Seks i nasilje,

ili priroda i umetnost

Camille Paglia*

N a početku bejaše priroda. Sredina iz koje i protiv koje su se oblikovale

naše ideje o bogu, priroda ostaje glavni moralni problem. Ne možemo
očekivati da razumemo pol i rod dok ne razjasnimo naš stav prema prirodi. Pol je
podređen prirodi. Pol je ono prirodno kod čoveka.

Društvo je veštačka tvorevina, odbrana od moći prirode. Bez društva, bacala

bi nas oluja na svirepom moru koje je priroda. Društvo je sistem nasleđenih
oblika koji pokoravaju našu ponižavajuću pasivnost prema prirodi. Mi možemo
da menjamo te oblike, sporo ili iznenada, ali ni jedna promena u društvu neće
promeniti prirodu. Ljudska bića nisu ljubimci prirode. Mi smo samo jedna od
mnoštva vrsta na kojima priroda, bez razlike, ispoljava svoju silu. Priroda ima
gospodarski način rada o kojem mi možemo da imamo samo neodređeno znanje.

Ljudski život započeo je u bekstvu i strahu. Religija se uzdigla iz rituala

umilostivljenja, vradžbina da bi se umirile prirodne sile koje kažnjavaju. I danas
postoji malo zajednica u regijama spaljenim vrućinom ili okovanim ledom.
Civilizovani čovek krije od sebe stepen svog potčinjavanja prirodi. Veličanstvenost
kulture, uteha religije, absorbuju njegovu pažnju i pridobijaju njegovu veru.

*
Camille Paglia, profesorica komparativna knji�������������������������������������������������������
ževnosti i engleskoga na Univerzitetu u Pensilvaniji,
SAD, ������������������������������������������������������������������������������������������������������
kontroverzna američka feministkinja, često kritizirana od drugih feministica za biološki determinizam
i manjak akademskog pristupa u njenim esejima i knjigama. Najpoznatija djela: Sexual Personae: The
Androgyne in Literature and Art (1974, doktorska disertacija), Sexual Personae: Art and Decadence from
Nefertiti to Emily Dickinson (1990), Vamps and Tramps: New Essays (1994), Break, Blow, Burn: Camille
Paglia Reads Forty-three of the World’s Best Poems (2005). Ovdje donosimo prijevod ulomka iz poglavlja
“Sex and Violence, or Nature and Art”, u Sexual Personae: Art and Decadence from Nefertiti to Emily
Dickinson, str. 1-6.
320

7. broj Zenicke sveske.indb 320 1.6.2008 13:46:12

 Zeničke sveske

Ali, dozvolite prirodi da slegne ramenima i sve će se raspasti. Požar, poplava,

munja, tornado, uragan, vulkan, zemljotres – bilo gde, bilo kad. Nesreća napada
i dobre i loše. Civilizovani život zahteva stanje samoobmane. Ideja ultimativne
benevolencije prirode i boga je najpotentnija među čovekovim mehanizmima za
opstanak. Bez nje, kultura bi se vratila strahu i beznadežnosti.

Seksualnost i erotizam su zamršena raskršća prirode i kulture. Feministkinje u

velikoj meri preuprošćavaju problem seksa kada ga svode na stvar društvenog
sporazuma: prilagoditi društvo, ukloniti polne nejednakosti, osloboditi se polnih uloga i
vladaće sreća i sklad. Ovde je feminizam, poput svih liberalnih pokreta tokom proteklih
dvesta godina, naslednik Rousseaua. Društveni ugovor (1762) počinje: ,,Čovek se
rađa slobodan, a ipak je svuda u okovima’’. Suprotstavljajući benignu romatičarsku
prirodu korumpiranom društvu, Rousseau je u devetnaestovekovnoj kulturi stvorio
progresivističko nasleđe za koje je društvena reforma bila sredstvo postizanja raja na
zemlji. Mehur ovih nada pukao je u katastrofama dva svetska rata. Ali, rusoizam se
ponovo rodio tokom posleratnih šezdesetih, iz kojih se razvio savremeni feminizam.

