You are on page 1of 18

СРПСКА

АКАДЕМИЈА

НАУКА

у част шесте СТО·ГОАишњице
заl)ОНИl)а цара Аушана
1

БЕОГРАД 1951

стварни 'инспиратори цротив Виза:нтије. оопоравајуhи њено право наl дарску титулу и на 1ll0ЛИТИЧКО и идејно воЬство к:оје се у тој титули ивражава·ло. 1�. Међутим. ') 5>ешi. Те су положаје и :оседе изгу­ били византиски ДYXOBНI� и световни . Како је професор. Питање градова значило је. Више од l1итуле поглавараСpn!ске цркве ТИЧК Византију је за6рињаsала царс. Још крајем 14 теорија није' ње столеhа.феудалци а дооили срщкl'J -!3еликаши. Сl1ВУ тиме што је о И IЮМ плеМ Жесток ударац HalНeo је он и визаНТС ' дај'Уhег слоЈа ЊИiJЮВИК л. .. Жесток ударац Душан није нанео само ВРХОВНОЈ МИХАИЛО Д И Н ИЋ византиској власти.2) иэграђен је у Византији систем "хијерархије држава" на челу које је стајала сама Византија.лита Срби су отерали из освојених области и мн.гium Копdаоkоviа.рстВа. Све остале хришhа. а поред грчких митропо.сељенск . 5 (1932) 323 С.ниверзалног ца. Le P2Itriarcatde Рес a-t-H Ые r·econn . 43.писао је ца.ОГ вла: пол. о с т р. дiоделивши их својИIМ с.није имало 'више реалног значаЈа) ) . 86 ГЕОРГИЈЕ ОСТРОГОРСКИ " су пО'Пустили У питаљу "градооа (M� дa ::ихо-во попуштање у о'во . Но извори нам покаЗУЈУ да Је " Византинце исто толико болело и питање "градова .ка титула самог Душама.па. легитимни носилац идеје у.одило против " природе и против закона. М'Qlје њаJl10меие у SemLn. Берба око царске титуле својом драмаТИЧrНошhу при�укла �e . Semilruari. RapidSerbia.ог: грчке архонте. ом царству које би оБУXiватало с'ву хришhанску екумену.ко . душанова А UapCKa титу Аа у очима саВРЕМЕника 1 у нас .љраД:НИЦИ1Ма. који су ин­ спирисали његову освајачку политику и који су пожњели њене плодове.'llrn KondiaikoviJalruum 41-Q1. " Ако су пак и неки дру.рњсправе М. време . MocKorВcKoM великом l<iНезу Логична последица OBaКrВoг става била је да све државе 'Нису сматране равноправним. болело и цосле више деценија. 1) Г. води() пре свега у њиховом интересу. Die byzamtische Staa'tenhierarch::e.и· хришhани приавоји'ли себи царс. Lasoari's. 2013. кој е је и Душан. као што смо .nшп VПII оаiМlOJ.u par I . леljе 'Clредњем веку схва­ Нl1и:qюи >Свет ОСl1аrвио је тање о једном јединственом :ва.наставак старе римске империје..идели.ишиlO многе претстаВНИ1ке визаrН11ИО1<. Острогорски сјајно по­ каз ' аО.ноке државе заузимале су виши или Н r ИЖИ степен у тој хијерархији. AB'I'oKprarrop и 1935.Jutarnji prdež.. према свом значају и 19) В. Dieh� 1 (1930) 1711 с.име. 165. тирански и насилно .ш себе главну пажњу историчара.О Г О Р с к оН. покретачи освајачких ратова као и његови претходници.ри­ градски патријарх Антоније Василију. цpКlВeHa страна питаља била Је само одраз поли­ I еСУШТИ1не 'сукоба. пов:одом .иво брањено" као у ранијим вековима њене iМоhи. Прави прет­ ставник таквог царства била је Византија.с САН 164. о једlЮМ цаЈ Р С1'ВУ најизразитије У њој је заступа:на и она се одрицала све до своје к:онаЧrН·е ПРOlПасти. питање положаја и поседа. када је Византија била већ на издисају и када је постала вавална држава Османлија. Kond. све се то дог. VNП.l ) 1 393 г.ожаја и поседа.llЈ)Ж'aIЦ\ Гла. непосредни . то схватање било је исто онако ж. egl'lse de Constan· tmQjioe еп 1I317Ы MeLamges Ch.

Неки су "деца царева (тЕ:куа). до. '3. У . Jahr­ VIO!I1 VerdUll1). раљева и народа чи'­ �ao . поздравили као цара (imper. од фњкције јединственог васељенско. Аљи веЋ OдiM. само су Други мер владалац Бугара. Са . На. су се су се Ј3изантиски цареви јасно одражавала и у начину на који обраhали њиховим владаоцима.aJtor.акО пО'МИ lР I И11И .3 ) одгова­ Хијерархиском схватању ранга држава и владалаца ипоједан је рало је потnу:но и с?Сватање да владаоци чине.sеtz.сле.iiшрега:tог Graecoru[m 3Iа ВlИзаlНfllИlCке -Ц18/Р'еве. Стварност је.g .е . Qes'tаМIt.гарски lшада. � " обавезни . �(XO't1.дар .а�ниuи земаљ'а 1юје је Визаmија . разуме се. 16'5. што је иза­ звало тешке ратове са Симеоном.су према Византији.говоре уо:nште о њима бори и как је руском кнезу царске титуле)? ..� бугарског цара Симеона пре�о 40 година старијег од њега. (енглески краљ и др. ој и оци. hun.ру у вези с'а њеГовом же:но. .само за Бугарску. као вла­ (а.m Spiegel der frап.о није признат за "римскога. чији за. теориски. Притешњена од Симеона.г ца'рства и сама Визан'Гија морала јој је ЧИНИТИ ИЗ'веоне концесије.к.ter.рзаљнюг ка'рактера. Der Vertra.породице к своје земље и таве ва.qю .рлом Великим и њени п{}сла ' нИlЩСУ та у Ах'ењу 812 г.ра већ напро'сто за цара и да су византиски цареви од тога времена почели јаче " наглашавати у овојој титулатури да су они "цареви Римљана ..5) Слично је било и са Бу. На крају долази извесна " вла­ и н . iif11lJ>e'rartor novae ROII!1ae. чиме би Буг. После ењергичног отпора попустила је 'пред КI.мо када ' го�юре о Пет.гарс.88 ДУШАНОВА ЦАРСКА ТИТУЛА У ОЧИМА САВРЕМЕНИКА МИХАИЛО ДИНИЋ * .никакву улогу. iшре118[tос€1S Rоmamогuш. ла бити ниједна Све није мог : одно. налазе се у фиктивн " . �изаIf fи. узурпаторима ' ви 'канони .с'КоlМ ПРИiнцеоом. >ци. За овима група цареви .редбе и повеље имају " свету . мОгло јој " је служити да .м.ОЕ1. сродств ом �e. тале за�она УlНiиве.АИIмља:НlaI".a'x 1lI0.).а:tоо·. међутим. како " . . П 610 g е 'i'. . Die Fami1ie der Копi'g'е iш Mitte\oaJ.аиЛWј:)" 1 себе .ом Ц8!ра Рома'ња Ла:К8IПИlна.ки цар византи је челу На у. који је ишао за добијањем царске титуле у свом њеном значају и са свим атрибутима. види се лепо из дела Ћtива. 'Ми�а'IШО и ТеюiфИJI. КОЈа се према ености подређ ој идеалн у ле налази .des 9. Ви­ зантија је.ро�ич : аlра: оса.hају се ЛУДВИКУ Побо'жно. ЛУД. О s t Ј' o·g ог s k у.аtк11И1М1a НlИј[е ЧИIНIИЮ. НlstОГЈsс Jl'lh'rbu�h 1940. " (<рtЛОl) љи пријате долазе " даоци Немаца и Француза. 137.д Си­ i \ меона исто тако.uпg .поручује патријарх Антони о природ­ гласно они оворе г < у поменутом писму. Eu.derts 203-273 (Mayer. или ка·кви саносити о'дредбе само локалног значаја: "К . б) G.к су ос .тија је {)ила приморана да му призна царску титулу. ца. одмах порекла. Али ст.браhа . владалаца који нису ушли у "породицу : то су бе3lНачај рала својим даоци или пре'Гст. Н)!40. "породицу краљева .Нlа�ив .ОМ>РrtlИ ј{јарЛlai :ВеЛlИ1ЮIГ Вwза'Н1'И'Јњ оспор:а:ва Н>еI'ОВ>ОМ Н'2ICл·едНlИКУ. 8) Гљњс 164. према значају у различите њеном одоосу пре. 6или су раз'врстани " као на при­ категорије сродника. F.арска стварно заменила Византију.смат. ричар то назвао.<1tЛЕ. Од 'Карла ВеЛИQЮГ Запад је присвљјао се ' би исто .'отац . При одређивању нтин Конста је о .с в о'ј. Копd. ВивМl11ија је при" 3!Налапр : а. "Свуда и свагде у целом снагу �юм цару. што У ·сл)"Ж!б:еоним .каЮI g'Юniооо if'eg. али .На l l3lИ[ва imperntor . ца према владала их поједин односа . сматрала свако узимање иарске ти­ туле као узурпаuију која нарушава један у ње.м нису >МОГЛИ ЈЈ.paJuer f8ЈmШaJS . као "отац Порфирогенит. Бу..је 03Н1а'чен 'Коа>о. Њој равна царству. Semin.не зњпа:дн:и ц'ap'CI�Y титулу ц:щреви поpiИlЧУ Византи�и ПР[ШIЮ НlЊ 11И'l1УJlУ .о се на Бо'tфору ни са овим УСТУlПко. Так цару године нису играле ..l'п'g i.љМl1о8ЈiЮIf1l1IШ.97-4120. a Чланови "породице краљева били су. VIШ 43. )l:О:К је 8iаIQИЛlи. је 1P.i Frnпсогuш et La'пgoЪаil'dогum е! vооаЛо eorum ФЩРflг.". означен VI. Као утеха. " t).Карл. писму lВа..ком. сасвим природно. Али КQЛи. сматрало о . Најзад долази на ред и Србија са Душаном.С11ра.4) Сви влада с.ааIВРe1МIeJН'ИIМ спомеНIИIlJJИМlа[ ј'авља ·се и .ВlИК Ы оу jeдНlaм.EU.ма Византији. Geschicble d€'S Ъуzа>l1IliondlSсhеп Sta�t€'S. D о 1 g е r.ср.подручјем. 89 * * Византија није остала неоспоран носилац идеје васељенског царства кроз читаво време 'свога постој ања.U� Воuл yapto<.право. коме је било тада 7 година.сељене.3Itпа послушност према њеном старешини у чијим рукама друpotestaJS.!ю да [се назива "ца l Р Буга:рске . " (ТЈ.гopas. !оiбр'а. Остали владаоци. И ово је. ожењенюм уиук.нтисI<'ИХ х.оци о. врло често обила сасвим гојачија. I3а.).ну корист од Бота У'QIюстављеНЈИ П'Оlредак.ki::sсh-ЬуzаIПNiIli�сhеп А<USеiпа!l1:dеr. Визан.следнику Симеонову.м .кони и на. hеs ') F.ваРIЮСТ је била ја'ча. на издавање Као Ta�BO царство је једино могло . Петру.и'мати право мотле до­ државе .

