Hamlet -1

-

HAMLET ХАМЛЕТ
By

William Shakespeare Виљем Шекспир

DRAMATIS PERSONAE ЛИЦА:
CLAUDIUS: king of Denmark. КЛАУДИЈЕ, дански краљ.
HAMLET: son to the late, and nephew to the ХАМЛЕТ, син претходног и синовац
present king. садашњег краља.
POLONIUS: lord chamberlain. ПОЛОНИЈЕ, велики доглавник.
HORATIO: friend to Hamlet. ХОРАЦИО, Хамлетов пријатељ.
LAERTES: son to Polonius. ЛАЕРТ, Полонијев син.
VOLTIMAND, CORNELIUS, ВОЛТИМАНД, КОРНЕЛИЈЕ,
ROSENCRANTZ, РОЗЕНКРАНЦ,
GUILDENSTERN & OSRIC: courtiers. ГИЛДЕНСТЕРН и ОЗРИК, дворјани.
A Gentleman, Господин,
A Priest. Свештеник.
MARCELLUS & BERNARDO: officers. МАРЦЕЛО и БЕРНАРДО, официри.
FRANCISCO: a soldier. ФРАНЦИСКО, војник.
REYNALDO: servant to Polonius. РЕЈНАЛДО, Полонијев слуга.
Players. Глумци.
Two Clowns, grave-diggers. Две будале, гробари.
FORTINBRAS: prince of Norway. ФОРТИНБРАС, норвешки принц.
A Captain. Капетан.
English Ambassadors. Енглески посланици.
GERTRUDE: queen of Denmark, and mother to ГЕРТРУДА, данска краљица, Хамлетова
Hamlet. мајка.
OPHELIA: daughter to Polonius. ОФЕЛИЈА, Полонијева кћерка.
Ghost of Hamlet’s Father. Дух Хамлетовог оца.

ACT I ПРВИ ЧИН
SCENE I: Elsinore. A platform before СЦЕНА ПРВА.
the castle. Елсинор. Тераса пред замком.
[FRANCISCO at his post. Enter to him (Франциско на стражи. Прилази му
BERNARDO.] Бернардо.)
BERNARDO: Who’s there? БЕРНАРДО: Ко је то тамо?
FRANCISCO: Nay, answer me: stand, and ФРАНЦИСКО: Не, одговори ми: стани и
unfold yourself. реци ко си.
BERNARDO: Long live the king! БЕРНАРДО: Живео краљ!
FRANCISCO: Bernardo? ФРАНЦИСКО: Бернардо?
BERNARDO: He. БЕРНАРДО: Он.
FRANCISCO: You come most carefully upon ФРАНЦИСКО: Дошли сте тачно у свој сат.
your hour.
BERNARDO: ’Tis now struck twelve; get thee БЕРНАРДО: Дванаест је сати; иди у кревет,
to bed, Francisco. Франциско.
FRANCISCO: For this relief much thanks: ’tis ФРАНЦИСКО: За ову одмену много хвала:
bitter cold, ужасно је хладно,
And I am sick at heart. и срце ме боли.
BERNARDO: Have you had quiet guard? БЕРНАРДО: Је ли све било мирно на
стражи?
FRANCISCO: Not a mouse stirring. ФРАНЦИСКО: Ни миш се није чуо.
BERNARDO: Well, good night. БЕРНАРДО: Добро, лаку ноћ.
Hamlet -2-
If you do meet Horatio and Marcellus, Ако сретнеш Хорација и Марцела,
The rivals of my watch, bid them make haste. моје другове на стражи, реци им да пожуре.
FRANCISCO: I think I hear them. Stand, ho! ФРАНЦИСКО: Мислим да их чујем. Стој,
Who’s there? хеј! Ко је тамо?
[Enter HORATIO and MARCELLUS.] (Улазе Хорацио и Марцело.)
HORATIO: Friends to this ground. ХОРАЦИО: Пријатељи ове земље.
MARCELLUS: And liegemen to the Dane. МАРЦЕЛО: И поданици данског краља.
FRANCISCO: Give you good night. ФРАНЦИСКО: Бог вам дао добру ноћ.
MARCELLUS: O, farewell, honest soldier: МАРЦЕЛО: О, збогом, часни војниче:
Who hath relieved you? Ко те је сменио?
FRANCISCO: Bernardo has my place. ФРАНЦИСКО: Бернардо је заузео моје
Give you good night. место. Добру ноћ вам желим.
[Exit.] (Одлази.)
MARCELLUS: Holla! Bernardo! МАРЦЕЛО: Хола, Бернардо!
BERNARDO: Say, What, is Horatio there? БЕРНАРДО: Реци, је ли ту Хорацио?
HORATIO: A piece of him. ХОРАЦИО: Један његов део.
BERNARDO: Welcome, Horatio: welcome, БЕРНАРДО: Добро дошао, Хорацио, добро
good Marcellus. дошао, добри Марцело.
MARCELLUS: What, has this thing appear’d МАРЦЕЛО: Да ли се та ствар опет појавила
again to-night? ноћас?
BERNARDO: I have seen nothing. БЕРНАРДО: Ја ништа нисам видео.
MARCELLUS: Horatio says ’tis but our МАРЦЕЛО: Хорацио каже да је то само
fantasy, наша машта,
And will not let belief take hold of him и не да да га савлада вера у ово страшно
Touching this dreaded sight, twice seen of us: привиђење које смо два пута видели.
Therefore I have entreated him along Зато сам га позвао
With us to watch the minutes of this night; да с нама ноћас држи стражу,
That if again this apparition come, да би, ако утвара опет дође,
He may approve our eyes and speak to it. потврдио наше очи и обратио јој се.
HORATIO: Tush, tush, ‘twill not appear. ХОРАЦИО: Ма дајте, неће се појавити.
BERNARDO: Sit down awhile; БЕРНАРДО: Седите на час,
And let us once again assail your ears, и допустите нам да још једном насрнемо на
That are so fortified against our story ваше уши, тако утврђене против наше приче
What we have two nights seen. о оном што смо две ноћи видели.
HORATIO: Well, sit we down, ХОРАЦИО: Добро, седимо,
And let us hear Bernardo speak of this. и нек нам Бернардо прича о томе.
BERNARDO: Last night of all, БЕРНАРДО: Прошле ноћи,
When yond same star that’s westward from the Када је она иста звезда западно од пола
pole
Had made his course to illume that part of прешла пут да осветли онај део неба
heaven
Where now it burns, Marcellus and myself, где сада сија, Марцело и ја,
The bell then beating one,— кад је звоно избило један,--
[Enter Ghost.] (Улази Дух.)
MARCELLUS: Peace, break thee off; look, МАРЦЕЛО: Мир, прекини! Погледај, ево
where it comes again! опет долази!
BERNARDO: In the same figure, like the king БЕРНАРДО: У истом обличју као покојни
that’s dead. краљ.
MARCELLUS: Thou art a scholar; speak to it, МАРЦЕЛО: Ти си образован; причај с њим,
Horatio. Хорацио!
BERNARDO: Looks it not like the king? mark БЕРНАРДО: Зар не изгледа као краљ? Гледај
it, Horatio. га, Хорацио!
HORATIO: Most like: it harrows me with fear ХОРАЦИО: Потпуно исти. Прожима ме
and wonder. страхом и чуђењем.
BERNARDO: It would be spoke to. БЕРНАРДО: Као да жели да му се неко
обрати.
Hamlet -3-
MARCELLUS: Question it, Horatio. МАРЦЕЛО: Испитај га, Хорацио!
HORATIO: What art thou that usurp’st this ХОРАЦИО: Ко си ти што крадеш ово доба
time of night, ноћи,
Together with that fair and warlike form заједно с тим лепим и ратничким обличјем
In which the majesty of buried Denmark у ком је сахрањено величанство, дански краљ,
Did sometimes march? By heaven I charge thee, некада ходао? Неба ми, наређујем ти,
speak! говори!
MARCELLUS: It is offended. МАРЦЕЛО: Увредио се.
BERNARDO: See, it stalks away! БЕРНАРДО: Гледајте, одлази!
HORATIO: Stay! speak, speak! I charge thee, ХОРАЦИО: Стани! Говори, говори!
speak! Наређујем ти, говори!
[Exit Ghost.] (Дух излази)
MARCELLUS: ’Tis gone, and will not answer. МАРЦЕЛО: Отишао је и неће да одговори.
BERNARDO: How now, Horatio! you tremble БЕРНАРДО: А сада, Хорацио? Дрхтите и
and look pale: бледи сте.
Is not this something more than fantasy? Зар ово није нешто више од маште?
What think you on’t? Шта мислите о томе?
HORATIO: Before my God, I might not this ХОРАЦИО: Тако ми Бога, никад не бих
believe могао веровати у ово
Without the sensible and true avouch без чулног и истинитог сведочења
Of mine own eyes. мојих сопствених очију.
MARCELLUS: Is it not like the king? МАРЦЕЛО: Зар не личи на краља?
HORATIO: As thou art to thyself: ХОРАЦИО: Као ти на себе.
Such was the very armor he had on Имао је исти такав оклоп када се борио са
When he the ambitious Norway combated; славољубивим норвешким краљем;
So frown’d he once, when, in an angry parle, Био је исто овако намрштен када је у гневној
He smote the sledded Polacks on the ice. свађи о лед разбио Пољаке на санкама.
’Tis strange. Чудно!
MARCELLUS: Thus twice before, and jump at МАРЦЕЛО: Тако и двапут раније,
this dead hour, баш у ово глуво доба пролазио је
With martial stalk hath he gone by our watch. поред наше страже ратничким кораком.
HORATIO: In what particular thought to work I ХОРАЦИО: Не знам с каквим посебним
know not; циљем,
But in the gross and scope of my opinion, Али колико могу разумети, мислим да ово
This bodes some strange eruption to our state. слути неко чудно превирање у нашој земљи.
MARCELLUS: Good now, sit down, and tell МАРЦЕЛО: Добро сад, седимо, и нек ми
me, he that knows, каже онај ко зна,
Why this same strict and most observant watch Зашто ова строга и најбуднија стража
So nightly toils the subject of the land, ноћу тако мучи поданике ове земље?
And why such daily cast of brazen cannon, Чему свакодневно ливење бакарних топова
And foreign mart for implements of war; и набавка ратне опреме са стране?
Why such impress of shipwrights, whose sore Чему толики притисак на бродоградитеље,
task
Does not divide the Sunday from the week; чији тешки рад не дели недељу од седмице?
What might be toward, that this sweaty haste Шта се то спрема, те ова знојава журба
Doth make the night joint-laborer with the day: чини ноћ сарадником дана?
Who is’t that can inform me? Ко ме може обавестити?
HORATIO: That can I; ХОРАЦИО: Могу ја;
At least, the whisper goes so. Our last king, Тако се бар шапуће. Наш претходни краљ,
Whose image even but now appear’d to us, чији нам се лик малочас показао,
Was, as you know, by Fortinbras of Norway, био је, као што знате, од Фортинбраса
Thereto prick’d on by a most emulate pride, норвешког, подстакнутим на то завишћу и
Dared to the combat; in which our valiant гордошћу, изазван на борбу;
Hamlet— у којој је наш јуначки Хамлет
For so this side of our known world esteem’d (јер га таквим сматра ова страна познатог нам
him— света)
Hamlet -4-
Did slay this Fortinbras; who by a seal’d убио тог Фортинбраса који је једним
compact, запечаћеним уговором,
Well ratified by law and heraldry, овереним законски и витешки,
Did forfeit, with his life, all those his lands дао победнику, заједно са својим животом,
Which he stood seized of, to the conqueror: све земље којима је владао.
Against the which, a moiety competent
Was gaged by our king; which had return’d Подједнак део је заложио и наш краљ,
To the inheritance of Fortinbras, део који би пао у наслеђе Фортинбраса,
Had he been vanquisher; as, by the same да је он победио;
covenant, као што је истим уговором
And carriage of the article design’d, и наведеном ставком
His fell to Hamlet. његов удео припао Хамлету.
Now, sir, young Fortinbras, Сада је, господине, млади Фортинбрас,
Of unimproved mettle hot and full, Врео и пун необуздане страсти,
Hath in the skirts of Norway here and there по пограничним пределима Норвешке
Shark’d up a list of lawless resolutes, скупио руљу одважних разбојника,
For food and diet, to some enterprise који су за храну спремни на сваки подухват
That hath a stomach in’t; which is no other— који захтева смелост – то је ништа друго
As it doth well appear unto our state— (наша држава то добро зна)
But to recover of us, by strong hand до повраћај од нас силом
And terms compulsatory, those foresaid lands и принудом оних поменутих земаља
So by his father lost: and this, I take it, које је његов отац изгубио. И то је, по мом
Is the main motive of our preparations, мишљењу, главни повод наших припремања,
The source of this our watch and the chief head разлог нашег стражарења и сврха
Of this post-haste and romage in the land. ове велике журбе и узбуне у држави.
BERNARDO: I think it be no other but e’en so: БЕРНАРДО: Мислим да није никако
Well may it sort that this portentous figure другачије, него тако: Врло је могуће да ова
Comes armed through our watch; so like the king злослутна визија зато иде наоружана кроз
That was and is the question of these wars. наше страже, тако налик на краља који је био
и јесте повод ових ратова.
HORATIO: A mote it is to trouble the mind’s ХОРАЦИО: То је трун прашине који мути
eye. око разума.
In the most high and palmy state of Rome, У највећој и најсилнијој римској држави,
A little ere the mightiest Julius fell, непосредно пре пада Цезара, гробови су
The graves stood tenantless and the sheeted dead зјапили празни, а мртви у покровима су
Did squeak and gibber in the Roman streets: кричали и мрмљали по римским улицама.
As stars with trains of fire and dews of blood, Јављале су се звезде с ватреним репом, крвава
Disasters in the sun; and the moist star роса, несреће на сунцу; а влажна звезна под
Upon whose influence Neptune’s empire stands чијим утицајем је Нептуново царство била је
Was sick almost to doomsday with eclipse: помрачена као да јој је дошао судњи дан.
And even the like precurse of fierce events, Сличне претече бурних догађаја,
As harbingers preceding still the fates као гласнике што претходе судбини
And prologue to the omen coming on, и прологе надолазећој несрећи
Have heaven and earth together demonstrated показали су заједно земља и небо
Unto our climatures and countrymen.— нашем завичају и земљацима.
But soft, behold! lo, where it comes again! Али, тихо, гледајте! Долази опет!
[Re-enter Ghost.] (Поново улази дух.)
I’ll cross it, though it blast me. Stay, illusion! Стаћу му на пут, макар ме смождио. Остани,
If thou hast any sound, or use of voice, илузијо! Ако имаш звука, или се користиш
Speak to me: гласом, говори ми!
If there be any good thing to be done, Ако постоји нешто добро што треба урадити,
That may to thee do ease and grace to me, што би ти олакшало, а ја био доброчинитељ,
Speak to me: говори ми!
[Cock crows.] (Петао кукуриче.)
If thou art privy to thy country’s fate, Ако си упознат са судбином твоје земље
Which, happily, foreknowing may avoid, која се неким сазнањем благовремено може
Hamlet -5-
избећи,
O, speak! о, говори!
Or if thou hast uphoarded in thy life Или ако си за живота сакрио
Extorted treasure in the womb of earth, отето благо у утроби земље
For which, they say, you spirits oft walk in због кога, кажу, ви духови често лутате у
death, смрти,
Speak of it: stay, and speak! Stop it, Marcellus. говори о њему: остани, говори! Заустави га,
Марцело!
MARCELLUS: Shall I strike at it with my МАРЦЕЛО: Да га ударим својим копљем?
partisan?
HORATIO: Do, if it will not stand. ХОРАЦИО: Да, ако неће да стане.
BERNARDO: ’Tis here! БЕРНАРДО: Овде је!
HORATIO: ’Tis here! ХОРАЦИО: Ево га овде!
MARCELLUS: ’Tis gone! МАРЦЕЛО: Отишао је!
[Exit Ghost.] (Излази Дух.)
We do it wrong, being so majestical, Вређамо га, тако величантвеног,
To offer it the show of violence; нудећи му приказ насиља;
For it is, as the air, invulnerable, Јер он је, као и сам ваздух, нерањив,
And our vain blows malicious mockery. а наши узалудни ударци злобно исмевање.
BERNARDO: It was about to speak, when the БЕРНАРДО: Почињао је да прича кад је
cock crew. петао закукурикао.
HORATIO: And then it started like a guilty ХОРАЦИО: А онда се тргао
thing као кривац на страшну прозивку.
Upon a fearful summons. I have heard, Чуо сам да петао, труба јутра,
The cock, that is the trumpet to the morn, својим високим и продорним грлом
Doth with his lofty and shrill-sounding throat буди бога обданице,
Awake the god of day; and, at his warning, и да на његово упозорење,
Whether in sea or fire, in earth or air, из мора или ватре, земље или ваздуха,
The extravagant and erring spirit hies блудни и грешни духови одмах
To his confine: and of the truth herein хитају својим границама;
This present object made probation. Овај догађај је потврдио ту истину.
MARCELLUS: It faded on the crowing of the МАРЦЕЛО: Ишчезао је баш кад је петао
cock. кукурикнуо.
Some say that ever ‘gainst that season comes Неки кажу да увек кад дође доба
Wherein our Saviour’s birth is celebrated, прослављања рођења нашег спасиоца
The bird of dawning singeth all night long: јутарња птица пева целу ноћ:
And then, they say, no spirit dares stir abroad; И тада, кажу, ниједан дух се не усуђује да
The nights are wholesome; тумара около, ноћи су здраве,
then no planets strike, планете не ударају, виле не нападају,
No fairy takes, nor witch hath power to charm, нити вештица има моћ да баца чини,
So hallow’d and so gracious is the time. тако је свето и милостиво то време.
HORATIO: So have I heard and do in part ХОРАЦИО: Тако сам и ја чуо и делом
believe it. верујем у то.
But, look, the morn, in russet mantle clad, Али, гледајте, јутро у рујном огртачу
Walks o’er the dew of yon high eastward hill: гази по роси оног високог источног брда:
Break we our watch up; and by my advice, Прекинимо нашу стражу, и на мој савет,
Let us impart what we have seen to-night пренесимо то што смо ноћас видели
Unto young Hamlet; for, upon my life, младом Хамлету; јер, тако ми живота,
This spirit, dumb to us, will speak to him. овај дух, за нас нем, њему ће говорити.
Do you consent we shall acquaint him with it, Да ли пристајете да га известимо,
As needful in our loves, fitting our duty? као што тражи љубав, а налаже дужност?
MARCELLUS: Let’s do’t, I pray; and I this МАРЦЕЛО: Урадимо то, молим вас; а ја овог
morning know јутра знам
Where we shall find him most conveniently. где ћемо га најлакше наћи.
[Exeunt.] (Излазе.)
Hamlet -6-

SCENE II: A room of state in the СЦЕНА ДРУГА: Свечана дворана у замку.
castle.
[Enter KING CLAUDIUS, QUEEN GERTRUDE, (Улазе Краљ, Краљица, Хамлет, Полоније,
HAMLET, POLONIUS, LAERTES, Лаерт, Волтиманд, Корнелије, лордови
VOLTIMAND, CORNELIUS, Lords, and и пратња.)
Attendants.]
KING CLAUDIUS: КРАЉ:
Иако је сећање на смрт нашег драгог брата
Though yet of Hamlet our dear brother’s death
Хамлета још увек свеже, те нам приличи
The memory be green, and that it us befitted
да у тузи носимо своја срца
To bear our hearts in grief and our whole
kingdom и да наше цело краљевство
To be contracted in one brow of woe, буде наборано у једно чело бола,
ипак се разум толико изборио са природом
Yet so far hath discretion fought with nature
да са разложном тугом мислимо на њега и
That we with wisest sorrow think on him,
Together with remembrance of ourselves.уједно се сећамо и себе.
Стога смо нашу некадашњу сестру, сада нашу
Therefore our sometime sister, now our queen,
краљицу, наследницу наше јуначке земље, -
The imperial jointress to this warlike state,
као са пораженом радошћу,
Have we, as ‘twere with a defeated joy,—
With an auspicious and a dropping eye, са једним веселим, а једним сузним оком,
са весељем на сахрани и погребном песмом
With mirth in funeral and with dirge in marriage,
на свадби, делећи равно сласт и бол. –
In equal scale weighing delight and dole,—
узели за жену. При томе нисмо бранили ваше
Taken to wife: nor have we herein barr’d
боље савете, који су у овој ствари слободно
Your better wisdoms, which have freely gone
изречени. За све вам хвала.
With this affair along. For all, our thanks.
Сада долази оно што већ знате: млади
Now follows, that you know, young Fortinbras,
Holding a weak supposal of our worth, Фортинбрас, потцењујући нашу вредност,
или мислећи да је због недавне смрти нашег
Or thinking by our late dear brother’s death
брата наша држава пред распадом,
Our state to be disjoint and out of frame,
охрабрен сном о својој надмоћности,
Colleagued with the dream of his advantage,
успео је да нас узнемири поруком
He hath not fail’d to pester us with message,
Importing the surrender of those lands у којој тражи да му се врате оне земље
које је његов отац изгубио по свим правима у
Lost by his father, with all bonds of law,
корист нашег најхрабријег брата.
To our most valiant brother. So much for him.
Толико о њему. Сада о нама и овом састанку.
Now for ourself and for this time of meeting:
У овоме је ствар: написали смо писмо
Thus much the business is: we have here writ
To Norway, uncle of young Fortinbras,— краљу Норвешке, стрицу младог
Фортинбраса,- који, немоћан и болестан,
Who, impotent and bed-rid, scarcely hears
једва зна за намеру свог синовца- да сузбије
Of this his nephew’s purpose,—to suppress
његов улазак овде; тим пре што се сва та
His further gait herein; in that the levies,
војска пописује и допуњава од његових
The lists and full proportions, are all made
поданика. И ми сада шаљемо
Out of his subject: and we here dispatch
вас, добри Корнелије и вас, Волтиманде, као
You, good Cornelius, and you, Voltimand,
носиоце овог поздрава старом Норвежанину,
For bearers of this greeting to old Norway;
Giving to you no further personal powerне дајући вам већу личну моћ
да преговарате с краљем него што допушта
To business with the king, more than the scope
Of these delated articles allow. опсег ових већ наведених ставова.
Збогом, и нек ваша журба похвали вашу
Farewell, and let your haste commend your duty.
ревност.
CORNELIUS & VOLTIMAND: In that and all КОРНЕЛИЈЕ и ВОЛТИМАНД: У томе и у
things will we show our duty. свему показаћемо своју ревност.
KING CLAUDIUS: We doubt it nothing: КРАЉ: Нимало не сумњамо:
heartily farewell. Срдачно вам збогом.
[Exeunt VOLTIMAND and CORNELIUS.] (Излазе Волтиманд и Корнелије.)
Hamlet -7-
And now, Laertes, what’s the news with you? А сада, Лаерте, шта је ново с вама?
You told us of some suit; what is’t, Laertes? Споменусте нам неку молбу; шта је то,
You cannot speak of reason to the Dane, Лаерте? Не можете узалуд разумно причати
And loose your voice: данском краљу.
what wouldst thou beg, Laertes, Шта би то могао молити, Лаерте,
That shall not be my offer, not thy asking? што ти не бих понудио и без молбе?
The head is not more native to the heart, Глава није сроднија срцу,
The hand more instrumental to the mouth, ни рука услужнија устима,
Than is the throne of Denmark to thy father. него што је престо Данске твоме оцу.
What wouldst thou have, Laertes? Шта би хтео, Лаерте?
LAERTES: My dread lord, ЛАЕРТ: Господару, ваш допуст и наклоност
Your leave and favor to return to France; да се вратим у Француску.
From whence though willingly I came to Иако сам одатле радо дошао
Denmark, у Данску, да покажем своју дужност у вашем
To show my duty in your coronation, крунисању,
Yet now, I must confess, that duty done, ипак сада, морам признати, извршивши ту
My thoughts and wishes bend again toward дужност, моје мисли и жеље чезну за
France Француском.
And bow them to your gracious leave and Понизно молим ваш милостив допуст и
pardon. опроштај.
KING CLAUDIUS: Have you your father’s КРАЉ: Имате ли дозволу свог оца?
leave? What says Polonius? Шта каже Полоније?
LORD POLONIUS: He hath, my lord, wrung ПОЛОНИЈЕ: Он је, господару, од мене
from me my slow leave истргао спору дозволу
By laborsome petition, and at last ревносном прошњом, и најзад му потврдих
Upon his will I seal’d my hard consent: жељу својим безвољним пристанком.
I do beseech you, give him leave to go. Молим вас, дајте му дозволу да иде.
KING CLAUDIUS: Take thy fair hour, Laertes; КРАЉ: Изабери свој час, Лаерте;
time be thine, Време је твоје,
And thy best graces spend it at thy will! искористи га најбоље што знаш!
But now, my cousin Hamlet, and my son,— А сада, мој рођаче Хамлете, и мој сине –
HAMLET: [Aside] A little more than kin, and ХАМЛЕТ: (за себе) Мало више од рођака, а
less than kind. мање од сина.
KING CLAUDIUS: How is it that the clouds КРАЉ: Како то да су над вама још увек ти
still hang on you? облаци?
HAMLET: Not so, my lord; I am too much i’ ХАМЛЕТ: Није баш тако, краљу мој; ја сам
the sun. одвише на сунцу.
QUEEN GERTRUDE: Good Hamlet, cast thy КРАЉИЦА: Добри Хамлете, одбаци своју
nighted color off, ноћну боју, и пусти да ти око гледа на краља
And let thine eye look like a friend on Denmark. као на пријатеља.
Do not for ever with thy vailed lids Немој непрестано оборена ока
Seek for thy noble father in the dust: тражити свог узвишеног оца у прашини.
Thou know’st ’tis common; all that lives must Знаш да је то уобичајено, све што је живо
die, мора умрети,
Passing through nature to eternity. пролазећи кроз природу у вечност.
HAMLET: Ay, madam, it is common. ХАМЛЕТ: Да, госпођо, уобичајено је.
QUEEN GERTRUDE: If it be, КРАЉИЦА: Ако је тако,
Why seems it so particular with thee? зашто теби то тако чудно изгледа?
HAMLET: Seems, madam! nay it is; ХАМЛЕТ: Изгледа, госпо? Не, него јесте.
I know not ‘seems.’ Ја не знам шта значи «изгледа».
’Tis not alone my inky cloak, good mother, Ни овај мој црни огртач, добра мајко,
Nor customary suits of solemn black, ни уобичајена свечана црнина,
Nor windy suspiration of forced breath, ни ветровит уздисај стегнутог даха,
No, nor the fruitful river in the eye, не, ни у оку потоци од суза,
Nor the dejected ‘havior of the visage, ни утучен израз лица мог, заједно
Together with all forms, moods, shapes of grief, са свим начинима, бојама и облицима туге
Hamlet -8-
That can denote me truly: не могу ме стварно изразити.
these indeed seem, Ово заиста «изгледа»,
For they are actions that a man might play: јер све би се то могло глумити.
But I have that within which passeth show; Али унутар мене је нешто изван глуме;
These but the trappings and the suits of woe. све ово је само рухо и опрема туге.
KING CLAUDIUS: ’Tis sweet and КРАЉ: Нежно је
commendable in your nature, Hamlet, и похвално у вашој природи, Хамлете,
To give these mourning duties to your father: то што одајете овај дуг жалости своме оцу.
But, you must know, your father lost a father; Али морате знати да је ваш отац изгубио свог
That father lost, lost his, and the survivor bound оца, овај опет свог, а наследник је дужан
In filial obligation for some term по синовљевој обавези да одређено време
To do obsequious sorrow: but to persever даје посмртну жалост. Али истрајати
In obstinate condolement is a course упорно у жаљењу, то је пут
Of impious stubbornness; ’tis unmanly grief; безбожне тврдоглавости и немушка туга.
It shows a will most incorrect to heaven, То одаје вољу што пркоси небу,
A heart unfortified, a mind impatient, слабо срце и нестрпљив дух,
An understanding simple and unschool’d: и разум врло прост и непросвећен.
For what we know must be and is as common Јер кад знамо да нешто мора бити и да је
As any the most vulgar thing to sense, обична, најпостија ствар,
Why should we in our peevish opposition зашто бисмо то у свом зловољном
Take it to heart? Fie! ’tis a fault to heaven, противљењу узимали к срцу? Пих!
То је грех спрам неба,
A fault against the dead, a fault to nature, грех спрам покојника и грех спрам природе
To reason most absurd: whose common theme расуђивати тако апсурдно, чија је стална тема
Is death of fathers, and who still hath cried, смрт отаца и она опомиње
From the first corse till he that died to-day, од првог леша до тог што је данас умро:
‘This must be so.’ We pray you, throw to earth «Тако мора бити». Молимо вас, баците на
This unprevailing woe, and think of us земљу тај неплодни јад и сматрајте нас
As of a father: for let the world take note, за оца. Јер, нека запамти свет,
You are the most immediate to our throne; ви сте најближи нашем престолу
And with no less nobility of love и ја вас волим не мање великодушном
Than that which dearest father bears his son, љубављу од оне коју најдражи отац осећа за
Do I impart toward you. For your intent свог сина. Што се тиче ваше намере да се
In going back to school in Wittenberg, вратите на школовање у Витенберг,
It is most retrograde to our desire: то се веома коси с нашом жељом,
And we beseech you, bend you to remain па вас молимо да се покорите да останете
Here, in the cheer and comfort of our eye, овде, у радости и удобности нашег ока,
Our chiefest courtier, cousin, and our son. као наш први дворјанин, рођак и наш син.
QUEEN GERTRUDE: Let not thy mother lose КРАЉИЦА: Немој да твоја мајка узалуд
her prayers, Hamlet: моли, Хамлете.
I pray thee, stay with us; go not to Wittenberg. Молим те, остани с нама, немој ићи у
Витенберг.
HAMLET: I shall in all my best obey you, ХАМЛЕТ: Послушаћу вас што најбоље могу,
madam. госпођо.
KING CLAUDIUS: Why, ’tis a loving and a КРАЉ: Но, то је већ леп и пријатан одговор.
fair reply:
Be as ourself in Denmark. Madam, come; Будите, као што смо ми, у Данској.
This gentle and unforced accord of Hamlet Госпо, ходи. Овај љубазни и ненаметнути
Sits smiling to my heart: in grace whereof, Хамлетов пристанак весели моје срце. У част
No jocund health that Denmark drinks to-day, тога све ће здравице што данас пије краљ
But the great cannon to the clouds shall tell, велики топ однети у облаке,
And the king’s rouse the heavens all bruit again, а небо ће се одазвати на краљев пир
Re-speaking earthly thunder. Come away. понављајући земаљски гром. Хајдемо.
[Exeunt all but HAMLET.] (Излазе сви осим Хамлета.)
HAMLET: O, that this too too solid flesh would ХАМЛЕТ: О да се ово чврсто, пречврсто
melt месо стопи,
Hamlet -9-
Thaw and resolve itself into a dew! распадне и претвори у росу!
Or that the Everlasting had not fix’d Или да Вечни није издао свој
His canon ‘gainst self-slaughter! O God! God! закон против самоубиства! О Боже! Боже!
How weary, stale, flat and unprofitable, Како тегобно, бљутаво, празно и бескорисно
Seem to me all the uses of this world! изгледа мени сав рад овог света!
Fie on’t! ah fie! ’tis an unweeded garden, Фуј на све то, фуј! То је неоплевљен, све
That grows to seed; things rank and gross in запуштенији врт; у њему расту само ружно и
nature отровно биље.
Possess it merely. That it should come to this! Да дође до овога!
But two months dead: nay, not so much, not two: Мртав тек два месеца: не, не толико, ни два:
So excellent a king; that was, to this, Такав изврстан краљ који је спрам овога био
Hyperion to a satyr; so loving to my mother као Хиперион у односу на сатира. Тако је
That he might not beteem the winds of heaven волео моју мајку да не би дао да јој небески
Visit her face too roughly. ветрови одвећ грубо дођу до лица.
Heaven and earth! Небо и земљо!
Must I remember? why, she would hang on him, Морам ли да се сећам? А она, она је зависила
As if increase of appetite had grown од њега, као да је њена глад расла од онога
By what it fed on: and yet, within a month— чиме се хранила. Али ипак, за месец дана –
Let me not think on’t—Frailty, thy name is Не смем мислити на то – Слабости, име ти је
woman!— жена!-
A little month, or ere those shoes were old Тек кратки месец, или пре него што су се
With which she follow’d my poor father’s body, похабале ципеле у којима је пратила тело мог
Like Niobe, all tears:—why she, even she— јадног оца, као Ниоба, сва у сузама- она, чак
и она!-
O, God! a beast, that wants discourse of reason, О Боже! Стока којој недостаје разума
Would have mourn’d longer—married with my би дуже жалила – удала се за мог
uncle, стрица,
My father’s brother, but no more like my father брата мог оца, али не више налик на мог оца,
Than I to Hercules: within a month: него ја на Херкула. За један месец!
Ere yet the salt of most unrighteous tears Пре него што је со најлажнијих суза
Had left the flushing in her galled eyes, напустила њене црвене и огорчене очи,
She married. O, most wicked speed, to post она се удала. О, најподлије журбе, бацити се с
With such dexterity to incestuous sheets! таквом окретношћу у родоскрвну постељу!
It is not nor it cannot come to good: То није и не може изаћи на добро.
But break, my heart; for I must hold my tongue. Али свисни, срце моје, јер морам држати
језик за зубима.
[Enter HORATIO, MARCELLUS, and (Улазе Хорацио, Марцело и
BERNARDO.] Бернардо.)
HORATIO: Hail to your lordship! ХОРАЦИО: Поздрав вашем господству!
HAMLET: I am glad to see you well: ХАМЛЕТ: Драго ми је што видим да сте
Horatio,—or I do forget myself. добро. Хорацио – ако се добро сећам.
HORATIO: The same, my lord, and your poor ХОРАЦИО: Главом и брадом, господару мој,
servant ever. ваш бедни слуга увек.
HAMLET: Sir, my good friend; I’ll change that ХАМЛЕТ: Господине, мој добри пријатељ;
name with you: Променићу вам то име.
And what make you from Wittenberg, Horatio? Откуд ви из Витенберга, Хорацио?
Marcellus? Марцело?
MARCELLUS: My good lord— МАРЦЕЛО: Мој добри господару-
HAMLET: I am very glad to see you. Good ХАМЛЕТ: Веома ми је драго што вас видим.
even, sir. Добро вече господине.
But what, in faith, make you from Wittenberg? Али заиста, откуд ви из Витенберга?
HORATIO: A truant disposition, good my lord. ХОРАЦИО: Беспосличарско расположење,
добри мој господару.
HAMLET: I would not hear your enemy say so, ХАМЛЕТ: Не бих волео да ваш непријатељ
Nor shall you do mine ear that violence, то каже, нити ћете ви чинити мом уху то
To make it truster of your own report насиље правећи га повереником ваше
Hamlet - 10 -
Against yourself: сопствене сведоџбе против самог себе.
I know you are no truant. Знам да нисте беспосличар.
But what is your affair in Elsinore? Али каквог посла имате у Елсинору?
We’ll teach you to drink deep ere you depart. Научићемо вас да сушите чаше пре него што
одете.
HORATIO: My lord, I came to see your father’s ХОРАЦИО: Господару, дошао сам да видим
funeral. сахрану вашег оца.
HAMLET: I pray thee, do not mock me, fellow- ХАМЛЕТ: Молим те, не исмевај ме, школски
student; друже.
I think it was to see my mother’s wedding. Дошао си, мислим, на свадбу моје мајке.
HORATIO: Indeed, my lord, it follow’d hard ХОРАЦИО: Заиста, кнеже, дошла је убрзо.
upon.
HAMLET: Thrift, thrift, Horatio! ХАМЛЕТ: Штедња, штедња, Хорацио!
the funeral baked meats Хладни колачи са сахране изнети су на
Did coldly furnish forth the marriage tables. свадбене столове.
Would I had met my dearest foe in heaven Више бих волео да сам на небу срео свог
Or ever I had seen that day, Horatio! најгрђег душманина, него што сам доживео
тај дан, Хорацио.
My father!—methinks I see my father. Мој отац! - Мислим да видим мог оца.
HORATIO: Where, my lord? ХОРАЦИО: Где, господару мој?
HAMLET: In my mind’s eye, Horatio. ХАМЛЕТ: У оку свог ума, Хорацио.
HORATIO: I saw him once; he was a goodly ХОРАЦИО: Једном сам га видео, био је то
king. диван краљ.
HAMLET: He was a man, take him for all in all, ХАМЛЕТ: Био је човек, све у свему узевши,
I shall not look upon his like again. сличнога више нећу видети.
HORATIO: My lord, I think I saw him ХОРАЦИО: Мој господару, мислим да сам
yesternight. га видео синоћ.
HAMLET: Saw? who? ХАМЛЕТ: Видео? Кога?
HORATIO: My lord, the king your father. ХОРАЦИО: Господару, краља, вашег оца.
HAMLET: The king my father! ХАМЛЕТ: Краља, мог оца!
HORATIO: Season your admiration for awhile ХОРАЦИО: Одложите за трен своје чуђење
With an attent ear, till I may deliver, и нек вам ухо буде пажљиво док вам,
Upon the witness of these gentlemen, уз сведочење ове господе,
This marvel to you. откријем то чудо.
HAMLET: For God’s love, let me hear. ХАМЛЕТ: Тако ти Бога, говори.
HORATIO: Two nights together had these ХОРАЦИО: Две ноћи узастопце су ова
gentlemen, господа,
Marcellus and Bernardo, on their watch, Марцело и Бернардо, стражарећи
In the dead vast and middle of the night, у мртво, пусто доба поноћи
Been thus encounter’d. A figure like your father, имали овакав сусрет. Неки створ као ваш
Armed at point exactly, cap-a-pe, отац, сав у оклопу, од главе до пете,
Appears before them, and with solemn march јављао се пред њима и свечаним кораком,
Goes slow and stately by them: thrice he walk’d тихо и достојанствено прошао је крај њих.
By their oppress’d and fear-surprised eyes, Трипут је шетао пред њиховим уплашеним и
Within his truncheon’s length; згранутим очима, на раздаљини дужине
whilst they, distilled његовог скиптра.
Almost to jelly with the act of fear, А они, скоро слеђени од страха, стајали су
Stand dumb and speak not to him. This to me неми не ословивши га.
In dreadful secrecy impart they did; Ово су ми саопштили у страшном поверењу
And I with them the third night kept the watch; и ја сам с њима стражарио трећу ноћ.
Where, as they had deliver’d, both in time, Свака њихов реч се потврдила. Појава је
Form of the thing, each word made true and дошла, као што су рекли, у истом облику и у
good, исти час.
The apparition comes: I knew your father; Знао сам вашег оца; ни ове руке нису више
These hands are not more like. налик једна другој.
HAMLET: But where was this? ХАМЛЕТ: Али где се то десило?
Hamlet - 11 -
MARCELLUS: My lord, upon the platform МАРЦЕЛО: На тераси, кнеже, где смо
where we watch’d. стражарили.
HAMLET: Did you not speak to it? ХАМЛЕТ: Нисте га ословили?
HORATIO: My lord, I did; ХОРАЦИО: Ја јесам, кнеже;
But answer made it none: yet once methought али не хтеде да одговори. Ипак, једном ми се
It lifted up its head and did address учинило да је подигао главу
Itself to motion, like as it would speak; и покренуо се као да хоће да говори,
But even then the morning cock crew loud, али баш тада кукурикну јутарњи петао
And at the sound it shrunk in haste away, и на тај звук он хитро умаче
And vanish’d from our sight. и изгуби нам се из вида.
HAMLET: ’Tis very strange. ХАМЛЕТ: То је веома чудно.
HORATIO: As I do live, my honor’d lord, ’tis ХОРАЦИО: Као што сам жив, мој уважени
true; кнеже, истина је.
And we did think it writ down in our duty И мислили смо да нам дужност налаже
To let you know of it. да вас упознамо с тим.
HAMLET: Indeed, indeed, sirs, but this troubles ХАМЛЕТ: Тако је, тако је, господо, али то ме
me. буни.
Hold you the watch to-night? Чувате ли стражу ноћас?
MARCELLUS & BERNARDO: We do, my МАРЦЕЛО и БЕРНАРДО: Да, господару.
lord.
HAMLET: Arm’d, say you? ХАМЛЕТ: У оклопу, кажете?
MARCELLUS & BERNARDO: Arm’d, my МАРЦЕЛО и БЕРНАРДО: У оклопу,
lord. господару.
HAMLET: From top to toe? ХОРАЦИО: Од главе до пете?
MARCELLUS & BERNARDO: My lord, from МАРЦЕЛО и БЕРНАРДО: Господару, од
head to foot. главе до пете.
HAMLET: Then saw you not his face? ХАМЛЕТ: Онда му нисте видели лице?
HORATIO: O, yes, my lord; he wore his beaver ХОРАЦИО: О, јесмо, кнеже, подигао је свој
up. визир.
HAMLET: What, look’d he frowningly? ХАМЛЕТ: Да ли је изгледао намрштен?
HORATIO: A countenance more in sorrow than ХОРАЦИО: Израз лица више тужан него
in anger. гневан.
HAMLET: Pale or red? ХАМЛЕТ: Блед или црвен?
HORATIO: Nay, very pale. ХОРАЦИО: Не, врло блед.
HAMLET: And fix’d his eyes upon you? ХАМЛЕТ: И очи је упро у вас?
HORATIO: Most constantly. ХОРАЦИО: Врло чврсто.
HAMLET: I would I had been there. ХАМЛЕТ: Волео бих да сам био тамо.
HORATIO: It would have much amazed you. ХОРАЦИО: То би вас веома пренеразило.
HAMLET: Very like, very like. Stay’d it long? ХАМЛЕТ: Врло вероватно, врло вероватно.
Је ли дуго остао?
HORATIO: While one with moderate haste ХОРАЦИО: Док би неко умереном брзином
might tell a hundred. избројао до сто.
MARCELLUS & BERNARDO: Longer, МАРЦЕЛО и БЕРНАРДО: Дуже, дуже.
longer.
HORATIO: Not when I saw’t. ХОРАЦИО: Не кад сам га ја видео.
HAMLET: His beard was grizzled—no? ХАМЛЕТ: Брада му је била проседа, зар не?
HORATIO: It was, as I have seen it in his life, ХОРАЦИО: Била је, као што сам је видео за
A sable silver’d. његовог живота. Сребрнасто-мрка.
HAMLET: I will watch to-night; ХАМЛЕТ: Стражарићу ноћас.
Perchance ‘twill walk again. Можда ће се опет јавити.
HORATIO: I warrant it will. ХОРАЦИО: Јемчим да хоће.
HAMLET: If it assume my noble father’s ХАМЛЕТ: Ако поприми облик мог
person, племенитог оца,
I’ll speak to it, though hell itself should gape обратићу му се, па нек се и пакао отвори
And bid me hold my peace. I pray you all, и нареди ми да ћутим. Све вас молим,
If you have hitherto conceal’d this sight, ако сте досада тајили тај привид,
Hamlet - 12 -
Let it be tenable in your silence still; нек буде и даље постојан у вашој ћутњи,
And whatsoever else shall hap to-night, и шта год се ноћас десило,
Give it an understanding, but no tongue: дајте томе разумевања, али не и језика.
I will requite your loves. So, fare you well: Узвратићу вашу љубав. Сад, збогом:
Upon the platform, ‘twixt eleven and twelve, На тераси између једанаест и дванаест,
I’ll visit you. посетићу вас.
All: Our duty to your honor. СВИ: Наша дужност на служби вашој части.
HAMLET: Your loves, as mine to you: ХАМЛЕТ: Ваша љубав, као и моја вама:
farewell. збогом.
[Exeunt all but HAMLET.] (Излазе сви оим Хамлета.)
My father’s spirit in arms! all is not well; Дух мог оца у оклопу! Није све како треба;
I doubt some foul play: would the night were Сумњам на неку гадост. Волео бих да је ноћ
come! већ ту!
Till then sit still, my soul: foul deeds will rise, До тада, мируј, душо моја.
Though all the earth o’erwhelm them, to men’s Откриће се гадна дела, ма их крила земља
eyes. цела!
[Exit.] (Излази.)

SCENE III: A room in Polonius’ house. СЦЕНА ТРЕЋА: Соба у Полонијевој кући.
[Enter LAERTES and OPHELIA.] (Улазе Лаерт и Офелија.)

