P. 1
Cek Kao Hartija Od Vrednosti

Cek Kao Hartija Od Vrednosti

|Views: 5,005|Likes:
Published by boris_78

More info:

Published by: boris_78 on Jun 01, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/07/2013

pdf

text

original

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

PREDMET

POSLOVNO PRAVO
SEMINARSKI RAD

ČEK (pojam, elementi i vrste čeka)

Profesor: Prof. dr Zoran Radulović

Student: Ana Šarić Br. Indeksa: 100-045/09

ČAČAK, jun 2010.

SADRŽAJ

1.UVOD............................................................................................................................................................3 2.ČEK...............................................................................................................................................................6 2.1. POJAM,OSOBINE I BITNI ELEMENTI ČEKA........................................................................................................6 3.ČEKOVNI POSLOVI.................................................................................................................................9 3.1.IZDAVANJE,PRENOS I AVAL ČEKA...................................................................................................................9 3.2.PREZENTACIJA NA ISPLATU I ISPLATA ČEKA...................................................................................................10 3.3.OPOZIV ČEKA...........................................................................................................................................11 3.4.REGRES ZBOG NEISPLATE...........................................................................................................................12 4.VRSTE ČEKA...........................................................................................................................................13 5. ZAKLJUČAK...........................................................................................................................................17 6. LITERATURA..........................................................................................................................................19

2

1.UVOD

Da bismo predstavili pojam čeka neophodno je da se prvo upoznamo sa pojmom hartija od vrednosti. Prema članu 234. Zakona o obligacionim odnosima,hartija od vrednosti je pisana isprava,kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu. Postoje različita shvatanja prilikom utvrđivanja pojedinih osobina hartija od vrednosti. Ono što uvek važi je : 1. da je hartija od vrednosti uvek pisana isprava; 2. da hartija od vrednosti sadrži pismenu dozvolu izdavaoca;
3. da se pismena obaveza koja je uneta u hartiju od vrednosti mora

ispuniti njenom zakonitom imaocu tj. zakonitom imaocu hartija od vrednosti. Pored ovih osobina zastupljena su i druga svojstva hartija od vrednosti kao što su i :
1. da se u hartijama od vrednosti ne može raditi o svakoj vrsti

obaveze,već samo o pojedinim vrstama obaveza koje su pretežno i prvenstveno imovinskog karaktera. One mogu sadržavati,uz imovinske obaveze i neke druge obaveze,ali ne mogu bez imovinskih obaveza;
2. da hartije od vrednosti mogu sadržavati pojedina ovlašćenja

imaocu hartija od vrednosti koja nisu istovremeno direktne i neposredne obaveze izdavaoca hartija od vrednosti;
3. da je veoma visok stepen formalne strogosti hartija od

vrednosti;

3

4. da hartije od vrednosti stvaraju ne samo izdavaocu nego i

svakom dužniku po toj hartiji od vrednosti veoma strogu obavezu koja lišava dužnika mogućnosti pojedinih vrsta hartija od vrednosti,ali je ova strogost mnogo jače izražena kod svih vrsta hartija od vrednosti nego kod pismenih isprava; 5. pravo koje je pismeno konstatovano na hartiji od vrednosti ne može se ostvariti na drugi način nego jedino upotrebom hartijom od vrednosti. Hartije od vrednosti imaju ogroman značaj u svakome društvu u kome je organizovano robno-novčano tržište. One predstavljaju negocijabilne (prenosive)isprave. Njihovim prenosom istovremeno se prenose i prava koja su u njima inkorporisana. Postoje četiri kriterijuma od kojih se polazi prilikom utvrđivanja pojedinih vrsta hartija od vrednosti:
1. prema načinu određivanja imaoca prava iz hartija od vrednosti