Rousseau je odbacio provobitni greh, pesimističko viđenje hrišćanstva

prema kojem je čovek rođen nečist, sklon zlu. Rousseauova ideja izvedena
je iz Locka, čovekove urođene dobrote koja vodi ka društvenom ekologizmu
(environmentalism), koji je sada dominantna etika američkih socijalnih usluga,
kaznenih zakonika i bihevioralnih terapija. On pretpostavlja da agresija, nasilje
i zločin dolaze iz društvenog gubitka – siromašno susedstvo, loš dom. Stoga,
feminizam za silovanje okrivljuje pornografiju i, udešenom cirkularnošću
promišljanja, tumači nastupe sadizma kao naglo vraćanje na sebe. Ali silovanje i
sadizam bili su evidentni kroz istoriju i, u nekim trenucima, u svim kulturama.

Ova knjiga uzima stajalište Sadea, najneobrazovanijeg velikog pisca zapadne

književnosti. Sadeov rad je obuhvatna satirična kritika Rousseaua, napisana u
deceniji posle prvog neuspelog rusoističkog eksperimenta, francuske revolucije,
koja nije završila u političkom raju, već u paklu vladavine terora. Sade prati Hobbesa
pre nego Locka. Agresija dolazi iz prirode; ona je ono što Nietzsche naziva voljom-
za-moć. Za Sadea, povratak prirodi (romantičarski imperativ koji i dalje prožima našu
kulturu, od seksualnih savetovanja do reklama za cerealije) bio bi dati slobodnu
vlast nasilju i požudi. Slažem se. Društvo nije kriminalac, već sila koja kriminal drži
pod kontrolom. Kada oslabe društvene kontrole, čovekova urođena okrutnost izbija
321

7. broj Zenicke sveske.indb 321 1.6.2008 13:46:13

 ^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

na površinu. Silovatelj nije stvoren lošim društvenim uticajima, već neuspehom

društvenog uslovljavanja. Feministkinje, pokušavajući da izvedu odnose moći iz
pola, stale su protiv prirode. Pol je moć. Identitet je moć. U zapadnoj kulturi, nema
neeksploatišućih odnosa. Svako je ubio da bi živeo. Prirodni univerzalni zakon
stvaranja iz razaranja deluje u umu kao i u materiji. Kao što Freud, Nietzscheov
naslednik, tvrdi, identitet je konflikt. Svaka generacija ore po kostima mrtvih.

Moderni liberalizam pati od nerešenih kontradikcija. On veliča individualizam

i slobodu i, u svom radikalnom krilu, osuđuje društvene poretke kao tlačiteljske.
S druge strane, on očekuje od vlade da materijalno obezbedi sve, podvig koji je
izvodiv samo proširivanjem autoriteta i nabujalom birokratijom. Drugim rečima,
liberalizam definiše vladu kao despotskog oca, ali od nje zahteva da se ponaša kao
brižna majka. Feminizam je nasledio ove kontradikcije. On svaku hijerarhiju vidi
kao represivnu, društvenu fikciju: svaka negativna stvar u vezi žene je muška laž
stvorena da je zadrži na njenom mestu. Feminizam je premašio svoju vlastitu misiju
traženja političke jednakosti za žene i završio je odbijajući kontingenciju, to jest,
ljudsko ograničenje prirodom ili sudbinom.

Seksulane slobode, seksualno oslobađanje. Moderna zabluda. Mi smo hijerarhijske

životinje. Izbrišite jednu hijerarhiju, i druga će zauzeti njeno mesto, možda manje
prijatna od prve. U prirodi ima hijerarhija i izmenljivih hijerarhija u društvu. U prirodi,
zakon je brutalna snaga i opstanak najsposobnijih. U društvu postoje zaštite za slabe.
Društvo je naš nesigurni bedem protiv prirode. Kada je uticaj države i religije slab,
ljudi su slobodni, ali pronalaze slobodu neizdržljivom i pronalaze nove načine da se
porobe, lekovima ili depresijom. Moja teorija je da svaki put kada se traži ili postigne
seksualna sloboda, sadomazohizam neće biti daleko. Romantizam se uvek pretvori
u dekadenciju. Priroda je čvrst gospodar. Ona je čekić i nakovanj, koji smrskavaju
individualnost. Perfektna smrt bi bila umreti od zemlje, vazduha, vode i vatre.

