Димитрије Љотић

НИ ФАШИЗАМ, НИ ХИТЛЕРИЗАМ !
"Отаџбини" и осталим листовима коjи заступаjу политичко-друштвену идеологиjу
Jугословенског народног покрета Збор, пребацуjе се да припадаjу фашистичко-хитлеровскоj
идеологиjи.
И ако смо ми на овакве приговоре, узгред, већ више пута одговарали, налазимо за потребно,
ради истине, да се на то у овом чланку нарочито осврнемо.
***
Фашизам и хитлеризам су добро познати покрети, коjи су у поратним временима – у Италиjи и
Немачкоj – рођени, а коjе су створили Мусолини и Хитлер.
У своjим земљама они су успели да окупе око себе велике масе људи. Сигурно jе да су тако
своjим земљама велике услуге учинили, – и да им и данас чине.
Па ипак, наш покрет – изузев извесне привидне сличности – нема никакве везе са овим
покретима.
Привидна сличност долази из истоветног негативног става према
либералноj демократиjи и парламентаризму, и позитивног става према замисли сталешког
уређења друштва и већег ослонца политичких форми на друштвене стварности.
Као и многи идеолошки покрети, и ми смо увидели да jе либерална демократиjа и
парламентаризам празна љуштура, – да се jе живот далеко из њих извио, одвоjио и развио, а да
они, и ако треба, по своjоj намени, да њим – животом – управљаjу, нису у стању ни да га
достигну, ни да га уоче.
Али такво гледиште немаjу само фашизам и хитлеризам, већ и бољшевизам и рузвелтизам и
1

многи други покрети, коjи се иначе међу собом много разликуjу.
И наше jе гледиште: да природна подела рада у друштву, коjа људе дели на разна занимања, мора
да буде – у интересу заштите интереса поjединих група, као и у интересу обезбеђења општег
интереса заjеднице – предмет нарочите пажње од стране државе не само у друштвеноекономском, већ и политичком погледу. Али то гледиште ниjе оригинално ни искључиво
гледиште фашизма и хитлеризма, већ има и других покрета, коjи се битно, као и ми, од њих
разликуjу, а коjи су далеко пре поjаве фашизма и хитлеризма на тим основама били и остали.
Из свега овога се види, да кад би се по оваквоj привидноj сличности судило, да би човек – на
своjу рођену штету – у исти ред сврставао потпуно разне покрете.
На супрот томе стоjе дубоке, корените разлике идеолошке природе и позитивно-конструктивног
програма.
***
1.) Пре свега, наш покрет jе поникао спонтано, на нашим друштвено-политичким невољама.
И ниjе поникао у глави jедног или другог човека, – или на jедном одређеном месту. Већ су људи
добре воље, на разним местима, и не познаваjући се међу собом, мислећи о недаћама и
невољама свога народа, дошли у исто време, на исту мисао: Не може се седети скрштених руку;
мора се прво заузети jедан одлучан став према свима неправдама и тешкоћама на коjе се
наилази; мора се таj став као застава, затим, обjавити, – мораjу се потом под ту заставу купити и
остати људи добре воље.
И кад снага тако окупљена буде била довољно jака – броjем или самом снагом – пашће тешкоће
и неправде саме од себе.
"Колумбиjа из пучине ниче,
Кад одважник науми jе наћи".
Наш покрет jе потекао из живих осећања наших тешкоћа и наших неправди; из свести да се то
не може трпети, већ да се против тога мора борити; из уверења, да jе наш народ довољно здрав и
снажан, да има довољно синова коjи ће ту борбу до истребе прихватити.
И да не постоjи у свету фашизам и хитлеризам – од коjих нас одваjа дубока идеолошка разлика –
наш покрет би се у нашоj земљи морао родити.
Наjмање jе пак могао тако рођен покрет бити присталица готових решења, туђих метода и туђег
искуства.
2.) И фашизам и хитлеризам почиваjу на чисто паганским концепциjама старог Рима и старих
Германа.
Фашизам jе деификациjа – обожење – државе. Хитлеризам jе деификациjа – обожење – расе.
А гледати у држави или раси божанство, значи не видети Га тамо где оно само и може бити,
2