(HOV na ime,HOV na donosioca,HOV po naredbi,alternativne HOV i mešovite HOV); 2. prema karakteru inkorporisanog prava u hartiji od vrednosti (obligaciono-pravne HOV,stvarno-pravne HOV i HOV sa pravom učešća); 3. prema stepenu povezanosti sa osnovnim pravnim poslom zbog koga je došlo do izdavanja hartija od vrednosti i prema mogućnosti uticaja osnovnog pravnog posla na ostvarenje i prenos prava iz hartija od vrednosti (apstraktne HOV i kazualne HOV);
4. prema

načinu postanka prava iz hartija od vrednosti

(konstitutivne HOV i nekonstitutivne ili deklarativne HOV).
4

Ono što je karakteristično za hartije od vrednosti jeste da se pravo iz hartije na određeni način može preneti. U „Zakonu o obligacionim odnosima“,i to u čl. 241-249 nalaze se opšta pravila o prenosu hartija od vrednosti. U ovim odredbama regulisan je:prenos prava iz hartije na donosilaca;prenos prava iz hartije na ime;prenos prava iz hartije po naredbi;vrste indosamenta;prenos punomoćja i prenos za zalogu;dokazivanje zakonitosti prenosa i zabrana prenosa. Pošto smo se upoznali sa osnovnim svojstvima hartija od vrednosti,u narednom izlaganju fokusiraćemo se na ono što je i tema ovog seminarskog rada a to je ček kao hartija od vrednosti.

5

2.ČEK
2.1. Pojam,osobine i bitni elementi čeka Ček je pisana isprava na osnovu koje jedno lice-trasant,daje nalog drugom-trasatu kod koga on ima raspoloživa sredstva,da bezuslovno plati po viđenju određenu sumu označenom korisniku ili nekom drugom prema remitentovoj naredbi,ili jednostavno donosiocu. Bitna razlika između menice i čeka sastoji se u tome što kod menice u trenutku njenog izdavanja kod trasanta ne mora da postoji pokriće,a kod čeka ovo pokriće mora da postoji od momenta izdavanja čeka. Izdavanje čeka bez pokrića predstavlja krivično delo. Ček kao sredstvo plaćanja ima takvu osobinu kako u domaćim transakcijama tako i u međunarodnim. Čekovno pravo je danas u svetu unificirano. 1931. godine doneta je konvencija o jednoobraznom čekovnom zakonu,te konvencija o regulisanju izvesnih sukoba zakona kod čeka i konvencija o taksama u materiji čeka. Na osnovu ovako unificranog međunarodnog prava o čeku u našoj zemlji 1946. godine donet je zakon o čeku,sa obzirom da je naša zemlja ratifikovala odnose međunarodne konvencije. Ček je stroga i formalna hartija od vrednosti pa za njega važe sva načela koja važe i u meničnom pravu. To su načelo formalnosti , načelo inkorporacije , načelo neposrednosti , načelo samostalnosti , načelo strogosti , načelo solidarnosti , načelo apstraktnosti i načelo obaveznosti iskazivanja čeka u određenoj vrsti novca. Ček je formalna hartija od vrednosti koja nije punovažna ukoliko nije izdata u zakonskoj formi i ukoliko ne sadrži bitne elemente koje za izdavanje čeka zahteva zakon. Bitni čekovni elementi su : označenje da se

6

radi o čeku,bezuslovni nalog za isplatu naznačene svote novca iz trasantovog pokrića kod trasata,ime odnosno firmu trasata (banke),mesto plaćanja čeka,datum i mesto izdavanja čeka,potpis izdavaoca čeka. U samom slogu čeka mora se označiti upotrebom reči-ček,da se radi o čeku,na jeziku na kojem se ček izdaje. Sa ovim nema većih poteškoća,obzirom da određene ovlašćene institucije emituju čekove u vidu formulara-blanketa. Ček kao i menica mora da sadrži bezuslovni nalog za isplatu određene svote novca. Čekovna svota mora da se označi kako brojem tako i slovima.Sem ove naznake nije dozvoljeno dodavati dodatne sume novca čeku,kao što su na primer kamate. Međutim,ako je to i učinjeno,ček nije nevažan,jer po samom zakonu ako se odredi i kamata u čeku smatra se kao i da nije napisana. Takođe zabranjeno je uslovljavanje isplate čeka na bilo koji drugi način. Ime ili firma trasata,moraju da budu upisane u samom čeku. Za razliku od menice po samoj „Ženevskoj konvenciji“,kada se radi o čeku trasat može da bude samo neka banka. Međutim,u međunarodnom platnom prometu ček može da se vuče i na neko drugo lice,ukoliko je po zakonu zemlje gde se ček plaća dozvoljeno da ta lica mogu da budu trasati. Prema našem „Zakonu o čeku“, trasiranje čeka vrši se isključivo na banku kod koje se i inače deponuju novčana sredstva. Ček se plaća po viđenju,što znači da označenje dospelosti ne predstavlja bitan sastojak čeka. Ako bi,prema tome,dospelost bila drugačije označena,takva isprava izgubila bi pravno dejstvo čeka. Ček mora da sadrži i potpis trasanta,izdavaoca čeka. Po pravilu,to je jedno lice,ali dozvoljeno je da i više lica izdaju jedan ček,pa se onda radi o sutrasantima. Trasant je glavni čekovni dužnik po izdatom čeku,i to ostaje sve do momenta dok ga trasat,dakle banka ne isplati. Kod ovoga,još jednom
7

