You are on page 1of 53
a ee © ie : Ch. Cab ‘a adtitn ( e” #@ METALNI I PAPIRNI NOVAC # ZETONI # AKCIJE 3 3 .IKOVANJA @ ZNACKE I MILITARIJA Masrolej u Halikarnasu of jedan grad na maloselsko} obal, Karijazudiviojeondag- fe savremenikea i kasnije genteracile svojim .éudoas! ‘Mauzolejom, geobaieam ja Mauzol(os)aisupra- su Artemizije iz 1 ve- are. Halikarnas je nat i kao mesta rodenja odota_ Karjjom je od do 353, godine stare + viadao satrap Mau- sin Hekatomnos, turlstidkog testa Bodroma, grdka naseu Odio sara da beide ienadd mene agroman sponreni sa realistickinn nvermierrin statuam kona ja.” Kral) Maweoles slika 16 ests danasnjeg ‘emuiijom 1 zapocen gradnju svaje_geobmice-mauzoleia oko ‘370/356. godine stare re, koh fe poske njegove smart 333, goi- fe avetila Artemia, Nakon opsede graua 334, godine stare sre od strane Aleksandra Velikog grad vide nije imo istaknu- tloga Maiizole si istesvetskih Cuda predtavlj jedan od najzani- -ijivjih materialnih spornenika Antike, Njege su gradila tn- vena imena tog vremtena Pile | Sati, a skulplort su bill L.co- har, lrjaksid, Sko puis Peaksitel, Io je ova geadevina st Jaw zombottesu, sue wvani si pode onjenot lege jana poi. Opis jeprvi dao Plinje tae u , Historia Natu tae oko 75. gine nove ere Ti se nal kolead ted 36 ja shite stutova, dak Je timpanon bio wkraten 4 rom, Krav jehin uvidu stepenaste piramie acer vebu se ssalaala Kad rg st beadaim param Mauzolom i Arteminijom (slika 16), Nujverovatnje fe Maule ostao intaktan do XML ‘hn nove ese kada je stradao od zemnhjotrest. Krajem XV vee ka vitaové red Sv vara su cad na rekomstrukeijiturdave Bodrum izgradene 1403 godine nove ere, Tada su od vil vib ostataka Mauzolea, fasadnity mermernihy hlokowa | shailptara previ ksedné alter za veda, Tako sumnogl de low Mavzoljaotislin nepovrat, Prva opsednaiskopavanja Ma: Urolejavapodenje ser Charles Newton izmedht 1856.1 1858, g- dine, kad se dotls do zaataih Khjuénih delova gradevine. tay ni, statu Frei, koji su nekada keaSavall ovaj Maveo- lejzafedno sa statuama Maurol(os)a Artemsiaie danas kash rian Tngled Mauzolja kno gradevine nijesatuvan nanovew. ‘ka 17 prikazuje novac Mauzel{as}a kownice Halikarnoss Srebrnatetadratma teline cco 15,25 gpredstalja na vere aleva Hcliosa sa pogladom 34 udesno fa teverse Zevsa 0 Lebrendk, Koji sto, desnn, drat dvosekl sekicu i kop: suojenaipis MAYEZOAAO. (BMC 18, ISL, 12) 6. Svetionik u Aleksandriji »Ostrvo jadno ina u jako valovito ntort, bas pred Egiptom ledi, a Farom ga zove ljudi”. (Plu. De vita ALM 1d Plutara,slarnogfitopota i bingrats(45.c9.125.g)50: 2najemo da je ove stihave i2govori jedan sel staracy oj se Aleksandra Velikom javio shu, Posto je Alek. sandar,osvojvt gipat, vee nomeravio dau aetna usne ve {iki Lonogolfuctni helenskigrad, on potradt tu stesto te sata tu sagraai sebi grad nazwa ga po sebl Aleksondria [tora kade dae Aleksandar 352, aadine stare ere saslohodio” Kgipat od vindavine persjskog kraj On je tegodine sa vojskom markt a0 od Momnfisa,anfithog glav og griada Egipta dosan di log ribarskog sla, te wots potencijle ovake pov ge fushog polo, naredio dase ma tora mest sagrad novi ead - Mleksundrija, Grad je planiran umetnik rodoske skole Dinokrat. U neposredno) blizini grada nafazilo se nstrvce rs Aleksancia je naeio ci s¢ ovo ostrvee peevlakom hid nee 1.250 m poi 0 geadom, Kasnije, 280, godine stare ee x4 vesae Prolomiea I, Kaidasin Sustral je eavetio gradu dai nnovske ule svete visine oko 140 m, Nazvaa je Fanos isto imendrm ostrv & postala je zor za kasnie gradene svetion- ke antickog sveta, takede nazivane farosom, Legled Alekson drifskog farosn nam