You are on page 1of 2

NOVINARI U SLUŽBI MEDISKE MANIPULACIJE PROTIV KUBANSKE PETORKE

Neki od osnovnih opšte prihvaćenih univerzalni normi novinarsva su: „Novinar treba da se suprotstavi
svakom pritisku na slobodno obavljanje profesije, kao i svakom vidu cenzure. Novinar zadatke prima
samo od nadležnih urednika„ i „S novinarstvom je nespojivo primanje mita za objavljivanje,
prikrivanje ili sprečavanje prikupljanja i objavljivanja informacija“.

Bezbroj je primera najapsurdnijeg kršenja ovih etičkih normi. Setimo se samo burnih ratnih dešavanja
tokom krvavih bratoubilačkih ratova na prostoru bivše SRF Jugoslavije, najgrubljeg falsifikovanja istine,
grubog kršenja svih etičkih normi, ratno-huškačkih izveštaja, itd.

U junu su mnoge agencije prenele vest o najgrubljoj kampanji koja je sprovođena nad herojskom
kubanskom Petorkom zatočenoj u SAD-u. Prema ovim informacijam potrošeni su hiljade i hiljade dolara
u sklopu klevetničke kampanje protiv petorice kubanskih heroja antiterorističke borbe. Obelodanjena su
imena 14 novinara koji su tajno primali novac od američke vlade. Među njima je Pablo Alfonso, novinar
koji je dobio 58.600 $ za 16 članaka. Ovo pokazuje da Vlada SAD-a bilo saučesnik u manipulaciji javnog
mnjenja kršeći načela nepristrasnosti i istinitog izveštavanja.

Ko su Petorica? Pet mladih stručnjaka koji su odlučili da posvete svoje živote, daleko od svoje otadžbine,
borbi protiv terorizma u gradu Majamiju, centru većine napada protiv Kube. Oni su se uputili u Sjedinjene
Države da bi prikupili informacije o neprijateljskim planovima terorističkih organizacija koje već dugo
imaju sedište u gradu Majamiju, uključujući tu i Kubansko-američku nacionalnu fondaciju (CANF),
Kubansko veće slobode (CFC), Braća pritiču u pomoć, Demokratski pokret, Alfa 66, i mnoge druge koje
se mogu pohvaliti podužim spiskom kriminalnih aktivnosti. Među akcijama koje su ove grupe iz
Majamija izvele protiv Kube nalaze se sabotaže i napadi koji su odneli stravičan danak – hiljade poginulih
i povređenih, veliku ekonomsku štetu, šverc oružja, droga i ljudi, i na stotine zavera da se ubije kubanski
predsednik, Fidel Kastro. Takođe su sprovodile terorističke akcije na tlu SAD-a i u trećim zemljama.

Ovih pet muškaraca izvedeni su na izmanupulisano suđenje u Majamiju, u potpunosti neprijateljski


raspoloženom gradu kojim dominira mafija kubanskog porekla, gde nije bilo moguće održati pravično i
nepristrasno suženje u skladu sa pravom SAD-a i međunarodnim pravom. Antikubanski sektori u
Majamiju organizovali su lažnu i žestoku propagandnu kampanju usmerenu kao vršenju pritiska na javno
mnjenje u Floridi i sudski proces, što je bila situacija koju su stalno osuđivali advokati odbrane, koji su
podneli zahtev kojim su tražili promenu mesta suđenja, a koji je na kraju bio odbačen.