LAERTES: My necessaries are embark’d: ЛАЕРТ: Мој пртљаг је укрцан.
farewell: Збогом.
And, sister, as the winds give benefit И, сестро, док год је ветар повољан
And convoy is assistant, do not sleep, и бродови плове – не спавај,
But let me hear from you. већ ми пиши.
OPHELIA: Do you doubt that? ОФЕЛИЈА: Зар сумњаш у то?
LAERTES: For Hamlet and the trifling of his ЛАЕРТ: Што се тиче Хамлета и траћења
favor, његове пажње,
Hold it a fashion and a toy in blood, сматрај то за моду и прохтев крви,
A violet in the youth of primy nature, за љубичицу младости бујне природе,
Forward, not permanent, sweet, not lasting, дрску, ал' не сталну, слатку, ал' не трајну,
The perfume and suppliance of a minute; мирис и разоноду једнога тренутка –
No more. ништа више.
OPHELIA: No more but so? ОФЕЛИЈА: Ништа више од тога?
LAERTES: Think it no more; ЛАЕРТ: Сматрај да није ништа више.
For nature, crescent, does not grow alone Јер млад човек не расте само
In thews and bulk, but, as this temple waxes, растом или телом, већ, како тај храм расте,
The inward service of the mind and soul уједно се шире унутрашња служба разума и
Grows wide withal. Perhaps he loves you now, душе. Можда те воли сад,
And now no soil nor cautel doth besmirch и никаква мрља или лаж не прља
The virtue of his will: but you must fear, врлину његове воље. Али се мораш бојати-
His greatness weigh’d, his will is not his own; кад му одмериш величину,
његова воља није његова.
For he himself is subject to his birth: Јер он је сам роб свог рођења -
He may not, as unvalued persons do, он не може, као неугледни људи,
Carve for himself; for on his choice depends да има свој избор, јер од његовог избора
The safety and health of this whole state; зависе безбедност и снага целе државе.
And therefore must his choice be circumscribed Зато његов избор мора бити ограничен
Unto the voice and yielding of that body гласом и пристанком оног тела
Whereof he is the head. Then if he says he loves коме је он глава. Стога, кад каже да те воли,
you,
It fits your wisdom so far to believe it твојој мудрости толико приличи да верујеш у
то, колико он, због свог ранга или места,
Hamlet - 13 -
As he in his particular act and place може своје речи показати делима, а то не
May give his saying deed; which is no further може бити даље од општег гласа Данске.
Than the main voice of Denmark goes withal. Онда одмери какав губитак би претрпела
Then weigh what loss your honor may sustain, твоја част
If with too credent ear you list his songs, ако би са превише вере слушала његове
Or lose your heart, or your chaste treasure open песме, или изгубила срце, или открила благо
To his unmaster’d importunity. чедности пред његовим необузданим
наваљивањем.
Fear it, Ophelia, fear it, my dear sister, Чувај се тога, Офелија, чувај се, драга сестро,
And keep you in the rear of your affection, и остани у позадини своје љубави,
Out of the shot and danger of desire. ван домета и опасности страсти.
The chariest maid is prodigal enough, Најшкртија дева је превише дарежљива
If she unmask her beauty to the moon: ако открије месецу своју лепоту.
Virtue itself ‘scapes not calumnious strokes: Ни сама врлина не може побећи од удара
клевете.
The canker galls the infants of the spring, Плодови пролећа су одвећ често разједени
Too oft before their buttons be disclosed, болешћу пре него што им се пупољци отворе,
And in the morn and liquid dew of youth а у јутарњој роси младости
Contagious blastments are most imminent. заразни отрови су најопаснији.
Be wary then; best safety lies in fear: Зато буди обазрива – страх нас најбоље
Youth to itself rebels, though none else near. штити, а младост ће често против себе бити.
OPHELIA: I shall the effect of this good lesson ОФЕЛИЈА: Чуваћу вредност овог доброг
keep, савета као стажара свог срца.
As watchman to my heart. But, good my brother, Али, добри мој брате,
Do not, as some ungracious pastors do, немој као поједини безбожни свештеници
Show me the steep and thorny way to heaven; мени показивати стрм и трновит пут ка небу,
Whiles, like a puff ’d and reckless libertine, док сам као надувен и немаран разбојник
Himself the primrose path of dalliance treads, корачаш цветном стазом задовољства
And recks not his own rede. и не хајеш за своје спасење.
LAERTES: O, fear me not. ЛАЕРТ: О, не плаши се за мене.
I stay too long: but here my father comes. Дуго се задржавам – али ево мог оца где
долази.
[Enter POLONIUS.] (Улази Полоније.)
A double blessing is a double grace, Двоструки благослов двострука је милост,
Occasion smiles upon a second leave. пружа се прилика за још један опроштај.
LORD POLONIUS: Yet here, Laertes! aboard, ПОЛОНИЈЕ: Још си овде, Лаерте! Срамота,
aboard, for shame! хајд’ на брод!
The wind sits in the shoulder of your sail, Ветар седи на рамену твог једра
And you are stay’d for. и чекају на тебе.
There; my blessing with thee! Ево, мој благослов је с тобом!
And these few precepts in thy memory И ово мало савета упиши у своје сећање.
See thou character. Give thy thoughts no tongue, Не дај мислима језика,
Nor any unproportioned thought his act. нити некој неприкладној мисли дела.
Be thou familiar, but by no means vulgar. Буди дружеван, али никада прост.
Those friends thou hast, and their adoption tried, Пријатеље које имаш опробане
Grapple them to thy soul with hoops of steel; вежи за своју душу алкама од челика,
But do not dull thy palm with entertainment али не отупљуј свој длан забављањем
Of each new-hatch’d, unfledged comrade. са сваким новим, жутокљуним другом.
Beware
Of entrance to a quarrel, but being in, Клони се уласка у свађу, али ако си већ ушао,
Bear’t that the opposed may beware of thee. држањем улиј противнику страх.
Give every man thy ear, but few thy voice; Сваком поклони свој слух, али само понеком
Take each man’s censure, but reserve thy свој глас.
judgment. Прими свачији суд, али задржи свој.
Costly thy habit as thy purse can buy, Богато се носи, колико кеса даје,
But not express’d in fancy; rich, not gaudy; али не као кицош – богато, не гиздаво,
Hamlet - 14 -
For the apparel oft proclaims the man, јер одело често чини човека,
And they in France of the best rank and station а они у Француској из највишег друштва
Are of a most select and generous chief in that. имају најбољи укус за то.
Neither a borrower nor a lender be; Не дугуј, а ни не позајмљуј,
For loan oft loses both itself and friend, јер дуг често губи и себе и пријатеља,
And borrowing dulls the edge of husbandry. а позајмљивање тупи оштрицу штедљивости.
This above all: to thine ownself be true, Ово изнад свега: буди искрен према себи
And it must follow, as the night the day, и онда мора доћи, као ноћ за даном,
Thou canst not then be false to any man. да нећеш бити неискрен ни према ком.
Farewell: my blessing season this in thee! Збогом: нек мој благослов зачини ово у теби.
LAERTES: Most humbly do I take my leave, ЛАЕРТ: Најпонизније се праштам, оче мој.
my lord.
LORD POLONIUS: The time invites you; go; ПОЛОНИЈЕ: Време те зове, хајде, твоје
your servants tend. слуге чекају.
LAERTES: Farewell, Ophelia; and remember ЛАЕРТ: Збогом, Офелија. И запамти добро
well шта сам ти рекао.
What I have said to you.
OPHELIA: ’Tis in my memory lock’d, ОФЕЛИЈА: То је закључано у мом сећању,
And you yourself shall keep the key of it. а ти ћеш чувати кључ.
LAERTES: Farewell. ЛАЕРТ: Збогом.
[Exit.] (Излази.)
LORD POLONIUS: What is’t, Ophelia, be hath ПОЛОНИЈЕ: Шта ти је то рекао, Офелија?
said to you?
OPHELIA: So please you, something touching ОФЕЛИЈА: Извините, нешто у вези кнеза
the Lord Hamlet. Хамлета.
LORD POLONIUS: Marry, well bethought: ПОЛОНИЈЕ: Добро се сетио.
’Tis told me, he hath very oft of late Рекоше ми да је врло често у последње време
Given private time to you; and you yourself заказивао с тобом тајне састанке, а да си ти
Have of your audience been most free and била врло слободна и издашна.
bounteous:
If it be so, as so ’tis put on me, Ако је тако, а тако сам чуо,
And that in way of caution, I must tell you, морам ти рећи као опомену –
You do not understand yourself so clearly ти себе не разумеш јасно
As it behoves my daughter and your honor. као што приличи мојој кћери, а твојој части.
What is between you? give me up the truth. Шта je међу вама? Кажи ми истину.
OPHELIA: He hath, my lord, of late made ОФЕЛИЈА: Он ми је, господару, у последње
many tenders време дао многе знаке своје наклоности.
Of his affection to me.
LORD POLONIUS: Affection! pooh! you ПОЛОНИЈЕ: Наклоности! Пих! Говориш
speak like a green girl, као нека зелена девојка,
Unsifted in such perilous circumstance. неискусна у тако опасним околностима.
Do you believe his tenders, as you call them? Да ли верујеш тим «знацима», како их зовеш?
OPHELIA: I do not know, my lord, what I ОФЕЛИЈА: Господару, не знам шта треба да
should think. мислим.
LORD POLONIUS: Marry, I’ll teach you: ПОЛОНИЈЕ: Ја ћу те поучити.
think yourself a baby; Себе сматрај дететом,
That you have ta’en these tenders for true pay, ако си за готов новац узела те знаке,
Which are not sterling. Tender yourself more који нису тако вредни.
dearly; Цени себе више,
Or—not to crack the wind of the poor phrase, или – да не прекинем јадну фразу –
Running it thus—you’ll tender me a fool. дароваћеш ме невинашцетом.
OPHELIA: My lord, he hath importuned me ОФЕЛИЈА: Оче, он ме је салетао љубављу
with love на частан начин.
In honorable fashion.
LORD POLONIUS: Ay, fashion you may call ПОЛОНИЈЕ: Да, заиста то можеш звати
it; go to, go to. начином. Хајде, молим те!
Hamlet - 15 -
OPHELIA: And hath given countenance to his ОФЕЛИЈА: И потврдио је свој говор, оче,
speech, my lord,
With almost all the holy vows of heaven. скоро свим светим заклетвама неба.
LORD POLONIUS: Ay, springes to catch ПОЛОНИЈЕ: Да, замке да се хватају
woodcocks. I do know, шљуке. Знам,
When the blood burns, how prodigal the soul кад крв узаври, како издашно душа
Lends the tongue vows: these blazes, daughter, позајмљује заклетве језику. Тај пламен,
Giving more light than heat, extinct in both, кћери, који даје више светлости него топлоте,
Even in their promise, as it is a-making, који се гаси још у самом обећању,
You must not take for fire. From this time не смеш сматрати ватром. Од сада буди мало
Be somewhat scanter of your maiden presence; штедљивија са својим девојачким
Set your entreatments at a higher rate присуством. Тражи већу цену за своје
Than a command to parley. друштво, него што је позив на састанак.
For Lord Hamlet, Што се тиче кнеза Хамлета,
Believe so much in him, that he is young веруј толико да је млад
And with a larger tether may he walk и да може да се креће на дужем повоцу
Than may be given you: in few, Ophelia, него ти. Укратко, Офелија,не веруј његовим
Do not believe his vows; for they are brokers, заклетвама, јер оне су посредници,
Not of that dye which their investments show, али не оне боје коју показује њихово одело,
But mere implorators of unholy suits, већ спроводници нечистих молби који
Breathing like sanctified and pious bawds, миришу на свете и побожне завете
The better to beguile. This is for all: да би што боље обмањивали. Све у свему,
I would not, in plain terms, from this time forth, желим, јасним речима, да од сада не
Have you so slander any moment leisure, срамотиш ниједан свој тренутак доколице
As to give words or talk with the Lord Hamlet. тиме што ћеш ћаскати са кнезом Хамлетом
Look to’t, I charge you: come your ways. Пази се, наређујем ти. Иди својим послом.
OPHELIA: I shall obey, my lord. ОФЕЛИЈА: Послушаћу вас, господару.
[Exeunt.] (Излази.)

SCENE IV: The platform. СЦЕНА ЧЕТВРТА: Тераса.
[Enter HAMLET, HORATIO, and (Улазе Хамлет, Хорацио и Марцело.)
MARCELLUS.]
HAMLET: The air bites shrewdly; it is very ХАМЛЕТ: Ваздух љуто гризе. Веома је
cold. хладно.
HORATIO: It is a nipping and an eager air. ХОРАЦИО: Заиста оштар и јак мраз.
HAMLET: What hour now? ХАМЛЕТ: Колико је сати?
HORATIO: I think it lacks of twelve. ХОРАЦИО: Мислим да још увек није поноћ.
HAMLET: No, it is struck. ХАМЛЕТ: Не, избило је.
HORATIO: Indeed? I heard it not: then it draws ХОРАЦИО: Заиста? Нисам чуо. Онда је већ
near the season близу час
Wherein the spirit held his wont to walk. кад дух има обичај да шета.
[A flourish of trumpets, and ordnance shot off, (Звук труба и пуцањ топа иза сцене.)
within.]
What does this mean, my lord? Шта ово значи, кнеже?
HAMLET: The king doth wake to-night and ХАМЛЕТ: Краљ је будан ноћас,
takes his rouse,
Keeps wassail, and the swaggering up-spring шенлучи и држи здравице, а охола игра се
reels; ковитла,
And, as he drains his draughts of Rhenish down, па кад осуши чашу рајнског вина,
The kettle-drum and trumpet thus bray out бубњеви и трубе на све стране растреште
The triumph of his pledge. тријумф његове здравице.
HORATIO: Is it a custom? ХОРАЦИО: Да ли је то обичај?
HAMLET: Ay, marry, is’t: ХАМЛЕТ: Да, заиста јесте.
But to my mind, though I am native here Али, како ја схватам, мада сам рођен овде
Hamlet - 16 -
And to the manner born, it is a custom и одрастао с тим обичајем,
More honor’d in the breach than the observance. часније је кршити га него га се придржавати.
This heavy-headed revel east and west Ове пијанке што главу праве тешком,
Makes us traduced and tax’d of other nations: с истока на запад исносе нас на ружан глас
They clepe us drunkards, and with swinish код других народа.
phrase Зову нас пијанцима и прљају наше име
Soil our addition; and indeed it takes надимком «свиње».
From our achievements, though perform’d at То заиста одузима од наших подвига, ма како
height, узвишени они били,
The pith and marrow of our attribute. бит и суштину нашег угледа.
So, oft it chances in particular men, Тако се често дешава код појединих људи,
That for some vicious mole of nature in them, да због неке злобне грешке природе при
As, in their birth—wherein they are not guilty, њиховом рођењу – за шта они нису криви,
Since nature cannot choose his origin— јер човек не бира своје порекло -
By the o’ergrowth of some complexion, вишка какве битне склоности
Oft breaking down the pales and forts of reason, што често руши ограде и тврђаве ума,
Or by some habit that too much o’er-leavens или неке навике која исувише квари
The form of plausive manners, that these men, форму прихватљивог понашања, да ти људи,
Carrying, I say, the stamp of one defect, кажем, носећи печат само једне мане
Being nature’s livery, or fortune’s star,— коју им је даровала природа или звезда среће
Their virtues else—be they as pure as grace, – а имајући врлина чистих ко милост
As infinite as man may undergo— колико их год човек може имати –
Shall in the general censure take corruption бивају презрени од јавног мњења
From that particular fault: the dram of eale због те једне погрешке. Делић зла
Doth all the noble substance of a doubt понизи цело племенито биће
To his own scandal. до његове сопствене срамоте.
HORATIO: Look, my lord, it comes! ХОРАЦИО: Гледајте, кнеже, долази!
[Enter Ghost.] (Улази Дух.)
HAMLET: Angels and ministers of grace ХАМЛЕТ: Анђели и сви свети, одбраните
defend us! нас!
Be thou a spirit of health or goblin damn’d, Био дух здравља или проклети враг,
Bring with thee airs from heaven or blasts from са собом носио зрак неба или паклене муње,
hell,
Be thy intents wicked or charitable, биле ти намере зле ил’ милостиве,
Thou comest in such a questionable shape долазиш у тако подозривом облику,
That I will speak to thee: I’ll call thee Hamlet, да ћу те ословити: Зваћу те Хамлетом,
King, father, royal Dane: краљем, оцем, данским величанством.
O, answer me! О, одговори ми!
Let me not burst in ignorance; but tell Не дај да свиснем у незнању, већ реци
Why thy canonized bones, hearsed in death, зашто су твоје посвећене кости, покривене
Have burst their cerements; why the sepulchre, одром након смрти, искочиле из ковчега?
Wherein we saw thee quietly inurn’d, Зашто је твоја костурница у којој те видесмо
Hath oped his ponderous and marble jaws, мирно погребеног, отворила своје тешке
To cast thee up again. мраморне чељусти да те опет избаци напоље?
What may this mean, Шта то може значити
That thou, dead corse, again in complete steel да ти, мртви лешу, поново, сав у челику,
Revisit’st thus the glimpses of the moon, излазиш на месечев сјај, чинећи ноћ
Making night hideous; and we fools of nature стравичном, а нама, лудама природе,
So horridly to shake our disposition тако ужасно потресаш разум
With thoughts beyond the reaches of our souls? мислима изван домашаја наших душа?
Say, why is this? wherefore? what should we do? Реци, зашто све ово? Чему? Шта треба да
радимо?
[Ghost beckons HAMLET.] (Дух даје знак Хамлету.)
HORATIO: It beckons you to go away with it, ХОРАЦИО: Даје вам знак да пођете за њим,
As if it some impartment did desire као да жели нешто да вам саопшти
To you alone. насамо.
Hamlet - 17 -
MARCELLUS: Look, with what courteous МАРЦЕЛО: Погледајте каквим удворичким
action гестом вас позива на неко удаљеније место!
It waves you to a more removed ground:
But do not go with it. Али ви немојте поћи с њим.
HORATIO: No, by no means. ХОРАЦИО: Не, нипошто!
HAMLET: It will not speak; then I will follow ХАМЛЕТ: Неће да говори. Идем за њим.
it.
HORATIO: Do not, my lord. ХОРАЦИО: Немојте, кнеже мој!
HAMLET: Why, what should be the fear? ХАМЛЕТ: Зашто, чега имам да се плашим?
I do not set my life in a pin’s fee; Не ценим сој живот више од игле.
And for my soul, what can it do to that, А шта може учинити мојој души
Being a thing immortal as itself? будући да је бесмртна као и он сам?
It waves me forth again: I’ll follow it. Опет ме зове. Полазим!
HORATIO: What if it tempt you toward the ХОРАЦИО: Шта ако вас намами на воду,
flood, my lord, господару,
Or to the dreadful summit of the cliff или на врх оне страшне стене
That beetles o’er his base into the sea, која се над својим подножјем нагла у море,
And there assume some other horrible form, и тамо поприми неки други страшан облик
Which might deprive your sovereignty of reason који вас може лишити власти над разумом и
And draw you into madness? think of it: одвући вас у лудило? Размислите о томе!
The very place puts toys of desperation, Само то место, без ичега више,
Without more motive, into every brain пуни сликама очаја сваку свест
That looks so many fathoms to the sea која толико лаката погледа у море
And hears it roar beneath. и чује га како бучи.
HAMLET: It waves me still. ХАМЛЕТ: И даље ми маше.
Go on; I’ll follow thee. Иди, настави, идем с тобом!
MARCELLUS: You shall not go, my lord. МАРЦЕЛО: Нећете ићи, кнеже!
HAMLET: Hold off your hands. ХАМЛЕТ: Руке к себи!
HORATIO: Be ruled; you shall not go. ХОРАЦИО: Покорите се, нећете ићи!
HAMLET: My fate cries out, ХАМЛЕТ: То моја судба виче,
And makes each petty artery in this body чинећи сваку жилицу овог тела
As hardy as the Nemean lion’s nerve. чврстом као мишићи Немејског лава!
Still am I call’d. Unhand me, gentlemen. Још увек ме зове. Пустите ме, господо.
By heaven, I’ll make a ghost of him that lets me! Неба ми, направићу духа од сваког ко ме
задржава!
I say, away! Go on; I’ll follow thee. Кажем, одлазите! Напред, идем за тобом!
[Exeunt Ghost and HAMLET.] (Излазе Дух и Хамлет.)
HORATIO: He waxes desperate with ХОРАЦИО: Машта га чини све очајнијим.
imagination.
MARCELLUS: Let’s follow; ’tis not fit thus to МАРЦЕЛО: За њим! Не треба га сада
obey him. слушати.
HORATIO: Have after. To what issue will this ХОРАЦИО: Хајдемо за њим. Шта ће
come? произићи из свега овога?
MARCELLUS: Something is rotten in the state МАРЦЕЛО: Нешто је труло у држави
of Denmark. Данској.
HORATIO: Heaven will direct it. ХОРАЦИО: Небо нек је води!
MARCELLUS: Nay, let’s follow him. МАРЦЕЛО: Хајдемо за њим.
[Exeunt.] (Излазе.)
Hamlet - 18 -
SCENE V: Another part of the СЦЕНА ПЕТА: Други део терасе.
platform.
[Enter GHOST and HAMLET.] (Улазе Дух и Хамлет.)
HAMLET: Where wilt thou lead me? speak; I’ll ХАМЛЕТ: Где ме водиш? Говори, нећу ићи
go no further. даље.
Ghost: Mark me. ДУХ: Слушај ме.
HAMLET: I will. ХАМЛЕТ: Хоћу.
Ghost: My hour is almost come, ДУХ: Ускоро ће доћи мој час
When I to sulphurous and tormenting flames кад морам да се вратим
Must render up myself. у сумпорни огањ мучења.
HAMLET: Alas, poor ghost! ХАМЛЕТ: Авај, јадни душе!
Ghost: Pity me not, but lend thy serious hearing ДУХ: Не жали ме, већ посуди озбиљну
To what I shall unfold. пажњу оном што ћу ти сад открити.
HAMLET: Speak; I am bound to hear. ХАМЛЕТ: Говори, ја сам дужан слушати.
Ghost: So art thou to revenge, when thou shalt ДУХ: А кад чујеш, бићеш дужан осветити.
hear.
HAMLET: What? ХАМЛЕТ: Шта?!
Ghost: I am thy father’s spirit, ДУХ: Ја сам дух твог оца,
Doom’d for a certain term to walk the night, осуђен да неко време лутам ноћу,
And for the day confined to fast in fires, а дању затворен да гладујем у ватри
Till the foul crimes done in my days of nature све док греси које сам починио за живота
Are burnt and purged away. But that I am forbid не сагоре и избришу се. И да ми није
To tell the secrets of my prison-house, забрањено да испричам тајне моје тамнице,
I could a tale unfold whose lightest word открио бих ти такву причу чија би и најмања
Would harrow up thy soul, freeze thy young реч разорила твој ум, замрзла твоју младу
blood, крв,
Make thy two eyes, like stars, start from their учинила да твоја два ока, као звезде,
spheres, искоче из својих сфера,
Thy knotted and combined locks to part раздвојила твоје заглађене и спојене увојке
And each particular hair to stand on end, и дигла сваку твоју влас
Like quills upon the fretful porpentine: попут бодљи љутог морског јежа.
But this eternal blazon must not be Али ову објаву вечности не сме чути
To ears of flesh and blood. List, list, O, list! уво од крви и меса. Чуј ме, чуј, о, чуј!
If thou didst ever thy dear father love— Ако си икад волео твог драгог оца -
HAMLET: O God! ХАМЛЕТ: О, боже!
Ghost: Revenge his foul and most unnatural ДУХ: Освети његово прљаво и неприродно
murder. убиство.
HAMLET: Murder! ХАМЛЕТ: Убиство!
Ghost: Murder most foul, as in the best it is; ДУХ: Свако убиство је прљаво у најбољем
But this most foul, strange and unnatural. случају. Али ово је најгнусније, најчудније и
најнеприродније.
HAMLET: Haste me to know’t, that I, with ХАМЛЕТ: Пожури да га сазнам,
wings as swift да бих на крилима брзим
As meditation or the thoughts of love, као идеја или љубавне мисли,
May sweep to my revenge. полетео својој освети.
Ghost: I find thee apt; ДУХ: Видим да си вољан за то.
And duller shouldst thou be than the fat weed И заиста би био тупљи од густог корова
That roots itself in ease on Lethe wharf, што мирно расте на обали Лете,
Wouldst thou not stir in this. Now, Hamlet, hear: кад те ово не би покренуло. Сад, Хамлете,
’Tis given out that, sleeping in my orchard, слушај: Речено је да ме је, док сам спавао у
A serpent stung me; so the whole ear of врту, ујела змија.
Denmark На тај начин је јавно мњење Данске
Is by a forged process of my death преварено измишљеном причом о мојој
Rankly abused: but know, thou noble youth, смрти. Али знај, племенити младићу,
The serpent that did sting thy father’s life змија што уби твог оца
Hamlet - 19 -
Now wears his crown. сад носи његову круну.
HAMLET: O my prophetic soul! ХАМЛЕТ: О, моја пророчка душо!
My uncle! Мој стриц!
Ghost: Ay, that incestuous, that adulterate beast, ДУХ: Да, та родоскрвна, прељубна звер,
With witchcraft of his wit, with traitorous мађијом свог ума, дарима издајства,
gifts,—
O wicked wit and gifts, that have the power - О, проклет да je тај ум и ти дарови кад имају
So to seduce!—won to his shameful lust моћ тако да заводе! – задоби за своју срамну
The will of my most seeming-virtuous queen: похоту вољу моје наизглед најврлије
O Hamlet, what a falling-off was there! краљице. О, Хамлете, какав је то био пад!
From me, whose love was of that dignity Од мене, чија љубав беше достојна
That it went hand in hand even with the vow заклетве које сам јој дао на венчању,
I made to her in marriage, and to decline
Upon a wretch whose natural gifts were poor спасти на јадника чији су природни дарови
To those of mine! били бедни спрам мојих!
But virtue, as it never will be moved, Али као што врлина никад неће бити заведена
Though lewdness court it in a shape of heaven, ма јој се блуд удварао у рајском облику,
So lust, though to a radiant angel link’d, тако ће се и похота, макар спојена са светлим
Will sate itself in a celestial bed, анђелом, заситити небеског одра
And prey on garbage. и ждераће на ђубришту.
But, soft! methinks I scent the morning air; Али, тихо! Мислим да осећам јутарњи зрак.
Brief let me be. Sleeping within my orchard, Бићу кратак. Док сам спавао у свом врту,
My custom always of the afternoon, као и обично свако после подне,
Upon my secure hour thy uncle stole, твој стриц се дошуњао у тај безбедан час
With juice of cursed hebenon in a vial, са бочицом сока проклетог велебиља,
And in the porches of my ears did pour и у предворје мог уха кануо
The leperous distilment; whose effect губави раствор, чије је дејство
Holds such an enmity with blood of man тако отровно за човечју крв
That swift as quicksilver it courses through да брзо, као жива, пролази кроз
The natural gates and alleys of the body, природне капије и ходнике тела
And with a sudden vigor doth posset и ненаданом снагом згрушава,
And curd, like eager droppings into milk, као маја млеко,
The thin and wholesome blood: so did it mine; течну и чисту крв. То је учинио и мојој.
And a most instant tetter bark’d about, И одмах се појави губа,
Most lazar-like, with vile and loathsome crust, и као убогог Лазара покри одвратним
All my smooth body. крастама цело моје глатко тело.
Thus was I, sleeping, by a brother’s hand Тако сам, док сам спавао, од руке братовљеве
Of life, of crown, of queen, at once dispatch’d: био одједном лишен живота, круне, краљице,
Cut off even in the blossoms of my sin, истргнут у самом цвету свог греха,
Unhousel’d, disappointed, unanel’d, без припреме, причешћа, помазања,
No reckoning made, but sent to my account без обрачуна послат на страшни суд
With all my imperfections on my head: са свим својим греховима на глави.
O, horrible! O, horrible! most horrible! О, ужасно, грозно, најгрозније!
If thou hast nature in thee, bear it not; Ако имаш срца, немој допустити, немој
Let not the royal bed of Denmark be дозволити да краљевска постеља Данске буде
A couch for luxury and damned incest. лежај за блуд и проклето родоскрвљење.
But, howsoever thou pursuest this act, Али, како год будеш вршио тај чин,
Taint not thy mind, nor let thy soul contrive не прљај своју душу и не смишљај у духу
Against thy mother aught: leave her to heaven ништа против своје мајке. Остави небу
And to those thorns that in her bosom lodge, и оном трњу што јој је у грудима
To prick and sting her. Fare thee well at once! нека је тишти и боде. Збогом, сада!
The glow-worm shows the matin to be near, Свитац показује да је јутро близу,
And ‘gins to pale his uneffectual fire: његов хладни пламен почиње да бледи.
Adieu, adieu! Hamlet, remember me. Збогом, збогом! Хамлете, сећај ме се.
[Exit.] (Излази.)
Hamlet - 20 -
HAMLET: O all you host of heaven! O earth! ХАМЛЕТ: О, сва војско неба! О, земљо!
what else? Шта још?
And shall I couple hell? O, fie! Треба ли да урачунам и пакао? О, гадости!
Hold, hold, my heart; Обуздај се, срце моје.
And you, my sinews, grow not instant old, А ви, мишићи, немојте одмах да остарите,
But bear me stiffly up. Remember thee! већ ме чврсто подржите. Да те се сећам!
Ay, thou poor ghost, while memory holds a seat Да, јадни душе, док год буде памћења
In this distracted globe. Remember thee! у овој пометеној лобањи. Да те се сећам!
Yea, from the table of my memory Тако је, са табле мог памћења збрисаћу све
I’ll wipe away all trivial fond records, безначајне нежне записе, све књишке изреке,
All saws of books, all forms, all pressures past, све облике, прошле утиске
That youth and observation copied there; које су младост и посматрање ту уписали.
And thy commandment all alone shall live И само ће твој завет живети
Within the book and volume of my brain, у књизи и свесци мог мозга непомешан
Unmix’d with baser matter: yes, by heaven! са нижим стварима. Да, тако ми неба!
O most pernicious woman! О, најопакија жено!
O villain, villain, smiling, damned villain! О, гаде, гаде, насмејани, проклети гаде!
My tables,—meet it is I set it down, Моје белешке! – треба да запишем да се неко
That one may smile, and smile, and be a villain; може смејати, и смејати, и бити зликовац.
At least I’m sure it may be so in Denmark: Бар сам сигуран да је то могуће у Данској.
[Writing.] (Пише.)
So, uncle, there you are. Now to my word; Дакле, стриче, ту си. А сад на своје обећање.
It is ‘Adieu, adieu! remember me.’ То је «Збогом, збогом! Сећај ме се.»
I have sworn ‘t. Ја сам се заклео.
MARCELLUS & HORATIO: [Within] My МАРЦЕЛО и ХОРАЦИО: (Иза сцене)
lord, my lord,— Кнеже, кнеже!
MARCELLUS: [Within] Lord Hamlet,— МАРЦЕЛО: (Иза сцене) Кнеже Хамлете!
HORATIO: [Within] Heaven secure him! ХОРАЦИО: (Иза сцене) Нек га небо чува!
HAMLET: So be it! ХАМЛЕТ: Нека буде тако!
HORATIO: [Within] Hillo, ho, ho, my lord! ХОРАЦИО: (Иза сцене) Ехеј, кнеже!
HAMLET: Hillo, ho, ho, boy! come, bird, ХАМЛЕТ: Ехеј, дечко! Дођи овамо, птицо.
come.
[Enter HORATIO and MARCELLUS.] (Улазе Хорацио и Марцело.)
MARCELLUS: How is’t, my noble lord? МАРЦЕЛО: Како сте, племенити кнеже?
HORATIO: What news, my lord? ХОРАЦИО: Новости, кнеже?
HAMLET: O, wonderful! ХАМЛЕТ: О, дивно!
HORATIO: Good my lord, tell it. ХОРАЦИО: Испричајте нам, добри кнеже.
HAMLET: No; you’ll reveal it. ХАМЛЕТ: Не, све ћете открити.
HORATIO: Not I, my lord, by heaven. ХОРАЦИО: Ја нећу, кнеже, тако ми неба.
MARCELLUS: Nor I, my lord. МАРЦЕЛО: Ни ја, кнеже.
HAMLET: How say you, then; would heart of ХАМЛЕТ: Шта кажете сад? Да ли би икад
man once think it? људско срце то помислило?
But you’ll be secret? Али, ћутаћете?
HORATIO & MARCELLUS: Ay, by heaven, ХОРАЦИО и МАРЦЕЛО: Да, тако ми неба,
my lord. господару.
HAMLET: There’s ne’er a villain dwelling in ХАМЛЕТ: Нема таквог ниткова у Данској
all Denmark који није превејана хуља.
But he’s an arrant knave.
HORATIO: There needs no ghost, my lord, ХОРАЦИО: Није морао дух да дође из гроба,
come from the grave господару, да нам то каже.
To tell us this.
HAMLET: Why, right; you are i’ the right; ХАМЛЕТ: Да, тако је, имате право.
And so, without more circumstance at all, Зато, без икаквог даљег околишења,
I hold it fit that we shake hands and part: мислим да нам се ваља руковати и разићи,
You, as your business and desire shall point you; ви куда вас посао и жеља упути,
For every man has business and desire, јер свако има послове и жеље,
Hamlet - 21 -
Such as it is; and for mine own poor part, какве год, а што се мене бедног тиче,
Look you, I’ll go pray. видите ли, идем да се помолим.
HORATIO: These are but wild and whirling ХОРАЦИО: Али, кнеже, то су дивље и
words, my lord. збуњујуће речи!
HAMLET: I’m sorry they offend you, heartily; ХАМЛЕТ: Од срца жалим што вас оне
Yes, ‘faith heartily. вређају. Да, вере ми, од срца.
HORATIO: There’s no offence, my lord. ХОРАЦИО: Нема увреде, кнеже.
HAMLET: Yes, by Saint Patrick, but there is, ХАМЛЕТ: Светог ми Патрика, има,
Horatio, Хорацио,
And much offence too. Touching this vision и те какве! А ово привиђење,
here,
It is an honest ghost, that let me tell you: могу вам рећи да је то честит дух.
For your desire to know what is between us, Што се тиче ваше жеље да сазнате шта је
O’ermaster ‘t as you may. And now, међу нама, савладајте је како знате. А сада,
good friends, добри пријатељи,
As you are friends, scholars and soldiers, јер ви сте моји пријатељи, учењаци и
Give me one poor request. војници, услишите ми једну малу молбу.
HORATIO: What is’t, my lord? we will. ХОРАЦИО: Какву то, кнеже? Хоћемо.
HAMLET: Never make known what you have ХАМЛЕТ: Да никад не одате оно што сте
seen to-night. ноћас видели.
HORATIO & MARCELLUS: My lord, we will ХОРАЦИО и МАРЦЕЛО: Нећемо,
not. господару.
HAMLET: Nay, but swear’t. ХАМЛЕТ: Не, али закуните се.
HORATIO: In faith, ХОРАЦИО: Вере ми, господару, ја нећу.
My lord, not I.
MARCELLUS: Nor I, my lord, in faith. МАРЦЕЛО: Ни ја, господару, вере ми.
HAMLET: Upon my sword. ХАМЛЕТ: На мој мач.
MARCELLUS: We have sworn, my lord, МАРЦЕЛО: Већ смо се заклели, кнеже.
already.
HAMLET: Indeed, upon my sword, indeed. ХАМЛЕТ: Заиста вам кажем, на мој мач.
Ghost: [Beneath] Swear. ДУХ: (Испод земље) Закуните се!
HAMLET: Ah, ha, boy! say’st thou so? art thou ХАМЛЕТ: Аха, дечко! Тако кажеш? Ту ли
there, truepenny? си, ти верни стари?
Come on—you hear this fellow in the Хајдете – чујете овог момка у подруму –
cellarage—
Consent to swear. Пристаните да се закунете.
HORATIO: Propose the oath, my lord. ХОРАЦИО: Кажите заклетву, господару.
HAMLET: Never to speak of this that you have ХАМЛЕТ: Да никад не причате о оном што
seen, сте видели,
Swear by my sword. закуните се на мој мач!
Ghost: [Beneath] Swear. ДУХ: (Испод земље) Закуните се!
HAMLET: Hic et ubique? then we’ll shift our ХАМЛЕТ: Овде и свуда? Променићемо
ground. место.
Come hither, gentlemen, Овамо, господо.
And lay your hands again upon my sword: И поново положите руке на мој мач –
Never to speak of this that you have heard, да никад не причате о томе шта сте чули.
Swear by my sword. На мој мач се закуните.
Ghost: [Beneath] Swear. ДУХ: (Испод земље) Закуните се!
HAMLET: Well said, old mole! canst work i’ ХАМЛЕТ: Добро кажеш, стара кртице! Зар
the earth so fast? тако брзо радиш испод земље?
A worthy pioner! Once more remove, good Одлични ровче! Још једном се помакнимо,
friends. добри пријатељи.
HORATIO: O day and night, but this is ХОРАЦИО: О, дане и ноћи, ово је тако
wondrous strange! чудно!
HAMLET: And therefore as a stranger give it ХАМЛЕТ: Зато му као чудном пожелите
welcome. добродошлицу.
Hamlet - 22 -
There are more things in heaven and earth, Има много ствари на небу и земљи,
Horatio, Хорацио,
Than are dreamt of in your philosophy. о којима ни не сања ваша филозофија.
But come; Али дођите овде.
Here, as before, never, so help you mercy, Као и пре, да никад, тако вам Бог помогао,
How strange or odd soe’er I bear myself, ма како чудно се ја понашао
As I perchance hereafter shall think meet (јер ћу одсад можда налазити за сходно
To put an antic disposition on, да на себе узмем држање лудака)
That you, at such times seeing me, never shall, да никад, видећи ме таквог, нећете
With arms encumber’d thus, or this headshake, с рукама скрштеним овако, или оваквим
Or by pronouncing of some doubtful phrase, климањем главе или било каквом подозривом
As ‘Well, well, we know,’ or ‘We could, an if фразом као: «добро, добро, знамо», или
we would,’ «могли бисмо кад бисмо хтели»,
Or ‘If we list to speak,’ or ‘There be, an if they или «кад бисмо хтели причати», или «има их
might,’ који би када би смели»,
Or such ambiguous giving out, to note или таквим сличним двосмисленим
That you know aught of me: this not to do, наговештајима рећи да о мени ишта знате –
So grace and mercy at your most need help you, да то нећете учинити, тако вам у највећој
Swear. потреби вишња милост била, закуните се.
Ghost: [Beneath] Swear. ДУХ: (Испод земље) Закуните се!
HAMLET: Rest, rest, perturbed spirit! ХАМЛЕТ: Одмори се, одмори, неспокојни
[They swear.] душе! (Заклињу се.)
So, gentlemen, Тако, господо,
With all my love I do commend me to you: свом својом љубављу вам се препоручујем,
And what so poor a man as Hamlet is и шта год један овакав сиромах као што је
May do, to express his love and friending to you, Хамлет може урадити да изрази своју љубав
God willing, shall not lack. и пријатељство према вама,
то, уз Божју помоћ, неће недостајати.
Let us go in together; Хајдемо унутра заједно.
And still your fingers on your lips, I pray. И, молим вас, увек прст на уста!
The time is out of joint: Ово време је изашло из зглоба.
O cursed spite, О, проклета пакост и дан
That ever I was born to set it right! кад се родих да је ја исправљам сам!
Nay, come, let’s go together. Хајде, пођимо заједно.
[Exeunt.] (Излазе.)

ACT II ДРУГИ ЧИН
SCENE I: A room in POLONIUS’ СЦЕНА ПРВА: Соба у Полонијевој кући.
house. (Улазе Полоније и Рејналдо.)
[Enter POLONIUS and REYNALDO.]
ПОЛОНИЈЕ: Предајте му овај новац и ово
LORD POLONIUS: Give him this money and
писмо, Рејналдо.
these notes, Reynaldo.
РЕЈНАЛДО: Хоћу, господару.
REYNALDO: I will, my lord.
ПОЛОНИЈЕ: Учинили бисте врло мудро,
LORD POLONIUS: You shall do marvellous
добри Рејналдо,
wisely, good Reynaldo,
да се, пре него што га посетите распитате
Before you visit him, to make inquire
о његовом понашању.
Of his behavior.
РЕЈНАЛДО: Господару, то сам и намеравао.
REYNALDO: My lord, I did intend it.
ПОЛОНИЈЕ: Добро речено, врло добро
LORD POLONIUS: Marry, well said; very well
речено. Овако, господине:
said. Look you, sir,
сазнајте прво о Данцима у Паризу, ко су, где
Inquire me first what Danskers are in Paris;
су, чиме се баве,
And how, and who, what means, and where they
Hamlet - 23 -
keep,
What company, at what expense; and finding у каквом су друштву, са колико трошка;
By this encompassment and drift of question па кад дознате тим питањима
That they do know my son, come you more да знају мог сина,
nearer
Than your particular demands will touch it: сазнаћете више него непосредним питањима
Take you, as ‘twere, some distant knowledge of ако се правите да га знате издалека.
him;
As thus, ‘I know his father and his friends, Например: «Знам му оца и пријатеље, и
And in part him: ‘ do you mark this, Reynaldo? нешто мало о њему.» Схватате ли, Рејналдо?
REYNALDO: Ay, very well, my lord. РЕЈНАЛДО: Да, веома добро, господару.
LORD POLONIUS: ‘And in part him; but’ you ПОЛОНИЈЕ: «И нешто мало о њему», али
may say ‘not well: могли бисте рећи «не пуно,
But, if ’t be he I mean, he’s very wild; али ако је то онај на кога ја мислим, тај је
Addicted so and so:’ and there put on him распикућа с тим и таквим пороцима.» и
What forgeries you please; marry, none so rank измислите шта хоћете о њему, али наравно,
As may dishonor him; take heed of that; ништа тако ружно што би га могло
But, sir, such wanton, wild and usual slips обешчастити - пазите на то – већ обичне,
As are companions noted and most known лаке погрешке које су познати пратиоци
To youth and liberty. младости и слободе.
REYNALDO: As gaming, my lord. РЕЈНАЛДО: Например, коцкање.
LORD POLONIUS: Ay, or drinking, fencing, ПОЛОНИЈЕ: Да, или пијанство, двобоји,
swearing, quarrelling, псовање, свађање,
Drabbing: you may go so far. курве – можете ићи дотле.
REYNALDO: My lord, that would dishonor РЕЈНАЛДО: Господару мој, то би га
him. обешчастило!
LORD POLONIUS: ‘Faith, no; as you may ПОЛОНИЈЕ: Вере ми, не, ако дотерате своју
season it in the charge покуду.
You must not put another scandal on him, Не смете износити друге оптужбе на њега,
That he is open to incontinency; не реците да је одан развратности -
That’s not my meaning: but breathe his faults so то није оно што мислим – већ дошапните
quaintly умешно његове грешке
That they may seem the taints of liberty, како би личиле на мрље слободе
The flash and outbreak of a fiery mind, или наступ и излив ватреног духа,
A savageness in unreclaimed blood, на дивљину неприпитомљене крви
Of general assault. која обично обузима младост.
REYNALDO: But, my good lord,— РЕЈНАЛДО: Али, добри господару –
LORD POLONIUS: Wherefore should you do ПОЛОНИЈЕ: Чему све то, питате се?
this?
REYNALDO: Ay, my lord, РЕЈНАЛДО: Да, господару, хтео бих то да
I would know that. знам.
LORD POLONIUS: Marry, sir, here’s my drift; ПОЛОНИЈЕ: Добро, господине, ово вам је
And I believe, it is a fetch of wit: мој план (а верујем да је вешто смишљен):
You laying these slight sullies on my son, Износећи ове ситне мрљице на мог сина
As ‘twere a thing a little soil’d i’ the working, као да се мало запрљао при раду,
Mark you,
Your party in converse, him you would sound, видећете да ће ваш саговорник –
Having ever seen in the prenominate crimes ако је икад у тим гресима видео
The youth you breathe of guilty, be assured младића о ком је реч – сигурно
He closes with you in this consequence; сложити са вама оваквим речима:
‘Good sir,’ or so, or ‘friend,’ or ‘gentleman,’ «добри господине», или «пријатељу», или
According to the phrase or the addition «господару», у складу са обичајем и начином
Of man and country. тог човека и земље.
REYNALDO: Very good, my lord. РЕЈНАЛДО: Врло добро, господару.
LORD POLONIUS: And then, sir, does he ПОЛОНИЈЕ: И онда, господине, ако уради
this—he does—what was I about to say? то, овај – шта сам хтео рећи?
Hamlet - 24 -
By the mass, I was about to say something: Мисе ми, хтео сам нешто да кажем.
where did I leave? Где сам стао?
REYNALDO: At ‘closes in the consequence,’ at РЕЈНАЛДО: Рекли сте да ће се сложити са
‘friend or so,’ and ‘gentleman.’ мном речима: «пријатељу» или «господине».
LORD POLONIUS: At ‘closes in the ПОЛОНИЈЕ: Да, тако је. Сложиће се с вама
consequence,’ ay, marry; и потврдиће овако:
He closes thus: ‘I know the gentleman; «Знам тог господина,
I saw him yesterday, or t’ other day, видео сам га јуче или пре неки дан,
Or then, or then; with such, or such; and, as you или тад и тад, с тим и тим, и заиста, као што
say, кажете
There was a’ gaming; there o’ertook in’s rouse; коцкао се, претерао у пићу,
There falling out at tennis:’ or perchance, побио се на тенису», или можда
‘I saw him enter such a house of sale,’ «видео сам га како улази у такву јавну кућу,
Videlicet, a brothel, or so forth. то јест у бурдељ» и тако даље.
See you now; Видите сад,
Your bait of falsehood takes this carp of truth: ваш мамац обмане упеца овог шарана истине.
And thus do we of wisdom and of reach, И тако ми који смо умни и далековидни
With windlasses and with assays of bias, околишући или идући странпутицом
By indirections find directions out: обилазећи – нађемо правац.
So by my former lecture and advice, Тако ћете и ви по мојој поуци и савету
Shall you my son. You have me, have you not? сазнати како ми се влада син. Разумете ме,
зар не?
REYNALDO: My lord, I have. РЕЈНАЛДО: Разумем, господару.
LORD POLONIUS: God be wi’ you; fare you ПОЛОНИЈЕ: Бог с вама, збогом пошли!
well.
REYNALDO: Good my lord! РЕЈНАЛДО: Добри господару мој!
LORD POLONIUS: Observe his inclination in ПОЛОНИЈЕ: Мотрите сами на његове
yourself. навике.
REYNALDO: I shall, my lord. РЕЈНАЛДО: Хоћу, господару.
LORD POLONIUS: And let him ply his music. ПОЛОНИЈЕ: И нека марљиво учи музику.
REYNALDO: Well, my lord. РЕЈНАЛДО: Добро, господару.
LORD POLONIUS: Farewell! ПОЛОНИЈЕ: Збогом!
[Exit REYNALDO.] (Излази Рејналдо.)
[Enter OPHELIA.] (Улази Офелија.)
How now, Ophelia! what’s the matter? Како си, Офелија? Шта је било?
OPHELIA: O, my lord, my lord, I have been so ОФЕЛИЈА: О, оче, оче, била сам тако
affrighted! преплашена!
LORD POLONIUS: With what, i’ the name of ПОЛОНИЈЕ: Чиме, за име Бога?
God?
OPHELIA: My lord, as I was sewing in my ОФЕЛИЈА: Оче, док сам шила у својој соби,
closet,
Lord Hamlet, with his doublet all unbraced; кнез Хамлет, са раскопчаним прсником,
No hat upon his head; his stockings foul’d, без капе на глави, с прљавим, неподвезаним
Ungarter’d, and down-gyved to his ancle; чарапама, палим до чланака,
Pale as his shirt; his knees knocking each other; блед као своја кошуља, а колено му куца о
And with a look so piteous in purport колено, и с једним тако тужним, изражајним
As if he had been loosed out of hell погледом као да је побегао из пакла да прича
To speak of horrors,—he comes before me. о ужасима – дође преда ме.
LORD POLONIUS: Mad for thy love? ПОЛОНИЈЕ: Луд због љубави према теби?
OPHELIA: My lord, I do not know; ОФЕЛИЈА: Не знам, оче, али искрено, бојим
But truly, I do fear it. се да је тако.
LORD POLONIUS: What said he? ПОЛОНИЈЕ: Шта је рекао?
OPHELIA: He took me by the wrist and held ОФЕЛИЈА: Ухватио ме је за руку и држао
me hard; чврсто,
Then goes he to the length of all his arm; па је затим устукнуо за дужину своје руке
And, with his other hand thus o’er his brow, и са другом руком преко чела, овако,
Hamlet - 25 -
He falls to such perusal of my face почео тако да гледа у моје лице
As he would draw it. Long stay’d he so; као да би да га нацрта. Дуго је остао тако.
At last, a little shaking of mine arm Најзад затресе мало моју руку
And thrice his head thus waving up and down, и трипут главом климну горе-доле,
He raised a sigh so piteous and profound уздахну тако тужно и дубоко
As it did seem to shatter all his bulk ко да му уздах руши цело тело
And end his being: that done, he lets me go: и односи живот. На крају ме је пустио,
And, with his head over his shoulder turn’d, па са главом окренутом преко рамена,
He seem’d to find his way without his eyes; изгледа да је пронашао свој пут без очију
For out o’ doors he went without their helps, јер из собе оде без њихове помоћи,
And, to the last, bended their light on me. све до краја на мене упирући њихов сјај.
LORD POLONIUS: Come, go with me: I will ПОЛОНИЈЕ: Хајде, пођи са мном. Ја ћу
go seek the king. наћи краља.
This is the very ecstasy of love, То је право лудило љубави
Whose violent property fordoes itself које само себе прождире жестином
And leads the will to desperate undertakings и води вољу ка очајним подухватима као
As oft as any passion under heaven било која друга страст испод неба
That does afflict our natures. I am sorry. што мучи нашу природу. Жао ми је.
What, have you given him any hard words of Да му ниси скоро рекла неку опорију реч?
late?
OPHELIA: No, my good lord, but, as you did ОФЕЛИЈА: Не, добри мој оче, али као што
command, сте ми заповедили
I did repel his fetters and denied одбила сам његова писма и ускратила му
His access to me. да буде крај мене.
LORD POLONIUS: That hath made him mad. ПОЛОНИЈЕ: То га је направило лудим.
I am sorry that with better heed and judgment Жалим што га нисам посматрао са више
I had not quoted him: I fear’d he did but trifle, пажње и суда. Плашио сам се да је само
And meant to wreck thee; but, beshrew my траћио време и мислио да те упропасти, али
jealousy! проклета нек је моја љубомора!
By heaven, it is as proper to our age Неба ми, старости заиста пристоји
To cast beyond ourselves in our opinions да потцењује друге
As it is common for the younger sort као што младости обично
To lack discretion. Come, go we to the king: недостаје разборитости. Хајде, идемо краљу.
This must be known; За ово мора сазнати. Јер, ако се скрива,
which, being kept close, might move више ће бити за њих патње зле,
More grief to hide than hate to utter love. но мржње спрам нас, кад кажемо све.

