You are on page 1of 228

Филозофски факултет

Филозофски факултет Археолошка збирка АРХАИКА 1 Уредник Мирослав

Археолошка збирка

АРХАИКА

1

Уредник Мирослав Лазић

Београд 2007

АРХАИКА Година I, број 1.

ARCHAICA Year I, No. 1

Издавач :

Published Annually by:

Филозофски факултет Археолошка збирка

Faculty of Philosophy Archaeological Collection

За издавача :

For Publisher:

Александар Костић

Aleksandar Kostić

Уредник:

Editor:

Мирослав Лазић

Miroslav Lazić

Редакција:

Editorial Board:

Никола Тасић Ала И . Романчук (Руска Федерација) Живко Микић Александар Јовановић Драги Митревски ( БЈР Македонија) Митја Гуштин ( Словенија) Чедомир Марковић ( Црна Гора )

Nikola Tasić Alla I. Romantschuk (Russian Federation) éivko Mikić Aleksandar Jovanović Dragi Mitrevski (FYR Macedonia) Mitja Guötin (Slovenia) Čedomir Marković (Montenegro)

Превод

:

Translation by:

Марина Адамовић- Куленовић

Marina Adamović-Kulenović

Лектура и коректура:

Proofreading:

Милена Богдановић

Milena Bogdanović

Техничка обрада:

Typesetting by:

војислав филиповић

vojislav lipović

Штампа :

Printed by:

Чигоја

Čigoja

Тираж :

Printed in:

250

250

ISSN 1820-6328

UDC 902(497.11)

e-mail: archaica@f.bg.ac.yu

Faculty of Philosophy

Faculty of Philosophy Archaeological Collection ARCHAICA 1 Editor Miroslav Lazi ć Belgrade 2007

Archaeological Collection

ARCHAICA

1

Editor Miroslav Lazić

Belgrade 2007

Први број часописа АРХАИКА припремљен је и штампан средствима додељеним током 2006. и 2007. годи - не за материјалне трошкове пројекта Археолошка грађа ñ основа за проучавање културног континуитета у праисторији и антици на територији Србије ( ев . бр. 147041 Д ), који финансира Министарство за науку Републике Србије. Одобрено 28. XII 2006. године , на седници Наставно ñ научног већа Филозофског факултета у Београду, одлуком бр. 23/1ñXXIV/9.

Реч уредника / Editorís word

Археолошка збирка Филозофског фа- култета у Београду основана је пре непуних осам деценија ñ 1929. године . Њени оснивачи , проф . др Милоје Васић и сер Чарлс Хајд (sir Charles Hyde) желели су да студентима архео- логије на Београдском универзитету омогуће непосредан сусрет са разнородним рукотво - ринама древних уметника и занатлија, како би се што боље обучили за практичан рад у археологији . У протеклом периоду, Збирка је стасала у једну од највећих и најпознатијих универзитетских колекција археолошких на - лаза у Европи , у којој су обучаване много - бројне генерације студената Београдског уни - верзитета . Упоредо с тим , стекла је и значајан углед међу водећим научно - истраживачким институцијама које се баве проучавањем ста- рина на територији Србије. Развој српске археолошке науке и уло - га Археолошке збирке Филозофског факулте- та у образовању студената и младих научника обавезују. У том смислу, покретање научног часописа какав заслужују српска археологија и Филозофски факултет, примарни је задатак Археолошке збирке. АРХАИКА ће бити савремен часопис, штампан као годишњак у намери да се науч- ној јавности у земљи и иностранству прикажу нова достигнућа у српској археологији и њој сродним научним областима и дисциплинама . Тако замишљена, АРХАИКА очекује и стране ауторе који ће својим прилозима допринети да она остане незаобилазно научно штиво о старим народима на територији Србије и у њеном окружењу.

Београд, новембар 2007.

The Faculty of Philosophy Archaeologi- cal Collection, Belgrade, was founded nearly eighty years ago, in 1929. Its founders, Prof. Mi- loje Vasić and Sir Charles Hyde, intended it as a teaching base, enabling the students of archae- ology at Belgrade University to be trained in practical archaeology through a direct encounter with diverse artefacts made by ancient artists and craftsmen. Meanwhile the Collection has grown into one of the largest and best known university collections of archaeological nds in Europe, providing training for generations of students. It has been recognized among the leading research institutions concerned with the study of the ar- chaeological past of Serbia. The challenging development of ar- chaeology as a discipline and the role of the Ar- chaeological Collection in the education of stu- dents and young scholars require a responsible response. The Archaeological Collection, there- fore, sees as its foremost mission the starting of a scholarly journal worthy of Serbian archaeology and the Faculty of Philosophy. ARHAICA is a modern journal to be pub- lished annually with the intention of acquainting the scholarly community at home and abroad with new achievements in Serbian archaeology and related elds of study. A thus conceived ARHAICA looks forward to foreign contributors to help it keep up as must reading for those inter- ested in ancient peoples in the territory of Serbia and the neighbouring region.

Belgrade, November 2007

Мирослав Лазић

peoples in the territory of Serbia and the neighbouring region. Belgrade, November 2007 Мирослав Лазић

САДРЖАЈ

САДРЖАЈ / CONTENTS

Миодраг Сладић / Miodrag Sladić

9

АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА КОД МИХАЈЛОВЦА

35

The architecture of early prehistoric settlements on the site of Kula at Mihajlovac

Јосип Шарић / Josip äarić

41

АРТЕФАКТИ ОД ОКРЕСАНОГ КАМЕНА СА ЛОКАЛИТЕТА БЛАГОТИН ñ ПОЉНА

63

Chipped stone artefacts from the site BlagotinñPoljna

Војислав Филиповић / Vojislav Filipović

95

МИНИЈАТУРНЕ НЕОЛИТСКЕ ПОСУДЕ СА ИЗЛИВНИКОМ /СИСКОМ И ЊИХОВА УПОТРЕБА

104

Neolithic miniature spouted/nozzled vessels and their use

Мирослав Лазић / Miroslav Lazić

109

ХУМКА ИЗ БРОНЗАНОГ ДОБА НА ЛОКАЛИТЕТУ САВИН ЛАКАТ КОД ПРИЈЕПОЉА

126

A

Bronze Age mound on the site of Savin Lakat near Prijepolje

Милан Ивановски и Александар Јовановић / Milan Ivanovski and Aleksandar Jovanović

133

ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ОЛОВНИХ ПЕЧАТА ИЗ МАКЕДОНИЈЕ

144

A

contribution to the study of lead seals from Macedonia

Ивана Кузмановић - Нововић / Ivana Kuzmanović-Novovi ć

149

ПРЕДСТАВЕ ДИОНИС A И ЊЕГОВОГ ТИЈАСОСА НА РИМСКИМ ГЕМАМА ИЗ СРБИЈЕ

156

Depictions of Dionysus and his thiasus on Roman intaglios from Serbia

Мира Ружић и Илија Пушић / Mira Ruûić and Ilija Puöić

161

ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ АНТИЧКЕ АРХЕОЛОГИЈЕ БОКЕ КОТОРСКЕ

170

A

contribution to the archaeological study of the Gulf of Kotor in antiquity

Александар Капуран и Виктор Варга / Aleksandar Kapuran and Viktor Varga

173

АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА АКВАТОРИЈА ХЕРЦЕГ НОВОГ

181

Archaeological research in the Herceg Novi aquatorium

Бранко Дрча / Branko Drča

187

ΣΤΑΤΗΡ - STATERA

194

ΣΤΑΤΗΡ ñ STATERA

Адам Н . Црнобрња / Adam Crnobrnja

197

НАЛАЗИ НОВЦА СА ИСТРАЖИВАЊА ЛОКАЛИТЕТА ОРАШЈЕ ( МАРГУМ ) 2004. ГОДИНЕ

207

Coin nds on the site of Oraöje (Margum) from the 2004 excavation

Живко Микић / éivko Mikić

209

НЕКРОПОЛЕ ИЗ ПЕРИОДА СЕОБЕ НАРОДА У ВИМИНАЦИЈУМУ ñ АНТРОПОЛОШКА РЕВИЗИЈА

217

Die Vˆlkerwanderungszeitliche Friedhˆfe von Viminacium ñ Eine Anthropologische Revision

219

ИЗ ИСТОРИЈЕ СРПСКЕ АРХЕОЛОГИЈЕ

219

FROM THE HISTORY OF SERBIAN ARCHAEOLOGY

АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА КОД МИХАЈЛОВЦА 1

Миодраг Сладић Филозофски факултет, Београд

A пстракт : Кула код Михајловца, истраживан a у оквиру пројекта Ђердап II, спада у локали- тете који чувају најстарије трагове насељавања на обали Дунава . Припада позној култури Лепенског вира и потпуно се, са свим атрибутима , уклапа у културни комплекс Лепенски вир ñ Скела Кладовеј. Појава неолитске грнчарије у горњим слојевима наговештава ново доба, које је донело другачији приступ решавању егзистенцијалних проблема и другачију архитектонску креативност . Сличности између локалитета Кула и других налазишта на подручју Ђердапа, нарочито оних на Корбовском и Великом острву, показују да су у позном мезолиту и раном неолиту становници овог широког простора живели истим или врло сличним начином живо - та .

Кључне речи : позни мезолит , неолит , огњиште, станиште, шатораста конструкција, кера-

мика , Лепенски вир , Скела Кладовеј.