Seks je mnogo mračnija sila nego što je feminizam priznao. Biheviorističke

seksualne terepije veruju da je nevin, seks bez-pogreške, moguć. Ali, seks je
oduvek bio opasan tabuom, bez obzira na kulturu. Seks je mesto susreta čoveka
i prirode, gde moral i dobre namere spadaju na primitivne nagone. Ovo sam
nazvala raskršćem. Ovo raskršće je tajanstveno raskršće Hekate, gde se sve
stvari vraćaju u noć. Erotizam je područje kojim vrebaju duhovi. Ono je mesto s
onu stranu mutnog, ujedno ukleto i očarano.
322

7. broj Zenicke sveske.indb 322 1.6.2008 13:46:13

 Zeničke sveske

Ova knjiga pokazuje koliko toga u kulturi ide protiv naših najboljih želja.
Integracija čovekovog tela i duha je duboki problem koji se neće rešiti rekreativnim
seksom ili ekspanzijom građanskih prava žena. Otelovljenje, ograničenje duha
stvari, nasilje je prema imaginaciji. Podjednako neobuzdan je i rod, koji nismo
izabrali već nam ga je nametnula priroda. Naša telesnost je mučenje, naše telo
drvo prirode na kojem nas Blake vidi razapete.

Seks je demonički. Ovaj temin, aktuelan u studijama romantike tokom

poslednjih dvadeset i pet godina, nastao je od grčke reči daimon, koja znači duh
manje božanstvenosti od bogova s Olimpa (otuda moj izgovor ’’demonički’’).
Prognani Edip postaje demon na Kolonu. Reč je počela da znači čovekova senka
čuvar. Hrišćanstvo je demoničko pretvorilo u demonsko. Grčki demoni nisu bili
zli – ili, pre, bili su i dobri i zli, kao i sama priroda, u kojoj su obitavali. Freudovo
nesvesno je područje demoničkog. Preko dana smo društvena bića, ali tokom noći
silazimo u svet snova u kojem vlada priroda, u kojem nema drugog zakona do seksa,
okrutnosti i metamorfoze. Sam dan je ovladan demoničkom noći. S vremena na
vreme, noć treperi u mašti, u erotizmu, podrivajući naše težnje ka vrlini i redu, dajući
tajanstvenu auru predmetima i osobama, koji nam se otkrivaju kroz oči umetnika.

Karakter seksa kojim upravlja duh implicitan je Freudovoj brilijantnoj teoriji

’’porodične romanse’’. Svako od nas ima incestoidnu konstelaciju seksualne
maske koju nosimo od rođenja do groba i koja određuje koga i kako volimo ili
mrzimo. Svaki susret s prijateljem ili neprijateljem, svaki sukob sa ili pokoravanje
autoritetu nosi perverzne tragove porodične romanse. Ljubav je puno pozorište,
zato što, kao što Harold Bloom primećuje: ,,Mi nikada ne možemo da prigrlimo
(seksualno ili na bilo koji način) samu osobu, već prihvatamo čitavu njegovu
ili njenu porodičnu romansu’’. Mi i dalje gotovo da ništa ne znamo o misteriji
katekse, ulaganje libida u određene ljude ili stvari. Deo slobodne volje u seksu i
emociji je neznatan. Kao što pesnici znaju, zaljubljivanje je iracionalno.

Poput umetnosti, seks je ispunjen simbolima. Porodična romansa znači da je

zreli seks uvek reprezentacija, ritualno glumljenje iščezlih stvarnosti. Savršeno
humani erotizam bi mogao da bude nemoguć. U svakoj porodičnoj romansi negde
se nalazi neprijateljstvo i agresija, ubilačke želje nesvesnog. Deca su čudovišta
neobuzdanog samoljublja i volje, jer oni izviru direktno iz pirode, neprijateljskih
obznana nemorala. Mi tu demoničku želju zauvek nosimo u sebi. Većina ljudi
323

7. broj Zenicke sveske.indb 323 1.6.2008 13:46:14

 ^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

je prikriva naučenim etičkim pravilima i sreće je samo u snovima, koje brzo

zaboravlja po buđenju. Volja-za-moć je urođena, ali seksualni scenariji porodične
romanse naučeni su. Ljudi su jedina bića kod kojih je svest toliko ispreplitana sa
životinjskim instinktom. U zapadnoj kulturi, nikada ne može doći do čisto fizičkog
ili bezanksioznog seksualnog susreta. Svaka privlačnost, svaki obrazac dodira,
svaki orgazam oblikovan je psihičkim senkama.