SCENE II: A room in the castle. СЦЕНА ДРУГА: Дворана у замку.
[Enter KING CLAUDIUS, QUEEN GERTRUDE, (Улазе Краљ, Краљица, Розенкранц,
ROSENCRANTZ, GUILDENSTERN, and Гилденстерн и пратиоци .)
Attendants.]
KING CLAUDIUS: Welcome, dear КРАЉ: Добро нам дошли, драги Розенкранче
Rosencrantz and Guildenstern! и Гилденстерне!
Moreover that we much did long to see you, И поред тога што смо дуго желели
The need we have to use you did provoke да вас видимо, наш хитан позив је изазван
Our hasty sending. Something have you heard нуждом да нам послужите. Нешто сте чули
Of Hamlet’s transformation; so call it, о Хамлетовој промени – да је тако назовем –
Sith nor the exterior nor the inward man јер ни унутрашњи човек, нити спољни,
Resembles that it was. What it should be, не личи на оно што је био. Шта ће друго бити
More than his father’s death, that thus hath put до очева смрт што га је тако
him
So much from the understanding of himself, одстранило од самога себе,
I cannot dream of: I entreat you both, ни у сну не могу знати. Зато вас обојицу
That, being of so young days brought up with молим, јер сте од раног детињства расли с
Hamlet - 26 -
him, њим,
And sith so neighbor’d to his youth and havior, и што му знате младост и ћуд,
That you vouchsafe your rest here in our court да се удостојите да останете ту, на нашем
Some little time: so by your companies двору, за неко време, да га својим друштвом
To draw him on to pleasures, and to gather, разонодите и да по прилици, колико каткад
So much as from occasion you may glean, можете назрети, сазнате да ли га нешто
Whether aught, to us unknown, afflicts him thus, нама непознато толико мучи, што бисмо,
That, open’d, lies within our remedy. кад сазнамо, имали моћ да излечимо.
QUEEN GERTRUDE: Good gentlemen, he КРАЉИЦА: Добра господо,
hath much talk’d of you; он је много причао о вама,
And sure I am two men there are not living и сигурна сам да нема два жива човека
To whom he more adheres. If it will please you којима је оданији. Ако вам је по вољи
To show us so much gentry and good will да покажете толико љубазности и добре воље
As to expend your time with us awhile, да за неко време трошите с нама ваше време
For the supply and profit of our hope, у корист и успех нашег надања,
Your visitation shall receive such thanks ваша посета ће добити захвалност
As fits a king’s remembrance. која доликује сећању једног краља.
ROSENCRANTZ: Both your majesties РОЗЕНКРАНЦ: Оба ваша величанства би
Might, by the sovereign power you have of us, могли да својом сувереном влашћу коју имају
Put your dread pleasures more into command над нама изложе своје превисоке жеље
Than to entreaty. пре наредбом него молбом.
GUILDENSTERN: But we both obey, ГИЛДЕНСТЕРН: Али обојица се
And here give up ourselves, in the full bent покоравамо и потуно вам се предајемо,
To lay our service freely at your feet, нашу службу пред ваше ноге стављамо
To be commanded. да слободно њоме располажете.
KING CLAUDIUS: Thanks, Rosencrantz and КРАЉ: Хвала, Розенкранче и добри
gentle Guildenstern. Гилденстерне.
QUEEN GERTRUDE: Thanks, Guildenstern КРАЉИЦА: Хвала, Гилденстерне и добри
and gentle Rosencrantz: Розенкранче.
And I beseech you instantly to visit И молим вас да одмах посетите мог одвећ
My too much changed son. Go, some of you, много промењеног сина. Нек неко од вас пође
And bring these gentlemen where Hamlet is. и одведе ову господу до Хамлета.
GUILDENSTERN: Heavens make our presence ГИЛДЕНСТЕРН: Нек небо учини да му
and our practices наше присуство и рад користе и драги му
Pleasant and helpful to him! буду!
QUEEN GERTRUDE: Ay, amen! КРАЉИЦА: Тако је. Амин!
[Exeunt ROSENCRANTZ, GUILDENSTERN, (Излазе Розенкранц, Гилденстерн и неколико
and someAttendants.] пратилаца.)
[Enter POLONIUS.] (Улази Полоније.)
LORD POLONIUS: The ambassadors from ПОЛОНИЈЕ: Мој добри господару,
Norway, my good lord, посланици из Норвешке
Are joyfully return’d. су се весело вратили.
KING CLAUDIUS: Thou still hast been the КРАЉ: Одувек си био отац добрих вести.
father of good news.
LORD POLONIUS: Have I, my lord? I assure ПОЛОНИЈЕ: Зар нисам, краљу? Уверавам
my good liege, свог доброг господара,
I hold my duty, as I hold my soul, да своју дужност, као и своју душу,
Both to my God and to my gracious king: дајем мом Богу и мом милостивом краљу.
And I do think, or else this brain of mine И мислим – осим ако овај мозак
Hunts not the trail of policy so sure мој не лови више трагом мудрости
As it hath used to do, that I have found онако добро као пре – да сам пронашао
The very cause of Hamlet’s lunacy. прави узрок Хамлетовог лудила.
KING CLAUDIUS: O, speak of that; that do I КРАЉ: О, причај о томе, то желим да знам!
long to hear.
LORD POLONIUS: Give first admittance to ПОЛОНИЈЕ: Примите најпре посланике;
the ambassadors; моје новости биће посластица те велике
Hamlet - 27 -
My news shall be the fruit to that great feast. гозбе.
KING CLAUDIUS: Thyself do grace to them, КРАЉ: Сам им укажи част и уведи их.
and bring them in. (Излази Полоније.)
[Exit POLONIUS.] Он ми каже, мила моја Гертрудо,
He tells me, my dear Gertrude, he hath found да је пронашао узрок и извор
The head and source of all your son’s distemper. све растројености твога сина.
QUEEN GERTRUDE: I doubt it is no other but КРАЉИЦА: Сумњам да је нешто друго,
the main; осим оног главног:
His father’s death, and our o’erhasty marriage. смрт његовог оца и наш пренагљени брак.
KING CLAUDIUS: Well, we shall sift him. КРАЉ: Добро, испитаћемо то.
[Re-enter POLONIUS, with VOLTIMAND and (Враћа се Полоније са Волтимандом и
CORNELIUS.] Корнелијем.)
Welcome, my good friends! Добродошли, драги пријатељи!
Say, Voltimand, what from our brother Norway? Реците, Волтиманде, шта доносите од нашег
брата, норвешког краља?
VOLTIMAND: ВОЛТИМАНД:
Most fair return of greetings and desires. Најлепше враћа поздраве и жеље.
Upon our first, he sent out to suppress На прву нашу реч послао је да спречи војне
His nephew’s levies; which to him appear’d припреме свог синовца, за које му се чинило
To be a preparation ‘gainst the Polack; да су биле против Пољака,
But, better look’d into, he truly found али, боље погледавши, заиста увиде
It was against your highness: whereat grieved, да су против вашег величанства. Растужен
That so his sickness, age and impotence што су његова болест, старост и немоћ
Was falsely borne in hand, sends out arrests обмануте на такав начин, он посла наредбу
On Fortinbras; which he, in brief, obeys; Фортинбрасу, којој се он, укратко, покорио,
Receives rebuke from Norway, and in fine био прекорен од краља и на крају се
Makes vow before his uncle never more пред стрицем заклео да више никад неће
To give the assay of arms against your majesty. покушавати да ратује против вас.
Whereon old Norway, overcome with joy, На то му је стари краљ, препун радости,
Gives him three thousand crowns in annual fee, дао шест хиљада круна годишње
And his commission to employ those soldiers, с одобрењем да дигнуту војску поведе,
So levied as before, against the Polack: као и пре, на Пољаке,
With an entreaty, herein further shown, с молбом овде изложеном
[Giving a paper.] (Предаје краљу папир.)
That it might please you to give quiet pass да допустите да слободно прође
Through your dominions for this enterprise, кроз ваше земље зарад овог подвига
On such regards of safety and allowance са таквим условима за сигурност и пропуст
As therein are set down. као што су предвиђени ту.
KING CLAUDIUS: It likes us well; КРАЉ: То нам се веома свиђа. И кад будемо
And at our more consider’d time well read, имали више времена прочитаћемо,
Answer, and think upon this business. одговорити и размотрити целу ствар. У
Meantime we thank you for your well-took међувремену вам захваљујемо за ваш добар
labor: рад.
Go to your rest; at night we’ll feast together: Одморите се. Вечерас ћемо се скупа гостити.
Most welcome home! Добродошли кући!
[Exeunt VOLTIMAND and CORNELIUS.] (Излазе Волтиманд и Корнелије.)
LORD POLONIUS: This business is well ПОЛОНИЈЕ: Овај посао је добро окончан.
ended.
My liege, and madam, to expostulate Мој господару – госпо – да излажем
What majesty should be, what duty is, шта значи бити владар, шта је дужност,
Why day is day, night night, and time is time, зашто је дан - дан, ноћ – ноћ, а време – време
Were nothing but to waste night, day and time. значило би траћити и дан, и време, и ноћ.
Therefore, since brevity is the soul of wit, Стога, зато што је сажетост срж знања,
And tediousness the limbs and outward а опширност спољни накит и удови,
flourishes,
I will be brief: your noble son is mad: бићу кратак: ваш племенити син је луд;
Hamlet - 28 -
Mad call I it; for, to define true madness, кажем, луд, јер дефинисати право лудило,
What is’t but to be nothing else but mad? било би ништа друго до бити луд!
But let that go. Али доста о томе.
QUEEN GERTRUDE: More matter, with less КРАЉИЦА: Више о теми, са мање вештине!
art.
LORD POLONIUS: Madam, I swear I use no ПОЛОНИЈЕ: Госпо, кунем се да уопште не
art at all. користим вештину.
That he is mad, ’tis true: ’tis true ’tis pity; Да је луд, истина је. Истина, то је штета,
And pity ’tis ’tis true: a foolish figure; и штета што је истина: глупава фраза, ал’
But farewell it, for I will use no art. срећан јој пут, јер нећу да користим вештину.
Mad let us grant him, then: and now remains Претпоставимо, дакле, да је луд: сада нам
That we find out the cause of this effect, остаје да пронађемо узрок тог ефекта,
Or rather say, the cause of this defect, или боље рећи узрок тог дефекта,
For this effect defective comes by cause: јер овај ефекат је дефектан због неког узрока.
Thus it remains, and the remainder thus. Па пронађимо га. А проналазак је ово:
Perpend. Размислите.
I have a daughter—have while she is mine— Ја имам кћер - имам је док је моја –
Who, in her duty and obedience, mark, и она ми је у својој дужности и послушности,
Hath given me this: now gather, and surmise. пазите, дала ово: сад саслушајте и закључите.
[Reads.] (Чита.)
‘To the celestial and my soul’s idol, the most «Идолу моје душе, небесној и најдивотнијој
beautified Офелији» -
Ophelia,’— That’s an ill phrase, a vile phrase; То је рђаво, лоше срочено;
‘beautified’ is a vile phrase: but you shall hear. «најдивотнијој» је прост израз. Али чујте ево
Thus: ово:
[Reads.] (Чита.)
‘In her excellent white bosom, these, &c.’ «За њена бела, ванредна недра, итд.»
QUEEN GERTRUDE: Came this from Hamlet КРАЉИЦА: Да ли је то Хамлет упутио њој?
to her?
LORD POLONIUS: Good madam, stay awhile; ПОЛОНИЈЕ: Добра госпођо, сачекајте мало,
I will be faithful. бићу тачан.
[Reads.] (Чита.)
‘Doubt thou the stars are fire; «Сумњај да л’ су збиља сјајне звезде ове;
Doubt that the sun doth move; Сумњај да ли сунце зна путању своју;
Doubt truth to be a liar; Сумњај да ли лаж се истином не зове;
But never doubt I love. Ал’ у љубав никад не посумњај моју.»
‘O dear Ophelia, I am ill at these numbers; О, драга Офелија, невешт сам у бројању,
I have not art to reckon my groans: but that не умем избројати своје уздисаје, али да те
I love thee best, O most best, believe it. Adieu. волим много, о, највише, веруј ми. Збогом.
‘Thine evermore most dear lady, whilst this Заувек твој, најмилија госпођице, док је ова
machine is to him, HAMLET.’ машина његова, ХАМЛЕТ»
This, in obedience, hath my daughter shown me, То ми је у својој послушности кћер показала
And more above, hath his solicitings, и штавише, поверила мојим ушима
As they fell out by time, by means and place, сваку његову молбу; како је дошла, где и
All given to mine ear. када.
KING CLAUDIUS: But how hath she КРАЉ: Али како је она примила његову
Received his love? љубав?
LORD POLONIUS: What do you think of me? ПОЛОНИЈЕ: Шта ви мислите о мени?
KING CLAUDIUS: As of a man faithful and КРАЉ: Да сте поштен и частан човек.
honorable.
LORD POLONIUS: I would fain prove so. But ПОЛОНИЈЕ:Радо бих вам то доказао. Али,
what might you think, шта бисте мислили,
When I had seen this hot love on the wing— кад сам видео ту врелу љубав у полету –
As I perceived it, I must tell you that, а ја сам је, морам вам то рећи,
Before my daughter told me—what might you, видео пре него што ми је кћер испричала –
Or my dear majesty your queen here, think, шта бисте ви, или њено драго величанство
Hamlet - 29 -
If I had play’d the desk or table-book, краљица, мислили да сам изигравао кутију за
Or given my heart a winking, mute and dumb, писма, или намигнуо свом срцу, глув и нем,
Or look’d upon this love with idle sight; и посматрао ту љубав тупим погледом?
What might you think? No, I went round to Шта бисте мислили? Не, ја сам предузео
work, нешто,
And my young mistress thus I did bespeak: и овако сам рекао мојој младој госпођици:
‘Lord Hamlet is a prince, out of thy star; «Кнез Хамлет је принц, он је ван твоје звезде.
This must not be:’ and then I precepts gave her, То не може бити.» и затим јој дадох упутства
That she should lock herself from his resort, да избегава састанке с њим,
Admit no messengers, receive no tokens. да не пушта гласнике и не прима поклоне.
Which done, she took the fruits of my advice; Кад је примила поуку, моји савети су уродили
And he, repulsed—a short tale to make— плодом, а он, одбијен – да испричам укратко
Fell into a sadness, then into a fast, – паде у тугу, па у пост,
Thence to a watch, thence into a weakness, отуд у несаницу, па затим у немоћ,
Thence to a lightness, and, by this declension, потом у растројство, и, са тим падом,
Into the madness wherein now he raves, у лудило у коме сада бесни,
And all we mourn for. а сви ми жалимо.
KING CLAUDIUS: Do you think ’tis this? КРАЉ: Мислите ли да је баш то?
QUEEN GERTRUDE: It may be, very likely. КРАЉИЦА: Може бити, врло вероватно.
LORD POLONIUS: Hath there been such a ПОЛОНИЈЕ: Да ли се икада десило,
time—I’d fain know that— волео бих да знам,
That I have positively said “Tis so,’ да сам са сигурношћу рекао «то је тако»,
When it proved otherwise? а да се показало другачије?
KING CLAUDIUS: Not that I know. КРАЉ: Не да ја знам.
LORD POLONIUS: [Pointing to his head and ПОЛОНИЈЕ: (Показујући на своју главу и
shoulder.] раме.)
Take this from this, if this be otherwise: Скините ово с овог, ако је другачије.
If circumstances lead me, I will find Ако ме околности наведу на траг,
Where truth is hid, though it were hid indeed наћи ћу где се истина крије,
Within the centre. макар се крила у средишту земље.
KING CLAUDIUS: How may we try it further? КРАЉ: Како бисмо даље могли то испитати?
LORD POLONIUS: You know, sometimes he ПОЛОНИЈЕ: Ви знате да он понекад шета
walks four hours together око четири сата овде у предворју.
Here in the lobby.
QUEEN GERTRUDE: So he does indeed. КРАЉИЦА: Тако је, заиста.
LORD POLONIUS: At such a time I’ll loose ПОЛОНИЈЕ: У такво доба пустићу једном к
my daughter to him: њему своју кћер.
Be you and I behind an arras then; Ви тада будите иза застора
Mark the encounter: if he love her not и пазите на сусрет. Ако је не воли,
And be not from his reason fall’n thereon, и није из тог разлога сишао с ума,
Let me be no assistant for a state, нек нисам више државни саветник,
But keep a farm and carters. већ нек обрађујем земљу и возим запрегу.
KING CLAUDIUS: We will try it. КРАЉ: Пробаћемо.
QUEEN GERTRUDE: But, look, where sadly КРАЉИЦА: Али погледајте како тужно
the poor wretch comes reading. јадник иде читајући.
LORD POLONIUS: Away, I do beseech you, ПОЛОНИЈЕ: Склоните се, молим вас, обоје
both away: I’ll board him presently. се склоните. Одмах ћу га ословити.
[Exeunt KING CLAUDIUS, QUEEN (Излазе Краљ, Краљица и пратиоци.)
GERTRUDE, and Attendants.]
[Enter HAMLET, reading.] (Улази Хамлет, читајући.)
O, give me leave: Дозволите,
How does my good Lord Hamlet? како је, мој кнеже Хамлете?
HAMLET: Well, God-a-mercy. ХАМЛЕТ: Добро, хвала Богу.
LORD POLONIUS: Do you know me, my ПОЛОНИЈЕ: Познајете ли ме, кнеже?
lord?
HAMLET: Excellent well; you are a ХАМЛЕТ: Одлично вас познајем – ви сте
Hamlet - 30 -
fishmonger. трговац рибом.
LORD POLONIUS: Not I, my lord. ПОЛОНИЈЕ: Не ја, кнеже.
HAMLET: Then I would you were so honest a ХАМЛЕТ: Онда бих волео да сте тако
man. поштени.
LORD POLONIUS: Honest, my lord! ПОЛОНИЈЕ: Поштен, господару?
HAMLET: Ay, sir; to be honest, as this world ХАМЛЕТ: Тако је, господине, бити поштен,
goes, is to be one man picked out of ten какав је данас свет, значи бити одабран
thousand. између десет хиљада.
LORD POLONIUS: That’s very true, my lord. ПОЛОНИЈЕ: То је сасвим тачно, господару.
HAMLET: For if the sun breed maggots in a ХАМЛЕТ: Јер ако сунце излеже црве у
dead dog, being a god kissing carrion,—Have липсалом псу, оно, тај бог што љуби стрвину,
you a daughter? - Имате ли ви кћер?
LORD POLONIUS: I have, my lord. ПОЛОНИЈЕ: Имам, господару.
HAMLET: Let her not walk i’ the sun: ХАМЛЕТ: Немојте је пуштати да шета по
conception is a blessing: but not as your daughter сунцу. Зачеће је благослов, али не ако ваша
may conceive. Friend, look to ‘t. кћер зачне. Пријатељу, припазите на то.
LORD POLONIUS: [Aside] How say you by ПОЛОНИЈЕ: (За себе) Шта кажете на то?
that? Still harping on my daughter: yet he knew Све око моје кћери. Па ипак ме испрва није
me not at first; he said I was a fishmonger: he is препознао; рече да сам рибар. Далеко је
far gone, far gone: and truly in my youth I застранио, далеко! Додуше, у својој младости
suffered much extremity for love; very near и ја сам много патио од љубави, готово исто
this. I’ll speak to him again. What do you read, тако. Ословићу га опет. Шта то читате,
my lord? господару мој?
HAMLET: Words, words, words. ХАМЛЕТ: Речи, речи, речи.
LORD POLONIUS: What is the matter, my ПОЛОНИЈЕ: О чему је расправа, кнеже?
lord?
HAMLET: Between who? ХАМЛЕТ: Између кога?
LORD POLONIUS: I mean, the matter that you ПОЛОНИЈЕ: Мислим на садржину коју
read, my lord. читате, кнеже.
HAMLET: Slanders, sir: for the satirical rogue ХАМЛЕТ: Клевете, господине. Јер
says here that old men have grey beards, that подругљиви лупеж каже овде да стари људи
their faces are wrinkled, their eyes purging thickимају седе браде, да им је лице наборано, да
amber and plum-tree gum and that they have a им очи луче густу смолу и пекмез од шљива,
plentiful lack of wit, together with most weak да обилују недостатком разума и да су им
hams: all which, sir, though I most powerfully бедра врло слаба. Све тако неке ствари,
and potently believe, yet I hold it not honesty toгосподине, за које држим да их није поштено
тако исписивати, иако иначе најјаче и
have it thus set down, for yourself, sir, should be
old as I am, if like a crab you could go најдубље верујем у њих. Јер, и ви бисте,
backward. господине, били стари колико и ја кад бисте
као рак могли ићи натрашке.
LORD POLONIUS: [Aside] Though this be ПОЛОНИЈЕ: (За себе) Иако је ово лудило,
madness, yet there is method in ‘t. Will you walk ипак има методе у њему. Хоћете ли да
out of the air, my lord? изађете из тог ваздуха, кнеже?
HAMLET: Into my grave. ХАМЛЕТ: У мој гроб?
LORD POLONIUS: Indeed, that is out o’ the ПОЛОНИЈЕ: Заиста, то би значило изаћи из
air. ваздуха.
[Aside.] (За себе)
How pregnant sometimes his replies are! a Како су му понеки одговори згодни! Лудило
happiness that often madness hits on, which често пута срећно погоди и оно што памет и
reason and sanity could not so prosperously be здрав разум не могу успешно да савладају.
delivered of. I will leave him, and suddenly Оставићу га и одмах смислити начин за
contrive the means of meeting between him and састанак између њега и моје кћери. –
my daughter.—My honorable lord, I will most Мој уважени кнеже, најпонизније ћу узети
humbly take my leave of you. опроштај од вас.
HAMLET: You cannot, sir, take from me any ХАМЛЕТ: Не можете ми, господине, узети
thing that I will more willingly part withal: ништа друго од чега бих се радије растао:
Hamlet - 31 -
except my life, except my life, except my life. осим живот мој, осим живот мој, осим живот
мој.
LORD POLONIUS: Fare you well, my lord. ПОЛОНИЈЕ: Збогом, господару.
HAMLET: These tedious old fools! ХАМЛЕТ: Те досадне, маторе будале!
[Enter ROSENCRANTZ and GUILDENSTERN.] (Улазе Розенкранц и Гилденстерн.)
LORD POLONIUS: You go to seek the Lord ПОЛОНИЈЕ: Ви тражите кнеза Хамлета? Он
Hamlet; there he is. је ту.
ROSENCRANTZ: [To POLONIUS] God save РОЗЕНКРАНЦ: (Полонију) Бог вам помогао,
you, sir! господине!
[Exit POLONIUS.] (Излази Полоније.)
GUILDENSTERN: My honored lord! ГИЛДЕНСТЕРН: Мој поштовани кнеже!
ROSENCRANTZ: My most dear lord! РОЗЕНКРАНЦ: Мој најдражи кнеже!
HAMLET: My excellent good friends! How ХАМЛЕТ: Моји одлични, добри пријатељи!
dost thou, Guildenstern? Ah, Rosencrantz! Good Како си ти, Гилденстерне? Ах, Розенкранче!
lads, how do ye both? Добри моји момци, како сте вас двојица?
ROSENCRANTZ: As the indifferent children РОЗЕНКРАНЦ: Као обична деца ове земље.
of the earth.
GUILDENSTERN: Happy, in that we are not ГИЛДЕНСТЕРН: Срећни што нисмо сувише
over-happy; срећни.
On fortune’s cap we are not the very button. На Фортуниној капи ми нисмо баш кићанка.
HAMLET: Nor the soles of her shoe? ХАМЛЕТ: Ни ђонови на њеним ципелама?
ROSENCRANTZ: Neither, my lord. РОЗЕНКРАНЦ: Ни то, кнеже.
HAMLET: Then you live about her waist, or in ХАМЛЕТ: Онда ви живите негде око њеног
the middle of her favors? струка, у средини њених милости?
GUILDENSTERN: ‘Faith, her privates we. ГИЛДЕНСТЕРН: Заиста, ми смо јој врло
присни пријатељи.
HAMLET: In the secret parts of fortune? O, ХАМЛЕТ: Ви познајете тајне делове
most true; she is a strumpet. What’s the news? срећине? Да, тако је; она је блудница. Шта
има ново?
ROSENCRANTZ: None, my lord, but that the РОЗЕНКРАНЦ: Ништа, господару, осим
world’s grown honest. што је свет постао поштен.
HAMLET: Then is doomsday near: but your ХАМЛЕТ: Онда је близу страшни суд. Али,
news is not true. Let me question more in ваше новости нису истините. Дозволите ми
particular: what have you, my good friends, да вас изближе запитам шта сте ви то, добри
deserved at the hands of fortune, that she моји пријатељи, згрешили срећи кад вас је
sends you to prison hither? послала овамо у тамницу?
GUILDENSTERN: Prison, my lord! ГИЛДЕНСТЕРН: Тамницу, кнеже?
HAMLET: Denmark’s a prison. ХАМЛЕТ: Данска је тамница.
ROSENCRANTZ: Then is the world one. РОЗЕНКРАНЦ: Онда је и цео свет тамница.
HAMLET: A goodly one; in which there are ХАМЛЕТ: Те још каква; са многим
many confines, wards and dungeons, Denmark преградама, ћелијама и апсанама, а Данска је
being one o’ the worst. једна од најгорих.
ROSENCRANTZ: We think not so, my lord. РОЗЕНКРАНЦ: Ми не мислимо тако,
господару.
HAMLET: Why, then, ’tis none to you; for ХАМЛЕТ: Но, онда за вас није. Јер ништа
there is nothing either good or bad, but thinking није ни добро ни зло, већ га таквим чини
makes it so: to me it is a prison. наше уверење. Мени је тамница.
ROSENCRANTZ: Why then, your ambition РОЗЕНКРАНЦ: То је стога што је таквом
makes it one; ’tis too narrow for your mind. прави ваша амбиција. Данска је сувише тесна
за ваш дух.
HAMLET: O God, I could be bounded in a nut ХАМЛЕТ: О Боже, могао бих бити затворен
shell and count myself a king of infinite space, у ораховој љусци, па се ипак сматрати
were it not that I have bad dreams. краљем бескрајног простора, само кад не бих
имао ружних снова.
GUILDENSTERN: Which dreams indeed are ГИЛДЕНСТЕРН: А ти снови су уствари
ambition, for the very substance of the ambitious амбиције. Јер сваки онај што има амбиције
Hamlet - 32 -
is merely the shadow of a dream. није ништа друго до сенка једног сна.
HAMLET: A dream itself is but a shadow. ХАМЛЕТ: И сан је само сенка.
ROSENCRANTZ: Truly, and I hold ambition РОЗЕНКРАНЦ: Истина, и ја држим да је
of so airy and light a quality that it is but a амбиција тако лаког и ваздушастог бића, да је
shadow’s shadow. само сенка сенке.
HAMLET: Then are our beggars bodies, and ХАМЛЕТ: Онда су наши просјаци тела, а
our monarchs and outstretched heroes the наши монарси и преувеличани хероји само
beggars’ shadows. Shall we to the court? for, by просјачке сенке. Хоћемо ли у двор? Јер, вере
my fay, I cannot reason. ми, ја не умем да мудрујем.
ROSENCRANTZ & GUILDENSTERN: We’ll РОЗЕНКРАНЦ и ГИЛДЕНСТЕРН: Ми
wait upon you. ћемо вас пратити!
HAMLET: No such matter: I will not sort you ХАМЛЕТ: То нипошто! Ја нећу да вас
with the rest of my servants, for, to speak to you убрајам у своје остале слуге. Јер, да вам
like an honest man, I am most dreadfully будем искрен, служе ме очајно. Али, кажите
attended. But, in the beaten way of отворено и као стари пријатељи, шта вас
friendship, what make you at Elsinore? доводи у Елсинор?
ROSENCRANTZ: To visit you, my lord; no РОЗЕНКРАНЦ: Дошли смо да вас посетимо,
other occasion. кнеже; никаквим другим послом.
HAMLET: Beggar that I am, I am even poor in ХАМЛЕТ: Какав сам просјак, сиромашан
thanks; but I thank you: and sure, dear friends, сам и у захваљивању. Али ја вам захваљујем
my thanks are too dear a halfpenny. Were you – а сигурно је, драги пријатељи, да је скупо
not sent for? Is it your own inclining? Is it a free платити и један новчић за моју захвалност. Да
visitation? Come, deal justly with me: come, нису послали по вас? Јесте ли овде по
come; nay, speak. сопственој побуди? Је ли ово драговољна
посета? Хајде, будите поштени према мени.
Но, хајде. Кажите.
GUILDENSTERN: What should we say, my ГИЛДЕНСТЕРН: Шта да кажемо,
lord? господару?
HAMLET: Why, any thing, but to the purpose. ХАМЛЕТ: Било шта, али само право. По вас
You were sent for; and there is a kind of су послали. У вашим очима је некаква врста
confession in your looks which your modesties признања коje ваше осећање стида нема
have not craft enough to color: I know довољно умешности да сакрије. Знам, добри
the good king and queen have sent for you. краљ и краљица су вас позвали.
ROSENCRANTZ: To what end, my lord? РОЗЕНКРАНЦ: Ради чега, кнеже?
HAMLET: That you must teach me. But let me ХАМЛЕТ: То ме ви морате научити. Али ја
conjure you, by the rights of our fellowship, by ћу вас заклети правом нашег друговања,
the consonancy of our youth, by the obligation of слогом наше младости, обавезом наше увек
our ever-preserved love, and by what more dear очуване љубави и свим што је још
a better proposer could charge you withal, be драгоценије и што би вам какав речитији
even and direct with me, whether you were sent говорник могао ставити на срце – будите
for, or no? према мени искрени и отворени. Јесу ли вас
позвали, или нису?
ROSENCRANTZ: [Aside to GUILDENSTERN] РОЗЕНКРАНЦ: (одвојено, Гилденстерну)
What say you? Шта ви кажете?
HAMLET: [Aside] Nay, then, I have an eye of ХАМЛЕТ: (За себе) Тако, дакле? Онда ћу
you.—If you love me, hold not off. мотрити на вас – Ако ме волите, немојте се
устручавати.
GUILDENSTERN: My lord, we were sent for. ГИЛДЕНСТЕРН: Кнеже, били смо позвани.
HAMLET: I will tell you why; so shall my ХАМЛЕТ: Ја ћу вам рећи зашто. Тако ћу ја
anticipation prevent your discovery, and your пре погодити него што ми ви одате, и ваша
secrecy to the king and queen moult no feather. I верност краљу и краљици неће се ни за длаку
have of late—but wherefore I know not— lost all променити. Ја сам одскора (зашто, не знам ни
my mirth, forgone all custom of exercises; and сам) изгубио сву своју веселост, запустио
indeed it goes so heavily with my disposition своју навику да вежбам, и, уистину, моје
that this goodly frame, the earth, seems to me a расположење је тако жалосно да ми ова дивна
sterile promontory, this most excellent canopy, грађевина, земља, изгледа као пуст морски
Hamlet - 33 -
the air, look you, this brave o’erhanging гребен; ово сјајно небо, ваздух и, погледајте,
firmament, this majestical roof fretted with тај леп, племенити и над нама раскриљени
golden fire, why, it appears no other thing to me свод, тај величанствени кров украшен
than a foul and pestilent congregation of vapors. златном ватром, не личи ми ни на шта друго
What a piece of work is a man! How noble in до на ружно, кужно сметлиште испарења.
reason! how infinite in faculty! in form and Какво је ремек-дело човек! Како је племенит
moving how express and admirable! in action умом! Како неограничен по способностима!
how like an angel! in apprehension how like a Како је у облику и покрету складан и
god! the beauty of the world! the paragon of целисходан! Како је изразом сличан анђелу!
animals! And yet, to me, what is this Како по разуму наличи на бога! Па ипак, шта
quintessence of dust? man delights not me: no, је за мене та квинтесенција прашине? Човек
nor woman neither, though by your smiling you ме не очарава – не, па ни жена, мада изгледа
seem to say so. да сте својим осмехом хтели то да кажете.
ROSENCRANTZ: My lord, there was no such РОЗЕНКРАНЦ: Кнеже, тога није било у
stuff in my thoughts. мојим мислима.
HAMLET: Why did you laugh then, when I said ХАМЛЕТ: Зашто сте се онда насмејали кад
‘man delights not me’? сам рекао «човек ме не очарава»?
ROSENCRANTZ: To think, my lord, if you РОЗЕНКРАНЦ: Помислио сам, кнеже, ако
delight not in man, what lenten entertainment the вас човек не очарава, како ће се онда глумци
players shall receive from you: we coted them on код вас рђаво провести. Срели смо их на
the way; and hither are they coming, to offer you путу; они долазе овамо да вам понуде своје
service. услуге.
HAMLET: He that plays the king shall be ХАМЛЕТ: Онај што игра краља биће
welcome; his majesty shall have tribute of me; добродошао; његово величанство ће добити
the adventurous knight shall use his foil and свој данак од мене; витез-луталица ће
target; the lover shall not sigh gratis; the употребити свој мач и штит; љубавник неће
humorous man shall end his part in peace; the узалуд уздисати; шаљивац ће на миру
clown shall make those laugh whose lungs are завршити своју улогу; лакрдијаш ће
tickled o’ the sere; and the lady shall say her насмејати оне чија се плућа лако голицају; а
mind freely, or the blank verse shall halt for’t. дама ће слободно изразити мисли, па макар
What players are they? због тога храмали стихови. Који су то
глумци?
ROSENCRANTZ: Even those you were wont РОЗЕНКРАНЦ: Баш они које сте ви обично
to take delight in, the tragedians of the city. веома волели – трагичари из града.
HAMLET: How chances it they travel? their ХАМЛЕТ: Како то да путују? Кад би остали
residence, both in reputation and profit, was у граду, боље би било и за њихов глас и за
better both ways. њихову корист.
ROSENCRANTZ: I think their inhibition РОЗЕНКРАНЦ: Мислим да путују због
comes by the means of the late innovation. последњих новотарија.
HAMLET: Do they hold the same estimation ХАМЛЕТ: Имају ли исти углед као кад сам ја
they did when I was in the city? are they so био у граду? Имају ли још онолику посету?
followed?
ROSENCRANTZ: No, indeed, are they not. РОЗЕНКРАНЦ: Не, доиста немају.
HAMLET: How comes it? do they grow rusty? ХАМЛЕТ: Како то? Да нису зарђали?
ROSENCRANTZ: Nay, their endeavor keeps in РОЗЕНКРАНЦ: Не, њихов труд још одржава
the wonted pace: but there is, sir, an aery of свој уобичајени корак. Али вам се, кнеже,
children, little eyases, that cry out on the top of накотило некакве дечурлије, малих
question, and are most tyrannically clapped for’t: голуждраваца, који се деру из свег гласа и
these are now the fashion, and so berattle the зато им се немилосрдно пљеска. Они су сад у
common stages—so they call them—that many моди и толико су заграјали по простим
wearing rapiers are afraid of goose-quills and позорницама – како их они зову – да су многи
dare scarce come thither. који носе рапире уплашени од гушчијих пера
и не смеју да се појаве тамо.
HAMLET: What, are they children? who ХАМЛЕТ: Шта, зар су они деца? Ко их
maintains ‘em? how are they escoted? Will they издржава? Како су плаћени? Хоће ли
продужити своје занимање само дотле док им
Hamlet - 34 -
pursue the quality no longer than they can sing? се глас не олиња? Неће ли касније, кад и сами
will they not say afterwards, if they should постану путујући глумци – што је врло
grow themselves to common players—as it is вероватно, ако немају бољих средстава за
most like, if their means are no better—their издржавање - говорити да им писци чине
writers do them wrong, to make them exclaim неправду терајући их да вичу на своју рођену
against their own succession? будућност?
ROSENCRANTZ: ‘Faith, there has been much РОЗЕНКРАНЦ: Богами, било је много посла
to do on both sides; and the nation holds it no sinна обе стране, а народ није сматрао за грех да
to tarre them to controversy: there was, for a их напујда на кавгу. Једно време се није
while, no money bid for argument, unless the могло зарадити на позоришном комаду ако се
poet and the player went to cuffs in the због тога писац и глумац у свађи нису
question. хватали за манжетне.
HAMLET: Is’t possible? ХАМЛЕТ: Је ли могуће?
GUILDENSTERN: O, there has been much ГИЛДЕНСТЕРН: О, било је доста
throwing about of brains. полупаних глава.
HAMLET: Do the boys carry it away? ХАМЛЕТ: Односе ли деца победу?
ROSENCRANTZ: Ay, that they do, my lord; РОЗЕНКРАНЦ: О, да, господару.
Hercules and his load too. И Херкула, и његов терет с њим.
HAMLET: It is not very strange; for mine uncle ХАМЛЕТ: То и није тако чудно. Јер мој
is king of Denmark, and those that would make стриц је краљ Данске, па они што су се на
mows at him while my father lived, give twenty, њега кревељили док је мој отац био жив сад
forty, fifty, an hundred ducats a-piece for his дају двадесет, четрдесет, педесет, стотину
picture in little. ‘Sblood, there is something дуката за једну његову слику у минијатури.
in this more than natural, if philosophy could Триста му мука, има у томе нечег што је више
find it out. од природе, ако би филозофија могла пронаћи
шта је то.
[Flourish of trumpets within.] (Фанфаре и трубе иза сцене.)
GUILDENSTERN: There are the players. ГИЛДЕНСТЕРН: Ево глумаца.
HAMLET: Gentlemen, you are welcome to ХАМЛЕТ: Господо, добро ми дошли у
Elsinore. Your hands, come then: the Елсинор. Пружите ми руке, хајде. Знаци
appurtenance of welcome is fashion and лепог дочека су љубазност и свечаност.
ceremony: let me comply with you in this garb, Допустите ми да се према вама понашам на
lest my extent to the players, which, I tell you, овај начин, да мој дочек глумаца (а ја, кажем
must show fairly outward, should more appear вам, морам да их дочекам са највећом
like entertainment than yours. You are welcome: спољном љубазношћу) не би изгледао лепше
but my uncle-father and aunt-mother are него што сам дочекао вас. Добро ми дошли;
deceived. али мој чика-отац и стрина-мајка преварили
су се.
GUILDENSTERN: In what, my dear lord? ГИЛДЕНСТЕРН: У чему, драги кнеже?
HAMLET: I am but mad north-north-west: ХАМЛЕТ: Луд сам само кад дува северо-
when the wind is southerly I know a hawk from северозападни ветар; кад дува југ разликујем
a handsaw. сокола од тестере.
[Enter POLONIUS.] (Улази Полоније.)
LORD POLONIUS: Well be with you, ПОЛОНИЈЕ: Добро да сте, господо!
gentlemen!
HAMLET: Hark you, Guildenstern; and you ХАМЛЕТ: Чујте, Гилденстерне; и ви такође:
too: at each ear a hearer: that great baby you see на свако уво један прислушкивач: ова велика
there is not yet out of his swaddling-clouts. беба коју тамо видите још није изашла из
својих пелена.
ROSENCRANTZ: Happily he’s the second РОЗЕНКРАНЦ: Можда је поново ушла у
time come to them; for they say an old man is њих, јер кажу да је стар човек по други пут
twice a child. дете.
HAMLET: I will prophesy he comes to tell me ХАМЛЕТ: Проричем да долази да ме извести
of the players; mark it. You say right, sir: o’ о глумцима, пазите. – Право кажете,
Monday morning; ’twas so indeed. господине, у понедељак ујутру, заиста баш
тад.
Hamlet - 35 -
LORD POLONIUS: My lord, I have news to ПОЛОНИЈЕ: Господару, имам да вам
tell you. саопштим новости.
HAMLET: My lord, I have news to tell you. ХАМЛЕТ: Господару, имам да вам
When Roscius was an actor in Rome,— саопштим новости. Кад је Росције био у
Риму глумац, -
LORD POLONIUS: The actors are come ПОЛОНИЈЕ: Приспели су глумци,
hither, my lord. господару.
HAMLET: Buz, buz! ХАМЛЕТ: Ма шта рекосте!
LORD POLONIUS: Upon mine honor,— ПОЛОНИЈЕ: Части ми –
HAMLET: Then came each actor on his ass,— ХАМЛЕТ: Сваки глумац дође на магарцу
свом -
LORD POLONIUS: The best actors in the ПОЛОНИЈЕ: То су најбољи глумци на
world, either for tragedy, comedy, history, свету, за трагедију, комедију, историју,
pastoral, pastoral-comical, historical- пасторалу, пасторалну комедију, историјску
pastoral, tragical-historical, tragical-comical- пасторалу, или трагично-комично-
historical- pastoral, scene individable, or poem историјско-пасторалну представу, за драму с
unlimited: Seneca cannot be too heavy, nor јединством места и драму без јединстава.
Plautus too light. For the law of writ and the Сенека за њих није исувише озбиљан,
liberty, these are the only men. нити Плаут одвећ весео. У строгом
придржавању текста и импровизовању - они
су јединствени.
HAMLET: O Jephthah, judge of Israel, what a ХАМЛЕТ: О, Јефтају, судио Израиља, какво
treasure hadst thou! си благо имао!
LORD POLONIUS: What a treasure had he, ПОЛОНИЈЕ: Какво је благо имао, кнеже?
my lord?
HAMLET: Why, ХАМЛЕТ: О, па
‘One fair daughter and no more, «Лепу кћер и ништа више,
The which he loved passing well.’ коју је много волео.»
LORD POLONIUS: [Aside] Still on my ПОЛОНИЈЕ: (За себе) Још увек о мојој
daughter. кћери.
HAMLET: Am I not i’ the right, old Jephthah? ХАМЛЕТ: Зар нисам у праву, стари Јефтају?
LORD POLONIUS: If you call me Jephthah, ПОЛОНИЈЕ: Ако ме зовете Јефтајем, кнеже,
my lord, I have a daughter that I love passing онда заиста имам кћер коју много волим.
well.
HAMLET: Nay, that follows not. ХАМЛЕТ: Не, то није логичка консеквенца.
LORD POLONIUS: What follows, then, my ПОЛОНИЈЕ: А шта јесте, кнеже?
lord?
HAMLET: Why, ХАМЛЕТ: Наравно,
‘As by lot, God wot,’ « Како судба рече, Бог то зна»
and then, you know, и онда, знате,
‘It came to pass, as most like it was,’— «Десило се, као ствар већ вероватна - »
the first row of the pious chanson will show you Прва строфа побожне песме казаће вам више,
more; for look, where my abridgement comes. јер, погледајте, ево, улазе ми у реч.
[Enter four or five Players.] (Улази четири-пет глумаца.)
You are welcome, masters; welcome, all. I am Добро сте ми дошли господо, добродошли
glad to see thee well. Welcome, good friends. сви. Мило ми је што видим да си добро.
Добро ми дошли, добри пријатељи.
O, my old friend! Thy face is valenced since I О, мој стари пријатељу! Пустио си браду
saw thee last: comest thou to beard me in откад сам те последњи пут видео; да ниси
Denmark? What, my young lady and mistress! дошао да ми посадиш браду у Данској? Шта,
By’r lady, your ladyship is nearer to heaven than моја млада госпођица и госпа! Госпе ми, ви
when I saw you last, by the altitude of a chopine. сте за једну потпетицу ближе небу но кад сам
Pray God, your voice, like apiece of uncurrent вас последњи пут видео. Молићемо бога да
gold, be not cracked within the ring. ваш глас не буде излизан како какав златник
ван оптицаја.
Hamlet - 36 -
Masters, you are all welcome. We’ll e’en to’t Господо, сви сте ми добродошли. Одмах
like French falconers, fly at any thing we see: ћемо се, као француски соколари, залетети на
we’ll have a speech straight: come, give us a све што приметимо. Да чујемо одмах какву
taste of your quality; come, a passionate speech. декламацију. Но, дајте нам пример свога
талента; деде, какав страстан говор.
First Player: What speech, my lord? ПРВИ ГЛУМАЦ: Који говор, кнеже?
HAMLET: I heard thee speak me a speech once, ХАМЛЕТ: Једном сам те слушао кад си
but it was never acted; or, if it was, not above рецитовао један говор, али се он није никад
once; for the play, I remember, pleased not the давао на сцени, или ако јесте, не више од
million; ’twas caviare to the general: but it једанпут. Јер се комад, сећам се, није допао
was—as I received it, and others, whose публици. То је био кавијар за прост свет. Али,
judgments in such matters cried in the top of био је то – како сам ја схватио и како су
mine—an excellent play, well digested in the схватили други, чији је суд у оваквим
scenes, set down with as much modesty as стварима јачи него мој – један изврстан
cunning. комад, добро распоређен у сцене, написан са
исто толико осећања мере колико и вештине.
I remember, one said there were no Сећам се да је неко рекао како у стиховима
sallets in the lines to make the matter savory, nor нема довољно зачина да начине предмет
no matter in the phrase that might indict the укусним, нити у реченицама има такве
author of affectation; but called it an honest садржине да би писац могао бити оптужен за
method, as wholesome as sweet, and by извештаченост; али је дело назвао, поштеним,
very much more handsome than fine. здравим колико пријатним, и бескрајно више
One speech in it I chiefly loved: ’twas Aeneas’ лепим но накинђуреним.
tale to Dido; and thereabout of it especially, Један говор сам у њему нарочито волео:
where he speaks of Priam’s slaughter: if it live in Енејину причу Дидони; а нарочито онај део
your memory, begin at this line: let me see, let где он говори о Пријамовој погибији. Па ако
me see— вам је остала у сећању, почните оним стихом
– чекајте, чекајте –
‘The rugged Pyrrhus, like the Hyrcanian «Опаки Пирус, као хирканска звер,»
beast,’—it is not so: —it begins with Pyrrhus:— Није тако – почиње са Пирусом:
‘The rugged Pyrrhus, he whose sable arms, «Опаки Пирус са оружјем црним,
Black as his purpose, did the night resemble мрачним ко намера му, и налик на ноћ,
When he lay couched in the ominous horse, кад у кобном коњу лежаше сакривен
Hath now this dread and black complexion свој црни, страшни премазао је лик,
smear’d With heraldry more dismal; head to foot страшнијим знаком: од главе до пете
Now is he total gules; horridly trick’d црвен и ужасан, сав ишаран
With blood of fathers, mothers, daughters, sons, крвљу отаца, мајки, кћери и синова;
Baked and impasted with the parching streets, умазан сав, спаљеним улицама,
That lend a tyrannous and damned light што бацају светлост свирепу и клету
To their lord’s murder: roasted in wrath and fire, на убиство краља; у гневу и огњу
And thus o’er-sized with coagulate gore, и усиреном сав облепљен крвљу,
With eyes like carbuncles, the hellish Pyrrhus с очима ко алем, тај паклени Пирус
Old grandsire Priam seeks.’ So, proceed you. старога тражи Пријама» Сад продужите.
LORD POLONIUS: ‘Fore God, my lord, well ПОЛОНИЈЕ: Тако ми бога, кнеже, добро
spoken, with good accent and good discretion. изговорено, добрим нагласком и с добрим
разумевањем.
First Player: ‘Anon he finds him ПРВИ ГЛУМАЦ: «Нађе га одмах
Striking too short at Greeks; his antique sword, у борби с кратким мачем против Грка;
Rebellious to his arm, lies where it falls, непокоран, стари испаде му мач из руке,
Repugnant to command: unequal match’d, и како паде, тако оста; у неравном боју
Pyrrhus at Priam drives; in rage strikes wide; насрну Пирус на Пријама; он бесно замахну,
But with the whiff and wind of his fell sword и беспомоћни старац стропошта се на сам
The unnerved father falls. Then senseless Ilium, звук и ветар од замаха тог. А мртви Илијум
Seeming to feel this blow, with flaming top ко да осети тај удар, кад се с врхом
Stoops to his base, and with a hideous crash у пожару до темеља сруши уз ужасан лом
Hamlet - 37 -
Takes prisoner Pyrrhus’ ear: for, lo! his sword, што зароби уво Пирусово. Јер гле! Његов мач
Which was declining on the milky head изнад млечнобеле главе часнога Пријама ко
Of reverend Priam, seem’d i’ the air to stick: да заста зраком.
So, as a painted tyrant, Pyrrhus stood, Тако, као тиран на слици, немаран спрам
And like a neutral to his will and matter, воље своје и спрам смера свог; не учинив
Did nothing. ништа стајао је Пирус.
But, as we often see, against some storm, Ал’ као што често видимо пред буру
A silence in the heavens, the rack stand still, тишину неба, и облаке стале,
The bold winds speechless and the orb below и умукнули хук ветра, и земљу
As hush as death, anon the dreadful thunder као смрт мирну, док нагли страшни гром
Doth rend the region, so, after Pyrrhus’ pause, не расцепи небо – тако после тога
Aroused vengeance sets him new a-work; осветом кивном би обузет Пирус.
And never did the Cyclops’ hammers fall Киклопа чекићи нису никад пали
On Mars’s armor forged for proof eterne на Марсов оклоп искован за отпор
With less remorse than Pyrrhus’ bleeding sword с мање кајања но Пирусов мач крвави
Now falls on Priam. на Пријама што паде.
Out, out, thou strumpet, Fortune! All you gods, Доле са Срећом, доле с блудницом!
In general synod ‘take away her power; Сви богови у општем скупу свом, одузмите
Break all the spokes and fellies from her wheel, јој моћ и с њеног точка поломите спице,
And bowl the round nave down the hill of сломите наплатке,
heaven, а главчине јој низ небески брег скотрљајте
As low as to the fiends!’ доле у пакао сам!»
LORD POLONIUS: This is too long. ПОЛОНИЈЕ: Ово је предугачко.
HAMLET: It shall to the barber’s, with your ХАМЛЕТ: Па послаћемо берберину заједно с
beard. Prithee, say on: he’s for a jig or a tale of вашом брадом. Молим те, настави: он је за
bawdry, or he sleeps: say on: come to Hecuba. какву лакрдију или масну причу; иначе спава.
Настави, дођи до Хекубе.
First Player: ‘But who, O, who had seen the ПРВИ ГЛУМАЦ: Ал’ ох, ко виде краљицу у
mobled queen—’ велу...
HAMLET: ‘The mobled queen?’ ХАМЛЕТ: «краљицу у велу»?
LORD POLONIUS: That’s good; ‘mobled ПОЛОНИЈЕ: То је добро. «Краљицу у велу»
queen’ is good. врло је добро.
First Player: ‘Run barefoot up and down, ПРВИ ГЛУМАЦ: «где боса трчи улицама
threatening the flames свим, претећи огњу потоцима суза:
With bisson rheum; a clout upon that head крпа јој на глави,
Where late the diadem stood, and for a robe, где је круна била; место одела,
About her lank and all o’er-teemed loins, око исцрпених, сувих бедара једно ћебе само,
A blanket, in the alarm of fear caught up; зграбљено усред узбуне у журби.
Who this had seen, with tongue in venom Ко би то видео, језиком отровним
steep’d, прогласио би издајство Фортуне.
‘Gainst Fortune’s state would treason have
pronounced:
But if the gods themselves did see her then Ах, да је сами богови видеше
When she saw Pyrrhus make malicious sport кад спази Пируса како злокобно игра,
In mincing with his sword her husband’s limbs, секући мачем удове њеног мужа,
The instant burst of clamor that she made, њена би вриска, што се проломи,
Unless things mortal move them not at all, ватрене очи неба оросила,
Would have made milch the burning eyes of и (ако се смртне ствари тичу њих)
heaven, у боговима дигла сажаљење.»
And passion in the gods.’
LORD POLONIUS: Look, whether he has not ПОЛОНИЈЕ: Погледајте, зар није променио
turned his color and has tears in’s eyes. Pray you, боју лица, и зар му нису сузе у очима!
no more. Молим, доста је.
HAMLET: ’Tis well: I’ll have thee speak out ХАМЛЕТ: Добро је; замолићу те да ми
the rest soon. Good my lord, will you see the ускоро изговориш и остатак. – Добри
players well bestowed? Do you hear, let them be господине, хоћете ли се постарати да глумци
Hamlet - 38 -
well used; for they are the abstract and brief буду добро смештени? Чујте, гледаћете да се
chronicles of the time: after your death you were с њима лепо поступа, јер су они огледало и
better have a bad epitaph than their ill report летопис свога времена. Боље је да после
while you live. смрти добијете рђав епитаф него да они, док
сте живи, шире рђав глас о вама.
LORD POLONIUS: My lord, I will use them ПОЛОНИЈЕ: Господару, поступићу с њима
according to their desert. као што заслужују.
HAMLET: God’s bodykins, man, much better: ХАМЛЕТ: Сто му мука, човече, много боље.
use every man after his desert, and who should Поступај са сваким као што заслужује, и ко
‘scape whipping? Use them after your own honor ће избећи бичевање? Поступајте с њима
and dignity: the less they deserve, the more merit према својој сопственој части и свом
is in your bounty. Take them in. достојанству; па што они мање заслужују,
тим ће више имати заслуга ваша
племенитост. Одведите их унутра.
LORD POLONIUS: Come, sirs. ПОЛОНИЈЕ: Хајдете, господо.
HAMLET: Follow him, friends: we’ll hear a ХАМЛЕТ: За њим, пријатељи: Сутра ћемо
play to-morrow. чути један комад.
[Exit POLONIUS with all the Players but the (Одлази Полоније са свим глумцима, осим
First.] првог.)
Dost thou hear me, old friend; can you play the Чуј ме, стари пријатељу. Умете ли ви да
Murder of Gonzago? одиграте Убиство Гонзага?
First Player: Ay, my lord. ПРВИ ГЛУМАЦ: Умемо, кнеже.
HAMLET: We’ll ha’t to-morrow night. You ХАМЛЕТ: То ћемо имати сутра увече. Да ли
could, for a need, study a speech of some dozen бисте, по нужди, могли научити један говор,
or sixteen lines, which I would set down and од једно дванаест или шеснаест стихова, које
insert in’t, could you not? бих ја написао и уметнуо унутра?
First Player: Ay, my lord. ПРВИ ГЛУМАЦ: Да, кнеже.
HAMLET: Very well. Follow that lord; and ХАМЛЕТ: Врло добро. Идите за оним
look you mock him not. господином и гледајте да му се не ругате.
[Exit First Player.] (Први глумац одлази.)
My good friends, I’ll leave you till night: you are Моји добри пријатељи, опраштам се од вас до
welcome to Elsinore. вечери. Добро сте ми дошли у Елсинор.
ROSENCRANTZ: Good my lord! РОЗЕНКРАНЦ: Мој добри кнеже!
HAMLET: Ay, so, God be wi’ ye; ХАМЛЕТ: Тако је, Бог нек је с вама.
[Exeunt ROSENCRANTZ and (Излазе Розенкранц и Гилденстерн.)
GUILDENSTERN.]
Now I am alone. Сад сам сам.
O, what a rogue and peasant slave am I! О какав подлац, ниски роб сам ја!
Is it not monstrous that this player here, Зар није страшно што тај глумац
But in a fiction, in a dream of passion, у једној песми, једном сну о страсти
Could force his soul so to his own conceit може својом маштом да присили душу
That from her working all his visage wann’d, да од њеног дејства пребледи му лик,
Tears in his eyes, distraction in’s aspect, у оку буду сузе, у лицу страх,
A broken voice, and his whole function suiting јецање у гласу, и држање све
With forms to his conceit? and all for nothing! с његовом маштом да дође у склад?
For Hecuba! И све ни због чега! Због Хекубе!
What’s Hecuba to him, or he to Hecuba, Шта је Хекуба њему, или он Хекуби,
That he should weep for her? What would he do, да плаче за њом? Шта ли би он радио
Had he the motive and the cue for passion да има повод, побуде за бол
That I have? He would drown the stage with као што имам ја? Сцену би потопио сузама,
tears
And cleave the general ear with horrid speech, језивом речи парао свету слух,
Make mad the guilty and appal the free, да крив полуди, невин да побледи,
Confound the ignorant, and amaze indeed непросвећен да се збуни,
The very faculties of eyes and ears. да згрози чула самога слуха и вида.
Hamlet - 39 -
Yet I, Ипак, ја,
A dull and muddy-mettled rascal, peak, глупи, малодушни нитков чамујем
Like John-a-dreams, unpregnant of my cause, као сањар, туп за рођену ствар,
And can say nothing; no, not for a king, и ништа не знам рећи – чак ни за краља
Upon whose property and most dear life над чијим благом и драгоценим животом
A damn’d defeat was made. Am I a coward? паклени злочин је извршен. Јесам ли ја
Who calls me villain? breaks my pate across? кукавица? Ко ме зове нитковом? Ко ме по
Plucks off my beard, and blows it in my face? темену лупа? Чупа ми браду и дува ми у
Tweaks me by the nose? gives me the lie i’ the лице? За нос ме вуче?
throat, У грло ми лаж до плућа гура?
As deep as to the lungs? who does me this? Ко то чини? Ха!
Ha!
‘Swounds, I should take it: for it cannot be Крста ми, све бих то прихватио,
But I am pigeon-liver’d and lack gall јер мора да сам голубије јетре и немам жуч
To make oppression bitter, or ere this да загорча увреду, или бих иначе
I should have fatted all the region kites нагојио све небеске вране
With this slave’s offal: bloody, bawdy villain! лешом тог роба: крвави, проклети гаде!
Remorseless, treacherous, lecherous, kindless Бездушни, издајнички, похотни, неприродни
villain! ниткове!
O, vengeance! Освето!
Why, what an ass am I! This is most brave, Ах, какав сам ја магарац! Баш је «храбро»
That I, the son of a dear father murder’d, да ја, син драгог, убијеног оца,
Prompted to my revenge by heaven and hell, небом и паклом на освету гоњен,
Must, like a whore, unpack my heart with words, морам као курва да срцу олакшам речима,
And fall a-cursing, like a very drab, па сам се дао у псовке, као права дроља,
A scullion! као судопера.
Fie upon’t! foh! About, my brain! I have heard Гадим се на све то! Фуј! На посао, мисли!
That guilty creatures sitting at a play Чуо сам да кривци, гледајући неку представу
Have by the very cunning of the scene буду само вештином глуме
Been struck so to the soul that presently до срца потресени да би одмах јавно
They have proclaim’d their malefactions; признали своја недела.
For murder, though it have no tongue, will speak Убиство, иако нема језика, проговори
With most miraculous organ. I’ll have these чуднијим органом.
players Удесићу да глумци одиграју нешто што личи
Play something like the murder of my father на убиство мог оца пред мојим стрицем.
Before mine uncle: I’ll observe his looks; Пазићу на његов поглед,
I’ll tent him to the quick: if he but blench, прозирати до сржи. Ако се само тргне,
I know my course. The spirit that I have seen знаћу већ свој пут! Дух ког видех
May be the devil: and the devil hath power можда је ђаво, а ђаво може на себе узети
To assume a pleasing shape; yea, and perhaps допадљив облик; а и можда ме због моје
Out of my weakness and my melancholy, слабости и суморности
As he is very potent with such spirits, – а он над таквима има силну моћ –
Abuses me to damn me: I’ll have grounds води у зло да ме упропасти: Имаћу стварније
More relative than this: the play ‘s the thing разлоге него што је овај. Представа је ствар
Wherein I’ll catch the conscience of the king. у чију замку ће упасти краљ.
[Exit.] (Излази.)