Почетком осамдесетих година прошлог века реализован је пројекат изградњ e друге хидроцентрале на Дунаву, код Кусјака. Дуг приобални појас од Кладова до Кусјака, угрожен подизањем нивоа реке, био је претворен у велико археолошко радилиште на коме су, током више година , обављана заштитна истраживања . Био је то период великог успона српске архео- логије, у коме је Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду имао значајну улогу у истраживању угрожене зоне од Брзе Паланке до Кусјака. Академик Д . Срејо- вић и проф . др А . Цермановић - Кузмановић били су главни руководиоци ових вишегодишњих испитивања . Међу многобројним налазиштима на поменутом простору посебно се издваја околина Михајловца , са локалитетима широког хронолошког распона, од позног мезолита до раног средњег века ( Кула, Књепиште , Ушће Каменичког потока , Мора Вагеи , Кеј). Ова територија дуго је била у жижи интересовања стручњака Центра за археолошка истраживања, при чему

1 Текст је настао у оквиру научно - истраживачког пројекта Археолошка грађа ñ основа за проучавање културног кон- тинуитета у праисторији и антици на територији Србије ( ев . бр. 174071), који реализује Филозофски факултет у Београду, а финансира га Министарство за науку Републике Србије.

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007)

је колега С . Станковић дао велики допринос , истражујући налазишта на подручју Кусјака

( Борђеј) и Михајловца ( Ушће Каменичког потока , Књепиште и Мора Вагеи ). Локалитет Кула, о коме ће бити речи у овом тексту, налази се на високој дунавској тераси узводно од Михајловца . Као и многа друга налазишта, ископаван је током неколико кампања, од 1980. до 1984. године . Стога је потребно нешто рећи о планирању и динамици археолошких истраживања овог локалитета, који је заузимао велику површину са дебљином слоја од готово 3,0 m.

ТОК ИСТРАЖИВАЊА

У оквиру овог значајног пројекта, 1980. године започета су истраживања на Кули , када је екипа Центра за археолошка истраживања испитивала неколико налазишта у близини ушћа Слатинске реке, а упоредо је вршила и стална рекогносцирања дунавске обале. Пошто је то била прва година истраживања у оквиру пројекта чија је реализација планирана на дуже време, упознавање обале било је неопходно , мада су претходну проспекцију терена обавили стручњаци Археолошког института из Београда и Народног музеја Крајине у Неготину (Vasić i Janković 1971). Обала Дунава , међутим, често скрива разне драгоцености, тако да том прили - ком нису уочени културни остаци које је касније, са више среће, открила екипа Центра . У јед- ној од тих акција, на одсеку дунавске обале у селу Михајловац , на сеоској плажи и у високом дунавском профилу откривени су тамномрки укопи и већа количина уломака праисторијске керамике. Одмах је уследио наредни корак и на Кули су изведена прелиминарна сондажна ископавања, односно постављено је неколико мањих сонди изнад раније примећених укопа (Сладић 1984). Археолошко налазиште на Кули ускоро је заинтересовало ширу научну јавност. На - име, у току истраживања сонди постављених изнад уочених укопа, у подножју профила ви - соког скоро 3,0 m, примећен је део лобање чији је надочни лук, прекривен зеленом патином , извиривао из обалског наноса. Малом интервенцијом утврђено је да је у питању део масивног надочног лука људске лобање. Одмах је одговарајућом сондом обухваћен простор око ње и убрзо је установљено да се ради о лоше очуваном скелету у згрченом положају (ibid.: сл. 199; Микић и Сладић 1994: Т. I). Остаци скелета скренули су пажњу својом робусношћу, нарочито дебљином лобање и оштрином надочних лукова. Упоредо са овим малим ископавањем, даљом проспекцијом обале пронађено је неколико артефаката из мезолитског доба, односно више наковања ( речних облутака са функционалним оштећењем у центру ), као и кварцитних одби- така. Тада је постало јасно да се у моћном културном слоју на Кули налазе значајни остаци из далеке прошлости овог краја. Јуна месеца следеће, 1981. године , уследила су нова ископавања, када је у зони проб- них сонди истражених претходне године отворено осам контролних сонди ( сонде IñVIII), укупне површине 96 m . Тада се потпуно показало сво богатство културног слоја на Кули , како из раног средњег века ( Јанковић 1986: 445ñ447) тако и из дубоке праисторије, односно из мезолитског и раног неолитског доба. У најнижем стратуму откривени су и најстарији трагови првобитне архитектуре, тј. остаци полукружних шаторастих конструкција.

М . Сладић

АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА

Ископавања су настављена исте године , октобра месеца, на простору II и III сектора. У II сектору истраживани су слојеви из раног средњег века, а у III сектору отворено је неко- лико сонди уз дунавски профил , на местима са индикативним материјалом, које су захватале квадрате у најугроженијој зони , односно уз саму реку. У свим сондама откривен је значајан мезолитски материјал, у коме се нарочито истичу два станишта која припадају фазама Кула I и Кула II. Током 1982. године ископавања су настављена и представљала су највећи истраживач- ки подухват на овом налазишту. Отворена је велика истражна површина на I и III сектору, и откривени су бројни налази из мезолита и раног неолита . Осим стамбених објеката из фаза I и II, пронађена су три гроба, која су још више употпунила сазнања о првим житељима Куле. На Кули су спроведене још две истраживачке кампање. Прва , 1983. године , била је мањег опсега, а ископавања су обављена на простору I и II сектора. Објекат из фазе II, от - кривен 1982. године , који је у основи имао запечену земљу, сада је потпуно истражен про - ширењем сонде IX ка западу. Показало се да објекти из ове фазе имају мања правоугаона огњишта . Примећена је и нешто већа концентрација лепа у северозападном углу проширења , на вишој нивелети од претходно истраженог објекта, што је захтевало нова ископавања на том месту. Због тога је наредне, 1983. године , западно од овог простора истражена сонда X, са остацима архитектуре и елипсоидним ватриштима . Испитивањем нише у северном профилу сонде установљено је да се зона са запеченом земљом простире према североистоку. Током 1984. године , која је била и последња година истраживања на Кули , заокружено је ископавање архитектонских остатака, и то отварањем велике површине , димензија 10,60 х 10,60 х 8,0 m, која је обухватила недовољно дефинисане објекте у сондама IX и X. Новоотворена површина означена је сондама XI и XII, и том приликом овај комплекс је максимално истражен у прос - торном смислу.

истражен у прос - торном смислу . Сл . 1. Кула ñ ситуациони план

Сл . 1. Кула ñ ситуациони план Fig. 1 Kula ó site plan

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007)

Површина локалитета била је велика ( сл. 1). Његова дужина износила је приближно 350 m, што је установљено највећом раздаљином између сонди са археолошким налазима. Треба поменути да се ова констатација односи углавном на мезолитски хоризонт, који је и нај- доминантнији . Ширина налазишта зависила је од степена ерозије дунавске терасе и износила је од 20 до 70 m. Присећајући се тока истраживања, треба имати на уму и тешке услове ископавања. Осим велике дубине на којој су лежали најстарији трагови настањивања у овом делу Ђердапа, честе промене водостаја, изазване радовима на хидроцентрали , такође су чиниле велике по - тешкоће у деловима локалитета најближим реци .

ГЕОГРАФСКО - ГЕОЛОШКА СТРУКТУРА МИХАЈЛОВАЧКЕ РЕГИЈЕ

Територија на којој се налази село Михајловац , на чијој северној периферији је смеш- тен локалитет Кула ( сл. 2), у ширем смислу припада Влашко- понтском басену, а у ужем сми- слу Неготинској Крајини . У делу Крајине кроз који пролази , као и у горњем Ђердапу, Дунав је главни природни неимар који миленијумима формира рељеф ових географских целина . Из - ласком из Сипске клисуре, због могућности да се шири и због подлоге тла, Дунав је у Него - тинској Крајини знатно пространији , а његове плодне обале, од дубоке праисторије до наших дана, пружале су могућност за развој многих култура.

