pribaviti znanje od eksperta? 2. Kako to znanje predstaviti raunaru? 3. K
ako na osnovu pribavljenog znanja izdvojiti reenje konkretnih praktinih problema?
Slika 48: Proces izgradnje ES Ekspertni sistemi mogu biti heuristiki kada se rasuu
je na osnovu intuitivmogneformalnog znanja za razliku od onih kod kojih se rasuiv
anje vri na osnovu formalnih teorijskih postavki. Postoje i fleksibilni ES koji v
re postepeno integrisanje novih znanja u postojee strukture znanja.
Obrazovanja li
nije rasuivanja se izvodi putem IF-THEN pravila Ulanavanje unapred: poinje od skupa
uslova ili ideja i kree se ka nekom zakljuku. Koristi se u sistemima analize poda
taka, projektovanja, dijagnostikim sistemima i sistemima obrazovanja koncepata.
A
ko je poznat zakljuak, ali ne i put do njega, metod se naziva ulanavanjem unazad.
Dijagnostiki sistemi, sistemi planiranja Struktura ekspertskih sistema se sastoji
od: baza znanja;
mehanizma zakljuivanja; specijalizovane baze podataka i
specija
lizovanog softvera koji predstavlja korisniki interfejs. Mehanizam zakljuivanja in
terpretira podatke iz baze podataka sa stanovita znanja iz baze znanja i izvlai za
kljuak.

74 Menadment informa cioni sistemi


Slika 49: Faze razvoja ekspertnog sistema Softver za podrku ekspertnom sistemu ol
akava rad i komunikaciju korisnika sa sistemom. Specijalizovana baza podataka sad
ri injenice dobijene ekspertizom i formira se za svaki konkretni zadatak. (Ne post
oji opta granica izmeu baze podataka i baze znanja, jer dobijajui odreena svojstva p
odaci iz baze podataka postepeno prelaze u znanje). Baza znanja kao centralna ko
mponenta ekspertnog sistema sadri objektivne zakonitosti reavanja problema ali i n
eodreene -heuristike sisteme za reavanja problema. Od kvaliteta baze znanja zavisi
kvalitet ekspertnog sistema. Baza znanja sadri specijalizovana znanja eksperata i
specijalista (projektuje se modularno da bi se mogla dograditi nova znanja). Ta
bela 4: Razlike izmeu konvencionalnih programa i ekspertnih sistema Konvencionaln
i program Manipulie podacima Algoritamski koristi podatke ponavljajui proces Efika
sno manipulie velikim bazama podataka Znanje I metode korisnikog znanja su izmeani
Znanje je organizovano u dva nivoa-podaci I program U sluaju novog znanja potrebn
o je reprogramiranje Ekspertski sistem Manipulie znanjem Heuristiki koristi znanje
, process zakljuivanja Efikasno manipulie velikim bazama znanja Model reavanja prob
lema se pojavljuje kao baza znanja, a s njom upravlja odvojeni deo mehanizam zak
ljuivanja Znanje je organizovano u bar tri nivoa-podaci,baza znanja i mehanizam z
akljuivanja Novo znanje se dodaje bez reprogramiranja, proirivanjem baze znanja
Jezici koji podravaju rad ekspertnih sistema su LISP, PROLOG, SNOBOL, SYNTEL.

75 Menadment informa cioni sistemi

Ekspertni sistemi ne mogu jo uvek u potpunosti zameniti eksperta, oni mu samo ola
kavaju rad pri emu ono to ekspert moe reiti za due vreme ES treba mnogo manje vremena
Ekspertni sistemi su usko orjentisani programski paketi i zbog nepotpunih podat
aka mogu dovesti do pogrenih reenja. Tabela 5: Nedostaci primene ekspertskih siste
ma Nedostaci primene ekspertskih sistema OVEK EKSPERT EKSPERTSKI SISTEM kreativan
nema kreativnost prilagodljiv nije prilagodljiv ulni senzori simboli kao ulaz iri
na sagledavanja usko sagledavanje zdrav razum tehniko znanje
1.3.6. HIBRIDNI SISTEMI (HIBRID SYSTEMS HS) Hibridni sistemi nastaju integracijo
m dva ili vie kompjuterskih informacionih sistema. Do danas razvijeno je vie klasa
hibridnih sistema, ali meu osnovne ubrajaju se: integracija sistema za podrku odl
uivanju i ekspertnih sistema, ekspertnih sistema i neuronskih mrea, kao i aspekti
globalne integracije vie informacionih sistema. Oblici integracije dva ili vie kom
pjuterska informaciona sistema meusobno se razlikuju po arhitekturnim reenjima spa
janja sistema. Integracija ekspertnih sistema i sistema za podrku odluivanju moe se
izvesti na dva osnovna naina i to:
Ekspertni sistem integrisan kao SPO komponenta gde je mogue identifikovati pet ra
zliitih sluajeva: Ekspertni sistem kao inteligentna komponenta uz bazu podataka u
SPO, Ekspertni sistem kao inteligentna komponenta uz bazu modela u njeno upravlj
anje u SPO, Ekspertni sistem kao komponenta u SPO a sa namenom da pobolja karakte
ristike korisnikog interfejsa, Ekspertni sistem kao komponenta za pomo u izgradnji
SPO, Ekspertni sistem kao komponenta u SPO koja prua korisniku razne konsultativ
ne usluge.
Prema naim autorima Stoiljkoviu i Milosavljeviu (1995) mogue su sledee varijante hibr
idnih ekspertnih sistema:

76 Menadment informa cioni sistemi


Kompletno preklopljeni gde sistem ima dualnu prirodu, tj. zasnovan je i na znanj
u i na neuronskoj mrei. Pomou ureaja za konverziju sistem moe da se prikae, u zavisno
sti od elje korisnika, ili kao ekspertni sistem ili kao neuronska mrea.
Parcijalno
preklopljeni gde sistem poseduje karakteristike i ekspertnog sistema i neuronsk
e mree ali ova dva sistema u ovom sluaju komuniciraju preko kompjuterske memorije
ili neke spoljanje baze podataka. Paralelni gde ekspertni sistem i neuronska mrea
rade zajedno, paralelno i ne dele svoje unutranje promenljive niti strukturu poda
taka. Sistemi komuniciraju preko ulaznih i izlaznih ureaja i preko datoteka.
Sekv
encijalni gde je izlaz iz jednog od komponentnih sistema (ekspertnog sistema ili
neuronske mree). Povezani ili ugraeni gde je ekspertni sistem ugraen u neuronsku m
reu ili neuronska mrea u ekspertni sistem (tzv. gost i domain). U ovom sluaju korisn
ik vidi samo jedan sistem (domaina). Vrlo je est sluaj da se neuronska mrea ugrauje u
ekspertni sistem i pritom koristi njegovu bazu znanja. Kao najkompleksniji obli
k integracije kompjuterskih informacionih sistema za podrku menadment odluivanju sm
atra se tzv. globalna integracija. Globalna integracija moe ukljuivati nekoliko te
hnologija za podrku menadmentu i nekoliko kompjuterskih informacionih sistema ili a
k povezivanje sa sistemima iz druge organizacije. Kao ulaz sistem ima bazu podat
aka, bazu znanja i bazu modela. EIS komponenta se koristi za filtriranje podatak
a, stavljanje filtriranih podataka u centar posmatranja i povezivanje sa ostalim
delovima organizacije koji su povezani sa datim problemom. Ekspertni sistem je
neophodan donosiocu odluke u smislu da mu prui podrku tokom modeliranja u upravlja
nja bazom modela, podataka i znanja, kao uvod za EIS i SPO analizu i procenjivan
je. Izlazi iz modela globalne integracije su izvetaji, prognoze, saveti i sl. Pov
ratna sprega ili veza je neophodna radi obezbeivanja dodatnih informacija, znanja
ili modela koji se mogu ponovo upotrebiti u budunosti. Jedan primer Arhitekture
hibridnog inteligentnog sistema navode u svom radu E.Turban.. slika 50

77 Menadment informa cioni sistemi

Slika 50: Arhitektura hibridnog inteligentnog sistema U okviru savremenih modela


globalne integracije kompjuterskih informacionih sistema ukljuene su i brojne na
predne tehnologije radi poboljanja karakteristika modela. Tako, u okviru filtraci
je podataka ukljuuju se inteligentni agenti ili pretraivai koji znatno skrauju vreme
potrebno da se izdvoje neophodne informacije. Takoe, postoji tenja da se itav mode
l uskladi sa protokolima standardnim za prikljuivanje sistema na globalnu kompjut
ersku mreu Internet. Time se sa jedne strane omoguava potroaima irom sveta da pristu
e pojedinim bazama podataka ili modela da pretrauju (ali se tano definiu granice pr
istupa). Sa druge strane formira se Intranet mrea poslovno-proizvodnog sistema, a
zaposlenima unutar preduzea omoguava se da prilikom pretraivanja podataka mogu izai
na Internet i tamo potraiti informacije. Koncept virtualnog poslovanja predstavl
ja jo jedan aspekt trgovine u budunosti. Stoga, novije informacione tehnologije na
menjene za poslovanje poslovno-proizvodnih sistema ubrzano se okreu prilagoavanju
rada na Internetu.

78 Menadment informa cioni sistemi


Slika 51: Globalna integracija kompjuterskih informacionih sistema (Turban, Aron
son, 1998) Prilikom izbora oblika integracije kompjuterskih informacionih sistem
a treba se rukovoditi injenicom da se integrisanjem postojeih informacionih sistem
a dobijaju objedinjene karakteristike integrisanih sistema, to prua korisnicima zn
atno komforniji rad, skraenje vremena aktivnosti dakle poveava se radni uinak i opte
zadovoljstvo zaposlenih. Sa druge strane implementacija integrisanih sistema iz
iskuje ulaganje dodatnih sredstava koja su neophodna za izgradnju globalnog sist
ema i za nabavku hardverskih komponenata. Odravanje ovog sistema tj. administraci
ja mree iziskuje dodatna ulaganja. Imajui iznete pretpostavke u vidu namee se konst
atacija da prilikom izbora sistema za podrku menadment aktivnostima treba da se na
pravi balans tako da izabrani sistem sa jedne strane u popunosti zadovoljava pot
rebe poslovno-proizvodnog sistema, a sa druge strane bude takav da mu obezbedi k
onkurentske prednosti, adaptibilnost poslovnom okruenju, rast i razvoj.

79 Menadment informa cioni sistemi


2.INFORMACIONI SISTEMI I MENADMENT
Stepenice se iste od vrha, Francuska poslovica S obzirom na sintezu t.j funkcionaln
u povezanost informacionih sistema sa funkcijama menadmenta, neophodno je objasni
ti i navesti osnovne elemente procesa menadmenta. Naime menader mora da poznaje or
ganizacionu strukturu i tokove informacija u poslovnom sistemu, takoe menader mora
da poznaje i koristi raunare i softverske alate koji omoguuju kvalitetnu obradu i
nformacija, odluivanje i upravljanje. Menaderi postoje na razliitim menaderskim nivo
ima i u raznim poslovima preduzea. Teoretiar menadmenta Robert N. Anthony imenovao
je tri primarna menaderska nivoa: vii, srednji i nii. Menaderi na vrhu hijerarhije,
kao to su predsednik i podpredsednik, su esto orjentisani kao da su na nivou plani
ranja strategije, prepoznajui udare koje njihove odluke imaju na celu organizacij
u i poslovni sistem tokom narednih godina. Menaderi srednjeg nivoa ukljuuju region
alne menadere, direktore proizvodnje, i efove odeljenja. Njihov nivo je taktini i n
aziva se nivo kontrole menadmenta zbog toga to je njihova obaveza realizovanje pla
nova i realizovanja rezultata. Menaderi nieg nivoa ukljuuju efove odeljenja, supervi
zore, i voe projekata, osobe zaduene za ispunjavanje planova odreenih od strane men
adera sa viih nivoa. Ovaj najnii nivo se naziva nivo kontrole operacije, s obzirom
da se tu izvravaju akcije preduzea.
Slika 52: Nivoi menadmenta

80 Menadment informa cioni sistemi


Veoma je vano za sisteme koji dizajniraju informacije da uzimaju u obzir menadersk
i nivo, zato to ti sistemi mogu da utiu na izvor informacija kao to je prikazano na
sledeoj slici 53.
Slika 53: Uticaj sistema na izvor informacija Na gornjem grafiku je pokazano da
menaderi na nivou planiranja strategije pridaju veu vanost na informacije o okolini
nego menaderi na niim nivoima, i da menaderi na nivou operacione kontrole smatraju
unutranje informacije najvitalnijim. Donji grafik na gornjoj slici pokazuje da m
enaderi nivoa stratekog planiranja preferiraju informacije u zbijenom obliku, dok
menaderi na nivou operacione kontrole preferiraju detaljnije informacije.

81 Menadment informa cioni sistemi


Slika 54: Menadment Menaderi su ti koji otkrivaju poslovne izazove okoline, postav
ljaju organizacionu strategiju i alociraju ljudske i finansijske resurse kako bi
dobili odgovarajuu strategiju i koordinirali svoje aktivnosti. Posao menadmenta j
e da daju smisao mnogim situacijama sa kojima se susree organizacija i formuliu plan
kako bi reili organizacione probleme. Jedan poslovni IS odraava nade, snove i stv
arnosti menadera. Ali menaderi moraju uraditi mnogo vie od oblikovanja onog to ve pos
toji.Poto su menaderi individue, njihove potrebe za informacijama su jedinstvene.
Meutim, razvijene su i neke korisne osnove koje ine moguim adresiranje uloge inform
acije u reavanju problema. Menaderske uloge i odluke razlikuju se na razliitim nivo
ima organizacije. Top menadment donose dugorone strateke odluke o tome koje proizvo
de ili usluge proizvoditi odnosno davati. Srednji menadement prezentiraju program
e i planove top menadera. Operativni menadment su odgovorni za monitoring dnevnih
aktivnosti. Svi nivoi menadmenta moraju biti kreativni, razvijati reenja za irok sp
ektar problema. Svaki nivo menadmenta ima razliite informacione potrebe i zahteve
od informacionog sistema.

82 Menadment informa cioni sistemi


Slika 55: Nivoi odluivanja Izmeu nivoa odluivanja postoji vertikalni protok informa
cija. Informacije koje idu sa nieg nivoa predstavljaju ulazne podatke za informac
ioni sistem na viem nivou. Informacije koje idu sa vieg nivoa predstavljaju upravl
jake odluke za nii nivo. Vertikalni tokovi informacija izmeu upravljakih nivoa naziv
aju se vertikalna integracija informacionih sistema. Horizontalna integracija po
drazumeva informacione tokove na istom nivou odluivanja. Horizontalna integracija
koja prelazi okvire kompanije predstavlja jo savremeniji vid informacionih siste
ma, jer obezbeuje razmenu informacija izmeu kompanija i svih uesnika u logistikom la
ncu. Ovaj oblik informacionih sistema e u budunosti imati veliku ulogu, s obzirom
na porast saveza i umreenih kompanija. Savremeno poslovanje karakteriu brze promen
e u okruenju i sve vei pritisak konkurencije (slika 56.). Promene u okruenju odnose
se na promene:
uslova poslovanja, tehnologija,
metoda,
standarda i
informacioni
h sistema. Menadment poslovnih sistema mora stalno da iznalazi odgovore u sve tur
bulentnijem poslovnom okruenju. Jedan od odgovora je razvoj sopstvene strategije
u oblasti : poslovanja,
automatizacije,

83 Menadment informa cioni sistemi

integracije,
informacija i
iskorienja resursa. U svim promenama na ulazu u poslovn
i sistem evidentan je uticaj elemenata informacionih sistema, a posebno u oblast
i tehnologije, metoda, standarda i informacionih sistema u uem smislu. Pritisak k
onkurencije moe se, takoe, ogledati i u primeni savremenih informacionih reenja. Sv
e to zahteva da poslovni sistem razvije odgovarajuu strategiju ija je jedna kompon
enta i strategija razvoja informacionog sistema (IS), a na osnovu strategije inf
ormacija, integracije i automatizacije. Zadatak informacionih sistema je da mena
dmentu preduzea prui podrku u donoenju poslovnih odluka kojima se obezbeuje efektivno
i efikasno poslovanje. Pri tome se pod efektivnou podrazumeva stepen ostvarenja ci
ljeva (doing the "right" thing), a pod efikasnou mera korienja ulaznih resursa u ost
varivanju izlaza (doing the "thing" right). Uticaj informacionih sistema na mena
dment je i posredan, jer se primenom informacionih sistema stvara pozitivna klima
i kultura, poveava transparentnost poslovnih procesa, stvaraju preduslovi za bre
i pozitivne organizacione promene i reinenjering poslovnih procesa, poveava se opti
nivo znanja zaposlenih i potreba za integracijom sa okruenjem. Naime, uticaj inf
ormacionih sistema na menadment je izuzetno znaajan, pozitivan i efikasan.
Slika 56: Razvoj strategija u funkciji promenama u okruenju

84 Menadment informa cioni sistemi


Menadment koristi IT kao jedan od osnovnih alata da se prilagode nastalim promena
ma u razvoju IS. Hardver se koristi za input, procesne i output akivnosti u info
rmacionom sistemu. Softver se sastoji od detaljno programiranih instrukcija koje
kontroliu i koordiniraju hardwarske komponente u IS. Tehnologija za smetanje uklj
uuje i medij za smetanje podataka, kao to su magnetni ili optiki disk ili traka, i s
oftver koji kontrolie organizaciju podataka na medijima. Komunikaciona tehnologij
a koja se sastoji i od fizikih ureaja i softvera, povezuje razne delove hardvera i
prenosi podatke sa jedne lokacije na drugu. Kompjuterska i komunikaciona oprema
mogu biti umreene zbog razmene podataka, slika, zvuka, glasa ak i videa. Sve ove
tehnologije predstavljaju pomona sredstva koja mogu biti podeljena kroz organizac
iju i osnovati informaciono-tehnoloku (IT) infrastrukturu. IT infrastruktura brin
e se o osnivanju platforme na kojoj firma moe graditi specifine informacione siste
me. Svaka organizacija mora paljivo dizajnirati i upravljati ovim infrastrukutura
ma tako da ima zbirku tehnolokih slubi koje su potrebene za posao koje ono eli ostv
ariti sa IS. Informaciona tehnologija (IT - Information Technology) se odnosi na
tehnoloki aspekt informacionih sistema, a posebno hardver, komunikacione tehnolo
gije, operativne sisteme, sisteme za upravljanje bazama podataka, softver za mreu
i druge komponente. Zbog toga se u literaturi IT posmatra kao deo IS, a zbog zn
aaja IT kod nekih autora se poistoveuje sa IS, to je pogreno. Znaaj IT je evidentan,
ali je kljuni faktor uspeha ovek koji primenjuje metode, tehnike i procedure u odg
ovarajuim poslovnim procesima radi obezbeivanja poslovnih i irih drutvenih ciljeva.
Slika 57: Okvir za organizacione i drutvene uticaje informacione tehnologije (izv
or:M.Scott-Morton, ,,DSS Revisited for the 1990s

85 Menadment informa cioni sistemi


Hronoloki posmatrano prvi korisnici kompjutera su bili zaposleni u raunovodstvu. N
eke informacije su bile dostupne i menaderima ali kao postprodukt aplikacije rauno
vodstva. Kad su preduzea ubacila MIS koncept, vanost se prebacila sa podataka na i
nformacije i sa zaposlenih u raunovodstvu na reavae problema. Sistemi su specijalno
razvijani za reavanje problema. Iako ime MIS govori drugaije, menaderi nisu bili j
edini uivaoci MIS-a, nemenaderi i profesionalno osoblje su takoe koristili sistem.
Meutim, za nas je imperativ da, obratimo panju na korienje od strane menadera. Razlog
za takav pristup je taj da emo svi biti vie-manje biti menaderi, i svrha teksta je
da nas pripremi za upotrebu IT resursa preduzea kao korak napred ka uspesnom men
aderu.Kao dodatak organizacionim nivoima, menadere moemo nai u razliitim poslovnim ob
lastima. Tri tradicionalne oblasti su marketing, proizvodnja i finansije. Skoro,
dve dodatne oblasti su pridobile aktuelnost a samim tim i vanost ljudski resursi
i servisi informacija. Sledee slike ilustruju kako menaderi mogu biti grupisani p
o nivoima i poslovnim oblastima u proizvodnom preduzeu.
Slika 58: Organizacija menadmenta i poslovnog upravljakog informacionih sistema Van
o je napomenuti da je rad menadera nezamisliv bez primene savremenih ERPsistema k
oji predstavljaju integrisana reenja informacionih sistema koja obuhvataju sve fu
nkcije menadera prikazane na sledeoj slici 59.

86 Menadment informa cioni sistemi

Slika 59: Funkcije menadera Uprkos oiglednim razlikama izmeu nivoa menadmenta i posl
ovnih oblasti, moe se slobodno zakljuiti da svi menaderi obavljaju priblino iste pos
love i imaju iste funkcije. Za bolje razumevanje procesa menadmenta neophodno je
definisati funkcije menadmenta: Oko 1914.godine, Francuski teorista menadmenta Hen
ri Fayol prepoznao je da menaderi vre pet glavnih menaderskih funkcija. Prvo, menade
ri planiraju ta e da rade, onda, organizuju se da bi upoznali plan. Zatim, snabdev
aju poslovni sistem i organizaciju sa neophodnim resursima. Sa resursima na mest
u, nareuju im da izvre plan. Konano, kontroliu resurse, odravajui ih na mestu. Svi me
aderi, u zavisnosti od njihovog nivoa ili poslovne oblasti, vre te funkcije na nek
om nivou. Menadere drugaijih nivoa oznaavaju drugaije funkcije. Slika 60 ilustruje k
ako menaderski nivoi utiu na vanost kod razliitih menaderskih funkcija.
Slika 60: Nivoi odluivanja u organizaciji

87 Menadment informa cioni sistemi


Henrz Mintzberg, profesor na McGill univerzitetu u Montrealu, svojim istraivanjim
a utvrdio je da Fayolove funkcije nisu potpune i da ih treba dopuniti. On je raz
vio detaljniju mreu koja se sastoji od deset menaderskih uloga koje menaderi obavlj
aju, ukljuujui personal, informatike i aktivnosti vezane za proces donoenja odluka.
Te menaderske funkcije i uloge ine korisnu mreu pri dizajniranju informacionih sist
ema za podrku pri donoenju odluka za reavanje problema. Jedan od najkorienijih alata
za ispitivanje raspoloivih resursa organizacije je analiza lanca vrednosti.

2.1. INFORMACIJE I EFIKASNO ODLUIVANJE U MENADMENTU Tee je promeniti odluku nego je


doneti Anon Odluka je obino izbor jedne od alternativa, i to se neko nalazi vie na h
ijerarhijskoj lestvici upravljanja, izbor "za" i "protiv" kada je re o alternativ
nim tokovima akcije o kojoj treba doneti odluku, postaju gotovo jednako izbalans
irani. Zato je teko doneti odluku, jer za oba toka akcije postoje znaajna opravdan
ja. Potrebno je zato sasluati to je mogue vie razliitih miljenja i zatim, na osnovu t
h miljenja, doneti odluku. Odluke bi trebalo da se zasnivaju na miljenjima a ne na
injenicama, jer u mnogim sluajevima injenica moe dovesti u zabludu ako nije u pravo
m kontekstu. Osim toga vrlo esto se mogu pronai injenice koje mogu opravdati neiji s
tav ak iako taj stav nije ispravan. Efikasan rukovodilac rado prima razliita miljen
ja, zatim donosi odluku zasnovanu na svojoj proceni tih razliitih miljenja. Upravl
janje organizacionim promenama u uslovima turbulentnog okruenja je jedan od najzn
aajnijih i najteih zadataka sa kojima se menaderi danas susreu. Savremeno odluivanje
se odvija u uslovima tesnih vremenskih termina, sa nedovoljno pouzdanim podacima
. To su okolnosti visokog rizika. Neophodno je pronai naine za brze, lake i kvalite
tnije donoenje poslovnih odluka. Osposobljavanje menadera za ispravno i pravovreme
no reagovanje pri reavanju sloenih problema i donoenju znaajnih upravljakih odluka st
var je i znanja, i iskustva, i treninga.
menader i odluivanje,
karakteristike efik
asnog odluivanja, kako poveati efikasnost odluivanja. Menaderi stalno donose odluke,
neke su rutinske, a neke sloene. Oni prave planove koji ukljuuju donoenje odluka.
I pravljenje rasporeda godinjih odmora zahteva donoenje odluke ko moe a ko ne da id
e na odmor u odreenom periodu.

88 Menadment informa cioni sistemi

Kada odaberete oveka koji nema dovoljno energije i inicijative potreban vam je arob
njak ili psihijatar, a ne obian rukovodilac. -R. A. Sutermeister Motivisanje menade
ra je danas kod nas izuzetno aktuelan problem, naroito u sredinama u kojima za to
ne postoje izgraeni mehanizmi. Planiranje velikih projekata zahteva vie vremena.
U donoenju jednostavnih, rutinskih odluka gotovo se i ne razmilja. Tako o zatvaran
ju vrata od stana prilikom ulaska u njega i podizanju slualice kada telefon zazvo
ni i ne razmiljamo kao o odlukama, a one to jesu jer sadre izbor". Ovakve jednostav
ne, rutinske odluke nazivaju se programiranim jer prilikom njihovog donoenja o nj
ima i ne razmiljamo. Ostale vrste odluka - one sloenije nazivaju se neprogramirani
m jer nisu poznate, teke su i ne donose se po ustaljenom postupku. Situacije koje
obino zahtevaju uglavnom programirane odluke su: priprema narudbi sazivanje sast
naka raspodela poslova priprema mesenog izvetaja...
Situacije koje obino zahtevaju uglavnom neprogramirane odluke su: lansiranje novo
g proizvoda ili usluge primanje novog osoblja, otputanje zaposlenih, promene u nai
nu obavljanja poslova...
Treba imati u vidu da ono to je za jednog menadera programirana odluka za drugog n
ije tj. za onog ko nije upoznat sa situacijom nije. Herbert Sajmon, ameriki profe
sor i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju razvio je trostepeni tzv. racionalni
model" donoenja odluka. Tri faze tog modela su: izvianje tj. faza u kojoj se anal
izira problem koji trai odluku plan ili razmatranje i pronalaenje moguih pravaca ak
cije i izbor tokom kojeg se bira najbolji pravac akcije.
Sajmonov model se ponavlja i vie puta do donoenja konane odluke. Sajmon tvrdi da se
mnoge odluke donose po principu zadovoljavanja" odnosno da se donosi odluka koja
e imati dovoljno dobar" a ne savren ishod, odnosno donosi se odluka koja zadovolja
va najee minimum postavljenih kriterijuma. To istovremeno predstavlja i strategiju
malog rizika jer vrlo esto menaderi nemaju sve potrebne informacije. Viktor Vrum s
a Jejl Univerziteta je prouavajui naine na koji menaderi donose

89 Menadment informa cioni sistemi

odluke stvorio model donoenja odluka koji se zasniva na sedam pitanja koja se pre
poruuju menaderima da primene u donoenju odluka, i to : 1. Da li postoje neki zahte
vi u pogledu kvaliteta koji bi jedno reenje uinili racionalnijim od drugog? 2. Da
li imam dovoljno informacija da donesem odluku visokog kvaliteta? 3. Da li za ov
aj problem postoji ustaljeni postupak reavanja? 4. Da li je za uspeno sprovoenje ov
e odluke od kljunog znaaja da ona bude prihvaena od strane potinjenih? 5. Ako sam do
nesem odluku, da li e je moji potinjeni prihvatiti? 6. Da li potinjeni smatraju cil
jeve organizacije koji bi bili ostvareni reenjem ovog problema i svojim ciljevima
? 7. Da li predloeno reenje problema moe da dovede do sukoba meu potinjenima? Dokazan
o je da je u strukturi menaderskog posla odluivanje najei posao. ak do 92% vremena me
adera odnosi se na donoenje odluka. Ukoliko kvalitetno elimo da donesemo neku odluk
u, prvo je potrebno razmisliti da li za tim stvarno ima potrebe i biti svestan v
remenskog ogranienja koje postoji pri odluivanju. Za razliku od Sajmona drugi amer
iki autor Oldcorn definie da proces odluivanja i donoenja odluka ine sledee faze: 1.
dentifikacija problema, 2. Definisanje ciljeva, 3. Donoenje preliminarne odluke i
generisanje liste moguih reenja, 4. Procena moguih reenja, 5. Odabir reenja, 6. Spro
voenje odluke u praksi, 7. Praenje izvrenja odluke. U procesu donoenja odluka treba
primeniti logiku Demingovog kruga slika 61. koji ukazuje da ni jedna odluka ne m
oe biti savrena da ne bi mogla da se pobolja.

90 Menadment informa cioni sistemi


Slika 61: Demingov krug Prvo to treba uraditi kada se dobije neka informacija je
da se otkrije da li je zaista u pitanju problem ili ne. Zatim se postavlja pitan
je: Da li je to zaista moj problem? Vrlo esto se menaderi nau u situaciji da reavaju
probleme koji su u nadlenosti drugih. Uzroci su razliiti ali jedan od najeih je da p
odreeni iako ima sva ovlaenja (a verovatno i zna reenje) prenositi problem na svog ef
a. Prebacivanje odgovornosti je uobiajena pojava u velikim organizacijama. Menader
najpre mora identifikovati potrebu za odlukom, definisati problem, prikupiti inj
enice i razviti alternativna reenja. U sledeoj fazi on procenjuje alternative i vri
izbor najboljeg reenja. Dakle, ako je odluivanje izbor jedne alternative koja vod
i realizaciji postavljenog cilja, onda je kvalitetno odluivanje izbor najbolje al
ternative, a efikasno odluivanje blagovremeni izbor najbolje od raspoloivih altern
ativa koja e obezbediti dostizanje cilja. Dobar menader zna kako da podstakne svoj
e podreene da sami ree svoje probleme i meusobne nesuglasice.

91 Menadment informa cioni sistemi


Slika 62: Proces donoenja menaderskih odluka Ustanoviti problem i identifikovati o
snovne uzroke nastajanja su dve razliite stvari. Ova faza je vana jer pogrena dijag
noza moe dovesti do pogrene odluke. Kao rezultat razmiljanja u ovoj fazi je dvostru
ki problem: kako reiti aktuelni problem - odmah i pobrinuti se da se isti problem
vie ne ponovi.
Da bi se na pravi
otrebno je:
ako je mogue - u
ama razviti dobar
menader treba da
ogodilo i koji su

nain objasnio problem i da bi se na efikasan nain dolo do reenja p


zapisati ga pisati razumljivim jezikom predoiti ga u obliku broj
obliku grafikona izbegavati miljenja koja nisu u skladu sa injenic
sistem informisanja izbegavati preranu klasifikaciju problema
se zapita: ta je dovelo do toga da se to i to dogodi tj. zato se d
razlozi nastanka problema?

Ova faza ukljuuje intelektualni rad. Opte je prihvaeno miljenje da u toku procesa rea
vanja problema nakon prikupljanja informacija i utvrivanja ta treba uraditi, nastu
pa tzv. inkubacija" koja podrazumeva kreativnost. U toj fazi ovek se igra" sa infor
macijama koje ima, pokuavajui da nae reenje problema. Faza donoenja odluke podrazumev
a postepenu eliminaciju opcija dok ne ostanu dve ili tri. Pitanja koja treba pos
taviti za svaku alternativu moraju biti realna i treba da doprinesu konanom donoen
ju odluke. Onaj koji donosi dobre odluke istovremeno je i hrabar. U uslovima vel
ike neizvesnosti, kada odreena odluka utie na veliki broj ljudi, od sutinskog je zn
aaja da se hrabro deluje. Neodlunost se javlja ne samo iz nesposobnosti prilikom d
onoenja odluka iji se ishod moe dobro predvideti ve i iz straha od posledica. Vano je
zapamtiti da nije mogue sve ljude zadovoljiti. Ponekada nekoliko ljudi treba da
ispata da bi veina uivala u beneficijama koje neka odluka donosi. Vetina brzog reavan
ja problema polazi od stava: brzinu treba razlikovati od brzopletosti. Korienjem m
etoda za brzo odluivanje mogue je i u situacijama kada vreme ne dozvoljava potpunu
analizu situacije odluivanja i primenu kompleksnijih metoda za podrku odluivanju,
smanjiti rizik od pogrene odluke. Modeli za brzo reavanja stratekih problema poslov
anja zasnivaju se na ideji da "brzina reavanja ovih problema predstavlja kompozic
iju uoavanja problema, odreivanja pristupa problemu, definisanja oekivanja donosioc
a odluke, kreiranja ideje za reavanje problema do zadovoljavajueg nivoa, i sprovoen
ja reenja".

92 Menadment informa cioni sistemi


Slika 63: Model brzog odluivanja U ovoj fazi odluke koje donosi, menader sprovodi
sam ili drugima nalae da ih sprovedu. Kada se odluka donese, menader moe da je spro
vede istog trenutka, ako je neto hitno u pitanju - ili, moe da je neko vreme zadri
za sebe. Doputanje izvesnog vremenskog razmaka izmeu odluke o nekom dogaaju i samog
poetka tog dogaaja je osnovni element procesa planiranja. Pravilo bi trebalo da b
ude: to je neki dogaaj sloeniji, vremenski period potreban za planiranje je dui. Nak
on implementacije odluke, vri se merenje uinka datog reenja u odnosu na oekivani raz
ultat. Ovom analizom moe se doi do zakljuaka da je:

doneta odluka dala oekivani rezultat ili doneta odluka nije dala oekivani rezultat
.
Ako odluka nije dala oekivani rezultat treba izvriti analizu uzroka koji su doveli
do toga i zatim ponoviti ciklus donoenja nove odluke koja treba da popravi stvar"
. Smatra se da postoje dva razliita pristupa procesu donoenja odluka. Prvi ili kla
sini podrazumeva da ljudi u procesu odluivanja ispoljavaju sledee karakteristike:
otpuna racionalnost savreno poznavanje problema jasno definisani ciljevi jasan pr
egled alternativa i traenje prihvatljivog reenja
Drugi pristup je bihejvioristiki po kojem menader reava probleme, na koje nailazi n
a manje idealizovan nain, esto uz kompromis, ponekad i posle niza neuspeha a nekad
i ne razmilja o dugoronim planovima. Veliki broj odluka donosi se na

93 Menadment informa cioni sistemi


iracionalan nain zbog toga to je menader u urbi" i nema dovoljno vremena da razmisli
o problemu. Ovakve situacije se mogu smanjiti dobrim planiranjem, uspostavljanje
m pravila odluivanja i razmiljanjem unapred. ester Barnard jedan od prvih teoretiara
menadmenta napisao je jo 1938. godine da prilikom donoenja odluka treba izbegavati
: ne odluivati o pitanjima koja nisu vana ne donositi odluku prerano ne donositi
eskorisnu odluku ne donositi odluku koju bi trebalo da donese neko drugi.

Da bi se prethodne faze procesa odluivanja savladale, razvijene su brojne tehnike


. Meu njima se istiu: operaciona istraivanja, brainstorming i delphi metoda. Operac
iona istraivanja se sastoje iz mnotva tehnika za primenu naunih metoda u reavanju sl
oenih problema u preduzeu. Koriste se za primenu naunih metoda i modela za postavlj
anje realne situacije. Ova metodologija pomae u donoenju odluka. U upravljanju sloe
nim problemima u poslednje vreme se sve vie koriste metode modeliranja Brainstorm
ing je moderna tehnika odluivanja u kojoj uestvuje veina ljudi. Brain odnosno mozak
i storming odnosno oluja oznaavaju modanu oluju, ipak bolji prevod bi bio borba m
iljenja ili borba ideja. Ova metoda ima nekoliko varijanti i vana je za podsticanj
e i generisanje velikog broja ideja u kratko vreme radi dobijanja predloga za pr
evazilaenje problema. Da bi ova metoda bila uspena potrebno je da uesnici budu opute
ni, da mogu slobodno da razmenjuju ideje i miljenja. Nagli razvoj informacionih s
istema i raunarske tehnike uvodi na velika vrata tzv. viekriterijumsko odluivanje t
j. donoenje odluka u prisustvu veeg broja i to najee konfliktnih kriterijuma. Specifi
im pristupom primene informacionih sistema u odluivanju nametnuli su se sistem za
podrku odluivanju koji zajedno sa ekspertskim sistemima obezbeuje podrku odluivanju.
U akutnoj situaciji odluivanja, nezaobilazna podrka veoj efikasnosti je primena rau
nara. Raunar moe da prui podrku odluivanju time to e (ako je za to pripremljen) omog
brz i efikasan pregled raspoloivih alternativa, i uz postojanje adekvatnih model
a, time to e izvriti njihovu brzu i iscrpnu analizu, predlaui najbolju od raspoloivih
alternativa. Dakle, raunar namenjen podrci odluivanju, treba da sadri elemente prika
z (slika 64.)

94 Menadment informa cioni sistemi


Slika 64: Raunar za podrku odluivanju Bazu podataka, koja e se aurirati relevantnim p
odacima iz sopstvenog sistema, iz drugih informacionih sistema, iz klasinih izvor
a eksternih informacija (knjige, bilteni, asopisi), ili posredstvom Interneta, al
i i podatke iz sopstvenog iskustva, tzv. "privatne" podatke (procene, prognoze),
Bazu modela, u kojoj e se nalaziti modeli za analizu, izbor ili rangiranje infor
macija selektovanih iz baze podataka (simulacioni modeli, modeli za viekritrejums
ku optimizaciju, ekonometrijski, heuristiki ili fuzzy modeli). Koje modele treba
odabrati, zavisi od vrste i karaktera odluka koje konkretni menader donosi (strat
eke, marketinke, finansijske odluke i sl.) Mali saveti za donoenje odluka: "Ako elit
e da se neka odluka ne donese, vi izaberite komisiju od sedam lanova!"- Vinston eri
l Ako u preduzeu postoje dva saradnika sa uvek identinim miljenjima, jedan je
. Donosite najmanji mogui broj odluka Donosite odluke pravovremeno Donosite odluk
e koje su zasnovane na miljenju Izbegavajte impulsivne odluke

"Misli mnogo, kai malo i ne potpisuj nita"- D.P. Morgan Preporuke pri donoenju odluk
a: Odluka je obino izbor jedne od alternativa, Zato je teko doneti odluku, jer za
vie aletrnativa postoje znaajna opravdanja. Potrebno je zato sasluati to je mogue vie
razliitih miljenja i zatim, na osnovu tih miljenja, doneti odluku.