ACT III ТРЕЋИ ЧИН
SCENE I: A room in the castle. СЦЕНА ПРВА. Соба у замку.
[Enter KING CLAUDIUS, QUEEN GERTRUDE,
POLONIUS, OPHELIA, ROSENCRANTZ, and (Улазе Краљ, Краљица, Полоније, Офелија,
GUILDENSTERN.] Розенкранц и Гилденстерн)
KING CLAUDIUS:
And can you, by no drift of circumstance, КРАЉ:
Зар му не можете околишним путем
Hamlet - 40 -
Get from him why he puts on this confusion, измамити реч што је пометен,
Grating so harshly all his days of quiet што све своје мирне дане мучи грубо
With turbulent and dangerous lunacy? тим немирним, опасним лудилом?
ROSENCRANTZ: РОЗЕНКРАНЦ:
He does confess he feels himself distracted; Признаје да се осећа растројен; али зашто, то
But from what cause he will by no means speak. неће никако да каже.
GUILDENSTERN: ГИЛДЕНСТЕРН:
Nor do we find him forward to be sounded, Нити нам даје да га испитамо; већ се заклања
But, with a crafty madness, keeps aloof, вештим лудилом кад год бисмо хтели да га
When we would bring him on to some наведемо на какво признање о правом стању.
confession
Of his true state.
QUEEN GERTRUDE: Did he receive you КРАЉИЦА: Је ли вас лепо примио?
well?
ROSENCRANTZ: Most like a gentleman. РОЗЕНКРАНЦ: Као прави племић.
GUILDENSTERN: But with much forcing of ГИЛДЕНСТЕРН: Али ипак, врло усиљено.
his disposition.
ROSENCRANTZ: РОЗЕНКРАНЦ:
Niggard of question; but, of our demands, Склон питањима,али врло тврд у одговору на
Most free in his reply. наша питања.
QUEEN GERTRUDE: Did you assay him? КРАЉИЦА: Да ли сте га испитивали каквом
To any pastime? забавом?
ROSENCRANTZ: РОЗЕНКРАНЦ:
Madam, it so fell out, that certain players Десило се тако да смо неке глумце
We o’er-raught on the way: of these we told him; престигли на путу; причасмо му о њима;
And there did seem in him a kind of joy и тада као се обрадовао
To hear of it: they are about the court, што чује о томе. Ти су људи око двора,
And, as I think, they have already order и, чини ми се, добили су налог
This night to play before him. да довече играју пред њим.
LORD POLONIUS: ’Tis most true: ПОЛОНИЈЕ: Истина је.
And he beseech’d me to entreat your majesties И молио ме да позовем и ваша величанства,
To hear and see the matter. да видите и чујете ту ствар.
KING CLAUDIUS: With all my heart; and it КРАЉ: Од свег срца, и врло ми је мило
doth much content me што чујем да је томе наклоњен.
To hear him so inclined.
Good gentlemen, give him a further edge, Добра господо, подстакните га
And drive his purpose on to these delights. и даље на склоност спрам тих забава.
ROSENCRANTZ: We shall, my lord. РОЗЕНКРАНЦ: Хоћемо, господару.
[Exeunt ROSENCRANTZ and (Розенкранц и Гилденсшерн излазе.)
GUILDENSTERN.]
KING CLAUDIUS: КРАЉ:
Sweet Gertrude, leave us too; Драга Гертруда, остави нас и ти.
For we have closely sent for Hamlet hither, Позвали смо тајно Хамлета овамо
That he, as ‘twere by accident, may here да се, као тобож, сусретне случајно
Affront Ophelia: са Офелијом.
Her father and myself, lawful espials, Њен отац и ја, захоните уходе,
Will so bestow ourselves that, seeing, unseen, бићемо ту да гледајући, невиђени,
We may of their encounter frankly judge, можемо јасно судити и знати
And gather by him, as he is behaved, по њиховом сусрету, по понашању
If ‘t be the affliction of his love or no његовом, је ли то љубавни бол,
That thus he suffers for. или не - због чега пати.
QUEEN GERTRUDE: I shall obey you. КРАЉИЦА: Послушаћу.
And for your part, Ophelia, I do wish А што се вас тиче, Офелија, желим
That your good beauties be the happy cause да ваша лепота буде срећни повод
Of Hamlet’s wildness: so shall I hope your Хамлетовог лудила; јер тад
virtues имала бих наде да ће га ваше врлине
Hamlet - 41 -
Will bring him to his wonted way again, вратити опет на редовни пут,
To both your honors. а на част и вама и њему.
OPHELIA: Madam, I wish it may. ОФЕЛИЈА: Госпо, желим то из свег срца.
[Exit QUEEN GERTRUDE.] (Излази Краљица.)
LORD POLONIUS: Ophelia, walk you here. ПОЛОНИЈЕ: Офелија, прошетај овуда;
Gracious, so please you, а вас, величанство, молим:
We will bestow ourselves. склонимо се.
[To OPHELIA.] (Офелији.)
Read on this book; Ево, читај ову књигу,
That show of such an exercise may color та привидна побожност нек ти оправда
Your loneliness. We are oft to blame in this,— самоћу. Због тога смо често за укор;
’Tis too much proved—that with devotion’s јер то је већ и сувише познато да лицем
visage спремним на молитву
And pious action we do sugar o’er и побожним изразом, пошећеримо
The devil himself. и самог ђавола.
KING CLAUDIUS: [Aside] O, ’tis too true! КРАЉ (за себе): То је и сувише истинито!
How smart a lash that speech doth give my Како дивно овај укор сад шиба моју савест!
conscience!
The harlot’s cheek, beautied with plastering art, Образ једне блуднице, улепшан вештином
Is not more ugly to the thing that helps it мазања, није ружнији испод своје маске
Than is my deed to my most painted word: но моје дело под шареном речи.
O heavy burthen! О, терете тешки!
LORD POLONIUS: I hear him coming: ПОЛОНИЈЕ: Чујем га, долази:
let’s withdraw, my lord. склонимо се, краљу.
[Exeunt KING CLAUDIUS and POLONIUS.] (Краљ и Полоније одлазе.)
[Enter HAMLET.]
HAMLET: To be, or not to be: that is the ХАМЛЕТ: Бити ил' не бити? - питање је сад.
question:
Whether ’tis nobler in the mind to suffer Је ли лепше у души трпети
The slings and arrows of outrageous fortune, праћке и стреле судбе обесне,
Or to take arms against a sea of troubles, или на оружје против мора беда дићи се,
And by opposing end them? To die: to sleep; и борбом учинити им крај? Умрети - спавати
No more; and by a sleep to say we end - ништа више – рећи да спавањем се сврши
The heart-ache and the thousand natural shocks срца бол и хиљаду животних потреса
That flesh is heir to, ’tis a consummation наследних месу, то је циљ
Devoutly to be wish’d. To die, to sleep; коме ваља тежити. Умрети, спавати –
To sleep: perchance to dream: спавати - можда сањати!
ay, there’s the rub; Да, ту је чвор!
For in that sleep of death what dreams may come Јер у том спавању смртном какви би снови
могли доћи
When we have shuffled off this mortal coil, кад живота ово клупче одмотамо?
Must give us pause: there’s the respect Ту морамо стати; то је обзир тај
That makes calamity of so long life; што беди нашој продужава век!
For who would bear the whips and scorns of Јер ко би поднео бичеве, подруге,
time,
The oppressor’s wrong, the proud man’s неправде силних и злоставе гордих,
contumely,
The pangs of despised love, the law’s delay, бол презрене љубави, насиља,
The insolence of office and the spurns и обест власти, понижења која
That patient merit of the unworthy takes, од безвредних трпи стрпљива заслуга -
When he himself might his quietus make кад сам себи можеш слободу да даш
With a bare bodkin? who would fardels bear, и голим ножићем? Ко би вукао товар,
To grunt and sweat under a weary life, под умором живота стењући и знојећи се
But that the dread of something after death, да га страх не буни од нечег после смрти,
The undiscover’d country from whose bourn до тајне земље, с чијих међа
No traveller returns, puzzles the will још ниједан путник вратио се није?
Hamlet - 42 -
То нам вољу збуни, и чини да радије
And makes us rather bear those ills we have подносимо зла која су већ ту
Than fly to others that we know not of? него да летимо онима другим, непознатим
још?
Thus conscience does make cowards of us all; Тако свест страшљивце прави од свих нас;
And thus the native hue of resolution и тако природној боји одлуке
Is sicklied o’er with the pale cast of thought, бледило мисли да болешљив лик,
And enterprises of great pith and moment те предузећа велика и смела
With this regard their currents turn awry, отуда криво окрену свој ток
And lose the name of action.—Soft you now! и губе име дела. - Али, тихо! -
The fair Ophelia! Nymph, in thy orisons Лепа Офелија! - Вило, молитвама
Be all my sins remember’d. помени све ми грехе.
OPHELIA: Good my lord, ОФЕЛИЈА: Кнеже мој!
How does your honor for this many a day? Давно вас не видех! Како сте?
HAMLET: I humbly thank you; well, well, well. ХАМЛЕТ: Покорно захваљујем; добро,
добро, добро.
OPHELIA: ОФЕЛИЈА:
My lord, I have remembrances of yours, Ја имам, кнеже, ваших поклона, и давно
That I have longed long to re-deliver; жељах већ да вам их вратим.
I pray you, now receive them. Примите их сада, молим вас.
HAMLET: No, not I; ХАМЛЕТ: Не, не;
I never gave you aught. ја вам нисам викад ништа дао.
OPHELIA: My honor’d lord, you know right ОФЕЛИЈА: Кнеже, ви добро знате да јесте,
well you did;
And, with them, words of so sweet breath и то са тако нежним речима
composed да спомени беху драгоценији.
As made the things more rich: their perfume lost, Сад су без мириса - узмите их натраг
Take these again; for to the noble mind јер племенитој души богат дар,
Rich gifts wax poor when givers prove unkind. без љубави пружен - ништавна је ствар.
There, my lord. Ево, кнеже!
HAMLET: Ha, ha! are you honest? ХАМЛЕТ: Ха, ха! Јесте ли ви поштени?
OPHELIA: My lord? ОФЕЛИЈА: Кнеже?
HAMLET: Are you fair? ХАМЛЕТ: Јесте ли лепи?
OPHELIA: What means your lordship? ОФЕЛИЈА: Шта ваше господство мисли?
HAMLET: That if you be honest and fair, your ХАМЛЕТ: Да, ако сте поштени и лепи, ваше
honesty should admit no discourse to your поштење не би требало да допусти вашој
beauty. лепоти да се дружи с њим.
OPHELIA: Could beauty, my lord, have better ОФЕЛИЈА: Зар може, кнеже, лепота имати
commerce than with honesty? бољег друштва од поштења?
HAMLET: Ay, truly; for the power of beauty ХАМЛЕТ: Да, наравно. Јер ће моћ лепоте
will sooner transform honesty from what it is to пре претворити поштење, од оног што јесте, у
a bawd than the force of honesty can translate подводачицу него што ће снага поштења
beauty into his likeness: this was sometime a преобразити лепоту у нешто слично њему. То
paradox, but now the time gives it proof. је некада био парадокс; али је сада доказано. -
I did love you once. Ја сам вас некад волео.
OPHELIA: Indeed, my lord, you made me ОФЕЛИЈА: Заиста, кнеже, ви сте учинили да
believe so. вам поверујем.
HAMLET: You should not have believed me; ХАМЛЕТ: Нисте ми требали веровати.
for virtue cannot so inoculate our old stock but Врлина се не може тако примити на вашем
we shall relish of it: I loved you not. старом деблу да му одузме сав задах. - Ја вас
нисам волео.
OPHELIA: I was the more deceived. ОФЕЛИЈА: Тим сам горе преварена.
HAMLET: Get thee to a nunnery: why wouldst ХАМЛЕТ: Иди у манастир! Зашто да рађаш
thou be a breeder of sinners? I am myself грешнике? Ја сам прилично сам поштен; па
indifferent honest; but yet I could accuse me of ипак бих себе могао оптужити за такве ствари
да би боље било да ме мати никада није
Hamlet - 43 -
such things that it were better my mother had not pодила. Ја сам врло охол, осветољубив,
borne me: I am very proud, revengeful, славољубив, са више грехова што чекају на
ambitious, with more offences at my beck than I мој миг но што има мисли да их њима
have thoughts to put them in, imagination to give оденем, или маште да им дам облик, или
them shape, or time to act them in. What should времена да их изведем. Шта ће оваква
such fellows as I do crawling between earth створења, као што сам ја, да се шуњају
and heaven? између земље и неба?
Сви смо ми овејани ниткови - сви! Не веруј
We are arrant knaves, all; believe none of us. Go ниједном од нас. Иди право у манастир! - Где
thy ways to a nunnery. Where’s your father? вам је отац?
OPHELIA: At home, my lord. ОФЕЛИЈА: Код куће, господару.
HAMLET: Let the doors be shut upon him, that ХАМЛЕТ: Затварајте врата за њим, да нигде
he may play the fool no where but in’s own не би могао играти будалу сем код своје куће.
house. Farewell. Збогом!
OPHELIA: O, help him, you sweet heavens! ОФЕЛИЈА: О, милостиво небо, помози му!
HAMLET: If thou dost marry, I’ll give thee this ХАМЛЕТ: Ако се удаш, даћу ти ову клетву
plague for thy dowry: be thou as chaste as ice, as за свадбени дар: Буди невина као лед, чиста
pure as snow, thou shalt not escape calumny. Get као снег - нећеш измаћи клевети. - Иди у
thee to a nunnery, go: farewell. Or, if thou wilt манастир, иди! Збогом! - Али ако баш хоћеш
needs marry, marry a fool; for wise men know да се удаш, пођи за будалу. Јер паметни људи
well enough what monsters you make of them. знају врло добро каква чудовишта правите ви
To a nunnery, go, and quickly too. Farewell. од њих. У манастир! Иди, и то брзо. Збогом!
OPHELIA: O heavenly powers, restore him! ОФЕЛИЈА: Исцелите га, ви небеске силе!
HAMLET: I have heard of your paintings too, ХАМЛЕТ: Слушао сам о вашој навици да се
well enough; God has given you one face, and мажете. Бог вам је дао једно лице, а ви себи
you make yourselves another: you jig, you правите друго: ви скакућете, ви се увијате, ви
amble, and you lisp, and nick-name God’s шапућете, издевате имена божјим стварима
creatures, and make your wantonness your из лакомислености, а правите се да је из
ignorance. Go to, I’ll no more on’t; it hath made незнања. Идите! Доста ми је. Полудео сам
me mad. I say, we will have no more marriages: због тога. Ја кажем, нећемо више имати
those that are married already, all but one, shall сватова. Они што су се узели живеће, сем
live; the rest shall keep as they are. To a једнога. Остали ће остати како су. У
nunnery, go. манастир, идите!
[Exit.] (Излази.)
OPHELIA: ОФЕЛИЈА:
O, what a noble mind is here o’erthrown! О, какав диван ту посрну дух!
The courtier’s, soldier’s, scholar’s, eye, tongue, То бистро око двора, војске мач,
sword; та реч и језик мудрости и знања,
The expectancy and rose of the fair state, а цвет и нада лепе државе,
The glass of fashion and the mould of form, пример васпитања, огледало моде,
The observed of all observers, quite, quite down! очима свима и узор и циљ -
потпуно, потпуно посрнуо!
And I, of ladies most deject and wretched, А ја, најбеднија и најнесрећнија
That suck’d the honey of his music vows, од свију жена, што сам пила мед
заносне песме свих његових завета -
Now see that noble and most sovereign reason, сад гледам тај дивни, краљевски ум
Like sweet bells jangled, out of tune and harsh; промукао ко раздешена звона,
That unmatch’d form and feature of blown youth а несравњену, цветну младост
Blasted with ecstasy: O, woe is me, свелу у лудилу. И ја, бедна, вај!
To have seen what I have seen, see what I see! После прошлих нада, гледам сав јад тај!
[Re-enter KING CLAUDIUS and POLONIUS.] (Враћају се Краљ и Полоније.)
KING CLAUDIUS: КРАЉ:
Love! his affections do not that way tend; Љубав! Његова осећања не иду у том правцу;
Nor what he spake, though it lack’d form a little, а говор му, мада помало без везе,
Was not like madness. не личи на лудост.
Hamlet - 44 -
There’s something in his soul, У његовој души има нешто
O’er which his melancholy sits on brood; над чим његова сета седи и леже;
And I do doubt the hatch and the disclose и ја верујем да би се из тога
Will be some danger: which for to prevent, излегла опасност. Да то спречим,
I have in quick determination брзо одлучих и реших
Thus set it down: he shall with speed to England, ево ово: он ће у Енглеску, хитно,
For the demand of our neglected tribute да потражи наш ненаплаћени данак.
Haply the seas and countries different Можда ће море и страни предели,
With variable objects shall expel и шаренило утисака моћи
This something-settled matter in his heart, из његовог срца истерати то што се увукло у
Whereon his brains still beating puts him thus њега, о чему мислећи стално мучи свој мозак,
From fashion of himself. и што га гони да буде ван себе.
What think you on’t? Шта мислите ви о томе?
LORD POLONIUS: ПОЛОНИЈЕ:
It shall do well: but yet do I believe Биће добро. Али ипак верујем да извор,
The origin and commencement of his grief почетак његове туге није ништа друго до
Sprung from neglected love. How now, Ophelia! презрена љубав. - Како је, Офелија?
You need not tell us what Lord Hamlet said; Не мораш причати шта ти је кнез Хамлет
We heard it all. My lord, do as you please; говорио: ми смо чули све. - Краљу, чините
But, if you hold it fit, after the play што вам драго, али ако држите за згодно, нек
Let his queen mother all alone entreat him краљица, мати његова, после представе и
To show his grief: let her be round with him; сама навали на њега
And I’ll be placed, so please you, in the ear да њој повери свој бол. Нек буде сасвим
Of all their conference. If she find him not, отворена с њим; а ја ћу се, ако допустите,
To England send him, or confine him where скрити, тако да чујем њихов разговор. Ако га
Your wisdom best shall think. она не прозре, тада га шаљите у Енглеску,
или га затворите где ваша мудрост за најбоље
нађе.
KING CLAUDIUS: It shall be so: КРАЉ: Нека тако буде. Кад је племић луда,
Madness in great ones must not unwatch’d go. на лудило треба мотрити му свуда.
[Exeunt.] (Одлазе.)

SCENE II: A hall in the castle. СЦЕНА ДРУГА. Велика дворница у замку.
[Enter HAMLET and Players.] (Улази Хамлет и неколико глумаца)
HAMLET: Speak the speech, I pray you, as I ХАМЛЕТ: Молим вас, изговорите тај говор
pronounced it to you, trippingly on the tongue: онако како сам вам ја показао, да вам готово
but if you mouth it, as many of your players do, I клизи са језика. Али ако будете жвакали, као
had as lief the town-crier spoke my lines. што чине многи ваши глумци, онда ће ми то
бити исто тако пријатно као да сам
општинском добошару дао да говори моје
стихове.
Па немојте сувише ни тестерисати ваздух
Nor do not saw the air too much with your hand, рукама, овако; него будите у свему умерени.
thus, but use all gently; for in the very torrent, Јер и у самој бујуци, бури, или, да тако
tempest, and, as I may say, the whirlwind of кажем, вихору страсти, морате имати и
passion, you must acquire and beget a показати мере, која ће то ублажити. О, како
temperance that may give it smoothness. O, it ме вређа до дна душе кад чујем каквог пле-
offends me to the soul to hear a robustious ћатог, разбарушеног клипана како у дроњке
periwig-pated fellow tear a passion to tatters, to цепа неку страст, да би пробијао уши
very rags, to split the ears of the groundlings, најјевтинијој публици у позоришту, која није
who for the most part are capable of nothing ни за шта друго него за неразумљиве
but inexplicable dumbshows and noise: пантомиме или за галаму.
Волео бих да ишибам таквог дрипца који
I would have such a fellow whipped for жели да превазиђе и самог Термаганта: такав
o’erdoing Termagant; it out-herods Herod: pray је дрипац надиродио Ирода. Молим вас,
Hamlet - 45 -
you, avoid it. избегавајте то.
First Player: I warrant your honor. ПРВИ ГЛУМАЦ: Ја јамчим за то вашој
светлости.
HAMLET: Be not too tame neither, but let your ХАМЛЕТ: Али не будите ни сувише кротки,
own discretion be your tutor: suit the action to већ нека вас учи ваше рођено осећање мере:
the word, the word to the action; with this special удесите радњу према речи, а реч према
o’erstep not the modesty of nature: for any thing радњи, и нарочито се старајте да никада не
so overdone is from the purpose of playing, прекорачите границе природе. Јер свака таква
whose end, both at the first and now, was and is, претераност промаши циљ глуме, чији је
to hold, as ‘twere, the mirror up to nature; to задатак, у почетку и сад, био и јесте, да буде,
show virtue her own feature, scorn her own тако рећи, огледало природе: да врлини
image, and the very age and body of the time his покаже њено сопствено лице, пороку његову
form and pressure. Now this overdone, or come рођену слику, а самом садашњем поколењу и
tardy off, though it make the unskilful laugh, бићу света његов облик и отисак. Сад, ако се
cannot but make the judicious grieve; the у томе претера, или не дотера, незналице ће
censure of the which one must in your allowance се можда смејати, али ће паметнима бити
o’erweigh a whole theatre of others. врло мучно. А суд ових, ако допустите, мора
O, there be players that I have seen play, and претегнути читаво позориште првих.
heard others praise, and that highly, not to speak О, гледао сам игру неких глумаца, и слушао
it profanely, that, neither having the accent of друге да их хвале, и то врло много, који, па да
Christians nor the gait of Christian, pagan, nor се не изразим простачки, нису имали ни
man, have so strutted and bellowed that I have нагласка крштене душе, ни хода крштеног, ни
thought some of nature’s journeymen had made некрштеног, ни човечјег; него се то шепурило
men and not made them well, they imitated и урлало да сам помислио да је какав
humanity so abominably. надничар природе направио људе, а није их
направио добро, тако су наказно подражавали
човечанство.
First Player: I hope we have reformed that ПРВИ ГЛУМАЦ: Ја се надам да је то код нас
indifferently with us, sir. углавном поправљено.
HAMLET: O, reform it altogether. And let ХАМЛЕТ: О, поправите сасвим. И нека они
those that play your clowns speak no more than што играју ваше будале не говоре више него
is set down for them; for there be of them that што је за њих написано. Јер међу њима има и
will themselves laugh, to set on some quantity of таквих који ће се сами смејати да би тиме
barren spectators to laugh too; though, in the натерали на смех и известан број будаластих
mean time, some necessary question of the play гледалаца иако је баш тада. можда, у питању
be then to be considered: that’s villanous, and какав важан тренутак радње. То је ружно, и
shows a most pitiful ambition in the fool that код будале која се тим служи показује
uses it. Go, make you ready. сажаљења достојну амбицију. Идите;
спремите се.
[Exeunt Players.] (Глумци одлазе.)
[Enter POLONIUS, ROSENCRANTZ, and (Улазе Полоније, Розенкранц и Гилденстерн.)
GUILDENSTERN.]
How now, my lord! I will the king hear this Но, господине! Хоће ли краљ да чује овај
piece of work? комад?
LORD POLONIUS: And the queen too, and ПОЛОНИЈЕ: И краљица такође, и то одмах.
that presently.
HAMLET: Bid the players make haste. ХАМЛЕТ: Реците глумцима нека пожуре.
[Exit POLONIUS.] (Полоније излази.)
Will you two help to hasten them? Хоћете ли му и вас двојица помоћи да их
пожури?
ROSENCRANTZ & GUILDENSTERN: We РОЗЕНКРАНЦ и ГИЛДЕНСТЕРН:
will, my lord. Хоћемо, кнеже.
[Exeunt ROSENCRANTZ and (Излазе Розенкранц и Гилденстерн)
GUILDENSTERN.]
HAMLET: What ho! Horatio! ХАМЛЕТ: Ехеј, Хорацио!
Hamlet - 46 -
[Enter HORATIO.] (Улази Хорацио.)
HORATIO: Here, sweet lord, at your service. ХОРАЦИО: Ево ме, добри кнеже; на служби
сам.
HAMLET: Horatio, thou art e’en as just a man ХАМЛЕТ: Ти си најправеднији човек,
As e’er my conversation coped withal. Хорацио, са којим сам се икад дружио.
HORATIO: O, my dear lord,— ХОРАЦИО: Мој драги кнеже!
HAMLET: Nay, do not think I flatter; ХАМЛЕТ: Не, не мисли да ласкам,.
For what advancement may I hope from thee јер каквој бих се надао награди од тебе
That no revenue hast but thy good spirits, што немаш другог прихода до ведар дух
To feed and clothe thee? Why should the poor be што те храни и одева? И зашто би се сиротом
flatter’d? ласкало?
No, let the candied tongue lick absurd pomp, Нек заслађен језик лиже глупи сјај,
And crook the pregnant hinges of the knee а колено свија свој услужни зглоб
Where thrift may follow fawning. Dost thou тамо где корист следује ласкању.
hear? Чујеш ме?
Since my dear soul was mistress of her choice Откад ми мила моја душа поста господар свог
And could of men distinguish, her election избора, и откада уме људе делити, њен избор
Hath seal’d thee for herself; for thou hast been је пао на тебе; јер ти си био човек
As one, in suffering all, that suffers nothing, што сносећи све не трпи ништа.
A man that fortune’s buffets and rewards Човек што је примао и ударе и дарове
Hast ta’en with equal thanks: and blest are those судбине с једнаком хвалом. И благословен тај
Whose blood and judgment are so well код кога разум и страст тако стоје
commingled,
That they are not a pipe for fortune’s finger да није само фрула на којој би судбина могла
To sound what stop she please. Give me that свирати шта хоће.
man
That is not passion’s slave, and I will wear him Дај ми човека што није роб страсти,
In my heart’s core, ay, in my heart of heart, и носићу га у дну свог срца, у срцу срца
As I do thee.—Something too much of this.— свога, као тебе. —Али доста о томе. —
There is a play to-night before the king; Вечерас ће се пред краљем одиграти
One scene of it comes near the circumstance представа; једна је сцена у њој врло слична
Which I have told thee of my father’s death: околностима о којима ти причах поводом
I prithee, when thou seest that act afoot, смрти мог оца. Молим те, кад видиш да се
Even with the very comment of thy soul изводи тај чин, ти с пуном пажњом духа
Observe mine uncle: if his occulted guilt посматрај мог стрица. Ако његов скривени
Do not itself unkennel in one speech, грех не буде откривен једним говором,
It is a damned ghost that we have seen, онда је дух, ког видесмо, нечастив,
And my imaginations are as foul а претпоставке моје су црне
As Vulcan’s stithy. Give him heedful note; као Вулканова ковачница. Пази оштро,
For I mine eyes will rivet to his face, а ја ћу упрети свој поглед у његово лице,
And after we will both our judgments join па ћемо заједно удружити своје опаске
In censure of his seeming. за суд о његовом изгледу.
HORATIO: Well, my lord: ХОРАЦИО: Добро, кнеже.
If he steal aught the whilst this play is playing, Ако украде ишта, док се игра глума,
And ‘scape detecting, I will pay the theft. и ја не приметим, платићу целу штету.
HAMLET: They are coming to the play; I must ХАМЛЕТ: Долазе да играју. Морам се
be idle: правити луд.
Get you a place. Заузми једно место.
[Danish march. A flourish. Enter KING (Дански марш. Звук труба. Улазе Краљ,
CLAUDIUS, QUEEN GERTRUDE, POLONIUS, Краљица, Полоније,Офелија, Розенкранц,
OPHELIA, ROSENCRANTZ, GUILDENSTERN, Гшгденстерн,друга Господа и стража
and others.] са буктињама.)
KING CLAUDIUS: How fares our cousin КРАЉ: Како је сада наш синовац Хамлет?
Hamlet?
HAMLET: Excellent, i’ faith; of the ХАМЛЕТ: Изванредно добро, вере ми: на
chameleon’s dish: I eat the air, promise- камелеоновој храни; једем ваздух, кљукају ме
Hamlet - 47 -
crammed: you cannot feed capons so. обећањима. Тако не бисте могли гојити ни
копуна.
KING CLAUDIUS: I have nothing with this КРАЉ: Ја немам ништа са тим одговором.
answer, Hamlet; these words are not mine. Хамлете; те речи нису моје.
HAMLET: No, nor mine now. ХАМЛЕТ: Не, сад више нису ни моје.
[To POLONIUS.] (Полонију.)
My lord, you played once i’ the university, you Господине, ви кажете да сте некад, на
say? универзитету, играли?
LORD POLONIUS: That did I, my lord; and ПОЛОНИЈЕ: Играо сам, господару; и
was accounted a good actor. сматрали су ме за доброга глумца.
HAMLET: What did you enact? ХАМЛЕТ: А шта сте приказивали?
LORD POLONIUS: I did enact Julius Caesar: I ПОЛОНИЈЕ: Приказивао сам Јулија Цезара:
was killed i’ the Capitol; Brutus killed me. био сам убијен на Капитолу; Брут ме је убио.
HAMLET: It was a brute part of him to kill so ХАМЛЕТ: Његова је улога била брутална.
capital a calf there. Be the players ready? Убити тако капитално теле! - Јесу ли глумци
готови?
ROSENCRANTZ: Ay, my lord; they stay upon РОЗЕНКРАНЦ: Јесу, кнеже. Чекају вашу
your patience. заповест.
QUEEN GERTRUDE: Come hither, my dear КРАЉИЦА: Драги Хамлете, ходи овамо;
Hamlet, sit by me. седи крај мене.
HAMLET: No, good mother, here’s metal more ХАМЛЕТ: Нећу, добра мајко: овде је
attractive. привлачнији метал.
LORD POLONIUS: [To KING CLAUDIUS] O, ПОЛОНИЈЕ (краљу): О-хо! Чујете ли ово?
ho! Do you mark that?
HAMLET: Lady, shall I lie in your lap? ХАМЛЕТ (спусти се код Офелијиних ногу):
[Lying down at OPHELIA’s feet.] Смем ли да легнем у ваше крило?
OPHELIA: No, my lord. ОФЕЛИЈА: Не, господару.
HAMLET: I mean, my head upon your lap? ХАМЛЕТ: Хтео сам рећи, смем ли наслонити
главу на ваше крило?
OPHELIA: Ay, my lord. ОФЕЛИЈА: Можете, господару.
HAMLET: Do you think I meant country ХАМЛЕТ: Мислите ли да сам мислио што
matters? ружно?
OPHELIA: I think nothing, my lord. ОФЕЛИЈА: Ја не мислим ништа, господару.
HAMLET: That’s a fair thought to lie between ХАМЛЕТ: Лепа је то ствар лежати међу
maids’ legs. девојачким ногама.
OPHELIA: What is, my lord? ОФЕЛИЈА: Шта, кнеже?
HAMLET: Nothing. ХАМЛЕТ: Ништа.
OPHELIA: You are merry, my lord. ОФЕЛИЈА: Ви сте весели, кнеже.
HAMLET: Who, I? ХАМЛЕТ: Ко, ја?
OPHELIA: Ay, my lord. ОФЕЛИЈА: Да, кнеже.
HAMLET: O God, your only jig-maker. What ХАМЛЕТ: О, боже мој, ја сам само један
should a man do but be merry? for, look you, лакрдијаш. Шта би човек могао боље радити
how cheerfully my mother looks, and my father него да буде весео? Јер, погледајте како
died within these two hours. весело изгледа моја мајка, а мој отац је умро
нема ни два сата.
OPHELIA: Nay, ’tis twice two months, my ОФЕЛИЈА: Не, има двапут по цва месеца,
lord. кнеже.
ХАМЛЕТ: Већ толико! Онда нек ђаво носи
HAMLET: So long? Nay then, let the devil црнину; ја ћу се обући у самуровину.
wear black, for I’ll have a suit of sables. O Господе! Умро пре два месеца, па још није
heavens! die two months ago, and not forgotten заборављен? Онда има наде да успомена на
yet? Then there’s hope a great man’s memory великог човека преживи његов живот за
may outlive his life half a year: but, by’r lady, he читаво пола године. Али, Богородице ми,
must build churches, then; or else shall he suffer онда он мора зидати цркве, јер ће иначе бити
not thinking on, with the hobby-horse, whose заборављен, као дрвени коњ са мајске
маскараде,
Hamlet - 48 -
epitaph is чији је епитаф:
‘For, O, for, O, the hobbyhorse „Јер ој, јер ој;
is forgot.’ Заборављен је дрвени коњ."

[Hautboys play. The dumb-show enters.] (Обоа. Улазе лица једне пантомиме: краљ и
[Enter a King and a Queen very lovingly; the кра-љица изражавају покретима љубав; она
Queen embracing him, and he her. She kneels, загрли њега и он њу. Она клекне пред њега,
and makes show of protestation unto him. He као да га уверава о својој љубави. Он је
takes her up, and declines his head upon her подигне и спусти главу на њено раме; легне
neck: lays him down upon a bank of flowers: she, на цветни бедем. Она га оставља кад види да
seeing him asleep, leaves him. Anon comes in a је заспао. У том се појављује неки човек, који
fellow, takes off his crown, kisses it, and pours скине краљу круну, пољуби је и наливши
poison in the King’s ears, and exit. The Queen отрова у краљеве уши, излази. Краљица се
returns; finds the King dead, and makes враћа, и кад опази мртвога краља, гестовима
passionate action. The Poisoner, with some two изражава бол. Тровач се враћа са две или три
or three Mutes, comes in again, seeming to неме личности, представљајући се да жали
lament with her. The dead body is carried краља заједно са њом. Затим износе леш.
away. The Poisoner wooes the Queen with gifts: Тровач проси краљицу, дајући јој поклоне.
she seems loath and unwilling awhile, but in the Изгледа као да се она с почетка гнуша ове
end accepts his love.] понуде и да је против тога; али на крају
[Exeunt.] прихвата његову љубав. Најзад излазе.)