Ilюмоужде да.BemrKor ЖУ'ПЭlна Сте. а сва. исто так : о И ван Александар и Иван Шишман. .стъ па'с1'И стадо царе.о извесном хиерархис'ком одно. ЖИ1во11lt краље'ва . 276-286. ) 91 f10казују на посредан начин како је у Србији било раширено схватање да су државе разврстане по извеосним ступњевима. а Оу'г. иначе се помиње без 'икакве титуле . Ж'ИВОТ Св. као што приличи. Виеантија се помирила с тим да се бугарски .пtl'Пе5.врло тиво схватање да то место ПРИ'IIада ВњзаlНIТији.Константинопоља". угарске држа. када више није било српског царств а.cpeдњetвeKO'BHY Србију продрло је доста рано C�BaTaњe .n ·durch den Pa'trт�alrc� en N1'kolaos Mys\.uap Блгаром и Гр-ком". GЗJве Нlапиоаю ДомеН'I1и'јан' 1860..стъ Н ' а .су :међу разним државам и најјасније израже-но је у хиландарској повељи Стефана Немање: И Иск. 1928.ВСЋИ Т.и. 66. стела и свеште нство у Србији. 121-141.аме како ј е на проглас ца:рС'l'ва и Ulаrrриаршије гледал'а нла.е неизбежно )1:0 тога да ј е претпос ледњи потомак Немањин на српском :престолу пошао .Хиљан. Језик.1011'1 и ћ. говориhе о .ил'остивъ . Прилози за књижевност.че11КУ . 126. IIЮ�О 'се !ИЗ оскудних извора IВИ!дИ. ља дословно речи свога оца.nationa[i dl€lS etlld� Ьуzа. о с т р о . рпоким са60Р ' ОМ.сно свед{)чанство о овоме: "ОВаЈј ца:р СтефаЈН венча се на царство и изабра себи патриарха сршжог.о1iiИ СЬ11ВЮIРИ Боrь небо и землю и чловiжы на неи и благо" слови re и �1lJCTb имь вла. којlИ до­ душе на по.и. .оутвръдЈИ Грьке .о . која свакак о претставља ра­ сположење ЦРКЈвениос 'КрУ'гова.s von Bulgarie. 'који је BepOlВaTHo доживео и проглас српског цар­ -ст.потомци убрзо нарушити ИJ!lИ боље реhи прилаrrодити у cl3'ojy корист.е.6) Il У .к Немања iНије Mor. владаоци називају царем у својој земљи.ц3lР'ОК.l'lшs.а. семоу светомоу и блаГОВЋРЬНОМОУ вьсеЛI6НЬСI<ОМОУ ца роу кирь Аньдроникоу.дана било је .o Нlи слу1'И11И да ће га ње­ гови . не по за. и 'lюста. извршено је уа У'чешhе државног сабора .сељенски цар Новога " Рима. Крунисање Душана за цара.С () л '01 в.нијIИ.како и претхо дни проглас цар­ ства. 1935. ХилаlНдару . 10) Ћ . али ови су. .рства.Јер "подобьни IБМОу нарекоше се" 9).7) Прих'ватајуhи ова:кво ВИЗЊНТЉСIЮ глед. ' " цар самодржавни Велике Романије".a. Још за архиепископа Данила (t1337) је !Владалац Византије свети васељенски цар".еноје вла'де.ва.а са њом као и за ЈЈреме првог ца.корак даље и покушао да Срб.6лагонерном цару веосеЉelН!ОI ЮМ :кир АН'ДрOOl'ИКУ". И ове речи Теодо сијеве лепо 90 архroу. И СаЈДа се [юнавља иста историј.фlllна (ПрвовенчаЂОГ) из године 1200-1202. 141: Милутин . ИМаЈ1LИ исте прете�­ зије на васељенско царство . 168 вьсеЛI6НЬСКЫИ царь зtло 8ьзрадова се. Стефан Прв овеНlЧани.nller. . ва.ре кралъми и когожде езика 'разДЋЛЊВЬ и законъ давь и HP1lJBbI оу­ ставы и владикы надъ ни. Ю25.В1lJРИ СБоеи.м је {)с' тавио ја.. 1.ми по нравоу и по законоу раставлъ овоею �рt. 152.8) изједначиhе Србе са Угрима у погледу влада:лачког достојанства и изазвати гнев љиховог краља "завистию о кралreВЬСТВЋ.моудрост.Списи Св. Већ његов први наследник.као некада Сњмео. Писац БИОiГрафије патријарха Саве 1 (t 13 75) први је који на. дајуfi. Али 'ове до ДУШаЈНОВ'И'Х . Ра'звој односа између Србије и Византије до средине 14 сто­ -'1ећа довешh. дроу-гие �незе. Ћоро ВIИ'ћ.ве од почетка узели су Владаоци обновљене б ЩlIрОКУ титулу. . но заиска 6лаrослов бешчи но од патриарха трноп­ (кога и од архиел:ископа охридскога и са с .lО) " Немам.и­ ште на светски поред:а. ар ц .ви roВИ . о свет·ом и благоверном васељенском цару кир Андронику". . Богь пръм. Г.кону !ни са благословом цариграДСК0га патриа:рха.понав .сведочанстава . а. Па и Данилов "ученик и први настављач fueГOl3o ' r дел'а. ьМ!И.и 10lрооиеJ1lИскопа СРПСКЈих Iна:rnњсаю архиеПiЊСКОЛ Да. барем наЈ­ моh.ию" . ' историју и фОЛЮI1D1Р V.нил. Да НI и ч и ћ.н: Иван Асен Il Је I. МИIIlутин шаље осле­ пљеног сина "вь СЛ'iвьныи градь Коньстаньтинь кь тьстоу CBOl6MOY тогда соуштоу I6МОУ светомоу и вьсеЛI6НЬСКОМОУ цароу кирь Аньдро­ никоу.о и други.савремених .го рс к и. . Први пут . О) Ср. ТЋМЪ же. . �лас Sy-moon.хоте стати се сь вьсеЛl6НЬСКЫИМЬ царемь новаго Рима КоньстаНЬТИНОПОЛlii кирь Аньдронvкомь: 164: Благовtрьныи же ть царь вьсеЛI6НЬСКЫИ кирь Аньдроникь. ИЈНИ вла св ое и сьблоудати е roтъ вса:кога зъла: находещаго на не.ију учини носиоцем :највишег достојанства у хијерархији др­ :жаlВа и владалаца. Actes du IVe СоПglГes j.о т.нову повељу. дњкы . 7) 18. 1866.МИХАИЛО ДИНИЋ ДУШАН ОВА ЦАРСКА ТИТУЛА У ОЧИМА САВРЕМЕ НИКА или 'Као дају му назив цара. б раТИе ' . 8) А. Тек доцније. Д\з . налазимо потпу'ну осуду Душановог постуrжа. юако ПРЋжде вь нихь краJIЮ не быти" Р је Кгбпuпg 164. тако ") Ћ. Сњв. ггов е љ а .ј е 8Ј. Али из овога не можемо судити о 'стварном раоположењу учесни ка на сабору.

К О"В И 11 . 27Г1�79.р. узео би титулу патриruрха Срба и Грка. Оно је засновано !На томе што се он за живота нигде не спомиње : и i юије" или 'са о. узвиси се срце'М. . како не прили " · пштег непријатеља.ан .вивши ову злоб У непотреб ДоП!није· и се ова.крив: "раЗЬН српс�а: црка.су и њени Бл.C. ) ГлаОНИ'Ј( !СУД 56.lJс . Нов. што је дошло 'као ..у г <О' в:и 11. Ј а 1 танlfIИIН филюв·оф и Њ<е!'ов ЖИ'ВЈот Стеф:alН. За њега је он �.13 ) Не треба ипак мислити да је уздизање Србије на царство наилазило на општу осуду учених људи из генерација Q{oje су до­ .. И наСЈIO:В њего-ве '6иографије гла'си: "О по.ва IV. 1934.н ) 13 ) ЂЬ2 .сi:><П'ско'Г.ских.рцима.ОДI10ВОР на aН l a­ тем .адаоци носили титулу даб-ивену од: византис�их ца. прелази ћутке преко узрока који су је иза'звали: своди спор на несаглашеније начелника црковних " Грка и Срба" сваљујуhи кривицу углавном на прве.нтиеког . ") Љ. глади спор. Питање које овде MopaiМo додирнути јесте как·ву је титулу доби{} 'нови српоки патриЗР i Х. 289. 257-259.ирк. М. ухвати се се ааG.ник.13а ) * * * Царство без патриаршије није се дало замислити по . Ј .ма у . lю Ма: a p 1 a ' ll га· отсупro шао l еЊi i O заiМ рюlоана " .овЗIН . зажелеЋШИ царск 1 венча се 1I-а цар ство". Јирече.риаlРХа . признајуhи им ти'Ме највише место међу вла­ .на.СРНС'кора Јоа­ ни�ија".рева. да се не би вређаЛаЈ осетљи­ " ·вост грчког овештенства. 12) В.l. ЛЗiЗiа!р'оомI1IЗi Д<е'СfЮТЗ> . говори о Душану са пошт·овањем и симпатијама. 1В.МИХАИЛО ДИНИЋ 92 ДУШАНОВА ЦАРСКА ТИТУЛА У ОЧИМА САВРЕМЕНИКА чи" .исаље С'РПС'IЮГ цара и претстаВНИI<·а цркве 0 . Биограф Стефана Лазар Доу­ сь како ласи г ' на да иhа Немањ није iПропустио У родо'слову " caMO� се шаffiТЬ постав и шана прtстоупи прtдtли отьць своихь пластынo царь". Душан није хтео узурпирати и титулу васе­ .Iюјл() му ЈВtшьца . (:р . 380. 11( .вори о отстрањењу шизме.12 г .борне .вом ти<гулом: називан је прасro патр11'ЊРХ �ир-ЈоаН " . тражиhе потврду деспотС'ке титуле из Ца­ . ВеЋ ДУШЗЈн је схватао тежину ове осуде и покушао ену". када су г' а бурни догађаји ' правог еа Балкану опет одбацили у визаlНТИОКУ престонииу.КЋО схватање о СрШЖО'М царству одржа'Вало евиhа· у време тешких борби са Ту.схвата­ fbима право'сла. 'l1JТ.стране Щllриград1ЖОГ патриарха. 1884.к.l< (Ј .иго.Ор. 11875.ристолюбивЋи царь !Нашь Стефань".ови l1 lа1 5r? / 93 .остаВ' и 'патриаршије . А када Г{)­ . Љ. Тек на·следник Јо. Ср б · аIV. Са.а­ В <и 11.ва наlстало је "од JiIalHa ЦаЈра Стефана. . Писац житија старца Исаије.. 7Z.calI-ювьна·а'го :на де'С-ПОТЬ'CIКа . Ђурађ Бранко'виh.е да је Душан за ТIO .а XI-XV века ' .риграда: док ова не стигне називаhе се само "господин Србљем" .веhеНiИ патриарх СРПClки кир-Јоа'НIИ1Кије".р иа­ аго ьстива благоч ь от Ь ffiМЛI6Т ВЬСПРИ битке "деспотьскааго сана јла.вног света.а.ЗЈРИ !и постаlВИ пат. Узурпирајуhи са'м титулу ВИза.ивь вьторииею п одаВ З ffiТ Ь. Ка. 75. г и .aМ на Лазаревиh ће .аlНИКlијев. . .главних посредника код измирења српске и грч'ке цркве. СтефаlН Лазаревиh на []Јролазу I<JРОО Ца:РНI1ращ по:сле а. али је у.као што је­ ио Природ ) ањ". ВизантиЈски чинови и ТИТУJIе у СРПСКИ М земља'м. једног од .блаI10ЧЬСТЫВЫ и х. Тlитуле IИ П!оrгписи аРХИ<еПlИОК'()J[Dа и паТРlијзр-аха п . и се црква отцепи се од са. Бо!'ословље 1 Х'. рече " ' 'ОIВ на. превод. Ст. Истоptија .()I много пута од мале искре разгори Ћелиюи је· када време било да се OiВa:КO израЖ8'ва писац који је живео у Србија не само већ давно била напустила iПретензије да замени Вивантиј у .. царства и .ас ОДН 78.преВIGЩ Л.Jlзра у своју корист.него .мро "оста.. да из]юра буде lЮНОIВI() iltотв:рђен и венчан за деспота: цар Ма. и остаВИВШI{ . појачано и тешюим прилика.ко је Ј. 1908.м ЈИ'. г ла'онlИ'К СУД Х.лазиле lПосле њего'вог распадања.а. Постоји м'и­ Illљење да Јоаникије није проглашен за "патриарха Срба и Грка".и он у замку од о о достојанство.296. поменуiЂ. о ycn радило п атри­ Г граДСIЮ и цар CTpalНe . l1 .а. И СтефаН !Изд. 1 12.искористити прилику. l икија од сања Душана и патриа:рха Јо за­ . 288 Л.гл. Објашњење за 'ово тврђење било би што је можда само " Jlap Душан требао бити иар Срба и Грка" а патријарх Јоа'ниhије " ИмаоО оатати са·мо патријарх Срба". 'GK3. прародитељску власт краљевства. . . И када говори о расцепу између српске и цари­ ЬСТВИffi" гра'Д!ске цркве. 7<8.LШ. 1 ) сео Било је то мишљење које је настало ако не у време када ми анате � после онда .арха. званог Душа.цркве и тонула је у зло. даоцима и стављајуhи се опет У ону идеалну подређеност према' с-ке· ЊИIМ'а. .ЈЬенско'г паТ'РИ<З1рха".које је Србија ускоро из-о да пала. КО. Н) М.след-· бо не <Cl>врьшенюу быти 10·аноу lНa ualpbCTBO".Пlреос. ..ста'Вљењу прво�а патриар ' ха .

Тек са нестанком српског царства и иэ<мирењем 'Српске и грчке цркве патриарси напуштају помен Грка у својој титули И враћају се на облик сличан оном из времена а:рхиепископа: патриархь ( B' CtMb) СрьБЛI€МЬ и Поморю.redu. Што се Јоаникије на­ зива у изворима само патриарх кир-Јоаникије". ПI ПроглаlС Душаrн. патриарха ом архијереје. тде је Калист радио.j·re le'!1 tenoot c'Oll11pte de се q'ui PI'(dec��.15) Ипак. је " Душан по истом натпису постао првонастолны царь србскои " земли и грчкои и поморс. или непоср едно ПОСЛе његове смрти. учинило је да ова 'l-IИје могла ништа предузети против она' К ВОГ · ена као и поступка.ДУШАНОВА ЦАРСКА ТИТУЛА У ОЧИМА САВРЕМЕНИКА МИХАИЛО ДИНИЋ 94 Мислимо да се ово из.риа1рха срп­ " скога кир Саве".бљем и Грко. Ск. 184. Ј зчу доказну снагу имало би то да се Ј оаникије у једној Душановој повељи помиње са:мо као .ya·.гота пат. дакле изме1)у 1 септе'Мбра 1 354 и 3 1 авгу·ста Кал. растрзане гра1)аНСIШМ ратом. 11935.П. Само бедно стање Византије.i-mеoffiiе elSlSa. С Т О ј а н () В Я Ћ. нај­ " више се . Скопска МИТ. до'к је паrrриарх још био жив. ". ь лtто /. па1lPиарх ЈОаЈЈиП<!иј е је ·био још у ЖИоВQТУ к'а-да је Калист довр­ ши-о аюј РУ'lЮiПJИ1С.i'r!e5 g.риа. Ствар Је у овоме.из 1 355 годин ) није от триарх Срба и .eaa 11 аР'Х1иеn-ИСКlOIЛIаЈ СРIffСК'Иrx ' на. ХII. то не говори ни " за ни против наведеног мишљења. г· инди.1!1I o1IJ'Vi3J�t chaJ6se ies me1t'ropo/. цара Ср.н ао з а· ње.коснуо Византије. " и вь дьни всепрtосвещеннаго и бо. ' \ '!'e'llli]>ereur Douchoa'llJ '!I\J. N. не може одржати и да је одмах са прог· ласом патриарха усвојена J. или тачније можда Кал:ист Још није б. док .кве при­ . у оваком случају заrПЊС за Hare има вредност све­ дочанства о титули коју је сам Јоаникије :нооио и та је гласила: "патриархь СрьБЛI€МЬ и ГрькО'Мь".Н. ь".ист саопштава у њему да је преписао "четвороблаговестник" вь дьни бла. исто тако пого1) држава. w �. Д а . de 6o��grl1e.ОПСI{ЈЗО 'М1И'I1РI{)I!l'О­ и 11.: тражио Је разрешење и не ВЬЗlможе обрtсти сана ради . :г Р У ј ГЛЗlОIfИК С'КОЈroког ПЮЛIOшко-те11ОlВCJ<Iа . По зЗ!пису. ме.роn-олиЈа. d �М�IlJ1oГ SOIlJ ipaoroon е1 de lI'etabIior les' re·!�tjorus а'\Лее l� Ipa.e bOOlГt. Од титуле uариградоког патриа.dI � У" Се qщЬ io/llU1 pro�lemeont t. она је од самог почетка била саображена царској.го и ботолюбивато прtвы­ " сыкаго же и сомодрьжавнааго цара Стефана прьваго СРhБЛНЈМh и ГрькО'Мь . 38: 95 1 354.може додам да се и у наrrпису .1l\o s. То је у потпуној сатласности са ранијом титулатуро.писао архиепИ'скоп Да нило и ДРУ·ГИ " 1866 381 . 101. Н'ЭУ"lНО'г . 1933. а. vers laJ Нn соп1'1!11U� t.на саркофагу ПРВОIГ полошког епископа каже да је архиепископ Јоа­ никије благо'Словљен на патриархию србскои земли".оанИlКИје умро је 3 септембра 1354 ГОдJИlНе у Полумиру на Ибру.иепископ . али док се још није сазнало за његову С'МрТ у манастиру Св. Стари ·СРЛСЈ<. а С 0/II'Il se dl'U.МlЭIНlЭIC11Иip Лешак.a. ёМСјЈ <Зеоu арх\е1С(dколо� Кшvdt'CtV1'\VОU1С6ЛЕШ� Nещ rРШр. то је могло бити само или прва три дана 'Септембра 16) IP. 18) Ъ .� � .! dies v НI ев ОIП" DOI\J·ch. 61.f!ООIр'хија и .recs}- . .городнаго и {)лагочьстива.н и ч и 11. а за овога имамо сасвим сигурне податке да је био .рске 6863 ГIOДIИ:не од CТIВO­ рења света.€ r а. Патри­ арх 'Калист а:натемисао је новог цара. 10) Љ.1)ење..м".eu1r d� 'n UJл. и поред наведених раэлог.гочьстиваго патрi­ да­ арха прьваго СрьБЛI€МЬ и Лрыюмь КУ'Р !WаЈЈшкиа". Није rПрема томе ДУШ1lJН из некаквих обзира према Грцима. .И записи и . r р у ј и' 11. пуно тачно. Ни твр1)ење да се Јоаникије тек после смрти по'Миње као па­ е16 п ­ ' Грка у јед ном запису .одлучан гест. 1902.trialJ'C:alt oooum Iq ue.наrrлм·си 1. KalКo IКаJFИСТ пише "вь дьни" паТРИЗiрха ЈоаlНикија септемба. Позивање на наслов њeгolВe био­ графије исто тако не казује нам ништа. Једино је цариградска црква. Пат.ч� Kat OiKOUP.EV\KO� латр\(IРХI)�).упат. " . ушан је покушао да l1эглади овај сукоб али без успеха. риарх Србљем и Грком". лија.'Патриарх !Српски". h е} е.lе1.рх Ј.щр!уштна.a за. resdstarnoe-de' се dle'roIlrier s в'oI1lrЗ1 I!' a'd.на Србе.:t:Е П �"'f t se !оп ! е CI е. § . пошто је . учинила један додуше закаснели али . јер и биотрафија њетовог наследника носи lНазив О постаlВљењу дру.све ср . која је исто тако одгова­ рала владаJIа:чкој ( зрх. Теодора на Водну више Скопља.кои".гову смрт. природно. 1 . Запис у питању писан је "в.м архиепиокопа. и градов. ови подаuи су та. ЖИВlOmи rКpalJ!:. mвnt.и) Било једно или друго.t за њега титула која 'би одговарала царској.био }'IПерен директно против ње.18) " � 17) Р. Овде се .ио саз. Расодер 355.a а wa. ограничио титулу патриарха само.но. 1: 1 rt r>e (d е lјНЈЈ! IJ' i'i'f' С.. пске ве:мљеИl ООоМOiPCKе" ) .рха она се ипак потпуно разликовала (N.роде да не мора значити да је ту употребљена пуна титула патри­ арха Јоа· никија.