95 Menadment informa cioni sistemi

Odluke bi trebalo da se zasnivaju na miljenjima a ne na injenicama, jer u mnogim s


luajevima injenica moe dovesti u zabludu ako nije u pravom kontekstu. Osim toga vrl
o esto se mogu pronai injenice koje mogu opravdati neiji stav ak iako taj stav nije i
spravan. Efikasan rukovodilac rado prima razliita miljenja, zatim donosi odluku za
snovanu na svojoj proceni tih razliitih miljenja. Poverite drugima donoenje odluka:
Donoenje odluka se esto mora delegirati odnosno poveriti ljudima na samom polju a
kcije. Organizacija nije efikasna ako se rukovodioci sa nieg nivoa stalno moraju
obraati "nadredjenima" da bi doneli odluku. Izbegavajte krizne odluke: Krizne odl
uke ili odluke u poslednjem trenutku, esto dovode do toga da svaki rad jednostavn
o prestaje. To dovodi do konfuzije, jer se svi trude da u kratkom vremenu nadokn
ade zaostatke, a rezultat je da se sve odvija u brzini i esto veoma loe. Ne previe
odluka: Ako se mora donositi mnogo odluka, postoji rizik da e te odluke biti pogr
ene. Potreba da se donosi previe odluka prevelikom brzinom govori o looj organizaci
ji. Potrebno je malo odluka ali zato stratekih. Donosite strateke odluke: Ispravan
pristup u donoenju odluka sastoji se u pronalaenju osnovnih uzroka svake pojedinan
e situacije. Bude li se to inilo, pojavie se odredjeni konstantni faktori i zatim e
se stii do stratekih odluka koje e pokrivati sve te situacije. Takve strateke odluk
e ne reavaju sve specifine, individualne probleme. One zahvataju stvari na najviem
konceptualnom nivou razumevanja i ne mogu se prilagoditi trenutnim potrebama. Kr
enite dalje od procene podataka: Odluka koja se zasniva na procenama esto moe dove
sti do pogrenih rezultata. To se moe ilustrovati jednim vojnim primerom. Naime, u
vojci od stotinu hiljada pojedinanih predmeta inventara samo je oko 6% znaajno s o
bzirom na vrednost i vanost. Preostala 94% ak i uzeta zajedno, imaju malu vrednost
. Zato je uvek potrebno i vano krenuti dalje od prosenih brojeva. Da li je neka od
luka nuna: U procesu donoenja odluka jedna od alternativa jestenita ne uiniti. Dobar
hirurg nee operisati ukoliko to nije neophodno ili nije sa visokim procentom sig
uran u uspeh operacije. To vai i za donoenje odluka. Zato uopte donositi odluku ako
ona nee nita popraviti? Brojni su sluajevi kada su odluke, menjajui srazmerno nevane
stvari, stvorile kod svih uzbunu i prouzrokovale popriline tete. Bilo bi mnogo bol
je da se nita nije ni preduzimalo. Donoenje odluke nije jednostavno: Posledice sa
kojima se suoavamo nakon donesene odluke ne moraju uvek da budu pozitivne i strah
od posledica moe da bude i te kako opravdan. Zabrinutost za sadanjost, na primer,
moe u znatnoj meri da otea naa razmiljanja o budunosti. Svako od nas nosi odreeni po
encijal da sabotira

96 Menadment informa cioni sistemi


donoenje neke odluke. Faktori koji mogu da nam stanu na put ka odluivanju su sledei
: Line karakteristike - osobine linosti poput nesigurnosti, manjka motivacije, neo
dlunosti i sl. mogu da nas sabotiraju kada treba da donesemo neku odluku. Nedosta
tak informacija - ukoliko nemamo opcija ni izbora, nema mesta ni donoenju odluke
jer ona esto podrazumeva eliminaciju nekih moguih reenja. Ukoliko mi nemamo informa
cije na osnovu kojih bismo mogli da donesemo odluku, najee je neemo ni doneti. Predr
asude o novoj situaciji u kojoj se moemo nai nakon donete odluke (to je loe po mene,
neu se snai" i sl.) jer, ukoliko unapred predodredimo propast kao rezultat nove o
dluke, takvu odluku neemo doneti. Spoljanji pritisci - faktori koji nas pritiskaju
da ne donesemo odluku ili da, nasuprot tome, donesemo onu koja nije obavezno do
bra po nas.

3.MENADMENT INFORMACIONI SISTEMI U DIGITALNOJ EKONOMIJI
General koji gleda oima drugih, nikada nee biti u stanju da zapoveda vojskom kako t
reba. Napoleon
U dananje vreme nezamislivo je da menaderi uspeno upravljaju i vode organizacije na
ijem su elu, bez dobro organizovanog i uspenog IS. Uspeni IS

97 Menadment informa cioni sistemi


danas direktno utiu na to kako menaderi odluuju, planiraju i upravljaju zaposlenima
i vremenom, sve vie oni utiu na odluke koji e se uvek i posebno na vreme doneti. Z
bog toga, odgovornost za sisteme nije preputena donosiocima tehnikih odluka.

Slika 65: Informacioni sistemi podrke zaposlenima u organizaciji U savremenom pos


lovnom oktuenju tri kljuna inioca dovode do povenja stope promena u trinom okruenju
tri inioca ili fktora su poveznost (engl. Connectivity), brzina (engl. Speed) i neo
pipljive vrednosti (engl. Intergibles). Oni predstvljju derivte vremen, prostora i ms
e koje zmgljuju postojea prvila i menjju ne poslovnje i nin ivot. Poveznost
rostora zhvljujui pojvi Web-a, E-maila, mobilnih telefona, biper, i ostlih komunikci
ih medij. Brzina dovodi do smnjenja vremena kroz postojnje brzih i pristupnih sredstv
komunikcije i kompjuterizcije. Neopipljivi kpitl ili vrednost je vrednost koja je n
eopipljiva odnosno nema msu. Njvnije neopipljive vrednosti su znnje i pokretljivost,
a ostvruju se putem brzine i poveznosti. Ta tri fktora iz temelja menjju postojea pos
lovna reenja i nine poslovnja ko to su: msovna proizvodnj, segmentirno trite, ce
ovni poslovi koji su vili u reltivno sporom i nepoveznom industrijskom dobu. U tkvom
vetu nstle su sve trdicionlne grnice, proizvodi i usluge se stpju. Kupci prodju a p
kupuju. Kue postju kncelrije. Nema vie jsne linije izmeu strukture i proces, posed
i korienja znnja i uenj, stvrnog i virtuelnog. Internet stvra ssvim novi sveobuhvt
tor za rzmenu podtk, srdnju i trgovinu izmeu preduzeai kupca B2C (eng. business to
er) i preduzea i preduzea B2B (engl.

98 Menadment informa cioni sistemi

business to business). Nove informcione tehnologije omoguuju da dnnji personlni run


u istovremeno koristiti interktivne medije ko to su: zvuk, tekst i video ko i pristu
p udljenim bzma podtk, to dovodi do revolucije u zjednikom ninu rda ljudi u svr
e orgnizcije.

3.1. PRIMENA IT U POSLOVNIM SISTEMIMA Primena informcione tehnologije u poslovnim


sistemima usko je vezna za okruenje u kojoj se primenjuje. Dok sa jedne strne okrue
nje utie na nin primene informcione tehnologije, sa druge strne informciona tehnologi
a dovodi do promene procesa rda i poslovnja u orgnizciji. 3.1.1. Promena nina rda i
lovnja Tok informcija menja nin rda pojedinca i orgnizcij, ko i trgovine preko gr
no okruenja u kojem preduzee deluje. Primena internetskih tehnologija promenie i grn
ice orgnizcija svih veliina (omoguuje velikim firmma da izgledju mnje i fleksibilnij
a mnjima da postnu i izgledju mnogo vee nego to u stvrnosti jesu). Tko npr. jedna m
poznta firma moe dase tkmii u trgovini na on-line ukcijma (npr. na on-line ukcijma
, Onsale itd.) sa jednom svetski pozntom kompnijom. U promeni grnica internetski nin
a uz upotrebu digitlnih lta i procesa omoguuje orgnizcijma i pojedincima novo odre
ihovih zdtka i poslovnj. Njznjnije promene rda i poslovnja do kojih dovodi infor
logija su:

rad u grupi, mogunost rda izvn kncelrije, stvrnje nehijerrhijskih orgnizcija i po


a poslovnja spoljnjim srdnicim.
orgnizcijma
odnosno

99 Menadment informa cioni sistemi

Slika 66: Informacioni sistemi i pojedinac (izvor:Jerome Kanter, Managing with i


nformation,4th edition.,1992,str.350 Rd u grupi postje sve potrebniji i znjniji, jer
su zdci koji se postvljju pred orgnizcijom sve sloeniji, sve vie poslovnih orgniz
ira timove strunjka koji se stvaraju rdi izvrenja jednog odreenog zdtka odnosno proj
a nkon toga se uglvnom rsformirju. Tkva vrsta rda zhteva mogunost brze i jednostv
nikcije, ko i korienje odreenih plikcija odnosno lta koji omoguvju rd u grupi
snovni lt za komunikciju na dljinu je elektronska pot. Internetska tehnologija i komu
ikcije uklnjju dnnju potrebu za ivotom blizu preduze. Zbog proirenosti runrski
beinih komunikcija stvara se mogunost za rd izvn kncelrij, odnosno kod kue, na pu
tako e za nekoliko godina rd na dljinu postti sve ei, a promeniti e se i njihova n
dii da e rdnici rditi u vremenu i u okruenju koje oveku njvie odgovr. To e verov
edna od vnih prednosti koje e preduzee moi ponuditi kvlitetnim rdnicima da ih zdri
uzeu, budui da je konkurencija u zpoljvnju njboljih ljudi iz godine u godinu sve ve
m, dns jo uvek veina rdnika obvlja poslove koji zhtevju njihovo prisustvo u kncel

10 0 Menadment informa cioni sistemi

U budunosti, telesstnci, elektronska srdnja na dljinm, te povezivnje telefona i r


i teleprisustvo u kncelriji kkvo dns nije mogue postii. Nove tehnologije ve uklnj
ka ogrnienja u poslovnju (npr. nastnk indijskih softverskih firmi obvlja podrku za
kompnije. Koristei vremensku rzliku, rde na revnju postvljenih problema dok meri
po noi rde, i nude im ujutro gotova reenj). Informciona tehnologij, a posebno brza ko
unikcija i mogunost, distribuirnog korienja udljenih bza podtka i skldita podt
errhijsku orgnizciju rda u kojoj su zbog brzih promena u poslovnom okruenju pojedinci
, timovi i rdne grupe u velikoj meri nezvisne u relizciju postvljenih zdtka te se m
re prilgoditi brzim promenma i odgovoriti novim izzovim. Budui da se tehnoloke perfo
se informcione tehnologije sve bre rzvijju i imju sve ire znenje za poslovnje, pos
rlo teko drti kork sa svim mogunostima koje one pruaju, koristei smo strunjke unu
Za odreene projekte preduzeu nije ispltivo plti puno rdno vreme timu ekspert, stog
sluga korienja spoljnih eksepert. Mogunost brzog i jeftinog slnja velikih koliina po
na velike udljenosti te zntno poboljna komunikcij, tkoe su uticli nazntno poven
rvnja poslovnja spoljnim orgnizcijma (eng. Ousorcing). Budui da je dns opti trend
za korienjem outsourcinga, u nstvku emo detljnije objsniti njegovu ulogu i znj.
npr. postvljnje i podrku oko personlnih runra prepustio inostrnom preduzeu, jer j
noge druge firme shvtio da je to mnogo ispltivije. Preduzea specijlizovna za tkvu vrs
u posla imju na tom podruju njvie iskustv, a osim toga to e obviti i po dosta povolj
im cenm. Odreeni poslovi se mogu povervti i preduzeima koja su jko udljen, a daje
ormcija i dinmika rda na projektu jednko kvlitetn. Uopteno govorei, moe se rei, d
nela outsourcinga slede:
uspostviti poslovni odnos sa nekoliko ponua usluga k
oetka imo uvid u sve glvne trendove na tritu tehnologije; sznti koje se usluge u p
; omoguiti IT menderima poreenje proizvoda koji se nude;
nliza poreenja ponude d
vojih poslovnih potreb. Povervnje poslova nekolicini inostrnih preduzea ujedno omogu
preduzeima da se fokusiraju na kljune poslove kojima se bve, to je zprvo njvea kori
eduzea od outsourcinga. Njvniji uticji informcione tehnologije u okruenju su pove
a proizvoda i uslug, ubrznje rzvoja proizvoda i uslug, mogunost klijenta da direktno
oriste informcije smetene u

10 1 Menadment informa cioni sistemi

runrima preduze, globlizcija poslovnja kao i individulizcija proizvoda i uslug.


a konkurencija na tritu zhteva postiznje visokog kvliteta proizvoda i uslug, te ubrz
vremena njihovog rzvoj, kko bi se to pre pojvili na tritu. I jedno i drugo je mogu
vriti korienjem informcione tehnologije jer ona omoguuje brz pristup potrebnim inform
ijm, i efiksnu nlizu informcija o poslovnom procesu. Informciona tehnologija ima dos
vnih uloga u poslovnom procesu i poslovnju preduze:
utomtizuje posto
omunikcionu infrstrukturu u preduzeu i izvn njeg; povezuje kupce i dobvlje preduze
a lte koji proiruju znnje i mogunosti dizjner; omoguva podrku odluivnju; brzo o
koliina informcij; promena nina rda i poslovnj; nova podruja rd.

3.1.2. ELEKTRONSKO POSLOVANJE Elektronsko poslovanje je automatizacija procesa p


oslovanja primenom IKTa, odnosno kupovina i prodaja putem Interneta. Korienje svih
oblika informcione tehnologije koje se koriste u svrhu poboljnja i promene nina posl
ovnj, dovela je do rzvoja niza lta i novih proizvoda i usluga koji su preobrzili do s
poslovnje. Tj nov nin poslovnja nziva se elektronskim poslovnjem (engl. ebusiness)
ma puno ire znenje od pojma elektronske trgovine (engl. e-commerce) a koji se tkoe es
o koristi uz pojm nove tehnologije. Elektronsko poslovanje podrazumeva povezanost
raunarskih sistema za razmenu informacija poslovnog sektora, s jedne strane izmeu
javnog, privatnog i dravnog resora, a sa druge strane sa korisnicima usluga, odn
osno potraaima. Elektronsko poslovnje je svreni oblik orgnizcije poslovnja koji pod
a intenzivnu primenu informcione a posebno internetske tehnologije. Elektronsko p
oslovnje je njsvremeniji oblik digitlnog poslovnja kojem tee sve kompnije u cilju os
to boljih trinih pozicija i intenzivnim ulgnjima u rzvoj svojih postojeih poslovnih
ocesa i ktivnosti. Elektronsko poslovnje odnosno Internet ili Web ekonomija obuhvta
poslove koji se obvljju unutr sme firme, pre nego to se proizvod ili usluga pripremi
za trite. Odnosi se na komunikciju i rzmenu informcija unutr preduze, srdnju sa
eduzeim, komunikciju sa vldinim i nevldinim orgnizcijma i virtuelni dolzk do po
u se ubrja i sve on oto omoguuje postojnje Internet: proizvodnja hrdver, proizvodnja
ftver, pretriva (engl. browser) itd. Osim toga podrazumeva i postojnje tzv. brokera i
i posrednika koji posreduju izmeu onih koji nude i onih koji tre. Oni su omoguili nst
trgovine putem Interneta i

10 2 Menadment informa cioni sistemi

rzvoj tzv. elektronskih trita u kojima informcije zmenjuju fizike proizvode i fizike
kcije. Osnovne prednosti primene elektronskog poslovnja su:

bolja iskorienost poslovnih resursa kompnije, a posebno informcije; bolja trina pozic
ja kompnije; bolji poslovni rezultti, a nroito finnsijski; prijtno rdno okruenje z
h.

Slika 67: Elektronska trgovina Jedna od prvih velikih kompnija koja je krenula u
elektronsko poslovnje je bila merika kompnija Dell. Dns je Dell svetski proizvoa r
istema sa prihodom veim od 18 miliona dolr. Dell je svoje proizvode poeo prodvti pute
Interneta jo 1996. godine. Promet na Internetu brzo je porsto sa 1 milion dolra ned
eljno, potom na 3 pa 5 miliona dnevno sa tendencijom dljeg rst. Trgovina putem Inte
rneta ini preko 11% poslovnja poslovnih sistema i preduze, nmera Dell-a je da tj deo
ovea preko 50%. Elektronsko poslovnje se mda sa zknjenjem rzvija i u Srbiji. Sve vi
lovnih subjekta u Srbiji, svoju robu i usluge izvode preko Internet. Efiksnost ovih
firmi se zntno povela od uvoenja on-line sistema prodje, a smnjio se i broj potrebni
rdnika i ko se obim poslovnja zntno poveo. Oblik rzmene B2B ili Internet poslovnja
preduzeate unutr smog preduzea puno je vei i rzvijeniji deo Internet poslovnj, od
vnja usmerenog prema krjnjem korisniku tj. B2C poslovnju. Smtra se da je dns B2B posl
vnje nekoliko desetina puta vee i po iznosu vrednije od B2C poslovnj. Osim dva nveden
a oblika elektronskog poslovnja polko se poinje rzvijti i direktno poslovnje izmeu k
C2C (eng. consumer to consumer), koje se odvija putem digitlnih forum. Tkv oblik pos
lovnja rzvio se pojvom preduzea e-Bay.com koje zjedno sa preduzeem Amazon.com, nude u
luge direktnih on-line

10 3 Menadment informa cioni sistemi

ukcija u kojima jedn prodvc prima ponude veeg broja ponua za rzliite vrste roba
je, predmete kolekcionrnog interesa itd. Poslovni model ovkvih preduzea zsnovn je na
klsinoj ukciji, u kojoj svki kupc definie mksimlnu cenu koju je voljn da plti za
bu, pri emu pobeuje kupc sa njviom ponuenom cenom. Sve vei deo poslovnja preko In
oito u SD obvljju rzne vldine orgnizcije, institucije i dministrcija pa se rzvij
lovnje (engl. government to business). Osim nvedenih delova elektronskog poslovnj, p
ostoji jo i elektronski sistemi plnja u kojima se korist i digitlni novc, elektronski
kovi i plnje kreditnim krticma putem Internet. Koristi se elektronsko bnkrstvo, ele
sko izdvtvo itd. Dns je teko predvideti koji e se vidovi elektronskog poslovnja poj
budui da se efekti rzvoja informcione tehnologije i Interneta jo ne mogu stvrno sgled
.

3.2. IT I NOVI IZAZOVI MENADERA Informcione tehnologije dns postju strteki inilc r
eduzea i drutva u celini, i ujedno se pretvrju u osnovni resurs mendment. Dns org
stnovita modernog mendmenta postje toliko zvisna od: informcionih proces, tokova i
ij, i primeni svremenih tehnologija da je sa prvom moemo nzvti informciona orgniz
informcione tehnologije je od vitlnog znja za svkog mender, jednostvno zto to
tehnologija deo svkodnevnog menderskog posl. Menderi 21. Veka morju znti kko info
tehnologija utie na orgnizciju, tj. koji je njen doprinos u poslovnju preduze, morju
i kko se koristi informciona tehnologij, kko bi mogli da uvere i ostle rdnike da je k
riste. To zni novu ulogu i rdno mesto mendera u 21. veku. Mender postje rdnik znn
ne shvti tu svoju novu ulogu i rdno mesto nee moi efiksno obvljti svoje poslove i ub
e se suoiti sa injenicom da ga je vreme pregzilo. Stoga je vrlo vno da mender zis
znenje I.T. Menderi ne morju detljno rzumeti ili imti znnje o runrima i teleko
i mogli efiksno uprvljti informcionom tehnologijom u preduzeu. Uloga poslovnih mend
je da deluju ko zmenaza I.T. mendere, ve da procenjuje mogunosti i uticj informcija
oslovnje i da igrju ulogu u rzvoju poslovnog sistem. Njihov zdtk je rzmiljti kko
nine poslovnja koristei dostupne informcije. Prema tome oni trebju rzumeti kko inf
na tehnologija moe efiksno doprineti postojnju kljunih poslovnih ciljeva npr. poboljn
e kvlitet, proizvodnju, smnjiti vreme pojvljivnja novog proizvoda na trite u svojim
duzeima itd.

10 4 Menadment informa cioni sistemi

Slika 68: Dve faze uloge menadera u donoenju odluka i protoka informacija u proces
Informciona tehnologija ne zhteva uvek velika ulgnj, li mora biti pmetno i korisno
menjen. Prednosti informcione tehnologije dolze pre svega od pmetne primene poslovni
h ideja korienjem informcij. U mnogim poslovnim sistemima I.T. se koristi za smnjenje
broja zposlenih ili mnuelnog rd, ili je uklopljena u proizvodnu tehnologiju, umesto
da se koristi za uvoenje pmetnih idej. Ko primer moemo uzeti kompniju Benetton, nst
re 30 godin, koja je zhvljujui izvrnom i kretivnom dizjnu svoje odee postla kompn
etske vnosti u proizvodnji, prodji i dizjnu odee. Dns je Benetton prisutn u 75 zem
vetu sa svojih 5900 prodvnic. U Benetton-u su rzmiljli kko da rzviju nove nine pos
vtili su, ko ele privui kupce, kupuju njihovu odeu morju biti u stnju osigurti brzu
gu na tritu. Benetton je na vreme prepozno daje informciona tehnologija kljuna za obv
jnje poslovnog proces, te je trio nove nine kko da bolje eksplotie konkuretsku pre
oju je omoguilo prvilno korienje tehnoloki orjentisnih poslovnih sistem. Benetton je
jujui umreenim runrima i softverskom progrmu nzvnom prikupi-i-suvj instlisno
trgovkih gent, omoguio da se roba moe nruivti u bilo kojem trenutku, budui daje
povezla plikciju za centrlnu obrdu koja se nlzi u centrli, sa podcima unesenim u
gent.

10 5 Menadment informa cioni sistemi

Benetton je odmh ustnovio da su ti rspoloivi podci dovoljni da moe svki deseti dn d


plnirti ukupne nrudbine u svom postojeem lncu nruivnj, omoguvjui bre donoen
otrebnih sredstva tj. sirovina i bolje plnirnje proizvodnje. Stoga je primenom nvede
nog progrma postlo jsno daje poslovni sistem uloio novc u lt koji ima znjne mogu
prelze njegovu prvobitnu ogrnienu nmenu. Progrm je prepoznt ko osnova za stvrnje k
ne elektronske mree, omoguvjui bre donoenje odluka o kupovini potrebnih sirovina i b
e plnirnje proizvodnje. Progrm je prepoznt ko osnova za stvrnje komercijlne elektro
mree, omoguujui rznim poslovnim korisnicima mogunost meusobnog komunicirnj. Tko je
godine predstvljen novi komunikcioni sistem koji omoguva rzmenu svkog sa svkim: elek
nske pote, izvetja i dtotek. Funkcionlno, prua mogunosti za kontrolisno nruivnj
dbine, instrukcije za nruivnje boje, rzmenu poruk, nrudbine prema loklnim pogonim
isti nin ko i fbrike u Itlji, kao i slnje nrudbina izmeu pogon. plikcija koja
interne potrebe trgovkih gent, omoguuje uprvljnje porudbinma kupc, zlihma i
rebnih nliza prodje. Sistem povezuje fbrike i gente u 21. zemlji u svetu. Sistem rdi
a sledeem principu: komecijlni sektor dnevno urira nrudbine genta na terenu ponovo
rtirjui prema koliini, vrsti i dostupnosti robe. gent nkon toga bira rtikle koji su m
njinteresntniji, nzove vlsnike trgovina kko bi prikupio njihove nrudbine i prosleu
u Benetton putem mree. Runr u Benetton-u prikuplja nrudbine tri puta na dn i odmh
enta da li je njegova nrudbina prihvena ili ne. Tkve ponovo sortirne nrudbine se ob
kom noi. Sledee jutro sektor za proizvodnju prima instrukcije za finlizirnje i pkirnj
proizvod, a sektor za otpremu se obvetva o proceni njihovog dolzka iz proizvodnje kk
bi mogli pripremiti otpremu. rtikli se isporuuju u proseku u roku od 3 dna nkon pri
mnja nrudbine. Isporuka u trgovine trje pet do est dnau Evropi i osm do devet dna u
eo ciklus trje mnje od dvnest dn. Zhvljujui tome, prihod Benetton-a se povo dvo
4 milijrdi lira u 1984. godini na 1657 milijrdi lira u 1988. godini. U 1999. godin
i Benetton je poveo proizvodnju na 3 miliona rtikla u vrednosti od 7 milijrdi USD. Iz
nvedenog primera je vidljiv konkretan doprinos primene svremene informcione tehnol
ogije u poslovnom sistemu, bez koje Benetton ne bi bio u stnju da ostvri ovkve rezu
ltte poslovnj. to e menderi postojti tehniki, tj. informtiki pismeniji, trie
risnje informcione tehnologije sa vizijom poslovnja poslovnih sistema i preduze. U mn
ogim slujevima su njvei protivnici primene tehnologije i

10 6 Menadment informa cioni sistemi

promena koje ona donosi, postli njvei pobornici njenog korienja kda su shvtili koje
mogunosti informciona tehnologija prua u poslovnju. Informciona pismenost sa stnovit
endmenta moe se definisti kroz etiri nivo: 1. tehniko rzumenje informcionih tehnol
vetine korienja informcionih tehnologija pri revnju problem; 3. sposobnost isprvn
ja i interpretcije dobijenih rezultt; 4. rzumevnje uticja koji informciona tehnologi
ima na drutvo. Menderi e biti motivisni da koriste informcionu tehnologiju smoinicij
o, smo ko prepoznju da bi ih njeno nepoznvnje moglo zustviti u npredovnju. Kljuni
dreivnju vrednosti informcione tehnologije za mendere je u tome da pomogne da ponu da
rzmiljju na nov nin, i da utedi vreme. Novi menderi morju biti sposobni u obvlj
menderskog posla i upotrebe I.T. Michael Earl profesor u London School of Economi
cs je 1989. godine mendere koji rzumeju primenu informcione tehnologije u poslovnju n
vo hibridni menderi. Oni funkcioniu ko most izmeu I.T. mendera i poslovnih mend
velikih znnja u oba podruj. Hibridni menderi su ljudi koji poseduju velike tehnike
e, znnja i odgovrjue znke o poslovnju ili obrnuto, to su menderi 21. Veka i imju v
rednost za kompniju. Prema profesoru Michelu Earlu i dr. Davidu Skyrmeu sa Temple
ton College Oxford postoji nekoliko kljunih rzloga zto preduzea tre hibridne mend
mciona tehnologija ima strteku prednost smo ko se dekvtno primenjuje;
povezivnje
ih procesa sa tehnolokim mogunostima zhteva rzumevnje mnogih spekta poslovnja od pl
ji su u stnju srivti naposlovnim problemima gde su mogunosti koje prua informciona
logija vrlo vne; strteki pogled nainformcione sistema evoluira tokom vremen, ko i
izmeu poslovnih i I.T. mender. Vnost rzvoja hibridnih mendera u preduzeu je e
ni jedna druga sposobnost mendera nije dns neophodnija kompnijma kko bi bile u mogu
i da procene strteku sngu svojih poslovnih procesa i informcionih sistem. Kko svet, s
e vie kree prema informtizciji, menderi i rukovodioci koji

10 7 Menadment informa cioni sistemi

shvte kko koristiti sngu koju im prua informciona tehnologij, ime od toga u buduno
omne prednosti. Menderi koji uspeju da poveu svoje znnje poslovnja sa znnjem i rzume
m informcione tehnologije bie sposobni: pribliiti se svojim kupcima jer e rzumeti nji
hove sklonosti i profil potro;
ostvriti bolje rezultte u pristupu tritu povezivj
proizvodnju, snabdevajui ljude koji pruju usluge sa sistemima baziranim na znnju;
po
stti vodei igri u svetu, time to e imti viziju poslovnja u budunosti te e tmo
je snge.
Slika 69: Okvir za podrku odlukama (E.Turban,2003)

10 8 Menadment informa cioni sistemi

3.3.TRENDOVI RAZVOJA IT U MENADMENTU


Istrivnja su ukzla na postojnje est kljunih trendova veznih uz informcione tehnol
sluge u kontekstu modernog mendment. Osnovni smiso informtizcije poslovnih sistema sv
di se na stvrnje podrke mendmentu preduzea u revnju strtekih, politikih i oper
je dns nmee sve ea konkurencija na tritu. Kljuni trendovi su sledei:
postpeno
ra o znju i mogunostima informcione tehnologije u preduzeu; ktivnosti, od kojih z
penost preduzea na tritu sve vie zvise od informcione tehnologije;
potrnja za in
tehnologijom neprestno rste i prevazilzi znnje, mogunosti i kpciteta timova zduen
nformtizciju u preduzeu; nbvka nove informtike opreme sve ee se obvlja mimo po
procedure odnosno informtikog sektora u preduzeu; utomtizcija uprvljnja proizvodn
voj kontrolnih sistema i mre, ine oblike i nine promene informcione tehnologije u pre
uzeu sve sloenijom i zhtevnijom;
Trokovi i svojstva informcione tehnologije se konst
no smnjuju, li istovremeno dolzi do povenja u obimu i sloenosti investicija preduzea
informtiku opremu. Opti trendovi relevantni za svaki raunarski sistem su (Turban E.,
McLean E., Wetherbe J., 2003): Odnos troak/perfomansa, Objektno-orijentisano okr
uenje i menadment dokumenata,
Umreeno raunarstvo,
Mobilna trgovina,
Mreni rauna
rnet, Intranetovi i ekstranetovi,
Korporativni portali,
Umreeno preduzee,

10 9 Menadment informa cioni sistemi

Optike mree. Za oko 10 godina, raunar e kotati isto koliko i danas ali e biti oko 5
uta jai (u terminima brzine obrade, memorije, itd.). U isto vreme cena radne snag
e bi se mogla udvostruiti, tako da e se odnos troak/perfomansa raunara u odnosu na m
anuelni rad poboljati za faktor 100. Ovo znai da e se poboljati komparativna prednos
t raunara u odnosu na ljude. Vremenom, sve vie i vie rutinskih zadataka e obavljati
raunar, a ne ovek. Objektno-orijentisano okruenje je novi nain programiranja i korien
a raunara od koga se oekuje da znatno smanji trokove izgradnje i odravanja informaci
onih sistema. Objektna tehnologija omoguava razvoj autonomnih jedinica softvera k
oje mogu biti zajedniki koriene, kupovane i/ili ponovo koriene. Poveana upotreba mult
medije i objektno- orijentisano programiranje e uiniti elektronski menadment dokume
nata jednom od najvanijih tema informacionih tehnologija. Tehnologija umreenog raun
arstva omoguava korisnicima da dou do drugih korisnika i pristupe bazama podataka
bilo gde u organizaciji i na bilo kom drugom mestu. Ova tehnologija se brzo razv
ija. M-trgovina (mobilna trgovina) se odnosi na sprovoenje elektronske trgovine p
reko beinih aparata. To je komercijalna primena mobilnog raunarstva, koje je zasnov
ano na beinim mreama. Za Mtrgovinu postoji veliko interesovanje zato to je predvieno
da broj mobilnih aparata dostigne broj od 1 milijarde do 2004. godine. Trgovina
zasnovana na lokaciji (Ltrgovina) je aplikacija M-trgovine koja moe ponuditi potr
oaima informaciju o mestu gde mogu da nau bilo ta to ele da kupe. Mobilna trgovina (v
nje e-trgovine putem beinih ureaja, na primer putem PDA, mobilnog telefona ili lapt
opa i dr.)

110 Menadment informa cioni sistemi


Slika 70: Mobilna trgovina Kada govorimo o E-poslovanju tada podrazumevamo sledee
oblasti: elektronska trgovina, elektronsko plaanje, elektronske komunikacije, el
ektronsku proizvodnju i elektronsku distribuciju.
Slika 71: Razvoj elektronskog poslovanja Prihod od E-poslovanja u 2000. i predvia
nja do 2005. godine, promet u evropskoj mrenoj trgovini je procenjen na 87,4 mili
jardi dolara, dok je svetski promet iznosio 657 milijardi dolara. Procenjuje se
da je u 2005. godinji promet iznosio 1,533.2 milijardi dolara. Procene o evropsko
m e-poslovanju: kompanije su oekivale da se na osnovu investicija uloenih u prodaj
u preko Interneta u 2005. ostvari 20% dobiti . Prihodi od e-trgovine: u 2005. go
dine predvien je prihod od 152 milijarde dolara Procene o evropskoj e-trgovini: p
redvieno je da tokom 2005. godine kupovina preko mree dostigne iznos od 1,5 trilio
na dolara. Elektronska trgovina (e-Commerce) se moe objasniti kao obavljanje posl
ovnih transakcija elektronskim putem. To podrazumeva: prodaju robe i usluga, pri
hode od reklame i elektronsku razmenu dokumenata koji prate robu, novac i usluge
u prometu. E-trgovina se oslanja na elektronsko plaanje za poslovne procese i fi
nansijske transakcije, tj. na e-bankarstvo. Rezultati mnogih anketa pokazuju pri
blino iste rezultate da je etvrtina onih koji koriste Internet u poslednje etiri n
edelje kupovala putem Interneta, tako da je ukupan broj kupaca koji kupuju putem
Interneta udvostruen u odnosu na rezultate od prethodne godine. Polovina (51%) o
nih koji su kupovali putem Interneta kupilo je neto sa Web sajtova sa kojih su ku
povali pre. ak 9 od 10 kupaca putem Interneta (94%) kae da namerava da kupuje on-l
ine i u budunosti, a 3% kupaca ne namerava

111 Menadment informa cioni sistemi


da nastavi ovakvu kupovinu zbog loeg iskustva i nezadovoljstva. 75% kupaca oekuje
da e potroiti vie novaca na online kupovinu tokom leta 2001 (NOP, 2000).
Slika 72: Relacije uesnika u Elektronskoj trgovini Modeli e-trgovine su:
Biznis prema biznisu (Business to Business B2B), firme su kupci i prodavci; Stva
ranje novih veza izmeu preduzea. B2B aplikacije omoguavaju organizacijama da izgrad
e nov nain poslovanja
B2B tehnologije:

olakavaju transakcije za prodaju roba i usluga izmeu organizacija omoguavaju integr
aciju lanca nabavke online pribavljanje robe jedne firme za drugu
Problemi za primenu B2B aplikacija:

pravna integracija bezbednost, brzina i fleksibilnosti u B2B aplikacijama


Biznis prema kupcu (Business to Customer B2C) prodavci su firme, a kupci su poje
dinci; Oblici poslovanja na Internetu koji daju direktan interfejs izmeu preduzea
i potroaa.

Primer B2C aplikacije je sajt maloprodaje proizvoda ili usluga. Preduzea koja nis
u nikad direktno prodavala potroaima, shvatie da je mnogo jeftinije otvoriti sajt n
ego prodavnicu. Preduzea koja imaju posrednike u distribuciji, reklami i prodaji
proizvoda B2C nije efikasan model.

112 Menadment informa cioni sistemi


Slika 73: B2C

Kupac prema kupcu (Consumer to Consumer C2C), pojedinac prodaje poizvode ili usl
uge drugim pojedincima; Nov oblik trgovine. Potrosai trguju direktno sa drugim po
trosaima. Kompanija koja podrava ove transakcije mora nai neki ne tradicionalni nain
za naplatu usluge. Cena usluge je obino mali procenat transakcije, lanarina, rekl
amiranje ili neka kombinacija.
Preduzee prema zaposlenima (Business to its Employ
ees B2E), firma koristi e-trgovinu interno kako bi poboljala svoj rad; Noviji mod
el elektronske trgovine . Korienje modela B2B koji podrava poslovanje preduzaa po mo
delu B2C Doprinosi uspehu B2B i zadovoljava potencijalnu tranju B2C. Aplikacija k
oja povezuje jedan online katalog sa drugim moe se smatrati kao B2B2C aplikacijom
E-vlada (e-government: Government to Business G2B, Government to Citizens G2C,
Government to Government G2G i Government to Employees G2E), vlada obezbeuje uslu
ge firmama, graanima, drugim vladinim organizacijama i interno svojim zaposlenima
; Ukljuuje potroae sprovodei transakciju sa ostalim potroaima koristei online preduz
ao posrednika. Primer C2B2C aplikacije - www.autotrader.com. Katalog i prodaja:
polovnih i novih kola izmeu korisnika

113 Menadment informa cioni sistemi


Slika 74: Cash-like model plaanja Elektronsko plaanje- Konvencionalni naini plaanja
modifikuju se u elektronske transkacije, ukljuujui i on-line plaanje preko Internet
a. Elektronska plaanja podrazumevaju transfer novca i izvrenje plaanja primenom inf
ormacionih i komunikacionih tehnologija. Elektronska plaanja velikih vrednosti ob
avljaju se upotrebom privatnih raunarskih mrea kao to su SWIFT ili FEDWIRE. Dok ele
ktronska plaanja malih vrednosti se obavljaju primenom platnih kartica, elektrons
kih ekova i elektronske gotovine.
Slika75: Tok novca u check-like sistemu plaanja

114 Menadment informa cioni sistemi


Elektronske komunikacije-Osnovne karakteristike Elektronske komunikacije:

Elektronska komunikacija se najee obavlja korienjem servisa Interneta, EDI-a, EANCOM


a, XML-a itd. EDI (engl. Electronic Data Interchange) podrazumeva razmenu standa
rdizovanih poslovnih dokumenata u obliku elektronskih poruka. EDI omoguava utedu u
trokovima papira, brzu i sigurnu razmenu dokumenata i doprinosi olakanom uvanju po
slovnih dokumenata.
EANCOM je EDI standard obezbeen i prilagoen od meunarodne organ
izacije EAN za globalno korienje u oblasti trgovine. Za razmenu podataka izmeu posl
ovnih subjekata, koriste se i Internet servisi kao to su Web, elektronska pota, di
skusione grupe, videokonferencija i dr.
Danas za razmenu podataka se sve vie upot
rebljava XML (Extensible Markup Language) jezik komunikacije koji se prevashodno
koristi za upravljanje, prikazivanje i organizovanje podataka. XML omoguava defi
nisanje, prenos, validaciju i integraciju podataka izmeu aplikacija i izmeu organi
zacija.
Elektronska proizvodnja: U meunarodnom poslovanju elektronski proizvodi predstavl
jaju potpuno nove proizvode koji se odlikuju sledeim karakteristikama:

imaju digitalni oblik, elektronski se proizvode i elektronski se distribuiraju.