OPHELIA: What means this, my lord? ОФЕЛИЈА: Шта значи ово, кнеже?
HAMLET: Marry, this is miching mallecho; it ХАМЛЕТ; Богме, то је потајно недело, а
means mischief. значи несрећу.
OPHELIA: Belike this show imports the ОФЕЛИЈА: Можда овај призор представља
argument of the play. заплет игре.
[Enter Prologue.] (Улази Пролог.)
HAMLET: We shall know by this fellow: the ХАМЛЕТ: То ћемо дознати од овог момка.
players cannot keep counsel; they’ll tell all. Глумци не знају да чувају тајну. Они ће све
испричати.
OPHELIA: Will he tell us what this show ОФЕЛИЈА: Хоће ли нам казати шта значи
meant? ово што смо видели?
HAMLET: Ay, or any show that you’ll show ХАМЛЕТ: Хоће, а и све друго што бисте му
him: be not you ashamed to show, he’ll not ви показали да види. Немојте се ви стидети да
shame to tell you what it means. му покажете, а он се неће стидети да каже
шта је то.
OPHELIA: You are naught, you are naught: I’ll ОФЕЛИЈА: Ви сте рђави, ви сте рђави,
mark the play. кнеже. Хоћу да слушам комад.
Prologue: For us, and for our tragedy, ПРОЛОГ: Клањајући се пред милошћу свију,
Here stooping to your clemency, молимо за пажњу стрпљиву и тију,
We beg your hearing patiently. за нас и за нашу трагедију.
[Exit.] (Излази.)
HAMLET: Is this a prologue, or the posy of a ХАМЛЕТ: Је ли то пролог или запис на
ring? каквом прстену?
OPHELIA: ’Tis brief, my lord. ОФЕЛИЈА: Кратко је, кнеже.
HAMLET: As woman’s love. ХАМЛЕТ: Као женска љубав.
[Enter two Players, King and Queen.] (Улазе два глумца: краљ и краљица.)
Player King: ГЛУМАЧКИ КРАЉ:
Full thirty times hath Phoebus’ cart gone round Триест пута Феб је обишао у лету
Neptune’s salt wash and Tellus’ orbed ground, Нептунов вал и сфере нашем свету,
And thirty dozen moons with borrow’d sheen а позајмљени сјај месеца сјаше
About the world have times twelve thirties been, пуних тридесет лета изнад земље наше,
Since love our hearts and Hymen did our hands откако нам даше свету везу јаку
Unite commutual in most sacred bands. у срцима љубав, а руке у браку.
Hamlet - 49 -
Player Queen: ГЛУМАЧКА КРАЉИЦА:
So many journeys may the sun and moon Још толико бројимо пут који обиђе,
Make us again count o’er ere love be done! пре но наша љубав своме гробу сиђе.
But, woe is me, you are so sick of late, Али авај! Тебе тишти нека мора;
So far from cheer and from your former state, ниси више вес'о, као све доскора.
That I distrust you. Yet, though I distrust, Стрепим за тебе; али због мог страха
Discomfort you, my lord, it nothing must: ти својој стрепњи не поклањај маха.
For women’s fear and love holds quantity; Страх и љубав жене другови су верни,
In neither aught, or in extremity. обоје ништавни, или неизмерни.
Now, what my love is, proof hath made you
know; Љубав ти доказах милоштама својим,
And as my love is sized, my fear is so: и колко те волим, толико се бојим,
Where love is great, the littlest doubts are fear; велику љубав ситне сумње плаше;
Where little fears grow great, great love grows с нашим страхом расту и љубави наше.
there.
Player King: ГЛУМАЧКИ КРАЉ:
‘Faith, I must leave thee, love, and shortly too; Скоро те већ морам оставити, драга;
My operant powers their functions leave to do: осећам да живот напушта ми снага.
And thou shalt live in this fair world behind, Ати ћеш вољена бити, поштована
Honor’d, beloved; and haply one as kind у овоме свету; и једнога дана
For husband shalt thou— добићеш можда нежног мужа....
Player Queen: O, confound the rest! ГЛУМАЧКА КРАЉИЦА: Ћути!
Such love must needs be treason in my breast: Издајом срца љубав ми не мути.
In second husband let me be accurst! Проклета ако узмем другог мужа;
None wed the second but who kill’d the first. која уби првог, другом руку пружа.
HAMLET: [Aside] Wormwood, wormwood. ХАМЛЕТ (за себе): Пелен, пелен.
Player Queen: ГЛУМАЧКА КРАЉИЦА:
The instances that second marriage move Други брак још само ниска корист спрема,
Are base respects of thrift, but none of love: ал' љубав у њему свог удела нема.
A second time I kill my husband dead, Свога мртвог мужа други пут убијам
When second husband kisses me in bed. кад се око другог у постељи свијам.
Player King: ГЛУМАЧКИ КРАЉ:
I do believe you think what now you speak; Верујем да мислиш што си рекла сада,
But what we do determine oft we break. ал' одлука наша понајчешће пада.
Purpose is but the slave to memory, Намера се као роб сећања јавља;
Of violent birth, but poor validity; на рођењу јака, затим слаба здравља,
Which now, like fruit unripe, sticks on the tree; ко зелени плоди она је на грани;
But fall, unshaken, when they mellow be. а кад сазру, они падну необрани.
Most necessary ’tis that we forget Човек заборавља - удес је то тужан -
To pay ourselves what to ourselves is debt: да исплати дуг свој, што је себи дужан.
What to ourselves in passion we propose, И што у свом жару наумимо страсно,
The passion ending, doth the purpose lose. кад жар прође, то је учинити касно.
The violence of either grief or joy Свака радост, туга, у напону страсти
Their own enactures with themselves destroy: и рођено своје дело упропасти;
Where joy most revels, grief doth most lament; а највећа радост и дубок бол где је.
Grief joys, joy grieves, on slender accident. радост зачас плаче, бол се часом смеје.
This world is not for aye, nor ’tis not strange Свет није вечан: што се људи чуде
That even our loves should with our fortunes ако с другом срећом друга љубав буде?
change;
For ’tis a question left us yet to prove, Јер да ли - ту треба одговора дати –
Whether love lead fortune, or else fortune love. љубав срећу или срећа љубав прати?
The great man down, you mark his favorite flies; Падне ли силни, љубимац се скрива;
The poor advanced makes friends of enemies. успе ли сиромах, злотвор му драг бива.
And hitherto doth love on fortune tend; До данас је љубав следовала срећи;
For who not needs shall never lack a friend, јер богат ће увек пријатеља стећи;
And who in want a hollow friend doth try, а ко у нужди куша друга злога,
Hamlet - 50 -
Directly seasons him his enemy. у злотвора одмах тај претвара тога.
But, orderly to end where I begun, Али кад сам почо, да свршим у реду:
Our wills and fates do so contrary run воља нам и судба разним путем греду,
That our devices still are overthrown; те намере наше увек се измене;
Our thoughts are ours, their ends none of our мисао је наша, ал' не мете њене.
own:
So think thou wilt no second husband wed; Сад мислиш да нећеш другога узети,
But die thy thoughts when thy first lord is dead. ал' ће с мртвим мужем и та мисо мрети.
Player Queen: ГЛУМАЧКА КРАЉИЦА:
Nor earth to me give food, nor heaven light! Не дала ми земља хране, небо зрака;
Sport and repose lock from me day and night! не имала мира од дана ни мрака;
To desperation turn my trust and hope! нек пред сваку моју наду очај стане;
An anchor’s cheer in prison be my scope! будућност ми била ћелија апсане;
Each opposite that blanks the face of joy све недаће које лице среће кваре
Meet what I would have well and it destroy! нек ми сваку жељу гоне и сатаре;
Both here and hence pursue me lasting strife, пратила ме вечна казна кроз времена -
If, once a widow, ever I be wife! кад, удова једном, опет будем жена!
HAMLET: If she should break it now! ХАМЛЕТ: Ако сад прекрши заклетве!
Player King: ГЛУМАЧКИ КРАЉ:
’Tis deeply sworn. Sweet, leave me here awhile; То је тешка клетва. Остави ме мало.
My spirits grow dull, and fain I would beguile Дух ми је уморан. Мени је сад стало да се
The tedious day with sleep. сном окрепим.
[Sleeps.] (Легне.)
Player Queen: Sleep rock thy brain, ГЛУМАЧКА КРАЉИЦА: Сан ти мира дао;
And never come mischance between us twain! а међу нас никад не ушао дух зао.
[Exit.] (Излази.)
HAMLET: Madam, how like you this play? ХАМЛЕТ: Како вам се, госпођо, допада ова
представа?
QUEEN GERTRUDE: The lady protests too КРАЉИЦА: Чини ми се да та госпа сувише
much, methinks. обећава.
HAMLET: O, but she’ll keep her word. ХАМЛЕТ: О, она ће одржати реч.
KING CLAUDIUS: Have you heard the КРАЉ: Знате ли ви садржај тог комада? Да
argument? Is there no offence in ‘t? нема у њему каквог злочина?
HAMLET: No, no, they do but jest, poison in ХАМЛЕТ; Не, не! Они се само шале; трују се
jest; no offence i’ the world. од шале. Нема вам ту ни сенке злочина.
KING CLAUDIUS: What do you call the play? КРАЉ: Како зовете тај комад?
HAMLET: The Mouse-trap. Marry, how? ХАМЛЕТ: Мишоловка. Како то, запитаћете?
Tropically. This play is the image of a murder Па у пренесеном значењу. Комад приказује
done in Vienna: Gonzago is the duke’s name; his једно убиство у Бечу: кнез се зове Гонзаго,
wife, Baptista: you shall see anon; ’tis a његова жена Батиста. Видећете одмах;
knavish piece of work: but what o’ that? your зликовачка посла. Али шта мари? То се не
majesty and we that have free souls, it touches us тиче нас, вашег величанства и мене; наша је
not: let the galled jade wince, our withers are савест мирна. Кога сврби, нек се чеше; наша
unwrung. шија је читава.
[Enter LUCIANUS.] (Улази Лукијан.)
This is one Lucianus, nephew to the king. То је неки Лукијан, краљев синовац.
OPHELIA: You are as good as a chorus, my ОФЕЛИЈА: Ви сте, господару, драгоцени као
lord. какав хор.
HAMLET: I could interpret between you and ХАМЛЕТ: Могао бих бити тумач између вас
your love, if I could see the puppets dallying. и вашег драгана ако бих видео како се
забављају лутке.
OPHELIA: You are keen, my lord, you are ОФЕЛИЈА: Ви боцкате, кнеже, ви боцкате.
keen.
HAMLET: It would cost you a groaning to take ХАМЛЕТ: Стало би вас кукњаве док бисте
off my edge. ми отупели врх.
Hamlet - 51 -
OPHELIA: Still better, and worse. ОФЕЛИЈА: Све боље и горе.
HAMLET: So you must take your husbands. ХАМЛЕТ: Таквим морате сматрати своје
Begin, murderer; pox, leave thy damnable faces, мужеве. Почни, убицо! Мани се тих
and begin. Come: ‘the croaking raven doth одвратних гримаса, и почни. Хајде већ;
bellow for revenge.’ гракћући, гавран виче: освета!
LUCIANUS: ЛУКИЈАН:
Thoughts black, hands apt, drugs fit, and time Црни смер, рука, отров, час згодан толико.
agreeing;
Confederate season, else no creature seeing; Помаже доба. Не види ме нико.
Thou mixture rank, of midnight weeds collected, Ти, кобна смешо од поноћних трава,
With Hecate’s ban thrice blasted, thrice infected, што Хеката трипут кле и учарава,
Thy natural magic and dire property, покажи сад моћ чини у пуној снази,
On wholesome life usurp immediately. здрав живот одједном узми и зарази.
[Pours the poison into the sleeper’s ears.] (Сипа отров у уво заспаломе краљу.)
HAMLET: He poisons him i’ the garden for’s ХАМЛЕТ: Отрује га у врту да му отме
estate. His name’s Gonzago: the story is extant, државу. Његово је име Гонзаго. Та прича
and writ in choice Italian: you shall see anon постоји, и писана је одабраним италијанским
how the murderer gets the love of Gonzago’s језиком. Одмах ћете видети како убица
wife. задобија љубав Гонзагове жене.
OPHELIA: The king rises. ОФЕЛИЈА: Краљ устаје!
HAMLET: What, frighted with false fire! ХАМЛЕТ: Шта, уплашен привидним
пожаром!
QUEEN GERTRUDE: How fares my lord? КРАЉИЦА: Шта је мом мужу?
LORD POLONIUS: Give o’er the play. ПОЛОНИЈЕ: Прекините представу!
KING CLAUDIUS: Give me some light: away! КРАЉ: Осветлите ми! Хајде!
All: Lights, lights, lights! СВИ: Буктиње, буктиње, буктиње!
[Exeunt all but HAMLET and HORATIO.] (Излазе сви осим Хамлета и Хорација.)
HAMLET: Why, let the stricken deer go weep, ХАМЛЕТ: Нек рањен јелен сузе лије:
The hart ungalled play; нек игра јелен здрав!
For some must watch, while some must sleep: Док један спава, други бдије -
So runs the world away. такав је живот сав.
Would not this, sir, and a forest of feathers— if Шта велите, господине мој? Зар ми ова песма,
the rest of my fortunes turn Turk with me—with са шумом перјаница и с две розете у виду
two Provincial roses on my razed shoes, get me a ружа из Дамаска на мојим ципелама на
fellowship in a cry of players, sir? пређице не би донела чланство у каквој
глумачкој дружини у случају да се моја
преостала срећа буде понашала према мени
као Турчин? А, господине?
HORATIO: Half a share. ХОРАЦИО: Без сумње, с половином добити.
HAMLET: A whole one, I. ХАМЛЕТ: Са целом, уверен сам.
For thou dost know, O Damon dear, Јер ти, о Дамоне драги, знаш
This realm dismantled was да је с краљевства овог отеран
Of Jove himself; and now reigns here Јупитер сам; а сада влада баш
A very, very—peacock. прави, правцати - паун!
HORATIO: You might have rhymed. ХОРАЦИО: Зар то није требало да се
римује?
HAMLET: O good Horatio, I’ll take the ghost’s ХАМЛЕТ: Добри мој, Хорацио, дајем
word for a thousand pound. Didst perceive? хиљаду фунти да је свака реч духа истинита.
Јеси ли приметио?
HORATIO: Very well, my lord. ХОРАЦИО: Сасвим добро, господару.
HAMLET: Upon the talk of the poisoning? ХАМЛЕТ: Чим је пала реч о тровању?
HORATIO: I did very well note him. ХОРАЦИО: Одлично сам уочио.
HAMLET: Ah, ha! Come, some music! come, ХАМЛЕТ: А-ха! Дајте мало музике! Овамо
the recorders! те флауте!
For if the king like not the comedy, Јер ако краљ не воли комедију,
Hamlet - 52 -
Why then, belike, he likes it not, perdy. онда је, јамачно, не воли, ију!
Come, some music! Овамо музику!
[Re-enter ROSENCRANTZ and (Улазе Розенкранц и Гилденсшерн.)
GUILDENSTERN.]
GUILDENSTERN: Good my lord, vouchsafe ГИЛДЕНСТЕРН: Допустите ми једну реч,
me a word with you. добри господару.
HAMLET: Sir, a whole history. ХАМЛЕТ: И читаву причу, господине, ако је
по вољи.
GUILDENSTERN: The king, sir,— ГИЛДЕНСТЕРН: Краљ, господару...
HAMLET: Ay, sir, what of him? ХАМЛЕТ: Но, господине, шта је с њим?
GUILDENSTERN: Is in his retirement ГИЛДЕНСТЕРН: Повукао се у своје одаје
marvellous distempered. необично узрујан.
HAMLET: With drink, sir? ХАМЛЕТ: Од пића, господине?
GUILDENSTERN: No, my lord, rather with ГИЛДЕНСТЕРН: Не; биће од гнева, кнеже.
choler.
HAMLET: Your wisdom should show itself ХАМЛЕТ: Ви бисте паметније урадили да о
more richer to signify this to his doctor; for, for томе известите његовог лекара. Јер ако бих
me to put him to his purgation му ја дао на чишћење, то би га можда бацило
would perhaps plunge him into far more choler. у још већи гнев.
GUILDENSTERN: Good my lord, put your ГИЛДЕНСТЕРН: Али, добри мој кнеже,
discourse into some frame and start not so wildly уредите мало свој разговор, и не удаљујте се
from my affair. толико од онога што треба да вам кажем.
HAMLET: I am tame, sir: pronounce. ХАМЛЕТ: Питом сам већ, господине.
Кажите.
GUILDENSTERN: The queen, your mother, in ГИЛДЕНСТЕРН: Краљица ваша мати, која
most great affliction of spirit, hath sent me to је у великој душевној утучености, послала ме
you. је к вама.
HAMLET: You are welcome. ХАМЛЕТ: Ви сте ми добро дошли.
GUILDENSTERN: Nay, good my lord, this ГИЛДЕНСТЕРН: Не, добри кнеже; та
courtesy is not of the right breed. If it shall учтивост није баш од најбоље врсте. Ако
please you to make me a wholesome answer, I желите да дате здрав одговор, ја ћу извршити
will do your mother’s commandment: if not, наредбу ваше мајке; ако не, вашим
your pardon and my return shall be the end of опроштајем и мојим повратком
my business. окончаће се и мој посао.
HAMLET: Sir, I cannot. ХАМЛЕТ: Ја не могу, господине.
GUILDENSTERN: What, my lord? ГИЛДЕНСТЕРН: Шта, господару?
HAMLET: Make you a wholesome answer; my ХАМЛЕТ: Да вам дам здрав одговор: мој дух
wit’s diseased: but, sir, such answer as I can је болестан. Али одговор који бих могао дати
make, you shall command; or, rather, as you say, стоји на расположењу вама, или тачније, као
my mother: therefore no more, but to the matter: што кажете, мојој матери. Зато доста о том,
my mother, you say,— па на ствар. Моја мати, кажете....
ROSENCRANTZ: Then thus she says; your РОЗЕНКРАНЦ: Дакле, она каже да је њу
behavior hath struck her into amazement and ваше понашање зачудило и задивило.
admiration.
HAMLET: O wonderful son, that can so ХАМЛЕТ: О, дивни сине, који умеш тако
astonish a mother! But is there no sequel at the задивити своју мајку! - Али зар нема ништа
heels of this mother’s admiration? Impart. што следује томе дивљењу моје матере?
Говорите.
ROSENCRANTZ: She desires to speak with РОЗЕНКРАНЦ; Она жели да говори с вама у
you in her closet, ere you go to bed. својој соби пре но што одете на спавање.
HAMLET: We shall obey, were she ten times ХАМЛЕТ: Послушаћемо, ма била десет пута
our mother. наша мајка.
Have you any further trade with us? Имате ли још што да ми кажете?
ROSENCRANTZ: My lord, you once did love РОЗЕНКРАНЦ: Кнеже мој, ви сте ме некад
me. волели.
Hamlet - 53 -
HAMLET: So I do still, by these pickers and ХАМЛЕТ: Ја вас и сад волим, тако ми ових
stealers. оруђа за крађу.
ROSENCRANTZ: Good my lord, what is your РОЗЕНКРАНЦ: Добри мој кнеже, шта је
cause of distemper? You do, surely, bar the door узрок вашем растројству? Одбијајући да своје
upon your own liberty, if you deny your griefs to јаде поверите својим пријатељима, ви свакако
your friend. пречите пут својој властитој слободи.
HAMLET: Sir, I lack advancement. ХАМЛЕТ: Господине, мени треба
унапређење.
ROSENCRANTZ: How can that be, when you РОЗЕНКРАНЦ: Како, то кад имате реч
have the voice of the king himself for your самога краља да ћете га ви наследити на
succession in Denmark? престолу Данске?
HAMLET: Ay, but sir, ‘While the grass ХАМЛЕТ: Да, али „до зелене траве" -
grows,’—the proverb is something musty. пословица је мало застарела.
[Re-enter Players with recorders.] (Улазе глумци са фрулама.)
O, the recorders! let me see one. To withdraw А, фруле! - Дајте да видим једну. Ви желите
with you:— why do you go about to recover the да будем с вама мало насамо. Што ви
wind of me, as if you would drive me into a toil? непрестано облетате око мене, да ми
нањушите траг, као да хоћете да ме натерате
у клопку?
GUILDENSTERN: O, my lord, if my duty be ГИЛДЕНСТЕРН: О, господару, ако је моја
too bold, my love is too unmannerly. ревност одвећ дрска, онда је и моја љубав
сувише непристојна.
HAMLET: I do not well understand that. Will ХАМЛЕТ: Ја то не разумем добро. Хоћете ли
you play upon this pipe? да свирате на овој фрули?
GUILDENSTERN: My lord, I cannot. ГИЛДЕНСТЕРН: Не умем, кнеже.
HAMLET: I pray you. ХАМЛЕТ: Ја вас молим.
GUILDENSTERN: Believe me, I cannot. ГИЛДЕНСТЕРН: Верујте ми, не умем.
HAMLET: I do beseech you. ХАМЛЕТ: Преклињем вас.
GUILDENSTERN: I know no touch of it, my ГИЛДЕНСТЕРН: Али ја не умем ни да је
lord. држим, кнеже.
HAMLET: ’Tis as easy as lying: govern these ХАМЛЕТ: То је лако, као лагати. Прстима и
ventages with your lingers and thumb, give it палцем хватајте ове рупе, устима дувајте у
breath with your mouth, and it will discourse њу, и она ће дати од себе најречитију музику.
most eloquent music. Look you, these are the Ево видите, ово су рупе.
stops.
GUILDENSTERN: But these cannot I ГИЛДЕНСТЕРН: Али ја не умем да то
command to any utterance of harmony; I have доведем у склад, немам вештину за то.
not the skill.
HAMLET: Why, look you now, how unworthy ХАМЛЕТ: Па видите какву тричаву ствар
a thing you make of me! You would play upon правите ви од мене. Ви хоћете на мени да
me; you would seem to know my stops; you свирате, хоћете да сазнате за мој кључ; хоћете
would pluck out the heart of my mystery; да ми из срца ишчупате тајну; хтели бисте да
you would sound me from my lowest note to the учините да одјекнем од најнижег тона до врха
top of my compass: and there is much music, своје скале. А ево овог малог инструмента у
excellent voice, in this little organ; yet cannot коме је диван глас и обиље тонова, па га ви
you make it speak. ‘Sblood, do you think I am ипак не можете натерати да проговори! До
easier to be played on than a pipe? Call me сто ђавола, мислите ли ви да се на мени може
what instrument you will, though you can fret лакше свирати него на једној фрули?
me, yet you cannot play upon me. Назовите ме којим хоћете инструментом; ви
ме можете пипати, али не можете свирати на
мени.
[Enter POLONIUS.] (Улази Полоније.)
God bless you, sir! Бог вас благословио, господине!
LORD POLONIUS: My lord, the queen would ПОЛОНИЈЕ: Кнеже, мој, краљица би желела
speak with you, and presently. да говори с вама, и то одмах.
Hamlet - 54 -
HAMLET: Do you see yonder cloud that’s ХАМЛЕТ: Видите ли ви онај облак који
almost in shape of a camel? готово има облик камиле?
LORD POLONIUS: By the mass, and ’tis like a ПОЛОНИЈЕ: Богами, заиста је налик на
camel, indeed. камилу.
HAMLET: Methinks it is like a weasel. ХАМЛЕТ: Чини ми се да личи на ласицу.
LORD POLONIUS: It is backed like a weasel. ПОЛОНИЈЕ: Леђа су му као у ласице.
HAMLET: Or like a whale? ХАМЛЕТ: Или на кита?
LORD POLONIUS: Very like a whale. ПОЛОНИЈЕ: Врло је сличан киту.
HAMLET: Then I will come to my mother by ХАМЛЕТ: Онда ћу одмах отићи матери? (За
and by. They fool me to the top of my bent. I себе.) Ови ме терају да глумим будалу до
will come by and by. крајње границе мог стрпљења. (Гласно.) Доћи
ћу одмах.
LORD POLONIUS: I will say so. ПОЛОНИЈЕ: Ја ћу јој то казати.
HAMLET: By and by is easily said. ХАМЛЕТ: Одмах је лако рећи.
[Exit POLONIUS.] (Полоније излази.)
Leave me, friends. Идите, пријатељи.
[Exeunt all but HAMLET.] (Излазе сви осим Хамлета.)
Tis now the very witching time of night, Аветно доба поноћи је сад,
When churchyards yawn and hell itself breathes кад гробље зјапи,
out а пакао развејава заразу светом.
Contagion to this world: now could I drink hot Сад бих могао пити врелу крв
blood, И чинити такве грозоте,
And do such bitter business as the day да се дан стресе кад погледа то.
Would quake to look on. Soft! now to my Али тихо! Хајдмо сада мајци!
mother.
O heart, lose not thy nature; let not ever О, срце, ти се не изроди; нека у моје
The soul of Nero enter this firm bosom: затворене груди никад не провали Неронов
Let me be cruel, not unnatural: дух. Свиреп ћу бити, неприродан не;
I will speak daggers to her, but use none; из мојих уста ножеви ће ићи, али у руци мојој
нек не буду.
My tongue and soul in this be hypocrites; Језик и душа нек су лицемерни.
How in my words soever she be shent, Ма колико моје кидале је речи,
To give them seals never, my soul, consent! ти, душо, ипак такво дело спречи.
[Exit.] (Излази.)

SCENE III: A room in the castle. СЦЕНА TРЕЋА. Дворана у замку.
[Enter KING CLAUDIUS, ROSENCRANTZ, and (Улазе Краљ, Розенкранц и Гилденстерн.)
GUILDENSTERN.]
KING CLAUDIUS: I like him not, nor stands it КРАЉ: Ја га не волим; по нас је опасно
safe with us пустити лудости његовој ту власт.
To let his madness range. Therefore prepare you; Зато се спремите.
I your commission will forthwith dispatch, Написаћу одмах пуномоћ за вас,
And he to England shall along with you: и он ће отићи у Енглеску с вама.
The terms of our estate may not endure Наше достојанство не може трпети
Hazard so dangerous as doth hourly grow ту блиску опасност што тако напредује
Out of his lunacies. из његовог лудила свакога часа.
GUILDENSTERN: We will ourselves provide: ГИЛДЕНСТЕРН: Спремићемо се.
Most holy and religious fear it is Побожно је и свето старање
To keep those many many bodies safe сачувати безброј људи
That live and feed upon your majesty. који се хране и живе од вашег величанства.
ROSENCRANTZ: РОЗЕНКРАНЦ:
The single and peculiar life is bound, Сваки појединац посебно је дужан
With all the strength and armor of the mind, свом снагом и сваким оружјем свог духа
To keep itself from noyance; but much more да себе брани од штете, а још више
Hamlet - 55 -
That spirit upon whose weal depend and rest онај од чије среће зависе
The lives of many. The cease of majesty животи многих. Јер краљева смрт
Dies not alone; but, like a gulf, doth draw не долази сама, него као вртлог одвлачи
What’s near it with it: it is a massy wheel, са собом све што јој је близу.То је огроман
Fix’d on the summit of the highest mount, точак, учвршћен наврх највишег брега, на
To whose huge spokes ten thousand lesser things чијим је огромним паоцима десет хиљада
Are mortised and adjoin’d; which, when it falls, ситнијих ствари приковано, стало;
Each small annexment, petty consequence, па кад он падне, свака мала ствар
Attends the boisterous ruin. Never alone и ситан додатак дели страшни пад.
Did the king sigh, but with a general groan. Никад краљев уздах није сам још ост’о
а да цео народ није тужан пост’о.
KING CLAUDIUS: КРАЉ:
Arm you, I pray you, to this speedy voyage; Спремите се, молим, за тај хитни пут,
For we will fetters put upon this fear, оковаћемо у ланце опасност
Which now goes too free-footed. што сада хода одвећ слободно.
ROSENCRANTZ & GUILDENSTERN : We РОЗЕНКРАНЦ и ГИЛДЕНСТЕРН:
will haste us. Пожурићемо.
[Exeunt ROSENCRANTZ and (Розенкранц и Гилденстерн излазе. Улази
GUILDENSTERN.] Полоније.)
[Enter POLONIUS.]
LORD POLONIUS: My lord, he’s going to his ПОЛОНИЈЕ: Краљу мој, он оде код мајке у
mother’s closet: собу.
Behind the arras I’ll convey myself, Ја ћу се скрити иза застора, да чујем разговор.
To hear the process; and warrant she’ll tax him Уверен сам да ће га она изгрдити ваљано.
home:
And, as you said, and wisely was it said, Јер ви сте рекли - и рекли сте мудро –
’Tis meet that some more audience than a да ће добро бити да неко, сем мајке,
mother,
Since nature makes them partial, should o’erhear која је по природи пристрасна, са згодног
The speech, of vantage. Fare you well, my liege: места чује њихов разговор. Будите ми здраво,
I’ll call upon you ere you go to bed, господару мој. Доћи ћу до вас пре него што
And tell you what I know. легнете, и казати вам што будем сазнао.
KING CLAUDIUS: Thanks, dear my lord. КРАЉ: Захваљујем вам, драги господине!
[Exit POLONIUS.] (Полоније излази.)
O, my offence is rank it smells to heaven; Мој злочин трули: до неба му се диже смрад,
It hath the primal eldest curse upon’t, носећи најстарију клетву братоубиства.
A brother’s murder. Pray can I not, Молитви не могу,
Though inclination be as sharp as will: мада је желим колико и хоћу.
My stronger guilt defeats my strong intent; Јаку ми вољу јачи грех обара;
And, like a man to double business bound, а ја, као неко везан с два посла,
I stand in pause where I shall first begin, стојим беспослен не знајући где да почнем,
And both neglect. What if this cursed hand те оба занемарујем. Па да је ова рука
Were thicker than itself with brother’s blood, проклета од братовљеве крви двапут
Is there not rain enough in the sweet heavens одебљала, зар добро небо нема доста кише да
To wash it white as snow? Whereto serves mercy је спере целу, да буде ко снег? Чему милост
But to confront the visage of offence? доли да погледа грех?
And what’s in prayer but this two-fold force, Нема ли молитва ту двоструку моћ да,
To be forestalled ere we come to fall, пре него паднемо, предупреди пад,
Or pardon’d being down? Then I’ll look up; и опрости онда кад паднемо већ? Па погледај
My fault is past. But, O, what form of prayer горе! Твој грех је прошао али о, који би облик
Can serve my turn? ‘Forgive me my foul молитве пристајао мени? „Опрости ми моје
murder’? гадно убиство!"
That cannot be; since I am still possess’d То не може бити; јер ја и сада уживам
Of those effects for which I did the murder, користи због којих сам извршио ово убиство:
My crown, mine own ambition and my queen. своју круну, своју краљицу и власт.
May one be pardon’d and retain the offence? Може ли неко да тражи опроштај,
Hamlet - 56 -
а да држи корист од свога злочина?
In the corrupted currents of this world На путима греха у овоме свету позлаћена
Offence’s gilded hand may shove by justice, рука злочина још може да измакне правди;
And oft ’tis seen the wicked prize itself и често се пљачком злочина купи закон.
Buys out the law: but ’tis not so above; Али тако није на небу.
There is no shuffling, there the action lies Ту нема врдања, и ту се јавља сваки чин у
In his true nature; and we ourselves compell’d, својој правој природи; а ми, пред очима,
Even to the teeth and forehead of our faults, лицем својих грехова, приморани смо да
To give in evidence. What then? what rests? признамо све. Па онда? Шта ми остаје?
Try what repentance can: what can it not? Да пробам шта покајање може ил' не може.
Yet what can it when one can not repent? Али шта то вреди једноме који не може да се
O wretched state! O bosom black as death! каје? О очаја, беде! О, срце црно ко смрт!
O limed soul, that, struggling to be free, О, ти душо у мрежи, што се борећи за
Art more engaged! слободу само још више заплићеш!
Help, angels! Make assay! Помозите анђели! Покушајте бар!
Bow, stubborn knees; and, heart with strings of Савијте се, крута колена; а срце са челичним
steel, жицама, омекшај као жиле каквог
Be soft as sinews of the newborn babe! новорођенчета! Све још може кренути на
All may be well. добро!
[Retires and kneels.] (Клекне.)
[Enter HAMLET.] (Улази Хамлеш.)
HAMLET: Now might I do it pat, now he is ХАМЛЕТ: На молитви је. Могао бих сад
praying; завршити; и сад ћу завршити са њим.
And now I’ll do’t. And so he goes to heaven; А онда, он у рај, а ја ћу бити освећен.
And so am I revenged. That would be scann’d: - О томе треба размислити.
A villain kills my father; and for that, Зликовац ми је убио оца, и зато,
I, his sole son, do this same villain send ја, син јединац шаљем тог истог зликовца
To heaven. у рај! О, то би била плата, награда, а освета
O, this is hire and salary, not revenge. никад!
He took my father grossly, full of bread; Он уби оца мог изненада, тешког од јела, са
With all his crimes broad blown, as flush as свим његовим гресима силно набујалим,
May; једрог ко мај.
And how his audit stands who knows save И како с његовим рачуном стоји, то зна само
heaven? бог!
But in our circumstance and course of thought, Али по мислима и знању смртника, он тешко
’Tis heavy with him: and am I then revenged, пати. Па зар сам освећен кад му узмем живот
To take him in the purging of his soul, сад, кад чисти душу,
When he is fit and season’d for his passage? и кад је готов и спреман за пут?
No! Не!
Up, sword; and know thou a more horrid hent: Стој, мачу, буди страшнијег замаха!
When he is drunk asleep, or in his rage, Кад буде пијан, заспао, у гневу,
Or in the incestuous pleasure of his bed; у родоскрвној сласти постеље.
At gaming, swearing, or about some act У коцки, свађи, или ма коме чину
That has no relish of salvation in’t; што не чува трун спасења у себи –
Then trip him, that his heels may kick at heaven, тад га обори: нек се петама копрца к небу,
And that his soul may be as damn’d and black нек му душа буде проклета, црна
As hell, whereto it goes. My mother stays: као пакао у који пође! - Моја мати чека.
This physic but prolongs thy sickly days. - Ово ће ти муке продужити; нека!
[Exit.] (Оде.)
KING CLAUDIUS: [Rising] КРАЉ (устајући):
My words fly up, my thoughts remain below: Речи би горе, ал’ мисао оста доле.
Words without thoughts never to heaven go. Неће се ка небу дићи речи голе.
[Exit.] (Одлази.)
Hamlet - 57 -
SCENE IV: The Queen’s closet. СЦЕНА ЧЕТВРТА. Краљичина соба.
[Enter QUEEN GERTRUDE and POLONIUS.] (Улазе Краљица и Полоније.)
LORD POLONIUS: ПОЛОНИЈЕ:
He will come straight. Look you lay home to Он ће одмах доћи. Добро га укорите.
him:
Tell him his pranks have been too broad to bear Реците да су му шале превише дрске;
with, и да сте се бранећи га изложили
And that your grace hath screen’d and stood великом гневу.
between
Much heat and him. I’ll sconce me even here. Сакрићу се ту.
Pray you, be round with him. Молим вас, будите отворени с њим.
HAMLET: [Within] Mother, mother, mother! ХАМЛЕТ (иза сцене): Мајко, мајко, мајко!
QUEEN GERTRUDE: I’ll warrant you, КРАЉИЦА: Не брините за мене, ја вам
Fear me not: withdraw, I hear him coming. јамчим то. Склоните се; чујем га да долази.
[POLONIUS hides behind the arras.] (Полоније се сакрије иза застора. Улази
[Enter HAMLET.] Хамлет.)
HAMLET: Now, mother, what’s the matter? ХАМЛЕТ: Но, мајко, у чему је ствар?
QUEEN GERTRUDE: Hamlet, thou hast thy КРАЉИЦА: Хамлете, тешко си увредио свог
father much offended. оца.
HAMLET: Mother, you have my father much ХАМЛЕТ: Мајко, тешко сте увредили мог
offended. оца.
QUEEN GERTRUDE: Come, come, you КРАЉИЦА: Хајде! Одговараш будаластим
answer with an idle tongue. језиком.
HAMLET: Go, go, you question with a wicked ХАМЛЕТ: Хајде, хајде! Ви ме питате злим
tongue. језиком.
QUEEN GERTRUDE: Why, how now, КРАЉИЦА: Шта значи то сад, Хамлете?
Hamlet!
HAMLET: What’s the matter now? ХАМЛЕТ: Па шта је сад?
QUEEN GERTRUDE: Have you forgot me? КРАЉИЦА: Јеси ли заборавио ко сам ја?
HAMLET: No, by the rood, not so: ХАМЛЕТ: Нисам, није тако, верујте;
You are the queen, your husband’s brother’s ви сте краљица, жена брата вашег мужа,
wife;
And—would it were not so!—you are my и – камо среће да нисте! - ви сте моја мајка.
mother.
QUEEN GERTRUDE: Nay, then, I’ll set those КРАЉИЦА: Но, онда ће други говорити с
to you that can speak. тобом!
HAMLET: Come, come, and sit you down; you ХАМЛЕТ: Де, де, само седите мирно!
shall not budge; Не смете се ни маћи.
You go not till I set you up a glass Нећете отићи док вам не дам огледало,
Where you may see the inmost part of you. у коме ћете се сва видети!
QUEEN GERTRUDE: What wilt thou do? thou КРАЉИЦА: Шта хоћеш? Да нећеш да ме
wilt not murder me? убијеш?
Help, help, ho! Упомоћ! Упомоћ!
LORD POLONIUS: [Behind] What, ho! help, ПОЛОНИЈЕ (иза завесе): Упомоћ! Ехеј!
help, help!
HAMLET: [Drawing] How now! a rat? Dead, ХАМЛЕТ (извуче мач): Гле: пацов! Мртав -
for a ducat, dead! за дукат! Мртав је!
[Makes a pass through the arras.] (Прободе завесу)
LORD POLONIUS: [Behind] O, I am slain! ПОЛОНИЈЕ (иза завесе): Ах, ја сам убијен!
[Falls and dies.] (Падне и умре.)
QUEEN GERTRUDE: O me, what hast thou КРАЉИЦА: Ох, шта си то учинио?
done?
HAMLET: Nay, I know not: ХАМЛЕТ: Ја заиста не знам.
Is it the king? Да то није краљ?
QUEEN GERTRUDE: O, what a rash and КРАЉИЦА: О, како је брз
Hamlet - 58 -
bloody deed is this! и крвав овај чин!
HAMLET: A bloody deed! almost as bad, good ХАМЛЕТ: Да, крвав чин, и скоро тако рђав,
mother, добра мајко,
As kill a king, and marry with his brother. ко убити краља па се удати за његовог брата.
QUEEN GERTRUDE: As kill a king! КРАЉИЦА: Ко убити краља?
HAMLET: Ay, lady, ’twas my word. ХАМЛЕТ: Да, госпођо, то је била моја реч.
[Lifts up the array and discovers POLONIUS.] (Открије завесу и види Полонија.)
Thou wretched, rash, intruding fool, farewell! О, ти несрећна, досадна, нагла будало,
I took thee for thy better: take thy fortune; збогом! Мишљах да си твој претпостављени.
Прими своју коб.
Thou find’st to be too busy is some danger. Сад видиш да је понекад опасно бити
Leave wringing of your hands: peace! sit you превише ревностан. - Не ломите руке!
down, Мирно! Седите и дајте
And let me wring your heart; for so I shall, да вам ломим срце. Јер тако ће бити
If it be made of penetrable stuff, ако је од пропустљиве грађе,
If damned custom have not brass’d it so ако проклета навика није створила од њега
That it is proof and bulwark against sense. челик, да буде тврђава против осећања.
QUEEN GERTRUDE: What have I done, that КРАЉИЦА: Шта сам учинила да у тако
thou darest wag thy tongue грубој вици
In noise so rude against me? свој језик пушташ против мене?
HAMLET: Such an act ХАМЛЕТ: Такво дело
That blurs the grace and blush of modesty, што брља нежност и румен скромности,
Calls virtue hypocrite, takes off the rose а сву врлину претвара у лицемерност,
From the fair forehead of an innocent love што скида са светлог чела чисте љубави
And sets a blister there, makes marriage-vows ружу, а у њега усађује чир - што од венчаних
As false as dicers’ oaths: O, such a deed заклетава прави гнусне подвале
ко коцкарска лаж! О, такво дело
As from the body of contraction plucks што из тела брака чупа саму душу,
The very soul, and sweet religion makes а од слатке вере прави само пусту збрку
A rhapsody of words: heaven’s face doth glow: бесмислица! Лице се неба румени,
Yea, this solidity and compound mass, и сама чврста, тешка земља
With tristful visage, as against the doom, с тужним лицем болна је срцу, ко пред
Is thought-sick at the act. страшни суд због тог чина.
QUEEN GERTRUDE: Ay me, what act, КРАЉИЦА: Авај! Какав чин,
That roars so loud, and thunders in the index? што већ урла и грми у свом прологу?
HAMLET: Look here, upon this picture, and on ХАМЛЕТ: О, погледајте ову слику, а затим
this, ову
The counterfeit presentment of two brothers. - верне ликове два брата. –
See, what a grace was seated on this brow; Гледајте на овим веђама сву грациозност
Hyperion’s curls; the front of Jove himself; косу Аполона, чело самог Јова,
An eye like Mars, to threaten and command; Марсово око, што прети и влада,
A station like the herald Mercury а држање као гласника Меркура
New-lighted on a heaven-kissing hill; што сиђе баш на вис што љуби небо;
A combination and a form indeed, тај спој и облик,
Where every god did seem to set his seal, где је сваки бог по један печат утиснуо,
To give the world assurance of a man: дајући свету јемство за човека!
This was your husband. Look you now, what То је био ваш муж. - А гледајте сад -
follows:
Here is your husband; like a mildew’d ear, то је сада ваш муж: тај метиљав клас
Blasting his wholesome brother. Have you eyes? што кужи здравог брата. Имате ли очи?
Could you on this fair mountain leave to feed, Зар нисте хтели да се храните на овој лепој
And batten on this moor? Ha! have you eyes? гори, ради товљења у овом глибу? Ха! Имате
You cannot call it love; for at your age ли очи? Не можете рећи да је то љубав. Јер у
The hey-day in the blood is tame, it’s humble, вашем добу је плима крви укроћена и ниска;
And waits upon the judgment: она се управља по суду.
Hamlet - 59 -
and what judgment А какав суд је могућ између њих?
Would step from this to this? Sense, sure, you Осећања, свакако, имате –
have,
Else could you not have motion; but sure, that иначе не бисте ни имали жељу - али то је
sense осећање,
Is apoplex’d; for madness would not err, збиља, одузето. Јер ни лудост не би толико
Nor sense to ecstasy was ne’er so thrall’d залутала ни разум био толико роб лудилу,
But it reserved some quantity of choice, па да од њега не остане ни трун за избор у
To serve in such a difference. What devil was’t оваквој разлици! Који вас је демон
That thus hath cozen’d you at hoodman-blind? тако заварао, као у игри жмурке?
Eyes without feeling, feeling without sight, Очи без осећаја, или осећај без ока,
Ears without hands or eyes, smelling sans all, уво без вида, без помоћи руке, ил' мирис без
Or but a sickly part of one true sense свега; ни болесни део једног здравог чула
Could not so mope. не би се могао тако варати.
O shame! where is thy blush? Rebellious hell, О, стиде, где ти је руменило? Ти бунтовни
If thou canst mutine in a matron’s bones, паклу, кад се умеш бунити у костима матроне
To flaming youth let virtue be as wax, нека буде тад врлина врелој младежи као
And melt in her own fire: восак, и нек се стопи у сопственоме огњу!
proclaim no shame Нек нема стида,
When the compulsive ardor gives the charge, кад вуче жар нагона,
Since frost itself as actively doth burn јер гори силно и сам мраз,
And reason panders will. а воља се подводи разумом!
QUEEN GERTRUDE: O Hamlet, speak no КРАЉИЦА: О, не говори више, Хамлете,
more:
Thou turn’st mine eyes into my very soul; окрећеш моје очи у дубину моје душе,
And there I see such black and grained spots где видим тако мрке, црне мрље,
As will not leave their tinct. што никад неће изгубити боју.
HAMLET: Nay, but to live ХАМЛЕТ: Не, али живети
In the rank sweat of an enseamed bed, у смрдљивом зноју масне постеље,
Stew’d in corruption, honeying and making love сладити се ту, и водити љубав
Over the nasty sty,— у поганом свињцу....
QUEEN GERTRUDE: O, speak to me no КРАЉИЦА: О, не говори више;
more; те речи ми продиру у слух као ножеви.
These words, like daggers, enter in mine ears; Хамлете слатки, доста!
No more, sweet Hamlet!
HAMLET: A murderer and a villain; ХАМЛЕТ: Један лупеж и убица, тај гад,
A slave that is not twentieth part the tithe ни двадесети део десетине
Of your precedent lord; a vice of kings; вашег првог мужа; та спрдња од краља,
A cutpurse of the empire and the rule, тај кесарош ове државе, царства,
That from a shelf the precious diadem stole, што је украо с полице скупу дијадему
And put it in his pocket! и ставио је у свој џеп!
QUEEN GERTRUDE: No more! КРАЉИЦА: О, немој више!
HAMLET: A king of shreds and patches,— ХАМЛЕТ: Та закрпа и дроња од краља!
[Enter Ghost.] (Улази Дух.)
Save me, and hover o’er me with your wings, О, заштитите ме, закрилите ме ви,
You heavenly guards! What would your gracious чувари неба! - Шта жели ваш милостиви лик?
figure?
QUEEN GERTRUDE: Alas, he’s mad! КРАЉИЦА: Ах, он је луд.
HAMLET: Do you not come your tardy son to ХАМЛЕТ: Да ниси дошао да кориш свог
chide, спорог сина
That, lapsed in time and passion, lets go by што је, пустивши да прође и време и гнев,
The important acting of your dread command? пропустио хитно извршење твог страшног
O, say! завета? О, кажи!
Ghost: Do not forget: this visitation ДУХ: Не заборави! - Ја те походим
Is but to whet thy almost blunted purpose. само да изоштрим твој отупели смер. -
But, look, amazement on thy mother sits: Ал' види чуђење на твојој мајци.
Hamlet - 60 -
O, step between her and her fighting soul: О, стани између ње и њене душе која се бори.
Conceit in weakest bodies strongest works: Код најслабијих уображења најјаче дејствују.
Speak to her, Hamlet. Говори јој, Хамлете.
HAMLET: How is it with you, lady? ХАМЛЕТ: Како сте, госпођо?
QUEEN GERTRUDE: Alas, how is’t with you, КРАЉИЦА: Авај, како си ти,
That you do bend your eye on vacancy који очима упиреш у ништа,
And with the incorporal air do hold discourse? и који разговараш са бестелесним ваздухом?
Forth at your eyes your spirits wildly peep; Кроз твоје очи ти дух дивље звера,
And, as the sleeping soldiers in the alarm, и ко заспали војници на узбуну,
Your bedded hair, like life in excrements, твоје полегле косе, као живе,
Starts up, and stands on end. O gentle son, одскочиле су стојећи усправно.
Upon the heat and flame of thy distemper О, добри сине, на огањ и жар свог
Sprinkle cool patience. растројства поспи хладно стрпљење.
Whereon do you look? На кога гледаш?
HAMLET: On him, on him! ХАМЛЕТ: На њега, на њега!
Look you, how pale he glares! Гледајте му поглед што сја бледим сјајем!
His form and cause conjoin’d, preaching to Здружени тако, то биће и лик,
stones, камен би учинили осетљивим .
Would make them capable. Do not look upon О, не гледај ме,
me; да ми тим жалосним
Lest with this piteous action you convert изгледом не измениш чврст план;
My stern effects: then what I have to do да чин мој боју не би губио,
Will want true color; tears perchance for blood. а сузе, место крви, грунуле!
QUEEN GERTRUDE: To whom do you speak КРАЉИЦА: Коме то говориш?
this?
HAMLET: Do you see nothing there? ХАМЛЕТ: Зар ништа не видите?
QUEEN GERTRUDE: Nothing at all; yet all КРАЉИЦА: Ништа баш; иако добро видим
that is I see. све.
HAMLET: Nor did you nothing hear? ХАМЛЕТ: И нисте чули ништа?
QUEEN GERTRUDE: No, nothing but КРАЉИЦА: Ништа, осим нас.
ourselves.
HAMLET: Why, look you there! look, how it ХАМЛЕТ: Ха, гледајте тамо! погледајте како
steals away! се открада
My father, in his habit as he lived! мој отац, у оделу, као жив!
Look, where he goes, even now, out at the Гледајте, ено, управо излази на врата!
portal!
[Exit Ghost.] (Дух излази.)
QUEEN GERTRUDE: КРАЉИЦА:
This the very coinage of your brain: Ово је само створ твог мозга.
This bodiless creation ecstasy То бестелесно биће,
Is very cunning in. вешт изум самог лудила.
HAMLET: Ecstasy! ХАМЛЕТ: Лудило!
My pulse, as yours, doth temperately keep time, Било ми куца правилно, ко ваше,
And makes as healthful music: it is not madness и ствара исту, здраву музику. Мој говор
That I have utter’d: bring me to the test, није био лудило. Испитајте ме,
And I the matter will re-word; which madness па ћу вам целу ствар поновити од речи до
Would gambol from. речи; док би лудило морало да скреће. -
Mother, for love of grace, Мајко, тако вам вечне милости,
Lay not that mattering unction to your soul, не стављајте на душу тај лажни балсам,
That not your trespass, but my madness speaks: да ово говори моја лудост, а не ваш грех.
It will but skin and film the ulcerous place, То ће превући рану покожицом,
Whilst rank corruption, mining all within, док прљава трулеж, ровећи под њом,
Infects unseen. Confess yourself to heaven; невиђена кужи. Поверите се небу:
Repent what’s past; avoid what is to come; покајте што је прошло; избегните што ће да
And do not spread the compost on the weeds, дође; и не ђубрите тај коров,
To make them ranker. Forgive me this my virtue; да не би јаче бујао. Опростите ми моју
Hamlet - 61 -
For in the fatness of these pursy times врлину, јер у ово време гнојаво од греха,
Virtue itself of vice must pardon beg, врлина мора молити порок за опроштај;
Yea, curb and woo for leave to do him good. треба пред њим да се свија, молећи да му
чини доброчинство.
QUEEN GERTRUDE: O Hamlet, thou hast КРАЉИЦА: О, Хамлете, срце си ми сломио
cleft my heart in twain. на пола!
HAMLET: O, throw away the worser part of it, ХАМЛЕТ: О, одбаците гору половину,
And live the purer with the other half. па живите чистије с оном другом.
Good night: but go not to mine uncle’s bed; Лаку ноћ! Али не идите моме стрицу
Assume a virtue, if you have it not. у постељу, него пригрлите врлину, ако је
That monster, custom, who all sense doth eat, немате. То чудовиште што га зову навиком,
које ждере сва наша осећања, тај враг
Of habits devil, is angel yet in this, обичаја, анђео је ипак,
That to the use of actions fair and good што уме да да радњама добрим и лепим
He likewise gives a frock or livery, ливреју и одело што ће им добро стајати.
That aptly is put on. Refrain to-night, Уздржите се ноћас, па ће вам тад
And that shall lend a kind of easiness идућег пута бити већ лакше -
To the next abstinence: the next more easy; уздржите се, па затим још лакше.
For use almost can change the stamp of nature, Јер навика скоро мења жиг природе,
And either . . . . the devil, or throw him out па укроти врага, или га избаци
With wondrous potency. Once more, good night: чудноватом снагом. Још једном: лаку ноћ!
And when you are desirous to be bless’d, Па када се будете покајали, ја ћу затражити
I’ll blessing beg of you. For this same lord, благослов од вас. А што се овог тиче,
[Pointing to POLONIUS.] (Показујући на Полонија.)
I do repent: but heaven hath pleased it so, жао ми га је, али се небу тако свидело
To punish me with this and this with me, да њега мноме казни, мене њим,
That I must be their scourge and minister. да бих му био и слуга и бич.
I will bestow him, and will answer well Сахранићу га лепо, и за смрт његову ја ћу
The death I gave him. So, again, good night. одговарати. Тако. И опет: лаку ноћ!
I must be cruel, only to be kind: Ја морам бити свиреп да бих био добар.
Thus bad begins and worse remains behind. Зло је почело, а горе још чека.
One word more, good lady. Још једну реч, о госпо!
QUEEN GERTRUDE: What shall I do? КРАЉИЦА: Шта треба да радим?
HAMLET: Not this, by no means, that I bid you ХАМЛЕТ: Само не ово што вас молим,
do:
Let the bloat king tempt you again to bed; нека вас опет надувени краљ вуче у постељу
Pinch wanton on your cheek; call you his mouse; и штипа за образ, и назива својим мишем;
And let him, for a pair of reechy kisses, пустите га да за пар својих смрадних
Or paddling in your neck with his damn’d пољубаца, или мало миловања по врату
fingers, клетим прстима,
Make you to ravel all this matter out, сазна тајну; па реците како ја,
That I essentially am not in madness, у ствари, нисам луд,
But mad in craft. ‘Twere good you let him know; већ да сам луд из лукавства. Добро би било да
For who, that’s but a queen, fair, sober, wise, му то кажете.
Would from a paddock, from a bat, a gib, Ко би, сем краљице, тако лепе, умне, овако
Such dear concernings hide? who would do so? важне ствари сакрио од једног жапца, мачка,
слепог миша? Ко би то могао?
No, in despite of sense and secrecy, Али упркос свести и тајне,
Unpeg the basket on the house’s top. отворите кавез наврх куће,
Let the birds fly, and, like the famous ape, пустите птице, па као славни мајмун
To try conclusions, in the basket creep, ради огледа, уђите у кавез,
And break your own neck down. и сурвавши се изломите врат!
QUEEN GERTRUDE: Be thou assured, if КРАЉИЦА: Веруј, ако су речи само дах,
words be made of breath,
And breath of life, I have no life to breathe а дах душа, да ја немам душе
Hamlet - 62 -
What thou hast said to me. да издахнем оно што си ми ти рекао.
HAMLET: I must to England; you know that? ХАМЛЕТ: Морам у Енглеску. Знате ли то?
QUEEN GERTRUDE: Alack, КРАЉИЦА: Ах,
I had forgot: ’tis so concluded on. то сметнух с ума! Тако је решено,
HAMLET: There’s letters seal’d: and my two ХАМЛЕТ: Већ печате писма. Два моја
schoolfellows, школска друга –
Whom I will trust as I will adders fang’d, којима верујем им као змији у процепу -
They bear the mandate; they must sweep my носе заповест.
way, Они морају да прокрче мој пут
And marshal me to knavery. Let it work; и да ме одведу неваљалству. Нека тако буде.
For ’tis the sport to have the engineer Биће весело када инжењер полети
Hoist with his own petard: and ‘t shall go hard сопственом бомбом увис. Биће тешко, али
But I will delve one yard below their mines, копаћу један аршин дубље од њихових мина
And blow them at the moon: O, ’tis most sweet, па ћу их бацити на Месец. Биће врло пријатно
When in one line two crafts directly meet. сукобити два лукавства на путу.
This man shall set me packing: Овај човек ме тера да се пакујем;
I’ll lug the guts into the neighbor room. одвући ћу леш у суседну собу.
Mother, good night. Indeed this counsellor Лаку ноћ, мајко! Заиста је овај саветник
Is now most still, most secret and most grave, сад ћутљив, уздржљив, озбиљан,
Who was in life a foolish prating knave. а за живота беше брбљива будала.
Come, sir, to draw toward an end with you. Хајде, господине, да завршим с вама.
Good night, mother. Лаку ноћ, мајко!
[Exeunt severally; HAMLET dragging in (Излазе на разне стране. Хамлет вукући
POLONIUS.] Полонија.)