. јадно отргнути од тела Христ{)ва и 'глаЂе. Acte<S de Chio::andoaa. Постоји и један службени доку.a(wv ка. БЈИОГРЊфИljJI ка ж е 'ое 3[< ДушаН1ru: "богоданоую власть ВЬСПРИI6МЬ распро­ CTpaНfal€TЬ се I(Ь ВЬСТОКОУ И западоу и СЋвероу и югоу.s.самом начину . Ср.а.н. а'б с аг i в. да је настала не мала с�иема у цркви и да су удови. Гр"mе ПIOtВеље . PMcherJlilln de 0.()ЛIИIЮ реда. HwUl:e d�oor '�e 0. 1. У 'JeдHIOJ по'в.к: опоменИ'ЦiИ 4126. Палеолога својим . Као што је 'бугарским владао{)­ ЦИlма признавана титула "цара Бугарске" 'могло се и Душану при­ знати пра:во на титулу "цар Србије".го'вори. приснајајући себи одлучИ'вање не сам-о о људским нег{).a(wv кuроб 'Iwavvou '1'06 Зборник цара Душана 7 . siglnoaJbuore comlj>riISe ка. il-Iек. не само туђе и њему неподложне градове лаl!ЮМИМ очима гледао и неправедни мач про­ тив сасвим недужних дизао. М о ш и 1Нj. ВJDaJljэр.случају Србије. изд. боље уповнат 'Оа! ПР'ИJIIИк аМlа' У Ср6и. . по томе што је ДушаrIЮВО име чак по'г.КОН ГОCiПодњи.н'а раlдJИ и градовь" ОЏј. 22) . дакле. 1930).292: 6 u.Н'f. �ttа\ЛЕ(Щ p. За патриарха пак стојl1 ово: " Царь Стефань В'I.ка 'кир Стефана" ПОТВРђује поседе манастира Хила:ндара. "') А. Преседан је већ постојао и већ нађена формула могла се сасвим лепо применити сада и на Србију.аlЧ l{аlЖе за ову ПlОlВе'ЉУ: Q: r ф g � IIi а 1.О'l'а'(о" �aatl. САН. То је акт деспота Јована Угљеше о из­ .ou. t.кат н акузен. ПРЩИ3Н1ИјIИ је оОн(Де IНlетю ГреГО'РIЭ1: �ааtЛЕа EaUfOV с(vчу6Р6U6 ·Pwp.бојица и даље нази­ вају Душана са'мо краљем.отимао ромејску слободу и уставност онима.. Угљеша одлучује да врати "Ромејима њихову стару слободу" да би "били ПО'NIуно слободни ()д варварске тираније и не­ . за. због чега . 262-265.. 20) Бю!Нско ЊЗД.22) У з. Никифор Грегора истиче l<aKo се "краљ" пре­ ваэилазећи самог себе у неумереној надмености про'гласио за цара Ромеја и свој 'варварски наЧИIН живота заменио ромејским обича­ јима.96 97 МИХАИЛО ДИНИЋ ДУШАНОВА ЦАРСКА ТИТУЛА У ОЧИМ А САВРЕМЕНИКА Савремени Бизантиски писци жигошу ДушаноtВ поступак као просту узу'рпацију. 551. 't'об u.акузен.којом он на молбу "преузвишеног цара СрбиЈе и љубазног уја.и пра�са нису ишле у корак Византија Је и овом приликом била присиљена да тражи једно компромисно решење. најлегитиМ'Нијег Слично се изражава 'и Ј OtВaH .налаз-имо та'мо . одгајали и одрасли.84: Х O. Ак .уюб '(јј<. Узео је круну и о . припоји{) ономе.менат. састављен очигледно 'од пре1'ставника па­ триа1ршије.W. дрск о презирући и за. l ) IБoCJIН'СКЮ 'Ивд. Р е t i t.нча се на иарьство и паТРЮilрьха себ1Ј избра СрьБЛl6МЬ . и 'Сам лично пого­ ђен Душановим чином..ова..е опраtВ. правде".ОјеЫ 1. те с ' у у. Реч Је очигледно о царском "сану" и о освајању грчких градова.ii6e de СОПlStв'пtшорlе ен 13qJ51. у ll1Итању царс.Лоu 't'об аvs.21 ) Потписујући OBa�BY ()суду Душа:нове политике према' Визан­ тији Угљеша није имао у виду да овој 6аш он дугује и област 1Wjoм је влада{) iИ титулу деorют l{ojy је НООИl()fа која му је давала право да себе означава са "царство ми". дрско отргнувши не малобројне митрополије од саборне Христове црк:ве.се речи са. и постави постаВЛlill6ТЬ себt I10СИЛИI6МЬ п�три­ паТРИlilрьха Iilкоже не �одобаI6ТЬ.ке титуле.tu'(ij� ю3р L't'E<pavo�.се десило.Ew<. ка:о из­ међУ Бугарске и Византије.коме се јасно огледа став Грка према проме­ нама: које је Душан извео.в. 746.смрћени" итд. .к.19) и ништити ·и непра:вично разорити.ј:и.ehaKOM": /:)\0: хрuао�о()l.L. као какав други небеоки судија и . па и у област божјих ствари протезао неправду и усудио се чак и старе црквене установе и одредбе (оветих) отаца злобно газити � пише .решно нав : едено. Из.а рани' е у и'с'юј . који су се у њој 'РОДИЛИ. "Пошто је дакле . .носе I!-Ila СР'ПСК:У цркву. Не чини 'нам 'с.QI. '!'ф Ы ulф ·п)v '(об Кр6. .ељи Мlalна.ко. е по себи о. издан од Србина али написан од Трка. о iИ н : ије било формалног признања од стране Византије.н:а. г р а д ы же и страны ГРЬЧЬСКЫI6 не мало вьсприI6ть. и недостојно .г Q'eg.даноа пре'ГПоОСl1аiВКа. изгубили животворну снагу која излази из главе. у .М. законодаЂац. Али и! у . 1936.н назива Ј.учЛ6't'а'(щ �аа\Л6U� L6Р�(Щ �ЕР..пише он огорчено.онај Стефан Урош(!) протлас<Ивши себе самодршцем Србије и РОМаЈНИје и занесавши се у ОБоје-м срцу БИСИ:НОМ достоЈанства и величином власти.орија .ве теРитоРиЈе. � ipвIt'rie.геС()l!lJrlJи 'ра. као ра:није с' а3ападом и са Бугар­ ском. да .ср'псюих .а . 7Q lJgne. и о божанским стварима.ваiшчнОм акту. Iilрьха ИоаНИКИIil".о л о 'в ј е в -В. 7 (п'оюебн:и: 'Qlти сак ив MeIamg€S Cha:rlelS .м латрњаipшијом и [. d� 1). То се види и. 't'wv ·Pwp.IH. дело коЈе припадају овом високом досто­ jalHcTBY и служи се њима и до данас . Ка.щэв.Лfj 1fap61X6'to "'роачуор(аv. па је ·створи{) не канонски саморукоположеног пат'риарха и. а и :по . С.како се о њему .028 de d·La:mell!1e. . Постоји једна повеља цара Јована V Палеолога од јула 1351 године .root doe Рес a·t·il: Ме .виh. uарьскыи с а н ь вьждеЛl6ВЬ ВЋньча се на царьство".2О) Разуме с .учl.20. изван сва:ке је сумње да је веп био учињен ва Душана први 'корак кој:и би под другим околно­ С11има довео до сличних односа. 10дређивање овојЦРКl3е м:ирењу са ца:риградско са њего. те.с11ИРУ 30l'рафу iЦap Душа.t1f6�ч't'о� � Eio<. Тр\�алwv.

више вераватности за 'себе. Душан је назват царем. с. те ј е "порушивши преградни зид ловратио "пресветом свом го. У дру­ гом случају.стоое.о први захтев и "да се никада не оореча<ва помен цара Ромеја. од јуна 1 350 до почетка лета 1 354. '1 " - ГQ.ају до поче'ГКа лета 1 354. ОО) IРЈеН t о.ступка колико су 'могли учинити И његови претходници у слич­ ним приликама. По . тј.Канта'кузена. можда по прећутном споразуму са Душаном. протом'же и въсеми \.на . који има .своје старо место. сигурно утврдити њихов хранолошки ред.одредба остала на снази и после про.гоумени .чини 'онолико у. 265. Ми данас не знамо да ли је том цри­ ликом било разговора и о Душановој царској титули. Ка. iВ.оме полож. с у због ње настајале.везане и овојим суделовањемкод Душано'Вос КРУlНисања. Душан ј е при­ Х1ватио ка. 313.миТРО[]јОJlије и .2З) Била је то природна :по­ следица долас. анатема би била у. IИ Љ.1Ю ј е први орпскипатри3ЈРХ ЈО3Јникиј е }'IМP'O 3 .перена не .8\)� �Q� l:8р�{Щ дiЗi IЮТ'ВIР'JIIИ ХНJDаlНЈДЈаФIУ СМ(} ПIomо­ nИН.Un simp1e cQU\P d:'oed! jcle ISIU' сеМе 'Piece 'SuШk а en 'fвФrе voi'1' 103' fвш. у својим актима називају та царем. 30'4. ") Ст. Горе под српску власт и необичне дарежљи­ вос1'и и Ј10ПУСТЉИВОСТiИ Душанове iI1:рема њенИIМ .dtлеu� KUP LTBq>ayO�" 25). у време када ј е одлука о успостаtВЉ�ЊУ царства веn пала.к а васељенс:ког царства. :или када је . с. Поступак цара Јована V у пomу.оваком 'случају невоља је нагнала " Ј ована Палеолога да ново. с.а цара.г ласа царства. Када је Јонан V прe:nадом заузео Цариград и . одмах је Калист враћен . О'.рија:рос К.6УОIJ. ПQlс'юји једНlЗi JDЗJЖlНIa' оовељЗ! JOBalНlal V ПаlJIеолоГ ' Зi (Р eHlt о. (1) <> �ааЙ. 1�. с.о � jfepur6.. Ова два супротна одјека лако се ме1)У11ИМ објашњују унутраwњим неприликама Византиј е. Изда­ јуhи у iНОiВeмб:ру 1 345 оnшту хри.сеmetМбра.ка Св. Пред крај постојања . била је то власт дес. Калист је изабран за Ћа. НОВlа'КОВЈИ.'}e. али само царем Србије.з црква. с. него да <:е помиље у првом реду његово име а онда и (име) " наше'г краљевства .сподару васељенском патриарху . 1946. 7* . тада га је Ј{антакузен збацио због тога што није пристао да крунише њeгo�oг QlHa з.Н. Ilюји је. У оваком случај у атонске власти.'}IJ'ro� . а а'натема је и њега пО'Га1)ала. слично ' {јр.'}By'tIJ� Kctt �а. СВ. lOO�. те је по 'овој прилици на­ стављена традиција iпомена "цара POiМeja". .се ослободио Ј{антакузена (22 новембра 1354).оој Је onреци 'са веn поме­ нутом чињеницомда је патриарх 'КалИ1СТ бацио анатему на Душана и Јоаникија. бр.М о' шиlН.h.НЈа ДушаlНа Ц'аЈР'а .а'JIIИ<:Т и Ср'ПСк. да БИ! се нашло Ka�BO решење којо е би баре.мО'Гла6ити изре­ чена са'Мо за прве управе IКали.с'амо против Србије веn посредно и против Палеолога. с рпског царства Св.М ОIШ !Иi'Н {Ј.риаршка права.између њих избио отворен сукоб.коначно .sеte) од сеnтеМЈБР'а! 1365 ПаАаLо}.м "uapy Срба и Грка у. веn оба­ .26) УonостаlВљање 2Za) Ср.сЋу aU. ") С 101 Л О' В ј е -в - М '0' ш и 'н. 66.ДИJне у кој.22&) * * * Душан је био венчан на царство и "блатословен:ietМЬ въ.сељellЮКОГ na:rрИЗIрха 10 јуна 1 350 и остао на т. паrr. Мош: но . 611ЛО да ј е изречена у време када се још н:иј е био разишао са својим зетом.МИХАИЛО ДИНИЋ ДУШАНОВА ЦАРСКА ТИТУЛА У ОЧИМА САВРЕМЕНИКА претста<вни. 4.пота Угљеше. 32--33.с ва пат. СветО'Горцима свакако није БИ\1IО лаюо да 'прекину >С'ваку везу са византиским царством и да се потпуно <:T�Be на . 99 подршке коју је тражио ОДС1'раног узурпатора царске титуле и концесмја учиљених баш у овом питању. У . Уколико се српска власт осеhала. Издавање ове .:o� aiJ-rf]S кlIр l:-rЕq>аvо. као што знамо. Она је свакако с а с та вљена према повељи од 1351 или некој . 9. Гла­ сникСрпске ПРlаЈВQсла'вне <цp�Be.повеље пада управо у оно време 1<ада је цар Ј ован �одио :преговоре са Душаном за зај едничку акцију против . За ' :коlНlИ'К СТефа.свему изгледа да је она дело Ј ована Кантакузена. оштро осудио присвај ање царске титуле од СТ'РЗlНе цара Душана и осни­ " вање патриаршиј е.совуљу Светосојщима.страну Србије. 31151: .српског. и ако није 'Могуnе сасвим .CtВeoтeTe цркве и .маlНаотирИIМа.ој ц:аlр юа'же � гa је эамюли. значи да ј е она ." ( 1368) . За светогорско Веће Душан ј е "О кра1'шо� Kat аую� Чр.м привидно отклонило тешкоhе кој е . '0) COnOBje'b . 24 ) Није на'М познато да ли је о-ва .и " всеми старци съ'бора светогорокаго . 28'2\ 284. Имала би га дискредито. 1 354. Гора ниј е више била непщредно њему потчињена.вати и дOtВести у незгодан положај због С {)' л Q В ј е: 'в . 'О.с ечь­ стнаго лика Светые Гори Аеона.