за развој многих култура . Сл . 2. Локалитет Кула , поглед на

Сл . 2. Локалитет Кула, поглед на I сектор с југа Fig. 2 Site Kula, view of Sector I from the south

Поред обала Дунава преовлађују речне терасе и равнице , често плављене , а у залеђу се уздижу већа узвишења . Цвијић је утврдио да на подручју Ђердапа низводно од Сипа речне терасе прелазе у маринско- језерске или абразионе терасе (Цвијић 1921; Јовић 1997: 25). На делу од Брзе Паланке до Кусјака обала је избраздана коритима река и потока који се уливају у Дунав . Међу њима најзначајнији су Вратњанска и Слатинска река, Замна и Каменички поток , као и безброј безимених потока и поточића који чине врло повољан хидролошки потенцијал

М . Сладић

АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА

потребан за сигуран живот. И сам локалитет Кула подељен је коритом тзв . Плавиначког по - тока, који оживи у сезони киша. Његово ушће, са нагомиланим материјалом који је ерозијом спран са узвишења у залеђу, учинило је да се узводно од њега формира затон, односно широки вир који воду лагано окреће у смеру казаљке на сату. Анализом остатака фауне из мезолитског слоја Куле својевремено се бавио палеозоо- лог Ш. Бекењи (Bˆkˆnyi). 2 Он је сматрао да је ово подручје било изузетно богато разноврсном рибом, нарочито ципринидним врстама ( деверика и шаран), затим анадромним ( јесетра и ке- чига ), а ређе езоксидним ( штука) и силуридним врстама ( сом). Изглед овог крајолика у мезо- литу сигурно је био другачији него данас. Долина уз реку била је шира , а брдовито залеђе, обрасло густим шумама, чувало је значајне изворе хране. Бекењи је такође показао да су шуме биле богате фауном ( јелен, срна, дивља свиња , а откривени су и остаци дивље мачке, куне, јазавца, мрког медведа, лисице , вука, пољског зеца и дабра). Мећу остеолошким узорцима најзаступљенији је био јелен, што је сасвим разумљиво због употребе коже, меса, као и кости и рогова доброг квалитета, од којих су житељи Куле израђивали оруђе. Дунав је снажно утицао на геолошку структуру овог подручја. Готово на свим лока- литетима дуж обале на којима су вршена археолошка ископавања могу да се запазе трагови великих наплавина , манифестованих моћним наслагама речног шљунка и слојевима иловаче. Примарни слој ( здравица ) на Кули углавном се састоји од мркозелене и мркосиве иловаче по - мешане са већим и мањим кречњачким стенама. Пошто залеђе чине махом стене кречњачког састава, међу којима врло ретко могу да се нађу жиле квалитетнијег материјала, становници мезолитских насеља на Кули користили су сировине које им је доносио Дунав . То су углавном облуци , кварцитна заобљена језгра, кремена језгра, језгра рожнаца, затим облуци пешчара, шкриљца и стене са лискунастим примесама. Наравно , не треба занемарити ни утицај поме- нутих река и потока , који су ерозијом спирали геолошки материјал са брдовитог залеђа, наро- чито у периодима отопљавања .

КУЛТУРНО НАСЛОЈАВАЊЕ КУЛЕ

Културни слој на налазишту достиже дебљину од приближно 3,0 m, а карактерише га наслојавање неколико хоризоната . Профили свих контролних сонди показују врло јасну и из - диференцирану слојевитост. Уочава се да су и културни и геолошки слојеви углавном хоризон - тални , са благим падом према Дунаву. Насељена површина сигурно је била знатно већа, али је ерозија велике реке учинила своје, односећи драгоцена материјална сведочанства о култури људи који су се задржавали на овом делу њене обале. Чак и летимичним погледом на културну стратиграфију Куле могу да се разграниче че- тири културна хоризонта , који се разликују по боји и структури седимента, као и по садржају. Најстарији је мезолитски хоризонт, у чијим позним фазама се појављује и материјал каракте- ристичан за рани неолит, затим следи хоризонт из старијег гвозденог доба са многобројним

2 Крајем осамдесетих година прошлог века Ш. Бекењи је боравио на Филозофском факултету у Београду, с циљем да обради животињске коштане остатке са локалитета истраживаних у оквиру пројекта Ђердап II. Том приликом анализирао је и коштане остатке са Куле, дајући ми на увид писмени запис о резултатима својих запажања.

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007)

отпадним јамама, па хоризонт из римског периода, са констатованом трасом римског пута и спорадичним налазима, и хоризонт из раног средњег века, са укопаним колибама и каменим пећима. У првим слојевима испод хумусног покривача налажен је материјал из недавне про - шлости (XVIIIñXIX век). Већ смо поменули да најстарији културни хоризот на Кули припада позном мезолиту и почетку новог раздобља, тј. неолита . Овај рад обухвата управо те периоде, односно живот пр - вих становника овог дела дунавске обале, уз напомену да је посебна пажња посвећена начину подизања станишта.

Најстарији хоризонт, дебљине од 0,60 до 0,80 m,

глиновитог је састава. Његову основну карактеристику представља различита боја седимента. У најстаријој фази

( Кула I) он је мркожуте боје, а у млађој фази ( Кула II), у којој се већ препознају неке манифестације раног неоли - та, је тамније црвенкастомрке боје. Узан слој при повр - шини обележава најмлађу фазу овог хоризонта ( Кула III) и прелази у црвенкастобраон боју. Количина налаза из ових периода на површини локалитета није свуда једнака, што поприма карактер хо - ризонталне стратиграфије. То је сасвим разумљиво ако се има у виду да је површина са стаништима била знатна, а популација релативно мала. Интензитет настањивања

у појединим деловима локалитета временом се мењао,

у зависности од природних услова и тренутних потреба

житеља. Различитим бојама у најстаријем хоризонту одго - варају и разлике у културном садржају, у шта се савршено уклапа и архитектура. Анализом тих параметара добијена је периодизација најстаријег културног хоризонта . У том

смислу, јасно се препознају три фазе развоја првих на- сеља на Кули , означене као Кула I, Кула II аñ б и Кула III. У подели друге грађевинске фазе на две подфазе ( а и б) пре - судну улогу одиграле су нијансе у изради огњишта , која чине основне структуралне елементе стамбених објеката

Fig. 3 Stratigraphic situation in Blocks IIIf 28, 29 and 30: а) House 1 (Kula I); b) House 2 (Kula II); c) concentration of stone (Kula III)

b) House 2 (Kula II); c) concentration of stone (Kula III) Сл . 3. Стратиграфска ситуација

Сл . 3. Стратиграфска ситуација у блоковима IIIf 28, 29 и 30: а ñ станиште

бр. 1 ( Кула I); b ñ станиште бр. 2 ( Кула II); c ñ концентрација камена (Кула

III)

( сл. 3).

КАКО СУ СТАНОВАЛИ ПРВИ ЖИТЕЉИ КУЛЕ ?

Остаци архитектуре у насељу на Кули , било да је привременог, сезонског или сталног карактера, дају значајан прилог познавању ове врсте стваралаштва. Они нису бројни, али от - кривају потребе првих насељеника, којима је Дунав , са обиљем хране, чинио основу егзистен -

М . Сладић

АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА

ције, па су на његовим обалама проналазили ослонац за свој опстанак. И природно окружење, односно шумом обрасло залеђе, сигурно је представљало неку врсту заштитне баријере. Из тих разлога, током позног мезолита и раног неолита овде су организована и прва седелачка на- сеља. Овај простор је касније, у халштатском периоду, служио за одлагање отпадног материја- ла из неког, за сада непознатог насеља у околини , о чему сведоче бројне јаме са поломљеном грнчаријом, а у римском периоду добио је транзитни катактер, са путем који је ту пролазио , и тек у раном средњем веку поново је постао интересантан за настањивање , што показују мно - гобројни остаци плитко укопаних станишта. Из позног мезолита и раног неолита потичу трагови неколико стамбених објеката и у наредним редовима приказаћемо све релевантне податке о њиховој позицији и конструктив - ним елементима.

ОСТАЦИ НАСЕЉА ИЗ ФАЗЕ КУЛА I

Трагови најстарије фазе мезолитског хоризонта

( Кула I) леже готово на здравици и карактеришу их две

врсте објеката: полукружне шаторасте конструкције и пространа станишта трапезасте форме, са великим пра- воугаоним огњиштима . И поред тога што се реконструк- ција живота на Кули донекле креће у домену претпостав - ки , најмаркантнији мезолитски налази управо су остаци стамбених објеката.

су остаци стамбених објеката . Полукружне шаторасте

Полукружне шаторасте конструкције Полукружне конструкције састављене су од ређа- ног камена различитих димензија и вероватно предста- вљају привремена склоништа, односно шаторе, распона 2,50 и 2,80 m. Имали смо прилику да у I сектору, у сонда- ма VI и VII, откријемо две такве конструкције, које су ле- жале готово на здравици . Луком су биле окренуте према реци , тј. ка југоистоку, можда због заштите од ветра који и данас дува из тог правца . Са унутрашње стране обе кон- струкције, на приближно 1,20 m од најистуренијег дела лука, нађена су по два камена. Камење је највероватније имало функцију учвршћивача стуба на који су налегале

притке из полукружног зида, које су држале кровни пок- ривач . Трагови коља нису уочени , што може да се објасни агресивним хемијским саставом седимента на Кули . Шаторасте конструкције вероватно су биле покривене кожом ослоњеном на подлогу од коља и при дну причвршћеном каменим облуцима, који су и назначавали обрисе објеката (сл. 4). Описане конструкције су врло близу једна другој и представљају остатке првих стам- бених објеката на Кули који су, највероватније као импровизована пребивалишта , привремено коришћени у сезони риболова .