ACT IV ЧЕТВРТИ ЧИН
SCENE I: A room in the castle. СЦЕНА ПРВА. Соба у замку.
[Enter KING CLAUDIUS, QUEEN GERTRUDE, (Улазе Краљ, Краљица, Розенкранц и
ROSENCRANTZ, and GUILDENSTERN.] Гилденстерн.)
KING CLAUDIUS: There’s matter in these КРАЉ: Мора нешто бити у тим уздасима
sighs, these profound heaves: и тој дубокој тузи.
You must translate: ’tis fit we understand them. Морате ми објаснити шта је, јер треба да
Where is your son? знам. Где вам је син?
QUEEN GERTRUDE: Bestow this place on us КРАЉИЦА: (Розенкранцу и Гилденстерну):
a little while. Оставите нас овде за тренутак.
[Exeunt ROSENCRANTZ and (Они излазе.)
GUILDENSTERN.]
Ah, my good lord, what have I seen to-night! Ах, господару, шта видех ноћас!
KING CLAUDIUS: What, Gertrude? How does КРАЉ: Шта то, Гертруда. Како је с
Hamlet? Хамлетом?
QUEEN GERTRUDE: КРАЉИЦА:
Mad as the sea and wind, when both contend Луд као ветар и ко море кад се
Which is the mightier: in his lawless fit, такмиче ко је јачи. У наступу лудила
Behind the arras hearing something stir, чу да се нешто миче за завесом;
Whips out his rapier, cries, ‘A rat, a rat!’ истрже свој мач и викну: „Гле, пацов!
And, in this brainish apprehension, kills Пацов." Па у заносу свога мозга
The unseen good old man. уби доброга старца, невиђеног.
KING CLAUDIUS: O heavy deed! КРАЉ: Да тешка дела!
It had been so with us, had we been there: То би се десило с нама да смо били тамо.
His liberty is full of threats to all; Његова слобода је опасност за све;
To you yourself, to us, to every one. и за вас саму, за нас, за свакога.
Alas, how shall this bloody deed be answer’d? Како оправдати тај крвав чин?
Hamlet - 63 -
It will be laid to us, whose providence Ми ћемо бити оптужени,
Should have kept short, restrain’d and out of чије предвиђање је требало да спречи,
haunt, обузда или од људи одстрани
This mad young man: but so much was our love, тог лудог младог човека. Али наша
We would not understand what was most fit; љубав је била толика да нисмо
разумели оно што је требало,
But, like the owner of a foul disease, као човек с гадном болешћу што је крије
To keep it from divulging, let it feed да се она светом не објави,
Even on the pith of Life. а пушта да му ждере срж живота.
Where is he gone? Куд је отишао?
QUEEN GERTRUDE: КРАЉИЦА:
To draw apart the body he hath kill’d: Да уклони тело што уби;
O’er whom his very madness, like some ore али над којим му је лудост, ко злато
Among a mineral of metals base, у руди простијих метала скоро засијала;
Shows itself pure; he weeps for what is done. сад плаче над оним што је учинио.
KING CLAUDIUS: O Gertrude, come away! КРАЉ: О, Гертруда, хајде!
The sun no sooner shall the mountains touch, Пре него што сунце додирне планине
But we will ship him hence: and this vile deed бродом ћемо га послати одавде; а тај злочин,
We must, with all our majesty and skill, залажући углед и знање,
Both countenance and excuse. Ho, Guildenstern! морамо објаснити, оправдати. Гилденстерне!
[Re-enter ROSENCRANTZ and (Враћају се Розенкранц и Гилденстерн.)
GUILDENSTERN.]
Friends both, go join you with some further aid: Ви, пријатељи, потражите још неког.
Hamlet in madness hath Polonius slain, Хамлет у лудилу уби Полонија
And from his mother’s closet hath he dragg’d и одвуче га из мајчине собе.
him:
Go seek him out; speak fair, and bring the body Потражите га; говорите лепо с њим; а леш у
Into the chapel. I pray you, haste in this. капелу. Брзо, молим вас!
[Exeunt ROSENCRANTZ and (Розенкранц и Гилденстерн излазе.)
GUILDENSTERN.]
Come, Gertrude, we’ll call up our wisest friends; Хајдемо, Гертруда! Морамо сазвати
And let them know, both what we mean to do, најмудрије пријатеље, и рећи им шта
And what’s untimely done… мислимо учинити и казати им за оно што је,
авај, већ учињено...
Whose whisper o’er the world’s diameter, Тако ће, можда, клевета, што носи шапатом
As level as the cannon to his blank, отровни метак по целом свету,
Transports his poison’d shot, may miss our сигурно као топ свом циљу, промашити наше
name, име,
And hit the woundless air. O, come away! и погодити неповредан ваздух. Хајде сад.
My soul is full of discord and dismay. У души ми је сам немир и јад.
[Exeunt.] (Излазе.)

SCENE II: Another room in the castle. СЦЕНА ДРУГА. Друга соба у замку.
[Enter HAMLET.] (Улази Хамлет.)
HAMLET: Safely stowed. ХАМЛЕТ: На сигурном је.
ROSENCRANTZ & GUILDENSTERN: РОЗЕНКРАНЦ и ГИЛДЕНСТЕРН
[Within] (споља):
Hamlet! Lord Hamlet! Хамлете! Господару!
HAMLET: What noise? who calls on Hamlet? ХАМЛЕТ: Каква је то бука? Ко зове
O, here they come. Хамлета? Аха, ево долазе.
[Enter ROSENCRANTZ and GUILDENSTERN.] (Улазе Розенкранц и Гилденстерн.)
ROSENCRANTZ: What have you done, my РОЗЕНКРАНЦ: Шта сте учинили с мртвим
lord, with the dead body? телом, кнеже?
HAMLET: Compounded it with dust, whereto ХАМЛЕТ: Помешао га с прахом,
Hamlet - 64 -
’tis kin. коме је род.
ROSENCRANTZ: РОЗЕНКРАНЦ:
Tell us where ’tis, that we may take it thence Реците нам где је, да га узмемо
And bear it to the chapel. и однесемо у капелу.
HAMLET: Do not believe it. ХАМЛЕТ: Немојте веровати у то.
ROSENCRANTZ: Believe what? РОЗЕНКРАНЦ: У шта?
HAMLET: That I can keep your counsel and not ХАМЛЕТ: Да ћу послушати ваш савет,
mine own. а не свој.
Besides, to be demanded of a sponge! what Уосталом, допустити да вас испитује један
replication should be made by the son of a king? сунђер! Какав би одговор требало да да син
једног краља?
ROSENCRANTZ: Take you me for a sponge, РОЗЕНКРАНЦ: Сматрате ли ви мене за
my lord? сунђер, господару?
HAMLET: Ay, sir, that soaks up the king’s ХАМЛЕТ: Да, господине - који упија у себе
countenance, his rewards, his authorities. But краљев лик, и његове награде, и његове
such officers do the king best service in the end: налоге. Уосталом, такве слуге најбоље и
he keeps them, like an ape, in the corner of his служе једном краљу. Он их држи као што
jaw; first mouthed, to be last swallowed: when мајмун држи орах у ћошку своје вилице, он
he needs what you have gleaned, it is but их најпре узме у уста, да их ту чува, и да их,
squeezing you, and, sponge, you shall be dry најзад, прогута. Кад му треба оно што сте ви
again. накупили, он вас само стегне, и ви сте опет
суви, мој сунђеру.
ROSENCRANTZ: I understand you not, my РОЗЕНКРАНЦ: Ја вас не разумем, кнеже.
lord.
HAMLET: I am glad of it: a knavish speech ХАМЛЕТ: Мило ми је: пуст разговор у
sleeps in a foolish ear. лудим ушима спава.
ROSENCRANTZ: My lord, you must tell us РОЗЕНКРАНЦ: Кнеже, ви нам морате
where the body is, and go with us to the king. казати где је тело и поћи с нама краљу.
HAMLET: The body is with the king, but the ХАМЛЕТ: Тело је с краљем; али краљ није с
king is not with the body. The king is a thing— телом. Краљ је ствар -
GUILDENSTERN: A thing, my lord! ГИЛДЕНСТЕРН: Ствар, господару?
HAMLET: Of nothing: bring me to him. Hide ХАМЛЕТ: Никаква! Водите ме к њему.
fox, and all after. Сакриј се, лисицо, па сви у лов!
[Exeunt.] (Излазе.)

SCENE III: Another room in the СЦЕНА ТРЕЋА. Друго одељење замка
castle. (Улазе Краљ и пратња.)
[Enter KING CLAUDIUS, attended.] КРАЉ:
KING CLAUDIUS: Послах да га траже, и да нађу леш.
I have sent to seek him, and to find the body. Колика опасност што тај човек иде слободно!
How dangerous is it that this man goes loose! Ипак, не смемо на њега применити строгост
Yet must not we put the strong law on him: закона. Јер њега воли неразумна гомила, а
He’s loved of the distracted multitude, она воли не својом памећу, већ очима.
Who like not in their judgment, but their eyes; А где је тако, ту се увек цени казна злочинца,
And where tis so, the offender’s scourge is а не злочин сам.
weigh’d,
But never the offence. To bear all smooth and Да би све испало згодно и повољно,
even,
This sudden sending him away must seem Његов нагли одлазак треба да изгледа као
Deliberate pause: diseases desperate grown смишљен корак. Очајна болест се лечи
By desperate appliance are relieved, очајним леком, или никако.
Or not at all.
[Enter ROSENCRANTZ.] (Улази Розенкранц.)
How now! what hath befall’n? Како, шта се десило?
Hamlet - 65 -
ROSENCRANTZ: Where the dead body is РОЗЕНКРАНЦ: Где је скривено мртво тело,
bestow’d, my lord, краљу,
We cannot get from him. нисмо могли од њега сазнати.
KING CLAUDIUS: But where is he? КРАЉ: А где је он?
ROSENCRANTZ: Without, my lord; guarded, РОЗЕНКРАНЦ: Напољу, под стражом,
to know your pleasure. господару. Чека на вашу заповест.
KING CLAUDIUS: Bring him before us. КРАЉ: Доведите га пред нас.
ROSENCRANTZ: Ho, Guildenstern! bring in РОЗЕНКРАНЦ: О, Гилденстерне! Уведите
my lord. кнеза!
[Enter HAMLET and GUILDENSTERN.] (Улазе Хамлет и Гилденстерн.)
KING CLAUDIUS: Now, Hamlet, where’s КРАЉ: Сад, Хамлете, где је Полоније?
Polonius?
HAMLET: At supper. ХАМЛЕТ: На вечери.
KING CLAUDIUS: At supper! where? КРАЉ: На вечери. Где?
HAMLET: Not where he eats, but where he is ХАМЛЕТ: Не тамо где он вечера, већ где
eaten: a certain convocation of politic worms are њега вечерају. Некакав збор црва сад је баш
e’en at him. Your worm is your only emperor for на њему. Једино се црви хране царски. Ми
diet: we fat all creatures else to fat us, and we fat хранимо све животиње да нахранимо себе;
ourselves for maggots: your fat king and your али себе хранимо за црве. Угојени краљ и
lean beggar is but variable service, two dishes, мршави просјак само су разна јела, само су
but to one table: that’s the end. два јела на истој трпези; то је крај.
KING CLAUDIUS: Alas, alas! КРАЉ: Авај!Авај!
HAMLET: A man may fish with the worm that ХАМЛЕТ: Човек може пецати црвом који је
hath eat of a king, and cat of the fish that hath јео од неког краља, и јести рибу што је појела
fed of that worm. тог црва.
KING CLAUDIUS: What dost you mean by КРАЉ: Шта хоћете тиме да кажете?
this?
HAMLET: Nothing but to show you how a king ХАМЛЕТ: Ништа друго сем да вам покажем
may go a progress through the guts of a beggar. како краљ може проћи кроз црeва једног
просјака.
KING CLAUDIUS: Where is Polonius? КРАЉ: Где је Полоније?
HAMLET: In heaven; send hither to see: if your ХАМЛЕТ: На небу. Пошаљите да га виде.
messenger find him not there, seek him i’ the Ако га ваш гласник не нађе тамо, онда га ви
other place yourself. But indeed, if you find him сами потражите на оном другом месту. Али
not within this month, you shall nose him as you ако га не нађете за месец дана, ваш нос ће га
go up the stairs into the lobby. осетити кад се степеницама пењете на
галерију.
KING CLAUDIUS: Go seek him there. КРАЉ (слугама): Идите, потражите га тамо.
[To some Attendants.]
HAMLET: He will stay till ye come. ХАМЛЕТ: Он ће чекати док ви не дођете.
[Exeunt Attendants.] (Слуге излазе.)
KING CLAUDIUS: КРАЉ:
Hamlet, this deed, for thine especial safety,— Хамлете, ово дело жалимо
Which we do tender, as we dearly grieve дубоко ради твоје безбедносгги
For that which thou hast done,—must send thee о којој бринемо. Морам те уклонити одавде с
hence највећом журбом.
With fiery quickness: therefore prepare thyself; Зато се спреми.
The bark is ready, and the wind at help, Готов ти је брод,
The associates tend, and every thing is bent а ветар повољан, друштво већ чека.
For England. Све је већ спремно за пут у Енглеску.
HAMLET: For England! ХАМЛЕТ: За Енглеску!
KING CLAUDIUS: Ay, Hamlet. КРАЉ: Јесте, Хамлете.
HAMLET: Good. ХАМЛЕТ: Добро.
KING CLAUDIUS: So is it, if thou knew’st our КРАЉ: И јесте добро, кад би разумео нашу
purposes. намеру.
Hamlet - 66 -
HAMLET: I see a cherub that sees them. But, ХАМЛЕТ; Видим једног херувима, који је
come; for England! Farewell, dear mother. скроз прозире. - Али хајдемо. У Енглеску!
Збогом драга мајко!
KING CLAUDIUS: Thy loving father, Hamlet. КРАЉ: Твој отац, што те воли, Хамлете!
HAMLET: My mother: father and mother is ХАМЛЕТ: Моја мајка! Отац и мајка су човек
man and wife; man and wife is one flesh; and so, и жена; човек и жена су једно тело; и ето,
my mother. Come, for England! дакле, моја мајка. – Хајдемо, у Енглеску!
[Exit.] (Излази.)
KING CLAUDIUS: Follow him at foot; tempt КРАЉ: Сад у стопу за њим! Намамите га у
him with speed aboard; лађу хитно.
Delay it not; I’ll have him hence to-night: Не одлажите. Желим да иде још ноћас.
Away! for every thing is seal’d and done Идите. Све што треба да се преда је готово и
That else leans on the affair: pray you, make запечаћено.
haste. Молим вас, хитајте!
[Exeunt ROSENCRANTZ and (Розенкранц и Гилденстерн излазе.)
GUILDENSTERN.]
And, England, if my love thou hold’st at aught— А ти, Енглеско, ако умеш да ме цениш
As my great power thereof may give thee sense, по мојој моћи коју си осетила–
Since yet thy cicatrice looks raw and red јер ране од данског мача су ти још свеже,
After the Danish sword, and thy free awe те вољан вазал ти је страх - немој презрети
Pays homage to us—thou mayst not coldly set нашу моћну поруку.
Our sovereign process; which imports at full, А порука у тим писмима је:
By letters congruing to that effect, убити Хамлета што пре. Уради то, Енглеско,
The present death of Hamlet. Do it, England; јер као грозница он ми буни крв,
For like the hectic in my blood he rages, а ти ме мораш излечити.
And thou must cure me: till I know ’tis done, И док крај не видим овом предузећу,
Howe’er my haps, my joys were ne’er begun. крај радости радост осетити нећу.
[Exit.] (Излази.)

SCENE IV: A plain in Denmark. СЦЕНА ЧЕТВРТА. Равница у Данској.
[Enter FORTINBRAS, a Captain, and Soldiers, (Улази Фортинбрас с трупама у маршу.)
marching.]
PRINCE FORTINBRAS: Go, captain, from me ФОРТИНБРАС: Идите капетане,
greet the Danish king; поздравите од мене данског краља.
Tell him that, by his license, Fortinbras Реците да с његовим допустом Фортинбрас
Craves the conveyance of a promised march моли за пролаз што му је обећан,
Over his kingdom. You know the rendezvous. кроз његову земљу. Знате место састанка.
If that his majesty would aught with us, Ако би његово величанство хтело
We shall express our duty in his eye; било шта с нама, ми ћемо и њему лично
And let him know so. изразити сву нашу покорност.
Тако му реците.
Captain: I will do’t, my lord. КАПЕТАН: Хоћу, господару.
PRINCE FORTINBRAS: Go softly on. ФОРТИНБРАС: Полако кренимо даље.
[Exeunt FORTINBRAS and Soldiers.] (Фортинбрас са трупама пролази. Улазе
[Enter HAMLET, ROSENCRANTZ, Хамлет, Розенкранц, Гилденстерн и други.)
GUILDENSTERN,and others.]
HAMLET: Good sir, whose powers are these? ХАМЛЕТ: Добри господине, чије су ово
снаге?
Captain: They are of Norway, sir. КАПЕТАН: Норвешке, господине.
HAMLET: How purposed, sir, I pray you? ХАМЛЕТ: Куда иду, молим вас?
Captain: Against some part of Poland. КАПЕТАН: Против једног дела Пољске.
HAMLET: Who commands them, sir? ХАМЛЕТ: А ко им заповеда, господине?
Captain: The nephews to old Norway, КАПЕТАН: Синовац старог краља,
Fortinbras. Фортинбрас.
Hamlet - 67 -
HAMLET: ХАМЛЕТ:
Goes it against the main of Poland, sir, Идете ли на главни део Пољске,
Or for some frontier? или на неки гранични крај, господине?
Captain: Truly to speak, and with no addition, КАПЕТАН: Истину рећи, без претеривања,
We go to gain a little patch of ground пошли смо тек ради парчета земље,
That hath in it no profit but the name. што нема друге вредности осим имена.
To pay five ducats, five, I would not farm it; За пет дуката, пет, не бих је обрађивао.
Nor will it yield to Norway or the Pole А ни Пољској, ни Норвешкој не би
A ranker rate, should it be sold in fee. више вредела кад би је продали за новац.
HAMLET: Why, then the Polack never will ХАМЛЕТ: Онда је Пољаци никад неће
defend it. бранити.
Captain: Yes, it is already garrison’d. КАПЕТАН: Хоће, и већ је поседнута
војском.
HAMLET: Two thousand souls and twenty ХАМЛЕТ: Две хиљаде душа и двадесет
thousand ducats хиљада дуката
Will not debate the question of this straw: неће одлучити спор око те сламке.
This is the imposthume of much wealth and То је оток силног блага и мира,
peace, што се сам провали,
That inward breaks, and shows no cause without а споља и не покаже узрока зашто смрт
Why the man dies. I humbly thank you, sir. наступа. - Хвала вам понизно, господине.
Captain: God be wi’ you, sir. КАПЕТАН: Останите збогом, господине.
[Exit.] (Излази.)
ROSENCRANTZ: Wilt please you go, my РОЗЕНКРАНЦ: Хоћете ли да идете, кнеже?
lord?
HAMLET: I’ll be with you straight go a little ХАМЛЕТ: Пођите, ја ћу вас стићи.
before.
[Exeunt all except HAMLET.] (Излазе сви осим Хамлета.)
How all occasions do inform against me, Како ме све прилике оптужују
And spur my dull revenge! What is a man, и мамузају моју лењу освету! Шта је човек
If his chief good and market of his time ако му је циљ живота и главно добро
Be but to sleep and feed? a beast, no more. само да једе и спава? Звер, ништа више.
Sure, he that made us with such large discourse, Свакако да нам онај који нас је створио с тако
Looking before and after, gave us not широким умом, да гледамо напред и назад,
That capability and god-like reason није дао ту способност и тај богу сличан
To fust in us unused. Now, whether it be разум да у нама буде некоришћен. Сад, да ли
Bestial oblivion, or some craven scruple је то само животињски заборав, или
Of thinking too precisely on the event, ситничарски обзир што мисли сувише много
A thought which, quarter’d, hath but one part на исход, - мисао што разложена има један
wisdom део мудрости,
And ever three parts coward, I do not know а три дела кукавичлука - али не знам што сам
Why yet I live to say ‘This thing’s to do;’ још ту, да кажем: „То треба чинити",
Sith I have cause and will and strength and кад имам и повод, воље и снаге,
means и средства да чиним!
To do’t. Examples gross as earth exhort me: Опомињу ме примери велики као земља,
Witness this army of such mass and charge видим ову војску, толику силу и спрему
Led by a delicate and tender prince, под вођством једног отменог, нежног
Whose spirit with divine ambition puff ’d краљевића, чији се дух понет божанским
Makes mouths at the invisible event, частољубљем руга невидљивом исходу
Exposing what is mortal and unsure излажући оно што је смртно, несигурно,
To all that fortune, death and danger dare, свему што срећа, смрт, опасност сме –
Even for an egg-shell. Rightly to be great а све за једну љуску од јајета. Бити велик није
Is not to stir without great argument, покренути се због великог циља,
But greatly to find quarrel in a straw него с величином моћи за једну сламку
When honor’s at the stake. How stand I then, кренути у борбу кад је на коцки част. А шта
That have a father kill’d, a mother stain’d, сам онда ја што имам оца убијеног, мајку
Excitements of my reason and my blood, осрамоћену, све подстреке крви, разума,
Hamlet - 68 -
And let all sleep? while, to my shame, I see и пуштам да ипак све спава; док, на моју
The imminent death of twenty thousand men, срамоту, видим смрт над главом ових
That, for a fantasy and trick of fame, двадесет хиљада, који за једну ћуд, за сенку
Go to their graves like beds, fight for a plot славе, иду гробницама као постељама; бију се
Whereon the numbers cannot try the cause, за комад земље на ком њихова војска не може
Which is not tomb enough and continent окушати бој, нит има доста простора за гроб
To hide the slain? O, from this time forth, свих погинулих. - Одсад нек будете крваве,
My thoughts be bloody, or be nothing worth! мисли, ил' без сваке мете!
[Exit.] (Оде.)

SCENE V: Elsinore. A room in the СЦЕНА ПЕТА. Елсинор. Соба у замку.
castle.
[Enter QUEEN GERTRUDE, HORATIO, and a (Улазе Краљица, Хорацио и један племић.)
Gentleman.]
QUEEN GERTRUDE: I will not speak with КРАЉИЦА: Не могу сада да говорим с њом.
her.
Gentleman: She is importunate, indeed distract: ПЛЕМИЋ: Она је упорна или, боље рећи,
Her mood will needs be pitied. растројена; њено стање је веома жалосно.
QUEEN GERTRUDE: What would she have? КРАЉИЦА: Шта би хтела?
Gentleman: ПЛЕМИЋ:
She speaks much of her father; says she hears Она много говори о свом оцу; каже како је
There’s tricks i’ the world; and hems, and beats чула да у свету има подвала, па хуче; бије се
her heart; у прса,
Spurns enviously at straws; speaks things in мрско отура ногом и сламке; прича сумњиве
doubt, ствари с пола смисла.
That carry but half sense: her speech is nothing, Њен говор није ништа,
Yet the unshaped use of it doth move али неодређеним обликом гони
The hearers to collection; they aim at it, слушаоце на размишљање; они му траже
And botch the words up fit to their own смисао, дајући речима сопствене мисли,
thoughts;
Which, as her winks, and nods, and gestures што, слажући се с њеним покретима,
yield them,
Indeed would make one think there might be заиста чине да човек помисли: ту има нечег,
thought,
Though nothing sure, yet much unhappily. иако ништа засигурно.
HORATIO: ‘Twere good she were spoken with; ХОРАЦИО: Добро би било говорити с њом;
for she may strew јер може посејати опасне претпоставке
Dangerous conjectures in ill-breeding minds. у душе што смишљају зло.
QUEEN GERTRUDE: Let her come in. КРАЉИЦА: Уведите је овамо.
[Exit HORATIO.] (Хорацио излази.) (За себе.)
To my sick soul, as sin’s true nature is, Грешној, болној души природа је таква
Each toy seems prologue to some great amiss: да је за њу предзнак зла ситница свака;
So full of artless jealousy is guilt, грех, у вечном страху сумњи се предаје,
It spills itself in fearing to be spilt. чувајући себе, сам себе одаје.
[Re-enter HORATIO, with OPHELIA.] (Враћа се илемић са Офелијом.}
OPHELIA: Where is the beauteous majesty of ОФЕЛИЈА: Где је лепо величанство Данске?
Denmark?
QUEEN GERTRUDE: How now, Ophelia! КРАЉИЦА: Како сте, Офелија?
OPHELIA: [Sings.] ОФЕЛИЈА (пева):
How should I your true love know Како ћу верног драгог познати
From another one? међ другим неверама?
By his cockle hat and staff, По његовом шеширу и штапу,
And his sandal shoon. и сандал-ципелама.
QUEEN GERTRUDE: Alas, sweet lady, what КРАЉИЦА: Авај, мила моја девојко, шта
Hamlet - 69 -
imports this song? значи та песма?
OPHELIA: Say you? nay, pray you, mark. ОФЕЛИЈА: Шта желите? Заиста, молим вас,
[Sings.] чујте: (Пева.)
He is dead and gone, lady, Он је умро и отишо, госпо;
He is dead and gone; Он је умро, знам;
At his head a grass-green turf, над главом му је зелен-трава,
At his heels a stone. а ниже ногу кам.
QUEEN GERTRUDE: Nay, but, Ophelia,— КРАЉИЦА: Али немојте, Офелија!
OPHELIA: Pray you, mark. ОФЕЛИЈА: Молим вас, пазите:
[Sings.] (Пева.)
White his shroud as the mountain snow,— Покров му бео го горски снег...
[Enter KING CLAUDIUS.] (Улази Краљ.)
QUEEN GERTRUDE: Alas, look here, my КРАЉИЦА: Авај, погледајте ово, господару!
lord.
OPHELIA: [Sings.] ОФЕЛИЈА (пева):
Larded with sweet flowers Ишаран ружама
Which bewept to the grave did go које одоше у гроб неорошене
With true-love showers. љубавним сузама.
KING CLAUDIUS: How do you, pretty lady? КРАЉ: Како сте ви, лепа госпођице?
OPHELIA: Well, God ‘ild you! They say the ОФЕЛИЈА: Добро, бог вам помогао. Кажу да
owl was a baker’s daughter. Lord, we know what је сова била кћи једног пекара. Господе, ми
we are, but know not what we may be. God be at знамо шта смо, али не знамо шта можемо
your table! бити. Нек бог буде за вашим столом!
KING CLAUDIUS: Conceit upon her father. КРАЉИЦА: Она мисли на свога оца.
OPHELIA: Pray you, let’s have no words of ОФЕЛИЈА: Молим вас, немојте да говорите
this; but when they ask you what it means, say о томе. Али ако запитају шта то значи, ви
you this: кажите овако:
[Sings.] (Пева.)
To-morrow is Saint Valentine’s day, Сутра је празник Светог Валентина;
All in the morning betime, свак уста рано у зору,
And I a maid at your window, а мене младе твоме прозору
To be your Valentine. ево, да будем твоја Валентина.
Then up he rose, and donn’d his clothes, А он се диже и обуче.
And dupp’d the chamber-door; И брзо вратима приђе;

Let in the maid, that out a maid девојка уђе, али девица више
Never departed more. отуд не изиђе.
KING CLAUDIUS: Pretty Ophelia! КРАЉ: Мила Офелија!
OPHELIA: Indeed, la, without an oath, I’ll ОФЕЛИЈА: Заиста, и без заклетве, ја ћу је
make an end on’t: завршити:
[Sings.] (Пева.)
By Gis and by Saint Charity, Исуса ми и Богородице, ах,
Alack, and fie for shame! срамно је то и јадно.
Young men will do’t, if they come to’t; Младићи то раде кад имају с киме –
By cock, they are to blame. петла ми, то је гадно.
Quoth she, before you tumbled me, Она ће: Реко си да ћеш ме узети,
You promised me to wed. пре него ме доби, о срама!
So would I ha’ done, by yonder sun, А он одговара: Тако ми сунца,
An thou hadst not come to my bed. то би и било да ниси дошла сама.
KING CLAUDIUS: How long hath she been КРАЉ: Откада је она овако?
thus?
OPHELIA: I hope all will be well. We must be ОФЕЛИЈА: Ја се надам да ће све бити добро.
patient: but I cannot choose but weep, to think Морамо бити стрпљиви. Али не могу да не
they should lay him i’ the cold ground. My заилачем кад помислим да ће га положити у
brother shall know of it: and so I thank you for хладну земљу. Мој брат ће дознати то; и тако,
your good counsel. Come, my coach! Good ја сам вам захвална на добром савету.
Hamlet - 70 -
night, ladies; good night, sweet ladies; good Ходите, моје кочије. Лаку ноћ, госпође; лаку
night, good night. ноћ, миле госпе; лаку ноћ, лаку ноћ.
[Exit.] (Излази.)
KING CLAUDIUS: Follow her close; give her КРАЉ: Идите за њом, молим вас, и чувајте је
good watch, I pray you. добро.
[Exit HORATIO.] (Хорацио одлази.)
O, this is the poison of deep grief; it springs Да, то је отров дубоке туге, а извор јој је смрт
All from her father’s death. O Gertrude, њеног оца. О, Гертруда,
Gertrude, Гертруда,
When sorrows come, they come not single spies кад беде навале, не иду посебно ко уходе,
But in battalions. First, her father slain: него целим четама. Најпре њен отац убијен,
Next, your son gone; and he most violent author па затим ваш син оде, он, главни виновник
Of his own just remove: the people muddied, свог праведног изгнанства; свет узбуњен,
Thick and unwholesome in their thoughts and нездрав, груб у шаптањима и
whispers, свом мишљењу о Полонијевој смрти.
For good Polonius’ death; and we have done but А ми смо лудо урадили што га сахранисмо
greenly, кришом.
In hugger-mugger to inter him: poor Ophelia Јадна Офелија,
Divided from herself and her fair judgment, одвојена од себе и свога разума,
Without the which we are pictures, or mere без којега смо просте слике, звери.
beasts:
Last, and as much containing as all these, Најзад је опасно, колико све то заједно,
Her brother is in secret come from France; што је њен брат дошао тајно из Француске:
Feeds on his wonder, keeps himself in clouds, храни се чудом, држи се тајанствен;
And wants not buzzers to infect his ear а дошаптачи већ му трују слух отровном
With pestilent speeches of his father’s death; причом о очевој смрти;
Wherein necessity, of matter beggar’d, и нужда, оскудна у правом предмету,
Will nothing stick our person to arraign неће се либити да нас оптужује од ува до ува.
In ear and ear. O my dear Gertrude, this, О, драга Гертруда, ово ми,
Like to a murdering-piece, in many places ко картеч, даје више рана
Gives me superfluous death. него што би било доста за моју смрт.
[A noise within.] (Вика иза сцене.)
QUEEN GERTRUDE: Alack, what noise is КРАЉИЦА: Ах, каква је то вика?
this?
KING CLAUDIUS: Where are my Switzers? КРАЉ: Где су ми Швајцарци?

Let them guard the door. Нек чувају врата!
[Enter another Gentleman.] (Улази други алемић.)
What is the matter? Шта је било?
Gentleman: Save yourself, my lord: ПЛЕМИЋ: Краљу, спасавајте се!
The ocean, overpeering of his list, Када океан прескочи свој брег, не ждере
Eats not the flats with more impetuous haste жешћом брзином равнице но што млади
Than young Laertes, in a riotous head, Лаерт с бунтовничком војском савлађује
O’erbears your officers. The rabble call him lord; ваше слуге. Руља га зове господаром.
And, as the world were now but to begin, Као да је свет постао данас, ко да су све старо
Antiquity forgot, custom not known, и сви обичаји заборављени и напуштени,
The ratifiers and props of every word, ти подупирачи и стубови сваког права –
They cry ‘Choose we: Laertes shall be king:’ они вичу: „Бирајмо њега! Нек Лаерт буде
Caps, hands, and tongues, applaud it to the краљ!" Узвици, руке, капе кличу то
clouds: у облаке:
‘Laertes shall be king, Laertes king!’ „Нек Лаерт буде краљ! Лаерт краљ!"
QUEEN GERTRUDE: КРАЉИЦА:
How cheerfully on the false trail they cry! О, како лају на лажном трагу!
O, this is counter, you false Danish dogs! Погрешили сте, лоши дански пси!
KING CLAUDIUS: The doors are broke. КРАЉ: Врата су пробијена!
[Noise within.] (Вика иза сцене.)
Hamlet - 71 -
[Enter LAERTES, armed; Danes following.] (Улази Лаерт, наоружан. За њим Данци.)
LAERTES: Where is this king? Sirs, stand you ЛАЕРТ: Где је тај краљ! - Господо, останите
all without. напољу.
Danes: No, let’s come in. ДАНЦИ: Не, пустите нас унутра!
LAERTES: I pray you, give me leave. ЛАЕРТ: Молим вас, оставите ме!
Danes: We will, we will. ДАНЦИ: Хоћемо, хоћемо!
[They retire without the door.] (Повуку се иза врата.)
LAERTES: I thank you: keep the door. O thou ЛАЕРТ: Хвала вам. Чувајте врата!
vile king, О, ти зли краљу,
Give me my father! дај ми мог оца!
QUEEN GERTRUDE: Calmly, good Laertes. КРАЉИЦА: Полако, добри Лаерте.
LAERTES: That drop of blood that’s calm ЛАЕРТ: Свака мирна кап
proclaims me bastard, у мојој крви виче ми: копиле!
Cries cuckold to my father, brands the harlot Мог оца чини рогоњом, а између чистих веђа
Even here, between the chaste unsmirched brow моје мајке
Of my true mother. удара жиг ниске блуднице!
KING CLAUDIUS: What is the cause, Laertes, КРАЉ: Добри Лаерте, из ког разлога твоја
That thy rebellion looks so giant-like? буна узима тај џиновски став?
Let him go, Gertrude; do not fear our person: Пусти га, Гертруда; не бој се за мене.
There’s such divinity doth hedge a king, Тако је божанска краљевска моћ
That treason can but peep to what it would, да сама издаја видевши свој смер
Acts little of his will. Tell me, Laertes, постигне мало свог циља. - Кажи, Лаерте,
Why thou art thus incensed. Let him go, што си толико разјарен? Пусти га,
Gertrude. Гертруда.
Speak, man. Говори, човече.
LAERTES: Where is my father? ЛАЕРТ: Где је мој отац?
KING CLAUDIUS: Dead. КРАЉ: Мртав!
QUEEN GERTRUDE: But not by him. КРАЉИЦА: Али не кривицом краља.
KING CLAUDIUS: Let him demand his fill. КРАЉ: Пусти га нек пита до миле воље.
LAERTES: ЛАЕРТ:
How came he dead? I’ll not be juggled with: Како то да је мртав? Не дам да ме варате.
To hell, allegiance! vows, to the blackest devil! У пакао моја верност поданика!
К најцрњем врагу све заклетве!
Conscience and grace, to the profoundest pit! Савест и вера у најдубљи ад!
I dare damnation. To this point I stand, Чикам проклетство! Дошао сам дотле
That both the worlds I give to negligence, да презирем овај, а и онај свет!
Let come what comes; only I’ll be revenged Нек буде што било. А ја хоћу само
Most thoroughly for my father. да оца свога достојно осветим.
KING CLAUDIUS: Who shall stay you? КРАЉ: Ко вам то брани?
LAERTES: My will, not all the world: ЛАЕРТ: Моја воља не, ни цели свет!
And for my means, I’ll husband them so well, А што се тиче мојих средстава ја ћу их
штедети ваљано,
They shall go far with little. да би се с малим постигло много.
KING CLAUDIUS: Good Laertes, КРАЉ: Добри Лаерте,
If you desire to know the certainty кад желите знати истину о смрти свога оца,
Of your dear father’s death, is’t writ in your је ли у освети вашој записано
revenge,
That, swoopstake, you will draw both friend and да једним махом нећете извући
foe, и пријатеља и непријатеља,
Winner and loser? оног што губи и тог што добија?
LAERTES: None but his enemies. ЛАЕРТ: Никога осим његових непријатеља.
KING CLAUDIUS: Will you know them then? КРАЉ: Хоћете ли онда да знате ко су они?
LAERTES: To his good friends thus wide I’ll ЛАЕРТ: Ја ћу, ево, овако раширити руке
ope my arms; његовим добрим пријатељима
And like the kind life-rendering pelican, и као гем што даје свој живот,
Hamlet - 72 -
Repast them with my blood. напојићу их својом крвљу.
KING CLAUDIUS: Why, now you speak КРАЉ: Тако, сад говорите као добар син,
Like a good child and a true gentleman. и прави племић.
That I am guiltless of your father’s death, Кaо вашем оку дан,
And am most sensible in grief for it, тако ће вашем уму синути
It shall as level to your judgment pierce да сам у чист смрти вашег оца,
As day does to your eye. и да сам дубоко ожалошћен њом.
Danes: [Within] Let her come in. ДАНЦИ (иза сцене): Пустите је унутра!
LAERTES: How now! what noise is that? ЛАЕРТ: Шта је то? Каква је то вика?
[Re-enter OPHELIA.] (Враћа се Офелија.)
O heat, dry up my brains! tears seven times salt,О ватро, исуши ми мозак! О сузе
Burn out the sense and virtue of mine eye! седмоструко слане, спржите ми чуло
и моћи вида!
By heaven, thy madness shall be paid by weight, О, тако ми неба, лудило твоје биће плаћено
Till our scale turn the beam. O rose of May! истом тежином, док наш тег не претегне!
Dear maid, kind sister, sweet Ophelia! О ружо мајска, мила девојко,
сестрице нежна, слатка Офелија!
O heavens! is’t possible, a young maid’s wits О боже! Да ли је могуће да ум младе девојке
Should be as moral as an old man’s life? буде смртан ко живот старца?
Nature is fine in love, and where ’tis fine, Природа је нежна у љубави; и таква,
It sends some precious instance of itself она шаље драгоцен спомен саме себе
After the thing it loves. ономе кога воли.
OPHELIA: [Sings.] ОФЕЛИЈА (пева):
They bore him barefaced on the bier; Без покрова је на носилима сада;
Hey non nonny, nonny, hey nonny; хој, нани-нини-нена,
And in his grave rain’d many a tear:— а многа суза на његов гроб пада...
Fare you well, my dove! Збогом остај, голубе мој!
LAERTES: Hadst thou thy wits, and didst ЛАЕРТ: Да си при свести,
persuade revenge, па да ме гониш на освету,
It could not move thus. не би ме тако тронула.
OPHELIA: [Sings.] ОФЕЛИЈА (пева):
You must sing a-down a-down, Морате певати: доле, доле,
An you call him a-down-a. ако га зовете доле.
O, how the wheel becomes it! It is the false О како зврји точак! То је неверни кључар
steward, that stole his master’s daughter. који је украо кћер свога газде.
LAERTES: This nothing’s more than matter. ЛАЕРТ: Ово ништа је више него било шта.
OPHELIA: There’s rosemary, that’s for ОФЕЛИЈА: Ево рузмарина, то је за
remembrance; pray, love, remember: and there is успомену.Молим те, драги, сећај ме се. Ево
pansies. that’s for thoughts. дана и ноћи за љубавне мисли.
LAERTES: A document in madness, thoughts ЛАЕРТ: Смисао у лудилу! Мисли и сећање
and remembrance fitted. згодно спојени.
OPHELIA: There’s fennel for you, and ОФЕЛИЈА: Ево мирођије, за вас, и кандилке;
columbines: there’s rue for you; and here’s some ево рутвице за вас; а ево је и за мене;
for me: we may call it herbgrace o’ Sundays: O назовите је трава недељне милости. О, ви
you must wear your rue with a difference. морате своју рутвицу носити с разликом. Ево
There’s a daisy: I would give you some violets, красуљка. Дала бих вам љубичица, али су све
but they withered all when my father died: they увеле кад је мој отац умро. Кажу да је лепо
say he made a good end,— завршио.
[Sings.] (Пева.)
For bonny sweet Robin is all my joy. Јер мој драги Робин мени је све весеље.
LAERTES: ЛАЕРТ:
Thought and affliction, passion, hell itself, Мисао, тугу, пакао и патњу
She turns to favor and to prettiness. она претвара у милост и лепоту.
OPHELIA: [Sings.] ОФЕЛИЈА (пева):
And will he not come again? Зар неће опет доћи?
Hamlet - 73 -
And will he not come again? О, зар он неће доћи?
No, no, he is dead: Не, неће; умро је он већ;
Go to thy death-bed: хајд и ти на смртну постељу лећ,
He never will come again. он никада неће доћи.
His beard was as white as snow, Брада му била бела ко снег,
All flaxen was his poll: а ко од лана власи.
He is gone, he is gone, Он оде, нема га сад;
And we cast away moan: узалуд нам је јад;
God ha’ mercy on his soul! ти, боже, душу му спаси!
And of all Christian souls, I pray God. God be И за све хришћанске душе молим бога. Бог
wi’ ye. нека вас штити!
[Exit.] (Одлази.)
LAERTES: Do you see this, O God? ЛАЕРТ: Видиш ли ово боже!
KING CLAUDIUS: КРАЉ:
Laertes, I must commune with your grief, Лаерте, дужан сам речи твом болу,
Or you deny me right. Go but apart, и не одреци ми то право. Хајдемо.
Make choice of whom your wisest friends you Изабери ког хоћеш између најмудријих
will. пријатеља,
And they shall hear and judge ‘twixt you and па нек чују и нек суде између мене и тебе.
me:
If by direct or by collateral hand Нађу ли да сам непосредно или посредно
They find us touch’d, we will our kingdom give, крив у томе, ја ћу дати краљевство,
Our crown, our life, and all that we can ours, круну и живот, све што зовем својим на
To you in satisfaction; but if not, задовољење теби. Ако не,
Be you content to lend your patience to us, будите добри па се стрпите,
And we shall jointly labor with your soul да бисмо у слози са вашом душом
To give it due content. њој пружили право задовољеље.
LAERTES: Let this be so; ЛАЕРТ: Нека тако буде.
His means of death, his obscure funeral— Начин те смрти, тајанствен погреб,
No trophy, sword, nor hatchment o’er his bones, где ни мач ни грб не стоји над његовим
No noble rite nor formal ostentation— прахом, где нема отменог обреда ни свечане
Cry to be heard, as ‘twere from heaven to earth, пратње - све то вапије од ове земље до самог
That I must call’t in question. неба да ја морам то да испитам!
KING CLAUDIUS: So you shall; КРАЉ: Тако и учините,
And where the offence is let the great axe fall. па правом кривцу главу скините.
I pray you, go with me. Молим вас, хајдете са мном.
[Exeunt.] (Оду.)