Najbitniji elektronski proizvodi su: raunarski programi (softveri), digitalizovan
a multimedija (muzika, filmovi i slike), raunarske igrice i elektronske knjige.
Slika 76: Poslovna praksa E-trgovine

115 Menadment informa cioni sistemi


Elektronska distribucija-Elektronski proizvodi nastaju i egzistiraju u informaci
onim sistemima i dostavljaju se krajnjem korisniku elektronskom (tzv. download-o
vanje) ili ak fizikom distribucijom. Mreni raunar je uveden 1997. godine, i ovaj raun
ar nema hard disk. Umesto toga, opsluuje ga centralna raunarska stanica, a na glupo
m (pasivnom) terminalu on privremeno prima i moe koristiti aplikacije i podatke us
kladitene na drugom mestu na mrei.

Slika 77: Veza transakcija preduzea i okruenja Kuno raunarstvo, televizija, telefon,
kuni sistemi obezbeenja i druga sredstva e uskoro biti integrisana i njima e se upr
avljati iz jedne jedinice. Pametni aparati su kuni aparati koji su povezani sa In
ternetom. Od oko 50 miliona Internet korisnika 1997. godine, moglo bi da ih bude
oko 750 miliona do 2007. godine. Fiber-optika mrea i beina infrastruktura, omoguie I
ternetu da stigne do svake kue, radnog mesta i kole, to e izazvati promenu naina na k
oji ivimo, uimo i radimo. Bez obzira na recesiju u raunarskoj industriji, elektrons
ko poslovanje putem Interneta ima eksponencijalni rast. Intranet je koorporativn
a mrea koja funkcionie sa tehnologijama za Internet, poput pretraivaa i maina za pret
raivanje, koristei protokole Interneta. Sve vei broj organizacija koristi intranet
za internu komunikaciju. Kombinovanje intraneta sa Internetom u ono to se zove ek
stranet stvara snane sisteme za komunikaciju i saradnju izmeu organizacija. Korpor
ativni portal se odnosi na Web sajt kompanije koji se koristi kao ulaz za korpor
ativne podatke, informacije i znanje. Ove portale mogu koristiti kako radnici u
firmi, tako i ljudi izvan firme, kao to su potroai ili snabdevai. Umreeno preduzee: R
zliite komponente i tehnologije

116 Menadment informa cioni sistemi


upravo opisane mogu biti integrisane zajedno u mreu cele firme, koja je proirena n
a sve poslovne partnere. Umreeno preduzee omoguava kontakte sa svim entitetima sa k
ojima kompanija posluje. Optike mree su telekomunikacione mree velikog kapaciteta k
oje pretvaraju signale u mrei u svetlosne signale i prenose ih preko fiberoptikih
vlakana. Koriste se kod Interneta, videa, multimedijalne interakcije i drugih di
gitalnih usluga.

Slika 78: IT arhitektura E-poslovanja Moemo da zakljuimo da svi ovi trendovi infor
macionih tehnologija poveavaju vanost informacionih tehnologija i na poslu, i kod
kue, zbog ega je vano uiti o njima. Informciona tehnologija izziva velike promene u p
eduzeim, kko unutr njih smih, tko i u odnosima preduzea sa okruenjem. Povezivnjem
nim umrevnjem kompnija kupc, dobvlja i konkurenta nestju grnice preduzea k
odnosi i struktura preduze. Za rzliku od klsine, hijerrhijske strukture sa nizom niv
orgnizcija bzirna na informcijma je rvn, odnosno sa mnje uprvljkih nivoa neg
o za orgnizciju sa konvencionlnom strukturom. Informtizcija odnosno primena informcio
e tehnologije u poslovnom sistemu pre svega zni bolju koordinciju i kvlitetniju info
rmisnost. O informciono bzirnoj orgnizciji Peter Drucker ke: Sda se nlzimo na p
komndno-kontrolne orgnizcije sektora i odeljka prema orgnizciji znnja ekspert. U
o bzirnoj orgnizciji vnost koju je nekd imo rspon kontrole preduzea rspon kom
uiti iroki rspon komunikcija i nisku odnosno plitku orgnizcionu strukturu preduze.

117 Menadment informa cioni sistemi

U tkvoj orgnizciji informcije teku slobodno elektronskim putem i zmenjuju ppirologij


dovodi do utomtizcije (informtizcije) kncelrijskog poslovnja tj. stvra se tzv. k
z ppir. Rdi se o posebnom delu informcionog sistema koji se nziva sistem kncelrijsk
slovnja (eng. Office Information System), a koji ukljuuje rzliite primene informcione
tehnologije u kncelrijskom poslovnju. Kncelrija je mesto u kojem uz sekretrice, stru
srdnike ili kncelrijsko osoblje menderi obvljju rzne oblike dministrtivnih posl
i e poslovi za informciono drutvo predstvljti ono to je fbrika znila za period ind
kog drutv. Prva upotreba frze kncelrija bez ppir pojvila se u nslovu strunog
ske kompnije pre tno etvrt vek. Glvni cilj kncelrije bez ppir, ko to i sm n
mnje koliine ppira koje se pojvljuju u svkodnevnom poslovnju, u kojima se na vreme ne
mogu proni potrebni podci. Nema vie potrebe za listnjem gomile ppir, izvetja i pos
knjiga da bi se pronli npr. podci o prodji ili mrketinke informcije. Savremeno kompj
rizovano kncelrijsko poslovnje dovodi do olkvnja i povenja efiksnosti poslovnja
trokov. Rdnici u preduzeu se vie ne morju bviti mukotrpnim, dosdnim i dministrti
ovim, ve se mogu usredsrediti na tee i zhtevnije zdtke. Informtizovno kncelrijsko
dovodi do zmene ogromnih koliina obrzca koji se koriste u svkodnevnom poslovnju, ele
tronskim tj. digitlnim obrzcim. To omoguuje veliku utedu ppira i poveva efiksnost
npr. Microsoft uvoenjem elektronskih obrzca tj. digitlnih obrzca smnjio broj ppirn
rzca sa 1000 na ukupno 60. Uteda koju je upotrebom elektronskih obrzca ostvrio Micros
ft, u prvih jednest meseci korienja 1997. i 1998. godine iznosila je njmnje 40 milion
dolr. Njvea uteda je potekla od smnjenja cene obrade odnosno rukovnja ppirom, a ne
e ispoetka mislilo na smnjenu koliinu ppir. (knjigovodstvene firme u SD procenjuju da
vreme koje ljudi troe na rukovnje ppirom iznosi oko 145 dolra po trnskcijma elektron
obrda u Microsoftu kota mnje od 5 dolra po trnskciji). Tko vlde nekih nih susedn
a, pa i na vlda Republike Srbije ulu npore da uvedu informtizovno kncelrijsko pos
bi smnjile ogromne koliine ppirnih dokumenta koji su u opticju. Nrvno ovo nije mogu
ovesti bez srdnje sa kompnijom Microsoft Srbij, koja treba osigurti potrebnu informti
podrku. Ndmo se da e se ostvriti ovi plnovi i poveti efiksnost rda i postii ut
edene u primeru Microsofta. Tehnologija kncelrijske utomtizcije moe se podeliti prema
sledeim ktegorijm:
komunikcione tehnologije (elektronska pot, govorna pota itd.)

118 Menadment informa cioni sistemi

tehnologije nunog mendmenta (sistemi za podrku odluivnju, ekspertski sistemi, mode


, simulcij, sistemi za podrku rda u grupi);
tehnologije obrde tekst, slike, kopirn
ivirnje i stono izdvtvo; tehnologije obrde poslovnih informcija (snimnje i pretr
odtk, elektronske rhive);
tehnologije orgnizcije linog rda (plnirnje sstnk,
kovnici, klkultori, notesi, plneri odnosno tzv. Palm runri); tehnologija uprvljnj
ktima (progrmi za plnirnje, kontrolu i voenje projekt, prezentcijski progrmi, simul
glsnih tbli, izrda dokumentcije. Ocenjuje se da e u budunosti sistemi za kncelrijsk
lovnje integristi sve nbrojne tehnologije u skldnu celinu, nkon ega e biti lke os
iju kncelrije bez ppir. Dns postoje svi preduslovi da se ta vizija ostvri. Rzvije
a grfika okruenja i lti za rzne nlize podtk, koji uveliko olkvju integrciju
toje umreeni runri velike snge koji su tkoe neizbeni za efiksno kncelrijsko posl
net omoguuje irom sveta povezivnje runra koji su fiziki udljeni. Meutim potronja
tvlja udvostruvti svke etiri godine, a 95% svih informcija u SD-u i dlje se nlzi
poreenju sa smo 1% informcija suvnih elektronski. Pred informtizcijom kncelrijsk
ja oito jo stoje rzni izzovi meutim, bez njene bre primene nezmislivo je efiksno pr
je u dnnjem trinom okruenju ko i uklpnje u trendove svetskog rzvoj, a to sve pr
dnnjeg modernog mender. U primeni informcione tehnologije ko podrke poslovnim sist
ostoje tri glvne fze:
obrda podtk; obrda informcija i
obrda znnj. Obrda p
njihovo pretvrnje u korisne informcije koje su ksnije potrebne menderim. Njihov zd
opteno govorei, u primljenim informcijma prepoznti ili otkriti tzv. nevidljivu ili do
dnu vrednost, na osnovu koje menderi mogu donositi vne i dlekosene poslovne odluke.
ui da svetski trendovi poivju na znnju ko glvnom resursu budueg rzvoj, rdnici zn
brojniji i vniji u poslovnju preduze. Dns dolzi do sve vee pokretljivosti rdne sn
guva rd na dljinu (telerd), odrvnje telekonferencija i elektronskih sstnk. Info
ogija omoguva uspostvljnje globlnog elektronskog trita na kojem kupci mogu pretriv

119 Menadment informa cioni sistemi

strnice kompnij, trei njpovoljnije ponude. U tom novom konceptu orgnizcije posebnu
imju virtuelne orgnizcije o kojima e biti vie rei u nstvku. Sve to otvra nove mogu
redizjnirnje postojeih orgnizcija i novi nin poslovnja preduzea i stvrnje poslo
a i orgnizcije 21. vek.
Slika 79: Proces i faze donoenja odluka-modeliranje (izvor E.Turban.2003)

120 Menadment informa cioni sistemi

3.4 IT U ORGANIZACIJAMA BUDUNOSTI


Krajnji rezultat organizovanja je organizacija, struktura autoriteta odgovornosti i
komunikacionih potrebnih za realizaciju organizacijskih ciljeva-D. Wren., D. Voi
ch Mnoge kompnije dns istruju nove nine poslovnja koji se oslnjju na poveznosti
ije u i izvn kompnij. Dns se jo ne zna kko e izgledti model orgnizcije 21. vek,
ve mogu nslutiti. U vezi satom ndolzeom orgnizcijom Peter Drucker ke: Te firme
zovne ko bolnice, fkulteti ili simfonijski orkestr. Ime znnje za bzu i bie sstvl
od specijlist. Glvna rzlika izmeu poslovnih sistema i orgnizcija u 20. veku i orgn
1. Veka je da se tok informcija posmtra drugije. Tok informcijau budunosti bie oslob
mnogih ogrnienja veznih za vreme i prostor, koji su diktirli rigidne orgnizcione form
u prolosti. Tkoe se smtra da e glvna ideja koja e igrti veliku ulogu u formirnju
budunosti biti sistemtsko miljenje. Ideja sistemtskog miljenja polzi od toga da se s
a poslovna ktivnost posmtra kroz celokupni sistem informcij, sznnj, vrednosti i kti
i. Rdi se o tzv. holistikom pristupu prema kojem celina sistema predstvlja vie nego
zbir njegovih delova zjedno. Prema tom pristupu strteka vrednost kompnije je ono to i
i celinu vrednijom nego to je to zbir njenih delov. Kontrolom toka informcija od st
rne mendmenta odreuje se je li ostvrena ta strteka vrednost ili nije. Stoga je infor
ni tok od kljunog znja za uspenost mendmenta kompnije. Budui da nove tehnologije o
povezivnje zvuk, teksta i vide, ko i pristupa bzma podtk, pojvljuje se revolucija
m ninu rda ljudi zbog postojnja uspeha kompnje. Sledei statistiki podaci pokazuju ut
j informacionih tehnologija i elektronskog poslovanja u svetu: 1500 milijardi ev
ra obrta u elektronskom poslovanju, Preko 200 miliona korisnika Interneta, 130 m
iliona on-line kupaca, Top menadment: - 90% koristi e-commerce za prodaju i marke
ting - 83%koristi e-commerce za nabavku - 64% smatra e-comerce za vano kompetitvn
o sredstvo u odnosu na konkurenciju - 44% ima jasnu sliku o korienju e-comerce-a.

12 1 Menadment informa cioni sistemi

Slika 80: Home banking kod potanske tedionice Informcione tehnologije izzivju dlekose
promene u orgnizciji. Informciona tehnologija gotovo je iz temelja promenila struk
turu nekih deltnosti ko to su npr: bnke, osigurvjua drutv, usluge u vzdunom sob
deltnosti. Nita mnje promene nisu mimoile industriju i ostle privredne i neprivredne
deltnosti. Dns je uobijeno da se msovno u mnogim industrijma primenjuje projektovn
mou runra (engl. SD; Computer Aided Design) proizvodnja pomou runra (engl. CAM). N
rojektovnje koristi se u svrhu postiznja visokog kvliteta proizvoda i uslug, ko i za
ubrzvnje vremena njihovog rzvoj. Rdi toga na podruju proizvoda je informciona tehnol
ja omoguila rzvoj tzv. fleksibilnih proizvodnih sistema (engl. FMS; Flexible Manuf
acturing Systems). Oni mogu proizvoditi mle serije rznovrsnih proizvoda kko bi se u
dovoljilo eljma kupc, dok je npr. na podruju usluga omoguila stvrnje personlizovn
elektronskih novina i sopis. Korisnici se vie ne zdovoljvju stndrdnim proizvodima
im za msovnu potronju te tre proizvode i usluge nprvljene po njihovim eljma (npr. p
dno nvedeni primer Levis frmerki po meri). Kod vio-prevoznika novi rezervcioni sistem
i omoguuju

122 Menadment informa cioni sistemi

korisnicima od kue pregled svih letova na eljenim relcijma i rezervciju vionske krte
OSLOVNI PRIMER 1: British Airways British Airways je rzvio svoj poslovni sistem nz
vn BABS (engl. British Airways Business System), koji omoguuje on-line, rezervcije
krta irom sveta 24 sta na dn, tokom cele godine. Informcije dostupne putem BABS-a su
ledee: red leta vn za gente, rspoloivi broj mest, interne cene krt, grupno rezer
iznjmljivnje utomobila ili hotelskog smetj. Putnici mogu rezervisti krtu iz bilo ko
mlje. Dobijene infomrcije ukljuuju smer let, dtum let, ime, kontkt dresu, detlje o
oj krti i ostle zhteve korisnik. Cilj sistema je integristi izdvnje krt, kontrolu
ovnje prtljgom putnik, kontrolu ulska putnik, informcije o vremenu, letu, plnirnju
i krtm. U svkom trenutku BABS poseduje podtke o preko dva miliona putnik, od kojih se
podci zanjih 100.000,00 svkodnevno menjju ko rezultt poruka primljenih iz celog svet,
a menjju se pri brzini od 200 poruka po sekundi. British Airways je zhvljujui svom t
rnskcijskom on-line sistemu BABS nprvio veliki iskork u smislu finlne profitbilnosti
jihova konkurentska prednost su mogunosti koje pruaju savremene kvlitetne tehnologi
je, usko povezne sa njihovim poslovnim potrebm, a koja je ispred njihovih konkurent.

123 Menadment informa cioni sistemi

3.4.1. IT I ORGANIZACIONE PROMENE U POSLOVNIM SISTEMIMA Nije toliko teko razraditi


nove ideje, koliko osloboditi se starih D. M. Kejnz Dnnji poslovni sistemi i orgniz
e su zhvljujui promenma u okruenju izzvne rzvojem i npretkom informcione tehnolog
ljene na rdiklne promene svoje orgnizcije. Zbog tih promena dolzi do ruenja trdicion
, hijerrhijskih struktura i grnica koje su postojle u prolosti. Orgnizcije odnosno pr
duzea se u tkvim uslovima ne menjju s vremena na vreme ko pre, ve celo vreme. Na orgn
zciju deluju rzne promene, meutim moemo ih svrstti u tri grupe:

promene u orgnizcionoj strukturi preduze, promene u tehnologiji odnosno ninu poslovn


romene u strukturi zposlenih odnosno promene koje utiu na zposlene.

Sve te pojedinne vrste promena su meusobno povezne, i utiu jedna na drugu, npr. ko pr
duzee promeni svoju orgnizcionu strukturu promena nee obavezno izzvti promenu tehnolo
ije, li e sigurno izzvti promene kod ljudi na nekom od orgnizcionih nivo Tabela 6: D
i e doi do masovne nezaposlenosti? Argumenti za i protiv ( izvor: Informaciona teh
nologija za menadere (Turban E., McLean E., Wetherbe J.,2003)
Doi e do masovne nezaposlenosti Vremenom se poveava prednost raunara u smislu odnosa
izmeu koristi i trokova Potrebni su manje kvalifikovani radnici Prebacivanje disl
ociranih radnika je oteano Mnogi radnici su izgubili posao tokom devedesetih U mn
ogim organizacijama ima skrivene nezaposlenosti Milione pomonih radnika zamenie in
teligentni raunari Elektronska trgovina e prouzrokovati gubitak zaposlenja za mili
one posrednika i agenata Nee doi do masovne nezaposlenosti Automatizacija je uvek
stvarala nove profesije i radna mesta Mnogo je manja nezaposlenost u zemljama sa
veom automatizacijom Posao se moe proiriti da obuhvati sve Prelazak na automatizac
iju je spor, pa se privreda moe prilagoditi, Uvek e biti oblasti u kojima su ljudi
bolji od maina Ljudi e raditi manje a imae vie novca Elektronska trgovina smanjuje
cenu mnogo roba i usluga; njihova

124 Menadment informa cioni sistemi



Nivo nezaposlenosti u nekim zemljama je visok i raste Postoji gornja granica pot
ronje
potronja e rasti i rezultati veom kupovinom i veim brojem radnih mesta

Promena ljudi, npr., ne mora biti uslovljena promenom tehnologije ili orgnizcione
strukture. ko je re o mendmentu te promene mogu izzvti i slbi poslovni rezultti. Za
poslednje ko primer promene orgnizcione strukture preduze, moe nm posluiti kompnij
d Electric Control Company. Kompnija je poslovla uhodnim ninom proizvodnje a voena je
tokrtski. Meutim 1987. godine kompnija je doivela znjne poslovne gubitke. Stoga je m
nt kompnije odluio da promeni strukturu voenja, koja je trebla omoguiti direktno ue
lenih u voenju. Da bi motiviso zposlene mendment je doo na ideju nzvnu progrm vr
j. Prema tom progrmu, svki rdnik kompnije je za korisnu i vrednu ideju bio ngren s
lr. To je znjno uticlo na motivciju rdnik, pa je za tri godine podeljeno ukupno 50
lr, odnosno ngreno je 500 korisnih ideja zposlenih. Osnovn je i Centr za kciju koj
judi sposobni za revnje specifinih problem. Tko je kompnija od utorittivnog stila
ja i kontrole postla kompnija prepuna kretivnih idej. U nekim deltnostim, posebno oni
a koje se koriste visokim tehnologijm, promene poslovnih prilika mogu biti toliko
rdiklne da se postojee prikupljeno znnje i iskustvo ine gotovo bezvrednom. Ko dobr p
er zato moe posluiti IBM koji se zbog rzvoja svremene informcione tehnologije i nglog
rzvoja trita personlnih runr, suoio sa ozbiljnim promenma koje su prikzne u tb
Uporedni pregled poslovnih prilika IBM pre i posle rzvoja trita PC Stnje pre rzvoja t
rita PC Stnje nkon rzvoja trita PC

125 Menadment informa cioni sistemi

1. reltivno mlo kupc 2. reltivno mlo konkurent 3. utvrene tehnoloke promene 4. n


pridje hrdveru 5. oslonc na svoje direktne prodve 6. stndrdni odnosi u poslovnju

1. doslovno 1 milion kupc 2. 100 moda i 1000 konkurent 3. Strhovita brzina tehnoloki
romena 4. Njvea vnost se pridje sistemu 5. mrketing preko poslovnih prtner 6. puno
h nina poslovnj

Pod strukturnim promenma podrzumeva se promena orgnizcione strukture preduzea ko celi


e ili promena orgnizcije pojedinih delova orgnizcije, ko posledica rsta i rzvoja pre
ea ili pod uticjem nove tehnologije, ljudi ili proizvod. Pod uticjem informcione tehn
ologije nestju postojee, trdicionlne, ogrniene hijerrhijske strukture i zmenjuju se
m, netrdicionlnima koje se temelje na kombinciji rzliitih vrsta orgnizcionih strukt
to su mrena orgnnizcij i virtuelna orgnizcij. Klsina orgnizcijska podela po
om hijerrhijskom strukturom mendmenta i utokrtskim rukovoenjem se nputa i zmenjuje
rrhijskom, meufunkcionlnom timskom orgnizcijom, smnjuje se broj nivoa mendmenta i o
ja postje pli. Proces odluivnja se decentrlizuje, jvljju se novi nini poslovnj
informcij, rd na dljinu, telekonferencije itd. Promena orgnizicione strukture preduz
izziva promene u celoj orgnizciji, a obim tih promena zvisi od toga dali se rdi o re
orgnizciji, ili orgnizcijskoj trnsformciji preduze. U jednom od sledeih poglvlja
rei o reinenjeringu koji se ko pojm esto koristi kd se spominju promene orgnizcion
ukture. Kda je re o promeni u tehnologiji tj. ninu poslovnja izzvnom uvoenjem i pri
informcione tehnologije i rzvojem infomrcionog sistema preduze, onda je njvei dopri
tih promena u stvrnju uslova za efiksno i brzo odluivnje na svim nivoima mendment.
rmciona tehnologija omoguva uspostvljnje globlnog elektronskog trita na kojem e ku
i u mogunosti da pretrauju njpovoljnije ponude za kupovinu, proizvoda i uslug. Kompl
etn proces, od nruivnj, fkturisnja i isporuke, bie mogue obviti elektronskim pute
stvra se mrena orgnizcija u kojoj uestvuju svi zinteresovni; kupci, dobvlji i os
ni prtneri. U tkvom konceptu posebnu ulogu imju virtuelni delovi orgnizcije, npr. kup
ci, dobvlji zlihe itd. To otvra mogunosti za redizjnirnje orgnizcije, novi nin
nih procesa kao i poslovnog sistema u celini.

126 Menadment informa cioni sistemi

Iko su tehnoloke promene od njveeg znja za orgnizciju, jvljju se otpori promenm


ivo, ko se zna kkve zhteve postvljju te tehnologije pred zposlene. Otpor se ne jvlja
liko prema tehnologiji ko tkvoj, koliko prema posledicm, odnosno promenma koje ona iz
iv.

3.5. IT I KONKURENTSKA PREDNOST Na tritu su, do pojve informcionog dob, vldla poznt
la i principi. U svkoj industrijskoj grni odnosno deltnosti, bilo je prisutno nekol
iko kompnija koje su se meusobno dobro poznvle. Poznvle su svoje kupce i dobvlje k
okruenje i prilike. Uglvnom se rdilo o velikim kompnijma tj. korporcijma koje su dug
odina bile vodei lideri n tritu i inilo se dae tko ostti jo dugo vremen. U tim ko
uglvnom postojla vrsta hijerrhijska struktura i vrlo vrste i jsne grnice sa spoljnim
ruenjem. Meutim, ko to smo pomenuli i dns ivimo u informcionom dobu, dobu runr,
j, Interneta itd., gde infomrcija i znnje postju glvni resurs koji kompnijma dju pr
t pred konkurencijom. Tko naprimer .D. Slywotzky govori o migrciji odnosno premetju v
rednosti ko glvnom rzlogu koji dovodi do drstinih promena u poslovnju: nove gresivne
uspene kompnije su ule u konkurentsku borbu sa divovima i pobeuju u toj borbi. Kompni
je poput Microsofta, Nucora, Starbucksa, i Soutwest Air su rst prihod, profit, i vr
ednost na tritu preuzele od prethodnih dominntnih konkurenta poput IBM, U.S. Steel,
General Foods, u United Air-linesa. Postvlja se pitnje kko su uspele u tome? Nisu u
spele novim proizvodima ili inovtivnom tehnologijom, ve zhvljujui stvrnju novih meto
poslovnj. Te kompnije su svka za sebe stvorile poslovni model koji se sstoji od: nin
egmentirnja i izbora kupc, diferencirnja svojih ponud, oblikovnja svojih resurs, ns
na tritu i stvrnju vrednosti zsnovne na strtekom rzumevnju njvnijih prioriteta
pc. Na tj nin one su stvorile tkv nin poslovnja koji se ostvruje u migrciji tzv
kpitla ili vrednosti. Ukrtko, te kompnije su stvorile novi strteki koncept koji omog
je menderima rzmtrnje i predvinje gde se nlzi vrednost njihovog poslovnj. Klju
potreba kupca i stvrnju inovtivnog poslovnog modela koji e biti u stnju dazdovolji t
otrebe. Zato postoje primeri mnogih kompnija u svetu koje su iskoristile informcio
ne resurse i tko stvorile konkurentsku prednost, koje ostle kompnije godinma nisu us
pele da dostignu. Moemo rei da kompnije koriste menadment informacionih sistema kko b
i im omoguio da ostvre sledee konkurentske prednosti: poboljju svoje usluge kupcim, p
istup tritu, kvlitet, menderske komunikcije i poveju znj na svetskom nivou.

127 Menadment informa cioni sistemi

3.5.1 Poboljnje usluge kupcim Jedno od 10 zlatnih pravila zanatlije Budi utiv i prija
zan prema muterijama. Utivost i dobro ponaanje meu ljudima esto vie doprinose napretk
zanatlije, nego njegove izraevine. Crkveni kalendar, Beograd, 1907 Postoji mnogo
primera u svetu u kojima su kompnije svojim kupcima ponudile nove usluge odnosno
proizvode i stvorile tzv. neopipljivu vrednost, koja im je omoguila da steknu pre
dnost ispred svojih konkurent. Budui daje internetska tehnologija njvie uticla na rz
novih uslug, to se posebno odrzilo na poslovnje bnk, osigurvjuih drutv, vio-k
o uzeti za primer njveu brzilsku bnku Banco Bradesco koja ima 20 miliona klijent, 220
ekspoziturai rspole kpitlom od 68,7 milijrdi dolr. Bnke su oduvek bile veliki kor
informcione tehnologije, a zbog prirode svog posla nisu bile poznte po inovcijma ili
brzom uvoenju novih progrma ili uslug. Meutim, to nije bio sluj i sa Banco Bradesco.
Banco Bradesco je prva brzilska bnka koja je 1962. godine poela koristiti runre, a 19
2. godine bila je prva bnka sa bnkomtima i kunim bnkrstvom. Uspeh bnke je u tome to
d svojih konkurenta koristi informcionu tehnologiju za stvrnje novih reenja za svoje
klijente. Bradesco ne nudi smo klsine bnkrske usluge, ve sve to je u vezi sa poslov
veznim uz novc, a u svrhu zdrvnja lojlnosti i poverenja svojih klijent. U Bradescu
daje k i pola godine previe za uvoenje novog proizvoda ili usluge na trite ko se el
i ispred konkurencije. Stoga se Bradesco usredsreuje na krtke rzvojne cikluse, njvie
nedeljne ili mesene. Novi proizvod ili uslugu bnka odmh nudi svojim klijentim, jer j
e vno da su uvek prvi na tritu. Godine 1996. Banca Bradesco je postla prva finnsijska
ustnova u Brzilu i peta u svetu koja je usluge ponudila preko Internet. Godine 1998
. postla je prva bnka u svetu koja je svoje internetsko bnkrstvo prilgodila slbovidim
tko da sdrj nekih strnica ita runr. Do 1998. godine broj klijenta koji je koristi
tsko bnkrstvo meseno se povevo za 12%. Internet bnkrstvo se u Brzilu iri bre neg
etu. Pristup svim vrstma finnsijskih usluga bnka nudi preko svojih strnica Bradesco.
Net. Na strnici ne nude preko Interneta i investicijski progrm, sa mnogim poslovni
m prtnerima je dogovorena srdnja u stvrnju Web-trgovina dostupnih preko strnice bnke
i prtnerovih vlstitih strnic. Re je o klsinoj Web-trgovini sa tom rzlikom da se pre
ovca obvlja direktnom trnskcijom izmeu bnke kupca i prtnerove bnke, te kupc mora po
unositi broj svoje kreditne krtice. Bradesco.Net omoguuje svojim klijentima rznovr
sne usluge od kupovine hrne ili pi, do mobilnih telefon, plnja rznih komunlnih r
reza za vozil.

128 Menadment informa cioni sistemi

Uprkos tome, bnka shvta da e svoj informcioni sistem u budunosti morti koristiti i jo
ie i bolje prilgovjui se potrebma kupc. Zhvljujui dodtnim uslugma koje pru,
ih krtic, kredit, osigurnj, porez, dns bnka skuplja mnotvo informcija o svojim k
lj bnke je skupiti informcije po svim vrstma trnskcija kko bi mogla stvoriti potpunu
liku o klijentu. Tko npr. bnka moe onim klijentima koji koriste njihovu uslugu za p
lnje utomtskog osigurnja ponuditi kredite za utomobile, a koji su kupovinu pre finn
iz drugih izvor, urednim pltima moe ponuditi kredit sa niskim kmtma itd. Mogunost
podtke svojih klijenta je njvei dobitk za bnku. Bnka smo treba osmisliti sistem ko
a njkorisniji nin iskoristiti te podtke i pretvoriti ih u znnje. Bnci e moda zato t
nekoliko godin, li e potom moi jo bre i kvlitetnije rzvijti i nuditi nove proizvod
uge prilgoene potrebma svojih korisnik. 3.5.2 Poboljnje pristupa tritu Vano je vo
o kupcima i zaposlenima a sve ostalo e doi na svoje mesto. F.Krozbi Iz rzumljivog rz
loga dljnjeg ostnka ispred konkurencije, kompnije pokuvju smnjiti vreme potrebno da
njihov novi prizvod ili usluga pojve na tritu. Njbolji primer zato je utomobilska ind
ustrij. Jpnski utomobili proizvedeni 1980-ih izgledli su bolje i bili su jeftiniji, a
poboljnja su bila ea nego kod merikih modela (korienjem just-in time proizvodnje)
proizvoima utomobila je od prototipa do msovne proizvodnje treblo tri godine, meri
zmeu etiri i est godin, a cene su im bile puno vie. meriki proizvoi su odgovorili
rgnizicionih grnica koje su odvjle dizjnerske, proizvoke i prodjne sektore te pob
nikcija sa dobvljim. Oni su poeli da rade u vrsto poveznim grupm, koje su meusob
lektronskim komunikcijm, ime se vreme potrebno za stvrnje modela prepolovilo. Elektro
ske veze izmeu proizvoa utomobila i dobvlja smnjile su greke u isporukma za 72%
rda utedele do osm sti po utomobilu. Osim toga uvedeni su i runrom podrni sistemi
rnje i proizvodnju (SAD/SAM), koji omoguuju inenjerima da konstruiu utomobil bez upot
rebe runo izrenog prototip. Brzina komercijlizcije, tj. plsirnje proizvoda na tri
glvni zdtk novim proizvodima u sstvu kompnija visokih tehnologij, posebno zto nji
oizvodi brzo zstrevju i imju veoma krtk vek trjnj. Tkv zhtev za skrivnjem vr
roizvoda na trite, zhteva rdiklne promene u orgnizicionim delovima preduze. Dns
ra konkurentskom prednou nprviti jeftiniji proizvod pa k i visokog kvlitet, jer da
eduzee ostvrilo profit, zvisi u prvom redu od brzine kojom se rzvija novi proizvod i
lnsira na trite. Digitlni procesi svkom preduzeu omoguuju znjno skrivnje vrem
a plnirnje prizvoda

129 Menadment informa cioni sistemi

ili usluge na trite, kko e i dlje za fiziku isporuku robe morti utroiti odreenu en
i vreme. U svojoj knjizi: Poslovnje brzinom misli, Bill Gates ke: Brzina isporuke i p
oveznost sa kupcima omogueni internetskom tehnologijom premetju proizvode i usluge.
Dns se proizvodne firme, ko ele ostti konkurentne, ne smeju uporeivti sa njboljim k
entima ve sa njboljima meu uslunim preduzeim. Proizvodne firme morju izgrditi infor
infrstrukturu koja e omoguiti brzo istrivnje, nlizu, srdnju i obvljnje poslovn
voje Web strnice iskoristiti za rzvoj i poboljnje proizvod. U kompniji ovi zposleni
promeniti nin rzmiljnja o brzini kojom kompnija mora reagovati. Svi morju shvtiti
vek postojti neka kompnija koja e moi dovoljno brzo ispuniti zhteve kupc, i pruiti
tn proizvod ili uslugu.

3.5.3 Poboljnje komunikcije mendment Menderi koji sa ostlima razmenjuju informcij


i drugima u donoenju odluk. Svremeni informcioni sistemi su izgreni tko da potpomu
u komunikciju i donoenje poslovnih odluka u svkom poslovnom procesu.

130 Menadment informa cioni sistemi


Slika 81: Raunarska podrka pri donoenju odluka

3.5.4 Poboljnje znja na svetskom nivou Vrednost velikih kompanija vie se ne ogleda u
ihovoj dugovenosti, ve u njihovoj sposobnosti da se menjaju. P. Dracker Kko se konku
rencija poveva menderi tre nove nine komunikacije na svetskom nivou. Pronlenje n
a u svetu poso je i za mendment informacionih sistema. Posmtrnjem i istrivnjem tri
urs, mendment dolzi do vnih informcija i podtka potrebnih za stvrnje konkuretske
Osim nvedenog primera Banco Bradesco, postoje mnogi primeri u rznim deltnostim, npr
. American Airlines, BMW, Amazon.com, Reuter Holdings itd. Svima je uglvnom zjednik
o, prepoznli su potrebe kupca i izgrdili konkuretske informcione sisteme, odnosno on
-line sisteme koji su im omoguili da stvore bze podt o kupcima, njihovim novinm, sklo
ostim, potrebma itd. Informcije su

13 1 Menadment informa cioni sistemi

posluile da ostvre tzv. nevidljivu odnosno dodtnu vrednost, odnosno da kupcima ponu
de neto novo, dodtno to su kupci prepoznli. Prema Michelu Porteru, profesoru na Harw
ard Business School i pozntom utoru na podruju poslovne strtegije informciona revoluc
ija utie na trinu utkmicu na tri nin: 1. menja postojeu strukturu deltnosti, i pri
nkurencije i tko poveva sngu kupc, poveva brijere ulska konkurencije i utie na m
novih konkurenta na tritu. 2. stvra konkuretsku prednost, omoguvjui kompnijma st
nina zaborbu sa konkurentima snivnjem trokov, pojvnjem diferencijcije proizv
omenom konkurentskog okruenj. 3. pokree potpuno nove nine poslovnja esto unutr post
procesa u kompniji, stvra potrnju za novim proizvodima i stvra nove nine poslovnja
iru postojeih. Vno je npomenuti kome su proizvodi i usluge nmenjeni. Nije svejedno, d
a li se novi proizvodi ili usluge plsirju na ve postojee poznto trite i dosdnjim
li, na ssvim nova trita i novim kupcim. U ovom drugom sluju, orgnizcione promene e
ee i sloenije, nego kd se rdi o pozntom tritu i pozntim kupcim.

3.6. DIGITALNA EKONOMIJA Gledjui hronoloki moemo rei daje informciona tehnologijau sv
m rzvoju u poslednje tri decenije prola kroz tri fze: 1. doba obrde informcij, teit
stvljeno na utomtizciju rune obrde podtka OP I EOP (1960-1980); 2. doba mikro komp
(1980-1995), kcent je na moi profesionlc, inenjer, ekspert, nlitira i mende
pristup nlizu i prikz podtka (npr. pretrivnje i sklditenje); 3. doba umrevnja
ine, a nstje ko posledica spjnja informtike i telekomunikcija to je omoguilo stvr
oblika orgnizcije. Ovo poslednje rzdoblje koje jo trje, dovelo je do revolucionrnih p
omena u poslovnju kompnij. Uloga informcione tehnologije u dnnjem poslovnom svetu iz
je trnsformciju industrijske u dnnju informcionu ekonomiju, ili kko je jo nzivju
im krugovim; nova informciona ili digitlna ekonomij.

132 Menadment informa cioni sistemi


Poslovno okruenje je kombinacija socijalnih, pravnih, ekonomskih, fizikih i politik
ih faktora koji utiu na aktivnosti poslovanja. Znaajne promene u bilo kojim od ovi
h faktora dovodi do stvaranja poslovnog pritiska na organizaciju. Postoje tri tipa
poslovnog pritiska sa kojima se organizacija suoava i to pritisci trita, tehnologi
je i drutva: Trini pritisak:

Globalna ekonomija i jaka konkurencija Promena prirode radne snage Moni klijenti.
Tehnoloki pritisak:

Tehnoloke inovacije i zastarelost Suvie informacija.
Socijalni pritisak:

Regulacija (Statuti, ureenje, propisi) Vlade Troenje na socijalne programe Zatita o
d teroristikih napada Etnika pitanja.
Slika 82: Informacione tehnologije i biznis

133 Menadment informa cioni sistemi

Digitlna ekonomija je fenomen koji nije postojo do 1996. godine. Digitlno poslovnje
koristi informcione ili digitlne tehnologije za stvrnje potpuno novih vrednosti za k
upce i za korienje znnja kompnije, za pronlenje novih metoda za stvrnje i kumulc
i konno, pronlenje prvog cilja koji dovodi do strteke rzlike izmeu kompnija a t
tvenost. U svojoj knjizi Business and Speed of Thought Bill Gates, osniv Microsofta
i njbogtiji ovek na svetu menderima svetuje kko da uspeno posluju u digitlno dob:

insistirnje na komunikciji elektronskom potom; prouvnje podtka u prodji on-line; f


e podtke treba obezbediti i zposlenima na niim nivoim; korienje digitlnih lta za s
rtuelnih timov; pretvrnje ppirologije u digitlni proces; upotreba runra za pojedin
poslove; upotreba digitlnih povrtnih veza za poboljnje proizvod; korienje digitlni
za revnje lbi kupc; korienje Interneta zardnike izvn mesta njihovog zposlenj;
oces mora se dovriti na vreme; korienje digitlne isporuke i iskljuivnje posrednik; k
je digitlnih lta putem kojih e korisnik reiti problem.