Једино у једном српски писаном акту хиландарског игу­ мана Доротеј а нашли смо да помиње "благочьстивt\ю и христо­ любив&ю цариц& СрьБЛI6МЬ и Грькомь кира Елен8".БУ Kat 8ta то p. не само према њиховом манастиру већ и према . врати опет протату Тако је искрсло и питање одузимања од Хиландара hелије Плакас коју му је дао прот Нифон на з ахтев цара Душана .МИХАИЛО ДИНИЋ ДУШАНОВА ЦАРСКА титул А У ОЧИМА САВРЕМЕНИКА духовне влапи цар. • С. 1 946. 1) L е ш €" г l е о. . били дали разним лицима и манастирима. . Четврт века постојања царства и велике КОРИС'ГИ . Једна одлука прота Герасима. . 1 44. као и .О� "COU KpaTatOU Kat a:y(ou Чр.а:1. 196-197 . . ускраhивале царску титулу. од јануара 1 375. Поред цара Уроша на исто достојанство претендовао је и његов стриц Симеон. ПOlМињу се "ow peat тшу еUбе!3еСЈта:тшv !3аdtЛЕШV TOU те KUP L Teq> a:vou Kat Ћлtdа:!3ет р. игумана манастира Кутлумуша. Патриарх Филотеј .UJt�'UIfI1lUS. 'када товори о Душану. ниј е се више строго пазило да се Душану ускраЋује царска титула. У првом тестаменту Харитона. . С . 1 369 . светого{>ске власти нису Душану. а(шv Kat LЕр�шv)27).к Сюопс�о[' фИЈюзоф. нарочито је у том погледу значајна.оуахЧ�" (6878 . И када је Св.џ.српским царевима. Прот је добио наређење од цара Јована V Палеолога (БР1СЈр.ког фl8lК'У-Л1'еiа .o u 6Ke(vou !3 а d 1 Л Е ш � L е р !3 ( а � KUP L re :pa:vou . задржала је свој став према њима докле год ј е царство постојало и док није дошло до изми­ рења цркава ( 1375 ) . нарочито за време српске власти ( Kat р. прот Герасим одлучује да она остане и даље под влашhу Хиландара (Kap. с. због поштовања и успомене на ПОКОЈ НОГ цара.L e 'm e � l e.ипак у очи да Светогорци никада не дају Душану његову пуну титулу " ца р Срба и Грка" : он је за њих само " наш цар" или " цар Србиј е " . 1 370).Unfj акоббаба тчу аn6бnаб\у T OU тОЮUтоU 100 звало реакциј у у погледу титулисања српских царева. Царигра'Дска црква. Срби Хиландарци би у том случају чиirnли изузетак.1. док још ниј е дигнута анатема са цара Душана и царице Јелене.Wv abl}EvTou Kat !3 а dtМш�) да hелије које су његови претход­ ници. даје му само краљевску титулу. 1 16. 1939--1940. 2. 28 ) Све је ово писано.\dта ТШУ Ьnо "Cf1� Lep!3tKfj� 6!.ЕШ� L8p�(a� KUPOU L"CS­ <Pa:YOU 6ке(v ou .цара "Ромеја .Шу. 80) М О Ш И Н 1.говори се о .кој е је Св. у другом п а к његовом тестаменту о д новембра 1 370 (6879) византиски и српски цареви напоредо се наводе и стављају на исти план (euepyed(at тшу eude!3edTa:TWV !3аdlЛЕШV 'Рш р. треба се сетити.брата Душана прогласио се за њег{)вог наследника и 28) Р е t i t о. 329.српско­ ООЗЗIНТиски спор Iбачен у засенак.1 септ. сеhајуhи се његових богатих дарова . 1120. учинили ·су своје. . Хиландарци су међутим молили . чији је претставник ј едино ЗiВанично осу­ дио српско царство и патриар:шију.� nара1. . (о u .српско царство ишчезло за увек а цpКlВe се нагодиле. Одмах после смрти 'свога . Пада.а hелија остане и даље под њима позива­ јуhи се нарочито на велика доброчинства цара Душана и његове жене . читавој Св. Гора 'Видела од Срба. Гори кој е ј е из'бегавало да Душана ивричито означи " и као . ке1. И после Угље­ шиног чина у ат·онским актима .ЗО) Али пошто' ј е . Гори. к ојих је . • . 193. коју ј е бацио патриарх Калист.3 1 авг. ограничена разуме се по себи са'Мо на Србију : у ј едном акту патриарха Нила од октобра 1 386 гооори се о доброчинствима цара Србиј е покојног кир-Сте­ фана ( та d1rO euepY8d(a� TOU !3аdt1.нови односи настали на Балкану услед .29) Можда ј е т о само случајност .иградске цркве ниј е ипак на Светој Гори иза­ nе(ау Kat eu<ppoduVI]Y "СЧ� eU dej3edTa:TI]� Kup(a� Kat 08бnО(УЧ� Чр.и вивантиски цареви с е често наводе као ' " � можда и израз интимног расположења грч«ог мона"наш цар штва на Св.) Го�шња.ЈУ.ou d(� nрштеudа:vтшу) .а�tШбе\ TOU ao t()(p. " 81 ).<p-3EYTe� Kat ЧfLеt� TOUTO р.с. Дирнут и сам успоменом на "светога цара " и да се �e би његова жена ражалостила када чује за одузимање hелИЈе од Хиландара. Aotes de J<. * * * Мада краткога века и српско царство је доживело да два чо­ века истовремено носе царску титулу. - . '(уа p. Гора дошла опет под непосредну власт Византије.YI]J1 0<1u vov TOU a: y (ou 6Ke(yOU !3аdtМш� Kat о\а -3ера· 21) Р.

вљали своју хронику. Симеон.време када 'српс'ко-византи'оки спор з6от царства већ прилично д.ски извори.!r.антакузен сЗ.З8) Душан.I МИХАИЛО ДИНИЋ 102' покушавао је 6езу. Роди же и сы на . како су му Етолци . с.о СимеоЈ-Ју. 236. е. aU'fOKpa'fWp 'РШЈ1а!шу Kat LEpf3wv 82).7 ) .аше уз Ј{. под чиј ом су IВладаlВИНОМ св а­ како провели оМла1)е дане.иа'сталог одмах после смрти цара YiРОШЗ1: "Съ же 11ретЬDИ ОУ1рошь роди сыН!Зi два.љегове -смрти видимо и . Душан). .ва и о једrюм "при­ родном цару. оји је тако жИЋО приказао распадање Ср6ије :после дине. Љ. ") . осим тога пишу у .KalНТaKY­ 1 355 го­ три .пише он .рпски премину и Mel)y Србима н ' а. " једни лак уз Симеона . 238. којlИ је господова.С т. са. СтефаН!ЗЈ II1РЬ'Ваго цара и ПРЋдоблtaго CiMeWHa. Јован У. �. Ко'Мнен и Прокло знају да се краљ Србиј е Стеф�н Iпрогласио за цара. iИ'Мао Је прилике да на IИСТОМ месту помене ооа . Доследан самоме с еби.сви СУ OlЊи приказани на исти начин 'Као цареви и :не осећа се у излагању наших монаха да су они правили Mel)y њима ма ка. СТЗ(lJ.спешно да збаци Уроша ДУШАНОВА ЦАРСКА ТИТУЛА У ОЧИМА САВРЕМЕНИКА и · завлада чита'вом српском државом. где су Комне'Н И Прокло саста. знају доста да причају >и верно бележе како 'га је његова војска. . Није п>озн. lIb. пошто .раља (Урош а.и патриарха Антонија који је онако јасно и енергично формулисао теорију о универзалности царст.М <Ј Ш . Како . Јован зен.као "славног " и 'блаженог �осподара 'и 6рата. Н >о В' IЗ1 К О 8 н "h .с. два. . 264. . iЪ. С обзиром на области којима је владао. како је Трикалу изабрао за царско седиште (ЕУ Tt. 256. 'ВЪ'3ырающе съ нами на блаГО8тробiе въседрьжитеШEt бога мог8щаго и шть каме­ не Iсра'илю (Ј)Тьцоу нашем8 курь Ci'MeWH8 чеда Ћъздвигн8ти". Власт његооа остала ј е ограничена само на Тесалију iИ Епир. аlЛИ не истичу нарочито.rnетоПlИ'СИ.одЈ1Юсе се на крај 1 400 године ) . • ' ) Љ.в значај царске титуле. 8 8) што је са.• Нај. 2410.З4) О Си. иже въ грьчскои земли вь градоу ТрикаЛЋ царствова и тамо коньць житiю прiеМЛI6ТЬ.дIОЦНЈије.. к .. они и не осећају ЮЮ 1Ј{. Јоасаф. син Краљев. 234.мзтрао његовим пра'вИlМ наследником. 266 .ста не малено комешање. ка.) 1Ib. lЗО.када је ушао у њихову земљу клицали ка·о цару (cb� f3аБLЛЕа Euq>�p.Комоон и Про<кло. 80. иже и дьньсь iВидимы .о у А'КЗiРНiаlНiији.само да ДYiШана помиње . 238. 228.сЈюего wтьчм:тва wземльствовани быше. в Колорињ. Урош и Симеон.НlЗ Оииеj'lН!OIВIЗI српекИ' пооаlНlЭJ повеља.и повеље имају .ст .стављена од Грка.8 6 ) .моћнији па'К великаши .ща' су 'rюмрJl'a дeUJЗ' СимеО<IfOlВа. монаси . wбаче по наших ГРЋСЋХ КРОМЋ . За Симеона знамо .нји став :према СИмеону имају писци Јањинске . прогласила за цара (�а�tЛЕU� nap'au'fWV аvаУОРЕUЕщt). 1862. односили један према другоме у питаlЊУ титу� латуре. из места које је дуже 'Времена било ПОД СРП<:КОМ влашhу.ског летописа.вим природно.би ·се могло ив њиховог дела 'ни наслутити да су г са:време-ниц. Манојло П.j 'fWV трtккалwv nОЛЕt 'fa �аd(ЛЕШ En��a'fo 87). Србина са царском титулом. I I 108 Урош пак. Одјеu:и оваквог схватања <нису допрли до iМанастира· на острвцету јањинског језера. чији 'закони и :наредбе . Даље говоре о Ду­ шану 'Као о цару.јео <JВlO' М'е'С1'О меЊ'ЗIНI() и 'ПOIпуња1Ва:но . СИ>меонова жена. 1 92i7.снагу у целом " свету . 'С�а'РIИ Ср'ПСКИI pcxдIоЈсnOlВИ 11'1 .Е'fЩ La'fpa1fOOv). гоаподар с. Андро­ ник >111. а писали Не . Срби 11'1' TyPllJН XIV ГJIlЗЮН1ИЈК ДСС XIV. . једни пристај.г ово царско достојанство.се <:. Срба и Арбанаса. Из њих можемо понешто саэнати и како су Грци г ' ледаЛIИ на ње. Како се у Србији тледало lНa Симеона ускоро п осле .ННlјеод. 238.да ј е то учинио на рачун Византије ( c5Lac511I1IX 'fE 6аu'fф Ј(ЕРLТ(�Е'fЩ Kat �adL­ ЛЕU� пара 'fWV {с5!шу Е1tLqn)р. 100.0) . 81 .меоновом покушају да завлада српоком царевином доста говоре 'византи.0) . Краљев брат Симеон.и Краљ (тј. 189. 234.кву равлику у питању титулатуре. а " њетов наследник "цар Јоасаф . Томаида је за писце ове хронике ccuyoudta. Не нарочито 06раЗ<Јвани. IИ ХУ века" 1'893.ата . Ло свој :прилици третирали су ·се Mel)yc06Ho као узурпа­ тори.aiвнo није више био актуелан (последње њихове вести . ср.с 01 Л >о вЈ е в .0) .С т о ј 1Зl iН' О В И' d1.ЕU� ка!. диже војску да очевину Qд стрица 6рани . . хрони>ке. Нема никаквих подата'ка о TOiМe како су се ова два ца'ра. "Око то'га времена . ми цара . 103. он је ни овде уопште не помиње.з 5 ) Сасвим друкч. Симеон " је прилагодио и своју титулату:ру ста.с8ть.кир-Стефана .!)dav).) .е тра­ жити вла. . .н'н О.над свима српс'Ким земљама'l у мисли да су његова права претежнија и уз њега беху мнсуги измеl)у великаша српоких.вљајуhи "Ромеје на прво место (f3аБЙI.