Fig. 4 Plan of a tent-like structure in Trench VI

Сл . 4. Основа шаторасте конструкције у сонди VI

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007)

Станиште бр. 1 Остаци овог станишта откривени су у III сектору, приликом испитивања контролних сонди уз дунавски профил , на местима која су индикована знатном концентрацијом археоло- шког материјала. Истраживано је у два наврата. У контролној сонди бр. 2 наишло се на речни облутак већих димензија, испуцан вероватно услед високе температуре, на шта је указивала и његова црвенкаста боја. С обе његове стране у профил су залазила два плочаста камена. Рас- поред камена је показивао да је била у питању нека конструкција, али није било јасно каква. У њеној непосредној близини налазило се неколико тзв . перкутера, односно наковања и квар-

цитних одбитака, затим понеки одбитак од кремена, а нађени су и делови животињских костију и јелењих рогова . Све то указива- ло је на трагове живота на овом месту. Из тих разлога, а у тежњи за правим одгово - ром шта ова конструкција представља, сле- деће године отворена је нова сонда, која је захватала западно залеђе сонде 2, односно квадрате IIIf 29 и 30. Постепено се дошло до одговора, односно постало је јасно да је конструкција у сонди 2 била само део вели - ког правоугаоног огњишта , димензија 1,50 х 0,55 m (сл. 5). Његову ужу, западну стра-

ну, наспрам распаднутог облутка откриве - ног у претходној кампањи, представљала је већа ломљена плоча; остатак дуже, северне стране чинила су два већа ломљена камена, а јужна страна је целом дужином имала премаз од земље, који је услед дејства ватре добио црвену боју, што показује да је огњиште било укопано . У Ђердапу се таква огњишта јављају и у Алибегу (Alibeg) II, Падини B, на Островул Банулуи (Ostrovul Banului) III b итд . ( Радовановић 1997: 59). Ауторка их везује за млађи период , тј. за 5. фазу развоја ђердапског мезолита, односно за сам његов крај. Очигледно је, међутим, да су таква упрошћена огњишта била у употреби и раније. Јужно од западне, уже стране огњишта , у њеној непосредној близини , констатована је мања троугаона форма сачињена од три плочаста, насатично постављена камена. Троугао је оштрим углом био окренут насупрот огњишту, од- носно према огњишту је била постављена базна страница троугла . С друге стране огњишта , тик уз северозападни угао, налазио се један ломљени камен. На истој страни на којој је откри - вен камени троугао , али према југоисточном углу огњишта , и на истом растојању на коме се налазио троугао пронађене су две камене плочице , које су највероватније биле делови другог троугла . На североисточном и југозападном углу налазио се по један већи ломљени камен. Шта представљају огњишни троуглови , веома чести у култури Лепенског вира , којој припа - да и насеље на Кули , не може се сигурно утврдити , али се може претпоставити да је њихова функција утилитарне природе. Врло је вероватно да су то конструктивни делови огњишта , од- носно нека врста држача за ражњеве, тј. прутове на које је набадана риба и постављана изнад ужареног угљевља у огњишту. При томе, оштар угао окренут супротно од огњишта служио је за фиксирање ражња, а плочица окренута према огњишту ñ као ослонац по коме је ражањ мо-

као ослонац по коме је ражањ мо - Сл . 5. Огњиште у станишту бр .

Сл . 5. Огњиште у станишту бр. 1 Fig. 5 Hearth in House 1

М . Сладић

АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА

НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА Сл . 6. Основа станишта бр . 1 Fig. 6

Сл . 6. Основа станишта бр. 1 Fig. 6 Plan of House 1

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007)

гао да се помера лево и десно. Б . Јовановић ове троугаоне елементе везује за почетак неолит - ског периода (Jovanović 1971), мада, судећи по томе што се јављају у најстаријем, акерамичком хоризонту Куле, почетак њихове употребе треба датовати у старији период, односно у позни мезолит, када је риба била и основни извор исхране. У делу квадрата IIIf 30 према јужном профилу, а нарочито према југоисточном углу (D) откривена је група облутака, ломљеног камена, животињских костију, алатки од кости и неколико перкутера. Влажан глиновити седимент знатно је отежавао прецизнији рад, па стога нису могли да се нађу трагови било каквих елемената који би показивали да је простор око огњишта био покривен ( сл 6). Можда се у распореду затеченог камена у основи крије решење овог проблема, али је веома тешко дати било какав децидиран одговор .

Станиште бр. 3 Овај објекат је такође истраживан парцијално , а откривен је, као и претходни , на прос - тору III сектора. Наиме, у контролној сонди бр. 1 ( димензија 5 х 1 m), која је постављена уз профил у зони велике халштатске јаме, на самом дну ископа налазило се неколико већих , луч- но постављених облутака. Камен је нађен у северозападном углу сонде, без других пратећих детаља, па се није могло ни наслутити да је у питању североисточни угао још неоткривеног објекта. Тако постављен камен представљао је учвршћивач угаоног стуба, што су потврдила ископавања током наредне кампање. У истом нивоу откривене су алатке од кости и рога, као и велики двореди харпун од рога (Sladić 1986: Fig. 7/28, 34, 37, 38), минијатурно шило од танке шупље кости (ibid.: Fig. 7/31), итд (T. I/4).

кости ( ibid. : Fig. 7/31), итд (T. I/4). Сл . 7. Поглед на блокове III

Сл . 7. Поглед на блокове III е 25, 26 и f 26, са основом станишта бр. 3 Fig. 7 View of Blocks IIIе 25, 26 and f 26, with the plan of House 3

М . Сладић

АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА

Као и у претходном случају, богати мезолитски налази налагали су да се у што краћем року предузму нова ископавања и истражи простор у западном залеђу сонде бр. 1. Током на -

редне кампање отворена је велика истражна површина од 75 m , у нади да ће се добити од- говор на многа постављена питања ( сл. 7). Рад се одвијао у квадратима III е 25, 26 и IIIf 26. У том културном стратуму, скоро на здравици , нађен је велики стамбени објекат са импозантним правоугаоним огњиштем од ломљеног камена плочастог облика, димензија 125 х 50 m ( сл. 8). Откривање огњишта јасно је показало да је постојало и друго станиште на овом стамбеном нивоу. И доиста, у каменим конструкцијама на теменима доста пространог трапезоида, кон- статована су места за подножја стубова, оивичена каме-

ном ради учвршћења . Мора се, међутим, приметити да нису сва подножја учвршћивана каменом истог промера јер је око стубова на источној страни објекта камен знат - но већих димензија ( сл. 9). Унутар трапезоидне површине коју су оцртава - ле учвршћене основе стубова спорадично је констато- ван покретни материјал, али знатно више изван објекта, у његовој непосредној близини . Северно , северозападно и западно пронађено је обиље фрагментованих алатки од кости и рога , међу којима се нарочито издваја налаз харпуна (ibid.: Fig. 7/37). На 1,10 m од северозападног угла , у квадрату III е 25, откривен је велики камени об- лутак дужине око 0,40 m, са удубљењем у средини. Око њега се налазило обиље покретног материјала ñ длето од рога, камени бат, цео рог срндаћа, неколико фрагменто- ваних животињских костију и 48 зуба шарана. Уз само огњиште , и то поред његовог југозападног угла , нађен је камен мањих димензија, са удубљењем у средини, за који

се може претпоставити да је служио за оштрење алатки од кости и рога . Поређењем овог и претходно описаног објекта ( бр. 1) запажа се њихова знатна слич - ност. Огњишта су правоугаона , велика и једнако су оријентисана управно на ток реке. У њи - ховој конструкцији постоје, међутим, и извесне разлике. Док је у првом случају огњиште на- прављено од композитног материјала, камена и делом од земље, код огњишта у објекту бр. 3 није био такав случај. Оно је правилно зидано од насатично постављених плочастих камених блокова већег и мањег промера, тако да у потпуности подсећа на огњишта из мезолита Ђерда- па. Такође је померено из центра станишта према широј страни трапеза, на којој је највероват- није био улаз, и то сигурно због несметаног изласка дима са огњишта . Последице коришћења огњишта могу да се препознају само у сивкастој боји основе његове унутрашњости . Иако у оба случаја нису откривени трагови надземног покривача, у објекту бр. 3 констатована су ме- ста на којима су били пободени угаони диреци . Кровни покривач овог станишта вероватно је био од коже или неког другог материјала, који је разнет после напуштања објекта.

разнет после напуштања објекта . Сл . 8. Огњиште у станишту бр . 3 Fig.

Сл . 8. Огњиште у станишту бр. 3 Fig. 8 Hearth in House 3

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007)

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Сл . 9. Основа станишта бр . 3 Fig. 9 Plan

Сл . 9. Основа станишта бр. 3 Fig. 9 Plan of House 3

М . Сладић

АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА

На основу распореда учвршћених подножја стубова, може се хипотетички реконстру- исати изглед објекта бр. 3. Од сваког угла трапеза полазила је дебља коса грана , вероватно са рачвом на крају, на коју је налегала сљемена греда. Сље-

мењача је очигледно била дуга, тако да су морали бити постављени бочни подупирачи , за које су коришћене дебље гране са рачвом на врху. Никакви очигледнији тра- гови дрвене конструкције нису, међутим, уочени . Докази за њено постојање садржани су једино у мањим кружним конструкцијама од камена, које су откривене у основи станишта, а имале су функцију учвршћивача подножја дрвених стубова. Већ је назначено да покретни материјал карак- теришу артефакти од кварцита , делимично од кремена, затим од кости папкара и рога јелена. Овакви налази ка- рактеристични су за мезолит, а значајно је поменути и два гроба ( бр. 3 и 4), која су лежала на незнатно разли- читим дубинама, у ненасељеном делу локалитета који гравитира западном залеђу, са покојницима мушког пола , старости преко 20 година ( Микић и Сладић 1994: 40ñ41). Гроб бр. 3 оштећен је халштатском јамом. Покојници су сахрањени у опруженом положају на леђима, са рукама на карлици и са карактеристичним прилозима ( наковањ , перкутер, кварцни одбици ) ( сл. 10). Таква врста сахране недвосмислено указује на мезолитску традицију.

