P. 1
Хипатија Александријска

Хипатија Александријска

Views: 33|Likes:
Има оних који се ВЕОМА, ВЕОМА интересују за ову тему, па ево
Има оних који се ВЕОМА, ВЕОМА интересују за ову тему, па ево

More info:

Published by: Miroslav Vasilijevic on Jun 14, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/25/2015

pdf

text

original

Најумнија жена античког света

Платон у телу Афродите
На предавања свезнајуће Хипатије у Александрију су хрлили млади с три континента. Њен
сјајан ум ôио је праћен изузетном физичком лепотом а заврmила је на крајње трагичан
начин
Александрија, један од најôлиставијих античких градова, мегалополис у коме су једна
поред друге, каткад у миру, али неретко и у веома огорченом и насилном суче¬авању,
живеле разнолике етничке групаnије, лука у којој су се сретале различите културе, ôоје и
мириси далеких зема¬а, једно од великих интелектуалних средиmта старог века, завичајно
је место једне од најумнијих жена у историји Хипатије. Oна је до краја живота остала
везана за овај град на јужним оôалама Cредозем¬а: у њему се родила, стекла изванредно
оôразовање и, напослетку, трагично заврmила живот.
Хипатија је имала ту несрећу да живи у времену кад се nивилизаnија, којој је припадала
својим схватањима, умом и nелокупним ôићем, неповратно примиnала заласку, кад је
ôивала потиснута новим и умногоме другачијим верским и културним оôрасnима, кад је,
дакле, лагано, али неумитно одумирала. Xивела је у времену кад се та засењујућа античка
nивилизаnија, унеколико дезоријентисана и умногоме поколеôана, која је, у ствари, већ
давно проmла свој зенит, повлачила пред налетима интелектуално слаôије, али продорне и
пуне снаге хриmћанске nивилизаnије. Oна је ôила управо један од узорних припадника
истанчане и надмоћне паганске културе и науке античког раздоô¬а, једне од најсјајнијих
епоха у свеукупној ¬удској историји.
Mатематичарева кћи
Податке из њене ôиографије није лако ускладити јер су оскудни и делимични, каткад и
не сасвим подударни, па се њен животопис може успоставити само у најопmтијим nртама.
Научниnа Хипатија помиње се у неколико извора: у nрквеним историјама Cократа
Cхоластика и uилосторгија из прве половине 5. века, у писмима њеног ученика Cинесија
из Kирене, у познатом лексикону ,Cуда¨ из знатно каснијег времена, као и у хроникама
Jована Mалале и Jована из Никиу.
Није лако утврдити ни тачно време Хипатијиног роhења, па се миm¬ења савремених
истраживача који су се ôавили њеним животом и делом у знатној мери разилазе. По
миm¬ењу једних, на свет је доmла измеhу 355. и 360. године, али има и оних који сматрају
да је роhена касније, око 370. године. Наклоност и ¬уôав према математиnи, која је на
неки начин наликовала истинској страсти, дуговала је оnу Tеону. Према неким подаnима,
он је ôио један од последњих управника гласовитог александријског Mусиона, ,храма
муза¨, својеврсне mколе уметности и учености која је имала велику и дугу традиnију. V
Mусион је ôило ук¬учено неколико училиmта, као и велика Александријска ôиôлиотека.
O Хипатијиној мајnи и о томе како су протиnале њене најраније године немамо никаквих
података.
Tеон је ôио знаменити математичар и астроном који је поново издао Eуклидова дела.
Подсетимо се да је реч о једном од највећих математичара старог века чији се главни
научни спис ,Eлементи¨ с разлогом сматра најзначајнијим математичким делом античког
света. Oсим тога, Tеон је начинио и коментаре на дела грчког математичара, астронома и
географа Kлаудија Птоломеја. V том захтевном и врло одговорном послу познатом
математичару драгоnену подрmку и помоћ пружила је његова кћи Хипатија. Tако је, на
пример, прегледала и исправ¬ала трећу књигу очевих коментара на чувено Птоломејево
дело ,Bелики зôорник¨, касније преведено на арапски и познато под именом ,Алмагест¨.
Bтавиmе, она је као научник и надмаmила свог родите¬а.
Није на одмет нагласити да су и Eуклид и Птоломеј припадали великој плејади
александријских научника. Подсетимо се да је Александрију основао Александар Bелики
331. године пре наmе ере, да се у овом граду налазила највећа ôиôлиотека античког света и
да је до Хипатијиног времена ово nивилизаnијско средиmте имало већ виmе од седам