"А затражио ј е исто тако . И У повељама на.ику (eilu:sldlenn ·I1О1ЬШS SilIarvk.в а огледа се углавном ' каю у Ј ањинској хроници и'сти став према овим Немањиhима. TOU ЕUdЕ{3Ебатоu �аБIМW<. преузвишеног­ " цара Бу. се придружи каl'ОЛiИ'lliој цркви. Н UJ . преуз.и да Карло IY ниј е могао друкчиј е ни по. Игуман Нил у ј ед!НОМ свом акту помиње одредбе "каl ayiou ijЈ1ШV !X1j�evTou каl �a:cH­ М ш� KUP L1']Ј1ЕШV TOU ПаЛЛЕоЛ6уоu" З9).а Ё.b е .се српска архиепи.reii:Jhi6e:he GesChlch.ву. - - . 191 1-1912. оБIЮВЉ�НIe' 1360 lГ1aдiњњe fЗааlt. па чак и помоh за даља о свајања у Византији. дЈушзна 1Ц:з:р·а СРПСI<ОГ. .НИ I< а 1930. ГЛ<l'СНIНlК C.ру:штва liI.сму упуhеном самом Душа'Ну овога назива краљем. о. упуhено самом Душану 1 9 1 1 1 355. Када већ .је до . ј е Y:poUl dhatysetr von S УП'lеу 44 ) . . природно· Ј е да га ј е та.сно на..краљ рашки.коју ј е сазнао од папе. .рхом Ј оаники­ ј ем : того-жде 6лагословeнliемь и роукою прtосвештеннагО> патрiарха 6льгарскаго кур-Сумеона и в'семи архiереи съ60ра бль­ гарска·го. активно суделовала код његовог заснивања. За Карла је Душан "врло драги . од држава ч'иЈ и су владаоци носили царску mТЈЛУ..aatд:a изм. ср. уп и 'СЗО'I JIШтанаМG ВизаН1l0UJ1OШКО'Г ИIН·с ти т ута.tерних је О.lН. учињена према жељи "љубазног брата царства ми.м говори ј едно пи. 1007. дакле девет година после прогласа царства у Србији.у ра1СПР·а.о за' Н!М'ператора. 43) Када се зна ДЗ:! ј е на западу исто онако живо 'ка о у ВИЗаЈНтиј и заступана идеја универзалности 'цаРС11ва и да ј е и та-мо важило " схватање о "хијерархиј и држава са царством на челу. Н О В а I< о в и ћ.. 3аЈхваЉ'Ују. 4>3. где се �арло тада затекао на путу за Рим да би се 'КрJiНиса.U'JlJ e:rJlIj>eI!1eIUlГ de . 46.Ср. '0) I1b. И после Симеонове смрти једна монахиња сеЬа се ( 1 388) владе благочастивога цара Симеона (тij� EnlKpaTEta<. Ј ован У Палеолог упутио је 1355 године ј едно посланство Карлу IY.­ Пра. Једи. кој е му ј е ка'ко изгледа изложило и ооаоност п о Византију од стране Србиј е. НИiј е :се у. 47.нуди му посредiНИШТВО код угарског краља да овај не удара више на Србију. шта виш: . Споменик САН ' Х .ново царств. Истиче зајед:нич.скопијЗ:! подигне на степен патри­ а:ршије.савременика /На ЗаlПаV1.д.о в а н слов·енско·гла.".42) Познат нам ј е ј'ош ј едан случај да 'Карло IY говори О Душа:ну " као "краљу Рашке Ide llИl\.1iэtJгЈ IP лiJnсipti dlOimllПЮ Ste­ рhаЈПО R'ЗSSillе reg. Бугарс�и патриарх Симеон са осталим претстаВНИ'ЦИ'ма бу­ гарске цркве крунисао је Душана зај едно са патриа. Ј <2) М. да.i.10У 86 �обтroу 8Е:У8роу aEI.к о .Г.н аl)'Ч!НЮГ д.брат f.'}aH<. Е60VfО� L\ЈI1ВШV 'l"об ПаЛUlOл6УО\Ј ка! 'l"об \Ј/аб а6'1"об А06ка.r . и 'Н·ат·ПiЊС и з једне цркве у KiOICTYpy. U�. исто'м племенитом словенском ј ез. Али писмо ј е упуheно 'с аЈМО iJllll1. �oy ЕК Pt�1']<. Њена црква дала Ј е' пристанак да . .ку везу по . Она ј е.) С 1898.У раширк употреба царске титуле за српске влаV1. У'IJjОIЭOРIИ О .имамо доказ а да Карло IY у пи. 'Соу кuрюv 'Iwada<p . 1 89 1 . разумљив () ј е само по себ. р а в. .ском ца ру помиње ое у вези са Ка'Нта­ I<узеном и .hи Љу>баI3НIOIМ заузмlМ:ЗЊУ . rv о ставу запа.сталНоМ на теРИТОрИЈ И Симеоновог "царст.Г. Меl)у бројним повељама 'кој е је Душан издао у nреме свог . С11Ир EM�. за .!e б6. царевима Ромеј а и Грка. Н <II a' е с k i.вишени цар Бугара кир' . 3iаlшro је осн. .н о Бу�арска.које .. добили ·СМО њеroв· llpeI1IIK па' као Ј1р!{ЈЮГ 'YI3 0О.g= им' dQe UПЈgtaa"lсhоо VаsЭ!l1еп - ") :На . Писмо је писано у с.41) у писму Карла IY византи.щнюг цара према НОоВ{)М ц�py у Србији у ја.во писмо .кoI[]JCJ{Jo. т.с мо :Карла IY. " ) I1b. 1'5.аlКJl'O ПЗlЖЊIИ М'QI.г ара . ") А. " .гољашюи м. 18&5.хоущ).назвао и у писму Ј овану У.i ildJ�o­ mJaJtis) . 'L'1ld:wig 1 von. 3'аl((ОНlИ:К . 2 7 ..аовим прија­ " тељ-ском тону. f3аdIЛIКij� f3лаd�1']р.ступит� . с. ATchiv Нј г OOter. OCl1POlГlOPICK'O'r. .Вy!zапсе а Rorne.стез'аlЛа да Лiризна . 3ванично непризнавање уздизања Србиј е на степен царства 'НИЈ е ЈЮа.45) По свој IПРИЛИЦИ свечаности је ПРИСУСТВО'в ао и цар Јова'Н Александар. 163.C 'у 10'5 и сторичара. ПиС'мо је писано у Пизи.аоце.к �югло спречити да се код .ralbeT СаЈГiSSliJnюs . 99. KUP LUЈ1Ешvо�40) Митрополит Ларисе нашао је ( 1 40 1 ) у Метеору међУ монасима кир Јоасафа од корена царскога (Ј1В.Сте:фЊНIа.ry.крунисања налази се и ј една за манастир Зограф. К 'о с т и ћ.МИХАИЛО ДИНИЋ ДУШАНОВА ЦАР СКА ТИТУЛА У ОЧИМА САВРЕМЕНИК А . 28- . .1) B\J�av'l"i� П.1lStni regle RaJSlSli:aJe.о. 1ander.ана. . . 5. За Петра СухеН!ВИ'ртЭ:!.љубазни брат царства ми. Ка:рло позд:равља ДушаlН'OOУ :намеру.каже се у то-ј повељи даље .

Ни цару душану 'ни њетовом наследнику У.te�l1I8Itd()oot dеэ tHudes byz. Ншроти.:писмима из6е­ 'г ава да Ј оха!ницу навове царем и i'llЩ ) С О Л О В ј е 'В .га рrnог владаоца Ј оха:нице. М�)!1ЈитеJ1lЬа! S1aJvmUIIТIJ iМeriddољзl1illJш 1.ва­ «олико .игру.сно по смислу.лра:вЗЈ она lБ'а'лкаIН'У ' I. . qu. Сасвим природно је било да Куриј а ниј е .са :.iаЈrdh-ЗI 11110111 eUaJret«. F.ЗltJrtа\rа11аm.48) Папа. . 5 2 ) 3Н1аlЧJаlj Rи<tаllf11ИСЮСХГ .се "у' је. Ј<уриј'е када .рошу :неће она никада дати друге титуле до l<раље-в­ .гароке цркве.крупна -ствар. . 1928. tS oПlJ i' � i. чинеhи . 2 1 . његов заповедник телetCIН'е гарде (Iбио је то -витез Палман) . k L a.н:еЈга'NI'&НIOГ 'ста'в-а. је ј едно .ствари исто што и патриарх.g.струј е став l<уриј е Inpeмa новим претендентима lНa Истоку на :царско Достој ан­ 1 200 у ову . царску .c e v z.mр.доласка л егата Петра Томе да преговара о спровођењу ун-иј е. ЧУ'I1IJonhа. " ) L j 'Ul IbdI с. 2О2. заказао :мису :и позвао све католике на њу. Летат .прекршио је са својих 300 нај амника наред-бу.г. . 18. смима он увек говори с амо о царству и када 'га је папски легат !Крунисао !Краљевском Kp)'IНOМ. б. Ас1а A�bao!1joo lП 4.iшn к:lliЗJdieantаЈ) а трновском . П 2Ј4.могла ни према С р­ . 37. х. Ol'I 8-15 S i � � . сматра да ј е постигао упра'В о оно преварити да га -барем у писму ynућеном њему лично ослови као УI �TBO.а" :сла'вљен ј е �o таtGIац " Њжстантина Великог. 66.рства.!Је fu1 I.em RalSlSie �Boj утицај и -то на 'р аЧУН lIIра. Куриј Зi Нlије !Могла_ отступити од свота становишта.1<руну и титулу патриарха 'за 'старешину бу.i re IГ e 'g e m' . писао му ј е :како му ј е византисюи _ цар послао патриарха 'с поруком : »Уепь 'Эld' lfЮS соrопafljittnlUlS .5О) Ј о. . g ое 'Г. K'YJ»I�e ПpeiМЗI цаРCJ<lOiј 'Гитуљи .изме ђу па:nе и бу. НUIП. да би . qui эе cesaIrem SleUl ifletg.в.и. flатласиће узгред да ј е он незаконито постао патриарх. '0) ЈЬ. Lis1dine III 1186. Т ћ е т n е . Са.место о Новом Риму ( Цариграду ) просто примени о нљ Ьуга:рску.ни 'СУ преговори да БУ'гарска приступи униј и латриарху ј оаникију с мол-бом да се зауэме за с:nрово�ење }'Iниј е. Настала ј е услед тога .времени преводилац хронике К Мана.она упра'во под Ј ованом Александром нарочито Самодржац Бугара и Г. 18&3. да би ова обитељ стекла о томе miu'JJUIS IВIuЉg-ЗI00num .ну за )'IНИју.д1-ЮIМ паlП'Сroм 'пис'м у: UrosilUS. Т ћ е ф -n е .6ији да отступи од с вога схватања. О.истиц.а " то ј е било у два маха после прогласа царсТ'Ва .ком црквом. Ма да је ДушЗIН тобоже под . 25.ске.Када се обраhа Случај папе Инокентиј а П I и Бутарске лепо илу. вође.је.an�. За iЦЗЈра Уор>()Iшаl юа. 116. како ј е он сам доцније прича о Филипу Мезијеру.er­ Acies a.er !l1Iom�llJaJIiil. у свој им .папа се :неће цара.се у :водећим католичким круговима осећало као не­ м огуће да 'Владалац Србије носи царс.нuй'gвnilslChes Ca[\tl\lm. qt1l�aJ IiJmp:e!r�um siJn!e Р'ЭltJr.и замолио царство ми.претњом 'смртне .107 МИХАИЛО ДИНИЋ ДУШАНОВА ЦАРСКА ТИТУЛА У ОЧИМА САВРЕМЕНИКА Алек�андар. 105-106..н. 31 .на. '0) А.начину п риказивања ј едие епизоде ш српском дво:ру прилиIroМ . С ·о JI -о . нејасно -с а . Али IНИ када ј е била у питању ј една тако 11 појединостима али 'сасвим ј а.Ib О lГ п i 'k 629.Н ) У својим пи­ што ј е желео.са оојашњењем да ј е то 106 Jf хрисовуљу царства ми".српс'К'И1X :вљаДоЗiJliЗlцаl. Исто тако и нови примас Буга'р ске.г.а.Моn HI\l'ng. међутим. 23. С. Т h e'UJiIlJ е 11". s X I I333. 28'.х аница с а своје стране улази г. И 1'0' је О'l<ШfiГJlIeдiНlO !Нејаса н {)'дјек . била је po�eHa сестра Ј ована Александра. HOIВa царица.рз амюсти ца. Али оно не значи да је у Б у ­ таРCJroј ослаlби.ставио је Ј ована Александра. Позваrr на одт{)- дај е му неодређену титулу d.архиепископу нуди само титулу примаса.казне забранио католицима да присуствују слу­ Ж'6и. ulJ1d.рк.ilJ1e8'. Il>уmmНпisс-h€5 'I(eis. 000 .R�ci-ae' ddclt.католич.г овори <> душану.се исто тако невешт -као и пa:na. . 01). f aJolit COmmUlllJ�t.� FVe cong>r� . као це. изразиће гледиште .минијатуре приказуј у овога у П)'IНОМ орнату 'Васељенског цара.М -О Ш IR IН'.в Ј е в.ку титулу. D О Ј.ОЏЈЈИЈШњнца .5 1 ) дРУоГом приликом ј едан кардинал. ОД у.o- '0 _ А.iil1.в ославља.ла идеј ЗЈ о() fiНiИGl е. а место Манојла Ј{омнена . . . 4 6 ) Овакво држање БуtГарске обј ашњава се ла'ко ПРИоС'НИм њеним ОJJiно�има �a Србиј ом. Ни о нда :када Душаон обећава да 'ће н апустити шиэму" . !КоЈи ј е себе називао -царем Бугара н Влахаl и тражио од пале. '0) 'IIb. утвр­ је ђено да је . . Sofiгs 19341.49 ) Молбу њ егову за царску Kp)'IНy прећутно узима као да се ради о краљевској (rеg. юю папски легат. 21. душанова жена Ј елена. ") Ср. Посредно ће чак осудити њетов п оступак. види се и по а ниј е хтела ни пропу-стити тако згодну прилику да знаl1НО ој ач� нимљивЗi дипломатска и гра која с е ј а сно 'одраЖЗЈВа у преписци .еЛаЈЬоrelm Im :f'аЈciiешus tiЬi Р.же . 2 1 .придобио папу 3а свој :план. Моn.