Fig. 10 Graves 3 and 4 in Square IIId, e 30

Сл . 10. Гробови бр. 3 и 4 у квадрату IIId, e 30

бр . 3 и 4 у квадрату IIId, e 30 ОСТАЦИ НАСЕЉА ИЗ ФАЗЕ КУЛА II

ОСТАЦИ НАСЕЉА ИЗ ФАЗЕ КУЛА II А

Даљи живот човека на овом делу обале Дунава и његова потреба да ту борави могу се пратити по материјалним остацима које је за собом оставио , а то су, на првом месту, изгорела станишта.

Станиште бр. 2 Откривано је у два наврата током 1981. године , и то у северном делу насеља, у III сектору, квадрату f 29, 28, у оквиру 5, 6. и 7. откопног слоја ( сл. 11). Најпре се наишло на уску зону запечене земље аморфног састава, без особитих карактеристика, која се под благим углом пружала према реци . Са њене северне стране откривен је велики камени блок од кречњака или доломита, издуженог пирамидалног облика, дужине 0,68 m и са базичном страном дебљине 0,17 m, која је на дну такође била благо зашиљена ( сл. 12). И у делу сонде према северу откри - вени су спорадични трагови неколико мањих зона запечене земље. Истраживања су, међутим, прекинута на овом нивоу, али је ускоро уследио њихов наставак, који је показао да дугачак пи - рамидални блок лежи преко мањег правоугаоног огњишта , димензија 0,58 х 0,35 m, изграђеног

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007)

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Сл . 11. Основа станишта бр . 2 у блоковима IIIf

Сл . 11. Основа станишта бр. 2 у блоковима IIIf 28, 29 Fig. 11 Plan of House 2 in Blocks IIIf 28, 29

М . Сладић

АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА

од насатично постављених дебљих и тањих камених пло - ча, приближне оријентације север ñ југ ( сл. 12). Оријен - тација каменог блока одступа од оријентације огњишта јер има позицију северозапад ñ југоисток, с тим што је његова базична страна окренута ка северозападу, па се може претпоставити да је био пободен у под станишта уз северну, ужу страну огњишта . Место поред огњишта да- вало му је посебну симболику која није била утилитарног карактера, односно био је инструмент за задовољавање духовних потреба становника овог простора. Издужена пирамидална форма блока, са оштрим врхом окренутим према небу, показује да је имао улогу неког посебног ат- рибута. Но , то је тема коју на овом месту нећемо запо - чињати . Однос између старије ( Кула I) и млађе фазе (Кула II), у којој је установљен описани објекат, могао се егзактно истражити једино пресеком кроз објекат до здравице . Најсврсисходније је било означавање пресека преко огњишта , с тим што је ископавана северна страна станишта, а јужна је остављена за утврђивање страти-

остављена за утврђивање страти - Сл . 12. Огњиште у станишту бр . 2

Сл . 12. Огњиште у станишту бр. 2 Fig. 12 Hearth in House 2

у станишту бр . 2 Fig. 12 Hearth in House 2 Сл . 13. Основа станишта

Сл . 13. Основа станишта бр. 4 Fig. 13 Plan of House 4

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007)

графских репера. На овом делу локалитета оба стратума заједно, и старији и млађи, имали су укупну дебљину од приближно 0,70 m. Испод слоја са запеченом земљом ( лепом) уочени су црвеномрки слој са расутим угљеном и слој црвенкастожуте нијансе, који представљају после- дицу високе температуре приликом горења објекта ( сл. 11). Ти слојеви належу на мезолитски стратум дебљине око 0,20 m, који има специфичан мркожућкасти глиновити седимент и у коме је нађен ломљени камен различитог формата. Седимент лежи на сивом глиновитом и стерил- ном геолошком слоју, са примесама ситнијег и крупнијег ломљеног камена, који има одлике сипара, што јасно указује на климатске промене током мезолитског доба. Ако добро протумачимо поруке које нам доноси слика овог пресека, можемо закљу- чити да је од престанка старијег насеља из позног мезолита до оснивања млађег, неолитског насеља протекао известан период у коме на Кули није било стамбене активности . Приказана стратиграфија овог малог исечка документована је прецизним археолошким истраживањима и показује да два слоја належу један на други , али без уочљивих трагова девастације старије, позномезолитске фазе.

старије , позномезолитске фазе . Сл . 14. Сонде IXñXII, са остацима

Сл . 14. Сонде IXñXII, са остацима станишта бр. 4 ( а), бр. 5 (b), бр. 6 ( с) и бр. 7 (d) на I сектору Fig. 14 Trenches IXñXII, with remains of Houses 4 (а), 5 (b), 6 ( с) and 7 (d) in Sector I

М . Сладић

АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА

Станиште бр. 4 Остаци овог станишта манифестују

се запеченом земљом аморфног састава, која је најпре откривена у сонди I Х , а касније и

у њеном западном проширењу, као и у сон -

ди Х II ( сл. 13). Деструктивност седимента била је очигледна и допуштала je да се габа- рит станишта реконструише само делимич- но . Из грађевинских трагова могло је да се закључи да је станиште било правоугаоног облика, приближне оријентације север ñ југ, са благим одступањем од севера према ис- току (11 ). Од свих конструктивних детаља који су помогли при реконструкцији осно -

ве , релативно сигурно дефинисана је само југозападна страна. Њу су оцртавали трагови изгорелог коља у лепу, констатовани и у сонди XII ( сл. 14/а). Хипотетички , може се сматрати да је установљена и југоисточна страна ста- ништа , коју је означавала релативно равна ивица зоне са запеченом земљом. У западном про - ширењу сонде, ближе југоисточној страни објекта, откривено је мање правоугаоно огњиште , израђено од ломљеног камена плочастог облика. Огњиште је било димензија 0,60 х 0,35 m, оријентисано у правцу североисток ñ југозапад, и наликовало је огњишту из станишта бр. 2 у блоку IIIf 28, 29. Једина разлика уочена је у оријентацији .

уочена је у оријентацији . Сл . 15. Основа станишта бр . 5, са

Сл . 15. Основа станишта бр. 5, са елипсоидним ватриштем

Fig. 15 Plan of House 5, with oval replace

ОСТАЦИ НАСЕЉА ИЗ ФАЗЕ КУЛА IIB

Станиште бр. 5 Овај објекат припада хоризонту становања који карактеришу станишта са Ñватришти -

маî елипсоидне форме. Констатован је у сонди Х , у њеној северној ниши , а мањим делом и

у сонди Х I ( сл. 14/b, 15). Његова оштећена основа указује на приближно правоугаону форму

идентичне оријентације као код станишта бр. 4, коју одређују остаци два угла ñ југозападног у сонди Х , у коме је констатовано подножје изгореле греде кружног попречног пресека, и севе- розападног, у сонди Х I. Елипсоидно ватриште , димензија 0,50 х 0,30 m, откривено је готово у центру објекта; приближно је исте оријентације као и огњиште из станишта бр. 4, а у његовој близини , са јужне стране, откривена је алатка већих димензија, израђена од јелењег рога, која обликом асоцира на првобитна рала.

Станиште бр. 6 Остаци овог станишта откривени су у северном проширењу сонде IХ и у сонди Х I,

у којој је констатован његов већи део. Као и претходно , било је снабдевено елипсоидним

Ñватриштемî, величине 0,45 х 0,30 m, постављеним у близини северозападне стране објекта, скоро исте оријентације као и огњиште из станишта бр. 5 ( сл. 14/с). Обриси овог станишта

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007)

нису могли да се установе због својеврсне девастације која га је задесила. Без обзира на ту констатацију, утврђено је да је оријентација објекта одударала од претходних , са већом девија- цијом од севера према истоку (40 ).

Станиште бр. 7 Ово станиште, чији су трагови констатовани западно од станишта бр. 5 и које захвата сонде Х I и Х II, такође није било могуће дефинисати јер је од њега остала само узана зона лепа са интензивним траговима гарежи ( сл. 14/d). И поред свих разлика у подизању станишта на подручју I сектора, које се углавном односе на градњу огњишта и ватришта ( станишта 4ñ6), оно што их повезује је слична , готово идентична оријентација. Покретни налази из ове фазе такође су доста слични онима из старије фазе (Кула I), нарочито у погледу избора сировина за израду оруђа, а то је на првом месту кварцит, затим рог јелена и , спорадично, кремен. Јављају се и артефакти од седиментних ( Т. III/24), као и седиментних силификованих стена (T. III/26). Посебну пажњу треба обратити на оруђе које представља својеврсну иновацију. Наиме, у коштаном материјалу све је масовније комбино- вано оруђе које на једном крају има врх налик длету, а на другом калотасти завршетак, настао можда услед употребе. Ово оруђе подсећа на тзв . растираче, односно на неку врсту тучка или пресе која је коришћена за дробљење чврсте зрнасте хране ( Т. II/3). Касније, у млађем неолиту, ове алатке обично су израђиване од камена. За разлику од материјала из старије фазе, сада су присутни и малобројни уломци нео - литске грнчарије.