je značajno podvući,da trasant ne sme da izda ček ukoliko u momentu njegovog izdavanja nema pokrića kod trasata. U čekovnom slogu moraju da budu označeni i mesto i datum izdavanja čeka. Što se tiče mesta izdavanja,ako ono nije posebno označeno,predpostavlja se da je to mesto pored trasantovog potpisa. Datum izdavanja čeka je takođe bitni čekovni element i bez njega ček bi se smatrao nevažećim. Takođe mora biti određeno i mesto plaćanja čeka,kako u geografskom pogledu (u kojem gradu,u kojoj državi),tako i putem određivanja banke u kojoj će se ček naplatiti. Pored navedenih bitnih elemenata u ček se mogu uneti i klauzule kao na primer :klauzula o izveštaju ili bez izveštaja,klauzula bez troškova (bez protesta) i klauzula o moneti (unosi se u ček kada se radi o međunarodnom prometu).

8

3.ČEKOVNI POSLOVI
Budući da se radi o strogo formalnoj hartiji od vrednosti,postoje određene čekovne radnje i to su:izdavanje čeka,zatim prenos čeka (indosament),aval čeka,prezentacija čeka na isplatu,isplata čeka,opoziv i regres čeka. 3.1.Izdavanje,prenos i aval čeka Izdavanje čeka je veoma slično izdavanju menice,samo što trasant,izdavalac čeka mora u trenutku izdavanja ovog pisma ima odgovarajuće pokriće kod trasata,banke. Ovo pokriće mora da je u novcu ili novčanom potraživanju,a ne u robi ili hartijama od vrednosti. Popunjavanje čeka stavljanjem trasantovog potpisa,kao i predajom čeka remitentu,smatra se da je ček izdat. Sadržaj čeka može se ispisati i mašinom,ali potpis mora da je izvršen svojeručno (ako je izdavalac čeka pravno lice onda uz potpis ovlašćenog lica mora da se stavi i pečat preduzeća). Ček na ime ili po naredbi prenosi se indosamentom,ukoliko nije u njega uneta rekta-klauzula; ček na donosioca jednostavnom predajom ove hartije od vrednosti iz ruke u ruku, a rekta-ček prenosi se putem građanskopravnog ustupanja (cesije). Pravila o indosiranju menice odnose se i na prenos čeka,sa izuzetkom što kod čeka postoji samo vlasnički i punomoćnički indosament. Davanjem jemstva (avala) obezbeđuje se isplata celog ili delimičnog iznosa označenog u čeku. Avalista može biti svako lice osim trasata,a ako nije označeno za koga je dato jemstvo,onda će se smatrati da je dato za

9

trasanta. Obaveza avaliste je solidarna i odnosi se samo na onaj iznos na koji je avalista dao jemstvo. 3.2.Prezentacija na isplatu i isplata čeka Prezentacija čeka na isplatu je takva čekovna radnja koja obavezuje imaoca čekada prilikom zahteva za isplatu podnese (prezentira) ček trasantu u mestu plaćanja čeka. Rok za prezentaciju čeka kreće se od 8-70 dana u zavisnosti od udaljenosti mesta izdavanja i mesta plaćanja. Momentom izdavanja čeka počinje da teče rok za njegovu prezentaciju. U našoj zemlji ček plativ mora da se podnese trasatu na isplatu u sledećim rokovima:u roku od 8 dana ako je mesto izdavanja i mesto plaćanja jedno isto mesto u našoj zemlji;u roku od 15 dana,ako su mesto izdavanja i plaćanja različita a oba su u našoj zemlji;u roku od 20 dana,ako je ček plativ u zemlji izdat u nekoj od evropskih zemalja;ako je ček izdat u nekoj vanevropskoj zemlji i to na obalama Sredozemnog ili Crnog mora uključujući i ostrva u njima,onda je rok za prezentaciju u našoj zemlji 40 dana od momenta izdavanja;i ako je ček izdat u nekoj zemlji izvan Evrope u roku od 70 dana mora se prezentirati radi isplate u našoj zemlji. Napomenućemo,da za pojedine vrste čekova kao što su cirkularni,putnički i drugi mogu biti predviđeni posebnim zakonom i posebni rokovi za prezentaciju za isplatu (za cirkularni,na primer iznosi 6 meseci od dana izdavanja). Nepoštovanje utvrđenih rokova za prezentaciju čeka povlači odgovarajuće posledice. Imalac čeka gubi svoja regresna prava prema svim