ности Србиј е о"д Угарске за кратке влада. То ј е .ошу Ве- 07) 1Ib.к во 'чудо. 1 ffi4. остај е н е сумЊlИВО.иј е ванредно решавање Не1<З\да жучно расправљЗIНОГ питљња да ли је цар У:рош лепо окарактерисао став Угарске према уздизању Србиј е на степен би о убиј ен од краља Вукашина. " ) Изд. Љ.рбta Шl 132.ватање. О . Помен "краља Рашке" узиман ј е од 'браН ИrЛ а ца тра · . " ) . Па и у 'слутбеним акт.рошу Iниј е Ду. Ј едно свечано 1JI0сланс'DВО упуhено ј е било да прису­ с'Гвује rкрунисању у .поступали 'када ј е била у питању Угарска.бележи свој у потпуну самосталн(}Ст.JIај. ј е р подиже на њих краља угар. да она . 1. Гљае �ArН 161. У томе је Угарска остала врло доследна. али од 'своЈИХ lПретензиј а на подређеlНОСТ .ап аду Y1f12!pCKOT 1I<раLЉЗ1 Андрије П н'а Срби.р иј е ptno flOlro IмпtБЮО увек .б6) У лето ЛУДВlИ'Г ј авља 'IIaiI1И да ће lCреlНути ool1itJr. ПалмаlН ' омело О:iIr'ОIЮРИ Душа. 58. 92.се налази царска титула.. iБа.ру ј е како су Д}'Iб ро. Када Лудвик у мај у 1 358 издаје повељу којом узима 'В) Ј 'и .пред ове земље ниј е попуштала. {1886}. према томе.су им'али. кој е . С т а н оо ј е в м :1. зе9. Сам Дубровник 'ниј е имао ни наЈмањег ра'злога да се уплиhе у питање легитимности протласа царства у �рбији и он се тога добро чувао. 109 ( 1 202- Ј еднOOd убачена. к дициј е \Да се односи a В у ааШlIна.a 1 356 краљ tгеlgu1iШn I1fUII1CiU1P.н.55) Али ако се и RIЭ!эs�е 'или . 221 . према томе коме се обраћала. ДубptОllJа�юа.стављај у на њено гледиште. . а она ниј е радо гледала напоре Србиј е да и узимањем краљеоске титуле о. 94 . . а сада се постав. 7'.а l 52 . 90.ише и назваше се ј еднаки Занимљиво ј е пратити кроз ду6ровачке изворе ка.ШИlВIЗI I2OO {изд. да ј е Теодос. ИсториЈral с. Угарс. lН .IJЗtJ1ке 'РеIrY'БJIIИке 11.јry зб()г пр>о'гла оЗ! 'lфаLЉе-в ства. В .о 'Гра­ жио некњкав дуг 'од Гучетиhа и претио Репyrблици. 1935.. Р а д о н . 54. Ниј е ника. Д а н 'И' ч и.ко ј е малена репу.54) Ј едан наш истО'ричар ј е оспора.89. 226.aI .59) У писмима писаним Душану и У. П!иQМIЗ! М У ПУ'Ге11в а . s XtIШ 139. • 0) IS m' i t ј Ik I a s ХШ 320. али Богу веру католичку" ! "Краљу. Ј.ка се током времена помирила с тим да владаоци Србиј е Ј еда н случај нарочито лепо илуст. последица привремене зави­ с.Р .биј ом.ила..службу дутуј емо. цар Урош ј е ynор.[llО тре htи пут краљ 8ука1ШЊн.са'ма имала. .и В . У писму .58) УIII VП Познато је да је угарски краљ почетком 13 стО"л еhа унео у своју титулу и Србиј у. . 60) Ср. 'О) МI()П.аI Д /W В .61) Ово ј е имало извесног утицај а и на прими ово сх.о в а ч С '8 1И1 В.н. П.ДУШАНОВА ЦАРСКА ТИТУЛА У ОЧИМА САВРЕМЕНИКА МИХАИЛО ДИНИЋ 108 в О.atrum R. што ј е зпачило виши степен у хијерархиј и држаlВа него што је она . 38. 1 00-130. 62 ) краљевине.вине Вуканове 1203 ) . СКЗ).скога заlВишhу због IКраље:всwа" ј е.вчанима под зашт.краљу. помиње у њ:ој и плаhа П�gii lRrascite . 482.. 6 О ) У актима међутим упуhепим Угарској дyrбро. пре'Вод М.б.р е ч е к . 'Љшg.средњи век Yralp cKa је настој ала !Да ОСТВ'ЗРИ 'свој е претењзиј е да завлада Ср. Природно је да Ј<раљевске титуле. . 'т . 1934. неш'DО ЈЮIIС НИlј е.hати з а заштиту угарском краљу.БВ ) 2500 перпера кој е овај од 8 мај а 1361 Дyrбро.и ма канцела­ .бровч аНИlма ни на yrм падало да у�раhују овима ти­ тулу кој у 'су они са·ми носили. alК'l1al и пооеље Ы.око.иту Дубровник.вчани носе краљевску титулу. Исто тако и Урош.рњОст.ближим и даљим државама.ако· да с е 'ова :морала обра. 1 1'. 'О} S m d � 1k l а.б лика подеша'вала титулатуру српских царева. ШФ-217 итд.г.смрт издао разрешницу Марој у Гучетиhу за све рачуне ниј е м огла п ризнати уздизање Србиј е на царство. ПО" Теодосију про­ глас Србиј е 32 краљевину изазвао је рат са Угарском : А ђаво " који од почетка мрзи на добро би им повО"д за зло. Цар Душан је у угарс'к им 1П0вељама само l1ех Ra5IS:ie . Урош ј е увек О'значен само као Irex љевства био непосредан повод напа�а на Србиј у.ну : . И ту се лепо види колико су Дубровчани били О'б а­ зриви у 'vвојим односима с а .дl {) '1НJ и в.дiYQРО. 61) Ј . Међутим. Љ.саму свој у .в ао да ј е протлас кра­ .ех Sd ruvonite.пљу. Ћ. И .р пређе 'међу њима ниј е било краља. нмје ' 6' убњо :ЦЗlра Урош.а.вча'ни се увек њему" . :88. ) 'Ср . 209 'И'ТД.С Т. �. т. /К . 9. 8. 5 7 ) У ј едном писму цар УРО'Ш је 0значен као liex Rаэs·iе. теби в()јну И Палма н се обраhаО" у том приказу Душану као .зsсiJrue . Цар Душан ј е . Србија ниј е више щпуштана из угарске IИ кроз чи'Гав .

'01.а. када се душпошhу. 1 357. ·Re.n:avdt & т IP е 1'.ius .обј ашњаlВај у .acia f.as­ siJel) . I каже -се ту за IX овлашћења ·српског . que eil'aJt.ом краљи:цом JOBalНКO<М 1. 1 2 1 . Са Србиј ом она ниј е тада имала нарочит. 1 1 1' ДУШАНОВА ЦАРСКА ТИТУЛА У ОЧИМА САВРЕМЕНИКА МИХАИЛО ДИНИЋ 110 .свој став. 1b i с. .в али -су юс .. -с. de mititendo domi. Иста -се појава опмка и у ОДНIOсима -са . којим Венециј а ј е спадала у ред оних ДРЖЗlВа кој е су юиле заинте­ :ресоване судбином И'Сточ. illiОlВеЉIЗ. Њен дужд носио је од че­ . 65) ШIГO ј е и ње.qtJialntae iP'aJrrt:i8 eJt: IdiШЮI:е filmlP�it1iJi Rк>­ malnilaJe Idюmmаlt'()јГ.бровчани стално наэивај у Душана -само твртот крсташкот рата нео{). И ДушЗН'Оl8аl повеља iГу.писмо OдгOlВO:P на IПИСМО из Апулиј е по овој -ствари. зивала ни нарочиту ре. Њени односи према Душану <били -су углав'НО'М' �iIe.a Q. У 'самој одлуци .р ији ЮЗQ UIJlIiI lЮvеИiа! die meБSeГ 10 ФmJ>€'ГаdIoГ. што 'С е објашњаlВ а тиме да су . Али ИЗlГледа да !су у !ПИICIМУ за Сим еона :избегли да и Уроша назову царем. али одлука Већа -стилизована је 'Као нека врста концепта са гото'вим речепи­ цамЗI: Et qtИl111ldJo IPd·ace1relt .и'Чну l1ИТУЛУ "тоспода.�иком ДуБРOlвчани и Душана.�рунисаlЊе ва цара .tem quoo: � г е х Srephan'1.gfilltdial :RO!1'1IЗII1Iiе. Ду. 6 7 ) JIО11ВРДИО. qШ\l!Ј1 i ш р е r :ЗЈ 1 0 :r.владаоца за сваку годИIН У.одлучено ј е да му се заXlВали због тога шт{} им ј е то саопштио "на весеље" и да .г е .a aJPOti:ss. .mc.сачувано. и Уроша означавај у само као краљеве Рашке. Нази.g е m.00�ro d!O!11 Lno regi Шзs lШегеэ.српског владаоца царем. Било ј е обостраних тежњи да дође ·се .ца кој у 'су у њему нашли и да двор апУЛИС'КИ ниј е .68) У доцнијим поменима Србије у млетач. • 0) Н о" в а IJ{!()I.в.р четвртине и по краљем (qlUJ0I11Idam целог римClКОС цаРС1'Ва" iJ1cdliJtJt. que est regiв·tlГ6It.lS.l.их разло.е . Цар Душан ј е био одредио да дубровчан.e.и о Млетке да спрема . 1З10tаm q>er .3'. на чију се разрешницу ПОЗ'И'вај у. е! Јасеге :mencionem d� :ЗipOvi1iiЗ.у.ts iplniinюеРiS ооmil11lUS Ste!ph'alniUS :гех R. али о 'овоме ниј е било ни 'говора. 88) L ј U. IRag. брату ДушаiJЮВОМ. . .ног царства. .!ЮНСКlИ -СП{)!М1(1Н1ИЦИ 715.да не назову .regis1rnl. Dci .') . Сам{) лиомо ниј е . Scliarvonde et Мооnre impera�or • • .ВIИ 11. Када ј е лочет· ком 1 346 Душан обаI!ест.vlel. St€ij>haa1!us de Sclavonilr fecit оог МIЗIГi1l1. напуљс'ки Анжујци били титуларни латински цареви.и други ј е dlInpeмtor Нису Ду6роочани само када .mulSl еid�ш nuncio 000 qua:nd�lIIТ} I3iРЈЮti&sem. е! . али није п ока­ власти свог сиповца . Република ј е м е ђутим одбиј ала ИСil1Лату без посебног уобичај ено з а све дохотке. i'I1 ac'tis llos. Душан ј е <Свакако прижељкива{) да 'види и посланство Сињориј е нз! свеча­ ности КРУlНисања.г.су се обраћали Угарс. За.о н ј е наз'Ват rex R'aJЭs.војили титулатуру срп- приј атељски.feciebat ejdem MaI!'�no dle Gщ: Нпет. у ј еку юорб е Симеон ј е упутио свог ПОСЛ ЗIЮIКа у Дубровник са I она Ду6ровчани су. највад.И дО 'из'в е­ ниј е м огла Што се тиче -CTalВa В енециј е :према узимању царске титуле ОД. . у Венецији нњсу много раз6иј али rлаву какву ће титулу дати СРПСКlИМ царе-в има.да долази у сукоб.Мon. очигледно ј е да -су Дубровчани ус.се радуј у његовим у.аЈ t о ·г Sclarvonie.и од дохотка кој и Србиј и плаћаlј у дај у сваке а10ДИlНе к аш1ОЛУ у Ба!риј у 200 .r. qul3iS noЪis dest. .7) 'МОН. :септембра - У одлу.til'e CIЗII1сеlаriе . исто тако и цара Уроша (p'er stIJtl'ffi filiiitшn oonc J"eigem Ras­ .ЦИ ј е Симеон 0значен само као гоаподик dlamUlnlUJs Sy. 20 зприл 1(361 : .ц ару одбиј ала да !Га призна.lm pa!trem iэt. 8) Т 'З' .че11И1hу регИС'l'Р:ОВЗIНЗ1 је у дуlброваl'II('О'ј ЮI!н:ц'eJIа.66 ) f{aKo је ово . StepOOn'1. . И1I. уважавао српску царску титулу.0 de ao�e.a Ln CiЗ'псеllari:ЗЈ. ХШ 326 . 'Г€<C€ij>imus.i. 6 З ) Али у одлуци већа.g. стране Душана.сне -сарадње. као што ј е' било У - Уроша .uи.оеа et 'fo�et 'lЮlSsьbUlе.Ide ООliOlI1iаЈtiЮlI1Ie SUla IiJI1 �miP'er'ilo CюlniSьaJ11ltJiJrЮРlOilliltаЈl1IО . она се према овоме односила са извесном равно­ сити свој е држање Iи према Симеон.g i 5 Љlssiе" con�jnen. 74: .га с'!сих 'ВЛадала.оо lНaследiНИК ПИСМУ 'краљици Ј о'Ванки.о песима као својим рођеним. S m � N k Ui a s. остварити.а {2Q a!lJ:I1YCТ 1346}: stephoo'1. !R!\тteгoo IIИ: lГ е g ф s �axie .emt1J& ldlbenlter' qUOId РаЈХ 'еSSlеЈt �пtег IVOS . Није новоме . IГдe ce о овом случај у расправља" и ј едан SclarvOl1lile.КlИМ извори'ма за време Душана и Уроша осећа се да. . .некаквим захте-вима о којима ое расправљало у Већу умољених 5. le .no 1l1. 64 ) . Listine II 326. је ' из д'О'ба ц. вt ·П05 ootendli' .anулжк. морали водити рачуна како ће поде­ прогласио за цара и П()l(УШЗlО да збаци 'с II Али због различитих' циљева.з:рств.геmi&siопеш de 1emlp<Jll'le pret:erito 'us que ad dПет wlfuщ quo dk1.кој пазили . ") Т <l д и l1 ЮL С.feci. 41.Д ИI 1i.et IпероЬean vestrom перпера. I I 193'.l5 .ност да Ј'а њоме �сло'В љава.