SCENE VI: Another room in the castle. СЦЕНА ШЕСТА.Друга соба у замку.
[Enter HORATIO and a Servant.] (Улазе Хорацио и слуга.)
HORATIO: What are they that would speak ХОРАЦИО: А ко су ти што желе да говоре са
with me? мном?
Servant: Sailors, sir: they say they have letters СЛУГА: Морепловци, господине. Кажу да
for you. имају нека писма за вас.
HORATIO: Let them come in. ХОРАЦИО: Нека уђу.
[Exit Servant.] (Слуга излази.)
I do not know from what part of the world Ја не знам с ког бих краја света био
I should be greeted, if not from Lord Hamlet. поздрављен, сем од кнеза Хамлета.
[Enter Sailors.] (Улазе морнари.)
First Sailor: God bless you, sir. ПРВИ МОРНАР: Бог вас благословио,
господине.
HORATIO: Let him bless thee too. ХОРАЦИО: Нека и тебе благослови.
First Sailor: He shall, sir, an’t please him. ПРВИ МОРНАР: Хоће, господине, ако му
There’s a letter for you, sir; it comes from the буде воља. Ево једног писма за вас,
господине. Шаље вам га посланик који је
Hamlet - 74 -
ambassador that was bound for England; if your отишао за Енглеску – ако је ваше име
name be Horatio, as I am let to know it is. Хорацио, као што сам извештен да јесте.

HORATIO: [Reads] ‘Horatio, when thou shalt ХОРАЦИО (чита): „Хорацио, кад прегледаш
have overlooked this, give these fellows some ово писмо, постарај се да краљ прими ове
means to the king: they have letters for him. људе; они имају писма за њега.
Ere we were two days old at sea, a pirate of very Нисмо ни два дана били на мору, кад се
warlike appointment gave us chase. некаква гусарска лађа, ратнички врло добро
опремљена, даде у потеру за нама.
Finding ourselves too slow of sail, we put on a Увидевши да пловимо сувише споро, били
compelled valor, and in the grapple I boarded смо принуђени на храброст, и у гужви ја
them: on the instant they got clear of our ship; so продрем на њихов брод. Али у истом часу,
I alone became their prisoner. они се ослободи-ше и ја сам остадох њихов
заробљеник.
They have dealt with me like thieves of mercy: Поступали су са мном као милосрдни
but they knew what they did; I am to do a good разбојници; али су знали шта су радили;
turn for them. Let the king have the letters I have морам им се достојно одужити. Гледај да
sent; and repair thou to me with as much speed краљ прими писмо које му шаљем, и пожури
as thou wouldst fly death. к мени брзином са којом би бежао од смрти.
I have words to speak in thine ear will make thee Имам да ти шапнем на уво речи од којих ћеш
dumb; yet are they much too light for the bore of занемети. Али су оне ипак и сувише лаке
the matter. These good fellows will bring thee према тежини саме ствари. Ови добри људи
where I am. Rosencrantz and Guildenstern hold довешће те где сам. Розенкранц и
their course for England: Гилденстерн путују за Енглеску. О њима
of them I have much to tell thee. Farewell. имам много да ти причам. Збогом.
‘He that thou knowest thine, HAMLET.’ Онај за кога знаш да је твој, ХАМЛЕТ."
Come, I will make you way for these your Ходите, даћу вам упутства за писма.
letters;
And do’t the speedier, that you may direct me Пожурите што брже да ме водите
To him from whom you brought them. оном од кога сте писма донели.
[Exeunt.] (Оду.)

SCENE VII: Another room in the СЦЕНА СЕДМА. Друга соба у замку.
(Улазе Краљ и ЛАЕРТ.)
castle.
[Enter KING CLAUDIUS and LAERTES.]
КРАЉ: Сад ваша свест нека потврди моју
KING CLAUDIUS: Now must your conscience
невиност.
my acquaintance seal,
Нек ме ваше срце прими за пријатеља
And you must put me in your heart for friend,
кад сте чули да онај
Sith you have heard, and with a knowing ear,
што вам уби дичног оца
That he which hath your noble father slain
и мени самом ради о глави.
Pursued my life.
ЛАЕРТ: То је сад јасно. Али реците -
LAERTES: It well appears: but tell me
зашто нисте спрам тако злих,
Why you proceeded not against these feats,
убилачких дела, поступили тако како сте,
So crimeful and so capital in nature,
ради безбедности, својом мудрошћу и свим
As by your safety, wisdom, all things else,
осталим били позвани да чините?
You mainly were stirr’d up.
КРАЉ: Ох, из два нарочита разлога,
KING CLAUDIUS: O, for two special reasons;
који за вас могу бити ништавни,
Which may to you, perhaps, seem much
unsinew’d,
али за мене су врло јаки. Краљица његова
But yet to me they are strong. The queen his
мајка скоро сва живи од његових погледа.
mother
Што се мене тиче –
Lives almost by his looks; and for myself—
била то врлина или моје проклетство –
My virtue or my plague, be it either which—
она је за мој живот везана и душом,
She’s so conjunctive to my life and soul,
Hamlet - 75 -
That, as the star moves not but in his sphere, као свака звезда својом сфером,
I could not but by her. The other motive, те ја не могу без ње. Други разлог је то што
Why to a public count I might not go, нисам желео да идем пред јавни суд,
Is the great love the general gender bear him; јер свет га веома воли;
Who, dipping all his faults in their affection,
Would, like the spring that turneth wood to у своју љубав мане му утапа,
stone, ко извор што претвара дрво у камен;
Convert his gyves to graces; so that my arrows, и оков на њему сматрао би неправдом
Too slightly timber’d for so loud a wind, и моје стреле, лаке за тај јак ветар,
Would have reverted to my bow again, опет би се вратиле свом луку
And not where I had aim’d them. не погодивши никад нанишањен циљ.
LAERTES: And so have I a noble father lost; ЛАЕРТ: Тако остах без племенитог оца,
A sister driven into desperate terms, а сестра ми срушена очајем –
Whose worth, if praises may go back again, она што врлином - ако прошло смем хвалити
Stood challenger on mount of all the age - беше на врху овог доба као изазивач
For her perfections: but my revenge will come. својим савршенством. Али освета ће доћи!
KING CLAUDIUS: Break not your sleeps for КРАЉ: Зато не губите сан,
that: you must not think и немојте мислити
That we are made of stuff so flat and dull да смо створени од тако просте, тупе грађе
That we can let our beard be shook with danger да бисмо пустили опасност да нам чупа
And think it pastime. браду, а ми да мислимо да је то шала.
You shortly shall hear more: Чућете ускоро још више.
I loved your father, and we love ourself; Ја сам волео вашег оца, а волим и самог себе.
And that, I hope, will teach you То ће вам, надам се, помоћи,
to imagine — да би замислили —
[Enter a Messenger.] (Улази гласник.)
How now! what news? Шта је сад? Каква новост?
Messenger: Letters, my lord, from Hamlet: ГЛАСНИК: Господару, писма од Хамлета:
This to your majesty; this to the queen. једно вашем величанству, а друго краљици.
KING CLAUDIUS: From Hamlet! who brought КРАЉ: Од Хамлета? Ко их је донео?
them?
Messenger: Sailors, my lord, they say; I saw ГЛАСНИК: Морнари, кажу, краљу.
them not: Нисам их видео.
They were given me by Claudio; he received Дао ми их је Клаудио,
them а он их је примио од доносилаца.
Of him that brought them.
KING CLAUDIUS: Laertes, you shall hear КРАЉ: Лаерте, чућете их. –
them. Leave us. Остави нас.
[Exit Messenger.] (Гласник одлази.)
[Reads.] (Чита.)
‘High and mighty, You shall know I am set „Високи и моћни! Знајте да сам го пао на ва-
naked on your kingdom. To-morrow shall I beg ше краљевство. Сутра ћу молити за
leave to see your kingly eyes: when I shall, first допуштење да видим ваше краљевско лице. И
asking your pardon thereunto, recount the онда ћу вам, замоливши вас најпре за
occasion of my sudden and more strange return. опроштај, испричати прилике и удесе мога
‘HAMLET.’ изненадног и врло чудноватог повратка.
ХАМЛЕТ."
What should this mean? Are all the rest come Шта значи ово? Јесу ли с Хамлетом
back? сви дошли натраг?
Or is it some abuse, and no such thing? Или је то лаж, а у ствари ништа?
LAERTES: Know you the hand? ЛАЕРТ: Познајете ли руку?
KING CLAUDIUS: ’Tis Hamlets character. КРАЉ: Хамлетова је. –
‘Naked! „Го". –
And in a postscript here, he says ‘alone.’ У напомени каже „сам".
Can you advise me? Шта ти кажеш на то?
Hamlet - 76 -

LAERTES: ЛАЕРТ:
I’m lost in it, my lord. But let him come; Ја се ту губим. Али, нека дође,
It warms the very sickness in my heart, то загрева надом бол у моме срцу
That I shall live and tell him to his teeth, да ћу доживети да му кажем у лице:
‘Thus didest thou.’ „Ти си то урадио!"
KING CLAUDIUS: If it be so, Laertes— КРАЉ: Ако је тако, Лаерте –
As how should it be so? how otherwise?— а како би могло бити другачије?
Will you be ruled by me? Хоћете ли да ме послушате?
LAERTES: Ay, my lord; ЛАЕРТ: Хоћу, мој краљу,
So you will not o’errule me to a peace. само ако ме не гоните на мир.
KING CLAUDIUS: КРАЉ:
To thine own peace. If he be now return’d, На твој сопствени мир. Ако се он сада,
As checking at his voyage, and that he means избегнувши пут, вратио, и више и не мисли
No more to undertake it, I will work him на њега, ја ћу га навести на један подвиг,
To an exploit, now ripe in my device, који је баш сад сазрео у мојој мисли,
Under the which he shall not choose but fall: а под којим мора пасти неизбежно.
And for his death no wind of blame shall Због његове смрти тада неће дунути ни дашак
breathe, прекора ;
But even his mother shall uncharge the practice а сама његова мајка неће приметити ову
And call it accident. замку и назваће је случајем.
LAERTES: My lord, I will be ruled; ЛАЕРТ: Мој краљу, слушаћу вас радо,
The rather, if you could devise it so а још радије, ако бисте удесили ствар тако
That I might be the organ. да ја будем оруђе.
KING CLAUDIUS: It falls right. КРАЉ: Сасвим се слаже.
You have been talk’d of since your travel much, Од вашег одласка причало се много
And that in Hamlet’s hearing, for a quality о вама, и то баш пред Хамлетом,
Wherein, they say, you shine: your sum of parts поводом вештине у којој, кажу,
Did not together pluck such envy from him блистате. Цео збир ваших врлина
As did that one, and that, in my regard, није код њега измамио толико зависти
Of the unworthiest siege. ко та што је, мислим, најнижег реда.
LAERTES: What part is that, my lord? ЛАЕРТ: Која је то вештина, господару?
KING CLAUDIUS: КРАЉ:
A very riband in the cap of youth, О, проста трака на капи младости,
Yet needful too; for youth no less becomes али ипак потребна. Јер њој пристаје
The light and careless livery that it wears безбрижна, лака ношња
Than settled age his sables and his weeds, као зрелом добу кожуси и бунде,
Importing health and graveness. Two months намењене здрављу и озбиљности.
since, Пре два месеца беше овде
Here was a gentleman of Normandy:— неки нормандијски племић.
I’ve seen myself, and served against, the French, Ја сам посматрао Французе и био против њих;
And they can well on horseback: but this gallant они су веома вешти на коњу; али тај племић
Had witchcraft in’t; he grew unto his seat; као да је знао неке чини, он је урастао у седло
And to such wondrous doing brought his horse, и правио таква чуда с коњем
As he had been incorpsed and demi-natured ко да је једно тело, полубиће
With the brave beast: so far he topp’d my с лепом животињом;
thought, оним што је изводио
That I, in forgery of shapes and tricks, надмашио је све моје замисли,
Come short of what he did. све радње и облике које сам замишљао,.
LAERTES: A Norman was’t? ЛАЕРТ: Норманђанин, рекосте?
KING CLAUDIUS: A Norman. КРАЉ: Норманђанин.
LAERTES: Upon my life, Lamond. ЛАЕРТ: У живот да је Ламонд.
KING CLAUDIUS: The very same. КРАЉ: Главом он.
LAERTES: ЛАЕРТ:
I know him well: he is the brooch indeed Добро га познајем. Он је заиста
And gem of all the nation. украс и драгуљ целог народа.
Hamlet - 77 -
KING CLAUDIUS: He made confession of КРАЉ: Он ми је тада много причао о вама
you, и одао вам толико признања
And gave you such a masterly report у вежби и вештини одбране,
For art and exercise in your defence а особито у мачевању,
And for your rapier most especially, да је узвикнуо: то би био призор
That he cried out, ’twould be a sight indeed, кад би вас неко могао надмашити!
If one could match you: the scrimers of their Клео се да борци његове земље
nation,
He swore, had had neither motion, guard, nor немају ни покрета, ни пажње,
eye, ни ока,
If you opposed them. Sir, this report of his кад сте ви против њих. Тај његов извештај је
Did Hamlet so envenom with his envy Хамлета толико отровао завишћу
That he could nothing do but wish and beg да је само желео и бога молио
Your sudden coming o’er, to play with him. да дођете, да се огледате с њим.
Now, out of this,— Сад, из тога следи, —
LAERTES: What out of this, my lord? ЛАЕРТ: Шта следи, господару?
KING CLAUDIUS: Laertes, was your father КРАЉ: Лаерте, је л' вам отац био драг?
dear to you?
Or are you like the painting of a sorrow, Или сте само једна слика туге,
A face without a heart? лице без срца?
LAERTES: Why ask you this? ЛАЕРТ: Зашто питате?
KING CLAUDIUS: Not that I think you did not КРАЉ: Не зато што мислим да нисте
love your father; волели свог оца, већ зато
But that I know love is begun by time; што знам да је љубав плод околности;
And that I see, in passages of proof, што знам примере
Time qualifies the spark and fire of it. да време стиша њен жар и огањ.
There lives within the very flame of love У пламену саме љубави већ има
A kind of wick or snuff that will abate it; пепела, гара који је слаби,
And nothing is at a like goodness still; и ништа није увек исто добро.
For goodness, growing to a plurisy, Кад доброта сама нарасте обиљем,
Dies in his own too much: that we would do она од мре већ сопствене пуноће.
We should do when we would; for this ‘would’ Када хоћемо да радимо, треба
changes радити онда кад хоћемо; јер
And hath abatements and delays as many то „хоћемо" се мења и одлаже,
As there are tongues, are hands, are accidents; и слаби толико колико има руку, прилика или
And then this ‘should’ is like a spendthrift sigh, језика. И тад то „треба" је расипан уздисај
That hurts by easing. But, to the quick o’ the што олакшањем озлеђује.
ulcer:— Сад, у срце чира:
Hamlet comes back: what would you undertake, Хамлет долази. Шта бисте учинили да
To show yourself your father’s son in deed покажете да сте син свога оца –
More than in words? али више делом него само речима?
LAERTES: To cut his throat i’ the church. ЛАЕРТ: Заклао бих га у цркви.
KING CLAUDIUS: No place, indeed, should КРАЉ: Заиста, никакво место
murder sanctuarize; не треба да спречава убиство,
Revenge should have no bounds. а освета не сме имати граница.
But, good Laertes, Али, добри Лаерте,
Will you do this, keep close within your ако то желите, будите скривени у својој
chamber. одаји.
Hamlet return’d shall know you are come home: Чим се Хамлет врати, знаће да сте ту.
We’ll put on those shall praise your excellence Ми ћемо наћи некога да пред њим
And set a double varnish on the fame двоструко више велича вашу вештину
The Frenchman gave you, bring you in fine од оног Француза у својој похвали,
together тако вас сукобити; па се тад
And wager on your heads: he, being remiss, опкладити у ваше главе. Небрижљив
Most generous and free from all contriving, као што је, племенит, неук у превари,
Will not peruse the foils; so that, with ease, неће испитати мачеве, и тако ћете лако,
Hamlet - 78 -
Or with a little shuffling, you may choose с мало лукавства, изабрати
A sword unbated, and in a pass of practice незатупљени мач, и осветити се мучким
Requite him for your father. ударцем за смрт свог оца.
LAERTES: I will do’t: ЛАЕРТ: Урадићу тако.
And, for that purpose, I’ll anoint my sword. И за тај циљ ћу намазати мач.
I bought an unction of a mountebank, Од једног травара купио сам неку смртоносну
So mortal that, but dip a knife in it, маст, у коју кад само замочите нож,
Where it draws blood no cataplasm so rare, те њим пустите крв - ни најређи мелем,
Collected from all simples that have virtue справљен од свих чудотворних трава
Under the moon, can save the thing from death под месецом, од смрти не спасава
That is but scratch’d withal: I’ll touch my point оног ко буде огребен. Том кугом
With this contagion, that, if I gall him slightly, додирнућу врх мог мача, да кад га
It may be death. убодем мало то буде његова смрт.
KING CLAUDIUS: Let’s further think of this; КРАЉ: Размислићемо и даље о томе;
Weigh what convenience both of time and means одмерићемо најбољи начин, час,
May fit us to our shape: if this should fail, који ће бити згодни за наш смер. Ако бисмо
And that our drift look through our bad се преварили, да се кроз нашу игру провиди
performance, наш план,
‘Twere better not assay’d: therefore this project боље би било и не покушати. Због тога тај
Should have a back or second, that might hold, план мора имати потпору, или неки други,
If this should blast in proof. Soft! let me see: што би успео, ако први пропадне. Чекајте, да
We’ll make a solemn wager on your cunnings: размислим. Направићемо свечану опкладу за
I ha’t. вашу победу... Сетио сам се:
When in your motion you are hot and dry— кад будете загрејани борбом, жедни –
As make your bouts more violent to that end— због тога правите што жешће ударце –
And that he calls for drink, I’ll have prepared па он затражи да пије, имаћу нарочит пехар
him спремљен за њега,
A chalice for the nonce, whereon but sipping, из кога кад само сркне,
If he by chance escape your venom’d stuck, ако неким случајем избегне ваш отровни
Our purpose may hold there. убод, наша замисао ће бити већ остварена.
[Enter QUEEN GERTRUDE.] (Улази Краљица.)
How now, sweet queen! Како сте, краљице мила?
QUEEN GERTRUDE: КРАЉИЦА:
One woe doth tread upon another’s heel, Једна жалост ступа другој у стопу,
So fast they follow; your sister’s drown’d, тако брзо следе једна другу.
Laertes. Лаерте, ваша сестра се утопила.
LAERTES: Drown’d! O, where? ЛАЕРТ: Утопила? Где?
QUEEN GERTRUDE: КРАЉИЦА:
There is a willow grows aslant a brook, Крај потока је једна врба, што
That shows his hoar leaves in the glassy stream; у воденом огледалу огледа своје сиво лишће.
There with fantastic garlands did she come Она је ту дошла са необичним венцем од
Of crow-flowers, nettles, daisies, and long коприве, од шебоја, божура, кандилке,
purples
That liberal shepherds give a grosser name, којој пастири дају ружно име,
But our cold maids do dead men’s fingers call а наше хладне девојке је зову „мртвачки
them: прсти":
There, on the pendent boughs her coronet weeds Ту, док се пењала на надвијене гране да на
Clambering to hang, an envious sliver broke; њих обеси цветни венчић, пуче једна неверна
When down her weedy trophies and herself гранчица; а она паде са накитом цветним
Fell in the weeping brook. Her clothes spread у сузни поток.
wide; Њени раширени скути
And, mermaid-like, awhile they bore her up: донекле је носише као вилу.
Which time she chanted snatches of old tunes; За то време је певушила напеве старих
As one incapable of her own distress, песама: као да је несвесна своје сопствене
Or like a creature native and indued несреће, или као да је створење рођено и
Unto that element: but long it could not be вично за тај елемент. Али то се брзо десило;
Hamlet - 79 -
Till that her garments, heavy with their drink, јер натопљено одело отежа и јадну
Pull’d the poor wretch from her melodious lay несрећницу одвуче од њене песме
To muddy death. у блатњаву смрт.
LAERTES: Alas, then, she is drown’d? ЛАЕРТ: Авај, онда се она утопила!
QUEEN GERTRUDE: Drown’d, drown’d. КРАЉИЦА: Утопила се, да, утопила.
LAERTES: ЛАЕРТ:
Too much of water hast thou, poor Ophelia, И одвећ ти је воде, јадна сејо,
And therefore I forbid my tears: but yet зато ја своје сузе уздржавам.
It is our trick; nature her custom holds, Па ипак, то су наше навике. Природа држи
Let shame say what it will: when these are gone, своје обичаје, па ма шта хтео говорити стид,
The woman will be out. Adieu, my lord: са сузом излази и жена у мени. Збогом, мој
I have a speech of fire, that fain would blaze, краљу. Речи огњене желе букнути,
But that this folly douts it. ал' их је та слабост угасила!
[Exit.] (Оде.)
KING CLAUDIUS: Let’s follow, Gertrude: КРАЉ: Хајдемо за њим, Гертруда,
How much I had to do to calm his rage! колико се мучих да му стишам бес,
Now fear I this will give it start again; а сад опет стрепим да га то не распали.
Therefore let’s follow. Зато хајдемо за њим.
[Exeunt.] (Одлазе.)

ACT V ПЕТИ ЧИН
SCENE I: A churchyard. СЦЕНА ПРВА.Гробље.
[Enter two Clowns, with spades, &c.] (Улазе два гробара с ашовима итд.)
First Clown: Is she to be buried in Christian ПРВИ ГРОБАР: Може ли бити сахрањена по
burial that wilfully seeks her own salvation? хришћанском обреду она која самовољно
тражи своје сопствено спасење?
Second Clown: I tell thee she is: and therefore ДРУГИ ГРОБАР: Кажем ти да може. И зато
make her grave straight: the crowner hath sat on јој прави гроб одмах. Прегледач лешева је
her, and finds it Christian burial. извршио увиђај над њом и нашао да је треба
сахранити по хришћанском обреду.
First Clown: How can that be, unless she ПРВИ ГРОБАР: Како то може бити, сем ако
drowned herself in her own defence? се утопила у сaмоодбрани?
Second Clown: Why, ’tis found so. ДРУГИ ГРОБАР: Ето, нашли су да је тако.
First Clown: It must be ‘se offendendo;’ it ПРВИ ГРОБАР: То мора бити „se
cannot be else. For here lies the point: if I drown оffendendo“ не може бити друкчије. Јер ту је
myself wittingly, it argues an act: and an act hath чвор: ако се ја намерно утопим, то доказује
three branches: it is, to act, to do, to perform: један чин; а чин има три раздела, то јест:
argal, she drowned herself wittingly. чинити, радити, извршити, дакле, она се
намерно утопила.
Second Clown: Nay, but hear you, goodman ДРУГИ ГРОБАР: Тако је. Него чуј ме, чика-
delver,— копало...
First Clown: Give me leave. Here lies the water; ПРВИ ГРОБАР: Допусти ми! Овде је вода -
good: here stands the man; good; if the man go добро; овде стоји човек - добро, Сад, ако овај
to this water, and drown himself, it is, will he, човек дође овој води и утопи се, онда је то
nill he, he goes,—mark you that; but if the water онај који се утапа, хтео-не хтео, јер је он
come to him and drown him, he drowns not ишао, запамти то. Али ако вода дође к њему и
himself: argal, he that is not guilty of his own утопи га, онда се он не утапа; дакле, онај који
death shortens not his own life. није крив за своју сопствену смрт не
прекраћује свој сопствени живот.
Second Clown: But is this law? ДРУГИ ГРОБАР: Али, је ли то по неком
закону?
First Clown: Ay, marry, is’t; crowner’s quest ПРВИ ГРОБАР: Дабоме да је по закону; по
law. закону о прегледу лешева.
Second Clown: Will you ha’ the truth on’t? If ДРУГИ ГРОБАР: Хоћеш ли да ти кажем
this had not been a gentlewoman, she should истину? Да ово није била отмена госпођа, она
Hamlet - 80 -
have been buried out o’ Christian burial. не би била сахрањена по хришћанском
обреду.
First Clown: Why, there thou say’st: and the ПРВИ ГРОБАР: Е, сад си рекао како ваља.
more pity that great folk should have Утолико жалосније што великаши имају на
countenance in this world to drown or hang овоме свету више права да се даве и вешају
themselves, more than their even Christian. но њихова браћа у Христу. –
Come, my spade. There is no ancient gentleman Хајде, ашове! Нема старије властеле од
but gardeners, ditchers, and grave-makers: they баштована, копача и гробара; они настављају
hold up Adam’s profession. Адамов занат.
Second Clown: Was he a gentleman? ДРУГИ ГРОБАР: Зар је он био властелин?
First Clown: He was the first that ever bore ПРВИ ГРОБАР: Па он је први руковао
arms. оружјем.

Second Clown: Why, he had none. ДРУГИ ГРОБАР: Ех, није руковао!
First Clown: What, art a heathen? How dost ПРВИ ГРОБ АР: Шта! Да ти ниси
thou understand the Scripture? The Scripture незнабожац? Како ти разумеш Свето писмо?
says ‘Adam digged:’ could he dig without arms? Свето писмо каже: Адам је копао. А је ли
I’ll put another question to thee: if thou могао копати без руку и оруђа? Задаћу ти
answerest me not to the purpose, confess друго питање. Ако ми не одговориш како
thyself— ваља, признај да си...

Second Clown: Go to. ДРУГИ ГРОБАР: Хајде, задај!
First Clown: What is he that builds stronger ПРВИ ГРОБАР: Ко гради јаче и од зидара, и
than either the mason, the shipwright, or the од бродара, и од дунђерина?
carpenter?
Second Clown: The gallows-maker; for that ДРУГИ ГРОБАР: Онај што гради вешала;
frame outlives a thousand tenants. јер та грађевина надживи хиљаду житеља.
First Clown: I like thy wit well, in good faith: ПРВИ ГРОБАР: Свиђа ми се досетка, вере
the gallows does well; but how does it well? it ми! Вешала, то је добро. Али како је добро!
does well to those that do in: now thou dost ill to То је добро за оне што чине зло. Сад ти
say the gallows is built stronger than the church: чиниш зло кад кажеш да су вешала јаче
argal, the gallows may do well to thee. To’t грађена од цркве; ерго, вешала могу бити
again, come. добра за тебе. Још једанпут, хајде.
Second Clown: ‘Who builds stronger than a ДРУГИ ГРОБАР: Ко гради јаче и од зидара,
mason, a shipwright, or a carpenter?’ и од бродара, и од дунђерина?
First Clown: Ay, tell me that, and unyoke. ПРВИ ГРОБАР: Хајде, кажи то, и скини
јарам.
Second Clown: Marry, now I can tell. ДРУГИ ГРОБАР: Вере ми, казаћу.
First Clown: To’t. ПРВИ ГРОБАР: Кажи!
Second Clown: Mass, I cannot tell. ДРУГИ ГРОБАР: Крста ми, не умем да
кажем.
[Enter HAMLET and HORATIO, at a distance.] (Улазе Хамлет и Хорацио.)
First Clown: Cudgel thy brains no more about ПРВИ ГРОБАР: Не мућкај више главом око
it, for your dull ass will not mend his pace with тога: јер твој глупи магарац неће убрзати
beating; and, when you are asked this question корак ако га батинаш. Па ако ти други пут
next, say ‘a grave-maker: ‘the houses that he поставе такво питање, ти кажи: гробар! Куће
makes last till doomsday. Go, get thee to које он гради трају до страшнога суда. Хајде,
Yaughan: fetch me a stoup of liquor. иди у крчму код Јохана и донеси ми полић
[Exit Second Clown.] ракије.
[He digs and sings.] (Други гробар оде.)
In youth, when I did love, did love, (Пева.)
Methought it was very sweet, У младости сам љубио, љубио;
To contract, O, the time, for, ah, my behove, то беше тако слатко;
O, methought, there was nothing meet. досаду сам тиме губио, губио,
HAMLET: Has this fellow no feeling of his лепо би, ал' кратко.
ХАМЛЕТ: Зар тај клипан не осећа шта ради
Hamlet - 81 -
business, that he sings at grave-making? кад пева а копа гроб?
HORATIO: Custom hath made it in him a ХОРАЦИО: Њему је навика олакшала посао.
property of easiness.
HAMLET: ’Tis e’en so: the hand of little ХАМЛЕТ: Сасвим је тако: незапослена рука
employment hath the daintier sense. је осетљивија.
First Clown: [Sings.] ДРУГИ ГРОБАР (пева):
But age, with his stealing steps, Јер старост, ко лопов у кораку лаку
Hath claw’d me in his clutch, дође и својим канџама те свије,
And hath shipped me intil the land, и баци те тада у дубоку раку,
As if I had never been such. па био, ко да није.
[Throws up a skull.] (Избаци једну лобању.)
HAMLET: That skull had a tongue in it, and ХАМЛЕТ: Ова је лобања имала језик и могла
could sing once: how the knave jowls it to the је некада певати. Како је овај лупеж треска о
ground, as if it were Cain’s jaw-bone, that did земљу, као да је Каинова вилица, првога
the first murder! It might be the pate of a убице. То је можда теме каквог политичара,
politician, which this ass now o’er-reaches; one коју овај магарац сада надмудрује, или некога
that would circumvent God, might it not? што је хтео преварити бога; зар није могуће?
HORATIO: It might, my lord. ХОРАЦИО: Могуће је, кнеже.
HAMLET: Or of a courtier; which could say ХАМЛЕТ: Или каквог дворанина који је
‘Good morrow, sweet lord! How dost thou, good умео говорити: ,Добро јутро, добри
lord?’ This might be my lord such-a-one, that господару! Како сте, добри господару?" То је,
praised my lord such-a-one’s horse, when he може бити, тај и тај господин који је певао
meant to beg it; might it not? похвалнице коњу тога и тога господара,
мислећи да га добије на поклон. Зар није
могуће?
HORATIO: Ay, my lord. ХОРАЦИО: Јесте, кнеже.
HAMLET: Why, e’en so: and now my Lady ХАМЛЕТ: Да, да, тако је. А сада је својина
Worm’s; chapless, and knocked about the госпође Црв, без усана, и ћушкана тамо-амо
mazzard with a sexton’s spade: here’s fine мотиком једне гробарске њушке. То је диван
revolution, an we had the trick to see’t. Did these преврат, само ако умемо да га видимо. Зар те
bones cost no more the breeding, but to play at кости нису вределе мало више но толико да
loggats with ‘em? mine ache to think on’t. се сада играју њима шоре? Моје кости севају
кад помислим на то.
First Clown: [Sings.] ПРВИ ГРОБАР (пева):
A pick-axe, and a spade, a spade, Мотика, и будак, и ашов,
For and a shrouding sheet: и покров од платна проста,
O, a pit of clay for to be made и гробна хумка као кров
For such a guest is meet. доста је за таког госта.
[Throws up another skull.] (Избаци другу лобању.)
HAMLET: There’s another: why may not that ХАМЛЕТ: Ево друге. Зар то не би могла
be the skull of a lawyer? Where be his quiddities бити лобања каквог адвоката? Где су му сада
now, his quillets, his cases, his tenures, and his његове подвале и досетке, параграфи, докази
tricks? why does he suffer this rude knave now и лукавства? Што трпи да га овај незграпни
to knock him about the sconce with a dirty нитков ћушка око главе том глибавом
shovel, and will not tell him of his action of мотиком, и не подиже против њега тужбу за
battery? Hum! This fellow might be in’s time a злостављање? Хм! Овај човек је у своје време
great buyer of land, with his statutes, his могао бити великозакупац земаља, са
recognizances, his fines, his double vouchers, his његовим тапијама, облигацијама, његовим
recoveries: is this the fine of his fines, and the таксама, његовим двоструким јемствима и
recovery of his recoveries, to have his fine pate његовим рачунима дохотка? Је ли то сума
full of fine dirt? will his vouchers vouch him no његових добити и завршни рачун његових
more of his purchases, and double ones too, than прихода, да његова фина глава добије пуно
the length and breadth of a pair of indentures? финог блата? Зар му његови двоструки јемци
The very conveyances of his lands will hardly lie неће зајемчити више од ове куповине за
in this box; and must the inheritor himself have дужину и ширину једног уговора у
дупликату? Ни сва преносна писма његових
Hamlet - 82 -
no more, ha? поседа не би стала у ову кутију; па зар да
сопственик нема за себе више од тога? Ха?
HORATIO: Not a jot more, my lord. ХОРАЦИО: Ни педља више, господару!
HAMLET: Is not parchment made of ХАМЛЕТ: Не прави ли се пергамент од
sheepskins? овчије коже?
HORATIO: Ay, my lord, and of calf-skins too. ХОРАЦИО: Да, кнеже, и од телеће.
HAMLET: They are sheep and calves which ХАМЛЕТ: Овце и телад су сви који у њему
seek out assurance in that. I will speak to this виде осигурање. - Да ословим овог човека. -
fellow. Whose grave’s this, sirrah? Чији је то гроб, пријатељу?
First Clown: Mine, sir. ПРВИ ГРОБАР: Мој господине.
[Sings.] (Пева.)
O, a pit of clay for to be made И гробна хумка као кров
For such a guest is meet. доста је за таквог госта.
HAMLET: I think it be thine, indeed; for thou ХАМЛЕТ: Готово је твој, јер ти си, ето, у
liest in’t. њему.
First Clown: You lie out on’t, sir, and therefore ПРВИ ГРОБАР: Ви сте ван њега, господине,
it is not yours: for my part, I do not lie in’t, and и зато није ваш; а ја не лежим у њему, па
yet it is mine. ипак је мој.
HAMLET: ‘Thou dost lie in’t, to be in’t and say ХАМЛЕТ: Ти лажеш, кад не лежиш у њему,
it is thine: ’tis for the dead, not for the quick; а кажеш да је твој. Он је за мртве, а не за
therefore thou liest. живе; и зато, дакле, лажеш.
First Clown: ’Tis a quick lie, sir; ‘twill away ПРВИ ГРОБАР: То је жива лаж, господине;
gain, from me to you. побећи ће од мене вама.
HAMLET: What man dost thou dig it for? ХАМЛЕТ: За кога копаш ову раку?
First Clown: For no man, sir. ПРВИ ГРОБАР: Ни за кога.
HAMLET: What woman, then? ХАМЛЕТ: Онда за коју?
First Clown: For none, neither. ПРВИ ГРОБАР: Ни за коју.
HAMLET: Who is to be buried in’t? ХАМЛЕТ: Па шта ћете закопати ту?
First Clown: One that was a woman, sir; but, ПРВИ ГРОБАР: Нешто што је било жена,
rest her soul, she’s dead. господине; али, бог да јој душу прости, она се
упокојила.
HAMLET: How absolute the knave is! we must ХАМЛЕТ: Како та лола цепидлачи! Морамо
speak by the card, or equivocation will undo us. му говорити врло коректно, иначе ће нам
By the Lord, Horatio, these three years I have досадити својим двосмислицама. Богами,
taken a note of it; the age is grown so picked that Хорацио, приметио сам за ове три године да
the toe of the peasant comes so near the heel of се свет толико отео да сељак иде за петама
the courtier, he gaffs his kibe. How long hast дворанину. Откад си ти гробар?
thou been a grave-maker?
First Clown: Of all the days i’ the year, I came ПРВИ ГРОБАР: Између свих дана у години
to’t that day that our last king Hamlet overcame постао сам гробар баш онога дана када је наш
Fortinbras. покојни краљ Хамлет победио Фортинбраса.
HAMLET: How long is that since? ХАМЛЕТ: Колико има од тада?
First Clown: Cannot you tell that? every fool ПРВИ ГРОБАР: Зар ви то не знате? Па то
can tell that: it was the very day that young зна свака будала. То је било баш на дан
Hamlet was born; he that is mad, and sent into рођења младог Хамлета, онога што је полудео
England. и што је послат у Енглеску.
HAMLET: Ay, marry, why was he sent into ХАМЛЕТ: Да, тако је. А зашто су га послали
England? у Енглеску?
First Clown: Why, because he was mad: he ПРВИ ГРОБАР: Зашто? Зато што је
shall recover his wits there; or, if he do not, it’s полудео. Тамо ће опоравити памет; ако не,
no great matter there. тамо то нема везе.
HAMLET: Why? ХАМЛЕТ: А зашто?
First Clown: ‘Twill, a not be seen in him there; ПРВИ ГРОБАР: Јер му се тамо неће
there the men are as mad as he. приметити; тамо су сви луди као и он.
HAMLET: How came he mad? ХАМЛЕТ: Па како је полудео?
Hamlet - 83 -
First Clown: Very strangely, they say. ПРВИ ГРОБАР: Кажу, врло чудновато.
HAMLET: How strangely? ХАМЛЕТ: Како „чудновато"?
First Clown: Faith, e’en with losing his wits. ПРВИ ГРОБАР: Тако, управо је сишао с
ума.
HAMLET: Upon what ground? ХАМЛЕТ: А основа?
First Clown: Why, here in Denmark: I have ПРВИ ГРОБАР: Па, овде у Данској, ја сам
been sexton here, man and boy, thirty years. ту гробар, што као дечак – што као човек, већ
тридесет година.
HAMLET: How long will a man lie i’ the earth ХАМЛЕТ: Колико човек лежи у земљи док
ere he rot? не иструне?
First Clown: I’ faith, if he be not rotten before ПРВИ ГРОБАР: Богме, ако није био труо за
he die—as we have many pocky corses now- a- живота - јер у данашње време имамо тако
days, that will scarce hold the laying in—he will много лешева заражених лепром да се једва
last you some eight year or nine year: a tanner одрже и до укопа - трајаће вам неких осам
will last you nine year. или девет година; кожар ће истрајати девет
година.
HAMLET: Why he more than another? ХАМЛЕТ: Зашто он дуже него остали?
First Clown: Why, sir, his hide is so tanned with ПРВИ ГРОБАР: Зашто, господине? Његова
his trade, that he will keep out water a great је кожа тако уштављена његовим занатом да
while; and your water is a sore decayer of your може дуго издржати воду; а вода вам
whoreson dead body. Here’s a skull now; this ђаволски раствара лешине. Ево једне лобање:
skull has lain in the earth three and twenty years. та је лобања лежала у земљи двадесет и три
године.
HAMLET: Whose was it? ХАМЛЕТ: Чија је била?
First Clown: A whoreson mad fellow’s it was: ПРВИ ГРОБАР: Била је једне будале. Шта
whose do you think it was? мислите чија је била?
HAMLET: Nay, I know not. ХАМЛЕТ: Богами, не знам.
First Clown: A pestilence on him for a mad ПРВИ ГРОБАР: Чума на њега! Била је то
rogue! a’ poured a flagon of Rhenish on my head лупешка будала. Једном ми је сручио на главу
once. This same skull, sir, was Yorick’s skull, боцу рајнског вина. Та лобања, господине,
the king’s jester. била је Јорикова лобања, краљеве будале.
HAMLET: This? ХАМЛЕТ: Ова лобања?
First Clown: E’en that. ПРВИ ГРОБАР: Баш та.
HAMLET: Let me see. ХАМЛЕТ: Дај да видим.
[Takes the skull.] (Узме лобању.)
Alas, poor Yorick! I knew him, Horatio: a fellow Авај, јадни Јориче! Знао сам га, Хорацио; био
of infinite jest, of most excellent fancy: he hath је безгранично весео; имао је изврсне досетке,
borne me on his back a thousand times; and now, хиљаду пута ме је носио на леђима; а сад,
how abhorred in my imagination it is! my gorge како ми је гнусно да гледам ово; грло ми се
rims at it. Here hung those lips that I have kissed од тога стеже. Овде су висиле усне које сам
I know not how oft. Where be your gibes now? пољубио не знам колико пута. Где су сада
Your gambols? your songs? your flashes of твоја заједања, твоје шале, твоје песме, твоје
merriment, that were wont to set the table on a муњевите досетке што су за столом стварале
roar? Not one now, to mock your own grinning? буру смеха? Зар ничега што би се
quite chap-fallen? Now get you to my lady’s подсмехнуло вашем кревељењу? Сасвим
chamber, and tell her, let her paint an inch thick, отпала губица! Иди сад у госпођину собу и
to this favor she must come; make her laugh at кажи јој да лице може намазати слојем
that. Prithee, Horatio, tell me one thing. дебелим као палац, ипак ће најзад овако
изгледати! Нека се насмеје на то! Молим те,
Хорацио, кажи ми нешто.
HORATIO: What’s that, my lord? ХОРАЦИО: Шта, кнеже?
HAMLET: Dost thou think Alexander looked o’ ХАМЛЕТ: Мислиш ли да је Александар
this fashion i’ the earth? изгледао у земљи исто овако?
HORATIO: E’en so. ХОРАЦИО: Исто тако.
HAMLET: And smelt so? pah! ХАМЛЕТ: И тако заударао? Пих!
Hamlet - 84 -
[Puts down the skull.] (Спусти лобању.)
HORATIO: E’en so, my lord. ХОРАЦИО: Исто тако, кнеже.
HAMLET: To what base uses we may return, ХАМЛЕТ: На какве ли се трице можемо
Horatio! Why may not imagination trace the вратити, Хорацио! Зар наша машта не би
noble dust of Alexander, till he find it stopping a могла ићи по трагу племенитог праха
bung-hole? Александровог док не нађе да чепом
запушава какву рупу за чеп?
HORATIO: ‘Twere to consider too curiously, to ХОРАЦИО: Посматрати ствари тако значило
consider so. би посматрати одвише утанчано!
HAMLET: No, faith, not a jot; but to follow ХАМЛЕТ: Ни најмање, вере ми; него ићи са
him thither with modesty enough, and likelihood довољно осећања мере и вероватноће која би
to lead it: as thus: Alexander died, Alexander нас водила отприлике овако: Александар је
was buried, Alexander returneth into dust; the умро, Александар је сахрањен; Александар се
dust is earth; of earth we make loam; and why of враћа у прашину; прашина је земља; од земље
that loam, whereto he was converted, might they правимо блато. Па зашто од тог блата, у које
not stop је он претворен, не бисмо могли зачепити
a beer-barrel? какво буре пива?
Imperious Caesar, dead and turn’d to clay, Царски је Цезар умро, посто прах,
Might stop a hole to keep the wind away: чува рупу, ветра да не уђе дах.
O, that that earth, which kept the world in awe, О, што та земља што свету дава страх,
Should patch a wall to expel the winter flaw! закрпа зиду у исти је мах?
But soft! but soft! aside: here comes the king. Ал' тихо! Склонимо се. Ево иде краљ.
[Enter Priest, &c. in procession; the Corpse of (Улазе свештеници у поворци: леш Офелијин;
OPHELIA, LAERTES and Mourners following; за њим Лаерт и тужбалице. Краљ и Краљица
KING CLAUDIUS, QUEEN GERTRUDE, their са свитом итд.)
trains, &c.]
The queen, the courtiers: who is this they Краљица? Сав двор? За ким то иду? Па с тако
follow? And with such maimed rites? This doth крњом пратњом? Ово значи да је леш који
betoken The corse they follow did with desperate прате сам себи одузео живот очајничком
hand Fordo its own life: ’twas of some estate. руком; а био је угледна личност.
Couch we awhile, and mark. Уклонимо се мало, да видимо.
[Retiring with HORATIO.] (Повуче се у страну са Хорацијем.)
LAERTES: What ceremony else? ЛАЕРТ: Хоће ли бити још каквог обреда?
HAMLET: That is Laertes, ХАМЛЕТ: Ово је Лаерт,
A very noble youth: mark. врло отмен младић. Пази.
LAERTES: What ceremony else? ЛАЕРТ: Хоће ли бити још каквог обреда?
First Priest: ПРВИ СВЕШТЕНИК:
Her obsequies have been as far enlarged Погреб је био велики колико је било
As we have warrantise: her death was doubtful; допуштења. Јер њена смрт је сумњива;
And, but that great command o’ersways the и да виша власт није била над каноном,
order,
She should in ground unsanctified have lodged она би лежала у неосвештеној земљи
Till the last trumpet: for charitable prayers, до последње трубе; уместо молитве
Shards, flints and pebbles should be thrown on бисмо на њу бацали камење и шљунак.
her;
Yet here she is allow’d her virgin crants, Ал' овде су јој допуштени венци,
Her maiden strewments and the bringing home и девојачко цвеће, и сахрана
Of bell and burial. са звонима и пратњом.
LAERTES: Must there no more be done? ЛАЕРТ: Више нема ништа да се ради?
First Priest: No more be done: ПРВИ СВЕШТЕНИК: Ништа више.
We should profane the service of the dead Обесветили би посмртну службу
To sing a requiem and such rest to her кад би њој појали реквијем,
As to peace-parted souls. као душама преминулим у миру.
LAERTES: Lay her i’ the earth: ЛАЕРТ: Положите је у земљу, и нека
And from her fair and unpolluted flesh из њеног пречистог, лепог тела
May violets spring! I tell thee, churlish priest, изникну љубичице! Кажем ти, окрутни попе,
Hamlet - 85 -
A ministering angel shall my sister be, моја сестрица ће бити у анђеоском хору,
When thou liest howling. док ћеш ти лежати урличући.
HAMLET: What, the fair Ophelia! ХАМЛЕТ: Шта? Лепа Офелија?
QUEEN GERTRUDE: Sweets to the sweet: КРАЉИЦА: Најслађој - слаткој; збогом
farewell! отишла! Цвету - цвеће.
[Scattering flowers.] (Посипа је цвећем.)
I hoped thou shouldst have been my Hamlet’s Мислила сам да ћеш бити жена мога Хамлета,
wife;
I thought thy bride-bed to have deck’d, sweet па да ти китим, мила девојко, брачну
maid, постељу, а не хладни гроб.
And not have strew’d thy grave.
LAERTES: O, treble woe ЛАЕРТ: О трострука туго, падни десет пута
Fall ten times treble on that cursed head, троструко на ону проклету главу чији ти
Whose wicked deed thy most ingenious sense злочин одузе најсветлији ум! Земљо, буди
Deprived thee of! Hold off the earth awhile, Till стрпљива, док је још једном не загрлим!
I have caught her once more in mine arms:
[Leaps into the grave.] (Скочи у гроб.)
Now pile your dust upon the quick and dead, Гомилајте земљу на мртву и на живог док од
Till of this flat a mountain you have made, те равни не нарасте брег виши но стари
To o’ertop old Pelion, or the skyish head Пелион, ил' глава небеска плавог Олимпа!
Of blue Olympus.
HAMLET: [Advancing] What is he whose grief ХАМЛЕТ (прилазећи): Ко је тај чији бол
Bears such an emphasis? whose phrase of sorrow говори толиком снагом, што му жалосна реч
Conjures the wandering stars, and makes them зачара звезде у лету, те су стале слушати
stand рањене чудом?
Like wonder-wounded hearers? This is I, Ово сам ја, Данац Хамлет.
Hamlet the Dane.
[Leaps into the grave.] (Скочи у гроб.)
LAERTES: The devil take thy soul! ЛАЕРТ: Нек ти душу однесе ђаво!
[Grappling with him.] (Рве се с њим.)
HAMLET: Thou pray’st not well. ХАМЛЕТ: Лоша ти је молитва!
I prithee, take thy fingers from my throat; Молим те, скидај ми прсте са грла!
For, though I am not splenitive and rash, Јер мада нисам ни жучан ни брз,
Yet have I something in me dangerous, у мени је ипак нешто опасно,
Which let thy wiseness fear: hold off thy hand. од чега се треба бојати. Доле руку!
KING CLAUDIUS: Pluck them asunder. КРАЉ: Развадите их!
QUEEN GERTRUDE: Hamlet, Hamlet! КРАЉИЦА: Хамлете! Хамлете!
All: Gentlemen,— СВИ: Господо!
HORATIO: Good my lord, be quiet. ХОРАЦИО: Добри кнеже, стишајте се!
[The Attendants part them, and they come out of (Пратиоци их раздвоје и они изађу из гроба.)
the grave.]
HAMLET: Why I will fight with him upon this ХАМЛЕТ: Ах, борићу се с њим за ову ствар
theme док ми трепавице не клону.
Until my eyelids will no longer wag.
QUEEN GERTRUDE: O my son, what theme? КРАЉИЦА: За коју ствар, сине?
HAMLET: I loved Ophelia: forty thousand ХАМЛЕТ: Волео сам Офелију. Четрдесет
brothers хиљада браће са свом множином своје
Could not, with all their quantity of love, љубави не би достигли моју.
Make up my sum. What wilt thou do for her? Шта би ти учинио за њу?
KING CLAUDIUS: O, he is mad, Laertes. КРАЉ: Лаерте, он је луд!
QUEEN GERTRUDE: For love of God, КРАЉИЦА: За име бога, оставите га!
forbear him.
HAMLET: ‘Swounds, show me what thou’lt do: ХАМЛЕТ: Крста му, кажи шта би учинио?
Woo’t weep? woo’t fight? woo’t fast? woo’t tear Би ли гладовао, плакао, би л' се тукао? Би ли
thyself? кидао себе,
Woo’t drink up eisel? eat a crocodile? би ли сирће пио? Крокодиле јео? Видиш, а ја
Hamlet - 86 -
I’ll do’t. Dost thou come here to whine? бих. Јели си дошао овамо да слиниш, да
To outface me with leaping in her grave? пркосиш мени скачући у њен гроб?
Be buried quick with her, and so will I: Да се са њоме сахраниш? - И ја ћу!
And, if thou prate of mountains, let them throw А кад брбљаш о бреговима, нек милионе ари
Millions of acres on us, till our ground, на нас баце, док наша хумка пржећи своје
Singeing his pate against the burning zone, теме о зону огња учини да Оса буде као
Make Ossa like a wart! Nay, an thou’lt mouth, проста брадавица.
I’ll rant as well as thou. Шта, и ја знам да се размећем виком,!
QUEEN GERTRUDE: This is mere madness: КРАЉИЦА: Ово је чисто лудило.
And thus awhile the fit will work on him; Још мало ће бити у том наступу;
Anon, as patient as the female dove, па ће затим, кротак као голубица,
When that her golden couplets are disclosed, кад излеже своје златне птичиће,
His silence will sit drooping. седети погружен у ћутању.
HAMLET: Hear you, sir; ХАМЛЕТ: Чујте, господине, кажите ми
What is the reason that you use me thus? узрок што поступате овако са мном?
I loved you ever: but it is no matter; Ја сам вас вазда волео; ал' шта мари!
Let Hercules himself do what he may, Може се Херкул намучити вас –
The cat will mew and dog will have his day. маукаће мачка, урликаће пас.
[Exit.] (Оде.)
KING CLAUDIUS: I pray you, good Horatio, КРАЉ: Молим те, добри Хорацио, пази на
wait upon him. њега.
[Exit HORATIO.] (Хорацио одлази.)
[To LAERTES.] (Лаерту)
Strengthen your patience in our last night’s Ојачајте своје стрпљење нашим разговором
speech; од синоћ.
We’ll put the matter to the present push. Ми ћемо одмах убрзати ствар. –
Good Gertrude, set some watch over your son. Добра Гертруда, ви припазите мало на свог
This grave shall have a living monument: сина. Овај гроб ће имати живи споменик;
An hour of quiet shortly shall we see; а мирни часи доћи ће нам скоро.
Till then, in patience our proceeding be. Дотле ваља поступати стрпљиво.
[Exeunt.] (Оду.)