10

regresnim dužnicima izuzev prema trasantu. Trasant ostaje u obavezi sve do nastupanja zastarelosti čeka. Isplata čeka je čekovno-pravna radnja kojom trasant na osnovu blagovremene prezentacije čeka i provere podnosioca kao zakonskog imaoca čeka vrši isplatu označene sume. Proveravanje podnosioca čeka ima poseban značaj polazeći od toga da zakoniti imalac čeka zasniva svoje pravo na neprekinutom nizu indosamenata. Ako na poleđini čeka na ime ili po naredbi nema upisanih indosamenata,trasat je dužan da se uveri da li je podnosilac čeka identičan sa remitentom,licem na čije ime ili po čijoj naredbi je ček izdat. Kod čeka na donosioca nema svih onih oblika proveravanja i trasat može isplatiti označenu sumu svakom licu koje prezentira takav ček. Isplatom čeka u celosti od strane trasata gase se obaveze indosanata i trasanta. Zato trasat ima pravo da zahteva od imaoca čeka da mu ovaj na samom čeku potvrdi da je izvršena isplata. 3.3.Opoziv čeka Opoziv čeka je čekovno-pravna radnja kojom trasant zabranjuje trasatu da po određenom čeku izvrši isplatu iz njegovog pokrića. Opoziv čeka se može učiniti : protekom roka na prezentaciju čeka na isplatu,ali i pre proteka roka za prezentaciju čeka na ime ili po naredbi,pod uslovom da je opoziv stigao trasatu pre nego što je ovaj izvršio isplatu čeka. Obično se opoziv vrši u pismenoj formi.

11

3.4.Regres zbog neisplate Regres zbog neisplate vrši imalac čeka,u slučaju trasatovog odbijanja da plati iznos označen u čeku,protiv trasanta,avaliste i svojih prethodnika (eventualnih indosanata), radi naplate čekovnog potraživanja. Da bi imalac čeka mogao da ostvari svoje regresno pravo potrebno je da u zakonskom roku podnese ček na isplatu i da u slučaju potpunog ili delimičnog odbijanja isplate od strane trasata podigne protest zbog neisplate. Redovan način protesta može se zameniti potpisanom izjavom trasata na čeku kojom odbija da izvrši isplatu čeka uz stavljanje datuma kad je ček bio prezentiran radi isplate. Ovakva izjava se mora u toku protestnog roka,po zahtevu imaoca čeka,uneti u protestni registar što se mora od strane od protestnog organa-suda potvrditi na čeku ili njegovom alonžu. Regresni zahtev imaoca čeka prema trasantu i indosantima zastareva za 6 meseci od momenta koji obeležava rok za prezentaciju čeka radi isplate. Takođe i regresni zahtevi indosanata jednoh protiv drugih ili protiv trasanata zastarevaju za 6 meseci. To znači da će po proteku 6 meseci od momenta kada je indosant iskupio ček,ili je protiv njega podignuta tužba,nastupiti zastarelost regresnih zahteva.