П) S ш i с i' Ik Ъ е s ХI 207.Дщље (iimperalor . се да у истам дакументу упатре'б е наизменично титуле . 71 ) Латентни сукоб измеl)у две земље претва·риће се четири га­ дине после Душановог КРYlНlИС'ања у отва'рен рат.када се званична обраћала Душану. али постоје извесне индиције.није искључено према томе да с е Ст. 1 12 х Мало 'с е адреl)енога маже рећи о таме како се у Босни гле­ дало на царства у Србији. Ст.оца Ср6и. dюmi. 143.лреСТ. ") Љ. Катраманић УС7еэао <'арем у извесним случајевима.a t 1· 6 с irn МiИеl.л ату.вла. ") L.вна.бан 'атварено признај е угарс.краљ и дар. Љ.на пиј е имала разлога да она'ко доследна н упорно. Ми имамо Једну повељу б а на Ст. Дешавало.ниверзаJll}ЮСТИ царства морао.aivопiе).sel1enilSSimu!s 1(:\lOm�l1iUJS SteplhaIl1JU!s Grecorom јЩРеЈг. .1ј е да се у. 18. loomJUni L'1.ога .(гех Roo<:ie).scl.констатавали .а што oдalВHa Ћећ ниј е ОДГОЋарала стварнасти. чиј и 'смо став према српскам �арству . да Душана назива царем.Яs. '0) ·ЕЬ .своме посланику српскам цару од 3 1 марта 1 349 он је IdiQImiI1JUIS .гех SоlaJV'01пWше) .tог semper ЭIlIIglUl9bu1s et H·aXJue Inex dВllI1.видели . 000. ану кој у су носила два последња i11реТСТ:lJвника ове ДИlНа. 113 ·Када . 1 760 (оШ!lJpe'!1aItог €'t ':ех ·R>а'ХФе). 1181 {[ех 'RoIJJxie}.60) Ипак из извесних даку.несумњива ј е да Ј е . али . немамо. Ду!БРOl:mик: како.е српске повеље 11 ПИСМlа 1 71. избетава да уопште помене цареве " српске.ка ј е пала за ве. 1'914.· ј е од т.се Тэрпro 1 спремао да се праглаlC'И н�.ку .mtирају 'Малбу босанског Iбана за nосредовање код Душана. париче Душа. Уосталом. као на пример Уга'рока или Курија. краљевску или царс.аltеr. Али Бос..' нај вези са протласом царства у Србији.мь цruрствt Ц�РСТВОВаЈВше IИ lНa . lRoocie).он на:р еl)ења IИзвршуј е : »ех ffia11lQato lSeneJnissim� IP'ni!nc'�plils elt IQomUI1JU II1!OSltr..свај IПрилици неће бити исправна.. ])Ј 3615 (q'uoo. Осећа се ј а'с но како . Можда ј е одјек оваквог схватања да Млечани.стиј�.h' .7О ) Занимљива ј е чињеница да упра. lSIt.МИХАИЛО ДИНИЋ ДУШАНОВА ЦАРСКА 7ИТУЛА У ОЧИМА САВРЕМЕНИКА час краљевима час ца. по . Измеl)у две земље однаси су у та време били 'Врло затетнути због хумског питања. lЫ 1115.итање . Укалико спомиње царства својих "прародитеља та ј е само као.аюга maJliootalS.душност Венециј е па овам . .а В Иi ћ. �гра�.борав због -rаг. аЈН'I1итеза з емаљсКIOIГ царст.как. ва.а. у истој O\lI.се за краљевску.коме се 06раћа. 185 I(['ex IRз'хiе et Огесогuш lmper�tor>.слеД1fИКОМ Нема­ Њlића. Н) Љ. Када дужд Андриј а Дандала издај е повељу а примању цара Душана за млетачког . .с . . Директ­ lНих потврда. {m1Ipe-rot?Г et ·гех Servl!oE�). .�mperart:or.када ми 6ише царь рашки ауэель Но. R>aIX-iеу.абзирам на ра. 1 74 (u.м ената маже ·се закључити да ј е Венециј а.и пресудну у.i.ревима.а:р. помињу се оlflfј­ oilaille!S оое lSапюЬе corone.сма . када реэ. 1tЮГло ј е утицати то што није желео. Помисао да та стој и у некаквај узрач.74) Да Твртко обиl)е ца'рску титулу и одлучи . Т . 23 УЈ 1345.да. гаворе о "краљу " Србије .IПО свој прилици паступала онако као и .му је припадала. Она је свакако пала у за. назива га .и држање Утарске и нерасп?лажење Срба према . 181 .J1SЬг. 109-110 (i[egli . ће назвЗIJ1И .и гра. паред осталога.jicble IВoorъiens Щld· &!oJ1blen:.ву ће титулу пре­ узети.сам караюер у. Harpal)yj е ј едног сва г властелина и за верну службу " ".1IdJolV1iJci« е k . Осим тага босанс.е Т .78) Лащi у очи да Твртко у својај првај ачуваној павељи. 2614 {гех 'R8JXiie) итд. Ges<:h.нООес:нюе ца>РЬ'С11ВО прt­ " селили се . изазивати Угарску. .граl)анина.ви мо. могла ј е утицати он та шта је у његова време Mel)y Србима LYвдизање Србиј е на царство ·била IQсуl)ивана. Тек дацније налазима у ј еднај његовај повељи памен " "господе срьбьске краЛI6ВЬ И царь .опаде срьбьске заНI6 бо ти БЋХ� мои прtродитеЛИ16 вь землынt.ЛYl-\IИ: оuш � ['e"sopondeatu'T 8Jmbass8JtorblYus оm i'Пi .regis· R�xioe. .власт.лат.ну нову титулу. 'Морало Је за њега ИС�РСНУl1И IИ п.0) Ор. За Стефа.ј е зависило.1Iа s.нчање "богомь дарованимь ми ВЋнцемъ на краЛI€ВЬСТВО п рtродитель моихъ" .5. .nитању кај у .ки .no iШ�Г<ЈЈtоге) . пазила да му да ' титулу кој а . 1�'6 (rex. или у исто време царооима и кра­ љевима �imrpelГШroг le!t . 263 . где говори о' св·ом крунисању за краља.н а :Котроманића ј е Ла�IOШ Вилики "наш юооадЈИН" чија .72 ) Босна Је Щiаче·.о ј а· њ . У упутс'l1ВУ . &!'ud&ец ZUlr 8 . 1 85. Одлу. z ЗБОJ»lИК цара Душана У. " лећа дуждева титула "господар четвртине и па царства Р омаНИЈ е . .a:Xloe ое! Rоml!Шlllе ).mperntor R. . IИ 76 (lm�tor ·R0Xle et GгеООI1UШ) . Катроманића којом он.реБЉaiВа.ку.им ј е било В'ише-мање све ј едно какву ћ е титулу УПОТ'ре6ити.ва према нооеокоме : "По 1'ом же tоспод� MOI6M� бог� сподбльш� ме наСЛЋдовати прtстоль моих прtрадитель го. ·б аш . 084.во педесетих гади на 1 4 ста.дь .

у руке .СРПСICИХ р{)ДIOСЛОВlЗO.схватања. Прва ј е . 1 1 9-133. да ј е . 143-161.лозу Немањиhа : писац биографије патриарха Саве ка'зуј е како ј е ј едан део с рпоког царства узео Ву.д 10' ј .лас 71) ЖiИоот. Слично је донекле <>ило и с а. како с е изражавао бугарски цар Калојован.аметало за круни­ . 1 948.г царства.7 8) Твртку. Србијо м. Али 'Већ од IКарла Великог Hal)eH ј е излаз из оитуациј е . 'lJ1ИIсу се СIJClМињаlЛlИ 'у титуvlИ ОО. 92. Испитивања ъ.без устезања при­ хватила и помогла Душано во преУЭИ1М ање царске титуле.с на не .кој а су била одомаћена још у време ·краљевства. Твртко Је морао ј аоно осеhати да Бо.Ре' :rюcт�ю.готет.ознаке универзалности. томе првом ' Претстав­ JПfку хришhанског васеље нСЈ<О. �'KO IКарло lУ ниј е признав ао Душана за цара. ззбележено некако у то време. ИстоpIНСК.схватања о ј едном универ залном царств у и неј еднаком положај у држава средњега века.РI1liНоЗМЬ" (Повеље но П!ИС'Мai 1 76).76) Изб ор .биле царств а О'бј ашња'Ва се !Савременим схватањима о овоме.са.вој е "прародитеље" и пре ­ . Р а .од њених тадашњих царева морао попустити онолико колико ј е iПОД слични м околно стима и раниј е чињено . Оба ова назива примила ј е Србиј а од Византиј е много �раниј е . В' .РIЗIЉeВ'а И IЗIРХИ!elЈИiIC К'ОI!1'ai СРПОК И Х 38 1 .кашин иже " на KpaJl I6BbCTBO 70) ФОр<М аJLНО је Тв.с а овом било та. као што смо видели. IПО'М'О:Р'Је (ПPWМ'О'I?'.лоЗ.PPKOIМ" заlМенила Бо.ЊИ1М'Ь Ст.сматран као 'Нека врста вечитог небеског чувара краљевства за . Ј и р е.Срба и Грка".а'сњ'ИК 2. дру. l mpteJrium sme p. Ј асно је да је Угарска оarюра ­ . • . Казнац постај е [Јротовестиар а ynра'в ник двор­ ске Ка1щелариј е ло. А у Босни.сНlа. Сама ВIИ­ ј3анти ја није могла дотле иhи. 77) Ћ. ч е к.alt:liiJalrc!ha: nor1 stalret.Узи.с в. дрЬ'3'Н'ОУВЬ 'Н!Ичес'оже н е БРЋ'ГЬ 10 IПрoюrетИIИ: света.мао њихово наслеl)е . без .и к. То ј е била последица .с'Ве " .а�ињена преМЈаЈ царокој последњнх Нем·аН>lића.с ка". И ста'В држава кој е саме нису . ЫI 26. 1923. Ниј е први наш родослов постао по свој прилици у вези с а припремама за Т:ВРТКОВО КРУНlИ сање. Историја Ор6а rv 1 10.МlОIРIWЮ И З'аlllЩn. ·б ио ј е. Сп. 28. краљ СрЬБЛI6МЬ И БоснЋ и ПО.су HeдalВHO да ј е iИ * 60сан. Саве. Сава . где ј е �оминирала ј еретичка "uPКBa OCTa� ј ало ништа друго него ОДЛУЧИ11И се за раниј у титулу Немањиhа. Те о риски.ло Савы".сање место ['де се нала3lИО Савин гроб. С т.ко повезано као Милешево.О(је се оfulЈЧНО 'lJ1OIГ.места крунисања !Извршен ј е несумњиво у вези са традицијом Q постанку IКpaљeвc11Вa Немањића.реЈllИI'O ИlДен"ИФнIКУ Ј У са 3а�РШЈем'. Па и држањ е Ду­ бровника у извесни м случај евима последица је у крај њој линиј и. С Т а 'н <о ј е '8 и ћ..ва. r. коЈи је Немањиhе оглаоио з а с. Ниј едно друго [ЈОД . различ ит.77) СЗlC11ављачу РОдЈосл()ва морало ј е 6иrn познато схватање. фикциј е о универзалности царства.може претендовати на наслеl)е Византије као Србиј а у време ДушаIНО'ВО. Радој ичиhа.. С п .ркшмь н' ПОiМ<ор'ию И 3aтr� нимь .CTpa!НIaIМЬ" !Где је .I МИХАИЛО ДИНИЋ 1 14 ДУШАНОВА ЦАРСКА 7ИТУЛА У ОЧИМА САВРЕМЕНИКА ДушаНОВОМ поступку били су само последица таквог . како се оно ј ављало као . г.и гл. чије амо речи illil'Вели. 26---'29. 'Поста'н�а и раЗВQј стар:и'х . Срба. краљеОСК'а ТtИ ТУЛЗЈ lН.75 ) Па и у ·преузимању византиских назива за звања са српског двора Твртко -се ограничио само на она . . 115 * * Одј ек који ј е имало узимање од стране Душана титуле цар а " .рткова. али је ипак у ј едном тренутку ј едан .с 106. показала .Је<) и 3Iаtпщдне ·Ст:ра:н е. ") Ј :њ р е ч е 'к. Твртюо .ИЈ Ч IИ ћ. Силом прилика признавана ј е -само царска титула. Морао ј е уви­ I)ати осим тога да и верски односи у Б оони искључуј у мО'Гуlшост преношења ца1рства на њу. Твртковом Блашhу ниј е .ла Србији ранг који ј е ову ставља о изнад ње. У Миле­ " шеву ј е почивало тело св.настале када су две држа'Ве претендо'Вале на римско ЈНаслеl)е .ги ПОД Стеваном ДечаlНским. 23-27.. заиста ·се само собоlМ н.коме ј е С РПClКа црква приписива\1lа у заслугу уздизање српске државе на краљевство". све државе кој е с у присва јале себи пра'Во д а буду на челу хиј ерархи ј е држа'Ва нису могле признати нову тиrrулу ДушаlНУ КЈој и Је ИС11ица о да! гаl ј е Бат преложио од 'краљев ства на православно царс'ГlЮ и дао му . Ср. ниј е било никакве могућ­ �{Qсти да се уanостави тај неопходни корелат царства. Доба. к. 33-49.него што ј е п о стала царевина: први с е ј авља ј ош за Уроша 1. Ш11О lН'ајв'ИlШе МГОIВoЗ'ра 'l1ИТУJLИ ЦоЗрь СрБЛI6МЬ И Г. Бу!ГаРСЈ< а и Виззн­ ггиј а нису :м огле усвојити овакав став.нсКiИX :баЈоо'Ва. 1913. Ii'Iдеал средњега ве·к а.као и великом iКонстантину цару". Иcropwја.