Rzvojem nove digitlne ekonomije industrijska era polko i sigurno nestje. Rzlozi za to
lee u injenici da nestju glvni elementi industrijske ekonomije, a to su svojevrsna
ekskluzivnost kvlifikovne rdne snge i rd, neinteligentne proizvodne mine, odnosno p
i prirodne sirovine. Digitalna ekonomija je ekonomija zasnovana na digitalnim t
ehnologijama ukljuujui komunikacione mree (Internet, Intranet i extranet), raunare,
softvere i drugu tehnologiju. Na Zapadu u poslednjih nekoliko godina popularno j
e koristiti termine koji poinju sa slovom e (electronic elektronsko), a koje podr
azumevaju razliite nove tehnike i tehnologije poslovanja na Internetu. E-poslovan
je (engl. e-business) podrazumeva elektronsko upravljanje poslovnim funkcijama (
npr., kupovina i prodaja roba i usluga, opsluivanje klijenata, saradnja sa poslov
nim partnerima). Tendencije e-poslovanja su pre svega poveana brzina promene u po
slovanju, smanjenje znaaja udaljenosti kao parametra u poslovanju, smanjenje vrem
enskih disproporcija, vetina upravljanja, znaajne promene odnosa od prodavca ka ku
pcu, globalizacija trita, otvorenost sistema, interdisciplinarnost, zatita intelekt
ualne svojine itd. Infrastruktura za e-business je tzv.

134 Menadment informa cioni sistemi

mreno raunarstvo (engl. Network Computing), koji povezuje raunare i druge elektrons
ke ureaje putem telekomunikacionih mrea. Ovi raunari mogu biti povezani na globalno
mreno okruenje, poznato kao Internet, ili povezani lokalno unutar organizacije, t
zv. Intranet. Mnoge kompanije povezuju svoj Intranet sa nekim od poslovnih partn
era putem mree koja se zove Extranet. Tkoe nestju i negtivne propratne pojve industri
ske ere: msovna serijska proizvodnj, uska specijlizcij, birokrtsko drutvo i rzna og
Neki od pokztelja tkvih dognja su sledei:
postojea mterijlna proizvodnja zahteva rd sve mnjeg broja rdnik;
rzvija se nov
kvlitetnija komunikciona infrstruktur; rzvijju se novi, inteligentni lti koji se
u proizvodnji primenjivi u mnogo humnijim, rdnim uslovima i okruenju;
rspoloivog, o
nosno slobodnog kpitl, ima u neogrnienim koliinma i on bez ikkvih ogrnienja krui
ija se slobodni preduzetniki duh.

Ovi trendovi su krkteristini za celokupno svetsko drutvo, li njihova uoljivost vrira


drutvenim grnma i deltnostim. Oekuje se, meutim da e ti trendovi u skoroj budunos
iti sve drutvene segmente. Informcionokomunikciona tehnologija utie na promenu struk
ture poslovnih sistem, ncionlnih ekonomija i celokupnog meunrodnog drutvenog sistem.
e deluju na sve segemente ekonomskog i drutvenog ivot, zdrvjui stndrde koji su n
trijskoj eri, li istovremeno brie postojee grnice izmeu ncija i stvrju tzv. multiku
ost, uz zdrvnje individulne, grupne ili ncionlne posebnosti odnosno identitet. Osno
like izmeu informcione i industrijske ekonomije su prikzne u sledeoj tbeli 8: Tabela
: Rzlike izmeu industrijske i informcione ekonomije

135 Menadment informa cioni sistemi

Industrijska ekonomija 1. energetski intenzivna 2. stndrdizirna 3. stbiln proizvod 4.


fiksirni pogoni i oprem 5. utomtizcija 6. pojedinno preduzee 7. hijerrhijska stru
prvljnj 8. segmentcija u rdne jedinice 9. proizvodi popreni uslugm 10. centrlizc
j 11. specijlizcija znnja i vetina 12. drvno vlsnitvo i kontrola POSLOVNI PRIMER 2
Elevator

Informciona ekonomija 1. industrijski intenzivn 2. prilgoena meri i potrebm 3. brze p


omene proizvod 4. fleksibilni proizvodni sistemi 5. sistemtizcija 6. mrena i virtulna
orgnizcij 7. koopertivno uprvljnje 8. integrcij 9. usluge su poprene proizvodim
bucija moi, podela znnj 11. generlizcija vetina i znnj 12. drvna koordincija i r

Ko ilustrcija strtekog znenja informcione tehnologije u podruju proizivoda i usluga


e nvesti i primer kompnije Otis Elevator, iji je primer esto citirn u literturi ko p
er upotrebe svremene informcione tehnologije u poslovnju. Otis Elevator je njvei proi
zvo liftova u merici, kome zntn deo predstvlja odrvnje liftov. Na poziv korisnik
liftova mehniri koji se nlze u loklnim predstvnitvim, odlze da otklone kvrove. O
r je izvrio ispitivnje efiksnosti svkog predstvnitv, te je ustnovljeno da neka od n
e vrlo efiksno i u roku od petnest minuta otklnjju nstle kvrove, dok drugima treba d
do tri sta za otklanjanje kvr, dok mehniri izlze dva do tri puta da bi poprvili pok
lift. Kko bi poboljo kvlitet i brzinu odrvnja liftov. Otis je osnovo centrlizovn
centr kojem se prijvljuju svi kvrovi u merici. U centru se nlzi bza podtka koja s
mcije o svim instlirnim Otisovim liftovim, podtke o njihovom odrvnju ko i podtke
jma i iskustvima mehnir. Osim toga Otis Elevator je instliro senzore u rzliite del
je opreme za liftove kko bi ndzirli njihov rd i izvoenje. Tkoe je instlirn runr
oji prikuplja informcije. U sluju nstnka mehnikog kvra ili mogunosti njegovog nst
ra se runru da zove Otis-ov dispeerski centr. Kd poziv doe u dispeerski centr oper
a podtke o tom liftu

136 Menadment informa cioni sistemi

monitoru i koristi ekspertski sistem za izbor mehnira koji moe njbolje poprviti nst
. Nkon toga odmh se oglva beeper tom mehniru a on na ekrnu beepera vidi ukrtk
lnim telefonom sznje vie detlja o kvru. Ugrdnja senzora omoguilaje stlno prenje r
to olkva odrvnje koje je mnogo efiksnije i usmereno revnju kvr. Osim toga teh
spjju preko dispeerskog centra sa runrima instlirnim u liftovima i periodino prove
e delove liftova i njihovo trenutno stnje. Kda doe vreme za redovno odrvnje, mehni
u koji deo je potrebno zmeniti i mogu svoje vreme posvetiti tim delovim, a ne ispi
tivanju svih delova posebno. Trokovi odrvnja i poprvke se snivju, a kvlitet usluga
sistem je tkoe omoguio nlizu rda mehnirai prepoznvnje mehnira koji trebju i
jujui primeni informcione tehnologije Otis je smnjio za 50% probleme vezne za otklnjn
e kvrova liftov.
4.ORGANIZACIONI MENAMENT I SISTEMI ZA PODRKU DIGITALNOJ EKONOMIJI
4.1. PLANIRANJE POSLOVNIH RESURSA Sa jednim izuzetkom, svi prodavci aplikacija p
oslovnih procesa su poeli tako to su se specijalizovali za aplikacije za jedan pos
lovni proces. Kako je svaki prodavac postigao uspeh sa svojom prvom aplikacijom,
razvijao je aplikacije za druge procese ili ih ujedinjavao. Na kraju, uspeni pro
davci su imali aplikacije za sve vane poslovne procese. Onda su spojili te aplika
cije u jedan proizvod i nazvali ga planiranje resursa preduzea ERP. Tabela 9: Naj
vei i najuspeniji prodavci aplikacija poslovnih procesa PeopleSoft JD Edwards Sieb
el Systems Major Applications Venors Human resources Acquired by Oracle in 2004
Manufacturing Acquired by PeopleSoft in 2003 Salesforce automation Customer rela
tionship management $1.339 billion in 2004; acqured by Oracle in 2005

137 Menadment informa cioni sistemi


SAP Great Plains Oracle Microsoft
Enterprise resource management Accounting Application suite developed on DBMS sa
les Application suite from acquisitions and in-house development
$10.179 billion in 2004 Acquired by Microsoft in 2003 $10.156 billion in 2004 $3
6.835 billion in 2004
PeopleSoft je tipini prodavac aplikacija poslovnih procesa. PeopleSoft je poeo sa
naplatnom aplikacijom koja se razvila u kompletnu aplikaciju ljudskih resursa. O
nda je kompanija dodavala sve vie i vie aplikacija u svoj proizvod. Godine 2003. p
ripojili su JD Edwards, kompaniju koja je specijalizovana za inventarske i proiz
vodne aplikacije. Kombinujui svoje aplikacije sa onima uzetim iz JD Edwards, Peop
leSoft ima aplikacije za veinu aktivnosti bitnih za organizaciju i sada moe ponudi
ti integrisano IS reenje. SAP je izuzetak u ovoj strategiji. SAP je izmislio inte
grisanu IS kategoriju. Umesto razvijanja aplikacije za jedan ili dva lanca aktiv
nosti, SAP je poeo sa dizajnom za pun paket aplikacija, koje podravaju sve organiz
acione aktivnosti. SAP je u poetku bio lider u ERP-u, ali je danas suoen sa sve jao
m konkurencijom od strane drugih prodavaca, koji su razvili integrisane informac
ione sisteme, dodavajui sve vie i vie aplikacija svompaketu. Tokom vremena, ponude
svih ovih kompanija poele su sve vie i vie da lie jedna na drugu. Tabela 10: SAP ele
menti dizajna Entitet Definicija Primer
Organizacioni Opis korporacijske strukture upotrebom Postrojenja elementi SAP ap
likacije Matini podaci Transakcije IzlazProizvodnja Poslovni tok Podaci koji su c
entralizovano kreirani dostupni su svim aplikacijama Aplikacioni programi koji u
pravljaju poslovnim procesima Informacije koje su objavljene Optimizacija aktivn
osti Matini klijent Kreirati nalog za prodaju Slanje potvrde o narudbenici ka kupc
u Procesiranje zahteva u obliku forma za putovanje

138 Menadment informa cioni sistemi


Izvetavanje
Generisanje izvetaja
Izvetaj finansijske analize

Glavni prodavci softvera, kao to su Oracle i Microsoft nisu stajali po strani u v


remenu kad su se ovi novi poslovni softveri pojavili. IBM, Oracle i Microsoft su
poeli inhouse razvijanje programa, koji obuhvataju softver organizacione apl
ikacije. Danas ove tri firme tvrde da nude puna, integrisana IS reenja; na kraju
krajeva investirajui ogromna sredstva pokazujui tako svoju finansijsku mo koju e ver
ovatno potroiti dok ne postignu uspeh. U skorije vreme organizacioni informacioni
sistemi postae ERP proizvodi, sa malim razlikama u funkcionalnosti jedan naspram
drugog. Dizajniranje poslovnih procesa je teak, dugotrajan i veoma skup proces.
Visoko obueni eksperti sprovode bezbroj intervjua sa korisnicima i ekspertima iz
te oblasti da bi utvrdili zahteve posla.Nakon toga, se jo vie eksperata prikljuuje
tim ljudima, i zajedno kao tim ulau hiljade radnih sati da dizajniraju, razviju i
ubace efektivne poslovne procese koji odgovaraju datim zahtevima. Sve ovo je ve
oma rizina aktivnost sklona neuspehu. I sve to mora biti zavreno pre nego razvoj I
S moe da pone. U daljem tekstu bie detaljnije analizirani:
-menadment odnosa sa
ijama (CRM), -planiranje resursa preduzea (ERP), -integracija aplikacija preduzea
(EAI), -upravljanje lancem snabdevanja SCM
Slika 83: E-poslovanje (eBusiness) povezuje kritine poslovne sisteme direktno sa
klijentima, zaposlenima, partnerima i dobavljaa putem intraneta, extraneta i Weba
.

139 Menadment informa cioni sistemi


U poslovnom svetu top menadment mora da vodi rauna o profitu i utedama trokova, zbog
ega se e-poslovanje mora posmatrati kao investiciona strategija i kao alat za ol
akavanje trgovinskih relacija.
Slika 84: Linija rasta prihoda primenom e-tehnologija 4.2.MENADMENT ODNOSA SA MUTE
RIJAMA (CRM), Centralno mesto odnosno sr svakog uspenog poslovanja ine lojalni i pr
ofitabilni klijenti. Upravljanje odnosima sa klijentima (Customer Relationship M
anagement CRM): Kontinualni dijalog sa klijentima Personalizovane usluge potreba
i oekivanja klijenata Pristup u realnom vremenu svim informacijama o klijentima
kroz sistem, Upravljanje aktivnostima prodaje (generisanje prioriteta, upravljan
je teritorijom i organizovanje timova, kontaktiranje, itd)
Upravljanje znanjem (
omoguava se pristup resursima informacija kao to su korporativni prirunici, slajdov
i prodavaca, telefone kompanija, podatke o industriji i konkurenciji, iseci iz tam
pe, itd.) Customer Relationship Management (CRM) ukljuuje metodologije, strategij
e, softver i web sposobnosti koje pomau preduzeu da organizuje i upravlja odnosima
sa klijentima. Kompanije koriste ovaj pristup kako bi bolje shvatile elje i potr
ebe njihovih klijenata. Menadment odnosa sa muterijama, integrie sve procese koji s
e

140 Menadment informa cioni sistemi


tiu muterije. Drugi, planiranje resursa preduzea, integrie sve direktne aktivnosti u
organizaciji: logistiku, operacije, proizvodnju, prodaju i marketing, i podrku.
Konano, trei, integracija aplikacija preduzea, je hibridni prouzvod koji prua mnoge
beneficije integracije, ali bez agonije i trauma pri menjanju postojeih sistema.
Slika 85: Microsoft CRM Jedno upozorenje: kada itamo opis poslovnih procesa i apl
ikacija na prodavevom sajtu na internetu, u trgovinskim asopisima i novinama, i u
prodavakom opisu proizvoda, naii emo na sebi svojstvenu terminologiju. Svaki prodav
ac definie izraze koji predstavljaju njegov proizvod najbolje. Na primer, Oracle
s Siebel Systems, koji je poeo sa aplikacijom za pomo prioritetnih prospekata prod
avaca, definie CRM sa naglaskom na novu muteriju, aktivnosti pre prodaje, i sl. Do
k sa druge strane imamo da SAP definie CRM veoma iroko, obuhvatajui informacije o k
upcima u svaku vrednost lanca aktivnosti i pravei celokupan posao sa centrom u
muteriji . Prodavci i autori koriste iste izraze, ali sa razliitim znaenjima. Moete
nai svojevrsnu terminologiju frustrirajuom, ali zamislite problem koji ova termin
ologija pravi organizaciji koja eli da licencira jednu od ovih aplikacija. Zbog t
oga to prodavci razliito definiu CRM, kada kompanija procenjuje aplikacije, imamo s
luaj kao da vrimo uporeivanje jabuka sa narandama.

14 1 Menadment informa cioni sistemi


Slika 86: Veza aplikacija CRM sa bazom podataka, Aplikacije menadmenta za narudbin
u pomau kupcima da odrede status narudbine, kako i kad je isporuen, status povratka
, itd... Kao dodatak, druge aplikacije za podrku kupcima prate probleme muterija i
obezbeuju-osiguravaju da se nee ponoviti isti problemi kao kod prethodne narudbine
. Integrisane CRM aplikacije uvaju podatke u jednoj bazi podataka, kao to je prika
zano na slici 9. Zbog toga to su svi podaci na jednoj lokaciji, CRM procesi mogu
biti linkovani jedni ka drugima. Na primer, servisne aktivnosti muterija mogu bit
i linkovane sa podacima kupovine muterija. Tako su na ovaj nain, i prodaja i marke
ting upoznati koliko je muterija zadovoljna, kako pojedinano svaka muterija, tako i
prosene podatke na grupi kupaca. Takoe, mnoge aplikacije za podrku kupcima imaju p
rioritet da omogue muteriji da ne plaaju podrku 10000 $, ako ona na ivotnom nivou kup
aca ne prelazi 500 $. Konano, podrka kupcima ima vanu vezu sa marketingom i proizvo
dnjom proizvoda; jer zna bolje od svih drugih grupa ta kupac radi sa proizvodom i
koji problem ima sa njim.
4.3 PLANIRANJE RESURSA PREDUZEA (ERP) ERP (skraenica od Enterprise Resource Planni
ng) je, najkrae, softverski sistem koji prati sve aspekte poslovanja jedne kompan
ije. Implementirani ERP sistem je u mogunosti da integrie poslovanje razliitih delo
va firme (kao npr. raunovodstvo, prodaja, proizvodnja, itd.) u jednu jedinstvenu
celinu. Tako se dobija sistem preko kojeg je mogue sa jedne strane upravljati svi
m ljudskim i materijalnim resursima a sa druge planirati, razvijati i pratiti po
slovne procese i procedure. Neki autori imaju pogreno miljenje da je zbog svog int
egrisanog oblika ERP nekompitabilan sa B2B. Iskustva iz prakse pokazuju da ne mo
ra da bude tako, ak naprotiv, B2B i ERP mogu odlino da rade zajedno. Kao to se moe p
retpostaviti, E-trust je vana komponenta. Sistem planiranja resursa preduzea (ERP)
je zapakovan aplikacioni sistemski softver koji kompaniji i poslovnom sistemu o
moguava da :

142 Menadment informa cioni sistemi


Automatizuje i spoji glavne poslovne procese,
Razmenu podataka i pravila tehnike
ekspoatacije kroz celu mreu preduzetnitva, Stvaranje i pristup informacijama u rea
lnom vremenu, Adekvatno uvoenje ERP softvera omoguava voenje poslovanja efektivnije
i efikasnije, kao i bre reagovanje na promene u okruenju ime se ostvaruje prava ko
nkurentska prednost na tritu.
ERP sistemi uvode najbolje poslovne prakse, tj. najb
olji nain izvoenja posla u okviru poslovnih funkcija preduzea.
ERP imaju za cilj da
skladite poslovne informacije samo jedanput, u formi u kojoj se omoguava pristup
od strane vie razliitih korisnika, a u cilju donoenja razliitih tipova odluka. Na do
maem tritu, u poslednjih nekoliko godina, najzastupljeniji ERP sistemi su: SAP R/3,
Oracle Applications, Microsoft Dynamics NAV, HansaWorld, Datalab PantheonTM i m
nogi drugi.
Demo na lokaciji: http://www.microsoft.com/BusinessSolutions/Navisio
n/Demos/BusinessAnalyt ics/index.html Planiranje resursa preduzea (ERP) integrie s
ve najvanije procese organizacije. ERP je nastao od MRP II, i primarni korisnici
ERP su proizvodne kompanije. Prvi i najuspeniji prodavac ERP-a je SAP. Vie od 12 m
iliona ljudi koristi SAP u vie od 88,000 SAP instalacija irom sveta. Za sada, ERP
predstavlja najbolje u prekoodeljenskim procesnim sistemima. ERP integrie prodaju
, narudbinu, stanje u magacinu, proizvodnju, i aktivnosti servisa korisnika. ERP
sistem prua softver, baze podataka, procedure, i opise poslova za integraciju pro
cesa irom organizacije. Za takve inovativne promene, esto se kod zaposlenih javlja
ju otpor i protivljenje.

143 Menadment informa cioni sistemi


Slika 87: Integrated Data Zbog toga to se ERP bazira na prethodno definisanim pro
cedurama, poeljno je u nekim sluajevima, to potvruju iskustva iz prakse da je neopho
dno da organizacije moraju adaptirati svoje procese prema ERP projektnom nacrtu.
Ako to ne urade, moe se desiti da sistem ne moe raditi efikasno, ili ak u nekim sl
uajevima i ispravno. Ponekad je mogue adaptirati ERP softver za procedure razliite
od nacrta, ali takve adaptacije su skupe i esto veoma problematine. Kada se poinje,
i startuje, sa izolovanim sistemima, svaka aplikacija ima svoju bazu podataka.
Ova razdvojenost oteava ovlaenim korisnicima da prikupe sve bitne informacije o kup
cima, proizvodu, itd.. Sa ERP sistemima, svi podaci poslovnog sistema-organizaci
je su procesirani u centralnu bazu podataka. Takva centralizacija olakava ovlaenim
korisnicima da prikupe sve vane informacije iz jednog izvora. Meutim, takva integr
acija ima i svoje nedostatke. Razvoj ERP sistema kroz istoriju preao je vie faza,
tipova, namena, i modela to je prikazano u sledeoj tabeli 11.

144 Menadment informa cioni sistemi


Tabela 11: Razvoj ERP sistema kroz istoriju
Tipovi sistema Sistemi za snimanje pozicija Vremenski period 1960-te Namena Sist
emi
Koristili su prethodne Naprevljen da upravlja podatke da predvide potrebne velik
im volumenom zalihe; kada neka koliina proizvodnje nekoliko zaliha padne ispod od
reenog proizvoda sa konstantnom nivoa, vri se dopuna zaliha. potranjom, fokusiran n
a trokove Nudili su pristup zasnovan na potrebi za planiranjem proizvodnje i za n
aruivanje zaliha Fokus na marketingu
MRP sistemi sistemi 1970-te za planiranje zahteva za materijalom
MRP II sistemi 1980-te sistemi za planiranje zahteva za materijalom
Dodato je planiranje Fokus na kvalitetu; proizvodnje; mogunosti strategija proizv
odnje se nadgledanja, reasporeivanja fokusirala na kontrolu i izvravanja proizvodn
ih procesa, redukciju trokova i planova. detaljno izvetavanje o trokovima
MRP II sistemi sa 1990-te proizvodnim izvravanjem (MES) sistemi za planiranje zah
teva za materijalom
Obezbedili mogunost planiranja proizvodnje kako bi se odgovorilo na potrebe kupac
a; obezbeivanje dodatnih povratnih informacija od kupaca
Fokus na mogunosti da se blagovremeno kreira i usvoji novi proizvod ili usluga, k
ako bi se odgovorilo na potrebe korisnika.
ERP sistemi
Kasne 1990-te i dalje
Integrisana proizvodnja sa Integrie podatke lancom isporuke kroz celu dobavljaa, p
roizvoaa i kompaniju; napravljen da kupaca kroz lanac isporuke. integrie polovne ak
tivnosti.
Kada je poslovni sistem ili organizacija instalirala ERP sistem, moe da uiva u bro
jnim prednostima i beneficijama. Meutim, kao to je prikazano na slici, proces prel
aska sa razdvojenih, funkcionalnih aplikacija na ERP sistem je teak, pun izazova,
i ponekad se ovaj proces odvija i suvie sporo. Iskustva iz prakse pokazuju da se
menjanje organizacionih procedura pokazalo kao veliki izazov za mnoge organizac
ije, i u nekim sluajevima to je bio razlog neuspelog instaliranja ERP sistema. Ko
nano, prebacivanje na ERP sistem je veoma skupo ne samo zbog potrebe za novom IT

145 Menadment informa cioni sistemi


infrastrukturom, hardverom i softverom, ve i zbog trokova razvijanja novih procedu
ra, obuke zaposlenih, prebacivanja podataka, i drugih razvojnih trokova. Tabela 1
2: Stvarne/opipljive koristi od ERP sistema Opipljive koristi ERP sistema Redukc
ija zaliha Redukcija kadrova Produktivna poboljanja Poboljano upravljanje narudbina
ma Redukcija finansijskog ciklusa Redukcija IT trokova Redukcija trokova nabavke P
oboljanje upravljanjem novca Poveani profit Redukcija kotanja logistike/transport R
edukcija odravanja Poboljana on-line isporuka % Kompanija 32 % 27 % 26 % 20 % 19 %
14 % 12 % 11 % 11 % 9% 7% 6%
Kao fundamentalne glavne prednosti i beneficije ERP-a imamo sledee: Kao prvo, da
su procesi u poslovnim nacrtima oprobani i testirani u preko stotinu organizacij
a. Procesi su uvek efikasni i veoma tani. Organizacija koja prelazi na ERP-reenje
ne mora da menja poslovne procese. Sa olakanjem dobijaju beneficije iz onih proce
sa koji su ve doprineli da poslovni sistem ili organizacija bude uspena. Sa take gl
edita preduzea, mnoga preduzea neretko drastino smanjuju zalihe. Iz sledee tabele 13,
u kojoj su opisane neopipljive koristi ERP sistema, vidimo da se takozvana vidl
jivost informacija nalazi na samom vrhu u 55% kompanija i poslovnih sistema kao
takozvana neopipljiva korist uvoenja ERP sistema. Tabela 13: Neopipljive koristi
ERP sistema

146 Menadment informa cioni sistemi


Neopipljive koristi ERP sistema Informacija vidljivost Novi poboljani procesi Bra
i efektivnija reagovanje na zahteve kupaca Integracija Standardizacija Fleksibil
nost Globalizacija Y2K Poslovne performanse Lanac ponude i tranje
% Kompanija 55 % 24 % 22 % 13 % 12 % 9% 9% 8% 7% 5%
Pored toga, imamo da roba ostaje u magacinu krai vremenski period, nekada ne vie o
d nekoliko sati ili dana. Jo jedna prednost ERP-a je to pomae organizacijama da sma
nje vreme skladitenja. Zbog vee efikasnosti procesa i bolje informisanosti, organi
zacije mogu bre da odgovore na nove narudbine, ili na transformaciju i menjaje pos
tojeih. To znai da mogu da isporue robu kupcima mnogo bre. U nekim sluajevima, kompan
ije bazirane na ERP-u mogu da prime novac za robu pre nego plate sirovinu za nje
nu izradu. Vano je napomentuti da, problem sa podacima ne postoji, zbog toga to su
svi podaci u ERP-u smeteni u integrisanu bazu podataka. Zbog sveobuhvatnih podat
aka o kupcima, narudbini, delovima, podaci postaju razumljiviji i itljivi. To znai
da organizacija moe da prui bolje informacije o narudbinama, proizvodu, i statusu m
uterije, svojim muterijama. Sve ovo uzrokuje ne samo bolju i kvalitetniju, nego i
jeftiniju uslugu. Konano, poslovni sistemi i organizacije bazirane na ERP-u, esto
otkrivaju da mogu da prodaju isti proizvod po manjoj ceni sa manjim inventarom,
manjim vremenom isporuke, i jeftinijom podrkom muterija. Krajnji cilj svih ovih ak
tivnosti lei u veoj profitabilnosti i profitu samo se postavlja pitanje i kako to
postii.
4.3.1. Karakteristike ERP-a,

147 Menadment informa cioni sistemi


Na sledeoj slici 88. dat je okvirni sadraj glavnih karakteristika ERP-a. Kao prvo,
na poetku, ERP ima cross-functional proces praenja cele organizacije i sistema. S
a ERP-om, cela organizacija i poslovni sistem se smatra skupom aktivnosti. Zatim
, pravi ERP predstavlja formalni pristup koji se bazira na dokumentovanim, i tes
tiranim poslovnim modelima. ERP alikacije ukljuuju set znaajnih procesa za funkion
alne aktivnosti organizacije. SAP definie ovaj set kao dijagram procesa i dokumen
tuje, svaki proces sa dijagramom koji koristi standarnizovane simbole.
Slika 88: Karakteristike ERP-a Poslovna fleksibilnost i brzo reagovanje su odgov
ori i obeleja savremenih poslovnih menadera. Pristup informacijama u to kraem vremen
u moe pomoi boljim uslugama kupcima i muterijama, podizanju standarda kvaliteta, i
predvianju stanja trita. U trenutnom aktuelnom pristupu, za navedene aktivnosti ERP
predstavlja kljuni faktor. Iako neki misle da je ERP samo za velike i ogromne po
slovne sisteme i kompanije, to nije tano. Male i srednje kompanije i poslovni sis
temi, u koje ulaze one sa zaradom od 50 do 500 miliona dolara godinje, predstavlj
aju najvei rast za ERP kompanije. ERP sistemi su korieni u proizvodnim kompanijama
i preduzeima, kolama, koledima i univerzitetima, organizacijama profesionalne uslug
e, organizacijama za zatitu zdravlja, i mnogim drugima.
4.4. UPRAVLJANJE LANCEM SNABDEVANJA (SCM)

148 Menadment informa cioni sistemi


Svrha upravljanja lancima snabdevanja (Supply Chain Management, SCM) je da se do
stigne integrisano planiranje kroz aktivnosti lanca snabdevanja.
Slika 89: Planiranje Lanca snabdevanja u preduzeu
SCM podrazumeva planiranje i up
ravljanje tokom dobara i usluga, informacija i novca kroz lanac snabdevanja, poevi
od nabavke sirovina do finalnih proizvoda u rukama klijenata.
Sistemi upravljan
ja lancima snabdevanja kontinualno povezuju aktivnosti nabavke, proizvodnje i di
stribucije proizvoda od dobavljaa ka kupcima. Sa jednim SCM sistemom i kontinualn
im popunjavanjem dobara na skladitu, eliminiu se zalihe, a proizvodnja zapoinje tek
onda kada se dobije porudbina.

149 Menadment informa cioni sistemi


Prednosti elektronskog lanca vrednosti (eSupply Chain) su smanjena vremena ciklu
sa, prisnija veza sa partnerima, rast prihoda, smanjenje trokova i vremena proizv
odnje, optimizovano upravljanje zalihama, efikasnija distribucija i kolaborativn
iji proces poslovanja.
Slika 90: Elektronski lanac snabdevanja
4.4.1 LANAC VREDNOSTI
Lanac vrednosti predstavlja jednu organizaciju kao lanac aktivnosti koje dodaju
vrednosti njihovim proizvodima i uslugama. Krajni rezultat je profit.
Kod ireg la
nca vrednosti obuhvataju se i svi dobavljai i distributeri. Resursi kod lanca vre
dnosti su podeljeni na aktivnosti podrke i primarne aktivnosti.
U turizmu, primar
ne aktivnosti su vidljive potroau, dok aktivnosti podrke nisu.
Primarne aktivnosti
ispituju proces transformacije sirovina ili informacija u proizvode ili usluge,
a zatim njihovu isporuku klijentima i partnerima kroz prodaju i marketing.

150 Menadment informa cioni sistemi


Slika 91: Lanac vrednosti
Lanac vrednosti svake organizacije je inkorporiran unu
tar veeg sistema vrednosti. Ovo ukljuuje lance vrednosti njihovih dobavljaa, distri
butera i trgovaca na malo. Lanci vrednosti svih uesnika bi trebalo da budu koordi
nirani sa sistemom, da rade efikasno i da isporuuju krajnje proizvode. Ukoliko bi
lo ko od partnera ne isporui odgovarajuu vrednost i proizvode, itav lanac moe da se
slomije, a ceo sistem ak i da propadne.
Na primer, ukoliko dobavlja vode nekog hot
ela ne isporui vodu na vreme, lanac vrednosti e biti uzdrman, a sistemu preti opas
nost od kolapsa.
4.5 INTEGRACIJA APLIKACIJA PREDUZEA (EAI),

15 1 Menadment informa cioni sistemi


Prve kompjuterske aplikacije su bile transakcije izmeu rauna. Onda je upotreba raun
ara porasla na reavanje problema i donoenje odluka u obliku menadment informacionih
sistema, i sistema za pomo u pri donoenju odlukama. Sa ovim sistemima, preduzea su
elela da ih spoje u obliku ERP sistema. Interesovanje za ERP sisteme je opalo ne
gde 2000. godine ali mnogi sistemi su instalirani i mnoge firme su u postupku to
jest procesu instaliranja istih. Iskustva iz prakse govore da ERP sistemi nisu
pogodni za svaku organizaciju i poslovni sistem. Na primer, neke neproizvodne ko
mpanije nale su proizvodnu orjentaciju u ERP sistemima. ak i neke proizvodne kompa
nije shvatile su da je prelazak sa njihovih sistema na ERP previe komplikovan i z
ahtevan. Drugi su pak zadovoljni sa svojim MRP sistemima i ne ele da ih menjaju.
Kompanije kojima je ERP neodgovarajui jo uvek imaju problema sa izolovanim sistemi
ma, meutim, neki biraju integraciju aplikacija preduzea EAI da bi reili te probleme
. Sistem integracije aplikacija preduzea EAI integrie postojee sisteme pruajui softve
re koji spajaju aplikacije. EAI radi sledee:
spaja sistemska ostrva preko novih
tvera/sistema. omoguava postojeim aplikacijama da komuniciraju i razmenjuju podatk
e prua integrisane informacije upotpunjuje postojei sistem ostavljajui funkcionalno
st takvu kakva je, ali pruajui integracioni lajer omoguava laki prelazak na ERP Svrh
a lajera EAI softvera je omogui postojeim aplikacijama da komuniciraju meusobno i d
a razmenjuju podatke. Na primer, softver moe biti konfigurisan da automatski izvra
va konverziju podataka. Kada CRM aplikacija poalje podatke MRP sistemu, na primer
, CRM sistem alje podatke EAI sofverskom programu. Taj EAI program radi konverzij
u i onda alje podatke ERP sistemu. Obrnuta radnja se koristi kada se podaci alju n
azad iz ERP na CRM. Iako ne postoji centralizovana EAI baza podataka, EAI sotver
dri fajlove podataka koji pokazuju gde su podaci locirani. Korisnici mogu pristu
piti EAI sistemu da nau potrebne podatke. U nekim sluajevima, EAI sistem prua servi
s koji prua virtualnu integrisanu bazu podataka korisniku procesa. Glavna prednost
EAI je ta to omoguava organizacijama i poslovnim sistemima da koriste postojee apli
kacije, u isto vreme uklanjajui mnoge ozbiljne probleme izolovanih sistema. Konve
rtovanje na EAI sistem nije ni blizu komplikovano kao konvertovanje na ERP, i pr
ua mnoge beneficije ERP sistema. Neke organizacije razvijaju EAI aplikaciju kao s
tepenik ka kompletnom ERP sistemu. Prednosti vanih procesa i procedura su jasne,
ali mogu postojati neoekivane posledice.

152 Menadment informa cioni sistemi

POSLOVNI PRIMERI IZ PRAKSE: POSLOVNE VREDNOSTI WEB BAZIRANOG POSLOVNOG SISTEMA N


ekada davno, proizvoai su radili na jednostavnom modelu praviti za zalihe. Napravili
bi 100 ili 100 000 proizvoda i onda ih prodavali putem distribucione mree. Prati
li su stanje u magacinu, i pravili jo proizvoda kada bi koliina u magacinu padala
ispod zamiljene. Brzi poslovi su bili retki i skupi, i opcije konfiguracije ogran
iene. Stvari su se promenile. Koncepti kao to su praviti za narudbinu (BTO), just-int
ime zaliha, end-to-end vidljivost lanca isporuke, eksplozija u proizvodnji na ug
ovor, i razvitak web baziranih e-biznis alatki za kolaboraciju proizvodnje su do
veli do revolucije u preduzetnitvu. Moemo imati robu na putu za aerodrom, a muterija
zove i trai izmene, rekao je Mannon Wong, podpredsednik Netro Corpa sa seditem u S
an Jose, proizvoa beinog sistema pristupa (wireles). Danas vi morate da skreete sa sv
g puta da udovoljite takvim zahtevima. Netro copes sa potrebom da ima takvu fleksib
ilnost u svojim proizvodnim procesima koristei web bazirani proizvodni izvrni sist
em (MES) od Datasweep Inc. MES je pomogao kompaniji da odri strogu kontrolu nad o
peracijom u kojoj je 99% proizvodnje sa izvorima spolja i koja je dizajnirana ta
ko da omoguava muteriji da podesi stotine moguih konfiguracija sve do same isporuke
. MES je evoulirao tokom 1980-tih i 90-tih kao veliko stovarite fabrika poluprovo
dnika i velikih aero i farmaceutskih firmi. Onda, nasputa niz promena koje guraj
u MES u pozadinu. Premetanje sa build-to-stock na build-to-order stavlja panju na
krajnju narudbinu proizvodne jednaine, dovodei do irokog izbora ERP i CRM sistema. P
oveana zavisnost za ugovornom proizvodnjom zahtevala je tesnu saradnju sa dobavlj
aima preko SCM softvera, i dolazak Internet prodajnih kompanija donelo je veliku
potrebu za razvijanje web omoguenih sistema. Ali se sada, javlja sukob interesa u
MES tehnologiji. Sva panja usmerena na stranu primanja narudbina, stvorila je deb
alans. Kompanije su sada mogle da prihvataju narudbine, koordiniraju lancem snabd
evanja, i komuniciraju sa muterijama kao nikad ranije. Ali, ovo je pokazalo najsl
abiju kariku-vidljivost proizvodnog dna. Tu uskae MES. MES je evoluirao iz neflek
sibilne, jednoline ponude za elitu u web baziranu e-biznis alatku koja dosee iza z
idova jedne fabrike. Ona prikazuje shop-floor podatke iz bilo koje od kompanijin
ih fabrika ,bilo kome u lancu dobavljaa koji ima pristup internet ili extranet mr
ei, kako bi pratio proces proizvodnje. Na primer, muterije kao to su Lucent Technol
ogies i Nokia Corp. smatraju Netro odgovornim za konstantne promene u narudbinama
za robu koja se ak i ne proizvodi u njihovim navedenim proizvodnim pogonima. Tak
av BTO model zahteva da proizvoai imaju istu i detaljnu sliku svake narudbine i indi
vidualnih proizvoda u narudbini kako idu kroz ciklus proizvodnje. Samo sa takvim
znanjem je mogue menjati konfiguraciju za kratko vreme. Bez MES-a, kompanije kao
Netro nemaju mogunost da odgovore na zahteve dananjih kupaca.