уломци нео - литске грнчарије . Сл . 16. Гроб a la turca у квадрату IIId

Сл . 16. Гроб a la turca у квадрату IIId 25 Fig. 16 Burial a la turca in Square IIId 25

М . Сладић

АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА

ОСТАЦИ АРХИТЕКТУРЕ ИЗ ФАЗЕ КУЛА III

Замирањем насеља из фазе Кула II престаје грађевинска активност у оквиру најста- ријег културног хоризонта . Видне су само зоне са ломљеним каменом, облуцима, уломцима кварцита и рожине . По свему судећи, такве површине указују на места која су, према потреби, служила за израду оруђа од кварцита , кремена или јелењег рога и кости. Посебно треба истаћи налаз аморфног одбитка од опсидијана у квадрату IIIe 25, на нивоу 4. откопног слоја (Т. III/2). Иако није у питању артефакт већ најобичнији одбитак, чиње - ница да је пронађена ова врло цењена сировина за израду алатки, карактеристична за неолит - ску кремену индустрију, изузетно је значајна. У слоју су такође констатовани ситни аморфни уломци неолитске керамике, истих карактеристика као и у старијој фази ( Кула II). У фази Кула III, осим оног што је речено, треба поменути и налаз плитко укопаног гроба у коме је покојник сахрањен у седећем положају a la turcа . Глава покојника лежала је готово на површини овог културног стратума, па је стога била посебно заштићена ситнијим ломљеним каменом ( сл. 16). Такав начин сахрањивања запажамо у неолитском слоју са Веле- снице (Vasić 1986: 278, Fig. 16, 17) итд .

ЗАВРШНО РАЗМАТРАЊЕ

Ерозивна активност Плавиначког потока, који просторно дели локалитет Кулу, била је, изгледа, пресудна у формирању водотока на овом делу Дунава . И данас овај поток оживи у доба великих падавина, а сигурно је у периоду отопљавања током квартара био још активнији . Нанос који се спуштао његовим коритом није се састојао само од ситне дробине и растопљене земље већ и од камена крупнијег формата, који се таложио на његовом ушћу и стварао при - родни загат. То је проузроковало настанак повратних водених струја, па је природним путем формиран широк вир који је воду окретао супротно току реке. Управо су таква места, као што риболовци добро знају, најбогатија рибом јер се храна у њима неометано задржава. Стога су и житељи мезолитске Куле овде дуже боравили , ловећи рибу која је била основни извор њихове егзистенције . Драгоцени докази њиховог дугог становања на Кули су остаци станишта која су подизали у близини вира . Истраживањима локалитета на Кули значајно се проникло у начин живота првих на - сељеника овог простора из позног мезолита и раног неолита . Њихов значај састоји се у томе што омогућавају реконструкцију једног замирућег раздобља, чија се економија заснивала на обради кварцита, рога и кости, и на изворима хране добијаним углавном из реке, као и насту- пајућег доба, са новим начином егзистенције , првенствено са мешовитом исхраном која је, између осталог, укључивала и узгој цереалија. Као последица тих промена јавља се и нова цивилизацијска тековина ñ грнчарија. Такви периоди , у којима је остварен контакт два ра- зличита културна ступња, у развоју цивилизације представљају комплексне социо - културне сегменте, који су понекад тешко читљиви и разумљиви . Срећом, на Кули се доста сигурно могла пратити ова културна смена, коју објективно документују непоремећена стратиграфија и архитектонски објекти.

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007)

Непоремећеност културног и геолошког наслојавања омогућила је да већ на први поглед закључимо да се на овом налазишту ради о издвојеним фазама у оквиру најстаријег културног хоризонта , који се јасно оцртавао глиновитом структуром и који је на појединим местима достизао дебљину и до 0,80 m. Најстарију фазу ( Кула I) карактерисала је земља мрко- жућкасте боје, млађу ( Кула II) земља црвенкастомрке боје, а најмлађу ( Кула III) одликовала је земља црвенкастобраон боје, са структуром која је наизглед била маснија. Истраживањем се испоставило да разлика није само у боји седимента већ и у кул- турном садржају. Најнижи , жућкасти слој садржи материјалне остатке из позног мезолита, а горња два слоја, црвенкастомрке и црвенкастобраон боје, из периода у коме се као весник новог раздобља појављује фрагментована неолитска грнчарија. Најстарију културну фазу ( Кула I) карактерише материјал својствен позном мезолиту, што се нарочито препознаје у обради кварцита који, заједно са рогом јелена, представља ос- новну сировинску базу за израду оруђа. Артефакти од кварцита ( Т. III/10, 27) израђивани су у мезолитској традицији која потиче још из времена насеља на Власцу (Sladić 1986: Fig. 6/24, 25). Аналогије налазимо управо у материјалу из друге фазе развоја власачког насеља, што не мора да значи да су ове две насеобине истовремене, већ је можда у питању традиционалан начин израде артефаката од кварцита . Због структуре, обрада овог материјала веома је специ - фична , тако да се на њему не могу пратити све еволутивне промене у развоју технологије ок-

ресивања. Осим кварцита , ту је и ретко оруђе од кремена (ibid.: Fig. 6/20) (Т. III/1, 6, 7), затим паркутери ñ ударачи, алатке неопходне у процесу окресивања ( Т. III/28), као и оруђе од кости

и рога (ibid.: Fig. 7/28, 34, 37, 43) (Т. I/2ñ5, 8; T. II/4), итд . У архитектонском смислу, овој фази припадају шаторасте конструкције и станишта 1 и 3. У стаништима су грађена огњишта великих димензија, својствена култури Лепенског вира , која су својом дужом осовином окренута управно на реку. По остацима подножја стубова уо - квирених већим камењем ради учвршћења , можемо претпоставити да се ради о доста великим објектима који наликују шаторима. Насеље није горело , па трагови нису конзервирани ватром

и једноставно су нестали у влажној и киселој средини. По карактеристикама архитектуре и покретних налаза, најстарију фазу ( Кулу I) може- мо определити у културу позног мезолита, која је у суштини изразито литичка, без присуства керамичког материјала. Сведоци овог времена сахрањени су у гробo вима бр. 3 и 4 ( сл. 7), о чему поуздано говори положај скелета, као и гробни прилози . У најстаријем насељу на Власцу констатовано је чак шест гробова са покојницима сахрањеним у идентичном положају. Расути зуби ципринида у пределу стомака покојника у гробу бр. 4 доказују да је примењен идентичан погребни ритуал као у 19 гробова са Власца, који су сасвим поуздано стратификовани у фазу Власац Ia и Ib ( Срејовић и Летица 1978: 79). Традиција је у овом случају сигурно одиграла пресудну улогу и то је оно што одликује ову културну фазу. Млађа фаза, означена као Кула II, разликује се по структури и боји земље од претходне. Трагови пожара уочавају се на скоро читавој површини налазишта, па можемо констатовати да је насеље из ове фазе имало трагичан епилог. Боја овог дела слоја можда је последица поме- нутог пожара или извесног наслојавања геолошке природе. Не треба, међутим, искључити ни могућност артифицијелне природе, односно људске активности и примене другачијег начина привређивања , који је, на првом месту, укључивао узгој житарица . Због тога је културна зби- вања у овој фази далеко теже реконструисати.

М . Сладић

АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА

Фази Кула II припадају станишта бр. 2, 4, 5, 6 и 7. За упознавање начина градње најзна- чајнији подаци прикупљени су на подручју I сектора, у сонди I Х и у њеним проширењима

према северу и западу, као и у сондама Х , Х I и Х II. На том делу локалитета добро је очуван стратиграфски однос између станишта из II фазе, који наглашавају зоне са запеченом земљом

и огњиштима . Иако су биле доста оштећене, те зоне јасно су указале на величину и облик ста-

ништа . Разлика у нивоима на којима су лежала, као и у изгледу и конструкцији огњишта , омо- гућила је прецизнију периодизацију ове фазе. Сигурно се могу издвојити две подфазе: старија, са малим правоугаоним огњиштима ( а), и млађа, са елипсоидним , поплочаним Ñватриштима î (b). Ова ватришта или , како их И . Радовановић назива , огњишта са кружно поплочаним реци - пијентом ( Радовановић 1997: 60) појављују се и на левој обали Дунава : у Разврати (Razvratа), стратум II, на Корбовском острву (Ostrovul Corbului), стратум II, хоризонт VII, и у насељима на Великом острву (Ostrovul Mare) на 873 и 875 km. То јасно показује да је целокупно подручје Ђердапа у далекој праисторији живело истим или сличним начином живота . За културно оп - редељивање ове фазе од пресудног значаја је и појава неолитске грнчарије ( Т. IV/1ñ6). Други покретни налази из ових фаза не разликују се много од старијег материјала. Сировине за изра -

ду оруђа су исте: кварцит (Sladić 1986: Fig. 6/17, 27) (T. III/25), кремен (ibid.: Fig. 6/6, 8ñ10, 18, 19) (T. III/3, 8) и рог јелена (T. I/1, 7; T. II/1ñ3, 5, 6). Стамбени остаци из две најстарије фазе настањивања ( Кула I и Кула II) структурално се разликују. Једина сличност је у облику огњишта , која су у обе фазе правоугаоне форме, али имају потпуно другачију оријентацију и димензије. За разлику од огњишта из старије фазе

( Кула I), млађа огњишта ( Кула II) знатно су мања и постављена су под косим углом у односу на реку.