je poenat kz opis istorkara isa nekily avail predstava aves, hoje su svakakonepubitan dokar, Fa sus e proubitna biocsmaugaona kul, na jem vehu je gorela ‘alta, sa skulpturama tritona i mudkoms figacom sa bakljon Fanos je dugo vremena krasio-ulaz.u Aleksandeijsko pristanis: {ey ali je leSko nastradao u zesnljotresima iz 956, zatimn 1303.4 1323, godine, Danasse ea mesta yde se wadlinan svetionilenal rivelikaislameka errdava Kal BAY gradena od rusevina sve- tionika, w kojo) se sada nalazi pomorski murej. Zabivaljujudi svnjoj moaumentalnost i lepoti Fanos se uvystio u lista svet- skih éuda, Strabon (64-21, godine stare ere) u svojoj Geogeafij wx deta- ljan opis Alcksendrije daje i opis Farosa- kaieda je to pravou- gacno ostrve veama bliza kopna sa kojim formira pristaniste sa dva.uloza, Kurioaitet ostevea jestena kojutsa svi strana 2a. pleskuje more, ana njoj senalazi momumentalna kula od be- Jogmermera na vise speatova inosi ime usteva, Opis Earasa sa- dinar 21 del se Lu spisinia nekih Klasiémib autors «poe ao Sto Plinie star, Prectean datum poéet je diskutabilan. Otigledno je poéela pad Ptolom rom (305-282. godine stare ere), drugom iz mlados ea Veliog i Cuvenim yeneralus, kaj jeposmry Aleksandr vo} u Vavilon 323. godine wsvojio Egipat, Na vrhu sveti U podetku je stajan Zeus Suter i mjern je ist hio poste: Gradnjae «kako je napomenuta- Bila zzvréena pod Prolome: jom II Filadelfom (284-246. godine stare cre). Plinie dalje sa pétava da je grads Farosa stajala 80 talanota (danas preko 4 miliona fant), Nek stari honi¢arisu prelerival v opisu Fa rosa, navndeet neveroratma isin Kule { moguenost njenuy svetlosniog dameta. Svi se slaéu da je svetlast proizvodila cogromnavatea na veh koje reflektoval preko ogledl, Pl nijemapominje da je istovtemenn vee bilo takvih vatti na minn- ‘ko mesta,Jedno od takvih nnesta je bila ritnsks luk Ostia sa farosom, kaj e predstavien na bimetatnom medal rn cata Korade (180192) tipa VOTIS FELICIBYS (slika 18) ska 18, Vidimo Kemoda kako ukazuje dubrododlicu godisnja| tsporus Ci bia, koje je atigla brodams Inka Ostia. Cari jot jecina oso» Iva igeg rasa toe ispred farosa, Odile no je da serio eat patsko) gai, Jer njame krmani (leva-na gal egipatski bog Serapis, na dja} ptavi se nalazi modijus (erin a Bio), Ova Svetionik w Osi jasno Kopirasvog peethodnika iy Nieksundsi Jey kojifeu to vreme jot ektivun, Sto setige kanfigaraciieBaro> sa tagleda da se svi hruniari sla3u u tame da jeta bila trode: nie yeadevina odnnsno na te nivoa: 601m za prvi no, 30 m 2a druigi /15 m o¢ podnodja de via statue Zevsa, ednosia nego vog skiptea, Ovo su, aaravno, apzoksimativne brujke, Naibolt i najbidi doh 2a prikuz Aleksandrijskog farosa nalae se na grékont imperijalnom novew kovnice Aleksandija. Faras je prikazan u vidutri glavna reversna tipa x perindu od Bom: jana (81-96) preko Haceijama (117-138), Antonina Pijea (138 161) do Romoda (180-192) zakljutno, Aleksandrijska kownica jeradila u vreme Rimljana, hao’ mnogi drugi helenski provin ciiskigradovi, Navac se kvan sal ikom whadu rai njegovim ttu- lama na grékom jezieu, Reversni natpisi, godina lokaline exe (regnalna govlina vladara) bili su takode na grékom jertiu. Gledajuci avaj reversni tip novea alcksandrifske koenice i riih godina, mote sesasigurnoscu konstatovatida jeosnor ablik predstave Farosa wvek bio ist. Serija ovth novaca poginje ed Domicijana, kom je ore ‘yersni tip kovao w 12,13, 15, regnalnoj godini a grtkom jexi- ‘eu, Repralna godin Inde tete od 2. no Triton koi dvaja u trobe ti velte mecske Gace ma vr ‘huprvngnivos gradevine. Vidise prilaz koji vodi do nisko po- 2003