векова ôлиставе историје.
Hзнад свих филозофа
Iрчки језик познаје реч полихистор (polyistor) која означава човека огромног знања,
упућеног у све науке. Некада, у антиnи, средњем веку или, можда, у доôа ренесансе, то је
ôило могуће. ¡анас, кад се ¬удско знање вртоглаво увећава и умногостручује, то је
постало немогуће. V српском језику ôи речи полихистор одговарала реч многозналаn или
свезналиnа, мада ова друга каткад може да има и помало иронично значење, а можда
највиmе наmа стара и већ готово заôорав¬ена реч свезнадар. Vправо та реч примен¬ива
је као својеврстан епитет уз Хипатију из Александрије. Oна је ôила изванредно упућена у
математику, астрономију, механику и филозофију.
Хипатија је у Александрији, измеhу осталог, предавала филозофију Аристотела и
Платона, а чини се да је преко Плотина, мислиоnа 3. века, ôила упозната и с
неоплатоничарским идејама. Cократ Cхоластик подвлачи чињениnу да је она својом
ученоmћу надмаmивала све савремене филозофе и додаје да је ôила једна од жена о којима
треôа говорити с дужним поmтовањем и уважавањем. ¡одајмо да је ово неmто највиmе
mто један уôеhени хриmћански писаn може изрећи за неког пагански усмереног
интелектуалnа.
Хипатија и филозофи у Александрији
Oчигледно је Хипатија израсла у изванредног професора, учите¬а с осоôеном харизмом,
јер се о њеним предавањима надалеко чуло. 3ôог тога су млади ¬уди из разних делова
пространог Bизантијског nарства које је тада у правом смислу речи ôило светска
империја раmирена на три континента, у Eвропи, Азији и Африnи долазили да је слуmају
и да јој ôуду студенти. Kако пиmе Cинесије из Kирене, у настави на училиmту у
Александрији Хипатија је осим филозофских претресала и питања из физике и других
наука као mто су, на пример, астрономија, геометрија или механика. Kао њен ученик, он са
захвалноmћу и див¬ењем пиmе како је Хипатија показала велико знање механике и
технике кад му је касније помагала да осмисли хидрометар и среôрни астролаô.
¡анас се поуздано зна да је Хипатија написала коментаре на дело ,Kонусни пресеnи¨,
спис Аполонија који је потиnао из Перге у малоазијској оôласти Памфилији. Pади се о
грчком математичару из Eуклидове александријске mколе који је живео и радио око 200.
године пре наmе ере. Oн је ôио аутор чувеног дела о пресеnима конуса, а од укупно осам
књига прве четири сачуване су у оригиналу, следеће три у арапском преводу, док је
последња, осма, изгуô¬ена. V овом делу Аполоније је први увео елипсу, хиперôолу и
параôолу као конусне пресеке. Нажалост, Хипатијини коментари на дело ,Kонусни
пресеnи¨ нису сачувани.
Oсим коментара на дела Аполонија из Перге, Хипатија је сличан труд уложила и кад су
у питању дела грчког математичара ¡иофанта из 3. века који је такоhе потиnао из
Александрије. Fио је то учењак који је расправ¬ао о алгеôарским проôлемима. Oн је у
делу ,Аритметика¨, од чијих је тринаест књига сачувано само mест, оôјаmњавао једначине
с nелим коефиnијентима и примењивао властити оригинални поступак за њихово
реmавање. Mеhутим, као и у претходном случају, кад се радило о Аполонију из Перге, ни
Хипатијини коментари на ¡иофанта нису допрли до наmег времена.
Hпак, мора се признати да се у појединим Хипатијиним ставовима, као и ставовима
осталих мислилаnа и делатника ,позног¨ паганства уосталом, на неки начин осећају
извесни знаnи подражавања некада ôри¬антног света идеја, знаnи ,умора¨ и немоћи једне
већ преnветале nивилизаnије. Tо се показивало и у чињениnи да су и највећи умови касног
паганства снагу nрпли виmе из одôијања да прихвате нову, хриmћанску веру и њена
начела, веру која је загосподарила ондаmњим светом, него из вредносног система и
оригиналности властитог учења.
На основу оног mто знамо о Хипатији, чини се да је њен сјајни ум ôио праћен и
изузетном физичком лепотом. 3а њу се говорило да се радије оôлачила у одећу научника и
учите¬а него у женску. Vз то, заôележено је да се није устручавала да одлази у друmтво
муmкараnа mто у оно време за жене није ôило уоôичајено. Tо можда може да се оôјасни и
њеном неоôичноmћу, али је у сваком случају ôило очито да је Хипатија иmла далеко
испред свог времена.
Cурова смрт
Александријска научниnа имала је и одреhени политички утиnај у граду, па је, можда
мимо своје во¬е, уплетена у размириnе Oреста, nарског намесника Eгипта, и
александријског патријарха Kирила, трвење које ће на неки начин допринети њеној
мученичкој погиôији. Kирил и Oрест доmли су у лоmе односе после великог сукоôа
хриmћана и Jевреја, после кога су Jевреји, по Cократу Cхоластику виновниnи сукоôа,
протерани из града. Oрест, који је уложио много напора да се сукоô изôегне, али у томе
није успео, ôио је огорчен на александријског патријарха сматрајући га главним кривnем
за одлазак Jевреја, mто је само могло да mтети економским интересима великог трговачког
града какав је тада ôила Александрија. V Kирилову одôрану су устали неки остраmћени
монаси и догодило се чак и то да је један од њих каменом погодио Oреста. Cтражари који
су окруживали nарског намесника уплаmили су се и поôегли, али је народ одôранио свог
управника. Cве то говорило је о затегнутом стању које је постојало измеhу различитих
верских заједниnа у Александрији. Kолико је та иск¬учивост могла да нарасте показује и
случај кад је по нареhењу патријарха Tеофила (384412), Kириловог претходника на
алаксандријској столиnи, 391. године спа¬ен знаменити Cерапион са свим огромним
књижним ôлагом.
3а разумевање духовне климе у оновременом Bизантијском nарству није ôез значаја ни
податак да је филозофе с њиховом ученом тајанственоmћу тада ôило лако осумњичити за
заверу, али и оптужити за чароôњаmтво и магију. Fудући да је хриmћанска nрква оmтро
иступала против магије, није ôило теmко нахуmкати не само властодрmnе него и вернике
на оне који су упражњавали магијске радње. Поготово у окружењу какво је ôила
Александрија у којој је све кипело од верске нетрпе¬ивости. Jован из Никиу, египатски
епископ из 7. века, у својој хрониnи управо истрајава на томе да је Хипатија магијским
радњама просто опчинила велики ôрој жите¬а Александрије. Hстине ради, треôа
нагласити и чињениnу да су се понекад и учени ¬уди, у же¬и да приôаве славу, свесно
издавали за магове. Неки од њих су и страдали, али се за њих не ôи могло рећи да су ôили
мучениnи науке него мучениnи паганске вере.
Kад је у питању Хипатија и њена трагична смрт, Cократ Cхоластик нарочито указује на
чињениnу да се на њу подигла ¬удска завист. 3амерено јој је mто је често разговарала с
Oрестом с којим је иначе пријате¬евала. Kако то често ôива, почеле су да се mире и
гласине како она тоôоже одговара nарског намесника Александрије да се помири с
Kирилом с којим је ôио у великом сукоôу. Ни њени ставови нису могли наићи на
одоôравање хриmћанских кругова, али, кад су је пријате¬и позвали да се одрекне неких
својих схватања, веома опасних у гор¬ивој верској атмосфери тадаmње Александрије, она
је то одлучно одôила.
Показало се да је оптужôа да лоmе утиче на намесника Oреста ôила дово¬на за
најусијаније присталиnе александријског првосвеmтеника да почине злочин. Cократ
Cхоластик записао је сасвим одреhено да је прост народ Александрије увек спреман на
поôуне и најсвирепије преступе и да се неће смирити док се не пролије крв. Oвог пута њих
неколико, које је предводио неки анагност (чтеn) Петар, одлучило је да казни своју учену
суграhанку. Jедном приликом, у марту 415. године, кад се Хипатија у кочијама враћала
кући, најпре су је пресрели и ухватили, а онда одвели у nркву која се звала Kесарион. Tу су
је, како пиmе Cократ Cхоластик, свукли до гола и испреôијали на смрт. Kако им ни то није
ôило дово¬но, њено тело исекли су на комаде, однели до места званог Kинарион и тамо га
запалили.
Cократ Cхоластик наглаmава да је епископу Kирилу и свим хриmћанима Александрије
ôило жао зôог овог немилог догаhаја. А онда доноси хронолоmку одредниnу Хипатијиног
уôиства: то се десило четврте године Kириловог епископства (412444), у време десетог
конзулства nара Хонорија (395423) и mестог конзулства nара Tеодосија II (408450), у
марту, током великог поста. Pеч је о марту 415. године, а Vскрс је те године ôио 11.
априла. Хипатија је усмрћена у животној доôи од око четрдесет пет година, ако следимо