Фаза означена као Кула III, која је уследила после рушења насеља из фазе II, предста- вљена је веома танким црвенкастобраон слојем и није оставила трагове дуготрајног настањи- вања . Ситуација констатована на терену указује на могућност да је одједном нестао интерес за боравак на овом делу обале. Он је, међутим, и даље био значајан због риболова , али је коришћен само као успутна станица . Та претпоставка заснована је на чињеници да су кул- турни остаци из фазе III могли да се препознају у разбацаним гомилама камена, поломљеног

највероватније при обради алатки. У истом слоју налажен је кремени (Sladić 1986: Fig. 6/5, 7, 11ñ16, 21) и кварцитни материјал, нарочито комади са остатком кортекса (ibid.: Fig. 6/22, 23) (T. III/9, 11ñ13, 15, 17, 18, 20, 22). Поново помињемо вредан налаз одбитка од опсидијана ( Т. III/2), врло ретке врсте вул - канске стене налик стаклу, која је прву практичну примену добила у неолиту. На великом прос- тору који је захватао комплекс Старчевоñ Керешñ Криш нису постојала изворишта опсидијана

и најближа лежишта била су у карпатском горју (Makkay 1996). Опсидијан је, без сумње, пред-

стављао ретку и цењену сировину у раном неолиту српског Подунавља ( Лепенски вир , Доња Брањевина ñ Дероње, Голокут ñ Визић ) ( Радовановић 1992: 289; Шарић 1999: 230), румунског Баната, локалитет Куина Туркулуј (Cuina Turcului) (Radovanović et al. 1984: 77) и северног дела централног Балкана ( Благотин , Ливаде ñ Каленић , Симића страна ñ Чучуге, Поповића брдо ñ Заблаће), што показују детаљне анализе окресаног литичког материјала ( Шарић 1999). У фази III јавља се и неолитскa грнчариј a (Т. IV/1ñ6). У том периоду започиње живот неолитских насеља низводно од Михајловца , на пространом делу између ушћа Каменичког

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007)

потока и Замне (Stanković 1986: 447, 448, 467ñ470). С друге стране, неолитским становницима на Кули узан простор уз реку није омогућавао узгој цереалија, које су постале један од главних чинилаца егзистенције .

* * *

Налазиште на Кули , осим великих сличности са насељима културе Лепенског вира

( Власац, Падина, Хајдучка воденица , Лепенски вир ), има много додирних тачака и са насељи-

ма културе Скела Кладовеј (Schela Cladovei), која је карактеристична за области на левој оба- ли Дунава у Ђердапу. Због тога је В. Боронеанц све мезолитске локалитете ђердапске регије објединио у јединствен комплекс Лепенски вир ñ Скела Кладовеј (Boronean ţ 1989: 477). Осим Скеле Кладовеј, где је први пут откривена , ова култура је захватала шири простор обале и ду- навска острва. Локалитети су откривени и у Икоани (Icoana), Ветерани тераси (Veterani terasa), Разврати (Răsvrata), у пећини Клименте (Climente), Алибегу, на Банском и Корбовском остр- ву. На тим налазиштима заступљена је јединствена култура заснована на тардиграветијену, типичној култури мезолита медитеранског типа ( Гарашанин 1997: 12 ), чији је крај уследио почетком неолита , односно у време трајања културе која је у традиционалној терминологији означена као Старчевоñ Керешñ Криш . Сигурније праћење развоја културе Скела Кладовеј било је могуће на локалитету Мехединци (Mehedinţi), на Корбовском острву, где је утврђено чак седам стамбених стратума који су јасно издвојени по облицима огњишта ( Мо go ş anu 1978:

336ñ337, Fig I). Поједини архитектонски детаљи, као што су кружна поплочана огњишта која више подсећају на ватришта , као и избор сировина за израду оруђа ( кварцит, спорадично кре- мен, рог јелена и кост папкара), указују на велику сличност овог насеља са насељем на Кули . У том смислу нарочито је значајно поменути да се на Корбовском острву, изнад последњег, седмог стратума, са елипсоидним Ñватриштимаî, појављује камен помешан са поломљеним костима и кварцитом , а отприлике на истој дубини јављају се и први налази неолитске кера- мике (ibid.: 342). На Кули је забележена идентична ситуација и због тога посебно напомињемо

да су на нивоу друге фазе ( подфаза IIb) откривена два таква Ñватришта î, у стаништима бр. 5 и 6, а из фазе III потичу спорадичне зоне нагомиланог камена, са местимичном појавом уломака јелењег рога , костију, одбитака од кварцита и неолитске грнчарије.

* * *

С обзиром на добру истраженост мезолитских и неолитских насеобина на обалама Дунава у пределу горњег и доњег Ђердапа и на све сличности које потврђују постојање је- динственог културног комплекса, утврђена је њихова периодизација и хронологија . На Кули , нажалост, нису вршене радиокарбон анализе, али судећи по назначеним сличностима са поме- нутим налазиштима може се, са мање или више сигурности , одредити упоредно- хронолошка позиција овог локалитета у оквиру ђердапске регије. Међу многим научницима који су се бавили овим проблемом, И . Радовановић је, уз Д . Срејовића, М . Гарашанина, Б . Јовановића и др., дала велики допринос његовом разрешењу (Радовановић 1992; idem 1997: 55ñ67). Периодизација ђердапског мезолита коју је она уста- новила представљена је табелом ( Радовановић 1997: 58) на којој је, између осталог, назначено могуће време појаве материјала из раног неолита , опредељеног у период између 3. и 4. фазе развоја мезолита Ђердапа, односно приближно у средину VII миленија. Насеља на Кули ау- торка је сврстала у фазе 3, 5 и 6.

М . Сладић

АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА

И . Радовановић је Кулу I определила у фазу 3, паралелно са локалитетима Островул Корбулуи II ( хоризонт V и VI), Хајдучка воденица I а, Икоана II, Скела Кладовеј II, Падина А ñ В , Власац IbñII и Лепенски вир I (1). K улу I и II уврстила је у фазу 5. Тај стратум на Кули повезује са насељима на Островул

Корбулуи ( хоризонт VII), Островул Маре на 875 km, Островул Банулуи IIIb, Хајдучкој водени - ци I аñb, Лепенском виру I (3), Алибегу II и Падини В . Кулу III опредељује у фазу 6 и повезује са насељима на Островул Маре на 873 и 875

km,

у Хајдучкој воденици Ib, Разврати II, Лепенском виру II и Падини В (III). У овој подели добро је примећено да на Кули, у фази 4, односно у другој половини

VII

миленија, постоји известан прекид, што је стратиграфски утврђено на терену пресеком

кроз станиште бр. 2 (сл. 11). Није тачно, међутим, да се насеље из фазе Кула I на било који начин може уврстити у 5. фазу и повезати са временом појаве неолитског материјала, као што је приказано на поменутој табели. За то постоје и сасвим објективни разлози . Након детаљ- не анализе керамичких остатака са Куле, осим велике количине уломака из разних праисто - ријских периода ( енеолита, позног бронзаног доба и старијег гвозденог доба), констатовани су и фрагменти који по карактеристикама припадају неолиту. Установљено је да је на простору III сектора керамика нађена у следећим блоковима: IIIе 17, 18, у 7 о . с. ñ 32 фрагмента; IIIe 26, у 7. o.c. ñ 26 фрагмената; IIIf 30, у 7. o.c. ñ четири фрагмента, у 9. o.c. ñ један фрагмент; IIIе, h, 32,

у 13 о . с. ñ три фрагмента; IIIf 17, у 8. о . с. ñ пет фрагмената; IIIf 26, у 7. o.c. ñ један фрагмент;

IIIf 29, y 7. o.c. ñ четири фрагмента; IIIh 26, у 7. o.c. ñ два фрагмента; IIIf 27, у 7. o.c. ñ један

фрагмент; IIIf 29, у 7. o.c. ñ један фрагмент; IIIh 26, у 7. o.c. ñ седам фрагмената. То значи да је на подручју овог сектора откривено укупно 96 фрагмената, док су на I сектору, у сонди VI, на нивоу 9. о . с. откривена свега два комада, и то сви у откопним слојевима изнад дела хоризонта означеног као фаза Кула I. На нашу жалост, пронађени уломци нису садржали прецизније ти -

полошке одлике, осим уобичајених које генерално обележавају неолитску грнчарију, као што је грубља фактура, карактеристична црвена боја, плева у зидној маси и црно језгро прелома. Готово сви фрагменти представљали су делове дна и трбуха посуда, са изузетком четири улом- ка која припадају једном ђувечу. Ради се о плиткој посуди равног дна, која је на ободу имала утиснуто удубљење ( Т. IV/3). То, међутим, није довољан типолошки печат за прецизнију хро - нолошку детерминацију јер се јавља у ширем временском распону и на широком простору (Сладић и Јовановић 1997: 169, Т. II/9). Описан керамички материјал односи се на хоризонте насеља из фаза Кула II ( аñb) и Кула III, па је њихово повезивање са временом у коме се јавља неолитска грнчарија тачно , што је добро приказано на табели о којој је реч. Појава керамике може да подстакне различита размишљања, а једна од помисли je да је у финалном мезолиту дошло до контакта између традиционалне мезолитске и новопридо - шле неолитске културе. Каквог је карактера тај контакт био, још увек не може са сигурношћу да се утврди . Румунски научници , на челу са Ф. Могошану, осврћући се на доста поуздану стратиграфију многобројних насеља културе Скела K ладовеј, на којима се јасно уочава смена традиционалне мезолитске културе и , како они кажу, већ развијене неолитске културе Стар- чевоñ Криш , сматрају да није био спонтан , што би, у извесном смислу, могло да представља сасвим прихватљиво решење (Mogo ş anu 1978: 349). Такво мишљење засновали су на антро - полошкој анализи остеолошких остатака насилно настрадалих индивидуа , као и на траговима