а1Ј11iС е · э�mрег A.г ехроsШs.u. '1niquitaHs Vd:пCU1!-О CoHigat'UlS.quЗ!е Poten1tlae Liberav.пп p r<l'elSentJ�a Maj. qJUli 1lI1fI1OCen. Ex1-t'UIS .ешеп1·Ьаl .Q.entuam еХUlI·tЗ!Пti'S La:tr.tes rерегИ: .tis nostTae t am saIHcik'.ecti IfЮы.e l.delles prov·ooet irn.еп-н. ae GепИог Ilюstег (sic). Gratia ВОll1li>tЗ'tе .lюгis elSt ОblНш а1 vos et liffi p e ­ UlbJ juxlf:a pa. Constantinopo1itanum.ес IS1J.tatibtllS vest'l1is :SРВNlIЬЗ'tur Са'гоlш QuaJrtUiS мс. Sе.ublldJem.dia. et IlnfullaJs et СоroП зis cu:m sol. dus Ше ЮаntесhusЗiПШ cui сlЗ1i1a. Oe'te:rom ех lљgаЈtJ�оnliJbUJs VeJSIt'l1ns .щч:г.Sanctae et УйујоНсае CгucilS Ню>stЉus.es И1.SperatJa.rtia:e У'ооЬne rИе iirъOOг tiJniquos compUJtar. P asche RеооггефопlLs Domi1'1ica.stale alfl'im advel1Sionis· sernte111-i:a: et dашпа1 Impium.e de Ма.uцot llin g aucU'U:m.. п.or Ш е f-ord'Uе1гit. Ejiisdem Jmpe. Фпп·оtesсаt quaHt-ег au>etor.впИш. Л'ОП lSol'\l'm 'пеgНg.З111itiJs qlU·З1е рюst Ser6em рга:еmШsl'ЮГJUll11 Exoei1cr'e.r .reducti'S ad OIЬ еd �е'Пti а'ffi' Hos1:ram ItЗlliае. quюd qualfltUlII1 A'Ultori Уегј­ d·iJJection e ·соmрlес. phe-г1lНs aet atis ves tra'e oom" pe n.iJern.dum т.et SiJn cerae Dilection1s сонtiJПuuш рГOlргюm Ilffi регiа!:Ъs Ехсеlll'епtiJЗIe mаgюНu:Ьо e't aJd hюс .s tгi N:ichil ошrilfl'UIS Rege Russ.њUll1 а'l IШ. dict3!e Ше пеоо О'ffilfl'ilр оtепs Supplici� gravitate рenэаvit.. V. huј'Ulsшоd'i L arulCLablte'f observar.ti:s ve strae THulo.g.rj. aU1t qUЗlпtum Vobls ig-itш. et Iпсгеше11Ьum. HOil1or:ibus ei Com­ iln t'olfl'de:re. роо volblis COIffuaJng.tri ip l1aej.i ОотЬпо Iflostro Jesu Ch.iJs IpiГ1З1еаiJРiUli fillЗ/gгаIJJt i qu:aidJarn sub fild. . Согро­ ri·s iпоО'I>ишitаtе р ot imu:r .i.m dешо­ l iIеЈПЈd. �9Р.is a. se рЭJsоов З · еэ1: шn ·ves. !ГНе сiгоЗ! �oepi:m1JlS рю D ei ошпiроtеnн.ы:s .s Popt1ll� Christia:ni .e m:emor. СОlflsШаtгЈсе (sic). Gabl iae et Germarn�ae p a:rtibU!S et albls Телгis qUiae S aoro SUЬЭUП1t Iщрегnо. iПН е! оо Rever. q'UlLlms perfi.ia'e.r1ut1e IrabOГlamt'ur Co'S iH a .ntia� .eJ.per hHjoomodi -СаSlU! n oskis a!\l:t h'Ulmall1is qudbu:sCUlmqu e cr. taJtis е1 .јпу.te1r.i FM.Г depeil1·det i11 S аlflсtiэsiшо dli�e. Iшрегil!il. eJt: Соntlli!t1iЮll1е p ll1aev.es.i:ЗI VЮIS р'горепsius oibHgalr:i oOlflspicJm1JlS.utlJicrouan et Igll1Юlffilhi.� ргоrПeJl1UiiIt.гоа suae perdition.e'b a1t r e'd a:rgui : У·егиш SSUIт рЬо ISiibl Rеgпi et NOIbbl·ilta. AUlrtlim et Vkes . habet пос mocU.ditаrtеш sUlale Vin­ Se'\1 З!d IlmрегiЗlЊS HOHoris FastUJS ех·iш10S . u'Па: сат an1·e.m a ImperiaJ.FИе.рЛЗlесipuе Gепеюsае эuЬНm:i'tаtis ЕИесtus Idiгigitш ut ilbl. Sегепissimю iP1r.ugusta е1 B o h emi a e Rеg. e t IП11 осоо tеm 'de ШЗlпЉtlis ilfli.dliJigent�uls 1i11 c Jinari : СоmшоdJЗI ce. <Ulbl 'P-r. ISalUit·e S'ubj.na �op.Ьооs ju.is шаМt1а.ubl Мшgп:ifiоtllS Ше COII1:SUI.ooi 110stra salUlS palГi t LаеШiаm. IЗlС .еni:ssiш е et Cansan. et :su. еique adversus Inimicos suos ор-ет роШсеtu'г.геоер И iI10tam Ыlат et сгudеlеш Tyran'hi. Егюге m.еоереюпt.dicta iI10stra СOIшюгtе. sic suae Fd·dei et НО. Уos iaJd Imр-егnu so'1:i1u1ffi -геdJtIIXit Јl\l!dех Ше МаgiПlUS. ·a.u:J I'l:e OOll1itr:emdscl\lJl1Jt .n effаhйй'S (sic) ооае li3еnigll1ШtlЗltits MUtoor:e lDIilg.d. ЧШ ·ех lаll'Ьо Соеlо ­ rum рюsрiс. Зsрјсеге .sltlO disрИсuеlnit. et g.�оэа 'UlПlа cu:m SеГeПI1ss�mа An:I1:a et NOIbiIJiluJm шUlltiJbuldJiII1Iе RОl11'аП10liUUn IШРIe1".г. мрюе ·tГUС-Ulentiог.ratum 'Salus ргИеш cuju'S СопiS'iJi.i .П·п­ сЩр_Ij/buS . et т а'lе ·mJaJ!1U/I11 prelCltiJdJ!t.о'tоюm ехечuеПldа so·l­ l em11.i.эil.п ес п·оп tranqubll a -расе et . De Шu.ca P rirncipi'S Aposto­ lоruш drn ОгЬе.огuш СопsiЊtllm i.d·eiffi ас dete!S'ta1ae pravMa'tis veTSUitialS.iJI1Ii!bUJS alЬsюnutа patenHa Domilfъalmu!r.ratot}s EpistoJa It1Jtera ad Јоатщеm VJ. dum tаг.tor.em .г. e-t еа quae Domini vestri Оаlлitаtern censeball1tu.i·ae (sic).iJs ·Ьоn.Jlline e К!шг i:ssi:m e .it.t ашquam ујго Ье11·е СОЛlsс.a1d!i. a11te poJt:es1Jartes ISUi11g.МИХАиЛQ ДИНИЋ ДУШАНОВА ЦАРСКА ТИТУЛА У ОЧИМА САВРЕМЕНИКА П Р И Л О Г шао . В аюnliЬus.i рашшеtis. d·e Turcis.Dispelflsatiolflis sc.s et НОП.e Do­ milrю а quo Olffinis Ргiпpiраtu.ае :suae dettesltaJtioll1Мl Iшре­ r:iJalHs IDi a.re.rata p r-os-perib<lite felkiter h abUln­ daml\.is lSuffragC!Jnte СЈ. a.GегешО!1ЙiJ.em:pnita:bl'buls е1 .wjna:e GЗll1liss�m:е cuj'UIS шеtuеlfl.q'Ulшm РГl1d·епtе.bd!i>tos vobis Fd. ves1rurnчue Iшре'Г i. iШs feli6um Еvепtоош јОСUinJdit:ф�IS Iiln!s.issiпю salut. pnaesenNl:ms р.iJnci'Pi Domi11'O ЈlоhЗl111I1ii !IЮstго К аг. .n altJus est Milse!1itor­ diter e-roga.dema'ti:s Fa:эtibus Союпагi. quibU!S Ka1echUiSlall1:Us d.d ћос Vke �mШ1 Роп tш сis Lе·gitiше 'deputa1i 111 BalsiJi. Ра­ JeoJogum Iтр.de .llS .imJЗI Consorte lIюstга Cari\SSli.ilniUlet qUЮiS УеЈI З1mоГ.a praesиmptione соmmi:s-и. qua eum de soJeInl1i С ото -_ папопе s1Jla Raтae рег acto (sic) сегОогеm f-arИ. I m p eri a:blIs Celsi- huju:s lаlЬошilflЗltiЮIfl:i:s fioeltiQIr·e lliIfl s'U:ae Diiy>ilflita:tis Оооэреоtu 'for.g'1.огuш succe ­ вtulUЩ gnaJta. СОПiSlаlПgui11ео et Ашiсо r:iuш Vest'ГUiffi.nae Сошm1JssiоniJs ser.�о.ii d�blJUIГ JUlПiа VIObJSCUIffi Igl raJt:e\s 'еXisdliViшus. GamiiIbiJbus. C'U!i отП1а nostra t.s Gloг.ilJ)se ргоЬаv.ia.ed:im'UIS Ороо {оге Gоп.s .1d:em -di·vi Rоm Зlпi IшрегЗ'tогes praed·eoes­ ЭОГ� rnoS'tri Iшрег-i:аНЗI Di ad em ata 'г.praebuit V1estros di:эsiраnd.b le а1. quiJbUls SeldabllS aldve11SliJst·atJum rtJUJГlJj.. ИН ad V. tum e!t Divi.ere voJ.u1t 1Јп Fi'He Siп·се'га Сопstап. PaHol-оgо I mperatori Con-stЗ!пtiнороlds.e'S1:Ja.и:. .s рюэрегitаtes aperiat.пјоЬш.

к арактеристику те аутономије претстављало ј е народно судство. Sch annat.r V'iЊl1um p erkul a Lj. Сем Богишиhе­ ве "десе11Ине судс'�их 3аа:Ј1Иса -из Паш11РОБiИh а " . Zagreb С ЮI Љ {) В ј е в. По једном рукопису у Фулди.ris aper�re нon decUJit NUJn tios v-eвtros dj'stiJпct-е et suffiсi.ровиhи и Прбаљ ПО3lНа11Иi су !Као 06ла.estr a Se'rooitas. grato ас F'iil1e conclU1dere . Vindemiae litterariae Ьос est veterum mоnumеnео­ гum ad Oermaniam sacram praecipue spectantium collectio secunda. Споменик OAlН.судеhи по неюим знацима и подацима који. et evootus аLios succesвUiSque ј. lЈО (Х: Ја).�пљ Эlтenв-.ишљење написано пре скоро пола века.algg.1) Иа.рУ'ге Ј. КЊIИГ. већ да су .redi dесгеvегоИ И Л И ЈА СИНДИК vestra Plгavd:siю.767) 'са. qUJ8Jm citi-UJs pot-eritis. јЈи.tte. Mjeseond'k PD 11 Zalgrelщ wl . 'i:t1JSiпruаге сuг-еНs. Ful­ dae et Lipsiae 1724. ашт. 229-241 _ 8) Др.МИХАИЛО ДИНИЋ 1 18 vеэtгае Lеgшltiо . Душа'НОВlИм 3аIКОН!ЊКОМ.igепШs v-estr. Ознака sic односи се на штампан текст.ниј е 'био уопште познат с-к оро до Другог с-вет. На почетку текста лево: ао.ca!r·a КО11'stатtш аr d.d. р. 1355.u d о 1 f S t r ) h а . et јп Еffесtшn mеditеtш pe'r'ducere et qUЗЈе -dicenttur. Богишмh ј е приметио да ти закони нису локалног порекла. Бе()гращ 1900.к с е . Битну . qui1ms F:i'dem adhiberut v.na ( u Sroo � u�Ce u 191 1 .2) а Грбаљски . -rp a. д.ОСUJпdоо. кој е ј е примењивало свој е законе у с'војим народним судовима.ма ј е располагао .( 19Щ.es qшutiШЈIS Мај'eJStЗiti 'l1lOstrae ујзs et шаdоs quiibUJs е8Јdеш Negotia 'd.еюtег k1fогшаtоо remittimUlS.Tor a ј е дошло 'зероватно стога. DеsИегапtеs 'a!ttente. А . 394. JU&tillloiij a.пtоо-dеге sicut рюрosui't n. Али б е з претходних критичких истраживања Бооишиh ниј е хтео изреhи суд о' овом питањ у. Десети. ") R .привнлегиrјаl Горбаљске жупе (1647-1. колико само питање к а о ретка појава заслужуј е.1.defi'otaba{. 1-б9_ .с1'И ооЈе су до ПОЛОВИ1Не ХIХ столеhа уживале извесну аутономиј у. Dillectionem vеэt'гаm aHectulOse гоgШil1lt. Б еоград 1008.ostra Serooit3JS et рюut а prae-dktis н ГРБfuУ vestris NUll'tИs plenioUJs audietis etc. и па.а.н а оСУДСКlИХ за-писа.dUJm Iп. quљеquе рюрte.is 'OportUIll1U!S valoe'8JmUJS I. 'Щ -DпtепНопе V'Bstra compe'rtaJ ad Ауш аново заКОНОАавство у паШ ТРОВНЋнма sUJIYvooi1en.врло вероватно з а ­ кони кој и владаху у средњовековној Србиј и .ко ј е ово Богишиhево м.ispone-re et . До .З ) Нема сумње да крит. што ј е Паштровски з-б орник публи­ кован нenотпуно.ичко истраживање OBor питања отежава и недостатак а рхивс-ке rpalje.ског рата.lje до пред 1) Др.критичк:им и страживањима ниј е приступило у толикој мери. ЂaJkоzvапi zarkoni . Р. !из Паштр{)'виhа� Архив пдн 1 . Б {) r и ш IИ -ћ . В. 87.