153 Menadment informa cioni sistemi

Ali MES nije samo atraktivan virtualnim proizvoaima sa irokom ponudom. Skoro svako
u build-to-order proizvodnji e nai MES atraktivnim, posebno zato to je cena pala na
manje od 100 000 dolara za manje fabrike. Nama je MES bio potreban da bi dobili
uvid u operacije za kontrolisanje magacina u realnom vremenu, poboljanje dobitka,
i smanjenje vremena procesa. rekao je Doug Barnes, IT menadzer u Lightwave Micro
systems u San Jose. Lightwave proizvodi lightwave kola i integrisane ureaje za op
tike komunikacione sisteme. Oni koriste InSite, modularnu web baziranu aplikaciju
iz Camstar Systems, za prikupljanje podataka pri proizvodnji, pronalaenja, kontr
lole procesa, i praenja trenutnog rada. Lightwave su predhodno koristili samorazv
ijenu inenjersku aplikaciju podataka sa prostim mogunostima praenja. Supervizori su
morali da idu u fabriku, ispituju liniju za produkciju, unapreuju papire dnevno,
i runo da unose brojeve u bazu podataka. Zbog toga to je sve bilo manuelno, pitali
smo se kolika je tanost podataka, vie nego to smo radili na njima, rekao je Barnes.
Uprava je velikim delom bila u mraku , zato je kompanija pitala IT savetnika
da modifikuje i proiri Lightwaveov ERP sistem da sadri podatke za materijal od ko
ga se proizvod izrauje i podatke o proizvodu i ubaci to u MES sistem sa prilagoeni
m softverom. Rezultat: 15 posto poveanja u liniji dobitka, 20 posto bolji chip do
bitak, i udvostruena isporuka na vreme. Vidljivost koju mi imamo u nae operacije
predstavlja ogromnu prednost nad konkurencijom rekao je Barnes. Sada, moemo
da donosimo bolje poslovne odluke, gledajui direktno u na work-in-proces status za
liha, poveavamo dobitak otkrivajui i klasifikujui mehanizme greaka, i detektujemo pr
obleme koji nas spreavaju da postignemo maksimalne proizvodne kapacitete . Novi
proces razvijanja proizvoda u proizvodnim kompanijama. Ovaj poslovni proces mora
biti podran od strane crossfunctional informacionog sistema koji prelazi granice n
ekoliko poslovnih funkcija. Pregled meusobne povezanosti, zavisnosti i integracij
e aplikacija elektronskog biznisa koje su vitalne komponente uspenih operacija i
menadmenta preduzea koje se bavi elektronskim biznisom. Integracija preduzeca je n
aznaena kao kriticno pitanje za organizacije u svim poslovnim sektorima u cilju ou
vanja konkurentske prednosti. Integracija je klju uspeha. To je klju koji odkljuava
informacije i ini ih dostupnim za sve korisnike svuda, uvek. Kao to smo istakli,
informacioni sistemi su u stvarnom svetu uglavnom integrisana kombinacija crossfunctional poslovnih sistema. Takvi sistemi podravaju poslovne procese, kao to su r
azvijanje, proizvodnja, distribucija, servis za porudbine, korisniki servis, itd.
Mnoge organizacije koriste informacionu tehnologiju za razvijanje integrisanih cr
oss- functional sistema preduzea koji prelaze granice tradicionalnih poslovnih fun
kcija (kao to su marketing i finansije), kako bi popravile vitalne poslovne proce
se u celom preduzeu. Ove organizacije vide crossfunctional sisteme preduzea kao stra
teki nain korienja IT za deljenje informacionih resursa i poboljanje uinka i efektivn
sti poslovnih procesa, time pomaui elektronskom poslovanju da dostigne svoje strat
eke ciljeve. Na primer, kao to smo prezentovali, poslovne sistemi se radi pomoi okr
eu internet tehnologijama kako bi integrisale protok informacija unutar njihovih
internih

154 Menadment informa cioni sistemi


poslovnih procesa i njihovih muterija i dobavljaa. Kompanije koriste World Waid We
b i njihove unutranje i spoljanje mree kao tehnoloko platformu za njihove cross- func
tional i interorganizational sisteme preduzaa. Osim toga mnoge kompanije su prele sa
funkcionalnih mainframe based legacy systems na integrisane cross- functional clie
nt\server aplikacije. Ovo je ukljuilo instaliranje Enterprise resource planning (
ERP) planiranje resursa preduzea, supply chain management (SCM) upravljanje lance
m nabavke, ili customer relationship management (CRM) upravljanje odnosima sa mut
erijama.

155 Menadment informa cioni sistemi


5.POSLOVNI PROCESI I MENADMENT 5.1.MENADMENT POSLOVNIH PROCESA Business Process Ma
nagemen BPM Preputene sebi, stvari imaju sklonost da se kreu od zla nagore. Marfijev
zakon, taka 5. Priblino deset godina unazad, preduzea su poela usvajati prilaz o in
tegraciji poslovnih procesa upotrebom aplikativnog softvera primenjenog u razliit
im delovima preduzea, preko obuhvata i transformacije podataka, automatizacije pr
ocesa i prilagoavanja.Nekoliko godina unazad usvojeni su i izgraeni prilazi pod na
zivom Integracija poslovnih procesa (Business Process Integration BPI), Modelira
nje poslovnih procesa (Business Process Modeling), B2B (Busiess to Business) i k
ao vrh Inegracija aplikacija preduzea (Enterprise Application Integration EAI). N
ajnovija istraivanja nude objedinjeno reenje pod nazivom Mendment Poslovnim Procesi
ma (Business Process Management BPM) koji ukljuuju kako EAI tako BPI uz dodatne m
etodologije kao to su workflow, monitoring poslovnih procesa, web servis, portali
.
Slika 92: Biznis proces menadment Podravajui BPM filozofiju, BPM tehnologija obezbeu
je infrastrukturu koja omoguava preduzeu da prevede strateke odluke u konkretne akc
ione planove i dnevne preglede izvravanja procesa i aktivnosti.

156 Menadment informa cioni sistemi


Kada neko preduzee poinje da razmatra rezultate kvaliteta, odmah se uputa u probleme
ljudskih resursa. - Management Today Moderni BMP proizvodi ukljuuju monitoring i
analizu karakteristika procesa, omoguavajui preduzeima da u velikoj meri izvre optim
izaciju procesa kroz celokupno preduzee. Ciljevi: 1. Obezbeivanje boljeg servisira
nja (ispunjavanja zahteva) kupaca (bre i efektivnije) i time poveavanje prihoda. 2
. Smanjenje trokova, fokusirno na poveavanje efikasnosti i efektivnosti poslovnih
procesa koristei sve raspoloive resurse. 3. Jasnost i distributivnost procesa, omo
guavajui preduzeu usmeravanje na sutinske sposobnosti. 4. Popravljanje prekinutih pr
ocesa kroz efektivnu integraciju razliitih aplikacionih sistema, smanjenje sloenos
ti i racionalizaciju potrebnih vetina koje daju podrku procesima. 5. Omoguavanje bo
ljeg i efektivnijeg usaglaavanja aktivnosti, koje e obezbediti osnovu za poveanje s
pretnosti i organizacione adaptivnosti. BPM tehnologija podrava BPM filozofiju, o
moguavajui da mnogo razliitih komponenti funkcionie kao celina. Bez toga nema naina d
a menaderi uspeno utiu na performanse sistema. Celina predstavlja pokretaku snagu za
podizanje performansi i odgovora na promene, dajui mogunost preduzeima da steknu o
seaj i reaguju mnogo bre i steknu prednost nad svojim konkurentima.
Slika 93: Komponente BPM

157 Menadment informa cioni sistemi


5.2. REINENJERING POSLOVNIH PROCESA Mnogi se plae rizika to ih donosi svaka promena,
mada je za svako preduzee najvei rizik nita ne menjati. -Management Wissen Pojam re
inenjering poslovnog procesa (eng. business process reengineering) uveli su 1994.
godine M.Hammer J.Champy. Reinenjering predstavlja novi prostup odnosno novi konc
ept ili filozofiju poslovanja koji se javlja devedesetih godina dvadesetog veka.
Tada je reinenjering stekao veliku popularnost i skoro sve kompanije u svetu su
poele da vre proveru svojih poslovnih procesa. Business Process Reengineering (BPR
) je koncept nastao u SAD i razvijenim zemljama Evrope kao odgovor na konkurenci
ju japanskih kompanija koje se preuzele znatan deo globalnog trita. Velika ulaganj
a u informacione tehnologije nisu donela oekivani napredak, a jedan od uzroka je
automatizacije postojeih poslovnih procesa.
Slika 94: Procesi u preduzeu Reinenjering postavlja, kao osnovni zadatak, modelira
nje poslovnih procesa na nain da se detaljno restruktuiraju poslovni procesi iji j
e rezultat poboljanje performansi preduzea. Osnovni zahtev BPR je promena poslovne
organizacije od tradicionalnog (ogranizacijsko-funkcionalnog) ka procesnom nainu
poslovanja. Osnovno polazite reinenjeringa temelji se na procesima, odnosno prema
M.Hammeru na poboljanju svakog poslovnog procesa pa i na poboljanju podravajueg kao
i upravljakih procesa. Reinenjering poslovnih procesa kao novi pojam nije lako ni j
ednostavno definisati, jer postoje mnoge definicije pojma reinenjeringa, od stran
e raznih autora. Po M.Hammeru definie reinenjering kao:temeljitu promenu miljenja i
radikalni redizajn poslovnih procesa sa ciljem

158 Menadment informa cioni sistemi

postojanja dramatinih poboljanja kljunih parametara poslovanja, kao to su: trokovi, k


valitet, usluga i brzina. Reinenjering se, u stvari, temelji na orjentaciji na pro
cesa poslovanja, sprovoenje radikalnih promena i postizanje efekata. Uprkos razni
m miljenjima o pojmu i definiciji reinenjeringa moe se rei da je to:
temeljna promen
a naina razmiljanja orijentacija prema procesima a ne prema strukturama ili funkci
jama;
temeljna promena pristupa reavanju problema;
pokuaj obavljanja posla na drugi
ji nain, novi odnosno bolji nain, radikalne promene; ponovni poetak;
reinventivnos
te dinamian i kreativan pristup poslovanju; temeljno redefinisanje,reorganizacij
a; orijentacija na osnovne poslovne procese (engl. core business) i korienje spolj
nih snaga odnosno izvora (engl. outsourcing). Razlika izmeu procesa reorganizacij
e, redizajniranja ili restruktuiranja preduzea je u drukijem, radikalnom prostupu
koji u sredite zbivanja stavlja procese. Reinenjering poslovnih procesa dovodi do
sledeih vrlo znaajnih promena u preduzeu ili organizaciji: 1. umesto funkcijskih ti
mova koji su do sada bili primarni u organizacionoj strukturi, dolaze procesni t
imovi, koji se sastoje od eksperata i specijalista raznih znanja potrebnih za re
alizaciju odreenog poslovnog procesa, 2. jednostavne i rutinske zadatke i poslove
zamenjuju multidimenzionalni zadaci, koji rezultiraju zadovoljstvoma zaposlenih
, 3. umesto dosadanjeg nadgledanja poslovanja pojedinaca, oni postaju samostalni
i autonomni u poslovanju, 4. umesto strunog specijalistikog obrazovanja od svih za
poslenih zahteva se celovito obrazovanje, 5. zaposleni se nagrauju prema rezultat
ima rada, a ne prema obavljenim aktivnostima, 6. zaposleni napreduju na osnovu z
nanja i sposobnosti, 7. poslovanje se obavlja u svrhu zadovoljenja kupaca, a ne
da se udovolji pretpostavljenima, 8. uloga menadera se svodi na ulogu trenera, di
rigenta,uitelja i prijatelja a ne nadzornih, kontrolor,goni robova ili policajac, 9.
organizaciona struktura postaje znatno nia i plia,polako nestaje srednji nivo menadm
enta, menja se njegova uloga i ukidaju se brojni nepotrebni nivoi koordinacije.
Reinenjering poslovnih procesa ne predstavlja novi pristup po tome to se bavi pobo
ljanjem procesa. On predstavlja novi pristup u tome to procesi dobijaju primarnu u
logu, a to ih stavlja u sredite transformacije organizacije. Zato je

159 Menadment informa cioni sistemi


razumljivo da se kao posledica reinenjeringa poslovnih procesa javljaju i nove or
ganizacione forme kao to su procesna, timska, mrena, T-organizacija ili virtuelna
organizacija. Za uspeno sprovoenje poslovnog procesa potrebno je imati jasnu vizij
u, odnosno ta se njime tano eli postii. Osim jasne vizije, rezultat reinenjeringa se
mora nekako meriti kod toga se koriste, poreenja sa drugim i to najboljim preduzei
ma (engl. Benchmarking), to slui kao referentna veliina za ocenu uspeha reinenjering
a. Principi reinenjeringa poslovnih procesa:
Usluiti potroaa i pri tome biti bolji o
d konkurencije. BPR nije automatizacija poslovnih procesa. Inovacija i kreiranje
novih procesa koji ne moraju da slede postojeu strukturu.
Poboljanje procesa se m
ora izvoditi kontinualno. Samostalnost izvrioca i odgovornost za izvravanje zadata
ka. Korienje znanja primenom informacionih tehnologija i sistema za upravljanje zn
anjem. Postavlja se pitanje, zato je poslovnom sistemu danas potreban reinenjering
? Novo informatiko doba postavlja organizaciju pred nove izazove i probleme koji
se moraju reavati na novi nain. Postoje brojni razlozi u prilog primene reinenjerin
ga poslovnih procesa. Razvoj informacione tehnologije i telekomunikacija, koji s
u doveli do informacione ekonomije, znaajno utiu na promene u organizaciji.te se d
anas govori o potrebi uvoenja T- oblika organizacije t.j tehnoloki oblikovane orga
nizacije, kojoj bi cilj nakon reinenjeringa poslovnih procesa trebao biti smanjiv
anje trokova. Smatra se da kompanije u svetu danas troe vie od 52 milijarde dolara
godinje na reinenjering poslovnih procesa, a od toga samo na informacionu tehnolog
iju otpada 40 milijardi dolara godinje. Budui da se trite sve vie globalizuje, konkur
encija postaje sve otrija, i organizacija je prosiljena, ako eli da opstane na tritu
, stalno da se menja. Globalizacija poslovanja je gotovo za svaki proizvod ili u
slugu praktino stvorila svetsku konkurenciju. Rezultat toga je da u sredite poslov
anja dolazi kupac. Kod prodaje proizvoda preko Interneta, svejedno je gde se pro
izvodi taj proizvod, bitno je da je on dostupan svakom kupcu bilo gde u svetu. R
adi toga se svaka kompanija koja eli da odgovori na poslovne izazove novog vremen
a mora neprekidno menjati, reorganizovati, restruktuirati i redizajnirati. U tom
procesu pomae reinenjering koji se zasniva na traenju, novih boljih i efikasnijih
naina reavanja, problema. Cilj reinenjeringa je da ljudi pomou ohrabljenja obave pos
ao na nivou vie od oekivanog. Reinenjering je promenio stare pretpostavke da su zap
osleni preteno ne

160 Menadment informa cioni sistemi


inteligentni i da se moraju programirati dokumentovanjem. Reinenjering pretpostav
lja da su svi zaposleni inteligentni i sposobni pojedinci,reinenjering uspeva da
se energija ljudi kanalie na pravi rad pri emu je potronja vremena drastino smanjena
. Dok takoe reinenjering podrazumeva da su odgovornosti pojednostavljene i razjanje
ne. On radi gde god je primenjen. Stoga je veoma vano sa kojim ljudima vrimo sprov
oenje reinenjeringa u preduzeu, kompaniji ili organizaciji.

16 1 Menadment informa cioni sistemi

6. INFRASTRUKTURA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA Pod terminom informacione tehnologij


e podrazumevaju se razliiti elementi i vetine za stvaranje, uvanje i prenoenje infor
macije. Najvaniju komponentu informacionih tehnologija predstavljaju raunari. U is
to vreme, primenom i razvojem digitalnih komunikacija omoguen je lak, brz, efikas
an i jeftin nain razmene informacija. Informacione tehnologije imaju fundamentala
n uticaj na moderno drutvo i zato se, ne bez razloga, kae da mi ivimo u informatikom
dobu. Naini razmene i prenosa, kao i koliina najrazliitijih informacija danas su v
ei nego ikad pre u istoriji. Danas, poslovne organizacije koriste informacione te
hnologije za poboljanje kvaliteta proizvoda i usluga, poveanje produktivnosti rada
, utedu energije i novca i na kraju za poveanje profita. Uloga informcione tehnolog
ije se savremenom drstino promenil, odnosno ko to ke poznti teoretir mendmenta
: Informciona tehnologija je bila neko ko stvra podtke, a ne informcije a kmoli da st
vra nova i rzliita pitnj, te nove i rzliite strtegije. Top menadment nije novu teh
u koristio zto jer nije dvla informcije potrebne za njihove zdtke. Dns postoji niz
va veznih za svremenu informcionu tehnologiju i podruje njenog rzvoja i primene. Budu
da se rdi o tehnologiji koja se stlno menja i npreduje vrlo je teko da je definiemo.
Nvesti emo smo neke od moguih definicija informcione tehnologije. Informciona tehnol
gija predstvlja spregu mikroelektronike, runr, telekomunikcij, i softver, koja omog
nos, obrdu i prenos informcij. Informciona tehnologija je jedna od kljunih tehnologij
a koja prodire u sve delove ivot, od drutvenog i privtnog ivot, nuke, porodice, i on
je njznjnije unosi u sva ta podruja rdiklne promene. Informcioni sistem slui za r
formcija od jedne osobe drugoj a informciona tehnologija predstvlja tehniko sredstvo
koje to omoguuje. Prema C.Daniels postoje dve definicije informcione tehnologije.
Prva je tzv. Intenzivna definicija prema kojoj je informciona tehnologija ogrniena
na hrdver i softver runr. Ona se odnosi na fizike krkteristike informcione tehnol
ko to su mikroprocesori, telekomunikcije, tmpi, procesori itd. Druga tzv. Ekstenzivn
efinicija rzmtra zato se koristi oprem. Informciona tehnologija predstvlja primenu te
nologije u poslovnim procesim, prikuplja podtke i otvra informcije koje su korisne m
enderima koji donose poslovne odluke. Osnovne krkteristike informcione tehnologije su
sledee:
rdi se o vrlo mldoj tehnologiji (oko 50 godin); kontinuirni enormni rst,
nova znnja vrlo brzo zstrevju; jz izmeu korisnika i utomtske obrde podtka(OP)
mnjuje, a po nekima i dlje povev;
sve vea specijlizcija osoblja u centru za utom
podtk;
istovremeno se rzvijju vrlo rzliiti tipovi plikcije: Poslovi i zdci koj
duzea obvljla sa svojim informcionim sistemima bili su jo nedvno potpuno zdovoljvj
jnje vrednih informcija

162 Menadment informa cioni sistemi

bilo je izuzetno teko i skupo, a lti za nlizu i slnje podtka nisu postojli tokom 1
pa k ni poetkom 1990-ih. Meutim, dns na poetku 21. veka lti i poveznost informt
oguuju nm lko pribvljnje informcij, njihovo slnje i preduzimnje odreenih ktivnos
u njih, na nove i iznenujue nine. Prvi put u ljudskoj istoriji se sve informcije; bro
evi, tekst i zvuk mogu pretvoriti u digitlni oblik pogodn za uvnje, obrdu i prenoenje
u svki runr. Mikroprocesorska revolucija ne smo daje omoguila personlnim runrima
snge njihovih procesora i memorije, ve se stvra i potpuno nova vrsta digitlnih pomoni
k; linih, utomobilskih, pmetnih krtica i dr., koji e upotrebu digitlnih informcija
ssvim uobijenom. Kljuni inilc njihovog irenja lei u poboljnju internetske tehnol
a omoguuje svetsku poveznost (engl. Connectivity). Poveznost u informtikom dobu ima
o znenje, isto ko i brzina i stvrnje neopipljivih oblika poslovnja o kojima govore
joj knjizi BLUR: The Speed of Change in the Connected Economy, S.Davies i C.Meyer.
Kko utori u pomenutoj knjizi nvode, u dnnjem informtikom dobu poslovne promene dog
likom brzinom tko daje vrlo teko definisti u kojoj situciji se trenutno nlzimo, sve p
stje meusobno elektronski povezno: proizvodi, ljudi, kompnije, zemlje i ostlo. Svka p
nuda ima svoju vidljivu i nevidljivu ekonomsku vrednost. Nevidljiva vrednost se
rzvija bre. Sve zjedno ini novi svet u kome emo uskoro iveti, a u kojem je sve zmg
ngl. BLUR). Pod tehnolokom dimenzijom poslovnih informacionih sistema podrazumeva
se njihova informaciona i komunikaciona infrastruktura, koju ine organizacija i
arhitektura raunara i raunarskih mrea, sistemski i aplikativni softver, baze podata
ka itd. Informaciona infrastruktura se sastoji od fizikih komponenti, usluga i up
ravljanja koji podravaju sve raunarske resurse u jednoj organizaciji. Po E.Turbanu
postoje pet glavnih komponenti infrastrukture: 1. Raunarski hardver, 2. Razvojni
softver, 3. Mrena i komunikacona sredstva, 4. Baze podataka i, 5. Osoblje koje u
pravlja informacijama. IT opisuje kombinaciju raunarske tehnologije (hardware tel
ekomunikacione tehnologije, netware, groupware i humanware.
1.
i
software),

Hardware fizika oprema kao to su mehaniki, magnetski, elektronski ili optiki ureaji.

163 Menadment informa cioni sistemi


2. Software predefinisane instrukcije koje kontroliu rad raunarskih sistema ili el
ektronskih ureaja. Softver koordinira rad hardverskih komponenata u jednom inform
acionom sistemu. Softver inkorporira standardne softvere kao to su operativni sis
temi ili aplikacije, softverski procesi, vetaka inteligencija i inteligentni agent
i i korisniki interfejs. 3. Telekomunikacije prenos signala du razliitih distanci k
oji ukljuuju i prenos podataka, slika, glasova koristei radio, televiziju, telefon
iju i druge komunikacione tehnologije. 4. Netware oprema i softver neophodni za
razvoj i podrku mree raunara, terminala i komuniokacionih kanala i ureaja. 5. Groupw
are komunikacioni alati kao to su e-mail, videokonferencije i dr., koji podravaju
elektronsku komunikaciju i kolaboraciju izmeu grupa. 6. Humanware intelektualni k
apaciteti neophodni za razvoj, programiranje, odravanje i rukovanje tehnologijom.
Humanware inkorporira znanje i ekspertizu.
Infrastrukture obuhvataju ove resurse, kao i njihovo objedinjavanje, odravanje i
upravljanje njime. Slina je podela komponeneta IT infrastrukture data i strunoj li
teraturi:
Hardverska platforma (raunarska oprema) Operativni sistem
Softverska pl
atforma (programi, aplikacije) Mrena (komunikaciona oprema)
Internet platforma
Si
stem upravljanja bazom podataka Konsultantske usluge i usluge sistem integratora
(koje prethodnih est komponenti povezuju u loginu celinu).

164 Menadment informa cioni sistemi


Slika 95: Infrastruktura informacionog sistema (FedExNet) Sve poslovne organizac
ije imaju uglavnom razliite uslove u pogledu infrastrukture IT. Tako su na primer
Braodbent i dr. jo (1996) razmatrali kako karakteristike i uslovi organizacija u
tiu na infrastrukture IT. Otrkili su vie osnovnih infrastrukturnih usluga koje prua
ju sve firme, kao i neke koje pruaju samo odreene firme. Takoe su otkrili sledea etir
i infrastrukturna odnosa na uzorku od 26 velikih preduzea:
1.
Proizvodne firme koriste manje infrastrukturnih usluga IT nego maloprodajne ili
finansijske firme.
2. Trina nepostojanost. Firme kojima je potrebno da brzo promene proizvode koriste
vie infrastrukturnih usluga. 3. Sinergija poslovne jedinice. Firme koje stavljaj
u naglasak na sinergije(npr. unakrsna prodaja) koriste vie infrastrukturnih uslug
a IT. 4. Strategija i planiranje. Firme koje objedinjuju IT i organizaciono plan
iranje i plate ili posmatraju ostvarivanje stratekih ciljeva koriste vie infrastru
kturnih usluga IT.

165 Menadment informa cioni sistemi


Slika 96: Model odnosa izmeu prirode firme i infrastrutura IT Iz temeljne analize
podataka do kojih su doli Broadbent i dr, razvili su model prikazan na slici8.8
koji ukazuje na to da na nivoe infrastrukture utiu dva opta faktora. Prvi je infor
macioni intenzitet mere do koje proizvodi ili procesi sadre informacije.Drugi fak
tr je strateko arite, nivo usredsreenosti i planiranje. Poslovni sistemi i firme sa
viim nivoima ovih faktora koriste vie infrastrukture IT i imaju vei domet i opseg n
jihovog korienja.

166 Menadment informa cioni sistemi


Tabela 14: IT komponente u praksi IT komponente Hardware Primeri iz turizma i ho
telijerstva Raunari, terminali u restoranima, interaktivna digitalna televizija,
mobilni ureaji, videotekst terminali, CD-ROM, ulazni ureaji (skeneri, tastature, m
ievi) izlazni ureaji (tampai, ekrani) ... Micros-Fidelio Sistem za upravljanje imovi
nom (Property Management System) omoguava hotelima da kontroliu svoju imovinu, dug
ovanja, kredite i raune gostiju. DBMS, spreadsheets programi, web brouzeri, aplik
acije koje pokrivaju raunovodstvo, planiranje, kadrove, nabavku, kontrolu zaliha,
bezbednost, kontrolu energije, hrane i pia i MIS. telekonferencije,
Software
Telekomuni- Telefonske centrale, modemi, LAN, WAN, kacije satelitska i mobilna k
omunikaciona tehnologija ... Netware
Mrea hardvera i softvera izmeu odelenja u hotelima. EDI, beini i satelitski sistemi
... Aplikacije koje dozvoljavaju zaposlenima da dele fajlove, dosije klijenta i
operativne informacije kao to su cene.
Groupware
Humanware IT tim u hotelu
U praksi se esto pojam informacione infrastrukture poistoveuje sa pojmom informaci
one arhitekture, meutim vano je znati da se pojam informaciona arhitektura i raunar
ska arhitektura bitno razlikuju. Informaciona arhitektura predstavlja putokaz za
tekue opracije kao i plan za budue pravce razvoja i delovanja. Njen zadatak je da
nas uveri da IT odreene organizacije ispunjava strateke poslovne potrebe kompanij
e ili korporacije, iz tog razloga ona mora povezivati informacione zahteve, infr
astrukturu i tehnoloku podrku, kao to je prikazano na sledeoj slici 97. Naime, na sl
ici 97. je dat ematski prikaz informacione arhitekture koja kombinuje funkcionaln
e oblasti, opte sisteme podrke i infrastrukturu.Unutranja matrica obuhvata aplikaci
je u organizaciji. Spoljanji prsten obuhvata raunarske resurse infrastrukture.

167 Menadment informa cioni sistemi


Slika 97: ematski prikaz informacione arhitekture Informaciona arhitektura je kon
ceptualni okvir za organizacionu IT infrastrukturu. Ona predstavlja plan struktu
re i integracije informacionih resursa u organizaciji. Synott (1987) predlae mode
l za informacionu arhitekturu prikazan na sledeoj slici 98:
Slika 98:Model informacione arhitekture(izvor:W.R.Synott,1987)

168 Menadment informa cioni sistemi


IT infrastuktura ima s obzirom na oblasti primene i funkcionisanja fundamentalnu
ulogu u savremenoj koncepciji upravljanja i rukovoenja poslovnim sistemima, jedn
a od uloga IT infrastruktura je i kao paket usluga koji obuhvata:
Povezivanje za
poslenih radnika i poslovnih partnera organizacije u zajedniku mreu putem odgovara
jue opreme. Telekomunikacione usluge
uvanje i analiziranje podataka organizacije F
iziko odravanje raunarske, telekomunikacione i opreme za uvanje podataka.
Usluge apl
ikativnog softvera, koje operativno podravaju funkcionisanje razliitih delova orga
nizacije. Usluge IT menadmenta koje podrazumevaju planiranje i razvoj infrastrukt
ure, praenje trokova, upravljanje projektima i koordinaciju poslovnih delova organ
izacije sa odgovarajuim IT uslugama.
Usklaivanje sa postojeim IT standardima
Inform
atika obuku za sve kategorije zaposlenih, kao i menadmenta. Istraivanje i razvoj, k
oji omoguuju rad na buduim IT projektima i investicijama, a to treba da doprinese b
oljoj poziciji organizacije na tritu.
Slika 99: IT infrastuktura i poslovanje

169 Menadment informa cioni sistemi

Evolucija IT infrastrukture
Elektronske knjigovodstvene maine: 19501960
Raunari i m
iniraunari opte namene: 1959 2007 Personalni raunari: 1981 2007 Klijent server
1983 2007 Korporativno Internet raunarstvo (1992 - 2007) Pokretai evolucije Snaga
mree (Metkalfov zakon)"Linearni rast broja lanova mree, pruzrokuje eksponencijalni
rast vrednosti celog sistema po formuli n x (n-1), gde je n broj lanova mree. "
Slika 100: Rast Interneta i smanjenje trokova Savremeni HW trendovi
Integracija r
aunarstva i telekomunikacija
GRID raunarstvo Raunarstvo prema potrebama (on demand
computing) Autonomno raunarstvo
Rubno raunarstvo (edge computing)

170 Menadment informa cioni sistemi


Virtuelizacija
7.UPRAVLJANJE ZNANJEM I INFORMACIONI SISTEMI
Znanje je najvaniji kapital i resurs u postindustrijskom drutvu E. F. D. Bell et all
"Znanje je fluidna meavina oblikovanoga iskustva, vrednosti, povezanih informaci
ja i ekspertnih miljenja, koja obezbeduje okvir za ocenjivanje i ukljucivanje nov
ih iskustava i informacija. Ono ima stalan tok i primenjeno je u umovima znalaca
. U organizacijama, znanje je cesto pohranjeno ne samo u dokumentima ili skladiti
ma (bazama znanja), vec i u organizacijskim rutinama, procesima, praksama i norm
ama." (citirani T. H. Davenport i L. Prusak: Working Knowledge)

17 1 Menadment informa cioni sistemi


Slika 101:Upravljanje znanjem Pravovremena informisanost, kao i mogunost uspene ak
umulacije, skladitenja i deljenja znanja, kako izmeu aktera u javnom sektoru, tako
i izmeu javnog i privatnog sektora, te najvanije, izmeu vlasti i graana, vani su fak
tori koji uestvuju u stvaranju prosperiteta. Dobro upravljanje znanjem omoguiti e i
sporuku kvalitetnijih, i graanima prilagoenijih javnih usluga, kao to e i stvoriti u
slove za donoenje odluka kojima se mogu poboljati ishodi javnih politika. Istovrem
eno, stvaranje znanja kod graana o prirodi javnih politika i delovanju tela vlast
i, doprineti e i rastu poverenja.

172 Menadment informa cioni sistemi


Slika 102: Okvir za integrisanje podrke odluivanju i sistema upravljanja znanjem (
izvor: Bolloju i drugi,2001) Posebno u donoenju odluka, u vidu kakvih akata ili m
era, nosioci vlasti e se esto morati nositi sa sloenim i haotinim okruenjem, kakvo lj
udsko drutvo u stvari i jeste. Ovakvi izazovi e zahtevati od donosioca odluka kons
tantan pristup novim i relevantnim informacijama kao i rad u kolaborativnom okrue
nju. Nasuprot tome, birokratije su tradicionalno monopolizovale i centralizovale
znanje, te su ga slale u pravcu prema gore na skali, umesto da su ga inile iroko
dostupnim5. Logika, meutim, ide u prilog tome da maksimizacija znanja zahteva mul
tiplikaciju zajednikih prostora za kreiranje znanja, njihovo spajanje i uestvovanj
e to veeg broja nosioca znanja, odnosno ljudi. Spomenuti prostori za kreiranje zna
nja mogu biti fiziki (poput dvorana,..), ali i sve vaniji internet, i drugi oblici
raunarskih mrea. U organizacionom smislu, prema principu umreenog ponaanja, s druge
strane, mree podravaju ciklus stvaranja, prikupljanja i deljenja znanja, jer pruaj
u naunu osnovu koja se ostvaruje kroz rad velikog broja organizacija, umesto jedn
e. U politikom smislu, potreba za maksimizacijom znanja, zahteva stvarnu particip
aciju graana u javnim pitanjima. 7.1 DEFINICIJA KNOWLEDGE MAMAGEMENT-A
Brown, M. M., Brudney, J. L. Learning Organization in the Public Sector. Public
Administration Review Vol. 63 Issue 1. January 2003. Str. 33.
5

173 Menadment informa cioni sistemi

"Kao to su neveti fiziki radnici bili dominantna socijalna i politika sila u 20. vek
u tehniari e postati dominantna socijalna, a moda i politika sila, u sledeim decenija
ma". - Peter Drucker Iako upravljanje znanjem nema svoju konanu definiciju, ono s
e uopteno smatra procesom kroz kojim organizacija stvara dodanu vrednost akumulir
ajui aktivu znanja6. Svakako, proces akumuliranja ili stvaranja ovakve aktive znanja,
odnosno vrednosti organizacije kroz obogaivanje njenih naunih resursa, ukljuuje de
ljenje znanja izmeu zaposlenih, u organizacionim jedinicama unutar preduzea/ustano
ve, te vie razliitih preduzea meusobno. Vaan nain generisanja znanja predstavlja dobi
anje informacija od klijenata, preko kojeg poslovni sistem odnosno preduzee moe oc
enjivati kvalitet usluga, te prilagoavati svoje unutranje procese konstantno flukt
uirajuim zahtevima klijenata. Moemo zakljuiti da se posao javne uprave uveliko svod
i na upravljanje znanjem, odnosno informacijama. Bilo da se radilo o predlaganju
i izglasavanju zakona, voenju evidencija radi regulisanja pojedinih drutvenih i p
rivrednih sektora, voenju administrativnih postupaka, ili donoenju odluka na svim
nivoima unutar javne uprave, tako da suadekvatno raspolaganje i brzina pristupu
podacima od kljune vanosti za njeno uspeno delovanje. U kontekstu isporuke javnih u
sluga, znanje prikupljeno kroz transakcije s graanima, koristiti e se u prilagoavan
ju usluga promenjivim zahtevima graana. Kada elim da razumem ta se danas dogaa ili po
kuam da odluim ta e se desiti sutra, onda ja pogledam unazad u prolost Oliver Wendell
Holmes Jr. (1841. 1935.) (pravnik) Znanje je kodifikovana informacija. injenica j
e, da je znaajan deo znanja zahvaen dokumentima. Znanje je informacija, koju posed
ujemo, koju razumemo i koju moemo opozvati po sopstvenoj volji. Ovo u sutini znaci
, da se zahteva, odnosno mora da bude prisutno, razumevanje informacije. Vrednos
t je ono to dobijemo od nje.
6
c

174 Menadment informa cioni sistemi


Slika 103: Ciklus upravljanja znanjem (izvor:E.Turban,2003.) Znanje je bitno uto
liko to pomae pri donoenju odluka. Vano je naglasiti da informacija sama po sebi ne
predstavlja znanje. Varga pritom razlikuje tri pojma: podaci, informacije i znan
je, pri emu je podatak skup prepoznatljivih znakova na nekom mediju, informacija
- subjektivno vrednovana injenica ili obavetenje (koje se sastoji od skupa podatak
a), a znanje - ureen skup informacija koje se odnose na neko podruje. Mogunost ostv
arivanja znanja iz raspoloivih informacija stoga zavisi od njegovog struktuiranja
i prikaza. U ovom pogledu koristan je osvrt na sveobuhvatan ciklus upravljanja
znanjem: 1. Socijalizacija deljenje znanja izmeu pojedinaca; 2. Eksternalizacija
izraavanje znanja i njeno prevoenje u razumljive forme koje i drugi mogu razumeti,
tj. informacije; 3. Kombinacija Pretvaranje nedavno stvorene informacije u anal
ogne ili digitalne simbole koji omoguuju prikupljanje informacija, kao i njihovu
integraciju, diseminaciju, ureivanje, kombinovanje s drugim informacijama, i povea
nje njihove iskorienosti; 4. Internalizacija - pretvaranje informacije u znanje po
jedinaca (poput donosioca odluka, rukovodioca projektima), privatnih ili javnih
organizacija, vlasti te drutva u celini. Prema razliitim autorima, postoji vie pode
la znanja. Jedna od najpoznatijih je da je ono latentno i eksplicitno, kojem je
pridodano i umreeno znanje7. Latentno znanje je znanje koje se nalazi u podsvesti
radnika, i ono je
Riley, T. B. Knowledge Management And Technology. International Tracking Report
2. Commonwealth Centre for Electronic Government, 2003. Str 6. Web stranica:
7

175 Menadment informa cioni sistemi


rezultat dugotrajnog iskustva u pojedinim oblastima. Ovakvo se znanje sastoji od
navika, nepisanih pravila, uverenja, oseaja i slino. Eksplicitno znanje predstavl
ja konkretno znanje o nekoj stvari, i sastoji se od formaliziranih principa, pro
cedura, algoritama i sl. Umreeno znanje jeste ono znanje koje egzistira unutar ra
dne jedinice, ili vie takvih jedinica, kroz neki vid kolaboracije. Upravo je umree
no znanje preduslov za to bolje funkcionisanje sloenih radnih sredina, kakva je na
primer javna uprava o kojoj je bilo rei. Za umreeno znanje je neophodno adekvatno
korienje tehnologija poput mrea (korporativnih intraneta i ekstraneta povezanih un
utar unajmljene infrastrukture ili preko globalne internetske mree), posebnih sof
tvera i slino. U tom pogledu potrebno je razlikovati ulogu ICT-a u procesu stvara
nja znanja. Potrebno je napomenuti kako u sluaju da je kontekst reavanja problema
visoko strukturiran (problem se moe lako definisati i potencijalna reenja je mogue
jednostavno nabrojati), utoliko e donosioc odluka vie koristiti automatizovane sis
teme i informacije. Kada je kontekst problema nestrukturiran i bez jasnih naznak
a o ishodu njegovog reavanja, tada donosioci odluka preferiraju direktno, odnosno
, intuitivno znanje.
8.SISTEM KVALITETA ISO 9000-2000
Da bi se neto moglo kvalitetno prodavati, mora se najpre znati kvalitetno proizvod
itiSamo kvalitetna proizvodnja omoguuje smanjenje broja zaposlenih u

176 Menadment informa cioni sistemi

neposrednoj proizvodnji, manju potronju energije, bolju iskoristiljvost informaci


ja, osigurava radna mesta i sigurnost zapoljenja, krae radno vreme i bolji standar
d. Lee Lacocca-Talking Straight, O pojmu i definiciji kvaliteta u strunoj literatu
ri ne postoji jedinsveno miljenje, meutim jedna od najprisutnijih je Ishikawina de
finicija kvaliteta:
Kvalitet je ekvivalent sa zadovoljstvom kupca. Kvalitet mora
biti definisan opseno. Nije dovoljno samo rei da je proizvod visokog kvaliteta. M
oramo usredsrediti panju na kvalitet svakog aspekta organizacije. Potrebe i zahte
vi kupca se menjaju. Stoga, se i definicija kvaliteta uvek menja.
Cena proizvoda
ili usluge je bitan dio njene kvalitete. Ako je proizvod precenjen ne moe pridob
iti zadovoljstvo kupca. Upravljanje kvalitetom temelji se na organizaciji uspost
avljanja i ostvarenja eljenog kvaliteta. Poslovni sistem, proizvodno preduzee ili
davaoci usluga mogu angaovati i spoljne saradnike, odnosno konsultante, za poslov
e upravljanja kvalitetom, meutim, oni snose punu odgovornost prema kupcu za kvali
tet ispunjenja ugovorenih obaveza. Zato sve aktivnosti lica koje ine sistem uprav
ljanja kvalitetom moraju biti jasno i nedvosmisleno odreene u pisanom obliku. Pob
oljnje kvliteta proizvoda i usluga zvisi od znnja koje kompnija poseduje o tome kko
irti i izrditi proizvod i uslugu. Ko primer poboljnja kvliteta zhvljujui primeni s
informtike tehnologije odnosno lta moemo uzeti primer utomobilske industrije. Standar
i su pisana pravila koja omoguuju i naruiocu i dobaljau da to tanije razumu i osigura
ju izvrenje zahteva. Shodno tome, kvalitet je mera stepena kojom roba zadovoljava
zahteve, odnosno osigurava minimun sigurnosti i pouzdanosti proizvoda. Potovanje
meusobno ugovorenog (prihvaenog) standarda po pravilu dobavljau omoguava da narudben
icu izvri prvi put i svaki put uz optimalne trokove proizvodnje. Naravno prilikom sl
oenih proizvoda, ulogu standarda mogu ispunjavati individualni tehniki uslovi. Sta
ndardi mogu biti meunarodni, odnosno prihvaeni u veini zemalja ili nacionalni (dravn
i), ali uvek moraju biti prihvaeni i meu strankama ugovora. Prvi proizvodni standa
rdi, kojima su unificirani pojedini delovi proizvoda ili proizvodni postupci poj
avili su se poetkom ovog veka, puno pre nego to su Japanci kvalitet uinili nacional
nom strategijom proboja na svetsko trite. Prvi standardi ubrzo su pokazali istinsk
u opravdanost omoguivi zadravanje dostignutog nivoa kvaliteta proizvoda i poveanje p
roduktivnosti, pa sad postoje itavi

177 Menadment informa cioni sistemi


sistemi nacionalnih, kao i evropskih standarda koji su s vremenom postali preko
potrebni za preduzea usmerena na uvoz i izvoz. Kvalitet zadovoljstvo kupca.
Danas
o kvalitetu govorimo iskljuivo u kontekstu zadovoljstva kupca. To znai da je kval
itet: kvalitet proizvoda ili usluge, rok isporuke, cena, organizacija poslovanja
, sistem upravljanja dr. Kvalitet u uem smislu (tehnika strana kvaliteta) pretpost
avlja ispunjavanje svih tehnikih zahteva na kvalitetu proizvoda ili usluge.
Najzn
aajnija mera kvaliteta u uem smislu je veliina rasipanja karakteristika procesa (pr
oizvoda). Najoitiji argument poboljavanja kvaliteta procesa (proizvoda) je stalno
smanjivanje rasipanja.