12

4.VRSTE ČEKA
Prema načinu određivanja nosilaca prava,čekovi se dele na ček na ime,ček po naredbi i ček na donosioca. Prema obliku i nameni čekovi se dele na : barirani ček , isplatni ili gotovinski ček , virmanski (obračunski) ček , cirkularni ček , akreditivni ček , putnički ček i ček banke za tekuće račune građana. Barirani ček je dobio naziv po precrtaju dvema paralelnim linijama dijagonalno povučenim iz uglova čeka. Precrtaj može biti opšti ili poseban. Barirani ček sa opštim precrtanjem raspoznaje se po paralelnim linijama između kojih nije ništa naznačeno,ali je samo stavljena oznaka „preko banke“. Imalac ovakvog čeka može naplatiti označeni iznos od trasata preko ma koje banke (koja u tom slučaju vrši ulogu posrednika). Barirani ček sa posebnim precrtajem raspoznaje se po paralelnim linijama između kojih je označeno ime banke,preko koje se može izvršiti naplata čeka. Precrtavanje čeka može izvršiti trasant ili imalac čeka,s tim što se opšti precrtaj može uvek pretvoriti u posebni. Nasuprot ovome,nije dozvoljeno pretvaranje posebnog u opšti precrtaj. Barirani ček,bilo sa opštim ili posebnim precrtajem trasat ne isplaćuje u gotovom novcu imaoca čeka,već ga dostavlja onoj banci koja se javlja kao posrednik za naplatu i koja taj iznos stavlja na raspolaganje imaocu čeka preko njegovog žiro-računa. Isplatni ili gotovinski ček je novčani instrument kojim imalac računa daje nalog trasatu da čekovnu sumu isplati u gotovom iznosu imaocu čeka ili po njegovoj naredbi. Ovi čekovi koriste se najčešće za isplatu ličnih dohodaka.

13

Virmanski (obračunski) ček na prednjoj strani nosi oznaku „samo za obračun“. Ovom klauzulom zabranjuje se isplata u gotovom novcu i ček služi samo za obračun. On predstavlja neku vrstu naloga na osnovu koga banka,kao trasat,smanjuje za iznos čeka tekući račun izdavaoca čeka,a povećava tekući račun korisnika (remitenta). Oznaku na čeku „samo za obračun“ ili drugi izraz koji to isto znači,može staviti trasant ili svaki imalac čeka. Virmanski ček se najčešće upotrebljava u robnom prometu između preduzeća i lako se raspoznaje po svojoj crvenoj boji. Cirkularni ček izdaje banka korisniku koji od nje ima pokriće,ovlašćujući ga da isplatu čeka može tražiti od bilo koje njene poslovne jedinice ili banke korespomdenta. Ovom vrstom čeka se uveliko olakšava plaćanje i otkalnja upotreba gotovog novca. Cirkularni čekovi imaju duži rok važenja : oni važe 6 meseci,računajući od dana izdavanja. U našoj zemlji službu po cirkularnim čekovima vrši Narodna banka Srbije. Akreditivni ček se upotrebljava kod nas pri otkupu poljoprivrednih proizvoda od proizvođača. Kod ovakvog čeka trasant je preduzeće koje se bavi otkupom poljoprivrednih proizvoda,trasant je Narodna banka Srbije,a korisnik (remitent) je onaj proizvođač koji na ime cene za prodate proizvode dobija ovaj ček na odgovarajući iznos. Korisnik može dobijene čekove naplatiti u gotovu kod svih poslovnih jedinica Narodne banke Srbije i na svakoj pošti. Osim toga,on može ove čekove koristiti za kupovinu industrijske robe,za plaćanje poreza i td. Akreditivni ček važi 3 meseca računajući od dana izdavanja. On glasi na okrugle,unapred na čeku odštampane iznose. Ovakav ček glasi na ime određenog lica (proizvođača). Putnički ček izdaje se obično u korist putnika,turista,trgovca i drugih. Kod nas ove čekove izdaje Narodna banka Srbije,i to na okrugle iznose i prodaje ih korisnicima,preko svojih korespondenata u inostranstvu. Oni se
14