Tokom celog sudskog postupka organi vlasti ometali su napore advokata odbrane time što su odlagali ili
sprečavali pristup dokumentima koji su bili sumnjivo klasifikovani kao tajni, i omogućavali im da vide
samo petinu svih dokaza. Čak i pet godina kasnije, ovim advokatima bilo je zabranjeno da pregledaju te
hiljade dokumenata da bi mogli da pripreme žalbu. Tokom suđenja, nekoliko stručnjaka i autoriteta – kao
što su generali Čarls Vilhem (Charles Whilhem) i Edvard Atkinson (Edward Atkinson), admiral Judžin
Kerol (Eugene Carol) i pukovnik Džordž Bukner (George Buckner) – svedočili su da optuženi nisu imali
pristupa poverljivim informacijama. Čak i Džejms Kleper (James Clapper), bivši šef Obaveštajne agencije
Pentagona i svedok optužbe, tvrdio je da optuženi nisu bili uključeni ni u kakve špijunske aktivnosti
protiv Sjedinjenih Država. Međutim, njihova svedočenja nisu uzeta u obzir, što je stav koji ogoljuje
proizvoljnost jednog u velikoj meri političkog i lažnog suđenja.

Petorica Kubanaca imali su isključivu misiju da prikupe informacije o planovima terorističkih grupa sa
sedištem u Južnoj Floridi, koje, kad zanemarimo ludorije u vezi sa samim sudskim procesom, nisu deo
vlade SAD-a.
Vlada SAD-a redovno ometa posete majki, žena i deca zatvorenika, što je stav koji znači dodatnu kazni i
za ovih pet muškaraca i za njihove bližnje. Adriana Perez i Olga Salanueva, supruge Gerarda Hernandeza
i Renea Gonzalesa, kao i Ivette Gonzales – Reneova kćerkica – ne mogu da ih posete već više od četiri
godine. Štaviše, organi SAD-a postavili su prepreke i advokatima odbrane i kubanskom konzularnom
službeniku u SAD-u kada se radi o posetama zatvorenicima, što je flagrantno kršenje člana 37.
Minimuma propisa za tretman zatvorenika, gde se kaže da se „... zatvorenicima dozvoljava da s vremena
na vreme, pod odgovarajućom prismotrom, komuniciraju sa svojim rođacima i prijateljima od ugleda i
putem pošte i kroz posete.“

Odvojeni u zatvorima koji su udaljeni jedan od drugog, ovih pet muškaraca izloženo je strogim kaznama
u pokušaju da se slomi njihov psihički i fizički integritet, drže ih u samicama (kaznene ćelije) u periodima
do 17 meseci i 48 dana, bez ikakvog njihovog prestupa i uprkos Smernicama Biroa za zatvorenike SAD-a
gde se kaže da „... maksimalni vremenski period koji zatvorenici mogu provesti u samici ne treba da
pređe 60 dana,“ i članu 7. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima Ujedinjenih Nacija
gde stoji da „Niko neće biti podvrgnut mučenju, ili surovim, neljudskim ili ponižavajućim kaznama i
tretmanu...“

Prema petorici Kubanaca odnose se kao prema običnim zločincima i prinuđeni su da borave među takvim
zatvorenicima u kaznenim zavodima, što je očigledno kršenje člana 8. Minimuma propisa za tretman
zatvorenika, gde stoji sledeće: „Zatvorenici koji pripadaju različitim kategorijama treba da budu smešteni
u različitim ustanovama ili u različitim odeljenjima unutar tih ustanova, shodno polu i starosti,
zločinačkoj prošlosti i razlozima za njihovu kaznu zatvora.“

Kampanje koja je vođena protiv Petorice u Majamiju, centru anti-kubanskih aktivnosti potvrđuje da su
ustavna prava povređena u proces protiv kubanske Petorke uključujući i Šesti Amandman, koji štiti prava
optuženika na pravično suđenje.

Osnovni zadatak Petorice bilo je prikupljanje informacija o planovima i delovanju ekstremističkih anti-
kubanskih organizacija, oni su spasli mnoge živote predupredivši mnoge terorističke akcije protiv Kube u
kojima su ranije izgubljeni mnogi životi. Ipak, oni danas sede u zatvoru dok poznati teroristi i terorističke
organizacije nesmetano deluju zaštićeni od strane SAD.

K.M.