Slika 104: Odnos rasipanja kvaliteta Poboljnja koje je ostvrio Ford u proizvodnji t
ipina su za celu utomobilsku industriju. Pre deset godina Fordu je treblo vie od pet
godina da utomobil od skice na ppiru stigne do kupc, a na svkih 100 utomobila beleio
150 kvrov, dkle jedn i po kvr po utomobilu. Do 1998. godine Ford je konstruktorski ci
lus smnjio za vie od pola odnosno dve godine. Uestlost kvrova sa 150 spustila se na 8
1 kvr n, 100 utomobil. Glvni konkurent Tojote, koja je poela pre koristiti informcio
sisteme, zbeleila je slina poboljnja kvliteta u tom rzdoblju pa je zdrla prednost
p menadment pravi kvalitet. Kvalitet onog to se dobije na izlazu iz nekog preduzea
ne moe biti bolji od kvaliteta koji je odreen na vrhu.-E.Deming

178 Menadment informa cioni sistemi


Zadatak top menadmenta je da utvrdi i pribavi resurse za implementaciju strategij
e poboljanja kvaliteta, upravljanje kvalitetom, ispitivanje zadovoljstva kupaca i
iskustva klijenata i osoblja, kao i za postizanje organizacijskih ciljeva. Resu
rsi u procesu upravljanja kvalitetom obuhvataju ljude, ukljuujui njihovu edukaciju
i obuku za kvalitet, infrastrukturu (prostor, oprema, materijali), radno okruenj
e, podatke, informacije i informacione sisteme i tehnologije, snabdevae i poslovn
e partnere, prirodne i finansijske resurse. Neke resurse teko je meriti, naprimer
intelektualno vlasnitvo. Dostupnost ljudskih, tehniko-tehnolokih i finansijskih re
sursa (investicija), sama po sebi nije dovoljna, ako resursi nisu alocirani s ob
zirom na vreme, mesto i odziv davalaca usluga u odnosu na potrebe populacije i i
ndividualnih korisnika. esto se misli da su za nekvalitet proizvoda krivi radnici
kontrole ili osiguranja kvaliteta. Ovo je potpuno pogrean stav, jer oni mogu bit
i odgovorni samo za greke uinjene sa njihove strane, kontrolisanje kvaliteta neodg
ovarajiim metodama ili na nepropisan nain, te neprosleivanje informacija o rezultat
ima kontrole. Nekvalitet proizvoda, pak, moe nastati i pri ugovaranju (ako se loe
identifikuju zahtevi kupca), tokom razvoja proizvoda, u proizvodnji, pri pakovan
ju ili pri otpremi. Shodho tome, glavna odgovornost za ukupan (ne) kvalitet loci
rana je na najvie rukovodstvo preduzea. Ako se eli delotvorno upravljati preduzeem,
izvodljivo i ostvarivo, ono mora zapoeti upravljanjem kvalitetom. Radnici zadueni
za osiguranje kvaliteta moraju imati prava i ovlaenja u prvom redu za: Direktan pr
istup ostalim organizacijskim jedinicama (funkcijama) njihovom osoblju i dokumen
taciji kako bi mogli proveravati i verifikovati usklaenost sa zahtevima sistema o
siguranja kvaliteta; Izdavanje zahteva (pokretanje postupka) za implementaciju k
orektivnih akcija u sluaju pojave neusklaenosti sa zahtevima sistema osiguranja kv
aliteta; Verifikaciju uspenosti implementacije korektivnih akcija; Direktno izveta
vanje najvieg rukovodstva o nereenim pitanjima iz podruja kvaliteta, pa ak i Zaustav
ljanje proizvodnog ili poslovnog procesa u sluaju drastinih odstupanja od zahteva
kvaliteta.

Ova prava i ovlaenja sadre i ovlaenja za implementaciju provera funkcionisanja sistem
a osiguranja kvaliteta, implementaciju povremenog nadzora nad procesima proizvod
nje, kontrole i testiranja, kao i proveru i odobravanje odluka o kategorizaciji
proizvoda neodgovarajueg kvaliteta.

179 Menadment informa cioni sistemi

Sve vea sloenost proizvoda i trokovi tokom njihivog ivotnog ciklusa (pogotovo u dela
tnostima kao to su energetika, trgovina, komunikacije, proizvodnja industirske op
reme, vojna oprema i slino) prisiljavaju kupce da sve vie razmiljaju o prisutnom ri
ziku, jer gubici koji bi nastali zbog nezadovoljavajueg ponaanja proizvoda u ekspl
oataciji mogu biti astronomski. Kupac stoga eli rizik svesti na najmanju moguu meru,
pa ga ne zanima samo vidljivi kvalitet proizvoda koji se isporuuje, nego i skriveni
kvalitet koji zavisi od ukupne proizvodne organizacijske infrastrukture proizvoaa.
Kao rezultat toga pojavili su se standardi iz podruja osiguranja kvaliteta (a meu
njima i meunarodni ISO standardi). Savremena i razvijena trita sve ee zahtevaju kval
fikaciju preduzea u skladu sa tim standardima, pa se ne kvalifikovana preduzea ne
mogu ravnopravno ukljuiti u trinu utakmicu. Stoga menaderi preduzea, posebno u zemlj
u razvoju, u svim delovima poslovnog procesa moraju osigurati izvrenje planova k
valiteta ukoliko ele poslovati na stranim tritima dalje od vremena trajanja pisanja
ponude ili (u najboljem sluaju) jednokratne isporuke.
8.1 ISO 9000
Meunarodna organizacija za standardizaciju ISO je 1979. godine formirala Tehniki k
omitet TC 176 sa osnovnim zadatkom da radi na standardizaciji i usaglaavanju podruj
a sistema kvaliteta, obezbeenja kvaliteta i odgovarajuim tehnologijama kvaliteta, n
a osnovama postojeih nacionalnih standarda. Kao rezultat tog rada izala je 1987. g
odine serija standarda ISO 9000. Standard ISO 9000 je sistem standarda za organi
zaciju poslovanja, koji je univerzalan bez obzira na delatnost, razvijen je iz b
ritanskog standarda BS 5750 koji je bio stvoren 1979.godine kako bi razvio konce
pt pouzdanosti u industriji, a nakon toga je poela primena i u drugim granama pri
vreivanja Velike Britanije. U Evropi je posluio kao osnova za oblikovanje standard
a EN 29000, dok je u svetu poznat kao meunarodni standard ISO 9000. Ovaj model da
nas je najraireniji savremeni nain organizacije i upravljanja poslovnim sistemima.
Osnovni uzrok nastanka ovog modela jeste potreba za to veim poslovnim uinkom. Ova
serija standarda na naim prostorima je nakon izvesnog vremena ugledala svetlo dan
a. Standardi serije ISO 9000 su koncipirani tako da ne daju reenja. Oni samo daju
zahteve koje treba ispotovati i upustva kojih se treba rukovoditi da bi se obezb
edio sistem kvaliteta. Reenja u oblasti kvaliteta treba traiti u seriji standarda
ISO 9000, jer oni opisuju koje elemente sistema kvaliteta treba uzeti u obzir, a
li ne i kako pojedine organizacije treba da primene ove sisteme. Ideja je nastal
a na dugogodinjim pozitivnim iskustvima niza respektabilnih institucija za standa
rdizaciju kao to su: DIN (Deutsches Institut fr Normung), BSI (British Standards I
nstitution), ANSI (American National Standards Institute), DoD

180 Menadment informa cioni sistemi

(Department of Defense) itd. Serija standarda ISO 9000 jasno definie zahteve i sm
ernice za svaki segment poslovnog sistema. Mnotvo ukljuenih nacionalnih standarda,
strunjaka iz zemalja kooperanata na projektu izrade ISO 9000, kao i razlozi neki
h zemalja za sertifikaciju sistema kvaliteta su dovoljan garant da primena odgov
arajuih ISO 9000 standarda poslovni sistem i organizaciju dovodi u stanje konkure
ntnosti omoguavajui opstanak na globalnom tritu kao i otvorenost za saradnju i dalji
razvoj. Sistem upravljanja kvalitetom predstavlja sistem upravljanja za usmerav
anje i kontrolu poslovnog sistema i organizacije u pogledu kvaliteta. To je upra
vljaki sistem kojim usmeravamo poslovni sistem t.j organizaciju na ostvarenje pos
tavljenih ciljeva u pogledu kvaliteta poslovanja i pruanja usluga. Ovaj sistem ine
organizaciona struktura, odgovornosti, procesi i resursi potrebni za upravljanj
e sistemom. To je sistem u kome se tano zna ko, ta, kad i kako radi! Danas najraire
niji sistem za upravljanja kvalitetom nudi Meunarodna organizacija za standardiza
ciju ISO. Re "ISO" izvedena je iz grke rijei "isos" jednak, to ujedno objanjava svrh
standarda: "Da svi poslujemo na priblino jednak, ispravan nain". ISO (Internation
al Organization for Standardization) je meunarodna nevladina organizacija za stan
dardizaciju s lanicama iz 120 zemalja. Formirana je 1946. godine sa seditem u Bris
elu, a pokriva sve oblasti standardizacije, osim specijaliziranih oblasti vojne
industrije. Rad na pripremanju meunarodnih standarda odvija se u ak 186 ISO tehniki
h komiteta. Postoji vie od 13.500 raznih tehnikih standarda. Struktura ISO 9000: S
istem ISO 9000 sastoji se: * ISO 9000:2000 sistemi upravljanja kvalitetom temelj
i i renik, * ISO 9001 sistemi upravljanja kvalitetom zahtevi, * ISO 9004 sistemi
upravljanja kvalitetom upute za poboljavanje sposobnosti. Najea je greka kod poslovn
h sistema kada se od ISO 9000 oekuje garancija kvaliteta proizvoda ili usluge, bu
dui da je to standard koji se odnosi iskljuivo na organizaciju poslovnih sistema i
samo stvara povoljne uslove za garanciju kvaliteta proizvoda ili usluge. Poslov
ni sistemi koja su meu prvima prihvatili ovaj standard shvataju u emu je razlika.
Standard ISO 9000:2000 pokriva osnove sistema za upravljanja kvalitetom,a takoe s
adri i renik ISO 9000 serija standarda. Najnovija verzija je ISO 9000:2005. Standa
rd ISO 9001 namenjen je za upotrebu u bilo kojoj organizaciji koja oblikuje, raz
vija, proizvodi, uvodi i odrava neki proizvod ili prua bilo koji oblik usluge. Ova
j sistem ima zahteve koje organizacija treba da ispuni ako ele postii zadovoljstvo

18 1 Menadment informa cioni sistemi

potroaa kroz dosledne proizvode i usluge koje se slau s oekivanjima kupca. Ovo je je
dina implementacija za koju trea osoba moe dodeliti certifikat. Najnovija verzija
je 9001:2000. Standard ISO 9004 predstavlja stalno poboljavanje, prua savete kako
unaprediti ve razvijeni sistem. On poiva na osam naela, a to su: usmerenost na kupc
a, vodstvo, ukljuivanje ljudi, procesni pristup, sistemski pristup upravljanju, n
eprekidno poboljavanje, injenini pristup donoenju odluka, uzajamno korisni odnosi sa
dobavljaima. To je vaan standard s obzirom na osetljivost i vanost kvaliteta koji
mogu u svoja poslovanja uneti preduzea bez obzira bave li se razvojem, istraivanje
m, proizvodnjom ili pruanjem usluga, bez obzira zapoljavaju li deset ili deset hil
jada radnika. Uvoenjem, dokumentovanjem i odravanjem sistema kvaliteta ISO 9000 ku
pcima se pokazuje da se preduzee pridrava preuzetih obaveza i da je u mogunosti zad
ovoljavati njihove potrebe za kvalitetom proizvoda ili usluga. Ako je dobro prim
enjen, njegovom realizacijom osigurava se racionalnost u trokovima i vremenu potr
ebnom za prepravke ili modificiranje. Serija ISO 9000:2000 koristi:
Glavni pr
ipi:
Organizacija orijentisana ka potroaima, Liderstvo, Ukljuenost zapos
esni pristup, Sistemski pristup menadmentu, Neprekidna poboljanja, Donoenje odluka
na bazi injenica, Uzajamno korisni odnosi sa dobavljaima. Poboljani kvalitet sa man
je varijacija, Smanjenje trokova, Vea produktivnost , Vee angaovanje a i satisfakcij
a zaposlenih, Vea satisfakcija potroaa, Bolji odnosi sa potroaima, Cilj je obezbediti
eksterni kvalitet,
Serija se sastoji od: 1.ISO 9000:2000 - Sistemi menadmenta kvalitetom: Osnove i r
enik 2.ISO 9001:2000 - Sistemi menadmenta kvalitetom: zahtevi

182 Menadment informa cioni sistemi

3.ISO 9004:2000 - Sistemi menadmenta kvalitetom: uputstvo za poboljanje performans


i. Ova revizija serije ISO 9000 se zasniva na novim osnovama, i to:
funkcionalni
pristup se zamjenjuje sa procesnim pristupom, ulaze i izlaze iz svih procesa tr
eba mjeriti i uporeivati radi poboljavanja,
kvalitet procesa treba dokazati eviden
tnim zadovoljstvom kupaca. 8.2 PROCENA KVALITETA INFORMACIONIH SISTEMA Razlog to j
e kvalitet problem ... lei u politici kompanije i stilu rukovoenja, a ne u sredstv
ima merenja i kontrole kvaliteta. -F. Krozbi Program osiguranja kvaliteta proizv
oda ili usluga mora se uspostaviti na poetku delatnosti i sadrati planirane i sist
ematizovane akcije zbog postizanja traenog nivoa kvaliteta. Proizvoa ili davaoc usl
uga mora identifikovati sve delatnosti koje obuhvata programom upravljanja kvali
tetom. injenini pristup donoenju odluka (Factual approach to decision making), podr
azumeva izgraen informacioni sistem organizacije koji se pojmovno odreuje kao rela
tivno izolovana sloena struktura delovanja kojoj je prvenstveni cilj prikupljanje
, prenos, obrada, distribucija, primena i arhiviranje svih moguih informacija koj
e su egzistencijalno potrebne visoko organizovanoj strukturi. Informaciona je os
nova strukturirana od dva bitna elementa: informacija za utvrivanje varijabilnost
i poslovnih procesa i karaktera odstupanja i informacija o efikasnosti preduzeti
h aktivnosti i mera u cilju kontinuiranog poboljanja sistema upravljanja. U kreir
anju informacione osnove za donoenje poslovnih odluka naroito su vane slube kontrole
, finansijske slube i slube kvaliteta. Pri tome se vodi rauna da informacije koje in
e podlogu za donoenje poslovnih odluka, oblikuju i tumae struna lica. U tom smislu
obezbeuju se sredstva, planira se i realizuje kolovanje zaposlenih u cilju podizan
ja strunosti na potreban nivo. Korist od upravljanja kvalitetom je viestruka, jer
uvruje motivaciju zaposlenih da udovolje potrebama i oekivanjima potroaa, doprinosi p
veanom profitu od investicija kao i sigurnost poslovanja. Kvalitet informacionih
sistema procenjuje se prema sledeim kriterijumima:
Ispravnost se moe uzeti za osnovni kriterijum, jer sistem koji ne udovoljava tom
zahtevu, zapravo se jo ne moe smatrati kvalitetnim proizvodom. Sistem je ispravan
ako generie samo ispravne izlaze odnosno rezultate.
Potpunost zadovoljava onaj si
stem koji generie sve predviene rezultate. Ako sistem ne ispunjava taj uslov, onda
ga, u najboljem sluaju, moemo smatrati nedovrenim.

183 Menadment informa cioni sistemi


Robustnost sistema se odnosi na njegovo delovanje na nepredvieno odnosno nekorekt
no delovanje okoline. U toku rada sistema, dogaaju se i neispravni postupci koris
nika i greke u radu drugih sistema, zbog ega informacioni sistem treba da bude obl
ikovan tako da te greke otkriva i speava njihovo irenje odnosno dalji uinak.
Jednost
avnost upotrebe sistema vrednuje se prema tome koliko je sistem naklonjen korisnik
u, koliko je njegova primena jednostavna i da li titi korisnika od greaka. Jednostav
nost odravanja sistema zavisi od toga kako je sistem oblikovan i dokumentovan, a
treba da omoguava relativno jednostavno upoznavanje, odravanje i menjanje. Pouzdan
ost sistema zavisi od toga da li je upotrebljena dovoljno kvalitetna oprema. Dup
liranjem hardverskih komponenti ili razvojem mogunosti preusmeravanja kritinih pro
cesa omoguava se da eventualno izrazito osetljive komponente, ije otkazivanje moe i
mati izrazito nepovoljne posledice po rad celokupnog sistema, budu posebno osigu
rane.
Optimalnost sistema se procenjuje na osnovu toga mogu li se funkcije siste
ma realizovati i uz manja sredstava odnosno na jednostavniji nain. Odgovor na to
pitanje je uglavnom teko dati.
Mogunost proirivanja sistema odnosi se na mogunosti d
ogradnje sistema, odnosno njegovog povezivanja sa drugim sistemima. Poto su proce
si sistema relativno nezavisni, mogunost dogradnje zavisi prvenstveno od toga kak
o je oblikovana baza podataka. Zato, pri razvoju jednog sistema, treba voditi rau
na i o mogunostima proirenja i povezivanja koja bi se u budunosti mogla zahtevati.
Prenosivost sistema zavisi od mogunosti prenosa softvera na novi hardver ili oper
ativni sistem, kao i mogunosti primene sistema u nekim drugim organizacijskim usl
ovima. Prenosivost sistema zavisi i od izbora opreme (standardne, kompatibilne) i od
naina njegovog softverskog oblikovanja i dokumentovanja. Prenosiv sistem moe post
ati vredan trini proizvod, pa makar u poetku i ne bio razvijen u te svrhe. 8.3 UPOR
EDNE KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH SISTEMA
Vrhovni rukovodioci su odgovorni za 85% neuspeha u pogledu kvaliteta, pa oni i mo
raju biti predvodnici promena. J. M. Duran Poreenjem karakteristika kompjuterskih
sistema za podrku odluivanju stie se uvid o njihovoj adekvatnoj primeni prema vrsti
problema. Sauter (1997) daje

184 Menadment informa cioni sistemi


jednostavan prikaz o nivou uspenosti odreenih informacionih sistema prema struktur
iranosti problema, neophodnosti za bazom znanja itd. U tabeli 7.2. predstavljen
je okvir za primenu odreenih informacionih tehnologija za podrku menadment odluivanj
u prema tipu odluke i nivou u organizaciji na kome se problem javlja. Tabela 15:
Okvir za primenu kompjuterskih informacionih sistema prema tipu odluke i organi
zacionom nivou na kojem se problem javlja (Turban, & others, 1998)
Tip odluke Strukturirane Strateko Neophodna planiranje podrka 1.Raunovodstvo 2.Anal
iza budeta, 3.Upravljanje Informaci-oni kratkorono finansijama, lokacija sistemi p
laniranje, izbor skladita, distributivni menadme-nta, napravi ili kupi sistemi ope
r. istraivanja 4.Proizvodno planiranje 5.Procena kredita, 6.Izgradnja nove izgrad
nja fabrike, fabrike, planiranje upravljanje novog proizvoda, projektima planira
nje obezb. kvaliteta SPO Nestrukturirane 7. Sve vrste izbora,stanje 8.Pregovori,
9.Razvoj istraivakih u magacinu, kupovina kupovina hardvera aktivnosti, razvoj so
ftvera, odobravanje novih tehnologija kredita SPO, ES, NN Neophodna tehnoloka pod
rka Informacioni sistemi menadmenta, nauka o menadmentu Nauka o menadmentu, SPO, ES,
UIS UIS, ES, NN Operativna kontrola Taktiki nivo
Polustrukturirane

185 Menadment informa cioni sistemi


Tabela 16: Atributi kompjuterskih informacionih sistema za podrku odluivanju (Turb
an, Aronson, 1998)
Obradni MIS (MIS) sistemi Proizv- Proizvodno odne i praenje, proda-jne predvianje
inforprodaje, macije kontrola Obrada Informacije podatka Jedinstvena za svaku ap
likaciju Interaktivan pristup programerima SPO (DSS) Dugorono strateko planiranje,
kompleksni problemi ES (ES) Dijagnoza, strateko planiranje, definisanje strategi
ja UIS (EIS) Podrka top menadmentu, odluivanje, praenje okruenja NN (NN)
Primena
Fokus
Baza podataka
Sposobnosti Nema odluivanja
Manipulacija
Numerika
Strukturirani rutinski problemi korienjem konvencionalnih alata nauke o menadmentu
Numerika Numerika
Komple-ksne repetitivne odluke, dijagnoza, praenje investicija Odluivanje, Zakljuiv
a- Praenje, Prepoznafleksibilnost, nje, kontrola vanje prema prilagoenost eksperti
za modelu korisniku (ablonu) SUBP, interaktivan Procedura- Spoljanja baza Istorijs
ki pristup, injenino lno i znanja (online) i sluajevi, znanje injenino organizaciona,
obezbeivaznanje, baza pristup imaju svi nje uenja znanja korisnici u (injenice i o
rganizaciji pravila) Polustruktu-rirani Sistem donosi Samo u Svodi se na problem
i, kompleksne kombinaciji sa predvianja integracija sa odluke, SPO zasnovana na m
odelima nauke o nestrukturiistorijskim menadmentu, rane, sluajevima procenjivanje
i korienjem modeliranje pravila Simbolika Numerika Numerika (uglavnom), predobrada po
nekad simbolika Posebni raporti, Predvianje kljuni indikatori Menaderi na Specijalis
ti, viim nivoima u menaderi hijerarhijskoj strukturi Korisnost
Vrsta infor- Zbirni macija raporti Najvii nivo u organizaciji koji opsluuje Podstr
ek Najnii nivo menadera KoriObrada zahteva, raspored Srednji nivo menadmenta Efikasnost
Informacije za Savet ili podrku objanjenje specifinih odluka Analitiari i Menaderi me
naderi
Efektivnost
Efektivnost i Skraenje

186 Menadment informa cioni sistemi


snost
korisnost
vremena
Potpuni kvalitet moe oznaavati stopostotni kvalitet proizvoda, ali i kvalitet orga
nizacije, od prvog telefonskog proizvoda, do isporuke narudbe. Najvea je vrednost
upravljanja kvalitetom da zdravim menaderskim naelima daje kao podlogu jednostavan
jezik i strukturu. Kvalitet znai red u radu i odgovornost svakoga za svoj rad. K
valitet nije lek za sve bolesti, ne odnosi se samo na proizvodnju ve i na sve del
atnosti preduzea (pa i drutva u kojem se preduzee nalazi) i nije skup, najskuplje j
e nekvalitetno raditi. Upravljanje kvalitetom naglaava da je svaki kupac, potroa il
i korisnik jednako vaan. Kvalitet je besplatan, kae istoimena knjiga. Zapravo on d
onosi prilian profit. Praksa pokazuje da je profit od prosenog projekta poboljanja
kvaliteta i do deset puta vei od iznosa investicija. Pritom najvei deo investicije
ine programi dopunskog obrazovanja zaposlenih, to je temeljni uslov procesa uprav
ljanja kvalitetom.

187 Menadment informa cioni sistemi


9. BEZBEDNOST I ZATITA INFORMACIONIH SISTEMA Kako bismo shvatili sutinu bezbednost
i i zatite informacionih sistema neophodno je podsetiti se instrukcija i uputa ve
zanih za samu upotrebu i korienje raunara. Jedna od vanijih stvari pri radu sa raunar
ima je da se pridravamo propisanih pravila bezbednosti koje emo u najkraim crtama n
avesti:
povremeno se mora napraviti rezervna kopija podataka, jer ukoliko hard d
isk prestane da radi izgubiemo sve podatke i rezultate naeg rada. U velikim poslov
nim sistemima rezervne kopije podataka obino prave IT timovi koji odravaju sistem,
dok u manjim organizacijama svaki korisnik ima obavezu da povremeno urad rezerv
ne kopije svojih podataka, rezervne kopije podataka po pravilu se uvaju na drugoj
lokaciji od one gde se nalaze raunari (u sluaju poara i sl), kompletan back-up zah
teva dosta vremena ali smo tada sigurni da su svi podaci sauvani
neophodno je kor
ienje lozinke za spreavanje pristupa neautorizovanih lica, ukoliko smo zaboraili lo
zinku dobro je da se ista zapie i uva na nekom mestu koje nije u blizini raunara, r
aunari se moraju ukljuiti i iskljuiti u skladu sa upustvom, tj, kada iskljuujemo raun
ar da pokrenemo shut-down procedure operativnog sistema koja e se postarati da sv
i podaci budu sauvani,
naroito je vano das vi raunari imaju izvor za neprekidno napa
janje UPS koristiti ureaj za filtriranje smetnji i stabilizaciju napona, (surge p
rotection), raunarima je neophodna; ista prostorija, ventilacija, stabilna podloga
bez vibracija
treba izbegavati: rad u neistom prostoru, jelo i pie nad tastaturom,
previe toplo i previe hladno,vlane prostorije,pomeranje raunara u toku rada, iskljui
vanje raunara bez obavljene shut-down procedure, stavljanje papira i drugih stvar
i na monitor,jer se time zatvaraju otvori za hlaenje, smetanje disketa blizu monit
ora. Monitor zrai jakim elektromagnetnim poljem, to moe da izazove oteenje diskete Uk
oliko doe do kvara na raunarima nikako ne pokuavati da sami otklanjamo kvarove jer
u skoro svim preduzeima i organizacijama postoje slube koje su zaduene za odravanje
raunara. Iako Internet, e-poslovanje i e-bankarstvo predstavljaju izazov za povean
je poslovnog uspeha, poznato je da IKT podrazumeva moguu pojavu pretnji i rizika.
Zbog toga je neophodna primena pouzdanih sistema zatite. Sve vei problem i ogrania
vajui faktor razvoja i primene raunarskih sistema postaje bezbednost informacionih
sistema. injenice koje poveavaju opasnost od zlopotrebe su: Stalno uveanje broja o
soba koje koriste raunarske sisteme Stalno uveanje broja osoba koje se koluju i pos
eduju znanje iz informatike
Vrednost informacija koje se danas nalaze u raunarski
m sistemima je velika

188 Menadment informa cioni sistemi

Oblici kompjuterskog kriminala su raznovrsni i brojni:


Kraa raunarske opreme
nternet vremena Kraa softvera radi neovlaenog korienja i prodaje Upadi u raunarsku ko
unikacionu mreu radi kopiranja i menjanja podataka Kopiranje podataka iz raunarski
h centara beinim putem Pronevere zaposlenog osoblja u informacionim centrima
Slika 105: Opti tehniki model servisa zatite Cilj svih mera zatite Informacionih sis
tema je obezbeenje integriteta i pouzdanosti poslovnog informacionog sistema. Pou
zdanost sistema oznaava njegovu sposobnost da se brzo i tano obnovi posle greke ili
nepravilnog rada bilo koje sistemske komponente. U poslednjih nekoliko godina v
eliku opasnost za informacione sisteme predstavljaju kompjuterski virusi, trojan
ci, internet crvi, mail bombe. Tako da emo se ovde usredsrediti prevashodno na zat
iti informacionih sistema ba od tih napada kao i od napada na portove. Poto je lake
pobediti neprijatelja ako ga poznajemo, prvo e mo obraditi napadae a zatim i zatitu
od njih. Raunarski virusi su mali programi koji se nalaze skriveni na diskovima,
tako da ukoliko ne koristimo antivirusni program neemo znati da virus postoji sve
dok se ne aktivira. Razliiti virusi se aktiviraju na razliite naine, i sa njima tr
eba biti oprezan

189 Menadment informa cioni sistemi


jer mogu unititi sve podatke . Virusi su mali softverski progami koji imaju za za
datak da bitno promene deo komandi raunarskih programa. Prvi virus kreirali su st
udenti jo u vreme mejnfremova u jednom univerzitetskom centru SAD da bi sebi prib
avili prioritet u korienju.Virusi su skriveni tako da kada pristupamo disku ili dr
ugom raunaru preko mree iniciramo njegovo aktiviranje. Najgora stvar kod virusa je
da se oni veoma lako prenose sa jednog na drugi raunar bilo preko diskova ili mr
ee. Virusi i druge vrste zlonamernog koda u raunarsku mreu mogu dospeti na vie naina,
u zavisnosti od mogunosti razmene podataka sa okruenjem: Internet konekcije
ronska pota Prenos datoteka Zaraeni prenosni mediji (CD ili diskete) Instalacija p
iratskog softvera Razmena podataka sa lokalnim mreama na udaljenim lokacijama i d
ruge
Internet Crvi su vrsta virusa koji imaju sposobnost umnoavanja i, time, blokiranja
memorije. Oni se samoniicijativno umnoavanju putem imejla. Internet crvi predstav
ljaju obian program koji se iri putem e-maila i pravi tetu na raunaru korisnika koji
ga je iz neznanja (ili zahvaljujui Microsoftu) pokrenuo. Lameri su uglavnom deca (
od 13 do 20 godina) koja se zabavljaju tako to upadaju u kompjuterske sisteme i n
a njima prave tetu, i deca koja bi htela pristup internetu non-stop i to besplatno!
Da bi ukrali tue internet sate ili napravili tetu na nekom kompjuteru moraju prvo
da dobiju daljinski pristup nekom kompjuteru. Logino je da se sva komunikacija odv
ija preko internet i nju uspostavljaju ili preko trojanaca ili preko NetBiosa (a
ko postoji lokalna mrea). Mail bombe-Prvo to nas moe snai ako se zamerimo nekom lame
ru je da nas bombarduje e-mailovima. Postoje lamerski programi koji alju nekoliko
hiljada obinih poruka na zadati e-mail. Kada nam lamer poalje oko 5 000 poruka, t
rebae nam oko 3-4 sata da ih skinemo, ako ne znamo da se zatitimo od toga. Poznat
je incident iz 1990. kada je Canter & Siegel, poznata advokatska kancelarija koj
a se bavi pruanjem pomoi za dobijanje zelenih karti, poslala hiljade poruka Usenet
news korisnicima nudei pomo imigrantima da dobiju US zelene karte. Korisnici bili
prvo bili zapanjeni i okirani, a potom su se sa tim izborili na jedini mogui nain.
Zatrpali su Carter & Siegel sa nekoliko hiljada poruka i tako privremeno onemog
uili rad njihovog ISP-a Trojanski konji trojanci mogu da vre manje ili vee diverzij
e u raunaru, da dodaju poruke, da unitavaju deo ili sve fajlove, da stvaraju uslov
e za neovlaen ulaz u raunar preko Interneta. Trojanac je program, koji, kada se ubac
i u neiji kompjuter, alje sve ifre na e-mail lameru (koji ga je i ubacio), omoguava t
om istom lameru da

190 Menadment informa cioni sistemi

preko njega (trojanca) pristupi zaraenom disku (to znai da lamer tada moe da ita/pie/
rie fajlove na zaraenom kompjuteru) ili ak dobije pun pristup zaraenom kompjuteru, to
znai da moe recimo da ugasi zaraeni kompjuter ili ga iskoristi za napad na neki dr
ugi kompjuter. Cookie Cookies mali tekstualni fajl koji se memorie na raunaru kraj
njeg korisnika kako bi omoguio web sajtu da ga identifikuje Neophodno je pitati k
orisnike za njihove line podatke kao to su ime, adresa, posao i eljene usluge kako
bi se odredio cookie ili ulazni fajl sa preferencama korisnika. Nakon ovoga mo
gue je identifikovati elje korisnika i njegovo ponaanje s obzirom da pri svakom pri
stupu web sajtu, cookie na korisnikom PC-u je spreman da potvrdi identitet kori
niska je tekstualni fajl koji se smeta na va raunar i identifikuje ga. On se postav
lja na raunar putem web pretraivaa sa web strane koju poseujete. Cookies se smetaju u
direktorijumu \windows\cookies na personalnom raunaru. Ovo je veoma mona tehnika
sa marketinkog aspekta jer se koristi za identifikaciju svakog pojedinanog kupca i
upravljanje web sesijom u skladu sa tim, to je kljuna stvar za personalizaciju. B
ez korienja cookies nije mogua jedinstvena identifikacija pojedinaca jer log fajl
ovi jednostavno snimaju IP adresu koja se moe razlikovati od sesije do sesije uko
liko se veza ostvaruje preko ISP. Termin potie iz UNIX-a gde se pod magic cookie
podrazumeva neto to razmenjuje izmeu rutina ili programa i omoguava primaocu da iz
vri odreene operacije. Adveri predstavljaju softverske programe koje korisnik ne m
oe da detektuje i koji su ubaeni u tudje raunare da bi se dolo do podataka u navikam
a i nainima korienja raunara od strane vlasnika. Fiing predstavlja pojavu kradje poda
taka od korisnika raunara, pre svega brojeva bankarskih rauna i to putem otvaranja
lane veb stranice koja izgleda kao prava.

Naveemo neke od potencijalnih opasnosti napada na IS u Elektronskom poslovanju. Na


ime, Elektronsko poslovanje predstavlja skup tehnologija i procedura koje automa
tizuju poslovne transakcije putem elektronskih sredstava. Informacije se prenose
putem elektronske pote (e mail), sistema EDI (Electronic Data Interchange) ili p
reko servisa WWW (World Wide Web) Interneta. Elektronska trgovina smanjuje trokov
e poslovanja i olakava poslovanje. Ipak, postoje i potencijalni rizici upotrebe t
e tehnologije. Na primer, elektronska infrastruktura je osetljiva na razliite obl
ike napada. Sa ekonomske take gledita, posledice otkaza tehnoloke prirode ili zloup
otrebe ove tehnologije od strane korisnika mogu se ogledati u sledeem: Neovlaena os
oba pristupa sistemu i u stanju je da modifikuje datoteke, otkriva poverljive in
formacije i koristi resurse sistema na nelegitiman nain. U optem sluaju, infiltraci
ja se realizuje tako to se napada predstavlja kao ovlaeni korisnik ili korienjem slab
sti sistema (npr. mogunost izbegavanja provera identiteta i sl.). Informaciju neo
phodnu za infiltraciju, napada dobija koristei

19 1 Menadment informa cioni sistemi

neku drugu vrstu napada. Zlonamerna osoba moe, na primer, da prebaci izvesnu kolii
nu novca sa jednog rauna na drugi ili moe da obrie podatke finansijske prirode. Mno
ga preduzea memoriu i alju informacije tehnoloke prirode ili podatke o svojim kupcim
a i dobavljaima, ija poverljivost je od najvee vanosti za njihovo postojanje. Ilegal
an pristup takvim informacijama moe prouzrokovati znaajne finansijske gubitke ili t
ete druge vrste takvoj organizaciji. Elektronski servisi mogu biti nedostupni u
duem vremenskom periodu ili u periodu znaajnom za obavljanje konkretnog posla, zbo
g napada na sistem od strane zlonamernih osoba ili zbog sluajnih otkaza sistema.
Posledice takvih dogaaja (finansijske prirode ili druge vrste) mogu biti katastro
falne za jedno preduzee. Napada koji ne pripada organizaciji koju napada moe neovlaen
o pristupiti nekim resursima njenog raunarskog sistema i upotrebiti ih radi priba
vljanja imovinske koristi. Tipian primer resursa osetljivog na takvu vrstu napada
je telekomunikacioni servis. U optem sluaju, hakeri koriste raunar kome su neo
vlaeno pristupili kako bi napali ostale raunare u mrei. Napada moe da promeni informa
iju koja se prenosi kroz komunikacionu mreu. Na primer, on moe namerno da menja po
datke finansijske prirode za vreme njihovog prenoenja kroz komunikacioni kanal, i
li da se predstavi kao ovlaeni server koji od ovlaenog korisnika zahteva poverljivu
informaciju. Preduzee moe pretrpeti znaajne gubitke zbog loeg iskustva svojih klijen
ata ili zbog negativnog publiciteta koji mogu biti posledica napada na njegov se
rvis elektronske trgovine, ili ponaanja zlonamerne osobe koja se predstavlja kao
pripadnik tog preduzea. Posle izvrene transakcije, jedna od strana moe da negira da
se transakcija dogodila. Iako ovakav dogaaj moe da nastupi usled greke, on uvek pr
oizvodi konflikte koji se ne mogu lako reiti. esti prekidi funkcionisanja servisa,
izazvani napadima spolja ili iznutra, grekama i sl. mogu paralisati izvrenje posl
ovnih transakcija u znaajnom vremenskom periodu. Na primer, potvrde transakcija k
oje ne mogu da se prenesu komunikacionim kanalima, transakcije koje mogu biti bl
okirane od strane treih lica itd. Finansijski gubici koje ovakvi uslovi poslovanj
a mogu izazvati mogu biti znaajni. Zbog navedenih problema, potroai koji koriste ta
kve servise elektronske trgovine mogu pretrpeti direktne ili indirektne finansij
ske gubitke.
9.1.Zatita informacionih sistema Rizici koje sa sobom nosi upotreba informacionih
sistema u elektronskom poslovanju mogu se izbei upotrebom odgovarajuih mera bezbe
dnosti. Ove mere mogu biti tehnoloke i pravne. U tehnoloke mere spadaju, izmeu osta
log, autentikacija, poverljivost i integritet podataka. Da bi se ove mere sprove
le u praksi, neophodna je upotreba kriptolokih tehnologija, kao na primer ifre sa
javnim kljuevima i digitalni potpis. Osnovni ciljevi mera bezbednosti u informaci
onim sistemima su:

192 Menadment informa cioni sistemi

Poverljivost: obezbeuje nedostupnost informacija neovlaenim licima;


Integritet: obe
zbeuje konzistentnost podataka, spreavajui neovlaeno generisanje, promenui unitenje p
dataka;
Dostupnost: obezbeuje da ovlaeni korisnici uvek mogu da koriste servise i d
a pristupe informacijama;
Upotreba sistema iskljuivo od strane ovlaenih korisnika:
obezbeuje da se resursi sistema ne mogu koristiti od strane neovlaenih osoba niti n
a neovlaen nain.
Mere zatite mogu se podeliti u tri grupe: 1. organizacione 2. tehnike 3. telekomun
ikacione Strategija zatite: Za borbu protiv navedenih nasrtaja na privatnost i fu
nkcionalnost postoji i besplatna ili plaena odbrana: Antivirus programi Fajervol
Anti adver programi Antispaj programi
Iskustva iz prakse nam govore da najee provale izvode:
48% Autorizovani zaposleni,
24% Neautorizovani zaposleni, 13% Spoljni saradnici (zaposleni ukupno: 85%), 12%
Hakeri, Teroristi,
3% Ostali.