оне који њено роhење став¬ају у време око 370, или у касним педесетим годинама,
уколико верујемо онима који сматрају да је роhена измеhу 355. и 360. године. Mада је зôог
изузетне лепоте и памети није лако разлучити mта је ту могло да ôуде одлучујуће
имала пуно удварача, никада се није удавала.
V науnи је доста расправ¬ано о умеmаности и могућој Kириловој кривиnи за
Хипатијину смрт. Oву расправу додатно је отежавала оскудност и каткад опречност
сачуваних изворних података. Премда је извесно да се александријски патријарх није
могао слагати с њеним паганским ставовима, врло вероватно ни с њеним дружењем с
Oрестом, а засигурно ни с њеним ,слоôодним¨ понаmањем, утисак је да превладава
миm¬ење да Kирил не може да ôуде одговоран за оно mто се догодило. Pеч је о
патријарху Александрије и великом nрквеном оnу који је неmто касније, 431. године, на
Tрећем васе¬енском саôору у Eфесу однео важну поôеду над nариградским патријархом
Несторијем (428431) и оôезôедио углед и звездане тренутке александријске патријарmије.
Хипатија, рад сликара uарлса Bилијама Mичела из 1885. године
Хвалоспеви једног женомрсnа
3а Хипатију ôез претеривања може да се каже да је ôила последњи велики
александријски математичар и филозоф. Tрагична смрт дала јој је и посеôну ауру које у
противном можда не ôи ôило јер остаје чињениnа да дела ове научниnе ипак нису
сачувана. Неки од њених ученика отиснули су се преко Cредоземног мора и стигли у
Атину, на чувену Платонову академију, најôо¬у mколу античког света, коју је неmто виmе
од столећа после Хипатијине погиôије, 529. године, затворио nар Jустинијан I Bелики
(527565). Hма савремених историчара који су склони да управо у том догаhају виде крај
старог и почетак средњег века.
Kолико је Хипатија завредила поmтовање већ за живота, на осоôен начин показују
стихови које је у њену част надахнуто написао Палада. Oн је наступао са становиmта
киничке филозофије и са хриmћанством није имао ничег заједничког. Bтавиmе,
хриmћански монаси су код њега изазивали оmтар подсмех. Палада је такоhе живео у
Александрији, скоро у исто време као и Хипатија, и на неки начин ôио је расnеп¬ен
измеhу тих историјских и верских антипода хриmћанства и паганства, осећајући се
подједнако неудоôно и у једном и у другом. Oн, коме су ôили страни похвала и патетика,
који је хулио и жигосао све око сеôе, сеôи несвојствено хвалио је научниnу из
Александрије. H о њој записао:
,Kада те угледам, при твојим
речима падам на колена
и дижем ка звезди ¡аниnи
свој поглед.
Jер ка неôу иде све
mто радиm, на неôо упућује
лепота речи,
ôожанска Хипатијо,
ти, чиста звездо мудрости!¨
Oви стихови доôијају на тежини кад се зна да их је саставио један ¬ути сатиричар,
познат по жаокама и отровним примедôама, а у великој мери женомрзачки настројен.
¡ругим речима, Хипатија теmко да је могла да доôије лепmи и увер¬ивији хвалоспев од
овог који је изаmао из пера помало муmичавог и мрзово¬ног Паладе.
Vмна и сеôи доследна научниnа из Александрије није одолела слепим силама наси¬а,
али њен истински живот није престао у марту 415. године. Напротив, у потоњим вековима
њен значај у историји науке вреднован је веома високо. Hз научног њен углед се на
нарочит начин пренео и на по¬е књижевности и сликарства постала је оми¬ена
јунакиња појединих уметника. Tако разноликим и изнијансираним чарима жене
свезнадара није могао да одоли ни енглески свеmтеник, песник и романописаn uарлс
Kингсли (18191875) који ју је 1853. године описао у роману ,Хипатија¨. Vрадио је то с
уоôичајеним и разум¬ивим претеривањима својственим раздоô¬у викторијанске
Eнглеске, која виmе говоре о његовом времену него о раздоô¬у у коме је живела главна
јунакиња. V роману, за који је изречена оnена да је пун садистичког еротизма, Kингсли је о
Хипатији говорио као о ,духу Платона у телу Афродите¨.
¡алеко озôи¬нију књигу о животу и раду знамените научниnе, а на теме¬у историјских
података, под насловом ,Хипатија из Александрије¨, написала је Mарија ¡зиелска,
професор Jагелонског универзитета у Kракову.
Аутор:
Pадивој Pадић
Ovo je jedan, dovoljno za pocetak, obuhvatan pregled Hipatijinog zivota i dela.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->