mogu upotrebiti za plaćanje saobraćajnih ili drugih usluga,taksa,poreza ili drugih dažbina. Ovi čekovi se mogu naplatiti i u gotovom novcu u svakoj menjačnici ili pošti. Putnički čekovi važe 3 meseca računajući od dana kada kupac kao trasant stavi datum i mesto izdavanja čeka. Ček banke za tekuće račune građana predstavlja međubankarskim sporazumom jedinstveni instrument plaćanja u obliku tzv. rekta-čeka uz sva prava i obaveze koje proističu iz Zakona o čeku. Čekovne blankete izdaje banka tekućih računa odmah posle prvog prispeća sredstava na račun bančinog klijenta i to u količini koja zavisi,po pravilu od visine stalnog mesečnog priliva sredstava,od poverenja banke prema vlasniku tekućeg računa,od potrebe vlasnika računa za većim brojem blanketa,s obzirom na duži boravak u mestu van sedišta banke i slično. Ček banke za tekuće račune građana spada u posebnu vrstu čekova poznatih pod nazivom-limitirani. Ovaj naziv potiče otuda što je kod nekih čekova unapred štampan iznos na koji ček glasi ili taj iznos do izvesne sume može trasat sam da označi,znači,do nekog unapred utvrđenog limita. U slučaju potrebe za plaćanjem veće sume,izdavalac će morati da upotrebi dva ili više čekova. Čekovni blanket se sastoji iz talona i čeka. Talon mora da sadrži trasant u svojoj čekovnoj knjižici radi svoje evidencije o izdatim čekovima i trebalo bi da ga čuva najmanje 6 meseci. Svakako da takvo upozorenje ima svoj značaj naročito za slučaj gubitka nekog čeka kada se na osnovu eventualne reklamacije,mora da izvrši rekonstrukcija podataka. Talon u takvim slučajevima može da predstavlja,ako ne materijalni dokaz o izdatom čeku,onda ozbiljan indikator o izvršenoj obavezi plaćanja. Sam ček predstavlja hartiju od vrednosti koju trasant čitko ispisuje (bez

15

precrtavanja,brisanja ili dodavanja) i potpisanu predaje korisniku čeka (remitentu).

16

5. ZAKLJUČAK
Kao što je već rečeno u prethodnom izlaganju,ček je vrlo rasprostranjena hartija od vrednosti i veoma je značajna u savremenom platnom prometu. Etimološki reč ček potiče od engleske reči „to check“ ,što znači kontrolisati,proveriti,zadržati. Naime, dužnik je obavezan da kontroliše i proveri da li je izdavalac čeka obezbedio pokriće kako je ček vukao na njega i da zadrži nalog za isplatu ako nema tog pokrića. Ček,kao strogo formalni dokumenat,sadrži određene elemente kao što su:naziv čeka,naređenje za isplatu određene sume,ime lica koje će ček platiti (trasat),datum izdavanja čeka. Karakteristike čeka su: 1. ček je hartija od vrednosti koja služi za plaćanje; 2. ček stvara bezuslovnu obavezu da se isplati određena svota novca; 3. ček kao hartija od vrednosti dospeva uvek po viđenju,i 4. isplatu čeka vrši banka kao trasat iz trasantovog pokrića. „Ček je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac (trasant) daje nalog (bezuslovan uput) trasatu (banci) da licu određenom u čeku isplati naznačenu svotu novca iz trasantovog pokrića.“1 Iz ove definicije se vidi da se uspostavlja pravni odnos između tri subjekta, i to: između izdavaoca čeka (trasanta),čovekovog dužnika (trasata) i imaoca čeka (remitenta) ili nekog drugog lica. Ček predstavlja sredstvo plaćanja koje zamenjuje gotov novac,odnosno surogat novca,koji služi za bezgotovinsko plaćanje,zbog čega ima veliki ekonomski značaj. Ovakvim bezgotovinskim plaćanjem
1

„Privredno pravo ; Dr. Ilija Galjak; Dr Zoran Radulović Čačak, 2010.

17

izbegavaju se opasnosti čuvanja i manipulisanja gotovim novcem,kao što su krađe novca,habanje novčanica,fizičko uništavanje novčanica i drugo. Istovremeno,deponovana sredstva u banci nose kamatu,čime se bar nominalno uvećavaju (realni prinos zavisi od inflacije). Upotrebom čeka smanjuje se cirkulacija papirnog i kovanog novca,uklanja se nekorisno držanje većih količina novca,pojeftinjuje i pojednostavljulje međunarodni platni promet.

18

6. LITERATURA 1. „Poslovno pravo“ ; Dr. Ilija Galjak; Dr Zoran Radulović Čačak, 2010. 2. Monetarna ekonomija i bankarski menadžment“ ; Prof.dr Slobodan Komazec , Prof.dr Žarko Ristić , Prof.dr Jovan Savić , Prof.dr Slavko Vukša; Čačak,2006. 3. „Bankarski poslovi i hartije od vrednosti“, prof. dr Slavko Carić, Novi Sad 2007. 4. „Privredno poslovno pravo sa uvodom u pravo i osnovama građanskog prava“; dr Borisav Ivošević , dr. Marija Radulović ; Kotor ,2001.

19

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->