SCENE II: A hall in the castle. СЦЕНА ДРУГА. Дворана у замку.
[Enter HAMLET and HORATIO.] (Улазе Хамлет и Хорацио.)
HAMLET: So much for this, sir: now shall you ХАМЛЕТ: Толико о томе.
see the other; Видећеш сад даље.
You do remember all the circumstance? Сећаш се свих околности?
HORATIO: Remember it, my lord? ХОРАЦИО: Сећам ли се, кнеже?
HAMLET: ХАМЛЕТ:
Sir, in my heart there was a kind of fighting, У срцу мом беше нека борба
That would not let me sleep: methought I lay што ми не даде да спавам; осећао сам се као
Worse than the mutines in the bilboes. Rashly, оковани бунтовник. Брзо - нек је слава
And praised be rashness for it, let us know, брзини; јер признајмо да нам наша
Our indiscretion sometimes serves us well, лакоумност каткад послужи када нам избледе
When our deep plots do pall: and that should дубоки планови; - учимо се томе
teach us да постоји нека божанска сила
There’s a divinity that shapes our ends, која влада исходима наших намера,
Rough-hew them how we will,— ма како да смо их замислили.
HORATIO: That is most certain. ХОРАЦИО: То је сасвим извесно.
HAMLET: Up from my cabin, ХАМЛЕТ: Скочим из моје кабине,
My sea-gown scarf ’d about me, in the dark огрнем поморски огртач, пипајући у мраку,
Groped I to find out them; had my desire. да их нађем, и успех. Узмем њихов свежањ,
Finger’d their packet, and in fine withdrew па се тад повучем опет у своју собу.
To mine own room again; making so bold, Тако дрско да ми је страх
Hamlet - 87 -
My fears forgetting manners, to unseal заборавио на учтивост, распечатих
Their grand commission; where I found, њихов главни налог: и нађем, Хорацио
Horatio,— - о, краљевског подлаштва! -
O royal knavery!—an exact command, у њему изричан налог,
Larded with many several sorts of reasons накићен са много разних разлога
Importing Denmark’s health and England’s too, што се односе на безбедност Данске и
With, ho! such bugs and goblins in my life, Енглеске, као и на страшне ствари, ако будем
That, on the supervise, no leisure bated, жив - да то, прочитавши, и без оклевања,
No, not to stay the grinding of the axe, брже но што би наоштрили секиру,
My head should be struck off. одсеку моју главу.
HORATIO: Is’t possible? ХОРАЦИО: Да ли је то могуће?
HAMLET: Here’s the commission: read it at ХАМЛЕТ: Ево прочитај кад си доконији.
more leisure.
But wilt thou hear me how I did proceed? Али, хоћеш ли да чујеш шта сам урадио?
HORATIO: I beseech you. ХОРАЦИО: Молим вас.
HAMLET: ХАМЛЕТ:
Being thus be-netted round with villanies,— Ухаваћен тако у лупешку мрежу, пре него
Ere I could make a prologue to my brains, што бих дао свом мозгу пролог посматрања,
They had begun the play—I sat me down, он пређе на дело. Ја седнем;
Devised a new commission, wrote it fair: смислим нов налог; лепо га напишем.
I once did hold it, as our statists do, Некад сам сматрао, ко наши државници,
A baseness to write fair and labor’d much да је простота лепо писати,
How to forget that learning, but, sir, now и мучио сам се да се одвикнем од тога;
It did me yeoman’s service: wilt thou know али ми је сад то баш добро дошло.
The effect of what I wrote? Хоћеш ли да чујеш шта сам отприлике
срочио?
HORATIO: Ay, good my lord. ХОРАЦИО: Хоћу, добри мој кнеже.
HAMLET: An earnest conjuration from the ХАМЛЕТ: Озбиљну молбу од стране краља.
king,
As England was his faithful tributary, Пошто је енглески краљ веран вазал,
As love between them like the palm might и да би љубав цветала међу њима
flourish, као палма;
As peace should stiff her wheaten garland wear да би мир носио свој венац од жита;
And stand a comma ‘tween their amities, да би веза њиховог пријатељства била
And many such-like ‘As’es of great charge, чвршћа, и још много све таквих „да би" од
That, on the view and knowing of these contents, велике важности - он треба, чим види садржај
Without debatement further, more or less, овога, без краћег или дужег премишљања,
He should the bearers put to sudden death, да одмах погуби доносиоце,
Not shriving-time allow’d. не дајући им часа ни за опроштај.
HORATIO: How was this seal’d? ХОРАЦИО: А како сте запечатили?
HAMLET: Why, even in that was heaven ХАМЛЕТ: Како! Баш у томе се показао прст
ordinant. неба.
I had my father’s signet in my purse, У кеси ми беше жиг мога оца,
Which was the model of that Danish seal; који је био калуп за дански печат.
Folded the writ up in form of the other, Увијем писмо, као што је било,
Subscribed it, gave’t the impression, placed it потпишем, ударим печат
safely, и оставим га на исто место.
The changeling never known. Now, the next day Промену више нико није могао да примети.
Was our sea-fight; and what to this was sequent Другог дана је наступио наш поморски бој;
Thou know’st already. а затим оно што већ знаш.
HORATIO: So Guildenstern and Rosencrantz ХОРАЦИО: Тако су Гилденстерн и
go to’t. Розенкранц пали?
HAMLET: Why, man, they did make love to ХАМЛЕТ: Па они су се, човече, предали
this employment; и удварали овом послу.
They are not near my conscience; their defeat Нису ни близу моје савести.
Does by their own insinuation grow: Њихова наметљивост им је донела пад.
Hamlet - 88 -
’Tis dangerous when the baser nature comes Опасно је кад се слабић утакне
Between the pass and fell incensed points у гневан двобој моћних противника
Of mighty opposites. између замаха и врхова мача
HORATIO: Why, what a king is this! ХОРАЦИО: Али, какав је то краљ?
HAMLET: ХАМЛЕТ:
Does it not, think’st thee, stand me now upon— Мислиш да ми није слободно да тог
He that hath kill’d my king and whored my што ми уби оца и упрља мајку,
mother,
Popp’d in between the election and my hopes, што се угурао између престола и мојих нада,
Thrown out his angle for my proper life, што је бацио удицу на мој живот,
And with such cozenage—is’t not perfect па још с толиком подлошћу –
conscience,
To quit him with this arm? and is’t not to be да га не би било савесно наградити овом
damn’d, руком? И зар не бих био проклет
To let this canker of our nature come када бих пустио тај чир да расте
In further evil? на нашем телу даљим злом?
HORATIO: It must be shortly known to him ХОРАЦИО: Брзо ће дознати
from England из Енглеске
What is the issue of the business there. какав је био крај ове ствари.
HAMLET: It will be short: the interim is mine; ХАМЛЕТ: Биће то брзо. Интервал је мој;
And a man’s life’s no more than to say ‘One.’ а човеков живот је док кажеш један.
But I am very sorry, good Horatio, Али веома жалим, добри Хорацио,
That to Laertes I forgot myself; што се онако заборавих спрам Лаерта.
For, by the image of my cause, I see Видим, додуше, и његову коб
The portraiture of his: I’ll court his favors. у слици своје. Тражићу опроштај.
But, sure, the bravery of his grief did put me Али ме је збиља бацио у страшан гнев
Into a towering passion. разметањем својом тугом.
HORATIO: Peace! who comes here? ХОРАЦИО: Тихо. Ко је то?
[Enter OSRIC.] (Улази Озрик.)
OSRIC: Your lordship is right welcome back to ОЗРИК: Ваше господство нам је добро
Denmark. дошло натраг у Данску.
HAMLET: I humbly thank you, sir. Dost know ХАМЛЕТ: Понизно вам хвала, господине. -
this water-fly? (Хорацију) Познајеш ли ти овог воденог
комарца?
HORATIO: No, my good lord. ХОРАЦИО: Не, добри кнеже.
HAMLET: Thy state is the more gracious; for ХАМЛЕТ: Утолико више наде за твој спас,
’tis a vice to know him. He hath much land, and јер грех је познавати га. Он има много земље,
fertile: let a beast be lord of beasts, and his crib и то плодне. Нека једна животиња буде
shall stand at the king’s mess: ’tis a chough; but, господар животиња, њене ће јасле стајати уз
as I say, spacious in the possession of dirt. краљеву трпезу. - Он је сврака и, као што
рекох, располаже силном нечистоћом.
OSRIC: Sweet lord, if your lordship were at ОЗРИК: Драги кнеже, ако је ваше господство
leisure, I should доконо, ја бих вам саопштио једну ствар од
impart a thing to you from his majesty. стране његовог величанства.
HAMLET: I will receive it, sir, with all ХАМЛЕТ: Примићу је, господине, са свом
diligence of spirit. Put your bonnet to his right пажњом свога духа. Ставите своју капу на
use; ’tis for the head. своје место; она је за главу.
OSRIC: I thank your lordship, it is very hot. ОЗРИК: Благодарим вашем гостопримству;
веома је топло.
HAMLET: No, believe me, ’tis very cold; the ХАМЛЕТ: А, не, верујте ми, веома је хладно;
wind is northerly. дува северац.
OSRIC: It is indifferent cold, my lord, indeed. ОЗРИК: Заиста је прилично хладно,
господару.
HAMLET: But yet methinks it is very sultry and ХАМЛЕТ: Али ипак ми се чини да је спарно
hot for my complexion. и топло за моју природу.
Hamlet - 89 -
OSRIC: Exceedingly, my lord; it is very ОЗРИК: Да, претерана је спарина, кнеже, као
sultry,—as ‘twere,— I cannot tell how. But, my да је - не знам ни ја сам да кажем. - Али,
lord, his majesty bade me signify to you that he господару, његово величанство ми је
has laid a great wager on your head: sir, this is наредило да вас известим да је положило
the matter,— велику опкладу на вашу главу. Ствар је,
кнеже, у овоме, —
HAMLET: I beseech you, remember— ХАМЛЕТ: Молим вас, само, не заборавите...
[HAMLET moves him to put on his hat.] (Хамлет му даје знак да стави капу на главу.)
OSRIC: Nay, good my lord; for mine ease, in ОЗРИК: Нека, добри господару; то је ради
good faith. Sir, here is newly come to court моје личне удобности, верујте. Скоро је,
Laertes; believe me, an absolute gentleman, full господине, дошао на двор Лаерт; то је,
of most excellent differences, of very soft society верујте ми, савршен господин, пун најлепших
and great showing: indeed, to speak feelingly of особина, врло отменог понашања и сјајне
him, he is the card or calendar of gentry, for you спољашњости. И одиста, говорећи о њему
shall find in him the continent of what part a како треба, он је читава карта или календар
gentleman would see. отменога света; јер ћете у њему наћи било
који део света који би један племић желео да
види.
HAMLET: Sir, his definement suffers no ХАМЛЕТ: Господине, његове ознаке нимало
perdition in you; though, I know, to divide him не трпе зато што их ви одређујете; иако знам
inventorially would dizzy the arithmetic of да би њихов инвентар збунио аритметику
memory, and yet but yaw neither, in respect of памћења, а ипак је изостао с погледом на
his quick sail. But, in the verity of extolment, I брзину његових једрила. Али, с истинитом
take him to be a soul of great article; and his похвалом, сматрам да је његова душа тако
infusion of such dearth and rareness, as, to make богата роба, а његова унутрашњост толико
true diction of him, his semblable is his mirror; ретка и драгоцена да бисмо јој, верно
and who else would trace him, his umbrage, осликаној, нашли сличну још само у њеном
nothing more. огледалу; а сваки који би га хтео подражавати
био би само његова сенка, и ништа више.
OSRIC: Your lordship speaks most infallibly of ОЗРИК: Ваше господство говори о њему с
him. потпуном непогрешивошћу.
HAMLET: The concernancy, sir? why do we ХАМЛЕТ: Али чему све ово, господине?
wrap the gentleman in our more rawer breath? Зашто увијамо тога изврсног племића у
огртач нашег све ређег даха?
OSRIC: Sir? ОЗРИК: Господару?
HORATIO: Is’t not possible to understand in ХОРАЦИО: Зар се не бисмо могли
another tongue? споразумети разумљивијим језиком? Ви
You will do’t, sir, really. бисте, господине, то свакако могли.
HAMLET: What imports the nomination of this ХАМЛЕТ: Шта значи ваше спомињање тога
gentleman? господина?
OSRIC: Of Laertes? ОЗРИК: Лаерта?
HORATIO: His purse is empty already; all’s ХОРАЦИО (по страни, Хамлету): Његова
golden words are spent. кеса је већ испражњена. Већ је потрошио све
своје златне речи.
HAMLET: Of him, sir. ХАМЛЕТ: Да господине.
OSRIC: I know you are not ignorant— ОЗРИК: Ја знам да ви нисте необавештени...
HAMLET: I would you did, sir; yet, in faith, if ХАМЛЕТ: Желео бих, господине, да
you did, it would not much approve me. Well, говорите истину; али, вере ми, кад бисте је
sir? казали, то за моју личност не би било особито
похвално. Дакле, господине?
ОЗРИК: Ви нисте необавештени каквом
OSRIC: You are not ignorant of what excellence
изврсном вештином располаже Лаерт...
Laertes is—
ХАМЛЕТ: То не бих могао рећи, сем да се
HAMLET: I dare not confess that, lest I should
огледам с њим у тој изврсној вештини; јер
compare with him in excellence; but, to know a
добро познати некога човека, значи познати
man well, were to know himself.
самога себе.
Hamlet - 90 -
OSRIC: I mean, sir, for his weapon; but in the ОЗРИК: Мислим у погледу његовога оружја,
imputation laid on him by them, in his meed he’s господине. По гласу који ужива он у својој
unfellowed. вештини, нема себи равна.
HAMLET: What’s his weapon? ХАМЛЕТ: Шта му је оружје?
OSRIC: Rapier and dagger. ОЗРИК: Рапир и нож.
HAMLET: That’s two of his weapons: but, ХАМЛЕТ: То су два оружја; али, добро.
well.
OSRIC: The king, sir, hath wagered with him ОЗРИК: Краљ се, господине, опкладио с њим
six Barbary horses: against the which he has у шест арапских коња; а он је, мислим,
imponed, as I take it, six French rapiers and заложио шест француских рапира са целим
poniards, with their assigns, as girdle, hangers, прибором, као појасом, каишима и тако даље.
and so: three of the carriages, in faith, are very Три од тих бедрењака, вере ми, веома су лепи
dear to fancy, very responsive to the hilts, most за око и врло су згодни за дршке; дивни су ти
delicate carriages, and of very liberal conceit. бедрењаци и врло богато украшени.
HAMLET: What call you the carriages? ХАМЛЕТ: Шта ви зовете бедрењацима?
HORATIO: I knew you must be edified by the ХОРАЦИО (Хамлету): Знао сам да ћете
margent ere you had done. морати затражити помоћ речника пре но што
сте то и учинили.
OSRIC: The carriages, sir, are the hangers. ОЗРИК: Бедрењаци су, господине, каиши.
HAMLET: The phrase would be more german ХАМЛЕТ: Израз би боље одговарао
to the matter, if we could carry cannon by our предмету кад бисмо могли носити топ о
sides: I would it might be hangers till then. But, бедрима. А дотле, волео бих да буду каиши.
on: six Barbary horses against six French Па онда: шест арапских коња за шест
swords, their assigns, and three liberal-conceited француских рапира са прибором, и три врло
carriages; that’s the French bet against the богато украшена каиша! То је француска
Danish. Why is this ‘imponed,’ as you call it? опклада против данске. Зашто је то, да
употребим вашу реч, заложено?
OSRIC: The king, sir, hath laid, that in a dozen ОЗРИК: Краљ се, господине, клади да вас он
passes between yourself and him, he shall not у дванаест напада неће надмашити три пута
exceed you three hits: he hath laid on twelve for више него ви њега. Лаерт се кладио са
nine; and it would come to immediate trial, if дванаест на девет и одмах би могло доћи до
your lordship would vouchsafe the answer. утакмице ако би ваше господство дало
благонаклони одговор...
HAMLET: How if I answer ‘no’? ХАМЛЕТ: А ако бих ја одговорио: не?
OSRIC: I mean, my lord, the opposition of your ОЗРИК: Ја мислим, кнеже, да ставите своју
person in trial. личност за оглед према њему.
HAMLET: Sir, I will walk here in the hall: if it ХАМЛЕТ: Господине, ја ћу шетати овуда по
please his majesty, ’tis the breathing time of day дворани. Сада је време мога дневног одмора;
with me; let the foils be brought, the gentleman и, ако је његовоме величанству по вољи, нека
willing, and the king hold his purpose, I will win донесу оружје; ако господин пристане и краљ
for him an I can; if not, I will gain nothing but остане при својој намери, ја ћу добити
my shame and the odd hits. опкладу за њега, ако могу; ако не, нећу
добити ништа сем своје срамоте и сувишних
удараца.
OSRIC: Shall I re-deliver you e’en so? ОЗРИК: Хоћу ли тако да известим?
HAMLET: To this effect, sir; after what flourish ХАМЛЕТ: У том смислу, господине, а с
your nature will. украсима који се вашој природи допадну.
OSRIC: I commend my duty to your lordship. ОЗРИК: Препоручујем своју оданост вашем
господству.
HAMLET: Yours, yours. ХАМЛЕТ: Слуга, слуга сам.
[Exit OSRIC.] (Озрик оде.)
He does well to commend it himself; there are no Добро чини што се сам препоручује; јер му
tongues else for’s turn. ниједан туђи језик не би учинио такву услугу.
HORATIO: This lapwing runs away with the ХОРАЦИО: Тај вивак отрча с љуском на
shell on his head. глави.
Hamlet - 91 -
HAMLET: He did comply with his dug, before ХАМЛЕТ: Тај се удварао брадавици своје
he sucked it. Thus has he—and many more of мајке пре но што би узео да је сиса. Тако је и
the same bevy that I know the dressy age dotes он (као и многи са таквим васпитањем, за
on—only got the tune of the time and outward којима, знам, ово ништавно доба лудује)
habit of encounter; a kind of yesty collection, примио само моду времена и спољашњу
which carries them through and through the most одећу друштвеног општења, неку врсту
fond and winnowed opinions; and do but blow површног, мехурастог знања које њега и
them to their trial, the bubbles are out. њему сличне преноси преко најдубљих и
најзамршенијих мишљења. Али дуни само у
њих, огледа ради, и мехур ће се распрснути.
[Enter a Lord.] (Улази један племић.)
Lord: My lord, his majesty commended him to ПЛЕМИЋ: Господару, његово величанство
you by young Osric, who brings back to him that краљ вам се препоручио по младоме Озрику,
you attend him in the hall: he sends to know if који му је донео вашу поруку да га очекујете
your pleasure hold to play with Laertes, or that у дворани. Он ме шаље да би дознао да ли
you will take longer time. вам је по вољи да се огледате с Лаертом, или
ћете одложити за доцније.
HAMLET: I am constant to my purpose; they ХАМЛЕТ: Ја сам веран својим одлукама.
follow the king’s pleasure: if his fitness speaks, Оне се слажу с краљевим жељама: ако је
mine is ready; now or whensoever, provided I be расположен, ја сам готов, сад или кад му
so able as now. драго, с претпоставком да будем способан
као сад.
Lord: The king and queen and all are coming ПЛЕМИЋ: Краљ, краљица и сви остали
down. силазе овамо.
HAMLET: In happy time. ХАМЛЕТ: У добар час.
Lord: The queen desires you to use some gentle ПЛЕМИЋ: Краљица жели да проговорите
entertainment to Laertes before you fall to play. коју нежну реч са Лаертом пре него што
почнете борбу.
HAMLET: She well instructs me. ХАМЛЕТ: Она ми даје добру поуку.
[Exit Lord.] (Племић излази.)
HORATIO: You will lose this wager, my lord. ХОРАЦИО: Ви ћете, кнеже, изгубити ову
опкладу.
HAMLET: I do not think so: since he went into ХАМЛЕТ: Не верујем. Од његовог одласка у
France, I have been in continual practice: I shall Француску ја сам стално вежбао. Добићу,
win at the odds. But thou wouldst not think how благодарећи повољним условима које ми он
ill all’s here about my heart: but it is no matter. даје. Али не можеш појмити како ми је тешко
око срца. Но ипак, не мари!
ХОРАЦИО: Али, добри господару, —
HORATIO: Nay, good my lord,—
HAMLET: It is but foolery; but it is such a kind ХАМЛЕТ: То је проста будалаштина, али
of gaingiving, as would perhaps trouble a осећам неку врсту слутње која би узнемирила
woman. жену.
HORATIO: If your mind dislike any thing, obey ХОРАЦИО: Ако вам срце не мари за нешто,
послушајте га. Ја ћу их пресрести на путу и
it: I will forestall their repair hither, and say you
рећи им да вам није добро.
are not fit.
ХАМЛЕТ: Нипошто. Ја пркосим
HAMLET: Not a whit, we defy augury: there’s
предсказањима. Има неког провиђења и у
a special providence in the fall of a sparrow. If it
паду једнога врапца. Ако буде сад, неће бити
be now, ’tis not to come; if it be not to come, it
после; ако не буде после, биће сад; ако неће
will be now; if it be not now, yet it will come:
бити сад, ипак ће бити после. Бити спреман,
the readiness is all: since no man has aught
то је све. Кад нико не зна шта оставља, шта
of what he leaves, what is’t to leave betimes?
мари ако рано оставља? Нека буде.
[Enter KING CLAUDIUS, QUEEN GERTRUDE,
(Улазе Краљ, Краљица, Лаерт, племићи,
LAERTES, Lords, OSRIC, and Attendants with
Озрик и други иратиоци с мачевима и
foils, &c.]
рукавицама.)
Hamlet - 92 -
KING CLAUDIUS: Come, Hamlet, come, and КРАЉ: Овамо, Хамлете, прими ову руку.
take this hand from me.
[KING CLAUDIUS puts LAERTES’ hand into (Краљ ставља Лаертову руку у Хамлетову.)
HAMLET’s.]
HAMLET: Give me your pardon, sir: I’ve done ХАМЛЕТ: Опростите ми, увредио сам вас.
you wrong;
But pardon’t, as you are a gentleman. Али опростите ми као племић.
This presence knows, Сви присутни знају,
And you must needs have heard, how I am а сигурно сте чули како сам кажњен
punish’d
With sore distraction. What I have done, болним растројством. За све што урадих и
That might your nature, honor and exception чиме грубо изазвах вашу част, природу и гнев
Roughly awake, I here proclaim was madness. - ја овде објављујем: то је била лудост.
Was’t Hamlet wrong’d Laertes? Never Hamlet: Да ли је Хамлет увредио Лаерта? - Хамлет
If Hamlet from himself be ta’en away, никад! Ако је Хамлет био изван себе,
And when he’s not himself does wrong Laertes, и увредио Лаерта, онда то није урадио
Then Hamlet does it not, Hamlet denies it. Хамлет - Хамлет то пориче.
Who does it, then? His madness: if ’t be so, Па ко је то био? - Његова лудост.
Hamlet is of the faction that is wrong’d; А ако је тако, Хамлет припада увређенима.
His madness is poor Hamlet’s enemy. Лудост је душман сиротог Хамлета.
Sir, in this audience, Господине, у овом скупу
Let my disclaiming from a purposed evil нек ме непризнање намерног зла
Free me so far in your most generous thoughts, пред вашим племенитим осећањем извини,
That I have shot mine arrow o’er the house, као кад бих бацио своју стрелу преко куће,
And hurt my brother. па њом погодио свога брата.
LAERTES: I am satisfied in nature, ЛАЕРТ: Ја сам задовољан у души,
Whose motive, in this case, should stir me most због које бих у овом случају највише и требао
To my revenge: but in my terms of honor бити гоњен на освету. Али с обзиром
I stand aloof; and will no reconcilement, на част, ја стојим усправно и нећу још да се
Till by some elder masters, of known honor, помирим док ми нека старија господа,
I have a voice and precedent of peace, признате части, не дају глас за помирење,
To keep my name ungored. But till that time, да бих имао неукаљано име.
I do receive your offer’d love like love, До тог часа ја примам вашу понуђену љубав
And will not wrong it. као љубав, и нећу да је увредим.
HAMLET: I embrace it freely; ХАМЛЕТ: Ту изјаву примам срдачно,
And will this brother’s wager frankly play. и радо ћу се борити за братску опкладу.
Give us the foils. Come on. Дајте нам оружје. Хајте!
LAERTES: Come, one for me. ЛАЕРТ: Једно мени!
HAMLET: I’ll be your foil, Laertes: in mine ХАМЛЕТ: Ја ћу вам бити оружје, Лаерте.
ignorance У мом незнању ваша ће вештина,
Your skill shall, like a star i’ the darkest night, као каква звезда огњено да заблиста кроз
Stick fiery off indeed. најцрњу ноћ.
LAERTES: You mock me, sir. ЛАЕРТ: Господине, ви ми се ругате.
HAMLET: No, by this hand. ХАМЛЕТ: Не, ове ми руке.
KING CLAUDIUS: Give them the foils, young КРАЉ: Млади Озриче, дај им мачеве.
Osric.
Cousin Hamlet, Опкладу знате, рођаче Хамлете?
You know the wager?
HAMLET: Very well, my lord ХАМЛЕТ: Врло добро, краљу мој.
Your grace hath laid the odds o’ the weaker side. Ваша милост се кладила на слабију страну.
KING CLAUDIUS: I do not fear it; I have seen КРАЉ: Не бојим се зато. Гледао сам вас
you both: обојицу.
But since he is better’d, we have therefore odds. Он је бољи, али зато имамо услове.
LAERTES: This is too heavy, let me see ЛАЕРТ: Овај је тежак; дајте други мач.
another. (Узима други мач.)
HAMLET: This likes me well. These foils have ХАМЛЕТ: Овај је добар. Јесу ли мачеви исте
Hamlet - 93 -
all a length? дужине?
[They prepare to play.] (Спремају сс за борбу.)
OSRIC: Ay, my good lord. ОЗРИК: Да, мој добри кнеже.
KING CLAUDIUS: Set me the stoops of wine КРАЉ: Ставите чаше вина на тај сто.
upon that table.
If Hamlet give the first or second hit, Кад Хамлет да први или други удар,
Or quit in answer of the third exchange, или ако одврати трећи,
Let all the battlements their ordnance fire: нека са свих кула груну топови;
The king shall drink to Hamlet’s better breath; Краљ ће пити за Хамлетов бољи дах,
And in the cup an union shall he throw, у чашу ће бацити бисер скупљи но што су
Richer than that which four successive kings редом четири краља носила у данској круни.
In Denmark’s crown have worn. Give me the Дајте чаше!
cups;
And let the kettle to the trumpet speak, И нека бубањ говори труби,
The trumpet to the cannoneer without, труба топовима што стоје напољу,
The cannons to the heavens, the heavens to earth, топови небу, а небеса земљи:
‘Now the king dunks to Hamlet.’ Come, begin: „Сад краљ пије за Хамлета!" Почните.
And you, the judges, bear a wary eye. А ви, судије, оштро пазите.
HAMLET: Come on, sir. ХАМЛЕТ: Напред, господине.
LAERTES: Come, my lord. ЛАЕРТ: Напред, кнеже.
[They play.] (Боре се.)
HAMLET: One. ХАМЛЕТ: Један!
LAERTES: No. ЛАЕРТ: Не.
HAMLET: Judgment. ХАМЛЕТ: Судије!
OSRIC: A hit, a very palpable hit. ОЗРИК: Удар, сасвим јасан удар.
LAERTES: Well; again. ЛАЕРТ: Добро. Хајде опет!
KING CLAUDIUS: Stay; give me drink. КРАЉ: Станите, да напијем,
Hamlet, this pearl is thine; Хамлете, овај бисер је твој.
Here’s to thy health. Ево, у твоје здравље!
[Trumpets sound, and cannon shot off within.] (Трубе и топови иза сцене.)
Give him the cup. Дајте му чашу.
HAMLET: I’ll play this bout first; set it by ХАМЛЕТ; Да довршим овај оглед. Оставите
awhile. Come. зачас у страну. Хајдете!
[They play.] (Борба.)
Another hit; what say you? Други удар. Шта велите?
LAERTES: A touch, a touch, I do confess. ЛАЕРТ: Додирнут, додирнут, ја признајем.
KING CLAUDIUS: Our son shall win. КРАЉ: Наш син ће победити.
QUEEN GERTRUDE: He’s fat, and scant of КРАЉИЦА: Он је гојазан и кратког даха.
breath.
Here, Hamlet, take my napkin, rub thy brows; Ево ти моје салвете, Хамлете;истрљај чело,
The queen carouses to thy fortune, Hamlet. краљица пије за твоју срећу, Хамлете!
HAMLET: Good madam! ХАМЛЕТ: Добра госпо!
KING CLAUDIUS: Gertrude, do not drink. КРАЉ: Гертруда, немој да пијеш.
QUEEN GERTRUDE: I will, my lord; I pray КРАЉИЦА: Хоћу, краљу мој.
you, pardon me. Допусти, молим те.
KING CLAUDIUS: [Aside] It is the poison’d КРАЉ (за себе): То је отрована чаша;
cup: it is too late. али већ је касно.
HAMLET: I dare not drink yet, madam; by and ХАМЛЕТ: Ја још не смем пити, госпо. Одмах
by. ћу.
QUEEN GERTRUDE: Come, let me wipe thy КРАЉИЦА: Да ти обришем лице!
face.
LAERTES: My lord, I’ll hit him now. ЛАЕРТ: Погодићу га сад, краљу.
KING CLAUDIUS: I do not think’t. КРАЉ: Не мислим тако.
LAERTES: [Aside] And yet ’tis almost ‘gainst ЛАЕРТ (за себе): Па ипак, то скоро да је
my conscience. против моје савести.
HAMLET: Come, for the third, Laertes: you but ХАМЛЕТ: Хајде, за трећи, Лаерте. Ви се
Hamlet - 94 -
dally; само играте.
I pray you, pass with your best violence; Молим вас, нападните свом жестином.
I am afeard you make a wanton of me. Бојим се да ви правите са мном шалу.
LAERTES: Say you so? come on. ЛАЕРТ: Тако кажете? Хајде!
[They play.] (Боре се.)
OSRIC: Nothing, neither way. ОЗРИК: С обе стране - ништа.
LAERTES: Have at you now! ЛАЕРТ: Сад ћу вас.
[LAERTES wounds HAMLET; then in scuffling, (Лаерт рани Хамлета. Затим, у
they change rapiers, and HAMLET wounds распаљености борбе, промене рапире, и
LAERTES.] Хамлет рани Лаерта.)
KING CLAUDIUS: Part them; they are КРАЉ: Раставите их! Избезумили су се!
incensed.
HAMLET: Nay, come, again. ХАМЛЕТ: Не, хајдете опет.
[QUEEN GERTRUDE falls.] (Краљица падне.)
OSRIC: Look to the queen there, ho! ОЗРИК: Гледајте тамо на краљицу, хо!
HORATIO: They bleed on both sides. How is it, ХОРАЦИО: Са обе стране крв. Како сте,
my lord? кнеже?
OSRIC: How is’t, Laertes? ОЗРИК: Како сте, Лаерте?
LAERTES: Why, as a woodcock to mine own ЛАЕРТ: Као ћук у мојој сопственој замци,
springe, Osric; Озриче, ја сам праведно убијен
I am justly kill’d with mine own treachery. својом сопственом подлошћу.
HAMLET: How does the queen? ХАМЛЕТ: Како је краљица?
KING CLAUDIUS: She swounds to see them КРАЉ: Пала у несвест видећи вас крваве.
bleed.
QUEEN GERTRUDE: No, no, the drink, the КРАЉИЦА: Не, не, него пиће.
drink,—
O my dear Hamlet,— О, драги Хамлете мој, напитак, пиће...
The drink, the drink! I am poison’d. Ја сам отрована.
[Dies.] (Умре.)
HAMLET: O villany! Ho! let the door be ХАМЛЕТ: О злочинства! Хо!
lock’d: Затворите врата! Издаја! Да видим!
Treachery! Seek it out. (Лаерт пада.)
ЛАЕРТ: Она је овде. Ти си убијен,
LAERTES: It is here, Hamlet: Hamlet, thou art
slain; Хамлете.
No medicine in the world can do thee good; Никаква медицина света те неће спасти.
In thee there is not half an hour of life; У вама нема још ни за по сата живота.
The treacherous instrument is in thy hand, То издајничко оруђе вам је ту у руци,
Unbated and envenom’d: the foul practice незатупљено и још отровано.
Hath turn’d itself on me lo, here I lie, Превара се окрену против мене.
Never to rise again: thy mother’s poison’d: Гле, ево где лежим, да се никада
не дигнем више. - Не могу више. –
I can no more: the king, the king’s to blame.
Краљ, краљ је свему кривац.
HAMLET: The point!—envenom’d too! ХАМЛЕТ: Шта, отрован врх?
Then, venom, to thy work. Онда на своје дело, отрове!
[Stabs KING CLAUDIUS.] (Убоде Краља.)
All: Treason! treason! СВИ: Издаја! Издаја!
KING CLAUDIUS: O, yet defend me, friends; I КРАЉ: Одбраните ме, пријатељи! Ја сам
am but hurt. само рањен.
HAMLET: Here, thou incestuous, murderous, ХАМЛЕТ: Ево ти, родоскрвни,
damned Dane, убилачки, проклети Данче.
Drink off this potion. Is thy union here? Испиј то пиће! Је ли ту твој бисер?
Follow my mother. Иди за мојом мајком!
[KING CLAUDIUS dies.] (Краљ умире.)
LAERTES: He is justly served; ЛАЕРТ: Послужен је по заслузи.
It is a poison temper’d by himself. Отров је сам спремио.
Exchange forgiveness with me, noble Hamlet: Опростимо један другом, Хамлете.
Hamlet - 95 -
Mine and my father’s death come not upon thee, Моја и смрт мога оца не пада на тебе,
Nor thine on me. ни твоја на мене.
[Dies.] (Умре.)
HAMLET: Heaven make thee free of it! I ХАМЛЕТ: Нек те небо спасе од тога!
follow thee. Идем за тобом. –
I am dead, Horatio. Wretched queen, adieu! Ја сам мртав, Хорацио. Несрећна краљице,
You that look pale and tremble at this chance, збогом! А ви, што изгледате бледи и дрхтите
That are but mutes or audience to this act, овде пред овом несрећом; ви што сте само
Had I but time—as this fell sergeant, death, неми посматрачи овога чина, кад бих имао
Is strict in his arrest—O, I could tell you— кад... Али смрт, тај сурови стражар, тачан је
But let it be. Horatio, I am dead; када нас хвата! О рекао бих вам... Али нека
Thou livest; report me and my cause aright буде. Ја сам мртав, Хорацио, ти живиш;
To the unsatisfied. причај праведно необавештенима о мени и
мојој ствари.
HORATIO: Never believe it: ХОРАЦИО: Немојте веровати у то;
I am more an antique Roman than a Dane: јер ја сам више Римљанин него Данац.
Here’s yet some liquor left. Још је остало тог пића.
(Он узима чашу.)
HAMLET: As thou’rt a man, ХАМЛЕТ (устаје): Ако си човек,
Give me the cup: let go; by heaven, I’ll have’t. дај ми чашу. Остави; неба ми, ја ћу је узети.
(Хамлет баца чашу на под и пада.)
O good Horatio, what a wounded name, Добри Хорацио, какво рањено
Things standing thus unknown, shall live behind име би после мене остало
me! кад се ништа не би знало.
If thou didst ever hold me in thy heart Ако сам икада срцу твоме био драг,
Absent thee from felicity awhile, немој ићи још вечитој срећи,
And in this harsh world draw thy breath in pain, вуци дах у овом грубом свету,
To tell my story. да причаш моју повест.
[March afar off, and shot within.] (Марш и пуцњава у даљини.)
What warlike noise is this? Каква је ово ратна узбуна?
OSRIC: Young Fortinbras, with conquest come ОЗРИК:
from Poland, Млади Фортинбрас иде из Пољске
To the ambassadors of England gives и енглеским посланицима
This warlike volley. даје ратни поздрав.
HAMLET: O, I die, Horatio; ХАМЛЕТ: Ја умирем, Хорацио.
The potent poison quite o’er-crows my spirit: Моћни ми отров савлађује дух.
I cannot live to hear the news from England; Вести из Енглеске доживети нећу;
But I do prophesy the election lights Али проричем да је на младом Фортинбрасу
On Fortinbras: he has my dying voice; избор. Он има мој умирући глас.
So tell him, with the occurrents, more and less, Реци му то, и крупне и ситне околности што
Which have solicited. The rest is silence. су изазвале слом. Остало је ћутање.
[Dies.] (Умре.)
HORATIO: Now cracks a noble heart. Good ХОРАЦИО: Сад препуче племенито срце.
night sweet prince: Добру ноћ, добри кнеже!
And flights of angels sing thee to thy rest! Хорови анђела нек ти отпевају мир!
Why does the drum come hither? Откуда добош долази овамо?
[March within.] (Марш иза сцене.)
[Enter FORTINBRAS, the English Ambassadors, (Улазе Фортинбрас и енглески посланици, са
and others.] бубњевима, заставама и пратњом.)
PRINCE FORTINBRAS: Where is this sight? ФОРТИНБРАС: Где је тај призор?
HORATIO: What is it ye would see? ХОРАЦИО: Шта бисте желели да видите?
If aught of woe or wonder, cease your search. Јад, или чудо? - Све је ту, не тражите више.
PRINCE FORTINBRAS: This quarry cries on ФОРТИНБРАС: Та гомила виче: покољ!
havoc. O proud death, Горда смрти!
What feast is toward in thine eternal cell, Каква је блиска светковина то у твојој вечитој
ћелији,
Hamlet - 96 -
That thou so many princes at a shot те си сад побила толико кнежева једним
So bloodily hast struck? махом тако крваво!
First Ambassador: The sight is dismal; ПРВИ ПОСЛАНИК: Призор је грозан, а
And our affairs from England come too late: извештај наш из Енглеске је дошао прекасно.
The ears are senseless that should give us Глуве су уши што би нас слушале
hearing,
To tell him his commandment is fulfill’d, кад причамо да смо извршили налог -
That Rosencrantz and Guildenstern are dead: Розенкранц и Гилденстерн су мртви,
Where should we have our thanks? где ћемо наћи захвалност за себе?
HORATIO: Not from his mouth, ХОРАЦИО: Не из његових уста,
Had it the ability of life to thank you: и кад би имо још моћи живота да вам захвали.
He never gave commandment for their death. Он није наредио њихову смрт.
But since, so jump upon this bloody question, Али кад сте баш приспели на овај крвави
You from the Polack wars, and you from удар, ви из пољског рата,
England, а ви из Енглеске,
Are here arrived give order that these bodies издајте наређења да ова тела буду изложена
High on a stage be placed to the view; на позорници ради посматрања;
And let me speak to the yet unknowing world и пустите ме да свету испричам, који још не
How these things came about: so shall you hear зна, како се све догодило. Ту ћете чути за
Of carnal, bloody, and unnatural acts, дела свирепа, неприродна, крвава,
Of accidental judgments, casual slaughters, за случајне судбине, случајна убиства,
Of deaths put on by cunning and forced cause, за смрти због лукавог или наметнутог повода,
And, in this upshot, purposes mistook и, на крају свега тога, о тајним плановима
Fall’n on the inventors’ reads: all this can I што падоше на главе својих твораца.
Truly deliver. Све ћу вам верно испричати.
PRINCE FORTINBRAS: Let us haste to hear ФОРТИНБРАС: Похитајмо
it, да чујемо и да све одабране позовемо на скуп
And call the noblest to the audience. да чују.
For me, with sorrow I embrace my fortune: Што се мене тиче, ја прихватам с тугом
I have some rights of memory in this kingdom, свој срећан удес. И ја имам још нека права у
Which now to claim my vantage doth invite me. тој земљи, која овим случајем могу тражити.
HORATIO: Of that I shall have also cause to ХОРАЦИО: И о томе ћу имати повода
speak, да говорим,
And from his mouth whose voice will draw on и то из уста онога
more; чиј ће глас повући друге за собом.
But let this same be presently perform’d, Али пожурите да то одмах извршимо
Even while men’s minds are wild; lest more док су духови дивље узбуђени,
mischance да не би дошло више несреће
On plots and errors, happen. због заблуда или завођења.
PRINCE FORTINBRAS: Let four captains ФОРТИНБРАС: Нека четири капетана
Bear Hamlet, like a soldier, to the stage; изнесу Хамлета на естраду, као ратника.
For he was likely, had he been put on, Јер он би се показао као прави краљ да је
To have proved most royally: and, for his остао у животу.
passage,
The soldiers’ music and the rites of war А у пратњи нек војничка свирка и ратни
Speak loudly for him. обреди за њега гласно проговоре.
Take up the bodies: such a sight as this Носите тела. Овај призор тужан
Becomes the field, but here shows much amiss. за бојиште леп је, а овде је ружан.
Go, bid the soldiers shoot. Хајдете, наредите војницима паљбу!
[A dead march. Exeunt, bearing off the dead (Посмртни марш. Излазе, носећи лешеве.
bodies; after which a peal of ordnance is shot Затим се чује топовска паљба.)
off.]