193 Menadment informa cioni sistemi


ALATI ZATITE
HOST ORIJENTISANI ALATI
MRENO ORIJENTISANI ALATI
INFRASTRUKTURNI ALATI
Autentifikacija i autorizacija
Autentifikacija i autorizacija
PKI
Integritet sistema
Integritet mree
Smart kartice i kriptografski moduli
Kontrola pristupa sistemu
Kontrola pristupa RM
Autentifikacioni ureaji
Monitoring sistema
Monitoring RM
Poverljivost i integritet podataka
Poverljivost i integritet RM

Slika 106: Klasifikacija alata za zatitu Hakerisu programeri koji razvijaju softver k
ojim mogu da upadnu u raunare drugih lica, sa namerom da iskoriste ili promene pr
ogramski kod ciljanih raunara. Kao rezultat hakerskog poduhvata va raunar moe da usp
ori rad ili postane ne upotrebljiv. Na primer, haker Kevin Mitnick poznat je po
tome to je sa servera jedne kompanije skinuo brojeve oko 20.000 kreditnih kartica
. Krekeri su slini hakerima, meutim njihova namera je da ukradu informacije kao to su
lozinke, podaci o bankovnim raunima,

194 Menadment informa cioni sistemi

brojevi kreditnih kartica radi skidanja novca sa vaeg rauna.


Prevare kojima se pecaju podaci ine imejlovi koji naizgled stiu sa neke pouzdane i
nternet adrese. ele da vas namame na lane sajtove, gde mogu da dou u posed svake in
formacije koju date. U svetu ova vrsta kriminala raste, sigurno e se uskoro pojav
iti u veoj meri i u Srbiji. Napred navedeni podaci uslovljavaju i diktiraju i sam
trend razvoja IT bezbednosti i sigurnosti koji e se fokusirati na:
Poveanje pouzdanosti sistema
Raunari sa sposobnou samoozdravljenja
Inteligentni sistemi za rano otkrivanje upada
Inteligentni sistemi za praenje i r
ano otkrivanje prevara Vetaka inteligencija u biometrici
Ekspertni sistemi za pred
vianje i dijagnozu nezgoda
Smart kartice
Slika 107: Zatitni zid-Firewall

195 Menadment informa cioni sistemi


10. UOBIAJENI TERMINI U MENADMENTU INFORMACIONIH SISTEMA Ad-hoc analiza je analiza
ad-hoc izvetaja. Ad-hoc upit (Ad-Hoc Query) je svako neplanirano i spontano pita
nje ili upit. Aktivnosti podrke. Poslovne aktivnosti koje ne dodaju direktno vred
nost proizvodu ili uslugi firme, ali pruaju podrku primarnim aktivnostima koje dod
aju vrednost. Accelerated SAP (ASAP) je metodologija brze implementacije koju je
1996. godine razvio SAP. ASAP nudi brojne alate i pomo pri implementaciji proces
a. Prednosti ove metodologije su brza implementacija, optimalna iskorienost resurs
a i budeta i poboljanje kvaliteta. Meutim, metodologija nee reiti sve probleme, jer s
vaka organizacija ima posebne zahteve i na svaku SAP implementaciju e uticati org
anizaciona struktura. Koraci ASAP metodologije su: priprema projekta, analiza za
hteva, realizacija i priprema za produkciju, konana priprema, putanje u rad. Anali
za sistema. U razvoju sistema, faza u kojoj se izrauju studije trokova dobiti ili
izvodljivosti. Analiza vrednosti. Studija koja olakava donoenje odluka u situacija
ma gde su neopipljive dobiti vane, tako to se procenjuju dobiti i trokovi kroz poetn
i prototip pre razvijanja celokupnog sistema. Aplikacija elektronske trgovine. P
rogram za elektromsku trgovinu za odreenu aktivnost krajnjeg korisnika kao to je e
lektronsko snabdevanje, elektronska licitacija ili naruivanje proizvoda preko Int
erneta. Aplikacioni program. Skup raunarskih upustava napisanih u programskom jez
iku ija je vrednost da obezbedi funkcionalnost za korisnika. Arhitektura informac
ione tehnologije. Oblast istraivanja i prakse posveena razumevanju i planiranju ko
mponenti informacionih sistema u obliku organizacione infrastrukture. Arhitektur
a klijent/server. Tip distribucione arhitekture gde lini raunarikrajnjih korisnika
(klijenti) zahtevaju usluge ili podatke od imenovanih procesora ili perfernih u
reaja( servera).

196 Menadment informa cioni sistemi


Baza podataka. Skup datoteka koje slue kao izvor podataka za informacione sisteme
zasnovane na raunarima. Baza znanja. Skup injenica, pravila procedura organizovani
h na jednom mestu, koji sadri sve informacije znaajne za odreenu oblast. B2B.Elektr
onska trgovina gde su i kupci i prodavci organizacije. B2C.Elektronska trgovima
potroaima. gde organizacija na mrei prodaje pojedinanim
Cache (Caching, keiranje, ke, Proxy). Nalazi se na hard disku u sistemima provajde
ra, u mreama kompanija. Ovaj sistem funkcionie tako to pravi kopije web stranica ko
je se poseuju, ime smanjuje i spreava zaguenje na Internetu. Omoguava da kada ukucate
URL sajta, ne idete direktno na taj sajt, ve na neko od mesta koja smo na poetku
pomenuli i umesto prave web stranice gledate njenu kopiju. Tako ete mnogo bre vide
ti stranicu koju traite, ali se moe desiti da gubite na aktuelnosti ukoliko se str
anica esto aurira. to je kopiranje sadraja stranica uestalije, to se dobijaju aktueln
iji sadraji u keu. Computer-Aided System Engineering (CASE). Sistemski inenjering p
omou raunara (CASE) je jedna aplikacija informacione tehnologije koja je okrenuta
ka sistemskom razvoju aktivnosti, tehnika i metodologija. CASE alati su programi
koji automatizuju i podravaju jednu ili vie faza ivotnog ciklusa razvoja sistema.
Namera ove tehnologije jeste da ubrza procese razvijanja sistema i pobolja njegov
kvalitet. Neki ovu tehnologiju nazivaju kao softverski inenjering pomou raunara (c
omputeraided software engineering), meutim treba imati u vidu da je softver samo
jedna komponenta informacionog sistema, pa se stoga ovde koristi iri pojam sistem
. CASE nije metodologija niti bilo kakva njena alternativa. CASE je tehnologija
koja podrava metodologije naroito strategije, tehnike i standarde. CASE tehnologij
a automatizuje celokupnu metodologiju razvoja sistema. Cookie (kuki). Fajl na ha
rd disku korisnika koji omoguuje web sajtovima da dobiju informacije o korisniku.
Web sajt dodeljuje kuki korisnikovom brauzeru kada prvi put poseti sajt. To omo
guava vlasnicima sajta da prate aktivnosti korisnika i isporue oglas koji im odgov
ara u pravom trenutku. U zemljama koje visoko potuju privatnost korisnika prave s
e brauzeri koji odbijaju kukije, upravo zbog pomenutnog praenja aktivnosti korisn
ika. Primer takve zemlje je Nemaka. CRM (Customer Relationship Management). Ekspa
nzija Internet prodaje krajnjim korisnicima dovela je do novog odnosa izmeu proda
vaca i kupaca, a ovaj termin oznaava upravo te odnose. CRM strategije menjaju se
uporedo sa pojavom novih mogunosti uspostavljanja to prisnijih odnosa. Ti odnosi s
e sve ee uspostavljaju

197 Menadment informa cioni sistemi


elektronski, to je dovelo do razvoja razliitih pomonih alatki i elektronskih organi
zatora. Cryptography. Proces koji se sprovodi da bi se zatitili podaci koji se pr
enose putem mree. Poiljalac "ifrira" podatke, koji postaju "bez smisla" za svakog s
em za primaoca koji zna nain da ih deifruje i prevede u primarnu formu. Cyberspace
. Obuhvata bilo koje mesto na kome se nalazite kada ste online. Dashboard. Poslo
vne inteligencije vizuelno predstavlja kljune organizacione podatke u realnom vre
menu i na razumljiv nain. Dashboard prikazuje KPI-jeve i omoguava menaderu drill-do
wn i druge opcije analize. Tipine karakteristike su Web interfejs, izvetaji, grafi
ci i dijagrami i dr. Data Mart. Podskup Data warehouse-a (DW) koji sadri podatke
specifine za odreenu poslovnu oblast kao to su finansije ili analiza klijenata. Dat
a mart-ovi mogu biti ukljueni u DW, mogu se izgraditi u relacionim ili OLAP bazam
a podataka i mogu da sadre detaljne ili sumarne podatke koje se mogu ili ne, deli
ti kroz data mart-ove. Data mining. Predstavlja klasu analitikih aplikacija koja
trai obrazce u bazi podataka i otkrivanje skrivenih veza, predvidivih sekvenci i
tanih klasifikacija meu podacima. Web mining se deli na tri istraivake oblasti, u za
visnosti od toga koji deo Web-a ispituju, a to su: otkrivanje sadraja na Web-u (W
eb Content Mining), otkrivanje strukture veza na Web-u (Web Structure Mining) i
otkrivanje obrazaca u korienju Web-a (Web Usage Mining). Data Warehouse (skladite p
odataka). Moe se definisati i kao virtuelna unija data mart-ova sa integrisanim i
nformacijama koje su deljive kroz data mart-ove ili kao centralizovano, integris
ano skladite podataka koje obezbeuje podatke data martovima. Dekompozija (Decompos
ition). Razbijanje modelovanih funkcija u njihove sastavne funkcije. Digitalna e
konomija. Drugo ime za dananju ekonomiju zasnovanu na Web-u ili Internetu, Dijagr
am klasa (Class Diagram). Dijagram koji pokazuje kolekciju deklarativnih (statiki
h) elemenata, kao to su klase i tipovi, i njihove sadraje i veze. Dimenziono model
iranje podataka. Ukljuuje jednu ili vie dimenzionih tabela i tabelu injenica. Prime
ri dimenzija su lokacija, proizvod, vreme, organizacija itd. Dimenzione tabele s
kladite zapise koji se odnose na odreene dimenzije (npr.

198 Menadment informa cioni sistemi


dimenzija proizvod e sadrati kategoriju proizvoda, podkategoriju, naziv proizvoda
i karakteristike proizvoda), a one nee sadrati injenice, tzv. mere (npr. vrednost p
rodaje, ukupna koliina prodatih proizvoda i sl.). Tabela injenica sadri mere i spol
jne kljueve dimenzionih tabela. Dimenziono modeliranje podataka se koristi za raun
anje izvedenih (zbirnih, prosenih i sl.) podataka. DHTML (Dynamic HTML). Programs
ki jezik kojim se stranice na Internetu sadrinski menjaju novim uitavanjem. Tako s
e stranica ili samo slika na stranici moe promeniti u zavisnosti od razliitih para
metara: lokacije korisnika, doba dana, profila korisnika ili se, jednostavno, sa
svakim novim uitavanjem prikazuje razliit sadraj. Digital Signature. Digitalni pot
pis koji garantuje da je poslati e-mail stigao od odreenog (potpisanog) poiljaoca.
Potpis u znak autorizacije koji se dodaje elektronskim porukama ili elektronski
m proverama, obino ifrovan u svrhe potvrde autentinosti poiljioca. Dijagram toka pod
ataka (DTP). Alat koji opisuje tokove podataka kroz sistem i procese koji se izv
ravaju u sistemu. DNS (Domain Name System). Sistem koji prebacuje opisnu Internet
adresu (npr. www.singidunum.ac.yu), koju koriste surferi, u broj od 12 IP addre
ss cifara (npr. 212.62.45.222) na kom se nalazi sajt, ali koji korisnici ne kori
ste jer je teak za pamenje. Sa poveanjem broja domena, broj slobodnih IP adresa sa
12 cifara sve je manji. DSS zasnovan na Webu. DSS koji podravaWeb bilo za razvija
nje aplikacija i/ili njihovo irenje i korienje. Mogu se koristiti i Internet i unut
ranje mree. DOLAP (Desktop OLAP). Obezbeuju lokalnu multidimenzionalnu analizu na k
lijent maini nad podacima koji su prikupljeni i sa relacionih i multidimenzionaln
ih servera baze podataka. Domain (domen). Poslednji deo Internet adrese, na prim
er .com, .net, .org - domeni najvieg nivoa. Postoji i srednji nivo domena, npr. c
o.yu. Domen je generiki termin koji opisuje pomenute nivoe domena. Download. Proc
es kopiranja fajla na korisniki kompjuter sa nekog drugog kompjutera ili kompjute
ra u okviru Internet servisa. Drill Down/Up. Tehnika analize koja doputa korisnic
ima SPO-a navigaciju nivoima podataka rangiranim od najsumarnijih-up do najdetal
jnijih-down.

199 Menadment informa cioni sistemi


Dynamic Web Pages. Web stranice koje se generiu u zavisnosti od toga odakle prist
ie zahtev. One ne sadre iste informacije i prilagoavaju se korisniku koji ih poseuje
shodno tano odreenom kriterijumu. Elektronsko poslovanje. Najira definicija elektr
onske trgovine koja obuhvata interno poslovanje, meuorganizacioni informacioni si
stemi(IOS) i elektronsku trgovinu;mnogi ovaj termin koriste za elektronsku trgov
inu, Ekonomija zasnovana na znanju:Nova globalna ekonomija koju pokree ono to ljud
i i organizacije znaju, a ne samo kapital i radna snaga, E-commerce (Electronic
Commerce):re je o elektronskoj trgovini ili elektronskom (online) poslovanju. Tra
nsakcija se ovde obavlja putem Interneta, i to na taj nain to se potrebni podaci s
a jednog kompjutera prebacuju na drugi. Ovom razmenom podataka ostvaruje se proc
es kupovine ili prodaje, tj. bezgotovinskog plaanja putem Mree. Najvei problem danan
jice u vezi sa ovakvim poslovanjem jeste sigurnost. Zloupotrebe su minimalne, al
i i dalje postoje. To je u svetu jedina prepreka daljem razvoju ovakvog poslovan
ja. E-government (B2G):koncept koji poslovne i vladine agencije koriste pri posl
ovanju. Termin je nastao od B2B i oznaava postojanje centralnog web sajta koji sl
ui za efikasniju razmenu informacija i podataka nego to bi to bio sluaj u offline p
oslovanju. Ovi centralni sajtovi prave se za gradove, republike, drave. Na jednom
sajtu mogu se npr. nalaziti forme za online plaanje poreza i taksi, to je veoma k
orisno za offshore kompanije. Egzistencijalna zavisnost (Existence Dependency).
Uslov izmeu dva entiteta u relaciji, koji pokazuje da ne moe postojati objekat jed
nog entiteta koji nije u relaciji sa objektima drugog entiteta. EDI (Electronic
Data Interchange):t ermin koji oznaava transfer podataka izmeu kompanija i pojedin
aca. Ovaj sistem postao je veoma popularan sa porastom prisustva kompanija na In
ternetu. On omoguava jednostavnu kupovinu, prodaju i razmenu podataka. Elektronsk
a pota:Poruke na raunaru kojima se moe elektronskim putem rukovati, Eksplicitno zna
nje:Znanje koje se baviobjektivnim racionalnim i tehnikim znanjem, Ekspert domena
( Domain Expert). Lice koje ima ekspertizu u oblasti u kojoj se soecifini eksper
tni sistem razvija. Radi u saradnji sa projektantom radi pronalaenja ekspertskih
znanja u itajuim prezentacijama koje se esto nazivaju baze znanja.

200 Menadment informa cioni sistemi


Ekspertni sistemi (ES). Aplikacija IS koja prikuplja znanje i strunost onih koji
se bave reavanjem problema ili donoenjem odluka, a zatim simulira njihova razmiljan
ja. To su sistemi ovek-maina koji su specijalizovani za formitanje strunog miljenja
u procesu donoenja odluka i reavanju nekih problema Implementirani su sa tehnologi
jom vetake inteligencije. ES je inteligentni raunarski program koji koristi znanje
i postupke zakljuivanja u procesu reavanja problema i to takvih problema za ije je
reavanje potreban visok stepen strunosti i iskustva iz domena kome se ekspertni si
stem obraa. Eksterni linkovi. Linkovi koji se nalaze na drugim sajtovima i vode k
a vaem sajtu. Danas je ovo veoma bitan momenat za pozicioniranje na pretraivaima, j
er neki pretraivai ne indeksiraju sajtove bez makar jednog eksternog linka. Takoe,
vei broj eksternih linkova poboljava rang vaeg sajta na pretraivaima preko kriterijum
a Link Popularity. Eksterni dizajn (podema). Predstavlja takvo predstavljanje pod
ataka, koje odgovara zahtevima nekog korisnika ili programima. To je apstraktan
prikaz odreenog dela baze podataka, koji je relevantan za odreenog korisnika. Ekst
ranet. Ovaj termin ukazuje na Intranet, ali se od njega razlikuje po tome to mu m
ogu pristupiti i autorizovana lica van organizacije ije je on vlasnitvo. Takoe, mog
ue je koristiti upotrebu razliitih nivoa pristupa od strane eksternih korisnika. N
ajee mu se pristupa pomou korisnikog imena i lozinke, koji predstavljaju vid identifi
kacije. Kod Ekstraneta se veliki akcenat stavlja na sigurnost i zatitu podataka k
ojima se pristupa. Velika upotreba Ekstraneta predstavlja rezultat saradnje komp
anija koje imaju potrebu za zajednikim projektima i razmenom informacija. Elektro
nska forma. Za razliku od tampane forme, korisnici elektronsku formu popunjavaju
na samom ekranu. Ovakva forma sastoji se od: tastera, drop-down menija, check bo
x-ova, radio buttons-a, polja za unos teksta (text fields) i drugih elemenata. N
a kraju forme uvek se nalazi taster koji ima funkciju da poalje popunjenu formu u
aplikaciju za obradu formi. Upotreba ovakvih formi veoma je rasprostranjena na
Internetu. Popunjena forma moe da bude formirana na taj nain da odreene podatke alje
onome ko je postavio formu za popunjavanje i/ili da daje povratni razultat kori
sniku koji ju je popunio. Element podataka (Data Element). Osnovna jedinica poda
taka koja moe da bude prepoznata i opisana u reniku ili skladitu i koja ne moe da da
lje bude dekomponovana. E-mail attachment. Re je o dodatku uz e-mail koji se nala
zi u obliku fajla, grafike ili aplikacije i koji je "spajalicom zakaen" za e-mail
poruku. Dodatak moe biti u bilo

20 1 Menadment informa cioni sistemi

kom formatu, a njegova veliina uslovno je neograniena. U praksi, ona zavisi od vel
iine mailbox-a primaoca i dozvoljene veliine koju odreuje provajder poiljaoca. E-Mee
tings. Termin za sastanke podrane video audio i Web alatima za sastanke. Jedan il
i vie uesnika u sastanku moe da uestvuje sa daljine u sastanku, sa mogunou da svi u
i budu na razliitim lokacijama. Encryption (enkripcija). Ovaj izraz oznaava ifrovan
je, kodiranje podataka i njihovo prevoenje iz originalnog oblika u poseban, tajni
kod. Enkripcija se najvie koristi u sluajevima zatite podataka. Podaci se ifruju, z
atim alju putem Mree i kada stignu na odredite, dekodiraju se. Ovaj metod zatite veo
ma je rasprostranjen i koristi ga veliki broj ljudi. Posebnu primenu naao je u pl
aanju putem Interneta, gde se broj kreditnih kartica kojima se plaa kodira i alje n
a dekodiranje vlasniku sajta (Internet prodavcu). Entitet(Entity). Prezentacija
realnih i apstraktnih stvari( ljudi,objekata, dogaaja...) koji se prepoznaju pod
istim tipom podataka, jer dele iste karakteristike i mogu uestvovati u istim rela
cijama. E-paper (Electronic paper, Radio paper). Lako prenosivi medijum slian pap
iru koji se moe koristiti (biti ponovo ispisan) beskonano puno puta. Elektronski p
apir koristie se za elektronske knjige i novine. Najpoznatiji je Gyricon, iji je p
roizvoa Xerox. Elektronski papir izrauje se od neke vrste providne plastike. ERP (e
nterprise resource planning). ERP oznaava poslovni sistem koji integrie sve aspekt
e poslovanja putem savremenih kompjuterskih tehnologija i Interneta. Sa njihovim
razvojem, ovaj sistem postao je sastavni deo inventara svih savremenih korporac
ija, jer omoguava veoma jednostavno poslovanje kako online, tako i offline. E-sto
re (Electronic Store). Virtuelna prodavnica na Internetu. Korisnik surfuje po ka
tegorijama (stranicama koje predstavljaju izlobeni prostor odreene kategorije proi
zvoda) i "stavlja u korpu" ono to eli da kupi. Kada zavri sa izborom, dobija raun ko
ji najee plaa kreditnom karticom i u kratkom roku kupljene stvari stiu mu na kunu adr
su. ETL. Alati ekstrakuju, transformiu i pune podatke u DW. ETL pristupaju i ruku
ju izvorima podataka i pune ih u ciljne baze podataka. Prvi korak kod ETL proces
a je mapiranje podataka iz izvornih sistema u ciljne baze podataka (DW ili data
mart). Drugi korak je ienje izvornih podataka u oblasti za pripremu podataka (stagi
ng area). Trei korak je transformacija oienih izvornih podataka i njihovo punjenje u
ciljne sisteme.

202 Menadment informa cioni sistemi

E-zine (Electonic magazine). Elektronski magazin je vrsta magazina koji se objav


ljuje putem nekog od web servisa: e-maila, online sadraja ili news grupa. Ovakvi
magazini veoma su brojni na Internetu i izdaju se periodino, u zavisnosti od tema
tike i aurnosti izdavaa. Najvei broj elektronskih magazina je besplatan, ali postoj
e i oni koji naplauju svoj sadraj. Faktori presudni za uspeh (critical success fac
tors-CSFs). Nekoliko stvari koje moraju biti ispunjene da bi se obezbedio uspeh
i opstanak organizacije, Firewall. Set programa koji se nalaze na mrenom serveru
i ija je osnovna funkcija zatita resursa privatnih mrea od pristupa neovlaenih korisn
ika drugih mrea, tj. poveanje sigurnosti odreene mree. Ugrauje se u hardver i/ili u s
oftver. Svaka poruka, informacija ili podatak koji ulazi ili izlazi iz mree prola
zi kroz ovaj set programa i proverava se ispunjenost zahteva koji su zadati u pr
ogramima. Najee se instalira na poseban kompjuter izvan mree iju sigurnost poveava. F
ziki modeli. Kod projektovanja informacionih sistema prave se fiziki modeli na osn
ovu logikih koji pokazuju ne samo ta je sistem i ta on radi, ve i kako je sistem fiz
iki i tehniki implementiran. FTP (File Transfer Protokol). Protokol koji slui za tr
ansfer fajlova preko TCP/IP mree. Ukljuuje funkcije prijavljivanja na FTP server,
ispis kataloga i kopiranje datoteka. FTP operacije danas se uglavnom izvravaju po
mou programa sa grafikim interfejsom, kao to su CuteFTP ili Windows Commander. FTP
transfer najee je inicijalizovan u okviru web browser-a tako to se pri kucanju URL a
drese ukucava "ftp://" i adresa nekog FTP servera. FTP sajt. Sajt koji je namenj
en prvenstveno korisnicima za preuzimanje softvera. Obino se radi o sajtovima sa
veoma loim grafikim reenjima, jer je akcenat na to efikasnijem preuzimanju softvera,
a ne na dizajnu. Funkcija(Function). Aktivnost, proces ili transformacija, iden
tifikovana glagolom ili glagolskom frazom, koja opisuje ta mora da se uradi. Funk
cionalna zavisnost (Functional Dependency). Beza entiteta kojom se opisuje uslovb
ar jedan. Funkcionalni MIS (upravljaki informacioni sistem). Informacioni sistem z
a funkcionalnu oblast kao to je marketinki informacioni sistem. Funkcionalni SPO (
Functional DSS). SPO koji zadrava ili izvodi znanje vano za odluivanje o nekim funk
cijama koje se sprovode u poslovnom sistemu (proizvodnja, marketing)

203 Menadment informa cioni sistemi


Gateway. Kombinacija hardvera i softvera koja povezuje dva razliita tipa mree. Gat
eways izmeu e-mail sistema su npr. u stanju da omogue dopisivanje korisnicima sa r
azliitih e-mail sistema. Geografski informacioni sistem (geographical information
system-GIS). Tehnologija vizuelnog predstavljanja podataka koja koristi prostor
ne podatke kao to su digitalizovane mape,a moe da kombinuje ove podatke sa drugim
tekstom, grafikom, ikonama i simbolima. Grafiki korisniki interfejs (graphical use
r interface-GUI). Interaktivni interfejs, lak za upotrebu, u kome ikone i slina g
rafika sredstva omoguuju korisniku da kontrolie raunar. Grupni sistemi podrke (group
upport systems-GSSs). Informacioni sistemi koji mogu da prue podrku radnim procesi
ma grupe napr. komunikacije i odluivanje. Grupni SPO (group decision support syst
ems-GDSSs). Interaktivni, raunarski sistem koji olakava reenja nestruktuiranih prob
lema kroz rad vie donosioca odluka kao jedne grupe. Groupware. Komunikacioni alat
i kao to su e-mail, videokonferencije i dr., koji podravaju elektronsku komunikaci
ju i kolaboraciju izmeu grupa. Hakeri. Ljudi koji nelegalno ili na neetiki nain pri
stupaju internetu. Hardver. Fizika oprema, mediji i prikljuni ureaji koji se korist
e u raunarskom sistemu Homepage (Home Page). Ima nekoliko znaenja: 1. stranica koj
a je se default-u uitava svaki put kada se startuje browser; 2. naslovna stranica
bilo kog sajta (prva strana na koju korisnik dolazi kada ukuca web adresu); 3.
celokupan sajt linosti, preduzea ili bilo koje druge organizacije. HOLAP (Hybrid O
LAP). Kombinacija ROLAP-a i MOLAP-a i moe da obezbedi simultanu multidimenzionaln
u analizu podataka uskladitenih i u multidimenzionalnoj bazi podataka i u relacio
noj bazi podataka. HTML. Skup kodova koji se koriste kao tzv. markup language pr
i pisanju dokumenata koji stranice na Internetu ine vidljivim za surfere. Re je o
jeziku koji se najvie koristi za formiranje dokumenata koji ine World Wide Web.

204 Menadment informa cioni sistemi


Hyperlink. Veza izmeu dveju stranica ili dveju lokacija na stranici. Hyperlink se
postavlja putem teksta ili slike na web stranice. Klikom na takav tekst ili sli
ku. korisnik odlazi sa jedne stranice na neku drugu, na drugi sajt ili na drugo
mesto na istoj stranici. Hypermedia. Kombinacija nekoliko tipova medija, kao to s
u tekst,grafiki simboli, audio i video zapisii dr. Hupertext. Pristup koji podrava
rad sa tekstom i drugim informacijama i omoguava korisniku prelaze sa nekog dato
g naslova do eljenog naslova. Humanware. Intelektualni kapaciteti neophodni za ra
zvoj, programiranje, odravanje i rukovanje tehnologijom. Humanware inkorporira zn
anje i ekspertizu. Indeks (index). Ureena lista redova u tabeli koju DBMS moe da k
oristi kako bi ubrzao operacije pretraivanja. Indeks je struktuiran kao drvo i od
rava sortiranu listu odreenog skupa podataka. Upiti (query) koji se izvravaju nad i
ndeskiranim podacima su mnogo bri i efikasniji. DBMS koristi indekse kako bi brzo
vodio upit do direktne lokacije zahtevanih podataka. Mogu se koristiti dva tipa
indeksa i to klasterovani i neklasterovani indeksi. Informacija. Podaci koji se
obrauju radi dobijanja nekog znaenja ili sa kojima se radi na raunaru.Ona predstav
lja izlaz iz Informacionog sistema. Informaciona arhitektura. Koncepcije naina na
koji informacioni sistem ispunjava informacione uslove. Informaciona infrastruk
tura. raspored hardvera softvera baza podataka, mrea i drugog. Indeks-klasterovan
i. Fiziki pamti redove podataka u tabeli kako bi sloio redosled indeksa. Klasterov
ani indeks je obino definisan kao primarni klju tabele. Jedino ogranienje klasterov
anih indeksa je to to usporavaju operacije upisivanja jer redovi moraju biti ee preu
reivani. Indeks-neklasterovani. Odrava malu tabelu informacija o indeksima o kolon
i ili grupi kolona. Jedina razlika izmeu klasterovanog indeksa (primary key) i ne
klasterovanog (unique constraint) je ta to primarni klju ne dozvoljava null vredno
st (prazno polje), dok unique constraint dozvoljava jednu null vrednost, dok su
sve vrednosti razliite. Informacioni sistem (IS). Predstavlja ureeni i integrisani
skup podataka, procesa, interfejsa, mrea, tehnologija i ljudi koji su u meusobnoj
korelaciji u cilju podrke i poboljanja svakodnevnih poslovnih operacija i podrke m
enadmentu u reavanju

205 Menadment informa cioni sistemi


poslovnih problema, planiranja, upravljanja, predvianja, koordinisanja i donoenja
odluka. Informacioni sistemi upravljanja (management information systems-MISs).
Sistemi projektovani da obezbede prole,sadanje i budue rutinske informacije podesne
za planiranje,organizovanje i kontrolisanje operacija funkcionalnih oblasti u o
rganizaciji. Informacioni sistemi zasnovani na raunaru (computer-based informatio
n systems-CBIS). Informacioni sistemi koji koriste raunar za rad. Integracija apl
ikacija preduzea (enterprise application integration-EAI. Proces koji pomae da se
integriu aplikacije unutar organizacije ili aplikacije razliitih organizacija na b
ezbolan nain.To rade prodavci EAI naroitim softverskim alatkama. Integrisana raunar
ska proizvodnja ( computer-integrated manufacturing CIM ). Integrie vie raunarskih
sistema, kao to su CAD, CAM, MPR i JIT u celinu, u fabrici. Inteligentni sistemi.
Informacioni sistemi koji obuhvataju komponentu znanja, kao to je ekspertki sist
em ili neuronska mrea. Izvrni informacioni sistemi (executive information systems
EISs). Sistemi naroito projektovani da podravaju izvrni rad. Izvrni sistem podrke SPO
(executive support systems-ESS). Izvrni informacioni sistem koji obuhvata neke a
nalitike i komunikacione mogunosti. IP adresa. Identifikacioni broj kompjutera na
TCP/IP mrei. Svakom serveru dodeljuje se jedinstvena adresa ovog tipa. Korisnik s
ervera takoe ima ovu adresu, koja je stalna ili promenljiva i dodeljuje se pri sv
akom povezivanju na Internet. To je numerika adresa koja se sastoji od etiri broja
odvojena takama. Svaki broj ima vrednost od 0 do 255. Brojevi identifikuju mreu i
hosta. Ove adrese dodeljuju se na osnovu tri klase: A, B, C. Informacione tehno
logije (IT). Opisuju kombinaciju raunarske tehnologije (hardware i software), tel
ekomunikacione tehnologije, netware, groupware i humanware. Inenjer znanja (Knowl
edge Engineer). Strunjak odgovoran za tehniku stranu razoja ekspertskog sistema.On
radi sa ekspertima domena radi formiranja baze znanja.

206 Menadment informa cioni sistemi

Inenjering znanja (Knowledge Engineering-KE). Inenjerska disciplina koja u sbe ukl


juuje integraciju znanja u raunarski sistem u cilju reavanja sloenih problema,zahtev
ajui veliku strunost lica koja su ukljuena. Inenjering unapred (forward engineering)
. Sposobnost CASE alata da generie inicijalni softver ili kd baze podataka direktn
o iz sistemskih modela. JAVA. Ovo je programski jezik za opte namene. Takozvani J
ava aplet je manja Java aplikacija. Ovaj programski jezik podrava veina brovsera i
ima iroku primenu na Internetu. Jezik za opis podataka (Data Definition Language
- DDL). Koristi se za izradu renika podataka, inicijalizaciju ili kreiranje baze
podataka, opisivanje logikog pogleda za svakog individualnog korisnika ili progr
amera i specifiranje bilo kog ogranienja nad poljima ili tabelama baze podataka.
Jezik za manipulaciju podataka (Data Manipulation Language - DML). Koristise za
odravanje podataka, koja ukljuuje takve operacije koje auriraju, ubacuju i briu delo
ve baza podataka i realizuju upite. JDK (Java Development Kit). Softverski paket
koji sadri alatke za jednostavno testiranje, pisanje i modifikovanje Java aplika
cija. Junk mail. Ono to se naziva spamom na Internetu jeste junk mail iz aspekta
korisnika koji prima nepoeljnu potu. Ovaj termin oznaava sve vrste pisama koja se u
glavnom alju na ogroman broj mail-ova i bez odobrenja vlasnika tih mail-ova. Klas
a (Class). Opis skupa UML objekata koji dele iste osobine, operacije, metode i d
r. Klijent/server arhitektura (Client/server arcitecture). Mrena arhitektura u ko
joj raunari na mrei uestvuju kao serveri u upravljanju podacima i servisima mree, il
i kao korisnici gde pokreu aplikacije i pristupaju serveru. Klju, Kandidat (Key Ca
ndidate). Atribut ili kombinacija atributa entiteta ije vrednosti jednoznano odreuj
u sve objekte entiteta. Klju, Primarni (Key Primary). Kandidatski klju koji jednoz
nano odreuje entitet. Kolai. Tekstualni niz koji se uva u korisnikovoj datoteci vrsto
ureaja za beleenje istorijata poseta korisnikovog raunara odreenim prezentacijama n
a Web.

207 Menadment informa cioni sistemi


Konceptualni nivo ili ema baze podataka. Predstavlja apstraktni globalni logiki po
gled na bazu podataka. U njemu su obuhvaene sve vrste objekata, njihovi atributi
i meusobne veze. ema baze podataka je vanija od programskog jezika za korisnika, je
r predstavlja temelj celokupne obrade podataka u organizaciji. Taj temelj raste
i postaje s vremenom sve opseniji i kompleksniji. Konkurentska prednost. Prednost
nad konkurencijom kao to je nia cena ili bra isporuka, Konvergencija bagova (bug c
onvergence). Taka u kojoj broj bagova koji se pronalazi je isti broju bagova koji
se razreava. To je taka u kojoj je vidljiv napredak reenja u odnosu na broj bagova
. Nakon konvergencije bagova, broj bagova treba da nastavi da se smanjuje sve do
nula bagova. Korisniki dijalog. Korisniki dijalog u interakciji sa aplikacionim p
rogramom, opisuje kako se korisnik pomera sa ekrana na ekran kako bi obavio zada
tak. Korisniki interfejs. Definie kako korisnici sistema pristupaju informacionom
sistemu da bi uneli podatke, pravili upite, dobili izvetaje i koristili help. KPI
(Key performance indicators). Faktori koji utiu na uspeno poslovanje organizacije
. KPI moe da se odnosi na regionalne prodaje prodavaca, statistiku lanca snabdeva
nja dobavljaa, produktivnost jedinica, zadovoljstvo klijenata, rast klijenata itd
. Faktori koji utiu na izbor KPI su:
Merljivost KPI mora da bude merljiv odnosno da bude u terminu brojki.
Reflektova
nje organizacionih ciljeva KPI mora da vodi poslovanje ka uspehu. Mogunost inicir
anja poslovnih akcija treba da pomognu menaderima u iniciranju poslovne akcije ka
o rezultat analiza i mera KPI-a.
Kritini faktori uspeha (Critical Success Factors). Kljuna podruja poslovnih aktivno
sti u kojima su povoljni rezultati neophodni za poslovni sistem u postizanju nje
govih ciljeva Lanac vrednosti. Podrazumeva seriju povezanih aktivnosti koje doda
ju vrednosti organizacionim proizvodima ili uslugama. Tradicionalna analiza lanc
a vrednosti razlikuje primarne aktivnosti koje direktno doprinose isporuci dobar
a i usluga klijentima (npr., logistika, proizvodnja, marketing, isporuka kupcima
, podrka i servisiranje nakon prodaje) i aktivnosti podrke koji obezbeuju infrastru
kturu koja omoguava odvijanje primarnih aktivnosti. Aktivnosti podrke su finansije
, ljudski resursi, informacioni sistemi i dr. to je vea razlika izmeu dodatih vredn
osti proizvoda i trokova organizacije, vei je i profit.