Potraga za slobodom kroz seks je osuđena na neuspeh. U seksu vladaju

prinuda i drevna Nužnost. Seksulna maska porodične romanse uništena je
nabujalom silom regresije, pokretom unazad prema iskonskom rastvaranju,
koji Ferenci poistovećuje s okeanom. Orgazam je dominacija, predaja,
ili proboj. Priroda nije poštovalac ljudskog identiteta. Zbog toga se mnogi
muškarci okreću ili beže posle seksa, jer su osetili anihilaciju demoničkog.
Zapadnjačka ljubav je premeštanje kosmičkih realnosti. Ona je odbrambeni
mehanizam koji racionalizuje sile kojima se ne upravlja i kojima ne može da
se upravlja. Poput rane religije, ona je sredstvo koje nam omogućava da
kontrolišemo naš iskonski strah.

Seks se ne može shvatiti zato što se priroda ne može shvatiti. Nauka je

metod logičke analize delovanja prirode. Ona je umanjila ljudsku uznemirenost
o kosmosu pokazujući materijalnost prirodnih sila i njihovu čestu predvidivost.
Ali, nauka se uvek igra hvatanja lopte. Priroda krši vlastite zakone svaki put kad
to poželi. Nauka ne može da spreči ni jedan grom. Zapadna nauka je proizvod
apolonskog uma: njena nada leži u imenovanju i klasifikaciji, hladnoj svetlosti
intelekta, drevna noć može da se odgurne i porazi.

Ime i osoba su deo potrage Zapada za oblikom. Zapad insistira na odvojenom

identitetu predmeta. Imenovati znači znati: znati znači kontrolisati. Pokazaću
da veličina Zapada dolazi iz ove varljive sigurnosti. Dalekoistočna kultura
nikada nije težila protiv prirode na ovakav način. Usaglašenost, a ne sukob je
njeno pravilo. Budistička meditacija traga za jedinstvom i skladom realnosti.
Dvadesetovekovna fizika, vraćajući se pun krug unazad do Heraklita, postavlja
tezu da je sva materija u pokretu. Drugim rečima, nema ni jedne stvari, samo
energija. Ali ovo shvatanje nije bilo pronicljivo usvojeno, jer ono poništava
intelektualne i moralne pretpostavke Zapada.

324

7. broj Zenicke sveske.indb 324 1.6.2008 13:46:14

 Zeničke sveske

Zapadnjak saznaje gledanjem. Perceptivni odnosi su u srcu naše kulture,

i oni su proizveli naše ogromne doprinose umetnosti. Hodanjem u prirodi,
mi vidimo, prepoznajemo, imenujemo, priznajemo. Ovo priznavanje je naš
apotropaion, to jest, naša odbrana od straha. Priznavanje je ritualna spoznaja,
ponavljanje-primoravanje. Mi kažemo da je priroda lepa. Ali ova estetska ocena,
koju nisu delili svi ljudi, je druga odbrambena formacija, bedno neadekvatna
za obuhvatanje celokupnosti prirode. Ono što je lepo u prirodi je ograničeno
tankom opnom zemljine kugle na kojoj se gomilamo. Zagrebite tu opnu i izbiće
demonička ružnoća prirode.

Naša usredsređenost na lepo je apolonska strategija. Lišće i cveće, ptice, brda,

su patchvork shema po kojoj sastavljamo mapu poznatog. Ono što Zapad potiskuje
u svom viđenju prirode je htoničko, koje znači ’’zemaljsko’’ – ali zemljina utroba,
a ne površina. Jane Harrison koristi termin za pre-olimpsku grčku religiju, i ja je
prihvatam kao zamenu za dionizijsku, koja je postala uprljana vulgarnim šalama.
Dionizijski nije piknik. On je htonične realnosti kojima Apolon umiče, slepo mrvljenje
podzemne sile, dugo sporo sisanje, mrak i glib. On je dehumanizujuća brutalnost
biologije i geologije, darvinovski višak i krvoproliće, gadost i trulež koji moramo
da blokiramo od svesti kako bismo sačuvali naš apolonski integritet kao osoba.
Zapadna nauka i estetika pokušaji su da se ovaj užas preradi u ukusan oblik. (...)

Odabrala i prevela s engleskog: Nada Jaćimović

325

7. broj Zenicke sveske.indb 325 1.6.2008 13:46:14