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007)

пожара који, по њима , није био случајан, и назиру читав сплет несрећних околности које су задесиле позномезолитску популацију кладовске културе. Наиме, на Корбовском острву про - нађена су три скелета са видним траговима насиља, са повредама главе и грудног коша, а на Скели Кладовеј откривени су скелети пет индивидуа које су убијене стрелом (Bonsall et al. 2002: 80). Калибрирани радиокарбон датуми показали су, међутим, већу старост тих људских остатака од времена позног мезолита, у коме је дошло до ове културне смене, а и типолош - ке одлике коштаних пројектила који су изазвали смрт сахрањених индивидуа имају типичне мезолитске карактеристике (Boroneanţ 1973: 31; Радовановић 1997: 61). Другим речима, то значи да су поменуте индивидуе биле жртве међусобних обрачуна који су се догодили још у мезолиту, а не сукоба са припадницима новопридошле неолитске популације . Испоставило се да објашњење ове културне смене није тако једноставно јер она пред- ставља знатно комплекснију и сложенију појаву, коју можемо реконструисати не само класич- ним археолошким методом већ и помоћу егзактних наука. Резултати које оне доносе доста су поуздани у погледу датовања, као и при утврђивању неких других категорија, на пр . исхране, као важне цивилизацијске тековине. Истраживања су показала да се радиокарбон анализама може доста прецизно установити начин исхране који, између осталог, директно утиче на раз- вој коштаног ткива . Ти , веома значајни подаци у суштини откривају и правац у коме се кретала економија, односно начин привређивања . Управо узрочно - последична веза измећу избора на - мирница и начина њиховог прибављања изазвала је прелаз са мезолитске акватичне исхране, са рибом као главним извором хране, на мешану, односно акватично - копнену исхрану, која представља основну карактеристику неолитског доба. На основу тих података одређено је време прелаза из мезолита у неолит, које карактеришу и културни садржаји настали као резул- тат ових промена. Установљено је да је нов начин исхране уследио око 7100. BP, што се могло пратити и на узорцима са скелета из Лепенског вира . Скелети из гроба 31 а и 44 показују вред- ности карактеристичне за акватичну исхрану, док они из гробова 32, 35 и 88 имају вредности стабилних изотопа карактеристичних за мешану исхрану (Bonsall et al. 2002: 83). Исправљени датуми добијени су и претходним мерењима узорака са огњишта из кућа Лепенског вира и обухватају период од 7310. до 6720. BP, што можда значи да је знатан број кућа на овом нала- зишту подигнут у време или после промене у начину исхране (ibid.: 84). * * * Предложена периодизаци ja И . Радовановић заснована је на културној, али и на хро - нолошкој детерминацији мезолита Ђердапа, која је утемељена углавном на резултатима до- бијеним методом С 14 . Сличност са материјалом који је обухваћен овим анализама на простору комплекса Лепенски вир ñ Скела Кладовеј омогућили су да се у културном и хронолошком смислу дефинише и локалитет Кула. Трајање насеља на Кули , И . Радовановић опредељује у период између прве половине VII и прве половине VI миленија, што значи да се приближно може сместити у оквир од једног миленија. Живот на Кули , према томе, започео је у позном мезолиту, а престао је у раном неолиту. Тако дуго трајање насеља требало би, међутим, да проузрокује много интензивније наслојавање, односно много већу дебљину културног слоја. Но , надајмо се да ће нова аналитичка истраживања у овој регији проширити хоризонт наших сазнања и да ће се и за ово питање добити сигуран одговор .

М . Сладић

АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА

БИБЛИОГРАФИЈА

Babovi ć, Lj.

1986 ZbradilañKorbovo, Compteñrendu des fouilles en 1981. Стр . 95ñ132 у Ђердапске свеске III, ур . В.

Кондић . Београд: Археолошки институт, Народни музеј и Филозофски факултет.

Bonsall, C. еt al.

1997 Mesolithic and Early Neolithic in the Iron Gate: palaeodietary perspective. Journal of European

Archaeology 5 (1): 50ñ92.

2002 Dating human bones from the Iron Gates. Antiquity 76/291: 77ñ85.

Boronean ţ , V.

1973

Recherches arheologiques sur la culture Schela Cladovei de la zone des ÑPortes de Feríí. Dacia 17:

5ñ39.

1982

General Survey of Epipaleolithic (Mesolithic) Research in Romania (1978-1981). Mesolithic Miscellany

3/1: 11ñ12.

1989 Thoughts on the Chronological Relations Between the Epipaleolithic and the Neolithic of the Lower

Danube. Pp. 475ñ480 in The Mesolithic in Europe: papers presented at the third international symposium, Edinburgh, 1985, ed. C. Bonsall. Edinburgh: J. Donald.

Vasi ć, R.

1986 Compteñrendu des fouilles du site prehistorique a Velesnica 1981ñ1982. Стр . 264ñ288 у Ђердапске

свеске III, ур . В . Кондић . Београд: Археолошки институт, Народни музеј, Филозофски факултет.

Vasi ć, R. i Jankovi ć, Đ .

1971 Desna obala Dunava od Kladova do Prahova. Arheoloöki pregled 13: 107ñ113.

Гарашанин , М.

1997 Лепенски вир после тридесет година . Стр . 1ñ17 у Археологија источне Србије. Научни скуп

Ñ Археологија источне Србијеî, Београд ñ Доњи Милановац , децембар 1995, ур. М . Лазић . Центар за археолошка истраживања 18. Београд: Филозофски факултет.

Ј ankovi ć, Đ .

1986 Le site díhabitation medieval Kula pres du village Mihajlovac. Стр . 443ñ446 у Ђердапске свеске III, ур .

В . Кондић . Београд: Археолошки институт, Народни музеј и Филозофски факултет.

Jovanovi ć, B.

1971 Elements of the Early Neolithic Architecture in the Iron Gates Gorge and their Functions. Archaeologica

Iugoslavica IX: 1ñ9.

1971a Chronological Frames of the Iron Gate Grup of the Early Neolithic period. Archaeologia Iugoslavica X: 23ñ38.

1983 Hajdučka Vodenica, praistorijska nekropola. Starinar XXXIIIñXXXIV (1982ñ1983): 305ñ313.

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007)

Јовић , В .

1997 Геолошке и геоморфолошке карактеристике источне Србије. Стр . 21ñ30 у Археологија источне

Србије, Научни скуп Ñ Археологија источне Србијеî, Београд ñ Доњи Милановац , децембар 1995, ур . М . Лазић . Центар за археолошка истраживања18. Београд: Филозофски факултет.

Makkay, J.

1996 Theories about the Origin, the Distribution and the End of the Koros Culture. Pp. 35ñ 49 in At the Fringes

of Three Worlds. Hunter-Gatherers and Farmers in the Middle Tisza Valley, ed. R. KertÈsz, J. Makkay, L. TÈlas. Szolnok: [Damjanich Museum].

Микић , Ж. и Сладић , М.

1994 Остаци мезолитског човека из Куле у Ђердапу. Зборник Филозофског факултета ( Београд) XVIII:

37ñ46.

Mogoş anu, F.

1978 Mesoliticul de la Ostrovul Corbului, o nouǎ aş ezare de tip Schela Cladovei. Studii ş i cercet·ri de istorie

veche ş i arheologie, julie-septembrie: 335ñ351.

Nikolić, N. i Zečević, J.

2001 Blagotin ñ Istraûivanja 1989ñ1999: кatalog izloûbe. Beograd: Filozofski fakultet, Centar za arheoloöka

istraûivanja.

Радовановић , И.

1992

Мезолит Ђердапа, докторска дисертација, Филозофски факултет, Универзитет у Београду.

1997

Мезолит и неолит источне Србије. Стр . 55ñ67 у Археологија источне Србије. Научни скуп

Ñ Археологија источне Србијеî Београд ñ Доњи Милановац , децембар 1995, ур . М . Лазић . Београд:

Филозофски факултет, Центар за археолошка истраживања.

Radovanovi ć, I. et al. 1984 The chipped stone industry from Vinca, Excavations 1929ñ1934. Beograd: Centar za arheoloöka istraûivanja.

Сладић , М.

1984 Михајловац ñ Кула, Праисторијско насеље. Стр . 201ñ303 у Ћердапске свеске II, ур . В. Кондић .

Београд: Археолошки институт, Народни музеј и Филозофски факултет.

1986 Kula pres Mihajlovac. Un site prehistorique. Стр . 432ñ442 у Ђердапске свеске III, ур . В. Кондић .

Београд: Археолошки институт, Народни музеј и Филозофски факултет.

Сладић , М. и Јовановић , С .

1997 Остаци старијенеолитских насеља са подручја Књажевца. Стр . 167ñ175 у Археологија источне

Србије. Научни скуп Ñ Археологија источне Србијеî, Београд ñ Доњи Милановац , децембар 1995, ур . М . Лазић . Центар за археолошка истраживања 18. Београд: Филозофски факултет,.

Срејовић , Д .

1969 Лепенски Вир. Београд: Српска књижевна задруга.

М . Сладић

АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА

1979 Protoneolit ñ kultura Lepenskog Vira. Стр . 33ñ76 u Praistorija jugoslavenskih zemalja II, ur. A. Benac.

Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Centar za bal