208 Menadment informa cioni sistemi

Logiki model. Modeli slue da bolje razumemo sisteme, odnosno predstavlja nain da do
kumentujemo poslovne zahteve ili da postavimo tehniki dizajn. Logiki modeli pokazu
ju ta je sistem i ta on radi. Oni opisuju sistem nezavisno od bilo koje tehnike imp
lementacije. Maine za pretraivanje. Softverski agenti iji je zadatak da pronau infor
macije gledajui u kljune rei ili sledei pojedine smernice. Maine za zakljuivanje (Inf
rence Engine). Deo ekspertskog sistema koji izvodi funkciju zakljuivanja. Meuzavis
ne odluke (Interdependent Decisions). Serije odluka koje su meusobno zavisne. Mem
orija sa direktnim pristupom (random access memory-RAM). Digitalno pohranjivanje
ili memorija u koju se direktno moe upisivati i koja se moe oitavati. Memorija sam
o za itanje (read only memory-ROM). Memorija koja se direktno moe oitavati. Menadmen
t znanja (Knowledge Management-KM). Predstavlja klasifikovanje, pristup i pronal
aenje nestruktuiranih informacija izmeu nezavisnih pojedinaca koji pripadaju jedno
j radnoj jedinici. Podrazumeva identifikovanje grupe ljudi koji dele odreena znan
ja, razvijajui tehniku podrku koja omoguuje razmenu znanja i kreiranje procesa za pr
enos i irenje znanja. Metapodaci (Metadata or Meta Data). Podaci o podacima u skl
aditu podataka. Metkalfov zakon. Naelo koje navodi da vrednost mree raste priblino s
a kvadratom broja korisnika. Metriko merenje performansi. Numerike mere performans
i IS u odnosu na drugenumerike faktore kao to su organizacioni prihodi, kapacitet
CPU,itd. Middleware. Komunikacioni sloj koji dozvoljava aplikacijama interaktivn
ost kroz hardversko i mreno okruenje. Model lanca vrednosti. Model koji je razvio
Porter i koji prikazuje primarne aktivnosti koje dodaju vrednost mari profita; ta
koe prikazuje aktivnosti podrke. Model skladita znanja. Model koji opisuje procedur
u prenosa znanja u dva koraka i to od pojedinaca u skladite i iz skladita do pojed
inaca.

209 Menadment informa cioni sistemi


Modeliranje. Projektovanje softverskih aplikacija pre njihovog kodiranja odnosno
programiranja. Modeliranje podataka. Najpopularnija tehnika za izraavanje poslov
nih zahteva za podacima koji e biti uskladiteni u bazu podataka sistema. Modeliran
je procesa. Tehnika koja se dosta praktikuje za izraavanje zahteva poslovnih proc
esa, tokova procesa, skladita podataka i ulaznih i izlaznih tokova. MOLAP (Multid
imensional OLAP). Obezbeuje analize podataka uskladitenih u multidimenzionalne koc
ke podataka. Microsoft Solution Framework (MSF). Procesni model koji opisuje gen
eralne sekvence aktivnosti za izgradnju i uvoenje poslovnih reenja, kombinovanjem
najboljih principa modela vodopada i spiralnog modela. MSF obuhvata discipline z
a upravljanje timovima, procesima, tehnologijom i rizicima, tj. elementima sa ko
jima se projekti najee susreu. Nasleeni sistemi. Stariji sistemi koji su postalicentr
alni za poslovanje firme i mogu biti sposobni da zadovolje potrebe firme Nestruk
tuirane odluke (Unstructured Decisions). Ovaj tip odluke je situacija sloenih i n
estandarnih reenja koje reavaju situacije. Netware. Oprema i softver neophodni za
razvoj i podrku mree raunara, terminala i komuniokacionih kanala i ureaja. Newsgroup
. Diskusioni forum na Internetu, u okviru kojeg moete izneti svoje miljenje, proita
ti i komentaristati miljenja drugih o odreenoj temi. Newsreader. Softver koji omog
uava lak pristup newsgroup-ama i korienje newsgroup-a koje korisnik prethodno odabe
re i instalira u softver. NNTP. Protokol koji koriste newsgroup serveri. Normali
zacija. Proces redefinisanja i regrupisanja atributa u entitetima. Tehnika anali
ze podataka koja organizuje, grupie atribute podataka tako da formiraju neredunda
ntne, stabilne, fleksibilne i prilagodljive objekte. Nova ekonomija. Proizvodni
sistem koji se razlikuje od stare ekonomije po tome to je zasnovan na Internetu.

210 Menadment informa cioni sistemi

Nula bagova (zero-bug). Taka u projektu kada razvojni tim razrei sve bagove koji s
u se pojavili u toku testiranja. Objekat (Object). Mesto, soba, stvar ili koncep
t koji opisuje interese okruenja. Objektno-orijentisana analiza. Zahteva da se id
entifikuju objekti, njihovi atributi, ponaanja i relacije koji podravaju zadate po
slovne zahteve sistema. Faze obavljanja objektno-orijentisane analize su: modelo
vanje funkcija sistema sluajevima korienja, modelovanje aktivnosti sluajeva korienja
potrebom dijagrama aktivnosti i pronalaenje i identifikacija poslovnih objekata i
njihovih relacija. Oblast za pripremu podataka (Staging Area). Podrazumeva skup
procesa koji isti, transformie, povezuje i priprema izvorne podatke za korienje u D
W. Podaci se transformiu u konzistente formate. Oblast za pripremu podataka se na
lazi na jednom ili nekoliko raunara, ne mora da bude zasnovana na relacionoj tehn
ologiji i ne podrava korisnike izvetaje. Odluka (Decision). Izbor jedne od moguih al
ternativa. Ogranienje (Constraint). Pravilo koje pokazuje validnost stanja podata
ka. OLAP (On-line Analytical Processing). Pristup koji pomae organizaciji da kori
sti sve prednosti podataka. OLAP kocke omoguavaju analizu podataka kroz viestruke
dimenzije obezbeujui multidimenzionalni pogled agregiranih i grupisanih podataka.
OLAP aplikacije ukljuuju analize prodaje i klijenata, marketing analize, analize
profitabilnosti, proizvodnje, predvianje. Popularni OLAP alati su Cognos, Busines
s Objects, Micro Strategy itd. OLAP kocka. Logika struktura skladitenja OLAP baze
podataka. Kocka kombinuje dimenzije i mere kako bi korisnici mogli da prave upit
e. Kocka definie skup povezanih dimenzija koje formiraju jednu n-dimenzionalnu mr
eu:
Svaka elija kocke sadri jednu vrednost;
Vrednost svake elije je presek dimenzij
. On-line. Pojam koji oznaava da je korisnik povezan posredstvom svog provajdera
sa Internetom i da je u mogunosti da koristi sve resurse Interneta u meri u kojoj
mu hardverske i softverske mogunosti kompjutera i provajdera to dozvoljavaju. Bu
kvalni prevod ove rei glasi da je korisnik "na liniji". Ovaj termin se esto pie i b
ez crtice. Off-line. Oznaka da kompjuter nije povezan sa globalnom mreom. esto se
koristi u frazi: "read mail offline" - to znai da je korisnik sa e-mail servera do
wnload-ovao potu i da je ita dok nije povezan sa serverom.

21 1 Menadment informa cioni sistemi

Open Database Connectivity (ODBC). Alati dozvoljavaju aplikacionim programima da


rade sa razliitim sistemima za upravljanje bazama podataka (Database Management
Systems DBMS) bez potrebe da budu preraeni usled nijansi i razliitosti sistema za
upravljanje bazama podataka. Operating System. Softver koji kontrolie osnovni har
dver i omoguuje korienje ostalih programa. Najpoznatiji operativni sistemi su: MacO
S, UNIX, Linux i Windows. UNIX i Linux su najee korieni operativni sistemi za servere
na Internetu. Optimizacija (Optimize). Strategija odluivanja pri odabiru alterna
tiva koja daje najbolje ili optimalno reenje. Organizacijski SPO (Organizational
DSS). Viekorisniki SPO dizajniran da podri menadere pri donoenju odluka koji su u okv
iru vee celine od grupe. PGP (Pretty Good Privacy). Program za zatitu elektronske
pote. Koristi se za ifrovanje elektronske pote i ne dozvoljava neovlaenim subjektima
da itaju e-mail poruke. Planiranje (Planning). Fukcija menadera zasnovana na pravl
jenju prognoza, definisanju onoga to treba da se uradi i identifikovanjem metoda
koje je neohodno da se dodele. Planiranje resursa preduzea-(enterprise resource p
lanning-ERP). Integrisani proces planiranja i upravljanja svim resursima i njiho
vo korienje u itavom preduzeu. Obuhvata kontakte sa poslovnim partnerima, Planiranje
resursa za proizvodnju (enhanced product realization-ERP-system). Sistem koji o
moguava proizvoaima da izvre brze izmene korienjem saradnikih alatki preko Interneta
latform. Tip kompjutera ili operativnog sistema pomou kog se softver pokree. Tipini
primeri platformi su: PC, Macintosh, Unix... Podaci (Data). Binarna (digitalna)
prezentacija atomskih injenica, teksta, grafika, bit mapa, zvuka, analognih ili
digitalnih video segmenata.Podatak je sirovima sistema koju ovaj dobija preko pr
ocedura, i koja se koristi radi kreiranja informacija. Portal. Startno mesto za
svakog korisnika Interneta. Uglavnom je re o pretraivau koji, pored usluga pretraiva
nja baze i pretraivanja kataloga, nudi i ostale servise i informacije: vesti, zab
avu, e-mail, kupovinu... Virtuelno, ovo su vrata na koja korisnik ulazi uvek kad
a se prikljui na Internet, a odatle bira dalji put za surfovanje. Ovaj

212 Menadment informa cioni sistemi


termin esto se koristi i da oznai tzv. home page stranu na browser-u, tj. stranicu
koja se prva uita kada se prikljui na Internet. Poslovne transakcije (Business Tr
ansaction). Predstavljaju jedinicu posla nad strukturama podataka u cilju kreira
nja,modifikacije ili brisanja poslovnih podataka. Tako da svaka transakcija ini j
ednu vrednovanu injenicu, koja opisuje jedan poslovni sluaj. Poslovni informacioni
sistemi. Informacioni sistemi koji podravaju poslovne funkcije i obezbeuju poslov
nu inteligenciju i analitiku. Oslanjaju se na pet osnovih resursa:
Ljudski resursi ukljuuju korisnike IS i one koji razvijaju, odravaju i rukuju sist
emom.
Hardverski resursi ukljuuju sve tipove maina, kao to su telefoni, ruteri, DVD
-jevi, PDA (Personal Digital Assistant), raunari i dr.
Softverski resursi ukljuuju
raunarske programe, prirunike, politiku kompanije i dr. Komunikacioni resursi ukl
juuju mree i neophodan hardver i softver koji ih podrava. Resursi podataka opisuju
sve podatke kojima organizacija ima pristup, bez obzira na njihovu formu. Ukljuuj
e baze podataka, fajlove, dosijee, fascikle i dr.
Poslovna inteligencija. Analiza odluka na raunaru koju obino menaderi rade na mrei.
Analiza obuhvata prognozu, analizu alternativa i procenu rizika i uinka. Poslovni
model (Business Model). U skladitu podataka to je dizajnerski pogled na to kako
posao funkcionie.Pogled moe biti sa aspekta podataka, poslovanja, sluaja ili resurs
a i moe biti o prolom, sadanjem i buduem stanju posla. Poslovni podaci (Business Dat
a). Podaci o ljudima, mestima stvarima, poslovnim pravilima i sluajevima koji se
upotrebljavaju pri voenju posla. Poslovni pritisci. Sile poputglobalne konkurenci
je, u okruenju organizacije koje stvaraju pritiske na funkcionisanje organizacije
. Poslovni proces. Skup aktivnosti koji koriste jednu ili vie vrsta ulaznih podat
aka da bi ostvario rezultat PPP (Point-to-Point Protocol). Metod dial-up konekci
je na Internetu koji dozvoljava korienje i drugih standardnih protokola (npr. TCPIP) preko telefonske linije. Ovaj protokol daje mogunost prenosa paketa preko ser
ijskih point-to-point veza.

213 Menadment informa cioni sistemi

Pravilo (Rule). Formalni pristup specifinim preporukama, direktivama ili strategi


ji, iskazanim kroz IF-THEN konstrukcije. Pretraga (pretraivanje, Search). Termin
ima vie znaenja, ali ako se drimo Internet aspekta ovog termina, on oznaava dolazak
na odreenu adresu ili, najee, vie adresa radi dobijanja traenih informacija. Produkti
nost rada. Odnos vrednost izlaznih rezultata prema koliini rada potrebnog da se p
roizvedu izlazni rezultati. Proizvodni menadment (Product Management). Vodi poetne
razgovore sa naruiocima posla, prikuplja zahteve, dogovara ta e se raditi, usposta
vlja rokove, ogranienja. Program menadment (Program Management). Sastavlja funkcio
nalnu specifikaciju (master project plan i master project schedule). Odgovoran j
e za razvoj i isporuku reenja. Protokol. Obuhvata pravila za prenos podataka izmeu
dva ureaja. Protokolom se definie metod kompresije, metod provere greaka, prijava
zavrenog slanja i prijava zavrenog primanja podataka. Svaki kompjuter mora da podra
va odreen protokol kako bi bio u stanju da komunicira sa ostalim kompjuterima. Pr
otokoli se ugrauju u hardver ili softver. Raunarski sistem preduzea. Arhitektura in
formacionog sistema koja povezuje podatke koji se koriste u itavom preduzeu. Radni
ci sa znanjem. Ljudi koji koriste znanje kao znaajan deo svojih radnih aktivnosti
. Razvoj sistema. Struktuiranje hardvera i softvera za postizanje delotvorne i e
fikasne obrade informacija. Renik podataka (Data Dictionary). Predstavlja struktu
irano skladite meta podataka, tj. podataka o podacima. Prvobitno se pojavio kao p
roirenje dijagrama toka podataka, za opisivanje sadraja i strukture svih tokova i
skladita podataka. Danas, za opis renika podataka upotrebljava se BNF notacija (Ba
ckus-Naur Form), koja se inae koristi za opis sintakse programskih jezika. Reproj
ektovanje poslovnih procesa ( Business Process Redesign -BPR). Podrazumeva prouav
anje, analizu i reprojektovanje osnovnih poslovnih procesa u cilju smanjenja trok
ova i poboljanja vrednosti poslovanja.

214 Menadment informa cioni sistemi

Reverzni inenjering (reverse engineering). Sposobnost CASE alata da automatski ge


nerie inicijalne sistemske modele iz softvera ili kda baze podataka. ROLAP (Relati
onal On-line Analytical Process). Obezbeuje multidimenzionalnu analizu podataka k
oji su uskladiteni u relacioni sistem baze podataka (RDBMS). Rukovodilac informac
ionog sistema (chief information officer.CIO). Direktor odeljenja informacionog
sistema u velikoj organizaciji. Rukovodilac mree (chief network officer-CNO). Tit
ula koja se daje direktoru za telekomunikacije Rukovodilac za znanje (chief know
ledge officer.CKO). Titula koja se daje direktoru zaduenom da upravlja programom
za upravljanje znanjem jedne organizacije. Sajber (Cyber) bankarstvo. Bankarski
poslovi kojie se obavljaju putem interneta ili privatnih mrea omoguujui ljudima da
obavljaju poslove od kue. SAP R/3. Vodei softver ERP korporacije SAP AG, to je vis
oko integrisani paket koji sadri vie od 70 modula. Search Engine (server za pretra
gu, pretraiva). Jedan ili vie kompjutera koji pomou posebnog programa pretrauju svoju
bazu linkova, prema razliitim kriterijumima, i daju ih u vidu rezultata korisnik
u. Kako se pretraiva moe nalaziti na jednom ili vie kompjutera, tako pretraiva moe s
ti ili pretraivati jednu ili vie baza podataka. Simulacija (Simulation). Tehnika v
oenja jednog ili vie eksperimenata koji testiraju razliite rezultate kvantitativnog
modela sistema Sistem (System). Skup elemenata koji deluju kao jedinstven entit
et usmeren ka cilju. Kolekcija povezanih jedinica koje su organizovane tako da i
zvravaju odreeni svrhu. Sistemska analiza (SA). Metodoloki postupak dekompozicije n
ekog sistema na podsisteme (komponente) sa ciljem da se proui njihov meusobni utic
aj i rad. Sistem dijaloga (Dialog System). Hardver i softver koji kreira i imple
mentira korisniki interfejs SPO. Sistem za odluivanje (Decision Systems). Programs
ki orjentisane tehnologije koje se koriste za usmeravanje odluivanja, posmatranje
i ontrolu procesa i pomau donosiocima odluka u situacijama kada nisu u stanju da
odlue.

215 Menadment informa cioni sistemi


Sistem za upravljanje znanjem (knowledge management system-KMS). Sistem koji oaka
va upravljanje znanjem obezbeujui protok znanja po itavoj organizaciji od onih koji
ga imaju do onih kojima je potrebno da ga imaju. KMS je koncentrisan oko korpor
ativne baze ili skladita znanja. Sistem obrade transakcija (transaction processin
g system-TPS). Informacioni sistem koji obrauje osnovne poslovne transakcije orga
nizacije kao to je nabavka, izdavanje rauna i platni spiskovi. Sistem podrke odluiva
nju (decision support system-DSS). Informacioni sistem zasnovan na raunaru koji k
ombinuje modele i podatke u pokuaju da se ree polustrukturirani problemi s ekstenz
ivnim ukljuivanjem korisnika. Sistem podrke organizacionom odluivanju (organization
al decision support system-ODSS). Mreni DSS koji slui ljudima na vie lokacija. Sist
em preduzea. Sistem koji obuhvata itavo preduzee koji se primenjuje na mrei celog pr
eduzea. Sistem za podrku grupnog odluivanja (group decision support system-GDSS). I
nteraktivni raunarski sistem koji olakava pronalaenje reenja za polustrukturalne pro
bleme korienjem skupa donosioca odluka koji rade zajedno kao grupa. Sistem za upra
vljanje bazama podataka (database management system-DBMS). Softverski programili
grupa programa kojia se upravlja ili obezbeuje pristup bazi podataka. Sistem za
upravljanje dokumentima (document management system-DMS). sistem koji obezbeuje u
pravljanje dokumentima. Sistemi automatizacije kancelarijskog rada (office autom
ation system-OAS). sistemi koji se koriste da se povea produktivnost kancelarijsk
ih radnika i kvalitet kancelarijskog poslovanja. Sistemi podrke upravljanja (mana
gement support systems-MSSs). Tri glavne tehnologije projektovane kao podrka mena
derima: sistemi za podrku odluivanju, izvrni sistemi podrke i tehnologije grupnog sof
tvera. Sistemi upravljanja radom (work management system WMS). sistemi koji dist
ribuiraju, usmeravaju, prate i procenjuju razliite tipove rada tako to kontroliu i
upravljaju celokupnim tokom srodnih informacija.

216 Menadment informa cioni sistemi


Sistemi za praenje procesa rada. Sistemi koji koriste softver za podrku grupama u
odreivanje rokova, usmeravaju i praenju specifinih zadataka po itavoj organizaciji.
Skalabilnost. Sposobnost proirivanja resursa kako bi se poveao kapacitet reenja. Na
primer, poveanje memorije, premetanje aplikacije na moniji raunar ili distribuiranj
e aplikacije na vie raunara tako da se odri transparetnost lokacije. Skladite podata
ka. Velika skladita znanja koja se odnose, na odreenu temu i organizovano, rezimir
ano i integrisano iz razliitih izvora tako da mu se lako moe pristupiti i njime ru
kovati kao podrkom u odluivanju. Skladite znanja. Softverski sistem koji je zbirka
internog i eksternog znanja u KMS Soba za askanje. Stranica na Web-u gde su ljudi
u interaktivnom odnosu i to u realnom vremenu-askaju. Soba za odluivanje. Mehaniz
am za suoavanje grupe DSS gde su terminali na raspolaganju uesnicima. Softbo. Skrae
nica od softverski roboti. Drugo ime za softverske agente. Softver. ifrovana upus
tva koja rukuju hardverom u raunarskom sistemu. Spam (spamovanje). Spam je poruka
koja se korisniku upuuje "na silu". Vaa poruka, bila eljena ili neeljena od korisni
ka, stie na njegov mail. Spam je masovna pojava na savremenom Internetu i borba p
rotiv njega postaje sve ustrija. Vidovi spam-a su razliiti: jedan od esto korienih je
slanje marketinkih poruka na neodgovarajue diskusione i news grupe. Spam se razvi
o kao oblik loe promocije, preteranog oglaavanja u cilju sticanja korisnika, mada
izaziva efekte suprotne od eljenih. Naime, korisnik ne samo da e ignorisati vau por
uku ve e i dodatno biti iritiran stalnim primanjem takvih poruka. Zbog toga je spa
m na savremenom Internetu i kanjiv. SPO upravljan dokumentima (Document-Driven DS
S). Web podrava pristup velikim bazama dokumenta, ukljuujui i baze podataka dokumen
ta u hipertekstu. SPO upravljan podacima (Data-Driven DSS). Sistemi skladita poda
taka koji dozvoljavaju manipulaciju nad podacima preko odreenih raunarskih alata.S
PO upravljan podacima sa OLAP ili data mining alatima donosi najvii nivo funkcion
alnosti i podrke u odluivanju, koji je povezan sa analizama velikih kolekcija isto
rijskih podataka.

217 Menadment informa cioni sistemi


SPO zasnovan na komunikacijama (Communications-Driven DSS). Sistem za podrku u od
luivanju koji koristi ICT radi olakavanja saradnje i komunikacije. SPO zasnovan na
modelima (Model-Driven or Model-oriented DSS). Vrsta SPO-a koji podrazumeva pri
stup i manipulaciju modelima. SPO zasnovani na znanju (Knowledge-Driven DSS). Pr
edlau i preporuuju akcije menaderima. Koncept koji se koristi u ovom sluaju je data
mining. Sticanje znanja (Knowledge Acquisition). Izvoenje i formulacija znanja iz
vedenih iz razliitih ekspertskih izvora. Strateki informacioni sistem (strategic i
nformation system-SIS). Informacioni sistem koji obezbeuje ili pomae da se obezbed
i strateka prednost. Strateko planiranje. Prvi stadijum modela planiranja koji sta
vlja strateko planiranje IS u istu ravan sa globalnim organizacionim planiranjem.
Studija izvodljivosti. Istraivanje koje zahteva pregled problema i grubu procenu
da li postoje izvodljiva reenja pre angaovanja sredstava. Tano na vreme (just in t
ime-JIT). Sistem organizovanja zaliha u kome materijal i delovi stiu na mesto rad
a onda kada su potrebni, svodei zalihe na minimum, kao i otpad i prekide u radu.
Tehnika rekonstrukcija poslovnog procesa (business process reengineeringBPR). Met
odologija za uvoenje fundamentalnih promena u konkretne poslovne procese, obino uz
podrku informacionog sistema. Tehniko projektovanje (inenjering) uz pomo raunara (co
mputer aided engineering CAE). Softver koji omoguuje inenjerima da urade sloene ana
lize na raunaru. Tip podataka (Data Type). Kategorizacija apstraktnog skupa vredn
osti, karakteristika i skupa operacija koji se odnose na atribute. Celi brojevi,
realni brojevi,znakovni tipovi podataka i dr. TCP/IP (Transmission Control Prot
ocol, IP - Internet Protocol). TCP je glavni komunikacioni protokol na mreama koj
e koriste TCP/IP jezik. TCP omoguuje istovremenu konekciju i razmenu podataka izm
eu dva hosta. Redosled isporuke je ovde isti kao i redosled slanja. TCP poruke ko
riste se irom Interneta.

218 Menadment informa cioni sistemi


Transakcione baze podataka (Operational or Transaction Database). Predstavljaju
izvor za skladite podataka, to su baze podataka za transakciju- razmenu podataka.
Transaction Processing Systems (TPS). Aplikacije IS koje prikupljaju i obrauju p
odatke o poslovnim transakcijama. UML (Unified Modeling Language). Metod tree gen
eracije koji slui za specifikaciju, vizuelizaciju, konstrukciju i dokumentaciju r
azvoja sistema. Namena UML-a je poveanje produktivnosti, skraenje vremena razvoja
i poboljanje kvaliteta informacionih sistema. UML moe da se koristi u razliitim faz
ama razvoja, od specifikacije zahteva do testiranja zavrenih, gotovih sistema. Uk
upna cena vlasnitva (total cost ownership-TCO): Formula za izraunavanje trokova pos
edovanja i rada na PC. Umreena organizacija (preduzee). Organizaciona struktura ko
ja je bezbolna mrea, proirijui korporativne kontakte na sve entitete s kojima kompa
nija posluje. Upload. Proces kopiranja fajla sa korisnikog kompjutera na neki dru
gi kompjuter ili kompjuter u okviru Internet servisa. Obrnut proces od downloada. Upit (Query). Postavljanje pitanja i obino koristi sloene SQL konstrukcije. Upr
avljanje dokumentima. Automatizovano upravljanje i kontrola digitalizovanih doku
menata tokom itavog njihovog ivotnog ciklusa. Upravljanje lancem ponude (supply ch
ain management-CRM). Upravljanje svim aktivnostima du lanca ponude, od isporuilaca
do unutranje logistike u okviru kompanije, do distribucije klijentima.Tu spada i
naruivanje, praenje i izdavanje rauna. Upravljanje odnosima s klijentima (customer
relationship management-CRM). itav proces maksimiziranja vrednosnih predloga kli
jentu putem svih oblika interakcije kao na mrei tako i tradicionalnim putem. Upra
vljanje partnerskim odnosima (partner relationship management-PRM). Strategija k
oja je usredsreena na pruanje kvalitetnih usluga poslovnim partnerima, olakavajui ko
munikaciju i saradnju i reavanjem problema brzo i efikasno pratei nivoe usluga koj
e partneri pruaju. Upravljanje rizicima (Risk Management). Podrava proaktivno upra
vljanje rizicima, kontinualnu ocenu rizika i odluivanje tokom ivotnog ciklusa proj
ekta. Projektni tim kontinualno procenjuje, nadgleda i aktivno upravlja rizicima
. Upravljanje rizicima

219 Menadment informa cioni sistemi

prema MSF-u definie est koraka tokom kojih tim upravlja tekuim rizicima, planira i
izvrava strategije upravljanja rizicima:
Identifikovanje rizika primenom brainstorming-a mogu se identifikovati svi poten
cijalni rizici.
Analiza rizika prema proceni verovatnoe dogaaja rizika i njegovog
uticaja na sistem, rizici se sortiraju prema prioritetu. Planiranje rizika koris
te se informacije dobijene analizom rizika kako bi se formulisali planovi, strat
egije i akcije. Za svaki rizik se procenjuje njegov uticaj na ishod projekta, na
vode se naini njegovom umanjenja i koraci koje treba sprovoditi ukoliko do rizika
doe. Praenje rizika nadgleda se status odreenih rizika.
Kontrolisanje rizika pr
s izvravanja planova akcija i njihovog izvetavanja. Uenje iz rizika formuliu se nau
e lekcije kako bi se to znanje ponovo upotrebilo u slinim sluajevima kod buduih pro
jekata.
Upravljanje ukupnim kvalitetom (total quality management-TQM). Napor na nivou ce
le organizacije da se pobolja kvalitet i da to bude dunost svih zaposlenih. Upravl
janje znanjem (knowledge management-KM). Sveobuhvatno upravljanje strunim znanjem
u organizaciji. Ukljuuje sakupljanje,kategorizaciju i rasprostiranje znanja. URL
(Uniform Resource Locater). URL oznaava adresu koju morate otkucati u svom brows
er-u da biste posetili sajt koji je deo World Wide Web-a, tj. Interneta. Na prim
er: URL naeg sajta je www.singidunum.ac.yu. Username (Korisniko ime). Ime koje se
koristi za pristupanje kompjuterskom sistemu ili Internetu. Koristi se uglavnom
u kombinaciji sa ifrom. Sastoji se od slova, brojeva, crtica i taaka. Kada je re o
mrenom povezivanju putem provajdera, korisniko ime je ujedno i prvi deo e-mail adr
ese, ispred znaka @. Vetaka inteligencija (artificial neural network-ANN). Podobla
st raunarske nauke koja se bavi simbolikim rasuivanjem i reavanjem problema. Virtuel
ne korporacije. Firme koje posluju sa razliitih lokacija, obino putem telekomunika
cija, bez stalnog sedita. Virusni marketing. Reklamiranje od usta do ustagde klijen
ti promoviu va proizvod ili uslugu bez ikakvih trokova po vas ili po minimalnoj cen
i. Reklama se iri na nain na koji se i virusi ire.

220 Menadment informa cioni sistemi

Viedimenzionalna baza podataka (Multi dimensional Database-MDBS). Baza podataka k


ojaomoguava korisnicima analize velikih koliina podataka. Viekorisniki SPO (Multipar
ticipant DSS). SPO koji podrava viekorisniki rad u procesu donoenja odluka. Vrednosn
i sistemi. U Porterovom modelu lanca vrednosti proizvoai, isporuioci, distributeri
i kupci( svaki sa svojim lancem vrednosti). WAIS (Wide Area Information Service)
. Servis koji korisnicima daje mogunost da pretrauju dokumente u vie od 600 baza po
dataka, po kljunim reima ili frazama. Web hosting. Servis koji podrazumeva postavl
janje, uvanje, u nekim sluajevima i odravanje web stranica ili sajtova na serveru.
U veem broju sluajeva ovaj servis zahteva novanu naknadu. Host je server na kom se
nalazi sajt ili stranica, a hosting podrazumeva uvanje stranica i sajtova na njem
u. Primer je postavljanje linih prezentacija na serverima Internet provajdera. Ov
a usluga je uglavnom besplatna. Na jedan server moe se postaviti veliki broj sajt
ova ili stranica, ali postoje i veoma poseeni sajtovi koji zahtevaju jedan, pa po
nekad i vie servera da bi izdrali optereenost saobraajem. U sluajevima plaanja za ovu
uslugu, cena zavisi od niza faktora, poput zauzetog prostora, optereenja saobraaje
m, podravanja posebnih servisa. Web orjentisan SPO (Web-based DSS). Raunarski sist
em koji daje informacije za podrku odluivanju, ili alate za donoenje odluka menaderu
ili poslovnim analitiarima putem Web pretraivaa. Web portal (portal). Portal oznaav
a sajt koji je prvenstveno pretraiva, ali da bi dobio naziv portala mora imati i k
atalog, vesti i mnoge druge sadraje sa dnevnim auriranjem. Web tracking (Web praenj
e). Usluga koju kupuju oglaavai i vlasnici sajtova, a koja se sastoji u dobijanju
niza kvantitativnih podataka o poseenosti sajta. World Wide Web - WWW,Web. Skup s
vih hipertekstualnih dokumenata. XAML (izgovara: zammel). Deklarativni XML zasno
van jezik koji definie objekte, njihova svojstva i meusobne veze u XML-u. XAML din
amiki kreira UI (user interface) za Windows Presentation Foundation (WPF). WPF je
nova prezentacija API (Application Programming Interface) u .NET Frameworku 3.0
(bivi WinFX). WPF API ima irok domen funkcionalnosti, od Windows kontrola kao to s
u 3D grafika, specijalni efekti i multimedija.

22 1 Menadment informa cioni sistemi


ivotni ciklus razvoja sistema (systems development life cycle SDLC). Model zasnov
an na tradicionalnom procesu reavanja problema u koracima koji slede jedan za dru
gim i opcijama za vraanje na te korake kada se jave problemi.

222 Menadment informa cioni sistemi


11.Literatura
1.Aladwani Adel M.: Change management strategies for successful ERP implementati
on. Kywait: business Process Management Journal,Vol.7 No.3,2001,str.266-275 2.Al
empije V. Veljovi, Menadment informacioni sistemi, 2002. godina Svetlost, aak, 3.And
eregg Travis:ERP: A-Z Implementers guide for success,official study guide for the
CIERP certification exam.B.k: Resource Publishing Eau Claire, 2000,742 str. 4.A
vison D, Fitzgerald G.: Information Systems Development: Methodologies, Techniqu
es and Tools. New York: McGraw. Hill. 2003, 592str. 5.Banckroft Nancy: Implement
ing SAP R/3, 2nd Edition. Greenwich: Manning Publications Co.,1998.god. 306 str.
6.Boston Consalting Group, 2000 7.Brown, M. M., Brudney, J. L. Learning Organiz
ation in the Public Sector. Public Administration Review Vol. 63 Issue 1. Januar
y 2003. Str. 33. 8.Bulat, V. i dr., 1998. godine: Menadment informacioni sistem,
ICIM, Kruevac 9.Business Benefits Through Project Management. London: The Station
ery Office, 2003, 71 str. 10.B2B AND BEYOND, New Business Models Built on Trust
Harry B. De Maio, Cissp, Deloitte &Touche, 11.Business Information Systems 3rd e
dition, technology, development& management for the e-business Paul Bocij, Dave
Chaffey, Andrew Greasley &Simon Hickie, Edited by Andrew Greasley. 12.C. Stedman
: Survey: ERP costs more than maeasurable ROI, COMPUTERWORLD may, 1999). 13.Callah
an K., Brooks L.: Essentials of Strategic Project Management. Hoboken: John Wile
y& Sons, Inc.,2004, 209 str. 14.Charnecki M.T.: Managing by measuring: how to im
prove your organizations performance through effective benchmarking. Houston: The
benchmarking Network, Inc., Houston, Tex., 1999, 271 str. 15.Dan Kurzman, A. Ki
lling Wind: Inside Union Carbide and Bhopal Catastrophe, New York, McGraw Hill,
Arthur Sharplin, Union Carbide of India Ltd, Journal of Management, Case Studies 1
6.Evelyn van Stijn: Beyond ERP Systems As A Hype, IRMA 2001 Conference, Toronto; J
. Zygmont: ERP system performance - rethink reporting, Datamation IT Management Up
date, 19.5.1999.).

223 Menadment informa cioni sistemi


17.E-comerce, business, technology, society. Kenneth C.Laudon, Carol Guercio Tra
ver, 18.Fundamentals of Information Systems, third edition, Ralph Stair, George
Reynolds, 19.Handbook of CRM, Achieving Excellence in Customer Management, Adria
n Payne, 20.Hernandez Jose Antonio: The SAP R/3 Handbook, Second Edition. USA: T
he McGraw-Hill Companies, Inc.,2000, 680 str. 21.Introduction to Information Sys
tems, International edition, Essentials for the e-Business Enterprise, eleventh
edition, James A. OBrien 22.Information Management, the organizational dimension,
Edited by Michael J.Earl 23. Kirchmen M.:Business process oriented implementati
on of standard software. Berlin, Springer,1999, str.233. 24.Management Informati
on Systems, International edition, ninth edition, Raymond McLeod, Jr. , George P
.Schell 25.Management Information Systems. International edition, Management the
digital firm, eight edition, Kenneth C.Laudon, Jane P.Laudon 26.M. Levinson: How
Bad Software Pays Dividends, CIO Magazine, 15.10.2001). 27.M. J. Alexander: Info
rmation, Systems Analysis - Theory and Applications, 28.Nadrljanski ore, Informati
ka za uitelje, UF Beograd, 1996. 29.Nadrljanski ore, Informacioni sistemi, FIM Kruev
ac, 2006.godine 30.Prins T., Informacioni sistemi za organizovanje planiranja i
kontrole, Beograd, 1978, str. 89. do 359.
31.Palo
Alto, California, Science Research Associates, 1974. god., str. 4.
32.Riley, T. B. Knowledge Management And Technology. International
Tracking Report 2. Commonwealth Centre for Electronic Government, 2003. Str 6. W
eb stranica: 33.Radosavljevi Damnjan, Markovi Nenad, Informacioni sistemi, 2003. Z
vean 34. Prof.dr. Stevica Krsmanovi, Mr Velimir Dedi, Informacione tehnologije i si
stemi, 2006. godine. Beograd. 35. Prof.dr.Stevica Krsmanovi,Informacioni sistemi,
Univerzitet Braa Kari, Beograd, 2003. godina,
36. Prof.dr. Stevica Krsmanovi i Danimir P.Mandi, Menadment
informacionih sistema, Univerzitet Braa Kari Beograd 1995. god

224 Menadment informa cioni sistemi

37.Prof.dr.Stevica Krsmanovi,IS u mrenom okruenju, Univerzitet Braa Kari Beograd 200


odina 38.Prof.dr. Stevica Krsmanovi, Prof.dr. Hasan Hani, Upravljaki informacioni s
istemi, Ekonomski fakultet, Beograd 39.Turban.Mclean. Wetherbe. Informaciona teh
nologija za menadment, 2003.godina, Beograd 40.Turban Efraim et al, Information T
echnology for Management. New York: John Wiley&Sons, Inc.,2002, 771 str. 41.Sant
osus M., Surmacz, J. The ABCs of Knowledge Management. Knowledge Management Rese
arch Centre. Web stranica: http://www.cio.com/research/knowledge/edit/kmabcs.htm
l 42.SAP R/3 Implementation with Asap, The official Sap guide, Hartwig Brand, 43
.Shaks G.,Seddon P.B., Willcoks L.P: Second-wave enterprise resouce planning: im
plementting for effectiveness. Cambridge: The University Press, 2003, 449 str. 4
4.Shields, Murrell G.2001. E-busines and ERP: rapid implementation and project p
lanning. New York: John Wiley&Sons Inc. 45.Sullivan Willam E. Introduction to ER
P Systems.Virginia Commonwealth University.URL http://erp.ittoolbox.com/news/new
s_body.asp?t=5&a=ERP 46.Using MIS David M.Kroenke, 47.Volkoff O.: Enterprise sys
tem implementation:a process of individual metamorphosis, American Conference on
Information Systems,1999, str.4 48.Weaver P.L.,Lambrou N.,Walkley N.:Practical
SSDAM+. London. Pitman,1998, str. 45 49.Gartner Group: Nine Reasons Why IS Organ
izations Do Not Do BPM. 5.12.1997a.[URL:http://www4.gartner.com/DisplayDocument?
ref=g_search&id=297270] 50.Encyclopedia Britannica 2001. 51.Encarta Encyclopedi
a 2000.