значи, стварно, примити jедно атеистичко-нехришћанско схватање света.
Ми пак, као Словени и хришћани, на таквом схватању не можемо да стоjимо.
Над државом и над расом по нашем схватању постоjе бескраjно веће вредности. И држава и раса
– по нашем схватању – вреде толико колико људе тим већим вредностима приближуjу.
По супротном схватању: држава или раса су апсолутна мерила у овом релативном свету; над
њима нема ни начела, ни суда, ни осуде.
Отуда jе и могуће да фашизам прогласи за светињу своjу – себичност, а хитлеризам – тевтонски
бес.
Разуме се, да из овог дубоког корена избиjа читав низ схватања, коjе нас – Словене и хришћане –
мораjу делити од фашизма и хитлеризма.
3.) Фашизам и хитлеризам, полазећи из таквог корена, и сматраjући себе за jедина и непогрешна
оруђа тако обожене државе или расе, сматраjу себе апсолутним мерилом у своjим државама,
искључуjу све противности, не дозвољаваjу стварни надзор над своjим радом чак ни сопственим
присталицама.
Ми пак своj рад не сматрамо непогрешним, – па и поред тога, што имамо и чврсту вољу, и
дубоку веру, налазимо да он, као сваки jаван рад, управо захтева обjективан надзор.
4.) Фашизам и хитлеризам имаjу тежњу да траjу. У своjоj концепциjи државе, фашизам и
хитлеризам сматраjу да држава, и кад буде добила оно уређење коjе мисле да jоj даду, не може
без њих. Да jе управо интерес државе да се то траjање омогући и продужи, – и да оног дана, кад
фашизма и хитлеризма не буде било, да ће држава пасти у оне тешкоће из коjих су jе извели
фашизам и хитлеризам.
На супрот томе, наш покрет сматра себе пролазним. Он треба да помогне држави и народу да се
реше извесне тешкоће и ишчезну извесне неправде.
Његов jе задатак да се оствари такво државно и друштвено уређење, коjе ће, већ само собом,
бити сасвим довољна одбрана државе и народа од данашњих невоља.
Зато ни фашизам ни хитлеризам не журе да даду дефинитиван облик своjим државама – чак ни
да га оцртаjу.
Међутим, ми сасвим jавно, у колико нам jе то могуће, jасно изjављуjемо, да другог циља осим
решења данашњих народних тешкоћа и неправди, и обезбеђења од истих, немамо и не можемо
имати.
5.) Ми смо против парламентаризма, али нисмо против парламента, – нисмо против пуног
стварног учешћа народних претставника у законодавству и надзору над радом владе, већ смо, на
против, за прави и стварни парламент.
И то смо у таквоj мери за парламенат, да су нам аутентични и заиста искушани парламентарци
пребацили, да jе у нашем плану скупштина исувише jака, jер jе у њеном делокругу самостална и
3

потпуна, а нарочито веће стварне просечне вредности него што jе данас.
Досадашњи парламентаризам уопште у свету jе систем збрке власти и потпуне неодговорности.
На супрот томе, ми и стављамо начело: потпуна и стварна власт и исто таква и одговорност.
Фашизам и хитлеризам – као што смо то напред показали – ни у своjим нацртима не желе да
створе такву установу, коjа ће њихову власт ставити под озбиљно ограничење и озбиљан надзор.
6.) Ми смо за признање сталежа – као велике друштвене стварности – и за њихов стварни утицаj
на државни живот.
Али за разлику од фашизма и хитлеризма, ми их желимо истински снажним и слободним, – под
jедним условом: да се признаjу и да делаjу као делови целине народне, под надзором своjих
главних организациjа и државе.
Фашизам и хитлеризам због свог гледишта на државу сталешке организациjе увршћуjу у своjе
редове и намећу им своjу страначку дисциплину.
***
Jедном речjу, фашизам и хитлеризам сматраjу себе апсолутним органима државе, односно расе,
и искључуjу слободу владара, претставништва, сталежа, судства, воjске и штампе.
На супрот томе, ми стоjимо на гледишту, да свака оправдана функциjа у друштву мора бити
потпуна и стварна, са исто таквом одговорношћу.
Ето зашто ми не можемо личити на фашизам и хитлеризам.

Збор бр. 7, Београд, 25. 01. 1935, стр. 2-3

4

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful