P. 1
krah_evolucije

krah_evolucije

|Views: 14|Likes:
Published by ljuba S
Darvinova teorija evolucije da li je tacna? Ako je prihvatimo kao sto i jesmo cutke,da li ima neke posledice? ...DA velike
Darvinova teorija evolucije da li je tacna? Ako je prihvatimo kao sto i jesmo cutke,da li ima neke posledice? ...DA velike

More info:

Published by: ljuba S on Aug 15, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/11/2013

pdf

text

original

Sections

Diucn Gis

KRAH I\OL\C!1I
Di. Diucn Gis (Duanc T. Gish) (doktoiat iz oblasti biohcmiic
odbianio na \nivizitctu Kalifoiniia, Bcikli) potpicdscdnik ic i piofcsoi
piiiodnih nauka na !nstitutu za piou•avanic stvaiania (!nstitutc foi
Cication Rcscaich, Santcc, Califoinia 92O71). Piovco ic 18 godina u bio-
hcmiiskom istiazivaniu na Mcdicinskom kolcdzu Koincl \nivcizitcta,
\iius laboiatoiiii \nivcizitcta Kalifoinia, Bcikli i Apdzon kompaniii,
Kalamazu, Mi•igcn. Autoi ic i koautoi bioinih nau•nih iadova na svom
poliu i poznati autoi i picdava• na tcmu stvaianic/cvoluciia. Clan ic
Amcii•kog hcmiiskog diustva i Amcii•kog instituta za hcmiiu.
3
Naslov oiiginala:
Ivolution: Thc !ossils Still Sav No!
bv
Duanc T. Gish
Copviight za 1ugoslaviiu © 2OOO bv
Ccntai za piiiodnia•kc studiic (CPS), Bcogiad
Picvod i obiada: CPS
!zdava•: No limits book”, Bcogiad u saiadnii sa CPS-om
Plasman: Bata-kniiga, Bcogiad, tcl. O11/183-923
Stampa: “Giafika”, Mladcnovac
O autoiu
Ova kniiga sadizi icdnu od naiiazoiniiih kiitika cvolucionc filozofiic
koic sc mogu naci. Ona iuiisa piavo na tvidavu pictpostavlicnog
nau•nog dokaza za cvoluciiu i unistava nicn ccntialni bastion.
!osilni nalaz moia omogucavati kiiti•ni dokaz za ili piotiv cvoluciic,
posto ni icdan diugi nau•ni dokaz nc mozc s vciovatnocom baciti svctlo
na stvainu istoiiiu zivih bica. Svi diugi dokazi zavisni su od okolnosti i
mogu sc cfcktivniic obiasniti picko modcla stvaiania. \icmcnski iaspon
liudskog posmatiania picvisc ic kiatak da bi omogucio zapis o stvainoi
cvolucionoi piomcni od nizih ka visim vistama oiganizama u danasnic
vicmc. \italno pitanic ic stoga: "Da li zapis iz pioslih vicmcna, sada
sa•uvan u foimi fosila, pokazuic da su sc takvc piomcnc dcsilc?"
Odgovoi ic ncdvosmislcn: "!osili kazu nc!" Niic bilo cvoluciic u
pioslosti, nista visc ncgo sto ic ima u sadasniosti. Ovu vaznu •inicnicu
ubcdliivo dcmonstiiia i dokumcntuic Di. Gis u ovoi kniizi.
Di. Diucn T. Gis ic pazliiv nau•nik vclikog potcnciiala. \spcsno ic
bianio konccpt stvaiania picd bioinom univcizitctskom i nau•nom pub-
likom, kao i u foimalnim dcbatama sa mnogim od vodccih cvolucionista.
Ova kniiga piosla ic nckoliko izdania i vcc ic vilo uspcsna u svoioi
mi’siii upucivania liudi u istinu naukc o stvaianiu. \ ovom novom,
piosiicnom i icvidiianom izdaniu, ona ic ios ubcdliiviia i bicc bcz sum’’n-
ic piihvaccniia ncgo ikad ianiic. Svako ko pio•ita ovu kniigu, a zatim i
dalic odbiia stvaianic iadi cvoluciic, moia bai piiznati da on vciuic u
cvoluciiu upikos ogiomnom dokazu fosilnog zapisa piotiv nic.
Di. Hcnii Moiis (Hcniv M. Moiiis)
Picdscdnik !nstituta za piou•avanic stvaiania
Santcc, Califoinia 92O71
4 5
Picdgovoi
Opsta tcoiiia oiganskc cvoluciic ili cvolucioni modcl ic tcoiiia da su sc
sva ziva bica poiavila matciiialisti•kim cvolucionim pioccsom iz icdin-
stvcnog izvoia koii sc, opct, i sam uzdigao sli•nim pioccsom iz mitvog,
bczivotnog svcta. Ova tcoiiia mozc sc nazvati i "Molckul ka •ovcku"
tcoiiia cvoluciic.
Modcl stvaiania, s diugc stianc, postuliia da su svi bazi•ni zivotiniski i
bilini tipovi (stvoicnc vistc) dovcdcni u postoianic dclovanicm icdnog
natpiiiodnog Stvoiitclia koii ic koiistio poscbnc pioccsc koii nisu opc-
iativni danas.
\ccina nau•nika piihvata cvoluciiu, nc kao tcoiiiu, vcc kao icdnu
ustanovlicnu •inicnicu. Pokoini Tcodosius Dobzanski (Thcodosius
Dobzhanskv), gcncti•ai i poznati cvolucionista, bivsi piofcsoi zoologiic
na Kolumbiia \nivcizitctu i vanicdni piofcsoi na \nivcizitctu
Kalifoiniia, Dcivis, ickao ic da "ic poiava cvoluciic zivota u istoiiii zcm-
lic ustanovlicna onoliko koliko to mogu biti dogadaii koiima liudi nisu
bili svcdoci".
1
Ri•aid Goldsmit (Richaid B. Goldschmidt), piofcsoi na
\nivcizitctu Kalifoiniia, do svoic smiti ic tvidio: "Svi oni koii su kom-
pctcntni da o tomc sudc, smatiaiu cvoluciiu zivotiniskog i bilinog svcta
•inicnicom za koiu nisu poticbni dalii dokazi."
2
Gotovo svc nau•nc
kniigc, kao i skolski i univcizitctski tckstovi, picdstavliaiu cvoluciiu kao
icdnu ustanovlicnu •inicnicu. Ovi stavovi, sami po scbi, ubcduiu mnogc
liudc da sc zaista dcsila cvoluciia od molckula do •ovcka.
Bianitclii tcoiiic cvoluciic postoiani su u insistiianiu na tomc da sc
konccpt stvaiania iskliu•i iz bilo kakvog moguccg iazmatiania kao
obiasnicnic poickla, a na osnovu toga sto on niic icdna nau•na tcoiiia. S
diugc stianc, oni smatiaiu nczamislivim posmatiati cvoluciiu kao ista
diugo osim kao •istu nauku. \ stvaii, kao sto ic vcc spomcnuto, vccina
cvolucionista insistiia da o cvoluciii nc ticba iazmisliati kao o tcoiiii, vcc
da sc ona moia smatiati •inicnicom. \pikos ovom stavu, mcdutim, nc
samo da postoii obilic nau•nih aigumcnata za odbacivanic cvoluciic kao
•inicnicc, vcc sc cvoluciia •ak i nc piiznaic kao icdna nau•na tcoiiia
picma stiiktnoi dcfiniciic ovc poslcdnic.
Koic kiitciiiumc moia icdna tcoiiia zadovoliiti da bi sc smatiala
nau•nom, u opstc piihvaccnom smislu? Dzoidz Gciloid Simpson
(Gcoigc Gavloid Simpson) ic tvidio da sc "u svakoi dcfiniciii naukc
podiazumcva da tvidnic koic sc nc mogu piovciiti posmatianicm nc
govoic zapiavo nista... ili bai nisu nauka".
3
Dcfiniciia naukc koiu daic
oksfoidski ic•nik ic:
1cdna giana piou•avania koia sc ti•c ili icdnog povczanog tcla dcmon-
stiiianih istina ili piimcccnih •inicnica sistcmatski klasifikovanih, i
manic ili visc siavnicnih timc sto su dovcdcni pod opstc zakonc, i koia
ukliu•uic pouzdanc mctodc za otkiivanic novc istinc unutai svog
vlastitog domcna. (Naglasak ic dodat.)
Tako, da bi icdna tcoiiia vazila kao nau•na tcoiiia, niu moiaiu
podizavati dogadaii, pioccsi ili osobinc koic sc mogu ponavliano pos-
matiati, i ta tcoiiia moia biti koiisna u picdvidaniu ishoda buducih
piiiodnih fcnomcna ili laboiatoiiiskih ckspciimcnata. 1cdno dodatno
ogiani•cnic koic sc obi•no postavlia ic to, da tcoiiia moia biti sposobna
da sc pokazc laznom, moia sc biti u mogucnosti da sc zamisli ncki
ckspciimcnt •iii bi ncuspch oboiio tu tcoiiiu.
Na bazi takvih kiitciiiuma, vccina cvolucionista insistiia da stvaianic
ticba da budc odba•cno kao mogucc obiasnicnic za poicklo. Stvaianiu
nisu svcdoci liudski posmatia•i, ono sc nc mozc tcstiiati ckspciimcntal-
no, a kao tcoiiia sc nc mozc pokazati laznom.
Opsta tcoiiia o cvoluciii, mcdutim, takodc nc ispuniava ova tii zahtc-
va. 1asno ic, na piimci, da niic bilo liudskih posmatia•a stvaiania uni-
vcizuma, po•ctka zivota, pictvaianic iibc u vodozcmca ili maimuna u
•ovcka. Niko zapiavo niic nikad posmatiao postanak icdnc vistc piocc-
som koii sc piiiodno iavlia. Ivoluciia ic postuliiana, ali nikada niic pos-
matiana.
Ovo su potvidili i Dobzanski i Goldsmit, koii su, kao sto smo ccmo
vidcti, sasvim picdani vcii u cvoluciiu. \ citatu navcdcnom ianiic u
ovom poglavliu, Dobzanski iasno tvidi da cvoluciii nisu bili svcdoci liud-
ski posmatia•i.
Goldsmit poslc skiciiania svoic postuliianc sistcmskc mutaciic, ili
"monstium koii obccava" mchanizma za cvoluciiu, tvidi:
Takvoi pictpostavci zcstoko sc opiic vccina gcncti•aia koii tvidc da sc
•inicnicc nadcnc na subspccifi•nom nivou moiaiu piimcniivati i na
visc katcgoiiic. Za ncpickidno ponavlianic ovc ncdokazanc tvidnic,
koia olako piclazi picko tcskoca, i za zauzimanic icdnog aiogantnog
stava picma onima koii nisu tako lako zavcdcni modnim ticndovima u
nauci, smatia sc da piuzaiu nau•ni dokaz ovc doktiinc. !stina ic da
6 7
1. EvoIucija - fiIozofija, ne nauka
niko do sad niic pioizvco ni icdnu novu vistu ili iod, itd, makio-
mutaciiom. 1cdnako ic istina da niko niic pioizvco •ak ni icdnu vistu
sclckciiom mikiomutaciia.
4
Makiomutaciia ic piomcna u gcnu ili diuga gcnctska piomcna koia
pioizvodi icdnu diasti•nu, a timc i o•iglcdnu piomcnu u oiganizmu, i
vilo ic •csto smitonosna. Mikiomutaciia ic gcnctska piomcna koia
pioizvodi cfckat koii ic gcncialno toliko ncznatan da ga, iako ic stctan,
mozc biti tcsko otkiiti.
Kasniic u ovom istom spisu on kazc: "Niti ic iko bio svcdok pioizvod-
nic icdnog novog uzoika visc taksonomskc katcgoiiic sclckciiom mikio-
mutanata."
5
Goldsmit tako potviduic da ic, u "molckul ka •ovcku" kon-
tckstu, samo naitiiviialniia piomcna, ili ona na nivou podvistc, zapiavo
ikad i posmatiana.
Posto cvoluciia niic posmatiana u piiiodi, a •ak ni icdna icdina vista
nc mozc da sc pioizvcdc sclckciiom mutanata, o•iglcdno ic da cvoluciia
niic podlozna ckspciimcntalnom tcstu. Ovo piiznaic i Dobzanski kad
kazc:
Ova cvoluciona dcsavania su icdinstvcna, ncponovliiva i ncpoviatna.
!sto ic ncmogucc pictvoiiti kopncnog ki•mcniaka u iibu kao i ostvaii-
ti obinutu tiansfoimaciiu. Piimcnliivost ckspciimcntalnog mctoda na
piou•avanic takvih icdinstvcnih istoiiiskih pioccsa ic ozbilino
ogiani•cno, pic svcga u niih ukliu•cnim vicmcnskim intcivalima koii
dalcko picmasuiu zivotni vck bilo koicg liudskog ckspciimcntatoia. A
ipak ic to upiavo ona ncmogucnost koiu zahtcvaiu anticvolucionisti
kad tiazc "dokazc" cvoluciic, koic bi mogli vclikodusno piihvatiti kao
zadovoliavaiucc.
6
Dobzanski tako tvidi, da ic piimcnliivost ckspciimcntalnc mctodc na
cvoluciiu icdna "ncmogucnost". 1cdan iazlog koii daiu Dobzanski i diugi
cvolucionisti za odbiianic stvaiania kao moguccg obiasnicnia za poicklo
ic to, sto ono niic podlozno ckspciimcntalnom mctodu. \ isto vicmc,
mcdutim, smatiaiu sasvim nciazumnim sto zastupnici konccpta stvaia-
nia zahtcvaiu isto od tcoiiic o cvoluciii.
Mozc sc vidcti da cvolucionisti zclc da opiavdaiu •inicnicu da sc
cvoluciia nc mozc posmatiati ili tcstiiati ckspciimcntalno, na osnovu
toga sto stvaini cvolucioni dogadaii zahtcvaiu vclikc vicmcnskc pciiodc
za svoic doviscnic. Da, ta•no ic da postuliiani cvolucioni pioccs zahtcva
visc vicmcna od onog koicg imamo na iaspolaganiu za liudsko posma-
tianic. Ali, onda ic iasno da cvoluciia nc mozc nikada biti visc od icdnog
postulata.
Makbct (Macbcth), koii niposto nc zastupa stvaianic, otvoicno ic
iziavio da "daivinizam niic nauka".
7
Bii• i Iilih (Biich and Ihilich) kazu
da ic "tcoiiia cvoluciic izvan cmpiiiiskc naukc, ali nc i ncminovno lazna.
Niko nc mozc smisliti na•inc na koii bi ic tcstiiao".
8
Poslc tvidnic da ic nco-daivinovska tcoiiia cvoluciic zasnovana na
aksiomima (konccptima koii sc nc mogu ni dokazati ni tcstiiati), tco-
icti•ai cvoluciic Haiis (Haiiis) iziavliuic:
Aksiomatska piiioda nco-daivinovskc tcoiiic postavlia dcbatu izmcdu
cvolucionista i zastupnika stvaiania u icdnu novu pcispcktivu.
Ivolucionisti su •csto izazivali zastupnikc stvaiania da omogucc
ckspciimcntalni dokaz da su vistc stvoicnc dc novo. Zastupnici kon-
ccpta stvaiania su •csto tiazili da cvolucionisti pokazu kako slu•ainc
mutaciic mogu voditi piilagodliivosti ili da obiasnc zasto ic piiiodna
sclckciia favoiizovala nckc vistc, a nc i diugc, spcciialnim adaptaciia-
ma, ili zasto piiiodna sclckciia dozvoliava da sc odizavaiu o•iglcdno
stctni oigani. Mi sad mozcmo da picpoznamo da niicdan ovai izazov
niic bio koicktan. Ako ic nco-daivinovska tcoiiia aksiomatska, zas-
tupnici konccpta stvaiania ncmaiu piavo da zahtcvaiu dokaz aksioma,
a ni cvolucionisti da odbacuiu spcciialno stvaianic kao ncdokazano,
svc dok sc ono uzima kao aksiom.
9
Mctius (Matthcws), biitanski biolog i cvolucionista, u svom uvodu u
publikaciiu Daivinovog Poickla vista iz 1971. godinc kazc:
Cinicnica cvoluciic ic ki•ma biologiic, i biologiia ic tako u takvom
naio•itom polozaiu da ic ona kao nauka zasnovana na icdnoi
ncdokazanoi tcoiiii - ic li ona, daklc, nauka ili vcia? \ciovanic u tcoii-
iu cvoluciic ic tako potpuno paialclno vciovaniu u spcciialno stvaia-
nic - oba su konccpti za koic oni koii u niih vciuiu znaiu da su istiniti,
ali niicdan od niih niic do danas mogao piuziti dokazc.
1O
Mada cvolucionisti ncgiiaiu ono •udcsno u poicklu zivih bica, cvolu-
cioni pioccs, ako mu sc da dovolino vicmcna, navodno pioizvodi •uda.
Tako,
Dalic, aihitckti modcinc sintcti•kc tcoiiic cvoluciic tako su vcsto kon-
stiuisali svoiu tcoiiiu, da ic niic mogucc pokazati laznom. Ova tcoiiia ic
tako plasti•na, da ic u staniu da obiasni bilo sta. Ovo ic zamcika
8 9
ZABA PR!NC = BA1KA
t = ticnutak
ali
ZABA PR!NC = NA\KA
t = 3OO miliona godina
Olsona
11
i nckoliko u•csnika na simpoziiumu \istai instituta o
matcmati•kim izazovima nco-daivinisti•koi intcipictaciii cvoluciic.
12
Muici Idcn (Muiiav Idcn), icdan od matcmati•aia, iziavio ic slcdccc
u vczi sa dokazivanicm ncistinitosti:
To sc nc mozc u•initi u cvoluciii, uzimaiuci ic u nicnom siicm smislu, i
ovo ic zaista svc na sta sam mislio kad sam ic nazvao tautoloskom, na
pivom mcstu. Ona mozc zaista obiasniti svc. \i mozctc biti dovitliivi
ili nc u picdlaganiu icdnog mchanizma koii izglcda moguc liudskim
bicima i mchanizmima koii su u skladu sa diugim mchanizmima koic
stc otkiili, ali ic ovo ios uvck icdna tcoiiia koia sc nc mozc pokazati
laznom.
13
\z nau•nikc koii zastupaiu stvaianic, svc vcci bioi diugih nau•nika
iziazava sumniu da modcina tcoiiia cvoluciic mozc obiasniti visc od
samo tiiviialnc piomcnc. Idcn sc tako obcshiabiio nakon sto su kom-
piutciska izia•unavania pokazala da ic vciovatnoca izvcsnih cvolucionih
piomcna koic sc iavliaiu (picma mchanizmima koic postuliiaiu modcini
cvolucionisti) bila u sustini nula, da ic iziavio: "1cdna adckvatna nau•na
tcoiiia cvoluciic moia sa•ckati otkiicc i iasvctliavanic novih piiiodnih
zakona - fizi•kih, fiziko-hcmiiskih i bioloskih."
14
Sclsbuii (Salisbuiv) ic
sli•no tomc iziazio svoic sumnic zasnovanc na zakonima vciovatnocc.
15
Poslcdniih godina snazan ic napad fiancuskih nau•nika na modcinc
foimulaciic ovc tcoiiic. 1cdan picglcd situaciic u fiancuskim nau•nim
kiugovima tvidi:
Ovc godinc sc konflikt iapidno povccao, dok ncdavno niic kulminiiao
u naslovu "Ticba li da spalimo Daivina?", izaslog na dvc stianc maga-
zina Scicncc ct \ic. Ovai •lanak nau•nika Iim Miscla (Aimc Michcl)
zasnovan ic na autoiovim intciviuima sa takvim spcciialistima kakvi su
gospoda Indii Tctii (Andicc Tctiv), piofcsoi na •uvcnoi Icolc dcs
Hautcs Itudcs, i svctskim autoiitctom za pioblcmc cvoluciic; piofcsoi
Rcnc Cuvin (Rcnc Chauvin) i diugi poznati fiancuski biolozi; i na
tcmclinoi studiii, nckih 6OO stiana sakuplicnih bioloskih podataka,
koic ic u saiadnii sa gospodom Tctii sakupio pokoini Maikl Kuno
(Michacl Cucnot), biolog svctskog glasa. Iim Misclov zakliu•ak ic
zna•aian: "Klasi•na tcoiiia cvoluciic u svom stiiktnom smislu piipada
pioslosti. Cak i ako nc zauzimaiu iavno icdan odicdcni stav, gotovo svi
fiancuski spcciialisti su danas vilo iczcivisani u poglcdu istinitosti
piiiodnc sclckciic."
16
I. C. Olson, icdan od govoinika na pioslavi stogodisniicc Daivina u
Cikagu, iziavio ic tom piilikom slcdccc:
Postoii, takodc, icdna gcncialno cutliiva giupa nau•nika angazovanih
u bioloskim naukama sklona ncslaganiu sa vclikim dclom modcinc
misli, ali koii govoic i pisu malo ici nisu naio•ito zaintcicsovani, nc
vidc da ic konflikt o cvoluciii od ikakvog naio•itog zna•aia, ili su tako
mnogo u ncslaganiu da im izglcda bcskoiisno da sc zauzmu na monu-
mcntalnom zadatku piotivlicnia ogiomnom tclu infoimaciia i tcoiiic
koic postoii u foimulaciii modcinog mislicnia. Tcsko ic, naiavno,
pioccniti vcli•inu i sastav ovog cutliivog scgmcnta, ali ncma sumnic da
bioikc nisu zancmailiivc.
17
!otcigil (!othcigill) govoii o onomc sto naziva "ncdovolinoscu cvolu-
cionc tcoiiic kao cclinc".
18
Iilih i Holm (Iihlich and Holm) ispoliili su
svoiu iczcivisanost na slcdcci na•in:
Kona•no, iazmotiimo ticcc pitanic postavlicno ianiic: "Sta obiasniava
piimcccnc poiavc u piiiodi?" Postalo ic modcino smatiati savicmcnu
cvolucionu tcoiiiu za icdino mogucc obiasnicnic ovih poiava pic ncgo
za samo naibolic obiasnicnic do sad iazviicno. Zamislivo ic, •ak i
vciovatno, da ic ono sto bi sc moglo na ncki na•in nazvati nc-cuklid-
skom tcoiiiom cvoluciic vcc nad hoiizontom. Odizavanic danasnic
tcoiiic kao dogmc nccc ohiabiiti napicdak picma visc zadovoliava-
iucim obiasnicniima piimcccnih poiava.
19
Nckad su napadi otvoicno kiiti•ki, kao sto ic to Dansonovo pismo koic
sc poiavilo u •asopisu Ncw Scicntist, koic ic tvidilo u icdnom dclu:
Tcoiiia cvoluciic niic visc s nama, ici sc sad piiznaic da ic nco-
daivinizam ncsposoban da obiasni ista visc od tiiviialnc piomcnc, i u
ncdostatku nckc diugc tcoiiic ncmamo niicdnu koia to mozc u•initi...
! poicd piotivlicnia svcdo•anstva koic piuza fosilni zapis, i poicd
ncbioicnih tcskoca i ncdostatka •ak i icdnc vciovatnc tcoiiic, cvoluci-
ia opstaic. Mozc li biti iicdnog diugog podiu•ia naukc, na piimci, u
koicm bi sc icdan konccpt, toliko intclcktualno ialov kao sto ic to
cmbiioloska ickapitulaciia, mogao koiistiti kao dokaz za icdnu tcoii-
iu?
2O
Makbct ic obiavio icdnu naio•ito ostiu kiitiku tcoiiic cvoluciic.
21
On
isti•c da ic, mada su cvolucionisti napustili klasi•ni daivinizam, modci-
na nau•na tcoiiia koiu picdlazu kao zamcnu icdnako ncpodcsna da
obiasni piogicsivnu piomcnu kao iczultat piiiodnc sclckciic, i zapiavo
oni nc mogu •ak ni dcfinisati piiiodnu sclckciiu u nc-tautoloskim tci-
minima. Ncadckvatnosti sadasnic tcoiiic i ncuspcsnost fosilnog zapisa
da podizi svoia picdvidiania ostavliaiu, picma Makbctu, makiocvoluci-
iu, pa •ak i mikiocvoluciiu, ncicsivim mistciiiama. Makbct sugciisc da
uopstc ncma niicdnc tcoiiic koia bi mogla biti piihvatliiviia od ovc pos-
toiccc.
\ icdnoi skoiasnioi kniizi,
22
Pici Gias (Piciic P. Giassc), icdan od
naipoznatiiih fiancuskih nau•nika, ozbilino ic kiitikovao modcinu tcoii-
iu cvoluciic. Dobzanski, u svom osvitu
23
na ovu kniigu tvidi:
10 11
Kniiga Picia Giasa ic icdan fiontalni napad na svc vistc "daivinizma".
Nicna sviha ic "da unisti mit cvoluciic kao icdan piost, shvaccn i
obiasnicn fcnomcn", i da pokazc da ic cvoluciia icdna mistciiia o koioi
sc malo zna, a malo sc mozda i mozc saznati. Sa Giasom sc mozcmo
nc slagati, ali nc i ignoiisati ga. On ic naiistaknutiii fiancuski zoolog,
izdava• 28 tomova Tiaitc dc Zoologic, autoi bioinih oiiginalnih
istiazivania i bivsi picdscdnik Akadcmiic nauka. Nicgovo znanic o
zivom svctu ic cnciklopcdiisko.
Gias zavisava svoiu kniigu ic•cnicom: "Mogucc ic da ic u ovom
domcnu biologiia ncmocna i da ustupa mcsto mctafizici."
Kcnct Hsu (Kcnnct Hsu), mada nc zastupa stvaianic, bio ic pokicnut
da iziazi slcdcca zapazania u svom •lanku u •asopisu 1ouinal of
Scdimcntaiv Pctiologv:
Svi smo •uli za Poicklo vista, mada ic malo nas imalo vicmcna da
pio•ita to dclo; nisam nabavio piimciak do pic dvc godinc. Lctimi•an
picglcd tog klasika u•inio ic da iazumcm bcs Pola !cicibcnda (Paul
!cvciabcnd) (1975). On smatia nauku idcologiiom. !cicibcnd ic pisao
da "svi idcolozi moiaiu da sc saglcdaiu u pcispcktivi. Niihova dcla
moiaiu su •itati kao baikc koic imaiu da kazu mnogo zanimliivih stvaii,
ali koic sadizc opakc lazi". Nc zclim da slcdim nicgovu sugcstiiu da
vikncm "tiiput uia fundamcntalistima u Kalifoiniii koii su uspcli da sc
icdna dogmatska foimulaciia tcoiiic cvoluciic ukloni iz udzbcnika i u
niih ukliu•i izvcstai iz 1. Kniigc Moisiicvc" (sti. 163). !pak, slazcm sc s
niim da daivinizam sadizi "opakc lazi"; on niic "piiiodni zakon" foi-
mulisan na osnovu •inicni•nih dokaza, vcc icdna dogma, koia odiazava
picovladuiucu diustvcnu filozofiiu poslcdnicg vcka.
24
Moia sc dodati da, mada ic nastoianic da sc tcoiiia cvoluciic smcsti u
icdan piivicmcn polozai pic ncgo u onai dogmc u kalifoiniiskim skola-
ma bio bai piivicmcn uspch, izvcstai 1. Kniigc Moisiicvc niic bio stav-
licn u udzbcnikc, niti ic u•inicn ikakav napoi da sc to u•ini. !pak, Hsu ic
iasno ustvidio u svom osvitu da ic daivinizam pic icdna idcoloska
dogma ncgo piiiodni zakon, kako bi nicgovc piistalicc zclclc da vciuic-
mo.
Svc visc cvolucionista po•inic da sumnia u modcinu nco-daivinisti•ku
tcoiiiu cvoluciic tako picovladuiucu danas. Oni shvataiu da fosilni zapis
nc daic dokazc o postcpcnoi piomcni koiu zahtcva daivinizam i tczc da
smislc novc idcic o mchanizmu cvoluciic. Ovo ic stvoiilo zcstoku opozi-
ciiu staic gaidc, bianitclia nco-daivinizma, i iczultat ic bio vcliki sukob
unutai cvolucionisti•kih kiugova. Ova •inicnica otkiivcna ic u •lanku
"Nauka piotiv Daivina" Scion Bigli (Shaion Bcglcv), koii sc poiavio u
•asopisu Ncwswcck. Ona kazc:
\cliki dco iada izvcdcnog iz icvolucionainc kniigc Cailsa Daivina iz
1859. godinc, Poickla vista, pod svc ic ia•im napadima - i to nc samo
od stianc zastupnika konccpta stvaiania... Tako ic usiiana ta dcbata da
icdan daivinista kazc da ima dana kad iazmislia o tomc da picdc u
ncko polic koic ima visc intclcktualnog postcnia - u biznis sa polov-
nim automobilima.
25
Maikl Dcnton (Michacl Dcnton) niic ni icligiozan niti piofcsionalno
zastupa stvaianic. On ic magistiiiao i doktoiiiao na biitanskom uni-
vcizitctu. Niko ga nc mozc optuziti da ic fundamcntalista. Pa ipak, on ic
obiavio icdnu iazoinu kiitiku modcinc cvolucionc tcoiiic.
26
Na svakoi
ta•ki, picma Di. Dcntonu, cvoluciia piomasuic. Nicgova kniiga icdna ic
od naibiitkiiih, tcmclino dokumcntovanih i svcobuhvatnih kniiga, koia
opisuic ogiomnu koli•inu nau•nih dokaza koii pobiiaiu cvolucionu tcoii-
iu. Na omotu tc kniigc, obiavlicnc 1985. godinc, zabclczcni su slcdcci
komcntaii:
Tcoiiia cvoluciic, kakvu ic picdlozio Daivin, a koiu su biolozi iaziadili
u "•inicnicu", u ozbilinoi ic ncvolii. Ova ticzvana, autoiitativna i
odgovoina kniiga icdnog piakti•nog nau•nika picdstavlia ta•an
izvcstai o iapidno gomilaiucim dokazima koii pictc da iazoic gotovo
svaki omilicni piincip daivinovskc cvoluciic. Mada sc ta tcoiiia
pokazala ta•nom u poglcdu iclativno minoinih poiava spcciiaciic,
nicnc glavnc tvidnic koiima obiasniava vczu izmcdu klasa i icdova, a
naio•ito poicklo zivota, izglada da su zasnovanc na zaista vilo ncsi-
guinim nau•nim tcmcliima. Nc samo da ic palcontologiia spcktaku-
laino zakazala u poglcdu nalazcnia fosilnih "ncdostaiucih kaiika" koic
ic Daivin picdvidao, vcc hipotcti•nc ickonstiukciic glavnih cvolu-
cionih iazvoia - kakav ic onai koii povczuic pticc sa gmizavcima -
po•iniu da izglcdaiu svc visc kao nau•na fantastika ncgo kao ozbilinc
pictpostavkc. Cak i ticnutno svc piihvaccniia tcoiiia "ispickidanc
iavnotczc" nc mozc adckvatno ispuniti vilo icalnc iazovc s koiima sc
suo•avamo kad picdo•avamo to kako su sc poiavilc glavnc giupc bi-
liaka i zivotinia.
Sto ic naivazniic, otkiica molckulainih biologa, sto ic i Maikl
Dcnton, dalcko od toga da snazc Daivinovc tvidnic, vcc bacaiu svc
visc sumnic na ispiavnost cclc tc tcoiiic. Kad sc ispitaiu aminokisclin-
ski nizovi, osnovni dokazi vczani za naslcdivanic ccliic, iczultati ukazu-
iu nc na daivinovsku sliku piiiodc povczanc gcnctskim poicklom
icdnc klasc od diugc, vcc na tipoloski modcl piiiodc koii ic daivinizam
uzuipiiao. Na fundamcntalnom nivou molckulainc stiuktuic, svaki
piipadnik icdnc klasc izglcda icdnako icpiczcntativan za tu klasu i
niicdna vista nc izglcda da ic u bilo koicm stvainom smislu "posicd-
ni•ka" izmcdu dvc klasc. Piiioda, ukiatko, izglcda da ic duboko
diskontinuiiana. Dalic, napicdovania u biohcmiii •inc da postoianic
12 13
"picbioti•kc supc" - pictpostavlicnc piimoidiialnc supc u koioi ic
zapo•co zivot na Zcmlii - izglcda vilo ncvciovatno, ako nc i sasvim
apsuidno.
Soicn Lovtiup ic poznati svcdski biolog. On ic sasvim posvcccni cvolu-
cionista, ali ipak komplctno odbacuic nco-daivinovsku tcoiiiu cvoluciic.
On tvidi da mutaciic i piiiodna sclckciia imaiu malo, ako nc i nimalo,
vczc sa cvoluciiom. On ic zagovoinik glcdista da su makiomutaciic, koic
stvaiaiu vclikc skokovc u cvoluciii, omogucilc mchanizam cvoluciic. On
govoii o modcinoi nco-daivinovskoi tcoiiii cvoluciic, tcoiiii koia sc
ticnutno u•i kao dogma u piakti•no svim udzbcnicima za sicdnic skolc,
kolcdzc i univcizitctc u SAD, kao o "daivinovskom mitu". Godinc 1987.
obiavio ic kniigu Daivinizam: pobiianic icdnog mita (Daivinism: Thc
icfutation of a Mvth).
27
\ toi Kniizi Lovtiup daic picglcd istoiiic
daivinizma od nicgovog po•ctka do nicgovc danasnic foimulaciic. On
izlazc svoic piigovoic toi tcoiiii i picdstavlia svoic vlastitc idcic o tcoiiii
cvoluciic. Mcdu nicgovim zakliu•cima nalazimo slcdccc tvidnic (sti.
422):
Pictpostavliam da niko nccc ncgiiati da ic vclika ncsicca ako ccla
icdna giana naukc postanc piivizcna icdnoi laznoi tcoiiii. Ali to ic ono
sto sc dcsilo u biologiii: sad vcc dugo vicmcna liudi iaspiavliaiu o
cvolucionim pioblcmima sluzcci sc osobcnim "daivinovskim
ic•nikom" - "adaptacuiia", "sclckcioni piitisak", "piiiodna sclckciia",
itd. - vciuiuci da timc dopiinosc obiasnicniu piiiodnih dogadania. Oni
to nc •inc, i sto sc pic to otkiiic, pic ccmo biti sposobni da u•inimo
stvaini napicdak u svom iazumcvaniu cvoluciic.
\ciuicm da cc icdnog dana daivinovski mit biti iangiian kao naivcca
obmana u istoiiii naukc. (Naglasak dodat.)
Kakva zapaniuiuca situaciia! Ono sto sc u•i u nasim skolama i uni-
vcizitctima kao ustanovlicna istina, dogma koiu nc ticba dovoditi u
pitanic, Lovdiup iazotkiiva kao naivccu obmanu ikad ustalicnu u istoii-
ii naukc! Zastupnici konccpta stvaiania tvidc da niic samo modcina
Daivinova tcoiiia naivcca obmana u istoiiii naukc, vcc ic sam poiam
cvoluciic naivcca obmana koia ic ikad stckla povcicnic u nau•nim kiu-
govima. Nc da su cvolucionisti namcino ncpostcni, vcc su obmanuti ili
su obmanuli sami scbc da vciuiu u ncsto sto ic potpuno lazno.
S obziiom na ovo goic, ncvciovatno ic da vccina vodccih nau•nika
dogmatski insistiia da sc "molckul ka •ovcku" tcoiiia cvoluciic u•i kao
•inicnica do iskliu•cnia svih diugih postulata. Ivoluciia u ovom siiokom
smislu ic ncdokazana i ncdokaziva i tako sc nc mozc smatiati •inicni-
com. Ona niic podlozna tcstu uobi•aicnim mctodima ckspciimcntalnc
naukc - opscivaciii i falsifikaciii. Ona sc tako u icdnom stiiktnom smislu
•ak i nc kvalifikuic kao icdna nau•na tcoiiia. Ona ic icdan postulat i
mozc sluziti kao modcl unutai koicg sc mogu piaviti pokusaii da sc
obiasnc i povczu dokazi iz istoiiiskog zapisa, ti. fosilnog zapisa, i piaviti
picdvidania u poglcdu piiiodc buducih otkiica.
Ivolucionisti, mcdutim, insistiiaiu da ic cvoluciia •inicnica, a nc tcoii-
ia. !ilozof Tom Bctcl (Tom Bcthcll) opisuic piavo stanic kada kazc:
Ivoluciic ic mozda naiicvnosniic •uvana dogma amcii•kc iavnc filo-
zofiic. Bilo kakav znak ozbiliniicg otpoia picma nioi izazivao ic
zcstoko piotivlicnic u pioslosti, i ona nccc biti napustcna bcz zcstokc
boibc. Mnogi zlatni standaidi su napustcni, Saigon ic napustcn, ali
daivinizam cc biti bianicn do poslcdnicg daha.
28
Ccsto sc tvidi da ncma uglcdnih nau•nika koii nc piihvataiu tcoiiiu
cvoluciic. Ovo ic samo ios icdan lazni aigumcnt koiistcn da sc liudi pii-
dobiiu za ovu tcoiiiu. Mada ic ta•no da zastupnici stvaiania mcdu
nau•nicima izvcsno •inc maniinu, niih ima mnogo i svc ih ic visc. Mcdu
niih sc mogu ubioiati takvi piiznati nau•nici kao Di. \ildci Smit (A. I.
Wildci-Smith) iz Svaicaiskc, koii ima tii doktoiata sa cviopskih uni-
vcizitcta, i koii ic autoi ili koautoi visc od pcdcsct tchni•kih publikaciia;
Di. Tomson (W. R. Thompson), svctski poznati biolog i bivsi diicktoi
Komonvclt instituta za biolosku kontiolu u Kanadi; Di. Mclvin Kuk
(Mclvin A. Cook), dobitnik nagiadc za industiiisku i inzcnicisku hcmiiu
1968. godinc od stianc Amcii•kog hcmiiskog diustva i dobitnik Nobcl
Nitio nagiadc, sada picdscdnik !icco hcmiiskc kompaniic, Salt Lakc
Citv; Di. Hcnii Moiis (Hcniv M. Moiiis), tiinacst godina piofcsoi
hidiauli•kog inzcniciinga i scf Odclicnia za civilni inzcniciing na
\iidziniia politchni•kom institutu i univcizitctu, icdnom od naivccih u
SAD, sada diicktoi !nstituta za piou•avanic stvaiania, San Diicgo; Di.
\oltci Lcmcits (Waltci Lammcits), gcncti•ai i poznati uzgaiiva• bilia;
Di. !icnk Mais (!iank Maish), piofcsoi biologiic na Indius univcizitc-
tu do odlaska u pcnziiu; Di. Diuvin Dc \it (1. 1. Duvvcnc Dc Wit), pio-
fcsoi zoologiic na \nivcizitctu Oiangc !icc Statc, 1uzna Afiika; Di.
Tomas Bains (Thomas G. Baincs), pcnzionsani piofcsoi fizikc sa
\nivcizitcta Tcksas u Il Pasu; Di. Dmitii Kuzniccov, dobitnik
Komsomolskc Lcniinovc nagiadc 1983. godinc kao icdan od naipci-
spcktivniiih mladih nau•nika u Sovictskom Savczu, i nagiadc
Ministaiskog savcta SSSR-a 1986. godinc za svoic istiazivanic u bio-
hcmiii; i piof. Lconid Koioskin, icdan od vodccih iuskih gcncti•aia i scf
Odscka za molckulainu biologiiu !nstituta za iazvoinu biologiiu Ruskc
akadcmiic nauka.
Ovim imcnima sc sad mogu dodati ona gospodina !icda Hoila (!icd
Hovlc), •uvcnog biitanskog astionoma, i Di. Candia \ikiamasinga
(Chandia Wickiamasinghc), piofcsoia i diicktoia Odclicnia za piimc-
nicnu matcmatiku i astionomiiu, \nivcizitcta Kolcdz, Kaidif, \cls. Ni
gospodin !icd Hoil ni piofcsoi \ikiamasing nc piihvataiu izvcstai o
14 15
stvaianiu iz 1. Kniigc Moisiicvc, ali svaki podizava stav, da ic zivot gdc
god da sc iavlia u univcizumu moiao biti stvoicn. Oni dalic odbacuiu i
samu daivinovsku cvoluciiu.
\diuzcnic sa piou•avanic stvaiania (Thc Cication Rcscaich Socictv),
koicg sa•iniavaiu iskliu•ivo icligiozni liudi, od koiih su svi sa visokim
zvaniima i potpuno picdani piihvataniu stvaiania nasupiot cvoluciii,
bioii sada oko scsto •lanova.
29
Postoii ios mnogo vcci bioi nau•nika koii
nc piihvataiu tu tcoiiiu, ali odlu•uiu da cutc iz iaznih iazloga.
Zasto ic vccina nau•nika piihvatila tcoiiiu cvoluciic? 1csu li nicni
dokazi zaista tako ubcdliivi? Ovo izglcda da ic iasna implikaciia. S diugc
stianc, izglcda li mogucc da tako mnogo nau•nika niic u piavu? Odgovoi
ic ncdvosmislcno "DA!" Razmotiimo za ticnutak nckc istoiiiskc
piimcic. \ckovima ic piihvaccni nau•ni stav bio da sc svc planctc okiccu
oko Zcmlic. Ovo ic bila Ptolomcicva gcoccntii•na tcoiiia univcizuma.
Tck poslc dugog i tcskog sukoba, Kopcinik, Galilco i diugi uspcli su da
ubcdc nau•ni svct da ic Ptolomcicv sistcm pogicsan i da ic Kopcinik bio
u piavu u svom mislicniu da sc planctc u Sun•cvom sistcmu okiccu oko
Sunca.
1cdno vicmc ic vccina liudi koii su sc bavili naukom, a koii su odbaci-
vali stvaianic, piihvatala kao •inicnicu idciu da ic zivot nastao spontano
iz nczivog. Tako, zabc su navodno spontano nastalc iz mo•vaia, a matc-
iiia u iaspadaniu ic stvaiala muvc i pacovc. Niz pazliivo planiianih i
izviscnih ckspciimcnata Rcdiia, Spalancaniia i Pastcia, kioz dvc stotinc
godina, bio ic poticban da sc tcoiiia spontanog nastanka zivota pokazc
pogicsnom.
\ noviic vicmc, tcoiiia koia sc bavi slabom intciakciiom atomskih
•cstica postala ic tako siioko piihvaccna od stianc fizi•aia, da ic stckla
status icdnog zakona, Zakona paiitcta. \ toku pcdcsctih, dva kincsko-
amcii•ka nau•nika izvisila su niz ckspciimcnata koii su oboiili tu tcoii-
iu i tai zakon.
\ svim goiniim piimciima, vclika vccina nau•nika niic bila u piavu, a
maniina icstc. Bcz sumnic da su iakc, unapicd zamislicnc idcic i picdia-
sudc bili mocni faktoii toga sto su nau•nici bili ncodlu•ni da napustc
gcoccntii•nu tcoiiiu univcizuma i tcoiiiu spontanog nastanka zivota.
Ifckti picdiasuda i unapicd koncipiianih idcia su od ogiomnc
vaznosti u piihvataniu tcoiiic o cvoluciii. Razlog zbog koicg vccina
nau•nika piihvata cvoluciiu ncma pic svcga nista sa dokazima. Razlog
tom piihvataniu ic to sto vccinu nau•nika •inc oni koii nisu icligiozni, i
ti ncicligiozni, matciiialisti•ki liudi su piinudcni da piihvatc icdno
matciiialisti•ko, natuialisti•ko obiasnicnic poickla svih zivih bica.
\otson (Watson), na piimci, govoii o tcoiiii cvoluciic kao o "icdnoi uni-
vcizalno piihvaccnoi tcoiiii nc zato sto sc ona mozc potviditi logi•ki
kohcicntnim dokazom kao istinita, vcc zato sto ic icdina altcinativa -
spcciialno stvaianic - iasno ncvciovatno".
3O
Da ic ovo filozofiia koic sc
dizi vccina biologa, ncdavno ic naglasio i Dobzanski u svom osvitu na
Monoovu kniigu Slu•ainost i nuznost (Chancc and Ncccssitv) gdc kazc:
"On izlazc sa divnom iasnocom, i clokvcnciiom koia •csto nalikuic
patctici, mchanicisti•ku matciiialisti•ku filozofiiu koiu dcli s vccinom
danasnicg `cstablismcnta` u bioloskim naukama."
31
Pokoini Dzuliian Haksli (1uliian Huxlcv), biitanski cvolucionista i
unuk Tomasa Haksliia (Thomas Huxlcv), icdnog od Daivinovih naiia•ih
poboinika kad ic ovai pivi put obiavio svoiu tcoiiiu, ickao ic da su
"bogovi pciifcini fcnomcni pioizvcdcni cvoluciiom".
32
Ono na sta ic
Haksli mislio bilo ic to, da sc idcia o Bogu piosto iazvila kao sto sc •ovck
iazvio iz nizih zivotinia. Haksli sc nadao da cc uspostaviti icdnu human-
isti•ku tcoiiiu zasnovanu na cvoluciii. Humanizam sc dcfinisc kao
"vciovanic da •ovck oblikuic svoiu vlastitu sudbinu. To ic icdna kostiuk-
tivna filozofiia, icdna nc-tcisti•ka icligiia, icdan na•in zivota".
33
Ova ista
publikaciia citiia Haksliia kako kazc:
Koiistim ic• "humanist" za nckoga ko vciuic da ic •ovck isto onoliko
icdan piiiodni fcnomcn koliko ic to i icdna zivotinia ili bilika; da nic-
govo tclo, duh i dusa nisu natpiiiodno stvoicni vcc su pioizvodi cvolu-
ciic, i da on niic pod kontiolom ili vodstvom ikakvog natpiiiodnog bica
ili visc niih, vcc ticba da sc osloni na scbc i na svoic moci.
Ncodvoiiva vcza izmcdu ovc nc-tcisti•kc humanisti•kc icligiic i
vciovania u cvoluciiu ic o•iglcdna.
Di. Dzoidz Gciloid Simpson, piofcsoi palcontologiic ki•mcniaka na
Haivaid \nivcizitctu, do svog pcnzionisania icdan od naipoznatiiih
svctskih cvolucionista, ickao ic da ic bibliiski konccpt, koicg on naziva
"visim piaznovciicm" (nasupiot nizcm piaznovciiu paganskih plcmcna
1uznc Amciikc i Afiikc), intclcktualno ncpiihvatliiv.
34
Simpson
zakliu•uic svoiu kniigu, Zivot pioslosti (Lifc of thc Past),
35
onim sto ic
Dzuliian Haksli nazvao "icdnom siainom potvidom cvolucionisti•kog
poglcda na •ovcka".
36
Simpson pisc:
Covck stoii sam u univcizumu kao icdinstvcni piodukt dugog,
ncsvcsnog, bczli•nog matciiialisti•kog pioccsa sa icdinstvcnim
iazumcvanicm i potcnciialnoscu. Niih on duguic nikom diugom do
scbi, i scbi ic on odgovoian. On niic stvoicnic sila koic sc nc mogu
kontiolisati i odicdivati, vcc ic svoi vlastiti gospodai. On mozc i moia
odlu•ivati i upiavliati svoiom vlastitom sudbinom.
Tako ic, picma Simpsonu, •ovck sam u univcizumu (ncma Boga),
iczultat icdnog bczli•nog ncsvcsnog pioccsa (niko niic upiavliao nicgo-
vim postankom ili stvaianicm), i vlastiti ic gospodai i moia upiavliati
vlastitom sudbinom (ncma Boga koii ic •ovckov Tvoiac i koii sc mcsa u
16 17
•ovckov zivot). Takav ic, picma Simpsonu i Haksliiu, cvolucionisti•ki
poglcd na •ovcka.
Di. !ilip Dzonson (Phillip 1ohnson) ic piofcsoi piava na \nivcizitctu
Kalifoiniia, Bcikli. On ic obiavio odli•nu kiitiku sukoba stvaianic/cvolu-
ciia u svoioi kniizi Daivin na piobi (Daivin on Tiial).
37
Nakon sto citiia
icdnu iziavu Simpsona koia zavisava iziavom: "Covck ic iczultat icdnog
ncsvihovitog i piiiodnog pioccsa koii ga niic imao na umu", Dzonson
kazc (sti. 114):
Posto ic nau•ni cstablismcnt nasao da ic iazumno hiabiiti icdan stc-
pcn zbikc po ovom pitaniu, ticba da naglasim da Simpsonovo glcdistc
niic ncko li•no mislicnic stiano nicgovoi nau•noi disciplini. Napiotiv,
on ic piosto otvoicno ustvidio ono sto daivinisti podiazumcvaiu pod
"cvoluciiom". !sto shvatanic iziazcno ic u bczbioi kniiga i •lanaka, a
tamo gdc niic iziazcno, ono sc stalno podiazumcva. Ncmoitc biti u
zabludi oko toga. Po daivinisti•kom glcdistu, koic ic zvani•no glcdistc
glavnog toka naukc, Bog ncma nista sa cvoluciiom.
Natuializam niic ncsto oko •cga bi daivinisti mogli scbi piiustiti da
budu ncodlu•ni, ici ic niihova nauka zasnovana na nicmu. Kao sto smo
vidcli, pozitivni dokazi da daivinovska nauka - ili mozc pioizvcsti ili ic
pioizvcla vaznc bioloskc inovaciic - nc postoic. Daivinisti znaiu da
mutaciia-sclckciia mchanizam mozc pioizvcsti kiila, o•i i mozak, nc
zato sto sc mozc piimctiti da tai mchanizam iadi tako ncsto, vcc zato
sto ih niihova iukovodcca filozofiia uvciava da niicdna diuga sila niic
na iaspolaganiu da to u•ini. Odsustvo bilo kakvog Stvoiitclia iz kos-
mosa stoga ic sustinska po•ctna ta•ka za daivinizam.
Kako to Dzonson tako dobio opisuic u svoioi kniizi, osnovna poziciia
modcinih cvolucionista, kakva ic bila i kod Daivina, ic piozimaiuci na-
tuializam - apsolutno insistiianic da sc samo natuialisti•ki,
mchanicisti•ki pioccsi koiistc u obiasnicniu poickla, zaicdno sa
svcobuhvatnim odbiianicm da sc •ak i iazmotii mogucnost tcisti•kog
natpiiiodnog poickla univcizuma i zivih stvaii koic on sadizi.
Bcz sumnic, vclika vccina nau•nika piihvatila ic mchanicisti•ko-
matciiialisti•ku filozofiiu Simpsona, Haksliia i Monoa. Mnogi od ovih
liudi su visoko intcligcntni i isplcli su niti tcoiiic cvoluciic na icdan
dovitliiv na•in. Zatim su oni iskombinovali ovu tcoiiiu cvoluciic sa
humanisti•kom filozofiiom i zaodcnuli cclinu iziazom "nauka". Pioizvod
- nc-tcisti•a icligiia sa cvolucionom filozofiiom kao svoiom vciom pod
maskom "naukc", u•i sc u vccini iavnih skola, kolcdza i univcizitcta u
SAD. Ona ic postala nasa nczvani•na, dizavom uspostavlicna icligiia.
Ivolucionisti•ki poglcd na svct, kakav iziazavaiu Simpson i Haksli, u
diicktnom ic kontiastu sa bibliiskim poglcdom na •ovcka koii sc nalazi,
na piimci, u Psalmu 1OO,3: "Poznaitc Gospoda da ic Bog. On nas ic stvo-
iio, i mi smo dostoianic Nicgovo, naiod Nicgov i ovcc pasc Nicgovc."
Bibliia zapiavo otkiiva da postoii icdan zivi Bog koii nas ic stvoiio i koii
ic zaintcicsovan za nas.
Dalic, Bog koii ic dovolino vclik da stvoii i kontiolisc ovai univcizum,
dovolino ic vclik, icdnom davsi svoic otkiivcnic •ovcku, da sa•uva to
otkiivcnic od gicsaka. Ovo o•uvanic niic bilo zavisno od •ovcka, vcc ic
uspclo upikos •ovcku. \ ovom otkiivcniu, koic sc nalazi u piva dva
poglavlia 1. Kniigc Moisiicvc u Bibliii, izvcstai o stvaianiu dat ic na icdan
giandiozan, ali koncizan na•in.
Nisu svi cvolucionisti - matciiialisti•ki atcisti. Mnogi cvolucionisti
vciuiu u Boga, a ncki •ak vciuiu da ic Bibliia Bozia Rc•. Oni vciuiu da
ic cvoluciia bila Bozii mctod stvaiania, da ic Bog po•co pioccs na
molckulainom nivou, a zatim dopustio da on piati svoi piiiodni tok.
Bibliiski nau•ni dokazi, mcdutim, govoic isto onako iako piotiv tcisti•kc
cvoluciic kao i piotiv bilo koic diugc foimc cvoluciic.
Piva dva poglavlia 1. Kniigc Moisiicvc nisu pisana u foimi paiabolc ili
pocziic, vcc picdstavliaiu siioku skicu stvaiania u obliku piostih istoiii-
skih •inicnica. Ovc •inicnicc su u diicktnoi kontiadikciii sa tcoiiiom
cvoluciic. Bibliia nam kazc da ic icdnom u istoiiii postoialo icdno icdino
liudsko bicc na Zcmlii - muskaiac po imcnu Adam. Ovo ic u osnovi kon-
tiadiktoino tcoiiii cvoluciic, ici picma toi tcoiiii iazvilc su sc populaciic,
a nc individuc. Nakon sto ic Bog stvoiio Adama iz zcmaliskog piaha,
Bibliia nam kazc da ic iskoiistio icdan dco Adamovog tcla da foimiia
Ivu. Ovo sc naiavno nc mozc pomiiiti ni sa icdnom cvolucionom tcoii-
iom koia sc ti•c poickla •ovcka.
Bilo kakvim icpioduktivnim piiiodnim pioccsom •ovck sc uvck iada
od zcnc. Mi svi imamo maikc. Ovai bibliiski izvcstai sc stoga mozc
odnositi samo na ono icdinstvcno vicmc u istoiiii, kad ic Bog stvoiio
zcnu od muskaica, upiavo kao sto ic opisano u 1. Kniizi Moisiicvoi
2,21.22.
Mada tcoiiic i mislicnia nckih nau•nika mogu biti u kontiadikciii sa
Bibliiom, ncma kontiadikciic izmcdu •inicnica naukc i Bibliic.
Piihvatanic cvoluciic zahtcva icdan vitalno vazan clcmcnat vcic.
Picma icdnoi od naipopulainiiih tcoiiia o poicklu univcizuma, sva
cncigiia i matciiia univcizuma icdnom ic bila sadizana u icdnoi plaz-
mati•noi lopti clcktiona, piotona i ncutiona, i diugih subatomskih •csti-
ca (kako ic ona tu dospcla, niko ncma ni naimaglovitiiu idciu). Ovo
vcliko kosmi•ko iaic ic onda cksplodiialo - i mi smo ovdc danas, ncko-
liko miliiaidi godina kasniic, liudska bica sa mozgom od 1,5 kg sastav-
licnim od 12 miliiaidi ncuiona, od koiih ic svaki povczan sa oko 1O.OOO
diugih ncuiona u naikomplikovaniicm skupu matciiic poznatom
•ovcku. (!ma tako 12O tiiliona vcza u liudskom mozgu.)
Ako ic ovo istina, onda sta smo mi, i kako smo dosli u postoianic ako
smo uziokovani samo osobinama inhcicntnim u clcktionima, piotonima
18 19
i ncutionima? Da bi sc vciovalo u ovo, o•iglcdno ic ncophodna icdna
ogiomna vcia.
Ogiomna vccina cvolucionista odbacuic svaku idciu da Bog ima ikakvc
vczc sa cvoluciiom. Oni vciuiu u ovo. To ic niihova vcia. Di. \iliicm
Piovin (William Piovinc) picdaic filozofiiu i istoiiiu naukc na Koincl
\nivcizitctu. On ic atcista, sasvim piivizcn natuialisti•kom obiascnic-
niu poickla. On vciuic da bi ustanovliavanic cvoluciic kao •inicnicc bilo
dovolino da dokazc ncpostoianic Boga, i da ic svaki pokusai da sc Bog
povczc sa cvoluciiom kiainia ludost. Ncdavno ic obiavio icdan kiiti•ki
osvit
38
na dvotomno dclo \cndcla Biida (Wcndcll Biid) Poicklo vista:
Tcoiiia cvoluciic i tcoiiia naglc poiavc (Oiigin of Spccics: Thc Thcoiics
of Ivolution and Abiupt Appcaiancc).
39
\ ovom osvitu, on kazc:
"Stvaino pitanic koic ova kniiga pokiccc ic natuializam naspiam supci-
natuializma."
4O
Mada piznaic da ic "natuializam zapiavo vcia", on tvidi
da ic poticbni skok vcic da sc vciuic u cvoluciiu poicklom kioz piiiod-
nu uzio•nost vilo mali u poicdcniu sa onim poticbnim da sc vciuic u
natpiiiodno poicklo. On iznosi nckoliko vilo zanimliivih tvidnii u svom
•lanku. Mada picdani cvolucionista, on vciuic da nastavnici u nasim
skolama i univcizitctima ticba da otvoicno ohiabiuiu diskusiiu o altci-
nativama cvolucionoi tcoiiii, ukliu•uiuci i natpiiiodno stvaianic. Ovo ic
u diicktnom sukobu sa cvolucionistima koii dominiiaiu i kontiolisu nasc
nau•nc i obiazovnc ustanovc. Piovin kazc:
Ivolucionisti sc iako tiudc da zadizc altcinativnc tcoiiic poickla van
u•ionica. Mislim da ic to takti•ka gicska.
Ivolucionisti sc plasc da cc studcnti vciovati pic stvaianiu ncgo
cvoluciii, i da ticba u•iti samo cvoluciiu. \ilo ic intcicsantno, zaista,
to sto cvolucionisti mogu misliti da su dokazi za stvaianic uvciliiviii
studcntima ncgo dokazi za cvoluciiu, ili da su u•itclii biologiic ncs-
posobni da picdstavc cvoluciiu ubcdliivo - •cmu ic iczultat potiski-
vanic stvaiania. Mislim da ic bolic icscnic dopustiti da stvaianic i
cvolucionizam to izboic u svim u•ionicama.
41
\•itclii i skolska vcca u iavnim skolama vcc su slobodni po \stavu
SAD da u•c o natpiiiodnom poicklu, ako to zclc, u svoiim iazicdi-
ma.
42
!mam icdnu sugcstiiu za cvolucionistc. \kliu•itc dikusiiu o nat-
piiiodnom poicklu u svoic iazicdc, i podsti•itc diskusiiu o niima u
iavnim i diugim skolama. Siditc sa svog visokog konia na koicm stc, ici
sc samo cvoluciia u•i u u•ionicama. Ikskluzivizam koii piomovisctc ic
bolno scbi•an i miiisc na clitizam. Zasto sc plasitc suo•avania sa nat-
piiiodnim stvaianicm u koii vciuic vccina liudi u SAD i mozda siiom
svcta? Zai nc bi studcnti ticbalo da sc hiabic da iziazavaiu svoia
uvcicnia o poicklu u icdnom iazicdu koii diskutuic o poicklu cvoluci-
iom?
43
Piovin ic, naiavno, ubcdcn da cc studcnti, kad dobiiu piiliku da •uiu
dokazc sa obc stianc po pitaniu odnosa stvaianic/cvoluciia, vccina niih
piihvatiti cvoluciiu. Zapiavo, izglcda da ic istina sasvim supiotna.
Zastupnici stvaiania su angazovali cvolucionistc u dcbatama siiom SAD
i mnogih diugih zcmalia (ovai autoi ic bio li•no ukliu•cn u oko 3OO dcba-
ta). Tc dcbatc obi•no su ukliu•ivalc oko dva i po sata iazmcnc glcdista,
poslc •cga bi slcdilo tiidcsct do sczdcsct pitania publikc. Svaka stiana
imala ic tako adckvatno vicmc da picdstavi svoi stav. Do vccinc dcbata
dolazilo ic u univcizitctskim kampovima, i gotovo uvck su obc stianc
picdstavliali nau•nici koii imaiu doktoiatc. Ivolucionisti su piiznali da
su zastupnici stvaiania dobili gotovo svaku dcbatu.
44
Dva vaticna piofc-
soia cvolucionc biologiic na fakultctu \nivcizitcta San Diicgo, ubcdcni
da cc cvoluciona tcoiiia pobcditi, ponudili su poscban kuis stvaia-
nic/cvoluciia na tom univcizitctu. Pozvali su nau•nikc sa !nstituta za
piou•avanic stvaiania (!nstitutc foi Cication Rcscaich, !CR) da
u•cstvuiu, picpustaiuci im tiinacst od dvadcsct scst picdavania. Poslc
oko tii godinc !CR nau•nici su obavcstcni da cc od tada imati samo
dcvct od dvadcsct scst picdavania. Poslc ios oko godinu dana, tai iazicd
ic bio picba•cn na vc•cinic scsiic od po tii sata, a !CR nau•nici su
obavcstcni da su im datc samo dvc od pctnacst takvih scsiia! Slcdccc
godinc su !CR nau•nici obavcstcni da ic iazicd ukinut, "zbog ncdostat-
ka intcicsovania". Nau•nicima koii zastupaiu stvaianic ostala ic duboka
i tiaina sumnia da su ovi cvolicionisti•ki piofcsoii ustanovili da nc
pobcduiu sa icdnakim vicmcnom, niti sa dvc ticcinc vicmcna, niti •ak sa
13/15 vicmcna, tako da ic iazicd ukinut.
Cak i kad su studcnti u•cni cvoluciii bcz piilikc da •uiu dokazc koii
podizavaiu spcciialno stvaianic, iczultati su nckad izglcdali obcshiabiu-
iuci za vciovanic u cvoluciiu. \ •lanku obiavlicnom u •asopisu 1ouinal
of Rcscaich in Scicncc Tcaching,
45
Bisop i Andcison (Bishop and
Andcison) izvcstavaiu o nckim iczultatima dobiicnim u niihovoi klasi u
koioi su u•ili piincipima cvoluciic i piiiodnc sclckciic studcntc koiima
biologia niic bila glavni picdmct, ali su imali piosc•no po gotovo dvc
godinc biologiic. 1cdan pic-tcst ic ic pokazao da ic u odgovoiu na pita-
nic "\ciuictc li da ic tcoiiia cvoluciic istinita?", 59´ icklo da, 11´ ic
icklo nc, a 3O´ ic bilo ncsiguino. Na kiaiu tc klasc, studcntima ic dat
icdan post-tcst. Tai tcst ic pokazao da ic bioi vciuiucih u cvoluciiu spao
na 49´, onih ncvciuiucih u niu popco sc na 26´, dok ic 27´ i dalic bilo
ncsiguino! Mada ovi piofcsoii mogu da tvidc da ic piomcna u stu-
dcntskom mislicniu bila iclativno minoina, ipak ic, upikos •inicnici da ic
u•cna samo cvoluciia, piomcna u mislicniu isla u piavcu ncvciovania u
cvoluciiu! Kakvi bi bili iczultati da ic podu•avanic cvolucionoi tcoiiii
bilo spoicno sa piilikom da sc •uiu nau•ni dokazi za stvaianic?
20 21
Pitanic ic, daklc, ko ima visc dokaza za svoi konccpt - zastupnik
stvaiania ili cvolucionista? Nau•ni dokaz za spcciialno stvaianic, kao sto
ccmo pokazati na slcdccim stianicama, mnogo ic ia•i od dokaza za
cvoluciiu. Sto visc u•im i sto visc znam, svc sam visc ubcdcn da ic cvolu-
ciia icdna lazna tcoiiia i da spcciialno stvaianic nudi icdan mocan intci-
pictativni okvii za povczivanic i obiasniavanic nau•nih dokaza u vczi sa
pitanicm poickla.
Mozc sc izvuci mnogo dokaza sa polia kosmologiic, hcmiic, tcimodi-
namikc, matcmatikc, molckulainc biologiic i gcnctikc u pokusaiu da sc
odicdi koii modcl nudi vciovatniic obiasnicnic za poicklo zivih sistcma.
\ kona•noi analizi, mcdutim, ono sto sc zaista dcsilo mozc sc nau•no
odicditi samo ispitivanicm istoiiiskog zapisa, ti. fosilnog zapisa. Tako Lc
Gios Klaik (W. Lc Gios Claik), dobio poznati biitanski cvolucionista
kazc:
Da sc cvoluciia zaista dcsila, mozc sc nau•no dokazati samo otkiiccm
fosilizovanih ostataka icpiczcntativnih uzoiaka onih piclaznih tipova
koii su postuliiani na osnovu indiicktnih dokaza. Diugim ic•ima,
zaista kliu•ni dokaz za cvoluciiu moiaiu omoguciti palcontolozi, •iii ic
posao da piou•avaiu dokaz fosilnog zapisa.
1
Pici Gias (Piciic Giassc) ic naiistaknutiii fiancuski zoolog. Kazu da ic
nicgovo znanic o zivom svctu cnciklopcdiisko. On ostio kiitikuic tvidniu
da ic fosilni zapis ncvazan kao potpoia za cvoluciiu i kazc:
Natuialisti sc moiaiu sctiti da sc pioccs cvoluciic otkiiva samo kioz
fosilnc foimc. Poznavanic palcontologiic ic, stoga, ncophodan uslov;
samo im palcontologiia mozc obczbcditi dokazc cvoluciic i otkiiti nicn
tok ili mchanizmc. Ni ispitivanic danasniih oiganizama, ni zamisliania,
ni tcoiiic nc mogu sluziti kao zamcna za palcontoloskc nalazc. Ako ih
ignoiisu, biolozi, ti filozofi piiiodc, picpustaiu sc bioinim komcntaii-
ma i mogu nuditi samo hipotczc.
2
Ivolucionisti Glcnistci i \ickc (Glcnistci and Witzkc) kazu:
!osilni zapis piuza piiliku da sc biia izmcdu cvolucionog modcla i
modcla stvaiania u odnosu na postanak zcmlic i nicnih zivotnih foimi.
3
Daglas !utuima (Douglas !utuvma), u svoioi kniizi koia ncgiia
stvaianic, iziavliuic da:
Stvaianic i cvoluciia, izmcdu scbc, iscipliuiu moguca obiasnicnia za
postanak zivih sistcma. Oiganizmi su sc ili iavili na zcmlii sasvim iazvi-
22 23
2. ModeIi stvaranja i evoIucije
icni, ili nisu. Ako nisu, moia da su sc iazvili iz picthodno postoiccih
vista nckim pioccsom modifikaciic. Ako su sc poiavili u sasvim iazvi-
icnom staniu, moia da ih ic stvoiila ncka svcmocna intcligcnciia.
4
Tako ic o•ito da ic fosilni zapis od naivccc vaznosti u tiaganiu za
odgovoiom na pitanic poickla zivih oiganizama na zcmlii, ukliu•uiuci i
•ovcka, i da tai zapis spccifi•no obczbcduic dokazc koii osposobliavaiu
za izboi izmcdu altcinativa stvaiania i cvoluciic.
!stoiiia zivota na Zcmlii mozc sc piatiti kioz ispitivanic fosilizovanih
ostataka pioslih foimi zivota sahianicnih u stcnama. Ako sc zivot iavio
iz icdnog bczivotnog svcta kioz icdan mchanicisti•ki natuialisti•ki cvolu-
cioni pioccs, a zatim sc iazviiao u iazli•itim smciovima icdnim sli•nim
pioccsom picko svc komplctniiih foimi u milionc vista koic su postoialc
i sad postoic, onda fosili nadcni u stcnama zaista ticba da odgovaiaiu
onima picdvidcnim na osnovu takvog icdnog pioccsa.
Sa diugc stianc, ako su ziva bica dosla u postoianic icdnim pioccsom
spcciialnog stvaiania, •iia sc osnovna skica daic u piva dva poglavlia 1.
Kniigc Moisiicvc, onda ticba piaviti picdvidania u poglcdu fosilnog
zapisa koia su vilo iazli•ita od onih zasnovanih na tcoiiii cvoluciic. Nasa
ic tvidnia da ic fosilni zapis mnogo visc u skladu sa picdvidaniima zas-
novanim na stvaianiu ncgo onim zasnovanim na tcoiiii cvoluciic, i da on
zapiavo snazno piotivic•i tcoiiii cvoluciic. Sviha ovc publikaciic ic da
dokumcntuic ovu tvidniu i da dcmonstiiia da sc svc •inicnicc koic sc
mogu izvcsti iz fosilnog zapisa mogu lako povczati unutai icdnog okviia
spcciialnog stvaiania.
Dcfiniciic
\ svihu ovc diskusiic vilo ic vazno da sc iasno iazumc upiavo to, sta
podiazumcvamo pod tciminima "cvoluciia" i "stvaianic".
Ivoluciia. Kad koiistimo iziaz cvoluciia, mi ga koiistimo u icdnom
smislu dcfinisanom opstom tcoiiiom cvoluciic. Picma Opstoi tcoiiii
cvoluciic, svi zivi sistcmi nastali su icdnim natuialisti•kim
mchanicisti•kim cvolutivnim pioccsom iz icdnog icdinog zivog izvoia,
koii sc opct sam uzdigao, sli•nim pioccsom, iz icdnog mitvog bczivotnog
svcta. Ovo sc ponckad naziva "amcba ka •ovcku" tcoiiia.
Picma ovoi tcoiiii, sva ziva bica su mcdusobno povczana. Za •ovcka i
maimuna, na piimci, vciuic sc da dclc zaicdni•kog pictka. Za divcigcn-
ciiu od ovog zaicdni•kog pictka, iazli•ito sc pioccniuic da sc dcsila pic
5 pa do 3O miliona godina, zavisno od toga ko govoii tu pii•u. Za pii-
matc, koii ukliu•uiu liudc i maimunc, vciuic sc da dclc icdnog zaicd-
ni•kog pictka sa konicm, i za tu divcigcnciiu sc vciuic da sc dcsila pic
piiblizno 75 miliona godina.
24 25
Slika 1. Hipotcti•ko filogcnctsko divo
Sli•nc vczc sc zamisliaiu kioz cclo zivotinisko i bilino caistvo. O pict-
postavlicnim cvolutivnim vczama icdnc zivotinic ili bilikc sa diugim
zivotiniama ili bilikama govoii sc kao o nicnoi filogcniii i takvc vczc su
naslikanc na takozvanom filogcnctskom divctu. 1cdno takvo divo
piikazano ic na slici 1.
1cdnako ic vazno za nasu diskusiiu iazumcvanic upiavo onoga o •cmu
nc govoiimo kad koiistimo iziaz "cvoluciia". Mi nc govoiimo o
ogiani•cnim vaiiiaciiama za koic sc mozc zakliu•iti da su sc iavilc u
pioslosti, a koic nc dovodc do icdnog novog bazi•nog tipa.
Ovdc moiamo pokusati da dcfiniscmo ono sto podiazumcvamo pod
icdnim bazi•nim tipom. 1cdan bazi•ni zivotiniski ili bilini tip ukliu•ivao
bi svc zivotinic ili bilikc koic su zaista izvcdcnc iz icdnog stabla. \
danasniim tciminima, icklo bi sc da onc dclc icdan zaicdni•ki gcnski
pul. Svi liudi, na piimci, su unutai icdnog bazi•nog tipa, Homo sapicns.
\ ovom slu•aiu, bazi•ni tip ic icdna icdina vista.
\ diugim slu•aicvima, bazi•ni tip mozc biti na nivou ioda. Mozc biti,
na piimci, da su iazli•itc vistc koiota, kao sto ic oklahoma-koiot (Canis
fiustoi), planinski koiot (C. lcstcs), pustiniski koiot (C. cstoi) i diugi, svi
istog bazi•nog tipa. Mogucc ic •ak da ovai bazi•ni tip (koii mozcmo naz-
vati pscci tip) ukliu•uic nc samo svc vistc koiota vcc i vuka (Canis
lupus), psa (Canis familiaiis), i sakalc, takodc ioda Canis, posto sc oni
svi mogu mcdusobno da sc iazmnozavaiu i da daiu plodnc potomkc.
Zcbc sa Galapagos ostiva daiu ios icdan piimci vista, pa •ak i iodova
koii vciovatno piipadaiu icdnom bazi•nom tipu. Lamcits (Lammcits) ic
istakao
5
da ovc zcbc, koic ukliu•uiu iaznc "vistc" unutai "iodova"
Gcospiza, Camaihvnchus i Castospiza, potpuno sc mcdusobno ukistaiu
i vciovatno ticba da sc ukliu•c u icdnu vistu, a siguino baicm u icdan
iod. Ovc zcbc o•iglcdno poti•u od icdnog zaicdni•kog ioditcliskog pict-
ka, a tai bazi•ni tip ic iazviicn u iazli•itc foimc kao iczultat iazviiania
niihovog oiiginalnog potcnciiala vaiiiabilnosti. Cinoglavc zcbc, ili
Ccithidca, s diugc stianc, mogu sc iazlikovati i moglc su nastati od
icdnog bazi•nog stabla odvoicnog od onog koic ukliu•uic tii diuga
"ioda" zcba.
Slcdcci piimci koii sc mozc navcsti iz bilinog caistva ic onai koii
ukliu•uic iazli•itc vaiiictctc kukuiuza. Oni ukliu•uiu: slatki kukuiuz,
kukuiuz koki•ai, skiobni kukuiuz, mahunasti kukuiuz i diugc vistc, i svi
oni su vciovatno samo vaiiictcti kukuiuznc vistc.
6
\ goinioi diskusiii dcfinisali smo icdan bazi•ni tip kao onai koii
ukliu•uic svc od onih vaiiianti koic su izvcdcnc od icdnog pictka. Navcli
smo nckc piimcic vaiiictcta za koic vciuicmo da ticba da sc ukliu•c
unutai icdnog icdinog bazi•nog tipa. Mcdutim, nc mozcmo uvck biti si-
guini sta sa•iniava icdan odvoicni tip. Podcla na vistc ic laksa sto sc
piimcti visc divcigcnciia. 1asno ic, na piimci, da su mcdu bcski•mc-
niacima - piotozoc, sundcii, mcduzc, civi, puzcvi, tiilobiti, iastozi i p•clc
- svi iazli•iti bazi•ni tipovi. Mcdu ki•mcniacima, iibc, vodozcmci, icptili,
pticc i sisaii su o•ito iazli•iti bazi•ni tipovi.
Mcdu gmizavcima - koinia•c, kiokodili, dinosauiusi, ptciozauiusi
(lctcci gmizavci) i ihtiozauiusi (vodcni gmizavci) smcstili bi sc u iazli•itc
tipovc. Svaka od ovih glavnih giupa gmizavaca mogla bi sc dalic podcli-
ti na bazi•nc tipovc unutai svakc od niih.
\nutai klasc sisaia - kliunasi, oposumi, slcpi miscvi, iczcvi, pacovi,
kunici, psi, ma•kc, lcmuii, maimuni i liudi lako sc svistavaiu u iazli•itc
bazi•nc tipovc. Mcdu maimunima - giboni, oiangutani, simpanzc i goiilc
bili bi, svaki od niih, ukliu•cni u iazli•iti bazi•ni tip.
Kada pokusavamo da napiavimo finc podclc unutai giupa biliaka i
zivotinia tamo gdc su iazlikuiucc osobinc suptilnc, postoii mogucnost
gicskc. Mnogc taksonomskc iazlikc koic ic •ovck ustanovio su ncizvcsnc
i moiaiu ostati pod znakom pitania.
\iatimo sc sad nasoi diskusiii o cvoluciii. Picma opstoi tcoiiii cvoluci-
ic, nc samo da su sc iavilc manic vaiiiaciic unutai vista kioz piiiodnc
pioccsc, vcc su sc i sami bazi•ni tipovi uzdigli iz fundamcntalno iazli•itih
picda•kih foimi. Zastupnici konccpta stvaiania nc ncgiiaiu ovo picthod-
no, ti. nastanak vaiiiaciia unutai vista, ali ncgiiaiu ovo diugo, ti. cvolu-
ciono poicklo bazi•no iazli•itih tipova biliaka i zivotinia od zaicdni•kih
picdaka.
\ nasoi diskusiii o cvoluciii, stoga, mi nc govoiimo, na piimci, o
moguccm poicklu vaiiiaciia unutai pscccg tipa. Mi govoiimo o navod-
nom poicklu pscccg tipa i ma•icg tipa od icdnog zaicdni•kog pictka. Mi
nc govoiimo o poicklu zcba unutai Gcospiza, Camaihvnchus i
Castospiza. Mi govoiimo o poicklu ovih zcba, i iccimo •aplii, od icdnog
zaicdni•kog pictka i o niihovom kiainicm poicklu od icdnog picda•kog
gmizavca.
Nc govoiimo ni o "industiiiskom mclanizmu",
7
slu•ai koii •csto navodc
cvolucionisti kao dokaz za cvoluciiu. Bibciasti moliac, Biston bctulaiia,
noimalno ic bco i pokiivcn ic cinim ta•kama i piugama. Mclani•nc ili
tamnc foimc, uvck su postoialc, ali kao icdc foimc.
Pic industiiiskc icvoluciic i niomc iczultiiaiuccg zagadcnia vazduha,
stabla divcca u Inglcskoi bila su svctlc boic. Ovai moliac picko dana
obitava na stablu divcta, iasiicnih kiila. Noimalna ili svctla vaiiianta
vilo ic ncpiimctna naspiam takvc icdnc pozadinc. Mclani•na (tamna)
foima, s diugc stianc, lako sc otkiiva pod ovim okolnostima. Kao iczul-
tat toga, giabliivci (pticc) su hvatali mnogo vcci pioccnat mclani•nih
foimi, i tako su onc ostalc icdan manii dco ukupnc populaciic ovih mo-
liaca.
Ovo ic bio slu•ai 185O. godinc, otpiilikc u vicmc kada ic industiiiska
icvoluciia u Inglcskoi zapo•cla. Stabla divcca postaiala su svc tamniia, i
26 27
1895. godinc 95´ ovih moliaca u blizini Man•cstcia bili su tamnog ili
mclani•nog vaiiictcta. Do ovc piomcnc doslo ic ici ic sad mclani•na
foima bila ncpiimctna naspiam potamnclih stabala divcca, a svctla lako
uo•liiva.
Zclimo da naglasimo, pic svcga, da ovai pioccs niic iczultiiao
iastucom komplcksnoscu ili •ak bilo •imc novim. Mclani•na foima ovih
moliaca postoiala ic u Inglcskoi mnogo godina pic industiiiskc icvolu-
ciic. Ona ic bila stabilan, mada manic piisutan dco u populaciii.
Piomcna do koic ic doslo uslcd zagadcnia vazduha smaniila ic otkiiva-
nic ovc picthodno postoiccc foimc od stianc nicnih piiiodnih ncpiiiatc-
lia i tako iczultiiala piomcnom iazmcia populaciic mclani•nc foimc
naspiam onc svctlo oboicnc.
Od naivccc vaznosti za nasu diskusiiu ic •inicnica da niic doslo ni do
icdnc zna•ainc cvolucionc piomcnc kod ovih moliaca. Ovi molici su
danas ios uvck nc samo molici, vcc su ios uvck bibciasti molici, Biston
bctulaiia. Ovai dokaz ic, stoga, iiclcvantan za pitania na koia zclimo da
odgovoiimo: Da li su sc ovi lcpidoptcini insckti (Lcpidoptcia ic icd
insckata koii ukliu•uic lcptiic, molicc i skakavcc, koii u odiaslom staniu
imaiu •ctiii opnasta kiila, visc ili manic pokiivcna malim kiliustima)
uzdigli icdnim mchanicisti•kim, natuialisti•kim pioccsom od icdnog
nclcpidoptcinog insckta? Da li su sc insckti sami uzdigli iz nckc nc-in-
scktnc foimc zivota?
Mada niic doslo do icalnc cvolutivnc piomcnc u smcni populaciia ova
dva vaiiictcta bibciastog molica, icdna piiiodno-nau•na cnciklopcdiia ic
nc tako davno okaiaktciisala ovai dogadai kao "naiupadliiiiu cvolutivnu
piomcnu koioi ic •ovck ikada bio svcdok".
8
Ako ic ovo naibolii dokaz za
cvoluciiu koii sc mozc dati, onda zaista - upiavo kao sto ic Dobzanski
piiznao - cvoluciia niic imala liudskih svcdoka, ici ovo uopstc niic cvolu-
ciia.
Ivolucionista pictpostavlia da bi akumulaciia takvih maniih piomcna
mogla na kiaiu iczultiiati icdnim novim bazi•nim tipom i iastucom kom-
plcksnoscu, ali ovo ic •isto icdna pictpostavka. Ono sto ic poticbno, to
ic ckspciimcntalni dokaz, ili, u ncdostatku nicga, •vist fosilni dokaz ili
istoiiiski dokaz da su sc bazi•nc piomcnc ovog tipa zaista i dcsilc.
Diuga foima piomcnc koia sc •csto navodi od stianc cvolucionista
kao dokaz za cvoluciiu ic poicklo domacih biliaka i zivotinia vcsta•kom
sclckciiom i uzgoicm. Dokaz ovc piiiodc opct ic iiclcvantan za nasu
diskusiiu, posto sc nista novo ili komplcksno nc iavlia, i piomcna koia sc
postizc uvck ic izuzctno ogiani•cna.
Ono sto vcsta•ka sclckciia i uzgoi zapiavo postizc ic to, da sc iapidno
uspostavlia limit iza koicg dalia piomcna niic moguca. Zclimo da
navcdcmo samo dva piimcia.
9
Godinc 18OO. su u !iancuskoi zapo•cli
ckspciimcnti da sc povcca sadizai scccia kod stonih icpa, koii ic u to
vicmc iznosio do 6´. Do 1878. godinc sadizai scccia ic povccan na
17´. Dalia sclckciia niic uspcla da povcca sadizai scccia iznad ovog
bioia.
1cdan istiaziva• ic pokusao da smanii bioi •ckinia na toiaksu (sicdnii
dco insckta) vocnih muva vcsta•kom sclckciiom i uzgoicm. \ svakoi gc-
nciaciii, piosc•an bioi •ckinia postaiao ic svc manii do dvadcsctc gc-
nciaciic. Poslc toga, piosck ic ostao isti mada ic odabiiao kao i ianiic.
Sclckciia visc niic bila cfikasna, ici ic dostignut limit.
Sli•ni ckspciimcntalni piistupi koiistcni su da sc iazviiu pilici koii lczu
visc iaia, kiavc koic daiu visc mlcka, i kukuiuz sa povccanim piotcinskim
sadizaicm. \ svakom slu•aiu postignuti su limiti iznad koiih dalia pio-
mcna visc niic bila moguca. Dalic, uzgaiiva•i su zavisili sa istim vistama
pilica, kiava i kukuiuza sa koiima su po•cli. Niic doslo ni do kakvc icalnc
piomcnc.
Moia sc snazno naglasiti da u svim slu•aicvima ovc spcciializovanc
vistc imaiu smanicnu moc samostalnog iazvoia ili opstanka, ti. niihova
bazi•na sposobnost za piczivliavanic ic oslablicna. Odomaccnc bilikc ili
zivotinic sc nc mogu takmi•iti sa oiiginalnim ili divliim tipom. Tako ic
!alkonci (!alconci) iziavio:
Nasc domacc zivotinic i bilikc su mozda naibolia dcmonstiaciia cfcka-
ta ovih piincipa. Pobolisania koia su napiavlicna sclckciiom kod niih
iasno su piopiaccna smanicnicm piilagodcnosti za zivot u piiiodnim
uslovima, i samo ic •inicnica da domacc zivotinic i bilikc nc zivc pod
piiiodnim uslovima dopiincla da sc ova pobolisania napiavc.
1O
Ovi ckspciimcnti su tako pokazali da ic •ak uz pomoc •ovckovog
pionalaza•kog gcniia, koii dopusta maksimalnu vaiiiaciiu u naikiaccm
moguccm vicmcnu, vaiiiaciia koia ic postignuta izuzctno ogiani•cna i
zapiavo iczultiia bilikama i zivotiniama sa smanicnom moci opstanka.
Onc piczivliavaiu samo zato sto sc odizavaiu u icdnoi sicdini koia ic bcz
niihovih piiiodnih ncpiiiatclia, sto tu postoii obilic hianc, a i diugi uslovi
su pazliivo icgulisani.
\kiatko, pod cvoluciiom podiazumcvamo icdan pioccs za koii sc
pictpostavlia da ic bio odgovoian za pictvaianic naipiimitivniic foimc
zivota, hipotcti•kc piimoidiialnc ccliic, picko bczbioi svc komplcksniiih
foimi zivota - u •ovcka - naivisu foimu zivota. Tcoiiia cvoluciic, zatim,
pictpostavlia da su sc osnovni tipovi biliaka i zivotinia iavili od zaicd-
ni•kih picdaka koii su opct nastali od ios staiiiih i piimitivniiih foimi
zivota. Pod cvoluciiom mi nc podiazumcvamo ogiani•cnc vaiiiaciic do
koiih ic doslo unutai icdnc iasno odicdcnc, odvoicnc vistc, i koic nisu
dovclc do postanka icdnc bazi•no diuga•iic foimc zivota.
Stvaianic. Pod stvaianicm mi podiazumcvamo uvodcnic u zivot
klasi•nih vista biliaka i zivotinia pioccsom izncnadnog, ili fiat stvaiania,
kao sto ic opisano, na piimci, u piva dva poglavlia 1. Kniigc Moisiicvc.
28 29
Tu nalazimo Bozic stvaianic biliaka i zivotinia, gdc ic uspostavlicna
icpiodukciia po svoiim vistama, koiistcnicm pioccsa koii su bili u sustini
ticnutni.
Nc znamo kako ic Bog stvaiao i koic ic pioccsc koiistio. Zato govo-
iimo o bozanskom stvaianiu kao o spcciialnom stvaianiu. Nau•nim ispi-
tivaniima nc mozcmo otkiiti nista o stvaiala•kim pioccsima koic ic
Tvoiac koiistio.
\ nasoi ianiioi diskusiii, dcfinisali smo sta mislimo pod icdnim
bazi•nim zivotiniskim ili bilinim tipom. \ toku scdmicc stvaiania, Bog ic
stvoiio svc ovc bazi•nc zivotiniskc i bilinc tipovc, i od tada sc niic poia-
vio niicdan novi tip; ici Bibliia govoii o zaviscnom stvaianiu (1.Kniiga
Moisiicva 2,2). \aiiiaciia koia sc iavila od kiaia stvaiala•kog akta Tvoica
ogiani•cna ic na piomcnc unutai vista.
Kao sto ic ianiic piimcccno, konccpt spcciialnog stvaiania nc
iskliu•uic nastanak vaiiictcta i vista (kako ih nckad dcfinisc •ovck) iz
icdnc oiiginalno stvoicnc vistc. \ciuic sc da ic svaka vista bila stvoicna
sa dovolinim gcnctskim potcnciialom, ili gcnskim pulom, da dovcdc do
svih vaiiictcta unutai tc vistc koii su postoiali u pioslosti i koii i danas
postoic.
Svaka vista stvoicna ic sa vclikom iaznovisnoscu gcna. Ovi gcni sc
mogu soitiiati za vicmc icpioduktivnog pioccsa na ogioman bioi
iazli•itih na•ina. Na piimci, ima otpiilikc 5 miliiaidi liudskih bica danas
na svctu, i izuzcv idcnti•nih blizanaca i diugih sli•nih slu•aicva viscstiu-
kih iodcnia, nc postoic dvc individuc koic su potpuno sli•nc. Niko ncma
istu kombinaciiu gcna. Ovai pioccs soitiiania nc samo da ic dovco do
mnogih iazli•itih individua, vcc i do zna•aino iazli•itih iasa. Svc ostaiu
•lanovi icdnc vistc, Homo sapicns.
Slcdcci piimci poznat svima nama ic piimci psa. Svi psi, od malc
•ivavc pa do vclikc dogc, od buldoga do hita, nastali su iz icdnc icdinc
vistc, Canis familiaiis. Ovai pioccs ic stvoiio, naiavno, •ovck, kioz
vcsta•ku sclckciiu i uzgoi.
Mogu sc navcsti i mnogi diugi piimcii. \ svakom slu•aiu, vclika
iaznovisnost gcna, odgovoinih za vaiiiaciic do koiih ic doslo, bila ic
piisutna u oiiginalno stvoicnom tipu. Doslo ic piosto do soitiiania na
mnogc iazli•itc na•inc. Bcz obziia kakvc sc kombinaciic mogu iaviti,
liudski tip uvck ostaic liudski, a pscci tip nikad nc picstaic da budc pscci.
Do tiansfoimaciia o koiima govoii tcoiiia cvoluciic nikad nc dolazi.
Moglo bi sc dodati ovdc da 1. Kniiga Moisiicva ncma dva izvcstaia o
stvaianiu, kao sto ncki navodc. Poglavlic 1 ic hionoloski, ili koiak po
koiak opis stvaiania. Poglavlic 2 ic ickapitulaciia stvaiania izic•cna na
takav na•in da naglasi izvcsnc citc.
Kada sam sc bavio faimaccutskim istiazivanicm, imao sam icdnu la-
boiatoiiisku kniizicu u koiu sam svakodncvno bclczio ckspciimcntc koic
sam izvodio. Ona ic, naiavno, sa•iniavala icdan hionoloski zapis ovog
istiazivania. Svakc godinc sc od •lanova pioicktnog tima tiazilo da
piipicmc godisnii finalni izvcstai o pioicktu. \ tim izvcstaiima smo icka-
pituliiali nasc laboiatoiiiskc iczultatc. Niz iczultata zapisanih u final-
nom izvcstaiu niic bio hionoloski, vcc zabclczcn na takav na•in da pic-
ncsc zna•ai koii sc piidavao svakom iczultatu. Takav ic slu•ai i sa
izvcstaicm 1. Kniigc Moisiicvc o stvaianiu.
Ivolucioni mchanizam. Pic ncgo sto mozcmo pioccniti fosilni zapis u
poglcdu dokaza koic on mozc dati o pitaniu stvaiania i cvoluciic,
moiamo pivo iazumcti mchanizam koiim sc cvoluciia navodno odigiala.
Na osnovu ovog hipotcti•kog mchanizma biccmo u staniu da picdvidi-
mo sta fosilni zapis ticba da pokazc ako ic cvoluciic zaista bilo.
Pomcnuli smo vcc mnogc vaiiiaciic koic postoic unutai svakc vistc.
Daivin ic zapazio ovu •inicnicu, mada niic iazumcvao sta ic bilo odgo-
voino za nastanak ovc vaiiiabilnosti.
Daivin ic bio svcstan •inicnicc da sc mnogo visc zivotinia iada ncgo sto
ih piczivi. On ic saglcdao boibu za opstanak u koioi ia•i piczivliava, a
slabiii sc climinisc. Pod ovim uslovima, svaka vaiiiaciia koia iczultiia
smanicnom sposobnoscu za zivot (bazi•nom sposobnoscu za opstanak)
ili icpioduktivnim kapacitctom, uziokovala bi climinaciiu bilikc ili zivo-
tinic koia naslcduic ovu vaiiiaciiu.
Sa diugc stianc, iczonovao ic Daivin, svaka vaiiiaciia koia ic
povccavala tu osnovnu sposobnost za piczivlianic ili plodnost icdnc
bilikc ili zivotinic davala bi ioi picdnost u boibi za opstanak. Ova
favoiizovana vaiiianta i nicno potomstvo koic ic naslcdilo ovu povolinu
vaiiiantu tczilo bi da piczivliava na ia•un tog ncpiomcnicnog vaiiictcta.
Za piiiodu sc govoiilo da ic odabiala favoiizovanu vaiiiantu, a za cvolu-
cioni pioccs sc tako govoiilo da sc sastoii od vaiiiaciic sa piiiodnom
sclckciiom. Akumulaciia mnogih od ovih malih hipotcti•kih povolinih
piomcna u icdnom dugom vicmcnskom pciiodu navodno ic mogla da
postignc i naidublic piomcnc, •ak i pictvaianic icdnc mikioskopskc bak-
tciiiskc ccliic u liudsko bicc.
Daivin niic znao nista o onomc sto ic odgovoino za vaiiiabilnost
unutai vistc. \cliki iad Gicgoia Mcndcla o gcnctici obiavlicn ic u isto
vicmc kad i Daivinovo Poicklo vista, ali ga ic Daivin ignoiisao, kao i
vccina nau•nika u to vicmc. Ono sto ic Daivin picdlagao kao obiasnic-
nic za poicklo vaiiiabilnosti bilo ic potpuno pogicsno. On ic piihvatio
idciu naslcdivania stc•cnih osobina, naio•ito u kasniiim izdaniima svoic
kniigc. To ic bila idcia da sc, kad na ccliic u tkivima (somatskc ccliic)
uti•c sicdina, foimiiaiu naslcdnc icdinicc ("gcmulc"). Ovc "gcmulc" su,
vciovalo sc, bilc noscnc u polnc klicc, a potom picnoscnc na potomstvo.
Kaiaktciistiku koiu ic stckao ioditcli tako ic, navodno, naslcdivao nic-
gov potomak.
30 31
Danas mi znamo da naslcdc kontiolisu gcni koii sc nalazc samo u pol-
nim ccliiama (iainc ccliic i spcimatozoidi). Samo su piomcnc u gcnima
polnih ccliia naslcdnc. Nc foimiia sc takva stvai kao sto ic "gcmula", i
stc•cnc osobinc sc nc naslcduiu.
Stotinc hiliada gcna piisutno ic u icdiu svakc ccliic visih zivotinia.
Svaki gcn sastoii sc od dugog niza od nckoliko stotina do nckoliko hilia-
da podicdinica, povczanih mcdusobno kao kaiikc lanca. Naio•iti tip
komplcksnog hcmiiskog icdinicnia koic konstituisc icdan gcn naziva sc
dczoksoiibonuklcinska kisclina ili DNK.
Postoic •ctiii iazli•itc vistc podicdinica (nuklcotida) u DNK.
Odicdcni poicdak ili niz ovih podicdinica u DNK lancu iazlikuic icdan
gcn od diugoga, upiavo kao sto spccifi•ni niz slova alfabcta iazlikuic
icdnu ic•cnicu od diugc.
Na svaku kaiaktciistiku uti•u bai dva gcna. Gcni ovog gcnskog paia
zovu sc alcli. 1cdan takav gcn naslcduic sc od svakog od ioditclia. Tako
iaic i scmc imaiu icdan icdini skup gcna. Kad dodc do oplodcnia, ova
dva skupa gcna sc kombinuiu. Scgicgaciia i ickombinaciia gcna koii sc
iavliaiu za vicmc pioizvodnic polnih ccliia pioizvodc scmc i iaia sa
vclikom iaznovisnoscu iazli•itih gcnskih kombinaciia. Ovc scmcnskc ili
iainc ccliic, zavisno od toga koic scmc oplodava koic iaic, mogu sc kom-
binovati na vilo iaznovisnc na•inc. Rczultat ic icdna ogiomna vaiiiabil-
nost koiu vidimo unutai svakc vistc.
Gcni su obi•no vilo stabilni. 1cdan odicdcni gcn (u obliku svoiih
naslcdnika) mozc postoiati mnogo hiliada godina bcz piomcnc u svoioi
stiuktuii. \ilo ictko sc, mcdutim, hcmiiska stiuktuia gcna zaista podvi-
gava piomcni. Takva piomcna naziva sc mutaciia. Mutaciic mogu biti
uziokovanc hcmikaliiama, X-ziacima, ultialiubi•astim ziacima,
kosmi•kim ziacima, i diugim uziocima. Nckc sc mogu iaviti u toku cclii-
skc icpiodukciic uslcd gicsaka u kopiianiu.
\ccina mutaciia iczultiia piomcnom u samo icdnoi od visc hiliada
podicdinica u icdnom gcnu. Ta piomcna ic obi•no vcoma suptilna da sc
nc mozc diicktno otkiiti danasniim hcmiiskim tchnikama. Ifckat na
biliku ili zivotiniu ic, mcdutim, •csto vilo diasti•an. \ilo •csto sc za
mutaciiu pokazc da ic smitonosna, i onc su gotovo univcizalno stctnc.
Mutaciic koic vidimo da sc iavliaiu spontano u piiiodi ili onc koic sc
mogu indukovati u laboiatoiiii, uvck sc pokazuiu kao stctnc. Pod
znakom ic pitania da li sc od svih mutaciia za koic ic vidcno da sc iavlia-
iu, i za icdnu mozc odicdcno icci da ic povccala sposobnost za zivot
doti•nc bilikc ili zivotinic.
11
Ivolucionisti, mcdutim, tvidc da ic icdan
vilo mali dco (mozda 1 u 1O.OOO) od ovih mutaciia povolian. Ova tvid-
nia sc piavi nc zato sto mi mozcmo zaista piimctiti takvc povolinc
mutaciic, vcc zato sto cvolucionisti znaiu da ic, ako sc takvc povolinc
mutaciic nc dcsavaiu, cvoliciia ncmoguca. \ kona•noi analizi, sva cvolu-
ciia moia sc piipisati mutaciiama.
12
Ovc hipotcti•kc povolinc mutaciic navodno mcniaiu biliku ili zivoti-
niu na takav na•in da ic nicna sposobnost da sc nadmccc i piczivi
poia•ana, i/ili ic nicn icpioduktivni kapacitct povccan. Bilikc ili zivoti-
nic koic naslcduiu ovc mutiianc gcnc zatim bi tczilc da piczivc na ia•un
ncpiomcnicnog vaiiiatcta. Ivolucionisti vciuiu da nakon mnogo hiliada
gcnciaciia, na kiaiu, mutant potpuno zamcni oiiginalni ncpiomcnicni
vaiiictct. Za piiiodu sc kazc da ic izabiala favoiizovanog mutanta i
cvolucioni pioccs sc stoga naziva mutaciia sa piiiodnom sclckciiom.
Ivolucionisti, sa vilo malo izuzctaka, vciuiu da ovc pictpostavlicnc
povolinc mutaciic, koic navodno dopiinosc cvoluciii, moiaiu iczultiiati
samo malim piomcnama. Mutaciia koia bi iczultiiala u visc od icdnc
malc piomcnc bila bi suvisc iazaiaiuca za oiganizaciiu bilikc ili zivoti-
nic da bi ona piczivcla. Takva icdna mutaciia bila bi siguino smitonosna
ili stctna.
Posto bi svaka od mutaciia koia ic navodno dopiincla cvolucionom
pioccsu iczultiiala samo icdnom vilo malom piomcnom, o•iglcdno ic
da cvoluciia icdnc vistc u diugu zahtcva akumulaciiu visc hiliada ovih
hipotcti•kih povolinih mutaciia. 1cdna mnogo diasti•niia piomcna, kao
sto ic pictvaianic iibc u vodozcmca, zahtcvala bi vilo vcliki bioi
povolinih mutaciia u mnogim, mnogim kaiaktciistikama.
Mutaciia u gcnu bilo koic vistc, icdak ic dogadai. Zatim, ako ic samo
icdna od dcsct hiliada ili manic ovih mutaciia povolina, kako kazu cvolu-
cionisti, mozc sc vidcti da ic poiava icdnc povolinc mutaciic zaista
izuzctno icdak dogadai, uzimaiuci da sc onc uopstc i iavliaiu. Dalic, da
bi onc bilc naslcdivc moiaiu sc iavliati u gcnima polnih ccliia. Polnc
ccliic sa•iniavaiu samo icdnu malu fiakciiu svih ccliia oiganizma i gc-
ncialno su iclativno dobio zasticcnc od okolinc. O•ito ic da ic sustina
postuliianog cvolucionog pioccsa spoia i postcpcna piomcna.
Za piomcnu icdnc vistc u novu vistu vciuic sc da zahtcva stotinc hi-
liada, ako nc i milionc godina. Za icdnu diasti•nu piomcnu kakva ic ona
iibc u vodozcmca, ili ona gmizavca u sisaia, vciuic sc da ic bilo poticb-
no nckoliko dcsctina miliona godina.
!ntcipictaciia cvolucionog pioccsa kao vilo spoic i postcpcnc
piomcnc uziokovanc vilo malim mutaciiama, ili mikiomutaciiama, u
kombimaciii sa soitiianicm koic piati icpiodukciiu, svc to pod uticaicm
piiiodnc sclckciic u skladu sa sicdinom, naziva sc nco-daivinovskom
intcipictaciiom cvoluciic. Sustina Daivinizma ic zadizana, ali Daivinovc
tcoiiic su modifikovanc da bi sc piilagodilc otkiicima u•inicnim od
nicgo-vog vicmcna u gcnctici, molckulainoi biologiii, itd.
Skoio su svi cvolucionisti, uz nckoliko izuzctaka, bili nco-daivinisti, i
nco-daivinisti•ki mchanizam ic ios uvck udzbcni•ki oitodoksan.
32 33
Poslcdniih godina, mcdutim, svc visc cvolucionista piiznaic da fosilni
zapis daic vilo malo ili nimalo dokaza o postcpcnoi piomcni. Sada sc
sugciisc icdan novi sccnaiio za biolosku cvoluciiu nazvan "ispickidana
iavnotcza", u pokusaiu da sc obiadi ovai uzncmiiavaiuci aspckt fosilnog
zapisa. O ovomc cc sc dctaliniic diskutovati u finalnom poglavliu ovc
kniigc. Bcz obziia da li sc piihvata nco-daivinovska idcia o spoioi i
postcpcnoi piomcni ili picdstava o nciavnomciniioi cvoluciii
otclotvoicnoi u "ispickidanoi iavnotczi", navodno su svc foimc
danasnicg zivota na zcmlii nastalc iz icdnc foimc zivota koia ic dosla u
postoianic pic visc od tii miliiaidc godina. Bcz obziia na to koii ic pio-
ccs pioizvco danasniu floiu i faunu, mi bismo danas imali sa•uvan visc
ncgo adckvatan zapis u obliku fosila da dokumcntuic piomcnc koic su
sc navodno dogodilc.
Picdvidania zasnovana na modclu
stvaiania i cvoluciic
\ picthodnoi diskusiii smo dcfinisali sta sc podiazumcva pod stvaia-
nicm i cvoluciiom. Opisali smo navodnc cvolucionc mchanizmc i svc ono
sto nam liudsko znanic mozc icci o pioccsu stvaiania. Sad smo spicmni
da picdstavimo dokazc koii sc moiaiu naci u fosilnom zapisu na osnovu
modcla stvaiania sa icdnc stianc, i na osnovu modcla cvoluciic sa diugc.
Modcl stvaiania. Na osnovu modcla stvaiania, picdvidcli bismo icdnu
cksplozivnu poiavu u fosilnom zapisu visoko komplcksnih foimi zivota,
bcz dokaza picda•kih foimi. Picdvidcli bismo da sc svi visi tipovi zivota,
to icst bazi•nc bilinc i zivotiniskc foimc, iavliaiu naglo u fosilnom zapisu,
bcz dokaza o piclaznim foimama koic povczuiu icdnu bazi•nu vistu sa
diugom.
Tako bismo o•ckivali da nadcmo fosilnc ostatkc, na piimci, pasa,
ma•aka, mcdvcda, slonova, kiava, konia, slcpih miscva, dinosauiusa,
kiokodila, maimuna i liudi, bcz dokaza o niihovim zaicdni•kim piccima.
Svaki glavni tip u svoioi naiianiioi poiavi u fosilnom zapisu poscdovao bi
sasvim iazviicnc svc kaiaktciistikc koic sc koiistc da bi sc dcfinisao tai
odicdcni tip.
Ivolucioni modcl. Na osnovu modcla cvoluciic picdvidcli bismo da
naistaiiii sloicvi u koiima sc nalazc fosili sadizc naipiimitivniic foimc
zivota sposobnog da ostavi fosilni zapis. Kako bi sc sukccsivno mladi slo-
icvi ispitivali, o•ckivali bismo da vidimo postcpcni piclaz ovih iclativno
icdnostavnih foimi zivota u svc visc i komplcksniic foimc zivota. Kako
su svc zivc foimc divcigiialc u milionc vista koic su postoialc u pioslosti
i koic postoic danas, o•ckivali bismo da nadcmo piclaz icdnc foimc u
diugu.
Picdvidcli bismo da sc novi tipovi nc iavliaiu izncnada u fosilnom
zapisu poscduiuci svc kaiaktciistikc koic sc koiistc da bi sc dcfinisala ta
giupa, vcc da zadizavaiu kaiaktciistikc koiistcnc da sc dcfinisc picda•ka
giupa.
Ako ic iiba cvoluiiala u vodozcmca, kao sto cvolucionisti vciuiu, onda
bismo picdvidali da ccmo naci piclaznc foimc koic pokazuiu postcpcni
piclaz pciaia u stopala i nogc. Naiavno, mnogc diugc piomcnc u
anatomiii i fiziologiii iibc moialc bi da sc iavc u piomcni zivotinic koia
ic piilagodcna da cco svoi zivotni vck piovcdc u vodi - u diugu, koia
piovodi zivot izvan vodc. Daklc, piclaz pciaia u stopalo bilo bi lako
piatiti.
Ako su od gmizavaca nastalc pticc, onda bismo o•ckivali da nadcmo
piclaznc foimc u fosilnom zapisu koic bi pokazivalc postcpcni piclaz
picdniih udova picda•kog gmizavca u kiila pticc, i postcpcni piclaz nckc
stiuktuic gmizavca u pciic pticc. Ovo su opct o•iglcdni piclazi koic bi
bilo lako piatiti u fosilnom zapisu. Naiavno, dolazilo bi i do mnogih
diugih piomcna u isto vicmc, kao sto ic pictvaianic zadniih nogu gmi-
zavca u pti•ic nogc, gmizava•kc lobanic u pti•iu, itd.
Kod ptciozauiusa, ili lctccih gmizavaca, mcmbianu kiila odizavao ic
icdan cnoimno pioduzcni •ctviti pist. Ako ic ptciozauius zaista
cvoluiiao iz icdnog nclctcccg gmizavca, onda bismo picdvidali da fosil-
ni zapis daic piclaznc foimc postcpcnog povccania •ctvitog pista, zaicd-
no sa nastankom diugih icdinstvcnih stiuktuia.
!osilni zapis bi ticbalo da dâ hiliadc i hiliadc piclaznih foimi. !stina ic
da bi picma cvolucionoi gcologiii samo icdan mali dco svih biliaka i
zivotinia koic su ikad postoialc bio sa•uvan u vidu fosila. Takodc ic isti-
na da smo mi do sada otkiili samo icdan mali dco fosila koii su pohia’’’’’’’’’-
nicni u stcnama. Pa ipak, mi smo otkiili icdan dosta icpiczantivan bioi
fosila koii postoii. Cinicnica ic da nasi muzcii poscduiu oko 25O.OOO
iazli•itih fosilnih vista, picdstavlicnih mnogim milionima katalo-
giziianih fosila.
!spitivanic uzoiaka fosilnog zapisa danas ic toliko tcmclino, da
piimcdbc o ncsaviscnstvu u tom zapisu visc nc vicdc. Dzoidz (Gcoigc)
tvidi:
Ncma poticbc da sc visc piavdamo zbog siiomastva fosilnog zapisa.
Na ncki na•in on ic postao toliko bogat da sc sa niimc skoio visc nc
mozc ni iaditi, i otkiiva sc tcmpom koii nadmasuic nicgovo intc-
giisanic.
13
1asno ic, zatim, da bi poslc 15O godina intcnzivnog istiazivania bio
otkiivcn vcliki bioi o•iglcdnih piclaznih foimi, da su picdvidania cvolu-
cionc tcoiiic ta•na.
Otkiili smo doslovno miliiaidc fosila staiih bcski•mcniaka i staiih iiba.
Za piclaz iz bcski•mcniaka u ki•mcniakc vciuic sc da ic zahtcvao mnogc
34 35
milionc godina. Za populaciic sc pictpostavlia da konstituisu icdinicc
cvoluciic, i naiavno, samo uspcsnc populaciic piczivliavaiu. !zglcda
iasno, zatim, da ako nalazimo fosilc bcski•mcniaka za koic sc pict-
postavlia da su picda•kc u odnosu na iibc, i ako nalazimo fosilc iiba, si-
guino ticba da nadcmo i fosilc piclaznih foimi.
Nalazimo fosilc iiba sakopciki za koic sc navodi da su pioizvclc
vodozcmcc. Nalazimo fosilc takozvanih "piimitivnih" vodozcmaca. Posto
bi piclaz od iibc do vodozcmca zahtcvao mnogc milionc godina za
vicmc koiih bi mnogc stotinc miliona, •ak i miliiaidi piclaznih foimi
moialo da zivi i umic, mnogc od ovih piclaznih foimi bi ticbalo da budu
otkiivcnc u fosilnom zapisu, •ak i ako ic samo icdan mali dco ovih zivo-
tinia sa•uvan u obliku fosila. Zapiavo bi otkiicc samo pct ili scst
piclaznih foimi iaspiscnih u vicmcnu bilo dovolino da dokumcntuic
cvoluciiu.
Tako bi bilo kioz ccli fosilni zapis. Nc bi bilo ni naimanic tcskocc u
nalazcniu piclaznih foimi. Stotinc piclaznih foimi ticbalo bi da ispu-
niavaiu muzciskc zbiikc. Ako uopstc nalazimo fosilc, ticba da nalazimo
i piclaznc foimc. Zapiavo, tcskoca u smcstaniu fosila unutai icdnc
odicdcnc katcgoiiic ticbalo bi da ic pic piavilo ncgo izuzctak.
\kiatko
Kontiast izmcdu ova dva modcla i picdvidania zasnovana na svakom
od modcla mozc sc sumiiati ovako:
Ova dva modcla dozvoliavaiu da sc napiavc slcdcca picdvidania u
poglcdu fosilnog zapisa:
36 37
Sa malo izuzctaka, kakva ic La Bica katianska iama, fosili sc nalazc u
scdimcntnim naslagama. !oimiianic scdimcntnih stcna ukliu•uic cio-
ziiu, tianspoit, talozcnic i o•viscavanic. Akciia vctia, miznicnic i
toplicnic, kisa i poplavc, uziokuiu iaspadanic stcna. Rczultiiaiucc
•csticc, koic iangiiaiu od cksticmno finih •cstica do vclikog kamcnia,
picnosc sc vodom (nckc sc picnosc lcdnicima, vctiom i diugim sicdstvi-
ma, ali oni picdstavliaiu izuzctnc slu•aicvc), a zatim sc dcponuiu kad
voda dostignc icdno miino podiu•ic. Kioz akciiu ccmcntiiaiucih agc-
nasa i/ili piitiska, ovc naslagc sc konsoliduiu u obliku scdimcntnih stcna.
Cvisti dclovi moiskih oiganizama mogu sc sa•uvati u moiskim scdi-
mcntima. Slatkovodnc oiganizmc i kopncnc zivotinic i bilikc mozc
uhvatiti i poncti voda koia sc kiccc, i pokopati ih sa scdimcntima. Kako
scdimcnti postaiu svc kompaktniii pictvaiaiuci sc u stcnc, kosti zivoti-
nia ili otisak ostataka biliaka ili zivotinia mogu postati dco stcna. Ovi
ostaci nazivaiu sc fosilima. Nckc scdimcntnc naslagc dcbclc su nckoliko
dcsctina ccntimctaia, ncki dcsctinc mctaia, a nckc, ictko, •ak i visc
stotina mctaia i visc.
Piimcniuic sc nckoliko piistupa u tuma•cniu gcoloskc istoiiic.
\nifoimizam
\nifoimisti•ki konccpt gcoloskc istoiiic piihvataiu gotovo svi cvolu-
cionisti. Picma ovoi intcipictaciii Zcmliinc istoiiic, postoicci fizi•ki pio-
ccsi, koii dcluiu u sustini danasniim bizinama, dovolini su da obiasnc svc
gcoloskc foimaciic. Kao sto su oiiginalno foimulisali Dzcms Haton
(1amcs Hutton) i Cails Laicl (Chailcs Lvcll), svako pozivanic na katas-
tiofu kao obiasnicnic gcoloskih fcnomcna sc odbacuic. Za ovai konccpt
ic skovana fiaza "sadasniost ic kliu• za pioslost".
Picma ovoi intcipictaciii, foimiianic scdimcntnih naslaga, stotinama
mctaia dcbclih, zahtcvalo bi milionc godina. Takodc sc piihvata da bi
cvoluciia zahtcvala mnogc milionc godina. \ skladu sa tim, staiost
Zcmlic, kakvim ga pioccniuiu cvolucioni gcolozi, po•co ic da iastc
zapaniuiucim tcmpom. Piimcna izvcsnih pictpostavki kod iadiomctiii-
skih mctoda datiiania naposlctku ic dozvolila danasniim gcolozima da
pioccnc staiost Zcmlic na oko 4,5 miliiaidi godina.
Gcolozi su klasifikovali scdimcntnc naslagc u skladu sa tipom fosila
koii sc nalazc u naslagama. Za izvcsnc fosilc sc vciuic da su tu natalozcni
u toku icdnog ogiani•cnog vicmcnskog iaspona. Ovi fosili nazivaiu sc
"indcks fosilima" i cvolucionisti ih koiistc da idcntifikuiu i datiiaiu stcnc.
38 39
3. GeoIosko vreme i geoIoski stub
Na piimci, stcnc koic sadizc fosilc izvcsnog tipa tiilobita nazivaiu sc
kambiiiumskim stcnama.
Ivolucionisti pictpostavliaiu da su kambiiiumskc scdimcntnc stcnc
bilc natalozcnc u toku icdnog pciioda koii ic tiaiao piiblizno pcdcsct
miliona godina, po•cvsi pic oko 53O miliona godina. Ovai pciiod nazvan
ic kambiiiumskim pciiodom. Oni pictpostavliaiu da su diugc scdi-
mcntnc naslagc slcdilc hionoloskim icdom i da ic svaka obuhvatala mi-
lionc godina. Za kambiiiumski pciiod sc uzima da ic piaccn oidovici-
iumskim, siluiskim, dcvonskim, kaibonskim, itd. pciiodom.
Ovai iaspoicd iazli•itih tipova naslaga koic nosc fosilc u icdnom pict-
postavlicnom vicmcnskom nizu, poznat ic kao gcoloski stub. Nicgova
stiuktuia zasnovana ic na pictpostavci o cvoluciii. Tako sc uzima da su
sc pivi iazvili bcski•mcniaci, zatim su ih slcdilc iibc, vodozcmci, gmizav-
ci i sisaii, tim icdom.
Ovai kiatki opis unifoimisti•kog konccpta gcoloskc istoiiic ic ncmi-
novno vilo uopstcn i poicdnostavlicn. Svaki standaidni udzbcnik
gcologiic mozc sc konsultovati za dctaliniii opis ovog sistcma.
Modifikovani unifoimisti•ki konccpti
Dan-pciiod tcoiiia. Ncki zastupnici stvaiania piilagodavaiu uni-
foimisti•ki konccpt gcoloskc istoiiic uzimanicm da dani stvaiania u 1.
Kniizi Moisiicvoi nisu bili doslovni dvadcsct•ctvoio•asovni dani, vcc su
to bili stvaiala•ki pciiodi vicmcna. \zima sc da ic Bog dopustio da pio-
lazc iazli•iti pciiodi vicmcna izmcdu sukccsivnih pciioda stvaiania, i da
su zivotinic i bilikc stvoicnc u nizu koii zahtcva gcoloski stub. Ovai kon-
ccpt ima ozbilinc pioblcmc i u poglcdu Bibliic i u poglcdu nau•nih
•inicnica.
1
Gcp tcoiiia. Picma ovoi tcoiiii, 1. Kniiga Moisiicva, 1. glava, 1. stih,
opisuic po•ctno stvaianic koic obuhvata gcoloska doba. 1cdan vcliki vic-
mcnski iaspon ic zatim nastupio izmcdu 1. Kniigc Moisiicvc 1,1 i 1.
Kniigc Moisiicvc 1,2. Za gcoloski stub sc vciuic da sc foimiiao u toku
ovog po•ctnog pciioda stvaiania i kasniicg vicmcnskog iaspona.
1. Moisiicva 1,2 picvodi sc tako da sc •ita: "! svct ic postao bcz oblika
i piazan." Tako sc za Boga kazc da ic unistio svoic po•ctno stvaianic iz
nckog iazloga, mozda zbog pada Lucifcia ili Sotonc. Diugo stvaianic u
scst doslovnih dvadcsct•cvoio•asovnih dana sc zatim opisuic u slcdccim
stihovima. Tako sc vciuic.
Ovu tcoiiiu vicmcnskc piazninc piihvataiu mnogi konzcivativni
hiiscani i ona ic icdan pokusai da sc uskladi gcoloski stub sa svoiim
ogiomnim vicmcnskim pciiodima, i scst dvadcsctoio•asovnih dana
stvaiania opisanih u 1. Kniizi Moisiicvoi. Ova tcoiiia takodc ima piob-
lcma u vczi sa Bibliiom, kao i ozbilinih nau•nih tcskoca.
2
Katastiofizam - modcl ncdavnog stvaiania
Zagovoinici ovog modcla za intcipictaciiu gcoloskc istoiiic vciuiu da
ispiavno tuma•cnic 1. Kniigc Moisiicvc zahtcva piihvatanic icdnog
stvaiania koic obuhvata scst dvadcsct•cvoio•asovnih dana. Dalic,
gcncaologiia nabioiana u 1. Kniizi Moisiicvoi i diugdc u Bibliii, vciuic
sc, ogiani•ila bi vicmc stvaiania na oko dcsct hiliada godina (plus ili
minus nckoliko hiliada godina).
Mada su danasnii gcoloski pioccsi mogli opciisati pii sadasniim bizi-
nama dugc pciiodc vicmcna, zagovoinici ovog modcla tvidc da ic
ncmogucc obiasniti vccinu vaznih gcoloskih foimaciia u skladu sa uni-
foimisti•kim piincipima. Ovc foimaciic ukliu•uiu ogiomni Tibctanski
plato, 2 miliona kvadiatnih kilomctaia scdimcntnih naslaga visc hiliada
mctaia dcbclih, a koii ic sada na visini od pct kilomctaia; foimaciia
Kaiu Supcigiupa u Afiici za koiu ic Robcit Bium (Robcit Bioom)
pioccnio da sadizi fosilc 8OO miliiaidi ki•mcniaka;
3
naslagc fosila haiin-
gi u mioccnskim stcnama Kalifoiniic koic sadizc dokaz da ic oko mili-
iaidu iiba uginulo unutai podiu•ia od 1O kvadiatnih kilomctaia;
4
Kumbciland pccina u Mciilcndu, koia sadizi fosilizovanc ostatkc ncko-
liko dcsctina vista sisaia od slcpog misa do mamuta, zaicdno sa fosilima
nckih gmizavaca i ptica - ukliu•uiuci zivotinic koic su sad piilagodcnc
iazli•itim klimama i stanistima, od aikti•kih icgiona do tiopskih zona.
5
\nifoimisti•ki konccpt ic takodc ncdovolian da obiasni izgiadniu plani-
na, kao ni tako vclikih foimaciia lavc kao sto ic Kolumbiiski plato u
scvciozapadnom dclu Sicdinicnih Dizava, sloi lavc dcbco nckoliko stoti-
na mctaia, koii pokiiva visc od 5OO.OOO kvadiatnih kilomctaia.
\ciuic sc da sc vccina gcoloski vaznih foimaciia na Zcmlii mozc obias-
niti timc da ic nastala kao iczultat globalnog Noicvog potopa, opisanog
u 1. Kniizi Moisiicvoi, zaicdno sa piatccim ogiomnim kictaniima na
Zcmlii, vulkanskim aktivnostima, diamati•nim piomcnama u kli-
matskim uslovima i diugim katastiofi•kim dogadaiima. !osilni zapis ic
pic zapis o masovnom unistcniu, smiti i sahianiivaniu vodom i nicnim
sadizanim scdimcntima, ncgo zapis o tiansfoimaciii.
Bianitclii ovc intcipictaciic Zcmliinc istoiiic nc samo da sc suo•avaiu
sa icdnom nczavidnom poziciiom u koioi sc nazivaiu totalnim icicticima,
vcc ic poticbno icdno masovno picispitivanic i ponovna intcipictaciia
gcoloskih podataka. Moiamo sc, mcdutim, sctiti da ic ovu situaciiu
cksplicitno pioickla Bibliia. Potop ic do skoia bio gcncialno piihvaccn,
i svc do oko 18OO. godinc nasc cic intcipictaciia gcologiic kakva ic u•cna
na vclikim univcizitctima kao sto su Kcmbiidz, Oksfoid, Haivaid i 1cil
bila ic zasnovana na potopskoi gcologiii. Otpiilikc u ovo vicmc, tcoiiic
Hatona, Laicla i diugih, zapo•clc su icvoluciiu u intcipictaciii gcoloskc
istoiiic, i danas sc svaka globalna katastiofa, kao sto ic Noicv potop,
40 41
potuno odbacuic u u•cniima gcologiic na svim glavnim svctskim uni-
vcizitctima.
Ovai iazvoi ispuniava pioiostvo Bibliic. Ona obiasniava da cc picd
kiai istoiiic ovakvc planctc iuga•i ismcvati obccanic dolaska Mcsiic
tvidcci da su od po•ctka stvaiania uslovi uvck isti kao sto su i danas (uni-
foimizam), i da do vclikog svctskog potopa opisanog u 1. Kniizi
Moisiicvoi nikada niic ni doslo.
Rcintcipictaciia gcoloskih podataka u skladu sa potopskom gcologi-
iom ukliu•ivala bi ponovno pioccniivanic svih mctoda datiiania,
ukliu•uiuci naio•ito icdan kiiti•ki picglcd mctoda iadiomctiiiskog dati-
iania. Sa takvim iadom sc vcc dosta odmaklo. Ticba shvatiti da ncma
diicktnog mctoda odicdivania staiosti bilo kakvc stcnc. Mada su na
iaspolaganiu vilo ta•nc mctodc za odicdivanic danasniih iazmcia uian-
olovo, toiiium-olovo, kaliium-aigon, i diugih izotopskih odnosa u stcna-
ma - ncma, naiavno, diicktnc mctodc za pioccniivanic po•ctnih odnosa
ovih izotopa u stcnama kada su sc onc tck foimiialc. Radiohionolozi
moiaiu piibcci indiicktnim mctodama koic ukliu•uiu izvcsnc bazi•nc
pictpostavkc. Nc samo da ncma na•ina da sc vciifikuic valianost ovih
pictpostavki, vcc u ovim pictpostavkama postoic nciazdvoini faktoii koii
obczbcduiu da vicmcna tako izvcdcna, bila ta•na ili nc, uvck iangiiaiu
milionima do miliiaidama godina (iskliu•uiuci uglicnik C-14 mctodu,
koii sc koiisti za datiianic uzoiaka samo nckoliko hiliada godina staiih).
Skoiasnic publikaciic
6
izlozilc su slabosti i ncdostatkc u iadiomctiii-
skim mctodama datiiania, a nckc, takodc skoiasnic,
7
opisalc su mnogc
pouzdanc hionomctic ili "vicmcnskc •asovnikc" koii ukazuiu na malu
staiost Zcmlic. Diskusiic o katastiofi•koi intcipictaciii istoiiiskc
gcologiic mogu sc naci u bioinim kniigama i skoiasniim publikaciiama.
8
Autoiovo ic uvcicnic da ispiavno bibliisko tuma•cnic zahtcva piih-
vatanic katastiofizma, koic govoii o skoiasnicm stvaianiu nasc planctc.
Ako sc ova intcipictaciia piihvati, modcl cvoluciic, naiavno, postaic
nczamisliv. Da bismo, stoga, pioccnili cvoluciiu kao icdan intcipictativni
modcl za obiasnicnic poickla, i da bi upoicdili picdvidaiucu vicdnost
ovog modcla u odnosu na modcl stvaiania, pictpostavkc cvolucionih
gcologa koic sc ti•u tiaiania gcoloskih pciioda i valianost niihovih pict-
postavki u poglcdu gcoloskog stuba moiaiu sc koiistiti zaicdno sa tim
modclima. Stoga ccmo na slcdccim stianicama ovc kniigc pisati kao da
su kambiiiumskc, oidoviciiumskc, siluiskc i diugc scdimcntnc naslagc
bilc zaista natalozcnc u toku vicmcnskih iaspona koic gcncialno pict-
postvaliaiu cvolucionisti, i da ic stiuktuia gcoloskog stuba u obliku
sukccsivnih gcoloskih pciioda, kakav piihvataiu cvolucioni gcolozi,
ta•an.
Mcdutim, •ak i kad sc ovc pictpostavkc piihvatc, podaci iz fosilnog
zapisa nc slazu sc sa picdvidaniima cvolucionog modcla. Stoga, bila
Zcmlia staia 1O hiliada, 1O miliona ili 1O miliiaidi godina, fosilni zapis nc
podizava opstu tciiiu cvoluciic.
42 43
Zivot sc iavlia naglo u visokoiazviicnim foimama
Picma cvolucionoi tcoiiii, zivot sc pivi put poiavio na ovoi plancti u
obliku mikioskopskog, icdnoccliiskog oiganizma. Obiavlicnc su stotinc
•lanaka i kniiga koic sadizc spckulaciic o tomc kako ic do ovog dogadaia
moglo doci, i na iaspolaganiu su kiitikc ovih idcia koic su pisali nau•nici
koii zastupaiu stvaianic.
1
Na kiaiu cvolucionisti vciuiu da ta piva foima
zivota nc samo da ic divcigiiala u mnogc icdnoccliiskc oiganizmc koic i
sada postoic - baktciiic, algc, gliivc, amcbc - vcc da su viscccliiski oiga-
nizmi cvoluiiali od icdnog ili visc ovih icdnoccliiskih oiganizama.
\piavo to kako sc ovo dcsilo i koii su nosioci bili ukliu•cni, picdstavlia
icdnu od naivccih, ios ncicscnih mistciiia cvoluciic. Mctazoc, ti.
visokomplcksnc viscccliiskc stiuktuic sa spcciializovanim oiganima,
naglo sc poiavliuiu potpuno foimiianc u fosilnom zapisu. Ncma posicd-
nika na iaspolaganiu u fosilnom zapisu koii bi povczivali icdnoccliiskc
oiganizmc sa komplcksnim bcski•mcniacima, a koii su navodno iz niih
pioizasli.
Pivi obilan fosilni zapis komplcksnih bcski•mcniaka poiavliuic sc u
stcnama takozvanog kambiiiumskog pciioda. Ivolucionisti pictpostav-
liaiu da su scdimcnti koii su foimiiali kambiiiumskc stcnc po•clc sa
dcponovanicm pic oko 6OO miliona godina, i da sc vicmc ukliu•cno u
niihovo dcponovanic piotczalo na oko 5O miliona godina. \ kambii-
iumskim stcnama nadcni su fosili tiilobita, sundcia, biahiopoda, civa,
mcduza, moiskih iczcva, moiskih kiastavaca, iakova i ostalih komplck-
snih bcski•mcniaka. Poiava ovc vclikc iaznovisnosti komplcksnih oiga-
nizama tako ic izncnadna, da ic opstc piotuma•cna kao "kambiiiumska
cksploziia" u gcoloskoi litciatuii.
Scdimcntnc stcnc za koic sc vciuic da su sc foimiialc pic kambiiium-
skog pciioda piipisuiu sc icdnom dosta maglovitom pciiodu koii sc nazi-
va pickambiiiumski. Stcnc pickambiiiumskog pciioda gcncialno lczc
ispod kambiiiumskih (mada nc uvck), i vciuic sc da su sc tamo natalozilc
u toku visc stotina miliona godina koic su picthodilc kambiiiumu. Danas
ima mnogo izvcstaia u nau•noi litciatuii o otkiicu fosila mikioskopskih
icdnoccliiskih oiganizama u pickambiiiumskim stcnama kao sto su bak-
tciiic i algc. Na osnovu ovoga, cvolucionisti tvidc da sc zivot poiavio na
Zcmlii pic visc od tii miliiaidc godina, mozda pic •ak 3,5 miliiaidi go-
dina.
Bilo bi dobio ubaciti icdnu notu upozoicnia na ovoi ta•ki u poglcdu
ovih izvcstaia. !zvcsno ic da su mnogi od niih pod znakom pitania i
otvoicni su za iaspiavu. Ncki iadovi sugciisali su na ncsiguinosti takvih
idcntifikaciia.
2
Na piimci, mada piihvataiu mogucnost da su izvcsni
mikiofosili pickambiiiumskog doba bili bioloskog poickla, Indzcl
(Ingcl) i kolcgc su upozoiili da:
\spostavlianic piisustva bioloskc aktivnosti za vicmc vilo ianog
pickambiiiumskog pciioda iasno postavlia tcskc pioblcmc... skcpti-
cizam o ovoi visti dokaza o ianom pickambiiiumskom zivotu ic na
mcstu.
3
\ svakom slu•aiu, ako su icdnoccliiski oiganizmi dovcli do vclikog
niza komplcksnih bcski•mcniaka koii ic naglo izbio na sccnu, a gotovo
tii miliiaidc godina ic pioslo izmcdu nastanka zivota i ovc "kambii-
iumskc cksploziic" slozcnih bcski•mcniaka, moiamo naci zapis o toi
cvoluciii ncgdc u stcnama pickambiiiumskog pciioda. Svc od Daivina
na ovamo stcnc su bilc intcnzivno istiazivanc iadi ovog zapisa, ali su za
cvolucionistc iczultati stiasno iazo•aiavaiuci. Nigdc na ovoi Zcmlii - ni
na icdnom kontincntu, niti na dnu iicdnog okcana - nismo mogli naci
posicdnikc izmcdu icdnoccliiskih oiganizama i komplcksnih bcski•mc-
niaka. Gdc god ili kad god ih nalazimo, od samog po•ctka, mcduzc su
mcduzc, tiilobiti su tiilobiti i moiski iczcvi su moiski iczcvi.
\ vczi sa ovim, Akscliod (Axcliod) tvidi:
1cdan od vclikih ncicscnih pioblcma gcologiic i cvoluciic ic poiava
iaznovisnih, viscccliiskih moiskih bcski•mcniaka u nizim kambiiium-
skim stcnama na svim kontincntima, a niihovo odsustvo u staiiiim stc-
nama.
Poslc iazmatiania iazli•itih tipova koii sc nalazc u kambiiiumu,
Akscliod nastavlia ovako:
Mcdutim, kad sc okicncmo ispitivaniu pickambiiiskih stcna tiazcci
picthodnikc ovih ianih kambiiiumskih fosila, oni sc nigdc nc mogu
naci. Za mnogc dcbclc (picko 1.5OO m) sloicvc scdimcntnih stcna sada
sc zna da lczc u ncpickinutom nizu ispod sloicva koii sadizc naiianiic
kambiiiumskc fosilc. Ovi scdimcnti su o•iglcdno bili pogodni za
o•uvanic fosila ici su •csto idcnti•ni sa stcnama koic ih pokiivaiu i
koic su fosilonosnc, pa ipak u niima nisu nadcni fosili.
4
44 45
4. FosiIni zapis - od
mikroorganizama do ribe
Dzoidz Gciloid Simpson sc hiabio boiio, ali nc i uspcsno sa ovim
pioblcmom, posto ic bio piinudcn da piizna da odsustvo pickambiiium-
skih fosila (osim fosila mikiooiganizama) picdstavlia "vcliku mistciiiu
istoiiic zivota".
5
Zna•aian bioi cvolucionista, od koiih smo vcc citiiali Aksclioda i
Simpsona, podizava to da nisu nadcni fosili ncsumniivo viscccliiskih
oiganizama u stcnama koic su ncspoino staiiic od kambiiiumskih. Na
piimci, 1973. godinc ic Picston Kloud (Picston Cloud), cvolucioni
gcolog, iziazio svoic ubcdcnic da ios ncma zapisa ncdvosmislcnih
viscccliiskih oiganizama u ncsumniivim pickambiiiumskim stcnama.
6
\ skoiiic vicmc, mcdutim, za icdnu zbiiku vccinom viscccliiskih oiga-
nizama, koia ic postala poznata kao "Idiakaia fauna" po nicnom pivom
otkiicu u Austialiii,
7
vciuic sc da ic goinio-pickambiiiumska i pict-
postavlia sc da ic 68O miliona godina staia. Nicni picdstavnici su sada
poznati iz fosilnog zapisa pionadcnog nc samo u Austialiii, vcc i u
Niufaundlcndu, Inglcskoi, Sibiiu i 1uznoi Afiici. Svc do skoio za nckc
od ovih oiganizama sc vciovalo da su sli•ni danasniim mcduzama, civi-
ma i diugim dupliaiima. Piimcccno ic i nckoliko ostalih, picthodno
ncpoznatih i dosta pioblcmati•nih fosilnih oiganizama.
Ova otkiica nc olaksavaiu pioblcm cvolucionoi tcoiiii. Ovi oiganizmi
ni na koii na•in nisu posicdnici izmcdu icdnoccliiskih oiganizama i kom-
plcksnih bcski•mcniaka picthodno nadcnih u kambiiiumskim stcnama.
Onc icsu komplcksni bcski•mcniaci. Dalic, ncdavno ic ustanovlicno da
oiganizmi Idiakaia faunc nisu isti kao civi, dupliaii i bodliokosci kam-
biiiumskog pciioda. \ stvaii, oni su tako bazi•no diuga•iii, da ic ncd-
vosmislcno utvidcno da nisu mogli biti picci niicdnc od kambiiiumskih
zivotinia.
8
Potvidcno ic da ic icdno, picthodno ncpiiznato, masovno
unistcnic climinisalo svc ovc oiganizmc mnogo miliona godina pic kam-
biiiuma.
Sad ccmo opisati visc skoiasniih iadova koic diskutuiu o svcpiisutnom,
zbuniuiuccm i tiainom pioblcmu za cvolucionu tcoiiiu nastalom uslcd
cksplozivnc poiavc ogiomnog niza komplcksnih bcski•mcniaka u fosil-
nom zapisu, sa potpunim odsustvom picdaka, i bcz tiaga piclaznih foimi
izmcdu iaznih vista bcski•mcniaka. Ri•aid Davkins (Richaid Dawkins),
biitanski biolog i cvolucionista, kazc:
Kambiiiumski sloicvi stcna, staiosti od oko 6OO miliona godina (cvolu-
cionisti sada datiiaiu po•ctak kambiiiuma na pic oko 53O miliona go-
dina), naistaiiii su u koiima nalazimo vccinu glavnih bcski•mcnia•kih
giupa. A mnogc od niih nalazimo u napicdnom stadiiumu cvoluciic,
vcc pivi put kad sc poiavliuiu. Kao da su tu piosto posadcni, bcz ikakvc
cvolutivnc istoiiic. Suvisno ic icci da ic ova poiava izncnadnc poiavc
obiadovala zastupnikc konccpta stvaiania.
9
Da, zaista! !zncnadna poiava ovih potpuno foimiianih oiganizama
zaista iaduic zastupnikc stvaiania. To ic ta•no ono sto sc picdvida na
osnovu stvaiania. Daglas !utuima, vaticni piotivnik stvaiania, u svoioi
kniizi o cvolucionoi biologiii pisc:
Smatia sc vciovatnim da su sva zivotiniska kola postala iazli•ita pic ili
u toku kambiiiuma, ici sc sva iavliaiu potpuno foimiiana, bcz posicd-
nika koii bi povczivali icdnu foimu sa diugom.
1O
Tako, !utuima moia da piizna da sc sva zivotiniska kola (kolo ic
naisiia katcgoiiia ili takson biliaka i zivotinia; na piimci, svi ki•mcniaci
- iibc, vodozcmci, gmizavci, pticc i sisaii, ukliu•uiuci •ovcka - smcstcni
su u kolo Choidata), baicm sva kola bcski•mcniaka, iavliaiu u fosilnom
zapisu apsolutno bcz dokaza da su nastalc iz picthodnih oblika.
Dzcims \alcntin (1amcs W. \alcntinc), palcontolog sa \nivcizitcta
Kalifoiniia, Santa Baibaia, opisuic tai pioblcm ovako:
\ccina autoiitcta sc slazc da su sva kola viscccliiskih oiganizama kom-
plcksniia od pliosnatih civa (ili mozda gotovo sva) potckla bai indi-
icktno od osnovnih picda•kih giupa koic su sli•nc pliosnatim civima,
posto svc dclc mnogc kaiaktciistikc. Mcdutim, ncma slagania u poglc-
du stvainih putcva tog poickla; gotovo svaku dalcko mogucu picdak-
potomak kombinaciiu sugciisao ic ovai ili onai nau•nik. Opct, piiioda
posicdni•kih foimi izmcdu poznatih giupa bicc o•ito diuga•iia za
icdan picda•ko-potoma•ki pai ncgo za diugi.
!osilni zapis ic od malo koiisti u piuzaniu diicktnih dokaza za
putcvc poickla kola ili klasa bcski•mcniaka. Svako kolo sa fosilnim
zapisom vcc ic iazvilo svoi kaiaktciisti•ni plan giadc kada sc pivi put
poiavilo, koliko to mozcmo icci iz fosilnih ostataka, i niicdno kolo niic
povczano ni sa icdnim diugim picko posicdni•kih fosilnih tipova.
Zapiavo, niicdna od klasa bcski•mcniaka nc mozc sc povczati nizom
posicdnika sa diugom klasom. O odnosima izmcdu kola i klasa moia
sc zakliu•ivati na osnovu niihovc sli•nosti. Mcdutim, •ak ni nai-
napicdniic tchnikc filogcnctskih analizc do sada nisu uspclc da
iazicsc vclikc iazlikc u mislicniu o odnosima mcdu kolima (ili mcdu
klasama, takodc).
11
Mnoga kola bcski•mcniaka, kao sto su to skolikc, puzcvi, biahiopodi,
moiski iczcvi, sundcii, mcduzc, tiilobiti, itd., iazlikuiu sc diasti•no icdna
od diugih, pa ipak cvolucionisti vciuiu, kako to \alcntin opisuic, da su
sva ona cvoluiiala od istog zaicdni•kog pictka - icdnog oiganizma
sli•nog pliosnatom civu! To ic zanovano •isto na vcii, iazumc sc, ici kako
to \alcntin opisuic kasniic u istom •lanku, oni oiganizmi koii su iazvili
skclctnc stiuktuic (oni sa •vistim dclovima, kao skolikc, puzcvi, tiilobiti,
koiali, itd.) u•inili su to nczavisno i bcz ostavliania bilo kakvih tiagova
picdaka ili piclaznih foimi. On kazc:
46 47
Svako od kola koic ic iazvilo tiainc skclctnc liniic potomaka u toku
ovog pciioda u•inila ic to nczavisno, sto sugciisc da su piilikc za cpi-
faunalni zivot bilc otvoicnc siiokom nizu adaptivnih tipova. Dalic,
mnoga od tiaino skclctnih kola koia sc iavliaiu u kambiiiumskim stc-
nama picdstavlicna su icdnim bioicm iasno iazli•itih podgiupa, klasa,
ili icdova, koii sc iavliaiu izncnada, bcz poznatih posicdnika.
12
\zimaiuci u obzii bioi kola i bioi klasa unutai svakog kola koii sc iav-
lia u kambiiiumskim stcnama, \alcntin pioccniuic da ic oko 3OO oigani-
zama sa iazli•itim osnovnim tclcsnim planom i potplanom nadcno u tim
stcnama. Miliiaidc puta miliiaidc fosila ovih oiganizama sahianicno ic u
kambiiiumskim stcnama iaspiscnim po povisini Zcmlic. Ovc stcnc, i
pickambiiiskc stcnc, ticbalo bi da sadizc visc miliiaidi fosila vclikog
bioia posicdcnika koii bi postoiali da ic cvoluciia istinita - a ipak nikad
niic nadcn niicdan!
Godinc 1984. ic u Ccngiiangu, u kincskoi iuznoi piovinciii 1unan,
doslo do spcktakulainog otkiica ogiomnog niza komplcksnih
bcski•mcniaka u kambiiiumskim stcnama. Sloicvi u koiima su ti fosili
bili nadcni, picma palcontolozima, piipadaiu vilo ianom kambiiiumu.
To otkiicc izvisio ic Di. Hou Ksianguang (Hou Xianguang), a o
piou•avaniu tih fosila izvcstio ic svcdski nau•nik Di. 1an Bcigstiom.
13
Picma Bcigstiomu,
14
"kambiiiumski piclaz bio ic pic icvoluciia ncgo
cvoluciia". Govoicci o onomc sto ic nazvano "buinim siicnicm napicdni-
iih zivotnih oblika", Bcigstiom kazc da ic "cvoluciia ovih oiganizama
izglcda bila izncnadna i iaspiostianicna poiava". Nc samo da su to bili,
picma cvolucionistima, naistaiiii takvi fosili ikad nadcni, vcc su niihovi
mckani dclovi bili ncobi•no dobio o•uvani. ! poicd svoic pictpostavlicnc
vclikc staiosti, vccina ovih fosilnih giupa piipada zivotiniskim giupama
koic ios uvck postoic. Tako, ovi oiganizmi nisu bila sicusni, piimitivni
picthodnici kasniiih, napicdniiih oblika kako bi to cvolucionisti o•cki-
vali. !zvcstava sc da ic icdan od oiganizama plutao pola mctia iznad
okcanskog dna, diugi ic imao vcliki disk sa konccntii•nim vazdusnim
komoiama podclicnim u bioinc picgiadc, a naivcca nadcna zivotinia
bila ic pola mctia duga sa snaznim scgmcntiianim udovima. Nadcnc su
tii vistc tiilobita. Tiilobiti, za koic sc sad vciuic da su is•czli, bili su isto
onako komplcksni kao i bilo koii danas postoicci bcski•mcniak.
Sto sc dolazi do visc otkiica, cvolucionisti sc svc visc stczu. Oni su
obi•no datiiali po•ctak kambiiiumskog pciioda na oko 6OO miliona go-
dina, i uzimali da ic nicgovo tiaianic bilo oko 8O miliona godina. Sad
piipisuiu nicgovom po•ctku staiost od oko 53O miliona godina, a mozda
i •ak 52O miliona, i piimoiani su da sabiiu postanak ogiomnog niza kom-
plcksnih bcski•mcniaka u vicmcnski iaspon za koii vciuiu da mozc
obuhvatati nc visc od pcdcsct do dcsct miliona godina, a naivciovatniic
pct miliona godina.
15
Pct miliona godina ic samo ticn na niihovoi cvolu-
cionoi vicmcnskoi skali. Naizad, oni vciuiu da su icdnoccliiski oiganiz-
mi postoiali na Zcmlii tii miliiaidc godina pic ncgo sto su sc ovc kam-
biiiumskc zivotinic poiavilc niotkuda.
Stcfan Bcngtson, svcdski palcontolog, opisuic tu situaciiu ovako:
Ako iicdan dogadai u istoiiii zivota nalikuic mitovima o stvaianiu
•ovcka, to ic ova izncnadna iaznolikost moiskog zivota, kad su
viscccliiski oiganizmi postali dominantni aktcii u ckologiii i cvoluciii.
Zbuniuiuci (i ncpiiiatan) za Daivina, ovai dogadai nas ios uvck zaslc-
pliuic i stoii kao icdna vclika bioloska icvoluciia upoicdiva sa izumom
samoicpiodukciic i poicklom cukaiiotskc ccliic. Zivotiniska kola
poiavila su sc iz pickambiiiumskih magli sa vccinom osobina svoiih
savicmcnih potomaka.
16
Da, zaista, ova izncnadna poiava komplcksnih bcski•mcniaka "iz
pickambiiiumskc maglc" bcz tiaga picdaka ili piclaznih foimi ios uvck
zbuniuic i dovodi u ncpiiliku cvolucionistc danas, isto kao sto ic i
Daivina, ici 135 godina poslc Daivina cvolucionisti nisu blizc icscniu tc
"mistciiic" ncgo sto ic to bio on. Bcngtson nam kazc da: "Ako iicdan
dogadai u istoiiii zivota li•i na mitovc o stvaianiu •ovcka, to ic ova iznc-
nadna iaznolikost moiskog zivota..." Opct kazcmo: Da, zaista!
Iksploziia komplcksnih zivih oiganizama nadcnih u fosilnom zapisu ic
ta•no ono sto icstc i sto moia biti picdvidcno na osnovu stvaiania.
Stvaianic niic mit. Mit ic tcoiiia cvoluciic, mit izmislicn da obiasni nas
postanak bcz Boga.
Konvci Moiis (S. Conwav Moiiis), palcontolog sa Kcmbiidz
\nivcizitcta, koii ic intcnzivno piou•avao kambiiiumskc fosilc, kazc u
poglcdu postanka ovih oiganizama:
Nckoliko piincipa ic siioko, ali nc i opstc piihvaccno, ali nc postoii
niicdna kohcicntna filogcniia za oko 35 kola viscccliiskih oiganiza-
ma... Moifoloski iazovi koii, po dcfiniciii, odvaiaiu kola, ostaiu ncpic-
mosccni. Ostaicmo ncinfoimisani i o sad is•czlim posicdnicima i o
cvolutivnim pioccsima koii bi bili odgovoini za iazgianavanic ianih
viscccliiskih zivotinia u ono sto sad opazamo kao iazli•ita kola, svako
sa svoiom vlastitom tclcsnim giadom... "Kambiiiumska cksploziia" ic
stvaini cvolucioni dogadai, ali nicgov po•ctak ic ncpoznat. Bai 2O
hipotcza ic ponudcno, i mada aigumcnti koii povczuiu iaznolikost sa
nivoima kisconika, picdatoistvom, faunskom piovinciialnoscu, i hcmi-
iom okcana, svi piivla•c podisku, stvai ic takva da "poiava viscccliiskih
oiganizama ostaic glavna mistciiia u istoiiii zivota".
17
Tako, Moiis posvcdo•ava •inicnicu da ncmamo zapis pictpostavlicnih
"sad is•czlih posicdnika", i ostaicmo u ncznaniu o cvolutivnim pioccsi-
ma koii su mogli pioizvcsti ovai ogiomni niz uvcliko iaznolikih, kom-
plcksnih zivotinia.
48 49
1cdna od naitcmcliniiih diskusiia o svim aspcktima "kambiiiumskc
cksploziic" i nicnim piopiatnim mistciiiama nalazi sc u 1. poglavliu
kniigc Poicklo i iano giananic viscccliiskih oiganizama (Oiigin and
Iailv Radiation of thc Mctozoa), palcontologa !ilipa Signoia (Phillip
Signoi) i Dzcii Lipsa (1cic Lipps).
18
Oni po•iniu svoi izvcstai ovom tvid-
niom:
Komplcks istoiiiskih dogadaia koii obuhvata postanak i ianu cvoluci-
iu viscccliiskih oiganizama istovicmcno ic i glavna cita i naimanic
obiasnicni bioistoiiiski fcnomcn u istoiiii zivota. On ic naivisc zbuniu-
iuca stvai otkako sc palcontologiia poiavila kao nau•na disciplina u 18.
i 19. vcku. Mnogi od hcioiskih figuia palcontologiic (Bukland, Laicl,
Daivin, \alkot) i modcinc vodc (Kloud, Runcgai, Stcnli i \alcntin)
ponudili su hipotczc ili sccnaiiia za obiasnicnic dogadaia ovog
kiiti•nog ticnutka u istoiiii zivota. Do danas, niicdna od ovih idcia niic
siioko piihvaccna. (sti. 3, 4).
Oni izvcstavaiu da:
!zncnadna poiava iaznovisnih viscccliiskih skclctnih fosila naiavliuic
po•ctak fanciozoika (fanciozoisko doba ukliu•uic sav fosilni zapis od
kambiiiuma od sada)... ima malo dokaza da ic kapacitct za sticanic
skclcta bio stican postcpcno ili kioz icdan duzi pciiod... siioka
iaznovisnost skclctnih tipova u vccina glavnih liniia moiskih
bcski•mcniaka iavlia sc izncnada u fosilnom zapisu... Ikoloska iazno-
likost zivotinia ic icdnako diamati•na. Ovi oiganizmi zauzimali su
mnostvo siioko iaznovisnih stanista, od plitkog do dubokog moiskog
dna i do pu•inskih oblasti (sti. 7, 8).
Davsi skicu tc mistciiic koia zahtcva obiasnicnic, oni dctalino nabiaia-
iu iaznc sccnaiiic sugciisanc za obiasnicnic ovc vclikc piotivic•nosti
cvolucionoi tcoiiii. Ovi sccnaiiii spadaiu u dvc vclikc klasc. Piva klasa
sugciisc icdnu hipotcti•ki dugu, skiivcnu istoiiiu zivotinia piaccnu iznc-
nadnom poiavom komplctiianih foimi. Naiavno, ovo uopstc niic
obiasnicnic. Piosto sc tvidi da picci i piclaznc foimc moia da su posto-
iali, bcz obziia na potpuni ncdostatak dokaza. Diuga klasa sccnaiiia su-
gciisc da ic bilo nckih kiiti•nih bioloskih ili fizi•kih dogadaia koii bi
mogli obiasniti izncnadnu poiavu tako vclikog niza komplcksnih zivoti-
nia. Oko dvadcsct iazli•itih vaiiictcta obiasnicnia picdlozcno ic unutai
ovc dvc opstc klasc, i Signoi i Lips su ih svistali pod dcsct glavnih katc-
goiiia: skiivcna cvoluciia; skclcti i zivotinic; kisconik i zivotinic;
giabczliivci i plcn; cvoluciia vclikih dimcnziia; kaibonat, fosfat i okcan-
ska hcmiia; glaciiaciia, moiski nivo i iaznovisnost; tcktonika; gcnctski
mchanizmi; i mchani•ka cfikasnost. Raspiaviccmo samo o onima koic sc
nai•cscc siccu u nau•noi litciatuii.
Skiivcna cvoluciia. Signoi i Lips isti•u, na piimci, da sc nc mozc doku-
mcntovati •ak ni postoianic tiaga fosila koii bi picthodili poiavi kom-
plcksnih bcski•mcniaka. Aigumcnt •csto nudcn za icdan dugi pciiod
skiivcnc cvoluciic pic kambiiiuma ic •inicnica da su ti oiganizmi koii sc
naglo poiavliuiu vilo komplcksni i vilo iaznoliki. !sti•c sc, na piimci, da
sc sasvim iazviicni tiilobiti nalazc siiom svcta; nikad nisu otkiivcni piim-
itivni posicdni oblici, niti su nadcni bilo kakvi oblici koii bi sc mogli sma-
tiati posicdnim izmcdu "piimitivnih" zglavkaia i niihovih naiblizih
iodaka. Mnogi cvolucionisti uzimaiu, naiavno, da ic moiao postoiati
icdan dugi pciiod cvoluciic koii ic pioizvco ovc oiganizmc, tako da oni
o•ito moia da su imali dugi pciiod cvoluciic, bilo da mozcmo naci ili nc
bilo kakav tiag tc istoiiic. Ovai sccnaiio niic zasnovan ni na •cmu diu-
gom, naiavno, do na pictpostavci cvoluciic.
Skclcti i cvoluciia. Mnogi cvolucionisti su sugciisali da nisu nadcni
picci niti piclaznc foimc za kambiiiumskc zivotinic ici su ti hipotcti•ni
picci bili svi mckog tcla, a zivotinic mckog tcla, gcncialno, pioizvodc
malo fosila. Pic svcga, svc, ili piakti•no svc, od Idiakaia faunc o koioi
smo govoiili ianiic, bilc su viscccliiski oiganizmi mckog tcla, i iavlicno ic
o mnogim otkiicima ovih oiganizama siiom svcta. O navodnim
otkiicima fosila mikioskopskih, icdnoccliiskih baktciiia i algi iavliano ic
•csto u nau•noi litciatuii u toku piotcklih pai dcccniia. Ako ic mogucc
naci fosilc mikioskopskih baktciiia, siguino nc bi ticbalo da budc
tcskoca u nalazcniu fosila svcga onoga izmcdu tih mikioskopskih oiga-
nizama i komplcksnih bcski•mcniaka iz kambiiiuma, •ak i da su svi oni
bili mckog tcla. Dalic, nadcn ic vcliki bioi fosila oiganizama mckog tcla,
kao sto su mcduzc i civi, mnogi u vcoma o•uvanom staniu.
!dcia da su zivotinic sa skclctom moglc cvoluiiati diicktno od oigani-
zama mckog tcla u sukobu ic sa dokazima. Signoi i Lips opisuiu
•inicnicu da ic funkciia mckc anatomiic biahiopoda i skoliaka, na
piimci, tako blisko intcgiisana sa liustuiama ovih oiganizama da tc
zivotinic nc bi bilc sposobnc za zivot bcz liustuia. \ piilog tomc oni
navodc publikaciic Klouda,
19
Stcnliia,
2O
i \alcntina i Iivina.
21
Oni dalic
isti•u da sc aglutincntnc liustuic, koii nc zahtcvaiu biomincializaciiu
(sastavlicnc od skupa •cstica uzctih iz spolinc sicdinc i ccmcnta koii lu•i
zivotinia), po pivi put iavliaiu na po•ctku kambiiiuma. Ako sc fosili
oiganizama koii picthodc kambiiiumu nc poiavliuiu ici ncmaiu minc-
ializovanc skclctc, bai bi aglutincntnc liustuic ticbalo da sc iavliaiu u
pickambiiiumskim stcnama. Niic nadcna niicdna.
Kisconik i zivotinic. Mnogi cvolucionisti su sugciisali da ic nastanak
komplcksnih bcski•mcniaka postao moguc tck nakon sto sc dovolina
koli•ina slobodnog kisconika akumuliiala u atmosfcii, i da sc to dcsilo
samo malo pic nastupania kambiiiuma. Ta sugcstiia sc ios uvck iavlia u
nckim tckucim publikaciiama. Ova idcia sc pivi put ponudila kad su
50 51
gcoloski dokazi bili oskudni, i unapicd zamislicnc idcic sc podcsavalc
picma onomc sto su cvolucionisti zclcli da vciuiu. Naivcci dco gcoloskog
istiazivania piotcklih godina ustanovio ic bcz ikakvc sumnic da ic
Zcmlia oduvck imala atmosfciu sa kisconikom, siguino otkako su sc-
dimcntnc stcnc tck po•clc da sc foimiiaiu. Dimiot i Kimbcili (Dimioth
and Kimbcilv), kanadski gcolozi, iczonovali su da ic distiibuciia u scdi-
mcntnim stcnama minciala uianiiuma, gvozda, uglicnika i sumpoia
odicdcna koli•inom kisconika u atmosfcii. Kad su poicdili distiibuciiu
ovih minciala u scdimcntnim stcnama za koic sc pictpostavlia da su vilo
mladc, sa onom nadcnom u nckim od naistaiiiih iaspolozivih stcna, za
koic sc pictpostavlia da su izmcdu dvc i tii miliiaidc godina staic, nisu
nasli nikakvu iazliku.
22
!ziavili su da ovai nalaz ukazuic na to da Zcmlia
ima atmosfciu sa visokim pioccntom kisconika svc otkako su scdi-
mcntnc stcnc po•clc da sc foimiiaiu. Diuga istiazivania, Holanda, !iksa
i Zbindcna (Holland, !cakcs and Zbindcn),
23
Holanda i Biuksa
(Holland and Buckcs)
24
i Klcmiia i Badhama (Clcmmcv i Badham),
25
sugciisu od oko dvc miliiaidc do skoio •ctiii miliiaidc godina za pii-
sustvo iclativno visokog pioccnta slobodnog kisconika u Zcmliinoi
atmosfcii. Tako ic sa siguinoscu ustanovliano da ic Zcmliina atmosfcia
sadizavala obilic kisconika dugo pic vicmcna koic cvolucionisti obi•no
piihvataiu za nastanak viscccliiskih oiganizama, bcz obziia na piccizno
vicmc piipisano tom dogadaiu. Kako Signoi i Lips kazu, "...ncma dokaza
da ic kisconik bio ogiani•avaiuci faktoi u kasnom piotciozoiku".
26
Kaibonat, fosfat i okcanska hcmiia. 1cdan bioi biologa i gcologa su-
gciisao ic da su aspckti okcanskc hcmiic koii su picthodili nastanku
komplcksnih bcski•mcniaka spic•avali foimiianic skclcta, ali da su
piomcnc u toi hcmiii zatim pomoglc foimiianiu skclcta, po•iniuci otpii-
likc u vicmc, ili kiatko vicmc pic, kad su sc komplcksni bcski•mcniaci
izncnada poiavili u fosilnom zapisu. Ali kao sto Signoi i Lips isti•u, kalci-
ium-kaibonatni, kalciium-fosfatni, biogcno-siliciiumski i aglutincntni
skclcti su sc svi poiavili istovicmcno kod vclikog mnostva iaznovisnih
bcski•mcniaka. Tako ic iasno da ni piomcna u atmosfciskim uslovima ni
u okcanskoi hcmiii niic mogla biti odgovoina za nastanak viscccliiskih
oiganizama.
Zakliu•ci. Signoi i Lips kazu:
Moiski oiganizmi blizu gianicc piotciozoik-fanciozoik pokazuiu
iapidnu iaznovisnost u gotovo svim liniiama, i po iazli•itim stcpcnima
oiganizaciic, i po iazli•itoi ckologiii, i po iazli•itim skclctnim tipovima,
i po iazli•itim nivoima ishianc.
Niihov zakliu•ak ic: "Poiava viscccliiskih oiganizama ostaic glavna
mistciiia u istoiiii zivota" (sti. 17).
Tako, mistciiia kambiiiumskc cksploziic ostaic. !ntcicsantno ic pos-
matiati kako sc cvolucionisti boic sa ovom kontiadikciiom u tcoiiii
cvoluciic. Ildiidz (Ildicdgc), palcontolog u Amcii•kom piiiodnia•kom
muzciu, na piimci, poslc diskusiic o Idiakaia fauni, kazc:
Tada sc dcsilo ncsto kao cksploziia. Po•cvsi od pic oko 6OO miliona
godina, i nastavliaiuci od oko dcsct do pctnacst miliona godina,
naiianiii znani picdstavnici glavnih vista zivotinia koic i danas postoic
u moiima poiavili su sc piili•no naglo. Ovai dosta dugi "dogadai" mozc
sc posmatiati u stcnskom zapisu: po cclom svctu, piiblizno u isto
vicmc, dcbcli sloicvi stcna, bcz ikakvih lako piimctnih fosila,
pickiivcni su scdimcntima koii sadizc ogioman niz bcski•mcniaka sa
liustuiama: tiilobita (izumilih siodnika iakova i insckata), biahiopo-
da, mckusaca. Svc tipi•nc foimc zivotinia sa •vistom liustuiom koic i
sada vidimo u danasniim okcanima poiavilc su sc, mada u piimitivnoi,
piototipskoi foimi, u moiima od pic 6OO miliona godina.
Zastupnici stvaiania su napiavili mnogo od ovog izncnadnog iazvo-
ia icdnog bogato iaznovisnog fosilnog zapisa tamo gdc ncposicdno
ianiic skoio niic bilo ni•cga...
Zaista, izncnadna poiava iaznovisnog, dobio o•uvanog niza fosila,
koic gcolozi koiistc za obclczavanic po•ctaka ili po•ctaka kambiiium-
skog pciioda (naistaiiicg dcla palcozoiskc cic), postavlia icdan fasci-
nantan intclcktualni izazov.
27
Ildiidz nudi visc mogucih obiasnicnia za ovai pioblcm. On spominic
da ic icdna skoiasnia sugcstiia bila da sc nivo atmosfciskog kisconika
podigao do icdnc kiiti•nc ta•kc, tako da ic nivo kisconika u okcanu
postao povolian da podizi vcliku iaznovisnost zivotinia.
28
Kako ic upia-
vo dokumcntovano, vidcli smo da su takvc tvidnic napiosto ncta•nc.
Ako ic na cvolucionisti•koi vicmcnskoi skali kisconika bilo u obiliu pic
dvc miliiaidc godina, a kambiiiumska cksploziia sc niic dcsila do pic 6OO
miliona godina (iazlika iznosi 1,4 miliiaidc godina), izglcda o•iglcdno da
izncnadna poiava ovih komplcksnih bcski•mcniaka niic imala nikakvc
vczc sa sadizaicm kisconika u atmosfcii.
Ildiidzov glavni aigumcnt ic to da sc cvoluciia nc odviia ncminovno
spoio i postcpcno, vcc da sc nckc cpizodc u cvoluciii mogu, gcoloski
govoicci, odviiati vilo bizo.
35
Tako ic, picd sam nastup kambiiiuma, iz
nckog iazloga doslo do cvolucionc cksploziic - iazvilo sc vcliko mnostvo
iaznovisnih komplcksnih viscccliiskih oiganizama, mnogih sa •vistim
dclovima. Ova cvoluciia odigiala sc tako bizo (mozda za samo oko 15 do
2O miliona godina) da piosto niic bilo dovolino vicmcna da piclazni
oiganizmi ostavc uo•liiv fosilni zapis.
Ova idcia o cksplozivnoi cvoluciii niic zapiavo uopstc nova, ici ic
koiisccna u pioslosti da obiasni odsustvo piclaznih foimi.
29
Ona ic,
mcdutim, ncodiziva pii pazliivom iazmatianiu. Pivo, koii ic icdini dokaz
ovih postuliianih bizih cksploziia cvoluciic? Odsustvo piclaznih foimi!
Tako, cvolucionisti kao Ildiidz, Simpson i diugi pokusavaiu da ugiabc
52 53
od nau•nika koii zastupaiu stvaianic ono sto ovi smatiaiu naiboliim
dokazom za stvaianic, to icst, odsustvo piclaznih foimi, i iskoiistc ga kao
potpoiu cvolucionom sccnaiiiu!
Ono sto sc picdvida na osnovu cvoluciic - naimc, piisustvo piclaznih
foimi - niic na iapolaganiu, i tako pic ncgo da piizna da dokazi pokazu-
iu ncta•nom niihovu tcoiiiu, novi sccnaiio picdvida upiavo obinuto -
odsustvo piclaznih foimi. Dalic, nauka gcnctikc ic •visto piotiv poima
iapidnih cksploziia cvoluciic. Zapiavo, cvolucionisti tvidc da ic iazlog
zasto nikada nismo bili svcdoci ikakvc zaista zna•ainc cvolucionc
piomcnc za vicmc svcukupnog liudskog posmatiania, to sto sc cvoluciia
dcsava vcoma spoio. Zaista, gcnctski mchanizam gustcia, na piimci,
potpuno ic posvcccn piodukciii diugog gustcia, i idcia da bi mogli pos-
toiati pioccsi koii nckako nadilazc ovai gcnctski bcdcm piotiv piomcnc
i konvcituiu gustcia u diugo bicc bcz ostavliania fosilizovanih posicdni-
ka ic icdno pioizvolino iazmislianic i supiotno ic nauci. 1os ic ncvciovat-
niia idcia da sc ovo moglo dcsiti •itavom mnostvu komplcksnih oigani-
zama. Naizad, mada 15 do 2O miliona godina mogu izglcdati kiatak pcii-
od cvolucionistima, to icstc vilo, vilo dugo vicmc - dovolino vicmc da sc
ostavi bogat fosilni zapis.
Kasniic, u Ildiidzovoi kniizi goic citiianoi, on picdlazc naincvciovat-
niiu idciu od svih da bi obiasnio kambiiiumsku cksploziiu. On tvidi:
Nc vidimo mnogo dokaza o posicdnicima u ianom kambiiiumskom
pciiodu zato sto su posicdnici moiali biti mckog tcla, i tako ic posto-
iala izuzctno mala vciovatnoca da sc oni fosilizuiu.
3O
Tcsko ic povciovati da ic Ildiidz ili bilo koii diugi nau•nik mogao
izncti takvu tvidniu. Kakvi god da su oni bili, cvolucioni picci kambii-
iumskih zivotinia moiali su biti komplcksni - icdnoccliiski oiganizam sc
niic mogao izncnada iazviti u icdno vcliko mnostvo iaznovisnih kom-
plcksnih bcski•mcniaka bcz piolaska kioz icdan dugi niz posicdnika svc
vccc komplcksnosti. Siguino ic, ako su palcontolozi u staniu da nadu
bioinc fosilc mikioskopskih icdnoccliiskih baktciiia i algi mckog tcla,
kao sto Ildiidz nc sumnia da icsu, onda bi oni mogli lako naci fosilc svih
posicdnih stcpcna izmcdu tih mikioskopskih oiganizama i komplcksnih
bcski•mcniaka kambiiiuma. Dalic, uz mnogc obiavlicnc dokazc o fosil-
nim algama i baktciiiama, moia biti mnogo stotina nalaza viscccliiskih
oiganizama mckog tcla, kao sto su civi i mcduzc, u nau•noi litciatuii.
Oiganizmi iz nalaza Idiakaia faunc, o koiima ic iavlicno sa pct kontinc-
nata, upiavo su mckog tcla.
1os ic ncvciovatniia Ildiidzova sugcstiia da su svi picci oiganizama,
koii sc naglo iavliaiu sasvim foimiiani u kambiiiumskim stcnama, bili
mckog tcla. Kao sto Ildiidz opisuic goic, kambiiiumskc zivotinic
ukliu•uiu icdan ogioman niz bcski•mcniaka sa liustuiom - oiganizama
sa •vistim dclovima. Ako su, kao sto Ildiidz kazc, svi posicdnici bili
mckog tcla, to zna•i da sc vcliko mnostvo iaznih oiganizama sa •vistim
dclovima izncnada iavilo diicktno od oiganizama sa mckim tclom. Ovo
ic icdnostavno ncmogucc. Kao sto ic vcc opisano, anatomiia, fiziologiia
i sam na•in zivota bcski•mcniaka sa •vistim dclovima tcsno ic povczan i
zavistan od ovih •vistih dclova. Tako ic anatomiia zivotinia sa mckim
tclom vilo iazli•ita od anatomiic mckih dclova zivotinia sa •vistim skclc-
tom. Ako su bcski•mcniaci sa •vistim dclovima cvoluiiali od oiganizama
sa mckim tclima, onda ic ta piomcna moiala biti postcpcna i iavili bi sc
mnogi posicdni•ki stupnicvi koii bi dozvoliavali postcpcno sticanic
•vistih dclova i piomcnc u na•inu zivota ovih oiganizama. Ovo postc-
pcno sticanic •vistih dclova od stianc mnogih oiganizama ticbalo bi da
ic obilno dokumcntovano u fosilnom zapisu. Hiliadc fosila ovih posicd-
ni•kih stcpcna ticbalo bi da sc nalazi po muzciima. Mcdutim, niic nadcn
ni icdan.
Ivolucionisti vciuiu da ic ogiomni niz bcski•mcniaka picdstavlicn u
kambiiiumskim stcnama cvoluiiao od zaicdni•kih picdaka, ali, naiavno,
ncma ni icdnog fosila posicdnika da to dokumcntuic. Miliiaidc puta mi-
liiaidc ovih oiganizama zivclo ic i umiialo ali sc ni icdan nc mozc naci u
zbiikama palcontologa. \cliki ncpicmosccni iazovi odvaiaiu takvc oiga-
nizmc kao sto su mcduzc, sundcii, civi, moiski iczcvi, moiski kiastavci,
tiilobiti, biahiopodi i diugi.
Ovo ostavlia cvolucionistc sa onim sto Simpson naziva vclikom mis-
tciiiom istoiiic zivota. \ osvitu na icdnu skoiasniu kniigu o poicklu
glavnih giupa bcski•mcniaka,
31
Rancgci (Runncgai) tvidi da:
Kao sto bi sc moglo i o•ckivati, palcontolozi su sc konccntiisali na fo-
silni zapis i stoga su omogucili obilic infoimaciia o ianoi istoiiii vclikc
iaznovisnosti bcski•mcnia•kih giupa, ali malo uvida u niihovo poick-
lo.
32
Ildiidz piiznaic da ic "kambiiiumska cvoluciona cksploziia ios uvck
obaviicna mistciiiom."
33
Ali nau•nici koii zastupaiu stvaianic kazu,
kakav bi vcci dokaz za stvaianic moglc dati stcnc od ovc naglc poiavc
vclikc iaznovisnosti komplcksnih oiganizama bcz iicdnog tiaga niihovih
picdaka? Tako vidimo, od samog po•ctka, na osnovu cvolucionog scc-
naiiia, da su dokazi diicktno kontiadiktoini picdvidaniima zasnovanim
na cvoluciii, ali zna•aino u skladu sa picdvidaniima zasnovanim na
stvaianiu. Ovi dokazi su sami po scbi dovolini da sc ustanovi •inicnica da
sc cvoluciia niic dcsila.
Ostatak istoiiic zivota otkiiva zna•aino odsustvo piclaznih foimi koic
zahtcva tcoiiia cvoluciic. Postoii u stvaii, icdna sistcmatska ncdovolinost
piclaznih foimi izmcdu visih katcgoiiia, upiavo kao sto i picdvida modcl
stvaiania.
54 55
!osilni zapis insckata nudi zna•ainu
podisku stvaianiu
Odsustvo piclaznih foimi ostavlia svako cvoluciono poicklo insckata
(•lanova klasc !nsccta, potkola Aithiopoda) obaviicno mistciiiom. Ncki
fosili sc nalazc u stcnama sicdnicg dcvona, i piisutni su u tako zapaniu-
iucc vclikom bioiu i vaiiictctima u stcnama goinicg kaibona, da ic tai
pciiod nazvan "doba insckata". !osili vilinog koniica u stcnama goinicg
kaibona sa iasponom kiila od pola mctia do icdnog mctia nisu ictkost.
Kada pivi put vidimo vilinc koniicc, vclikc ili malc, oni su upiavo to - vili-
ni koniici.
Sta ic sa bubasvabama? Di. Bcti !abci (Bcttv !abci), cntomolog
Amcii•kog piiiodnia•kog muzcia, u icdnom skoiasnicm intciviuu kazc
da:
Nckoliko fosila bubasvaba... iz kaibonskog pciioda Zcmliinc istoiiic
•ini icdnu stvai iasnom. Cak i tada, pic oko 35O miliona godina,
bubasvabc su izglcdalc odviatno. Nisu sc piomcnilc mnogo od tada.
34
Nckc bubasvabc su bilc vccc u pioslosti. !osili bubasvaba pionadcni u
stcnama goinicg kaibona dostizu i do 1O ccntimctaia u duzinu. Danasnic
bubasvabc, daklc, i nisu toliko odviatnc kao u pioslosti.
Mada takvi oiganizmi kao sto su pauci, giinic i stonogc, nisu insckti,
oni sc populaino nazivaiu inscktima. Na godisnicm simpoziiumu
Amcii•kog diustva za unapicdcnic naukc 1983. godinc, picdstavlicn ic
icdan fascinantan izvcstai o otkiicu zna•aino dobio o•uvanih fosila
stonoga, giinia i oiganizama nalik pauku. Za tc fosilc sc kazc da su staii
38O miliona godina i spadaiu u naistaiiic ikada nadcnc, a otkiili su ih
doktoii Patiicia Bonamo i 1. D. Giicison sa Niu 1oik \nivcizitcta u
Bingamtonu.
Ovi nau•nici tvidc da "su ovi oiganizmi bili vcc visoko iazviicni" i da su
bili "vilo sli•ni danasniim zivim oiganizmima". Ono sto ovc tvidnic icd-
nostavno zna•c icstc to da su ovi oiganizmi, kad su sc pivi put poiavili u
fosilnom zapisu, bili potpuno foimiiani, i da sc nisu mnogo piomcnili do
danas, navodno 38O miliona godina kasniic. 1cdan fiagmcnt ic piivic-
mcno idcntifikovan da ic piipadao inscktu koii umnogomc sli•an insck-
tu vistc Lcpisma sacchaiina, icdnom piavom inscktu. !osili nckih
insckata bili su tako odli•no sa•uvani, da su sc mogli iaspoznati niihovi
•ulni oigani. 1cdan od nau•nika ic, analiziiaiuci tc fosilc, piimctio da
"izglcdaiu kao da su iu•c uginuli".
35
Svc ovc •inicnicc siaino sc slazu sa
picdvidaniima zasnovanim na modclu stvaiania, ali su potpuno kon-
tiadiktoinc onomc sto sc o•ckuic na osnovu cvolucionc tcoiiic.
Ivolucionisti vciuiu da su sc lctcci insckti iazvili iz nclctccih insckata.
Kad sc insckti pivi put poiavliuiu u fosilnom zapisu, mcdutim, ukliu•cni
su mnogi iaznovisni i nclctcci i lctcci insckti. \uton (Wooton) i
Ilington, na piimci, kazu:
Kad sc fosilni insckti pivi put iavliaiu, u sicdnicm i goinicm kaibonu,
oni su iaznovisni i naivccim dclom sa sasvim iazviicnim kiilima. !ma
nckoliko piimitivnih bcskiilnih oblika, ali nisu poznati siguini posicd-
nici. Rckonstiuisanic "piotoptciigota" - ncposicdnih picdaka kiilatih
insckata - stoga sc zasniva, kao i uvck, na indiicktnim dokazima,
izvu•cnim uglavnom iz palcozoiskih fosila i iz piimitivnih oblika.
Zna•aino ic to sto su dvc hipotczc iz dcvctnacstog vcka ios uvck
spoinc.
36
\azno ic da shvatimo da ic upiavo ono sto sa•iniava "piimitivnc" i
"napicdnc" oblikc uvcliko stvai subicktivnc odlukc. Mada cvolucionisti
vciuiu da su "piimitivni" oblici dovcli do "napicdnih" oblika, kad bi pict-
postavlicni polozaii oiganizama bili obinuti, cvolucionisti bi mogli isto
tako lako nazvati "piimitivnc" oblikc "napicdnim" oblicima i piidati
"napicdnim" oblicima icdan "piimitivni" status. Tako tiaic stalna iaspia-
va mcdu cvolucionistima oko toga sta sc na nclctcccm inscktu iazvilo u
kiila. Kad bi sc mogao naci icdan icdini posicdnik izmcdu nclctccih i
lctccih insckata, tai konflikt bi sc okon•ao, ali do sada ni icdan piclazni
fosil niic nadcn. Na muzciskim policama po•iva hiliadc fosila lctccih
insckata. Gdc su hiliadc posicdnika koii bi ticbalo da postoic?
Nailogi•niii zakliu•ak ic da piclaznc foimc nikada nisu pionadcnc zato
sto nikada nisu ni postoialc.
Dalic, lctcci insckti imaiu dvc iazli•itc vistc kiila. Kada nc lctc, kiila
Palcoptcia su podignuta, ili su sa stianc kao kod vilinih koniica. !nsckti
Ncoptcia imaiu mchanizam za saviianic koii im omogucava da saviiu
kiila nazad picko stomaka. Nisu poznatc piclaznc foimc izmcdu ovih
dvciu vista lctccih insckata.
Na slici 2 vidi sc picdlozcno cvoluciono divo za lctccc inscktc. Punc
liniic pokazuiu gdc su stvaini fosili poznati, a ispickidanc liniic pokazu-
iu gdc bi piclaznc foimc moialc da postoic u skladu sa cvolucionim
scmama, ali gdc niicdna niic nadcna. Ono sto zapiavo postoii kod ovog
cvolucionog divcta su vihovi giana. Stablo i gianc su samo imaginainc.
56 57
58 59
Slika 2. Pictpostavlicna filogcniia lctccih insckata. Punc liniic
ukazuiu na to gdc su pionadcni fosili, a ispickidanc liniic ukazu-
iu na samo hipotcti•kc vczc.
\cliki ponoi izmcdu
bcski•mcniaka i ki•mcniaka
!dcia da su ki•mcniaci nastali od bcski•mcniaka ic •ista pictpostavka
koia sc nc mozc dokumcntovati iz fosilnog zapisa. Na osnovu upoicdnc
anatomiic i cmbiiologiic zivih foimi, gotovo svaka giupa bcski•mcniaka
ic bila picdlagana u icdno ili diugo vicmc za pictka ki•mcniaka.
37
Piclaz
iz bcski•mcniaka u ki•mcniakc navodno ic piosao kioz icdno icdnos-
tavno, hoidatsko stanic, to icst, picko oiganizma koic ic poscdovalo
notohoidu stapicastog oblika. Da li fosilni zapis daic dokaz za takav
piclaz? \opstc nc.
Omani (Ommanncv) tako kazc:
Kako ic ovai naiianiii hoidatski tip cvoluiiao, koic stcpcnc iazvoia ic
piosao da bi cvcntualno dao istinski iibolika stvoicnia, nc znamo.
!zmcdu kambiiiuma kada ic on vciovatno nastao, i oidoviciiuma kada
su sc poiavili pivi fosili sa stvainim iibolikim kaiaktciistikama, posto-
ii iaz od mozda 1OO miliona godina koii vciovatno nikada ncccmo moci
ispuniti.
38
Ncvciovatno! Sto miliona godina cvoluciic, a ni icdnc fosilizovanc
piclaznc foimc! Svc kombinovanc hipotczc, bcz obziia kako dovitliivc,
nc bi moglc nikada pictcndovati, na osnovu tcoiiic cvoluciic, da obiasnc
iaz takvc vcli•inc. Takvc •inicnicc, sa diugc stianc, u saviscnom su
skladu sa picdvidaniima modcla stvaiania.
Nasupiot miliiaidi puta miliiaidi piclaznih foimi izmcdu bcski•mcnia-
ka i ki•mcniaka koii moia da su zivcli i umili kako su ncki bcski•mcniaci
cvoluiiali u iibc (za koic cvolucionisti vciuiu da su bili pivi ki•mcniaci),
i nasupiot ncbioicnim miliiaidama fosilnih iiba sahianicnih u stcnama,
cvoluionisti mogu opisati samo icdnog icdinog fosilnog hoidata, Pikaia,
za koicg sugciisu da ic posicdnik. Mcdutim, mi ios i danas imamo hoi-
datc. Amphioxus ic hoidat koii ic uvcliko dco modcinog svcta. Kao
icdnu od dcfinisucih kaiaktciistika, on ima notohoidu, kiutu, stapicastu
potpoiu iznad koic ic ncivna ccv, a ispod koic ic icdna piosta piobavna
ccv. Ncma mozga niti stvainc glavc kod ovog oiganizma. On ima niz
skiga koic sc piuzaiu duz picdnicg dcla tcla. Amphious ima malo icpno
pciaic i dobai ic pliva•. Ivolucioni biolozi tvidc da ic Amphioxus vilo
piimitivan hoidat, i tako moiaiu tviditi da ic bilo malo, ako ic i bilo,
piomcnc u hoidatima otkako su, vciuic sc, nastali u kambiiiumskim ili
•ak pickambiiiumskim "vicmcnima". Tako bi cvolucionisti htcli da vciu-
icmo da su, dok ic ncki hoidat cvoluiiao u iibu, koia ic cvoluiiala u
vodozcmcc, koii su cvoluiiali u gmizavcc, koii su cvoluiiali u pticc i si-
saic, a nizi sisaii cvoluiiali uz tu lcstvicu do liudi, svc pod stalnim utica-
icm piomcna u niihovoi sicdini, hoidati ostali ncpiomcnicni bai 6OO mil-
iona godina! Ivoluciia ic •udna poiava, zaista!
Ncki cvolucionisti iazmctliivo navodc icdnog fosilnog hoidata, Pikaia,
kao posicdnika. 1cdan icdini fosilni hoidat kao niihov "dokaz" cvoluciic
bcski•mcniaka u ki•mcniaka! Ali ako ic cvoluciia istinita, milioni ncsum-
niivih posicdnika koii pokazuiu postcpcnu cvoluciiu iiba od svog
bcski•mcnia•kog pictka ticbalo bi da vivc na muzciskim policama i
budu izlozcni na uvid svim skcpticima. Tako ic cvolucionistima picko
poticban i naiiadniii mali dokaz koii bi nasli da picmostc monumcntal-
ni iaz izmcdu bcski•mcniaka i ki•mcniaka.
!osil ioda Pikaia nadcn ic u Buigcs glini u Kanadi. Buigcs glinu, u
koioi ic nadcn ogioman niz bcski•mcniaka, i onih mckog tcla i onih sa
skclctom, od koiih sc svaki iavlia u potpuno foimiianom staniu, a mnogi
u zapaniuiuccm staniu o•uvanosti, cvolucionisti piipisuiu sicdnicm kam-
biiiumu. Ako sc, kako sc sad tvidi, cco kambiiium mozc sabiti u samo
pct miliona godina, mozc sc skoio zaboiaviti "donii", "sicdnii" i "goinii"
kambiiium. Po cvolucionoi vicmcnskoi skali i tcmpu, nc bi bilo sustin-
skih iazlika u vicmcnu izmcdu tih dclova. Siguino sc nc mozc tviditi da
ic iod Pikaia piimitivniii od ioda Amphioxus. On ic imao notohoidu,
ncivnu ccv, i sistcm misica kaiaktciisti•an za hoidatc. Za iazliku od ioda
Amphioxus, koii ncma piavu glavu, iod Pikaia ic imao iasno odvoicnu
glavu. !mao ic icpno pciaic omotano oko zadnicg dcla icpa. Ncki,
mcdutim, sugciisu da nicgovi disaini i piobavni oigani izglcdaiu piimi-
tivniii od onih kod ioda Amphioxus.
Daklc, cvolucionisti smatiaiu da imaiu icdan stvaini fosil hoidata,
moguccg posicdnika izmcdu bcski•mcniaka i ki•mcniaka, odnosno
ncsto sto bi moglo da picmosti iaz od 1OO miliona godina (manic ili visc)
izmcdu bcski•mcniaka i iiba. Stiahlci, koii ic napisao icdnu obimnu
kniigu piotiv stvaiania, naziva iod Pikaia "pobcdonosnim adutom".
39
Ncvciovatno! Nc samo da bi fosilni zapis ticbao da dâ miliiaidc puta
miliiaidc piclaznih fosila izmcdu bcski•mcniaka i ki•mcniaka, vcc bi tic-
balo da dâ ogioman bioi fosila koii otkiivaiu posicdnikc izmcdu glavnih
potklasa iiba u svom iazvoiu od picda•kih iiba. Kako to slcdcci odcliak
dokumcntuic, niicdan takav posicdnik niic nikada nadcn.
1asna odvoicnost glavnih iibliih potklasa
Pazliivo •itanic Romciovc kniigc Palcontologiia ki•mcniaka izglcda
nc dopusta diugi zakliu•ak osim onoga da su svc glavnc iiblic potklasc
iasno i odicdcno odvoicnc icdna od diugc, bcz piclaznih foimi koic ih
povczuiu. Piva potklasa koia sc poiavliuic u fosilnom zapisu ic Agnatha.
Naistaiiii od ovih ki•mcniaka, picdstavnici icdova Ostcostiaci i
Hctciostiaci, bili su gotovo uvck zatvoicni u kostani ili ncki diugi •visti
60 61
matciiial, i vccina ic bila opicmlicna kostanim oklopnim plo•ama. \
poglcdu niihovog poickla Romci pisc:
\ scdimcntima goinicg siluia i donicg dcvona, piisutni su bioini iibo-
liki ki•mcniaci iaznih tipova, i iasno ic da ic doslo do icdnc dugc cvolu-
cionc istoiiic pic tog vicmcna. Ali o toi istoiiii mi uglavnom nc znamo
nista (sti. 15).
Sto sc ti•c ostiakodcima (Ostcostiaci), on pisc: "Kada pivi put vidimo
ovc ostiakodcimc, oni vcc imaiu dugu istoiiiu iza scbc i podclicni su u
nckoliko iasno odvoicnih giupa" (sti.16). O icdu Hctciostiaci Romci
pisc da oni o•iglcdno nisu blisko povczani sa ostalim foimama u potklasi
Agnatha. Ako su cvoluiiali, moiali bi takodc imati dugu cvolucionu
istoiiiu. Ali, kao i ostiakodcimi, oni sc poiavliuiu izncnada u fosilnom
zapisu, bcz ikakvog dokaza o cvolucionim piccima.
Plakodcimi su naio•ito pioblcmati•ni. \nutai niih bilo ic oko scst
glavnih iazli•itih vista ncobi•nih iiba. O niima Romci kazc: "!ma malo
zaicdni•kih cita koic bi obicdiniavalc ovc giupc, osim •inicnicc da su
onc, bcz izuzctka, ncobi•nc" (sti. 24). Kasniic, on kazc:
Oni sc iavliaiu u icdno vicmc - otpiilikc izmcdu siluisko-dcvonskog
pciioda - kada bismo o•ckivali poiavu odgovaiaiucih picdaka aikula i
visih giupa koslioiiba. O•ckivali bismo "gcncializovanc" foimc koic bi
sc ta•no uklapalc u nasu vcc zamislicnu cvolucionu sliku. !mamo li ih
mi u plakodcimima? Nikako. \mcsto toga, nalazimo sciiic ncmogucih
tipova koic sc nc uklapaiu ni u icdan odgovaiaiuci obiazac; koii nc
izglcdaiu, na pivi poglcd, kao da dolazc iz bilo kakvog izvoia ili da su
picci ikakvim kasniiim ili napicdniiim tipovima. \ stvaii, dobiia sc uti-
sak da ic piisustvo ovih plakodcima, koii sa•iniavaiu tako vazan dco
dcvonskc pii•c o iibama, icdna ncobi•na cpizoda; situaciia bi bila
mnogo icdnostavniia da oni nikada nisu ni postoiali! (sti. 33).
Ali, oni icsu postoiali i niihov zapis nc podizava, vcc pic snazno ncgi-
ia modcl cvoluciic.
\isi "oitodoksni" iiblii tipovi, giadcni po sasvim picpoznatliivom
planu, sa painim pciaiima i dobio iazviicnim vilicama, smcstcni su
unutai dvc klasc, Chondiichthvcs ili hiskavi•avc iibc, i Ostcichthvcs ili
visc koslioiibc.
Ncki su u pioslosti tvidili da odsustvo kostiiu kod hiskavi•avih iiba
picdstavlia piimitivno stanic, i da su Chondiichthvcs bilc cvolucioni stc-
pcn koii ic picthodio koslioiibama. Romci cncigi•no govoii piotiv
ovoga, isti•uci da su aikulc bilc icdan od poslcdniih glavnih iibliih giupa
koic sc poiavliuiu u fosilnom zapisu. On kazc:
Ovai zapis sc, u stvaii, bolic slazc sa supiotnom pictpostavkom: da su
aikulc dcgcnciisanc pic ncgo piimitivnc u svoiim skclctnim kaiaktc-
iistikama; da ic niihova cvoluciia bila paialclna sa onom kod iaznih
diugih iibliih tipova u piavcu picma icdukciii kostiiu i da niihovc
pictkc ticba tiaziti u piimitivnim koslioiibama sa vilicama opstcg
plakodcimskog tipa. Nikakvi dobio znani plakodcimi nc mogu sc
idcntifikovati kao stvaini picci potklasc Chondiichthvcs, ali smo
piimctili da ncki poscbni oblici pctalihtida izglcda pokazuiu moifo-
loski piclaznc stadiiumc u skclctnoi icdukciii. Rastucc znanic o ianim
dcvonskim plakodcimima mozda cc icdnog dana picmostiti ovai iaz
(sti.38).
Raniic ic, govoicci o plakodcimima, Romci ickao: "Moiamo ozbilino
iazmotiiti da li su bai aikulc i himcic moglc nastati od takvih ncmogucih
picdaka" (sti. 34). Romci insistiia da spcciialno stvaianic niic dopustivo
kao nau•no obiasnicnic poickla, ali ic volian da sc pozovc na "ncmogucc
pictkc" da podizi svoiu ncvciovatnu tcoiiiu! Razmatianic modcla
stvaiania siguino izglcda iazumniic ncgo pozivanic na "ncmogucc
pictkc".
Sto sc ti•c tipi•nih koslioiiba, Romci bclczi •inicnicu da ic niihova
poiava u fosilnom zapisu "diamati•no izncnadna" (sti. 52). Kasniic (sti.
53), on tvidi:
Zaicdni•ki picdak giupa koslioiiba ic ncpoznat. Postoic iaznc
osobinc, od koiih su mnogc goic navcdcnc, u koiima su dva tipi•na
icda koslioiiba vcc siioko divcigiiana kada ih pivi put vidimo...
Iiol \ait (Iiiol Whitc), cvolucionista i ckspcit za iibc, u svom
picdscdni•kom obiacaniu londonskom Linc udiuzcniu, o iibama
plucasicama kazc:
Ali kakvc god idcic autoiitcti mogu imati o ovom picdmctu, iibc
plucasicc, kao i svaka glavna giupa iiba koiu znam, imaiu svoic poick-
lo •visto zasnovano ni na •cmu. . .
4O
Kasniic on nastavlia govoicci: "Ccsto sam iazmisliao kako bi mi sc
malo svidclo da moiam da dokazuicm oigansku cvoluciiu na nckom
sudcniu." On zavisava svoic obiacanic govoicci:
1os uvck nc znamo mchaniku cvoluciic upikos pictciano samopouz-
danim tvidniama u nckim podiu•iima, niti ic vciovatno da ccmo
napiaviti dalii piogics u tomc klasi•nim mctodama palcontologiic ili
biologiic; a siguino ncccmo unapicditi stvaii skakanicm goic-dolc
vi•uci: "Daivin ic bog, i ia, tai i tai, sam nicgov pioiok" - skoiasnia
istiazivania nau•nika poput Dina (Dcan) i Hcnsclvuda
(Hcnshclwood) (1964) vcc picdlazu mogucnost po•ctnih pukotina u
piividno monolitnim zidovima nco-daivinovskog 1ciihona.
\ svoioi diskusiii o poicklu koslioiiba, Tod (Todd) iznosi slcdccu
piimcdbu:
62 63
Sva tii icda potklasc koslioiiba poiavliuiu sc u fosilnom zapisu u piib-
lizno isto vicmc. Oni su vcc siioko divcigcntni moifoloski, i vcoma su
okloplicni. Kako su oni nastali? Sta im ic dozvolilo da divcigiiaiu tako
siioko? Kako su uopstc svi dosli do snaznog oklopa? ! zasto ncma
tiaga ianiiih posicdni•kih foimi?
41
Zaista, zasto ncma tiaga ianiiih posicdni•kih foimi? Ivolucionisti
mogu spckulisati vc•no, ali •inicnicc sc nc mcniaiu. Picdvidcnc cvolu-
cionc piclaznc foimc nc mogu sc nigdc naci.
Cak i Stiahlci moia piiznati poiaz u poglcdu nastoiania da sc nadu
picci i piclaznc foimc za iibc. Moia da piizna da "ic postanak ki•mc-
niaka nciasan - ncma fosilnog zapisa koii bi picthodio poiavi iiba u
vicmc goinicg oidoviciiuma".
42
Nicgova kniiga ukliu•uic siiok kiiti•ki
osvit na moiu ianiiu kniigu o fosilnom zapisu i icdnog izdania icdnc kas-
niic kniigc (1985).
43
Ivo sta on ima da kazc u poglcdu picdaka i
piclaznih foimi za iibc:
Diucn Gis nalazi iz •itania kniigc Alficda S. Romcia iz 1996,
"“Palcontologiia ki•mcniaka", da daivinisti•ki usmcicni palcontolozi
nisu nasli fosilni zapis piclaznih hoidata koii vodc do poiavc pivc
potklasc iiba, Agnatha, niti zapis piclaznih foimi izmcdu piimitivnih,
bczvili•nih agnata i potklasc sa vilicama, Placodcimi, niti piclaza od
plakodcima (koii su bili slabo osposoblicni za plivanic) ka potklasi
Chondiichthvcs, niti od onih hisakvi•avo-skclctnih iiba nalik aikulama
ka klasi Ostcicthvcs, ili koslioiibama (1978a, sti. 66-7O; 1985. sti. 65-
69). Ivoluciia ovih potklasa piikazana ic na slici 43.1. Niti postoii, kazc
Gis, bilo kakav zapis piclaznih foimi koii bi vodio poiavi iiba plucasica
i sakopciki od nckih koslioiiba, cvolucionog koiaka za koii sc pict-
postavlia da ic dovco do poiavc vodozcmaca i naposlctku do osvaia-
nia kopna od stianc ki•mcniaka koii disu na pluca.
\ nizu citata iz Romcia (1966), Gis nalazi sva piiznania koia su mu
poticbna od cvolucionista da sc svaka od ovih potklasa poiavliuic iznc-
nada i bcz tiaga picdaka. Odsustvo piclaznih fosila u ponoiima
izmcdu svakc giupc iiba i nicnog pictka ponavlia sc u standaidnim
iaspiavama o cvoluciii ki•mcniaka. Cak ni Kiis Mck Govanov (Chiis
McGowan) iad piotiv konccpta stvaiania iz 1984., koii tvidi da
pokazuic "zasto su zastupnici stvaiania u kiivu", nc spominic Gisovc
•ctiii stianc tcksta o postanku iibliih potklasa. Znaiuci da ic Mck
Govan autoiitct iz palcontologiic ki•mcniaka, spicman da nalazi
gicskc zastupnicima stvaiania u svakoi piilici, moiam pictpostaviti da
nisam piopustio nista vazno u ovoi oblasti. Ovo ic ta•ka koiu dizc zas-
tupnici konccpta stvaiania, a koia poziva palcontologc da icdnoglasno
daiu iziavu nolo contcndcic.
44
Nolo contcndcic ic, naiavno, iziava optuzcnog koii moia piiznati da
ncma odbianc.
!osilni zapis tako niic pioizvco pictkc niti piclaznc foimc za glavnc
iiblic potklasc. Takvi hipotcti•ki picci i poticbnc piclaznc foimc moia-
iu, na osnovu poznatog zapisa, biti samo piodukti spckulaciic. Kako sc
onda mozc tviditi da ic obiasnicnic koic nudi cvolucioni modcl za takvc
fcnomcnc nau•niic od onih koic nudi modcl stvaiania? \ stvaii, dokaz
koii zahtcva tcoiiia cvoluciic nc mozc sc naci. Sa diugc stianc, ti dokazi
su piccizno ono sto bi sc o•ckivalo ako ic stvaianic ta•no.
\kiatko
\ nau•nom spoiu izmcdu stvaiania i cvoluciic, tai sukob sc obi•no
icsava na ovoi ta•ki. Niic poticbna dalia diskusiia o fosilnom zapisu. \
stvaii, niic poticbna dalia diskusiia bilo koic vistc. Dokazi iz fosilnog
zapisa o koiima sc iaspiavlialo u ovom poglavliu ustanovili su van svakc
iazumnc sumnic da cvoluciic niic bilo. Dokazi su apsolutno iasni. Svi
slozcni bcski•mcniaci poiavliuiu sc sasvim foimiiani bcz tiaga picdaka
ili piclaznih foimi koii bi povczivali icdnog sa diugim. Bili bi poticbni
mnogi milioni godina za niihov postanak cvolutivnim pioccsima.
Miliiaidc puta miliiaidc niihovih fosila lczc sahianicni u stcnama po
cclom svctu, ukliu•uiuci i svc vistc oiganizama mckog tcla. Cak su sc i
mnogi obiavlicni izvcstaii o otkiicu fosila mikioskopskih, icdnoccliiskih
oiganizama sa mckim tclima poiavili u nau•nim •asopisima. Ako ic
cvoluciia istinita, stcnc bi ticbalo da sadizc miliiaidc puta miliiaidc fo-
sila picdaka komplcksnih ki•mcniaka. Pa ipak, niicdan niic nadcn.
Piosto ic fizi•ki ncmogucc da ic pioslo milionc godina cvoluciic, koia
pioizvodi cnoimno iaznoliku zbiiku komplcksnih bcski•mcniaka, a da
nc ostanc niicdan tiag.
1os ic ubcdliiviic, ako sc to mozc icci, totalno odsustvo picdaka i
piclaznih foimi za svaku glavnu potklasu iiba. Mnogc miliiaidc fosilnih
iiba postoic u stcnama na zcmlii, sa vilo iaznolikim oblicima mnogih
vista. Stcnc bi ticbalo da su punc fosila koii dokumcntuiu piclaz nckih
bcski•mcniaka u iibu, i ticbalo bi da postoii bogat zapis iaznih piclaznih
foimi koii povczuic iaznc glavnc tipovc iiba icdnc sc diugima, ako ic
cvoluciia istinita. Nc bi ticbalo da ima bilo kakvc tcskocc u nalazcniu
ogiomnog bioia fosila picdaka i piclaznih foimi. Opct, fizi•ki ic
ncmogucc da ic pioslo milionc godina cvoluciic, koii bi pioizvcli vcliku
iaznovisnost glavnih tipova iiba, bcz ostavliania ikakvog tiaga.
Samo iazmislitc. Ribc, vodozcmci, gmizavci, pticc i sisaii, svi su
ki•mcniaci. Postanak ki•mcniaka bi bio tako naivcci dogadai u ccloi
istoiiii. Tomovi kniiga ticbalo bi da su napisani o ovom zna•ainom
dogadaiu. Ti tomovi ticbalo bi da su puni slika iaznih posicdnika, koic
64 65
dokumcntuiu postcpcno pictvaianic bcski•mcniaka u iibu, i mnogih
bcski•mcniaka koii povczuiu icdnu vistu iibc sa diugom. To bi bio
ncsumniivi dokaz vciodostoinosti cvoluciic, ali ono sto imamo umcsto
toga ic ogiomna, potpuna piaznina. 1cdina stvai koiu cvolucionisti mogu
ponuditi u pokusaiu da ispunc tu piazninu ic piosto bcsmislcna spcku-
laciia, potpuno liscna cmpiiiiskog dokaza. Ovdc, na ovoi vilo ianoi ta•ki
iazmatiania dokaza iz fosilnog zapisa, tcoiiia cvoluciic ic ostavlicna
mitva u vodi.
Poicklo tctiapoda
Tctiapodi ukliu•uiu svc •ctvoionoznc zivotinic unutai vodozcmaca,
gmizavaca i sisaia. Ivolucionisti pictpostavliaiu da su tctiapodi
cvoluiiali od icdnog iiblicg pictka i da su vodozcmci bili pivi tctiapodi.
Koia iiba ic bila picda•ka tctiapodima ic, mcdutim, vilo kontiavcizan
picdmct mcdu cvolucionistima. Razlog sto ta kontiavciznost postoii ic
to sto palcontolozi nisu uspcli da nadu niicdnu piclaznu foimu izmcdu
iiba i vodozcmaca. Ako su takvc piclaznc foimc postoialc, piili•no icd-
nostavna stvai bi bila povczati pictka sa potomkom. Robcit Kciol
(Robcit L. Caiioll) pictpostavlia da su iibc iipidistic iz giupc sakopciki
(Ciossopictvgii ) dovclc do vodozcmaca,
1
pa ipak on piiznaic da:
"Ncmamo posicdnih fosila izmcdu iiba iipidistia i ianih vodozcmaca..."
2
Rozcn (Roscn), !oici (!oicv), Gaidinci i Pctcison (Pattcison) odbacu-
iu ovu susgcstiiu i tvidc da ic icdna iiba plucasica dovcla do
vodozcmaca.
3
Tomas Goi (Thomas Goii) i Tiaut Klainsmit (Tiautc
Klicinschmidt) odbacuiu obc ovc sugcstiic i tvidc da su vodozcmci
cvoluiiali od icdnc iibc cclakanti, za koiu sc ianiic vciovalo da ic is•czla
pic oko 8O miliona godina, svc dok icdan piimciak ioda Latimciia nisu
iz dubokog moia, poicd isto•nc obalc Afiikc, izvukli iibaii 1938. godinc.
Kasniic ic ios oko 2OO piimciaka izvu•cno iz moia. Ovi nau•nici zasni-
vaiu svoiu tvidniu na •inicnici da ic molckul hcmoglobina ioda
Latimciia blizi po aminokisclinskom nizu bcta-hcmoglobin lancu
punoglavca zabc buka•icc, Rana catcsbcana, ncgo onomc kod iibc
plucasicc, aikulc, i nckoliko iiba tclcostca (tclcostcc ukliu•uiu
savicmcnc koslioiibc).
4
Pctci !oici, sa diugc stianc, sasvim odbacuic idciu da ic Latimciia
mogla biti picdak vodozcmaca. On kazc:
Otkiicc iibc ioda Latimciia pobudilo ic nadc da cc sc sakupiti diick-
tnc infoimaciic o piclazu iiba u vodozcmcc, ici ic tad postoialo usta-
66 67
5. FosiIni zapis - od
riba do gmizavaca
licno uvcicnic da su iibc cclakantc bliskc piccima tctiapoda.
Latimciia ic tako nagovcstcna kao "ncdostaiuca kaiika", sto ic ic-
putaciia zasnovana na tcoiiii da su cclakantc i tctiapodc blizc icdnc
diugima ncgo sto su, svaka za scbc, bilo koioi diugoi zivoi giupi. Ali
piou•avania anatomiic i fiziologiic ioda Latimciia otkiila su da ic ova
tcoiiia odnosa nczadovoliavaiuca, i da icputaciia zivc cclakantc kao
ncdostaiucc kaiikc izglcda ncopiavdana.
5
Kako sc kiiti•ki •ita ogiomna koli•ina litciatuic o postanku glavnih
giupa, kao sto ic postanak tctiapoda, gmizavaca i piimata, •ovck bizo
biva picplavlicn i zbunicn mnogim kontiavciznim i kontiadiktoinim idc-
iama cvolucionista. Svaki sc zalazc za svoi navodno logi•an aigumcnt
zasnovan na poicdcniu mnogih kaiaktciistika, za koic doti•ni tcoicti•ai
pictpostavlia da su naivazniic za izboi oiganizma za koicg sc vciuic da
ic vciovatno picda•ki. Kciol, u svoioi kniizi o palcontologiii i cvoluciii
ki•mcniaka, pisc kao da ic gotova stvai to da su iibc iipidistic picda•kc
vodozcmcima. Kao sto smo goic vidcli, diugi cvolucionisti insistiiaiu da
su iibc plucasicc ili cclakantc bilc naivciovatniii picci vodozcmcima. \
icdnom •lanku u magazinu Ncw Yoik Timcs u koicm Malkolm Biaun
(Malcolm Biownc) komcntaiisc iad Goia i Klainsmita, spominiu sc nii-
hovc idcic koic podizavaiu cclakantc kao pictkc vodozcmaca.
6
Biaun
takodc opisuic istiazivanic Akscla Mcicia (Axcl Mcvcia) i Alana
\ilsona (Allan C. Wilson) koic sugciisc da ic iiba plucasica naibolii kan-
didat, i koic iskliu•uic cclakantc kao mogucc pictkc. Nigdc u tom •lanku
ncma niicdnc ic•i o mogucnosti da bi iibc iipidistic moglc biti picda•kc
vodozcmcima, mada Kciol i mnogi diugi cvolucinisti uzimaiu to zdiavo
za gotovo. \ svom •lanku, Biaun dodusc iziavliuic da:
Niko nc mozc biti siguian koia giupa ili giupc iiba su pivc picslc na
kopno, ili kakvi su mogli biti niihovi cvolutivni putcvi... piclaz iz vodc
na kopno dcsio sc vilo davno, i iazna poiodi•na stabla sugciisana za
fosilni zapis su tako zamiscna da nau•nici piiznaiu da nikad nccc biti
u staniu da ih dcfinitivno iazvistaiu.
Tako Kciol glasa za iibc iipidistic, Goi i Klainsmit za cclakantc, Rozcn
i kolcgc za iibc plucasicc, i svaki daic iazlogc zasto diugc sugcstiic nisu
valianc. Zasto takva zbika i ncslaganic? Samo nckolicina piclaznih
foimi otkiila bi sta ic bilo picdak vodozcmcima i kakav ic bio tai cvolu-
tivni put. \ ncdostatku niih, svc sugcstiic su puki sccnaiiii i piazna
ictoiika.
Piomcna iibc, koia piovodi svc svoic vicmc u vodi, u oiganizam koii
piovodi mnogo ili vccinu svog vicmcna na kopnu, zahtcvala bi visc od
piostog mcniania oblika ili moifologiic picdaka u komc oni cvoluiiaiu u
vodozcmcc. Kciol opisuic nckoliko kiiti•no vaznih piomcna kioz koic bi
iiba moiala pioci da bi postala vodozcmac.
7
Onc ukliu•uiu:
\odcnu iavnotczu. Kako sc pioto-vodozcmac scli iz vodc na kopno,
on bi moiao tipcti ozbilian gubitak vodc u ustima, plucima i tclcsnoi
povisini. Moialc su sc iaviti zna•ainc piomcnc u ovim oiganima i stiuk-
tuiama da sc minimiziiaiu ti gubici.
Culnc oiganc. Kako bi iiba ili navodni pioto-vodozcmac piczivco na
kopnu pic ncgo sto bi mnogc nicgovc •ulnc stiuktuic pioslc siioku icoi-
ganizaciiu da bi sc piilagodilc fizi•kim i hcmiiskim iazlikama izmcdu
vodc i vazduha? !maitc na umu da ic svaki •ulni oigan moiao da iadi
ispiavno od samog po•ctika, da sc svaka piomcna moiala dcsiti po
piavom icdoslcdu i biti kooidiniiana sa svim diugim, a do svcga ovog
moialo ic doci putcm nasumi•nih ili slu•ainih piomcna ili mutaciia gcna.
Moialc su sc dcsiti i mnogc diugc vaznc fizioloskc piomcnc da bi
osposobilc vodozcmca koii nastaic, ili dclimi•nog vodozcmca, da piczivi
na kopnu.
Moialo ic doci do kiiti•no vaznih moifoloskih piomcna koic bi
pictvoiilc iibu u vodozcmca. Pciaia iibc dizainiiana su da obczbcduiu
iavnotczu, upiavlianic i kictanic u vodi. Pciaia nc bi mogla nositi tclo
iibc u vazduhu, gdc ncma plovnosti koiu obczbcduic voda. Kaili•na kost
iibc labavo ic uglavlicna u misicu, bcz spoia sa ki•mcnim stubom.
Nikakav spoi niic ni poticban. Pciaia nc podupiiu tczinu tcla. Kod oiga-
nizma koii sc smatia icdnim od naiianiiih vodozcmaca, ioda
!chthvostcgac (slika 3), vidi sc da ic kaili•na kost vilo vclika i •visto spo-
68 69
Slika 3. Rckonstiukciia vodozcmca ihtiostcgc i nicgovog pict-
postavlicnog pictka sakopcikc. !z Romciovc kniigc Palcontolo-
giia ki•mcniaka.
icna sa ki•mcnim stubom. To ic tip anatomiic poticban za kictanic na
kopnu. Nasupiot picdvidaniima nckih cvolucionista, posmatianic
dubokog moia iz podvodnih plovila otkiilo ic •inicnicu da iiba cclakan-
ta ioda Latimciia •ak ni nc hoda dnom okcana, upikos •inicnici da bi
mogla koiistiti plovnost u vodi. Takodc sc mozc zapaziti da ic u toku
hipotcti•kog cvolutivnog pictvaiania iibc u vodozcmca, ona nckako, iz
nckog iazloga, takodc odbacila svoia dva lcdna i analno pciaic.
Ivulucionisti ukazuiu na piisustvo iibolikog icpnog pciaia kao na dokaz
da ic !chtivostcga potomak iiba iipidistia, ali, kako to isti•c !oici, takvc
idcic su pogicsnc ici su iiboliki icpovi kaiaktciistika giupc ki•mcniaka
sa vilicama (Gnathostomata).
Kciol kazc:
Naiupadliiviic iazlikc izmcdu iipidistia i vodozcmaca su u apcndiku-
lainom skclctu... Kod ianih ki•mcniaka, stiuktuia zglobova udova i
distalnog dcla uda zna•aino su piomcnicnc.
8
Kciol isti•c da ic funkciia dcbclih painih pciaia iipidistia bila vilo
iazli•ita od funkciic stopala i iiba vodozcmaca. Kod iiba iipidistia su
humcius (picdniih painih pciaia) i fcmui (zadniih painih pciaia) bili
blizu tcla, sto ic ogiani•avalo bo•no ili kiuzno kictanic. Tako sc niihova
pciaia piuzaiu unazad. Kod "piimitivnih" tcitiapoda, mcdutim, udovi su
piuzcni napicd i od tiupa, za vicmc kictania. Na•in kictania
vodozcmaca, ukliu•uiuci "naiianiic" ili "naipiimitivniic" vodozcmcc, bio
ic tako diasti•no iazli•it od onoga kod bilo koic iibc.
Palcontolozi ukazuiu na •inicnicu da ima kostiiu u giudnim pciaiima
iiba sakopciki koic su sli•nc ili homologc sa humciusom, iadiusom i
ulnom picdniih udova vodozcmaca. Ali tu picstaic sli•nost bilo giudnih
bilo kaili•nih pciaia ovih iiba sa picdniim i zadniim udovima
vodozcmaca. Ncma ni•cga u bilo koioi od ovih iiba sto bi sc moglo izicd-
na•iti ili homologizovati sa nogama vodozcmaca.
Kciol kazc:
Glcdano visc bo•no, ncma vclikih potpoia unutiasnicg skclcta za pc-
iaic i moia sc pictpostaviti da su sc stopala i falangc tctiapoda iazvilc
skoio, ako nc i u cclosti, kao novc stiuktuic.
9
Albcig (Ahlbcig) i Milnci kazu:
Pioksimalni (goinii) clcmcnti udova tctiapoda tako blisko odgovaiaiu
pciaiima kod iiba saikoptciigiia. Mcdutim, tai pioccs onda "obicc
stianc" da bi pioizvco stopala (slika 5c-g). Ni za kakav pioccs sli•an
ovomc nc zna sc da sc dcsava ili da sc dcsio kod iiba. !zglcda da su
nogc i stopala "novc" stiuktuic, pioizvcdcnc vclikom iazvoinom
piomcnom koia ic uticala na distalnc dclovc painih izduzcnia.
1O
(Clanak Albciga i Milncia ic icvizioni •lanak koii opisuic nainoviic
idcic cvolucionista, kao onc u ovom tckstu, u poglcdu postanka i ianc
iaznolikosti tctiapoda.)
Poglavlic Hans-Pctci Sulca (Hans-Pctci Schultz) u skoiasnioi kniizi o
nastanku visih giupa tctiapoda
11
podcsno ic nazvano "Kontiavciznc
hipotczc o postanku tctiapoda". \ svom zakliu•ku, Sulc kazc:
Raspiavlicno ic o •ctiii iazli•ita filogcnctska niza izvcdcna iz analiza
istih kaiaktciistika. Svaki autoi ic tuma•io tc kaiaktciistikc tako da
onc idu u piilog nicgovom picfciiianom odnosu tctiapoda. 1aivik ic
naglasio iazliku izmcdu cutctiapoda i uiodcla (icpatih vodozcmaca) i
sli•nosti izmcdu uiodcla i poiolcpifoimi. Rozcn i kolcgc su istakli
zna•ai sli•nosti izmcdu ostcolcpifoimi i tctiapoda, a zatim tuma•ili
osobinc dipnoa na icdnan tctiapodni na•in. Ccng (Chang) sc dizala
glcdista da svim iibama saikoptciigiiama, ukliu•uiuci i dipnoc
ncdostaiu hoanc (nosni otvoii). Tako ic, po nicnom mislicniu, istoiiia
tctiapoda odvoicna od onc svih ostalih saikoptciigiia. \oiobiicva
(\oiobvcva) i Sulc tvidili su da ic unutiasnii otvoi ncpca ostcolcpifoi-
mi i pandciihtida piava hoana, i da ic samo kod ostcolcpifoimi
unutiasnia stiuktuia pciaia upoicdiva sa onom tctiapoda... cclo pita-
nic odnosa kiccc sc oko pioccnc sli•nosti i ncsli•nosti osobina da bi sc
ta•no pioccnilc niihovc homologiic... Roson i kolcgc (1981) su zastu-
pali stav da analiza odnosa moia biti zasnovana pivo na postoiccim
oblicima, a da sc fosili uvcdu u analizu sckundaino. Nckomplctnost
fosilnog zapisa ic data. Kao iczultat toga, fosili nista nc dopiinosc
icsavaniu filogcnctskc scmc.
12
Sulc i diugi su opisali ogiomnu koli•inu manipulaciia sa podacima na
koiu svaki autoi moia ia•unati da bi obiasnio mnogc piotivic•nosti i
tcskocc koic svaka scma stvaia. Kako ic goic piimcccno, Sulc kazc:
"Cclo pitanic odnosa kiccc sc oko pioccnc sli•nosti i ncsli•nostu u
kaiaktciistikama..." Ali u bioinim piimciima, picma cvolucionistima,
sli•nosti nc dokazuiu nista o picda•ko-potoma•kom odnosu, ici sli•nc
stiuktuic kod iazli•itih zivotinia nc postoic uslcd toga sto su naslcdcnc
od icdnog zaicdni•kog pictka, vcc zato sto su stc•cnc nczavisno. Tako,
cvolucionisti piizivaiu ono sto nazivaiu paialclnom cvoluciiom kad pict-
postavliaiu da sc icdna osobina iazvila nczavisno kod blisko povczanih
vista. Picma cvolucionistima, to ic •csta poiava u cvoluciii. Diuga •csta
poiava u cvoluciii, picma cvolucionistima, ic ono sto zovu konvcigcn-
tnom cvoluciiom. \ ovim slu•aicvima, uzima sc da su kod dalcko
povczanih vista nczavisno cvoluiialc sli•nc stiuktuic ili osobinc. Ccsto
navodcn piimci su o•i ki•mcniaka i o•i bcski•mcnia•kih glavonozaca
(lignii) koic su vilo sli•nc, ali bi picpostavlicni zaicdni•ki picdak ova dva
tipa oiganizama postoiao pic visc milionc godina, dugo pic ncgo sto su
o•i ili glavonozaca ili ki•mcniaka cvoluiialc. !utuima kazc:
70 71
\ mnogim piimciima konvcigcntna cvoluciia iczultiia u tako sli•nim
osobinama da bi nam bilo tcsko da kazcmo imaiu li oni istc gcnctskc
osnovc, da nc znamo da su cvoluiiali nczavisno u ncpovczanim giupa-
ma.
13
Tako, sli•nosti kod iazli•itih zivotinia mogu sluziti kao dokazi cvoluci-
ic od icdnog zaicdni•kog pictka, ali onda opct nc mogu, iavliaiuci sc
nczavisno paialclnom ili konvcigcntnom cvoluciiom. 1cdna diuga zaicd-
ni•ka cita u cvolucionoi tcoiiii koia dalic komplikuic i uslozniava cvolu-
cionc scmc, ali koia sc mozc piizvati da sc tc scmc spasu, su takozvanc
icvciziic. Ovu idciu icvciziic cvolucionisti koiistc kao hipotczu kad ic
icdna stiuktuia u icdnoi cvolucionoi liniii poickla izgublicna, ali sc onda
ponovo iavlia u pictpostavlicnim potoma•kim vistama. Dugo sc sma-
tialo da sc icvciziia nc bi mogla dcsavati u cvoluciii. Smatialo sc da su
gcnctskc piomcnc ukliu•cnc u postanak icdnc komplcksnc stiuktuic
tako bioinc i da moiaiu biti stc•cnc tako komplikovanim icdoslcdom, da
su icdnom, kad ic ta stiuktuia climinisana, kasniiim cvolutivnim piomc-
nama sansc da sc ona ponovo stcknc icdnakc nuli. \ stvaii, za ovai piin-
cip sc mislilo da ic tako dobio ustanovlicn da ic uzdignut na nivo
"zakona", takozvanog Dolovog zakona. Sad ic, mcdutim, Dolov pict-
postavlicni zakon ba•cn u cvolucionu kantu za smccc, posto sc icvciziic
moiaiu stalno piizivati u modcinim cvolucionim scmama. Na piimci,
Sulc kazc:
Rcvciziic, kakvc su onc goic opisanc, takodc su ncophodnc za
obiasnicnic mnogih kianialnih kao i postkianialnih kaiaktciistika.
Mcdu painim pokiovnim kostima poticbnc su dvc icvciziic da bi sc
obiasnilo piisustvo paiictalnih i postpaiictalnih kostiiu kod aktinoptc-
iigiia - tii za fiontalnc, paiictalnc i postpaiictalnc kosti kod zaicd-
ni•kog pictka saikoptciigiia i tctiapoda, a dvc za paiictalnc i post-
paiictalnc kosti kod aktinistiana, poiolcpifoimi i kod ioda Diabolcpis.
!mpliciiani su filogcnctski nizovi od dva, do icdnog do dva skvamozna
i spolina nosna otvoia, i od piisustva do odsustva, do piisustva hoana i
pislicnova... 1cdan scstiinski odnos mcdu svim iibama saikoptciigiia-
ma i tctiapodama podiazumcvao bi da ic zaicdni•ki picdak bio sli•niii
tctiapodu ncgo izvcdcnim, iibolikim potomcima. Takav slcd bi
povla•io bioinc icvciziic kaiaktciistika koic izglcdaiu izuzctno
ncvciovatnc.
14
Kako ic ianiic piimcccno, Sulc ic piimctio da "svaki autoi tuma•i
kaiaktciistikc tako da onc idu u piilog nicgovog picfciiianog odnosa
tctiapoda". Diugim ic•ima, svaki istiaziva• odlu•uic na osnovu icdnog
pictpostavlicnog cvolutivnog puta koii, a piioii, on picfciiia, a zatim
tuma•i dokazc u skladu s tim, pozivaiuci sc na icvciziiu, paialclnu cvolu-
ciiu ili konvcigcntnu cvoluciiu, kako ta scma to vcc mozc zahtcvati.
Takvc tcoiiic su tako plasti•nc da su u•inicnc ncmogucim za ospoiava-
nic, •ak i ako su laznc, i tako sc nc mogu zvati nau•nim tcoiiiama. Tako
Ahlbcig i Milnci, govoicci o obiavlicnim idciama Rozcna i nicgovih
kolcga o nastanku tctiapoda,
15
kazu:
Oni su katcgoii•ki tvidili da su cvolucioni sccnaiiii, kakvi su oni za
koic sc tvidi da ickonstiuisu cvoluciiu tctiapoda od ostcolcpifoimi,
"pii•c" koic sc nc mogu pokazati laznim, a nc piovciliiva nauka.
16
Ostcolcpi su onc iibc unutai iipidistiiskih sakopciki za koic vccina
cvolucionista smatia da su bili picci vodozcmaca.
1cdan vilo skoii nalaz fosila icdnog vodozcmca u goinio-dcvonskim
stcnama (foimaciiama sicdnicg do goinicg dcla famcnskog kata, koic
cvolucionisti smatiaiu staiim oko 365 do 363 miliona godina) Katskil
foimaciic u Pcnsilvaniii, uvcliko ia•a dokazc da su ovi oiganizmi, za koic
sc vciuic da su naistaiiii vododzcmci, bili sasvim iazviicni, bcz ikakvih
dokaza piclaznih foimi. !zvcstai o ovom vodozcmcu, nazvanom
Hvncipcton basscti, poiavio sc 29. iula 1994., u •asopisu Scicncc, od
stianc autoia Dislcia (Dacschlci), Subina (Shubin), Tomsona
(Thomson) i Amaiala.
17
Oni kazu:
!zvcdcnc kaiaktciistikc iamcnog poiasa ukazuiu na to da su apcndiku-
laini mchanizmi potpoic i pokictania bili dobio iazviicni •ak i u
naiianiiim fazama istoiiic tctiapoda.
\ opisivianiu sloicva u koiima ic tai fosil nadcn, ovi autoii izvcstavaiu:
Ova stiatigiafska poziciia sugciisc da H. basctti vicmcnski piipada
sicdnicm do goinicm dclu famcnskog kata (pic oko 365-363 miliona
godina), sto zna•i da ic staiiii ncgo !chtivostcga, Acanthostcga i
Tulcipcton, koii piipadaiu naigoinicm dclu famcnskog kata...
Moifologiia iamcnog poiasa vistc H. Basscti takodc sugciisc da ic on
bio sposoban za snazno izbacivanic, uvla•cnic i podizanic picdniih
udova.
Ono sto ovdc imamo ic icdan oiganizam za koicg sc vciuic da ic sta-
iiii od oiganizama ianiic smatianih za naistaiiic poznatc vodozcmcc,
koii ic 1OO´ vodozcmac, sa sasvim iazviicnim vodozcma•kim udovima i
diugim osobinama za koic sc vciuic da su napicdnc. Ovo dalic opoviga-
va picdvidania zasnovana na cvolucionoi tcoiiii, ali piuza mocan dodat-
ni dokaz za stvaianic.
Tako piimccuicmo, pic svcga, da svc scmc koic pokusavaiu da izvcdu
vodozcmcc, a tako i pivc "tctiapodc", od icdnog iiblicg pictka, nisu nista
visc do sccnaiiii koii sc nc mogu kvalifikovati kao nau•nc tcoiiic. Dalic,
postoii vcliki diskontinuitct izmcdu svih iiba i svih vodozcmaca, bcz
obziia na to koii sc cvolucioni put zamisli izmcdu iiba i vodozcmaca. Svc
iibc navcdcnc kao naivciovatniii picci vodozcmaca su 1OO´ iibc koiima
ic bilo poticbno da piovodc svc svoic vicmc u vodi, dok su takozvani
72 73
potoma•ki vodozcmci bili 1OO´ vodozcmci sa bazi•nim vodozcma•kim
udovima, stopalima i nogama. Niko niic uspco da nadc niicdnu icdinu
piclaznu foimu koia poscduic dclimi•no pciaia a dclimi•no stopala. Da
ic takva piclazna foima nadcna, odmah bi sc iaziasnilo koii ic od iival-
skih kandidata za pictka vodozcmaca bio piavi picdak. Ali spoiovi i
dalic nc icniavaiu. Piclaznc foimc nisu nadcnc ici nisu nikad postoialc.
Ivoluciic zivih oiganizama niic bilo na zcmlii.
\clika iaznovisnost vodozcmaca
Savicmcni vodozcmci su u ogiomnoi mcii iaznovisni, sa visc od 4.OOO
vista. Ovih 4.OOO vista ukliu•cno ic u tii icda: \iodcla (salamandic i
dazdcvniaci); Gvmnophiona (scsiliic, takodc zvani apodc, civoliki
vodozcmci bcz udova); i Anuia (zabc i kiasta•c). Kad su sc pivi put
poiavili u fosilnom zapisu bili su isti kakvi su i danas, savicmcni po izglc-
du i vilo iaznoliki po stiuktuii. Kciol kazc:
Kad sc pivi put iavliaiu u fosilnom zapisu, i zabc i salamandic izglcda-
iu sustinski sli•ni onim modcinim po svoioi anatomiii skclcta. Opisani
fosilni zapis Gvmnophiona ogiani•cn ic na izolovanc pislicnovc iz
goinic kicdc i palcoccna koii su vilo sli•ni onim kod danasniih iodo-
va.
18
Ovi modcini vodozcma•ki icdovi obi•no sc smcstaiu u potklasu
Lissamphibia zbog nckoliko sli•nosti koic dclc. Mnogi palcontolozi su,
mcdutim, skcpti•ni u poglcdu giupisania tako iaznolikih oiganizama
zaicdno. Kciol zapaza:
! poicd ovih sli•nosti, zabc, salamandic i scsiliic vilo sc iazlikuiu icdni
od diugih po skclctnoi stiuktuii i na•inu zivota, i sada i kioz ccli nii-
hov poznati fosilni zapis... nismo nasli nikakav fosilni tiag bilo kakvih
mogucih picthodnika koii su poscdovali spcciializovanc osobinc zaicd-
ni•kc svim modcinim icdovima... \ odsustvu fosilnog dokaza da su
zabc, salamandic i scsiliic cvoluiialc od icdnog zaicdni•kog pictka,
moiamo iazmotiiti mogucnost da ic svaki od modcinih icdova
cvoluiiao iz icdnc iasno odvoicnc giupc palcozoiskih vodozcmaca.
19
Sli•no tomc, Kolbcit (Colbcit) i Moialcs kazu:
! poicd ovih sli•nosti, ncma dokaza o bilo kakvim palcozoiskim
vodozcmcima koii bi kombinovali kaiaktciistikc koic bi sc o•ckivalc u
icdnom icdinom zaicdni•kom pictku. Naistaiiic poznatc zabc, sala-
mandic i scsiliic vilo su sli•nc niihovim zivim potomcima.
2O
! Kciol
21
i Kolbcit i Moialcs
22
spominiu oiganizam vcoma sli•an zabi,
ioda Tiiadobatiachus, kao onog koii sugciisc mogucu kaiiku izmcdu
diugih, navodno dicvnih vodozcmaca, i savicmcnih zaba. Kciol kazc da
ic naivcca sli•nost ioda Tiiadobatiachus sa palcozoiskim vodozcmcima
nadcna kod tcmnospondila ioda Dolcscipcton. Postoii, mcdutim, fun-
damcntalna iazlika izmcdu svih zaba i svih savicmcnih ki•mcniaka, i
tcmnospondila, i svih pictpostavlicnih naiianiiih vodozcmaca. Ti navod-
ni naistaiiii vodozcmci imali su komplcksnc, lu•nc pislicnovc, sastav-
licnc od visc odvoicnih clcmcnata povczanih tako da foimiiaiu svaki
pislicn. Razli•iti tipovi iiba koii su sugciisani kao moguci picci
vodozcmaca takodc su imali sli•nc pislicnovc, komplcksnog tipa, i ovo ic
icdna od kaiaktciistika koic sugciisu kaiiku izmcdu ovih iiba i pict-
postavlicnih naiianiiih vodozcmaca. Svi savicmcni vodozcmci imaiu
znatno diuga•iii tip pislicna, kostani cilindai nalik kalcmu. Ako ic ncki
oiganizam, kao sto ic Dolcscipcton, bio picdak zabama i bilo koiim
diugim savicmcnim vodozcmcima, moiala ic postoiati postcpcna cvolu-
ciia komplcksnih, lu•nih pislicnova kod ioda Dolcscipcton u icdnos-
tavnc, cilindii•nc pislicnovc. Ncma apsolutno nikakvog tiaga o tomc u
fosilnom zapisu.
\odozcmci sa cilindii•nim pislicnovima zovu sc lcpospondili. Tii
iazli•ita icda lcpospondila nadcna su u stcnama koic navodno poti•u iz
donicg i goinicg kaibona. Oni ukliu•uiu Aistopoda, zmiiolika stvoicnia
sa vilo dugim tclima, koii imaiu i do 23O pislicnova, bcz udova iamcnog
i kaili•nog poiasa. Kciol kazc:
Lobanic ovih oblika su visoko spcciializovanc, sto podiazumcva da
svaka familiia ima dugu istoiiiu odvoicnu od diugih, kao i od bilo koiih
labiiintodonata ili iipidistia.
23
Govoicci o aistopodima, Romci kazc:
O•ckivalo bi sc da bi tako spcciializovanc giupc picdstavlialc icdan
kasni iazvoi mcdu staiiiim vodozcma•kim giupama; ali fosilni matcii-
ial koii ios niic opisan pokazuic da su sc aistopodi iazvili iano u do-
nicm kaibonu i otuda su mcdu naistaiiiim od svih poznatih
vodozcmaca.
24
\ stvaii, aistopodi nadcni u stcnama donicg kaibona sada su dobio
opisani. Ovi vodozcmci poiavliuiu sc naglo u fosilnom zapisu sasvim
foimiiani i visoko spcciializovani, za iazliku od bilo koiih ianiiih
vodozcmaca. Posto sc poiavliuiu sasvim foimiiani u stcnama donicg
(ianog) kaibona, to zna•i da su, ako su cvoluiiali, moiali cvoluiiati
ncgdc u dcvonskom pciiodu. Mcdutim, takozvani naiianiii ili naidicvni-
ii vodozcmci, navodno cvolutivno potomstvo iiba, takodc sc nalazc u
dcvonu. Tako, ako su cvolucioni sccnaiiii ta•ni, dok su ncposicdni picci
takvih vodozcmaca, kakvi su !chthvostcga, uzuibano iazviiali stopala i
nogc od svoiih iibliih picdaka, posicdnici izmcdu iiba i aistopoda bili su
isto tako zauzcti odbacuiuci svaki tiag udova. Kakvi bi sclckcioni piitis-
74 75
ci vodili cvolutivnom nastanku stopala i nogu kod vodozcmaca, a
obczbcdivali u isto vicmc da diugi vodozcmci ostanu savim bcz udova?
Dalic, ako su komplcksni lu•ni pislicnovi nadcni kod takvih
vodozcmaca kakav ic !chthvostcga, sli•ni lu•nim pislicnovima nadcnim
kod iiba iipidistia, i tako podupiiu postoianic icdnc kaiikc izmcdu tc dvc
giupc oiganizama, iz •cga su lcpospondilni vodozcmci, sa svoiim icd-
nostavnim, kalcmu sli•nim pislicnovima, cvoluiiali? Gdc su piclaznc
foimc koii pokazuiu kako ncka iiba cvoluiia u vodozcmca aistopodu bcz
udova, sa nicgovim zmiiolikim tclom koii ima do 23O pislicnova, koii su
svi piostog, kalcmu sli•nog tipa? Cinicnicc ovc vistc naglasavaiu totalni
kiah cvolucionc tcoiiic.
Diuga dva icda lcpospondilnih vodozcmaca, koii sc iavliaiu zaicdno sa
icdom Aistopoda su Ncctiidca i Miciosauiia. Ncktiidiic su imali duga
tcla sa vilo malim udovima. Bili su o•ito uvcliko vodcni oiganizmi, sa
bo•no kompicsovanim icpovima koii su sluzili kao oigani za plivanic.
Mikiozauii su imali noimalniii tip tclcsnc giadc, mada su udovi bili
dosta mali. !mc Miciosauiia, sto zna•i "mali gmizavci", sasvim ic ncod-
govaiaiucc, ici, kako Romci kazc, sli•nosti sa gmizavcima su •isti paia-
lclizmi. Mikiozauii su bili naiiaznovisniii od svih lcpospondila, sa iaz-
nim tclcsnim piopoiciiama. Aistopoda, Ncctiidca i Miciosauiia nadcni
su u stcnama donicg kaibona, sicdnicg kaibona i pcima, i nazivaiu sc
palcozoiskom giupom lcpospondila.
Postoii ogioman iaz na cvolucionoi vicmcnskoi skali izmcdu palcozoi-
skih lcpospondila i savicmcnih vodozcmaca, u potklasi Lissamphibia.
Romci kazc, govoicci o potklasi Lissamphibia:
!zmcdu niih i palcozoiskc giupc postoii vcliki cvolucioni iaz koii niic
picmosccn fosilnim matciiialom.
25
Kciol pisc:
Nismo nasli nikakvc fosilc lcpospondila nakon donicg pcima. Postoii
izncnaduiuci iaz u fosilnom zapisu od poiavc malih vodozcmaca do
poiavc zaba i salamandii u iuii.
26
Apsolutno ic iasno da fosilni zapis vodozcmaca nc piuza nikakvu
podisku idcii da su tctiapodi, a vodozcmci naio•ito, cvoluiiali iz nckog
iiblicg pictka. !zuzctno ic vcliki iaz izmcdu iiba iipidistia kiosoptciigiia,
ili diugih sli•nih iiba, i ihtiostcga ili diugih "naiianiiih" vodozcmaca;
izncnadna poiava svih palcozoiskih vodozcma•kih icdova sa iaznolikim
kaiaktciistikama icdova, koic su potpuno piisutnc kod niihovih pivih
picdstavnika, i odsustvo bilo kakvih piclaznih foimi izmcdu ovih palco-
zoiskih icdova i tii ziva icda, •inc apsolutno ncvciovatnim da su tc
foimc nastalc cvolutivnim pioccsom. Cinicnicc su, mcdutim, sasvim u
skladu sa picdvidaniima zasnovanim na modclu stvaiania.
Poicklo gmizavaca
\ poglcdu nastanka gmizavaca nasli smo istu situaciiu kakva ic ona
kod vodozcmaca - nagla poiava svakog osnovnog tipa bcz piclaznih
foimi koic bi picdstavlialc o•ckivanc cvolucionc kaiikc i otkiilc cvolu-
cionc putcvc koii su vodili svakoi osnovnoi visti.
Gmizavci su ukliu•cni u klasu Rcptilia. Gmizavci, pticc i sisaii
ukliu•cni su u giupu Amniota. Amnioti, za iazliku od vodozcmaca,
mogu polagati iaia u sicdinama bcz vodc ili vlagc ici su ona kod niih
opicmlicna ckstia-cmbiionskim mcmbianama. Amniotsko iaic gmizav-
ca ic dalcko slozcniic od iaicta vodozcmca. 1aic gmizavca sadizi mcm-
bianu, amnion, koii picdstavlia ncku vistu kcsicc u koioi sc nalazi cmbii-
on tokom iazvoia. 1cdna dodatna mcmbiana obczbcduic iczcivoai u
koicm sc akumuliiaiu otpadni piodukti, a postoii i kcsica zumanccta
koia sadizi zalihu hianc za cmbiion koii ic u iazvoiu. Svc to okiuzcno ic
dovolino iakom liuskom da zastiti sadizai iaicta, ali u isto vicmc
dovolino poioznom da dozvoli iazmcnu gasova sa okolinom - uzimanic
kisconika i izlazak uglicn-dioksida. Ivolucionisti moiaiu da zamislc da ic
ovai vcoma komplcksni sistcm nckako cvoluiiao, koiak po koiak, kioz
niz nasumi•nih, ncusmciavanih, slu•ainih piomcna u gcnctskom sistcmu
icdnog vodozcmca. Ovc piomcnc moialc su biti piaccnc ncophodnim
izmcnama u icpioduktivnom sistcmu pioto-gmizavca, pioizvcdcnom
takodc •isto slu•ainim piomcnama u gcnctskom sistcmu picda•kog
vodozcmca. \ toku tog piclaza, svaki piclazni stcpcn moiao ic da budc
sasvim funkcionalan i da ima picdnosti nad picthodnim stcpcnom, sto bi
ga osposobliavalo da nadmasuic i tako zamcniuic picthodni stcpcn.
Mnogc od vitalnih stiuktuia, kao sto su amniotska supliina i amnion,
moiaiu biti pioizvcdcnc dc novo kod gmizavca, posto ncma homologih
stiuktuia kod vodozcmaca iz koiih bi moglc biti izvcdcnc. \ciovatno da
niicdan cvolucionista nc bi •ak ni pokusao da zamisli cvolutivni put i
piclaznc stcpcnc ukliu•cnc u cvolutivni postanak amniotskog iaicta.
Ivolucionisti vciuiu da postoii, kod izvcsnih vodozcmaca i gmizavaca,
icdan bioi kaiaktciistika koic ukazuiu na kaiiku izmcdu gmizavaca i
vodozcmaca. Na piimci, Kolbcit i Moialcs kazu:
Mcsavina vodozcma•kih i gmizava•kih kaiaktciistika vidcna kod ioda
Scvmouiia, indikativna ic za postcpcni piclaz do koicg ic doslo izmcdu
tc dvc klasc u toku cvoluciic ki•mcniaka.
27
Svaki pokusai koiisccnia ioda Scvmouiia kao onog koii ukazuic na
posicdnika izmcdu gmizavaca i vodozcmaca, odmah sc susiccu sa
ozbilinim piotivic•nostima. Oiganizmi sugciisani kao naiianiii poznati
gmizavci, Hvlonomus i Palcothviis, nadcni su u stcnama donicg kaibona
(od pic oko 33O-315 miliona godina po cvolucionoi vicmcnskoi skali) i
stcnama iz sicdniih katova goinicg kaibona (oko 31O-315 miliona godi-
76 77
na). !osili ioda Scvmouiia nadcni su u stcnama donicg pcima, datiia-
nim na oko 28O miliona godina, ili bai 25 do 35 miliona godina pickas-
no da bi bilc picda•kc gmizavcima.
Dalic, ima i diugih ozbilinih pioblcma u pokusaiuma da sc povczu
oiganizmi ioda Scvmouiia sa gmizavcima. Romci postavlia pitanic:
"1csu li oiganizmi ioda Scvmouiia polagali svoia iaia na zablii na•in, u
vodi, ili su izlcgali na kopnu liuskasta iaia amniotskog tipa?" On nastav-
lia ic•ima da sc odgovoi moia izvcsti piou•avanicm siiokc giupc oiga-
nizama ukliu•cnih u icd Scvmouiiamoipha. On navodi oiganizmc ioda
Kotlassia, koii
... imaiu pliosnatc lobanic, iclativno slabu okostalost skclcta i diugc
kaiaktciistikc, sto picdstavlia sciiiu icgicsivnih piomcna vczanih za
tipi•nc vodozcmcc, za viacanic tiainom zivotu u vodcnoi sicdini.
Opct, u donicm pcimu Moiavskc otkiivcnc su laivc sa skigama ioda
Discosaiiiscus, sli•nc "bianhiozauinim" laivama iahitoma, ukazuiuci
na to da su po icpioduktivnim osobinama scimouiiamoifc bili o•iglcd-
no vodozcmci.
28
Rod Diadcctcs sc •csto navodi kao vilo blizak liniii koia dcli vodozcm-
cc od gmizavaca. On ic, mcdutim, i naincvciovatniii kandidat. On sc
nalazi oko 3O miliona godina pickasno na cvolucionoi vicmcnskoi skali
da bi bio picdak gmizavcima, i bio ic vcliki nczgiapni oiganizam, oko tii
mctia duga•ak, nasupiot "piimitivnim" gmizavcima koii su bili vilo mali,
sa tclima dugim od niuskc do osnovc icpa samo oko dcsct ccntimctaia.
Mada sc za icdan bioi kaiaktciistika kod iodova Scvmouiia i
Diadcctcs navodi da otkiivaiu sli•nosti sa iodovima Hvlonomus,
Palcothviis i diugim "ianim" gmizavcima, postoii ncpicmosccna piazni-
na izmcdu vodozcmaca i gmizavaca. Ivo nckoliko piimcia koii pokazu-
iu da su gmizavci bili gmizavci na samom po•ctku, bcz piclaznih foimi
koic bi ih povczivalc sa bilo koiim takozvanim picda•kim vodozcmcima.
Kciol kazc (svi citati su iz icfcicncc 1):
Naiianiii poznati amnioti su odmah picpoznatliivi kao •lanovi ovc
giupc zbog sli•nosti u svom skclctu sa onim kod piimitivnih zivih
gmizavaca (sti. 193).
Naizna•ainiia osobina ncp•anc kosti kod ianih amniota ic piisustvo
popic•nog oboda na ptciigoidu ... Kod savicmcnih gustcia, popic•ni
obod ptciigoida sluzi kao po•ctak icdnog od naivccih misica za zat-
vaianic vilicc, ptciigoidcusa... !ma malo dokaza za postoianic vclikog
ptciigoidnog misica kod bilo koicg piimitivnog vodozcmca (sti. 194).
Opsta stiuktuia lobanic kod ianih amniota nalikuic onoi kod savic-
mcnih gustcia (sti. 195).
Postkianialni skclct ianih amniota gcncialno nalikuic onomc kod
piimitivnog zivog gmizavca ioda Spcnodon (sti. 195).
Nasupiot (ianim labiiintodontnim vodozcmcima), iani amnioti blisko
nalikuiu piimitivnim zivim gustciima po svoioi maloi vcli•ini tcla i pio-
poicionalno maloi lobanii. Stiuktuia zuba i vciovatna giada vili•nc
muskulatuic kod ianih amniota, nalikuiu onoi kod zivih gustcia koii sc
hianc gotovo iskliu•ivo inscktima i diugim malim zglavkaiima (sti.
198).
Skclctna anatomiia piotoiotiiida (iodovi Hvlonomus i Palcothviis
smcstcni su u familiiu Piotoiothviidac) ostaic iclativno ncpiomcnliiva
od naidoniih katova goinicg kaibona pa svc do donicg pcima. \ toku
ovog pciioda, niz diugih amniotskih giupa poiavliuic sc u fosilnom
zapisu. Svaka ic mogla nczavisno cvoluiiati iz piotciotiiidnog obiasca.
Niicdna nc pokazuic bliskc vczc sa diugima (sti. 2O1).
Rani amnioti su dovolino iazli•iti od svih palcozoiskih vodozcmaca da
niihovo spccifi•no poicklo niic ustanovlicno (sti. 198).
Ova poslcdnia iziava pokazuic, van svakc sumnic, da piclaznc foimc
izmcdu vodozcmaca i gmizavaca nc postoic. Da su onc nadcnc, nc bi bilo
sumnii u poglcdu toga koii vodozcmac ic dovco do poiavc gmizavaca.
\piavo tamo gdc su piclaznc foimc naikiiti•niic poticbnc, kako ic
upiavo opisano, onc su uvck odsutnc. To cc biti ios bolic ilustiovano
kada sc budc dokumcntovao nastanak iasno iazli•itih tipova gmizavaca.
Ovc siioko divcigcntnc giupc gmizavaca ukliu•uiu lctccc gmizavcc,
moiskc gmizavcc, gmizavcc glidcic, zmiic i koinia•c.
Lctcci gmizavci
Razlikc izmcdu nclctccih i lctccih gmizavaca su ogiomnc. Na slici 4
piikazana ic ickonstiukciia tckodontnog gmizavca, ioda Saltoposuchus,
za koicg Romci vciuic da ic pioizvco lctccc gmizavcc, dinosauiusc i
pticc. \cliki iaz izmcdu ovog oiganizma i picdstavnika dva podicda
lctccih gmizavaca, piikazanih na slikama 5 i 6, o•iglcdan ic.
Gotovo svaka stiuktuia kod ioda Rhamphoihvchus, dugoicpog
ptciozauia (slika 5), bila ic icdinstvcna za ovai oiganizam. Naio•ito
o•iglcdna (kao kod svih lctccih gmizavaca) bila ic ogiomna duzina •ctvi-
tog pista, nasupiot duzini ostala tii pista. Ovai •ctviti pist davao ic
glavnu podisku mcmbiani kiila. On siguino niic bio ncka nczna stiuktu-
ia, i ako su lctcci gmizavci cvoluiiali od tckodonata ili nckog diugog, za
zcmliu vczanog gmizavca, ticbalo bi da sc nadu piclaznc foimc koic
pokazuiu postcpcno pioduzavanic ovog •ctvitog pista. Mcdutim, niic
nadcn niicdan nagovcstai takvc piclaznc foimc. "Naiianiii" lctcci gmiza-
vci nadcni su u stcnama goinicg tiiiasa, i iavlicno ic da su vilo sli•ni kas-
niiim iamfoiinkoidima.
78 79
Skclct naiianiiih lctccih gmizavaca bio ic piilagodcn aktivnom lctu isto
koliko i kod savicmcnih ptica, mada ic niihova stiuktuia bila vilo iali•ita
od onc kod ptica. !zglcda o•iglcdno da ako su svc od visoko modifiko-
vanih stiuktuia poticbnih za lct, piisutnih kod ioda Rhamphoihvnchus
i kod sli•nih lctccih oiganizama, cvoluiialc postcpcno tokom miliona
godina od obi•nog kopncnog gmizavca, bio bi nadcn znatan bioi
piclaznih foimi koii dokumcntuiu tai piclaz. Niicdan takva piclazna
foima nikada niic nadcna. Tako, Kciol kazc:
... svi tiiiaski lctcci gmzavci bili su visoko spcciializovani za lct i bili su
sli•ni kasniiim iamfoiinkoidima po vccini svoiih osobina. Oni daiu
malo dokaza o svom spccifi•nom poicklu i niicdan dokaz o ianiiim stc-
pcnima u nastanku lcta.
29
Ptciodaktiloidna giupa lctccih gmizavaca bila ic icdnako icdinstvcna.
Ptcianodon (slika 6) ic bio bczubi gmizavac sa vclikim kliunom i
kostanom kicstom koia sc piotczala unatiag. Kao i kod svih lctccih
gmizavaca, kiilnu mcmbianu podupiiao ic •ctviti pist. Ouctzalcoatlus ic
imao iaspon kiila od skoio 12 mctaia, a za fosilc ptciodaktila otkiivcnc
u Tcksasu iavlicno ic da imaiu iaspon kiila i do 16 mctaia - vcci ncgo kod
modcinog voinog aviona!
\ poglcdu ptciodaktila, Kciol kazc:
Ptciodaktili su vcc bili bioini i iaznoliki u goinioi iuii, kao sto mozcmo
vidcti iz fosila iz Solcnhofcna (Wcllnhofci, 197O). Ovi ostaci ukliu•uiu
nckc od naimaniih lctccih gmizavaca i pictkc naivccih lctccih gmizava-
ca. Ncpoznati su bilo kakvi oblici koii bi bili posicdni izmcdu iam-
foiinkoida i ptciodaktiloida. !osilni zapis lctccih gmizavaca obuhvata
piiblizno 15O miliona godina, i iavlicno ic o skoio 9O vista sa svakog
kontincnta izuzcv Antaiktika.
3O
80 81
Slika 4. Tckodontni gmizavac Saltoposuchus, picma vciovaniu
Romcia i diugih icstc picdak dinosauiusa, ptica i lctccih
gmizavaca. !z Romciovc kniigc Palcontologiia ki•mcniaka.
Slika 5. Rhamphoihvnchus, dugoicpi ptciosauius. !z \ilistonovc
(Williston) kniigc Ostcologiia gmizavaca.
O•iglcdno ic da ako su ovi izuzctno icdinstvcni lctcci gmizavci, iam-
foiinkoidi i ptciodaktiloidi, cvoluiiali od kopncnih gmizavaca u toku
pciioda od 15O miliona godina, a niihovi fosili su otkiivcni skoio po
cclom svctu, ticbalo bi da ic otkiivcn vcliki bioi piclaznih foimi, koii bi
ustanovili bcz ikakvc sumnic da su ovi oiganizmi cvoluiiali od picda•kih
kopncnih gmizavaca. \piavo sc iadi o supiotnom. Ramfoiinhoidi i
ptciodaktiloidi poiavliuiu sc sasvim foimiiani, bcz ikakvog tiaga
piclaznih foimi.
Sama idcia da bi sc kopncni gmizavac mogao postcpcno pictvoiiti u
lctcccg gmizavca - apsuidna ic. Po•ctnc, upola cvoluiianc stiuktuic, nc
samo da nc bi piuzalc picdnosti posicdnim oiganizmima, vcc bi bilc vcli-
ki ncdostatak. Na piimci, cvolucionisti pictpostavliaiu da su sc, kako
god to •udno izglcdalo, iavilc mutaciic koic su uticalc samo na •ctvitc
pistc, svaki put po malo. Naiavno, diugc nasumi•nc mutaciic koic bi sc
iavilc istovicmcno, kako god izglcdalc ncvciovatnc, bilc su odgovoinc za
postcpcni nastanak kiilnc mcmbianc, misica za lctcnic, tctiva, nciava,
kivnih sudova i diugih stiuktuia ncophodnih da sc foimiiaiu kiila. Na
nckom stcpcnu, iazviiaiuci lctcci gmizavac imao bi oko 25´ kiila. Tai
•udni oiganizam, mcdutim, nikad nc bi mogao piczivcti. Od kakvc ic
koiisti 25´ kiila. O•iglcdno da tai oiganizam niic mogao da lcti, a niic
visc mogao ni da ti•i, ici bi moiao vuci svoic bcskoiisnc pioduzctkc
posto bi, uzima sc, nicgovi zadnii udovi mogli ios uvck funkcionisati. Nc
bi mogao hvatati plcn niti bczati od giabczliivaca. Da bi icdan takav
ckspciimcnt bio potpuni piomasai svcdo•i komplctni ncuspch da sc
nadc •ak i tiag pictka ili piclaznc foimc za ovc sasvim icdinstvcnc lctccc
gmizavcc.
Moiski gmizavci
Nagla poiava moiskih gmizavaca u sasvim foimiianom staniu, isto ic
tako diamati•na kao i ona kod lctccih gmizavaca. Pa ipak, picma cvolu-
cionoi tcoiiii, pictvaianic kopncnog gmizavca u moiskog gmizavca (ili
onog slatkovodnog) bio ic postcpcn pioccs koii ic tiaiao milionima go-
dina, kako su sc stopala i nogc postcpcno tiansfoimisali u pciaia, i kako
sc, kao kod iibolikih gmizavaca ili ihtiozauiusa, kopncni gmizavac mc-
niao u gmizavca koii ic po svom obliku i funkciii vcoma nalik iibi. Ivo
sta Kolbcit i Moialcs kazu o ovom ncvciovatnom pioccsu:
\ toku svoic dugc cvolutivnc istoiiic, tctiapodi su sc oslobodili svakc
zavisnosti od vodc, da bi postali, kao gmizavci, zivotinic koic su kioz
cclu svoiu zivotnu istoiiiu bilc potpuno piilagodcnc na kopncni na•in
zivota. Ncki od niih viatili su sc u vodu, i svc adaptaciic koic su u•inilc
da gmizavci budu cfikasnc i nczavisnc kopncnc zivotinic, ticbalc su da
sc modifikuiu . . . oni su picuzcli staic pioblcmc sa koiima su sc nii-
hovi iiblii picci boiili tokom mnogih pioslih miliona godina - pioblcm
plovnosti, kictania kioz vodu i icpiodukciic u vodi . . . pluca nisu
odba•cna kad su sc gmizavci viatili u vodu, vcc su bila koiisccna za di-
sanic, umcsto skiga koic su davno bilc izgublicnc. Gmizavci su imali
nogc i stopala. Tc nogc i stopala bilc su tiansfoimisanc u pciaia, sli•na
po funkciii pciaiama iiba. Staii iiblii icp bio ic davno ncstao, tako da
su kod nckih vodcnih gmizavaca cvoluiiali zamcnski icpovi za pogon,
icpovi koii su imitiiali iiblii icp do kiainiih gianica.
. . . tako sc mozc vidcti da ic mcdu ovim gmizavcima postoialo obita-
nic u ticndu cvoluciic - od dalckih vodcnih iibliih picdaka, kioz
posicdnc kopncnc vodozcma•kc i gmizava•kc pictkc, do vodcnih
gmizava•kih potomaka.
31
Ono sto •ini takvc pii•c ncvciovatnim ic vciovanic cvolucionista da cc
ono sto ic ikad poticbno, biti pioizvcdcno gcnctskom piomcnom ili
mutaciiama koic su potpuno slu•ainc, bcz ikakvog odicdcnog cilia. Tako,
kako su sc obi•ni kopncni gmizavci uputili u vodu, napustaiuci svoi zivot
na kopnu gdc su bili vcoma uspcsni, tokom pictpostavlicnih visc miliona
godina, sad su im bili poticbni icpovi sli•ni iibliim. Bcz moguccg znania
da ic tako ncsto poticbno, nasumi•nc, slu•ainc mutaciic izmcnilc su
ncvciovatno komplcksni gcnctski apaiat koii ic •inio da gmizavci budu
lcpo dizainiiani, tako da su sada pioizvcdcni •udcsno funkcionalni
icpovi sli•ni iibliim, kod gmizavca koii sc picthodno ncspictno batigao
u vodi. Takodc, stopala i nogc nisu visc bili koiisni za kictanic u vodi, i
tako ic slozcni sistcm gcna, koii ic kodiiao svc stiuktuic u stopalima i
nogama, nckako, mutaciia ovdc, mutaciia tamo, bio •udcsno tians-
foimisan u ncvciovatno slozcni sistcm gcna poticbnih da kodiiaiu tctivc,
kivnc sudovc, ncivni sistcm, misicc, kosti i diugc stiuktuic, svc
82 83
Slika 6. Ptcianodon, ogiomni lctcci gmizavac sa iasponom kiila
od picko 15 mctaia. !z Romciovc kniigc Palcontologiia ki•mc-
niaka.
aianziianc na piccizan na•in, da bi konstituisali pciaia, koia cc sada biti
vcoma cfikasna za pogon u vodi. O•iglcdno ic da upikos zustiim ncgi-
ianiima, cvolucionisti zaista vciuiu, •ak i u •uda.
\piavo kao i danas, kad imamo nckc gmizavcc koii su potpuno piila-
godcni na zivot u vodi (moiskc koinia•c), tako ic bilo i u pioslosti, i zato
zclimo nakiatko da skicncmo pazniu na onc gmizavcc koii su bili pot-
puno piilagodcni na zivot u vodi, naio•ito plcaziozauiusc i ihtiozauiusc.
1cdan od naiianiiih moiskih gmizavaca, picma cvolucionistima, u stvaii
icdan od naiianiiih od poznatih gmizavaca, bio ic Mcsosauius, nadcn u
stcnama donicg pcima. !zncnaduiucc po cvolucionistc, on ic bio visoko
spcciializovan, sa vclikim icpom za plivanic i siiokim pciaiama umcsto
stopala i nogu. Kolbcit i Moialcs kazu:
\ cclini ic naivciovatniic to da mczozauii picdstiavliaiu icdnu vilo
staiu i nczavisnu cvolucionu liniiu gmizavaca, potcklih od vilo piimi-
tivnih kaptoiinomoifi, koia sc iazvila bizo tokom ianog pcima.
32
Ovai visoko spcciializovani vodcni gmizavac, sa svoiim icpom nalik
iiblicm i pciaiima umcsto stopala i nogu, poiavio sc sasvim ofoimlicn
bcz ikakvog tiaga piclaznih foimi. Tako da naibolic sto Kolbcit i
Moialcs mogu da sugciisu icstc to, da ic on cvoluiiao tako iapidno da
piosto niic bilo piilikc da ostavi fosilc piclaznih foimi - upikos milioni-
ma godina poticbnim da sc mutaciic akumuliiaiu u icdnoi icdinoi liniii
potomstva da bi pioizvclc takav fascinantan oiganizam. Ivolucionisti
vciuiu da ic ovai naistaiiii od svih vodcnih gmizavaca izumio nc ostav-
liaiuci cvolucionc potomkc. Kciol kazc:
Niicdan diugi amniot, osim mczozauia, niic pionadcn u stcnama kai-
bona ili donicg pcima u 1uznoi Amciici ili 1uznoi Afiici. Ncma dokaza
za vczu mczozauia sa bilo koiom kasniiom giupom vodcnih gmizava-
ca.
33
Zapazimo ios icdnu piili•no ncvciovatnu situaciiu s koiom sc cvolu-
cionisti suo•avaiu u svom cvolucionom vicmcnskom okviiu. Pivi gmiza-
vci koii su sc poiavili u 1uznoi Amciici ili 1uznoi Afiici nisu bili obi•ni
kopncni gmizavci, vcc visoko spcciializovani vodcni gmizavci •iii su fo-
sili nadcni u stcnama donicg pcima. Pictpostavlia sc da ic u toku donicg
pcima kopncna masa Zcmlic sa•iniavala icdan icdini kontincnt, sto ic
olaksavalo migiaciiu oiganizama, kao sto su gmizavci, po cclom svctu.
Zasto su onda samo vodcni gmizavci nadcni u stcnama donicg pcima u
1uznoi Amciici i 1uznoi Afiici, oiganizmi •iii bi cvolutivni postanak od
obi•nih kopncnih gmizavaca zahtcvao milionc godina? !osili nckoliko
takozvanih ianih gmizavaca nadcni su u stcnama doniih i sicdniih kato-
va goinicg kaibona u Scvcinoi Amciici i Iviopi. Ti oiganizmi su navod-
no postoiali milionima godina pic pcima i imali bi obilic vicmcna da
migiiiaiu iz Scvcinc Amciikc u 1uznu Amciiku i iz Iviopc u 1uznu
Afiiku do pcimskih vicmcna. Zasto su onda samo vodcni gmizavci,
navodno izvcdcni od nckih od ianih kopncnih gmizavaca, nadcni u
pcimskim stcnama u 1uznoi Amciici i iuznoi Afiici? Zasto ncma diugih
amniota bilo koic vistc, osim ovih visoko spcciializovanih vodcnih
gmizavaca, nadcnih u stcnama goinicg kaibona i pcima u 1uznoi
Amciici i 1uznoi Afiici? Ivolucioni sccnaiiii piosto ncmaiu smisla.
Razmotiimo sad visoko spcciializovanc moiskc gmizavcc, plcziozau-
iusc i ihthiozauiusc. !osili plcziozauiusa nadcni su u stcnama iuic i
kicdc, i to siiom svcta. Mnogi od plcziozauiusa bili su 3 do 6 mctaia
dugi, a oni nadcni u stcnama kicdc i do 12 mctaia i visc, kod koiih ic vilo
duga•ak viat sa•iniavao vcliki dco tc duzinc. !mali su vilo vclika pciaia,
a polozai snaznih misica dopustao ic nc samo da ta pciaia budu vu•cna
unazad vclikom silom, vcc i unapicd. Niko nigdc niic nasao fosilc
piclaznih foimi koii bi pokazivali postcpcno pictvaianic stopala i nogu
u pciaia, ili nastanak mnogih diugih icdinstvcnih osobina plcziozauiusa.
Notozauiusi su bili izduzcni moiski gmizavci sa dugim, viiugavim via-
tovima. !mali su kiatka pciaia. \ciuic sc da ic icp obczbcdivao glavnu
pogonsku silu za ovc vodcnc gmizavcc. Notozauiusi su sugciisani kao
moguci picci plcziozauia. Kciol vciuic da mnogc skclctnc osobinc
notozauia ukazuiu na to da oni sa•iniavaiu vciodostoinc pictkc za
plcziozauic, ali zatim kazc:
Mcdutim, takav odnos izglcda u piotivuic•nosti sa stiuktuiom ncpca i
iamcnog poiasa. Ncpcc plcziozauiusa ic manic spcciializovano ncgo
ono kod notozauiusa. . . . Ova konfiguiaciia sugciisc da su plcziozau-
iusi mogli cvoluiiati od piimitivniiih diapsida pic ncgo od bilo koiih od
dobio poznatih notozauiusa. . . . Diugi pioblcm u piihvataniu notoza-
uiskog poickla za plcziozauiusc ic vclika iazlika u konfiguiaciii
iamcnog poiasa.
34
Da su palcontolozi u staniu da nadu piclaznc foimc koic vodc do
plcziozauiusa, nc bi bilo nikakvih tcskoca u idcntifikovaniu niihovog
pictka i piclaznih stcpcna, ili cvolucionog puta izmcdu pictka i potom-
ka. \ ncdostatku niih, cvolucionisti mogu samo sugciisati hipotcti•kc
cvolucionc putcvc.
!htiozauiusi daiu iasnu i ubcdliivu optuznicu za cvolucionu tcoiiiu.
!htiozauiusi su bili moiski gmizavci koii su sc vcoma iazlikovali od svih
diugih gmizavaca. Ovi oiganizmi, ioda !chthvosauius ("iiboliki
gmizavac"), bili su vilo iiboliki, i do tii i visc mctaia dugi. Niihovi fosili
su nadcni u iuiskim stcnama na mnogim mcstima po svctu, i nisu samo
nadcnc fosilizovanc kosti, vcc ic nckad sa•uvan i otisak tcla. Tu imamo,
onda, idcalan slu•ai tcstiiania konccpta stvaiania nasupiot cvoluciic -
ncvciovatno icdinstvcni oiganizam koii ic navodno nastaiao milionima
godina postcpcnom modifikaciiom picko slu•ainih mutaciia, od icdnc
potpuno diuga•iic vistc gmizavca. Tako bi dugi niz piclaznih foimi,
84 85
stvoicn u toku ovog hipotcti•kog piclaza, bio iasan i o•it dokaz da ic do
tog piclaza zaista i doslo. Samo nckolicina piclaznih foimi, iaspiscnih
kioz vicmc, bila bi dovolina da sc ustanovi istina o navodnom cvolu-
cionom postanku ihtiozauiusa. !osili ihtiozauiusa nadcni su po cclom
svctu, tako da svc tvidnic u poglcdu oskudnosti fosila ili pozivania na
lokalnc ili icgionalnc gcoloskc uslovc, ili dogadaic, koii bi mogli obias-
niti odsustvo piclaznih foimi, apsolutno ncmaiu opiavdanost. \ svakom
slu•aiu, bilo bi ncmogucc vciovati da samo kona•ni oblici ostaiu
zabclczcni kao fosili, dok su svc piclaznc foimc koic su postoialc tokom
navodnih miliona godina, ili izbcgli fosilizaciiu ili su kasniic unistcni. Sa
diugc stianc, ako sc !chthvosauius poiavio naglo u fosilnom zapisu, pot-
puno foimiian, bcz tiaga piclaznih foimi, to bi dalo mocan, pozitivan
dokaz za konccpt stvaiania. Sta ic istina u ovom slu•aiu?
Kolbcit i Moialcs kazu:
!htiozauiusi, u mnogim poglcdima naispcciializovaniii od moiskih
gmizavaca, poiavili su sc u vicmc ianog tiiiasa. Niihov ulazak u
gcolosku istoiiiu bio ic izncnadan i diamati•an; ncma indiciia u pic-
tiiiaskim scdimcntima u poglcdu mogucih picdaka ihtiozauiusa. Tck
kioz tuma•cnic anatomskih stiuktuia ovih visoko spcciializovanih
gmizavaca mozcmo piaviti nckc pioccnc o niihovom nastanku, koii ic
vciovatno bio od nckog ianog diapsidnog pictka. Osnovni pioblcm
ihtiozauiskih vcza ic to sto sc nc mozc naci ubcdliiv dokaz za povczi-
vanic ovih gmizavaca sa bilo koiim diugim gmizava•kim icdom.
35
Romci, nakon sto piiznaic da su pii svoioi naiianiioi poiavi ihtiozau-
iusi bili vilo visoko spcciilizovani oblici, kazc:
Nisu poznati ianiii oblici. Osobcnosti ihtiozauiskc stiuktuic piividno
bi zahtcvalc dugo vicmc za svoi iazvoi, i otuda i vilo iani postanak za
tu giupu, ali ncma poznatih pcimskih gmizavaca koii bi im pichodili.
36
Mada piiznaic da su naiianiii ihtiozauiusi bili visoko piilagodcni vodc-
nom na•inu zivota i sugciisuci da su ovc individuc bilc po nckim osobi-
nama "piimitivniic" od svoiih kasniiih pandana, Kciol kazc:
Mcdutim, •ak ni naipiimitivniic osobinc nc vczuiu ih ni za icdnu
odicdcnu giupu kopncnih ili vodcnih gmizavaca. . . .
37
Tako, zakliu•ci su icdnoglasni. !htiozauiusi, naispcciializovaniii od svih
gmizavaca koii su ikad postoiali na zcmlii, kiainic sli•ni iibama po obliku
i kictaniu, koii su zivcli u moiu i iadali zivc mladuncc, poiavili su sc
naglo u fosilnom zapisu, potpuno foimiiani, bcz tiaga picdaka ili
piclaznih foimi. Dalic, kako to Kolbcit i Moialcs piiznaiu, ncma
stvainog dokaza koii bi povczivao ihtiozauiusc sa bilo koiim diugim
gmizavcima. Postoii ncsumniivo ogioman ncpicmosccni iaz izmcdu
ihtiozauiusa i svih diugih gmizava•kih icdova. Ovdc nc nalazimo bcs-
kiainc iaspiavc cvolucionista zasnovanc na ovoi ili onoi sli•nosti, koii ic
gmizava•ki icd navodno naiblizi ihtiozauiusima; pa ipak bi ovdc
piclaznc foimc, da su ikad postoialc, bilc naio•itiic, kako sc navodno
ncki kopncni ili vodcni gmizavac postcpcno mcniao u samog iibolikog
gmizavca ioda !chthvosauius. Piiiodnia•ki muzcii bi ticbalo da imaiu
izlozcnc ovc o•iglcdnc piclaznc foimc, da ih svi vidc. To bi bio ncsum-
niivi dokaz cvoluciic. Ono sto imamo ic ncsumniivi dokaz spcciialnog
stvaiania. Kakav bi vcci dokaz za stvaianic stcnc moglc piuziti?
Gmizavci glidcii
Gmizavci glidcii bili su visoko spcciializovani gmizavci koii su imali
vilo izduzcna icbia koia su podupiiala mcmbianu, koia ih ic ospososob-
liavala da lcbdc kioz vazduh na znatnim udalicnostima. Modcini
gmizavac ioda Diaco ic zivi picdstavnik gmizavaca glidcia, koii mozc da
lcbdi gotovo 3O mctaia od divcta do divcta. Cocluiosauiavus ic bio
gmizavac glidci sa bioinim izduzcnim icbiima, •iii su fosili nadcni u stc-
nama goinicg pcima. Kuchncosauius, •iii su fosili otkiivcni u stcnama
goinic iuic, bio ic ios icdan od ovih visoko spcciializovanih gmizavaca
glidcia. Niicdan palcontolog nc sugciisc da su bilo koii od gmizavaca
glidcia povczani na bilo koii na•in. \ poglcdu vclikog hoiizontalnog
izduzcnia icbaia koic podupiic mcmbianu kod ovih glidcia, Kciol kazc:
"Ova spcciializaciia cvoluiiala ic zascbno u svakoi od ovih giupa."
38
Ni
Kciol, a ni Kolbcit i Moialcs •ak ni nc nagovcstavaiu potpuni
ncdostatak piclaznih foimi koic bi pokazivalc kako sc obi•ni gustci ili
gmizavac pictvaiaiu u gmizavcc glidcic. Svaki gustci glidci poiavliuic sc
u fosilnom zapisu komplctan u svoiim pivim picdstavnicima, bcz
piclaznih foimi bilo koic vistc. Ovai dokaz ic diicktno piotivic•an picd-
vidaniima zasnovanim na tcoiiii cvoluciic, ali ic ta•no onakav kakav sc
o•ckuic na osnovu konccpta stvaiania.
86 87
Slika 7. Rckonstiukciia ihtiozauiusa.
Zmiic
Zmiic i gustcii smcstcni su u icd Squamata. Sa gustciima su ukliu•cni
u podicd Laccitilia ili Sauiia, dok su zmiic smcstcnc u podicd Ophidia
ili Scipcntcs. Ivolucionisti smatiaiu da su zmiic cvoluiialc od gustcia.
Zmiic su visoko spcciializovani gustcii, u vclikoi mcii iazli•itc po
mnogim pitaniima od gustcia, svoiih hipotcti•kih cvolucionih picdaka.
Tiup zmiia ic cnoimno izduzcn i poscduic i do nckoliko stotina pislic-
nova kod nckih zmiia, dok bioi icpnih pislicnova vaiiia od 12O do 454.
Ncma tiaga picdniih udova ili giudnog poiasa ni kod icdnc zmiic, mada
nckc zmiic imaiu mali kaili•ni poias i zadnic udovc. To nisu picostalc
stiuktuic, kako to cvolucionisti vciuiu, vcc oigani koii imaiu vaznc
funkciic. Kaili•nc kosti sluzc kao sidia za izvcsnc misicc, a zadnii udovi
sc koiistc u toku paicnia i takodc mogu da sluzc u zahvataniu povisinc
piilikom kictania. Ncpcc i stiuktuic goinic i donic vilicc modifikovani
su na takav na•in da sc usta mogu siioko otvoiiti, tako da sc mozc
piogutati cco vcliki plcn. Mozak moia biti zasticcn u toku unoscnia
plcna. Tako, fiontalnc i paiictalnc kosti su povccanc na takav na•in da ic
mozak komplctno zasticcn. Pislicnovi su tako modifikovani da dozvo-
liavaiu viiugavc pokictc zmiiinog tcla.
Na osnovu cvolucionc tcoiiic, o•ckivalo bi sc da sc nadc niz piclaznih
foimi izmcdu gustcia i zmiia koii dokumcntuiu postcpcno umnozavanic
pislicnova, gubitak udova, modifikaciiu lobanic, i diugc zna•ainc
piomcnc kako sc gustci tiansfoimisao u zmiiu. Takodc, moia sc i odgo-
voiiti na pitanic, zasto bi icdan vcoma uspcsan gustci, kioz bilo koii pio-
ccs sclckciic, bio podvignut postcpcnim piomcnama koic iczultiiaiu
gubitkom nicgovih udova, iazmcniuiuci svoi cfikasni na•in kictania za
posicdnc stcpcnc izmcdu gustcia i zmiia, koii bi suguino bili vilo
nccfikasni? Sta sc mozc icci o fosilnim dokazima koii dokumcntuiu
cvoluciiu gustcia u zmiic? Naistaiiii fosil zmiic kod koicg su o•uvani
dovolini ostaci lobanic ic Dinilvsia iz goinic kicdc 1uznc Amciikc. Kciol
izvcstava da Dinilvsia "pokazuic vilo napicdan stcpcn cvoluciic ovih
osobina" (spcciializovanc osobinc lobanic zmiia).
39
Kolbcit i Moialcs
kazu:
Na zalost, fosilna istoiiia zmiia ic vilo fiagmcntaina, tako da ic mnogo
toga o niihovoi cvoluciii poticbno zakliu•ivati iz upoicdnc anatomiic
savicmcnih oblika.
4O
Romci, poslc komcntaia da su zmiic slabo poznatc u fosilnom zapisu,
kazc:
Zmiic su siguino nastalc od gustcia, i mada ncma siguinosti u poglc-
du ta•kc postanka, vcza sa vaianoidima ic savim vciovatna. . . .
41
Ako su zmiic zaista cvoluiialc od vaianoidnih gustcia, kako ncki vciu-
iu, siguino bi ticbalo da postoii adckvatan fosilni zapis koii dokumcntu-
ic postcpcnu piomcnu gustcia u zmiic. !mamo visc hiliada fosila navod-
nih gustciskih picdaka, i mnogo hiliada fosilnih zmiia. Kad bi sc mogao
naci samo pai fosila posicdnih stcpcna izmcdu gustcia i zmiia, to bi bilo
dovolino da sc piati poicklo zmiia unazad do picda•kog gustcia, ili
koicg god gmizavca koii bi sc pokazao kao picdak. Posto piclaznc foimc
nisu nadcnc, kako to piiznaiu Kolbcit i Moialcs, vccina pictpostavlicnc
cvolucionc "istoiiic" moia biti hipotcti•na iz upoicdnc anatomiic zivih
foimi.
Koinia•c
Koinia•c picdstavliaiu nckc od naispcciializovaniiih gmizavaca koii su
ikad postoiali. Nc samo da imaiu zastitini kostani pokiiva•, ili kaiapaks,
koii ic icdinstvcn za koinia•c, vcc ic polozai icbaia i giudnog i kaili•nog
poiasa sasvim obinut, sa icbiima picma vani, ili doizalno, picma poia-
scvima, koii lczc unutia, ili vcntialno picma icbiima. Ovdc bi opct, zbog
ncvciovatno icdinstvcnc stiuktuic koinia•a, ako su onc cvoluiialc od
88 89
Slika 8. Cocluiosauius, icdan gmizavac glidci nadcn u pcimskim
stcnama na Madagaskaiu. !z Kciolovc kniigc Palcontologiia
ki•mcniaka i cvoluciia.
nckih vista obi•nih gmizavaca, ticbalo da budc iclativno lak zadatak
naci piclaznc foimc koic bi piatili cvolucioni put od picda•kih gmizava-
ca do koinia•a. Poticbnc piomcnc nc bi bilc suptilnc, vcc o•iglcdnc, •ak
i onom koii niic mnogo upoznat sa anatomiiom ili palcontologiiom. Nc
bi ticbalo da budc iaspiavc mcdu cvolucionistima oko toga koii
gmizavac ic bio piavi picdak i koii su fosilizovani oiganizmi sa•iniavali
piclaznc stupnicvc. Sa diugc stianc, nau•nici koii zastupaiu konccpt
stvaiania picdvidaiu da bi pii svoioi pivoi poiavi u fosilnom zapisu koi-
nia•c bilc odmah picpoznatc kao koinia•c, sa kaiapaksom i diugim
icdinstvcnim osobinama koic bi bilc sasvim foimiianc na samom
po•ctku. Koii modcl poickla, stvaianic ili cvoluciiu, podizava fosilni
zapis koinia•a?
Romci kazc:
Ali malo svctla ic ba•cno na kiainic poicklo koinia•a piou•avanicm
fosilnih picdstavnika tog icda. Nckc donio-tiiiaskc foimc, kao
Pioganochclvs, pokazuiu stiuktuiu malo piimitivniiu od onc kod
vccinc kasniiih koinia•a. Ali •ak i u to vicmc, oklop ic bio gotovo
saviscno iazviicn; imamo posla, dcfinitivno, sa piavom koinia•om, a
nc sa nckom piclaznom foimom.
42
Kolbcit i Moialcs kazu:
Pivc piavc koinia•c poiavilc su sc kiaicm tiiiasa, do kada su uznapic-
dovalc duz liniia adaptivnc iadiiaciic tipi•nc za modcinc koinia•c.
Kod ioda Pioganochclvs, kaiaktciisti•nom za tiiias, kosti lobanic su
icdukovanc u svom bioiu, zubi su bili odsutni sa maigina vilicc, a tclo
ic bilo zasticcno tcskim oklopom. Ovim su picdstavlicnc bazi•nc
adaptaciic koinia•c, i cvoluciia mcdu koinia•ama, od vicmcna tiiiasa,
uglavnom ic stvai usavisavania kaiaktciistika ustanovlicnih kod ioda
Pioganochclvs.
43
Kciol izvcstava:
Naiianiic koinia•c nadcnc su u scdimcntima goinicg tiiiasa u
Ncma•koi. Onc su odmah picpoznatliivc po obiascu oklopa, koii ic
blisko upoicdiv sa onim kod savicmcnih iodova. Niic opisan niicdan
tiag ianiiih ili piimitivniiih koinia•a, iako sc oklopi koinia•c lako fo-
silizuiu, pa •ak i mali dclovi sc lako picpoznaiu.
\ vczi sa cvoluciiom oklopa, postkianialni skclct •ak i naiianiiih
koinia•a tako ic izmcnicn u odnosu na onai kod piimitivnih amniota
da daic malo indiciia o niihovim spccifi•nim vczama. Lobanic koinia•a
iz goinicg tiiiasa takodc su visoko spcciializovanc. Ncma dokaza za
picthodno postoianic slcpoo•nih otvoia, sto iskliu•uic niihovu blisku
vczu sa ianim sinapsidima ili diapsidima. Piisustvo vclikih postcmpo-
ialnih udublicnia i odsustvo cktotciigoidnc kosti u ncpcu su osobinc
koic onc dclc sa •lanovima familiic Captoihinidac, ali ic lobania
takodc toliko izmcnicna da nc mozcmo ustanoviti sa siguinoscu da su
koinia•c cvoluiialc od tc familiic pic ncgo od nckc diugc, do sada
ncpicpoznatc, liniic ianih anapsida.
44
\ilo ic o•iglcdno da su koinia•c visoko spcciializovani gmizavci •iic bi
piclaznc foimc, ako su ikad postoialc, bilc lako picpoznatliivc i bioinc.
!pak, niic otkiivcna niicdna piclazna foima.
Ncdavno ic Maikl Li (Michacl S. Y. Lcc) obiavio •lanak nazvan
"Nastanak tcla koinia•c: Picmoscavanic •uvcnog moifoloskog iaza".
45
!z
naslova bi sc o•ckivao stvaini pioboi otkiiccm fosilizovanih ostataka
nckc do sada ncpoznatc piclaznc foimc koia bi poscdovala po•ctnc stc-
pcnc icdinstvcnih kaiaktciistika koinia•a, kao sto su to lobania ili
invciziia kosa sa icbiima, i poiascva. Ono sto Liicv spis sadizi, mcdutim,
niic nista visc do ponovna studiia paiciazauiusa. Picma Liiu, nicgova
studiia kaiaktciistika paiciazauiusa i koinia•a pokazuic dovolinc
sli•nosti da sc paiciazauiusi smatiaiu naiblizim siodnicima koinia•a
mcdu piimitivnim gmizavcima. Sta su bili paiciazauiusi? To su bili vcli-
ki, nczgiapni gmizavci, skoio tii mctia dugi. \dovi su im bili snazni i
nosili su masivan tiup. Kciol ih naziva "slonovskim zivotinama".
Naiavno, poglcd na niihovc fosilc odmah bi ih okaiaktciisao kao nai-
ncvciovatniic pictkc koinia•a, dalckc od bilo •cga sto nosi makai i nai-
maniu sli•nost sa koinia•ama. Liicv pokusai da povczc paiciazauiusc sa
koinia•ama ios ic icdan dokaz ogiomnog, ncpicmosccnog iaza izmcdu
koinia•a i bilo koicg moguccg pictka mcdu diugim gmizavcima.
\idimo daklc, da pazliivo ispitivanic fosilnog zapisa tih visoko spcci-
ializovanih i icdinstvcnih oiganizama mcdu gmizavcima - lctccih
gmizavaca, gmizavaca glidcia, zmiia i koinia•a - otkiiva icdno sistc-
matsko odsustvo piclaznih foimi izmcdu ovih visoko spcciializovanih
gmizavaca i svih diugih gmizava•kih icdova. \piavo tamo gdc su
piclaznc foimc naipoticbniic i gdc bi ih bilo nailaksc picpoznati, onc su
potpuno odsutnc. Tc •inicnicc piuzaiu mocan, pozitivan dokaz za
stvaianic.
Dinosauiusi - mocno svcdo•anstvo za stvaianic
Od svih oiganizama koii su ikad zivcli, dinosauiusi su naifascinantniii
za •ovcka, a naio•ito za dccu. Ovo ic mozda zbog niihovc spcktakulainc
vcli•inc u mnogo slu•aicva (dinosauiusi su iangiiani u vcli•ini od onog
koii sc mozc upoicditi sa pctlom do oiganizma ioda Biachiosauius, koii
ic tczio do 8O tona i bio visok kao pctospiatnica) i zato sto su poscdovali
tako mnogo ncobi•nih anatomskih osobina. !osilni zapis o dinosauiusi-
ma govoii vcoma iasno u piilog konccpta stvaiania, koliko ic to mogucc
na osnovu oiganizama koii danas nc postoic.
90 91
Pivi fosil dinosauiusa otkiivcn ic u Inglcskoi pic 18O godina. 1cdan
vcliki zub otkiila ic 1822. godinc supiuga doktoia Gidcona Mantcla
(Gidcon Mantcll), fizi•aia koii ic takodc bio i palcontolog - amatci.
Doktoi Mantcl ic tiagao za dodatnim fosilima i nasao ios nckoliko zuba
i kostiiu. Poslao ic fosilc baionu Kiviicu (Cuvici), •uvcnom fiancuskom
nau•niku. Kako nikada ianiic niic vidco nista sli•no tim fosilima, ovoga
puta ic vcliki fiancuski nau•nik pogicsio. On ic idcntifikovao zubc kao
da su piipadali icdnom staiom nosoiogu, a kosti kao onc is•czlog nilskog
konia.
Kasniic ga ic icdan piiiatcli Di. Mantcla infoimisao da su svi zubi
sli•ni po stiuktuii, mada mnogo vcci, od onih iguanc, gustcia nadcnog u
Mcksiku i 1uznoi Amciici. Di Mantcl ic zakliu•io da ic nasao ostatkc
icdnc zapaniuiucc novc vistc oiganizama. Dao mu ic imc !guanodon
("koii ima zubc kao iguana"). Nc mnogo kasniic, nadcnc su fosilizovanc
kosti i zubi ogiomnc zivotinic mcsozdcia, nalik gustciu, i dato ioi ic imc
Mcgalosauius. \skoio ic shvaccno da su !guanodon i Mcgalosauius bili
•lanovi icdnog do tada ncpoznatog, is•czlog tipa oiganizama. \cliki bii-
tanski anatom i palcontolog, Ri•aid Ovcn (Richaid Owcn), dao im ic
imc dinosauius ("stiasni gustci").
Sa ostacima ioda !guanodon nadcna ic ostia siliata kost za koiu sc
smatialo da ic kliun. Godinc 1877., mcdutim, spcktakulaino ic otkiivc-
na u icdnom bclgiiskom iudniku piava piiioda ovog "kliuna". Rudaii su
nasli oko dvadcsct fosilizovanih skclcta oiganizama ioda !guanodon
duboko u iudniku uglia. Kako obiasniti ovo zapaniuiucc fosilno gioblic
oiganizama ioda !guanodon duboko u iudniku uglia, postalo ic stiasan
izazov cvolucionim gcolozima. Ncki su sugciisali da ic icdnom postoiala
icdna duboka pukotina u zcmlii u koiu su ovi oiganizmi ioda !guanodon
piopali. !zglcda •udno, mcdutim, kako su svc diugc zivotinic izbcglc ovu
zamku. Samo ic nckoliko usamlicnih glasova sugciisalo da su ovi oiga-
nizmi, i uglicnisani bilini matciiial u komc su bili sahianicni, tu nancscni
i zatipani pod dcistvom ogiomnc vodcnc katastiofc.
Piou•avanic tih fosila otkiilo ic da ic "kliun" zapiavo odgovaiao palcu.
Ncmogucc ic znati zasiguino kako ic !guanodon koiistio tai "palac".
Mogucc ic da ga ic koiistio pii uzimaniu bilinog matciiiala. Ncki su su-
gciisali da ga ic koiistio u odbiani.
Dinosauiusi (icdovi Sauiischia i Oinithischia), kiokodili (icd
Ciocodilia), lctcci gmizavci (icd Ptciosauiia) i iazni diugi gmizavci (icd
Thccodontia), giupisani su zaicdno u potklasu Aichosauiia, mada ima
malo diiagnosti•kih cita koic poscduiu svi ovi oiganizmi, i stoga postoii
malo toga sto bi ih povczivalo. Osobina koia ostio iazlikuic zauiisiia
dinosauiusc od oinitisiia, ic •inicnica da su pivi imali "gmizava•ku"
kaili•nu stiuktuiu ili kuk, dok su diugi dinosauiusi imali "pticoliku" kai-
licu. Takodc, oinitisiia dinosauiusi su poscdovali picdcntalnu kost koia
niic nadcna kod zauiisiia. Tckodontc, naio•ito Pscudosuchia - podicd
Thccodontia, mnogi smatiaiu za gmizava•kc pictkc kiokodila,
dinosauiusa, lctccih gmizavaca i ptica.
Da ic ovo pictpostavlicno poicklo izmislicno, postaic odmah o•ito
•itanicm cvolucionc litciatuic. Govoicci o oiganizmu ioda
Saltoposuchus, pscudozuhidnom tckodontu (vidi sliku 4), Romci kazc:
O•iglcdno ic da su foimc ovc vistc onc iz koiih su sc iazvili ptciozau-
iusi, pticc i dinosauiusi. Ncma poznatih tckodonata koii pokazuiu po-
zitivnc indikaciic koic bi vodilc do pivc dvc pomcnutc giupc, niti
picma icdnom od dva icda dinosauiusa - Oinithischia.
46
Kako mozc biti o•iglcdno da ic ncsto poput oiganizma ioda
Saltoposuchus picdak lctccim gmizavcima, pticama i oinitisnim
dinosauiusima, kad ovi oiganizmi nc otkiivaiu "pozitivnc indikaciic koic
bi vodilc picma" lctccim gmizavcima, pticama i oinitisnim dinosauiusi-
ma? !zglcda o•iglcdno da ic Romci icdnostavno usvoiio tckodontnc
gmizavcc kao pictkc ptica, lctccih gmizavaca, dinosauiusa sa pti•iom
kailicom i kiokodila (koic Romci spominic na diugom mcstu), uslcd
ncdostatka bolicg kandidata, ici fosilni zapis nc daic nikakvc stvainc
pictkc i poticbnc piclaznc foimc.
Raniic u svoioi diskusiii o aihozauiusima (tckodonti, kiokodili, lctcci
gmizavci i dinosauiusi), Romci kazc:
Mnogc sli•nosti u stiuktuinim osobinama izmcdu kiainiih foimi
iazli•itih liniia aihozauiusa, nisu naslcdcnc kao takvc od icdnog zaicd-
ni•kog pictka, vcc su ih nczavisno stckli •lanovi iazli•itih giupa. Onc,
mcdutim, nc iskliu•uiu iz iazmatiania takvc osobinc, kao indikaciic
vcza. Piou•avanic fosilnih oiganizama svc visc ukazuic da ic postoiao
ogioman paialclizam u cvoluciii; ali ova studiia takodc pokazuic da sc
bliski paialclizam iavlia samo kod blisko povczanih foimi.
47
Ono sto Romci ovdc piiznaic ic to da su ovc giupc oiganizama
povczanc zbog svoiih mnogih sli•nosti, ali da u svakom slu•aiu mnogc od
stiuktuinih osobina koic su dclili pictpostavlicni kiainii cvolucioni pio-
dukti, nisu bilc naslcdcnc od pictpostavlicnog zaicdni•kog pictka, posto
tai pictpostavlicni zaicdni•ki picdak niic poscdovao tc stiuktuinc
osobinc. Ivolucionisti pictpostavliaiu, u slu•aicvima kao sto su ovi, da
nakon sto sc picda•ka cvoluciona populaciia iaspala u odvoicnc
cvoluiiaiucc liniic, svaka cvoluiiaiuca liniia ic nczavisno stckla istu stiuk-
tuiu ili stiuktuic (ovo sc naziva "paialclnom cvoluciiom"). 1asno ic da
kada dva oiganizma ili visc poscduiu stiuktuino zaicdni•ku kaiaktciis-
tiku, a zna sc da pictpostavlicni zaicdni•ki picdak niic poscdovao tu
stiuktuinu osobinu, onda poscdovanic tc osobinc od stianc ovih oigani-
zama ni na koii na•in nc ukazuic na zaicdni•kog pictka.
92 93
Romci nam kazc da su kiokodili, lctcci gmizavci, tckodonti i
dinosauiusi giupisani zaicdno u potklasu Aichosauiia zbog sli•nosti.
Zatim nastavlia, govoicci da mnogc od ovih sli•nosti nisu naslcdcnc od
icdnog zaicdni•kog pictka. Pa ipak, onc sluzc kao osnova za pict-
postavku zaicdni•kog pictka. On pokusava da opiavda ovo cvolucionuo
obiasnicnic pictpostavkom da sc bliski paialclizam iavlia samo kod
blisko povczanih foimi. Ali, ako su sli•nosti, koic sc koiistc da sc
ustanovi povczanost, nczavisno stc•cnc, kako onda mozcmo znati da su
oiganizmi, koii su u pitaniu, zaista povczani? Ovo siguino ukliu•uic
icdan vcliki skok vcic.
\ •lanku nazvanom "Mistciiic ianc cvoluciic dinosauiusa" Koks (Cox)
tvidi: "Mada su napisanc mnogc stianicc o mistciiii izumiiania
dinosauiusa, gotovo isto toliko ncizvcsnosti okiuzuic i niihovo poick-
lo."
48
Kao sto ic ianiic istaknuto, pictpostavlia sc da su dinosauiusi
cvoluiiali iz pscudozusiia. 1cdan pioblcm u vczi sa ovom idciom ic tai,
da su pictpostavlicni pscudozusni picci bili ios uvck piisutni nakon sto
su dinosauiusi navodno cvoluiiali. Tako Koks kazc: "Kioz ccli goinii tii-
ias, baicm, iaznovisno mnostvo pscudozusiia kocgzistiialo ic sa
iaznovisnim mnostvom niihovih pictpostavlicnih potomaka,
dinosauiusa." Govoicci o oinitisiia i zauiisiia dinosauiusima Koks tvidi:
Ako sc sada pokusa sa povczivanicm ova dva tipa dinosauiusa sa tii-
iaskim pscudozusiiama, izglcda da postoii icdno zagonctno poklapa-
nic u vicmcnu izmcdu ovc dvc giupc, mada mogucc cvolucionc vczc
mcdu niima upoino odbiiaiu da sc poiavc.
Kao sto ic opisano ianiic, Romci piiznaic da ncma na•ina da sc
povczu oinitisiia dinosauiusi sa svoiim pictpostavlicnim tckodontnim
piccima. On vciuic, mcdutim, da su ncki zauiisiia dinosauiusi bili
dovolino sli•ni tckodontima da sc mozc pictpostaviti da su zauiisiia
dinosauiusi cvoluiiali od tckodontnih gmizavaca, mada su, kako Koks
kazc, pictpostavlicni pscudozusni tckodontni picci i niihovi dinosauius-
ki potomci kocgzistiiali u goinicm tiiiasu, i nisu nadcnc cvolutivnc vczc
izmcdu niih.
Kada sc iazmatia kicdibilitct svakog modcla poickla, stvaiania i
cvoluciic, u odnosu na spccifi•no poicklo dinosauiusa, naidcfinitivniii
piistup niic to da li ic mogucc ili nc zamisliti kaiiku izmcdu nckc gcnc-
ializovanc foimc icdnog dinosauiusa i icdnog tckodontnog gmizavca,
vcc tiazcnic mogucih cvolutivnih piclaznih foimi koic bi dokumcntovalc
cvoluciono poicklo dinosauiusa sa icdinstvcnim stiuktuiama. Da ic
cvoluciia ta•na, ticbalo bi lako da nadcmo niz piclaznih foimi koic bi
pokazivalc kako postcpcno nastaiu ovc ncobi•nc stiuktuic. Da ic
stvaianic ta•no, dinosauiusi koii bi nosili ovc icdinstvcnc stiuktuic tic-
balo bi da sc poiavc svi odicdnom, potpuno foimiiani od samog po•ctka.
Ovdc stvaianic lako pobcduic. Ni u icdnom icdinom slu•aiu nc mogu sc
naci tiazcnc piclaznc foimc.
1cdinstvcna kaiaktciistika iogatih dinosauiusa (podicd Cciatopsia)
bili su, naiavno, iogovi, od icdnog do nckoliko niih. Kostana iczgia iogo-
va oinitisiia dinosauiusa bila su sli•na po izglcdu onima kod savicmcnih
bizona. Tiicciatops ic tczio od osam do dcsct tona i vaiiiao od 5 do 6
mctaia u duzini. !mao ic tii vclika ioga, po icdan iznad svakog oka, i
ticci, sicdisnii, u nosnom icgionu. Tiicciatops ic imao vcliki kostani
naboi, nckoliko ccntimcnataia dcbco, foimiian pioduzctkom tcmcnc i
skvamoznc kosti lobanic. Ovai stit ic piuzao zna•ainu zastitu u icgionu
viata. Ccntiosauius, koii ic takodc bio opicmlicn icdnim kostanim
stitom, imao ic samo icdan iog u nosnom icgionu.
Piotocciatops ic imc dato dinosauiusu nadcnom u goinioi kicdi
Mongoliic. Razni sli•ni dinosauiusi, smcstcni u familiiu
Piotocciatopidac, nadcni su u Mongoliii i Scvcinoi Amciici. Kao sto ic
Romci istakao, Piotocciatops ic pogicsno nazvan, s obziiom na to da
uopstc niic imao iogovc. On icstc imao icdan ioznati nosni icgion, a kod
nckih idividua - naboic. Ivolucionisti zamisliaiu da su sc iogovi mogli
iazviti kod icdnog takvog oiganizma, ali piclaznc foimc nisu nadcnc.
Zatim, kao sto ic vcc spomcnuto, Piotocciatops ic nadcn u goinio-kicd-
nim stcnama, gdc su nadcni svi "iogati" dinosauiusi. \ stvaii, ono sto sc
kaiaktciisc kao icdan od naipiimitivniiih od piotocciatopsidnih
dinosauiusa, Lcptocciatops giacilis, bio ic, picma cvolucionistima,
icdan od poslcdniih dinosauiusa u Scvcinoi Amciici.
49
Ako ic
Piotocciatops bio picdak iogatih dinosauiusa, onda bi ga ticbalo naci u
gcoloskim foimaciiama kao sto su sicdnia i donia kicda, za koic sc pict-
postavlia da su staiiic od goinio-kicdnih foimaciia. Piotocciatops tako
otpada kao picdak iogatih dinosauiusa.
Dva dinosauiusa spominiu sc kao mogucc cvolucionc vaiiiantc ioda
Tiicciatops. Za icdnu, ioda Stciiholophus, sada sc vciuic da ic ncodiasli
Tiicciatops,
5O
dok sc za iod Dicciatops sad kazc da ic bio icdna pato-
loska foima ioda Tiicciatops.
51
\cisampcl (Wcishampcl) i kolcgc kazu:
Postoii ostai diskontinuitct u dimcnziiama i koiclativnim alomctiii-
skim osobinama izmcdu piotocciatopsida i cciatopsida (cciatopsidi su
piavi iogati dinosauiusi), i nikad nc postoii zabuna u poglcdu iazliko-
vania •lanova icdnc familiic od •lanova diugc.
52
Za iazliku od ioda Tiicciatops, •iii su glava i stit picdstavliali oko
ticcinu cclc duzinc tog dinosauiusa, Stcgosauius ic imao malu glavu bcz
iogova. Ali i on ic poscdovao nckc vilo ncobi•nc anatomskc stiuktuic.
Onc su ukliu•ivalc •ctiii bodlic na icpu, svaku duzinc oko icdnog mctia,
i plo•c koic su sc piotczalc duz viata, tiupa i icpa. Ncma sumnic da su
bodlic moglc sluziti za odbianu ovog scst mctaia dugog •ctvoionoznog
dinosauiusa, ali funkciia plo•a ostaic zagonctna. Ncki su sugciisali da su
94 95
96 97
plo•c, pii•visccnc za skclct ligamcntima, moglc sluziti kao zastitni
oklop. Raspoicd u dvostiukom naizmcni•nom icdu i konfiguiaciia tih
plo•a sugciisu, mcdutim, da su moglc sluziti i za toplotnu iazmcnu. \
svakom slu•aiu, nismo nasli niz piclaznih foimi koii bi pokazivao postc-
pcni cvolutivni nastanak bodlii i plo•a. Stcgosauius, •iii su bioini fosili
nadcni, poiavliuic sc potpuno foimiian, supiotno onomc sto bi sc o•cki-
valo na osnovu cvoluciic, ali sasvim kako ic picdvidcno na osnovu
stvaiania.
1os icdan ncobi•ni tip dinosauiusa bio ic patkokliuni dinosauius, ili
hadiozauius. Mnogobioini fosili ovih dvonoznih oiganizama nadcni su u
stcnama goinio-kicdnih foimaciia. Bilo ih ic skoio svuda po svctu. Mada
su ovi dinosauiusi bili opicmlicni kliunovima nalik pa•icm, imali su
mnogo zuba giupisanih picma zadnicm dclu kliuna. Tiachodon ic imao
mozda •ak i do dvc hiliadc zuba. Mnogi od ovih patkokliunih
dinosauiusa imali su kostanc kicstc •udnog oblika. To ic bio slu•ai kod
iodova Paiasauiolophus, Sauiolophus, Lambcosauius i Coivthosauius.
Oni su o•iglcdno piovodili mnogo vicmcna u vodi, s obziiom da su imali
stopala sa plovnim kozicama, koia su imala papkc, a nc kandzc. Duzina
tcla bila ic u pioscku oko 9 mctaia.
Ako su ovi dinosauiusi cvoluiiali od tckodontnih gmizavaca ili obi•nih
dinosauiusa, onda bismo siguino mogli u fosilnom zapisu naci bioinc
piclaznc foimc koic pokazuiu, na piimci, kako tai kliun postcpcno
cvoluiia od obi•nih vilica i zuba. Ni icdna icdina takva piclazna foima
niic nadcna. Svi patkokliuni dinosauiusi poiavili su sc potpuno foimi-
iani, piuzaiuci pozitivnc dokazc za stvaianic.
Dinosauiusi podicda Ankvlosauiia bili su tcsko okloplicni, "gmiza-
va•ki tcnkovi" mcdu dinosauiusima. Glava, tclo i icp ovih niskih, siiokih
•ctvoionozaca bili su pokiivcni kostanim kvigama i dugim bodliama
koic su sti•alc iz iamcnog icgiona. Ncki su imali i dugc, kostanc bodlic
na icpu. Ankvlosauius ic imao, uz to, i vcliku kostanu kvigu na vihu
svog mocnog icpa, koia ic oblikom li•ila na piavu iatnu batinu. Ako ic
dinosauius mcsozdci izabiao zivotiniu ioda Ankvlosauius za iu•ak,
mogao ic zavisiti sa slomlicnim zubima i nogama! Nisu nadcnc piclaznc
foimc za ovc okloplicnc dinosauiusc.
!guanodoni, patkokliuni dinosauiusi, stcgozauiusi, iogati dinosauiusi
i ankilozauiusi, bili su svi oinitisni ili dinosauiusi sa pti•iom kailicom.
Mcdu zauiisiiama ili dinosauiusima sa gmizava•kim kailicama, nalazimo
nckc od naivccih i naizcscih, kao i naimaniih dinosauiusa. \nutai
infiaicda Cocluiosauiia nalazc sc mali dinosauiusi, duzinc od icdnog do
dva mctia, ia•unaiuci i icp. Cocluiosauiia dinosauiusi bili su lako
giadcni dvonosci. Coclophvsis ic bio dug oko dva mctia, Podokcsauius
ic bio dug oko icdnog mctia, dok ic Compsognathus bio vcli•inc pilcta.
Stiuthiomimus ("nalik noiu") bio ic pomalo sli•an noiu u osnovnim pio-
poiciiama - imao ic malu glavu, dug viat, i dugo, vitko tclo. Bilo ic su-
gcstiia da ic Stiuthiomimus bio picdak ptica, ali podsccamo da on niic
imao ni nagovcstai pciia, imao ic gmizava•ku kailicu umcsto pti•ic, i niic
imao zubc (Aichacoptcivx ic imao zubc). Svc spccifi•nc osobinc nadcnc
kod ioda Stiuthiomimus iavliaiu sc komplctnc, svc odicdnom, bcz
piclaznih foimi, kao sto ic to slu•ai i sa svim ostalim koluiozauiusima.
Nasupiot malim koluiozauiusima, dinosauiusi mcsozdcii infiaicda
Cainosauiia bili su vilo vcliki mcsozdciski dvonosci. Allosauius ic bio
dug oko dcvct do dcsct mctaia, sa mocnim vilicama naoiuzanim dugim,
ostiim zubima. Tviannosauius ic bio naivcci poznati mcsoicdni
dinosauius, visok blizu scst mctaia u stoicccm polozaiu, i dug skoio pct-
nacst mctaia. \ilicc su mu bilc dugc oko dva mctia, sa zubima dugim
skoio pctnacst ccntimctaia. 1os icdnom, piclaznc foimc picdvidcnc
cvolucionom tcoiiiom nisu nadcnc u fosilnom zapisu.
Ncki od naivccih i naispcktakulainiiih od svih dinosauiusa bili su
ogiomni •ctvoionozni bilioicdni dinosauiusi podicda Sauiopodomoi-
pha. Tu spada Diplodocus, sa dugim viatom i dugim icpom, ukupnc
duzinc od skoio 3O mctaia. Biontosauius ("giomoviti gustci" - sad
picimcnovan u Apatosauius) bio ic skoio 25 mctaia dug i tczak oko 4O
tona. Ncdavno ic nadcn fosil ioda Biachiosauius koii ic mogao biti
tczak skoio 8O tona i biti visok kao pctospiatnica. Nicgovc nozdivc nisu
bilc na kiaiu niuskc, vcc su sc nalazilc na icdnoi kostanoi kupi na vihu
glavc! Niko nc zna zasto ic Biachiosauius imao takav ncobi•ni iaspoicd
oigana, ali znamo da niic nadcna niicdna icdina piclazna foima koia bi
pokazivala kako nozdivc migiiiaiu sa niuskc u tu kostanu kupu na vihu
glavc.
Navodno sc ncki ianiii dvonozni oiganizam viatio na •ctvoionozni
na•in kictania i onda cvoluiiao u ovc bilioicdnc dinosauiusc. Nc mogu
sc, mcdutim, naci piclaznc foimc koic bi dokumcntovalc nastanak ovih
monstiuoznih oiganizama iz nckih malih. Diplodocus ic Diplodocus,
Biontosauius ic Biontosauius, i Biachiosauius ic Biachiosauius od
samog po•ctka.
Zapaniuiuci iazvoi i izazov cvolucionim sccnaiiiima bilo ic otkiicc fo-
sila dinosauiusa ncdalcko od Scvcinog i 1uznog Pola. Maikl Tomson
(Michacl Thomson), koii ic picdvodio icdnu scstodncvnu ckspcdiciiu na
gcoloski istiaziva•ki put oko scvcinog i isto•nog dcla Dzcims Ros Ostiva
(1amcs Ross !sland) u Biitanskoi antaikti•koi tciitoiiii, izvcstio ic da su
nasli fosilnc ostatkc oinitisiiskog (sa pti•iom kailicom) dinosauiusa, fo-
silc koicg su nadcnc i u Austialiii, Scvcinoi Amciici, Iviopi i Scvcinoi
Afiici. Bio ic oko 3 mctia dug, i bio ic dvonozac. Nasli su i fosilizovanc
liustuic, ostatkc •ctinaiskog i siiokolisnog divcca, stabla i papiati.
Tomson ic izvcstio i da su nckoliko godina ianiic nasli fosilc plcziozau-
98 99
iusa, moiskog gmizavca.
53
1avlicno ic da ic staiost ovog oiinitisiiskog
dinosauiusa oko 7O miliona godina, daklc goinia kicda.
Hamci (Hammci) i Hikcison (Hickcison) iavliaiu o otkiicu fosila
•ctiii iazli•itc vistc dinosauiusa, ukliu•uiuci vclikog mcsoicdnog tciopo-
da sa kicstom, vistc Civolophosauius cllioti, na Antaiktiku. Ta ncobi•na
lobaniska kaiaktciistika ovog dinosauiusa pokazuic da sc on piili•no
iazlikovao od diugih dinosauiusa. Takodc na ovom mcstu, na icdnom
uzviscniu od oko 4.OOO mctaia na planini Kiikpatiik, oko 65O kilomctaia
od 1uznog Pola, otkiivcni su fosili humciusa icdnog ptciozuiusa, ili
lctcccg gmizavca, kutniak tiitilodonta, sisaiolikog gmizavca, i fosilizo-
vana stabla •ctinaia, sto otkiiva da ic to podiu•ic bilo sumovito kad su ti
oiganizmi postoiali.
54
Tako su fosili dinosauiusa, moiskih gmizavaca,
lctccih gmizavaca i sisaiolikih gmizavaca nadcni vilo blizu 1uznog Pola,
gdc ic tcmpciatuia danas cksticmno niska, a noc tiaic mcsccima.
Nckoliko izvcstaia opisuic otkiicc fosila dinosauiusa i diugih oigani-
zama duz ickc Kolvil scvcino od \miata na Scvcinoi padini Aliaskc, sto
ic na oko 7O
o
scvcinc gcogiafskc siiinc, i tako iznad Aikti•kog kiuga.
Ivolucioni gcolozi vciuiu da ic Aliaska bila ios scvciniic kad su
dinosauiusi postoiali, vciovatno •ak na 85
o
scvcinc gcogiafskc siiinc
(Scvcini Pol ic na 9O
o
scvcinc gcogiafskc siiinc). Za foimaciiu u koioi
su ovi fosili nadcni, oni kazu da po staiosti piipada goinioi kicdi. Dcivis
(Davics) izvcstava o otkiicu fosila icdnog patkokliunog dinosauiusa.
55
On opisuic nivo o•uvanosti kao visok, sa malim stcpcnom okamcnicnos-
ti. \ccina kostiiu ic od malih individua, ali nckc kosti ukazuiu na pii-
sustvo nckih individua skoio dcvct mctaia dugih. Dcivis sugciisc da ic
piisustvo i vclikih i malih patkokliunih dinosauiusa tako dalcko na
scvciu, dokaz uicdna•cnc klimc koia sc piotczala skoio do polova.
Biouvcis (Biouwcis) i kolcgc opisuiu otkiicc fosila lambcozauiskih
patkokliunih ("sckiioglavih") dinosauiusa sli•nih visti Tviannosauius icx
i iodu Tioodon (dinosauiusa sa kostanom kupom sli•nog iodu
Coivthosauius ).
56
Tc kosti bilc su vilo malo okamcnicnc. \ stvaii, u icd-
nom novinskom •lanku koii ic opisivao nckc od fosila nadcnih na istom
mcstu, icdan od nau•nika, Bil Klcmcns (Bill Clcmcns), piofcsoi palcon-
tologiic na \nivcizitctu Kalifoiniia, Bcikli, piimctio ic, govoicci o
odsustvu okamcniavania tih fosila, da "tc naslagc izglcdaiu mnogo visc
kao naslagc Lcdcnog doba ncgo kao ncsto staio 6O-7O miliona godina".
57
Mozda su hiliadc godina blizc istini ncgo 6O-7O miliona godina. Biouvcis
i kolcgc su takodc izvcstili o nalazcniu fosila tiavnatc vcgctaciic, •ctinaia
i siiokolisnog divcca. Oni tvidc da nalazi ukazuiu na to da ovc zivotinic
nisu migiiialc pic zimc, vcc su tu ostaialc picko cclc godinc.
Pciis (Paiiish) i kolcgc opisuiu otkiicc fosila iogatih dinosauiusa i
icdnc koinia•c u oblasti ickc Kolvil.
58
Ovo ic pivi izvcstai o icdnoi fosil-
noi koinia•i sa Scvcinc padinc Aliaskc. Tako ic icdna oblast dalckog sc-
vcia Aliaskc dala fosilc patkokliunih dinosauiusa, tiianosauiidskih
dinosauiusa, icdnog tioodontidskog dinosauiusa, iogatih dinosauiusa,
koinia•c, tiavnatc vcgctaciic, •ctinaia i siiokolisnog divcca. \isoko na
icdnoi planini, samo nckoliko stotina kilomctaia od 1uznog Pola, nadcni
su fosili •ctiii iazli•itc vistc dinosauiusa, icdan lctcci gmizavac i sisaioli-
ki gmizavac. Blizu ostiva Dzcims Ros na Antaiktiku nadcni su fosil oini-
tisiiskog dinosauiusa, i fosili papiati, •ctinaia i siiokolisnog divcca. !osil
icdnog moiskog gmizavca, plcziozauiusa, takodc ic nadcn na
Antaiktiku. \cliki bioi fosila diugih zivotinia iaznih vista takodc ic
nadcn na Antaiktiku.
Kako su moglc zivotinic, kao sto su dinosauiusi, moiski gmizavci,
lctcci gmizavci, sisaioliki gmizavci i koinia•c moglc opstati u podiu•iima
koia danas imaiu dugc pciiodc zcstokc hladnocc i viscmcsc•nu tamu?
Kako su moglc papiati, •ctinaii i siiokolisno divccc opstati u oblastima
sa vilo niskim tcmpciatuiama i mcsccima tamc? Ovo ic ozbilian izazov
cvolucionim sccnaiiiima. Picma bibliiskom poglcdu na istoiiiu Zcmlic,
postoialo ic vicmc pic katastiofi•nog globalnog Potopa kad ic atmosfcia
Zcmlic sadizavala mnogo visc vodcnc paic ncgo sadasnia atmosfcia. Od
tii gasa u sadasnioi atmosfcii odgovoina za apsoibovanic i zadizavanic
toplotc sa sunca, uglicn dioksida, ozona i vodcnc paic, vodcna paia ic
dalcko naivazniia. Tako, ako ic picpotopska atmosfcia sadizavala
mnogo visc vodcnc paic ncgo atmosfcia danas, ona bi apsoibovala
mnogo visc sun•cvc toplotc, sto bi iczultiialo onim sto sc obi•no zovc
cfckat "staklcnc bastc". Ovo bi davalo Zcmlii globalno blagu klimu i
obiasnilo •inicnicu da su zivotinic i bilikc, opisanc goic, moglc cgzistiiati
na lokalitctima Scvcinog i 1uznog Pola, koii su imali buinu vcgctaciiom.
Ovi uslovi diasti•no bi sc piomcnili poslc Potopa, sa uvcliko smanicnom
koli•inom vodcnc paic u poslcpotopskoi atmosfcii. Globalno blagu
klimu sa globalnim pokiiva•cm buinc vcgctaciic smcnilc su danasnia
aikti•ka i antaikti•ka, umcicna i tiopska klimatska zona. Gicnland, koii
ic nckada imao suptiopsku klimu sli•nu onoi na Kaiibima, sad ic stalno
pickiivcn lcdom i sncgom. Razlog zasto su dinosauiusi i mnogi diugi
oiganizmi, vcgctaciia, •ctinaii i siiokolisno divccc mogli cgzistiiati na
Scvcinom i 1uznom Polu, ili blizu niih, bila ic globalno blaga klima -
iczultat goic opisanog cfckta "staklcnc bastc", koicm ic opct bio uziok
vcci sadizai vodcnc paic u picpotopskim uslovima.
Sugciisanc su mnogc tcoiiic za obiasnicnic izumiiania dinosauiusa.
Naipopulainiia tcoiiia danas ic idcia da ic ncki astcioid udaiio Zamliu,
podizuci vcliki oblak piasinc i gasa koii su obavili Zcmliu, iczultiiaiuci
padom tcmpciatuic, koii ic bio dovolino katastiofi•an da isticbi
dinosauiusc. Poicd ovc tcoiiic "dubokog zamizavania", diugi nau•nici
sugciisu da bi udai astcioida pickiio Zcmliu uzaicnim pcpclom, koii bi
uziokovao ogiomnc tiavnatc i sumskc pozaic, dovolino iakc i globalnc
100 101
da unisti svc dinosauiusc. Ovo bi sc moglo nazvati tcoiiiom "uzaicnc
pcci". Mcdutim, ovc idcic imaiu icdan fatalni ncdostatak. Stagod da ic
uziokovalo izumiianic dinosauiusa, moialo ic da budc globalna katas-
tiofa dovolino vclika da ubiic svakog dinosauiusa na Zamlii - vclikc,
malc, bilioicdc, mcsoicdc, dvonoznc, •ctvoionoznc, okloplicnc, iogatc,
patkokliunc - da niicdan nc piczivi. Ako ic takva stiahovita globalna
katastiofa pogodila Zcmliu, zasto niic ubila svc kihkc, lcpisavc malc
pticc? Kako su pticc moglc piczivcti tako ogiomnu globalnu katastiofu?
Kako su mogli piczivcti mali sisaii sa tankom kozom? Zasto su diugi
gmizavci, kao sto su zmiic, gustcii, koinia•c i kiokodili piczivcli takvu
katastiofu koia ic unistila svc dinosauiusc, lctccc gmizavcc i moiskc
gmizavcc? !dcia da su svi dinosausiusi, lctcci gmizavci i moiski gmizavci
(i mnogi diugi oiganizmi) bili potpuno unistcni katastiofom koia ic
ostavila pticc, sisaic, kiokodilc, koinia•c, zmiic i gustcic nctaknutim,
sasvim ic ncicalna. Sa diugc stianc, boiba da sc ponovo nascli diasti•no
piomcnicna povisina Zcmlic sa potpuno diuga•iiom klimom koia ic
uslcdila nakon globalnog Potopa, iczultiiala bi ncuspchom za mnogc
oiganizmc, dok su diugi uspcvali. Dinosauiusi su o•iglcdno bili mcdu
gubitnicima.
Ivolucionisti vciuiu da su dinosauiusi bili na Zcmlii od pic 23O mi-
liona godina do pic 65 miliona godina. Tako su navodno dinosauiusi
zivcli i cvoluiiali u svc vistc ovakvih icdinstvcnih oiganizama tokom 165
miliona godina. Ncbioicnc miliiaidc dinosauiusa bi zivclo i umilo u
toku tih navodnih 165 miliona godina. Ako ic cvoluciia istinita, nasi
piiiodnia•ki muzcii ticbalo bi da imaiu bioinc fosilc ncsumniivih
piclaznih foimi koic otkiivaiu postcpcni cvolutivni nastanak iogova,
"pa•iih" kliunova, bodlii, plo•a, kicsta, kostanih kupa i mnogih diugih
icdinstvcnih osobina dinosauiusa. Niicdna takva piclazna foima niic
nikad nadcna. !osilni zapis dinosauiusa ic ogiomno, pozitivno
svcdo•anstvo istinitosti spcciialnog stvaiania.
Molckulaini podaci
Moglo bi sc sugciisati da bi molckulaini podaci bili od vclikc pomoci
tamo gdc fosilni zapis niic dao piclaznc foimc ncophodnc da sc povczu
iazli•iti tctiapodi u icdnom vciodostoinom filogcnctskom stablu.
Molckulaini podaci, kada ic u pitaniu cvoluciia, mutc vodu isto onako
kao i fosili. Na piimci, \cisampcl (Wcishampcl), Dodson i Osmolska
kazu:
Molckulaini podaci o filogcniii tctiapoda ncpouzdani su u poglcdu
odnosa ptica i kiokodila. Nckc analizc spaiuiu ovc dvc giupc . . . ali
mnogi tczc tomc da blizc povczuiu pticc i sisaic. . . Mcdutim, diugc
analizc piotcinskog niza daiu svako diugo zamislivo spaiivanic
tctiapodskih giupa, i niihov zna•ai ic diskutabilan. . . .
59
!zglcda o•iglcdno, da ako analizc piotcinskog niza daiu svako mogucc
spaiivanic tctiapodskih giupa, takvi podaci su bcskoiisni u odicdivaniu
odnosa ovih giupa. Zastupnici konccpta stvaiania tvidc da ic ovo ta•no,
ici ovc tctiapodskc giupc nisu povczanc gcncti•ki, vcc su nastalc sasvim
odvoicno.
Poicklo ptica
Ivolucionisti su dugo smatiali da su pticc cvoluiialc od gmizavaca.
Kako ic ianiic ic•cno, Romci ic vciovao da su pticc (kao i kiokodili,
lctcci gmizavci i dinosauiusi) cvoluiiali od icdnog oiganizma sli•nog
iodu Saltoposuchus, pscudosuhiiskom tckodontskom gmizavcu.
6O
Danas
ima onih koii bi sc slozili sa Romciom, mada ic populainiia idcia u novi-
ic vicmc da su pticc cvoluiialc od dinosauiusa, a diugi vciuiu da su pticc
naiblizc povczanc sa kiokodilima. \ Iistatu, Bavaiska, odizana ic od 11.
do 15. scptcmbia 1984. godinc Mcdunaiodna Aichacoptciix konfcicn-
ciia, na koioi su zastupnici goiniih idcia izncli svoic aigumcntc.
61
Naio•ito zanimliiva bila ic •inicnica da su oni koii su piisustvovali kon-
fcicnciii osctili za poticbu da usvoic icdan izvcstai "koii iziazava
icdnodusno vciovanic svih u•csnika u cvolutivno poicklo i zna•ai ioda
Aichacoptcivx da bi sc picdupicdila moguca zloupoticba od stianc zas-
tupnika konccpta stvaiania zbog o•iglcdnc ncslogc mcdu nau•nicima".
62
Diugim ic•ima, ovi cvolucionisti sc icdnodusno slazu da ic cvoluciia
•inicnica, iako sc nc mogu sloziti po pitaniu picdaka ptica, a ios spcci-
fi•niic o poicklu ioda Aichcoptcivx. Zasto sc zamaiati pioblcmati•nim
•inicnicama kada ic vcc odlu•cno da ic cvoluciia •inicnica? !, niposto nc
piopustitc piiliku da iskiitikuictc zastupnikc konccpta stvaiania!
Razlog tolikoi zbunicnosti i ncslozi mcdu cvolucionistima u poglcdu
nastanka ptica, ic naiavno, ncdostatak piclaznih foimi koic bi povczivalc
pticc sa gmizava•kim piccima. Kad bi sc mogla naci samo nckolicina
piclaznih foimi, iaspiscnih u vicmcnu, koic bi dokumcntovalc cvoluciiu
gmizavca u pticu, stav cvolucionista u poglcdu gmizava•kog pictka i
cvolucionog puta od gmizavaca do ptica bio bi icdnoglasan.
A. D. \okci (Walkci) ic sugciisao da su pticc cvoluiialc od icdnog
ianog kiokodila.
63
Na osnovu svog piou•avania ptica, kiokodila i fosil-
nih gmizavaca i dinosauiusa, \ctston (Whctston) i Maitin odbacuiu
dinosauiusko poicklo ptica. Oni kazu:
Ovc napicdnc kaiaktciistikc u slusnom icgionu podizavaiu zaicdni•ko
poicklo za kiokodilc i pticc, nczavisno od i zauiisiiskih i oinitisiiskih
dinosauiusa.
64
102 103
Dzon Ostiom (1ohn H. Ostiom) ic naiistaknutiii u piomovisaniu tcoii-
ic da su pticc cvoluiialc od icdnog malog koluiozauiskog dinosauia
sli•nog iodu Compsognatus.
65
Danas ic idcia da su pticc cvoluiialc od
dinosauiusa tako siioko piihvaccna da su ncki sugciisali da pticc ticba
smcstiti u istu giupu sa dinosauiusima - Dinosauiia, pic ncgo u klasu
ptica (Avcs). \ stvaii, siioko ic piihvaccno da dinosauiusi i danas
piczivliavaiu u obliku ptica, svoiih pcinatih potomaka. Skcptiku ic
pomalo tcsko kad vidi kolibiiia ili civcndaca da zamisli da su ti pcinati
oiganizmi cvolutivni potomci dinosauiusa, a kamoli potomci kiokodila.
Ostiom ic istakao sta on vciuic da su vaznc sli•nosti izmcdu koluioza-
uiskih dinosauiusa i ioda Aichacoptcivx, fosilnc pticc za koiu cvolu-
cionisti tvidc da poscduic i pti•ic i gmizava•kc osobinc, •incci tako
posicdnika izmcdu gmizavaca i ptica.
!osili ioda Aichacoptcivx nadcni su u Solcnhofcn kic•niaku
!iankoniic, Bavaiska. Pivi fosil nadcn ic u Solcnhofcn kic•niaku. Scsti
piimciak ic nadcn, ili piiznat kao takav, u icdnoi zbiici u Solcnhofcnu
novcmbia 1987. godinc.
66
O scdmom piimciku iz Solcnhofcna iavlicno
ic apiila 1993. godinc.
67
Ovai scdmi piimciak zna•aian ic po tomc sto
ukliu•uic giudu kost. Ni kod icdnog od picthodnih piimciaka niic nadcn
tiag giudnc kosti. Ovo ic navclo palcontologc da obiavc da
Aichacoptcivx niic imao giudnu kost, stiuktuiu koiu poscduiu
savicmcnc pticc lcta•icc, za koiu su pii•visccni snazni misici za lctcnic,
sto ic navclo mnogc da povciuiu da Aichacoptcivx niic mogao da lcti ili
da ic bio slab lcta•. \pikos tomc sto sc ianiic niic nasla giudna kost kod
ioda Aichacoptcivx, bilo ic isticano da ic Aichacoptcivx imao kiila
idcnti•na onim kod savicmcnih ptica lcta•ica.
68
Rainci (Ravnci) po
ovom pitaniu kazc:
Naiupadliiviia osobina ioda Aichacoptcivx su nicgova dobio iazviic-
na pcinata kiila. Ova kiila nisu zna•aino iazli•ita po vcli•ini i obliku
od onih kod savicmcnih ptica, kakvc su sviakc, i ukazuiu da ic
Aichacoptcivx bio ptica lcta•ica. Pciic takodc izglcda kao iak dokaz
sposobnosti lctcnia. . . Kod ioda Aichacoptcivx pciic ic vcoma sli•no
onom kod savicmcnih ptica. Ono ima kiutu ccntialnu osovinu za
picnos aciodinami•kih sila tclu, gcnciisanih nad lopaticama pciia, a to
sc nc bi o•ckivalo da pcia nisu imala mchani•ku funkciiu. Sto ic ios
zna•ainiic, osovina pcia postavlicna ic asimctii•no u odnosu na lopa-
ticc pcia. Ovo dozvoliava pciu da sc iskiivi optimalno, kako bi sc kom-
pcnzovalo saviianic u lctu uziokovano aciodinami•nim optcicccnii-
ma, a vazno ic i piilikom lcta lcbdcnicm i onom mahanicm kiilima. . .
asimctiiia lopatica pcia kaiaktciisti•na ic za savicmcnc pticc lcta•icc,
dok ic pciic vccinc savicmcnih ptica nclcta•ica simctii•no.
69
Olson i !cduciia (!cduccia) takodc su tvidili da •ak i u odsustvu
giudnc kosti, ncma ni•cga u anatomiii ioda Aichacoptcivx sto bi ga
104 105
Slika 9. Aichacoptcivx (ickonstiukciia po Hcilmanu
(Hcilmann)).
spic•avalo da budc dobai lcta•.
7O
Sada bi otkiicc giudnc kosti u ovom
poslcdnic otkiivcnom piimciku ticbalo da tu stvai kona•no icsi. Ncma
sumnic da ic Aichacoptcivx bio sposoban za dobai lct kao i savicmcnc
pticc lcta•icc.
Tvidi sc da Aichacoptcivx dcli 21 spccifi•nu kaiaktciistiku sa
koluiozauiiiskim dinosausiusima, sto ukazuic na to da su pticc
cvoluiialc od ovih, ili vilo sli•nih dinosauiusa.
71
\pikos ovim sli•nosti-
ma, postoic dvc •inicnicc koic bi iskliu•ivalc iod Compsogathus kao
pictka pticama. Compsognathus i Aichacoptcivx bili su savicmcnici,
koii sc oba poiavliuiu kao fosili u Solcnhofcn kic•niaku, za koii kazu da
piipada goinioi iuii, ili staiosti od oko 15O miliona godina. Kako ioditcli
mozc biti stai kao i nicgov potomak? Dalic, Compsognathus i koluioza-
uiiiski dinosauiusi bili su zauiisiiski, odnosno dinosauiusi sa
gmizava•kom kailicom. Piavi gmizava•ki ili dinosauiski picdak ptica
ticbalo bi da ic imao pti•ia bcdia. Koluiozauiiiski dinosauiusi nc mogu
biti picci ptica.
!stiazivanic iaznih anatomskih osobina ioda Aichacoptcivx u poslcd-
niih dcsctak godina pokazalo ic, u svakom slu•aiu, da su doti•nc kaiak-
tciistikc nalik onim kod ptica, a nc kod gmizavaca. Kad ic lobania lon-
donskog uzoika izdvoicna iz kic•niaka i piou•cna, pokazalo sc da ic
sli•na pti•ioi, a nc gmizava•koi lobanii.
72
Bcnton ic iziavio da "dctalii
lobaniskc •auic i s niom povczanih kostiiu na zadnicm dclu lobanic su-
gciisu da Aichcaoptcivx niic picda•ka ptica, vcc izdanak iz ianog
pti•icg stabla.
73
\ istom spisu, Bcnton kazc da ic kvadiatna kost (kost
vilicc koia ic zgloblicna sa skvamoznom kosti lobanic) kod ioda
Aichacoptcivx imala icdan glavcni dco, kao sto ic slu•ai kod gmizava-
ca. Koiistcci icdnu novu tchniku, zvanu kompiutciska tomogiafiia,
Haubic (Haubitz) i kolcgc su ustanovili da ic kvadiatna kost cistatskog
piimcika ioda Aichacoptcivx imala dva glavcna dcla, i tako bila sli•na
onoi kod savicmcnih ptica,
74
pic ncgo da ic imala icdan glavcni dco,
kako kazc Bcnton.
L. D. Maitin i saiadnici ustanovili su da ni zubi ni glcznicvi ioda
Aichacoptcivx nisu mogli biti izvcdcni od tciopodnih koluiozauiskih
dinosauiusa - zubi su bili tipi•ni onim kod diugih (vciovatno kasniiih)
ptica sa zubima, a glczaniskc kosti nc pokazuiu homologiiu sa onim kod
dinosauiusa.
75
Dzon Ostiom, vcliki zagovoinik dinosauiuskog poickla
za pticc, iziavio ic da ic picponia•a (pubis) ioda Aichacoptcivx bila
usmcicna nanizc - sto ic piclazni polozai izmcdu onog kod koluioza-
uiskih dinosauiusa, koii ic upiavlicn ka napicd, i onog kod ptica, upiav-
licnog unazad. A. D. \okci (Walkci), u noviiim studiiima, dokazuic da
ic ic Ostiomovo tuma•cnic pogicsno, i da ic picponia•a ioda
Aichacoptcivx bila oiiicntisana na na•in kao sto ic kod ptica.
76
Dalic,
Taisitano i Hc•t (Hccht) kiitikuiu iaznc aspcktc Ostiomovc hipotczc
dinosauiuskog poickla ptica, tvidcci da ic Ostiom pogicsno piotuma•io
homologiiu udova ioda Aichacoptcivx i thciopodnih dinosauiusa.
77
A. D. \okci ic picdstavio icdnu analizu usnog icgiona ioda
Aichacoptcivx koia pokazuic, nasupiot ianiiim studiiama, da ic ovai
icgion vilo sli•an usnom icgionu kod savicmcnih ptica.
78
1. R. Hin•lif
(Hinchliffc), koiistcci savicmcnc izotopskc tchnikc na pilccim cmbiio-
nima, tvidi da sc "saka" ptica sastoii od !!, !!! i !\ pista, dok sc pisti
"sakc" tciopodnih dinosauiusa sastoic od !, !! i !!! pista.
79
Ostiom i diugi tvidc da su pticc cvoluiialc od pcinatih picdatoia •iii
ic zivot bio vczan za zcmliu, a koii su nastali od koluiozauiskih
dinosauiusa. Takodc sc tvidi da ic Aichacoptcivx imao kandzc sli•niic
onima kod ptica •iii ic zivot vczan za zcmliu, ncgo onima kod ptica koic
zivc na divccu. D. W. 1aldcn (Yaldcn) ic, mcdutim, dcmonstiiiao da su
kandzc manusa (picdnicg uda) ioda Aichacoptcivx bilc gotovo idcn-
ti•nc sa onima kod ptica koic sc pcniu po divccu.
8O
Alan !cducia ic
upoicdio gcomctiiiu kandzc ioda Aichacoptcivx sa onom kod savic-
mcnih ptica •iii ic zivot vczan za zcmliu, onih koic zivc na divccu i ptica
pcnia•ica. Luk kandzi ptica koic zivc na divccu i pcnia•ica picmasuic
zna•aino onai kod ptica •iii ic zivot vczan za zcmliu. \stanovio ic da ic
luk kandzi ioda Aichacoptcivx upoicdiv sa onim kod ptica koic zivc na
divccu. Nicgova analiza ic ustanovila da Aichacoptcivx niic bio bizi
giabliivac, vcc ptica koia zivi na divccu. !cduciiin zakliu•ak po ovom
pitaniu bio ic slcdcci:
Aichcoptcivx nam vciovatno nc mozc icci mnogo o ianom poicklu
pciia i lcta kod piavih piotoptica, ici ic Aichacoptcivx bio, u modci-
nom smislu tc ic•i, ptica.
81
Lcii Maitin (Laiiv D. Maitin), oinitolog i piofcsoi sistcmatikc i
ckologiic na \nivcizitctu Kanzas, i scf odscka za palcontologiiu ki•mc-
niaka piiiodnia•kog muzcia tog univcizitcta, piihvata icdnu modiko-
vanu vciziiu pscudozusiiskog poickla ptica, koia •ini pticc scstiinskom
giupom kiokodilima. \ icdnom novinskom •lanku, oiiginalno obiav-
licnom u •asopisu Ncwsdav, on kazc:
Tcoiiia koia povczuic dinosauiusc sa pticama piiiatna ic fantaziia koia
sc nckim nau•nicima svida, ici obczbcduic diicktan ulazak u pioslost
o koioi ina•c mozcmo samo nagadati. Ali dok sc nc otkiiiu ubcdliiviii
dokazi, moiamo ic odbaciti i kicnuti ka slcdccoi, bolioi idcii.
82
Kiliusti su iavnc ioznatc plo•c; pciic ic vilo komplcksno po stiuktuii
i sastoii sc od icdnc ccntianc osovinc iz koic izlazc bodlic i bodliicc.
Bodliicc su opicmlicnc sicusnim kukama koic piianiaiu za bodlic i
povczuiu povisinu pcia u icdnu iavnu, iaku, savitliivu lopaticu. Pciic i
kiliusti iziastaiu iz iazli•itih sloicva kozc. Dalic, iazvoi pcia ic izuzctno
komplcksan i tcmclino iazli•it od onoga kod kiliusti. Pciic, kao i dlaka,
106 107
ali za iazliku od kiliusti, iazviia sc iz kcsica. Dlaka ic, mcdutim, mnogo
icdnostavniia stiuktuia ncgo kiliust. Pcio u iazvoiu zasticcno ic
ioznatom picvlakom i foimiia sc oko icdnoh kivnog, kupastog, induk-
tivnog iczgia kozc. Nc samo da ic pcio u iazvoiu kao u scndvi•u izmcdu
picvlakc i iczgia kozc, ono ic i komplcksno po stiuktuii. Razvoi ccliia
koic cc piciasti u odiaslo pcio ukliu•uic komplcksnc pioccsc. Ccliic
migiiiaiu i ccpaiu sc po visoko spccifi•nim obiascima da bi foimiialc
komplcksan skup bodlii i bodliica.
83
!ilip Rcgal (Philip Rcgal) pokusava da zamisli kako sc pciic moglo
iazviti iz kiliusti.
84
Rcgal picdstavlia niz hipotcti•kih dogadaia koiim bi
sc pioduzcnic kiliusti na tclu kod gmizavaca, kao adaptivni odgovoi na
sun•cvu toplotu, naposlctku pioizvclo pciic. Ono sto nam ic ostavlicno
da vciuicmo ic to da sc nckako dcsio niz gcnctskih gicsaka, ili mutaciia,
koii ic iczultiiao nizom ncvciovatnih dogadaia koii su nc samo pictvoiili
icdnostavnu ioznatu plo•u u ncvciovatno slozcnu i •udcsno dizainiianu
stiuktuiu pcia, vcc su komplctno icoiganizovali icdnostavni mctod
iazvoia kiliusti u visoko komplcksni pioccs ncophodan da sc pioizvcdc
pcio. Kakva ncvciovatna vcia u slcpc silc cvoluciic! Rcgalov spis piosto
dodaic ios icdnu "cto-tako" pii•u cvolucionim sccnaiiiima, sasvim liscnu
cmpiiiiskc podiskc.
P. !. A. Madcison ic takodc sugciisao icdan sccnaiio za postatanak
pciia od gmizava•kih kiliusti. On ic, mcdutim, dovolino iskicn da piizna
da:
Naglasavam da ovai modcl samo pokusava da obiasni kako ic kiliust
aihozauiusa moglo dovcsti od nastanka pioto-pcia. Kiainii pioizvod,
kakav ic pokazan na slici 1d, nalikuic pciu u uobi•aicnom smislu tc
ic•i samo po tomc sto ic to icdan visoko spcciializovani kciatinski
intcgumcntni dodatak. Na mozcmo ios ponuditi bilo kakvo vciodostoi-
no obiasnicnic za nastanak icdinstvcnc osovinc, bodlii i bodliica bcz
koiih savicmcno pcio nc bi imalo ni aciodinami•nu ni izolacionu
funkciiu.
85
Tako, niicdan cvolucionista nc mozc sc •ak ni piibliziti tomc da piuzi
cvoluciono obiasnicnic kako ic pciic moglo cvoluiiati od kiliusti.
Sccnaiio toga kako ic kiliust mogla cvoluiiati u pioto-pcio, ogiani•cn
kako to samo mozc i biti, niic nista visc do piazna ictoiika bcz i tiunkc
cmpiiiiskog sadizaia.
Skoiasnii dogadaii bacili su ios visc sumnic na iod Aichacoptcivx kao
piclaznu foimu. Ako sc tvidnic Sankaia Catciica (Sankai Chattciicc)
pokazu ta•nim, onda Aichacoptcivx siguino nc mozc biti picda•ka
ptica, i dinosauiusi nc bi mogli biti picci ptica. Catciic i nicgovi saiadni-
ci na Tcksas Tc• \nivcizitctu tvidc da su nasli dvc fosilnc pticc vcli•inc
vianc kod Posta u Tcksasu, u stcnama navodno staiim 225 miliona go-
dina, i tako su tc pticc navodno 75 miliona godina staiiic od ioda
Aichacoptcivx, a podicdnako staic kao pivi dinosauiusi.
86
Ako ic Catciic u piavu, nicgova fosilna ptica staia ic kao naistaiiii fo-
silni dinosauius. Kako bi onda dinosauiusi mogli biti picci ptica? Catci-
ic tvidi da su picdnii udovi, iamc, kaili•ni poiascvi i lobania iasno pti•ii.
Nicgova ickonstiukciia takodc pokazuic poitnc vcnc koic sc piotczu od
tcmcna lobanic do o•nc duplic - sto ic kaiaktciistika savcimcnih ptica
koia niic nadcnc ni kod icdnog dinosauiusa - kao i savitliiv viat, binoku-
laini vid, i vcliki mozak, sto su takodc kaiaktciistikc savicmcnih ptica. \
stvaii, Catciic tvidi da ic nicgova fosilna ptica, koiu ic nazvao Piotoavis,
visc nalik ptici ncgo Aichacoptcivx, posto ima iaku giudnu kost nalik
kobilici, ili stcinum, i suplic kosti. Ako ic Catciicova analiza ta•na, onda
o•iglcdno ni dinosauiusi ni Aichacoptcivx nc mogu biti picci ptica.
Dalic, ako su pticc stvaino cvoluiialc od nckc vistc gmizavaca, onda bi
ptica 75 miliona godina staiiia od ioda Aichacoptcivx, odnosno staia
225 miliona godina, ticbalo da ic izuzctno nalik gmizavcu. Catciicova
Piotoavis ic, picma Catciicu, upiavo supiotnost tomc, visc sli•niia ptici
i od ioda Aichcoptcivx. Catciic ic naposlctku obiavio icdan nau•ni spis
o iodu Piotoavis, ali ic dao samo piikaz lobanic.
87
Ova publikaciia, koia
ukliu•uic i nicgovu smclu tvidniu da ic Piotoavis bio ptica u punom
smislu tc ic•i, izazvao ic vcliku kontiavcizu, koia ic dctalino opisana.
88
Ncki cvolucionisti insistiiaiu na tomc da Aichacoptcivx, posto ic imao
kaiaktciistikc i gmizavaca i ptica, picdstavlia posicdnika izmcdu
gmizavaca i ptica, ali svc osobinc koic ic on imao bilc su komplctnc, nc
dclimi•nc ili piclaznc. Dalic, posto su oiganizmi unutai svakc familiic,
icda ili klasc tako visoko piomcnliivi, bilo bi picdvidivo na osnovu mo-
dcla stvaiania da zivotinic u iazli•itim icdovima i klasama imaiu nckc
zaicdni•kc osobinc. Cak i liudi dclc zaicdni•kc osobinc sa gmizavcima.
Na piimci, imamo zaicdni•ko ki•mcnia•ko oko. Mcdu ostalim kaiaktc-
iistikama, cvolucionisti naglasavaiau da ic Aichacoptcivx imao zubc,
dug icp i kandzc na kiilima, sto su, tvidi sc, gmizava•kc kaiaktciistikc
naslcdcnc od gmizava•kog pictka. Kao sto ic vcc opisano,
Aichacoptcivx niic imao gmizava•k zubc, vcc zubc koii su bili icdin-
stvcno pti•ii, sli•ni zubima nadcnim kod icdnog bioia diugih fosilnih
ptica. Kao sto su to istakli Maitin, Stiuait (Stcwait) i \ctston
(Whctstonc), Aichacoptcivx i diugc pticc sa zubima imalc su
ncnazublicnc zubc sa suzcnim osnovama i piosiicnim koicnovima, dok
su thciopodni dinosauiusi, niihovi navodni picci, imali nazublicnc zubc
sa iavnim koicnovima.
89
Dalic, nc bi ticbalo da izncnaduic sto su nckc
pticc imalc zubc, posto ic to slu•ai i sa svim ostalim ki•mcniacima. Nckc
iibc imaiu zubc, nckc ncmaiu; ncki vodozcmci imaiu zubc, ncki ncmaiu;
ncki gmizavci imaiu zubc, ncki ncmaiu. \c•ina sisaia ima zubc, ali ncki
ncmaiu.
108 109
Aichacoptcivx icstc imao dug icp, dok savicmcnc pticc imaiu kiatak
icp, sa scst pislicnova koii zavisavaiu u icdnoi •vistoi kosti zvanoi pigos-
til. Za dugi icp sc pictpostavlia da ic gmizava•ka osobina, ali, naiavno,
ncki gmizavci imaiu kiatkc icpovc, a mnogi dugc. Aichacoptcivx ic
imao tii kandzc na kiilima, i cvolucionisti ukazuiu na ovu kaiaktciistiku
kao na iasno gmizava•ku. Mcdutim, i icdan bioi savicmcnih ptica ima
kandzc na kiilima. Onc ukliu•uiu, na piimci, mladun•c tuiaka (Touiaco
coivthaix ), afii•kc pticc koia ima kandzc na kiilima. Hoacin
(Opisthocomus hoazin), iuznoamcii•ka ptica, ima dvc kandzc na kiili-
ma dok ic mlada. Ona ima vilo malu kobilicu i slab ic lcta•. !zncnaduic
ncdavno otiicc da ic hoacin piczivai. To ic icdina poznata ptica za koiu
sc zna da vaii hianu (95´ nicnc ishianc ic liscc) na isti na•in kao kiavc,
ovcc i diugi piczivaii, koiistcci baktciiic u vaicniu vlaknastog bilinog
matciiiala u icdnoi poscbnoi komoii iznad stomaka. Ivolucionisti moia-
iu pictpostaviti da ic ovai pioccs cvoluiiao kod hoacina sasvim nczavis-
no od ostalih piczivaia.
9O
To ic tako ncobi•no da ncki oinitolozi tasko
mogu u to da vciuiu. Mali hoacin ic ncobi•an i u mnogim diugim aspck-
tima. Noi ima tii kandzc na kiilima, koic bi sc okaiaktciisalc kao visc
gmizava•kc ncgo onc kod ioda Aichacoptcivx. Labudovi i ibisi takodc
imaiu kandzasta kiila. Niko nc bi nikad sugciisao da su ovc pticc
piclaznc foimc izmcdu gmizavaca i ptica, posto su to savicmcnc pticc.
Patkokliuni platipus ic •udan mozaik - piavi sisai koii takodc poscdu-
ic i gmizava•kc i pti•ic kaiaktciistikc. Kao takav on nc bi mogao biti
picdak ili potomak bilo koicg diugog oiganizma. Patkokliuni platipus ic
oiganizam za koicg cvolucionisti zclc da sc nikad niic poiavio.
Zanimliivo ic piimctiti komcntai Stcfana Dzci Gulda (Stcphcn 1av
Gould) sa Haivaidskog \nivcizitcta i Nilsa Ildiidza (Nilcs Ildicdgc) iz
amcii•kog piiiodnia•kog muzcia, koii su oboiica zcstoki piotivnici kon-
ccpta stvaiania. \ poglcdu ioda Aichacoptcivx, oni kazu da:
Na viscm nivou cvolutivnog piclaza izmcdu moifoloskih tipova, gia-
dualizam ic uvck bio u ncvolii, mada on ostaic "zvani•na" poziciia
vccinc zapadnih cvolucionista. Glatkc piclazc izmcdu Bauplanc goto-
vo ic ncmogucc konstiuisati, •ak ni u misaonim ckspciimcntima; si-
guino ic da ncma dokaza za niih u fosilnom zapisu (•udni mozaici kao
sto ic Aichacoptcivx nc ia•unaiu sc).
91
!ma visc vaznih aspckata ovc tvidnic, od koiih svaki ozbilino stcti kic-
dibilitctu cvolucionc tcoiiic. Pivo ticba da obiasnimo da ic Bauplanc
ncma•ka ic• koia ozna•ava osnovnc moifoloskc tipovc ili bazi•no
iazli•itc tipovc oiganizama. Zapazitc da Guld i Ildiidz tvidc da na ovom
taksonomskom nivou, to icst na nivou visih katcgoiiia, kao sto su icdovi,
klasc i kola (koii poscduiu iazli•itc osnovnc moifoloskc tipovc), dokazi
uvck ncdostaiu. Nc samo da ic ncmogucc na ovom nivou naci icdan
gladak niz posicdnika u fosilnom zapisu, vcc ic •ak ncmogucc zamisliti
kako su takvi posicdnici mogli izglcdati (na piimci, pokusaitc da zamis-
litc kako sc poiavliuic Ptcianodon sa pola vilicc i pola kiila). Naizad,
zapazitc da Guld i Ilidiidz poscbno iskliu•uiu iod Aichacoptcivx kao
piclaznu foimu, nazivaiuci ga, kao sto ic to i patkokliuni platipus,
•udnim mozaikom koii sc nc ia•una. Toliko o iodu Aichacoptcivx kao
o posicdniku!
\ poglcdu statusa ioda Aichacoptcivx, zanimliivo ic piimctiti sta su
ncki cvolucionisti moiali da kazu u pioslosti. Lckomt dc Nou (Lccomtc
du Nouv) kazc:
Na zalost, vcci dco osnovnih tipova u zivotiniskom caistvu ncpovczan
ic sa palcontoloskc ta•kc glcdista. \pikos •inicnici da ic on ncospoino
povczan sa dvcma klasama gmizavaca i ptica (sto ic vcza koiu dcmon-
stiiia anatomiia i fiziologiia danasniih zivih piimciaka), mi nismo •ak
ni ovlasccni da smatiamo izuzctni slu•ai ioda Aichacoptcivx za piavu
kaiiku. Pod kaiikom mi podiazumcvamo icdan ncophodni stcpcn
piclaza izmcdu klasa, kakvc su gmizavci i pticc, ili izmcdu maniih
giupa. Zivotinia koia ispoliava kaiaktciistikc koic piipadaiu dvcma
iazlizitim klasama nc mozc sc tictiiati kao piava kaiika svc dok sc nc
nadu piclazni stupnicvi, i svc dok mchanizmi piclaza ostaiu ncpoz-
nati.
92
Svinton (Swinton), cvolucionista i stiu•niak za pticc, kazc:
Poicklo ptica ic uvcliko stvai dcdukciic. Ncma fosilnih dokaza stup-
nicva kioz koic ic postignuta vclika piomcna od gmizavca do pticc.
93
Romci ic ickao da:
Ova iuiska ptica (Aichacoptcivx ) stoii u siainoi izolaciii; danas nc
znamo visc o nicnim pictpostavlicnim tckodontskim piccima niti o
nicnoi vczi sa kasniiim "piavim" pticama, ncgo sto smo znali ianiic.
94
Govoicci o iodu Aichacoptcivx, !chthvoinis i Hcspcioinis, Bcdaid
(Bcddaid) ic ickao: "Tako ic ncdvosmislcno da su ovi oiganizmi bili
pticc da sc piavo poicklo ptica icdva nagovcstava u stiuktuii ovih
zna•ainih ostataka."
95
Tokom skoio 1OO godina od obiavliivania
Bcdaidovc kniigc, niic sc poiavio niicdan bolii kandidat kao posicdnik
izmcdu gmizavca i ptica od ioda Aichacoptcivx. Niic otkiivcn niicdan
icdini posicdnik sa dclimi•mim kiilima i dclimi•nim pciicm. Mozda ic to
iazlog zasto ic vicmcnom Aichacoptcivx postao svc visc "nalik
gmizavacu"! Nasupiot Bcdaidovoi pioccni ioda Aichacoptcivx, ncki
cvolucionisti danas nc samo da tvidc da ic ova ptica ncsumniivo
povczana sa gmizavcima, vcc i da bi, da iasni otisci pciia nisu bili nadcni,
Aichacoptcivx bio klasifikovan kao gmizavac. Ovo ic vilo ncta•na tvid-
nia, posto niicdan gmizavac ncma pti•ia kiila i mnogc diugc pti•ic osobi-
na koic ima Aichacoptcivx.
110 111
Samo zbog o•ainog ncdostatka piclaznih foimi cvolucionisti isti•u
tako glasno iod Aichcoptcivx. On sc iavlia izncnadno u fosilnom zapisu,
kao dobai lcta• sa kiilima bazi•nog obiasca i piopoiciiama savicmcnog
pti•icg kiila, i pciicm idcnti•nim onom kod savicmcnih ptica lcta•ica, i
ncsumniivo ic piava ptica bcz iicdnc icdinc stiuktuic koia bi bila u
nckom piclaznom staniu. Tvidnia dc Noua da "nismo •ak ni ovlasccni da
iazmatiamo izuzctni slu•ai ioda Aichacoptcivx kao istinskc kaiikc"
danas ic •ak i umcsniia ncgo kad ic obiavlicna pic pcdcsctak godina.
Aichacoptcivx ic bio "•udan mozaik koii sc nc ia•una". Gmizavci i pticc
su tako odvoicni vclikim ponoiom, upiavo kako ic picdvidcno na osnovu
tcoiiic stvaiania.
\ilo zna•aian aspckt fosilnog zapisa ptica ic odsustvo piclaznih foimi
koic bi vodilc do svakog od spcciializovanih tipova ptica. Tu bi ticbalo da
sc nailaksc picpoznaiu piclaznc foimc, i tu bi sc onc moialc naci ako ic
cvoluciia istinita. Nastanak opstcg tipa pticc od opstcg tipa gmizavca bilo
bi mnogo tczc tiasiiati ncgo nastanak visoko spcciializovanih ptica. Zato
ic pou•no ispitati pazliivo sta palcontolozi imaiu da kazu o nastanku ovih
spcciializovanih ptica. Poglcdaimo, na piimci, sta Kciol ima da kazc o
nastanku ovih ptica. Svc icfcicncc su iz nicgovc kniigc (icfcicnca 1). O
pingvinima, Kciol kazc:
Pingvini sc nalazc mcdu naivisc spcciializovanim pticama, zbog pot-
punog gubitka mogucnosti lcta i visokog stcpcna spcciializaciic za pod-
vodno kictanic. . . Oni su zadizali bazi•nu stiuktuiu i funkciic ptica
lcta•ica, ali sc niihov lct odviia pic pod vodom ncgo u vazduhu. . . Cak
i naiianiii poznati fosili iz goinicg coccna sa ostiva Scimoui,
Antaiktik, visoko su spcciializovani za podvodni lct i nc daiu dokazc o
niihovom nastanku od piimitivnih lctccih picdaka (sti. 356-357).
Kciol podscca da ic Ogvgoptvnx naistaiiia poznata fosilna sova, i kazc
da ona "izglcda piipada giupi koia bi mogla ukliu•ivati pictkc obc zivucc
poiodicc sova", ali nc kazc nista o piccima ioda Ogvgoptvnx (da li bi •ak
i stiu•niak za sovc znao kako da izgovoii Ogvgoptvnx ?) ili sova uopstc
(sti. 351). Govoicci o kiviiima, pticama nclcta•icama, koic sc sad nalazc
samo na Novom Zclandu, Kciol kazc: "!osilni zapis, koii ic ogiani•cn na
plcistoccn, nc baca svctlo na niihov nastanak" (sti. 349). O noicvima,
Kciol kazc: "Noicvi su icdina giupa iatita (ptica nclcta•ica) u koioi fo-
silni zapis zna•aino dopiinosi ustanovliavaniu niihovc ianiic istoiiic" (sti.
349). Diugim ic•ima, fosilni zapis nc samo da nam nc govoii nista o
postanku bilo koic od ptica nclcta•ica, vcc nam nc govoii nista i o istoii-
ii bilo koic od ovih ptica, osim noicva. Zivi iod noicva ic Stiuthio, a fo-
silni noicvi nckoliko vista nadcnih u Iviopi, Aziii i Afiici, u stcnama
goinicg mioccna, plioccna i plcistoccna, ukliu•cni su u iod Stiuthio.
Noicvi su icdinstvcni mcdu modcinim pticama po tomc sto imaiu samo
dva nozna pista. Samo blcdc sugcstiic, zasnovanc na postcpcnoi icduk-
ciii bo•nog pista kod vclikih ptica sli•nih zdialu, mogu sc ponuditi kao
moguca vcza noicva sa diugim pticama. To ic naivisc sto cvolucionisti
mogu da ponudc u poglcdu picdaka niza visoko spcciializovanih ptica
nclcta•ica.
\ poglcdu naibioiniicg tipa savicmcnih ptica (malih ili sicdnic vclikih
ptica pcva•ica koic zivc na divccu), Kciol kazc:
Ovc pticc ukliu•uiu picko 5.OOO vista i dominantni su clcmcnti pti•ic
faunc na svim kontinctnima osim na Antaiktiku. Mcdutim, niihov fo-
silni zapis ic ios uvck vilo oskudan (sti. 352).
Kciol kazc da naiianiic poznatc pticc pcva•icc poti•u iz naslaga u
!iancuskoi koic po staiosti piipadaiu naigoinicm oligoccnu (sti. 352), ali
ncma nista da kazc o nastanku ovih ptica. \ poglcdu tikavaca
(ukliu•uiuci i cinc liskc), koic obuhvataiu vcliki bioi nclctccih vista,
Kciol kazc:
Nckc vistc ukliu•uiu i lctccc i nclctccc vistc, sto sugciisc da sc gubitak
lcta mozc dcsiti vilo naglo. Na zalost, fosilni zapis nam kazc vilo malo
o istoiiii tc familiic (sti. 353).
Sto sc ti•c giupc Pclicanifoimcs, Kciol kazc:
Mcdu zivim familiiama, pticc iz giupc !iigatidac imaiu naiianiii fosil-
ni zapis, koii idc unazad do donicg coccna. Blunc i diugc pticc iz giupc
Sulidac, i koimoiani (Phalaciocoiacidac) pivi put sc iavliaiu u donicm
oligoccnu. Nalazimo pclikanc (Pclicanidac) i pticc iz giupc
Anhingidac u donicm mioccnu. Mada su piimitivni po nckim aspckti-
ma, •ak i naiianiii piipadnici ovih giupa lako sc iaspoznaiu kao kaiak-
tciisti•ni •lanovi svoiih familiia (sti. 355).
Sta Kciol mozc icci o nastanku papagaia? Nista. On kazc:
Papagaii (icd Psittacifoimcs) su poznati od donicg mioccna.
Spcciializovani su u cvoluciii icdnc zigodaktilnc stiuktuic stopala, ali
su ina•c sli•ni u nckim poglcdima sa golubovima i mozda sa niima dclc
zaicdni•kc pictkc (sti. 35O).
\cc smo spomcnuli Ri•aida Goldsmita i nicgovo odbiianic oitodok-
snc, spoic i postcpcnc daivinovskc cvoluciic u koiist nicgovc makio-
mutaciic, ili mchanizma cvoluciic pod nazivom "monstium koii
obccava". 1cdan od izazova koic ic Goldsmit uputio diugim cvolucionis-
tima koii slcdc paitiisku liniiu danasnicg daivinizma ("nco-daivinizma")
bio ic kolibii. On ic zahtcvao da obiasnc postcpcno cvolutivno poicklo
kolibiiia, od iccimo icdnc pticc koia sc hiani zincvlicm. Goldsmit ic
istakao da kolibii nc bi mogao funkcionisati niti piczivcti dok svc nic-
govc poscbnc kaiaktciistikc - visoka mctaboli•ka stopa sa nocnom
hibcinaciiom, poscban kliun za sisanic ncktaia, sposobnost lcbdcnia, itd.
- nisu bilc komplctnc i funkcionalnc. Sta Kciol ima da kazc o postanku
112 113
kolibiiia? Svc sto kazc ic to da ". . . su pticc iz giupc Capiimulgifoimcs
opct moglc dovcsti do giupc Apodidac (pticc pod nazivom •opa) i kolib-
iiia" (sti. 351). Sta su pticc iz giupc Capiimulgifoimcs? Kciol kazc:
Capiimulgifoimcs obuhvataiu iaznovisnu giupu familiia koic
ukliu•uiu cho-lociiaiucc pticc, pticc sa zabliim ustima i nocnc lastc,
koic su svc uglavnom nocnc i imaiu ziapcci kliun za hvatanic insckata
(sti. 351).
Ostavlicni smo bcz ikakvog obiasnicnia toga zasto Kciol zamislia da bi
mali kolibii mogli cvoluiiati od ptica koic su nocnc i imaiu ziapcci kliun.
Kolibii nisu nocnc pticc, niti imaiu ziapcci kliun. Kciol nc nudi nikakav
dokaz da podupic svoiu pictpostavku da su kolibii, od koiih su ncki nai-
manii kopncni ki•mcniaci, cvoluiiali od icdnc kapiimulgifoimnc pticc.
Dctlici su nckc od naispcciializovaniiih ptica, sa naio•itim kandzama
za hvatanic stabla divcca, kiutim pciicm na icpu koic dcluic kao
pudupiia•, ostiim, iakim kliunom, oiganima za ublazavanic udaiaca koii
okiuzuiu mozak da bi spic•ili ostcccnic, vilo dugim iczikom
pii•visccnim u dcsnoi nozdivi, i zlczdama koic lu•c lcpliivu supstancu
koia pickiiva iczik za hvatanic insckata. Pomislilo bi sc da ako ic icdan
tako ncobi•an oiganizam cvoluiiao, cvolucinisti bi imali odicdcn bioi
piclaznih foimi koic bi dokumcntovalc tai piclaz, i icdno logi•no
obiasnicnic cvolutivnog poickla svakog posicdnog stcpcna u niihovom
nastanku. Dctlici i tukani, i iaznc diugc tiopskc pticc, smcstcnc su u icd
Picifoimcs. Svc sto Kciol ima da kazc o postanku dctlica ic ovo: "Piavi
dctlici, Picidac, koii su naio•ito piilagodcni za tiaganic za hianom po
stablu divcca, poiavliuiu sc u sicdnicm mioccnu" (sti. 352). Diugim
ic•ima, on ncma apsolutno nista da kazc o niihovom poicklu. Svc sto
Romci ima da kazc o dctlicima ic:
Rcd Picifoimcs - On ukliu•uic dctlicc i tukanc, i iaznc tiopskc pticc.
Picifoimcs su svc iakog kliuna i imaiu osobcni zigodaktilni tip stopala
zabclczcn goic kod papagaia i kukavica.
96
Diugim ic•ima, Romci nc kazc apsolutno nista o cvolutivnom poick-
lu dctlica. Kolbcit i Moialcs nc kazu nista o dctlicima, i govoic malo o
pticama u svoioi kniizi, posvccuiuci samo nckoliko stiana tom picdmc-
tu.
97
Dctlici sc nc spominiu ni u kniizi koiu su obiavili Sulc (Shultzc) i
Tiucb.
98
Tako, u svakom od slu•aia nastanka iazli•itih tipova ptica, gdc bi
piclaznc foimc ticbalo da su iclativno bioinc i lako picpoznatliivc,
nailazimo na gotovo komplctnu tisinu u cvolucionoi litciatuii. Da ima
takvih piclaznih foimi, mozcmo biti siguini da bi ih cvolucionisti siioko
dokumcntovali i ilustiovali u nau•nim •lancima i kniigama. Ono sto
cvolucionisti nc govoic, pii•a glasno i iasno. Poticbnc piclaznc foimc
nisu nikada nadcnc, piazninc su vclikc i sistcmatskc, i dokazi koic zahtc-
va cvoluciona tcoiiia nc postoic.
Piclaznc foimc nisu nadcnc ici nisu nikada postoialc. Tc •inicnicc
piuzaiu mocan pozitivan dokaz za spcciialno stvaianic.
114 115
Sisaioliki gmizavci
\vod
"Sisaioliki" gmizavci su bili vilo iaznovisna, siioko iaspiostianicna
giupa gmizavaca koia ic imala icdan bioi kaiaktciistika koic sc nalazc
kod sisaia. \zimaiuci cvoluciiu za •inicnicu i to da su sc sisaii moiali
iazviti iz gmizavaca, cvolucionisti tako sasvim logi•no pictpostavliaiu da
piisustvo ovih sisaiskih kaiaktciistika podizava tcoiiiu da su sisaii
nastali od icdnc ili visc giupa oiganizama unutai ovc giupc sisaiolikih
gmizavaca.
Nau•nici koii zastupaiu konccpt stvaiania nc piihvataiu ovc pict-
postavkc, naiavno. Oni isti•u da su ki•mcniaci izuzctno iaznovisni. Ncki
tczc manic od 3O kilogiama, dok diugi tczc visc stotina tona. Ncki su
ogiani•cni zivotom na kopnu, sa znatnim iazlikama u na•inu kictania.
Diugi su vcsti lcta•i, dok ncki zivc iskliu•ivo u moiu. Bilo cvoluciic ili nc,
bilo bi zaista izncnaduiucc da ki•mcniaci iz iazli•itih klasa nc dclc
mnogc zaicdni•kc kaiaktciistikc.
Glcdaiuci na ovai pioblcm sa icdnog siicg aspckta, moiamo icci da su
svi dokazi na stiani konccpta stvaiania, posto ncma nimalo dokaza u fo-
silnom zapisu koii bi povczali ki•mcniakc sa bilo koiim pictpostavlicnim
pictkom mcdu bcski•mcniacima. Mada sc za ovai piclaz pictpostavlia
da ic tiaiao 1OO miliona godina, niic otkiivcn niicdan icdini posicdnik.
Ako sami ki•mcniaci nisu cvoluiiali, kako o•iglcdno to i izglcda, cvolu-
ciona tcoiiia ic mitva, i ncozbilino ic spckulisati o cvoluciii giupa unutai
ki•mcniaka, ili unutai bilo kog diugog dcla. Ako glcdamo na pioblcm iz
ogiani•cnc pcispcktivc, ako ogiani•imo pazniu na gmizavcc, sisaiolikc
gmizavcc i sisaic, onda ima dokaza koii podizavaiu svako stanovistc.
Ivolucioni poglcd na dokazc
!spitaimo pivo dokazc koii navodno podizavaiu pictpostavku da su
sisaii cvoluiiali od gmizavaca. Pii tomc ccmo posmatiati gcoloski stub i
vicmcnskc iasponc, i to o•ima cvolucionista, kako sc i moia iaditi ako
sc dokazi zclc pioccniivati unutai pictpostavki cvolucionog modcla.
"Piimitivni”" sisaioliki gmizavci poiavliuiu sc istovicmcno u fosilnom
zapisu sa "gmizavcolikim" gmizavcima kiaicm goinicg kaibona. Od
po•ctka su ti oiganizmi imali izvcsnc kaiaktciistikc koic sc sad povczu-
iu sa sisaiima, ali su ncdostaialc diugc sisaiskc kaiaktciistikc, kao sto su
sckundaino ncpcc i dvostiuki okcipitalni kondilus. Kasniic, u pcimu, a
zatim u tiiiasu, poiavili su sc "napicdni" sisaioliki gmizavci koii su posc-
dovali ovc i diugc sisaiskc kaiaktciistikc, ukliu•uiuci i visoko difcicnci-
ianc zubc i povccanic dcntalnc kosti donic vilicc uz smanicnic diugih
kostiiu donic vilicc. Naizad, otpiilikc na gianici tiiias-iuia, ili pic piib-
lizno 18O miliona godina po cvolucionoi gcoloskoi vicmcnskoi skali, pos-
toiao ic icdan oiganizam, tvidi sc, koii ic imao vccinu ovih sisaiolikih
kaiaktciistika, i koii ic, mada ic i dalic zadizavao icdan potpuno
funkcionalan vili•ni zglob gmizava•kog tipa (kvadiatno-aitikulaini),
takodc poscdovao, upoicdo sa ovim gmizava•kim vili•nim zglobom, i
vili•ni zglob sisaiskog tipa (skvamozno-dcntalni). Onda smo imali oiga-
nizam koicg cvolucionisti nazivaiu pivim sisaiom. Mada obiavlicn pic
tiinacst godina, Tom Kcmpov
1
opsiini osvit na sisaiolikc gmizavacc ios
uvck ic odli•an izvoi za upoznavanic cvolucionog poglcda na dokazc. To
ic glavni izvoi koiisccn kioz cclu nasu pioccnu tih dokaza.
Poglcd na dokazc sa aspckta konccpta stvaiania
Kad cvolucionisti zclc da navcdu dokazc za cvoluciiu, oni gotovo uvck
ukazuiu na navodni piclaz od gmizavaca do sisaia, zatim oiganizam ioda
Aichacoptcivx (navodnog posicdnika izmcdu gmizavaca i pticc), i na
koniski niz. Kao sto smo vcc piimctili, Guld i Ildiidz iskliu•uiu iod
Aichacoptcivx kao piclaznu foimu,
2
a Ildiidz, mada vciuic da su konii
cvoluiiali, tvidi da ncma piclaznih foimi izmcdu iazli•itih tipova fosilnih
konia.
3
Tako izglcda da postoii vcoma malo navodnih dokaza za cvoluci-
iu, ako su zaista milioni vista postcpcno cvoluiiali kioz stotinc miliona
godina. Ako sc to dcsilo, nasi muzcii bi ticbalo da su zatipani ogiom-
nim bioicm ncsumniivih piclaznih foimi. Nc bi ticbalo da budc piosto-
ia za pitanic, mogucnosti za sumniu, piilikc za dcbatu, nikakvog
iacionalnog iazloga za postoianic mnogih oiganizaciia koic tictiiaiu
konccpt stvaiania. \mcsto tog ogiomnog bioia ncsumniivih piclaznih
foimi koic bi ticbalo da postoic, mcdutim, aigumcnti za cvoluciiu zas-
116 117
6. FosiIni zapis - porekIo
sisara
novani su na vilo malom bioiu sumniivih piimcia, od koiih ic icdan -
navodni piclaz od gmizavca do sisaia.
\ svoiim pokusaiima da ustanovc cvoluciono stablo ili filogcniiu za si-
saiolikc gmizavcc i sisaic, cvolucionisti sc oslaniaiu gotovo u potpunosti
na sli•nosti koic bi povczivalc ovc oiganizmc u icdnom cvolucionom scc-
naiiiu. Oni su piinudcni da to •inc zbog ncdostatka piclaznih foimi
poticbnih za niihovu hipotcti•ku cvolucionu lcstvicu. To smo piimctili i
pic, kioz svc ianiic osvitc na dokazc povczanc sa navodnim piclazima.
Da li to, sto icdan oiganizam ima kaiaktciistikc koic ima i diuga klasa
oiganizama, ncminovno ukazuic da on picdstavlia piclaz izmcdu tc dvc
klasc? Da bismo odgovoiili na to pitanic ncgativno, mozcmo navcsti
bioinc piimcic. Scvmouiia ic bila icdan oiganizam koii ic imao nckc
kaiaktciistikc koic sc nalazc kod vodozcmaca, i nckc kaiaktciistikc koic
sc nalazc kod gmizavaca. Ona bi stoga ticbalo da konstituisc "saviscnu
piclaznu foimu" izmcdu vodozcmaca i gmizavaca. Ona, mcdutim, nc bi
mogla biti takav posicdnik, posto sc pivi put poiavila otpiilikc na
po•ctku sicdnicg pcima, sto ic bai 2O miliona godina pickasno, picma
cvolucionoi vicmcnskoi skali, da bi bila picdak gmizavaca koii su sc vcc
poiavili u picthodnom, goinic-kaibonskom pciiodu.
1os icdan piimci ic danas zivcci patkokliuni platipus. Tai oiganizam ic
sisai, a ipak ima pa•ii kliun, stopala sa plovnim kozicama, i lczc iaia, uz
diugc kaiaktciistikc koic bi sc moglc nazvati gmizava•kim. On ima
kaiaktciistikc sisaia, gmizavaca i ptica, i mozda bi sc mogao nazvati
"piimitivnim sisaiom". On, mcdutim, nc bi mogao biti picdak sisaiima,
ici sc poiavio mnogo pickasno da bi to bio! \ stvaii, ta icdinstvcna kom-
binaciia stiuktuinih osobina •ini ncmogucom sugcstiiu da ic on nastao
od bilo koic klasc ki•mcniaka ili da ic mogao biti posicdnik izmcdu bilo
koic dvc klasc. Mogu sc navcsti mnogi sli•ni piimcii. Tako postoianic
kaiaktciistika kod icdnog icdinog oiganizma, koic imaiu zivotinic dva
iazli•ita tipa, nc ukazuic ncminovno da ic tai oiganizam posicdnik
izmcdu ta dva tipa, ili da su ta dva tipa gcnctski povczana.
Posto su sisaioliki gmizavci navodno napicdovali od ianih foimi vilo
sli•nih gmizavcima, do foimi vilo sli•nih sisaiima, i naizad do sisaia,
pictpostavilo bi sc da su tc piomcnc iczultiialc icdnom manic ili visc
postoianom piogicsiiom - od gmizavca ka sisaiu. \ stvaii, sisaioliki
gmizavci poscdovali su icdan mozai•ki obiazac osobina koii sc nalazi i
kod gmizavaca i kod sisaia. Na piimci, Kolbcit ic piimctio da:
Niic lako odicditi picciznu liniiu sisaiskih picdaka mcdu tciiodontnim
gmizavcima. Ncki tciiodonti su bili dalcko napicdniii i blizi sisaiima
po izvcsnim kaiaktciistikama, ali iclativno piimitivni po diugim; a
mcdu svim tciiodontima, mcsavinc napicdnih i konzcivativnih kaiak-
tciistika su tako iaznolikc da niic mogucc ukazati na bilo koiu
odicdcnu giupu i dcfinisati ic kao onu koia naipozitivniic napicduic u
piavcu sisaia.
4
Diugim ic•ima, mada bi icdan od ovih takozvanih sisaiolikih gmizava-
ca mogao poscdovati izvcsnc kaiaktciistikc za koic sc kazc da su si-
saiskc, kao sto su, na piimci, sckundaino ncpcc i difcicnciiani zubi, on
bi takodc mogao imati kaiaktciistikc occnicnc kao piimitivno gmiza-
va•kc. Picma Kolbcitu, ova mcsavina "napicdnih" i "piimitivnih" osobi-
na bila ic tako univcizalno kaiaktciisti•na za tciiodontc ("napicdnc" si-
saiolikc gmizavcc) da ic ncmogucc izabiati bilo koii od niih kao pictka
u liniii koia ic vodila do sisaia.
Dalic, nc samo da su sisaioliki gmizavci picdstavliali mozaikc koii su
ukliu•ivali kaiaktciistikc koic su gcncialno povczanc i sa gmizavcima i
sa sisaiima, vcc su mnogi imali stiuktuic koic sc nc nalazc ni kod icdnog
zivog •ctvoionosca, bilo sisaia ili gmizavca. Tako, Kcmp kazc:
Stiuktuia fosila obi•no nc nalikuic zivoi stiuktuii u bilo koicm kiup-
nom dctaliu, a ipak tc istc iazlikc mogu imati vczc sa vaznim
funkcionalnim iazlikama. Zaista, u mnogim slu•aicvima koii sc ti•u
sisaiolikih gmizavaca, piisutnc su stiuktuic koic piosto ncmaiu
iazumnc analogiic mcdu zivim •ctvoionoscima.
5
O•iglcdno, svi takvi oiganizmi bili bi picvisc visoko spcciializovani da
bi bili picci sisaia (ili bilo koicg diugog zivog oiganizma).
\ stvaii, piazninc u navodnoi cvolucionoi liniii koia vodi od gmizava-
ca do sisaia tako su sistcmati•nc da sc niicdan oiganizam nc mozc sma-
tiati diicktnim pictkom diugoga.
Svi sisaioliki gmizavci smcstcni su u potklasu Svnapsida. Ivolucionisti
pictpostavliaiu da su ovi oiganizmi icdna piiiodna giupa, u koioi svi dclc
icdnog zaicdni•kog pictka, a da ic tai picdak nastao vilo iano u istoiiii
gmizavaca. Oni su zapiavo icdna iaznovisna giupa oiganizama. 1cdina
diiagnosti•ka cita zaicdni•ka svim •lanovima, bila ic piisustvo icdnog
icdinog bo•nog otvoia u tcmpoialnom icgionu, sto ic osobina nadcna
samo kod ovc giupc. Sisaioliki gmizavci sc dalic dclc u dva icda,
Pclvcosauiia, koia konstituisc ono sto sc smatia naiianiiim •lanovima
sisaiolikih gmizavaca, i Thciapsida, za koic cvolucionisti smatiaiu da
sa•iniavaiu napicdniic tipovc. Pclvcosauiia su nadcni u vclikom bioiu
samo u tcksaskim civcnim sloicvima (donii pcim), mada ic nckoliko
nadcno i u Iviopi. Thciapsida su nadcni uglavnom u 1uznoi Amciici,
Rusiii i u Kaiu Supcigiupi 1uznc Afiikc. Romci naziva giupisanic u ova
dva icda nclogi•nim, ali pogodnim.
6
\nutai ova dva icda - familiic,
iodovi i vistc su uicdcni u icdnom nizu za koii sc vciuic da picdstavlia,
bai gcncialno, poicdak koiim su ovi gmizavci nastaiali.
Da li ovai opsti poicdak picdstavlia istinski vicmcnski niz nastanaka
ovih oiganizama ili ic tai niz uicdcn tako da odgovaia vcc zamislicnim
118 119
picdstavama o cvoluciii? !zglcda da ima bai nckc osnovc za sumniu da
su mnogi od ovih oiganizama smcstcni u tai niz picma zahtcvima cvolu-
cionc tcoiiic. Onda sc ovai niz nudi kao dokaz o toi tcoiiii!
Mozc sc navcsti nckoliko citata iz litciatuic da bi sc dokumcntovala
goic spomcnuta sumnia. Kcmp tvidi:
Tai zapis ic i gcogiafski ncicdnak, ici niicdan lokalitct nc daic visc od
icdnog iclativno kiatkog scgmcnta istoiiic sisaiolikih gmizavaca, a u
mnogim slu•aicvima icdan icgion sadizi fosilc samo icdnog doba.
Sli•no tomc, ni icdna taksonomska giupa sinapsida sc nc iavlia siiom
svcta, mada ic gotovo siguino da ic bai ncka od niih imala vilo siioku
distiibuciiu tokom zivota.
7
!zglcda dosta iasno, da posto niicdan lokalitct nc daic visc od kiatkog
scgmcnta takozvanc istoiiic sisaiolikih gmizavaca, iazli•iti scgmcnti
moiaiu da sc upoicdc u skladu sa icdnim zamislicnim cvolucionim
nizom, ili bai u skladu sa nckom scmom koia ic odicdcna pictpostavka-
ma zasnovanim na indiicktnom dokazu.
Naio•ito ic sugcstivna tvidnia Kcmpa da su "sinapsidi takodc od nckc
koiisti gcolozima kao stiatigiafski indikatoii iclativnc staiosti kontincn-
talnih stcna u koiima su nadcni. . . ."
8
Diugim ic•ima, fosili, u ovom
slu•aiu fosili sisaiolikih gmizavaca, koiistc sc za datiianic stcna. Ali kako
znamo iclativnu staiost sisaiolikih gmizavaca ako ih koiistimo za
odicdivanic staiosti stcna? Niihovim poictkom u cvolucionoi scmi usvo-
icnoi od stianc cvolucionista, naiavno!
1cdnako ic indikativna Romciova tvidnia:
Mada ic koiclaciia sa moiskim pciiodima ncmoguca u vccini
slu•aicva, opsta cvoluciona tcoiiia o tciapsidima i diugim povczanim
foimama, sugciisc da sloicvc koii sadizc pclikozauiusc ticba smatiati
donic-pcimskim, Tapinoccphalus zonu Bofoia i ianc iuskc hoiizontc
za sicdnic pcimskc, a Indothiodon i Cistcccphalus zonc Bofoia i nii-
hovc ckvivalcntc za goinic-pcimskc. Olson ic picdlozio da sc bilo koii
sicdnii tcimin climinisc, i da sc cco potcz od iuskih i afii•kih sloicva (i
nicgovi nalazi na Duploi planini ili kod Miinc amcii•kc ickc) nazovc
goinic-pcimskim. Ovo mi izglcda kao icdna vilo nciavnomcina
podcla, i da ic uobi•aicna donic-sicdnic-goinia pcimska tciminologi-
ia visc u skladu sa icdnim siiokim poglcdom na pcimsku cvolucionu
sliku.
9
Tako izglcda da ic Romciovo giupisaic ovih iaznih sloicva u icdnom
pictpostavlicnom vicmcnskom nizu odicdcno "opstom cvolucionom
pii•om o tciapsidima" i "icdnim siiokim poglcdom na pcimsku cvolu-
cionu sliku". Niic •udo, onda, da sc ono sto ic picdstavlicno u litciatuii,
a naio•ito u udzbcnicima, kao icdan vicmcnski niz za sisaiolikc gmiza-
vcc, gcncialno slazc sa cvolucionim o•ckivaniima. On ic i konstiuisan da
sc slazc s niima.
Ccsto sc, mcdutim, sugciisc, da sc za datiianic fosila koiistc mctodc
iadiomctiiiskog datiiania, mctodc nczavisnc od bilo kakvih pictpostav-
licnih statigiafskih koiclaciia ili cvolucionih pii•a. Dcick Iidzci (Dcick
Agci), piofcsoi gcologiic na Kolcdz \nivcizitctu, Svansi, \cls, icagovao
ic liutito na takvc tvidnic. On kazc:
Moic fiustiaciic kao gcologa dovcdcnc su do ta•kc kliu•ania •lankom
Dcivida Calinoia (David Challinoi) o piiiodnia•kim muzciima (Ncw
Scicntist, 29. scptcmbai 1983., sti. 959), a naio•ito nicgovom piimcd-
bom da "Oiiginalno, palcontolozi su datiiali fosilc idcntifikuiuci
gcoloskc sloicvc u koiima su oni nadcni. Danas sc staiost fosila
odicduic mcicnicm iaspada iadioaktivnog uglicnika ili pomocu iaspa-
da niihovog iadioaktivnog kaliiuma u aigon"... 1os od \iliiama Smita
(William Smith) na po•ctku 19. vcka, fosili su ios uvck naibolii i
naita•niii mctod za datiianic i povczivanic stcna u koiima sc iavliaiu...
\ poglcdu toga sto ic svo povcicnic picslo na fizi•aic i mcicnic izo-
topskog iaspada, icstc ono sto dovodi do bcsa! !zvcsno ic da takvc
studiic daiu podatkc u vidu miliona godina, sa vclikim pioccntom
gicsaka... Nc mogu zamisliti slu•aicvc iadioaktivnog iaspada koiistcnc
za datiianic fosila.
1O
Tako izglcda da sc fosili koiistc za datiianic stcna, a nc mctodc
iadiomctiiiskog datiiania. To izglcda da nas vodi nazad u kiug, ici kako
datiiamo fosilc? \ kona•noi analizi, svc sc izglcda zasniva na icdnom
pictpostavlicnom cvolucionom nizu.
Ostatak ovog poglavlia posvcccn ic pioccni ogiomnih fizioloskih i
moifoloskih iazlika izmcdu gmizavaca i sisaia, piaccnog icdnim
kiiti•kim ispitivanicm fosilnog zapisa sisaiolikih gmizavaca i sisaia •iii ic
cili odgovoi na pitanic: "\ koii sc modcl poickla, u modcl stvaiania ili
cvoluciic, podaci bolic uklapaiu?"
!izi•kc i fizioloskc iazlikc izmcdu gmizavaca i sisaia
Piomcnc u fiziologiii i piatccc moifoloskc piomcnc poticbnc da sc
gmizavac pictvoii u sisaia su ogiomnc. Inglcski nau•nik koii zastupa
konccpt stvaiania Daglas Dcvai (Douglas Dcwai) nabioiao ic 21 vcliku
iazliku izmcdu gmizavaca i sisaia, sto ic spisak za koii ic iziavio da
niposto niic komplctan.
11
Kcmp picdstavlia i komcntaiisc spisak
hipotcti•kih posicdnika izmcdu gmizavaca i sisaia, i tcskocu, uzioko-
vanu ncdostatkom piclaznih foimi, da bi sc znalo da li su cvolutivnc
piomcnc bilc postcpcnc ili su sc odviialc kvantnim skokovima. On zatim
kazc:
120 121
Svcukupno sc, mcdutim, cvoluciia svakog sistcma mozc opisati kao
postcpcna u odicdcnom filogcnctskom icscniu koic ic danas iaspo-
lozivo. Slcdi da postoii icdna o•iglcdna vcza izmcdu cvoluciic odvo-
icnih sistcma, s tim da piomcnc u icdnom tczc da budu piopiaccnc
piomcnama u diugim. . . . !ma i diugih sisaiskih kaiaktciistika koic
uopstc nisu picdstavlicnc u fosilnim foimama, ili su to, u naibolicm
slu•aiu, samo visoko hipotcti•kc asociiaciic sa skclctnim kaiaktciis-
tikama. Stvaii kao sto su stiuktuia sica i dvostiuka ciikulaciia, bubicg
i nicgova spcciializovana fiziologiia, dlaka, doicnic i tcmpciatuina
fiziologiia, od fundamcntalnog su zna•aia u iazumcvaniu piiiodc
poickla sisaia. Po analogiii ostcoloskih osobina, vciovatno ic da su ovc
mckc stiuktuic takodc cvoluiialc postcpcno kioz sisaiolikc gmizavcc i
ianc sisaic, ali da bi sc dalic ispitala takva icdna hipotcza moia sc iaz-
motiiti na•in na koii sc svc tc iaznc kaiaktciistikc odnosc funkcional-
no icdna picma diugoi i picma sicdini.
12
Kcmp nabiaia tii glavna pioblcma sa koiima sc suo•ava zivot zivoti-
nia na zcmlii, i iaspiavlia o svakom od niih u kontckstu nastanka si-
saiskih osobina. Ovi glavni pioblcmi su tcmpcituina kontiola, hcmiiska
kontiola, i kontiola piostoia. !iziologiia sisaia moia dozvoliavati
odizavanic stalnc, iclativno konstantnc tclcsnc tcmpciatuic. Ova kaiak-
tciistika, zvana cndotcimiia, ostvaiuic sc pioizvodniom toplotc kioz
ccliisku mctaboli•nu stopu koia ic oko scdam puta vcca od onc kod hlad-
nokivnog (cktotcimni•kog) gmizavca. Indotcimiia zahtcva icdnu pic-
cizno piilagodcnu, visoko komplcksnu biolosku oiganizaciiu koia sc
nalazi kod sisaia, ali nc i kod gmizavaca. Opisuiuci sta ic moialo
cvoluiiati, kako sc gmizavac picobiazavao u sisaia, Kcmp kazc:
!ini kontiolni mchanizmi tcmpciatuinc icgulaciic ncophodni su, tako
da ni piomcnama u stopi mctabolizma tokom iazli•itih nivoa aktivnos-
ti, niti vaiiiaciiama u tcmpciatuii okolinc, niic dopustcno da uziokuiu
piomcnc u tclcsnoi tcmpciatuii. Tako dlaka, znoinc zlczdc i spcciiali-
zovana kozna kivna tkiva moiaiu cvoluiiati. Mnogo indiicktniii, ali
icdnako vazni u funkcionisaniu cndotcimiic, icsu ncki diugi aspckti
biologiic sisia. Lokomotoini apaiat moia postati sposoban da nosi
zivotiniu po tcicnu, u zadovoliavniu nicnih, otpiilikc dcsctostiuko
vccih zahtcva za hianom. Apaiat za ishianu moia da uzima hianu
vccom bizinom i da takodc pomazc u iazlaganiu hianc, sto ic pioccs
koii bi bio vcoma spoi da ic picpustcn samo pioccsima u cicvima.
Poticbna ic diiafiagma za vccu bizinu spolinic gasnc iazmcnc koia sc
iavlia. Sa potcnciialnim poiastom gubitka vodc koii bi iczultiiao iz
poviscnc tcmpciatuic i vccc bizinc disania, moiao bi sc boiiti bubicg,
i naizad •ulni oigani i ccntialni ncivni sistcm moiaiu biti dizainiiani da
oiganizuiu i kontiolisu ovc aktivnosti.
13
!zolaciia sisaiskog tcla zahtcva dlaku. O ogiomnim iazlikama izmcdu
gmizava•kih kiliusti i pciia, i niihovom na•inu iazvoia vcc smo govoiili.
Dlaka, kao i pciic, iazviia sc iz folikula ili kcsica, i tako ima sasvim
diuga•iii na•in iazvoia od onog kod kiliusti. Ivolucionisti moiaiu
vciovati da su nckako, picko nasumi•nih, slu•ainih gcnctskih gicsaka,
gmizavci "icsili" pioblcm pictvaiania gmizava•kih kiliusti u sisaisku
dlaku.
Kcmp iaspiavlia o cvoluciii hcmiiskc kontiolc, za koiu kazc da ic
"diugi vcliki pioblcm vczan za zivot na kopnu, koii su sisaii icsili".
Koiistcci tciminc kao "icsili" u cvolutvnom pioccsu, cvolucionisti govoic
kao da su postoiali intcligcnciia, planiianic i ckspciimcntisanic koii su
bili ukliu•cni u slcpi pioccs cvoluciic. Pioblcm koii sisaii moiaiu icsiti,
kao i svi tctiapodi, ic tcndcciia da gubc vodu. Glavni oigan ukliu•cn u
picvazilazcnic ovog pioblcma ic bubicg, za koii Kcmp kazc da ic
slozcniii kod sisaia ncgo kod bilo koicg diugog ki•mcniaka. Opisuiuci
komplcksnost sisaiskog bubicga, Kcmp kazc:
Kivni piitisak bubicznc aitciiic, koia snabdcva bubicgc, visok ic, a
bioi bubicznih ccv•ica ic vcliki. Piva zna•aina ta•ka kod sisaiskog
bubicga ic ta, da on ima vilo visoku stopu ultiafiltiaciic kivi. Diuga
ta•ka ic vilo duga Hcnlcova pctlia, koia ic povczana sa pioizvodniom
konccntiisanog, hipcitoni•kog uiina, glavnog sicdstva za o•uvanic
vodc. Ticca ta•ka po vaznosti ic to, da sc piodukciiom hipcitoni•kog
uiina o•uvava dovolino vodc da zivotinia mozc da dozvoli scbi da
izbacuic tc•nost. Postoii daklc icdan tok vodcnog iastvoia koii izlazi iz
tcla, sto piuza piiliku za vilo finu icgulaciiu plazmati•nih nivoa iona i
diugih iastvoiliivih supstanci. Odgovaiaiucim stopama lu•cnia u, ili
icapsoipciic iz tc•nosti koia tc•c kioz bubicg, nivo svakog iona ili
molckula mozc sc odizavati konstantnim u kivi.
14
Kcmp spominic mnostvo icakciia koic sc kontiolisu cnzimima, a koic
sc moiaiu sasvim intcgiisati icdnim piccizno podcscnim hcmostati•kim
sistcmom. Zatim nastavlia:
Sicc i kivni sistcm moiaiu biti dizainiiani tako da pioizvodc visoki
kivni piitisak poticban bubicgu. Moia takodc postoiati komplcksni
cndokiini sistcm da bi sc otkiio nivo svakc od kontiolisanih supstanci
i da sc zapo•nu odgovaiaiucc stopc lu•cnia i icapsoipciic u bubicgu.
15
\ svoioi dikusiii o sisaiskoi kontioli piostoia, to icst pitaniu kictania
po vclikoi iaznolikosti kopncnih povisina, Kcmp kazc:
Sisaiski udovi imaiu siiok opscg amplituda i uglova kioz koic sc mogu
kictati, i mogu stoga izlaziti na kiai sa vilo ncpiavilnim tlom, vci-
tikalnim i ncpiavilnim picpickama. \dovi su dugi, ali vitki,
omogucuiuci potcnciialno bizo kictanic, a stopala su smcstcna na tlu
blizu sicdnic liniic zivotinic, sto ic •ini vilo agilnom ili sposobnom za
122 123
mancviisanic. \z ova gcomctiiiska svoistva lokomotoinog sistcma, si-
saii imaiu i misicc sposobnc za odizavanic aciobi•nc aktivnosti na
visokom nivou. Tako, mada piimctno bizi ili cfikasniii pii kictaniu, oni
mogu odizavati bizo kictanic u mnogo duzim pciiodima ncgo gmizav-
ci ckvivalcntnc vcli•inc.
. . . \z o•iglcdnc piomcnc u udovima, lokomotoini sistcm zahtcva i
povccano snabdcvanic hianom i kisconikom, i mozda visu
mctaboli•ku stopu za duzi pciiod napoia.
16
Kcmp zatim iaspiavlia o konccptu homcostazc, to icst sposobnosti si-
saia da podnosc spoliasnia kolcbania sicdinskih •inioca pomocu
unutiasniih icgulacionih faktoia. Na slici na stiani 312, Kcmp ilustiuic
27 stiuktuia i pioccsa sisaia ukliu•cnih u odizavanic homcostazc. On
naglasava da niicdna od komponcnti homcostazc nc mozc funkcionisati
nczavisno, i ono sto postoii ic icdan icdini, intcgiisani homcostati•ki
mchanizam.
Naizad on kazc:
Da zakliu•im, sustina biologiic sisaia ic vilo visoki stcpcn komplck-
snosti i unutiasnic intcgiaciic iaznih stiuktuia i funkcionalnih piocc-
sa.
17
Raniic ic Kcmp naglasio •inicnicu, da posto su svc osobinc sisaia
visoko komplcksnc i blisko intcgiisanc, naio•ito onc stiuktuic i pioccsi
koii su ukliu•cni u odizavanic homcostazc, niihov cvolutivni nastanak
ukliu•ivao bi vilo postcpcnu piomcnu. Niicdna od niih niic sc mogla
dcsiti nczavisno od bilo koic diugc.
18
On to ponovo naglasava u icdnom
kasniicm poglavliu, tvidcci:
Bilo ic piimcccno da fosilni zapis podizava glcdistc da ic cvoluciia ka
sisaiskim nivoima ukliu•ivala piakti•no svc aspcktc oiganizma istovic-
mano. Niicdna stiuktuia ili funkciia nc bi mogla cvoluiiati mnogo
dalcko ako niic piaccna odgovaiaiucim piomcnama u svim diugim
osobinama.
19
Kcmp zatim nastavlia obiasnicnicm, da bas kao sto unutiasnic
piomcnc poticbnc da sc odizi homcostaza u toku pictvaiania gmizavca
u sisaia moiaiu biti postcpcnc i blisko povczanc, tako i moifoloskc
piomcnc moiaiu biti pazliivo uskladcnc i tako postcpcnc. On kazc:
Ako sc kao piimci uzmu dicinodonti, niihova spcciializaciia za bilini
na•in ishianc zahtcva zamcnu zuba ioznatim zubnim plo•ama, icoii-
icntaciiu vili•nc muskulatuic, piomcnc u obliku vili•nog zgloba, i
siioko icmodclisanic oblika lobanic i doniih vilica. Poticbni su i
podcsno kictanic, i ccntialno ncivno piogiamiianic i ponasanic.
Niicdna od ovih osobina ncma vcliku adaptivnu vicdnost ako niic pio-
piaccna diugim osobinama, i stoga cvoluciia dicinodontnog tipa oiga-
nizma moia da ic piatila icdnu uskladcnu piogicsiiu, gdc ic svaka
osobina cvoluiiala postcpcno i u vczi sa piomcnama kod svih ostalih
osobina.
2O
!osilni zapis sisaiolikih gmizavaca
Kcmp ima piavo kada podizava stav da ic vcliki bioi unutiasniih
piomcna u fiziologiii i vcliki bioi spoliasniih piomcna u moifologiii
poticban za pictvaianic gmizavca u sisaia, moiao ncminovno da sc dcsi
postcpcno. !osilni zapis moia tako dokumcntovati postcpcni nastanak
svakc vistc, ioda, familiic i icda, ako ic cvoluciia istinita.
\ vclikom bioiu slu•aicva ticbalo bi da mozcmo piatiti, picko
piclaznih foimi, nastanak svakc odicdcnc vistc, kako su mnogi iazli•iti
tipovi sisaiolikih gmizavaca cvoluiiali, dok nc stigncmo do zavisnog stc-
pcna, oiganizma koii niic visc samo sisaiolik, vcc 1OO´ sisai. Ticbalo bi
tad da mozcmo da piatimo, picko fosilizovanih piclaznih foimi, postc-
pcni nastanak svakog od 32 icda sisaia - glodaic, ncpainc kopitaic
(pciisodaktilc), painc kopitaic (aiciodacilc), kitovc, slcpc miscvc, pii-
matc, itd. - od ovog piimitivnog sisaia.
!osilni zapis niti daic dokazc postcpcnih piomcna, niti piclaznc foimc
picdvidcnc na osnovu cvoluciic. Na samom po•ctku svoic kniigc, poslc
tvidnic da ic piclaz gmizavca u sisaia icdan poznati piimci u koicm ic
cvoluciia icdnc klasc ki•mcniaka iz diugc klasc ki•mcniaka dobio doku-
mcntovana fosinim zapisom, Kcmp odmah piiznaic:
Naiavno da ima mnogo piaznina u sinapsidnom fosilnom zapisu, sa
piclaznim foimama izmcdu iaznih poznatih giupa koic su gotovo
ncizbczno ncpoznatc. Mcdutm, poznatc giupc imaiu dovolino zaicd-
ni•kih osobina da ic mogucc ickonstiuisati hipotcti•ki piclazni stc-
pcn.
21
Kcmp tvidi da ic piclaz od gmizavca do sisaia nabolic dokumcntovan
slu•ai cvoluciic, ali onda moia da piizna da sc hipotcti•kc piclaznc
foimc moiaiu konstiuisati ici su piclaznc foimc izmcdu poznatih giupa
gotovo ncizbczno ncpoznatc! Pivi sisaioliki gmizavci iavliaiu sc u stcna-
ma sa kiaia goinicg kaibona, navodno pic oko 35O miliona godina, i
uzima sc da su is•czli picd kiai tiiiasa. Tako, cvolucionisti vciuiu da su
sisaioliki gmizavci piovcli skoio 2OO miliona godina cvoluiiaiuci, pic
ncgo sto su dostigli status sisaia. Bczbioinc miliiaidc piclaznih foimi bi
zivclc i umilc u tom ogiomnom pciiodu. Nasi muzcii bi ticbalo da imaiu
mnogc hiliadc stvainih piclaznih foimi na svoiim policama.
Piibcgavanic hipotcti•kim posicdnicima siguino nc bi bilo ncophodno
da su ti oiganizmi stvaino cvoluiiali.
Odsustvo piclaznih foimi iavlia sc na svim taksonomskim nivoima -
vistc, ioda, familiic i icda. Kcmp kazc:
124 125
1azovi na nizcm taksonomskom nivou, vista i iodova, piakti•no su uni-
vcizalni u fosilnom zapisu sisaiolikih gmizavaca. Ni u icdnom icdinom
dokumcntovanom slu•aiu niic mogucc piatiti piclaz, vistu po vistu, iz
icdnog ioda u diugi.
22
Kcmp piipisuic odsustvo piclaznih foimi izmcdu vista i odsustvo
piclaznih foimi izmcdu iodova, idcii da sc na nivou vistc cvoluciia iav-
lia bizo u malim populaciiama. On piihvata ispickidanu iavnotczu -
tcoiiiu cvoluciic koiu sugciisu Nils Ildiidz i Stcfan Dzci Guld. O ovoi
idcii govoiicc sc u slcdcccm poglavliu. Za tcoiiiu ispickidanc iavnotczc
sc pictpostvalia da obiasniava odsustvo piclaznih foimi izmcdu vista, ali
ona ncma sta da kazc o odsustvu piclaznih foimi izmcdu iodova, fami-
liia, icdova, klasa i kola. Svako piibcgavanic toi ncdokazanoi (i
ncdokazivoi) tcoiiii za obiasnicnic odsustva piclaznih foimi izmcdu
bazi•no iazli•itih tipova, kao sto su to familiic, icdovi i visi taksoni,
sasvim ic bczvicdno.
Kcmp piiznaic da ic odsustvo piclaznih foimi o•iglcdno na svim
nivoima. Tako, on kazc:
!zncnadna poiava novih visih taksona, familiia, pa •ak i icdova, odmah
nakon icdnog masovnog izumiiania, sa svim osobinama manic ili visc
iazviicnim, podiazumcva vilo bizu cvoluciiu. Niu ncizbczno piati
icdna mnogo spoiiia stopa moifoloskc piomcnc, obi•no nc visc od onc
na nivou ioda, ili naivisc na nivou podfamiliic. Mogucc da ic ovo
zapazanic koiisno, i da su novi taksoni imali dugc istoiiic pic ncgo sto
su sc poiavili u fosilnom zapisu, u toku koiih su postcpcno sticali svoic
kaiaktciisti•nc osobinc. Mcdutim, ni u icdnom slu•aiu takva icdna
istoiiia niic poznata ni kod icdnog icdinog piimcika, i stoga ic mnogo
iazumniic piihvatiti to da sc vilo visokc stopc moifoloskc cvoluciic
kaiaktciisti•no iavliaiu piatcci masovno izumiianic.
23
Zapazitc da ic Kcmp piisilicn da piizna, da upiavo kao sto ic to slu•ai
sa vistama i iodovima, piipadnici sisaiolikih gmizavaca na nivou famili-
ia i icdova takodc sc poiavliuiu sasvim foimiiani, sa svim osobinama koic
su manic ili visc sasvim iazviicnc. On kazc da ovc •inicnicc
podiazumcvaiu vilo iapidnu cvoluciiu, i da ic iazumno vciovati da sc
visokc stopc moifoloskc cvoluciic iavliaiu piatcci masovno izumiianic.
Ono sto Kcmp vciuic ic to da fosilni zapis pokazuic naglu poiavu si-
saiolikih gmizavaca koii picdstavliaiu iaznc stcpcnc piclaza gmizavaca u
sisaic, a svaki stcpcn pokazuic poiast u sisaiolikim kaiaktciistikama.
!osilizovani ostaci svakog od ovih stcpcna poiavliuiu sc kao sasvim
foimiiani, bcz piclaznih foimi koic bi dokumcntovalc postcpcni piclaz
icdnog stcpcna u diugi, i vilo malo daliih piomcna sc iavlia, ako ih
uopstc ima, dok sc ovai stcpcn ili nivo naglo zamcniuic slcdccim.
Da bi obiasnio ovu vilo nco-daivinovsku cvoluciiu, Kcmp sugciisc da
ic postoialo icdno vilo iapidno giananic na svakom nivou iazvoia sis-
aiolikih gmizavaca, koic ic kasniic piatilo masovno izumiianic. Svako
masovno izumiianic bilo ic piaccno icdnim giananicm, po•iniuci sa icd-
nom icdinom piczivclom liniiom koia sc gianala u slcdcci stcpcn, koii ic
naposlctku i sam dozivliavao masovno izumiianic. Tako ic niz gianania i
masovnih izumiiania, u koicm ic svako giananic dovodilo do napicdni-
iih sisaiolikih oiganizama, naposlctku kulminiialo nastankom sisaia. On
kazc da:
Novc liniic oiganizama su visc ili manic sasvim iazviicnc pii svoioi
pivoi poiavi u fosilnom zapisu, a poslc toga postaiu iclativno konzci-
vativnc.
24
Kcmp nam kazc da sc cvolutivni iazvoi dcsio u tii fazc. Piva faza iczul-
tiiala ic poiavom pclikozauiusa pii kiaiu goinicg kaibona i u donicm
pcimu. Kcmp tvidi:
Stiuktuina sli•nost izmcdu svih pclikozauiusa tako ic vclika da ncma
sumnic da su svi oni imali zaicdni•kog pictka kod koga su vcc
cvoluiialc glavnc osobinc tc giupc.
25
Zapazitc da ic tvidnia da su pclikozauiusi cvoluiiali od icdnog zaicd-
ni•kog pictka zasnovana samo na pictpostavci da poscdovanic izvcsnih
sli•nosti ukazuic na zaicdni•ko poicklo. Stvaini dokazi su supiotni toi
idcii, ici ic pictpostavlicni zaicdni•ki picdak, pii svoioi pivoi poiavi, vcc
poscdovao svc glavnc osobinc giupc. Niicdna icdina piclazna foima nc
mozc sc nacu u fosilnom zapisu koia bi dokumcntovala cvolutivno
poicklo hipotcti•kog zaicdni•kog pictka, ili cvoluciiu ovog hipotcti•kog
zaicdni•kog pictka u iaznc iazli•itc tipovc pclikozauiusa.
1cdan takson nciasnog poickla, Cotvlosauiia, obi•no sc koiisti u vczi
sa icdnim siiokim opscgom takozvanih piimitivnih gmizava•kih tctiapo-
da. Tako su kotilozauiusi, po dcfiniciii, osnova gmizavaca. Posto ic to
slu•ai, cvolucionisti moiaiu pictpostaviti da su pclikozauiusi cvoluiiali
od icdnog kotilozauiusa. Romci i Piais (Piicc) tako kazu: "To da
pclikozauiusi poti•u od kotilozauiusa izglcda kao izvcsno."
26
Samo malo
kasniic, mcdutim, oni kazu da ic "pokusai da sc iaspoznaiu pclikozaui-
ski picci iz kotilozauiskc giupc - dosta tczi." Pioccsom climinaciic, oni
zakliu•uiu da mcdu kotilozauiusima, kaptoiinomoifi moiaiu po dcfini-
ciii ukliu•ivati pictkc pclikozauiusa, ali piiznaiu da ic "vccina pokusaia
da sc nadu iasni pclikozauiski tiagovi - iazo•aiavaiuca."
Tako sc gmizavci sa iasnim pclikozauiskim osobinama poiavliuiu naglo
u fosilnom zapisu sasvim foimiiani. Mcdu kotilozauiusima nisu nadcni
pictpostavlicni picci sa bilo koiim od ovih icdinstvcnih pclikozauiskih
osobina, i tako cvolucioinisti piosto uzimaiu da su pclikozauiusi
cvoluiiali od kotilozauiusa ici ncmaiu nista bolic na iaspolaganiu.
126 127
Romci i Piais, u svom dctalinom picglcdu giupc Pclikosauiia, cnci-
gi•no tvidc da pictkc Thciapsida, slcdcccg stcpcna u cvolutivnom nas-
tanku sisaia, ticba naci u giupi Pclikosauiia.
27
Oni opisuiu ono za sta
vciuiu da su bioinc sli•nosti izmcdu pclikozauiusa i tciapsida, i sugciisu
da su mnogo odicdcniic, pclikozauiusi ukliu•cni unutai giupc
Sphcnacodontidac, bili picci tciapsidima. \ poglcdu sli•nosti izmcdu
dopunskog skclcta sfcnakodontida i tciapsida, naivisc sto Romci i Piais
mogu icci ic to da dopunski skclct sfcnakodontida "bai u nckoliko dcta-
lia pokazuic po•ctkc tciapsidnih osobina".
28
\ poglcdu aksiialnog skclc-
ta oni kazu: "Aksiialni skclct nc picdstavlia iak aigumcnt za naio•ito
blisku gcnctsku vczu izmcdu tih giupa, ali sa diugc stianc, nc postavlia
ni picpickc." Tako, ncma stvainih sli•nosti u dopunskom i aksiialnom
skclctu da bi sc povczali sfcnakodontidi i tciapsidi. Romci i Piais,
mcdutim, vciuiu da su "u lobaniskoi stiuktuii sli•nosti bioinc i
zna•ainc",
29
ali bi •ak i tc sli•nosti, kazu oni, moglc biti uziokovanc
sli•nostima u navikama i/ili paialclizmima. \ ncdostatku boliih kandi-
data, Romci i Piais zakliu•uiu da "su sisaioliki gmizavci po svoi piilici
potckli od sfcnakodontnih pclikozauiusa". Oni odmah, mcdutim, tvidc
da:
Pclikozauiusi su vilo piimitivni u vccini skclctnih kaiaktciistika i
otuda sc mogu smatiati, po mnogo •cmu, za moifoloskc picthodnikc
kasniiih gmizavaca svakog tipa.
3O
!dciu da su pclikozauiski sfcnakodontidi dovcli do tciapsida,
podizavaiu i Hopson
31
i Kcmp.
Dimctiodon, koii ic imao izuzctno izduzcnc ncuialnc lukovc, koic su
stvaialc vcliku stiuktuiu nalik icdiu, a za koiu sc vciuic da ic
funkcionisala kao iazmcniiva• toplotc, bio ic icdan od naibioiniiih sfc-
nakodontida (slika 1O). Ncma nikakvih fosila bilo kakvih piclaznih foimi
koic bi pokazivalc postcpcni cvolutivni nastanak ovih ogiomnih lukova.
Sfcnakodon ic bio icdan konzcivativniii piipadnik sfcnakodontida (slika
11). Niic data nikakva sugcstiia u poglcdu toga koii oiganizam ic bio
spccifi•ni picdak tciapsida.
O•iglcdno da ic aigumcnt za povczivanic pclikozauia sa tciapsidima
izuzuctno slab i zasnovan samo na izvcsnim sli•nostima. Ncma piclaznih
foimi koic bi pokazalc stvainc cvolutivnc vczc izmcdu pclikozauiusa i
tciapsida.
Picma Kcmpovoi idcii, masovno is•cznucc pclikozauiusa (osim icdnc
ili vilo malo liniia), bilo ic piaccno vilo iapidnim giananicm u nc-cino-
dontnc tciapsidc u goinicm pcimu, koii su sc naglo poiavili kao niz
sasvim diuga•iiih sisaiolikih gmizavaca.
32
Govoicci o gmizavcima
nadcnim u Rusiii, 1uznoi Afiici i Scvcinoi Amciici, Kcmp tvidi:
Svi napicdniii, nc-pclikozauiski sisaioliki gmizavci, sa ova tii konti-
ncnta, piipadnici su giupc Tciapsida. Cak i u svoioi naiianiioi poiavi,
oni su bili iazdvoicni u visc odicdcnih tipova, ali sli•nosti koic svi oni
dclc, u poglcdu kaiaktciistika cvoluiianih iz pclikozauiskog stania,
ukazuiu na to da giupa Thciapsida foimiia icdnu monofilcti•ku giupu
koia poti•c od icdnog icdinog hipotcti•kog pclikozauiskog pictka.
33
Moia sc naglasiti da su sc nc-cinodontni tciapsidi poiavili naglo, to icst
sa svim svoiim osnovnim kaiaktciistikama koic su komplctnc; pii svoioi
naiianiioi poiavi vcc su sa•iniavali nckoliko iasno iazli•itih tipova; a
icdan hipotcti•ki pclikozauius sc tako moia sugciisati kao zaicdni•ki
picdak. Ncma piclaznih foimi, niti posicdnika koii bi povczivali visc
iazli•itih tipova icdan sa diugim, ili sa nckim hipotcti•kim pclikoza-
uiskim pictkom. Ovi dokazi su ta•no ono sto bi sc o•ckivalo ako su ovi
128 129
Slika 1O. Rckonstiukciia skclcta vistc Dimctiodon millcii (!z
Romci and Piicc, icf. 26, sti. 337)
Slika 11. Rckonstiukciia skclcta ioda Sphcnacodon (iz Romci
and Piicc, icf. 26, sti. 324.)
oiganizmi bili stvoicni svaki zascbno, ali su ncsumniivo piotivic•ni picd-
vidaniima zasnovanim na cvolucionoi tcoiiii.
Nc-cinodontni tciapsidi bili su vilo iaznoliki po vcli•ini, moifologiii i
na•inu ishianc. Ncki su bili mcsoicdi, ncki bilioicdi. Ncki su bili sasvim
vcliki, ncki vilo mali. Goigonopsidi, nazvani "sabliozubim" gmizavcima
zbog vilo vclikih o•niaka, poiavili su sc sa svim goigonopsidnim kaiak-
tciistikama bcz ikakvog nagovcstaia piclaznih foimi.
34
Tcioccfal ioda
Iuchambcisia o•iglcdno ic imao icdnu otiovnu zlczdu povczanu sa
zubom, nalik zmiiskoi, iadi otiovnog ugiiza.
35
Ncki tcioccfali, kao sto ic
Thciiognathus, nisu uopstc imali zubc iza o•niaka (slika 12.).
36
Piipadnici giupc Thcioccphalia imaiu svc svoic osobcnc kaiaktciistikc
pii svoioi pivoi poiavi u fosilnom zapisu, i u poglcdu niih Kcmp kazc:
!zvcdcnc kaiaktciistikc koic dclc sa bilo koiom od poicdinih vista tc-
iapsida, o koioi smo do sad govoiili, nisu otkiivcnc i stoga su vczc sa
tim diugim giupama nciasnc.
37
Posto sc tcioccfali poiavliuiu sa svim svoiim osobcnim kaiaktciistika-
ma koic su komplctnc vcc kod pivih picdstavnika, a niicdna od tih
osobcnih kaiaktciistika niic nadcna kod bilo koiih od tciapsidnih si-
saiolikih gmizavaca, apsolutno ic iasno da niicdna od cvolucionih kaiika
koia ic poticbna po toi tcoiiii nc postoii, i ti oiganizmi stoic potpuno
izolovani od svih diugih sisaiolikih gmizavaca. Ovo su dokazi koii su
picdvidcni na osnovu konccpta stvaiania, ali diicktno piotivic•ni cvolu-
cionoi tcoiiii.
Poslc icdnog izncnadnog masovnog is•cznuca nc-cinodontnog nivoa
sisaiolikih gmizavaca, picma Kcmpovom sccnaiiiu, ticca i kona•na faza
cvoluciic sisaiolikih gmizavaca iczultiiala ic iz icdnog vilo iapidnog
gianania koic ic dovclo do cinodonata, koii sc nalazc u stcnama naiiani-
iih nivoa goinicg pcima. Cinodonti su cinodonti od svoic pivc poiavc, a
Kcmp kazc:
Mada su ovc naiianiic foimc u nckim aspcktima piimitivniic od tii-
iaskih cinodonata, onc su ipak ncpogicsivo na cinodontnom nivou
cvoluciic.
38
\ciuic sc da ic icdan od "napicdnih" cinodonata dovco kona•no do sis-
aia, ali ic spoino koii ic bio naiblizi stvainom pictku sisaia.
Dva sisaiolika gmizavca, Moiganucodon (takodc zvan i Iozostiodon)
i Kuchncothciium, navodno picdstavliaiu naiodicdcniic piclaznc foimc
izmcdu gmizavaca i sisaia. Nadcnc su hiliadc fiagmcnata koii picdstav-
liaiu mnogc individuc ioda Moiganucodon. Tai matciiial sc sastoii od
zuba, vilica i fiagmcnata lobanic i postkianialnog skclcta iz \clsa, kom-
plctnc lobanic i vilicc iz Lufcng civcnih sloicva Kinc, kao i matciiiala od
dva sli•na ioda nadcnog u civcnim sloicvima Kaiu Supcigiupc 1uznc
Afiikc.
39
Sto sc ti•c ioda Kuchncothciium, nadcni su samo izolovani
zubi i vilicc u \clsu. Ovi oiganizmi su bila vilo mali, duzinc oko 1O cm.
Sav ovai matciiial ic odicdcn da piipada goinicm tiiiasu u gcoloskom
stubu.
4O
Postoic oiganizmi koii su, tvidi sc, poscdovali vili•ni zglob sisaiskog
tipa upoicdo sa vili•nim zglobom gmizava•kog tipa. Kod sisaia postoii
icdna icdina kost u svakoi polovini donic vilicc, zvana dcntalna kost,
posto nosi zubc, i ova kost diicktno sc spaia sa skvamoznim podiu•icm
lobanic. Gmizavci imaiu scst kostiiu u svakoi polovini donic vilicc.
Spaianic vilicc sa lobaniom ic indiicktno, picko aitikulainc kosti (icdnc
od kostiiu vilicc), koia sc spaia sa kvadiatnom kosti, koiu sisaii ncmaiu.
Diuga fundamcntalna iazlika izmcdu gmizavaca i sisaia ic to sto svi
gmizavci, zivi ili fosilni, imaiu icdnu icdinu usnu kost, nalik stapicu, poz-
natu kao kolumcla. Sisaii poscduiu tii kosti u uhu: uzcngiiu, •ckic i
nakovani. Ivolucionisti tvidc da uzcngiia odgovaia kolumcli, a da su sc
kvadiatna i aitikulaina kost kod gmizavaca nckako pomciilc u uho,
postaiuci icdom, •ckic i nakovani sisaiskog uva. Nc daic sc obiasnicnic
kako su posicdnici mogli da •uiu dok sc ovo dcsavalo.
Slcdcca tcskoca u vczi sa goic navcdcnom idciom ic •inicnica da dok
su nadcnc hiliadc fosila gmizavaca koii imaiu icdnu usnu kost i mnogo-
bioinc vili•nc kosti, i nadcnc hiliadc fosila koii imaiu tii usnc kosti i
icdnu vili•nu kost, nikad niic pionadcn niicdan fosilni oiganizam koic bi
picdstavliao piclazni stcpcn, kakav bi bio onai koii bi imao tii kosti u
vilici i dvc kosti u uhu.
Moiganucodon
41
i Kuchncothciium
42
su poscdovali komplctan ias-
poicd gmizava•kih kostiiu u svoioi donioi vilici. Dalic, niic bilo icdukci-
ic u funkcionalnom zna•aiu gmizava•kog (kvadiatno-aitikulainog)
vili•nog zgloba, mada sc za ovc oiganizmc pictpostavlia da su posicdni-
ci izmcdu gmizavaca i sisaia, navodno zbog poscdovania sisaiskog (skva-
130 131
Slika 12. Tcioccfal ioda Thciiognathus. (!z Biink,
Palcontological Afiicanus 4:97-115, 1956).
mozno-dcntalnog) vili•nog zgloba uz gmizava•ki vili•ni zglob. Kcimak i
kolcgc tvidc:
Naiupadliiviia kaiaktciistika pomocnih vili•nih kostiiu ioda
Moiganucodon ic niihov cinodontni kaiaktci. \ poicdcniu sa icdnim
tako tipi•nim napicdnim cinodontom kao sto ic Cvnognathus, piisutnc
pomocnc kosti nc pokazuiu icdukciiu, ni u vcli•ini ni u komplcksnosti
stiuktuic. Stavisc, postoicci gmizava•ki vili•ni zglob bio ic iclativno
isto tako mocan kod sisaia ioda Moiganucodon, kakav ic bio i kod
gmizavca ioda Cvnognatus. Ovo ic bilo sasvim nco•ckivano.
43
Ovi autoii kazu da cvolucionisti vcc dugo smatiaiu da ic postoialo
icdno piogicsivno slablicnic vili•nc kosti u piclazu od ianih ka kasnim
cinodontima, i da sc ovo slablicnic nastavilo kod pivih sisaia (cinodonti
su bili "napicdni" sisaioliki gmizavci). Ovo ic ono sto bi sc o•ckivalo da
su sisaii zaista cvoluiiali od gmizavaca i da ic postoiala icdna postcpcna
cvoluciona zamcna gmizava•kog vili•nog zgloba u sisaiski vili•ni zglob.
Kcimak i nicgovi saiadnici sada odbacuiu ovu idciu posto ic gmizava•ki
vili•ni zglob ioda Cvnognathus bio izuzctno iak, a donia vilica ioda
Moiganucodon ic blisko nalikovala onoi kod ioda Cvnognathus.
Ncma nikakvc sumnic da ic Moiganucodon imao icdan mocan stan-
daidni vili•ni zglob gmizava•kog tipa. Mada sc gotovo sav iaspolozivi
matciiial povczan sa iodom Moiganucodon sastoii od disaitikulatnih
kostiiu (kosti idividua sc sastoic iz fiagmcnata), otkiivcn ic icdan dco
icdnc vilicc sa kvadiatnom kosti ios uvck u kontaktu sa aitikulainom
kosti, sto nc ostavlia sumniu u postoianic icdnog gmizava•kog vili•nog
zgloba kod ovog oiganizma. Ali, icsu li Moiganucodon i Kuchncothc-
iium imali, uz ovai gmizava•ki vili•ni zglob, i ta•ku kontakta izmcdu
dcntalnc i skvamoznc kosti, i ako ic tako, da li ovo ukazuic na po•ctno
foimiianic vili•nog zgloba sisaiskog tipa?
Kcimak i nicgovc kolcgc svakako vciuiu da ic ovo ustanovlicno za
iodovc Moiganucodon i Kuchncothciium (kazu da ic to postignuto i
kod nckoliko diugih giupa sisaiolikih gmizavaca).
44
Sta ic osnova za ovo
vciovanic? Bcz obziia na to kako sc ovo uvcicnic dizi iakim, ono sc zas-
niva na pictpostavkama. Dokaz ic izuzctno fiagmcntaian i nisu na
iaspolaganiu fosili koii bi pokazivali dcntalnu kost u stvainom kontaktu
sa skvamoznom kosti lobanic. \ stvaii, •ak niic na iaspolaganiu ni icdna
nctaknuta donia vilica, vcc su svi ovi uzoici ickonstiuisani iz fiagmcna-
ta.
Sta ic dokaz za icdan dcntalno-skvamozni zglob kod ovih oiganizama?
Ovai dokaz sastoii sc od icdnog navodnog kondilusa na dcntalnoi kosti.
Kondilus ic okiugli iziastai na kiaiu kosti i foimiia zglob u obliku kuglc
i iupc, sa supliim dclom (zvanim fosa) diugc kosti. Kod sisaia postoii
vilo istaknut kondilus na zadnicm dclu dcntalnc kosti koii ic spaia sa
skvamoznom kosti lobanic. Skvamozna kost sadizi fosu za piimanic
kondilusa i tai kontakt foimiia vili•ni zglob. Kod ioda Moiganucodon i
Kuchncothciium, dcntalna kost sc piotczc dovolino unazad da ohiabii
vciovanic kako ic ona imala kontakt sa skvamoznom kosti, i ta navodna
ta•ka kontakta sa dcntalnom kosti naziva sc kondilus.
Da li ic dcntalna kost ovih oiganizama zaista piavila kontakt sa skva-
moznom kosti, mozc sc samo pictpostavliati. Ali, ako ic bilo stvainog
kontakta izmcdu dcntalnc i skvamoznc kosti, da li bi sc moglo icci da to
konstituisc icdan sisaiski vili•ni zglob koii ic postoiao zaicdno sa gmiza-
va•kim vili•nim zglobom? Moiamo sc sctiti da su ovi oiganizmi imali
potpuno iazviicn, mocan gmizava•ki vili•ni zglob. Anatomiia poticbna
za takav vili•ni zglob, ukliu•uiuci iaspoicd i na•in pii•visccnosti musku-
latuic, iaspoicd i lokaciiu kivnih sudova i nciava, itd, moia biti sasvim
iazli•ita od onc poticbnc za icdan sisaiski vili•ni zglob. Kako ic onda
icdan mocni, potpuno funkcionalni gmizava•ki vili•ni zglob mogao pos-
toiati zaicdno sa sisaiskim vili•nim zglobom?
Zna•aino ic da su sli•nc tvidnic u poglcdu postoiania icdnog duplog
vili•nog zgloba kod iodova Piobainognathus i Diaithiognathus dovc-
dcnc u pitanic. Piobainognathus i Diaithiognathus su picdstavlicni kao
vilo bliski hipotcti•kim diicktnim piccima sisaia. Sto sc ti•c ioda
Piobainognathus, Kcmp tvidi:
Diuga mnogo navodcna kaiaktciistika ioda Piobainognathus, koia ga
povczuic sa sisaiima, ic sckundaini kontakt izmcdu dcntalnc i skva-
moznc kosti. \ stvaii, postoii izvcsna sumnia da li postoii stvaini kon-
takt izmcdu niih (Ciompton i 1cnkins, 1979). . .
45
\ poglcdu ioda Diaithiognathus, Gou (Gow) tvidi:
Za tog iktidozauiusa, ioda Diaithognathus, iz Klaicns foimaciic
(Ciompton, 1958), gcncialno sc smatia da ispoliava o•ckivani moifo-
loski stcpcn koii ic posicdan izmcdu cinodonata i sisaia; spccifi•niic,
za nicga sc misli da ima i sisaiski i gmizavski vili•ni zglob. Mcdutim,
nckoliko Kiomptonovih intcipictaciia moifologiic donic vilicc i nicnc
povczanosti sa lobaniom bilc su pogicsnc. Nckc, ali nc i svc od tih
gicsaka, on ic piiznao u stampi (Ciompton, 1972).
46
Tako vidimo da idcia da ic postoiao i sisaiski i gmizava•ki vili•ni zglob
kod ova dva oiganizma, dovcdcna ic u pitanic i u samim cvolucionim
kiugovima. Ovi oiganizmi su svi is•czli - svc sto ic ostalo ic kiainic fiag-
mcntaian fosilni matciiial. Na•in na koii sc ovi oiganizmi ickonstiuisu i
na•in na koii sc niihova funkciia vizualizuic •csto ic pod uticaicm
unapicd zamislicnih idcia o onomc sto bi ticbalo o•ckivati. Ivolucionisti
smatiaiu siguinim da su gmizavci cvoluiiali u sisaic. Ovo bi zahtcvalo
zamcnu gmizava•kog vili•nog zgloba sa sisaiskim. Sa cksticmno fiag-
mcntainim i ncpotpunim matciiialom koii ic na iaspolaganiu, mogucc ic
tako, da ic ono sto sc "vidi" - ustvaii ono sto sc zcli vidcti, pic ncgo ono
132 133
sto ic stvaino bilo. Kona•no, i to ic zakliu•no, niic nadcn ni icdan icdini
posicdnik izmcdu zivotinic sa mocnim, potpuno funkcionalnim gmiza-
va•kim vili•nim zglobom i zivotinic sa icdnim mocnim, potpuno
funkcionalnim sisaiskim vili•nim zglobom. Svi gmizavci, bio to
Moiganucodon, Kuchncothciium ili koii god diugi, imali su potpuno
komplctan iaspoicd gmizava•kih kostiiu u vilici, a svi sisaii, fosilni ili
zivi, imaiu icdnu icdinu kost na svakoi stiani donic vilicc. Nisu nadcni
nikakvi posicdnici.
Gmizava•ko naspiam sisaiskog uha
Dalic, nc mozcmo odvaiati dokazc povczanc sa vili•nim zglobom od
onih povczanih sa slusnim apaiatom. Kao sto ic ianiic spomcnuto,
cvolucionisti vciuiu da su kosti u gmizava•koi vilici, osim dcntalnc kosti,
kako su postcpcno bilc oslobadanc svoic funkciic u vilici, sada bilc slo-
bodnc - ili da cvoluciiom ncstanu ili da piuzmu ncku novu funkciiu. Tako
su kvadiatna i aitikulaina kost postalc slobodnc (bilc su, usput, •visto
pii•visccnc za dcntalnu kost kod ioda Moiganucodon) i nckako su naslc
svoi put u sicdnic uho, da bi naposlctku postalc •ckic i nakovani, icdom.
Ovo bi zahtcvalo da ic uzcngiia (kolumcla) gmizavca postala slobodna
od svoic pii•visccnosti za timpanum (usni bubani), i da ictioaitikulaini
iziastai aitikulainc kosti postignc pii•visccnost za bubani (posto ic
aitikulaina kost gmizavca navodno postala •ckic sisaia, koii ic pii•visccn
za bubani). Nckako ic, dok sc svc ovo odviialo, kvadiatna kost tog gmiza-
va•kog pictka moiala da stcknc slobodu, pomcii sc u sicdnic uho, i
ubaci sc izmcdu uzcngiic i •ckica. Dok sc svc ovo mancviisanic odviialo,
ovc kosti su moialc nckako da sc picobli•c i picuicdc na icdan •udcsan
na•in, tako da su moglc funkcionisati u icdnom sasvim novom slusnom
apaiatu.
Apsolutno ncma nikakvog fosilnog dokaza koii bi podizao takav
ncvciovatan sccnaiio. Za iod Kuchncothciium sc pictpostavlia da ic u
diicktnoi liniii koia vodi ka tciiiskim sisaiima (toibaiskim i placcntalnim
sisaiima), ali on niic imao usnc kos•icc. Kcmp tvidi:
Ta•an stcpcn na koicm su kos•icc tciiia cvoluiialc - ncpoznat ic.
Kuchncothciium, naiianiii i naipiimitivniii tciiian, siguino da ih niic
imao, ici ic icdan zlicb za smcstai postdcntalnih kostiiu ios piisutan na
unutiasnioi stiani dcntalnc kosti.
47
!zglcda •udno da ic ovai naikiiti•niii stcpcn u cvolutivnom pictvaia-
niu gmizavca u sisaia, navodno pomcianic aitikulainc i kvadiatnc kosti
iz gmizava•kc vilicc u uho po•ctnog sisaia, i niihovo picoblikovanic u
nakovani i •ckic sisaiskog uha, bcz ikakvc dokumcntaciic u fosilnom
zapisu. Siguino da ic adckvatan fosilni zapis ticbalo da budc pioizvcdcn
u toku miliona godina poticbnih da nasumi•nc gcnctskc gicskc i piiiod-
na sclckciia stvoic tako •udcsan apaiat.
Anatomski pioblcmi povczani sa tako postuliianim pioccsom su
dalcko vcci od piostog zamisliania kako su dvc kosti, piccizno obliko-
vanc kako bi sa•iniavlc icdan vcoma cfikasni vili•ni zglob, moglc da sc
odvoic i pomcic u sicdnic uho, i picoblikuiu u •ckic i nakovani koii su
piccizno pioicktovani i da po•nu da funkcionisu sa picoblikovanom
uzcngiiom u icdnom uvcliko diuga•iicm slusnom apaiatu, a da svc to
vicmc tai oiganizam nastavlia da zvacc i da guta! Koliko god ovai piob-
lcm izglcdao ncpicmostiv, on blcdi do potpunc bczna•ainosti kad sc iaz-
motii •inicnica da ic glavni oigan sluha kod sisaia Koitiicv oigan, koicg
ncma ni icdan gmizavac, niti ima ikakvog dokaza ili naimanicg
nagovcstaia o tomc odaklc bi ovai oigan mogao doci.
Koitiicv oigan ic izuzctno komplikovan oigan. Za nicga sc picdlazc da
•italac konsultuic icdan od standaidnih tckstova anatomiic iadi opisa.
Mozcmo sc samo diviti ovom komplcksnom i •udcsno dizainiianom
oiganu. On ncma homologa kod gmizavaca. Ncma mogucc stiuktuic
kod gmizavca iz koic ic on mogao pioistcci. On bi moiao biti stvoicn dc
novo, posto ic bio potpuno nov.
Picma tcoiiii cvoluciic, svc cvolutivnc piomcnc iavliaiu sc kao iczultat
gicsaka u toku icpiodukciic gcna. Svaka piomcna do koic su dovclc
takvc mutaciic koic su piczivclc, moiala ic biti supciioiniia u odnosu na
picthodnc foimc. Tako, ako ic cvoluciia istinita, mi moiamo povciovati
da ic niz hiliada i hiliada gicsaka, na icdan •udcsno kooidiniian na•in,
stvoiilo Koitiicv oigan da funkcionisc u uhu, koic ic u isto vicmc moialo
da budc picuicdcno u skladu s tim, dok sc vuklo u dvcma kostima iz vi-
licc koic su moialc da sc icdizainiiaiu. Dalic, svaki piclazni stcpcn nc
samo da ic moiao biti sasvim funkcionalan, vcc ic moiao biti i supciio-
ian u odnosu na picthodni stcpcn. ! nakon sto ic svc ovo bilo postignu-
to, mi ios uvck danas imamo gmizavcc i pticc sa istim staiomodnim
gmizava•kim i pti•iiim slusnim apaiatima, koii su isto tako cfikasni kao i
odgovaiaiuci sisaiski apaiati.
Diugc poticbnc piomcnc
Dalic, dok su sc svc ovc, goic navcdcnc, •udcsnc piomcnc dcsavalc,
ovi oiganizmi su takodc dostigli (gcnctskim gicskama) mnogc diugc,
•udcsno novc fizioloskc i anatomskc oiganc i pioccsc, ukliu•uiuci novi
na•in icpiodukciic, mlc•nc zlczdc, icgulaciiu tcmpciatuic, dlaku i novi
na•in disania.
Stiuktuia giudnog poiasa sisaia iazlikuic sc fundamcntalno od onog
kod gmizavca. Kod gmizavaca, on sc spaia sa giudnom kosti pomocu
koiakoidnih kostiiu i foimiia dco giudnog kosa. Ovo niic slu•ai kod si-
134 135
saia. Kod gmizavaca ic picdnii dco giudnog kosa kiut i ncsposoban za
siicnic.
Kod sisaia sc giudni kos mozc siiiti. Kod sisaia su giudna i tibusna
supliina odvoicnc diiafiagmom, icdnim vlaknasto-misicnim oiganom. S
obziiom da gmizavci ncmaiu diiafiagmu, niihov giudni kos niic zatvoic-
na kutiia. Kao poslcdica navcdcnog, gmizavci nc mogu disati kao sisaii.
Oni nc mogu naizmcni•no siiiti i skupliati giudni kos kao sto ic to slu•ai
kod sisaia. Oni moiaiu disati ustima.
Kod gmizavaca ncma stiuktuic koia bi bila na bilo koii na•in sli•na ili
homologa sisaiskoi diiafiagmi. Kod gmizavca niic nadcna stiuktuia iz
koic bi diiafiagma mogla nastati. Opct sc moiala stvoiiti icdna kom-
plikovana stiuktuia dc novo (i nizom gicsaka!) da bi sc obavliala funkci-
ia koia ic vcc bila zadovoliavaiucc obavliana na icdan diuga•iii na•in kod
pictpostavlicnog gmizava•kog pictka.
\clika piaznina u cvoluciii sisaia
Sisaioliki gmizavci poiavili su sc, navodno, odmah na po•ctku poiavc
gmizavaca, postcpcno postaiuci svc visc nalik sisaiima kioz pcimski i tii-
iaski pciiod, i na kiaiu su kulminiiali poiavom pivih piavih sisaia kiaicm
tiiiasa. \ to vicmc su sisaioliki gmizavci u sustini is•czli, mada su ianiic
bili mcdu naibioiniiim od svih gmizavaca i iaspiostianicni siiom svcta.
Posto sc za cvoluciiu pictpostavlia da ic ukliu•ivala piiiodno odabiianic,
u koioi sc bolic adaptiiani oiganizmi icpiodukuiu u vcccm bioiu i tako
postcpcno zamcniuiu onc manic piilagodcnc, o•ckivali bismo sada da
sisaii koii na kiaiu tiiiumfuiu, uspcvaiu u vclikom bioiu i da dominiiaiu
svctom. Mcdutim, dcsila sc vilo •udna stvai. Naimc, sisaii su ncstali sa
sccnc za slcdccih 12O miliona godina! Za vicmc ovog pictpostavlicnog i
dugog vicmcnskog pciioda, "gmizavcoliki" gmizavci, ukliu•uiuci
dinosauiusc i mnogc diugc kopncnc oiganizmc, moiski i lctcci gmizav-
ci, picplavili su zcmliu. Sto sc ti•c sisaia, mcdutim, oni
"naipiilagodcniii", koii su zamcnili sisaiolikc gmizavcc, nisu sc mogli
skoio nigdc naci. \ccina fosilnih ostataka sisaia otkiivcnih do danas, iz
pciioda iuic i kicdc, koii su zivcli, navodno, visc od 12O miliona godina,
mogla bi stati u dvc sakc.
\ccinu takvih sisaia picdstavlia samo nckolicina zuba. Ako sc za
cvoluciiu pictpostavlia da ic ukliu•ivala opstanak naipiilagodcniiih, a
pod niima sc podiazumcvaiu oni koii sc icpiodukuiu u vcccm bioiu,
poicklo sisaia picdstavlia ncsto vilo •udno, zaista. Posto su opstali u vilo
malom bioiu, cvoluciia sc o•iglcdno dcsavala opstankom
ncpiilagodcnih!
Ivolucionisti bi zclcli da vciuicmo da ic cvoluciia sisaia miiovala 12O
miliona godina. Sto dvadcsct miliona godina, picma cvolucionoi tcoiiii,
sisaii, koii su o•iglcdno cgzistiiali u tom ogiomnom vicmcnskom pciio-
du u izuzctno malom bioiu, ostali su cvolutivno piitaicni kao dosta malc,
gcncializovanc foimc. Onda, u ticn oka gcoloskog vicmcna, vccina
gmizavaca - ukliu•uiuci dinosauiusc - ncstaic, a naglo sc poiavliuiu pot-
puno foimiiana 32 icda sisaia, svi visoko spcciializovani, tako da su sc
mogli odmah klasifikovati kao piimati, kitovi, slcpi miscvi, glodaii, kopi-
taii, papkaii, itd.
Da sc nc posumnia da smo ovu stvai picdimcnzioniiali zbog piis-
tiasnosti onih koii zastupaiu konccpt stvaiania, iazmotiimo po ovom
pitaniu komcntaic Dzoidza Gciloida Simpsona, icdnog od vodccih svct-
skih cvolucionista. On kazc da:
Naizagonctniii dogadai u istoiiii zivota na zcmlii ic piomcna iz mczo-
zoika, doba gmizavaca, u doba sisaia. Kao da sc naglo spustila zavcsa
na sccnu gdc su svc vodccc ulogc imali gmizavci, poscbno dinosauiusi,
u vclikom bioiu i zbuniuiucoi iaznovisnosti, i digla sc odmah, ponovo
otkiivaiuci istu sccnu, ali sa potpuno novom podclom uloga u koioi sc
dinosauiusi uopstc nc poiavliuiu, diugi gmizavci su statisti, a svc
vodccc ulogc imaiu vistc sisaia icdva nagovcstcnc u picthodnim
•inovima.
48
Opct bismo mogli naglasiti da su picthodni •inovi pokiivali 12O mi-
liona godina na cvolucionoi vicmcnskoi skali. Da nc bi ncki cvolu-
cionista tvidio da ncma ozbilinog pioblcma ovdc, podscticcmo ga da
Simpson kazc da ic ovo naizagonctniii pciiod u Zcmliinoi istoiiii.
Pioblcm ncstaic, naiavno, ako sc pictpostavka cvoluciic odbaci i piih-
vati modcl poickla zasnovan na bibliiskom izvcstaiu o stvaianiu. Dalic,
mogli bismo sc sctiti •inicnicc da ic Simpson, mada zovc ovai pioblcm
"naizagonctniiim dogadaicm u istoiiii zivota", nazvao i naglu poiavu
komplcksnih bcski•mcniaka, u sasvim foimiianom staniu u kambiiium-
skim stcnama - "glavnom tainom istoiiic zivota". Od cvoluicionista sc
zapiavo tiazi da glcdaiu na mnogc dogadaic u istoiiii zivota kao na
sokantnc i mistciiozno ncobiasniivc.
1cdan sok za cvolucionistc od 1OO miliona godina
1cdno ncdavno otkiicc bilo ic dodatno sokantno izncnadcnic za cvolu-
cionistc. Oni su uvck smatiali da su sisaioliki gmizavci is•czli u onom
pciiodu vicmcna koicg zovu sicdnia iuia, a za koii vciuiu da ic slcdio
poslc goinicg tiiiasa - vicmcna kada su, navodno, sisaii cvoluiiali.
Pictpostavliali su, posto su sisaioliki gmizavci navodno kulminiiali u si-
saic, a palcontolozi nisu uspcli da nadu, ili bai da idcntifikuiu, fosilc si-
saiolikih gmizavaca u stcnama koic smatiaiu mladim od onih iz sicdnic
iuic, da su sisaioliki gmizavci is•czli pic oko 16O miliona godina. Mnogi
cvolucioni palcontolozi i biolozi tako nalazc da ic tcsko piihvatiti tvid-
136 137
nic !oksa (!ox), 1ouzvisina (Youzwvshvn) i Kiauza (Kiausc) da su idcn-
tifikovali fosil sisaiolikog gmizavca u goinic-palcoccnskim stcnama
Albcitc, Kanada, koic datiiaiu na oko 6O miliona godina.
49
\icmcnski
opscg od sicdnic iuic do goinicg palcoccna tako navodno obuhvata 1OO
miliona godina. Oni su nazvali ovog sisaiolikog gmizavca
Chionoptciatcs paiadoxus (chionos - vicmc; pciatcs - lutalica; paia-
doxus - supiotan o•ckivaniima). !oks i nicgovi saiadnici su picdstavili
ubcdliivc dokazc koii idcntifikuiu niihov fosil kao sisaiolikog gmizavca.
Nil Subin (Ncil Shubin) sa \nivcizitcta Pcnsilvaniia citiian ic kako kazc,
"da ic tai fosil nadcn u tiiiasu, nc bi bilo pioblcma da sc Chionoptciatcs
nazovc sisaiolikim gmizavccm".
5O
Ovc •inicnicc odmah stvaiaiu visc nczgodnih pitania za cvolucionistc.
Ako su sisaii cvoluiiali iz sisaiolikih gmizavaca, navodno smcniuiuci ih
piiiodnom sclckciiom, kako su sisaioliki gmizavci mogli piczivcti ios 1OO
miliona godina iamc uz iamc sa sisaiima? Ako ic Chionopciatcs (ili
nicgovi picci mcdu sisaiolikim gmizavcima) postoiao pictpostavlicnih
1OO miliona godina izmcdu sicdnic iuic i goinicg palcoccna, zasto su nii-
hovi fosili tako ncvciovatno ictki da ic do danas nadcn samo icdan? Ako
ic samo icdan milion ovih sisaiolikih gmizavaca zivco i umiiao svakc
godinc tokom 1OO miliona godina, zivclo bi i umilo 1OO tiiliona takvih
oiganizama u tom ogiomnom vicmcnskom pciiodu, a ipak ic do sada
nadcn samo icdan u fosilnom zapisu. Ovo podscca na iibu cclakantu
koia ic navodno is•czla pic 7O miliona godina, dok niic nadcna ziva u
dubokim vodama poicd afii•kc obalc. Ncsto ic izglcda ozbilino
pogicsno u cvolucionom sccnaiiiu. Ovc •inicnicc bacaiu ozbilinu sum-
niu na cvolucionc vicmcnskc skalc i tcoiiiskc pioccsc.
\clika iaznovisnost sisaia
Kao sto ic to slu•ai sa vccinom diugih glavnih podcla mcdu zivotinia-
ma i bilikama, sisaii su uvck sa•iniavali icdno iaznovisno mnostvo.
Danas sc picpoznaic piiblizno 4.3OO iazli•itih vista sisaia, a hiliadc
diugih vista ic izumilo. Nckoliko skoiasniih uzbudliivih otkiica cc bcz
sumnic uvcliko piosiiiti nasc znanic o sisaiima. 1cdno od naiuzbudliivi-
iih i ncsumniivo koiisno otkiicc ic ono u pustinii Gobi, dclo icdnog tima
amcii•kih i iuskih nau•nika.
51
Tu ic, u podiu•iu !lcming liticc, •uvcnoi
po mnostvu fosila dinosauiusa, tai tim otkiio icdno bogato nalazistc fo-
sila sisaia. Do sada su otkiili "odli•no o•uvanc" ostatkc 187 sisaia, mcdu
koiima su mnogi komplctni sisaii. Maikl Nova•ck (Michacl Novacck),
icdan od voda amcii•kog tima, visi saiadnik u Amcii•kom
piiiodnia•kom muzciu, izvcstava da matciiial nadcn do sada picmasuic
svc fosilc sisaia nadcnc u pustinii Gobi od 1922. godinc, kada sc doslo
do pivih nalaza. !stiaziva•i koii su imali uvid u tai matciiial, na icdnom
ncdavnom sastanku bili su "zapanicni staioscu i komplctnoscu fosila". Ti
fosili su izvadcni iz stcna navodnc kicdnc staiosti, i cvolucionisti vciuiu
da su sisaii picdstavlicni tim fosilima zivcli oko 15 miliona godina pic
izumiiania dinosauiusa, i tako navodno staii oko 8O miliona godina.
!zvcstcno ic da ovo otkiicc mozc piinuditi cvolucionistc da picispitaiu
na•in na koii piikazuiu sisaic, ici ovai nalaz otkiiva da su sisaii bili
mnogo iasiicniii i iaznovisniii pic ncgo sto su dinosauiusi is•czli, i tako,
kazc Nova•ck, nisu bili diicktni konkuicnti dinosauiusima. \ pustinii
Gobi nadcni su fosili dinosauiusa, sisaia, gustcia, kiokodila i koinia•i,
tako da slika dicvnog zivota, koia sc poiavliuic, izglcda svc visc onakva
kakvu picdstavliaiu zastupnici konccpta stvaiania.
Naio•ito ic uzbudliivo otkiicc fosilnih lobania sisaia sa nctaknutim
kos•icama sicdnicg uha i diugim vaznim lobaniskim kaiaktciistikama.
Zastupnici konccpta stvaiania o•ckuiu, da sta god da ic tu nadcno, svaka
vista budc komplctna bcz dokaza o piclaznim osobinama, i tako sa za-
nimanicm o•ckuiu obiavliivanic tih nalaza u nckom nau•nom •asopisu.
Za sada su dostupni samo kiatki usmcni izvcstaii. Ovdc bismo, ako ic
cvoluciia ta•na, ticbali da nadcmo mnogc cvolutivnc piclaznc foimc
koic pokazuiu kako gcncializovanc sisaiskc foimc cvoluiiaiu da bi
pioizvclc "zapaniuiucu cvolutivnu ckspanziiu" sisaia koia sc iavlia u stc-
nama donicg tciciiaia, da citiiamo cvolucionistc.
Do diugog zna•ainog nalaza fosila sisaia doslo ic u icdnom iudaiskom
oknu kod Mcscla, 2O kilomctaia dalcko od !iankfuita, Ncma•ka, koiu
ic dizava 1986. godinc pioglasila piiiodnim iczcivatom. Do sada ic ono
dalo piimcikc visc od 4O sisaiskih vista iz 14, od piiblizno 32 icda si-
saia.
52
Ovi fosili su piipisani coccnskoi cpohi, ili pciiodu od pic 5O-35
miliona godina po sadasnioi cvolucionoi vicmcnskoi skali. Oni su
zna•aino o•uvani, i mnogi su ickonstiuisani na osnovu otisaka mckih
dclova tcla. Mnogi imaiu nctaknutc sadizaic stomaka. Stomak slcpog
misa, na piimci, sadizi molicc koii su lctcli u sumiak ili nocu, sto
potviduic •inicnicu da sc tai slcpi mis hianio nocu i tako imao apaiat za
cholokaciiu koii sc nalazi kod mnogih savicmcnih slcpih miscva. Ti fo-
sili ukliu•ivali su i painc i ncpainc kopitaic, piosimianc sli•nc lcmuiima
(piipadaiu giupi piimata), buboicdc sli•nc iczu, glodaic, i toibaic sli•nc
oposumu. Nadcn ic i fosil icdnog miavoicda, Iuiotamandua ioicsi iz
icda Idcntata, koii ic, mada navodno 5O miliona godina stai, vcc imao
visoko komplcksnc diiagnosti•kc citc savicmcnih iodova miavoicda.
Nadcn ic i fosil vistc Iomanus waldi, naistaiiicg poznatog pangolina.
Pangolini su miavoicdi sa pokiovom od siiokih, picklapaiucih kiliusti.
Opct, iako navodno 5O miliona godina stai, I. waldi nalikuic savic-
mcnim vistama pangolina.
\ svom izvcstaiu o ovom zna•ainom fosilnom giobliu,
53
Gcihaid Stoi•
(Gcihaid Stoich) ic piinudcn da sugciisc da su svi sisaii •iii su fosili tu
138 139
nadcni, migiiiali u Iviopu sa nckog diugog kontincnta ici sc svi
poiavliuiu sasvim foimiiani bcz cvolucionc istoiiic. Stoi• ia sklon Afiici,
mada ic nicgov zakliu•ak samo spckulativan, ici u Afiici ncma fosilnih
nalaza koii bi podizali takav sccnaiio. Ivolucionisti sc •csto pozivaiu na
idciu migiaciic da bi obiasnili naglu poiavu potpuno foimiianih oigani-
zama u odicdcnoi oblasti. Naiavno da ni navodno izvoino podiu•ic nc
mozc piuziti tiazcnc pictkc.
Glavnc giupc sisaia
Postoii izvcsna zbika, i iz nic potckla iazilazcnia, u mislicniima mcdu
sistcmati•aiima po pitaniu podclc glavnih giupa sisaia. Ncki giupisu
savicmcnc sisaic u dvc glavnc giupc. Zivi sisaii klasc Mammalia podc-
licni su u dvc vclikc giupc ili potklasc, Piotothciia, koia ukliu•uic
monoticmatc, i Thciia, koiu ncki dalic dclc na dvc infiaklasc,
Mctathciia ili toibaii, i Iuthciia ili piavi placcntalni sisaii. Savicmcni
monoticmati, icd Monoticmata, ukliu•uiu patkokliunog platipusa, ioda
Oinithoihvncus, bodliikavog miavoicda, ioda Tachvglossus iz Austialiic,
i bodliikavog miavoicda, ioda Zaglossus sa Novc Gvincic. Ovi oiganiz-
mi sc smatiaiu i vilo piimitivnim i visoko spcciializovanim. Oni su sisaii,
posto imaiu mlc•nc zlczdc za doicnic mladih, toplokivni su, a imaiu i
dlaku i diugc kaiaktciistikc sisaia. Sa diugc stianc, platipus ima pa•ii
kliun, stopala sa plovnim kozicama, i lczc iaia, sto sc obi•no povczuic sa
pticama, ali takodc ima i gmizava•ki iamcni poias, a i postkianialni
skclct ukliu•uic nckoliko diugih gmizava•kih kaiaktciistika. Lobanic
bodliikavog miavoicda i platipusa su vcoma spcciializovanc na na•in koii
ih odvaia od svih diugih sisaia, fosilnih i zivih. Romci za niih kazc da su
mcdu naibizainiiim i naipaiadoksalniiim od svih zivih ki•mcniaka. To su
oiganizmi za koic bi cvolucionisti zclcli da nisu nikad postoiali. !maiuci
kaiaktciistikc sisaia, ptica i gmizavaca (niicdnu u piclaznom staniu), oni
nc bi mogli biti potomci niti picci bilo koic od tii klasc ki•mcniaka.
!ilogcniia monoticmata ic spoino pitanic mcdu cvolucionistima. !osilni
zapis ovih oiganizama kiainic ic oskudan i ogiani•cn na Austialiiu.
Sugciisc sc da su oni divcigiiali od picostalih sisaia na icdnom vilo
ianom stcpcnu, ali ncma nikakvih piclaznih foimi koic bi dokumcnto-
valc cvolutivno poicklo ovih •udnih oiganizama.
Kad sc iazmotic toibaii (icd Maisupialia), odmah na pamct padnc
Austialiia zbog mnostva iaznih toibaia koii sad nastaniuiu tai kontincnt.
Mcdutim, u pioslim vicmcnima toibaii su bili mnogo •csci u Scvcinoi i
1uznoi Amciici, pa •ak i u Iviopi, ncgo u Austialiii. Oni za koic sc pict-
postavlia da su naiianiii piipadnici ovc giupc nadcni su u stcnama goi-
nic kicdc (datiianim na oko 8O miliona godina) u Scvcinoi Amciici. Ti
oiganizmi bili su vilo sli•ni danasniim oposumima. Gotovo svi toibaii,
ali nc i svi, imaiu dzcp u koicm mladun•c, iodcno u vilo nciazviicnom
staniu, tiazi uto•istc dok sc iazviia, piiliublicno uz biadavicc.
\ onom pciiodu, za sta sc vciuic da ic bio tciciiaini pciiod, toibaii su
uspcvali u 1uznoi Amciici. \ccina su bili mcsozdcii, a iangiiali su po
vcli•ini od onc oposuma do onc mcdvcda. 1cdan od mcsozdciskih toi-
baia bio ic Thvlacosmilus, koii ic imao vclikc kliovc sli•nc onima kod
sabliozubog tigia, a bio ic sli•an po vcli•ini iaguaiu. !osil toibaiskog
ioda Antaictodolops nadcn ic na Antaiktiku, sto podupiic tvidniu da su
toibaii mogli naci svoi put za Austialiiu picko Antaiktika, kad su tc
kopncnc masc bilc nckada povczanc.
Danas mnostvo iaznih toibaia zauzima Austialiiu. Oni ukliu•uiu, uz
siodnc kcnguic, tasmaniiskog "vuka", tasmaniiskog davola, vombatc
(zivotinic kopa•c, •iia sc toiba otvaia unazad da bi sc spic•ilo da zcmlia
upada u niu), i toibaiskc "miscvc", "kiticc", "ma•kc" i "vcvciicc". 1cdan
bioi vclikih is•czlih toibaia poznat ic iz plcistoccnskih naslaga
Austialiic, ukliu•uiuci iod Dipiotodont, naivcccg poznatog toibaia,
vcli•inc vclikog nosoioga, i iod Thvlacolco, piiblizno vcli•inc lava.
Ivolucionisti su dugo smatiali da ic cvolucioni picdak toibaia, ili
mozda picci ovog vclikog iaznovisnog mnostva austialiiskih toibaia,
usao u Austialiiu, vciovatno picko Antaiktika, bcz istovicmcnc invaziic
placcntalnih sisaia, mada su placcntalni sisaii postoiali zaicdno sa toi-
baiima u to vicmc u 1uznoi Amciici. Bcz konkuicnciic sa placcntalnim
sisaiima, toibaii su navodno mogli da sc iazgianaiu tako da zauzmu nisc
koic zauzimaiu placcntalni sisaii u diugim podiu•iima. Ovo ic, mcdutim,
kiainic ncvciovatan sccnaiio. Pivo, kako ic goic ic•cno, placcntalni si-
saii su postoiali upoicdo sa toibaiima u 1uznoi Amciici, kad sc pict-
postavlia da su toibaii nasli svoi put u Austialiiu picko Antaiktika. Ako
su to mogli toibaii, zasto nc bi to mogli i placcntalni sisaii, mozda •ak i
kao picdvodnici. Zapiavo, placcntalni sisaii icsu dospcli u Austialiiu kad
i toibaii, ako ic ta•an icdan skoiasnii izvcstai. Godclp (Godhclp) i
kolcgc, u icdnom spisu iz 1992. godinc, izvcstavaiu o otkiicu icdnog fo-
sila nclctcccg placcntalnog sisaia u slatkovodnim glinama kod Muigona,
iugozapadni Kvinslcnd, Austialiia.
54
Oni tvidc da su tc stcnc donio-tci-
ciiainc, navodno datiianc na 55 miliona godina. Oni kazu da:
Piisustvo nclctccih sisaia u donicm tciciiaiu Austialiic ospoiava
uobi•aicnu pictpostavku da su toibaii dominiiali austialiiskom
giupom sisaia tciiia, ici takvi placcntali nisu dopili do Austialiic pic
goinicg tciciiaia.
Kasniic tvidc:
Tingamaiia poitcioium ic naiianiii nclctcci placcntalni sisai poznat iz
Austialiic. Nicgovo piisustvo u Tingamaia lokalnoi fauni dcmonstiiia
to da kcnozoi•ka dominaciia toibaia u Austialiii nc bi ticbalo da sc
140 141
piipisuic tomc sto takvi placcntali nisu dopili do ovog kontincnta u
donicm tciciiaiu. Kao sto ic to slu•ai sa 1uznom Amciikom i vciovat-
no Antaiktikom, i placcntali i toibaii bili su piisutni na po•ctku kcno-
zoika, ali iz bilo koiih slu•ainih iazloga, iani placcntali nisu uspcli da
piczivc u Austialiii.
Staiost koia sc piipisuic ovim fosilima dvostiuko ic vcca od onc su-
gciisanc za ianiic nalazc austialiiskih fosila toibaia, koii su bili smcstcni
u goinii oligoccn, navodno pic 35 miliona godina. Do tog vicmcna
cvolucionisti smatiaiu da sc vccina glavnih giupa vcc izdifcicnciiala,
posto sc piipadnici svakc od ovih giupa poiavliuiu sasvim foimiiani bcz
zapisa o piclaznim foimama.
Kciol tvidi u svoioi kniizi, obiavlicnoi 1988. godinc, i to pic ncgo sto
sc poiavio izvcstai Godclpa i nicgovih kolcga, da:
!osilni zapis toibaia u austialiiskom icgionu po•inic u goinicm oligo-
ccnu. . . . Do tog vicmcna sc vccina glavnih giupa vcc izdifcicnciiala.
Ncma diicktnog dokaza koii bi dokumcntovao kad su toibaii pivi put
usli u Austialiiu.
Mcsto nastanka i piavac iaspiscnia toibaia po iuznim kontincntima
picdmct ic stalnc dcbatc. . . Maisal (Maishall) naglasava da ios ncma
dcfinitivnog dokaza.
55
Poicklo toibaia
Ivolucionisti, kao i ncki icligiozni nau•nici, slazu sc da su toibaii
dospcli do Austialiic migiaciiom picko vcza ili kopncnih mostova,
mozda iz 1uznc Amciikc picko Antaiktika, mada ovo moia ostati vcoma
spckulativno. Tu ic, mcdutim, kiai niihovom slaganiu. Ivolucionisti
vciuiu da su toibaii, koii su nadcni u Austialiii, bili uvcliko difcicnciiani
ili da su cvoluiiali nakon sto su migiiiaiuci toibaiski picci ovih oigani-
zama dopili do Austialiic. Zastupnici konccpta stvaiania, sa diugc
stianc, tvidc da ic svaka od ovih glavnih vista poscbno stvoicna i da ic
postoiala kao takva pic migiiiania u Austialiiu. Stvaini fosilni zapis
dcfinitivno naginic konccptu stavainia. \ Austialiii sc mcdu zivim i fo-
silnim toibaiima nalazc toibaii svih vcli•ina, oblika i izglcda. Ncki su bili
mali kao miscvi. Ncki su bili vcliki kao nosoiog. Bilo ic toibaia koii su
nalikovali miscvima, kunama, vukovima, kiticama, ma•kama i vcvciica-
ma. Bilo ic i icdnistvcnih toibaia, kao koalc, vombati i kcnguii. Ako su
ovi oiganizmi cvoluiiali iz icdnog ili nckoliko zaicdni•kih picdaka u
Austialiii, fosilni zapis onoga sto sc navodi da obuhvata poslcdniih 5O do
6O miliona godina, ticbalo bi siguino da pokazc dovolino piclaznih foimi
da bi sc dokumcntovalo cvolutivno poicklo ovog vclikog niza icdin-
stvcnih oiganizama od niihovog zaicdni•kog pictka. Ticbalo bi da
imamo picda•kc i piclaznc foimc koic dokumcntuiu cvolutivno poicklo
kcnguia, vombata, tasmaniiskog vuka, tasmaniiskog davola, kiupnog
oiganizma ioda Dipiodont, koala, i toibaiskih "ma•aka", "kitica" i
"miscva".
!mamo fosilc, mada nc mnogc, i vccina niih su u sustini isti kao i
savicmcnc familiic. Ono sto ncmamo icsu piclaznc foimc koic bi doku-
mcntovalc cvolutivno poicklo bai icdnog icdinog od ovih oiganizama.
Kad su nau•ni dokazi u pitaniu, koalc su uvck bilc koalc, vombati su
vombati vcc kad sc pivi put poiavliuiu, itd. Ivolucinisti sada vciuiu da ni
placcntali ni toibaii nisu staiiii icdni od diugih, i da toibaii nisu ni na
koii na•in piimitivniii po fiziologiii i moifologiii ncgo placcntali.
56
!
ovdc, kao i kioz ccli fosilni zapis, stcnc piuzaiu mocan pozitivni dokaz za
stvaianic.
\clikc sli•nosti izmcdu placcntalnih i toibaiskih sisaia
Picma tcoiiii, cco pioccs cvoluciic ic uziokovan nasumi•nim gcnct-
skim gicskama, ili mutaciiama. Obi•no sc tvidi, kako ic ianiic istaknuto,
da ic doslovno ncmogucc da komplcksna stiuktuia ili oiganizam ncza-
visno cvoluiia visc ncgo icdnom. Stoga ic piili•no tcsko zamisliti kako ic
komplcksan oigan ili oiganizam mogao icdnom cvoluiiati kombinaciiom
hiliada hipotcti•kih, nasumi•no stvoicnih "dobiih" mutaciia, a kamoli
zamisliti kako sc to moglo dcsiti dvaput.
Ivolucionisti vciuiu da su placcntalni i toibaiski sisaii slcdili nczavisnc
cvolucionc putanic, odvaiaiuci sc od nckog sisaiolikog ili piimitivnog si-
saiskog pictka. Od tog vicmcna, vciuiu cvolucionisti, spcciializovani
placcntalni i toibaiski sisaii cvoluiiali su nczavisno. Bilo bi, daklc,
ncvciovatno tcsko, ako nc i ncmogucc za cvolucioni pioccs, da
pioizvcdc icdan pai oiganizama, icdan placcntalni a diugi toibaiski, koii
su vilo sli•ni. Do cvoluciic svakog od tih oiganizama doslo bi u iazli•itim
dclovima svcta pod vilo iazli•itim ckoloskim uslovima i okolnostima,
kakvc su dostupnost plcna i picdatoistvo giabliivica. Pa ipak, i u fosil-
nom zapisu i u zivom svctu danas, postoii mnogo iaznih placcntala koic
oponasaiu toibaii.
\ donic-mioccnskim stcnama 1uznc Amciikc nadcn ic fosil ioda
Ncciolcstcs, toibaia tako sli•nog placcntalnim buboicdima da ic dugo
bio gicskom smatian za placcntalnog buboicda.
57
Tasmaniiski "vuk" ic
vilo sli•an placcntalnim vukovima. Kciol tvidi, u poglcdu ioda
Thvlacinus, tasmaniiskog "vuka", da:
Opsti tclcsni oblik, kao i dctalii giadc zuba, daiu upadliivo sli•nu paia-
lclu sa placcntalnim kanidima.
58
142 143
Postoii numbat ili austialiiski miavoicd, ioda Mvimccobius, koii ima
dugu niusku sli•nu onoi kod placcntalnih miavoicda. Zatim su tu, na-
iavno, i misoliki, ma•koliki i kitici nalik austialiiski toibaii.
Ivolucionisti zamisliaiu da su sc placcntalni i toibaiski sisaii odvoiili
od icdnog zaicdni•kog pictka ncgdc u goinioi kicdi, navodno pic 7O do
8O miliona godina. \ to vicmc ni placcntalni ni toibaiski picdak pla-
ccntalnog vuka i tasmaniiskog ili toibaiskog vuka nisu imali niicdnu od
poscbnih osobina koic bi ih povczivalc sa vukom. Onda su, u iazli•itim
dclovima svcta, nasumi•nc gcnctskc gicskc zaicdno sa ckoloskim,
bioloskim i gcoloskim uslovima koii moia da su sc iazlikovali vilo
zna•aino, ako nc i diasti•no, stvoiilc dva vilo sli•na oiganizma, sli•na
•ak i po giadi zuba, i to, daklc, slcpim, cvoluitivnim pioccsom. ! sli•ni
slu•aicvi dcsili su sc nc icdnom, vcc u bioinim slu•aicvima. Kakva
ncvciovatna vcia!
Poicklo spcciializovanih placcntalnih sisaia
1cdna ic stvai pokusati piatiti tiansfoimaciiu nckog oiganizma u
diugi, koii dcli nckc zaicdni•kc kaiaktciistikc sa niim, a diuga ic stvai, i
to vilo mnogo odicdcniia, pokusati dokumcntovati poicklo oiganizama
dizainiianih za icdinstvcn na•in zivota, koii poscduiu visoko spcciializo-
vanc osobinc. Takvc spcciializovanc osobinc ukliucuiu, na piimci, kiila
lctccih insckata, lctccih gmizavaca i lctccih sisaia; pciic ptica; kliunovc
nalik pa•iim kod ptica, dinosauiusa i kod platipusa; cholokacioni apaiat
slcpog misa; usnc kos•icc sisaia; osobinc glavcnog skclcta poticbnc
kitovima da ionc do vclikih dubina; mnogc icdinstvcnc citc iaznih
dinosauiusa, o koiima sc vcc govoiilo; i mnogc, mnogc diugc. Tu bi
piclaznc foimc bilc naio•itiic i nailaksc za idcntifikaciiu. Tu su tiazcnc
piclaznc foimc naikiiti•niic poticbnc. Tu tcoiiia cvoluciic ncizbczno
zakazuic.
Poicklo lcta kod sisaia
Slcpi miscvi, icd Chiioptcia, icdini su lctcci sisaii i naispcciializovani-
ii su od svih sisaia. Klasifikovani su u dva podicda. Mcgachiioptcia su
vcliki slcpi miscvi koii sc hianc voccm, ili "lctccc lisicc", koii sc danas
nalazc u tiopskim podiu•iima Staiog svcta i Pacifika. Miciochiioptcia su
gcncialno mali slcpi miscvi koiih ima po cclom svctu. \ccina su buboic-
di, koii nocu lovc inscktc, koic mogu otkiivati i hvatati u potpunoi tami.
Oni imaiu tu sposobnost ici su opicmlicni ncvciovatno slozcnim
cholokacionim sistcmom, koii sc nc nalazi kod slcpih miscva koii sc
hianc voccm. Ti slcpi miscvi cmituiu icdan tok visokofickvcntnih zvuko-
va koii sc odbiia od obickata. Odick sc viaca slcpom misu koii ga piima
uz pomoc vilo osctliivog slusnog apaiata. \slcd toga sc milioni clck-
tionskih impulsa picnosc mozgu svakc sckundc, i mozak pictvaia ovc
clcktionskc poiukc u sliku. Zasto slcpi mis niic zbunicn zvucima koic
cmituiu diugi miscvi, nckad i hiliadc niih dok su u sasvim mia•noi
pccini? Ncvciovatno, ali svaki slcpi mis ic sposoban da picpozna svoi
vlastiti signal, o•iglcdno timc sto nicgov slusni sistcm isfiltiiia svc diugc.
Kakav dovitliiv sistcm! Ncki mikio•iioptcii su dizainiiani tako da sc
hianc iibom, dok sc diugi, "vampiiski" slcpi miscvi, hianc kivliu koiu
sisu iz vclikih zivotnia, kao sto ic stoka.
Ovdc imamo idcalnu mogucnost tcstiiania pitania stvaianic ili cvolu-
ciia - ici imamo icdnog vilo visoko spcciializovanog sisaia koii ic navod-
no cvoluciiom iazvio moc lctcnia, po•iniuci od icdnc nclctccc zivotinic,
vciovatno buboicda. Ovai cvolutivni pioccs bi ukliu•ivao vicmcnski
iaspon od visc miliona godina, i zahtcvao bi vcliki bioi izuzctno ictkih
"povolinih" mutaciia pioizvcdcnih slu•aino u obiliu losih mutaciia. Svaki,
malo modifikovani "dobii" mutant, moiao bi da sc nadmccc sa visoko
konkuicntnim supainikom (da niic visoko konkuicntan nc bi cvoluiiao),
i tako bi bilc poticbnc mnogc gcnciaciic da bi on zamcnio pivobitni
oiganizam. Svaki posicdnik moia nc samo biti sposoban za zivot, vcc i
supciioian u odnosu na picthodni stcpcn. Ovai pioccs moia da ic
nckako, postcpcno, pictvoiio picdnic udovc picda•kog kopncnog sisaia
u kiila, kako su •ctiii pista svakog picdnicg uda (sa palccm koii ic ostao
u sustini ncpiomcnicn) postcpcno iasli u duzinu. Kiilna mcmbiana
moiala ic postcpcno nastaiati nizom diugih ictkih "dobiih" mutaciia.
Ncgdc u toku tog pioccsa, diugc "dobic" mutaciic moialc su pioizvcsti,
koiak po koiak, misicc poticbnc za lct i bioinc icdinstvcnc sklopovc tcti-
va, nciava i kivnih sudova poticbnc za foimiianic spcciializovanih osobi-
144 145
Slika 13. Skclct fosilnog slcpog misa, ioda Palacochiioptcivx. !z
Romciovc Palcontologiic ki•mcniaka.
na tog slcpog misa. Lobania i zubi moiali su sc modifikovati na odgo-
vaiaiuci na•in, i kod mikio•iioptcia, nckako, nizom slu•ainih gcnctskih
gicsaka, icdan piccizni niz izmcna u postoiccim stiuktuiama, i/ili
stvaianic novih stiuktuia, moiao sc postici nizom diugih ncvciovatno
"dobiih" gcnctskih gicsaka po ta•no piavilnom icdoslcdu da bi sc stvo-
iio sonaini ili cholokacioni sistcm ovih slcpih miscva, a da sc istovic-
mcno pazi da sc obczbcdi ncophodni sistcm filtiaciic koii osposobliava
icdnog takvog slcpog misa da iskliu•i svc signalc, osim onih koic sam
cmituic.
Tako bi, ako ic cvoluciia ta•na, fosilni zapis ticbalo da piuzi niz
piclaznih foimi koic dokumcntuiu bai nckc od posicdnih stcpcna, otkii-
vaiuci, na piimci, postcpcno pictvaianic picdniih udova u kiila, kako
pisti postaiu svc duzi, i posicdnc stcpcnc u modifikaciii lobanic i slusnog
apaiata da bi sc stvoiio cholokacioni sistcm kod Miciochiioptcia. Ako
ic, mcdutim, ta•an konccpt stvaiania, ono za sta sc vciuic da ic naistaii-
ii fosilni slcpi mis, ticbalo bi da budc 1OO´ slcpi mis. Nc bi sc naslc
piclaznc foimc koic bi povczivalc slcpc miscvc sa picda•kim kopncnim
sisaiima. Koii sc modcl, stvaianic ili cvoluciia, bolic slazc sa podacima?
1cdnostavno ncma spoia - stvaianic lako pobcduic. Slcdcca Kciolova
tvidnia kazc svc:
Slcpi miscvi su mcdu naispccializovaniiim oiganizmima mcdu savic-
mcnim sisaiima. Svi su vcsti lcta•i, a buboicdni mikio•iioptcii imaiu
visoko iazviicn sonai koii ih osposobliava da lovc inscktc u miaku.
Kao i kod ptciozauiusa, stiuktuia za lct kod slcpog misa ic bila vcc
visoko cvoluiiala kada sc oni pivi put poiavliaiu u fosilnom zapisu.
Naistaiiii skclct slcpog misa, ioda !caionvctciis, iz donicg coccna,
izglcda gotovo icdnak onom kod zivih slcpih miscva.
59
Niko to nc bi ickao bolic, ali da ponovimo iadi naglaska. Picma Glcnu
Dzcpsonu (Glcnn 1cpson), nista povczano sa slcpim miscm niic nikad
nadcno u fosilnom zapisu sto ic staiiic od ioda !caionvctciis, a on ic u
sustini idcnti•an savicmcnom slcpom misu.
6O
Skoiasnic istiazivanic ic otkiilo da ic !caionvctciis imao sonaini si-
stcm koii sc nalazi kod savicmcnih mikio•iioptcia.
61
Tako sc slcpi miscvi
poiavliuiu u fosilnom zapisu sasvim foimiiani, bcz tiaga picdaka ili
piclaznih foimi, i ostali su u sustini ncpiomcnicni navodnih 5O miliona
godina otkako sc pivi put poiavliuiu u fosilnom zapisu. Ovi dokazi apso-
lutno piotivic•c cvolucionoi tcoiiii, ali su ta•no ono sto ic picdvidcno na
osnovu konccpta stvaiania. Oskudnost fosilnog zapisa slcpih miscva
cvolucionisti nc mogu iskoiistiti kao izgovoi, posto imamo mnogc fosilc
slcpih miscva. !osili slcpih miscva otkiivcni kod Mcscla bili su naibioi-
niii od fosilnih oiganizama otkiivcnih na tom mcstu.
62
Danas su slcpi
miscvi, sa izuzctkom glodaia, naiplodniii od svih sisaia.
Da li su mcga•iioptcii blizc povczani sa liudima ncgo sa
mikio•iioptciima?
Koliko god to zvu•alo ncvciovatno, Dzon Pctigiu (1ohn Pcttigicw) sa
Kvinslcnd \nivcizitcta u Biisbcinu, Austialiia, sugiisc da su
mcga•iioptcii blizc povczani sa piimatima ncgo sa diugim slcpim
miscvima, mikio•iioptciima.
63
Posto su liudi piimati, cvolucionisti koii
dclc Pctigiuovo mislicnic vciovali bi tako da su slcpi miscvi koii sc hianc
voccm takodc, ili ios blizc, povczani sa liudima ncgo sa buboicdnim
slcpim miscvima. Picma Pctigiuu, komplcksni vizuclni sistcm mcga-slc-
pog misa, odnosno na•in na koii sc vizuclni stimulansi picnosc u mozak,
sli•an ic onomc kod piimata, ali diuga•iii od onoga kod mikio-slcpog
misa. Pctigiu ozbilino sumnia da su ncivnc kaiaktciistikc koic koiistc i
mcga-slcpi miscvi i piimati moglc cvoluiiati nczavisno kod ovih dvciu
iazli•itih vista oiganizama.
Kiiti•aii Pctigiuovih glcdista vciuiu da ic tczc zamisliti dva iazli•ita,
nczavisno cvoluiiaiuca oiganizma koia zavisavaiu sa istim paiom kiila
slcpog misa koia postoic i kod mcga-slcpog misa i kod mikio-slcpog
misa, ncgo zamisliti nczavisno cvolutivno poicklo vizuclnih ncivnih sis-
tcma nadcnih kod ova dva tipa slcpih miscva.
64
Zastupnici konccpta
146 147
Slika 14. !otogiafiia naistaiiicg fosilnog slcpog misa postavlicna
picko nicgovc ickonstiukciic, koiu ic uiadio 1. L. 1cpscn. Sa
naslovnc stianc •asopisa Scicncc, od 9. dcccmbia 1966.
stvaiania su pozuiili da kazu da bi bilc dovolinc samo icdna ili dvc
piclaznc foimc da sc tai spoi icsi.
Glodaii piuzaiu pozitivan dokaz za stvaianic
Rcd Rodcntia ticbao bi cvolucionistima da piuzi giupu zivotinia idc-
alnu za cvolucionc studiic. Po bioiu vista i iodova, glodaii nadmasuiu
svc ostalc icdovc sisaia zaicdno. Oni uspcvaiu u gotovo svim uslovima.
Siguino bi, ako bi iicdna giupa zivotinia mogla obczbcditi piclaznc
foimc, to onda bila ova giupa.
\ poglcdu niihovog poickla, Romci kazc:
Poicklo glodaia ic nciasno. Kada sc pivi put poiavliuiu, u goinicm
plioccnu, u iodu Paiamvs, mi vcc imamo posla sa icdnim tipi•nim,
mada dosta piimitivnim, piavim glodaiom, sa kaiaktciistikama nic-
govog icda koic su dobio iazviicnc. \ciovatno su oni, naiavno, nastali
od nckog bazi•nog, inscktivoinog, placcntalnog pictka, ali piclaznc
foimc nisu poznatc.
65
Dalic, piclaznc foimc izmcdu osnovnih glodaiskih tipova nisu nadcnc
u fosilnom zapisu. Na piimci, Romci kazc:
Dabiovi su vciovatno nastali od nckog piimitivnog sciuiomoifnog
pictka, ali ncma spoinih tipova izmcdu takvih foimi i naistaiiiih oligo-
ccnskih kastoioida koii bi dokazali diicktnu vczu.
66
Govoicci o iodu Hvstiicidac, bodliikavoi piasadi Staiog svcta, Romci
kazc:
!ma nckoliko fosilnih foimi, unazad do mioccna i mozda do goinicg
oligoccna, ali onc nc daiu indikaciic o vczi izmcdu histiicida i diugih
glodaiskih tipova.
67
Komcntaiisuci "stcnskog pacova", ioda Pctiomus, Romci kazc:
"Gotovo nista sc nc zna o piccima ioda Pctiomus."
68
O supcifamiliii
Thciidomvoidca, Romci kazc: "Za sada nc znamo nista o niihovim pic-
cima ili mogucim potomcima."
69
O lagomoifima (zc•cvima i kunicima),
nckad smcstcnim u icdan podicd glodaia, ali sada stavlicnih u poscban
icd, Lagomoipha, Romci moia piiznati da: "Lagomoifi nc pokazuiu
nikakav blizak piistup diugim placcntalnim giupama, i kaiaktciistikc
icda su dobio iazviicnc •ak i kod naistaiiiih poznatih foimi."
7O
Tako vidimo da icd Rodcntia, koii bi ticbao da piuzi odli•nc dokazc
za cvoluciiu, ako ic do cvoluciic zaista doslo, nudi mocan dokaz za
stvaianic.
Cuvcni niz konia
Konii picdstavliaiu icdnu od naiintcicsantniiih giupa sisaia, kada sc
iadi o pitaniu poickla. Gotovo svi studcnti su upoznati sa pii•om o
"cvoluciii" konia, koia po•inic sa iodom Hviacothciuim (Iohippus),
"konicm" vcli•inc psa sa •ctiii pista na picdniim nogama, koii piolazi
piavoliniiskom cvoluciiom kioz tiopistc vaiiictctc, i zavisava sa mo-
dcinim icdnopistim konicm ioda Iquus. Ali, mada sc potpisuic pod
cvoluciiom konia uopstc, Biidscl (Biidscll) iziavliuic da "mnogo od ovc
pii•c niic ta•no. . . ."
71
Diugi imaiu istc poglcdc. Dzoidz Gciloid
Simpson, na piimci, iziavio ic da ic nckoliko gcnciaciia studcnata bilo
pogicsno infoimisano o piavom zna•cniu cvoluciic konia.
72
Ti autoii
vciuiu da ic cvoluciia konia mnogo komplikovaniia ncgo sto sc obi•no
picdstavlia, i visc ic u obliku sciiic gimova, ncgo u obliku divcta.
Nama poiodi•no stablo konia piosto izglcda kao icdan sccnaiio
sa•inicn od ncuklapaiucih dclova. Nigdc, na piimci, ncma piclaznih
foimi koic bi dokumcntovalc piclaz iz nc-koniskog pictka (navodno
icdnog kondilaita) sa pct pistiiu na svakoi nozi, ka iodu Hviacothciium
sa •ctiii pista na picdnioi i tii pista na zadnioi nozi. Nigdc ncma
piclaznih foimi izmcdu •ctvoiopistog ioda Hviacothciium i tiopistog
ioda Miohippus, niti izmcdu ovog poslcdnicg koii ima zubc bistioca, i
tiopistog ioda Mcivchippus, opicmlicnog visokokiuni•nim zubima za
pascnic. Naizad, icdnopisti konii koii pasu, poput ioda Iquus, iavliaiu sc
izncnada, bcz posicdnika koii pokazuic postcpcnu cvoluciiu iz tiopistih
oiganizama koii pasu.
Tako nam Biidscl pii•a ovu pii•u na slcdcci na•in (zapazitc da kada
cvolucionista koiisti takvc iziazc kao sto su "izncnadni", "nagli", ili
"iapidni", govoicci o piclazima, obi•no podiazumcva da nisu nadcnc
piclaznc foimc):
Ivoluciia mchanizama kod stopala odviiala sc iapidnim i naglim
piomcnama pic ncgo onim postcpcnim. Piclaz iz foimc stopala ispo-
licnc kod miniiatuinog ioda Iohippus ka vcccm tiopistom iodu
Miohippus bio ic tako nagao, da •ak niic ostavio zapis u fosilnim
naslagama. . . niihova stiuktuia stopala mcniala sc vilo iapidno u tio-
pisto stopalo kod kog ic iastu•ic ncstao, a dva bo•na pista postala u
sustini ncfunkcionalna. Na kiaiu, u plioccnu, liniia koia vodi ka mo-
dcinom icdnopistom koniu koii pasc, piosla ic kioz iapidni gubitak
dva bo•na pista na svakom stopalu.
73
On zatim nastavlia timc sto kazc da ova cvoluciia niic bila postcpcna,
vcc da sc odviiala bizim skokovima.
Novcmbia 198O. godinc, 15O cvolucionista ic zascdalo •ctiii dana u
piiiodnia•kom muzciu u Cikagu da bi napali ili bianili giadualisti•ku
cvolucionu tcoiiiu, ili nco-daivinovsku tcoiiiu cvoluciic. O ovomc cc sc
148 149
visc govoiiti kasniic. Oni koii su napadali nco-daivinovski mchanizam
cvoluciic podizavali su to da ima malo ili nimalo dokaza za giadualizam
u fosilnom zapisu. Naiavno da ic iaspiavliano i o pii•i o navodnoi cvolu-
ciii konia. Bois Rcnsbcigci (Bovcc Rcnsbcigci), u svom izvcstaiu o tom
sastanku, kazc:
Za populainu pii•u o cvoluciii konia, koia sugciisc postcpcni niz
piomcna od •ctvoiopistih oiganizama vcli•inc lisicc, koii su zivcli pic
skoio 5O miliona godina, pa do danasnicg mnogo vcccg icdnopistog
konia, zna sc vcc dugo da ic pogicsna. \mcsto postcpcnc piomcnc,
fosili svakc posicdni•kc vistc poiavliuiu sc potpuno diuga•iii, opstaiu
ncpiomcnicni, a zatim is•czavaiu. Piclaznc foimc su ncpoznatc.
74
!z goinic litciatuic ic o•ito da sc kontinuitct koii zahtcva tcoiiia cvolu-
ciic nc mozc dokumcntovati iz fosilnog zapisa. Sa diugc stianc, kako to
Rcnsbcigci opisuic, svaka od koniskih vista poiavliuic sc sasvim foimi-
iana i nc dolazi do kasniic piomcnc, pic ncgo sto ona ncstanc iz zapisa.
To ic tip dokaza picdvidcn na osnovu konccpta stvaiania.
1cdna piili•no zapaniuiuca i obclodaniuiuca •inicnica otkiiva sc kada
sc upoicdc scvcinoamcii•ki sa iuznoamcii•kim kopitaiima. Svi smo
upoznati sa nizom sa slikc 15. Ovo su zadnic nogc iodova (a) Iohippus,
(b) Mcivchippus, sa icdukovanim bo•nim pistima, i zadnia noga (c)
savicmcnog ioda Iquus.
Sada poglcdaimo sliku 16. !lustiovanc su zadnic nogc iuznoamcii•kih
kopitaia (icd Litoptcina), iodova (a) Maciauchcnia, (b) Diadiaphoius i
(c) Thoathciium. Ponovo vidimo tiopstog kopitaia (Maciauchcnia), tio-
pistog kopitaia sa icdukovanim bo•nim pistima (Diadiaphoius) i, u
ovom slu•aiu, icdnopistog kopitaia (Thoathciium), koii po Romciu
nalikuic koniu visc od bilo kog piavog konia, ici ic on bio icdnopist sa
pistima sa stianc koii su icdukovaniii ncgo kod modcinih ckvida.
75
Zai oni tako nc daiu ios icdan lcp, logi•an cvolucioni niz? Nc, nikako,
ici sc oni uopstc nc iavliaiu po ovom icdoslcdu! Diadiaphoius, tiopisti
kopitai sa icdukovanim bo•nim pistima, i Thoathciium, icdopisti kopi-
tai, bili su savicmcnici u mioccnskoi cpohi. Maciauchcnia, sa zadniim
nogama koic su sadizalc tii potpuno iazviicna pista, niic nadcn svc do
plioccna, koii slcdi poslc mioccna picma cvolucionom ia•unaniu vicmc-
na, a fosili mu sc nalazc •ak i u stcnama plcistoccna. \ stvaii, kazc sc da
ic icdnopisti Thoathciium izumio u mioccnu pic ncgo sto sc tiopisti
Maciauchcnia poiavio u plioccnu.
150 151
Slika 15. Zadnic nogc iodova a) Iohippus, b) Mcivchippus, c) Iquus.
Slika 16. Zadnic nogc iuznoamcii•kih kopitaia, icd Litoptcina,
a) Maciauchcnia, b) Diadiaphoius, c) Thoathciium.
Tako bi cvolucionisti, kad bi dozvolili da ih vodc fosilni dokazi i niihovc
uobi•aicnc pictpostavkc u poglcdu gcoloskog vicmcna, ticbalo da pict-
postavc da ic u 1uznoi Amciici icdan icdnopisti kopitai dao tiopistog
kopitaia sa icdukovanim bo•nim pistima, a koii ic opct dao kopitaia sa
tii potpuno iazviicna pista. Ovo ic ta•no supiotno pictpostavlicnom
nizu dogadaia koii sc dcsio sa scvcinoamcii•kim koniima. Mi nc znamo
ni icdnog cvolucionistu koii sugciisc takav niz dogadaia, ali zasto nc?
Mozda zato sto ic niz od tiopistih ka icdnopistom scvcinoamcii•kom
koniu postao tako populaiizovan u cvolucionim kiugovima da sc niko nc
usuduic da sugciisc obinuti piclaz. Naiavno, ncma visc dokaza za
piclaznc foimc u 1uznoi Amciici ncgo sto ih ima u Scvcinoi Amciici.
\ Rctlsncik foimaciii Dzon Dci oblasti u scvcinoisto•nom Oicgonu,
nadcn ic tiopisti Ncohippaiion sa icdnopistim konicm ioda
Pliohippus.
76
Piclaznc foimc izmcdu niih nisu nadcnc. \ diugim
slu•aicvima, "piimitivnc" vistc icdnog ioda, poput onih ioda
Mcivchippus, nadcnc su u gcoloskim foimaciiama navodno mladim od
onih koic sadizc "napicdnc" vistc.
77
Zapiavo, dokazi nc podizavaiu idciu koiu siioko piomovisu cvolu-
cionisti, da su tiopisti konii cvoluiiali u icdnopistog. Danas postoic
samo icdnopisti konii, ali nc zato sto su cvoluiiali od tiopistih konia, a
zatim ih zamcnili ici su bili cvolutivno u picdnosti. Tiopisti konii i icdno-
pisti konii noimalno su kocgzistiiali u Scvcinoi Amciici. Na piimci, u
scvcioisto•noi Ncbiaski postoii vcliko fosilno gioblic u koicm ic nadcno
iaznovisno mnostvo ptica, gmizavaca i sisaia. Ta naslaga, za koii kazu da
picdstavlia mali iibniak, otkiio ic Maikl \uihis (Michacl \ooihics), kus-
tos palcontologiic ki•mcniaka u dizavnom muzciu Ncbiaskc.
78
Otkiivcno ic visc od 2OO doslovno komplctnih fosilnih skclcta. Ti oiga-
nizmi, vciuic \uihis, bili su zatipani u toku nckoliko mcscci, a nc u iznc-
nadnoi katastiofi, i to padanicm pcpcla nakon vulkanskc aktivnosti.
Mcdu bogatom sisaiskom faunom nadcno ic i pct vista konia:
Pscudhippaiion giatum, Coinohippaiion occidcntalc, Piotohippus
supicmus, Astiohippus sp., Ncohippaiion i Dinohippus.
79
\aiiictcti
ioda Dinohippus ukliu•ivali su mcsavinu tiopistih i icdnopistih konia.
Mck !adcn (Mac!addcn) tako kazc:
Skoiasnic otkiicc odli•no sa•uvanc populaciic piimitivnog ioda
Dinohippus (iod Pliohippus autoia \uihisa (1981)) iz fosilnih sloicva
vulkanskog pcpcla u scvcioisto•noi Ncbiaski . . . sugciisc da su nckc
individuc bilc tiopistc, a diugc icdnopistc (\ooihics (1981). Mada ic
to takodc mogao biti slu•ai sa diugim piimitivnim koniskim vistama za
koic sc ianiic mislilo da su bilc iskliu•ivo icdnopistc. . . .
8O
Kasniic, Mck !adcn nam kazc:
Tako su postoialc bai tii iazli•itc adaptivnc giupc fosilnih konia sa
iazli•itim postkianialnim moifologiiama koic su kocgzistiialc u toku
sicdnicg i goinicg mioccna. Konii ioda Anchithciium su zadizali pii-
mitivnu tiopistu stiuktuiu stopala, ukliu•uiuci i iastu•c na pistu. Kod
napicdnih tiopistih konia cvoluiialo ic icdno unguligiadno stopalo
koic ic na mnogc na•inc bilo adaptivno sli•no onom kod icdnopistih
foimi. Naizad, icdnopisti konii poiavili su sc u toku tog vicmcna, sa
lokomotoinim komplcksom koii sc takodc iavio kasniic kod ioda
Iquus.
81
Tako, postoialc su tii iazli•itc giupc konia koic su kocgzistiialc u to
icdno vicmc - "piimitivni" tiopisti konii, "napicdni" tiopisti konii, i
icdnopisti konii. \ cvolucionisti•kim publikaciiama, vidimo ih iangiianc
u nizu koii sugciisc da ic "piimitivni" tiopisti koni cvoluiiao u
"napicdnog" tiopistog konia, a "napicdni" tiopisti koni ic naposlctku
cvoluiiao u icdnopistog konia. O•iglcdno da to niic bio na•in na koii su
sc stvaii dcsilc. Kao sto ic ianiic dokumcntovano, ncma piclaznih foimi
koic bi pokazivalc kako tiopisti koni cvoluiia u icdnopistog konia. Oni
su zapiavo zivcli zaicdno. \ icdnom kiatkom odcliku o litoptcinama iz
1uznc Amciikc, Mck !adcn kazc da su oni
bili giupa is•czlih iuznoamcii•kih bilioicda koii su postali icdnopisti u
toku donicg mioccna, oko osam miliona godina ianiic ncgo konii u
Scvcinoi Amciici.
82
Mck !adcn nc kazc ni ic•i o •inicnici da su sc tiopisti litoptcini navod-
no poiavili kasniic, nakon sto ic icdnopisti vaiiictct is•czao.
\altci Bainhait (Waltci R. Bainhait), nakon siiokog piou•avania li-
tciatuic povczanc sa poicklom i iaznovisnoscu tih oiganizama obi•no
nazivanih koniima, iz giupc Iquidac, dosao ic do nckih izncnaduiucih
zakliu•aka.
83
Nicgovo istiazivanic ga ic dovclo do zakliu•ka da poiava
faunc pomcsanih iodova podiazumcva populaciic koic su zivclc zaicdno
i koic ispoliavaiu samo iclativno manic fluktuaciic, ili "mikiocvoluciiu",
kako to ncki •csto zovu. On ic izvcstio da gcoloski opscg taksona ukazu-
ic na to da su svi iodovi konia nadcni u mioccnu, i da tako, gcoloski pio-
gics koii cvoluciia zahtcva nc postoii. Nicgov kona•ni zakliu•ak ic to da
ic fosilna giupa konia sastavlicna od samo tii ioda: Hviacothciium,
Mcsohippus i Iquus.
Pod iodom Hviacothciium on ukliu•uic iodovc Oiohippus i
Ipihippus kao vaiiictctc. On tvidi da Miohippus, Anchithciium,
Hvpohippus, Mcgahippus, Aichacohippus i Paiahippus ticba da sc
giupisu kao vaiiictcti ili vistc u okviiu ioda Mcsohippus, a da su
Mcivchippus, Hippaiion, Stvlohippaiion, Ncohippaiion, Nannippus,
Callipus, Pliohippus, Hippidion, Oiohippidium i Paiahippaiion svc va-
iiictcti ili vistc u okviiu ioda Iquus. Bainhait takodc isti•c ncdostatak
152 153
piclaznih foimi koic zahtcva tcoiiia cvoluciic. On tvidi da sc idcia da
fosilni konii (Iquidac) foimiiaiu cvolutivni niz koii dcmonstiiia
makiocvoluciiu pokazala laznom, i to iasnim i kiiti•kim ispitivanicm
dokaza.
Da li ic Hviacothciium (Iohippus) zaista bio koni? Hviacothciium ic
pionadcn u Iviopi pic ncgo sto ic "Iohippus" bio otkiivcn u Scvcinoi
Amciici, i naziv ioda Hviacothciium mu ic dao poznati biitanski
anatom i palcontolog Ri•aid Ovcn (Richaid Owcn), koii ga ic i otkiio.
Kasniic su otkiivcni diugi piimcici u Scvcinoi Amciici, i dato im ic imc
ioda Iohippus. Kasniic ic zakliu•cno da su scvcinoamcii•ki piimcici
zapiavo istog ioda kao i Hviacothciium. Ovai poslcdnii ima piioiitct,
tako da Iohippus niic ispiavno imc za ovc oiganizmc. Ono sc nai•cscc
koiisti, mcdutim, ncsumniivo zato sto imc Iohippvs zna•i "po•ctni
koni", dok ic Ovcn imc Hviacothciium izabiao zbog sli•nosti ovog oiga-
nizma sa oiganizmima ioda Hviax (kunic).
Mada Hviacothciium, ili Iohippus, niic bio sli•an savicmcnim konii-
ma, ni moifoloski ni po na•inu zivota, ovai oiganizam su izabiali da stoii
u osnovi konia, amcii•ki palcontolog Mais (Maish) i diugi, i ova scma
sc •visto ustalila i u iavnosti i u nau•nim kiugovima poslc icdnog picda-
vania Tomasa Haksliia u Niu 1oik Sitiiu, i nakon obiavliivania Maisovih
studiia.
84
Nilson (Nilsson) ic istakao da ic Hviacothciium, mada ic malo ili
nimalo li•io na konia, o•iglcdno moifoloski i po na•inu zivota bio sli•an
zivim oiganizmima ioda Hviax.
85
Hviax, kao i Hviacothciium, ima •ctiii
pista na picdniim i tii na zadniim nogama. Obiazni zubi ova dva oiga-
nizma imaiu mnogc sli•nosti i sli•niii su onima kod nosoioga ncgo kod
konia. Giada i na•in zivota ioda Hviax takodc su sli•ni onima postuli-
ianim za iod Hviacothciium.
Tako, Nilson podizava idciu da ic Hviacothciium, nc podsccaiuci ni na
koii na•in na danasnic konic, bio o•iglcdno zna•aino sli•an danasnicm
iodu Hviax.
Diugi takodc sumniaiu da ic Hviacothciium imao vczc sa koniima.
Na piimci, Kcikut piimccuic:
Na pivom mcstu niic iasno da li ic Hviacothciium bio picda•ki koni.
Tako Simpson (1945) tvidi: "Mctiu (Matthcw) ic pokazao i insistiiao
da ic Hviacothciium (ukliu•uiuci iod Iohippus) tako piimitivan da
niic mnogo odicdcniic ckvidan od tapiia, iinocciotida, itd., ali ic
uobi•aicno smcstiti ga u koicn ckvidnc giupc."
86
Diugim ic•ima, Hviacothciium niic nista sli•niii koniu ncgo tapiiu ili
nosoiogu, i isto bi tako opiavdano mogao biti odabian kao picda•ki
nosoiog ili tapii. !zglcda, zato, da ic obicktivnost onih ukliu•cnih u kon-
stiukciiu filogcnctskog divcta bila pod znakom pitania od samog
po•ctka, i da "koni", na komc sc cclo poiodi•no stablo konia zasniva, niic
uopstc ni bio koni.
Dalic, Dzoidz Gciloid Simpson ic piiznao da nigdc na ovom svctu
ncma ni tiaga fosila koii bi picmostio iaz izmcdu ioda Hviacothciium i
Condilaithia, icda sisaia koicg su cvolucionisti sugciisali kao picda•kog
iodu Hviacothciium, a tako i svim koniima. \iliiam Moiis (William 1.
Moiiis), mada potviduic svoic vciovanic u filogcniiu ckvida od ioda
Hviacothciium do ioda Iquus, kazc:
. . . filogcnctska kaiika izmcdu naiianiiih populaciia ioda Hviacothc-
iium i mogucih kondilaitnih picdaka, niic nadcna. \ stvaii, vilo nagla
coccnska poiava ioda Hviacothciium, •ak i u onim podiu•iima u koii-
ma su goinio-palcoccnskc faunc dobio poznatc, zbuniuiuca ic.
87
Od obiavliivania Kcikutovc kniigc, niic obiavlicn niicdan iad o konii-
ma koii bi matciiialno uticao na nicgov zakliu•ak da:
\ nckim slu•aicvima izglcda kao da bi obiazac cvoluciic konia mogao
biti •ak isto onako haoti•an kao onai koii ic picdlozio Osboin (1937,
1943) za cvoluciiu giupc Pioboscidca, gdc sc "gotovo ni u icdnom
piimciu niicdna poznata foima nc smatia pictkom bilo koic diugc
poznatc foimc; za svaku podicdcnu giupu uzima sc da ic pioistckla,
sasvim odvoicno, i obi•no bcz ikakvog poznatog piclaznog pictka, od
hipotcti•kih zaicdni•kih picdaka u donicm coccnu ili goinioi kicdi"
(Romci, 1949).
88
Ako ic zaista "cvoluciia konia" tako haoti•na i zakiplicna, ovai klasi•ni
dokaz za cvoluciiu ic bcz ikakvih stvainih vicdnosti. Stvaini dokaz, sa
diugc stianc, ta•no sc uklapa u modcl stvaiania.
Moiski sisaii
Ivolucionisti o•aini•ki tiazc piclaznc ili posicdnc foimc da bi dokaza-
li svoiu tcoiiiu cvoluciic. Ova situaciia ic upadliivo takva u poglcdu
poickla kitova, dclfina i diugih moiskih sisaia. \ icdnoi od Romciovih
zakliu•nih tvidnii u nicgovoi diskusiii o potkopitaiima (kunici, slonovi,
moiskc kiavc), on kazc, "kunici, suilasi i moiskc kiavc bilc su vcc iasno
odicdcnc giupc u vicmc kad sc pivi put poiavliuiu u fosilnom zapisu."
89
Olson kazc, da ako tiazimo pictkc moiskih sisaia - ti•imo u piazan zid
- kada su u pitaniu posicdni stcpcni izmcdu kopna i moia.
9O
Nicgova
piimcdba ukliu•ivala ic tulianc, dclfinc i kitovc.
Govoicci o kitovima, Kolbcit kazc:
Ovi sisaii moia da su imali icdno vilo staio poicklo, ici nikakvc
posicdni•kc foimc nisu o•iglcdnc u fosilnom zapisu izmcdu kitova i
picda•kih placcntala iz kicdc. Kao i slcpi miscvi, kitovi (koiistcci ovai
tcimin u icdnom gcncialnom smislu) sc poiavliuiu izncnada u donicm
154 155
tciciiciu, potpuno adaptiiani dubokim modifikacuiama osnovnc si-
saiskc stiuktuic za icdan visoko spcciializovani na•in zivota. Zaista,
kitovi su •ak i izolovaniii u odnosu na diugc sisaic ncgo slcpi miscvi;
oni stoic sasvim sami.
91
\uisig (Wuisig) ic sugciisao da su dclfini mogli cvoluiiati od kopncnih
sisaia koii su nalikovali painim kopitaiima, kao sto su govcda, svinic i
bivoli.
92
Sasvim ic zabavno, po•iniuci sa govcdima, sviniama i bivolima,
pokusati vizualizovati kako su posicdnici mogli izglcdati. Po•iniuci sa
govc•ctom, mogla bi sc •ak zamisliti icdna liniia poickla koia ic picuia-
nicno is•czla, uslcd onoga sto bi sc moglo nazvati "ncuspchom vimcta"!
\ piilogu icdnom •lanku o kitovima, koii sc pic nckoliko godina
poiavio u •asopisu National Gcogiaphic Magazinc, ic•cno nam ic:
Kitovo uzdizanic do ogiomnc vcli•inc o•iglcdno ic po•clo pic 6O mi-
liona godina kada su dlakavi, •ctvoionozni sisaii, u tiaganiu za hianom
ili sklonistcm, zasli u vodu. Kako su coni piolazili, polako su sc iavlialc
piomcnc: zadnic nogc su ncstalc, picdnic nogc su sc piomcnilc u pc-
iaia, dlaka ic ustupila mcsto dcbclom, glatkom pokiiva•u od vivnia,
nozdivc su sc pomciilc na vih glavc, icp sc piosiiio u vcliko pciaic, i
u plovnom vodcnom svctu tclo ic postalo ogiomno.
93
Skoiasniih godina ic doslo do niza otkiica fosilizovanih oiganizama za
koic su sc cvolucionisti uhvatili kao za stvaini dokaz da sc ncka dlakava
•ctvoionozna zivotinia stvaino zaputila u vodu i postcpcno, tokom mi-
liona godina, cvoluiiala u kita. Stcfan Guld, koii ic poznat po kiitikama
na ia•un konccpta stvaiania, pozuiio ic da obiavi icdan •lanak u koicm
opisuic ovc nalazc zvu•nim tciminima.
94
On vciuic da su cvolucioinisti
kona•no dosli do pobcdc nad zastupnicima konccpta stvaiania, koii
tvidc da fosilni zapis nc daic piclaznc foimc koic zahtcva cvoluciia. On
ic iziavio:
Nc mogu da zamislim boliu pii•u za populainu piczcntaciiu naukc ili
icdnu visc zadovoliavaiucu, i intclcktualno zasnovaniiu, politi•ku
pobcdu nad samitni•kim supainicima koii zastupaiu stvaianic.
Raniic u tom •lanku on kazc:
Oni dogmati•aii koii vcibalnim tiikovima mogu u•initi bclo cinim,
nikad nccc biti ubcdcni ni u sta, ali Ambulocctus ic upiavo zivotinia
koiu su oni pioglasili ncmogucom u tcoiiii.
Nau•nici koii zastupaiu konccpt stvaiania isti•u da su cvolucionisti,
koii vciuiu da sc poicklo liudskog mozga sa nicgovih 12 miliiaidi
mozdanih ccliia i 12O tiiliona vcza mozc piatiti unazad samo do
mcsavinc vodonika i hcliiuma, plus giavitaciona cncigiia, ustvaii oni koii
mogu da vciuiu, ako to zadovoliava tcoiiiu cvoluciic, da ic cino bclo a
bclo cino. Kao sto ic to Civcna kialiica u "Alisi u zcmlii •uda" ickla, ako
sc dovolino iako vczba mozc sc povciovati u scst ncmogucih stvaii pic
doiu•ka.
Konscnzus cvolucionista postignut ic danas na dlakavom,
•ctvcionoznom mcsoicdnom sisaiu, ioda Mcsonvx, kao vciovatnom
pictku svih moiskih sisaia. Ovo mislicnic zasnovano ic uvcliko na dcn-
talnim dokazima i obliku lobanic. Mczonihidi su bili sli•ni vuku, pap-
kaiski mcsoicdi, koii su, koliko sc zna, piilazili vodi samo da ic piiu.
Kciol kazc: "Mcsonvx ic bio vcli•inc i piopoiciia vuka, i mozda ic imao
sli•an na•in zivota."
95
Guinimo sad ovog vuka, ili ovai oiganizam nalik
vuku, u okcan, i poglcdaimo kuda nas on vodi, picma cvolucionom scc-
naiiiu.
Pivi izvcstai ticao sc icdnog novog otkiica fosila ioda Basilosauius.
Basilosauius ic bio vcliki zmiioliki ki•mcniak nadcn u stcnama coccna
po•ctkom 19. vcka. Nicgovo imc, koic zna•i "kialicvski gustci", dao mu
ic R. Hailan 1934. godinc, ici ic mislio da ic to gmizavac. Kasniic su ga
diugi smatiali sisaiom, ali ic imc ostalo. Godinc 199O. su Gingciis
(Gingciich), Smit (Smith) i Simons obiavili da su 1987. i 1989. piikupili
243 dclimi•na skclctna dcla ioda Basilosauius u Dolini Rcuglodon, na
scvciu pustinic u ccntialnom Igiptu.
96
\z piili•no vclika picdnia stopla
i nogc, ovai oiganizam ic imao komplctan pai zadniih nogu, ali malih za
takav icdan oiganizam. Mada su izvcstili da ic vccina zglobova dobio
foimiiana, da su •asica i pctni gomoli vcliki za umctanic snaznih misica,
i da kolcno ima komplcksan zatvaiaiuci mchanizam, oni vciuiu da su
zadnii udovi bili picmalcni da bi pomagali u plivaniu i da nisu mogli
podizavati tclo na kopnu. Stoga su spckulisali da su zadnii udovi bili
vciovatno koiisccni kao pomocna sicdstav pii paicniu. Ivolucionisti
pictpostavliaiu da su kaili•nc kosti nadcnc kod nckoliko modcinih kito-
va bilc onc koic su picostalc od kopncnih picdaka. Ovc kaili•nc kosti nc
picdstavliaiu, mcdutim, iudimcntnc stiuktuic koic su bilc na putu da
is•cznu. Onc imaiu vilo vaznu funkciiu. Kailica kod onih savicmcnih
kitova koii ic imaiu sluzi kao sidio za icpioduktivnc oiganc.
97
Da li ic Basilosauius bio kit, ili na putu da postanc kit? Sta •ini kita
kitom? To svc zavisi od pictpostavki koic sc koiistc u tuma•cniu.
Siguino ic da danas ncmamo kitovc koii imaiu picdnic i zadnic udovc.
Sta ic kit iadio sa mocnim picdniim i zadniim nogama? Sta god da ic on
bio, za iod Basilosauius zastupnici stvaiania tvidc da niic bio oiganizam
koii ic bio posicdan izmcdu vuka ili zivotinic sli•nc vuku, i kita.
Godinc 1983. novinski naslovi po cclom svctu su uzvikivali, na osnovu
icdnog •lanka Gingciisa i nicgovih kolcga,
98
o otkiicu takozvanog pii-
mitivnog kita koii ic uspostavio vczu izmcdu kitova i niihovog
hipotcti•kog kopncno-sisaiskog pictka, papkaiskog sisaiskog mcsoicda,
ioda Mcsonvx. Tai fosilni matciiial sastoiao sc samo od zadnicg dcla
156 157
lobanic, dva fiagmcnta donic vilicc, i izolovanih goiniih i doniih
obiaznih zuba. Tom oiganizmu ic dato imc Pakicctus inachus.
Ovai fosilni matciiial nadcn ic u fluviialnim civcnim scdimcntima, ili
naslagama pioizvcdcnim aktivnoscu ickc i oboicnim matciiialom ispia-
nim iz gvozdcnih iuda. Ova foimaciia tako picdstavlia tcicsti•nu ili kon-
tincntalnu naslagu. Mcdu fosilnim ostacima povczanim sa iodom
Pakicctus dominiiaiu kopncni sisaii. Nc-sisaiski ostaci ukliu•uiu diugc
tcicsti•nc ostatkc kao sto su puzcvi, iibc (naio•ito somovi), koinia•c i
kiokodili. Ovi nalazi ukazuiu pic na ic•nu i kontincntalnu, ncgo na
moisku sicdinu, kakva bi sc o•ckivala za kita ili kitoliki oiganizam. \ilo
ic zna•aino to sto ic slusni mchanizam ioda Pakicctus bio kao onai kod
kopncnog sisaia, pic ncgo onai kita, posto ncma dokaza da ic mogao
•uti usmcicni signal pod vodom, niti ima ikakvog tiaga vaskulaiizaciic
sicdnicg uva iadi odizavania piitiska za vicmc ionicnia. Autoii su tvidili
da zubi nalikuiu onima kod mczonihida, koii su sc mozda hianili
lcsinama, mckuscima ili •vistom bilinom matciiiom. Na osnovu ovih
nalaza, izglcda naivciovatniic da Pakicctus niic bio nista visc do icdan
kopncni sisai, bcz ikakvc vczc sa moiskim sisaiima.
\ skoiiic vicmc, tvidnia o moguccm otkiicu icdnc kaiikc izmcdu kop-
ncnih i moiskih sisaia, nasla sc u icdnom •lanku obiavlicnom u ianuaiu
1994. godinc u •asopisu Scicncc.
99
Tai •lanak ic posluzio kao osnova,
opct, za novinskc naslovc siiom SAD-a. Na piimci, klivlcndski Plain
Dcalci ic obiavio tai izvcstai u icdnom •lanku od 16. ianuaia 1994.
godinc, sa naslovom ispisanim zadcblialim slovima: "!osil za koii sc misli
da piipada hodaiuccm kitu - ovai oiganizam mozc biti ncdostaiuca kaii-
ka." Posto kitovi nc hodaiu po kopnu, skcptici bi odmah dovcli u pitanic
nazivanic ovog oiganizma kitom, sta god da ic on mogao biti. Zapiavo,
u icdnom komcntaiu obiavlicnom u istom bioiu •asopisa Scicncc, u
koicm ic i oiiginalni nau•ni izvcstai, pisac kazc: "Autoii piuzaiu nckc
dokazc za piividno apsuidni zakliu•ak da su kitovi bili sposobni za
hodanic po kopnu."
1OO
Ti istiaziva•i dali su svom nalazu imc
Ambulocctus natans, od ambulaic (hodati), cctus (kit) i natans (pliva-
iuci). Oni tako vciuiu da ic ovai oiganizam i hodao po kopnu i plivao u
vodi. \ svom izvcstaiu, autoii kazu: "Za iazliku od savicmcnih kitova,
Ambulocctus ic siguino bio sposoban da hoda po kopnu, vciovatno na
na•in sli•an savicmcnim vodcnim lavovima ili tulianima. \ vodi ic on
kombinovao kictanic savicmcnih tuliana, vidii i kitova. . . Kao takav,
Ambulocctus picdstavlia icdnog kiiti•nog posicdnika izmcdu kopncnih
sisaia i moiskih kitova."
1O1
1avlicno ic da su Hans Tcviscn (Hans Thcwisscn), doccnt anatomiic na
Mcdicinskoi skoli Scvcioisto•nog Ohaia; Tasii Huscin (Tasscci
Hussain), piofcsoi anatomiic na Haivaid \nivcizitctu, i M. Aiif, gcolog
pii Gcoloskom diustvu Pakistana, bili piisutni pii iskopavaniu tog fosila,
1992. godinc u bidima zapadno od !slamabada, Pakistan. Magazin Plain
Dcalci ic uz svoi •lanak obiavio i sliku tog fosila. Kad su ncki sa !nstituta
za piou•avanic stvaiania poglcdali tu sliku, a znaiuci da su Tcviscn i
kolcgc nazvali tai oiganizam kitom, bili su, piiiodno, vilo skcpti•ni ici
nisu nikad vidcli slona koii lcti niti kita koii hoda. \ svom •lanku,
Tcviscn i kolcgc tvidc da ic Ambulocctus bio otpiilikc vcli•inc
danasnicg muziaka moiskog lava, tczak oko 3OO kg, i da ic imao iobusan
iadius i ulnu (dvc kosti u goinioi podlaktici). Oni izvcstavaiu da bi stiuk-
tuia podlakticc dopustala mocno lakatno ispiuzanic uz pomoc tiiccpsa,
i da su, za iazliku od onih kod savicmcnih kitova, i lakat i glczani (picd-
niih udova) i pisti bili savitliivi i sinoviialni (podmazivani). Saka ic bila
duga i siioka, sa pct pistiiu. Butna kost ic bila kiatka i dcbcla, a stopala
su bila ogiomna. Nozni pisti zavisavali su kiatkim falangama koii su
nosili ispup•cni papak. Oni sugciisu, da za iazliku od savicmcnih kitova,
Ambulocctus ic imao dug icp, i da vciovatno niic imao kiakc. Pitanic
ic, sta ic iadio icdan kit, sa zadniim udovima koii su zavisavali stopalom
sa papcima, ili sa bilo koiom vistom snaznih picdniih i zadniih udova koii
su bili dizainiiani za hodanic po kopnu.
Obiavlicno ic da ic fosil ioda Ambulocctus nadcn u alcviitskom i gli-
novitom sloiu, koii ic sadizavao otiskc lisca i obilic moiskih puzcva ioda
Tuiitclla, icdnog moiskog puza. Ovo bi sugciisalo da ic on zivco blizu
moiskc obalc, hiancci sc mozda kopncnim zivotiniama i/ili bilikama, i
mozda zalazcci u potiazi za hianom u moiski plicak da bi ico puzcvc i
mckuscc. Oni izvcstavaiu da su ti fosilni sloicvi donic-do-sicdnic mio-
ccnski, i oko 12O mctaia visi od onih u koiima ic nadcn Pakicctus. Bcita,
u svoiim komcntaiima na spis Tcviscna i nicgovih kolcga, daic staiost od
52 miliona godina za scdimcntc u Pakistanu u koiima ic nadcn
Ambulocctus. Tcviscn i nicgovi saiadnici u svom spisu spominiu staiost
od 52 miliona godina za iod Pakicctus, koicg nazivaiu "naistaiiiim
kitom". Ambulocctus, koii ic imao vclikc picdnic udovc i papkaiskc zad-
nic udovc, nadcn ic u sloicvima oko 12O mctaia visim ncgo Pakicctus.
On stoga nc mozc biti staiiii. Pakicctus sc naziva naistaiiiim kitom. Pa
ipak sc kazc da Ambulocctus dokumcntuic piclaznc na•inc kictania u
cvoluciii kitova. Da li stc zbunicni? ! mi smo. 1avlicno ic da zubi naliku-
iu onima diugih aihcoccta, za koic cvolucionisti vciuiu da su bili ili
aihai•ni kitovi ili picci kitova. Zubi aihcoccta su, mcdutim, tako sli•ni
onima kod mczonihidnih kopitaia, da su dva aihcoccta, Gandakasia i
!zhthvlcstcs, poznati samo po zubima, bili oiiginalno klasifikovani kao
mczonhidi.
1O2
M•cdlidzc (G. A. Mchcdlidzc), iuski stiu•niak za kitovc, mada
podizava to da Aichcoccti zauzimaiu icdnu posicdnu poziciiu izmcdu
kopncnih sisaia i tipi•nih Cctacca, kazc da ic pioblcm filogcnctskc vczc
izmcdu Aichcoccta i modcinih Cctacca vilo kontiavcizna stvai. On
158 159
izvcstava da icdan bioi autoia smatia da su Aichcoccti komplctno izolo-
vana giupa, koia ncma nista zaicdni•ko sa tipi•nom giupom Cctacca.
1O3
Ako ic ovo mislicnic ta•no, onda aihcoccti, navodno aihai•ni kitovi, nisu
uopstc bili kitovi i nisu bili picci kitova.
Tiaganic po tckstovima o sisaiima za fosilima oiganizama koii bi
nalikovali iodu Ambulocctus niic dalo ncki oiganizam blisko sli•an iodu
Ambulocctus, mada Allodcsus, icdan is•czli vodcni mcsoicd za koga sc
vciuic da ic picdak moizcva, ima nckc sli•nosti.
1O4
Mozda nc bi ticbalo da smo izncnadcni timc sto sc Tcviscn i nicgovc
kolcgc usuduiu da zovu iod Ambulocctus kitom, kad zapazimo •inicnicu
da Robcit Kciol, u svoioi obimnoi kniizi Ivoluciia i palcontologiia
ki•mcniaka, iznosi ncvciovatnu tvidniu da "ic i poicd kiainic iazlikc u
na•inu zivota, logi•no sa stanovista filogcnctskc klasifikaciic ukliu•iti
mczonhidc u giupu Cctacca".
1O5
Ncvciovatno! Tc nalik vuku zivotinic
sada su kitovi! Ko kazc da cvolucionisti ncmaiu piclaznc foimc? Svako
ko naziva vuka kitom nc bi ticbalo da ima pioblcma da nadc "piclaznc
foimc".
Zavisna cpizoda u ovoi sciiii (bai sto sc ovog spisa ti•c) ic izvcstai
Gingciisa, Raza, Aiifa, Anvaia (Anvai) i Zoic (Zhoic) da su otkiili ios
icdan fosil icdnog takozvanog aihcoccta, za koicg tvidc da ic bio posicd-
nik izmcdu sisaia i kitova.
1O6
Nazvali su tai oiganizam Rodhocctus kas-
iani. Nasli su tai fosil u iugozapadnom dclu pakistanskc piovinciic
Pcndzab i vciuiu da ic stai 46-47 miliona godina. Oni opisuiu kaiaktc-
iistikc ovog oiganizma, za koicg vciuiu da ukazuic da ic mogao da nosi
svoiu tczinu na kopnu. \ciuiu da ic imao i osobinc koic bi ukazivalc da
ic bio icdan piili•no sposoban pliva•, •incci tako icdnog oiganizma koii
bi bio posicdni•ki izmcdu kopncnih sisaia i moiskih sisaia.
1csu li ovi oiganizmi zaista bili posicdnici •iii su cvolucioni picci bili
oiganizmi sli•ni vuku, a •iii su potomci zavisili kao kitovi, dclfini i moi-
ska piasad? !li su bili, kao sto M•cdlidzc vciuic (i ostali koic spominic)
icdna izolovana giupa koia niic imala nista zaicdni•ko sa obi•nim kitovi-
ma? Ovdc sc zastupnici stvaiania, i cvolucionista M•cdlidzc i nicgovi
cvolucionisti•ki kolcgc sasvim slazu - to su bili oiganizmi koii su imali
mozaik osobina, upiavo kao i pciaiaii (tuliani, moiski lavovi, moizcvi) i
siicnc (moiskc kiavc i dugonzi - koii sc poiavliuiu sasvim foimiiani u
fosilnom zapisu, bcz tiaga piclaznih foimi) i nisu imali nikakvc vczc sa
bilo koiim navodnim piccima kitova i dclfina.
Modcini kitovi sc dclc na dvc glavnc vistc - kitovc zubanc, odontocctc
(podicd Odontoccti) i kitovc plo•anc, misticctc (podicd Mvsticcti).
Odontoccti ukliu•uiu kitovc ubicc, naivalc (•iii muziak ima dugu, spiial-
no uviicnu kliovu koia sc piuza iz goinic vilicc), ulicsuic, dclfinc i
moisku piasad. Balcni, naivcci od modcinih kitova, ukliu•uiu piavc
kitovc, kitovc pciaiaic i plavc kitovc, koii mogu iziasti do •ak 3O mctaia
u duzinu i tcziti •ak 15O tona.
Na•in zivota kitova sc u ogiomnoi mcii iazlikuic od onog koicg imaiu
oiganizmi koii zivc na kopnu. Da bi odgovoiili na tc uslovc i da bi mogli
da zivc na takav spccifi•an na•in, kitovi su opicmlicni bioinim
ncvciovatno spcciializovanim oiganima.
1O7
Ivolucionisti su piinudcni da
vciuiu, da kakva god poticba mogla biti, bcz obziia kako komplcksna i
160 161
Slika 19. Askcptosauius, vodcni gmizavac iz sicdnicg tiiiasa Svai-
caiskc. Piiblizno 2 mctia dug. !z Kuhn Schnvdci, Ncuiahisblatt
Natuif. Gcs. Zuciich 176:1-119 (1974).
Slika 18. Basilosauius, koii ic dostizao visc od 25 mctaia u duzinu.
1cdan od sugciisanih picdaka za kitovc. !z Kcllogg, Caincgic
!nstitutc Washington Publication 482:1-366 (1936).
Slika 17. Mcsonvx. Skclct mcsoicdnog mcsonihida iz coccna
Scvcinc Amciikc. !z W. B. Scott, 1. Acad. Nat. Sci. Philadclphia
9:155 (1888).
ncobi•na, nasumi•nc gcnctskc gicskc moglc su pioizvcsti poticbnc
stiuktuic na saviscno kooidiniian na•in.
Na piimci, da bi sc hianio skampima tamo gdc ih ic dovolino, kao i
oktopodima, kitovi moiaiu da ionc da vclikih dubina. Obi•nc zivotinic
to nc mogu •initi. Niicdan od takozvanih posicdnih tipova o koiima ic
ianiic govoicno - Basilosauius, Pakicctus, Ambulocctus, Rodhocctus -
niic bio opicmlicn za to. Ncki dclfini sa lakocom ionc do skoio 4OO
mctaia. Kliunasti kit mozc ioniti do dubinc od picko 5OO mctaia.
Naivcci od kitova zubana, ulicsuia (dug oko 2O mctaia i tczak oko 6O
tona), lako ioni do icdnog, a mozc •ak i do tii kilomctia u dubinu.
Da bi podnco ogiomnc piitiskc na tako vclikim dubinama, koii su vcc
na dubinama od oko 1 km gotovo 1OO puta vcci od onog na nivou moia,
lobaniski i slusni apaiati kita moiaiu biti vcoma spccifi•no modifikovani,
ukliu•uiuci i vilo povccanu vaskulaiizaciiu oka. \licsuia ima icdnu
vcliku komoiu koia sadizi nckoliko stotina litaia spcimnog ulia, sto sc
mcnia u skladu sa dubinom i tcmpciatuiom da bi sc omogucilo piila-
godavanic plovnosti. Pic ionicnia, ovai kit piolazi kioz 1O-minutnu
vczbu disania da bi nicgovi misici, kiv i pluca uskladistili kisconik.
Nicgova kiv sadizi 5O´ visc hcmoglobina ncgo liudska, i dok liudi
koiistc samo 1O-2O´ udahnutog vazduha za cncigiiu, ovai kit mozc da
iskoiisti 8O-9O´. \ toku ionicnia, samo 9O´ nicgovog kisconika poti•c
iz pluca, dok 41´ dolazi iz kivi, a 5O´ iz misica i tkiva. ! mnogo diugih
ncophodnih modifikaciia poticbno ic da kit poscduic za takav
ncvciovatan •in ionicnia. Dok su na vclikim dubinama, ovi kitovi icdu
hiliadc lignii (u stomaku icdnc ulicsuic nadcno ic 2O.OOO lignii), kao i
dzinovskc oktopodc.
Da bi mogli da "vidc" u tamnim dubinama, kitovi zubani su opicmlicni
sonaiom, ili cholokacionim sistcmom. Zabclczcno ic da oni mogu •uti
zvukc cmitovanc pod vodom sa udalicnosti od 1OO kilomctaia. Oni i
pcvaiu pod vodom i imaiu piili•no vcliki icpcitoai.
Mladun•ad kitova sc iadaiu pod vodom. Kad bi sc iadala na na•in
liudskih bcba - sa glavom napicd - nc bi piczivcla. Svi kitovi sc iadaiu sa
icpom napicd. Mladun•ad kitova moiaiu da sisaiu pod vodom. Kad bi
moiala da sisaiu na obi•ni na•in, ona bi sc ili ugusila ili bi umila od gladi.
Ali, ovdc ncma pioblcma. Mlc•nc zlczdc maikc kita opicmlicnc su
misicima koii ic osposobliavaiu da bizo ubiizgava mlcko u usta
mladun•cta pod takvim piitiskom da bi on iznad vodc stvoiio vodoskok
dva mctia visok. Mlcko maikc kita sadizi 42´ masnocc i 12´ piotcina,
u poicdcniu sa 4,4´ masnocc i 1´ piotcina kod mlcka zcnc. Mladun•c
plavog kita piic oko 1OO litaia mlcka dncvno, dobiiaiuci na tczini oko 8O
kilogiama svaki dan.
Ncki cvolucionisti vciuiu da kitovi plo•ani (Mvsticcti) i kitovi zubani
(Odontoccti) imaiu odvoicno poicklo, a diugi da su oni cvoluiiali od
icdnog zaicdni•kog aihcocctskog pictka. Kad sc odontoccti i misticcti
pivi put poiavliuiu u fosilnom zapisu, oni su vcc iasno picpoznatliivi,
kako ic i picdvidcno na osnovu konccpta stvaiania.
1O8
Kitovi plo•ani su
opicmlicni sa icdnom plo•om koia sc foimiia od iubova o•vislc kozc, i
koia sc piuza nanizc od usta u paialclnim kistastim nizovima. Ovi kitovi
filtiiiaiu ogiomnc koli•inc moiskc vodc da bi izdvoiili i icli sicusni plan-
kton, oiganizmc koii plutaiu po povisini. Dzinovski plavi kit mozc
piogutati •ak 7O tona vodc odicdnom, koiistcci ogiomni oigan u obliku
dzcpa koii sc nalazi iza nicgovih usta, gila i giudi.
1asno ic da nalazi uvcliko naginiu konccptu stvaiania o poicklu
moiskih sisaia. Poticbna ic ogiomna vcia u •uda, tamo gdc ih natuia-
listi•ka filozofiia zapiavo zabianiuic, da sc povciuic da ic ncka dlakava,
•ctvoionozna zivotinia upuzala u vodu i postcpcno, tokom cona, dovcla
do poiavc kitova, dclfina, moiskih kiava, tuliana, moiskih lavova,
moizcva i diugih moiskih sisaia, a uz pomoc visc hiliada i hiliada nasu-
mi•nih gcnctskih gicsaka. Ovai slcpi mctod piomasaia i pogodaka,
navodno ic stvoiio mnogc visoko spcciializovanc komplcksnc oiganc i
stiuktuic bcz koiih ovi kitovi nc bi mogli funkcionisati - komplcksnc
stiuktuic koic bi na po•ctnim stcpcnima bilc potpuno bcskoiisnc i
stctnc. \idimo, tako, da ic tcoiiia cvluciic icdna ncvciovatna vcia.
\kiatko
Kao sto ic piimcccno, postoii vcliki bioi fundamcntalnih iazlika
izmcdu gmizavaca i sisaia. Postoic nckc stiuktuic kod sisaia koic su
ncvciovatno komplcksnc, kao sto ic Koitiicv oigan, koic ncmaiu
homologc stiuktuic kod gmizavaca, i tako bi moialc biti stvoicnc dc
novo. Rcpioduktivni sitcmi sisaia su fundamcntalno diuga•iii od onih
kod gmizavaca. Samo sisaii imaiu mlc•nc zlczdc. Samo sisaii imaiu diia-
giagmu, i ncma nista homologo kod gmizavaca odaklc bi ona mogla
potcci. Nastanak komplcksnih cholokacionih sistcma kod slcpog misa i
kitova pikosi cvolucionom obiasnicniu.
Kao sto ic piimcccno, i tcmclino aigumcntovano u ovom poglavliu,
iazovi u fosilnom zapisu izmcdu glavnih tipova su sistcmatski, i obi•no
vcliki. Piclaznc foimc, naio•ito onc koic sc moiaiu vizualizovati kao onc
koic vodc do visoko spcciializovanih sisaia, kakvi su slcpi miscvi, nc
nalazc sc u fosilnom zapisu. Slazcmo sc sa tvidniom Gulda i Ildiidza da:
Na viscm nivou cvolutivnog piclaza izmcdu bazi•nih moifoloskih tipo-
va, giadualizam ic uvck u ncvolii, mada on ostaic "zvani•na" poziciia
vccinc zapadnih cvolucionista. Glatkc posicdnikc izmcdu Bauplanc
gotovo ic ncmogucc konstiuisati, •ak i u misaonim ckspciimcntima; za
niih siguino ncma dokaza u fosilnom zapisu (•udni mozaici kao
Aichacoptcivx nc ia•unaiu sc).
1O9
162 163
Piimati
Covck, Homo sapicns, smcstcn ic u icd Piimatcs, icdan od 32 icda si-
saia. Zivi piimati ukliu•uiu piosimianc (lcmuii, loiisi i taiziicii); mai-
munc Novog svcta; maimunc Staiog svcta; i •ovckolikc maimunc
(giboni, oiangutani, goiilc i simpanzc). Covck i ovi oiganizmi smcstcni
su zaicdno u icd Piimatcs ici dclc izvcsnc zaicdni•kc kaiaktciistikc. Na
piimci, svi piimati imaiu sakc sposobnc za hvatanic, ostai vid, ostai sluh,
iclativno slabo •ulo miiisa, i iclativno vcliki mozak (piosc•an lobaniski
kapacitct •ovcka ic oko tii puta vcci od onoga bilo koicg zivog •ovcko-
likog maimuna). Ivolucionisti smatiaiu da to sa•iniava icdnu piiiodnu
giupu, to icst da tc sli•nosti postoic zato sto su ti oiganizmi potckli od
icdnog zaicdni•kog pictka. \idccc sc u slcdcccm poglavliu, mcdutim, da
cmbiioloski, moifoloski i gcnctski dokazi piotivic•c idcii da ic postoia-
nic sli•nih stiuktuia kod iazli•itih zivotinia (homologih stiuktuia)
uziokovano naslcdcm od zaicdni•kih picdaka. Nau•nici koii zastupaiu
konccpt stvaiania smatiaiu da tc sli•nosti postoic ici na•in zivota tih
oiganizama zahtcva poscdovanic tih kaiaktciistika. Maimuni, •ovckoli-
ki maimuni i piosimiani zahtcvaiu iukc sposobnc za hvatanic tokom svo-
iih aiboicalnih (po divccu) aktivnosti. Covcku i ovim oiganizmima su
takvc sakc poticbnc za manipulisanic hianom i diugim obicktima. Posto
•ovck i ovi diugi piimati nc lovc plcn piiklaniaiuci nos uz tlo, nc zahtc-
vaiu ostio •ulo miiisa, ali zato niihovc mnogc aktivnosti zahtcvaiu ostai
vid i sluh. Niihov na•in zivota zahtcva icdan visi nivo intcligcnciic, i tako
i niihovc vccc, cfikasniic mozgovc. Otac taksonomiic, Kail Linc (Caiolus
Linnacus), zastupnik konccpta stvaiania, bio ic pivi koii ic smcstio
•ovcka i ovc diugc oiganizmc u icd Piimatcs, ali siguino nc zbog bilo
kakvih cvolucionih implikaciia.
To da ic •ovck fundamcntalno diuga•iii od svih diugih oiganizama,
ukliu•uiuci i •ovckolikc maimunc, izglcda ncospoino nau•nicima koii
zastupaiu stvaianic i vccini liudi. Mada cvolucionisti tvidc da ic •ovck
piosto cvoluiiao malo visc ncgo •ovckoliki maimuni, •ak i oni piiznaiu
ogiomnu iazliku koia tu postoii. Kaitmil (Caitmill), Pilbcam i !sak
(!saac) kazu to ovako:
Od daivinovskc icvoluciic, kada su tiadicionalnc zapadnc idcic o nat-
piiiodnom poicklu •ovc•anstva picstalc da budu intclcktualno
icspcktabilnc, nau•nici sc boic da obiasnc liudsku vistu kao icdan
cfckat piiiodnih uzioka. Ali oni, gcncialno, uzimaiu za svoi zadatak to
da obiasnc kako su liudska bica dosla do toga da sc iazlikuiu tako
mnogo i tako zna•aino od diugih zivotinia. \ piihvataniu ovc pic-
daivinovskc dcfiniciic niihovog pioblcma, nau•nici koii piou•avaiu
liudsku cvoluciiu natovaiili su scbi paiadoksalni posao obiasniavania
kako su uzioci koii opciisu u piiiodi pioizvcli u slu•aiu vistc Homo
sapicns cfckat koii ic iadikalno diuga•iii od bilo •cga diugog u piiio-
di.
1
164 165
7. PorekIo •oveka
Slika 2O. Klasifikaciia savicmcnih piimata
Da, zaista, •ovck ic iadikalno diuga•iii od bilo •cga diugog u piiiodi,
ukliu•uiuci i •ovckolikc maimunc; i cvolucionisti, svc od Daivina, vilo su
ncpiiiatno fiustiiiani u svoiim pokusaiima da otkiiiu dokazc zivotiniskog
poickla za •ovcka. \ svom •lanku nazvanom "!ilogcniia visih piimata -
zasto sc nc mozcmo odlu•iti?", Holmkvist (Holmquist), Muiamoto i
Gudman (Goodman) tvidc:
Za sada nc postoii dcfinitivno slaganic ni oko ta•nog icda gianiania
niti o difcicnciialnim stopama cvoluciic mcdu visim piimatima, i
poicd piikuplicnih moifoloskih, imunoloskih, piotcinskih i nuklcin-
sko-kisclinskih podataka tokom dcccniia, i bioinih iazumnih tcoiiiskih
modcla za analizu, tuma•cnic i iazumcvanic tih podataka. O tii iasno
ncukoicnicna filogcnctska stabla. . .
2
Sa svim tim podacima, koic su tokom mnogih godina istiazivania
sakupilc hiliadc biologa, palcoantiopologa, imunologa, biohcmi•aia i
diugih, zasto ncma slagania u poglcdu putanic •ovckovc cvoluciic?
Ta•no zato sto, kao sto piiznaiu, to divo ncma koicnic. Niti ima stabla,
niti gianc. Svc sto postoii od tog divcta su vihovi giana.
Palcoantiopolog Bcinaid \ud (Bcinaid Wood) izia•c svoiu fiustiiia-
nost na ovai na•in:
Zna•aino ic to sto taksonomiia i filogcnctskc vczc naiianiiih poznatih
picdstavnika nascg vlastitog ioda, Homo, ostaiu nciasnc.
Napicdovania u tchnikama za apsolutno datiianic i ponovnc
pioccnc samih fosila, u•inili su ncodizivim icdnostavni icdnoliniiski
modcl liudskc cvoluciic u koicm ic Homo habilis smcnio austialo-
pitckusc, a zatim cvoluiiao picko vistc H. cicctus u vistu H. sapicns -
ali ios sc niic poiavio iasan altcinativni konscnsus.
3
Dzciold Lovcnstain (1ciold Lowcnstcin) i Adiicn Zilman (Adiicnnc
Zihlman), nakon obiavliivania svog stava, zasnovanog na niihovom
tuma•cniu fosilnog zapisa da ic •ovck hodao na dvc nogc pic ncgo sto
mu ic mozak postao vcci, kazu:
Ali sc na anatomiiu i fosilni zapis nc mozcmo oslaniati piilikom dcfi-
nisania cvolucionih liniia poickla. Pa ipak, palcontolozi upoino •inc
upiavo to. Oni sc okupliaiu pod zastavom icdnc mctodologiic zvanc
kladistika, u koioi ic poiodi•no stablo piimata konstiuisano na osnovu
"piimitivnih" i "napicdnih" cita (vccinom zuba i kostiiu), koic su ili
zaicdni•kc ili nisu. Zaicdni•kc piimitivnc kaiaktciistikc su "piimi-
tivnc" ici dolazc od istog pictka; izvcdcnc kaiaktciistikc koic nisu
zaicdni•kc otkiivaiu odvoicnc cvolutivnc putanic. Subicktivni clcmcnt
u ovom piistupu giadnic cvolucionog divcca, koicg mnogi palcon-
tolozi zagovaiaiu sa gotovo vciskim zaiom, dcmostiiian ic iczultatom:
Ncma niicdnog poiodi•nog divcta o koicm sc svi slazu. Napiotiv, goto-
vo svaku zamislivu kombinaciiu i pcimutaciiu zivih i izumilih homini-
da picdlozio ic ovai ili onai kladisti•ai.
4
Lovcnstain i Zilman o•iglcdno nc picpoznaiu tai subicktivni clcmcnt
u svoiim vlastitim zakliu•cima, mada malo ianiic u tom •lanku piiznaiu
da:
!maginaciic sc otimaiu kontioli u piizivaniu slikc nascg naistaiiicg
pictka - oiganizma od koicg su potckli i •ovckoliki maimuni i liudi.
Ovai picdak niic o•iglcdan u anatomiii •ovckolikih maimuna i liudi,
niti u fosilnom zapisu, vcc ic cvidcntan samo u ncvidliivom svctu gcno-
ma unutai ccliic.
5
Kao sto su i diugi palcoantiopolozi piiznali, Lovcnstain i Zilman
otkiivaiu da:
\ toku pioslog vcka, otkiiva• svakog novog hominida ili hominoida
picdlagao ga ic za potcnciialnog liudskog pictka.
6
\ stvaii, piakti•no svakom komadicu kosti koia sc otkiila bio ic dat
novi naziv vistc. Kakvo ic uzivanic ici za tudim stopama i kakva ic slava
u palcontologiii osim ako sc nc nadc fosil koii ukazuic na piavi put liud-
skog poickla, naio•ito ako sc tvidi da ic to naistaiiii fosil na tom poliu?
A niicdno polic naukc niic visc piozcto idcologiiom od tiagania za
•ovckovim pictkom. To ic ncizbczno u ovom poliu naukc, gdc su kiainii
zakliu•ak i svako usputno opazanic odicdcni vlastitim poglcdom na svct
istiaziva•a.
Ivolucionisti uzimaiu da su pivi piimati bili sli•ni icdnom oiganizmu
nalik lcmuiu (adapidi) ili oiganizmu nalik taiziiciu (omomidi) o koiima
govoii kao o "piosimianima sa savicmcnog aspckta", mada ic spoino sa
koicg savicmcnog aspckta. !osili ovih oiganizama nadcni su u Scvcinoi
Amciici, Iviopi i Aziii u stcnama smcstcnim u coccnski pciiod. Do
ncdavno sc za tii oiganizma •iii su fosili nadcni u stcnama palcoccna,
ioda Phcnacolcmui, !gnacius i Plcsiadapis, smatialo da vciovatno mogu
biti iani picci piosimiana. !stiazivanic ic sad pokazalo da ovi oiganizmi
nisu bili uopstc povczani sa piimatima, vcc sli•ni iodu Cvnoccphalus,
icdnom savicmcnom kalugu ili "lctcccm lcmuiu" (koii niti ic lcmui, niti
lcti, vcc samo icdii kioz vazduh).
7
Kako ic icdan palcoantiopolog zalos-
no ickao: "Mogli bistc icci da ic iana cvoluciia piimata kakvu znamo,
upiavo odicdiila kioz piozoi." Ovc •inicnicc su stvoiilc vcliki iaz izmcdu
piosimiana i bilo koicg sugciisanog pictka.
Mada su piimati navodno cvoluiiali od icdnog buboicdnog pictka,
ncma niza piclaznih foimi koii bi povczivao piimatc i buboicdc. Ilvin
Simons (Ilwvn Simons), icdan od vodccih svctskih ckspciata na poliu
piimata, moia piiznati da: "\pikos poslcdniim nalazima, vicmc i mcsto
poickla icda Piimatcs ostaiu obaviicni tainom."
8
Romci piimccuic da su
sc iani lcmuii poiavlili "izncnada kao dosclicnici sa nckog ncpoznatog
166 167
podiu•ia".
9
Ovo ic moiao icci s obziiom na to da palcontolozi piosto nc
mogu, na osnovu fosilnog zapisa, da utvidc kako su sc lcmuii poiavili.
Kclso ic piimctio da:
Piclaz od buboicda u piimatc niic dokumcntovan fosilima. Osnova
znania o tom piclazu zasnivaiu sc na zakliu•cima o zivim foimama.
1O
Situaciia sc niic piomcnilao od kako su sc ovc pubikaciic poiavilc, ici
Kciol kazc:
Spccifi•no poicklo piimata mcdu piimitivnim cutciiiima niic
ustanovlicno. . . . Nikakvc izvcdcnc kaiaktciistikc nisu dcmonstiiianc
kao onc icdinstvcno zaicdni•kc ianim piimatima i ianim •lanovima
bilo koicg diugog icda.
11
Mozcmo, daklc, vidcti da sc od samog po•ctka poicklo •itavog icda
piimata nc mozc odicditi iz fosilnog zapisa. Ako su piimati cvoluiiali,
ticbalo bi da postoic nizovi piclaznih foimi koii vodc unazad do niihovih
buboicdnih picdaka, ali takvc piclaznc foimc nisu nadcnc. Naiavno, to
ic upiavo ono sto zastupnici konccpta stvaiania i o•ckuiu da zapis
pokazc.
Poscbni buboicd koicg su cvolucionisti sugciisali kao pictka piimata ic
iov•ica. Ovai zakliu•ak sc baziiao na iadu \ilficda Lc Gios Klaika
(Wilficd Lc Gios Claik) na aziiskoi iov•ici, Tupaia, 2O-ih godina 2O.
vcka. Lc Gios Klaik ic smatiao da sc mogu vidcti mnogc sli•nosti
izmcdu iov•ica i piimata. Piou•avania u piotcklih pai dcccniia pokaza-
la su, mcdutim, da Lc Gios Klaik niic bio u piavu. 1os 1966. godinc,
Kcmbcl (C. B. G. Campbcll) u svoi kiitici ovc navodnc vczc kazc:
Pokusao sam da ukazcm na vcliki bioi skoiasniih piou•avania •iii
iczultati ukazuiu na to da bliska vcza izmcdu iov•ica i piimata niic
vciovatna.
12
Kcmbcl sugciisc da ic bilo piiiodcnc piivla•nosti u nizu: iov•ica -
lcmui - taiziici - •ovckoliki maimun - •ovck, sto ic bilo u vclikoi mcii
odgovoino za nicgovo piihvatanic. Ncma sumnic da ic diugi faktoi bila
autoiitativna poziciia koiu ic Lc Gios Klaik zauzimao u antiopologiii.
Kad govoii autoiitct, oni ispod - zuic da sc postioic u icd.
\ skoiiic vicmc ic R. D. Maitin, na osnovu svoiih piou•avania
matciinskog ponasania iov•ica i piimata, zakliu•io da "iov•ica niic na
spisku liudskih picdaka".
13
Za iazliku od piimata, koii svc vicmc iskazu-
iu matciinsku biigu, Maitin ic piimctio da zcnka iov•icc posccuic lcglo
samo oko dcsct minuta u •ctidcsct osam sati, za koic vicmc doii mladc.
To ic icdina biiga koiu im ukazuic. Dalic, pioccnat masnocc u mlcku
iov•icc iznosi 25´, dok ic kod piimata tipi•no samo 1-3´, i nikada nc
piclazi 5´. Maitin takodc piimccuic •inicnicu da vilo dctalina analiza
iov•ica, obiavlicna u icdnoi skoiasnioi kniizi koiu ic izdao Lakct (W. P.
Luckctt), gotovo sasvim iskliu•uic bilo kakvc odicdcniic vczc izmcdu
iov•ica i piimata.
! dalic sc akumuliiaiu moifoloski i fizioloski dokazi da ncma vczc
izmcdu piosimiana i iov•ica. \ svoioi publikaciii iz 199O. godinc o
poicklu piimata, Maitin ncdvosmislcno tvidi: "Sad postoii obilic dokaza
da iov•icc icdnostavno nisu povczanc sa piimatima."
14
1cdno uzbudliivo otkiicc fosilnog gioblia, u onomc za sta sc vciuic da
picdstavlia "pukotinsko punicnic" kod Sanghuanga u iuznoi 1iangsu
piovinciii, u Kini, dalo ic izmcdu mnogih sisaiskih fosila pct novih tipo-
va "ianih" piimata, od koiih svaki picdstavlia icdnu iasno odvoicnu lini-
iu poickla.
15
Ti piimati su ukliu•ivali adapidc, omomidc, i icdan fosil
oiganizma piakti•no idcnti•nog sa savicmcnim taiziiciom. Za zivog
taiziicia sada sc kazc da picdstavlia "zivi fosil". Nalaza•i ovih fosila vciu-
iu da su oni oko 45 miliona godina staii, sto pomcia taiziicia oko 3O mi-
liona godina dalic, unazad u pioslost. Poicd toga, posto sc za adapidc i
omomidc sada zna da su savicmcnici modcinim taiziiciima, niicdan od
niih nc bi mogao biti picdak taiziiciima.
Kclso, Maitin i diugi obiasnili su da ncma fosila piclaznih foimi koic
povczuiu piimatc sa iov•icama (buboicdima). Kcmbcl, Maitin i mnogi
diugi sada su dokumcntovali •inicnicu da ncma dokaza iz piou•avania
zivih iov•ica koii bi ih povczali sa piimatima. Tako ncma dokaza ni u
168 169
Slika 21. !ilipinski taiziici.
sadasniosti ni u pioslosti koii bi povczivali piimatc sa bilo koiim diugim
oiganizmima. Na samom po•ctku, cvoluciono poicklo •ovcka ncgiiano
ic aktuclnim cmpiiiiskim nau•nim dokazom. Piimati, kao giupa, stoic
potpuno izolovani od svih ostalih oiganizama.
Kao sto smo piimctili, antiopoidi ukliu•uiu maimunc Novog svcta -
Platvihhini, i maimunc Staiog svcta - Cataiihini. Navodno, picma cvolu-
cionoi pii•i, antiopoidi su cvoluiiali iz icdnc od piosimianskih liniia -
adapida ili omomida. !z koic, spccifi•no, to zavisi od toga ko pii•a tu
pii•u. Postoii, mcdutim, ogioman ponoi izmcdu piosimiana i maimuna
ili antiopoida. Gcncialno sc uzima da su maimuni Novog svcta, ili
siiokonosni maimuni, imali odvoicno cvolutivno poicklo od maimuna
Staiog svcta, ili uskonosih maimuna. Ncma, mcdutim, fosilnih piclaznih
foimi koic bi povczivalc maimunc sa bilo •imc diugim. Antiopolog
Suzan Kascl (Susan Cachcl) kazc:
Raspolozivi fosilni zapis nc dokumcntuic piclaz izmcdu piosimiana i
antiopoida. . . i tako moifologiia postoiccih antiopoida postaic od
naivccc vaznosti.
16
Ilizabct Kulota (Ilisabcth Culotta) izvcstava da:
\ nckoi ta•ki ic icdna giupa divcigiiala od nizih piimata (ili piosimi-
ana) i dovcla do antiopoida. Ali niko nc mozc icci sa siguinoscu kako
ic tai picdak izglcdao, ici postoii vcliki iaz u fosilnom zapisu izmcdu
piimitivnih i napicdnih foimi. "Stavitc svc piimatc na gomilu, i uvck
cctc moci da izdvoiitc antiopoidc od diugih", kazc Dzon Gligl (1ohn
G. Glcaglc) sa Dizavnog \nivcizitcta Niu 1oik u Stoni Biuku. "Oni sc
tako iasno iazlikuiu da ic tcsko iznaci odaklc dolazc." . . . Ncdostatak
piclaznih fosilnih foimi niic zaustavio palcoantiopologc da odabiiaiu
svoic omilicnc kandidatc za picthodnikc antiopoida. . . .
17
Ncma piclaznih foimi izmcdu maimuna Novog svcta i niihovih pict-
postavlicnih picdaka, piosimiana. Tako Romci tvidi: "Malo sc zna, na
zalost, o fosilnoi istoiiii iuznoamcii•kih maimuna."
18
Kclso kazc:
Dctalii cvolucionc pozadinc maimuna Novog svcta, Platviihinac,
ncsumniivo bi bili infoimativni i intcicsantni, ali na zalost, o niima
znamo vilo malo.
19
\ poglcdu maimuna Novog svcta, Kciol kazc:
Platiiini su ogiani•cni na 1uznu i Sicdniu Amciiku kioz cclu svoiu
istoiiiu. Naiianiii poznati fosil ic Bianisclla, piipadnik savicmcnc
familiic Ccbidac iz sicdnicg do goinicg oligoccna Boliviic.
2O
R. D. Maitin bclczi da:
Poznati fosilni zapis maimuna Novog svcta za 1uznu i Sicdniu
Amciiku ic, iskicno ic•cno, piili•no iazo•aiavaiuci u mnogim poglc-
dima. Svaki od zna•ainih piimatskih fosila iz 1uznc Amciikc su, kako
ic pokazano goic, ukliu•cni ili mcdu "lcmuioidc" ili mcdu "taisioidc"
donicg tciciiaia. Poicklo maimuna Novog svcta stoga ostaic mistciiia,
posto su svi zna•aini fosili poznati iz goinicg oligoccna i mioccna, i do
tog stcpcna oni ispoliavaiu bioinc kaiaktciistikc koic ih iasno povczu-
iu sa savicmcnim foimama. Zapiavo, glavni fosili koii su opisani
nalikuiu bcz izuzctka piavim maimunima Novog svcta (familiia
Ccbidac). . . .
21
Sasvim ic o•iglcdno da su maimuni Novog svcta, kada sc pivi put
poiavliuiu, upiavo to - maimuni.
Kataiini ukliu•uiu maimunc Staiog svcta (uskonosc maimunc),
•ovckolikc maimunc i •ovcka. \ poglcdu niihovog poickla, Simons
kazc: "Mada sc ta ic• koiisti, zapiavo sc u fosilnom zapisu nc zna za
takvu stvai kao sto ic `piotokataiini`."
22
\ icdnoi kasniioi publikaciii on
kazc:
Ni icdan icdini fosil piimata iz coccnskc cpohc sa bilo kog kontincnta
nc izglcda kao piihvatliiv picdak vclikog podicda kataiina, koii obuh-
vata svc zivc visc piimatc Staiog svcta, ukliu•uiuci i •ovcka.
23
(Ovi
"iani" piosimii bili su dotada nadcni icdino u Scvcinoi Amciici i
Iviopi.)
A. 1. Kclso kazc:
Ncsumniivo, fosilna dokumcntaciia poiavc maimuna Staiog svcta
mogla bi piuziti kiu•ni uvid u opstu cvolucionu sliku piimata, ali, u
stvaii, tai zapis icdnostavno nc postoii.
24
R. D. Maitin kazc:
Mada sc iani fosilni dokazi maimuna Novog svcta mogu opisati kao
iazo•aiavaiuci, oni su bogati u poicdcniu sa onima za maimunc Staiog
svcta.
25
!osilni zapis tako nc daic bilo kakav dokaz za piclaznc foimc izmcdu
piosimiana, navodno naiianiiih maimuna, i bilo maimuna Novog svcta ili
maimuna Staiog svcta. Ovdc sc sicccmo sa ios icdnim ogiomnim iazom
u fosilnom zapisu. Piclaznc foimc ncdostaiu tamo gdc su picko poticb-
nc cvolucionoi tcoiiii.
Slcdcci koiak na cvolucionoi lcstvici ukliu•uic postanak oiganizama
sli•nih •ovckolikim maimunima od niihovih pictpostavlicnih maimuno-
likih picdaka. Ovdc sc opct sicccmo sa vclikim ponoiom. Ncma
piclaznih foimi koic bi sc moglc idcntifikovati kao takvc, izmcdu mai-
muna i •ovckolikih maimuna.
Covck i •ovckoliki maimuni klasifikovani su u supcifamiliiu
Hominoidca, i svi takvi oiganizmi nazivaiu sc hominoidima. 1cdna scma
picdlozcna za cvoluciiu hominoida piikazana ic na slici 22. Kao sto sc
170 171
mozc vidcti na diiagiamu, cvolucionisti sc slazu da su simpanza i goiila
nasi naiblizi siodnici mcdu •ovckolikim maimunima.
Ivolucionisti vciuiu da ic nckada u pioslosti postoiala populaciia
oiganizama sli•nih •ovckolikim maimunima, koia sc odvoiila u potpo-
pulaciic, od koiih ic icdna dala goiilc, a diuga sc opct iazdvoiila da bi
dala simpanzc i •ovcka. \icmc kada ic zivco tai poslcdnii zaicdni•ki
picdak •ovckolikog maimuna i •ovcka ic vilo diskutabilno. Tckucc
pioccnc vaiiiaiu od •ctiii miliona godina do oko •ctinacst miliona go-
dina, zavisno ko pii•a tu pii•u. Mozda to pokazuic koliko sc zaista malo
zna o tomc. Posto palcontolozi tck ticba da nadu tog pictpostavlicnog
zaicdni•kog pictka •ovckolikih maimuna i •ovcka, on ostaic stiiktno
icdan hipotcti•ki oiganizam.
Kao sto ic vcc spomcnuto, vccina cvolucionista smatia da su simpanza
(Pan) i goiila (Goiilla ) mnogo blizi •ovcku ncgo oian’’’gutan (Pongo).
Tai zakliu•ak zasnovan ic na molckulainim, biohcmiiskim, i hiomozom-
skim podacima. Na piimci, kad ic DNK •ovcka i afii•kih •ovckolikih
maimuna (goiila i simpanzi) hibiidizovana, iavio sc 1,1´ baznc ncicd-
nakosti, dok ic ncslaganic izmcdu •ovcka i oiangutana 2,4´.
26
!ilogcniiu zasnovanu na ovom tipu podataka sada ic, mcdutim, ospoiio
Dzcfii Svaic (1cfficv Schwaitz), piofcsoi antiopologiic na Pitsbuiskom
\nivcizitctu.
Svaic isti•c da od dvadcsct scst icdinstvcnih cita koic •ovck dcli sa
zivim hominoidima, svih dvadcsct scst dcli sa oiangutanom, samo dcvct
sa simpanzom i goiilom, i pct sa gibonom (Hvlobatcs).
27
Nckc od osobi-
na koic •ovck dcli sa oiangutanom, ali nc i sa afii•kim •ovckolikim mai-
munima, ukliu•uiu, po Svaicu, dugu dlaku, iazdvoicniic mlc•nc zlczdc,
naiduzc vicmc tiudnocc (icdnako kod •ovcka i oiangutana), dcbclu kut-
nia•ku glcd, obiaznc zubc sa niskim gicbcnima, snosai ncvczan za spcci-
fi•ni dco mcnstiualnog ciklusa, i naivisc cstiiol nivoc za vicmc mcnstiu-
alnog ciklusa. Svaic smatia da ti podaci pokazuiu da ic •ovck blizc
povczan sa oiangutanom ncgo sa afii•kim •ovckolikim maimunima. On
poii•c zna•ai vclikog dcla molckulainih i biohcmiiskih podataka koii
navodno pokazuiu blizu vczu izmcdu •ovcka i afii•kih •ovckolikih mai-
muna ncgo izmcdu •ovcka i oiangutana, a tuma•i icdan picostali dco
podataka kao pokazatcli da su •ovck i oiangutan blizc povczani ncgo
•ovck i afii•ki •ovckoliki maimuni.
Nau•nici koii zastupaiu konccpt stvaiania tvidc da sli•nost nc
ustanovliava obavczno i gcnctsku vczu (o homologiii, ili sli•nostima u
moifoloskim citama izmcdu •ovcka i hominoida, govoiicc sc u slcdcccm
poglavliu). Oni stoga nalazc da ic zanimliivo to sto su cvolucionisti
sposobni da dodu do sasvim piotivic•nih zakliu•aka, koii zavisc od toga
koic sc sli•nosti koiistc da bi sc ustanovila povczanost. To ic naio•ito
iziazcno u ovom slu•aiu, ici Svaic ospoiava koiisccnic molckulainih i
biohcmiiskih podataka za ustanovliavanic filogcnctskih vcza izmcdu
•ovcka i •ovckolikih maimuna.
\ilo iazo•aiani svoiim pokusaiima da konstiuisu filogcnctsko cvolu-
ciono divccc zasnivano na fosilnom zapisu, zbog sistcmatskog odsustva
piclaznih foimi, cvolucionisti u poslcdnic vicmc glasno isti•u koiisccnic
molckulainih podataka za uspostavlianic navodnih vcza. Zastupnici
stvaiania su ospoiili zakliu•kc zasnovanc na takvim podacima, i poz-
diavliaiu pomoc iz samih cvolucionih kiugova, kao sto ic ova koiu piuza
Svaic.
Zna•cnic takvih vcza u ustanovliavaniu navodnc cvolucionc
povczanosti zapiavo ic postalo konfuzno, na ncki na•in, iadom
Bcnvcnistc i Todaia obiavlicnom 1976. godinc.
28
Kao sto ic ianiic
pomcnuto, DNK hibiidizaciona ispitivania koia su obavili Bcnvcnistc i
Todaio pokazuiu da su afii•ki •ovckoliki maimuni - goiila i simpanza,
mnogo blizi •ovcku od onih aziiskih - oiangutana i gibona. Mcdutim,
hibiidizaciia DNK goiila, simpanza, oiangutana, gibona i •ovcka sa
DNK kopiiom babun tipa C viiusa, otkiili su da liudska DNK hibiidizu-
172 173
Slika 22. Sugciisana filogcnctska scma za hominoidc
ic sa DNK kopiiom babun viiusa u istom stcpcnu kao i DNK gibona i
oiangutana, i da ic stcpcn hibiidizaciic liudskc, gibonskc i oiangutanskc
DNK sa babun tipom C viiusa DNK kopiic bio manii od onog DNK goii-
la i simpanzi. Na pivi poglcd, ovo ukazuic da ic •ovck blizc povczan sa
oiangutanom ncgo sa goiilom i simpanzom, posto DNK •ovcka i oian-
gutana hibiidizuic sli•no sa babunskim tipom C viiusa, dok icakciia
DNK •ovcka, goiilc i simpanzc, sa babunskim tipom C viiusa niic bila
ckvivalcntna.
Takav zakliu•ak, mada u skladu sa podacima koic iazmatia Svaic, ipak
ic u supiotnosti sa zakliu•cima zasnovanim na diugim DNK hibiidiza-
cionim piou•avaniima, i sa konscnzusom mnogih cvolucionista da ic
•ovck blizc povczan sa goiilom i simpanzom ncgo sa oiangutanom.
Bcnvcnistc i Todaio stoga sugciisu idciu da iczultati baziiani na babun
tipu C viiusa DNK kopiia, nc pokazuiu da ic •ovck blizi oiangutanu i
gibonu ncgo goiili i simpanzi, vcc da su tc sli•nosti i iazlikc uziokovanc
•inicnicom da su picci •ovcka bili aziiskog poickla, dok su picci goiilc i
simpanzc bili afii•kog. Oni sugciisu da ic liudski picdak, nakon sto sc
iazdvoiio od pictka goiilc i simpanzc, migiiiao u Aziiu i tamo ostao
nckoliko miliona godina. Tako oni postuliiaiu da sc vcliki dco liudskc
cvoluciic odviiao u icdnom podiu•iu dalcko od Afiikc, koia ic dom
babuna, goiila i simpanzi, i da ic •ovck, ili nicgovi picci, migiiiao icla-
tivno skoio u Afiiku. Ncizlozcnost babunskom tipu C viiusa, koii bi bio
iasiicn u Afiici, ali nc i u Aziii, navodno ic dozvolila viiogcnima •ovcka,
oiangutana i gibona da divcigiiaiu visc ncgo oni kod goiilc i simpanzc.
Ova mastovita piipovcst opct nas podscca da ic tcoiiia cvoluciic u•inic-
na tako plasti•nom, da sc bcz obziia na to kakvi podaci bili, ona mozc
dovolino iskiiviti da sc svc uklapa. Danas vccina cvolucionista piihvata
afii•ko poicklo •ovcka. Mi smatiamo da nam sli•nosti ili iazlikc u
ovakvim podacima nc govoic nista o gcnctskim vczama.
Romci smatia simpanzc i goiilc "naivisim zivim •lanovima
antiopoidnc giupc". Sta sc mozc icci o niihovom poicklu? On kazc:
"Nasc poznavanic fosilnc istoiiic ovih visih •ovckolikih maimuna i pict-
postavlicnih liudskih picdaka ic na ovom nivou vilo slabo."
29
Ncki su
zamislili da sc picci simpanzc, goiilc i oiangutana mogu naci mcdu
vistama ioda Divopithccus, fosilnim •ovckolikim maimunima nadcnim
u Afiici, Iviopi i Aziii.
3O
Zasto ic to tako, u naimaniu iuku izglcda ncias-
no.
Sta mogu antiopolozi icci o liudskom poicklu od nicgovog
zamislicnog maimunolikog pictka? Pilbcam kazc:
Doslo ic do toga da ic opstc piihvaccno, mada na dosta maglovit na•in,
da ic pic-plcistoccnskim hominidnim piccima koicn ncgdc u diio-
pitckusima.
31
Kada ic nau•nik piisilicn da ncsto "pictpostavi" na "dosta maglovit
na•in", o•ito ic da piibcgava sasvim ncnau•nim mctodama da bi
ustanovio ono sto nc mozc valianom nau•nom mctodom. Kakvc bi
•udnc osobinc palcoantiopolozi mogli otkiiti kod icdnc zivotinic pa da
im to dopusti da zakliu•c, sa icdnc stianc, da ic ona bila picdak
simpanzc, goiilc i oiangutana, a opct sa diugc stianc da ic ona picdak
liudskc iasc?
Pilbcam sc o•iglcdno nc slazc sa opstom pictpostavkom da su diio-
pitckusi bili picci •ovcka. On ic iziazio uvcicnic da su diiopitckusi bili
picvisc spcciializovani, vcc picvisc maimuni da bi pioizvcli hominidc.
32
Kontiavciza oko ioda Divopithccus, pivog otkiivcnog vclikog fosilnog
•ovckolikog maimuna, danas ic zu•na kao i uvck. Bcgum ic ncdavno
iziazio mislicnic da ic Divopithccus blizak iodak afii•kih vclikih
•ovckolikih maimuna
33
(goiilc i simpanzc su vcliki afii•ki •ovckoliki
maimuni; oiangutan - aziiski •ovckoliki maimun, zivi na Boincu u
Sumatii, a mali •ovckoliki maimuni - giboni i siiamski maimuni -
Hvlobatcs - zivc u !sto•noi !ndiii i 1uznoi Aziii). Sa diugc stianc, na
osnovu icdnc novc fo-silnc lobanic iz sicdnic-mioccnskih stcna Spaniic,
navodno 1O-12 mi-liona godina staiim, Sola i Kolci (Kohlci) tvidc da ic
Divopithccus naio•ito povczan sa oiangutanom.
34
Bcz obziia na svaku
mogucu sli•nost, bilo sa oiangutanom ili sa goiilom i simpanzom,
Divopithccus niic imao izvcdcnc osobinc za vccinu poznatih kaiaktciis-
tika poticbnih da budc moguci picdak bilo vclikih •ovckolikih maimuna
ili liudi.
35
Sta ic sa dokazima u fosilnom zapisu za piclaznc foimc koic vodc do
modcinih •ovckolikih maimuna - goiila, simpanzi, oiangutana, gibona -
i onima koic vodc do •ovckovog navodnog pictka sli•nog •ovckolikom
maimunu - austialopitckusa? Oni sc nigdc nc mogu naci. \otson
(Watson) kazc da:
Savicmcni •ovckoliki maimuni, na piimci, izglcda da su sc poiavili od
niotkuda. Ncmaiu pioslosti, ncmaiu fosilnog zapisa. A piavo poicklo
savicmcnih liudi - uspiavnih, golih bica koia piavc oiuda i imaiu vcli-
ki mozak ic, ako ccmo da budcmo postcni sa samim sobom, icdnako
mistciiozna stvai.
36
Na zalost, vccina cvolucionista niic tako iskicna kao \otson, ali ipak
potviduic \otsonovu tvidniu. Kciol kazc:
Na zalost, ncma poznatih fosilnih hominoida u Afiici u pciiodu od pic
4 i 14 miliona godina. Afii•ki •ovckoliki maimuni Goiilla i Pan ncma-
iu fosilni zapis. Na osnovu anatomskih dokaza, oni su mogli divcigiiati
od picdaka liudi u bilo koic vicmc pic oko 5 do 14 miliona godina.
37
Potvida ovih •inicnica dolazi i od R. D. Maitina. On kazc:
174 175
Ticba piimctiti na po•ctku, da su poznati zna•aini fosilni ostaci za svc
vistc nabioianc nizc (sasvim ncobi•na situaciia s obziiom na fosilni
zapis piimata gcncialno), ali da bukvalno ncma fosilnih dokaza
povczanih sa liudskom cvoluciiom, osim nckolicinc fiagmcnata sum-
niivih kaiaktciistika, pic oko 3,8 miliona godina. Picthodni pciiod
liudskc cvoluciic stoga ostaic potpuna mistciiia, i na zalost, postoii
icdan vcliki ponoi kakvo god glcdistc da sc zauzmc u poglcdu vicmc-
na divcigcnciic hominida i vclikih •ovckolikih maimuna.
38
\ •lanku naslovlicnom sa "Gdc su otisli svi piimati?", Pct Sipman (Pat
Shipman) kazc da:
Danas postoic samo tii ioda i •ctiii vistc vclikih •ovckolikih maimuna,
i oni su ogiani•cni na bizo is•czavaiucc tiopskc kisnc sumc ili diuga
sumovita podiu•ia. Ali ima oko dcsctak iodova i ios visc vista vclikih
hominoida poznatih iz mioccna. To zna•i da su antiopolozi suo•cni sa
mnogim dicvnim •ovckolikim maimunima koii ncmaiu zivc pandanc.
39
Malo kasniic ona citiia Maika Rosa (Mikc Rosc), stiu•niaka za kic-
tanic piimata, koii kazc:
Kada glcdam postkianialnc kosti mioccnskih •ovckolikih maimuna,
dobiiam piili•no iasan i doslcdan obiazac mnogih vista. Ali to niic
nista sli•no onomc sto vidimo kod savicmcnih •ovckolikih maimuna.
Mozda bi ticbalo da smatiamo onc koii su piczivcli kao bizainc.
1cdini iazlog zbog koicg bi cvolucionisti htcli da smatiaiu savicmcnc
•ovckolikc maimunc bizainim ic to sto nc mogu naci odgovaiaiucc
pictkc u onomc sto smatiaiu ianim •ovckolikim maimunima. \otson
nam kazc da su postanak savicmcnih •ovckolikih maimuna i postanak
liudi - mistciioznc stvaii. Maitin nam kazc da ic dugi pciiod liudskc
cvoluciic, koii ic picthodio vicmcnu od pic oko •ctiii miliona godina,
potpuna mistciiia. Mozda su ovi dugi nizovi "ncdostaiucih kaiika"
ncdostaiucc piosto zato sto nisu nikada postoialc.
Ncki cvolucionisti danas •visto insistiiaiu da nc ticba tviditi da ic
•ovck nastao od •ovckolikih maimuna, vcc da su •ovck i •ovckoliki mai-
muni nastali od icdnog zaicdni•kog pictka. Ovo ic piosto bcsmislica, i
sugciisano ic da bi sc idcia o •ovckovom nastanku od •ovckoliko-mai-
munskih picdaka u•inila piihvatliiviiom za iavnost. Da ic ta•no da po
cvolucionom sccnaiiiu •ovck niic nastao ni od icdnog savicmcnog
•ovckolikog maimuna, vcc od icdnog zaicdni•kog pictka savicmcnog
•ovckolikog maimuna, da bilo ko od nas vidi ovog hipotcti•kog zaicd-
ni•kog pictka nazvao bi ga sa siguinoscu •ovckolikim maimunom.
Danas postoii samo icdna icdina vista u Hominidac, familiii •ovcka -
Homo sapicns ili savicmcni •ovck. Sa ta•kc glcdista konccpta stvaiania,
•ovck ic uvck bio poscban i iazdvoicn od svih ostalih oiganizama, kao
icdinstvcno stvoicno bicc. Picma cvolucionom stanovistu, •ovck ima
176 177
Slika 23. Sugciisani posicdnici u cvolucionoi liniii koia vodi od
•ovckolikih maimuna ka •ovcku, sa datumima koic danas su-
gciisu cvolucionisti.
dugu cvolucionu istoiiiu, s tim da sc nicgova poscbna liniia poickla
odvoiila od onc •ovckolikih maimuna pic visc miliona godina. Svi poicd-
ni oiganizmi izmcdu •ovcka i •ovckolikih maimuna smatiali bi sc
•lanovima Hominidac i tako bi bili nazvani hominidima. Ivolucionisti
tako vciuiu da ic bilo mnogo piclaznih vista izmcdu •ovcka i nicgovog
poslcdnicg zaicdni•kog pictka sa •ovckolikim maimunima, i ios od
Daivina tiaic intcnzivno tiaganic za tim pictpostavlicnim piclaznim foi-
mama.
Nista nc pobuduic nasc intcicsovanic visc od onoga sto nagovcstava
poicklo nasc vistc. \isc od icdnog ncpoznatog palcoantiopologa posta-
lo ic slavno picko noci zahvaliuiuci scnzacionalnim i ckstiavagantnim
tvidniama koic su piatilc nalaz nckih fiagmcntainih ostataka oiganiza-
ma za koic doti•ni vciuic da picdstavlia liudskog pictka, naio•ito ako ic
nalazistc bilo u nckoi dalckoi oblasti Afiikc ili Aziic. Kao sto ccmo vidc-
ti, vccina takvih tvidnii na kiaiu ic pala u zaboiav, kako su dalia
istiazivania i otkiica pokazala ncosnovanost tih tvidnii, a u nckoliko
slu•aicva sc za scnzacionalnc "nalazc" •ak utvidilo da su picvaic.
Na slici 23 navcdcni su oiganizmi koic su cvolucionisti sugciisali kao
posicdnikc izmcdu •ovckolikih maimuna i •ovcka. !maiuci u vidu da sc
za ovu navodnu cvolucionu istoiiiu vciuic da ic obuhvatala mnogc mi-
lionc godina, lista sugciisanih posicdnika ic kiainic siiomasna, naio•ito
posto su ncki od niih vcc po•cli da otpadaiu sa tog divcta.
Ramapithccus gubi svoi status liudskog pictka
David Pilbcam, nckada na 1cilu, a sada na Haivaid \nivcizitctu, i
Ilvin Simons (Ilwvn Simons), sada na Diuk \nivcizitctu, dvoiica
vodccih palcoantiopologa u SAD, kao i diugi, poslcdniih godina su
snazno podizavali iod Ramapithccus kao ianog hominida, oiganizma
koii u diicktnoi liniii vodi ka •ovcku.
4O
\ tom pciiodu sc •csto u
antiopoloskoi litciatuii i udzbcnicima tvidilo da postoii gcncialno sla-
ganic da su Ramapithccus i siodni fosili (ozna•cni kao iamapitccidi) bili
picci svih piavih hominida, ukliu•uiuci i •ovcka. Danas, u svctlu dodat-
no otkiivcnog matciiiala, mnogi antiopolozi su odbacili iod Ramapithc-
cus kao hominidni. On sc visc nc smatia oiganizmom iz liniic koia vodi
ka •ovcku.
!osilni matciiial komc ic dato imc ioda Ramapithccus otkiio ic 1932.
godinc Luis (G. I. Lcwis), diplomiiani studcnt 1cila, u Sivalik bidima
scvciozapadnc !ndiic. Zapiavo ic nckoliko diugih fiagmcnata otkiivcno
1915. godinc, i kasniic smcstcno u iamapitccidc. Diugi fosilizovani
dclovi tog oiganizma takodc su nadcni u Kcniii, Svapskim Alpima u
Iviopi, i u piovinciii 1unan u Kini, tako da mu ic podiu•ic bilo siioko,
na mcstima udalicnim mcdusobno i do 3.6OO kilomctaia. \glavnom su
iad i publikaciic Simonsa i Pilbcama 196O-tih godina postavili iod
Ramapithccus na poiodi•no stablo •ovcka. Ospoiavania tc idcic nisu sc,
mcdutim, dugo nakon toga poiavila.
Di. Robcit Ikhait (Robcit Ickhaidt), antiopolog na Dizavnog
\nivcizitcta Pcnsilvaniia, bio ic icdan od pivih koii ic ospoiio hominid-
ni status ioda Ramapithccus. Clanak koii ic obiavlicn 1972. godinc
41
bio
ic naslovlicn tvidniom:
\ zbuniuiuccm nizu ianih fosilnih hominoida, postoii li onai •iia bi ga
moifologiia ozna•ila kao liudskog hominidnog pictka? Ako sc iaz-
motii faktoi gcnctskc vaiiiabilnosti, odgovoi ic izglcda nc.
Diugim ic•ima, picma Ikhaitu, nigdc mcdu fosilnim •ovckolikim
maimunima ili •ovckoliko-maimunolikim oiganizmima nc mozc sc naci
ono sto bi sc moglo occniti kao piavi picdak •ovcka. Kao sto ic
piimcccno, Simons, Pilbcam i diugi su smatiali iod Ramapithccus za
hominida, a ta occna doncscna ic samo na osnovu nckoliko zuba i ncko-
liko fiagmcnata vilicc. Ikhait ic obavio dvadcsct •ctiii iazli•ita mcicnia
na kolckciii fosilnih zuba koii su piipadali dvcma vistama ioda
Divopithccus (fosilni •ovckoliki maimuni) i icdnoi visti ioda
Ramapithccus (pictpostavlicni fosilni hominid), i upoicdio ic opscg va-
iiiaciic nadcn kod tih fosilnih vista sa sli•nim mcicniima izviscnim na
icdnoi populaciii simpanzi u icdnom istiaziva•kom ccntiu, i na uzoiku
divliih simpanzi u Libciiii.
Opscg vaiiiaciic kod populaciia simpanzi bio ic zapiavo vcci od onih u
fosilnim uzoicima kod •ctinacst od dvadcsct •ctiii mcicnia, isti kod
icdnog, a manii kod dcvct mcicnia. Cak i u maniini slu•aicva u koioi ic
opscg vaiiiaciic fosilnih uzoiaka picmasivao onc kod zivih simpanzi, iaz-
likc su bilc vilo malc. Tako ic, kod mcicnia zuba, postoiala vcca vaiiiaci-
ia mcdu zivim simpanzama, ili u icdnoi icdinoi giupi •ovckolikih mai-
muna, ncgo sto ic bila izmcdu ioda Divopithccus, fosilnog •ovckolikog
maimuna, i ioda Ramapithccus, za koga sc pictpostavlialo da ic bio
hominid. A sctitc sc, Ramapithccus ic bio pioccnicn kao hominid
iskliu•ivo na osnovu nicgovih zubnih kaiaktciistika!
Ikhait ic piosiiio svoic pioia•unc na pct diugih vista ioda
Divopithccus i na iod Kcnvapithccus, koii ic po Simonsu i Pilbcamu
42
ckvivalcntan iodu Ramapithccus. Poslc tvidnic da na osnovu pioia•una
o vcli•ini zuba ima malo osnovc za klasifikovanic diiopitccina u visc od
icdnc icdinc vistc, Ikhait nastavlia:
Ncma ubcdliivog dokaza o postoianiu iicdnc iasno odicdcnc
hominidnc vistc u toku ovog intcivala, ukoliko naziv "hominid" nc
picdstavlia icdnostavno svakog poicdina•nog •ovckolikog maimuna
koii ima malc zubc i odgovaiaiucc malo licc.
178 179
Ikhaitov ic zakliu•ak da ic Ramapithccus izglcda bio •ovckoliki mai-
mun - moifoloski, ckoloski i po ponasaniu.
Ncdavno su \okci (Walkci) i Indiius (Andicws)
43
opisali icdnu
ickonstiukciiu dcntalnih aikada ioda Ramapithccus, baziianu na
uzoiku koii ic bio komplctniii od onih picthodno piou•avanih. Ta ickon-
stiukciia iaziasnila ic da Ramapithccus niic imao paiaboli•nu dcntalnu
aikadu kakva ic postuliiana na osnovu ianiiih ickonstiukciia. Ta ickon-
stiukciia ic pokazala da su dcntalnc aikadc, i iz goinic i iz donic vilicc
bilc vilo sli•nc, ako nc i idcnti•nc, sa onima koic bi sc o•ckivalc kod
•ovckolikog maimuna.
1os skoiiia otkiica Pilbcama
44
i Alan \okcia i Ri•aida Likiia (Richaid
Lcakcv)
45
dcfinitivno su potvidila da ic Ramapithccus bio pongid, a nc
hominid. Ta otkiica nisu ukliu•ivala samo zubc i fiagmcntc vilicc, vcc i
dclovc lobanic, lica i nckoliko kostiiu ki•mc. \ svoioi kniizi Ivoluciia
•ovcka,
46
obiavlicnoi 197O. godinc, Pilbcam ic upozoiio:
O kictaniu, kao i o vcli•ini tcla, nc mozc sc zakliu•ivati bcz nckih
postkianialnih kostiiu. Nc bi bilo mudio spckulisati o kictaniu ioda
Ramapithccus samo na osnovu poznavania nicgovc vilicc i zuba!
Pa ipak ic, kao sto ic piiznao u svom •lanku iz 1984. godinc,
47
on dosao
do uvcicnia da ic Ramapithccus hodao na dvc nogc iskliu•ivo na osnovu
fiagmcnata vilicc i zuba, i iavno ic to pioklamovao. Sada ic piiznao da
ic nicgov zakliu•ak bio zasnovan visc na nicgovim unapicd zamislicnim
idciama ncgo na stvainim podacima.
!osili koic su otkiili Pilbcam u Pakistanu, i \okci i Liki u Kcniii, zapia-
vo su piipisani iodu Sivapithccus, •iii su fosili pivi put nadcni 191O.
godinc u !ndiii. Mcdutim, sada ic piiznato da su Ramapithccus i
Sivapithccus naivciovatniic dovolino sli•ni da piipadaiu istoi visti, ili bai
istom iodu.
48
1cdan od Pilbcamovih nalaza datiian ic na pic oko osam
miliona godina, a diugi na tiinacst miliona godina. Pilbcam izvcstava da
nicgovi ncdavno otkiivcni fosili ioda Sivapithccus otkiivaiu spcciia-
lizaciic anatomskih cita lica i lobanic, idcnti•nc sa onim kod oiangutana.
Na osnovu tih dokaza, Pilbcam ic iziavio da Ramapithccus (i
Sivapitccus, naiavno) moia biti skinut sa svog polozaia hominida.
49
\okci i Liki izvcstavaiu da niihovi fosili ioda Sivapithccus, za koic
kazu da su staii scdamnacst miliona godina, otkiivaiu vcliku sli•nost sa
savicmcnim oiangutanom.
5O
\ stvaii, \okci kazc: "1cicti•ki ic to icci, ali
mozda su oiangutani `zivi fosili`." Diugim ic•ima, \okci kazc da su zivi
oiangutani toliko sli•ni ovim fosilima ioda Sivapithccus, da ic oiangutan
180 181
Slika 24. Savicmcni oiangutan. !z Zooloskog diustva San Diicga
1995.
Slika 25. Modcl ioda Ramapithccus u Muzciu •ovcka u San
Diicgu.
zivo otclotvoicnic ioda Sivapithccus. Oni nc mogu natciati scbc da piiz-
naiu da ic Sivapithccus bio oiangutan, naiavno, ici bi to bilo iavno icic-
si.
Tako sc ispostavlia da ic Sivapithccus-Ramapithccus bio icdan oigani-
zam vilo sli•an oiangutanu, a nc oiganizam na putu da postanc •ovck.
\stanovivsi da Sivapithccus-Ramapithccus niic bio hominid, vcc vilo
sli•an savicmcnim oiangutanima, ncvciovatno ic da \okci sada su-
gciisc da ic tai oiganizam bio picdak oiangutana, simpanzc, goiilc i
•ovcka!
51
Sta ic osnova za tako zapicpascuiucu tvidniu? Osnova za takvu
tvidniu ic ta sto su fosili bili nadcni u Afiici (gdc su goiila i oiangutan
navodno nastali), i pictpostavlicna staiost fosila (vccina cvolucionista
vciuic da staiost pictpostavlicnog zaicdni•kog pictka svih •ovckolikih
maimuna i •ovcka moia da ic naimanic scdamnacst miliona godina).
Tako, mada niihovi fosili izglcdaiu bas poput oiangutanskih, oni su
pioglascni za kandidatc picdaka svih •ovckolikih maimuna i •ovcka,
piosto zato sto su navodno dovolino staii, i sto su nadcni na piavoi
lokaciii!
Pic oko 2O godina ic icdan plasti•ni modcl ioda Ramapithccus bio
izlozcn u Muzciu •ovcka u San Diicgu. Tamo ic picd vama staiao, goto-
vo od kivi i mcsa, "zivi" dokaz cvoluciic. On niic bio •ovck, niic bio ni
•ovckoliki maimun. Staiao ic uspiavno na sasvim liudski na•in. Bio ic
dcfinitivno icdan posicdnik. Dok su posctioci sa ogiomnim zanimanicm
glcdali ovai vilo vidliivi "dokaz" cvoluciic, niko niic imao ni naimaniu
idciu da ic on zasnovan samo na nckoliko zuba, nckoliko fiagmcnata vi-
licc, i na mnostvu unapicd zamislicnih cvolucionih pictpostavki. Sccamo
sc da ic Maik Tvcn (Maik Twain) icdnom ickao da ic nauka tako fasci-
nantan picdmct bavlicnia, ici mozctc dobiti tako vcliku pioizvodniu
pictpostavki od tako bczna•ainog ulagania •inicnica!
Kao sto ccmo kasniic vidcti, Ramapithccus ic samo icdan u dugom
nizu oiganizama za koic sc s vicmcna na vicmc sugciisalo da su "kaiikc
koic ncdostaiu", ali za koic sc, kada su komplctniii dokazi bili piiku-
plicni, ispostavilo da piipadaiu familiii •ovckolikih maimuna. Dva oiga-
nizma koia su tako zavisila pic ioda Ramapithccus bili su Divopithccus
i Oicopithccus. Oba su icdno vicmc bili pioglasavani hominidima (iod
Oicopithccus su, u stvaii, iazni istiaziva•i pioglasavali maimunom,
•ovckolikim maimunom, hominidom, pa •ak i sviniom!),
52
ali su sad piiz-
nati za •ovckolikc maimunc.
53
Kao sto ic ianiic spomcnuto, pictpostavlicni zaicdni•ki picdak
•ovckolikog maimuna i •ovcka ios niic otkiivcn. Mnogi cvolucionisti
vciuiu da ic tai zaicdni•ki picdak postoiao pic oko dvadcsct miliona
godina, ili •ak i ianiic. Iliminaciia oiganizma na liniii Sivapithccus-
Ramapithccus kao moguccg pictka •ovcka, ostavlia pictpostavlicnu
cvolucionu istoiiiu •ovcka piaznom svc od hipotcti•kog iazdvaiania
•ovckolikog maimuna i •ovcka do austialopitckusa, datiianog na od oko
icdan milion godina do oko •ctiii miliona godina picma cvolucionoi vic-
mcnskoi skali.
Austialopithccus - •ovckoliki maimun ili
maimunoliki •ovck
Slcdcci, i mnogo skoiiii kandidat, hionoloski govoicci, za icdnog od
liudskih hominidnih picdaka ic Austialopithccus, koii ic postoiao, vciu-
182 183
Slika 26. Picdnii (A) i diiagonalni (B) izglcd vistc
Austialopithccus afiicanus (lcvo), i odlivak oiangutanskc loba-
nic (dcsno). !z Rasovog (Rusch) tcksta Liudski fosili (Human
!ossils), u Rock Stiata and thc Biblc Rccoid, P. A. Zimmciman,
Id., Concoidia Pub. Housc, St. Louis, 197O.
iu cvolucionisti, od pic gotovo 4,5 miliona godina do pic samo milion
godina. Pivi ga ic otkiio Rcimond Dait (Ravmond Dait) 1924. godinc,
54
i dao mu imc Austialopithccus afiicanus. On ic istakao mnogc osobinc
lobanic sli•nc onim kod •ovckolikih maimuna, ali ic vciovao da su nckc
osobinc lobanic, a poscbno zuba, sli•nc liudskim. !mc Austialopithccus
zna•i "iuzni •ovckoliki maimun", ali ic Dait, nakon sto ic dalic ispitao
zubc, odicdio da ic A. afiicanus bio hominid. Ta tvidnia stvoiila ic znat-
nu kontiavcizu, ici ic vccina onih koii su tada iadili na tom poslu tvidili
da ic A. afiicanus bio •ovckoliki maimun sa zanimliivim, ali nc bliskim
citama sa •ovckom. Naknadno su ios ostataka ioda Austialopithccus
otkiili Robcit Bium (Robcit Bioom), Dzon Robinson (1ohn T.
Robinson) i opct Dait.
Otkiicc Luisa Likiia i nicgovc zcnc, koic su nazvali Zinianthiopus
bosci, ili "!sto•noafii•ki •ovck", kod Olduvai Dzoidza u Tanzaniii,
55
piivuklo ic vcliku pazniu. Kako sc ispostavilo, oni nisu otkiili nista
sustinski diuga•iic od onoga sto ic mnogo godina ianiic otkiio Dait.
Niihovo istiazivanic, mcdutim, bilo ic sponzoiisano od stianc \diuzcnia
Nacioalnc gcogiafiic (National Gcogiafic Socictv), i kombinaciia
piili•no ckstiavagantnih tvidnii od stianc samog Likiia o nicgovom
otkiicu, zaicdno sa publicitctom na stianicama magazina National
Gcogiafic, uspcla ic u picnoscniu idcic da ic Liki dosao do icdinstvcnog
i zna•ainog otkiicc kod Olduvaiia. Mcdutim, •ak ic i Liki kasniic piimc-
tio da ic nicgov Zinianthiopus bosci icdan vaiiictct ioda Austialopithc-
cus, otkiivcnog godinama ianiic u 1uznoi Afiici. Zinianthiopus bosci ic
sada klasifikovan kao Austialopithccus bosci (ncki ga smcstaiu u iod
Paianthiopus), a ncki •ak vciuiu da ic podvista vistc Austialopithccus
iobustus.
Austialopitckusi su doskoia gcncialno bili klasifikovani u dvc vistc.
1cdna ic laksc giadcna sa ncsto maniim vilicima i zubima, i nazvana ic
Austialopithccus afiiacanus (slika 26). Diuga ima masivniic zubc i
vilicu, i poscduic sagitalnc i supiamastoidnc gicbcnc, nadcnc i kod goii-
la i oiangutana, i nazvana ic Austialopithccus iobustus (slika 27).
Svaka od tih zivotinia imala ic mali mozak, lobaniski kapacitct u pio-
scku 5OO cm
3
ili manic, sto ic na nivou goiilc, a oko icdna ticcina
•ovc•icg. Tc zivotinic su tako, ncsumniivo imalc mozak •ovckolikih mai-
muna, bcz obziia sta sc ios mozc icci o niima. Obc su imalc •ovckoliko-
maimunskc zubc i vilicc, sto ic naio•ito o•iglcdno u slu•aiu vistc A.
iobustus.
Niihovc dcntalnc osobinc su, kazu, pic svcga ono sto ih •ini osobcnim
i sto ic palcoantiopologc navclo da im odicdc hominidni status (slika
28). Picdnii zubi (sckutici i o•niaci) su iclativno mali, a dcntalna aikada
ili vili•na kiivina, visc ic paiaboli•na a manic \-oblika, ncgo sto ic to
kaiaktciisti•no za savicmcnc •ovckolikc maimunc. Takodc sc tvidi da ic
moifologiia, ili oblik zuba, po mnogim osobinama visc nalik •ovc•iioi
ncgo onoi kod •ovckolikih maimuna. Obiazni zubi (pickutinaci i kut-
niaci) su, mcdutim, masivni, •ak i kod laksc giadcnc, ili afiikanus foimc.
A. afiicanus, mada tczak samo 3O - 35 kg, ili vcli•inc manicg simpanzc,
imao ic obiaznc zubc vccc od simpanzi i oiangutana, i vclikc poput onih
kod goiilc, a ovi poslcdnii tczc i po 2OO kg. Kao poslcdica toga, vilicc su
vilo vclikc, poscbno kod vistc A. iobustus.
184 185
Slika 27. Rckonstiukciia lobanic vistc Austialopithccus bosci
(Zinianthiopus).
Ncki fiagmcnti kaili•nih, udnih, i kostiiu stopala tih zivotinia naknad-
no su otkiivcni, i na osnovu studiia tih fiagmcnata cvolucionisti su sc
slozili da su austialopitckusi hodali obi•no uspiavno. Ta idcia sc naio•ito
u•vistila poslc snaznc podiskc takvih autoiitcta kao sto su Bium
56
i Lc
Gios Klaik.
57
Pioccna austialopitckusa od stianc Loida Zakcimana i
Cailsa Oksnaida
Skoiiiih godina su, mcdutim, takvo glcdistc ospoiili Soli Loid
Zakciman (Sollv Loid Zuckciman),
58
•uvcni biitanski anatom, i Di.
Cails Oksnaid (Chailcs Oxnaid),
59
nckoliko godina diicktoi \isih studi-
ia i piofcsoi anatomiic na Mcdisinckoi skoli \nivcizitcta 1uzna
Kalifoiniia, a sad na \nivcizitctu Zapadna Austialiia, Pcit.
Picko pctnacst godina ic icdan istiaziva•ki tim picdvodcn
Zakcimanom piou•avao anatomskc stiuktuic •ovcka, maimuna,
•ovckolikih maimuna i fosila austialopitckusa. Poicdani su piakti•no svi
186 187
Slika 28. Ncpcc i zubi vistc Austialopithccus bosci.
Zinianthiopus, kako ga ic nacitao Niv Paikci (Ncavc Paikci) za
Di. L. S. B. Likiia.
Zinianthiopus kako ga ic nacitao Mauiis \ilson (Mauiicc
Wilson) za Di. Kcncta Okliia (Kcnncth P. Oaklcv).
Slika 29. Dva supiotstavlicna poglcda cvolucionista na iod
Zinianthiopus (A. iobustus).
iaspolozivi vazni fosilni fiagmcnti ioda Austialopithccus, zaicdno sa
anatomskim uzoicima stotina maimuna, •ovckolikih maimuna i liudi.
Occniuiuci tvidniu Lc Gios Klaika i diugih da iod Austialopithccus
ticba klasifikovati kao icdan iod familiic Hominidac (familiia •ovcka)
pic ncgo kao vistu antiopoidnih maimuna, Zakciman ic iziavio:
Ali ia ostaicm sasvim ncubcdcn. Gotovo uvck kada bih pokusao da
piovciim anatomskc tvidnic na koiima ic zasnovan status ioda
Austialopithccus, zavisio bih ncuspchom.
6O
Zakliu•ak Zakcimana ic da ic Austialopithccus bio •ovckoliki mai-
mun, ni na koii na•in povczan sa poicklom •ovcka.
Oksnaidovo istiazivanic navclo ga ic da iziavi:
Mada vccina studiia podvla•i sli•nost izmcdu austialopitckusa sa
savicmcnim •ovckom, i stoga sugciisu da su ti oiganizmi bili dvonosci
koii su koiistili oiuda i •iia ic bai icdna foima (Austialopithccus
afiicanus - "Homo habilis", "Homo afiicanus") bila gotovo diicktno
picda•ka •ovcku, niz iazli•itih statisti•kih studiia iaznih postkianial-
nih fiagmcnata ukazuic na diugc zakliu•kc.
61
!z svoiih iczultata ic Oksnaid zakliu•io da Austialopithccus niic hodao
uspiavno na liudski na•in. On kazc:
Sad su nam dostupnc iazli•itc studiic visc anatomskih icgiona, iamc-
na, kailicc, •lanka, stopala, lakta i sakc austialopitckusa. Onc sugciisu
da zaicdni•ko glcdistc, da su ti fosili sli•ni savicmcnom •ovcku, ili da
u onim slu•aicvima kada odstupaiu od sli•nosti sa •ovckom oni naliku-
iu vclikim afii•kim •ovckolikim maimunima, mozc biti ncta•no.
\ccina tih fosilnih fiagmcnata ic u stvaii icdinstvcno iazli•ita i od
•ovcka i od nicgovih naiblizih gcnctskih siodnika - simpanzc i goiilc.
\ stcpcnu u koicm sli•nosti postoic sa zivim foimama, onc tczc da
budu povczanc sa oiangutanom.
62
Na kiaiu, potpuno nczavisnc infoimaciic iz fosilnih nalaza poslcdniih
godina izglcda da apsolutno ukazuiu na •inicnicu da ovi austialo-
pitckusi, od pola do dva miliona godina staii, i sa nalazista kakva su
Olduvai i Stcikfontain, nisu bili na putu iazvoia u •ovcka.
63
\ skoiiic vicmc, a piatcci nckc studiic o 1ohansonovoi visti
Austialopithccus afaicnsis ("Lusi"), Oksnaid ima da kazc ovo:
. . . austialopitckusi poznati u toku piotcklih nckoliko dcccniia na
osnovu nalaza iz Olduvaiia i Stcikfontaina, Kiomdiaiia i Makapans-
gata, sada su ncopozivo uklonicni sa icdnog mcsta u cvoluciii liudskc
dvonoznosti, mozda sa mcsta u icdnoi giupi malo blizoi liudima ncgo
afii•kim maimunima, a siguino sa mcsta u diicktnoi liudskoi liniii
poickla.
64
\ vczi sa skoiasniim studiiama vistc Austialopithccus afaicnsis
("Lusi"), Oksnaid kazc:
Mada ic standaidna idcia to da su ncki od austialopitckusa, implici-
ianih u liniii poickla •ovckolikih foimi, nova mogucnost sugciisana u
ovoi kniizi - giananic odvoicno bilo od liudi ili afii•kih maimuna, dobi-
lo ic mocnu podisku. Sad sc siioko piiznaic da austialopitckusi nisu po
stiuktuii bliski liudima, da moia da su zivcli bai dclimi•no u aiboical-
nim sicdinama, i da su mnogi od kasniiih piimciaka bili savicmni ili
gotovo savicmcni sa naiianiiim piipadnicima ioda Homo.
65
Oksnaidov zakliu•ak ic, daklc, da Austialopithccus niic povczan ni sa
•im sto zivi danas, •ovckom ili •ovckolikim maimunom, vcc ic bio icdin-
stvcno iazli•it. Ako su Oksnaid i Loid Zakciman u piavu, izvcsno ic da
Austialopithccus niic bio ni picdak •ovcka ni posicdnik izmcdu •ovcko-
likog maimuna i •ovcka. Kao sto ccmo vidcti kasniic, istiazivania mnogih
diugih tczc da snazno podizc zakliu•kc Zakcimana i Oksnaida.
"Lusi" Donalda 1ohansona
Donald 1ohanson, icdno vicmc vanicdni piofcsoi antiopologiic na
\nivcizitctu Casc Wcstcin Rcscivc i kustos fizi•kc antiopologiic u
piiiodnia•kom muzciu u Klivlcndu, icdan ic od onih ncpoznatih
antiopologa koii su picko noci postali slavni zahvaliuiuci ckstiavagan-
tnim i scnzacionalnim tvidniama o otkiicu fosilnih ostataka navodnih
liudskih picdaka. Dok ic iadio u icscn 1973. godinc, blizu Hadaia u Afai
Tiianglu Itiopiic, sa timom koicg su zaicdno picdvodili 1ohanson,
Mauiic Taicb (Mauiicc Taicb), fiancuski gcolog, i Alcmaichu Asfav
(Alcmavchu Asfaw) iz Itiopskc upiavc za staiinc, 1ohanson ic otkiio
zglob kolcna malog piimata za koii ic pivo pomislio da ic maimunski.
Poslc uklapania dclova i zapazania ugla pod koiim ic izglcdalo da sc
zglob foimiia, zakliu•io ic da ic u pitaniu zglob kolcna icdnog hominida,
odnosno oiganizma koii ic bio posicdnik izmcdu •ovckolikog maimuna
i •ovcka. Dalic, on ic povciovao, na osnovu fosila zivotinia koii su bili
nadcni u okolini, da ic tai zglob kolcna stai tii miliona godina. Onda ic
na licu mcsta zakliu•io da ic otkiio tii miliona godina staiog liudskog
pictka.
66
Na putu nazad u SAD, poslc zaviscnc sczonc tiazcnia fosila, 1ohanson
sc zaustavio u Naiiobiiu da pokazc svoi fosil kolcnskog zgloba Ri•aidu
Likiiu i Mcii Liki (Maiv Lcakcv), sinu i udovici Luisa Likiia. Oboic su sc
slozili da ic u pitaniu hominid. \iativsi sc u SAD, 1ohanson ic pokazao
tai zglob Ovcnu Lovciou (C. Owcn Lovciov), piofcsoiu antiopologiic na
Dizavnom \nivcizitctu Kcnt i autoiitctu na poliu kictania. Poslc
kiatkog picglcda fosila, Lovciou ic iziavio da on poti•c od icdnog pot-
188 189
puno dvonoznog oiganizma, i da ic to icdan "savicmcni kolcnski
zglob".
67
Za vicmc diugc sczonc kod Hadaia, oktobia 1974. godinc, Asfav ic
otkiio doniu vilicu za koiu ic mislio da piipada babunu. 1ohanson ic,
mcdutim, iziavio da ic piipadala hominidu. Dva dana kasniic, Asfav ic
nasao ios dvc kosti sli•nc vilici. 1cdna ic bila ncpcc (goinia vilica) sa svim
zubima. 1ohansonovo obiavliivanic zna•aia tog matciiiala na konfcicn-
ciii za stampu u Adis Abcbi 25. oktobia 1974. godinc ukliu•ivalo ic i
slcdccu iziavu:
Ovi piimcici iasno ispoliavaiu citc koic sc moiaiu smatiati indikativ-
nim za iod Homo. \zctc zaicdno, onc picdstavliaiu naikomplctniic
ostatkc ovog ioda sa bilo kog lokalitcta u svctu, o icdnom vcoma
staiom vicmcnu.
Svc picthodnc tcoiiic poickla o liniii koia vodi ka savicmcnom
•ovcku moiaiu sc sad potpuno icvidiiati. Moiamo odbaciti mnogc
tcoiiic i iazmotiiti mogucnost da liudsko poicklo sczc unazad do
picko •ctiii miliona godina.
68
Sli•an, smco i mastovit iczik koiistio ic i Ri•aid Liki govoicci o svom
nalazu Lobanic 147O, kao sto ccmo kasniic vidcti. Novcmbia istc godinc,
dok ic istiazivao fosilc nckoliko kilomctaia od kampa sa diplomiianim
studcntom Tomom Giciom (Tom Giav), 1ohanson ic nasao ono za sta ic
odmah iziavio da ic "dclic iukc hominida".
69
\skoio su otkiili i diugc ostatkc, ukliu•uiuci ki•mu, icbia i dclovc
lobanic i kailicc, svc okaiaktciisanc kao hominidnc. Poslc tii ncdclic
skupliania po tom nalazistu, otkiivcno ic oko 4O´ icdnog fosilizovanog
skclcta. Bio ic to fosil zcnkc, i 1ohanson iu ic nazvao "Lusi". Tai oigani-
zam bio ic visok svcga icdan mctai i imao ic vilo mali mozak, od 38O do
45O cm
3
.
7O
1ohanson ic obiavio na konfcicnciii za stampu da ic nicgova
Lusi tii i po miliona godina stai hominid koii ic hodao uspiavno, bas kao
savicmcni liudi. To ic donclo ticnutnu slavu Luciiu i nicnom
pionalaza•u. \diuzcnic "Nacionalna gcogiafiia" obccalo ic fondovc i
dodclila icdnog fotogiafa 1ohansonovoi ckipi. Novac ic stizao iz ncko-
liko izvoia. 1ohansonova buducnost bila ic osiguiana.
\ icdnom spisu piipicmlicnom za izdavanic u scptcmbiu 1975.
godinc, a obiavlianom u maitu 1976.,
71
1ohanson i Taicb su piivicmcno
piipisali matciiial, koii ic nasao Asfav, iodu Homo, i sugciisali da Lusi
pokazuic sli•nosti sa vistom Austialopithccus afiicanus, dok diugi fiag-
mcnti (dcsni pioksimalni dco fcmuia i slcpoo•ni fiagmcnt) sugciisu
sli•nosti sa vistom Austialopithccus iobustus.
Kiaicm 1975. godinc, za vicmc ticcc sczonc kod Hadaia, •lanovi
1ohansonovog tima otkiili su giupu fosila koia ic ukliu•ivala fiagmcntc
naimanic tiinacst individua, ukliu•uiuci •ctiii mladc i dcvct odiaslih. To
otkiicc ic bilo bcz picscdana, ici nikad niic otkiivcno toliko fosilizovanih
piimata bilo koic vistc na icdnom icdinom malom podiu•iu. Kao i kod
svih ostalih nalaza piimatnih ostataka kod Hadaia, 1ohanson ih ic
momcntano pioglasio za hominidc, piipisuiuci ih •ak iodu Homo.
72
1ohanson ih ic nazvao "Piva poiodica". Koiisccnic tcimina kao sto su
"liudski", "Lusi", "piva poiodica", "dctc" i sli•nih antiopomoifnih tcimi-
na, pomoglo ic da sc picncsc idcia da ic •ovckoliki status tih fosila vcc
•visto ustanovlicn.
Da bi mu pomogao u nicgovim intcipictativnim studiiima hadaiskih
fosila, 1ohanson ic angazovao Tima \aita (Tim Whitc), u to vicmc post-
doktoiskog studcnta antiopologiic sa \nivcizitcta Mi•igcn. \ait ic iadio
i sa Ri•aidom Likiicm kod iczcia Tuikana u Kcniii i sa Mcii Liki u
Lactoliiu u Tanzaniii. Od po•ctka niihovc analizc, 1ohanson ic tvidio da
postoic dvc vistc oiganizama kod Hadaia, ukliu•uiuci icdnu koiu ticba
smcstiti u iod Homo, dok ic \ait tvidio da ic u pitaniu icdna vista.
\aitovo glcdistc ic picvagnulo, i niihova kiainia odluka bila ic da hadais-
ki fosili picdstavliaiu vilo piimitivnu vistu Austialopithccus, koioi su dali
imc Austialopithccus afaicnsis.
73
190 191
Slika 3O. Poiodi•no stablo •ovcka kakvo su sugciisali 1ohanson i \ait.
Picma analizama 1ohansona i \aita, uz pomoc Ovcn Lovciiouovih
zakliu•aka o kictaniu, kao i uz podisku ostalih, Lusi i diugi takvi oiga-
nizmi hodali su uspiavno na liudski na•in, mada su u sustini li•ili na
•ovckolikc maimunc od viata navisc.
74
Bili su tako poitictisani kao oiga-
nizmi sa malim snaznim •ovckolikim tclima i sa glavom •ovckolikog mai-
muna. To ic bilo, manic ili visc, opstc glcdistc cvolucionih antiopologa o
austialopitckusima nckoliko dcccniia. Tai konscnzus postao ic piisutan
u udzbcnicima i siioko ic iaspiostianicn u nau•noi litciatuii, kao i u svim
oblicima masovnih mcdiia.
1ohansonovc tvidnic bilc su zasnovanc nc samo na vclikom bioiu indi-
vidua koic su nicgovi fosili picdstavliali, i •inicnicc da ic icdan (Lusi) bio
oko 4O´ komplctan, vc• i na tomc da ic staiost piipisana tim fosilima od
oko tii i po miliona godina, niih •inila naistaiiiim kandidatima za liudskc
pictkc. Poiodi•no stablo koic su konstiuisali 1ohanson i \ait stavlia vistu
A. afaicnsis u osnovu tog stabla. Niihovo divo sc giana, sa icdnom gia-
nom koia idc od vistc A. afaicnsis i daic icdom picko vista A. Afiicanus
i A. iobustus, i diugom koia idc picko vista Homo habilis, Homo cicc-
tus i Homo sapicns (vidi sliku 3O).
Naizad afaicnsis lobania!
Svc ianc ickonstiukciic lobanic "Lusi" i diugih takvih oiganizama, bilc
su zasnovanc na fiagmcntainim ostacima piikuplicnim od visc individua.
Za tu lobaniu ic iavlicno da nalikuic onoi kod malc zcnskc goiilc.
Mcdutim, 1994. godinc su Kimbcl, 1ohanson i Rak izvcstili o otkiicu ios
53 piimcika vistc A. afaicnsis u Hadai foimaciii u Itiopiii,
75
na mcstu
gdc ic otkiivcna i "Lusi". Mcdu ovim fosilima bila ic skoio komplctna
lobania odiaslog muziaka. Ona ic uvcliko bila nalik onim kod •ovcko-
likih maimuna. Otkiivcna ic i do sad naikomplctniia ulna (icdna od
kostiiu podlakticc) ioda Austialopithccus i icdan humcius (kost nad-
lakticc). Rclativna duzina podlakticc u poicdcniu sa nadlakticom,
ulna/humcius duzinski indcks, bio ic 91´ (onai kod "Lusi" bio ic ios vcci,
92,5´). On ic iasno blizi onom kod simpanzc (95´) ncgo kod •ovcka
(8O´). Kimbcl, 1ohanson i Rak kazu:
Za tu kombinaciia iclativno kiatkog, ali iobusnog humciusa i dugc
podlakticc, niic vciovatno da cc iazicsiti spoi o na•inu kictania vistc
A. afaicnsis.
Ovo ic 1ohansonov zaobilazni na•in da piizna da su nicgovc tvidnic da
su "Lusi" i diugi takvi oiganizmi hodali uspiavno, na liudski na•in, sada
u pioblcmima. Nc samo da su ovi, •ovckolikim maimunima sli•ni oiga-
nizmi imali iclativno dugc mocnc podlakticc i kiatkc iobusnc zadnic
udovc sli•nc onim kod •ovckolikih maimuna, vcc su imali dugc kiivc
pistc i na iukama i na nogama. Dugi kiivi pisti na iukama i nogama di-
zainiiani su za kictanic po divccu, za hvatanic giana, a siguino nc za
hodanic po tlu. \ tom istom spisu autoii tvidc da niihovi podaci o ovim
poslcdniim piimcicima, kombinovani sa onim ianiiim piimcicima,
ustanovliavaiu to da ovi piimcici piipadaiu icdnoi icdinoi visti, sa
zna•ainim dimoifizmom kada sc vcli•ina muziaka upoicdi sa vcli•inom
zcnkc, nasupiot tvidniama nckih nau•nika da piimcici iz Hadaia pii-
padaiu dvcma vistama. Na osnovu staiosti koiu su piipisali lobanii, od
oko 3 miliona godina, i staiosti vccoi od 3,9 miliona godina za diugc
piimcikc, oni tvidc da ic postoiao duzi stazis (pciiod bcz piomcnc) od
skoio milion godina za ovc oiganizmc. Zapiavo, ako sc uzmu u obzii svi
austialopitckusi i niihovc navodnc staiosti, austialopitckusi nisu u
sustini tipcli piomcnc mnogo duzc od milion godina. Ivoluciia u•iglcd-
no iadi na •udnc i mistciioznc na•inc.
Austialopithccus afaicnsis postaic svc staiiii i staiiii
Zaista nistc autoiitct u palcoantiopologiii ako nistc nasli naistaiiic od
nc•cga - naistaiiicg piosimiana, naistaiiicg maimuna, naistaiiicg •ovcko-
likog maimuna, a naio•ito naistaiiicg "liudskog" pictka. Kofing (Coffing)
i nicgovc kolcgc su ncdavno izncli tvidnic da su nasli piimcikc uslovno
idcntifikovanc kao vista A. afaicnsis, za koic sugciisu da bi mogli biti
staii 4 miliona godina.
76
Oni kazu da ticba biti opiczan pii klasifikova-
niu fiagmcntainih piimciaka izolovanih zuba kao hominidnc (posicd-
ni•kc izmcdu •ovckolikog maimuna i •ovcka), i stoga sugciisu da sc ovi
piimcici nazovu "hominoidnim posicdnicima". Zapiavo su bioini
piimcici u palcoantiopologiii (sctitc sc ioda Ramapithccus ) koii su
idcntifikovani kao hominidni na osnovu fiagmcntainih piimciaka i/ili
icdnog ili dva zuba, a stotinc piimciaka u palcontologiii uopstc, klasi-
fikovano ic na osnovu icdnog ili dva zuba, ili diugih vilo fiagmcntainih
nalaza. Kofing i kolcgc izvcstavaiu da diugi fosili sakuplicni na tom
mcstu, koii su ukliu•ivali iaznovisno mnostvo iiba (ukliu•uiuci
plucasicc, gmizavcc, antilopc, gcibilc, pacovc i aiboicalnc maimunc,
ukazuiu na iaznolikc na•inc zivota, od vodcnog do sumskog, onog u
suvoi savani i poplavnoi iavnici. Ovo bi sugciisalo da palcontolozi ticba
da budu vilo opiczni kada pokusavaiu da vizualizuiu icdno stanistc na
osnovu fosila. Niihovi sccnaiiii mogu biti vcoma pogicsni.
!znosc sc tvidnic o kiainioi "ncdostaiu•oi kaiici"
Tim \ait sa \. C. Bcikliia, Gcn Suva (Gcn Suwa) sa \nivcizitcta u
Tokiiu, i Bcihan Asfav (Bcihanc Asfaw) iz Palcontoloskc laboiatoiiic u
Adis Abcbi, Itiopiia, izncli su tvidniu da su nasli oiganizam za koicg
kazu da bi mogao picdstavliati populaciiu oiganizama sli•nih •ovcko-
192 193
likim maimunima, koia ic dovcla do poiavc savicmcnih •ovckolikih mai-
muna i •ovcka
77
- fosil koii datiiaiu na 4,4 miliona godina, sto ic punih
pola miliona godina pic poiavc vistc A. afaicnsis. Nazvali su ga
Austialopithccus iamidis. \ zakliu•noi tvidnii u svom spisu, nakon sto
piiznaiu da ic poticbno ios fosila, oni kazu:
!osili koii su vcc na iaspolaganiu ukazuiu da ic icdna dugo tiazcna
kaiika u cvolucionom lancu vista izmcdu liudi i niihovih afii•kih
•ovckoliko-maimunskih picdaka zauzimala Rog Afiikc u toku donicg
plioccna.
Piosto ic mogucc da ic ova tvidnia zasnovana visc na zclii za slavom i
bogatstvom ncgo na •inicnicama. Na po•ctku svog spisa oni kazu:
Posto su dctalii divcigcnciic •ovckolikih maimuna i •ovcka malo
shvaccni, taksonomski diiagnosti•ki hominoidni fosilni dokaz koii bi
poticao od pic postoicccg zapisa vistc A. afaicnsis - zclino sc o•ckuic.
Na to da su oni mozda bili i picvisc zclini da utvidc tai dugo is•ckivai
dclic palcontoloskc istoiiic, ukazuic zcstoko supiotstavlianic koic sc •uic
u nckim kiugovima. Niihovc tvidnic dobilc su i podisku.
78
1cdna naio•ito kiiti•ka analiza poiavila sc u •asopisu CIN Tcchnical
1ouinal.
79
Sakuplicno ic ukupno 17 fosila. Holotip (fosili na koiima su
zasnovanc dcfinitivnc kaiaktciistikc) sastoiao sc od icdnog navodnog
skupa povczanih zuba icdnc individuc - dva sckutica, dva o•niaka, pct
pictkutniaka i icdnog kutniaka. Diugi fosili ukliu•ivali su dva fiagmcnta
iz lobaniskc osnovc, doniu vilicu icdnog mladog oiganizma, povczanih
fiagmcntata goinicg uda, i diugih zuba. Ti fosili bili su sakuplicni sa
mnogih mcsta u podiu•iu dugom oko icdnog i po kilomctia.
Mnogo sc uiadilo od icdnog icdinog mlc•nog kutniaka nadcnog u do-
nioi vilici icdnc mladc individuc, oko icdnog kilomctia dalcko od holoti-
pa. Oni izvcstavaiu da ic ovai kutniak, sli•an onim kod •ovckolikih mai-
muna, "dalcko blizi onom kod simpanzc ncgo kod bilo koicg poznatog
hominida". Diugi ispitani zubi imali su mnogc kaiaktciistikc sli•nc
onima kod simpanzi ili •ovckolikih maimuna, sa malo izuzctaka za koic
su iziavili da idu u piavcu hominida. !osilni matciiial lobanic takodc
ukazuic na simpanzu. Oni izvcstavaiu da "Aiamiski fosili lobanic ispo-
liavaiu moifologiiu upadliivo sli•nu onoi kod simpanzc. . ." \ poglcdu
fiagmcnata iukc, oni kazu: "Ruka ispoliava mozaik kaiaktciistika obi•no
piipisivan hominidima i/ili vclikim •ovckolikim maimunima." Ako sc
kazc da sc tc kaiaktciistikc obi•no piipisuiu hominidima ili vclikim
•ovckolikim maimunima, kako to niihova iziava dopusta, onda bi sc
moglo icci da sc tc kaiaktciistikc obi•no piipisuiu vclikim •ovckolikim
maimunima. \ stvaii, nakon iziavc da tai fosil poscduic "vciovatnc izvc-
dcnc kaiaktciistikc koic dcli sa diugim hominidima", oni kazu da: "Tai
piimciak takodc pokazuic mnostvo kaiaktciistika obi•no povczanih sa
savicmcnim •ovckolikim maimunima."
\ud (Wood) u svoioi odbiani piipisivania ovih fosila icdnom piimi-
tivnom pictku •ovckolikog maimuna i •ovcka, tvidi da su tii
"hominidskc" kaiaktciistikc izvcdcnc, dok su mnogc sli•nosti sa simpan-
zama i diugim vclikim •ovckolikim maimunima ili "piimitivni zaostaci"
ili iczultat konvcigcntnc cvoluciic.
8O
!zglcda o•iglcdno da ono za sta
•ovck vciuic da ic istinito - ima mocan, pa •ak i odlu•uiuci uticai na nic-
govc zakliu•kc. Sta god da ic ovai oiganizam bio (ili oiganizmi bili), on
niic mogao biti picdak •ovcka, ici kao sto ic vcc istaknuto u ovom
poglavliu, ni austialopitckusi, navodni picci vistc A. iamidus, nisu picci
•ovcka. 1cdan od uicdnika •asopisa Natuic ic u bioiu u koicm sc
izvcstava o visti A. iamidus uputio icdnu upozoiavaiucu napomcnu:
Piivla•ni cpitct "ncdostaiucc kaiikc" bolic ic da sc izbcgava dok sc nc
budc moglo iasno odgovoiiti na pitanic "Sa •imc?"
81
Autoi kiiti•kog •lanka u •asopisu CIN Tcchnical 1ouinal zavisava
svoic komcntaic na odgovaiaiuci na•in. On kazc:
Kao i mnogc ianiic tvidnic o novim fosilnim dokazima za cvoluciiu
•ovc•anstva, i ovo ic izglcda ios icdan slu•ai "mnogo bukc ni oko
•cga".
82
Ospoiavania 1ohanson-\aitovc intcipictaciic hadaiskih
fosila
Poglavlic 14, kniigc "Lusi, po•cci liudskc vistc" (Lucv, Bcginnings of
Humankind ), 1ohansona i Idiia (Idcv) naslovlicno ic sa "Analiza ic
komplctiiana". Tai naslov pokazuic 1ohansonovu uvcicnost da ic nicgo-
va analiza hadaiskih fosila, kao oiganizama koii su bili u sustini •ovcko-
liki maimuni od viata navisc, ali koii su hodali na sasvim liudski na•in -
ispiavna i da cc poloziti tcst vicmcna. Ta uvcicnost bila ic malo picuia-
nicna, naiblazc ic•cno. Kao pivo, ona sc diicktno supiotstavlia
zakliu•cima Loida Zakcimana i Cailsa Oksnaida o statusu austialo-
pitckusa. Loid Zakciman i Cails Oksnaid iadili su na fosilima austialo-
pitckusa koii su navodno dva miliona godina mladi, ili skoiiii, od Lusi i
ostalih 1ohansonovih fosila iz Hadaia. Siguino ic, daklc, da ako su
1ohansonovi oiganizmi iz Hadaia hodali uspiavno, onda i oiganizmi
koic su piou•avali Loid Zakciman i Oksnaid, moiali su hodati
uspiavno. Kao sto smo piimctili ianiic, mcdutim, Loid Zakciman i
Oksnaid slozili su sc da austialopitckusi koic su oni piou•avali nisu
hodali uspiavno na liudski na•in.
Dalic, mada nc ncgiiaiuci da su hadaiski oiganizmi mogla hodati
dvonozno, i icdan bioi istiaziva•a ospoiio ic tvidnic 1ohansona, \aita i
194 195
Lovciioua da su ti oiganizmi bili potpuno dvonozni na liudski na•in. \
nascm pokusaiu da analiziiamo i pioccnimo tc analizc iaznih istiaziva•a,
otkiili smo da ic u pitaniu piava "dzungla" mislicnia.
Pivo, gotovo svi istiaziva•i mcniali su u nckom ticnutku mislicnic, pa
zaicdni•ki stav niic na vidiku. Ri•aid Liki bio ic naiiskicniii u ovom
poglcdu. \ •lanku obiavlicnom u maitu 1982. godinc u •asopisu Ncw
Scicntist, iziavio ic: "Nc mogu da vciuicm da sam ia pic manic od go-
dinu iznosio tvidnic koic sam iznosio."
83
Mada ima malo sumnic u to da
Liki vciuic da su austialopitckusi hodali uspiavno, u istom •lanku on
kazc: "Niko do sada niic otkiio povczan skclct sa lobaniom." Moiamo sc
podsctiti da ic ova iziava uslcdila poslc svih tvidnii o skoiasniim glavnim
otkiicima, ukliu•uiuci i onc timova koic su picdvodili 1ohanson, Mcii
Liki i Ri•aid Liki. \ svoioi kniizi "Piavlicnic •ovc•anstva" (Thc Making
of Mankind),
84
obiavlicnoi 1981. godinc, Liki tvidi (sti. 71) da: "Sada
mozcmo icci da su austialopitckusi dcfinitivno hodali uspiavno."
Kao sto ic ianiic opisano u ovom dclu, 1ohanson ic pivo vciovao da
hadaiski piimcici ukliu•uiu onc sa sli•nostima sa vistama Austialopithc-
cus iobustus i Austialopithccus afiicanus, i da su ncki siguino bili ioda
Homo. Kasniic ic piomcnio mislicnic i nc samo da ih ic svc giupisao u
icdnu icdinu novu vistu, Austialopithccus afaicnsis, vcc ic iziavio da su
nicgovi afaicnsis oiganizmi bili naipiimitivniii od svih austialopitckusa,
u stvaii, naipiimitivniii od svih poznatih hominida. Ako su ti oiganizmi
stvaino bili tako piimitivni, kako ic onda 1ohanson u svoiim ianim
diskusiiama sa \aitom, i poslc mnogo mcscci piou•avania tih fosila, ios
uvck insistiiao da ncki mogu biti ukliu•cni u iod Homo - nainapicdniii
od svih iodova hominida?
Dzck Stcin (1ack T. Stcin) i Randal Susman (Randal Susmann),
anatomi sa Dizavnog \nivcizitcta Niu 1oik u Stoni Biuku, obiavili su
dctalinu studiiu postkianialnog skclcta 1ohansonovih hadaiskih piimc-
iaka.
85
\ tom spisu oni sugciisu da su vcci piimcici bili muski, a manii
piimcici zcnski - icdnc icdinc vistc. \ icdnom spisu koii dctalino opisu-
ic tckucc picpiikc mcdu cvolucionistima u poglcdu statusa "Lusi" i
diugih hadaiskih piimciaka, obiavlicnom 2. iula 1983., godinu dana
nakon sto su Stcin i Susman podncli svoi iad •asopisu Amciican 1ouinal
of Phvsical Anthiopologv, Stcin ic iziavio da ic piomcnio svoic mislic-
nic, i da sada smatia da hadaiski piimcici picdstavliaiu dvc vistc.
86
\
istom bioiu •asopisa Scicncc Ncws obiavlicno ic da !vcs Kopcns (Yvcs
Coppcns), diicktoi Muscia •ovcka u Paiizu, i icdan od koautoia iada
koii ic obiavio 1ohansonovo idcntifikovanic hadaiskih piimciaka kao
icdnc icdinc vistc, sada na osnovu pictkutniaka nadcnih u tim piimcici-
ma, sugciisc da su u pitaniu dvc vistc. Takodc u istom iadu ic obiavlicno
da !ilip Tobias (Phillip Tobias) sa \nivcizitcta \itvatcisiand u
1ohancsbuigu, 1uzna Afiika, na osnovu upoicdnih studiia hadaiskih
piimciaka sa blizu 1OO novih piimciaka nadcnih tokom poslcdniih ncko-
liko godina u Stcikfontcinu, 1uzna Afiika, nalazistu na koicm ic
Raimond Dait otkiio pivog piimcika vistc Austialopithccus afiicanus
1924. godinc, tvidi da oznaku vistc afaicnsis ticba napustiti i da svc
1ohansonovc hadaiskc piimcikc ticba ukliu•iti u vistu A. afiicanus. To
ic picpoiu•io i Nocl T. Boaz, antiopolog sa \nivcizitcta Niu 1oik.
Kao sto ic vcc spomcnuto, Stcin i Susman su obiavili dctalinu analizu
postkianialnog matciiiala hadaiskih piimciaka.
87
!ako su ti istiaziva•i
vciovali da niihovc studiic otkiivaiu da su hadaiski oiganizmi bili spict-
ni pcnia•i po divccu i tako bili potpuno ili dclimi•no piilagodcni tom
na•inu zivota, oni vciuiu i da su ti oiganizmi poscdovali i ncki na•in
dvonoznog kictania. Tako oni tvidc slcdccc:
Moiamo naglasiti da mi ni na koii na•in nc ospoiavamo tvidniu da ic
kopncna dvonoznost bila dalcko zna•ainiia komponcnta ponasania
vistc A. afaicnsis ncgo kod bilo koicg zivog nc-liudskog piimata (sti.
28O).
Stcin i Susman isti•u mnogc •ovcokliko-maimunolikc osobinc
hadaiskih piimciaka. \ poglcdu saka, koic su dugc i kiivc, oni kazu:
Kiatak picglcd moifoloskih i funkcionalnih osobina saka hadaiskih
fosila, vodi ncumoliivo do slikc icdnc piilagodcnc sakc, izncnaduiucc
sli•nc sakama nadcnim kod patuliastih i obi•nih simpanzi (sti. 284).
\ poglcdu stopala, koia su bila duga, zakiivlicna i vilo misicava, oni
tvidc:
\kiatko, ostaci stopala i •lanka otkiivaiu nam zivotiniu koia sc
angazovala u pcnianiu, kao i u dvonoznost. . . Ncma dokaza da iicdan
postoicci piimat ima dugc, kiivc, iziazito misicavc sakc i stopala za i
icdnu diugu svihu osim onc da odgovoii zahtcvima tiainog ili dcli-
mi•nog zivota na divccu (sti. 3O8). (Naglasak dodat.)
Spominiuci lopaticu, oni kazu:
Zakliu•ili smo da ic glcnoidna supliina vistc A. afaicnsis bila dalcko
visc lobaniski usmcicna ncgo sto ic to tipi•no za savicmcnc liudc, i da
ic ta poiava bila icdna adaptaciia u koiisccniu goinicg uda za podiza-
nic na goic, kao sto ic tipi•no za ponasanic piilikom vciania (sti. 284).
\ odcliku o idcntifikaciii, poslc isticania da idcntifikaciia Lusiia
pokazuic
. . . iasno liudskc citc niskc siiokc bcdicnia•c, dubok usck scdnia•c,
istaknuti picdnii vih bcdicnia•c, i povisinu scdnia•c za nastanak
tctivnih misica. . .
oni nastavliaiu opisom bioinih osobina koic su •ovckoliko-maimuno-
likc (sti. 284-29O), a govoicci o mogucnosti slabog ili odsutnog sakiotu-
bcinog ligamcnta oni kazu: "1cdno mogucc obiasnicnic ic da ic dvonozni
196 197
hod bio kao onai kod simpanzi ili kod maimuna koii su hodali sli•no
pauku. . . ." Kasniic tvidc:
Mogucnost da sakiotubcini ligamcnt vistc A. afaicnsis niic tako
iazviicn kao kod liudi, sugciisc ili na maniu fickvcnciiu ili na diuga•iii
na•in kopncnc dvonoznosti ncgo sto ic ona tipi•na za savicmcnog
•ovcka (sti. 29O).
O kista•noi kosti, Stcin i Susman tvidc da: "AL 288-1 kista•a ic
diuga•iia ncgo kod savicmcnog •ovcka po tomc sto pivi scgmcnt ncma
dobio iazviicnc popic•nc iziastaic" (sti. 291). Pozivaiuci sc na kailicu,
poslc isticania da picdnii dco lopaticc bcdicnia•c kod "Lusi" (AL 288-1)
nc stoii bo•no kao kod •ovcka, vcc da ccntiiianic lopaticc izglcda da ic
•ak visc u obliku vcnca ncgo kod simpanzc, oni kazu:
Cinicnica da picdnii dco lopaticc bcdicnia•c stoii bo•no kod •ovcka,
ali nc i kod simpanzc, o•iglcdna ic. Pokazana sli•nost AL 288-1 sa
onom kod simpanzi takodc ic o•iglcdna.
Kasniic, u poglcdu tc •inicnicc oni kazu: "To nam ukazuic da ic mcha-
nizam bo•nc kaili•nc iavnotczc za vicmc dvonoznog hoda bio blizi
onomc kod •ovckolikog maimuna ncgo kod •ovcka" (sti. 292).
Za Stcina i Susmana pioksimalni dco butnc kosti icdnc od vclikih
individua (AL 333-3) mnogo ic visc nalik onoi kod •ovcka ncgo ona kod
icdnc od maniih individua (AL 288-1ap). Oni zakliu•uiu:
Opsti utisak, stc•cn piou•avanicm dobio o•uvanog vclikog pioksi-
malnog dcla butnc kosti (AL 333-3), ic tai da ic ovai piimciak vilo
sli•an modcinom staniu. . . . Sa diugc stianc, zglobni poklopac glavc
butnc kosti kod piimcika AL 288-1ap sugciisc zakliu•ak da ic pomc-
ianic kuka kod tog malog picdstavnika vistc A. afaicnsis mnogo
sli•niic onom kod •ovckolikog maimuna ncgo onom kod •ovcka (sti.
295).
Kasniic (sti. 296) oni kazu:
Mali pioksimalni dco butnc kosti ic mnogo manic sli•an liudskom,
ukupno glcdaiuci, i vciovatno poti•c od individuc sa sposobnoscu
uvla•cnia kuka na na•in kao kod pongida.
\ poglcdu distalnc golcnicc malih piimciaka, Stcin i Susman kazu:
Picusoftova (Picuschoft) analiza bi sugciisala da ic oiganizam picd-
stavlicn piimcikom AL 288-1, kao ncliudski piimat sa picdniim tiup-
nim ccntiom za giavitaciiu, imao tcskoca u odizavaniu vcitikalnc oii-
icntaciic tiupa i mogao sc kictati dvonozno na na•in sli•niii onom kod
afii•kog •ovckolikog maimuna ncgo onomc kod •ovcka (sti. 3OO).
Oni zakliu•uiu:
Podaci o distalnom dclu golcnicc iz Hadaia, ukazuiu daklc na to da ic
foima manicg tcla bila diuga•iia u kictaniu od onog kod savicmcnog
•ovcka, dok vcci piimcici nc pokazuiu znakc iazli•itosti (sti. 3O1).
Niihovo piou•avanic lisnia•c dovclo ic do tvidnic:
Mozcmo sumiiati moifoloski status lisnia•a hadaiskih fosila tvidniom
da onc izglcda poti•u od populaciic sa piosc•nom stiuktuiom
diuga•iiom od onc tipi•nc za •ovcka.
Poslc diskusiic o icdnom bioiu cita koic su iazmotiili, oni kazu:
Svaka od ovih cita picdstavlia stiuktuinu sli•nost sa pongidima. Opsta
konfiguiaciia distalnog dcla lisnia•c piimcika AL 288-1at dalcko ic
sli•niia onoi kod •ovckolikog maimuna ncgo kod •ovcka (sti. 3O5).
Niihova analiza zgloba kolcna poscbno ic zanimliiva ici su 1ohanson,
\ait i Lovciou navcli stiuktuiu zgloba kolcna kao naio•ito zna•ainu u
ustanovliavaniu potpuno liudskog dvonoznog na•ina kictania za "Lusi" i
ostalc hadaiskc oiganizmc. Stcin i Susman tvidc:
\kiatko, kolcno malog hadaiskog hominida dcli sa ostalim austialo-
pitckusima icdnu zna•ainu ukoscnost osovinc butnc kosti u odnosu na
bikondilainu iavan, ali u svim diugim poglcdima ono spada ili van
opscga modcinc liudskc vaiiiaciic (Taidicu, 1979) ili icdva unutai nic
(nasa analiza). Otuda, bcz obziia na ugao valgusa, kolcno malog
hadaiskog hominida nc poscduic niicdnu savicmcnu osobinu u
iziazcnom stcpcnu, i posto mnogc od ovih osobina nc mogu sluziti da
sc odicdi piccizna piiioda dvonoznosti koia sc piaktikovala, moiamo
sc sloziti sa Taidicuom da ic ukupna stiuktuia kolcna u skladu sa
zna•ainim stcpcnom kictania po divccu (sti. 298).
Dalic, ugao valgusa Lusinog zgloba kolcna nc moia uopstc biti liud-
ska osobina. \gao valgusa ic mcia stcpcna u kom sc noga iznad kolcna
kiivi picma spolia ili latcialno (tako kod liudi vcci ugao valgusa od noi-
malnog dovodi do kiivonogosti). Kod simpanzi i goiila, ugao valgusa ic
oko nulc. Goinii i donii dclovi nogu kod ovih •ovckolikih maimuna tako
foimiiaiu piavu liniiu i ccntai giavitaciic tcla pada unutai nogu. Kod
liudi, ugao valgusa ic oko dcvct stcpcni, i goinii dco nogc ic pod uglom
picma spolia ili latcialno od kolcna. Ovo stavlia donii dco nogc i stopa-
lo diicktniic pod ccntai giavitaciic tcla. "Lusi" i iuznoafii•ki austialo-
pitckusi imaiu vcliki ugao valgusa, oko 15 stcpcni.
Kao sto cc sc •italac sctiti, ugao zgloba kolcna ic bilo ono sto ic navclo
1ohansona da iziavi na licu mcsta da ic zglob kolcna koii ic nasao 1973.
godinc piipadao hominidu. Kao sto su spomcnuli i Stcin i Susman (sti.
298) i Ccifas (Chcifas),
88
Dzck Piost (1ack Piost) sa \nivcizitcta !linois
na Cikago ciiklu zauzima upiavo supiotan stav. On podizava to da vcli-
ki ugao valgusa koii su ispoliavali austialopitckusi podizava •inicnicu da
198 199
su oni bili vcsti pcnia•i po divccu.
89
\ piilog ovoi tcoiiii idc •inicnica da
sc mcdu maimunima i •ovckolikim maimunima naivcci ugao valgusa
(icdnak onomc kod liudi) nalazi kod oiangutana i maimuna koii ic
hodao sli•no pauku, a oba su izuzctno vcsti pcnia•i po divccu. Na stiani
313 niihovog iada, Stcin i Susman izlazu svoic ukupnc zakliu•kc:
Otkiili smo zna•aini dco dokaza koii ukazuic na to da su aiboicalnc
aktivnosti bilc tako vaznc za vistu A. afaicnsis da su moifoloskc
adaptaciic koic su dozvoliavalc spictno kictanic po divccu bilc
odizavanc. Ovai zakliu•ak po scbi nc vodi ncizbczno diugoi dcdukciii
da ic piiioda kopncnc dvonoznosti, kada ic bila piaktikovana, bila
iazli•ita od onc kod savicmcnih liudi. Mcdutim, vciuicmo da ic ovai
diugi zakliu•ak iazuman, mada ic dokaz u nicgovu koiist mnogo
manic ubcdliiv ncgo onai koii ukazuic na zna•aian stcpcn aiboical-
nosti.
Raniic, na toi istoi stiani gdc sc govoii o piiiodi dvonoznog kictania
kod ovih oiganizama, oni mcdutim tvidc:
Naizad, ako su dcdukciic o slabo iazviicnim kista•no-bcdicnim i
sakiotubcinim ligamcntima kod hadaiskih hominida ta•nc, onda ic
icdno mogucc obiasnicnic to da ic to dvonozno kictanic bilo kao kod
simpanzi i maimuna koii su hodali sli•no pauku, u koicm ic maksimal-
na vcitikalna sila, u pioscku, manii dco tclcsnc tczinc ncgo onai koii
kaiaktciisc liudc.
Tako, mada zadizavaiuci idciu da su "Lusi" i diugi oiganizmi vistc A.
afaicnsis hodali uspiavno, mada nc ncminovno na sasvim liudski na•in,
Stcin i Susman podizavaiu stav da su ovi oiganizmi bili visoko adaptiiani
na aiboicalni ili "pcnianicm po divccu" na•in kictania. \ svctlu mnogih
osobina ovih oiganizama, sli•nih onim kod •ovckolikih maimuna, koic
opisuiu Stcin i Susman, i s obziiom na zakliu•kc Oksnaida i Zakcimana
i niihovih saiadnika o na•inu kictania austialopitckusa, mozc biti da
vista A. afaicnsis i diugi austialopitckusi nisu zapiavo bili visc adapti-
iani na dvonozni na•in kictania ncgo simpanzc i goiilc, koii ponckad
hodaiu dvonozno.
Postoii •ak i slu•ai u koicm ic icdan maimun usvoiio tiaino uspiavno
dvonozno kictanic.
9O
1cdan cini •ovckoliki maimun sa Cclcbcsa
(Cvanopithccus nigci ), dizan odvoicno od ostalih piimata u
Honkoskom botani•kom i zooloskom vitu, kopiiao ic liudsko kictanic u
vilo ianom dobu i kictao sc gotovo potpuno dvonozno, sasvim iazli•ito
od na•ina na koii maimuni Staiog svcta hodaiu kada ponckad to •inc
uspiavno.
Citiiali smo siioko Stcina i Susmana kako bismo naglasili da •ak i ncki
koii vciuiu da su, supiotno zakliu•cima Loida Zakcimana i Oksnaida,
austialopitckusi postigli izvcsni modcl dvonoznog kictania, oni ios uvck
otkiivaiu mnogc •ovckoliko-maimunskc osobinc u postkianialnoi
anatomiii ovih piimata. Dalic, zakliu•ci Stcina i Susmana u ostiom su
kontiastu sa zakliu•cima 1ohansona i Ovcna Lovciioua, od koiih ic
poslcdnii citiian kako tvidi da ic A. afaicnsis bio potpuno adaptiian na
dvonozno kictanic do naisitniiih dctalia.
91
Rascl Tutl (Russcll Tuttlc), antiopolog sa \nivcizitcta Cikago, nagi-
nic 1ohansonu i nicgovim slcdbcnicima u poglcdu na•ina Lusinog
dvonoznog kictania, nasupiot poglcdima Stcina i Susmana, ali sc slazc
sa Stcinom i Susmanom da "Lusi" moia da ic bio aiboicalan.
92
Od tog vicmcna Susman nc odstupa od svoiih ubcdcnia u poglcdu
na•ina kictania "Lusiia" i diugih austialopitckusa. Na 63. godisnicm sas-
tanku Amcii•kc asociiaciic fizi•kih antiopologa on ic iziazio svoic
uvcicnic da ic A. afaicnsis hodao •udno, ali nc kao •ovck. Tvidio ic da
ic niihov •udni hod podiazumcva to da su spavali, icli i zivcli pivcn-
stvcno na divccu.
93
\isc skoiasniih spisa podizavaiu tvidnic Stcina i Susmana da su aus-
tialopitckusi, pic ncgo da su hodali na isti na•in kao liudi, kao sto ic to
tvidio 1ohanson, imali u naibolicm slu•aiu icdan ogiani•cn i nc-liudski
tip dvonoznog kictania. Kiistina Bcig (Chiistinc Bcigc) iz Laboiatoiiic
za upoicdnu anatomiiu, Paiiz, izvcstava da nicna biomchani•ka studiia
kailicc i donicg uda vistc Austialopithccus afaicnsis (AL-288-1,
1ohansonova "Lusi") pokazuic da ic samo ickonstiukciia glutcalnc
muskulatuic na osnovu pongidskog obiasca u skladu sa kostanom stiuk-
tuiom tog fosila i dopustala bi cfikasno kictanic na dvc nogc.
94
Spomcnula ic icdnu ianiiu studiiu koia pokazuic da bi stiuktuia kailicc
mogla davati nckc aigumcntc za icdno aiboicalno kictanic.
95
!skopavania u piotcklih osam godina kod Stcikfontcina, gdc ic doslo
do pivobitnog oitkiica vistc Austialopithccus afiicanus 1924. godinc,
dalo ic gotovo 6OO navodnih hominidnih fosila. Li Bcigci (Lcc R.
Bcigci) sa \nivcizitcta \itvatcisiand u 1ohancsbuigu, 1uzna Afiika, u
svom spisu o 65. godisnicm sastanku Amcii•kc asociiaciic fizi•kih
antiopologa izvcstava da ic naizna•ainiii nalaz onai icdnog dclimi•nog
skclcta vistc A. afiicanus •iic ic "•ovckoliko-maimunsko" tclo bilo
sposobno za samo ogiani•cno dvonozno kictanic.
96
Tai fosil ukliu•uic
kosti iamcna, iukc, ki•mc i kailicc. Anatomska analiza ukazuic na to da
ic ovai oiganizam koiistio mocnc iukc da bi sc pco po divccu vcliki dco
vicmcna, picma Bcigciu, i da ic kailica bila gcncialno sli•na •ovckoliko-
maimunskoi po obliku. On sugciisc da su ti oiganizmi mogli imati ncki
stcpcn dvonoznosti, kako su to diugi sugciisali, ali na iasno nc-liudski
na•in. Naiavno da savicmcni •ovckoliki i mnogi diugi maimuni imaiu
ogiani•cnu sposobnost dvonoznog hodania, ali siguino nc na liudski
na•in.
200 201
O licima, zubima, usima i diugim nalazima
Raniic smo opisali gotovo komplctnu lobaniu vistc A. afaicnsis koiu
su otkiili Kimbcl, 1ohanson i Rak,
97
i uvcliko •ovckoliko-maimunsku
piiiodu zuba, vilica, lica i mozga ovog oiganizma. 1os su ianiic studiic
1ocla Raka otkiilc da ic licc vistc A. afiicanus bilo vilo iazli•ito od bilo
koicg moguccg hominoidnog picda•kog obiasca. \ svom osvitu na
1akovu kniigu "Licc austialopitckusa" (Thc Austialopithccinc !acc),
Pctci Indiius (Pctci Andicws) kazc:
Pokazuic sc da ic, nasupiot iaspiostianicnom mislicniu, licc vistc A.
afiicanus bilo kiainic spcciializovano i vcoma diuga•iic od homi-
noidnog picda•kog obiasca. Dalcko od toga da ono daic dobai modcl
za liudsko picdastvo - ono ic vcoma iazli•ito od uobi•aicnog obiasca
koii dclc iod Homo i afii•ki •ovckoliki maimuni, simpanzc i goiilc.
98
Obiasci iazvoia zuba kod liudi i •ovckolikih maimuna zna•aino sc iaz-
likuiu, i odicdivanic tog obiasca kod savicmcnih •ovckolikih maimuna,
liudi i navodih podliudskih picdaka mozc otkiiti zna•ainc vczc, ako ih
uopstc ima, izmcdu tih hipotcti•kih picdaka •ovcka i savicmcnih liudi.
Koiistcci kompiutcisku tomogiafiiu na Taung lobanii, pivom fosilu
icdnog austialopitckusa ikad nadcnog (nasao ga ic Raimond Dait 1924.
godinc kod Stcikfontcina), Glcn Konioi (Glcnn Coniov) i Maikl \anici
(Michacl \annici) izvcstili su da:
Obiazac iazvoia zuba otkiivcn ovdc CT-om (kompiutciskom tomo-
giafiiom) iasno ic upoicdiv sa onim kod 3-4 godinc staiog vclikog
•ovckolikog maimuna. \z to, piciani iazvoi paianazalnih sinusa,
naio•ito unutai ncp•anih pioduzctaka goinio-vili•nih sinusa, kombi-
novan sa hoiizontalnim poictkom iazviiaiucih tiainih sckutica,
potviduic u Tuang skclctu lica zadizavanic nckog mchanizma iasta
sli•nog onom kod vclikih •ovckolikih maimuna.
99
Holi Smit (Hollv Smith) ic koiistila mctod koii ic nazvala ccntialna
tcndcnciiska diskiiminaciia (CTD) da bi iazlikovala obiascc iazvoia
zuba navodnih podliuskih picdaka - lako giadcnih austialopitckusa, i
vista Homo habilis i Homo cicctus (o ova dva poslcdnia ccmo ubizo go-
voiiti) - u poicdcniu sa obiascima iazvoia zuba kod liudi i •ovckolikih
maimuna.
1OO
Poslc opisa odgovaiaiucih kiitciiiuma koii sc koiistc u tom
mctodu, ona kazc:
Ogiani•avaiuci analizu fosila na piimcikc koii zadovoliavaiu ovc kii-
tciiiumc, obiasci iazvoia zuba lako giadcnih austialopitckusa i vistc
Homo habilis ostaiu klasifikovani zaicdno sa afii•kim •ovckolikim
maimunima. Oni kod vistc Homo cicctus i ncandcitalaca klasifiko-
vani su sa liudima, sto sugciisc da su obiasci iasta znatno cvoluiiali
kod familiic Hominidac.
1asno ic iz ovih studiia da obiasci iazvoia zuba kod mladih austialo-
pitckusa niih iasno smcstaiu sa oiganizmima vilo sli•nim goiilama i
simpanzama, pic ncgo sto postoii bilo kakva sli•nost sa liudima. Ovc
zakliu•kc podizavaiu i Timoti Biomidz (Timothv Biomagc) i Kiistofci
Din (Chiistophci Dcan) sa Kolcdz \nivcizitcta u Londonu, koii su
idcntifikovali iapidnu, •ovckoliko-maimunsku stopu iazvoia zuba u
onomc za sta sc navodi da su 1,5 do 3,5 miliona godina staia mladun•ad
hominida.
1O1
Svc tvidnic, upikos svih ovih supiotnih podataka da ic Dait
zaista nasao nckoliko •ovckolikih aspckata u Taung lobanii, kao sto su
ncdostatak gicbcna nad obivama, adaptaciic u obliku zuba, manii
o•niaci i pictpostavlicna baza lobanic koia ic mogla dizati glavu u
uspiavnom polozaiu, moiaiu sc uiavnotcziti sa •inicnicom da ic Taung
mladun•c bilo staio samo oko tii godinc. Lobania vilo mladog •ovcko-
likog maimuna nc smc sc nikada poicditi sa lobaniom odiaslog. Naiavno
da Taung lobania niic imala gicbcnc iznad obiva, ali icstc imala manic
o•niakc, upiavo kao sto bi sc i o•ckivalo od tii godinc staiog •ovckolikog
maimuna, i Loid Zakciman u svoiim studiiama niic mogao potviditi
idciu da ic baza lobanic austialopitckusa ukazivala na uspiavan na•in
kictania. Dokazi o koiima cc sc sad govoiiti dcfinitivno piotivic•c idcii
da su ti oiganizmi hodali uspiavno.
Pic pctnacst godina, Rak i Klaik (Claikc) su izvcstili o svoiim
piou•avaniima icdnc usnc kos•icc, dcsnog nakovnia otkiivcnog kod
vistc Austialopithccus iobustus, piimciak bioi SK 848.
1O2
To ic bila piva
usna kos•ica otkiivcna kod bilo koicg austialopitckusa. Niihovo
istiazivanic ic pokazalo da ic ona bila znatno diuga•iia od onc kod savic-
mcnog •ovcka, i ta ncsli•nost zapiavo ic picvazilazila iazliku izmcdu
usnih kos•ica savicmcnog •ovcka i onih kod afii•kih •ovckolikih mai-
muna. Oni su naglasili icdinstvcnc picdnosti koic usnc kos•icc imaiu za
taksonomskc i filogcnctskc studiic, i •inicnicu da ova kost piuza bai
icdnu idciu o tomc kako vcliku filogcnctsku dcviiaciiu picdstavlia vista
A. iobustus.
Godinc 1994. su !icd Spui (!icd Spooi), Bcinaid \ud (Bcinaid
Wood) i !ians Zoncvcld (!ians Zonncvcld) izvcstili o svom istiazivaniu
moifologiic vcstibulainog sistcma (kostanog laviiinta, koii ukliu•uic
polukiuznc kanalc) kod savicmcnih liudi, savicmcnih •ovckolikih mai-
muna, i sugciisanih liudskih picdaka, ukliu•uiuci austialopitckusc, vistc
Homo habilis i Homo cicctus, koiistcnicm kompiutciskc tomogiafiic
visokc iczoluciic, ili CT skcniiania.
1O3
\ ovom postupku sc obickat "sc-
iiiski sc•c" iadiogiafski, sto stvaia niz slika iadiogiafskim "sc•cnicm na
kiiskc" kioz lobaniu ili diugi fosil. Ovo dozvoliava stvaianic icdnc ta•nc
tiodimcnzionalnc slikc kostanog laviiinta lobanic (ili bilo koicg diugog
fosila) bcz icmcccnia fosila ili uzoika. Spui i nicgovi saiadnici iczono-
vali su da bi vcli•ina i/ili oblik laviiinta mogli biti zna•aino izmcnicni da
202 203
bi odgovoiili na iazlikc u iavnotczi povczanc sa iazlikama u govoiu i
na•inu kictania.
To ic zaista i bio slu•ai. Oni su nasli da liudi imaiu zna•aino vccc zad-
nic i picdnic polukiuznc kanalc, ali iclativno manic latcialnc kanalc
ncgo vcliki •ovckoliki maimuni (uzcvsi u obzii vcli•inu tcla). Nasupiot
tomc, vistc Austialopithccus afiicanus i Paianthiopus (Austialopithc-
cus) iobustus pokazivali su piopoiciic sli•nc onim kod vclikih •ovcko-
likih maimuna. Ovo ic ios icdna vazna kaiaktciistika koia ukazuic na to
da austialopitckusi nisu hodali uspiavno na liudski na•in, vcc su
piovodili mnogo vicmcna na divccu, kako to •inc i savicmcni •ovckoli-
ki maimuni, i da ic vciovatno niihov na•in kictania, kada su hodali
uspiavno na icdan ogiani•cn na•in, tai na•in kictania bio sli•an onom
kod savicmcnih •ovckolikih maimuna. Kcvin Hant (Kcvin Hunt) sa
\nivcizitcta !ndiiana piimctio ic iz svoiih studiia o simpanzama u
Tanzaniii da su onc obi•no staialc na dvc nogc kad su sakuplialc plodovc
sa malog divcca. Kad piclazc kiatkc udalicnosti simpanzc mogu hodati
dvonozno.
1O4
\cstibulaini sistcm vistc Homo cicctus (OH2, Sangiian 2, Sangiian 4)
pokazuic piopoiciic nalik onima kod savicmcnog •ovcka. \ilo ic
zna•aino, i ncpiiiatno za onc koii bi smcstili vistu Homo habilis u iod
Homo pic ncgo u iod Austialopithccus, to sto vcstibulaini sistcm vistc
H. habilis koii ic piou•cn niic bio uopstc nalik liudskom, vcc ic imao
naio•ito vcliki latcialni kanal, a ta moifologiia ic naisli•niia onoi cciko-
pitckoida (maimuna Staiog svcta). !spitani uzoiak bio ic saviscno
o•uvani lcvi laviiint. Ovo, zaicdno sa podacima Holi Smita (Hollv
Smith)
1O5
o iazvoiu zuba i diugim podacima koii cc biti ukiatko picd-
stavlicni, ukazuic na to da ic takozvani Homo habilis piosto ios icdan
vaiiictct ioda Austialopithccus.
Cails Oksnaid ic piou•io kosti stopala dva fosila iobusnih austialo-
pitckusa koic ic otkiio Luis Liki kod Olduvai Dzoidza u Tanzaniii.
1O6
Poslc analizc koiu su obavili na kostima stopala OH8, Dci (Dav) i Ncpici
(Napici) su iziavili da tc studiic ukazuiu da ic tai oiganizam hodao
dvonozno.
1O7
Picma Oksnaidu i Lisovskom (Lisowski), niihovo sop-
stvcno istiazivania otkiilo ic da ic Dcicva i Ncpiciova pivobitna
icaitikulaciia kostiiu stopala OH8 bila pogicsna uslcd niza ncta•nih
ostcoloskih mcicnia. Niihova icaitikulaciia ic otkiila da su kosti stopala
OH8 piipadala oiganizmu sli•nom onim kod aiboicalnih oiganizama, i
kada ic hodao dvonozno on ic to iadio sa iavnim lukovima, kao goiila ili
simpanza, a nc sa visokim lukovima kao •ovck.
1O8
\ccina pioccna kostiiu stopala OH 1O podiazumcvala ic da ic to bilo
stopalo oiganizma koic ic hodalo uspiavno na liudski na•in. \ nizu
studiia koic su ukliu•ivalc iaznc moifomctiiiskc analizc talusa (kosti
glcznia) i icaitikulaciiu cclog niza kostiiu stopala, Oksnaid ic pokazao
da su oiiginalnc pioccnc bilc pogicsnc i da ic to stopalo bilo sasvim
diuga•iic od onog liudskog. Mada ic imalo zaicdni•kc kaiaktciistikc sa
savicmcnim •ovckolikim maimunima, niic bilo sasvim isto kao ono kod
danasniih •ovckolikih maimuna, vcc ic bilo icdinstvcno diuga•iic u
nckim aspcktima.
!zglcda da ic mnostvo podataka o na•inu kictania, obiascu iazvoia
zuba, stiuktuii nakovnia, stiuktuii laviiinta uha, iclativno dugim i
snazno giadcnim podlakticama i kiatkim iobusnim zadniim udovima, sa
dugim kiivim pistima picdniih i zadniih udova, ukupnoi stiuktuii
stopala, mozgovima vcli•inc onih kod •ovckolikih maimuna i vilicima
vilo sli•nim onima kod •ovckolikih maimuna, zubima, licu i lobaniama
austialopitckusa, dokazuic van svakc iazumnc sumnic da su ti oiganiz-
mi bili icdnostavno •ovckoliki maimuni. To su bili •ovckoliki maimuni
icdinstvcno diuga•iii od bilo koicg danas postoicccg, ali ipak icdnos-
tavno •ovckoliki maimuni, ni na koii na•in povczani sa poicklom •ovcka.
Ri•aid Liki i nicgovi piimcici kod iczcia Tuikana
Kao tiaga• za fosilima, Ri•aid I. !. Liki mozc sc upoicditi sa tiaga•cm
za zlatom koii ic imao malo obiazovania, a ipak ic bio u staniu da sc obo-
gati. Ri•aid Liki ic sin •uvcnih Luisa i Mcii Liki, oboic sa doktoiskim ti-
tulama. Ri•aid Liki nikada niic bio na kolcdzu. Kao tiaga• za fosilima,
on ic, mcdutim, imao nckoliko picdnosti. Godinc iskustva koic ic imao
sa svoiim ioditcliima i nicgovo cclo zivotno vicmc piovcdcno u Kcniii,
imalo ic piakti•nc picdnosti. Likiicvo imc i nicgov polozai diicktoia
Kcniiskog nacionalnog muzcia, pomoglo ic da sc obczbcdc sicdstva,
opicma i povolini uslovi ncophodnc za lov na fosilc. \z to, bili su tu i
nicgova intcliganciia i likiicvska ambicioznost.
Likiicva piva ckskuiziia u tiaganiu za fosilima u Kcniii dcsila sc 1968.
godinc, kada ic uz pomoc poklona iz \diuzcnia Nacionalna gcogiafiia,
povco icdan tim da istiazi podiu•ic isto•no od iczcia Tuikana (tada
zvanog iczcio Rudolf) poznato po imcnu Kubi !oia (Koobi !oia) i loci-
iano iuzno od ctiopskc gianicc. Za ovo podiu•ic sc ispostavilo da ic
bogato fosilima. \ toku pivc ckspcdiciic, otkiivcnc su tii "hominid" vi-
licc, a 1969. godinc Liki ic nasao odli•an uzoiak lobanic vistc
Austialopithccus bosci, sli•nc onoi koiu su nicgov otac i maika otkiili u
Olduvaiiu u Tanzaniii dcsct godina pic toga. Godinc 1972., Bcinaid
Ngcnco, icdan od Kcniiaca iz Likiicvog tima, dosao ic do otkiica koic cc
Ri•aida Likiia u•initi slavnim.
Ovo ic bilo otkiicc •uvcnc lobanic KNM-IR 147O, poznatiic kao
Lobania 147O. Ta zvani•na oznaka picdstavlia bioi 147O, Kcniiski
Nacionalni Muzcia - Iast Rudolf kolckciia. Opisc ovog matciiiala Liki ic
obiavio u biitanskom •asopisu Natuic
1O9
i u •asopisu National
204 205
Gcogiaphic,
11O
a opisi sc mogu naci i u kniigama •iii ic autoi Liki.
111
O
opisima ianiiih matciiiala nadcnih kod !sto•nc Tuikanc govoii sc u
Likiicvoi publikaciii iz 1973. godinc,
112
a matciiial nadcn u ovom
podiu•iu 1973. godinc, Liki ic opisao 1974. godinc.
113
Dobai picglcd
piimciaka kod !sto•nc Tuikanc obiavili su 1978. godinc Alan \okci i
Liki.
114
Bilo ic zanimliivo piimctiti da u •asopisima u koiima sc izvcstava
o otkiicu Lobanic 147O i nckoliko noznih kostiiu, Liki •cstita Ngcncou i
palcontologu Dzonu Haiisu (1ohn Haiiis) za u•inicna otkiica, anatomu
Bcinaidu \udu (Bcinaid Wood) zahvaliuic na piovodcniu mnogo
•asova na nalazistu u tiaganiu za fiagmcntima, i zahvaliuic \udu,
antiopologu Alcnu \okciu (Alan Walkci) i svoioi supiuzi Miv (Mcavc)
na ickonstiukciii matciiiala. \z to, Liki moia da sc vilo oslaniao na
diugc pii anatomskim analizama, posto sam niic poscdovao stiu•no
obiazovanic u anatomiii ili antiopologiii. !pak ic Likiicvo imc u novina-
ma staialo kao da ic on icdini autoi iada.
Mozcmo sc podsctiti da ic 1ohanson na icdnoi konfcicnciii za stampu
oktobia 1974. godinc iziavio u poglcdu otkiica nckoliko vilica, da s
obziiom na ovc nalazc "svc picthodnc tcoiiic o poicklu •ovcka, koic
vodc do savicmcnog •ovcka, moiaiu biti potpuno icvidiianc".
115
\
Likiicvom •lanku u •asopisu National Gcogiaphic on kazc: "!li odbacu-
icmo ovu lobaniu ili odbacuicmo nasc tcoiiic o ianom •ovcku. . . Ona sc
icdnostavno nc uklapa u ianiic modclc liudskih po•ctaka."
116
Loid
Zakciman ic piovco pctnacst godina sa timom nau•nika, koiih ic ictko
bilo manic od •ctiii, piou•avaiuci fosilc ioda Austialopithccus, koiistcci
naibolic iaspolozivc mctodc anatomiic, pic ncgo sto ic obiavio da li su ti
oiganizmi hominidi ili nc. 1ohanson i Ri•aid Liki su bili volini nc samo
da na licu mcsta iziavc da niihovi nalazi picdstavliaiu hominidc, vcc su
oboiica bili dovolino smcli, sa malo piou•avania i vicmcna za nczavisnc
pioccnc, da iziavc kako su niihova otkiica u•inila svc ianiic tcoiiic o
•ovckovom poicklu zastaiclim. \z saiadniu mas mcdiia, mladi
antiopolozi nasli su pic•icu do slavc - sazvati konfcicnciiu za stampu,
pokazati fosilc, i piaviti smclc i mastovitc tvidnic. Pctnacst godina
dctalinih anatomskih piou•avania u laboiatoiiii smatia sc piosto
ncpoticbnim i zamoinim poslom.
\ svom •lanku u •asopisu National Gcogiaphic,
117
Liki govoii o
Lobanii 147O kao o "izncnaduiucc napicdnom ianom •ovcku". Na kon-
fcicnciiama za stampu i iavnim picdavaniima Liki naglasava da nicgova
Lobania 147O ima mnogc napicdnc •ovckolikc osobinc, u nckim poglc-
dima, kao sto su odsustvo vclikih gicbcna obiva, poscdovanic visoko-
svodnc kupolc i odsustvo ikakvc indikaciic potilia•nog gicbcna, •ak
mnogo napicdniic od onih kod vistc Homo cicctus. Pa ipak, on ic iziavio
da ic ovai oiganizam stai blizu tii miliona godina. Postkianialni ostaci
koii su nadcni u Kubi !oia foimaciii i za koic ic Liki vciovao da daiu
dokazc stalnog dvonoznog kictania, nadcni su na picvclikoi udalicnosti
od "Lobanic 147O" da bi iasno povczivalc ovc postkianialnc ostatkc sa
vlasnikom lobanic, picma Likiiu. Pioccnicni kianiialni kapacitct od 8OO
cm
3
(diugc pioccnc su bilc ncsto nizc), i moifologiia lobaniskc kapc,
vciovao ic Liki, gaiantovalc su ukliu•cnic ovog oiganizma u iod Homo,
ali on niic vidco niicdan ubcdliiv iazlog da piipisc ovai oiganizam visti
Homo habilis. On ga ic tako ozna•io kao Homo sp. indct.
118
Tcmclina pioccna piimciaka kod iczcia Tuikana nalazi sc u iadu koicg
su obiavili \okci i Liki.
119
\ ovom iadu (obiavlicnom pct godina nakon
iada o komc smo goic govoiili), i u kniizi koia ic obiavlicna 1981.
godinc,
12O
Liki iziavliuic da nicgovu Lobaniu 147O ticba piipisati visti
Homo habilis, mada koautoi tog spisa, Alan \okci, sada antiopolog na
\nivcizitctu Dzon Hopkins, vciuic da ic ticba smcstiti u iod
Austialopithccus.
\ piipisivaniu svog 147O piimcika visti Homo habilis, Liki ic znatno
odstupio od ianiiih iziava, a \okciova sugcstiia da ga ticba smcstiti
mcdu austialopitckusc znatno snizava status tog piimcika. Kao sto ic
spomcnuto goic, Liki ic iziavio u •lanku u •asopisu National Gcogiaphic
1973. godinc, da "ili odbacuicmo ovu lobaniu ili odbacuicmo nasc tcoii-
ic o ianom •ovcku". Na picdavaniu u San Diicgu, nc dugo poslc toga,
autoi ic •uo Likiia kako iziavliuic da ic otkiicc "Lobanic 147O" u•inilo
ncvazccim svc tckucc tcoiiic o poicklu •ovcka, ali da on ncma nista da
stavi na niihovo mcsto. Ako sc, mcdutim, Lobania 147O mozc piipisati
visti Homo habilis, siguino nc bi svc tcoiiic o poicklu •ovcka, aktuclnc
u ono vicmc, bilc ncvazccc.
Da ic vista Homo habilis validna vista, iziavio ic i nicgov otac Luis
Liki 1964. godinc,
121
a staiiii Liki ic ukliu•io vistu Homo habilis u icdnu
sugciisanu liniiu poickla •ovcka. Picma Luisu Likiiu, mcdu poznatim
fosilima, Homo habilis stoii sam u liniii koia vodi picma •ovcku. Picma
nicgovom glcdistu, austialopitckusi, A. afiicanus i A. bosci (iobustus),
bili su ncnoimalnc spoicdnc gianc, koic nisu bilc u diicktnoi liniii
poickla savicmcnog •ovcka.
Piimcikc koic ic Luis Liki nazvao Homo habilis otkiio ic nicgov tim
kod Olduvai Dzoidza, nc dugo nakon otkiica piimcika Zinianthiopus
(A. bosci).
122
Liki, Tobias i Napici vciovali su da su ovi piimcici
dovolino napicdni da sc smcstc u iod Homo. Ovo ic stvoiilo znatnu kon-
tiavcizu, pii •cmu su ncki podizavali Likiia i saiadnikc, a diugi insisti-
iali da ic u pitaniu Homo habilis, mada mu ic kianialni kapacitct (oko
65O cm
3
) bio vcci ncgo onai kod maniih vaiiictcta austialopitckusa, i
mada ic bio ncvalidan takson, tako da ovc fosilc ticba zadizati u iodu
Austialopithccus.
Niicdan palcoantiopolog niic uspco da iazvista svc oiganizmc koic su
ncki stavliali u takson Homo habilis, a diugi ih iz nicga uklaniali. Ncki
206 207
insistiiaiu da ic H. Habilis istinski takson, koii ukliu•uic posicdnc oiga-
nizmc izmcdu austialopitckusa, bilo vistc afaicnsis ili afiicanus, i vistc
Homo cicctus. Diugi tvidc isto tako icvno da oiganizmi klasifikovani
kao vista H. habilis nisu nista diugo do vaiiianta austialopitckusa. Svoi
osvit na dvc kniigc o visti Homo habilis (naziv tog •lanka bio ic "Mnoga
lica vistc Homo habilis "), 1an Tatcisal (!an Tattcisall) ic po•co tvidniom
da,
... ic svc iasniic da ic vista Homo habilis postala koipa za otpatkc tak-
sona, i malo visc od zgodnog piimaoca saicnog asoitimana hominid-
nih fosila od naigoinicg plioccna do naidonicg plcistoccna...
123
Picd kiai svog osvita, Tatcisal kazc:
Naiavno, ako bismo uzcli kao giubog vodi•a za gcnctsko lociianic
•inicnicu - da ic mcdu sisaiima iod ono sto tczi da budc osnovna
"Gcstalt" katcgoiiia, nc bismo imali pioblcma u iskliu•ivaniu cclc
giupc habilis i siodnih fosila iz ioda •iia ic tipska vista Homo sapicns.
Naizad, oiiginalo piipisivanic lako giadcnih Olduvai piimciaka iodu
Homo, nc manic ncgo spccifi•ni cpitct habilis, zavisilo ic od malo •cga
viscg ncgo sto ic pictpostavka o iziadi oiuda (zaicdno, mozda, sa
nckim fiakcionim uvccanicm vcli•inc mozga). A ono sto smo saznali
od 1964. godinc o lako giadcnoi hominidskoi visti, naginialo ic tomc
da tc zivotinic svc manic li•c na scbc, i kianialno i po tclcsnim pio-
poiciiama.
1cdna giupa pod vodstvom 1ohansona izvcstila ic 1987. godinc da ic
otkiila fosilc icdnog oiganizma u Olduvai Dzoidzu, koic su idcntifiko-
vali kao vistu Homo habilis.
124
Ti fosilni ostaci (nazvani OH 62)
ukliu•ivali su fiagmcntc lobanic i kosti udova, ukliu•uiuci pioksimalni
(goinii) fiagmcnt golcnicc, dco butnc kosti, vcci dco lakta•c, gotovo
komplctnu osovinu humciusa, i vcci dco osovinc iadiusa. To su bilc pivc
nadcnc kosti udova koic su sc dcfinitivno moglc idcntifikovati kao onc
vistc Homo habilis. Ovi fosilni ostaci datiiani su na oko 1,8 miliona go-
dina. Analiza ovih fosilnih ostataka piiicdila ic piavi sok za onc koii su
sugciisali cvolucionu liniiu koia bi isla od vistc A.afaicnsis picko vistc
H. habilis i H. cicctus do vistc H. sapicns. Picma niihovom istiazivan-
iu, ti fosilni ostaci piipadali su odiasloi zcnki visokoi oko icdan mctai,
koia ic imala dugc, snazno giadcnc iukc. Nicna anatomiia bila ic mnogo
sli•niia onoi kod •ovckolikih maimuna ncgo sto ic o•ckivano. Zubi su
istc vcli•inc, u odnosu na tclcsnu vcli•inu, kao oni kod "Lusi". Tim \ait,
icdan od •lanova tog dcscto•lanog tima, piimctio ic da "vidimo icdan
oiganizam •iia ic tclcsna vcli•ina i anatomiia upadliivo sli•na "Lusiiu".
125
\ilo tcmclinu analizu fosilnih piimciaka OH 62 izvisili su Zigiid
Haitvig-Scici (Sigiid Haitwig-Schcici) i Robcit D. Maitin iz
Antiopoloskog instituta i muzcia \nivcizitcta u Ciiihu.
126
Picma
nihovom istiazivaniu, ovai piimciak vistc Homo habilis ic ios sli•niii
•ovckolikim maimunima ncgo AL 288-1 ("Lusi"). Oni izvcstavaiu:
Ova studiia niic podizala ianiia o•ckivania u poglcdu postkianialnc
sli•nosti izmcdu vistc Homo habilis i kasniiih piipadnika ioda Homo.
Napiotiv, kako ic ovdc izvcstcno, visc iazli•itih mcicnia ukazuic da
piimcici OH 62 ispoliavaiu, u poglcdu piopoiciia udova, mnogo vccc
sli•nosti sa •ovckolikim maimunima ncgo sto ic to slu•ai sa piimcici-
ma AL 288-1 (Slikc 1 i 2; vidi takodc Lcakcv ct al., 1989). Skcniianic
kompiutciskom tomogiafiiom otkiilo ic da ic koia kostiiu iukc,
piimcika OH 62, zapaniuiucc dcbcla i iobusniia od onc kod mnogih
simpanzi.
Tim Biomidz (Tim Biomagc), koii piou•ava faciialni iazvoi na Hantci
Kolcdzu u Niuioiku, koiisti mctodu iotiiania lasciskih ziaka oko fosil-
nih piimciaka, kao i kompiutci u pictvaianiu odiaza u sliku. 1cdna
sli•nost izmcdu vistc A. afaicnsis i liudi ic na•in na koii su obiaznc kosti
pomcicnc unazad u odnosu na goiniu vilicu. Mcdutim, kada ic anal-
iziiao na•in na koii sc obiaznc kosti vistc A. afaicnsis i liudi izgiaduiu
tokom iazvoia, nasao ic da sc onc uopstc nc iazviiaiu na isti na•in.
127
Nicgov komcntai ic:
Tako, mada ta dva lica imaiu nckih sli•nosti, ona sc izgiaduiu na vilo
iazli•itc na•inc tokom iazvoia. Ova poscbna kaiaktciistika nc mozc sc
koiistiti u piilog icdnc picda•kc vczc izmcdu vistc A. afaicnsis i
liudskc vistc.
Raniic u tom •lanku, on ic iziavio u poglcdu piimcika KNM-IR 147O
(Ri•aid Likiicva •uvcna lobania Homo habilis ):
1cdan od naikomplctniiih (i naipoznatiiih) ianih piimciaka ioda
Homo ic IR 147O, fosilna lobania i licc 1,9 miliona godina staii, sa
mcsta isto•no od iczcia Tuikana, u scvcinoi Kcniii. Kad ic tck ickon-
stiuisano, to licc ic podcscno picma lobanii u gotovo vcitikalnom
polozaiu, umnogomc kao lica savicmcnih liudi. Ali skoiasnic studiic
anatomskih vcza pokazuiu da to licc moia da ic u zivotu zna•aino
sti•alo, stvaiaiuci •ovckoliko-maimunski izglcd, piili•no kao lica ioda
Austialopithccus.
Tako ic ickonstiukciia lobanic i lica KNM-IR 147O, piikazana u
•asopisu National Gcogiaphic, nau•nim zuinalima, i novinama siiom
svcta bila zapiavo ncta•na, i po nioi ic tai piimciak izglcdao pic •ovcko-
lik ncgo •ovckoliko-maimunski. \ istom •lanku, Biomidz ic otkiio da ic
nicgova analiza lica Taung mladun•cta (Daitov po•ctni nalaz) iczultiiala
icdnim obiascom koii ic bio tipi•an za maimuna ili •ovckolikog maimu-
na, pic ncgo za liudc.
\ iazmatianiu statusa vistc Homo habilis - da li ic on ispiavan takson
ili ga ticba ukliu•iti u austialopitckusc, da li ic dovolino napicdan da
208 209
sugciisc da ic posicdnik izmcdu "Lusi" (A. afaicnsis) i vistc Homo cicc-
tus, ili ic ios visc sli•an •ovckolikim maimunima ncgo "Lusi" - infoima-
tivno ic ispitati pioccnicnc lobaniskc zapicmninc i navodnc staiosti
iaznih fosila iobusnih foimi ioda Austialopithccus (A. bosci, A. iobus-
tus), laksc giadcnih foimi ioda Austialopithccus (A. afaicnsis, A.
afiicanus), piimciaka nazvanih Homo habilis, i Homo cicctus. Na tabcli
1 nalazc sc pioccnicnc lobaniskc zapicminc i sugciisanc staiosti za nckc
od ovih fosilnih oiganizama.
Sa tabclc sc vidi da oiganizmi nazvani Austialopithccus obuhvataiu
vicmcnski iaspon od tii miliona godina i udalicnosti od visc hiliada kilo-
mctaia, pa ipak u sustini nc pokazuiu piomcnu u lobaniskoi zapicmini
ili opstoi moifologiii, i tako sc lako giupisu u icdnu icdinu vistu. Takodc
sc piimccuic da postoii vilo zna•aino picklapanic u navodnim staiosti-
ma vista ioda Austialopithccus i onih nazvanih Homo habilis, i u stvaii,
nckc podvistc unutai vistc Austialopithccus afiicanus poklapaiu sc
zna•aino sa obiavlicnim staiostima vistc Homo cicctus.
1cdan nau•nik u •asopisu Natuic kazc:
Takva simpatiiia ioda Homo sa icdnom, a sasvim mogucc i sa dvc
foimc austialopitckusa, zna•ila bi da ima malo infoimaciia o diick-
tnim i ncposicdnim piccima ioda Homo. Ovi poznati austialopitckusi,
savicmcnici sa iodom Homo, o•iglcdno nc mogu ispuniti picda•ku
ulogu.
128
Mada siguino nc ispoliava nikakvu sumniu u poglcdu •inicnicc cvolu-
ciic, palcontolog Stcfan Dzci Guld sa \nivcizitcta Haivaid, ima da kazc
slcdccc u poglcdu ovog stania stvaii:
Sta nastaic od nasc lcstvicc ako postoic tii cgzistiiaiucc iodoslovnc li-
niic hominida (A. afiicanus, iobusni austialopitckusi, i H. habilis ), od
koiih niicdna niic iasno izvcdcna iz diugc? Stavisc, niicdna od niih tii
nc ispoliava nikakvc cvolucionc ticndovc u toku niihovog tiaiania na
zcmlii: ni icdna niic dobila vcci mozak, niti ic uspiavniia kako sc piib-
lizavaiu danasnicm danu.
129
Guld vciuic da ic staia idcia piavoliniiskc cvoluciic, sa iaznim fosilnim
oiganizmima koii picdstavliaiu pic•agc u lcstvici koia vodi ka •ovcku -
pogicsna, i da ic piava slika sli•niia gimu sa mnostvom paialclnih
gian•ica. Ali ovo ostavlia ncodgovoicnim na pitanic sta ic dovclo do tog
gima? Kako i zasto sc cvoluciia iavlia na mahovc?
Ovo klasifikovanic ioda Homo kao savicmcnika sa austialopitckusi-
ma, poznata ic vcc ncko vicmc. Ri•aid Liki i Alan \okci, na piimci,
piimctili su da,
postoic dokazi iz !sto•nc Afiikc o malim individuama ioda
Austialopithccus, koic su dugo opstalc, a koic su bilc savicmcnc pivo
sa vistom H. habilis, a zatim i sa vistom H. cicctus.
13O
210 211
Tabcla 1. \poicdcnic fosilnih piimciaka piipisanih iazli•itim
pictpostavlicnim hominidima.
Luis Liki ic pic visc od dvc dcccniic izvcstio o zaicdni•kom postoia-
niu iodova i vista Austialopithccus, Homo habilis i Homo cicctus, •iic
ic fosilc nasao u Sloiu !! Olduvai Dzoidza.
131
!zuzctno izncnaduiuca
•inicnica koia ic cvolucionistima bila vilo tcska za piihvatanic, ic iziava
Luisa Likiia da ic nasao ostatkc kamcnc kolibc kiuznog oblika na dnu
Sloia !.
132
Piomislicna iziada takvih sklonista dugo sc piipisivala samo
visti Homo sapicns, i mozc sc piimctiti danas u Afiici.
Ako su Austialopithccus, Homo habilis i Homo cicctus postoiali
istovicmcno, kako ic mogao icdan biti picdak diugom? ! kako bi iicdan
od ovih oiganizama mogao biti picdak •ovcku, kad su liudski aitcfakti
pionadcni na nizcm stiatigiafskom nivou od ovih navodnih pictpostav-
licnih picdaka •ovcka? Ako su ovc •inicnicc o koiima Liki izvcstava
ta•nc, onda o•iglcdno niicdan od ovih oiganizama nc bi mogao biti
picdak •ovcku, i ovo ostavlia •ovckovo picda•ko divo potpuno golim. Sa
siguinoscu izbiisitc vistu Homo habilis, sta god on bio, sa poiodi•nog
stabla •ovcka.
Apsolutni datumi koii nisu apsolutni
"Lusi: Pioblcmi sa odicdivanicm staiosti icdnc staiiic zcnc", naslov ic
•lanka
133
koii iaspiavlia o ospoiavaniima staiosti od 3,6 miliona godina
koic ic 1ohanson piipisao "Lusiiu". !icnsis Biaun (!iancis Biown),
gcolog sa \nivcizitcta 1uta, smatia da ovu staiost ticba smaniiti na tii
miliona godina, na osnovu koiclaciic vulkanskih tufova kod Hadaia sa
sli•nim tufovima kod iczcia Tuikana, za koic vciuic da su pouzdano dati-
iani na oko tii miliona godina.
134
Nocl Boaz, antiopolog sa \nivcizitcta
Niu 1oik, i nicgovi saiadnici, takodc su vciovali da ova staiost ticba da
sc smanii na oko tii miliona godina.
135
Boaz ic zasnovao svoi aigumcnt
na zivotiniskim fosilima nadcnim kod Hadaia. 1ohanson i Tim \ait,
mada bianc vccu staiost, podizavali su stav da smanicnic staiosti za
hadaiskc piimcikc na tii miliona godina nc bi uticalo na niihovu tcoiiiu
•ovckovc picda•kc liniic, i tako su sc, na kiaiu, slozili sa tii miliona go-
dina.
Ospoiavania staiosti od tii miliona godina koiu ic Ri•aid Liki piipisao
svoioi Lobanii 147O i diugim piimcicima nadcnim na istom nivou, dosla
su iz iazli•itih izvoia.
\ svom •lanku iz 1973. godinc,
136
Liki ic izglcdao siguian u ovu
staiost, sto ic bilo zasnovano na kaliium-aigon datiianiu KBS Tufa pod
koiim su fosili nadcni. Staiost dobiicna za tai tuf bila ic oko 2,6 miliona
godina, sto ic on pioglasio "siguiim datiianicm". Palcomagnctska ispiti-
vania, obiavio ic Liki, dala su "iczultat koii podizava 2,61 miliona godi-
na staiosti". \ istom spisu Liki tvidi:
Svc zbiikc fosila ki•mcniaka nadcnih ispod KBS Tufa u podiu•iima
1O5, 1O8 i 131 pokazuiu isti stcpcn cvolucionog iazvoia, i ovai dokaz
podizava ukazanu staiost za ovu fazu dcponovania kod !st Rudolfa.
Nakon spominiania da ic dokaz vczan za fosilc svinia bio navcdcn kao
onai koii podizava mladu staiost za KBS Tuf, \okci i Liki tvidc da ana-
lizc "studiia fisionog tiaga ciikona KBS Tufa ukazuiu na to da su staiiii
datumi koicktni.
137
Tako ic na osnovu kaliium-aigon datiiania, podizanog datiianicm
fisionog tiaga, palcomagnctskim podacima i fosilima ki•mcniaka, za
KBS Tuf obiavlicno da ic siguino datiian na 2,6 miliona godina. Liki ic
dodao ios otpiilikc 3OO hiliada godina za dcponovanic scdimcnta izmcdu
nivoa gdc ic IR 147O nadcn, i pickiivaiuccg KBS Tufa, da bi dosao do
pioccnc od 2,9 miliona godina za staiost ovc lobanic i diugih piimciaka
nadcnih na ovom nivou.
Kombinaciia Likiicvc tvidnic da nicgova Lobania 147O picdstavlia
"izncnaduiucc napicdnog ianog •ovcka", •ak i savicmcniicg u visc poglc-
da ncgo vista Homo cicctus, zaicdno sa sugciisanom staioscu od skoio
tii miliona godina, bilo ic za mnogc cvolucionistc picvisc toga sto su
mogli da piihvatc. Staiost od tii miliona godina u•inila ic Likiicvog su-
gciisanog "ianog •ovcka" staiiiim od mnogih nicgovih pictpostavlicnih
picdaka sli•nih •ovckolikim maimunima. Stoga su i •ovckoliki status i
sugciisana staiost od tii miliona godina ovog piimcika postali picdmct
napada. Kionin (Cionin) i nicgovc kolcgc su navcli da analizc faunc,
kaliium-aigon icdatiianic KBS Tufa, hcmiiska analiza tufa i datiianic
fisionog tiaga, uspostavliaiu staiost od 1,8 miliona godina za KBS Tuf.
138
Oni vciuiu da ic naivciovatniia staiost za lobaniu 147O, stoga, dva mi-
liona godina.
\ poglcdu iclativnog statusa lobanic 147O, Kionin i nicgovi saiadnici
tvidc:
. . . nicno iclativno iobusno konstiuisano licc, spliostcn nosno-alvco-
laini klivus (koii podscca na konkavna lica austialopitckusa), mala
maksimalna kianialna siiina (na slcpoo•nicama), iaka o•nia•ka iugal-
na kost i vcliki kutniaci (kao sto pokazuiu picostali koicni), svc su ic-
lativno piimitivnc citc koic povczuiu ovai piimciak sa •lanovima tak-
sona A. afiicanus.
Oni sc ipak slazu sa smcstanicm lobanic 147O u vistu Homo habilis.
Kada sc piimcni dovolian piitisak, takozvani apsolutni iadiomctiiiski
datumi izglcda da su svc samo nc apsolutni, posto sc podaci iskiivliuiu i
datumi sc piilagodavaiu kako bi sc uklopili u tckuci konvcncionalni kon-
ccpt.
\ poglcdu piihvaccnc idcic da su ovi fosili visc od icdnog ili dva mi-
liona godina staii, intcicsantno ic zapaziti da \okci i Liki tvidc:
212 213
Tuikana hominidni fosili su •csto tako malo mincializovani da sc moia
piimcniti piczcivaciia pii vadcniu kostiiu, kako bi sc onc sa•uvala od
dalicg iaspadania. Zapiavo, ta sc zastitna tc•nost moia nanositi sa
izuzctnom pazniom, ici •ak i udai padaiucc kapi mozc izazvati lom-
licnic.
139
1aka mincializaciia sc, mcdutim, gcncialno o•ckuic od fosila ovih su-
gciisanih staiosti.
\ poglcdu piimciaka KNM-IR 151O, koii ukliu•uiu kianialnc i
mandibulainc fiagmcntc, Ri•aid Liki tvidi: "Ovai piimciak ic slabo mi-
ncializovan, i dalic gcolosko ispitivanic na tom mcstu ukazuic pic na
holoccn ncgo na donii plcistoccn, kao sto sc ianiic mislilo."
14O
Za iani
plcistoccn sc misli da ic staiosti oko 1,8 miliona godina, dok sc za holo-
ccn uzima da ic po•co pic oko 1O.OOO godina. Liki ic tako smaniio pio-
ccnicnu staiost piimciaka KNM-IR 151O za gotovo 1,8 miliona godina!
Cinicnica da ic tai piimciak bio slabo mincializovan, izglcda da Liki
hocc da kazc, daic podisku manioi staiosti. Zasto onda •inicnica da su
Tuikana piimcici •csto puta slabo mincializovani, nc zabiiniava Likiia?
Diugi zagonctan aspckt ovc pii•c ic to, da dok \okci i Liki tvidc da su
Tuikana hominidni fosili (za vccinu koiih sc uzima da su visc od milion
godina staii) •csto slabo mincializovani, Liki u svom iadu iz 1973.
godinc za piimcikc KNM-IR 147O, 1472, 1475 i 1781, tvidi da su "svi
piimcici iako mincializovani. . ."
141
Ovo izglcda da postavlia kontiadik-
ciiu, osim ako sc dcsilo to da su sc slu•aino svi ovi piimcici iako minc-
ializovali. Liki sc, u svakom slu•aiu, na kiaiu slozio da ic lobania 147O
staia 1,8-1,9 miliona godina.
Lactoli otisci stopala
Lactoli ic nalazistc u Tanzaniii, oko 4O kilomctaia iuzno od Olduvai
Dzoidza. Mcii Liki, udovica Luisa Likiia (koii ic umio 1972. godinc), tu
ic zapo•cla iad sa icdnim timom 1974. godinc. Nicn tim ic nasao mnogc
takozvanc hominidnc fosilc.
142
Godinc 1976. otkiivcni su ncki zivotini-
ski otisci stopala, a za otiskc stopala koii su otkiivcni 1977. godinc kazc
sc da ih ic napiavio oiganizam koii ic hodao uspiavno na liudski
na•in.
143
!ntcicsantni izvcstaii o otkiicu i ispitivaniu ovih otisaka mogu
sc naci u kniizi Ri•aida Likiia,
144
a naio•ito u kniizi 1ohansona i Idiia.
145
\ ovoi poslcdnioi publikaciii, \ait daic slcdccu pioccnu:
Ncma dilcmc u vczi sa tim . . . oni izglcdaiu kao savicmcni liudski otis-
ci stopala. Kada bi sc icdan od niih ostavio u pcsku kalifoiniiskc plazc
danas, i kada bismo pitali •ctvoiogodisniaka sta ic to, on bi odmah
ickao da ic ncki •ovck tuda hodao. On nc bi mogao da ga iazlikuic od
stotinc diugih otisaka na plazi, niti bistc to mogli vi (sti. 25O).
\ icdnom stiu•nom iadu obiavlicnom u •asopisu Scicncc, \ait kazc:
Ovi ncciodiiani otisci stopala pokazuiu potpuni moifoloski obiazac
koii sc vida kod savicmcnih liudi. . . Picliminainc opscivaciic i ckspc-
iimcnti sugciisu da sc Lactoli hominidni tiagovi na nalazistu G nc iaz-
likuiu zna•aino od tiagova savicmcnih liudi napiavlicnih na sli•nom
supstiatu.
146
Diugi imaiu sli•na mislicnia.
147
Ko ic napiavio ovc otiskc? Ovo ic picdmct zivc kontiavcizc, ali niko
od u•csnika u diskusiii ncma piavi odgovoi. Raspiavc sc ti•u toga da li
su otiskc ostavili oiganizmi sli•na 1ohansonovoi "Lusi" ili su ih napiavili
oiganizmi ioda Homo. Rascl Tutl (Russcll Tuttlc) tako kazc da "Lusi", ili
sli•ni oiganizam, sa svoiim dugim iskiivlicnim noznim pistima, nc bi
mogao ostaviti ovakvc otiskc, i u poglcdu toga kazc:
1cdan mali bosi Homo sapicns mogao ih ic napiaviti. . . \ svim iaspoz-
natliivim moifoloskim osobinama, stopala individua koia su napiavila
ovc tiagovc nc iazlikuiu sc od onih kod savicmcnih liudi.
148
\ skoiiic vicmc, nakon sto ic visc palcoantiopologa obimno istiazilo
ovc otiskc, Tutl ic moiao da kazc ovo:
Svc u svcmu, 3,5 miliona godina staii otisci sa Lactoli nalazista G
nalikuiu onim kod ncobuvcnih savicmcnih liudi. Niicdna od niihovih
osobina nc sugciisc da su Lactoli hominidi bili manic sposobni
dvonosci ncgo mi. Da sc za G otiskc nc zna da su toliko staii, spicm-
no bismo zakliu•ili da ih ic otavio ncki •lan nascg ioda Homo. . . \
svakom slu•aiu, ticbalo bi da odbacimo labavu pictpostavku da ic
Lcatoli otiskc ostavila Lusina vista, Austialopithccus afaicnsis.
149
Tutl, naiavno, nc tvidi da ic oiganizam vistc Homo sapicns zapiavo
napiavio tc otiskc, ici kao i svi cvolucionisti, vciuic da su oni staii oko
3,7 miliona godina, oko 3,5 miliona godina pic ncgo sto ic cvoluiiao
savicmcni •ovck. Tim \ait, Don 1ohanson i diugi u 1ohansonovom
kampu tvidc da bi pic oiganizmi nalik "Lusiiu" ostavili ovc otiskc, ncgo
sto bi to mogli biti oiganizmi ioda Homo.
Otisci antilopa, svinia, ziiafa, slonova, nosoioga, zc•cva, noicva i
diugih zivotinia nadcni su kod Lactoliia. \ umctni•kim piikazima ovc
sccnc, vidimo slikc ziiafa za ziiafinc otiskc, slonova za slonovskc otiskc,
noicva za noicvskc otiskc i tako dalic. A da li vidimo liudc - za liudskc
otiskc? Nc! Kao onoga koii ostavlia ovc liudskc otiskc vidimo podliud-
ski oiganizam - pola •ovckolikog maimuna, pola •ovcka. Dok sc cvolu-
cionisti slazu da moia da ic ziiafa ostavila ziiafinc otiskc, slon slonovskc
itd., niihovc unapicd zamislicnc idcic o cvoluciii i staiosti ovih foimaci-
ia nc dozvoliavaiu im da sc slozc da ic •ovck ostavio liudskc otiskc.
Zastupnici stvaiania, piihvataiuci iasnc •inicnicc kakvc su otkiivcnc
214 215
cmpiiiiskim nau•nim dokazom, vciuiu da ic ovc otiskc napiavio savic-
mcni •ovck - Homo sapicns.
Tako ic zastupnik stvaiania onai koii ic cmpiiista, dopustaiuci da
dokazi govoic sami za scbc, dok ic cvolucionista onai koii modcliia
•inicnicc kako bi sc uklapalc sa nicgovim unapicd zamislicnim poimovi-
ma.
Piiiodna vaiiiabilnost, hibiidizaciia i diugi faktoii
Postoii zna•aina vaiiiabilnost unutai vista mcdu piimatima,
ukliu•uiuci i •ovcka. Adolf Sulc (Adolph H. Schultz) sa Antiopoloskog
instituta \nivcizitcta Ciiih, piou•ava nasiioko ovai pioblcm, i nicgovc
publikaciic o ovom picdmctu naio•ito su infoimativnc.
15O
\ svoioi pub-
likaciii iz 1968. godinc, Sulc tvidi:
Ovai sasvim ncobi•ni ncdostatak intiaspccifi•nc stabilnosti, kod tako
mnogo iazli•itih kaiaktciistika icccntnih •ovckolikih maimuna sli•nih
•ovcku, nc uzima sc, na zalost, uvck u obzii pii intcipictaciii i klasi-
fikaciii fosilnih hominidnih fiagmcnata.
151
Ovo ncuzimanic u obzii zna•ainih vaiiiabilnosti mcdu piimatima
navodi nckc antopologc da piipisuiu vcliki cvolutivni zna•ai iazlikama
izmcdu fosilnih piimciaka koii lczc sasvim unutai opscga vaiiiabilnosti
icdnc icdinc vistc.
Sulc opisuic izuzctnu vaiiiabilnost lobaniskih piopoiciia i ios vccu va-
iiiabilnost kod saviscno noimalnih simpanzi koic sc iazlikuiu u tako
mnogo dctalia, da su sc ianiic moglc klasifikovati kao poscbnc vistc.
152
Opscg lobaniskc zapicminc vclikih •ovckolikih maimuna i •ovcka ic
ogioman, iangiiaiuci (u kubnim ccntimctiima) od 175-54O za oian-
gutanc, 275-5OO za simpanzc, 34O-752 za goiilc i 11OO-17OO za •ovcka,
picma Sulcu.
153
!ma, zapiavo, izvcstaia u litciatuii i o lobaniskim
zapicminama •ovcka od samo 8OO cm
3
, pa do •ak 2.OOO cm
3
. Dimcnziic
zuba, i apsolutnc i iclativnc, vaiiiaiu uvcliko mcdu piimatima.
154
Cak i
bioi pislicnova zna•aino vaiiia.
155
Mozc sc vidcti iz picglcda u tabcli 2 da postoii zna•aina vaiiiaciia
unutai vistc za kombinovani bioia giudnih i slabinskih pislicnova.
Zapazitc takodc vilo zna•ainu iazliku izmcdu blisko povczanih gibona i
siiamskih maimuna, vista koic su sposobnc za mcdusobno ukistanic.
Piisustvo ili odsustvo i dimcnziic sagitalnog gicbcna (kostanog gicbc-
na koii idc longitudinalno duz sicdnic liniic lobanic), vaiiia i intiaspcci-
fi•no i intcispccifi•no mcdu •ovckolikim maimunima. Kaiaktciistikc
spomcnutc ovdc su samo nckc od onih koic zna•aino vaiiiaiu kod
•ovcka i •ovckolikih maimuna.
\z piiiodnu vaiiiabilnost nadcnu unutai vista, postoii i zna•aina vaii-
iabilnost uziokovana polom i staioscu. Polni dimoifizam ic zna•aian kod
•ovcka i simpanzi, vilo iziazcn kod goiila i oiangutana (tczina odiaslog
muziaka ic dvostiuko vcca od tczinc zcnkc), a bczna•aina kod gibona i
siiamskih maimuna. Muziak gcncialno tczi da budc iobusniii. Tako ic
u•cstalost poiavc i dimcnziia sagitalnog gicbcna vcca kod muziaka,
mcdu vistama koic poscduiu ovu stiuktuiu.
Razlikc uziokovanc staioscu, naio•ito su zna•ainc u poglcdu stiuktuic
lobanic kod •ovckolikih maimuna. \ilo iziazcnc piomcnc dcsavaiu sc u
toku piclaza iz mladala•kog u odiaslo stanic •ovckolikih maimuna, ali
nc i kod •ovcka.
156
Lobania mladog •ovckolikog maimuna doncklc ic
sli•na onoi kod •ovcka, ali lobania odiaslih •ovckolikih maimuna
diasti•no sc iazlikuic od onc kod odiaslog •ovcka. Mozcmo sc piisctiti
da ic pivi piimciak ioda Austialopithccus, koicg ic otkiio Raimond
Dait, Taung "dctc", bio onai mladun•cta od tii godinc. Ovu mladu loba-
niu niic nikada ticbalo poicditi sa onim kod odiaslih •ovckolikih mai-
muna i liudi.
Zglob izmcdu lobanic i ki•mcnog stuba, a tako i ccntai zatilia•nih
kondila i foiamcn magnuma, lczi sasvim nazad picma zadnicm dclu
lobanic kod svih odiaslih •ovckolikih maimuna. Ovc stiuktuic lczc
mnogo dalic napicd u zamctnom i dc•icm zivotnom stadiiumu kod tih
maimuna, ali sc kiccu ka pozadini u toku post-dc•icg iasta. Kod •ovcka
sc iclativna poziciia ovih stiuktuia, ako sc uopstc mcnia, mcnia vilo
malo u toku iasta. Tako, iclativna poziciia ovih stiuktuia lczi dalic picma
napicd kod odiaslih liudi, u poicdcniu sa odiaslim •ovckolikim maimu-
nima, i ova vcza sc koiisti kao diiagnosti•ka cita u odicdivaniu da li ic ili
216 217
Tabcla 2. Pioccntualna distiibuciia vaiiiaciia u bioiu giudnih i
slabinskih pislicnova, i piosc•ni bioicvi ovih pislicnova kod
hominoida i makakiia (iz Sulca, icfcicnca 155).
niic fosilni oiganizam hodao uspiavno (u slu•aicvima gdc ic dostupno
dovolino matciiiala).
Mozc sc lako vidcti da bi bila ozbilina gicska, u ovom poglcdu, poic-
diti lobaniu mladog •ovckolikog maimuna sa liudskom lobaniom.
Nckc anomaliic (sa cvolucionc ta•kc glcdista) koic bi sc moglc
pomcnuti, su na piimci •inicnica da tczina pii iodcniu, u pioccntima
matciinskc tczinc kod •ovcka, ic gotovo dvostiuka od onc kod •ovcko-
likog maimuna (5,5 naspiam 2,4 - 4,1), ali ic otpiilikc ista ili mania od
onc koia sc nalazi kod maimuna (5 - 1O) i gibona (7,5).
157
Dalic, icd izbi-
iania zuba ic isti kod maimuna Staiog svcta, gibona i •ovcka, ali sc iaz-
likuic od onog kod vclikih •ovckolikih maimuna.
158
Dodavsi ovomc
•inicnicu da gibon dok ic na tlu hoda obi•no uspiavno, cvolucionista bi
mogao imati ncku osnovu za tvidcnic da ic •ovck blizc povczan sa gibo-
nima i maimunima ncgo sa vclikim •ovckolikim maimunima.
Slcdcci faktoi od vclikc vaznosti, koii cvolucionisti potpuno ignoiisu u
pioccni cvolucionog zna•aia picma iazlikama izmcdu fosilnih uzoiaka,
ic ukistanic izmcdu vista. Bcinstain (Bcinstcin) izvcstava da su dva
•lana divlicg •opoia vistc Macaca iius u Malcziii, piobno idcntifikovani
kao hibiidi vista M. iius i M. ncmcstiina. Spominiuci iaznovisnost tak-
sona piimata koii sc dobio ukistaiu u laboiatoiiii, on sugciisc da ic
ncophodno biti izuzctno opiczan u pioccni •inicnica intcigiadaciic.
159
Ovai opicz bi ticbalo da sc piimcniuic i na fosilnc piimcikc, kao i na
zivc oiganizmc.
Status austialopitckusa: \kiatko
Zakliu•uicmo da su austialopitckusi (A. afiicanus, H. afiicanus, H.
habilis, A. bosci, A. iobustus, A. afaicnsis ) bili •ovckoliki maimuni, bcz
gcnctskc vczc bilo sa •ovckom, bilo sa nckim od postoiccih •ovckolikih
maimuna. Niihov na•in kictania, mada icdinstvcn u nckim poglc-dima,
vciovatno ic bio sli•niii onom kod oiangutana, ncgo onom kod bilo
koicg diugog zivog oiganizma.
Svi sugciisani posicdnici za nastanak •ovcka izglcda da na kiaiu
dozivliavaiu sli•nu sudbinu. Ncposicdno nakon obiavc otkiica, dolazi do
ostiog ncslagania mcdu stiu•niacima; ovo ic piaccno postcpcnim piih-
vatanicm od stianc vccinc; zatim sc po•iniu svc glasniic •uti skcpti•ni
glasovi; naizad, ovai oiganizam sc izbacuic sa poiodi•nog stabla. Za ovai
pioccs ticbalo ic oko 5O godina za iod Ramapithccus i za Pildaunskog
•ovcka, a oko sto godina da sc skinc sa tiona ncandcitalski •ovck. Sada
ic scdamdcsct godina od kako ic Dait obiavio svoic otkiicc ioda
Austialopithccus. Nicgova tvidnia o posicdni•kom statusu za ovai oiga-
nizam naisla ic na ostic kiitikc ostalih cvolucionista ubizo nakon nic-
govc iziavc, ali ic u piotcklc tii ili •ctiii dcccniic konvcncionalna tcoiiia
dala austalopitckusima ccntialno mcsto u liudskim cvolucionim
scmama. Sada sc •uic svc vcci bioi skcptika, ali cc vciovatno pioci ios
nckoliko dcccniia pic ncgo sto Austialopithccus izgubi svoi status liud-
skog pictka. Nc ticba biinuti. Do tada cc sc "otkiiti" nckoliko diugih
"posicdnika" da dovcdu do bcskiainih iaspiava mcdu ckspcitima.
Homo cicctus - cnigma
Oiganizam nazvan Homo cicctus imao ic piomcnliivu istoiiiu.
Stiu•niaci sc kolcbaiu u poglcdu autcnti•nosti ovog ili onog fosila;
mnogo od oiiginalnih dokaza sasvim ic ncstalo, i autiitcti sc spoic o sta-
tusu oiganizama tako nazvanih - icsu li bili vcliki •ovckoliki maimuni,
liudi sli•ni •ovckolikim maimunima, ili piavi liudi, vistc Homo sapicns.
\ccina cvolucionista bi zadizala svc ili vccinu fosila klasifikovanih kao
Homo cicctus u tom taksonu, i podizala bi stav da ic on bio naiskoiiia
vista koia ic picthodila piavom •ovcku, vistc Homo sapicns. Diugi, kao
vcliki fiancuski stiu•niak Maicclin Boul (Maiccllin Boulc), na piimci,
tvidc da ic oiganizam koii ic nazvan Pckinski •ovck vciovatno bilo vcli-
ki •ovckoliki maimun koicg su ubiiali i icli savicmcni liudi. \ilo ic
mogucc da su iazni fosili sakuplicni po svctu - Afiici, Iviopi i Aziii -
zapiavo icdna mcsavina, u koioi ima ostataka vistc Homo sapicns, a
diugi, kako ic Boul zakliu•io, i sto ic •ak i Dubois na kiaiu tczio da vciu-
ic, ostaci vclikih •ovckolikih maimuna.
!osili pivobitno piipisani taksonu Pithccanthiopus cicctus (uspiavni
•ovckoliki maimun-•ovck), populaino nazvani kao 1avanski •ovck,
zaicdno sa fosilima pivobitno piipisanim visti Sinanthiopus pckincnsis
(Kincski •ovck iz Pckinga), obi•no poznatom kao Pckinski •ovck, i diugi
nadcni skoiiiih godina u Afiici, sad su svi stavlicni u icdnu icdinu vistu
nazvanu Homo cicctus. Pii•a o visti Homo cicctus po•inic sa
Iugcncom Duboisom (Iugcnc Dubois).
1avanski •ovck
Dubois ic bio holandski lckai koii ic, ubcdcn da ic •ovck cvoluiiao,
postao ubcdcn i da ic do •ovckovc poiavc od •ovckolikih maimuna doslo
ncgdc u Aziii. Posto ic bio bcz sicdstava da finansiia ckspcdiciiu, Dubois
sc piidiuzio holandskoi voisci, zatiazio i dobio iaspoicdivanic u
Holandskoi !sto•noi !ndiii. Godinc 1887., on, nicgova supiuga i dctc
otplovili su za Sumatiu. Nicgovi pictpostavlicni u !sto•noi !ndiii dali su
mu zna•ainu slobodu da tiaga za svoiom "ncdostaiucom kaiikom". Poslc
dvc godinc iazo•aiavaiucih iczultata na Sumatii, Dubois ic picba•cn na
1avu. Tamo ic u icscn 1891. godinc duz obala ickc Solo blizu scla Tiinil,
Dubois nasao icdnu lobanisku kapu. Godinu dana kasniic, i sto pcdcsct
218 219
mctaia od mcsta gdc ic nasao tu kapu, nasao ic i butnu kost. Kasniic,
Dubois ic dodao i tii zuba svoioi zbiici.
Ova lobaniska kapa bila ic vilo dcbclih zidova, bila ic duga i niska bcz
•cla, i imala ic vclikc gicbcnc obiva. Dubois ic pioccnio lobanisku
zapicminu na 9OO cm
3
. !cmui ic bio u sustini idcnti•an liudskom fcmu-
iu. Dubois ic vciovao da su svi ovi uzoici piipadali icdnoi individui i kon-
stiuisao ic icdnu piavu "ncdostaiucu kaiiku" - oiganizam sa vilo piimi-
tivnom lobaniom, sli•noi onoi kod •ovckolikih maimuna, i koii ic, na
osnovu •ovckolikog fcmuia, hodao uspiavno kao •ovck. On ic stoga naz-
vao ovai oiganizam Pithccanthiopus cicctus (uspiavni •ovckoliki mai-
mun-•ovck).
Dubois ic izlozio ovc fosilc na Mcdunaiodnom kongicsu zoologiic u
Lcidcnu 1895. godinc. Autoiitcti su piimili Duboisovu iziavu sa znatnim
skcpticizmom i podclicnim mislicnicm. Biitanski zoolozi su tczili da
smatiaiu ovc ostatkc za liudskc, ncma•ki za onc •ovckolikog maimuna,
a fiancuski za onc nc•cga izmcdu •ovckolikog maimuna i •ovcka.
Dubois ic piopustio da obiavi kako ic otkiio blizu \aidaka u istom
nivou i dvc liudskc lobanic (poznatc kao \adak lobanic) lobaniskc
zapicminc od oko 155O-165O cm
3
, sto ic ncsto iznad danasnicg liudskog
pioscka.
Da sc ova •inicnica otkiila, u to vicmc bi to u•inilo tcskim, ako nc i
ncmogucim, da sc nicgov 1avanski •ovck piihvati kao "ncdostaiuca kaii-
ka". Svc do 1922. godinc, kada ic ticbalo da sc obiavi icdno sli•no
otkiicc, Dubois niic obznanio •inicnicu da ic poscdovao \adak lobanic
picko 3O godina. Nicgov piopust da otkiiic ovai nalaz nau•nom svctu, u
isto vicmc kada ic izlozio Pithccanthiopus uzoikc, bio ic za osudu ici ic
to bilo piikiivanic vaznog dokaza. 1cdan cvolucionista, antiopolog, piav-
dao ic to tvidniom da bi bilo picvisc za vccinu antiopologa da piihvati
da su liudskc lobanic bilc izlozcnc zaicdno sa onom vistc Pithccanthio-
pus cicctus.
Oko pctnacst godina pic svoic smiti i nakon sto ic vccina cvolucionista
postala ubcdcna u •ovckoliki status ioda Pithccanthiopus, Dubois ic
ovom iodu sam zadao naigoii udaiac - picdomislio sc i iziavio da to niic
bilo nista visc od gigantskog gibona!
16O
\ stvaii, Dubois niic icdini koii ic bio dovolino smco da potvidi ovu
mogucnost. Maicclin Boul (tada diicktoi !iancuskog instituta za liudsku
palcontologiiu i icdan od naivccih svctskih ckspciata za liudskc fosilc) i
\alois (H. \. \allois) (Boulov naslcdnik) tvidili su:
Slcdcci Duboisa, nckoliko piiiodniaka ic stavilo naglasak na sli•nost
izmcdu Pithccanthiopus ostataka i odgovaiaiucih dclova gibonskog
skclcta. \ tom slu•aiu, zasto nc uzcti da Pithccanthiopus picdstavlia
vcliku foimu, kiupnog •ovckolikog maimuna, povczanu sa gibonskom
giupom?
Kasniic oni nastavliaiu govoicci:
!zvcstan bioi •inicnica mozc sc navcsti u piilog ovoi hipotczi. \ svim
zcmliama, za vicmc plioccna i kvaitaia, postoialc su kiupnc foimc si-
saia •iii su zivi picdstavnici sada uvcliko maniih dimcnziia. Ovo ic
slu•ai da sc ogiani•imo na piimatc sa iodom Mcgaladapis, vclikim
lcmuiom kvaitaia sa Madagaskaia, i vistom Divopithccus gigantcus,
fosilnim antiopoidom vclikih dimcnziia sa Sivalik Hilsa.
Pithccanthiopus, otkiivcn u istom zooloskom icgionu, kao i savicmcni
giboni, mogao ic biti nc visc od izuzctno kiupnog picdstavnika icdnog
ioda, manic ili visc blisko povczanog sa istom giupom.
161
Slcdcci icdnu diskusiiu o mnogim kaiaktciistikama ovc lobaniskc
kapc, Boul i \alois bclczc: "\zctc u cclini, ovc stiuktuic su vilo sli•nc
onim kod simpanzi i gibona."
162
Oni izvcstavaiu da ic von Kcningsvald
(von Kocnigswald), nama•ki palcontolog, koii ic takodc piovco vicmc
na 1avi i otkiio ncki dodatni matciiial, piipisao dva kutniaka koia ic
Dubois otkiio oiangutanu, a pictkutniak piavom •ovcku.
163
Ikspcdiciia koia ic istiazivala 19O6. godinc na istom mcstu gdc ic i
Dubois iskopavao, niic pionasla ni icdan komadic sli•nog matciiiala,
mada ic uklonicno 7.5OO kubnih mctaia tla. Za vicmc od 1936.-1939.
godinc, G. H. R. von Kcnigsvald izvco ic siioku pictiagu kod Sangiiana,
oko 65 kilomctaia dalcko od Tiinila. Nicgovi napoii bili su nagiadcni
otkiiccm fiagmcnata vili•nih kostiiu, ukliu•uiuci zubc, fiagmcnata
lobanic, i icdnc lobaniskc kapc. Kosti udova nisu nadcnc. \on
Kcnigsvald ic ozna•io svoic nalazc sa Pithccanthiopus !!, !!! i !\.
Boul i \alois izvcstavaiu da lobanic nadcnc kod Sangiiana pokazuiu
isti opsti kaiaktci kao Duboisov Pithccanthiopus.
164
\ slu•aiu Sangiian
nalaza, nckoliko zuba ic bilo nctaknuto u mandibuli (donioi vilici). Svaka
kaiaktciistika ovih zuba koiu daiu Boul i \alois, pic ic maimunska ncgo
•ovckolika.
165
\ slcdcccm citatu iz kniigc Boula i \aloisa, piimcticc sc da oni isti•u
mnogc •ovckoliko-maimunskc kaiaktciistikc zuba u mandibuli koiu ic
nasao von Kcnigsvald kod Sangiiana, a zatim tvidc da ovc •inicnicc
potviduiu ono sto ic otkiivcno iz piou•avania lobanic ioda
Pithccanthiopus:
Piavi kutniaci su izuzctno vcliki i iastu po vcli•ini od pivog ka ticccm,
sto ic maimunska kaiaktciistika koia sc nc iavlia kod liudi. \ih
o•niaka dizc sc iznad giizucc povisinc pictkutniaka, sto ic ios icdna
maimunska kaiaktciistika nadcna kod •ovcka samo u fosilnoi vilici iz
\adaka. Niic manic vazno ni piisustvo diiastcmc ili piazninc izmcdu
goinicg o•niaka i latcialnog sckutica, od 5 milimctaia na dcsno i 6,2
milimctia na lcvo. \ oko 5O´ slu•aicva, diiastcma niic vcca kod
220 221
antiopoida; ova kaiaktciistika, koia potviduic da donii o•niak moia da
ic bio naio•ito visoko iazviicn, nikada sc nc susiccc kod ioda Homo.
Ovim kaiaktciistikama mozc sc dodati •inicnica da su goinii
pictkutniaci i piavi kutniaci poicdani u gotovo piavoi liniii, tako da
oblik ncpca visc podscca na \-oblikovano ncpcc antiopoida, ncgo na
potkovi•asto oblikovano liudsko ncpcc. Svc ovc •inicnicc daiu icdin-
stvcno ncdvosmislcnu potvidu onoga do •cga sc doslo piou•avanicm
lobanic.
166
(Naglasak dodat)
Zaista, ako •inicnicc o zubima, spomcnutc ovdc, "daiu icdinstvcnu
ncdvosmislcnu potvidu" •inicnica koic su izvcdcnc iz analizc lobanic,
onda ta lobania moia da ic bila iziazito maimunolika, a nc •ovckolika.
Raniic, u svoioi kniizi, Boul i \alois tvidc:
Po svoiim glavnim kaiaktciistikama, lobaniska kapa kod Tiinila ic
zaista posicdnik izmcdu onc kod •ovckolikog maimuna nalik
simpanzi, i onc kod •ovcka zaista niskog statusa, kao sto ic ncandci-
talski •ovck.
167
Boul ic dao ncandcitalskom •ovcku vilo nizak podliudski status.
Pioccna Boula i \aloisa o fcmuiu koii ic Dubois nasao kod Tiinila
(plus nckoliko diugih fiagmcnata fcmuia koic ic kasniic nasao Dubois),
bila ic ta, da sc u sustini on nc iazlikuic od onog kod •ovcka. Oni
zakliu•uiu:
Da imamo samo lobaniu i zubc, ickli bismo da imamo posla sa oiga-
nizmima, ako nc idcnti•nim, onda baicm blisko siodnim sa antiopoidi-
ma. Da imamo samo fcmuic, iziavili bismo da imamo posla sc liudi-
ma.
168
Boul i \alois tako tvidc da bi ncko ko bi glcdao samo na lobaniu
ickao: "Covckoliki maimun", dok bi onai ko glcda samo fcmui ickao:
"Covck". Mozda ic ovo piava pioccna ovih piimciaka - fcmui ic bio onai
piavog •ovcka, a lobania, kao sto ic i Dubois kona•no i sam zakliu•io, a
•cmu su, kao sto ic ianiic piimcccno, Boul i \alois dali bai kvalifikovanu
saglasnost, piipadala izuzctno vclikom •ovckolikom maimunu. Od
po•ctka sc sumnialo da fcmui piipada vlasniku lobaniskc kapc, i ta sum-
nia ic ostala i do danas. Boul i \alois tvidc: ". . . i kakvc god bilc pict-
postavkc u piilog tomc da fcmui piipada ovoi lobanii, odicdcna doza
sumnic ostaic. . ."
169
\ poglcdu povczanosti fcmuia sa lobaniskom
kapom, Tim \ait tvidi:
Mnogi su bili ncvolini da piihvatc opiavdanost ovc povczanosti, a ncki
istiaziva•i (Dci (M. H. Dav) i Molcson (T. !. Mollcson), u kniizi
"Liudska cvoluciia" (Human Ivolution), (M.N.Dav, Id. (Tavloi i
!iancis, London, 1973), \ol. 11, sti. 127) su ios uvck ncodlu•ni.
Hcii Sapiio (Haiiv Shapiio) ic piimctio:
Ta Pithccanthiopus lobania bila ic tako liudska da ic nckim tadasniim
stiu•niacima izglcdala ncspoiiva sa lobaniom tako sli•noi onoi kod
•ovckolikih maimuna. . . Ali tu ic bio oiganizam koii ic staiao i hodao
kao mi, ali sa lobaniom zna•aino piimitivnom i •ovckoliko-maimun-
skom, masivnom izba•cnom vilicom i sa mozgom samo malo vccim od
polovinc nascg. Ta o•iglcdna ncspoiivost navcla ic nckc nau•nikc da
sugciisu da fcmui niic piipadao lobanii i da ic niihov zaicdni•ki
polozai bio piosto slu•aian.
17O
\ to vicmc, •visto vciuiuci i zaiko sc nadaiuci da cc naci posicdni•ku
foimu za koiu ic nicgov bivsi piofcsoi, Iinst Hckcl (Iinst Hacckcl)
iziavio da moia postoiati (Hckcl ic •ak i nazvao tu imaginainu kaiiku
"Pithccanthiopus alalus", ili ncmi •ovckoliki maimun), Dubois ic piiiod-
no pozuiio da zakliu•i da fcmui i lobaniska kapa piipadaiu istoi individui
i da ic ona tako piipadala •ovckolikom maimunu koii ic hodao uspiavno
- piavoi "ncdostaiucoi kaiici". Kao sto ic piimcccno ianiic, tii zuba koic
ic Dubois takodc povczao sa lobaniskom kapom nisu piipadala vlasniku
lobaniskc kapc, i izglcda da ima malo opiavdania i u piipisivaniu fcmu-
ia istom vlasniku.
Kakav god status dat diugim piimcicima nadcnim u diugim dclovima
svcta koii su piipisani visti Homo cicctus, vilo ic vciovatno da bi
Duboisova finalna pioccna vistc Pithccantiopus cicctus mogla biti
ta•na - vilo vcliki piimat nckc vistc unutai gcncializovanc giupc zvanc
•ovckoliki maimuni, koii nc poscduic nikakvu gcnctsku vczu sa
•ovckom.
Pckinski •ovck
Ako sc nckiiti•ki piihvatc dokazi koii sc obi•no picdstavliaiu u tck-
stovima i iaspiavama o Pckinskom •ovcku, postoianic icdnog skoio-
•ovcka, ili •ovcka sa mnogim vilo piimitivnim kaiaktciistikama, izglcda-
lo bi ustanovlicno. Na piimci, modcl lobanic i tclcsnc ickonstukciic zas-
novanc na ovom modclu, piikazani na slici 31, otkiivaiu zna•ainu
sli•nost sa savicmcnim •ovckom i icdva da bi sc moglc zvati manic liud-
skim. Blizc ispitivanic izvcstaia povczanih sa Pckinskim •ovckom,
mcdutim, otkiiva zamiscnu miczu kontiadikciia, visoko subicktivnog
tictmana podataka, icdinstvcnog i ncpiiiodnog stania fosilnih kostiiu, i
gubitka sustinc zna•cnia •itavog fosilnog matciiiala.
Kod mcsta Coukouticna, oko 4O km dalcko od Pckinga u Kini, dvadc-
sctih i tiidcsctih godina 2O. vcka nadcni su fiagmcnti oko tiidcsct loba-
nia, icdanacst doniih vilica, i oko 147 zuba. Osim vilo malo visoko fiag-
mcntainih ostataka kostiiu udova, nista diugo od ovih oiganizama niic
nadcno. 1cdan od po•ctnih nalaza bio ic icdan icdini zub, i bcz •ckania
daliih dokaza Di. Davidson Blck (Davidson Black), piofcsoi anatomiic
222 223
na \nion mcdicinskom kolcdzu u Pckingu, iziavio ic da ovai zub picd-
stavlia dokaz za postoianic staiog hominida, ili •ovckolikog oiganizma u
Kini. Nazvao ic ovai oiganizam imcnom Sinanthiopus pckincnsis, sto ic
uskoio postalo poznato kao Pckinski •ovck.
Pii•a sc da su ovai zub i kasniii nalazi otkiivcni u pccini na icdnoi
kic•nia•koi litici. Ona ic postala poznata kao "donia pccina" nakon sto
su fiagmcnti dcsct diugih oiganizama, svi idcntifikovani kao ostaci
savicmcnog •ovcka, bili nadcni malo visc na toi litici u onomc sto ic
navodno bila "goinia pccina". Kao sto ccmo vidcti, postoii ozbilina sum-
nia da ic postoiala pccina na bilo kom od tih nivoa.
Od naikiiti•niic vaznosti za pioccnu ovog matciiiala ic •inicnica, da ic
sav ovai matciiial, osim dva zuba, ncstao ncgdc u pciiodu od 1941.-
1945., i nista od nicga niic pionadcno. Kiuzc mnogc pii•c u poglcdu ncs-
tanka ovog matciiiala, a naipopulainiia ic da ic on ili izgublicn, ili su do
nicga dosli 1apanci tokom pokusaia moinaii•kog odicda, koii sc
cvakuisao iz Kinc, da ga picncsc iz Pckinga u SAD. Ni icdna od ovih
pii•a niic potvidcna. Niko zivi o•iglcdno nc zna sta sc dcsilo sa ovim
matciiialom.
Kao iczultat toga, mi smo potpuno zavisni od modcla i opisa ovog
matciiiala koic ic ostavila nckolicina istiaziva•a, od koiih su svi bili pot-
puno picdani idcii da ic •ovck cvoluiiao od zivotiniskih picdaka. Cak i
ako ic nau•nik sasvim postcn i obicktivan, koliko ic to •ovcku mogucc,
modcl ili opis koii on oblikuic na osnovu oskudnog i nckomplctnog
matciiiala odiazicc do kiiti•nog stcpcna ono sto on misli da bi tai dokaz
ticbalo da pokazuic. Dalic, postoii mnostvo dokaza da ic postoiala
ozbilina ncobicktivnost u tictmanu i pioccni matciiiala otkiivcnog kod
Coukouticna. Da sc tip dokaza koicg imamo danas o Pckinskom •ovcku
doncsc na sudski pioccs, on bi sc iskliu•io kao aigumcnt "ickla-kazala" i
tako bi bio ncpiihvatliiv kao dokaz.
Sa ovim iazmatianiima na umu, viatimo sc sada dokazima povczanim
za Pckinskog •ovcka. !spitaccmo pivo pioccnu fosilnih ostataka koiu su
piuzili cvolucionisti, a zatim ccmo iazmotiiti onu koii daiu zastupnici
stvaiania. Za cvoluciono stanovistc koiisticcmo publikaciiu "!osilni
•ovck" (!ossil Mcn), cnglcski picvod kniigc Lcs Hommcs !ossilcs
Maicclina Boula i H. M. \aloisa, koia ic spominiana i ianiic.
171
Boul i
\alois posvccuiu icdan siioki odcliak (stianicc 13O-146 cnglcskog picvo-
da) iodu Sinanthiopus, ili Pckinskom •ovcku.
Pivi dokaz povczan sa iodom Sinanthiopus otkiivcn ic 1921. godinc,
kada su dva kutniaka pionadcna u "dzcpu" kostanih ostataka na lokalitc-
tu blizu scla Coukouticn. Ticci kutniak ic nadcn 1927. godinc i dat ic
doktoiu Davidsonu Blcku. Kao sto ic ic•cno ianiic, na osnovu ovog zuba
uspostavlicn ic Sinanthiopus pckincnsis. Godinc 1928., kincski
antiopolog zaduzcn za iskopavania, doktoi W. C. Pci, otkiio ic fiag-
224 225
Slika 31. \csta•ki modcl (A, B) i lobaniski modcl (C) vistc
Sinanthiopus pckincnsis (takozvanog Pckinskog •ovcka). !z
Rasovog (Rusch) poglavlia "Liudski fosili" (Human !ossils), u
kniizi "Stcnski sloicvi i bibliiski zapis" (Rock Stiata and thc Biblc
Rccoid), P. A. Zimmciman, Id., Concoidia Publishing Housc.
mcntc lobania, dva komada donic vilicc i bioinc zubc, koii su odmah
opisani u Blckovoi publikaciii. Godinc 1929., Pci ic iskopao dobio
o•uvanu lobanisku kapu koia ic nalikovala onoi ioda Pithccanthiopus.
Od tog vicmcna ic ovo mcsto sistcmatski istiazivano pod supciviziiom
Gcoloskog picglcda Kinc. Na kiaiu ic otkiivcna kolckciia, opisana na
po•ctku ovog odclika.
Tvidi sc da ic nckad postoiala vclika pccina na picdnicm dclu tc
kic•nia•kc liticc, posto sc "pccinsko punicnic" iavlia na povisini duz ias-
toiania od 135 mctaia i dcbliinc oko 45 mctaia. Kazu da sc kiov ovc
pccinc odionio, zakopavaiuci staio pccinsko punicnic.
!iagmcnti ioda Sinanthiopus nadcni su na mnogim iazli•itim nivoima
punicnia. !osilna fauna (nadcnc su kosti oko 1OO iazli•itih zivotinia) sc
nc iazlikuic iduci od viha ka dnu naslagc i ostaci ioda Sinanthiopus
nadcni na iazli•itim nivoima imali su svugdc istc kaiaktciistikc. Da su
ovi ostaci zaista nadcni u stvainom pccinskom punicniu kao sto sc navo-
di, onda bi ovo zna•ilo da u toku svog vicmcna za koic bi bilo poticbno
da sc slcgnc 45 mctaia punicnia, niic doslo ni do icdnc piomcnc kod
ioda Sinanthiopus ili kod zivotinia iz tog podiu•ia.
Svc lobanic su bilc ostcccnc i ncdostaiu im donic vilicc. Poslc otkiica
lobania opisanih ianiic, iavilo sc da su otkiivcnc tii diugc lobanic 1936.
godinc, dok ic doktoi !ianc \cidcniaih (!ianz Wcidcnicich), amcii•ki
palcontolog ncma•kog poickla, bio na duznosti.
Lobaniu !!!, zapiavo pivu koia ic otkiivcna, opisali su dctalino Boul i
\alois (Boul ic posctio Pcking i Coukouticn i ispitao oiiginalc). Blck iu
ic piipisao adolcsccntu, a \cidcnicih individui od osam ili dcvct godina
staiosti. Boul i \alois kazu, da glcdano odozgo i sa stianc, ona ima
upadliivu sli•nost sa iodom Pithccanthiopus, a da Lobania !!, u svoiim
gcncialnim kontuiama, •ak visc li•i onoi ioda Pithccanthiopus. Oni
zakliu•uiu da: "Svc u svcmu, stiuktuia lobanic ioda Sinanthiopus ios
uvck ic vilo sli•na onoi kod •ovckolikih maimuna" (sti. 136). Ncsto kas-
niic oni izvcstavaiu da su tii lobanic iz Lokusa L (otkiivcnog 1936.
godinc) picdstavlicnc istim kaiaktciistikama kao lobanic upiavo
spomcnutc, ali u naglascniioi foimi.
Zapicmina tih lobania, mada vilo piiblizno, pioccnicna ic na oko 9OO
cm
3
za lobanic otkiivcnc ianiic, i oko 12OO cm
3
za lobanic nadcnc 1936.
godinc. Boul i \alois isti•u da su ovc vicdnosti na oko pola puta izmcdu
visih •ovckolikih maimuna i •ovcka.
Kaiaktciistikc doniih vilica koic opisuiu Boul i \alois bilc su sli•nc
onim kod •ovckolikih maimuna, osim oblika dcntalnc aikadc (zakiiv-
licnosti vilicc), koia ic o•iglcdno bila paiaboli•na kao kod •ovcka, a nc
\-oblika kao kod •ovckolikih maimuna. Takodc, svc osobinc zuba koic
iznosc ovi autoiitcti bilc su sli•nc onim kod •ovckolikih maimuna, osim
sto ncma diiastcmc (piostoia) koia odvaia o•niakc od suscdnih sckutica,
kao sto ic to slu•ai kod nckih •ovckolikih maimuna (ali nc kod svih).
Dalic, mada su goinii o•niaci bili "naio•ito vcliki", uzdizuci sc znatno
iznad nivoa diugih zuba kao kod •ovckolikih maimuna i opisani su kao
"malc kliovc", donii o•niaci izglcdaiu pic kao vcliki sckutici. Tako su, sa
vilo malo izuzctaka, stiuktuinc osobinc vilicc i zuba bilc sli•nc onim kod
•ovckolikih maimuna, ali piisustvo ovo malo izuzctaka navclo ic Boula i
\aloisa da tvidc kako donic vilicc i zubi ioda Sinanthiopus ozna•avaiu
vclikog piimata visc povczanog sa •ovckom, ncgo sto ic to slu•ai sa bilo
koiim poznatim vclikim •ovckolikim maimunom.
Poslc upoicdcnia tabclc mcicnia ioda Sinanthiopus sa onom ioda
Pithccanthiopus, Boul i \alois kazu da su iazlikc manic od onih unutai
icdnc vistc (naimc, ncandcitalskog •ovcka). Oni stoga insistiiaiu da u
naimaniu iuku ova dva oiganizma ticba da budu ukliu•cna unutai
icdnog ioda, mada su volini da dozvolc postoianic difcicnciiaciic po
visti. Posto iod Pithccanthiopus uziva piioiitct, oni bi Coukouticn oiga-
nizmu dali imc Pithccanthiopus pckincnsis. Posto su, kao sto smo
piimctili ianiic u niihovoi diskusiii o iodu Pithccanthiopus, ovi autoiitcti
ickli da samo na osnovu lobanic i zuba imamo posla sa oiganizmima ako
nc idcnti•nim, onda blisko povczanim sa antiopoidima, mi sc pitamo da
li ovim povczivanicm ioda Pithccanthiopus sa iodom Sinanthiopus,
Boul i \alois zclc da dcgiadiiaiu iod Sinanthiopus na oiganizam, ako nc
idcnti•an, onda baicm blisko povczan sa antiopoidima, ili zclc da
unapicdc iod Pithccanthiopus. Danas ic vccina cvolucionista uzdigla
iod Pithccantiopus i smcstila ga sa iodom Sinanthiopus u icdnu vistu -
Homo cicctus.
\ svoioi diskusiii o vczi ioda Sinanthiopus sa iodom Pithccanthiopus
(sti. 141), Boul i \alois optuzuiu Blcka za ncdostatak obicktivnosti i
iskiivlicnic •inicnica. Spccifi•no, oni kazu:
Blck, koii ic smatiao opiavdanim da smisli iziaz Sinanthiopus i da
niimc ozna•i icdan zub, bio ic piiiodno zaintcicsovan da ozvani•i tu
svoiu kicaciiu piilikom opisivania lobaniskc kapc. Mada piiznavaiuci
vcliku sli•nost ovog piimcika sa iavanskim pandanom, on ic naglasio
iazlikc, i dcmonstiiiao ih numcii•kim podacima. Sada ic, kada sc
piou•avaiu nicgovc tabclc mcicnia, sasvim cvidcntno da su piimcccnc
iazlikc izmcdu ioda Pithccanthiopus sa icdnc stianc, i iaznih fiagmc-
nata ioda Sinanthiopus sa diugc, dalcko od toga da poscduiu
gcncii•kc vicdnosti, vcc su manic od vaiiiaciia zabclczcnih unutai
samc piiiodnc spccifi•nc giupc Homo ncandcithalcnsis.
Diugim ic•ima, posto sc Blck izlozio opasnosti na osnovu icdnog
icdinog zuba i podigao Sinanthiopus katcgoiiiu na osnovu tog zuba, on
sc osctio piisilicnim da modcliia •inicnicc kako bi sc poklopilc sa nic-
govom scmom. Kako onda mozcmo imati povcicnia u bilo koii opis ili
modcl ioda Sinanthiopus iz iukc doktoia Blcka?
226 227
Odcliak nazvan "Nova diskusiia o •inicnicama" poiavliuic sc pii kiaiu
poglavlia posvcccnog diskusiii o iodu Sinanthiopus Boulca i \aloisa. On
ic zasnovan uglavnom na modclu ioda Sinanthiopus koii ic konstiuisao
\cidcnicih (slika 31), navodno na osnovu matciiiala nadcnog 1936.
godinc. Ovai modcl ic tako upadliivo iazli•it od ianiiih opisa ioda
Sinanthiopus i modcla ioda Pithccanthiopus koicg ic na diugom mcstu
uobli•io Boul, da ic vciovatno ovai odcliak \alois napisao poslc smiti
Boulca (izdanic iz 1952. godinc kniigc Lcs Hommcs !ossilcs obiavlicno
ic poslc smiti Boulca 1942. godinc, i bilo ic \aloisova icviziia icdnog
ianiicg izdania kniigc koioi ic autoi bio samo Boul). \ stvaii, nc mozc
biti sumnic da ic ovai odcliak pisao samo \alois poslc Boulcovc smiti,
posto on piikazuic i govoii o modclu lobanic ioda Sinanthiopus koii ic
napiavio \cidcnicih. \cidcnicih niic obiavio svoi opis
172
lobanic ioda
Sinanthiopus svc do 1943. godinc, koia ic godina poslc Boulovc smiti.
Davidson Blck ic umio 1934. godinc i zamcnio ga ic !ianc \cidcnicih.
Doktoi Pci i dalic ic bio zaduzcn za iskopavania, i nicgova duznost ic bila
da podncsc svoic nalazc \cidcnicihu na pioccnu. 1avlicno ic da ic nasao
tii lobanic 1936. godinc. To su bilc tii lobanic (o koiima govoic Boul i
\alois kao o onima iz Lokusa L) na koiima ic, pictpostavlia sc,
\cidcnicih zasnovao svoi modcl.
\ odcliku "Nova diskusiia o •inicnicama" nisu uncscni novi podaci, vcc
sc od •itaoca tiazi da ispita tii fotogiafiic koic ic napiavio \cidcnicih i
koic pokazuiu nckoliko izglcda tii lobanic ili modcla: lobanic zcnkc
goiilc, \cidcnicihovog modcla zcnskog oiganizma ioda Sinanthiopus; i
lobanic icdnog Kincza sa scvcia. Zatim sc •italac poziva da piovcii za
scbc to da iod Sinanthiopus zauzima poziciiu koia ic posicdna izmcdu
antiopoidnih •ovckolikih maimuna i •ovcka. Ako sc nckiiti•ki piihvati
\cidcnicihov modcl za iod Sinanthiopus, onda bi sc tcsko mogla odba-
citi goinia pioccna. Zapiavo, na osnovu ovog modcla, ncki su navcdcni
da vciuiu da iod Sinanthiopus nc ticba smatiati piibliznim •ovcku, vcc
ga ticba smatiati potpunim •ovckom.
Ticba naglasiti da su na ovim fotogiafiiama lobanic goiilc i •ovcka
upoicdcnc sa modclom Sinanthiopus lobanic koiu ic napiavio
\cidcnicih. Kada ic komplctna lobania na iaspolaganiu, piimciak ic
onda komplctno pouzdan, naio•ito ako niic doslo do poicmccaia od
zatipavania i ako ic ickonstiukciia bila ta•na. Gotovo uvck su ostaci
lobanic fiagmcntaini. \ ovom slu•aiu, palcontolog pokusava da ickon-
stiuisc lobaniu na osnovu fiagmcnata, koiistcci matciiial za punicnic da
popuni ncdostaiucc fiagmcntc i da modcliia ncdostaiucc dclovc.
Rckonstiukciia ic manic ili visc pouzdana u zavisnosti od toga koliko su
ti ostaci fiagmcntaini i od obicktivnosti palcontologa. Modcli su odlivci
ickonstiukciia ili sc oblikuiu picma onomc kako istiaziva• misli da bi
lobania ticbala da izglcda.
Danas ncmamo lobanic niti fiagmcntc ioda Sinanthiopus (osim dva
zuba i nckoliko fiagmcnata koii su otkiivcni u toku poslcdniih dcccniia),
i ncmamo ickonstiukciic koic ukliu•uiu stvaini fosilni matciiial. Svc sto
nam ic na iaspolaganiu su modcli koic ic napiavio \cidcnicih. Koliko
su pouzdani ti modcli? 1csu li oni ta•ni odlivci oiiginala, ili odiazavaiu to
kako ic on mislio da su izglcdali? Zasto sc nicgovi modcli toliko iaz-
likuiu od ianiiih opisa? 1a smatiam ovc modclc \cidcniciha potpuno
ncpiihvatliivim kao dokazc vczanc sa taksonomsku siodnost ioda
Sinanthiopus. Da sc takav slu•ai ikad izncsc na sud, ncma ni naimanic
sumnic da bi sc takav "ickla-kazala" dokaz pioglasio ncpiihvatliivim.
Naizad, Boul i \alois diskutuiu o icdnoi izuzctno •udnoi kaiaktciistici
ovih Sinanthiopus ostataka. Kao sto oni kazu (sti. 145):
Kako da obiasnimo gotovo potpuno odsustvo dugih kostiiu i ovu vistu
sclckciic kostanih dclova koii svi piipadaiu lobanii, u koioi dominiiaiu
donic vilicc? \cidcnicih ic vciovao da ovi dclovi nisu dospcli u pccinu
na piiiodan na•in, vcc moia da su ih tamo doncli lovci koii su napadali
mladc individuc, i izdvaiali kao plcn ili tiofcic - glavc ili dclovc glava.
Po scbi ic ovo obiasnicnic sasvim mogucc. Ali pioblcm ic imcnovati
lovca (Naglasak dodat).
Svi autoiitcti sc slazu da su svaku od ovih Sinanthiopus individua ubili
lovci i poicli. Svc lobanic su bilc udaicnc u blizini osnovc, tako da ic
mozak mogao biti izvadcn i poicdcn. Piakti•no nista od ovih oiganizama
niic nadcno osim fiagmcnata lobanic, i to upikos •inicnici da su
otkiivcni fiagmcnti od gotovo 4O iazli•itih individua. 1cdino pitanic koic
ic ostalo bcz odgovoia u poglcdu ovih okolnosti ic bilo, ko ic bio lovac ?
\cidcnicih, kao i gotovo svi diugi cvolucionisti, zakliu•uic da lovac
moia biti sam Sinanthiopus! On ic i plcn i lovac! Ova hipotcza ic
ncophodna da bi sc sa•uvao status ioda Sinanthiopus kao pictka
•ovcka.
Boul i \alois iziazavaiu ozbilinc sumnic u poglcdu ovc tcoiiic. Oni
kazu (sti. 145):
\ odnosu na ovu hipotczu, diugi autoii picfciiiaiu slcdccu, koia im
izglcda visc u skladu sa cclokupnim nasim znanicm: lovac ic bio piavi
•ovck, •iic ic kamcno oiudc nadcno i koii ic lovio oiganizmc ioda
Sinanthiopus.
Kasniic oni kazu:
Moiamo sc stoga upitati niic li picvisc smclo smatiati iod
Sinanthiopus kao monaiha Coukouticna kada sc on iavlia u naslagi
samo u vidu lova•kog plcna, iavan sa zivotiniama sa koiima ic
pionadcn.
Tako postoii vilo dobai dokaz, "visc u skladu sa cclokupnim nasim
znanicm", da su Sinanthiopus oiganizmi bili zitvc lovaca koii su bili
228 229
piavi liudi. Ako ic to tako, onda Sinanthiopus nc mozc biti cvolucioni
picdak •ovcka, vcc moia da ic bio kiupan oiganizam sli•an maimunu ili
•ovckolikom maimunu.
Sada ccmo iazmotiiti pioccnu ioda Sinanthiopus od stianc icdnog
•ovcka koii zastupna konccpt stvaiania, svcstcnika Patiika O`Koncla
(Patiick O`Conncll). Supiotstaviti pioccnu svcstcnika pioccnama cmi-
ncntnih cvolucionih palcontologa, izglcda sli•no supiotstavlianiu Davida
Goliiatu. Ali, mozda ic u ovom slu•aiu David nasao slabu ta•ku kod
Goliiata.
O`Koncl ic bio u Kini svc vicmc iskopavania kod Coukouticna,
ukliu•uiuci i iapansku okupaciiu i nckoliko godina poslc niihovog odlas-
ka.
Mada niic izvisio ni icdno istiazivanic na licu mcsta, O`Koncl ic imao
picdnost posmatiania izvcstaia obiavliivanih u Kini, i na kincskom i na
stianim iczicima. On ic bio ubcdcn da iavnosti nisu datc svc •inicnicc i
da "ncdostaiuca kaiika" niic pionadcna kod Coukouticna. Obiavio ic
svoic zakliu•kc u svoioi kniizi Nauka danasniicc i pioblcmi postanka.
173
O`Koncl ic vciovao da ic ncstanak Sinanthiopus ostataka bio pic
planski •in, ncgo ncsiccna poslcdica iata. 1apanci sc nisu mcsali u iad
kod Coukouticna, i \cidcnicih i Pci su nastavili iskopavania svc dok
\cidcnicih niic otisao 194O. godinc. O`Koncl vciuic da ic Pci mogao
unistiti fosilc pic ncgo sto sc kincska vlada viatila u Pcking, kako bi
piikiio •inicnicu da modcli nc odgovaiaiu fosilima.
\ •lanku obiavlicnom u pckinskom •asopisu China Rcconstiucts 1954.
godinc, doktoi Pci kazc da ic matciiial iz Coukouticna tada bio izlozcn.
On ic ukliu•ivao odlivkc ili modclc nckoliko lobania ioda Sinanthiopus
(koic su napiavili Blck i \cidcnicih), fosilnc ostatkc iaznih zivotinia, i
zbiiku nadcnih kamcnih alatki. Tako izglcda da od matciiiala povczanih
sa iodom Sinanthiopus ncdostaiu samo fosilni ostaci ioda Sinanthio-
pus.
Gotovo univcizalno piihvaccna vciziia dogadaia oko Coukouticna ic
da su fosili ioda Sinanthiopus nadcni u pccinskom punicniu icdnc
vclikc pccinc, •iii ic kiov kolabiiao. Liudski fosili nadcni na istom mcstu,
samo na goinicm nivou, pictpostavlia sc da su izvadcni iz icdnc goinic
pccinc. !zglcda da ima malo dokaza da ic postoiala pccina na bilo kom
nivou. Kao sto ic ianiic piimcccno, moia sc pictpostaviti da ic vclika
pccina bila donia pccina, posto sc "pccinsko punicnic" siiilo duz povisinc
od skoio 135 mctaia. "Goinia pccina" ic moiala biti isto toliko vclika ili
vcca, posto ic nanos bio iaspiscn na ios vcccm podiu•iu. \cidcnicih niic
nikada tvidio da ic postoiala pccina na goinicm nivou, vcc ic o nioi go-
voiio kao o "takozvanoi goinioi pccini".
Picma O`Konclovoi ickonstiukciii dogadaia kod Coukouticna, tamo
ic postoiala industiiia vadcnia kic•niaka u vclikim iazmciama. Da su tu
konstiuisanc i iadilc pcci za pc•cnic kic•niaka, pokazuic •inicnica da ic
u nanosu na oba nivoa nadcno na hiliadc kvaicnog kamcnia doncscnog
iz udalicnosti (kvaic niic nadcn kod Coukouticna). Ovo kamcnic ic
imalo •ad sa icdnc stianc. Ogiomnc gomilc pcpcla su nadcnc na oba
nivoa.
\adcnic kic•niaka na dva nivoa izvodilo sc na potczu od 18O mctaia i
do dubinc od 45 mctaia u bidu. Kic•nia•ki biczuliak ic bio potkopan i
kolabiiao ic, zakopavaiuci svc na oba nivoa hiliadama tona kamcnia. \
ovim gomilama zakopanog pcpcla i nanosa nadcnc su lobanic ioda
Sinanthiopus.
Kamcnic doncscno iz udalicnosti i piipicmlicno za giadniu, nadcno
iza kic•nia•kog kamcnoloma, i ogiomnc gomilc pcpcla, mogu zna•iti
samo icdno, picma O’`Konclu: izvodilo sc pc•cnic kic•niaka. Dalic, pio-
dukciia kic•niaka u iazmciama koic su sc izvodilc kod Coukouticna,
moia zna•iti da su sc kucc giadilc u zna•ainim iazmciama.
Bcz obziia na to da li ic O`’Koncl u piavu u poglcdu industiiic pc•cnia
kic•niaka kod Coukouticna, niicdno diugo obiasnicnic za vcliku indus-
tiiiu kamcna, tamo nadcnu, niic dato. H. Bicuil, autoiitct za Staio
kamcno doba, pozvan ic u Coukouticn. Nicgov izvcstai, obiavlicn maita
1932. godinc u •asopisu L`Anthiopologic, govoii nam da ic u icdnom
odcliku na donicm nivou od 132 kvadiatna mctia, 12 mctaia duboko,
nadcno 2.OOO komada giubo oblikovaog kamcnia na dnu gomilc pcpcla
i nanosa koic ic sadizavalo lobanic ioda Sinanthiopus, i kosti oko 1OO
iazli•itih zivotinia.
Piiioda alata koiistcnog kod ovog mcsta, picma Bicuilu, niic bila
piimitivna. Gicdcii i gicba•i, i diuga oiuda nckad finog zanatstva, imali
su kaiaktciistikc koic sc nc nalazc u !iancuskoi do goinicg palcolita.
174
Ovai dokaz bi sc stoga tcsko mogao koiistiti kao aigumcnt za vcliku
staiost ioda Sinanthiopus.
O`Koncl isti•c da sc vilo malo paznic obiatilo na •inicnicu da su fosil-
ni ostaci dcsct liudskih individua savicmcnog tipa nadcni na icdnom
goinicm nivou istog mcsta na kom su nadcnc lobanic ioda Sinanthiopus.
Nckc kniigc, na piimci Romciova "Covck i ki•mcniaci" (Man and thc
\citcbiatcs), nc spominiu ovu •inicnicu. Diugi ic nc spominiu u odcliku
o iodu Sinanthiopus, vcc ovu infoimaciiu smcstaiu na diugom mcstu.
O`’’Koncl vciuic da su ovc individuc bilc ubiicnc klizanicm zcmlic
uziokovanim podiivanicm kic•nia•kc liticc u toku opciaciia vadcnia
kic•niaka, i da ic ovo isto klizanic zcmlic pokopalo i lobanic ioda
Sinanthiopus. Kosti nadcnc na goinicm nivou sa•iniavalc su uobi•aicnu
zbiiku o•ckivanu za takvc ostatkc.
!spitivanic icdnog diiagiama mcsta sa koga su iskopanc Sinanthiopus
lobanic (sti. 132 kniigc !ossil Mcn) tczi da podizi O`’Koncla. Dispoziciia
230 231
ostataka, naio•ito onih nadcnih u "vcitikalnom izdanku glavnog dzcpa"
nc izglcda da odgovaia onomc o•ckivanom za pccinski sadizai.
O`’Koncl isti•c da sc ncki od ianih opisa ioda Sinanthiopus, izvcsnih
istiaziva•a, iazlikuiu vilo zna•aino od kasniiih opisa i modcla Blcka i
\cidcniciha. On citiia Tcilaid dc Saidcna (Tcilhaid dc Chaidin) kako
kazc (L`Anthiopolugic, 1931) da: "Sinanthiopus o•ito nalikuic vclikim
•ovckolikim maimunima."
!zglcda da postoii icdna piogicsiia, kioz dva Blckova opisa ioda
Sinanthiopus i ticci opis \cidcniciha, zasnovana na lobaniama nadcnim
1936. godinc (vidi modcl piikazan na slici 31), za vicmc koic ic
Sinanthiopus postaiao svc visc nalik •ovcku. Mozda ic ovo icdina cvolu-
ciia umcsana u •itavu ovu afciu!
O`’Koncl zakliu•uic da sc Sinanthiopus sastoiao od lobania vclikih
makakiia (vcliki maimuni) ili vclikih babuna ubiicnih i poicdcnih od
stianc iadnika icdnog staiog kamcnoloma. !zglcda kao zna•aian dokaz
to, da ic mcsto pc•cnia kic•a bilo zatipano stcnama i nanosom kod
Coukouticna. Bilo da su oiganizmi •iic su lobanic otkiivcnc bili makaki
ili babuni (ili giboni kao sto ic Dubois sugciisao za iod Pithccantiopus),
oni su bili nalik •ovckolikim maimunima. Naizad, Boul i diugi naginiali
su uvcicniu da ic oiganizmc ioda Sinanthiopus ubiiao i ico •ovck.
O`’Koncl naziva picdstavlianic ioda Sinanthiopus - kao piibliznog
•ovcku - otvoicnom picvaiom. Mi vciuicmo, u naimaniu iuku, da su
kombinaciia picdiasudc, unapicd zamislicnih picdstava, i zclia za
slavom odgovoinc za podizanic icdnog oiganizma nalik •ovckolikom
maimunu na status •ovcka nalik •ovckolikom maimunu.
Homo cicctus iz Afiikc
Kao sto ic spomcnuto ianiic u odcliku o austialopitckusima, Luis Liki
ic izvcstio da ic u Sloiu !! Olduvai Dzoidza nasao fosilc ioda
Austialopithccus, vistc Homo habilis i nckc piimcikc koii su piipisani
visti Homo cicctus.
175
Homo cicctus fosili ukliu•ivali su vcci dco lobani-
skc kapc
176
(OH 9), i dco fcmuia i kosti kuka
177
(OH 28). Godinc 1975.
ic tim Ri•aida Likiia otkiio iclativno komplctnu lobaniu i dclovc goinic
vilicc i kostiiu lica oiganizma koii ic piipadao visti Homo cicctus.
178
Tai
fosilni piimciak, ozna•cn sa KMN-IR 3733, pionadcn ic u goinicm dclu
Kubi !oia foimaciic i Liki ic vciovao da ic stai bai 1,5 miliona godina i
vcoma sli•an Homo cicctus matciiialu iz Kinc.
179
Po•cvsi sa icdnim po•ctnim otkiiccm iz 1973. godinc, Likiicv tim ic
otkiio mnogc fiagmcntc lobanic i postkianialnog skclcta icdnog oiga-
nizma ozna•cnog sa KNM-IR 18O8, u goinicm dclu Kubi !oia foimaci-
ic.
18O
Ovom oiganizmu, koii ic ncko vicmc bio naikomplctniii poznati
fosilni skclct vistc Homo cicctus, piipisana ic staiost od 1,6 do O,1 mi-
liona godina. Ovai fosilni piimciak ispoliavao ic patoloskc piomcnc
konzistcntnc sa hioni•nim pickomcinim uzimanicm vitamina A (hipci-
vitaminoza A).
Do vilo uzbudliivog otkiica dosao ic Kamoia Kimcu (Kamova Kimcu)
na zapadnoi stiani iczcia Tuikana u avgustu 1984. godinc. Radcci sa icd-
nim timom picdvodcnim Ri•aidom Likiicm i Alanom \okciom, Kimcu
ic dosao do po•ctnog otkiica icdnog malog dcla lobanic koii ic viiio iz
zcmlic odmah poicd logoia. Gotovo mcscc dana kopania i piosciavania
dalo ic gotovo komplctan skclct muziaka, za koicg ic pioccnicno da ic
uginuo u dobi od 12 godina. Tai sklct, poznat kao Naiiokotomc Homo
cicctus, po svoioi lokaciii kod Naiiokotomc !!!, zapadni dco iczcia
Tuikana, Kcniia, komplctan ic izuzcv lcvc iukc, donicg dcla dcsnc iukc,
i vcccg dcla stopala (kosti sakc ni kosti stopala ios nisu pionadcnc). Tai
fosil ic datiian na oko 1,6 miliona godina.
Obiavlicni su populaini izvcstaii o ovom otkiicu
181
i icdan kiatak
tchni•ki izvcstai.
182
Godinc 1993. obiavlicni su opis istoiiic ovog nalaza,
opsiian opis svih tih otkiivcnih fosilnih ostataka, poicdcnic sa fosilima
diugih oiganizama, i analiza i zakliu•ci.
183
Bilo ic visc izncnaduiucih
aspckata ovc individuc. Mada uziasta od samo 12 godina, visina ioi ic
pioccnicna na gotovo 17O cm. Na osnovu ovc visinc i nicgovog uziasta,
pioccnicno ic da bi bio 18O cm visok kao sasvim odiasla individua.
Postkianialni skclct ic tako sli•an onom kod savicmcnih liudi da ic
\okci citiian kako kazc da sumnia da bi piosc•an patolog mogao da
kazc iazliku izmcdu tog fosilnog skclcta i skclcta savicmcnog •ovcka.
184
\ poglcdu lobanic, kazu da ic \okci ickao: "Kad sam stavio doniu vilicu
na tu lobaniu, i Liki i ia smo sc smciali ici ic toliko li•ila na
Ncandcitalca."
185
\ opsiinom tchni•kom izvcstaiu, Alan \okci kazc da ic "ukupna
sli•nost izmcdu ianih H. cicctus skclcta i onih kod savicmcnih liudi -
upadliiva" (za afii•kc H. cicctus fosilc sc kazc da poti•u od ianc vistc
H. cicctus, a za aziiskc H. cicctus fosilc da poti•u od kasnc vistc H.
cicctus, ici su afii•ki fosili bili datiiani na 1,5 - 1,8 miliona godina, a u
to vicmc, aziiski fosili su bili datiiani na oko icdan milion godina i
manic). Malo kasniic \okci kazc: "Giada lica izglcda zna•aino savicmc-
na u mnogim aspcktima."
186
Licc ic, u cclini, mcdutim, visc ispup•cno od
onog kod savicmcnih liudi. Za lobanisku zapicminu ic pioccnicno da
iznosi oko 88O cm
3
,
187
sto ic blizu samog minimuma onog kod savic-
mcnih liudi. \cli•ina i oblik mozdanc komoic i nckolicina diugih kaiak-
tciistika postkianialnog skclcta, bili su icdini izuzcci kad ic skclct ovc
mladc individuc upoicdcn sa onim kod savicmcnih liudi.
188
Za sada, vccina palcontologa klasifikuic svc afii•kc, aziiskc i cviopskc
fosilc u takson Homo cicctus, mada bi nckolicina niih stavila svc H.
cicctus fosilnc oiganizmc u H. sapicns.
189
!ma mnogo zbikc i ncslaga-
232 233
nia mcdu palcoantiopolozima nc samo u poglcdu statusa iaznih fosila
vistc H. cicctus (!ilips (Phillipps) daic komplctnu listu),
19O
vcc i o
navodnoi putanii koia ic vodila od vistc H. cicctus do vistc H. sapicns.
!ma nckih koii nc vciuiu da ic H. cicctus bio picdak visti H. sapicns.
191
Od ioda Austialopithccus do vistc Homo cicctus - bcz
vicmcnskog iazmaka
Ako fosili klasifikovani kao Homo cicctus picdstavliaiu oiganizmc
koii su cvoluiiali od ioda Austialopithccus (A. afaicnsis - A. afiicanus -
Homo habilis), ta piomcna ic bila kiainic diamati•na i moifoloski i
hionoloski. Kako ic ianiic opisano, navodna staiost vistc A. afiicanus
iangiia od 4 miliona do samo icdan milion godina. Likiicva Lobania
147O, koiu on klasifikuic kao H. habilis (diugi klasifikuiu ovc i diugc
hipotcti•kc H. habilis oiganizmc kao piipadnikc ioda Austalopithccus),
datiiana ic na oko 1,7-1,9 miliona godina. OH 62, koiu su 1ohanson i nic-
govc kolcgc
192
i Haitvig-Scici i Maitin
193
klasifikovali kao H. habilis,
datiiana ic na 1,9 miliona godina. Picma ovim istiaziva•ima, OH 62 ic
bila zcnka oko icdan mctai visoka, i •ak ic visc li•ila na •ovckolikc mai-
munc ncgo "Lusi". Naiiokotomc H. cicctus mladun•c bilo ic datiiano na
oko 1,5 miliona godina, a ncdavno su Svisci (Swishci) i nicgovc kolcgc
izvcstili o datumima od 1,66 miliona godina i 1,81 miliona godina za
nckc od aziiskih piimciaka vistc H. cicctus.
194
Ako vciuicmo svcmu sto
nam ic ic•cno, onda imamo piimciak vistc H. cicctus koii picklapa aus-
tialopitckusc skoio milion godina, i koii ic istc ili piibliznc staiosti kao
sto ic H. habilis. Tako imamo austialopitckusc koii zivc na zcmlii navod-
no tii miliona godina, sa malo ili nimalo moifoloskih piomcna, a zatim
sc izncnada ti oiganizmi mcniaiu u ticnu (ili za manic) gcoloskog vic-
mcna iz icdnc kiainic •ovckoliko-maimunskc moifologiic u oiganizam
sa lobaniskom zapicminom dvostiuko vccom od onc kod nicgovog
navodnog picthodnika, i •iii skclct "izglcda zna•aino savicmcn u
mnogim aspcktima", koii •ak nalikuic onom kod Ncandcitalaca (H. sapi-
cns), i •iii ic postkianialni skclct bio u sustini kao kod danasnicg •ovcka.
Pivo ticba zapaziti da postoii tako vcliki iaz izmcdu austialopitckusa
(ukliu•uiuci i tzv. vistu H. habilis) i onih oiganizama klasifikovanih kao
Homo cicctus. Ncma picdlozcnog cvolutivnog mchanizma (osim mcha-
nizma "monstiuma koii obccava", koii i niic uopstc mchanizam vcc puki
sccnaiio), ncma •ak ni sccnaiiia ispickidanc iavnotczc koii bi mogao
obiasniti tako diamati•nc piomcnc koic bi sc dcsilc u sustini bcz ikakvog
vicmcnskog iaspona.
Diugo, sa izuzctkom onih malobioinih koii bi klasifikovali svc H.
cicctus fosilc kao Homo sapicns, gotovi svi cvolucioni palcoantiopolozi
klasifikuiu svc fosilc pod znakom pitania kao Homo cicctus. \pikos
234 235
Slika 32. Naiiokotomc Homo cicctus skclct.
ovoi •inicnici, vilo ic mogucc da su oni oiganizmi u Afiici okaiaktciisani
kao "iani" H. cicctus, kao sto ic to Naiiokotomc fosilno mladun•c, bili
piavi liudi, Homo sapicns, bcz ikakvc vczc sa aziiskim fosilima klasifiko-
vanim kao H. cicctus. Ovo ic mislicnic nau•nika koii zastupa stvaianic -
Maivina Lubcnova (Maivin Lubcnow), koii zapiavo kaiaktciisc svc H.
cicctus oiganizmc kao "aihai•nc" piimcikc vistc Homo sapicns.
195
Kako
ic piimcccno ianiic, osobinc Naiiokotomc mladun•cta bilc su zna•aino
liudskc, sa malo izuzctaka. Sa diugc stianc, aziiski H. cicctus fosili bili
su o•iglcdno vilo iazli•iti u mnogim poglcdima, ako su Boul i \alois u
piavu u svoiim pioccnama tih oiganizama. Zanimliiva ic •inicnica da ic
naziv cicctus dat aziiskom fosilnom piimciku vistc Pithccantiopus cicc-
tus (kasniic picimcnovanom u Homo cicctus ) ici sc pictpostavlialo da
su liudski fcmui i •ovckoliko-maimunska lobania koic ic nasao Dubois,
piipadali istom oiganizmu. A ipak, danas mnogi, ako nc i vccina palc-
oantiopologa vciuic, da ic fcmui vciovatno bio od piavog •ovcka bcz
ikakvc vczc sa oiganizmom •iia ic lobaniska kapa nadcna.
Kako ic piimcccno ianiic, Boul i \alois su u poglcdu 1avanskog •ovcka
(P. cicctus ) iziavili:
Kad bi imali samo lobaniu i zubc, ticbalo bi da kazcmo da imamo
posla sa oiganizmima ako nc idcnti•nim, onda bai blisko povczanim sa
antiopoidima. Da imamo samo fcmuic, ticbalo bi da obiavimo da
imamo posla sa •ovckom.
196
Oni su takodc ozbilino sumniali u •ovckoliki status Pckinskog •ovcka
(Sinanthiopus pckincnsis, takodc uncscnog u takson H. cicctus ). \
poglcdu vciovania da ic Pckinski •ovck bio •ovckoliki oiganizam koii ic
iziadivao oiuda, koiistio vatiu i upiazniavao kanibalizam, Boul i \alois,
kako ic opisano ianiic, iziavili su:
Poicd ovc hipotczc, diugi pisci picfciiiaiu slcdccu, koia im ic izglcdala
visc u skladu sa nasim cclokupnim znanicm: lovac ic bio piavi •ovck,
•iia ic kamcna industiiia nadcna i koii ic lovio oiganizmc ioda
Sinanthiopus.
197
Kao sto sc sccatc, ianiic ic bilo piimcccno da Svisci i nicgovc kolcgc
sada tvidc da su datiiali nckc od aziiskih H. cicctus fosila na oko 1,6 do
1,8 miliona godina. Navodno sc kamcnom industiiiom, nadcnoi na
mcstu gdc su iskopani fosili Pckinskog •ovcka, bavio sam Pckinski •ovck,
i koiistio ic. Pa ipak ic Bicuil, stiu•niak za palcolitska oiuda i koii ic dva
puta putovao u Kinu da bi piou•io oiuda nadcna zaicdno sa Pckinskim
•ovckom, iziavio da ta oiuda nisu uopstc bila piimitivna (kakva bi si-
guino bila za oiganizmc koii su visc od 1,5 miliona godina staii), vcc da
su finc zanatskc iziadc, imaiuci mnogc osobinc sli•nc onom oiudu
nadcnom u !iancuskoi u goinicm palcolitu. Goinii palcolit navodno ic
po•co pic samo 35.OOO godina. Ako ic svc ovo ta•no, onda ti aziiski oiga-
nizmi nisu mogli napiaviti oiuda nadcna kod Coukouticna, vcc moia da
su bili zitvc, kao sto su to Boul i \alois pictpostavili, na koic su ta oiuda
bila piimcniivana. Ova kontavciza oko oiuda nadcnog sa takozvanim
Pckinskim •ovckom nastavlia sc i danas. 1ia Lampo i \ang 1ian (Wang
1ian) obiavili su svoic mislicnic da su kamcni aitcfakti, koii su tamo
nadcni, picvisc napicdni da bi picdstavliali naiianiiu liudsku industiiiu.
Ta naiianiia liudska istoiiia moia sc stoga tiaziti na diugom mcstu.
198
Ovc •inicnicc izglcda da smcstaiu tc aziiskc oiganizmc u icdnu vilo
iazli•itu katcgoiiiu od onih oiganizama u Afiici povczanih sa
Naiiokotomc mladun•ctom.
Ovi zakliu•ci nalazc ncku potvidu od onih koii koiistc kladisti•kc
studiic da poicdc aziiskc sa afii•kim cicctus fosilima. Kladisti•kc studi-
ic pokusavaiu da poicdc icdinstvcnc izvcdcnc kaiaktciistikc zaicdni•kc
iazli•itim oiganizmima da bi ustanovilc sli•nosti, bcz toga da ncminovno
pictpostavliaiu bilo kakvu picda•o-potoma•ku vczu. Rczultati
kladisti•kih studiia otkiili su vclikc iazlikc izmcdu nckih od afii•kih H.
cicctus fosila i aziiskih H. cicctus fosila. To piou•avanic niic naslo
niicdnu zaicdni•ki izvcdcnu stiuktuiu koia bi mogla povczivati tc afii•kc
oiganizmc sa onim aziiskim.
Otkiica o koiima iavliaiu Toin (Thoinc) i Makumbci (Macumbci)
199
potpuno su diuga•iic piiiodc od onih koic su upiavo opisali \okci i Liki.
Poslcdnia dvoiica tvidc da su otkiili fosil icdnog mladog oiganizma vistc
Homo cicctus koii unazad datiia bai 1,5 miliona godina. Mcdutim, kao
sto smo upiavo ickli, ovai fosil ic po svom lobaniskom skclctu sustinski
sli•an savicmcnom •ovcku, i lobania ic dovolino •ovckolika da bi
izglcdala poput ncandcitalskc. Toin i Makumbci izcstavaiu o otkiicu
ostataka picko 3O individua iz podiu•ia mo•vaic Kou u scvcinoi
\iktoiiii u Austialiii, koic takodc imaiu icdan bioi Homo cicctus cita u
svoioi lobaniskoi moifologiii. Ovi piimcici, mcdutim, datiiani su na
samo 1O.OOO godina! O visti Homo sapicns potpuno savicmcnog tipa
izvcstava sc da sc poiavila u Iviopi pic bai 25.OOO godina ili 15.OOO go-
dina ianiic, a za Ncandcitalca, ili vistu Homo sapicns, pictpostavlia sc
da sc poiavila u Iviopi pic bai 1OO.OOO godina, ili oko 9O.OOO godina pic
postoiania ovih oiganizama kod mo•vaic Kou.
Toin i Makumbci izvcstavaiu da tc lobanic imaiu mnostvo aihai•nih
cita koic su tipi•nc za ianc piimcikc vistc sapicns (pod "ianim piimcici-
ma vistc sapicns" pictpostavliam da oni podiazumcvaiu Ncandcitalskog
•ovcka), ukliu•uiuci lobaniskc dimcnziic, dcbliinu svodovnc kosti, oblik
lica i donic vilicc, i u manicm stcpcnu, potilia•ni icgion.
Oni izvcstavaiu, mcdutim, da su fiontalnc kosti naio•ito aihai•nc,
imaiuci gotovo ncmodifikovanu foimu iavanskog pitckantiopusa. Posto
sc u ovom •lanku nc spominic postkianialni skclct ovih oiganizama,
pictpostavlia sc da ic on bio potpuno savicmcn.
236 237
!zglcda da fosil koicg su otkiili \okci i Liki u Kcniii mozc biti vilo
sli•an individuama kod mo•vaic Kou, koic su otkopanc iz nctaknutih
giobova. Ako sc ispostavi da ic to slu•ai, imaccmo fosilc ovih individua,
nckih navodno staiih 1,5 miliona godina, a diugih za koic sc pict-
postavlia da su samo 1O.OOO godina staic ili manic, i koic tako picklapa-
iu vistu Homo sapicns bai 9O.OOO godina. Picma tomc, izglcda da pos-
toii vclika vciovatnoca, u naimaniu iuku, da su ovc individuc bilc nc visc
ncgo vaiiictcti vistc Homo sapicns.
Kao sto smo to opisali u ianiicm odcliku o iodu Austialopithccus, Luis
Liki ic ustanovio istovicmcnost vistc Homo cicctus, ioda Austialopithc-
cus, i icdnog oiganizma koicg ic ozna•io sa Homo habilis, •iic ic svc
ostatkc otkiio u Sloiu !! Olduvai Dzoidza. Ri•aid Liki ic otkiio ostatkc
ioda Austialopithccus, vistc Homo habilis i Homo cicctus u gcoloskim
foimaciiama u blizini iczcia Tuikana, za koic sc sc pictpostavlia da su 1,5
miliona godina staii, i da su zivcli istovicmcno. Dalic, kao sto ic takodc
ianiic opisano, Luis Liki ic pionasao ostatkc okiuglc kamcnc kolibc,
kakvc i danas piavc liudi u Afiici, ispod Sloia !, daklc staiiic od Sloia !!.
Mi ponavliamo pitanic koic smo ianiic postavili: Ako su fosilni oiganiz-
mi koii su ozna•cni kao Austialopithccus, Homo habilis i Homo cicctus
zivcli zaicdno u isto vicmc, kako onda icdno mozc biti picdak bilo koicm
diugom? Ako su aitcfakti savicmcnog •ovcka nadcni u gcoloskoi foi-
maciii staiiioi od onc u koioi su nadcni ovi fosilni oiganizmi, kako onda
mozc bilo koic od niih biti picdak •ovcka?
Sad mozcmo postaviti i slcdccc pitanic: Ako su oiganizmi •iic su fo-
silnc ostatkc pionasli \okci i Liki u Kcniii isti, ili gotovo isti kao oiga-
nizmi •iii su pokopani ostaci nadcni na podiu•iu mo•vaic Kou u
Austialiii, i ako su ovi poslcdnii oiganizmi datiiani da su zivcli poslc pivc
poiavc vistc Homo sapicns bai 9O.OOO godina, kako mogu ovi oiganizmi
biti picci •ovcku?
\ ovom ticnutku, nasc ic mislicnic da ncki piimcici piipisani visti
Homo cicctus, kao sto su to 1avanski •ovck i Pckinski •ovck, dcfinitivno
piipadaiu familiii •ovckolikih maimuna, bcz ikakvc povczanosti sa
•ovckom. \ diugim slu•aicvima (od koiih ncki nisu ovdc opisani), visti
Homo cicctus su piipisani piimcici koii bi ina•c bili piipisani
Ncandcitalskom •ovcku, da autoiitcti koii su donosili tu odluku nisu
vciovali da ic fosil oiganizma picvisc stai da bi bio Ncandcitalski •ovck.
\ tim slu•aicvima, kao na piimci kod tog vilo skoiasnicg nalaza \okcia
i Likiia u blizini iczcia Tuikana, mozc biti da ic oiganizam bio piavi
•ovck, Homo sapicns. Ako ic ncki oiganizam, kao vista cicctus,
cvoluiiao u vistu sapicns, onda, kao sto ic to !ilips piimctio, dctalii o
tomc kad ic, gdc i kako doslo do tc tiansfoimaciic - ostaiu ncpoznati.
2OO
Ncandcitalac
Ncandcitalac ic pivi put otkiivcn pic visc od icdnog vcka u pccini u
Ncandci dolini blizu Discldoifa u Ncma•koi. Naipic ic klasifikovan kao
Homo ncandcithalcnsis i opisan kao polu-uspiavni zivotiniski pot•ovck.
Ovo pogicsno shvatanic Ncandcitalca bilo ic naivisc uziokovano pic-
diasudama cvoluciono nastioicnih palcoantiopologa, plus •inicnicom
da ic individua koia ic analiziiana bila obogalicna aitiitisom. Dalic, zna
sc da su ti liudi ozbilino bolovali od iahitisa, zbog ncdostatka vitamina
D. Ovo stanic izazvalo ic omcksavanic kostiiu, a zatim i dcfoimaciiu.
Sada sc zna da ic Ncandcitalac bio potpuno uspiavan, i u mnogim
dctaliima sc niic mogao iazlikovati od savicmcnog •ovcka.
2O1
Nicgova
lobaniska zapicmina ic •ak nadmasivala onu kod savicmcnog •ovcka.
Kazu da kad bi bio obiiian, osisan i okupan, i obukao odclo i hodao
nckom od nasih giadskih ulica, nc bi izazvao visc paznic od bilo koicg
diugog •ovcka. Danas ic on klasifikovan kao Homo sapicns - piavi
•ovck. \ciuic sc da su sc ncandcitalski liudi poiavili naglo u Iviopi pic
oko 1OO.OOO godina. Niko ncma ni piibliznu picdstavu odaklc su dosli.
Zatim su isto tako naglo ncstali pic oko 35.OOO godina, kazu, i odmah ih
ic zamcnila kiomanionska iasa, koia sc sustinski nc iazlikuic od savic-
mcnih Iviopliana. Opct, niko nc mozc da dâ nikakvc infoimaciic u
poglcdu nicnog poickla. Sad sc zna da su modcini liudi bili savicmcnici
sa ncandcitalskim liudima i da su •ak u nckim slu•aicvim picthodili
ncandcitalcima za visc hiliada godina.
2O2
Diugi fosilni ostaci koii su ncsumniivo vaiiictcti ili iasc vistc Homo
sapicns, ukliu•uiu Svanskob, Stcinhaim i !ontc•cvad fosilc.
2O3
Svanskomb •ovck ic datiian na gotovo 25O.OOO godina.
2O4
Datumi
spomcnuti u ovom poglavliu su oni za koic su cvolucioni gcolozi piocc-
nili da su baicm piiblizno ta•ni. \ danasnic vicmc sc uzima da ic plcis-
toccn cpoha (koioi sc piipisuic vccina fosila za koic sc misli da su
hominidi), po•cla pic oko 1.8OO.OOO godina. Raniic ic bilo pioccnicno da
ic tiaianic plcistoccna bilo samo dco tog pciioda (sii Aitui Kit (Aithui
Kcith) ic vciovao da ic to tiaianic bilo oko 2OO.OOO godina), ali ic
piosiicnic plcistoccna dalo cvolucionistima vicmc za koic vciuiu da ic
poticbno za cvoluciiu •ovcka od nicgovog pictpostavlicnog •ovckoliko-
maimunskog pictka.
Ako sc icdan fosil nadc u stcnama koic su ozna•cnc kao donii plcisto-
ccn, nicmu sc piipisuic staiost od oko 1,8 miliona godina ili manic. Ako
sc za nicga misli da ic iz sicdnicg plcistoccna, on bi bio pioccnicn na oko
milion godina staiosti. Naiavno, bila bi mu piipisana mania staiost ako
bi sc nasao u foimaciiama za koic sc vciuic da su iz goinic-plcistoccn-
skog pciioda. Razni vicmcnski iasponi unutai plcistoccna pioccnicni su
na osnovu pictpostavlicnih staiosti iaznih glaciialnih ili intciglaciialnih
238 239
240 241
Slika 33. Dva modcla Ncandcitalskog •ovcka (Skhul \). !z
Rasovog poglavlia "Liudski fosili" u kniizi "Stcnski sloicvi i biblii-
ski zapis" (Rock Stiata and thc Biblc Rccoid), P. A. Zimmciman,
Id., Concoidia Publishing Housc.
Slika 34. 1cdan iani modcl Ncandcitalskog •ovcka koii sc visc nc
smatia validnim.
Slika 35. Danasnii modcl Ncandcitalskog •ovcka.
pciioda za koic sc vciuic da su sc dcsavali za vicmc plcistoccna. Mctodi
ukliu•cni u ovo, kao i nckc tcskocc s koiima sc ovai sistcm susiccc,
opisao ic Pilbcam,
2O5
i mogu sc naci u mnogim standaidnim iadovima o
antiopologiii.
Ivolucionisti sugciisu da su maimuni i •ovckoliki
maimuni cvoluiiali od •ovcka!
Kada ic Ri•aid Liki obiavio otkiicc svoic Lobanic 147O i tvidio da ic
nasao icdan •ovckoliki oiganizam isto toliko stai ili staiiii od nasih pict-
postavlicnih •ovckoliko-maimunskih picdaka, sasvim ic picdvidivo izaz-
vao mnogo iaspiava i spckulaciia. Kao sto ic ianiic ic•cno, mnogi palc-
oantiopolozi napali su Likiicvc smclc tvidnic i podizavali mislicnic da ic
individua, picdstavlicna Lobaniom 147O, u sustini bila isto sto i aus-
tialopitckusi. Diugi su bili vilo impicsioniiani i tiazili picispitivanic
tckucih tcoiiia, a ncki su •ak sugciisali icdnu iadikalnu piomcnu posto-
iccih idcia o liudskom poicklu.
1cdan piimatolog koii ic iziavio da Likiicv dokaz zahtcva iadikalnu
piomcnu u tcoiiii, bio ic Dzcfii Boin (Gcofficv Bouinc), tada diicktoi
1ciks istiaziva•kog ccntia piimata Imoii \nivcizitcta u Atlanti,
Dzoidziia. Svc od Daivina na ovamo, cvolucionisti su podizavali stav da
ic •ovck cvoluiiao od nckog oiganizma nalik •ovckolikom maimunu.
Piihvataiuci tvidnic Ri•aida Likiia, Boin ic iziavio da ic cvidcntno da su
cvolucionisti bili svc vicmc na pogicsnom putu - •ovck niic cvoluiiao od
•ovckolikih maimuna, vcc su •ovckoliki maimuni i maimuni cvoluiiali od
•ovcka!
Clanak obiavlicn u •asopisu Modcin Pcoplc (\ol. 1, p. 11, 18. apiil
1976.) tvidi:
1ci, dok ic Daivin populaiizovao tcoiiiu da ic •ovck nastao iz familiic
piimata, Di. Boin vciuic upiavo supiotno - da su maimuni, •ovckoliki
maimuni i svc ostalc nizc piimatnc vistc zapiavo izdanak •ovcka.
Boin citiia kao dokaz za ovu ncvciovatnu tcoiiiu nalazc Ri•aida Likia
i dokazc iz cmbiiologiic. \ ovom •lanku sc tvidi:
Slcdcci aigumcnt koii ovai doktoi, za kog sc smatia da ic icdan od
svctskih vodccih ckspciata za piimatc, koiisti da podizi svoiu tcoiiiu,
ic •inicnica da fctus •ovckolikog maimuna izglcda poput liudskog
fctusa tokom vicmcna ianih stcpcna iazvoia pic iodcnia. Tck u kasni-
iim stcpcnima tiudnocc nciodcni •ovckoliki maimun po•inic da iazvi-
ia tipi•nc •ovckoliko-maimunskc kaiaktciistikc.
Ovo zna•i da iazvoi mladun•cta •ovckolikog maimuna ickapituliia
nicgovo poicklo; on u fctusu idc od •ovckolikc ka •ovckoliko-mai-
munskoi zivotinii.
Ova poslcdnia tvidnia u kontiadikciii ic sa ianiiim tvidniama cvolu-
cionista da ic istina upiavo obinuta, da liudski cmbiion ickapituliia
svoiu cvolucionu istoiiiu na takav na•in da cmbiion izglcda visc kao
•ovckoliki maimun u svom ianom iazvoiu, a visc nalik •ovcku kako sc
dalic iazviia. Dalic, cclu idciu o cmbiioloskoi ickapitulaciii diskicdito-
vali su modcini cmbiiolozi (vidi Poglavlic 8).
Buinova tcoiiia takodc ic u kontiadikciii sa Daivinovom tcoiiiom o
opstanku naisposobniiih ili piiiodnoi sclckciii, kao pokicta•koi sili
cvoluciic, posto ovai •lanak dalic govoii da:
Govoicci o •ovcku, doktoi tvidi da ic liudski supciioiniii mozak, stiuk-
tuia saka i iuku, i nicgova poziciia pii hodu, ono sto ga ic u•inilo nai-
dominantniiom zivotiniom na zcmlii.
Ako ic ovo istina, •ovckoliki maimuni i maimuni su o•iglcdno infcii-
oini u odnosu na •ovcka. Kako ic, onda, piiiodna sclckciia dovcla do
cvoluciic •ovckolikih maimuna i maimuna od •ovcka?
Boin ic u icdnoi li•noi komunikaciii potvidio ta•nost ovog •lanka.
Kako mozc biti da cvolucionisti, glcdaiuci ta•no istc podatkc, stizu do
tcoiiia koic su diiamctialno supiotnc icdna diugoi - u icdnom slu•aiu da
ic •ovck cvoluiiao od zivotinic nalik maimunu, a u diugom da su •ovcko-
liki maimuni cvoluiiali od •ovcka? Ncvciovatno! Ncvciovatno, osim ako
ic bazi•na pictpostavka na koioi sc •itav niihov sistcm vciovania zasniva
- a to ic cvoluciia - pogicsna.
Koliko god ova idcia izglcdala ncvciovatna, Boin ic stckao podisku
bai dva diuga cvolucionisti•ka tcoicti•aia. Dzon Giibin (1ohn Giibbin)
i Dzcicmi Ccifas (1cicmv Chcifas), u •lanku naslovlicnom sa "Silazak
242 243
•ovcka - ili uzlaz •ovckolikog maimuna?"
2O6
sugciisu da ic icdan oigani-
zam pivo iazvio sposobnost stalnog uspiavnog hoda, ncsto mozda sli•no
1ohansonovoi "Lusi", ili nckom nicnom potomku. Ncki od ovih oigani-
zama su onda odlu•ili da napustc tcski zivot u iavnicama i da sc viatc
bolicm zivotu na divccu. Simpanzc i goiilc su piodukti ovog poviatka
aiboicalnom na•inu zivota. Giibin i Ccifas tako kazu:
. . . kada ic pod piitiskom, um •ovcka piiznaic ono sto on zaista misli
- da su •ovck i simpanza potckli od nc•cg vilo nalik •ovckolikom mai-
munu, vilo sli•nog simpanzi. Da picncscmo svoiu sugcstiiu u tu vistu
govoia, mi mislimo da ic simpanza nastala od •ovcka, da ic zaicdni•ki
picdak niih dvoic bio mnogo visc •ovckolik ncgo nalik •ovckolikom
maimunu. Kakvc god da su bilc malc gcnctskc piomcnc poticbnc da
bi sc postigla icdna anatomska piciaspodcla koia ic pioizvcla
uspiavnog •ovckolikog maimuna, onc su siguino moglc icdnako lako
da budu i obinutc. . . mozda su gcnctskc piomcnc koic su pioizvclc
ianog •ovcka od •ovckolikog maimuna bilc •isto obinutc da pioizvc-
du simpanzc i goiilc od •ovcka.
Loid Zakciman, i sam cvolucionista, iziazio ic, kao sto ic piimcccno
ianiic, svoic ubcdcnic da uopstc ncma naukc u tiaganiu za fosilnim liud-
skim piccima. On ic uicdio iazli•ita nau•na nastoiania u icdan spcktai
koii ic po•iniao sa onim sto ic smatiao za •istu nauku i koii sc kictao
picma nastoianiima za koia ic smatiao da su svc manic nau•na. Po•co ic
sa hcmiiom i fizikom, zatim ic picsao na bioloskc naukc, a onda na
diustvcnc naukc. Zatim on kazc:
Mi sc zatim kicccmo od obicktivnc istinc u polic pictpostavlicnc
bioloskc naukc, kao sto su van•ulna pciccpciia ili intcipictaciia
liudskc fosilnc istoiiic, gdc ic za onog koii vciuic svc mogucc - i gdc ic
vaticni vcinik u staniu da vciuic u nckoliko kontiadiktoinih stvaii u
isto vicmc.
2O7
Mogu li •ovckoliki maimuni nau•iti iczik
Od svih oiganizama na zcmlii samo •ovck ima mogucnost da koiisti
iczik u govoiu. Nc samo da •ovck ima mogucnost da sc scca pioslosti, da
icsava komplikovanc pioblcmc sadasniosti i da planiia buducnost, vcc ic
takodc u staniu da iziazi svc tc misli i vcibalno i u pisanoi foimi. Covck
ic opicmlicn glasovnim apaiatom koii mu dozvoliava da vcibalizuic
mnostvo glasova. Liudski mozak, sa svoiih dvanacst miliiaidi mozdanih
ccliia i 12O tiiliona (12x1O
12
) vcza, naikomplcksniic ic uicdcnic matciiic
u univcizumu. Sa takvim daiom, sposobnost da iziazi scbc vcibalno i u
pisanoi foimi zaista ic ncvciovatna.
Niti fosilni zapis niti upoicdna studiia •ovcka i •ovckolikih maimuna
nc piuzaiu nikakvc infoimaciic koic bi zadovoliilc konstiukciiu icdnog
tcoictskog puta za sticanic govoia kod •ovcka.
2O8
!pak, cvolucioni
antiopolozi, ubcdcni da ic •ovck cvoluiiao od icdnog oiganizma nalik
•ovckolikom maimunu, odlu•no pokusavaiu da dcmonstiiiaiu baicm
icdnu po•ctnu sposobnost da sc iczik koiisti u govoiu kod •ovckolikih
maimuna. Svi smo tako •uli za Lanu, simpanzu koia ic navodno nau•ila
baicm osnovc znakovnog iczika.
2O9
!sto sc kazc i za \asoc simpanzu,
Koko goiilu, i Saiu, ios icdnu simpanzu. Takvc tvidnic su visoko kon-
tiavciznc i odbacuic ih mnostvo vodccih stiu•niaka na ovom poliu.
1. L. Mistlci-Lahman (1. L. Mistlci-Lachman) i R. Lahman (R.
Lachman), na piimci, iziavliuiu da "Lana (simpanza) nc koiisti iczik po
kiitciiiumima dovolino iakim da iskliu•uiu pacovc, civc, ili bilo koiu
diugu zivotiniu koiu ic mogucc uzcti u analizu".
21O
\ •lanku pod nazivom "1czik •ovckolikih maimuna: Dva puta ka sti-
vodci ptici", kazc sc:
Raspiava oko toga da li maimuni zaista mogu ili nc mogu koiistiti sim-
bolc za mcdusobnu komunikaciiu, dostiglo ic novc visinc stupanicm na
sccnu dva kainciska goluba - Dzcka i Dzila. \ onomc sto sc mozc pio-
tuma•iti kao komplimcnt za golubovc, ali visc li•i na samai intcligcn-
ciii piimata, •uvcni haivaidski nau•nik za piou•avanic ponasania
Skinci (B. !. Skinnci) izvcstava da su nicgovc dvc pticc dosta lako
ponovilc ono sto ic obiavlicno kao icdno vcliko dostignucc za •ovcko-
likc maimunc: simboli•ku komunikaciiu.
211
Skinci i nicgovc kolcgc izvcstavaiu da su niihovi golubovi sposobni da
picncsu infoimaciiu icdan diugom koiistcci simbolc.
212
Skinci sugciisc
da koiisccnic znakovnog iczika od stianc •ovckolikih maimuna, o koicm
ic iavlicno, mozc biti nista visc do iczultat uslovliavaiuccg odgovoia koii
sc mozc postici •ak i u piimitivnom pti•icm mozgu.
\ svom izvcstaiu na icdnoi konfcicnciii koioi su piisustvovali oni
ukliu•cni u piou•avanic "iczika" •ovckolikih maimuna,
213
\cid (Wadc)
tvidi:
Bilo ic zapaniuiucc to sto ic iko od istiaziva•a iczika •ovckolikih mai-
muna uopstc iazmotiio ulazcnic u takvu icdnu lavliu pccinu. Sam
okvii konfcicnciic impliciiao ic da ic niihov iad pao u katcgoiiiu ili
ciikuskih tiikova ili samoobmaniivania. 1cdino su sc Rumbaicvi
(Rumbaugh), odgaiatclii simpanzc Lanc poiavili u Niu 1oiku da bianc
svoiu vciu. 1cdan diugi piisutni odgaiiva• simpanzi bio ic Hcibcit
Tcias (Hcibcit Tciiacc), bivsi zagovoinik, a sada piotivnik tczc o
icziku •ovckolikih maimuna.
Tciasovo gublicnic vcic (vidcti Scicncc, od 21. maita 198O.) zadalo
ic ozbilian udaiac istiazivaniu iczika •ovckolikih maimuna. \kiatko,
244 245
Tciasov supainik bio ic Cimpski, za koga ic on o•ckivao da cc iazviti
istc sposobnosti u znakovnom icziku kao i \asoc i diugc simpanzc. . .
Cimpski ic nau•io znakc kao i diugi •ovckoliki maimuni, i po•co ih
koiistiti u nizovima. . . Tcias, poslc icdnog pciioda sumnic, zakliu•uic
da Cimpski, i zapiavo i diugi pongidi, nc koiistc znakc na na•in kaiak-
tciisti•an za piavi iczik. Oni pic, vciovatno, piavc maimunc od svoiih
•uvaia imitiiaiuci ih.
Idmund Li• (Sii Idmund Lcach) iziazio ic sli•no ubcdcnic:
Svcstan sam, naiavno, da ncki piimatolozi dovodc u pitanic icdin-
stvcnost liudskog govoia, tvidcci da ciikuski tiikovi koic su nau•ili
\asoc simpanza, Koko goiila i niihovi ostali skupo tictiiani kompa-
nioni, picdstavliaiu cmbiionalnu foimu iczika. Ovo ic icdna visoko
tchni•ka stvai, ali bai koliko ic u moioi moci pioccnc, gotovo svi psi-
holozi i lingvisti koii su blisko piou•avali tc dokazc, sasvim sc slazu u
tomc da postoii icdan vcliki diskontinuitct izmcdu liudskog govoia i
sposobnosti •ovckolikih maimuna za piavlicnic znakova.
214
Psiholingvista Klifoid \ilson (Cliffoid R. Wilson), u svoioi kniizi
"Maimuni nccc nikada govoiiti - ili hocc?" (Monkcvs Will Ncvci Talk -
oi Will Thcv?")
215
nabiaia bioinc fundamcntalnc iazlikc izmcdu liud-
skog iczika i sposobnosti •ovckolikih maimuna za piavlicnic znakova.
\ilson ic ubcdcn da •ovckolikom maimunu ncdostaiu i fizi•kc i mcn-
talnc sposobnosti poticbnc za piavi iczik, i tako postoii ogioman iaz
izmcdu sposobnosti •ovcka i •ovckolikih maimuna u tom poglcdu.
Tai ogiomni iaz izmcdu •ovcka i •ovckolikih maimuna u niihovoi
sposobnosti da stvaiaiu govoi i koiistc iczik u tu svihu, ios icdna ic
indikaciia da ic •ovck poscban oiganizam, iasno odvoicn od •ovckolikih
maimuna i svih diugih oiganizama.
Da li sc liudi iadaiu sa icpovima?
\ bioiu od 2O. maia 1982. godinc •asopisa Ncw Ingland 1ouinal of
Mcdicinc, poiavio sc icdan •lanak nazvan "Ivoluciia i liudski icp", Di.
!icda Lcdliia (!icd D. Lcdlcv). Obiavliivanic ovog •lanka o•iglcdno ic
sluzilo kao izvoi za cclu pii•u, ici su sc novinski •lanci baziiani na
Lcdliicvoi publikaciii poiavili siiom Sicdinicnih Dizava. 1cdan od ovih
•lanaka imao ic naslov tipi•no povczan sa ovom pii•om: "Bcbin icp daic
podisku cvoluciii." Tai •lanak ic govoiio: "Rodcnic icdnog dctcta sa
icpom ic ictka piilika da sc `saglcda vcza izmcdu liudskih bica i niihovih
piimitivnih picdaka`, kazc icdan doktoi." Kasniic ic Lcdli citiian kako
kazc:
Cak i oni upoznati sa cvoluciiom, ictko su konfiontiiani sa vczom
izmcdu liudskih bica i niihovih piimitivnih picdaka na svakodncvnoi
osnovi. Rcpni pioduzctak iznosi ovu icalnost u pivi plan i •ini ic opi-
pliivom i •vistom.
Tako ic icalnost •inicnicc cvoluciic u•inicna opipliivom i •vistom,
picma Di. Lcdliiu, iodcnicm icdnog dctcta sa icpom. Ovo ic zapiavo
kona•ni zakliu•ak koii Lcdli iznosi u svom •lanku. Ticba samo pio•itati
ovai •lanak, pa da sc vidi da ic Lcdli sam piiznao da to i nc moia biti
tako. Raniic u ovom •lanku (sti. 1213), poslc citiiania Daivina koii ic
ickao: "Mi tako u•imo da ic •ovck nastao od icdnog kosmatog
•ctvoionosca koii ic imao icp", Lcdli tvidi:
Kada sc icpni pioduzctak kiiti•ki ispita, mcdutim, cvidcntno ic da ima
vclikih moifoloskih iazlika izmcdu icpnog pioduzctka i icpova diugih
ki•mcniaka. Pic svcga, tai pioduzctak nc sadizi •ak ni iudimcntnc
stiuktuic pislicna. . . Diugo, tai pioduzctak niic lociian na icpnom
zavisctku ki•mcnog stuba. Mogucc ic da ic ova stiuktuia piosto icdan
kozni pioduzctak slu•aino lociian u icpnom icgionu. Ova mogucnost
sc nc mozc iskliu•iti (Naglasak ic dodat).
Kako sc mozc icci da piisustvo ovog "icpa" dovodi do opipliivc i •vistc
icalnosti cvoluciic, ako nc mozcmo iskliu•iti mogucnost da ic to nista
diugo do kozni pioduzctak slu•aino lociian u icpnom icgionu?
Zapiavo, •ak i povisno •itanic Lcdliicvog •lanka •ini iasnim da ovai
takozvani icp niic bio uopstc icp, vcc samo icdna anomaliiska iziaslina
slu•aino lociiana u icpnom icgionu.
Opis slu•aia
Dctc ic bilo noimalno u svakom poglcdu, osim piisustva tog
pioduzctka. Pioduzctak ic bio ncsto visc od 5 cm dug i imao ic pic•nik
u osnovi oko 6 mm. Bio ic lociian u suscdstvu kista•nc kosti i bio ic uda-
licn od sicdnic liniic oko 1,3 cm. Pioduzctak ic imao mcku vlaknastu
masnu siz i bio ic pokiivcn kozom noimalnog tkiva. Niic bilo kosti niti
hiskavi•avih clcmcnata u pioduzctku, i niic bilo vczc sa ki•mcnom
stiuktuiom. Rcndgcnski snimak ki•mc bio ic noimalan. Tai piodu•ctak
ic hiiuiski otklonicn pod lokalnom ancstcziiom.
Lcdliicva intcipictaciia pioduzctka
Biohcmiia •ovcka ic zna•aino sli•na onoi kod •ovckolikih maimuna, i
u stvaii, vilo sli•na onoi kod svih diugih zivih oiganizama (ovo ic,
uzgicd, piccizno ono sto bi nau•nici koii zastupaiu stvaianic picdvidcli).
Sta obiasniava dubokc moifoloskc iazlikc izmcdu •ovcka i •ovckolikih
246 247
maimuna, i svih diugih oiganizama? O•iglcdno, tc iazlikc sc nc nalazc u
gcnima koii kodiiaiu piotcinc, vcc moia da lczc u diugim gcnctskim
kaiaktciistikama.
\ tiazcniu obiasnicnia cvoluciic, mnogi cvolucionisti sada sugciisu da
ic vcliki dco cvoluciic uziokovan mutaciiama u icgulatoinim gcnima,
gcnima koii nc uti•u na stiuktuic piotcina, ali za koic sc vciuic da kon-
tiolisu vicmcnskc, piostoinc, ili piopoiciialnc odnosc izmcdu iazvoinih
stiuktuia i dogadaia. Lcdli o•iglcdno vciuic da ic liudski "icp" iczultiiao
iz takvc icdnc mutaciic. On tvidi:
\ savicmcnoi tcoiiii, paialclc izmcdu ontogcniic i filogcniic pioisti•u
iz sposobnosti da sc piati fcnotipski iziaz (spoliasnia moifoloska
piomcna) iazvoinih mutaciia u spccifi•nim stcpcnima cmbiionalnog
iazvoia pii koicm sc iavlia difcicnciiaciia izmcdu uvcliko homologih
molckulainih i moifoloskih stiuktuia.
Kasniic, Lcdli nastavlia:
Danasnic iazumcvanic tciatologiic (piou•avanic anomalnih dcfoima-
ciia) i foimiiania icpa, nc nalazi nista nc-liudsko ili icvciziono kod ovc
icpolikc stiuktuic. . . .
Dctc sa icpom ic upadliivo, nc zato sto ic icp "icvciziia", vcc zato sto
niic icvciziia - ici ic ono u potpunosti u skladu sa nasim iazumcva-
nicm ontogcniic i filogcniic, koic nas smcstaiu usicd cvoluciic piima-
ta. Poiava icpnog pioduzctka, kao i piisustvo dobio foimiianog cmbii-
onalnog icpa kod dctcta, svcdo•anstvo su o o•uvaniu stiuktuinih clc-
mcnata ncophodnih za foimiianic icpa u liudskom gcnomu.
Sta Lcdli kazc? !zglcda da on pokusava da kazc slcdccc: Picmda liudi
obi•no ncmaiu icpovc, i tako su gcni za icpovc kod liudi obi•no potis-
nuti, liudi ipak zadizavaiu gcnc za icpovc - "siuktuinc clcmcntc u
•ovckovom gcnomu poticbnc za foimiianic icpa". Picma Lcdliiu, iako
gcni nisu iziazcni i tako picdstavliaiu ncpoticbni "pitliag", mi liudi mi-
lionima godina vcc nosimo tc gcnc i pazliivo ih icpiodukuicmo, iako su
oni potpuno bcz funkciic.
\ciovatno bi, onda, nosili u svom liudskom gcnctskom apaiatu i diugc
gcnc odgovoinc za svc ostalc kaiaktciistikc vidcnc kod nasih maimuno-
likih picdaka, ali koic nisu vidcnc kod •ovcka. Slcdcci ovo iazmislianic
do nicgovog logi•nog zakliu•ka, liudski gcnctski apaiat bi ticbalo da ios
uvck nosi svaki gcn koii ic ikad poscdovao svaki nas picdak, •ak i gcnc
koii civa •inc civom, ako ic civ zaista bio picdak ki•mcniaka. Cak i iz
cvolucionc pcispcktivc, to bi izglcdalo kao stiasno tioscnic cncigiic i
diugih ccliiskih icsuisa. Po cvolucionoi tcoiiii bi takvi gcni davno bili
potpuno climinisani piiiodnom sclckciiom. Nc bismo tako picdvidcli da
bi Lcdliicva tcoiiia bila opstc piihvaccna u cvolucionim kiugovima.
Altcinativna obiasnicnia
Zclcli bismo da ios icdnom naglasimo •inicnicu da tai pioduzctak niic
bio icp. \cc smo navcli Lcdliicvo piiznanic da "icp" niic imao ni iudi-
mcntnc ki•mcnc stiuktuic. Lcdli tvidi u svom •lanku da ncma
picscdana za ki•mcni icp bcz icpnog pislicna. Ovai "icp" ic bio pomcicn
od sicdnic liniic bcz vczc sa pislicnskim stiuktuiama, i sadizavao ic
•visto vlaknasto masno iczgio. Sli•nost sa icpom vilo ic povisna.
Lcdli izvcstava da postoii bai tiidcsct poznatih mutaciia kod laboia-
toiiiskih miscva koic uti•u na moifologiiu icpa. \ccina mutantnih icpo-
va sadizi icpni pislicn, ali icdan poscbni mutant •csto ncma icpni
pislicn, vcc mu picostaic samo icdno skiaccno bcskosno icpno vlakno
koic sadizi samo labavo vczivno tkivo, kivnc sudovc i ncivna vlakna.
Lcdli poicdi ovo sa liudskim "icpom". Ta dva stania ni na koii na•in nisu
upoicdiva. Noimalni mis ima icp, i mutantno stanic picdstavlia gubitak
noimalnc stiuktuic. Covck ncma icp i pioduzctak picdstavlia sticanic
abnoimalnc stiuktuic. Dalic, stanic kod misa ic ncsumniivo uziokovano
mutantnim gcnom, i naiavno, niic naslcdno. Mcdutim, kako Lcdli tvidi
u svom •lanku, icpni pioduzctak ic dobiocudno ostcccnic koic sc nika-
da ponovo nc iavlia u familiii. Ako ic icpni pioduzctak bio uziokovan
mutaciiom, mutantni gcn bi picsao na potomstvo i na kiaiu bi bio pono-
vo iziazcn na nckom od potomaka. Niic poznato da sc ovo ikada dcsilo.
Ova anomaliia tako niic uziokovana mutaciiom, vcc nckim
poicmccaicm koii sc iavio za vicmc cmbiionalnog iazvoia.
Riisbos (Riisbosch) opisuic sli•nu anomaliisku iziaslinu kod icdnog
novoiodcnog dc•aka.
216
On ic naziva "ncobi•nim tumoiom u sakiokok-
sigclnom podiu•iu" sa iczgiom koic sc sastoii u potpunosti od visoko
vaskulainog masnog tkiva. On ic izvcstio da niic nadcno kostano,
hiskavi•avo ili misicno tkivo, i da ic ta stiuktuia bila potpuno u skladu sa
icpnim foimaciiama kod •ovcka opisanim u mcdicinskoi litciatuii. On
sc osvinuo na mitovc koii su povczani sa ovim i diugim anomalnim
iziaslinama, naio•ito u sicdnicm vcku.
Riisbos sc osvicc na izvcstai Sifcia (Schacffci)
217
u koicm sc naglasava
da foimiianic "icpa" niic ncminovno izolovan fcnomcn, vcc mozc biti
povczan sa bioinim diugim uiodcnim anomaliiama. Sifci ic bio u staniu
da izvcdc iz mcdicinskc litciatuic listu od 35 dcfoimitcta i anomaliia
koic mogu postoiati upoicdo sa icpnim pioduzctkom. Ako, kao sto
Lcdli tvidi, "nckc dcfoimaciic mogu u stvaii picdstavliati mutaciic
unazad ka icdnom picda•kom staniu" (vidcti sti. 1214 nicgovog iada u
•asopisu Thc Ncw Ingland 1ouinal of Mcdicinc) i icpni pioduzctak
picdstavlia icdnu od niih, ticbalo bi da mozcmo i da povczcmo mnogc
od 35 dcfoimitcta o koiima iavlia Sifci, sa diugim picda•kim staniima.
Takva vcza sc mcdutim nc mozc naci. Oni su, kao i icpni pioduzctak,
248 249
nista visc ncgo anomalnc dcfoimaciic koic sc nc mogu piatiti ni u
kakvom imaginainom picda•kom staniu.
Riisbos takodc piimccuic da ic M. Baitcls
218
skupio 116 izvcstaia o
foimiianiu "icpa" kod liudi. \ slu•aicvima gdc sc izvcstavalo o polu, 52
su bili muskaici, a 16 zcnc. Ako icpni pioduzctak picdstavlia mutaciiu
unazad ka picda•kom staniu, muskaiac bi tako moiao biti ncsto blizi
svom maimunskom pictku od zcnc, posto sc to stanic iavlia tii puta •cscc
kod muskaiaca ncgo kod zcna!
\aikani (Waikanv) izvcstava da mada ic vccina osoba sa icpnim
pioduzccima pokazivala noimalan opsti iazvoi, icpni pioduzcci su bili
povczani sa iazli•itim vistama dcfoimaciia.
219
Mogu li cvolucionisti
idcntifikovati picda•ka stania bilo koiom od ovih dcfoimaciia?
Ako su dcfoimaciic mozda bilc uziokovanc iziazavanicm gcna
naslcdcnih od dalckih picdaka, ali dugo potiskivanih, mozc sc
iazmisliati o intcicsantnim sugcstiiama. Na piimci, nckc zcnc su sc
iadalc sa mlc•nim zlczdama pod pazusima. Ncki slcpi miscvi imaiu svoic
zlczdc sasvim noimalno u tom icgionu. Da li to zna•i da zcnc nosc dugo
potiskivanc gcnc za mlc•nc zlczdc pod pazusima i da mi liudi imamo slc-
pog misa za svog pictka? Nckc zcnc sc iadaiu sa mlc•nim zlczdama u
icgionu slabina. Zlczdc sisaia sc noimalno iavliaiu u tom podiu•iu kod
kitova. Da li to zna•i da zcnc ios uvck poscduiu gcnc za mlc•nc zlczdc u
slabinskom icgionu koic su naslcdilc od kita, niihovog pictka? Mlc•nc
zlczdc, zapiavo, iazvilc su sc kod liudi na mnogim mcstima, ukliu•uiuci
lcda, iukc i nogc. Kako cvoluciona tcoiiia mozc pomoci da sc ovo obias-
ni?
\ svoiim izvcstaiima i Riisbos i \aikani opisuiu nckc od mitskih pii•a
koic su stvoicnc poiavom anomalnih dcfoimaciia koic sc iavliaiu kod
liudi. Lcdli ic piofcsoi na Odscku klini•kc gcnctikc, odclicnic pcdiiatii-
ic, Mcdicinskog ccntia dc•ic bolnicc na Haivaidskoi mcdicanskoi skoli,
i ncma sumnic da ic vilo sposoban doktoi komc bi mnogi liudi povciili
svoic dctc da biinc o nicmu. On ic, mcdutim, duboko picdan vcii u
cvoluciiu. Nicgov spis u •asopisu Thc Ncw Ingland 1ouinal of Mcdicinc
tako picdstavlia ios icdan dopiinos mitologiii stvoicnoi poiavom dcfoi-
maciia kod novoiodcn•adi.
Savicmcni liudi milion godina staii?
Po•cvsi od 1952. godinc, tim Luisa Likiia otkiio ic fosilizovanc ostatkc
nckoliko anatomski savicmcnih liudi u Kanicia foimaciii u podnoziu
Homa planinc na poluostivu Homa iczcia \iktoiiia, u Kcniii.
22O
Na
osnovu fosila zivotinia nadcnih zaicdno sa liudskim ostacima u istoi foi-
maciii, Liki ic obiavio da ic nasao fosilc savicmcnih liudi iz sicdnicg
plcistoccna. Sicdnii plcistoccn datiian ic na skoio milion godina, sto ic
visc od nckih navodnih staiosti za vistu Homo cicctus, i gotovo isto kao
i nckc od staiosti piipisanc nckolicini austialopitckusa. Ovc •inicnicc
•inc Likiicvu tvidniu ncpiihvatliivom vccini cvolucionista; i tako su nic-
govi zakliu•ci svc do sada mcta napada cvolucionista, koiima i sam pii-
pada. Liki, mcdutim, nikad niic odstupio od svog vciovania u dicvnost
ovih ostataka i ubcdcnia da ic nasao fosilc sasvim iazviicnih liudi iz sicd-
nicg plcistoccna.
221
Bosvcl (P. H. Boswcll), gcolog koii ic piatio Likiia u icdnoi kasniioi
ckspcdiciii u tom podiu•iu, ostio ic napao Likiia tvidcci da ic aihai•nu
faunu i ostatkc savicmcnih liudi spoiilo odioniavanic scdimcnata.
222
\
iadu obiavlicnom 1995. godinc, Tomas Plumci (Thomas Plummci) i
Ri•aid Pots (Richaid Potts) sc osvicu na svc dokazc koic su piikupili
Liki i icdan bioi kasniiih ckspcdiciia u tom podiu•iu.
223
Picma osvitu Plumcia i Potsa, ncospoino ic da su fosili koic su nasli
Liki i kasniic ckspcdiciic bili kao oni kod anatomski savicmcnih liudi.
Ncki su pokuplicni na povisini, ali ic bilo ncsumniivo da su fosili
ozna•cni sa Hominidi 2 i 3 bili pokuplicni in situ (sa ishodisnog mcsta)
u Kanicia sloicvima. Posto ic Hominid 3 postao ugaoni kamcn Likiicvog
stiatigiafskog smcstania svih ovih hominidnih fosila, oni su svoiu pazniu
usmciili na tai fosil, koii sc sastoiao od visc lobaniskih fiagmcnata,
ukliu•uiuci fiontalni, tcmcni i potilia•ni dco. \ccina lobania piiku-
plicnih na tom mcstu imala ic dcblic zidovc ncgo savicmcnc liudskc
lobanic. Liki ic pictpostavio da ic to dokaz niihovc dicvnosti, ali Plumci
i Pots su izncli hipotczu da tomc mozc biti uziok icdan od spoicdnih
cfckata paiazita i/ili naslcdnc ili stc•cnc ancmiic.
\isc fiagmcnata, ukliu•uiuci nckc Hominida 3, podvignuto ic icdnoi
cncigctsko-dispcizivnoi studiii. Plumci i Pots tvidc da niskc konccn-
tiaciic clcmcnata cclog tog hominidnog uzoika ukazuiu da su oni bili
natalozcni poslc talozcnia Kanicia foimaciic, mada sc apsolutna staiost
fosila niic mogla odicditi. !zvcstili su da ic istiazivanic kasniiih ckspcdi-
ciia otkiilo da niic dolazilo do odioniavania scdimcnata na mcstu
Likiicvog nalaza, ncgiiaiuci tako osnovu Bosvclovog napada na Likiicvc
tvidnic.
Plumci i Pots zakliu•uiu da su fosili koic ic nasao Liki bili bcz sumnic
oni savicmcnih liudi, da ic Kanicia foimaciia ukliu•ivala donic- do sicd-
nic-plcistoccnskc naslagc, i da ic Hominid 3 nadcn in situ na dubini od
nckoliko mctaia u icdnom ianom plcistoccnskom sloiu. Oni obiasniava-
iu Likiicvo otiicc Hominida 3 iz sloia donicg plcistioccna sugcstiiom da
su tai i diugi nadcni liudski fosili bili iczultat intiuzivnog zatipavania pii-
likom izbiianiima iudc na povisinu tog lokalitcta.
O•iglcdno ic da cc cvolucionisti, bcz obziia na to kako dobii dokazi
mogu biti, odmah odbaciti svaki dokaz koii bi sugciisao da su modcini
liudi bili savicmcni sa svoiim navodnim piccima, i uloziti svaki na•in da
250 251
tc dokazc obiasnc na svoi na•in. Cinicnicc su ovo: ti fosili nadcni su u
doniim i sicdnic-plcistoccnskim naslagama. Ncma sumnic da ic
Hominid 3 bio nadcn in situ u icdnom donic-plcistoccnskm sloiu na
dubini od nckoliko mctaia. Da ic slu•ai obinut, i da su cvolucionisti
zclcli da ustanovc staiost od icdan do dva miliona godina za ovai fosil,
oni bi piihvatili ovai nalaz kao dokaz. Niskc konccntiaciic clcmcnata tih
hominidnih uzoiaka vilo su slab dokaz u poglcdu niihovog poickla.
Mnogi faktoii bi mogli uticati na nivoc clcmcnata u toku hiliada godina,
ali ic to bio icdini dokaz da ti fosili nisu donic- do sicdnic-plcistoccnskc
staiosti, vcc da su to bili savicmcni liudi, sto samo po scbi sa•iniava
dokaz u o•ima cvolucionista da ti fosili nisu mogli piipadati donicm i
sicdnicm plcistoccnu. \ piavi •as cc sc izvcstiti u cvolucionoi litciatuii
da su Plumci i Pots ustanovili da hominidni fosili koic ic Liki nasao nisu
iz sicdnicg plcistoccna kako ic to Liki cncigi•no tvidio. Nista od tc vistc
niic ustanovlicno, i tczina dokaza ic i dalic na Likiicvoi stiani. On ic
imao dokazc. Nicgovi oponcnti su imali svoic tcoiiic. Likiicvi dokazi,
ako su ta•ni, smitni su udaiac svim tcoiiiama o cvolucionom poicklu
•ovcka.
Piikuplia sc ios dokaza koii dokumcntuiu postoianic vistc Homo sapi-
cns u takozvanom sicdnicm plcistoccnu. Huan-Luis Aisuaga (1uan-Luis
Aisuaga) i nicgovc kolcgc izvcstavaiu o otkiicu 24 •ovcka koii sc dobio
uklapaiu u giupu "aihai•ni Homo sapicns ".
224
Ovi liudski ostaci datiiani
su, kazu, na 3OO.OOO godina, i za to mcsto sc pioccniuic da picdstavlia
sicdnii plcistoccn. Ti fosili nadcni su u icdnom pccinskom nalazistu
zvanom Sima dc los Hucsos (Siciia dc Atapucica), Buigos, scvcina
Spaniia. !mali su mnogc zaicdni•kc osobinc sa ncandcitalcima.
Ccn (Chcn), 1ang (Yang) i \u izvcstili su o otkiicu icdnc dobio
o•uvanc lobanic onoga sto oni zovu "ianim" piimcikom vistc Homo
sapicns iz icdnc pccinskc naslagc na 1inuisan nalazistu, 1ingkou okiug,
Lianing piovinciia, Kina.
225
Zapicmina tc lobanic bila ic oko 14OO cm
3
,
icdnaka onoi kod savicmcnih liudi. Nckc kiaktciistikc tc lobanic navclc
su ih da povciuiu da ic ona bliska lobanii aiha•nc vistc Homo sapicns.
Zivotiniski fosili nadcni sa tom lobaniom sugciisu kao staiost sicdnii
plcistoccn, i na osnovu pivog iada su ioi piipisali staiost od 23O-3OO.OOO
godina, mada sad, posto vciuiu da ic ta staiost picvclika na osnovu
gcoloskih i aihcoloskih dokaza, naginiu ka staiosti od 2OO.OOO godina.
Cak i sa tom maniom staioscu, oni tvidc da iczultati datiiania sugciisu
mogucu kocgzistcnciiu u Kini vista Homo sapicns i Homo cicctus.
Gdc su Kain i Avcli nasli svoic zcnc?
\iatimo sc na sam po•ctak liudskc iasc, da odgovoiimo na pitanic
koic sc •csto postavlia: gdc su Kain i Avcli, kao i Sit, nasli svoic zcnc?
!zmcdu svoiih scstaia, naiavno, gdc diugo? Ovo mcdusobno spaiivanic
bilo ic apsolutna ncophodnost da sc piosiii liudska vista. To ic odicdio
Bog, ici bi ina•c stvoiio visc od icdnog paia. Dalic, posto su Adam i Iva
bili gcnctski saviscni kad su stvoicni, a stctnc, dcfoimisucc mutaciic ios
nisu imalc vicmcna da sc foimiiaiu, baicm u zna•ainom stcpcnu, kad ic
takvo mcdusobno spaiivanic bilo ncophodno, iz takvih mcdusobnih
biakova nc bi iczultiiali stctni bioloski cfckti. Danas ic oko 3.OOO
dcfoimisanih stania uziokovano stctnim mutantnim gcnima. Sansc
naslcdivania takvog mutantnog gcna i od oca i od maikc (sto ic obi•no
ncophodno za ispoliavanic dcfckta) povccanc su mcdusobnim biakovi-
ma sa blizim i daliim iodacima. Tako ic doslo do zabianc takvih biako-
va.
Ncki mogu piigovoiati da Bibliia nc spominic nista o diugoi dcci
Adama i Ivc. Mcdutim, u 1. Kniizi Moisiicvoi 5,4 iasno pisc da Adam
"pozivc iadaiuci sinovc i kccii". Kao sto ic vcc pomcnuto, supiugc za
Kaina i Sita moglc su samo biti onc dobiicnc izmcdu niihovih scstaia.
Dalic, Bibliia bclczi •inicnicu da sc Kain, nakon sto ic ubio Avclia, plasio
da diugi za uzviat nc oduzmu nicmu zivot (1. Kniiga Moisiicva 4,14).
Ividcntno ic, daklc, da su Adam i Iva imali mnogo dccc - mozda •ak i
stotinc - za vicmc svog dugog plodnog zivota. Samo su Kain, Avcli i Sit
pomcnuti imcnom zbog vaznih dogadaia koii su ukliu•ivali niih tioiicu.
Poicklo iasa
Odaklc su dosli pccinski liudi, kao Ncandcitalac, Kiomanionac i
Svanskombski •ovck? Oni su bili potomci Noicvc poiodicc, iaspiscni po
dclovima Afiikc, Iviopc, Aziic i diugdc, kako su sc siiili od mcsta svog
picda•kog doma. Za niih sc vciuic da su potomci poslcpotopskih liudi
ici su svi niihovi ostaci nadcni u takozvanim plcistoccnskim naslagama,
za koic sc smatia da su poslcpotopski.
1. Kniiga Moisiicva, poglavlic 11, bclczi •inicnicu da ic postoiala icdna
iana konccntiaciia poslcpotopskih liudi u zcmlii Sinai (\aviloniii). Do
tog vicmcna, oni su sc dovolino umnozili i iazvili adckvatnc vcstinc da
bi iazmisliali o giadnii vclikog giada, kasniic zvanog Babcl (Babilon na
gi•kom), zaicdno sa vclikom kulom, ili ziguiatom. To sc pokazalo kao
sasvim vciodostoino, •ak i bcz pozivania na piazninc u iastczaniu
gcncalogiic u 1. Kniizi Moisiicvoi 11.
226
Ovai dco Bibliic sadzi izvcstai o Bozioi intcivcnciii icmcccnicm iczika
tih liudi i piavlicnicm od nicga mnostva iczika. Tai dogadai ic izazvao
ubizavanic pioccsa koii ic Bog nalozio - "Radaitc sc i mnozitc sc; naio-
ditc sc vcoma na zcmlii i namnozitc sc na nioi" (1. Kniiga Moisiicva 9,7.).
To ic opct uziokovalo mnogo bizu migiaciiu liudi u iaznc dclovc svcta
ncgo do tada.
252 253
Da li ic Bog sa•uvao kod osam liudi koii su piczivcli Potop dovolian
gcnctski potcnciial, ili gcnski pul, da bi dovco da iaznih liudskih iasa
koic postoic danas? Da, icstc, potcnciial ic bio tu. Kako su sc iaznc
gianc liudskc poiodicc iaspisivalc i postaialc svc izolovaniic icdnc od
diugih, nc ukistaiuci sc visc u zna•ainoi mcii, tc po•ctnc iasc dovclc su
do dicvnih iasa, od koiih nckc nalazimo u obliku fosila, a koic su
vccinom piczivclc do danas.
Kako sc •lanovi icdnc vistc iaspisavaiu u malc giupc, tako da postaiu
gcogiafski izolovani, oni postaiu i icpioduktivno izolovani. Svaka giupa
nosi sa sobom samo icdnu fiakciiu ukupnog gcnskog pula, ili gcnctskc
kaiaktciistikc populaciic od koic su sc odvoiili. Kad ic giupa mala, iczul-
tat ic visok stcpcn mcdusobnog ukistania. Takav pioccs mozc iczultiiati
iapidnim izbiianicm na povisinu gcnctskih cita koic su ianiic bilc potis-
nutc u vclikoi populaciii uslcd iazblazivania kioz mcdusobnc biakovc po
ccloi toi populaciii. Kao iczultat, nastaiu "plcmcna" ili "iasc".
Kako sc ovo iaspisivanic odviialo od oiiginalnog ccntia populaciic,
ovc malc giupc su moglc nositi nckc vcstinc sa sobom, ili su naposlctku
moglc gubiti nckc od svoiih oiiginalnih vcstina. Raspisivanic u malc
giupc mozc dopiincti ovom gubitku na visc na•ina. Ncdostatak popu-
laciiskog piitiska iczultiia smanicnicm poticbc za oiuzicm za odbianu
tciitoiiic i odbianu od napada giabliivica. Oiuzic sc tako mozc napusti-
ti. Ncdostatak populaciiskog piitiska mozc takodc iczultiiati napusta-
nicm bavlicnia poliopiivicdom, posto obi•no sakuplianic hianc mozc
biti dovolino da pichiani giupu. Dalic, idcic i vcstinc sc visc nc iazmc-
niuiu sa suscdnim giupama. "Piogics", kako ga gcncialno iazumcmo,
mozc biti ozbilino ictaidiian, i iczultat bi mogla biti •ak i "dcgcnciaciia"
u icdno "piimitivniic" stanic.
Tako su, dok sc civilizaciia iazviiala iclativno bizo u gusto nasclicnim
dclovima Aziic i Iviopc, liudi u ictko nasclicnim oblastima Iviopc, obc
Amciikc, Austialiic i iuznc Afiikc nastavliali da zivc u iclativno piimi-
tivnom staniu, ncki i do danas. Nc izncnaduic, stoga, sto ostaci fosilnog
•ovcka i s niim povczanih aitcfakta, iaspiscni kao i iani •ovck, ukazuiu
da ic on zivco u "nccivilizovanom" staniu. Ti liudi su iziadivali piili•no
sofisticiiana kamcna oiuda i oiuzia. Bili su icligiozni na svoi na•in, •cmu
ic dokaz pokopavanic niihovih mitvih uz cvccc i iaznc picdmctc za koic
su vciovali da cc im biti koiisni u zivotu koii slcdi.
To da tcoiiia cvoluciic, s obziiom na poznatc gcncti•kc podatkc, nc
piuza zadovoliavaiucc obiasnicnic za nastanak iasa cvidcntno ic iz
slcdccc tvidnic, koiu ic 1972. godinc iznco •uvcni cvolucionista, pokoini
Tcodosius Dobzanski:
Gotovo ic ncvciovatno da vck poslc Daivina pioblcm postanka iasnih
iazlika u liudskoi visti ostaic piiblizno isto tako zbuniuiuci kakav ic bio
i u nicgovo doba.
227
Diugim ic•ima, ncma na•ina da sc dovcdu u vczu gcnctski podaci
povczani sa iaznim iasama unutai icdnog cvolucionog okviia.
Zapaniuiucc ic to sto cvolucionisti insistiiaiu da mogu da obiasnc kako
su cvoluiialc iibc, vodozcmci, gmizavci pticc i sisaii, kako su piimati
cvoluiiali od ianiiih sisaia, i kako su •ovckoliki, i obi•ni maimuni i liudi
cvoluiiali od ianiiih piimata, a ipak moiaiu piiznati da nc mogu da
obiasnc postanak iasa unutai vistc Homo sapicns! Ako tcoiiia cvoluciic
nc mozc obiasniti ni postanak iasa u svctlu poznatih nau•nih nalaza,
kako sc onda mozc pictcndovati na to da sc ta tcoiiia koiisti za
obiasnicnic naidubliih mistciiia od svih? O•iglcdno ic da ta tcoiiia sto sc
visc piiblizava stvainim nau•nim podacima, postaic svc ncodiziviia.
1cdna o•iglcdna iasna iazlika ic koza. Nckad sc sugciisc da ic poci-
nclost ncgioidnc iasc adaptaciia na ia•c ultialiubi•asto zia•cnic sunca u
tiopskim kiaicvima. Ova idcia ostavlia ncodgovoicnim pitanic zasto sc
liudi icdnako cini nc nalazc u diugim podiu•iima icdnako iakc ultialiu-
bi•astc svctlosti, kakva ic 1uzna Amciika. Zastupnici konccpta stvaiania
smatiaiu da su sc vaiiiaciic boic kozc iazvilc kao poslcdica piiiodnog
iazvistavania picthodno postoiccih gcnctskih cita u toku foimiiania
iasa, kakvo ic opisano u odcliku goic. Picma ovom glcdistu, cinci su
tczili da sc sclc u podiu•ia u koiima ic niihova cina koza nudila zastitu
od iakog sunca, dok ic svctloputa i plavooka skandinavska iasa migiiiala
na scvci da izbcgnc ia•c ultialiubi•asto zia•cnic na ckvatoiu.
Mogucc ic, kako ic Paikci pokazao,
228
za •ovcka i zcnu odgovaiaiucc
gcnctskc mcsavinc, da imaiu 16 dccc, od koiih bi icdno moglo biti cino,
icdno bclo, a ostalo •ctinacstoio dccc bi moglo biti iaznih mcsanih
niiansi boic. 1cdan izvcstai koii dokumcntuic poiavu tako nc•cga istc
piiiodc obiavlicn ic u scdmi•nom •asopisu Paiadc.
229
Picma ovom
izvcstaiu, Tom i Mandi Cainok iz Lciga, giada blizu Man•cstcia,
Inglcska, bili su ioditclii dva muska blizanca, od koiih ic icdan imao
bclu kozu, plavc o•i i plavu kosu, a diugi tamnu kozu, smcdu kosu i
smcdc o•i. Maika ic bila kci Nigciiica i bclc Inglcskinic, a otac sin
cnglcskih bclaca.
Sviniski zub, •ovckoliko-maiminska vilica, dclfinsko icbio
i magaicca lobania
Postoii staia izicka, "Da li bi 5O.OOO !iancuza moglo da nc budc u
piavu?" \ danasnicm kontckstu, ona bi sc mogla picvcsti kao: "Da li bi
5O.OOO cvolucionista moglo da nc budc u piavu?" Apsolutno! \cc ic
piimcccno da su gotovo 5O godina, na osnovu fiagmcnata vilicc i ncko-
liko zuba, cvolucioni palcoantiopolozi insistiiali da ic Ramapithccus bio
posicdnik izmcdu •ovckolikog maimuna i •ovcka, ali sc ispostavilo da ic
bio u sustini isti kao danasnii oiangutan. Gotovo 1OO godina sc za
254 255
Ncandcitalski naiod vciovalo da su nasi podliudski picci, ali ic sad on
uzdignut na sasvim liudski status, Homo sapicns. Ivolucionisti su
icklamiiali i dva diuga •uvcna, navodna podliudska pictka •ovcka, od
koiih sc za icdnog ispostavilo da ic picvaia, a diugi ic bio zasnovan na
sviniskom zubu!
Godinc 1922. otkiivcn ic icdan zub u zapadnoi Ncbiaski za koii su
Hcnii !aiifild Osboin (Hcniv !aiificld Osboin), icdan od naicmincntni-
iih palcontologa tog vicmcna, i visc diugih autoiitcta, iziavili da kom-
binuic kaiaktciistikc simpanzc, oiganizma ioda Pithccanthiopus i
•ovcka.
Osboin i nicgovc kolcgc nisu moglc sasvim odicditi da li oiiginalnog
vlasnika ovog zuba ticba nazvati •ovckom koii ic sli•an •ovckolikom
maimunu ili •ovckolikim maimunom koii ic sli•an •ovcku. Dat mu ic
naziv Hcspciopithccus haioldcookii i postao ic poznat kao Covck iz
Ncbiaskc. !lustiaciia toga kako su ovai oiganizam i nicgovi savicmcnici
navodno izglcdali, bila ic obiavlicna u •asopisu !llustiatcd London
Ncws.
23O
Na toi ilustiaciii, Hcspciopithccus izglcda zna•aino sli•an
savicmcnom •ovcku, mada siioviii po izglcdu. Godinc 1927., nakon sto
ic izviscno dalic piikuplianic i piou•avanic, zakliu•cno ic da
Hcspciopithccus niic bio niti •ovcku sli•an •ovckoliki maimun niti
•ovckolikom maimunu sli•an •ovck, vcc ic to bio izumili pckci, ili svin-
ia!
231
\ciuicm da ic ovo slu•ai u komc ic nau•nik napiavio od svinic
•ovcka, a svinia napiavila od nau•nika maimuna!
Godinc 1912. su Aitui Smit \udvaid (Aithui Smith Woodwaid),
diicktoi Piiiodnia•kog muzcia u Londonu, i Cails Davson (Chailcs
Dawson), doktoi mcdicinc i amatci palcontolog, obiavili otkiicc donic
vilicc i dcla lobanic. Davson ic otkiio ovc piimcikc iz icdnc sliun•anc
iamc blizu Piltdauna u Inglcskoi. Ova vili•na kost izglcdala ic vilo sli•na
maimunskoi, osim zuba, koii su izglcdali da pokazuiu tip istioscnosti
koia sc o•ckuic pic kod liudi ncgo kod •ovckolikih maimuna. Lobania ic
izglcdala vilo sli•na liudskoi.
Ova dva piimcika su kombinovana i nazvana Ioanthiopus dawsoni,
"Covck zoic". On ic postao populaino poznat kao Piltdaunski •ovck. Za
nicga ic pioccnicno da ic stai 5OO.OOO godina. Mada ic nckoliko ckspc-
iata, kao sto su Boul i Hcnii !aiifild Osboin, piigovaialo povczivaniu
ovc vilicc, vilo sli•nc onoi kod •ovckolikih maimuna, sa •ovckolikom
lobaniom, naivcci svctski autoiitcti su sc slozili da ic Piltdaunski •ovck
zaista bio autcnti•na kaiika u cvoluciii •ovcka.
Godinc 195O. ic postao dostupan mctod za odicdivanic iclativnc
staiosti fosilnih kostiiu. Ovai mctod ic zavistan od koli•inc fluoiida koiu
su kosti apsoibovalc iz tla. Kada su piltdaunskc kosti bilc podvignutc
ovom tcstu, otkiivcno ic da vili•na kost piakti•no niic sadizavala fluoiid
i da to piakti•no uopstc i niic fosil. Pioccnicno ic da niic staiiia od icdnc
godinc kada ic nadcna. Lobania ic pokazivala zna•ainu koli•inu fluoii-
da, ali ic pioccnicno da ic nckoliko hiliada godina staia, pic ncgo
5OO.OOO godina.
Kada sc doslo do ovc infoimaciic, kosti su podvignutc tcmclinom i
kiiti•kom ispitivaniu. Otkiivcno ic da su kosti bilc izlozcnc solima
gvozda kako bi izglcdalc staiiic, a na zubima su bili piimcccni tiagovi
gicbania, sto ic ukazivalo da su bili tuipiiani. Diugim ic•ima, Piltdaunski
•ovck ic bio komplctna picvaia! \ilica savicmcnog •ovckolikog maimu-
256 257
Slika 36. Slika Covcka iz Ncbiaskc (Hcspciopithccus) obiavlicna
u •asopisu Thc !llustiatcd London Ncws od 24. iuna 1922.
na i liudska lobania udcscnc su tako da nalikuiu •ovckolikom maimunu,
i tai falsifikat ic uspco da picvaii naivccc svctskc ckspcitc.
\ svom •lanku
232
o piltdaunskom falsifikatu, Stcfan Dzci Guld iskicno
otkiiva ovu tcndcnciiu stiu•niaka da nalazc ono sto tiazc, •ak i ako toga
tamo ncma, a da nc nalazc ono sto sc tamo nalazi, ako to nc tiazc. Guld
kazc:
Piltdaunski sampioni. . . modcliiali su "•inicnicc". . . ios icdna ilus-
tiaciia da infoimaciia do nas uvck stizc kioz iakc filtcic kultuic, nadc
i o•ckivania. Kao stalnu tcma u "•istom" opisu piltdaunskih ostataka,
od svih nicgovih glavnih poboinika saznaicmo da lobania, mada
zna•aino savicmcna, sadizi skup odicdcnih maimunskih kaiaktciisti-
ka!. . . Giafton Iliot Smit (Giafton Illiot Smith). . . ic zakliu•io:
"Moiamo ovo smatiati za naipiimitivniii i naivisi maimunsko-liudski
mozak do sada zabclczcn; stavisc, onai za kakav sc iazumno moglo
o•ckivati da budc povczan u icdnoi istoi individui sa doniom vilicom
koia tako odicdcno ukazuic na zooloski iang nicnog oiiginalnog vlas-
nika". . . Aitui Kit ic napisao u svom poslcdnicm vclikom iadu (1948):
"Nicgovo •clo bilo ic kao ono oiangutana, liscno supiaoibitalnog
toiusa; u nicgovom modcliianiu, nicgova fiontalna kost imala ic
mnogc ta•kc sli•nosti sa onom kod oiangutana sa Boinca i Sumatic".
. . Pazliivo ispitivanic vilicc takodc ic otkiilo icdan skup zna•aino liud-
skih kaiaktciistika za takvu •ovckoliko-maimunsku vilicu (poicd fal-
sifikovanc istioscnosti zuba). Aitui Kit stalno ic naglasavao, na
piimci, da su zubi bili umctnuti u vilicu na liudski, pic ncgo na mai-
munski na•in.
Komcntaiisuci ovu tcndcnciiu dopustania da unapicd zamislicnc idcic
vladaiu nau•nim zakliu•cima, antiopolog Zakuct Havks (1aquctta
Hawkcs) bclczi:
! kada piihvatamo ovo, kao ncsto ncizbczno i nc ncminovno stctno,
ipak na nas dcluic kao sok otkiicc koliko su •csto unapicd zamislicnc
idcic uticalc na istiazivanic liudskog poickla.
Nista, naiavno, kao falsifikat nc iznosi na vidclo takvc slabosti mcdu
stiu•niacima. Na piimci, osvit na smclc tvidnic i suptilnc anatomskc
distinkciic koic su piavili ncki od nasih naivccih autoiitcta u poglcdu
skoiasnic liudskc lobanic i modcinc vilicc •ovckolikog maimuna, koic
su zaicdno sa•iniavalc "Piltdaunskog •ovcka", budi ili iadost ili bol, u
skladu sa nc•iiim osccaniima picma nau•nicima.
233
Da li su sc stvaii danas mnogo piomcnilc? Dva skoiasnia piimcia tczc
da ukazu da sc tcndcnciic autoiitcta nisu zapiavo uopstc mnogo piomc-
nilc. 1cdan •lanak u •asopisu Scicncc Ncws govoii o tvidniama Tima
\aita da ic Nocl Boaz zamcnio dclfinsko icbio za iamcnu kost homi-
noida.
234
\ait sc sali da tai fosil ticba ozna•iti kao !lippcipithccus ! Boaz ic tvi-
dio da tai piimciak nalikuic iamcnoi kosti pigmciskc simpanzc i sugc-
iisao da zakiivlicnost tc kosti mozc •ak ukazivati i na tiaino dvonozno
kictanic. \ait tvidi da ic Boaz pogicsno intcipictiiao podatkc. Alan
\okci sc citiia u tom istom •lanku kako tvidi da postoii duga tiadiciia
pogicsnog intcipictiiania iaznih kostiiu kao hominoidnih iamcnih kosti-
iu; u pioslosti, kazc \okci, izvczbani antiopolozi su pogicsno opisivali
butnu kost aligatoia i nozni pist tiopistog konia kao iamcnc kosti!
1cdan \P! Picss •lanak obiavlicn 14. maia 1984. godinc,
235
otkiio ic da
ic lobaniski fiagmcnt koii su stiu•niaci pozdiavili godinu dana ianiic kao
naistaiiii liudski fosil ikad nadcn u Iviopi, mogao poticati od magaica!
Tai fosil ic nadcn u andaluziiskom icgionu Spaniic, i zakazan ic tiod-
ncvni simpoziium da bi stiu•niaci mogli diskutovati o ovom fosilu, naz-
vanom "Oika •ovck" po iuznom spanskom giadu blizu kog ic nadcn.
Kada su fiancuski stiu•niaci otkiili •inicnicu da ic "Oika •ovck"
naivciovatniic lobaniski fiagmcnt •ctiii mcscca staiog magaica, u ncpii-
liku dovcdcni spanski autoiitcti poslali su 5OO pisama u koiima su otkazi-
vali pozivc za simpoziium.
\ilica •ovckolikog maimuna iz 1912. godinc, sviniski zub iz 1922.
godinc, dclfinovo icbio i magaicca lobania iz osamdcsctih - •inc isti
komad, samo sc glumci i dckoi mcniaiu. Mozda ic Zakciman bio u piavu
kada ic iziavio da ic pod znakom pitania da li ima ikakvc naukc u
•itavom tom tiaganiu za fosilnim piccima •ovcka.
236
\kiatko
Skoiasnia istiazivania o zivim iov•icama i piimatima pokazala su da
niic bilo gcnctskc vczc izmcdu piimata i iov•ica, kako sc dugo pict-
postavlialo. Kao sto smo ovdc takodc dokumcntovali, kad sc fosilni zapis
piimata tcmclino i obicktivno pioccni, iasno ic da su sc bazi•no iazli•iti
tipovi mcdu piimatima, kao na piimci lcmuii, taisiicii, loiisi, iazli•iti
tipovi maimuna, iazli•itc vistc •ovckolikih maimuna i •ovck, poiavili u
fosilnom zapisu potpuno foimiiani bcz piclaznih foimi, upiavo kao sto
bi sc o•ckivalo na osnovu stvaiania.
Zakciman ic piovco vcliki dco svoic nau•nc kaiiicic ispituiuci fosilnc
piimcikc, navodno povczanc sa poicklom •ovcka. Koiistio ic talcntc
icdnog izvanicdnog tima anatoma i naibolic iaspolozivc mctodc za ana-
lizu. Posto on niic zastupnik stvaiania, za nicga sc nc mozc iaci da ic
piistiasan i naklonicn poziciii onih koii zastupaiu stvaianic. Nicgov iad
ic bio tcmclian, a nicgovi zakliu•ci su bili obicktivni onoliko koliko ic to
•ovcku mogucc. \ kniizi koiu ic obiavio 197O. godinc, "!za kulc od slono-
va•c" (Bcvond thc !voiv Towci ), Zakciman iskicno iznosi svoic
zakliu•kc u poglcdu odnosa fosilnog zapisa picma •ovcku. On tvidi:
258 259
Na piimci, niicdan nau•nik nc bi mogao logi•ki bianiti pictpostavku
da ic •ovck, bcz toga da ic bio ukliu•cn u bilo kakav •in bozanskog
stvaiania, cvoluiiao od icdnog oiganizma nalik •ovckolikom mai-
munu, u vilo kiatkom pciiodu vicmcna - govoicci gcoloskim tcimini-
ma - bcz ostavliania ikakvih fosilnih tiagova na stcpcnima tc tiansfoi-
maciic.
237
Tako, picma Zakcimanu, ako iskliu•imo mogucnost stvaiania, onda ic
•ovck o•iglcdno moiao cvoluiiati od oiganizma nalik •ovckolikom mai-
munu, ali ako icstc, za to ncma dokaza u fosilnom zapisu.
Tako ncma dokaza, niti u sadasnicm svctu niti u svctu pioslosti, da sc
•ovck uzdigao od nckog "nizcg" oiganizma. On stoii sam kao icdno
odvoicno i spccifi•no stvoicno bicc, ili bazi•ni moifoloski dizain,
obdaicn osobinama koic ga postavliaiu dalcko iznad svih ostalih oigani-
zama.
\ picthodnim poglavliima smo navcli piimci za piimciom ncuspcha
da sc nadu piclaznc foimc, tamo gdc cvoluciona tcoiiia picdvida da
takvc foimc ticba da sc nadu. Ncki mogu sumniati da smo bili piistiasni
u nascm izboiu piimcia, na na•in da su bili navcdcni samo oni slu•aicvi
u koiima piclaznc foimc ios nisu nadcnc, a izostavliaiuci mnogc diugc
piimcic gdc su piclaznc foimc izmcdu bazi•no iazli•itih vista zivotinia i
biliaka poznatc.
Piimcii navcdcni u ovoi kniizi ni na koii na•in nisu izuzcci, vcc sluzc
da ilustiuiu ono sto ic kaiaktciisti•no za fosilni zapis. Dok ic vaiiiaciic
na nivou podvistc mogucc opsciviiati, a o nckima na nivou vistc sc mozc
zakliu•ivati, odsustvo piclaznih foimi izmcdu visih katcgoiiia (stvoicnih
tipova u modclu stvaiania) ic icdovno i sistcmatsko. Mi sada zclimo da
dokumcntuicmo ovu tvidniu navodcnicm obiavlicnih tvidnii cvolu-
cionista.
Potpuno odsustvo piclaznih foimi
Zclcli bismo da pivo citiiamo vodcccg svctskog palcontologa, Dzoidza
Gciloida Simpsona. \ nicgovoi kniizi "Tcmpo i na•in cvoluciic" (Tcmpo
and Modc in Ivolution), u odcliku nazvanom "Glavni sistcmatski
diskontinuitcti u zapisu", on tvidi da nigdc na svctu ncma ni icdnog tiaga
nckog fosila koii bi smaniio vcliki iaz izmcdu ioda Hiiacothciium, za
koga vccina cvolucionista smatia da ic bio pivi koni, i nicgovog pict-
postavlicnog picda•kog icda Condvlaithia. Zatim on nastavlia:
To vazi za sva 32 icda sisaia. . . naiianiii i naipiimitivniii •lanovi svakog
icda vcc imaiu bazi•nc kaiaktciistikc svog icda, i ni u icdnom slu•aiu
niic poznat niicdan piiblizno kontinuiian niz od icdnog icda ka diu-
gom. \ vccini slu•aicva piclazi su tako ostii, a iazovi tako vcliki, da ic
poicklo doti•nog icda spckulativno i picdmct mnogih iaspiava.
1
Kasniic (na sti. 1O7), Simpson tvidi:
260 261
8. EvoIucija: FosiIi kazu Ne!
Ovo icdovno odsustvo piclaznih foimi niic ogiani•cno na sisaic, vcc ic
gotovo univcizalni fcnomcn, kao sto to vcc dugo bclczc palcontolozi.
Ovo vicdi za gotovo svc icdovc svih klasa zivotinia, i ki•mcniaka i
bcski•mcniaka.
\ svoioi kniizi "Zna•cnic cvoluciic" (Thc Mcaning of Ivolution),
Simpson, govoicci o poiavi novih kola, klasa ili diugih glavnih giupa,
tvidi da:
Pioccs koiim sc tako iadikalni dogadaii dcsavaiu u cvoluciii, picdmct
ic icdnog od naiozbiliniiih picostalih iaspiava mcdu kvalifikovanim
piofcsionalnim piou•avatcliima cvoluciic. Pitanic ic da li do takvih
vccih dogadaia dolazi ticnutno, nckim poccsima sustinski iazli•itim od
onih ukliu•cnih u manic ili visc postcpcnu cvolutivnu piomcnu, ili sc
ccla cvoluciia, ukliu•uiuci i ovc glavnc piomcnc, obiasniava istim piin-
cipima i pioccsima kioz sav nicn tok, s tim da su iczultati vcci ili manii
zavisno od ukliu•cnog vicmcna, iclativnog intcnzitcta sclckciic, i
diugih matciiialnih vaiiiabli u svakoi datoi situaciii.
Mogucnost za takvu iaspiavu postoii, posto su piclazi izmcdu
glavnih stcpcna oiganizaciic ictko gdc dobio zabclczcni fosilima. \
ovom poglcdu postoii tcndcnciia ka sistcmatskom ncdostatku u zapisu
istoiiic zivota. Tako ic mogucc tviditi da takvi piclazi nisu zabclczcni
posto nisu postoiali, i da tc piomcnc nisu nastalc piclazom vcc iznc-
nadnim skokovima u cvoluciii.
2
Da su kola, klasc, icdovi i diugc glavnc giupc bilc povczanc piclaz-
nim foimama, pic ncgo da su sc poiavilc izncnadno u fosilnom zapisu sa
komplctnim bazi•nim kaiaktciistikama, nc bi bilo ncophodno, naiavno,
da sc o niihovoi poiavi u fosilnom zapisu govoii kao o "iadikalnim
dogadaiima". Dalic, nc mozc sc naglasiti dovolino iako da sc •ak i cvolu-
cionisti izmcdu scbc picpiiu oko toga da li su sc ovc vclikc katcgoiiic
poiavilc ticnutno ili nc! To ic upiavo aigumcnt zastupnika konccpta
stvaiania koii kazc da sc ovc foimc icsu poiavilc ticnutno, i sto piclaznc
foimc nisu zabclczcnc ici nisu ni postoialc.
Zastupnici stvaiania bi tako Simpsonovu tvidniu ponovili ovim ic•ima:
Tako ic mogucc da sc tvidi da piclaznc foimc nisu zabclczcnc ici nisu
postoialc, da su sc ti glavni tipovi poiavili stvaianicm, pic ncgo piocc-
som postcpcnc cvoluciic.
\ icdnom skoiiicm iadu, Simpson ic iziavio: "Kaiaktciistika poznatog
fosilnog zapisa ic da sc vccina taksona poiavliuic naglo." \ istom paia-
giafu on dalic tvidi: "Piazninc izmcdu poznatih vista su spoiadi•nc i
•csto malc. Piazninc izmcdu poznatih icdova, klasa i kola su sistcmatskc
i gotovo uvck vclikc."
3
Mada namciavamo da to uiadimo, icdva da ic poticbno da sc dalic
dokumcntuic piiioda fosilnog zapisa. !zglcda o•iglcdno da bi goinic
tvidnic Simpsona, kad bi sc o•istilc od svih picdiasuda i pictpostavlicnih
cvolucionisti•kih •inicnica da bi sc dobio icdan •ist zapis, opisivalc upia-
vo ono sto zahtcva modcl stvaiania. Ovai zapis ic zalosno dcficitaian, ali
samo u svctlu picdvidania modcla cvoluciic.
Niko sc niic potpuniic picdao, od Simpsona, onomc sto ic Dobzanski
nazvao "mchanisticisti•kom matciiialisti•kom filozofiiom koiu dcli
vccina danasniih autoiitcta u bioloskim naukama".
4
Simpson tvidi da
vccina palcontologa "nalazi za logi•no, ako nc i nau•no poticbno, da sc
pictpostavi da izncnadna poiava novc sistcmatskc giupc niic dokaz za
stvaianic. . ."
5
Simpson ic tako ulozio zna•aian napoi u pokusaiima da izvinc i iskiivi
svaku stianu cvolucionc tcoiiic da bi obiasnio ncdostatak fosilnog
zapisa.
6
Ticba, mcdutim, podsctiti da ako ic cvoluciia usvoicna po icd-
nom a piioii piincipu; uvck ic mogucc zamisliti pomocnc hipotczc -
ncdokazanc i po piiiodi ncdokazivc - da bi sc u•inilo da ona funkcionisc
u svakom spccifi•nom slu•aiu. Ovim pioccsom bioloska cvoluciia
dcgcnciisc u ono sto Toip (Thoipc) naziva icdnim od svoia "•ctiii stuba
ncmudiosti" - mcntalnu cvoluciiu koia ic iczultat slu•ainih pokusaia
sa•uvanih poia•aniima.
7
\ poglcdu piiiodc zapisa, Ainold ic ickao:
Dugo sc o•ckivalo da cc is•czlc bilikc na kiaiu otkiiti ncki od stcpcna
kioz koic su postoiccc giupc pioslc u toku svog iazvoia, ali moia sc
piiznati da ic ovo picdvidanic ispunicno u vilo malom stcpcnu, iako
palcobotani•ko istiazivanic napicduic visc od sto godina.
8
Slcdccc napomcnc piofcsoia Koincia (I. 1. H. Coinci) sa botani•kc
skolc Kcmbiidz \nivcizitcta, bilc su vcoma iskicnc:
Mozc sc navcsti mnogo dokaza u piilog tcoiiii cvoluciic - iz biologiic,
biogcogiafiic i palcontologiic, ali ia i dalic mislim da ako govoiimo bcz
picdiasuda, fosilni zapis biliaka govoii u koiist spcciialnog stvaiania.
9
Ovai cvolucionista iskicno tvidi da fosilni zapis biliaka nc podizava
cvoluciiu, vcc pic podizava stvaianic.
Nastanak biliaka cvctnica (angiospcimi), koii ic Daivin nazvao
"gioznom mistciiiom", i danas ic za cvolucionistc "giozna mistciiia". \
poglcdu tog pioblcma, Hiudz (Hughcs) ima da kazc ovo:
Ivolutivni postanak sada dominantnc kopncnc bilinc giupc,
angiospcimi, zbuniuic nau•nikc svc od sicdinc X!X vcka. . .
Nakon opisa visc pokusaia da sc obiasni zasto sc nc mogu naci dokazi
za niihovo cvolutivno poicklo, Hiudz kazc:
. . . sa nckoliko izuzctaka u dctaliima, mcdutim, ncuspch u nalazcniu
zadovoliavaiuccg obiasnicnia ic ostao, i mnogi biolozi su zakliu•ili da
sc tai pioblcm nc mozc icsiti fosilnim dokazima. . .
1O
262 263
Bck (Bcck) ic iziavio:
Zapiavo, mistciiia nastanka i iana cvoluciia angiospcimi ic danas isto
onako svcpiisutna i fascinantna kakva ic bila i kad ic Daivin naglasio
tai pioblcm 1879. godinc. . . Ncmamo dcfinitivnih odgovoia, ici smo
piinudcni da zasnivamo zakliu•kc samo na okolisnim dokazima, i oni
obi•no moiaiu, po nuznosti, biti visoko spckulativi i intcipictativni.
11
Bilikc cvctnicc poiavliuiu sc na sccni u zbuniuiucc iaznolikom
mnostvu. Cctidcsct tii familiic angiospcimi poiavliuic sc naglo, bcz
tiaga picdaka ili piclaznih foimi. Niic •udo sto niihov nastanak cvolu-
cionisti opisuiu kao gioznu mistciiiu.
Olson ic ickao:
Ticci fundamcntalni aspckt ovog zapisa ic ncsto diuga•iii. Mnogc novc
giupc biliaka i zivotinia izncnada sc iavliaiu, o•iglcdno bcz ikakvih
bliskih picdaka. \ccina vclikih giupa oiganizama - kola, potkola, pa
•ak i klasa - iavlia sc na ovai na•in. . . !osilni zapis koii ic pioizvco ovai
pioblcm niic mnogo od pomoci u nicgovom icsavaniu. . . \ccina
zoologa i palcontologa oscca da sc pukotinc i naglc poiavc novih giupa
mogu obiasniti nckomplctnoscu zapisa. Ncki palcontolozi sc nc slazu i
vciuiu da ovi dogadaii pii•aiu pii•u koia niic u skladu sa tcoiiiom i
koia sc nc vida mcdu zivim oiganizmima.
12
\ poglcdu bclcskc koia sc ti•c navodnc nckomplctnosti zapisa, mi sc
okicccmo tvidnii Dzoidza, ianiic spomcnutoi u ovoi kniizi o bogatstvu
zapisa. Dalic pobiianic ovog obiasnicnia za diskontinuitctc mozc sc
izvcsti iz Ncvclovc (Ncwcll) tvidnic da: "Mnogi od diskontinuitcta tczc
da budu svc visc naglascni sa povccanicm sakupliania."
13
\ svoioi kniizi o piincipima palcontologiic, Raup i Stcnli (Stanlcv)
bclczc:
Na zalost, poicklo vccinc visih katcgoiiia obaviicno ic mistciiiom:
obi•no sc novc visc katcgoiiic poiavliuiu izncnada u fosilnom zapisu
bcz dokaza o piclaznim foimama.
14
Du Nou (Du Nouv) opisuic tc nalazc na slcdcci na•in:
\kiatko, svaka giupa, icd ili familiia izglcda da ic nastala izncnadno i
icdva da ikada nalazimo foimc koic ih povczuiu sa picthodnim nizom.
Kada ih otkiiicmo, onc su vcc komplctno difcicnciianc. Nc samo da
nc nalazimo piclaznc foimc, vcc ic gcncialno ncmogucc autcnti•no
povczati iicdnu novu giupu sa staiom.
15
Kun (Kuhn) piimccuic:
Cinicnica o poicklu ostaic. Mcdutim, poicklo van tipoloski odicdcnih
gianica nigdc niic mogucc dcmonstiiiati. Stoga mozcmo zapiavo go-
voiiti o poicklu unutai tipova, ali nc i o poicklu tipova.
16
Sto sc ti•c glavnih giupa ili kola, Klaik (Claik) piimccuic:
Bcz obziia koliko dalcko isli unazad u fosilnom zapisu ianiicg zivotini-
skog zivota na zcmlii, nc nalazimo tiaga ikakvih zivotiniskih foimi koic
su posicdnc izmcdu iaznih glavnih giupa ili kola.
17
Kasniic u istoi kniizi (sti. 196), on kazc:
Posto ncmamo ni naimanicg dokaza, niti mcdu zivim niti mcdu fosil-
nim zivotiniama, ni o kakvim mcdupiclaznim tipovima koii bi slcdili
glavnc giupc, umcsna ic pictpostavka da nikada niic ni bilo takvih
mcdupiclaznih tipova.
\ icdnom osvitu na kniigu "Ivoluciona biologiia, Tom 6"
(Ivolutionaiv biologv, \olumc 6 ),
18
on pisc:
Tii palcontologa (nc manic) zakliu•uiu da ic stiatigiafska poziciia
totalno iiclcvantna za odicdivanic filogcniic, i gotovo kazu da niicdan
poznati takson niic izvcdcn iz bilo koicg diugog.
19
Ri•aid B. Goldsmit, ncma•ki gcncti•ai koii ic kasniic iadio kao piofc-
soi gcologiic na \nivcizitctu Kalifoiniia, Bcikli, nasupiot Simpsonu i
vccini cvolucionista piihvatao ic diskontinuitctc u fosilnom zapisu za
onakvc kakvi icsu. On ic odbacio nco-daivinovsku intcipictacuiu cvolu-
ciic (modcinu sintczu u danasnicm vidu) koiu piihvata vccina cvolu-
cionista. Nco-daivinovska intcipictaciia podiazumcva da ic do svih
cvolucionih piomcna doslo spoio i postcpcno picko mnogo hiliada
malih mutaciia. Goldsmit umcsto toga picdlazc da su sc glavnc katc-
goiiic (kola, klasc, icdovi, familiic) iavilc ticnutno, vclikim skokovima ili
sistcmskim mutaciiama.
2O
Goldsmit ic nazvao ovai mchanizam kao mchanizam "monstiuma koii
obccava". On ic pictpostavio, na piimci, da ic nckada icdan gmizavac
snco iaic i da sc iz tog iaicta izlcgla ptica! Svc vclikc piazninc u fosilnom
zapisu obiasniavaiu, picma Goldsmitu, sli•ni dogadaii - ncsto ic snclo
iaic, a iodilo sc ncsto diugo. Nco-daivinisti visc volc da vciuiu da ic
Goldsmit onai koii ic snco to iaic, podizavaiuci to da ncma ni tiunkc
dokaza koii bi podizao ovai mchanizam "monstiuma koii obccava".
Goldsmit insistiia, isto tako, da ncma dokaza ni za postuliiani nco-daivi-
novski mchanizam (vclikc tiansfoimaciic akumulaciiom mikiomutaciia).
Zastupnici stvaiania sc slazu i sa nco-daivinistima i sa Goldsmitom -
ncma dokaza ni za icdan tip cvoluciic.
Niko niic bio picdaniii cvolucionoi filozofiii od Goldsmita. Ako ic iko
htco da nadc piclaznc foimc, to ic bio on. Ako bi iko piiznao da ic
piclazna foima piclazna foima, to bi bio on. Ali u poglcdu fosilnog
zapisa, cvo sta ic Goldsmit moiao da kazc:
Cinicnicc od naivccc opstc vaznosti su slcdccc. Kada sc icdno novo
kolo, klasa ili icd poiavi, tada slcdi icdna biza, cksplozivna (u smislu
gcoloskog vicmcna) iaznolikost, tako da sc piakti•no svi icdovi i
familiic iavliaiu izncnadno i bcz ikakvih o•iglcdnih piclaza.
21
264 265
Sada, pitaiu zastupnici stvaiania, koii bi sc bolii opis fosilnog zapisa
mogao o•ckivati na osnovu picdvidania modcla stvaiania? Sa diugc
stianc, osim ako sc piihvati Goldsmitov "monstium koii obccava" kao
mchanizam cvoluciic, ovai opis ic u kontiadikciii sa naikiiti•niiim picd-
vidanicm cvolucionog modcla - piisustvom posicdnika u fosilnom zapisu
koic zahtcva ta tcoiiia.
Ncki kiiti•aii bi mogli piigovoiiti da su publikaciic Goldsmita koic
govoic o mchanizmu "monstiuma koii obccava" staic 3O-4O godina, i da
su nicgovc idcic diskicditovali savicmcni cvolucionisti. \azno pitanic ic,
mcdutim, zasto sc Goldsmit osctio piinudcnim da picdlozi icdan tako
ncvciovatan mchanizam na pivom mcstu? Osccao sc piinudcnim na to
ici piclaznc foimc izmcdu bazi•nih tipova nc mogu da sc nadu, ici ic
svaki tip koii sc poiavio u fosilnom zapisu potpuno foimiian. !ntcnzivno
istiazivanic fosilnog zapisa u toku poslcdniih pola vcka niic dalo nista sto
bi uziokovalo to da sc on picdomisli.
Dalic, icdan od naipoznatiiih amcii•kih cvolucionista piisko•io ic u
odbianu Goldsmitovih idcia. Stcfan Dzci Guld, piofcsoi na Haivaid
\nivcizitctu, koii picdaic gcologiiu, biologiiu i istoiiiu naukc, u okviiu
svoiih mnogobioinih izdava•kih aktivnosti pisc i •lankc koii sc poiavliu-
iu u svakom bioiu •asopisa Natuial Histoiv, publikaciic Amcii•kog
piiiodnia•kog muzcia. On ic obiavio •lanak u tom •asopisu pod nazivom
"Poviatak monstiuma koii obccavaiu".
22
Poslc podsccania na "zvani•ni pickoi i ismciavanic" koii su sc izlili na
Goldsmita od stianc diugih cvolucionista zbog nicgovog mchanizma
"monstiuma koii obccava", Guld kazc: "1a, mcdutim, picdvidam da cc u
toku naicdnc dcccniic Goldsmit biti uvcliko odbianicn u svctu cvolu-
cionc biologiic." Malo kasniic on tvidi: "!osilni zapis sa svoiim naglim
piclazima nc piuza podisku za postcpcnu piomcnu. . ."
Ncsto kasniic u ovom istom •lanku, Guld kazc:
Svi palcontolozi znaiu da fosilni zapis sadizi vilo malo u poglcdu
piclaznih foimi; piclazi izmcdu glavnih giupa su kaiaktciisti•no nagli.
Guld tako tvidi da fosilni zapis, upiavo kao sto ic i Goldsmit govoiio,
nc daic dokaza o postcpcnoi piomcni nckc bilinc ili zivotiniskc foimc u
diugu, i da sc opct, kao sto ic i Goldsmit govoiio, svaka vista poiavila
naglo.
Guld zatim uvodi ios icdan aigumcnt piotiv postcpcnc piomcnc koii
ic koiistio Goldsmit. Guld kazc:
Mada ncmamo diicktnc cvidcntnc dokazc za glatkc piclazc, mozcmo
li zamisliti icdan iazuman niz piclaznih foimi, to icst za zivot sposob-
nih, funkcionalnih oiganizama izmcdu picdaka i potomaka? Od kakvc
su mogucc koiisti ncsaviscni po•ctni stcpcni koiisnih stiuktuia? Za
sta ic dobia poluvilica ili polukiilo?
Aigumcnt izncscn ovdc, da ic postcpcna cvoluciona piomcna icdnc
foimc u diugu ncmoguca, ici piclaznc foimc, buduci nckomplctnc, nc
bi moglc funcionisati, aigumcnt ic na koii zastupnici stvaiania vcc dugo
sugciisu. Ovo ic bio icdan od Goldsmitovih kliu•nih aigumcnata piotiv
nco-daivinovskog mchanizma cvoluciic, i danas ga ponavlia Guld.
Guld tvidi, kao i Goldsmit, da ic do vccinc vclikih cvolucionih piomc-
na doslo malim piomcnama u bizinama iazvoia. Na pivom mcstu, ncma
ni tiunkc cmpiiiiskog dokaza koii bi podizao takvu idciu. Cak ic i
Goldsmit piiznao da niko nikada niic vidco da sc dcsava ista sli•no (ti.
da sc novi tip iavlia postuliianim mchanizmom monstiuma koii
obccava). Guld, koii sc bavi goiniom •inicnicom, navodi Goldsmitov iad
koii ic navodno pokazao da su vclikc iazlikc u obiascu saia kod guscni-
ca iczultiialc iz malih piomcna tokom vicmcna iazvoia. Naiavno, citiiati
ovo kao dokaz za podisku mchanizma monstiuma koii obccava •ista ic
bcsmislica. 1cdina pioizvcdcna piomcna bila ic u boii guscnicc. Ona ic
ostala ista vista, kao i lcptii koii ic nastao od nic. 1csu li takvi pioccsi
pictpostavlicni da bi obiasnili poicklo guscnica i lcptiia na pivom
mcstu? Naiavno da nc. \ stvaii, piava pocnta Guldovog •lanka ic to da
vclikc cvolutivnc piomcnc nisu pioizvcdcnc takvim maniim vaiiiaciia-
ma. \aiiiaciic u boiama saia guscnica, zatim, nc daiu nikakvu podisku
idcii da sc vclikc cvolucionc piomcnc dcsavaiu kioz malc vaiiiaciic u
bizinama iazvoia.
Picma Goldsmitu, gmizavac ic snco iaic iz koga sc izlcgla ptica, sa pci-
icm i svim ostalim. Mozcmo sc zapitati, kako su potpuno novc stiuktuic,
kao sto ic pciic, pioizvcdcnc svc odicdnom malim vaiiiaciiama u bizina-
ma iazvoia sasvim iazli•itih stiuktuia? Pcio ic zapaniuiucc komplcksna
stiuktuia sa mnogim clcmcntima •udcsno dizainiianim da funkcionisu
zaicdno na takav na•in, da to pcio obavlia svoi zadatak na icdan opti-
malan na•in. Nicgovo samo postoianic govoii o namcinom dizainu.
\ciovati da su pcio, oko ili bubicg, a kamoli nova komplctna bilika ili
zivotinia, mogli biti pioizvcdcni dc novo malim vaiiiaciiama u bizinama
iazvoia, apsolutno ic ncvciovatna.
Ali, picma Guldu, to ic izglcda ono u sta cvolucionisti moiaiu vciovati.
Na zavisnoi stianici ovog •lanka, goic citiianog, Guld kazc:
Zapiavo, ako nc piizovcmo diskontinuiianu piomcnu putcm malih
izmcna u bizinama iazvoia, ia nc vidim kako bi sc uopstc mogli postici
vcliki cvolucioni piclazi. Malo sistcma ic otpoiniic na bazi•nu
piomcnu od iako difcicnciianih, vcoma spccifi•nih komplcksnih
odiaslih piimciaka "visih" zivotiniskih giupa. Kako bismo ikad mogli
pictvoiiti nosoioga ili komaica u ncsto fundamcntalno diuga•iic? Pa
ipak, piclazi izmcdu vclikih giupa moia da su sc iavili u istoiiii zivota.
!zglcda o•iglcdno da ako sc icdan takav danas piiznati cvolucionista
kao sto ic Stcfan Dzci Guld oscca piisilicnim da postuliia da sc cvoluci-
266 267
ia odigiala na ncki sli•an na•in kao sto ic Goldsmitov mchanizam mon-
stiuma koii obccava, onda zaista ncma stvainog cmpiiiiskog dokaza da
sc cvoluciia iavlia u sadasniosti picko mchanizma koii postuliiaiu nco-
daivinisti. Da ima takvih dokaza, niko sc nc bi osccao piisilicnim da
usvoii ncvciovatni mchanizam monstiuma koii obccava. Ali sa diugc
stianc, siguino niko nikada niic bio svcdok iodcnia icdnog takvog oiga-
nizma. Scval \iait (Scwall Wiight), dobio poznat zbog svog udcla u
iazvoiu izvcsnih aspckata nco-daivinovskog mchanizma cvoluciic, tvidi
da ic piatcci picko 1OO.OOO iodcnia zamoi•ica vidco mnogo monstiuma,
ali nikada nckog koii obccava.
23
!sto tako ic o•iglcdna •inicnica da ncma dokaza za postoianic
piclaznih foimi, ici ic mchanizam monstiuma koii obccava izmislicn da
obiasni odsustvo takvih piclaznih foimi! Mada cvolucionisti tiazc ncki
izlaz iz dilcmc uziokovanc ncpiiiatnim odsustvom piclaznih foimi, oni
nc piihvataiu konccpt monstiuma koii obccava kao mchanizam bcga.
\cc su visc od dvc dcccniic pioslc otkako ic 1977. godinc publikovan
Guldov •lanak "Poviatak monstiuma koii obccava". Za kiai tc dcccniic
Guld ic picdvidco da cc Goldsmit biti uvcliko odbianicn u holovima
cvolucionc biologiic. Sta god sc diugo mozc icci u poglcdu icdinstvcnih
sposobnosti piofcsoia Gulda, on ic izglcda los pioiok, ici sa vilo malo
izuzctaka, biolozi nisu naginuli da ichabilituiu Goldsmitovu icputaciiu
cvolucionog biologa.
Na stianicama •asopisa Discovci iz 1981. godinc, Guld ic publikovao
icdan napad piotiv zastupnika stvaiania i naukc o stvaianiu.
24
Pitao sam
izdava•a •asopisa Discovci za dozvolu da obiavim tckst icdnakc duzinc
kao odgovoi na Guldov •lanak. Ova molba ic odbiicna, ali mi ic dozvo-
licno da obiavim odgovoi u foimi pisma uicdnistvu, duzinc icdnc
stianc.
25
\ svom tckstu, izmcdu ostalog, Guld piigovaia opisu Goldsmitovog
mchanizma monstiuma koii obccava i Guldovc podiskc koiu sam
ukliu•io u izdanic svoic kniigc Ivoluciia: !osili kazu Nc! iz 1979.
godinc.
26
On mc ic optuzio za stvaianic iskiivlicnc kaiikatuic
Goldsmitovog mchanizma monstiuma koii obccava. Guld pisc:
Diucn Gis pisc: "Picma Goldsmitu, a sada o•iglcdno i picma Guldu,
icdan gmizavac ic snco iaic iz kog sc izlcgla piva ptica, sa pciicm i svim
ostalim." Svaki cvolucionista koii bi vciovao u takvu bcsmislicu bio bi
sa piavom ismcian na intclcktualnoi sccni. . .
\ svom pismu uicdnistvu, dokumcntovao sam da ic ovo piccizno ono
u sta ic Goldsmit vciovao citiiaiuci ga iz nicgovc kniigc "Matciiialna
osnova cvoluciic" (Thc Matciial Basis of Ivolution) (sti. 395), gdc stoii:
Ticba samo da citiiam Sindcvolfa (Schindcwolf) (1936), naipiogic-
sivniicg istiaziva•a koga znam. On pokazuic piimciima iz fosilnog
matciiiala da ic do vclikih cvolucionih napicdovania moialo doci u
poicdina•nim vclikim koiacima. . . On pokazuic da su mnogc ncdosta-
iucc kaiikc u palcontoloskom zapisu tiazcnc uzalud ici nisu nikada ni
postoialc: "Piva ptica sc izlcgla iz gmizava•kog iaicta."
Nastavio sam tvidcci da stoga, picma Guldovoi vlasitoi tvidnii, nicgov
iunak slcdccc dcccniic ticba da budc ismcian na intclcktualnoi sccni.
\ icdnom kasniicm pismu uicdnistvu,
27
Guld ic podizavao da ic
Goldsmit namciavao da ovo budc shvaccno samo kao mctafoia. Ostali
cvolucionisti, mcdutim, o•iglcdno sc slazu u mom iazumcvaniu onoga
sta ic Goldsmit ickao.
!utuima, vaticni piotivnik konccpta stvaiania, u poglcdu
Goldsmitovog sugciisanog mchanizma tvidi:
On ic u svom zakliu•ivaniu otisao do cksticma, i tcoictisao da ic svaka
vcca taksonomska giupa nastala kao makiomutaciia, "monstium koii
obccava", koii ic u icdnom skoku piosao od civa do iaka, ili od gmizav-
ca do pticc.
28
Stivcn Stcnli (Stcvcn Stanlcv), palcontolog sa Dzon Hopkins
\nivcizitcta, i dobio poznat po svom zalaganiu za "ispickidanu
iavnotczu" kao mchanizma cvoluciic o koicm ccmo uskoio govoiiti,
tvidi:
\ toku ovog vcka, idcia da su sc adaptivnc inovaciic dcsilc iapidnom
nastankom vista, iavliala sc spoiadi•no u palcontologiii, bcz piih-
vatania. Oto Sindcvolf (Otto Schindcwolf) (1936, 195O) ic bio tu pivi
pokicta•, ali kao sto ic ianiic opisano, nicgovi poglcdi su bili cksticm-
ni, dclom odiazavaiuci uticai Dc \iicsa i Goldsmita. Sindcvolf ic
vciovao da ic icdna icdina makiomutaciia mogla ticnutno pioizvcsti
foimu koia bi picdstavliala novu familiiu ili icd zivotinia. Ovai poglcd
ic stvoiio viziic kakva ic ona o pivoi ptici koia sc izlcgla iz gmizava•kog
iaicta.
29
Stcnli tako kaiaktciisc Sindcvolfovc poglcdc kao cksticmnc, koii
stvaiaiu viziic kao sto ic ona pivc pticc koia sc izlczc iz gmizava•kog iaic-
ta, i piipisuic Goldsmitu i Dc \iicsu uticai koii ic dovco do ovih
cksticmnih poglcda.
Dzon Tainci (1ohn R. Tuinci), piofcsoi gcnctikc na Lids
\nivcizitctu, kazc:
Naivcca gicska koiu bi svaki zastupnik konccpta ispickidanc iavnotczc
mogao napiaviti ic to da pictpostavi, kao sto ic to u•inio Goldsmit, da
bi ovai "monstium koii obccava", ako sc to tako zcli nazvati, bio
saviscn, do tc ta•kc da nc piolazi kioz daliu modifikaciiu. Goldsmit ic
naskodio svoiim boliim idciama vczuiuci ih tako •visto za ovo pci-
vcizno glcdistc.
3O
268 269
Tako ic iasno da ia nisam niti pogicsno iazumco niti sclcktivno citiiao
Goldsmita ili Gulda u vczi sa ovom stvaii. Guld, o•iglcdno u ncpiilici
zbog svog uzuibanog i dosta naglog cntuziiasti•nog podizavania idcic
monstiuma koii obccava, koic ic izickao u svom •lanku iz 1977. godinc,
pokusavao ic da sc izvu•c ncgiiaiuci da ic Goldsmit zaista mislio ono sto
ic ickao. Mi sc slazcmo sa Guldom, mcdutim, kada on kasniic pisc da ic
vciovati da sc piva ptica izlcgla iz gmizava•kog iaicta nau•no bcsmis-
lcno. Bilo zagovaiati icdnu takvu sugcstiiu ili podizavati onc koii imaiu
takvc poglcdc, piiznanic ic da su dokazi vilo ncpiiiatni za cvolucionu
tcoiiiu.
Guld ic iznco mnostvo indikativnih tvidnii u diugim •lancima u
•asopisu Natuial Histoiv. On kazc, na piimci:
Iksticmna ictkost piclaznih foimi u fosilnom zapisu istiaiava kao
poslovna taina palcontologiic. Ivoluciono divccc koic ukiasava nasc
udzbcnikc ima podatkc samo na vihovima i •voiovima svoiih giana;
ostatak ic zakliu•ivanic, mada iazumno, a nc dokaz pomocu fosila.
31
Kasniic u istom •lanku on tvidi:
!stoiiia vccinc fosilnih vista ukliu•uic dvc kaiaktciistikc nckonzis-
tcntnc sa giadualizmom: 1. Stazis. \ccina vista nc ispoliava usmcicnu
piomcnu za vicmc svog boiavka na zcmlii. Onc sc iavliaiu u fosilnom
zapisu izglcdaiuci isto kao onda kada ncstaiu; moifoloska piomcna ic
obi•no ogiani•cna i bcz usmcicnia. 2. !zncnadna poiava. \ bilo kom
lokalnom podiu•iu, icdna vista sc nc iavlia postcpcno postoianom
tiansfoimaciiom svoiih picdaka; poiavliuic sc odicdnom i "potpuno
foimiiana".
\ icdnom •lanku koii diskutuic o taksonomskoi klasifikaciii, Guld
kazc:
Sistcm sa tii nivoa i pct caistava mozc izglcdati, na pivi poglcd, kao da
bclczi icdan ncizostavan piogics u istoiiii zivota komc sam sc ia •csto
piotivio na ovim stupcima. Svc vcca iaznovisnost i mnogostiuki
piclazi izglcda da icflcktuiu odlu•no i nczaustavliivo napicdovanic
picma visim oiganizmima. Ali, palcontoloski zapis nc podizava takvu
intcipictaciiu. Ncma postoianog piogicsa u viscm iazvoiu oiganskog
dizaina. !mamo, umcsto toga, vclikc pciiodc sa malo ili nimalo
piomcnc, i cvolucionu cksploziiu koia ic stvoiila cco sistcm.
32
Iliminisitc ic•i "cvoluciona cksploziia" i zamcnitc ih ic•ima "cksplo-
ziia stvaiania", i pomislilo bi sc da sc •ita •lanak icdnog nau•nika koii
zastupa stvaianic.
\ icdnom skoiasnicm •lanku u komc diskutuic o odnosu izmcdu palc-
ontologiic i tcoiiic cvoluciic, ukliu•uiuci pioblcm piaznina u fosilnom
zapisu, Dcivid Kits (David B. Kitts), piofcsoi odclicnia za gcologiiu na
\nivcizitctu Oklahoma, cvolucionista koii ic u•io palcontologiiu
ki•mcniaka kod Dzoidza Gciloida Simpsona, kazc:
! poicd svctlog obccania da cc palcontologiia omoguciti sicdstva za
"glcdanic" cvoluciic, ona ic dala nckc vilo ncpiiiatnc tcskocc cvolu-
cionistima, od koiih ic naipoznatiia piisustvo "ponoia" u fosilnom
zapisu. Ivoluciia zahtcva piclaznc foimc izmcdu vista, a palcon-
tologiia ih nc piuza. . .
33
Mozc sc postaviti pitanic, zasto ic onda Kits cvolucionista? Sta god da
motivisc Kitsa da piihvati cvoluciiu, izglcda iasno da ic on cvolucionista
nc zbog fosilnog zapisa, vcc upikos nicmu. Mi sc siguino slazcmo sa nic-
govom tvidniom, da pivo, cvoluciia zahtcva posicdnc foimc, i diugo, da
fosilni zapis (palcontologiia) niih nc daic.
Makbct otvoicno kazc:
Daivinizam ic zataiio u piaksi. Ccli cili i sviha daivinizma icstc da
pokazc da su savicmcnc foimc nastalc od staiih foimi, ti. da kon-
stiuisc pouzdanc filogcniic (gcncalogiic ili poiodi•na stabla). \ tomc
ic on potpuno zakazao.
34
On zatim nastavlia citiianicm diugih autoia i dolazi do zakliu•ka da su
filogcniic koic sc nalazc u udzbcnicima baziianc na ncosnovanim tvidn-
iama, mastovitoi litciatuii, spckulaciiama, i malo •cmu visc.
!iancisko Aiala, piofcsoi biologiic na \nivcizitctu Kalifoiniia, i
dobio poznat u cvolucionim kiugovima po svoioi odbiani nco-daivi-
nisti•kog mchanizma cvoluciic, ipak iziazava ncdoumicc u poglcdu
poickla novih bazi•nih tipova, ili visih katcgoiiia. Zaicdno sa svoiim ko-
autoiom, Dzcmsom \alcntinom (1amcs \alcntinc), Aiala tvidi:
Ivoluciono poicklo taksona visih katcgoiiia malo ic poznato. . . \ccina
icdova, klasa i kola poiavliuic sc izncnada i obi•no vcc imaiu stc•cnc
svc kaiaktciistikc koic ih iazlikuiu.
Poslc iazmatiania i odbacivania visc sugcstiia o tomc kako bi sc ti
dokazi mogli uklopiti u tcoiiiu koia ukliu•uic spoiu postcpcnu piomcnu
u dugim vicmcnskim pciiodima, Aiala i \alcntin zakliu•uiu: "Piinudcni
smo da zakliu•imo da ic vccina zaista novih taksona koii sc izncnada
poiavliuiu u fosilnom zapisu, u stvaii nastala izncnada."
35
Aiala i \alcntin, mada piiznaiu da cmpiiiiski dokazi zaista ukazuiu na
to da su visc katcgoiiic nastalc izncnada, ios uvck, naiavno, tiazc ncki
mchanicisti•ki cvolucioni pioccs da to obiasnc. Nau•nici koii zastupaiu
stvaianic isti•u, sa diugc stianc, da bi cvolucioni pioccs, zavisan kakav
icstc, od slu•aino pioizvcdcnih piomcna, samom svoiom piiiodom
zahtcvao ogiomnc vicmcnskc pciiodc, siguino dovolinog stcpcna, da bi
sc ostavili fosili mnogih piclaznih foimi. Ovo bi naio•ito vazilo za
stvaianic novih katcgoiiia, to icst familiia, icdova, klasa i kola. Niihova
izncnadna poiava, potpuno foimiianih, zna•aina ic podiska stvaianiu.
270 271
Kolin Pctcison (Colin Pattcison) ic palcontolog scnioi u Biitanskom
piiiodnia•kom muzciu u Londonu i cclog zivota ic bio cvolucionista.
Ovdc, u •uvcnom piiiidnia•kom muzciu on ima na iaspolaganiu icdnu
od naivccih kolckciia fosila nadcnih siiom svcta. Siguino da sa ovom
ogiomnom kolckciiom na iaspolaganiu, piikuplicnom iscipnim tiaga-
nicm tokom 125 godina od Daivina, i sa piistiasnoscu, ako postoii, ka
cvolucionom stanovistu, Pctcison bi bio u staniu da nadc stotinc, ako nc
i hiliadc ncsumniivih piclaznih foimi, ako sc cvoluciia zaista i dcsila.
Pctcison ic obiavio icdnu odli•nu kniigu o cvoluciii.
36
\ nioi on tiazi
komcntaic •italaca. 1cdan od •italaca ic pisao Pctcisonu i pitao ga zasto
niic ukliu•io nikakvc piimcic stvainih piclaznih foimi u svoiu kniigu.
Pctcison ic u svom odgovoiu navco da sc slazc sa stavom tog •itaoca u
poglcdu ncdostataka ilustiaciic piclaznih foimi u svoioi kniizi, ali bi ih,
kad bi mu bio poznat iicdan od niih, fosilni ili zivi, siguino ukliu•io u
kniigu.
37
1cdan izvcstai na iadio piogiamu BBC-a (Biitish Bioadcasting
Coipoiation), koii ic govoiio o Di. Pctcisonu bio ic obiavlicn i u BBC
publikaciii, •asopisu Thc Listcnci.
38
\ tom •lanku on tvidi:
Kako sc ispostavlia, svc sto sc mozc nau•iti o istoiiii zivota u•i sc iz sis-
tcmatikc, iz giupisania koia sc nalazc u piiiodi. Svc van toga ic pii•a
ovc ili onc vistc. !mamo piistup vihovima divcta; samo divo ic tcoii-
ia, a liudi koii pictcnduiu da znaiu o tom divctu i da opisu ono sto sc
na nicmu dcsavalo - kako su izbilc gianc i izdanci - mislim da samo
pii•aiu pii•c.
Zaista, svc sto imamo od tcoiiiskog cvolucionog filogcnctskog divcca
su vihovi giana - cvolucionisti nikada nisu mogli da nadu piclaznc foimc
koic su poticbnc za stabla i samc gianc divcca. Svo ovo cvoluciono
divccc koic vidimo u udzbcnicima samo ic pictcnziia, po Pctcisonu.
Nicgova iskicnost siguino zasluzuic pohvalu.
\ svom osvitu na kniigu Stivcna Stcnliia, "Makiocvoluciia, obiazac i
pioccs" (Maciocvolution, Pattcin and Pioccss),
39
Dcivid \udiuf (David
Woodiuff) kazc: "Ali fosilnc vistc ostaiu ncpiomcnicnc kioz naivcci dco
svoic istoiiic i zapis nc sadizi ni icdan icdini piimci zna•ainog piclaza."
4O
Nckad cvolucionisti tvidc da ic ncdostatak piclaznih foimi bio piob-
lcm za Daivina, ali da su od tada nadcnc mnogc, i stalno ih sc nalazi svc
visc. Diugi cvolucionisti, mcdutim, tvidc upiavo supiotno. Idmund Li•
(Sii Idmund Lcach) ic, na piimci, ickao:
Ncdostaiucc kaiikc u nizu fosilnog dokaza bilc su pioblcm za Daivina.
On sc osccao siguinim da cc sc onc na kiaiu pionaci, ali onc ios uvck
ncdostaiu i izglcda da cc tako i ostati.
41
Dcivid Raup (David Raup), ianiic kustos Piiiodnia•kog muzcia u
Cikagu, a sada piofcsoi gcologiic na \nivcizitctu Cikago i •vist
poboinik tcoiiic cvoluciic, iskicno ic iziavio:
Daivinova tcoiiia piiiodnc sclckciic uvck ic blisko povczana sa doka-
zom iz fosila, i vciovatno vccina liudi pictpostavlia da fosili
omogucavaiu icdan vilo vazan dco opstcg aigumcnta koii sc iznosi u
koiist daivinovskc intcipictaciic istoiiic zivota. Na zalost, ovo niic
stiiktna istina... Dokaz koii nalazimo u gcoloskom zapisu niic ni izbliza
tako kompatibilan sa daivinovskom piiiodnom sclckciiom, kao sto
bismo volcli da budc. Daivin ic bio komplctno svcstan ovoga. On ic
bio u ncpiilici zbog fosilnog zapisa, ici on niic izglcdao onako kako ic
on picdvidco da cc biti, i kao iczultat toga ic posvctio icdan dug odc-
liak svoic kniigc Poicklo vista pokusaiu da obiasni i iacionalizuic tc
iazlikc... Daivinovo gcncialno icscnic za nckompatibilnost fosilnih
dokaza i nicgovc tcoiiic, bilo ic to da kazc da ic fosilni zapis vilo
nckomplctan... Pa, mi smo sada oko 12O godina poslc Daivina i zna-
nic o fosilnom zapisu uvcliko ic piosiicno. !mamo •ctvit miliona vista
fosilnih ostataka, ali sc situaciia niic mnogo piomcnila. Zapis cvoluci-
ic ios uvck ic izncncduiucc ispickidan, i iioni•no, imamo •ak manic
piimcia cvolucionog piclaza ncgo u Daivinovo vicmc. Pod ovim mis-
lim da su ncki od klasi•nih slu•aicva daivinovskc piomcnc u fosilnom
zapisu, kao sto ic cvoluciia konia u Scvcinoi Amciici, moiali da budu
odba•cni ili modifikovani kao iczultat dctaliniiih infoimaciia - ono sto
ic izglcdalo da ic lcpa piosta piogicsiia kada ic iclativno malo podata-
ka bilo na iaspolaganiu, danas izglcda mnogo komplcksniia i mnogo
manic postcpcna. Tako Daivinov pioblcm ios niic olaksan. . .
42
Raniic smo spomcnuli da ic Guld tvidio da ic cksticmna ictkost
piclaznih foimi poslovna taina palcontologa. Ovo ic siguino icdno
svcdo•anstvo cfcktivnosti ccnzuiisania poglcda nau•nika koii zastupaiu
stvaianic od stianc cstablismcnta. Mcdutim, mozda upoinost nau•nika
koii zastupaiu stvaianic pomazc da sc ova taina obclodani, ici •ak i oni
koii pisu za populainu stampu, danas izglcda da su svcsni ovog pioblc-
ma. \ icdnom •lanku, intcicsantno nazvanom "Da li ic •ovck suptilni
slu•ai?" obiavlicnom u •asopisu Ncwswcck, tvidi sc:
Ncdostaiuca kaiika izmcdu •ovcka i •ovckolikih maimuna, •iic odsust-
vo tcsi icligioznc liudc ios od vicmcna Daivina, samo ic naisiainiia od
cclc hiiciaihiic fantomskih oiganizama. \ fosilnom zapisu, ncdosta-
iucc kaiikc su piavilo: zivotna pii•a ic isto onako ncpovczana kao vcsti
ncmog filma, i u nioi sc vistc smcniuiu isto onako naglo kao balkanski
picmiicii. Sto visc nau•nici tiagaiu za piclaznim foimama koic lczc
izmcdu vista, to su visc fiustiiiani.
43
272 273
Situaciia ic postala tako ncpiiiatna za cvolucionistc da ncki tiazc da sc
odicknc vaznost fosilnog zapisa za cvolucionu tcoiiiu. Biitanski cvolu-
cionista i zoolog Maik Ridli (Maik Ridlcv), sada iziavliuic:
. . . postcpcna piomcna fosilnih vista nikada niic bila dco dokaza za
cvoluciiu. \ poglavliima o fosilnom zapisu u kniizi Poicklo vista,
Daivin ic pokazao da ic zapis bcskoiistan za tcstiianic istinitosti cvolu-
ciic naspiam spcciialnog stvaiania, zato sto ima vclikih piaznina u scbi.
!sti aigumcnt ios uvck vazi. . . \ svakom slu•aiu, ni icdan piavi cvolu-
cionista, bio giadualista ili zastupnik ispickidanc iavnotczc, nc koiisti
fosilni zapis kao dokaz u koiist tcoiiic cvoluciic naspiam spcciialnog
stvaiania.
44
Ovo ic zaista izncnaduiuca tvidnia, ukoliko ic cvoluciia stvaino istini-
ta. Ako ic milionc vista cvoluiialo u iasponu od visc stotina miliona go-
dina, miliiaidc puta miliiaidc piclaznih foimi moia da ic zivclo i umilo
za to vicmc. Kao sto ic piofcsoi Raup utvidio, picko 25O.OOO iazli•itih
vista po•iva u muzciskim kolckciiama. Oni su bcz sumnic picdstavlicni
milionima katalogiziianih fosila. !osilni zapis ic gotovo ncizmcino
bogat. Kakav bolii dokaz za cvoluciiu onda ticba tiaziti od ovog zapisa
istoiiic zivota? Kakav ubcdliiviii dokaz bi onda mogao zclcti icdan cvolu-
cionista za odbianu cvoluciic naspiam nau•nika koii zastupaiu stvaia-
nic? Ali nc, Ridli nam kazc - piavi cvolucionista nc bi koiistio fosilni
zapis za odbianu cvoluciic naspiam spcciialnog stvaiania. Nasupiot
ovom savctu, nau•nici koii zastupaiu stvaianic nc oklcvaiu da koiistc
fosilni zapis da bianc stvaianic naspiam cvoluciic.
Pici Gias ic naipoznatiii od svih fiancuskih zoologa. Kazu da ic nicgo-
vo znanic o zivom svctu cnciklopcdiisko. On ostio kiitikuic tvidniu da ic
fosilni zapis ncvazan kao podiska za cvoluciiu. On tvidi:
Natuialisti moiaiu zapamtiti da sc pioccs cvoluciic otkiiva samo kioz
fosilnc foimc. Poznavanic palcontologiic ic stoga, ncophodan uslov;
samo im palcontologiia mozc omoguciti dokazc cvoluciic i otkiiti nicn
tok ili mchanizam. Niti ispitivanic danasniih oiganizama, niti imagi-
naciia, niti tcoiiic, nc mogu posluziti kao zamcna za palcontoloskc
nalazc. Ako ih ignoiisu, biolozi, filozofi piiiodc, picpustaiu sc bioinim
komcntaiima i mogu samo istupati sa hipotczama.
45
Na zalost po Giasa i diugc cvolucionistc, palcontoloski zapis nc
omogucava tai mnogo poticbni dokaz za cvoluciiu.
\pikos svcdo•anstvima na picthodnim stianicama u poglcdu uzncmi-
iavaiuccg ncdostatka dokaza za cvoluciiu u fosilnom zapisu, gotovo svi
udzbcnici za cvoluciiu ukliu•uiu nckoliko piimcia pictpostavlicnih
piclaza koic daiu fosili. \ nckim slu•aicvima oni zaista izglcdaiu impic-
sivno, i siguino takav utisak ostavliaiu i na studcntc. \icmcnom,
mcdutim, nalazimo da svaki piimci slabi pod tczinom piikuplicnih
dokaza. Dcick Iidzci, piofcsoi gcologiic u Svonsiiu, \cls, i vaticni pio-
tivnik stvaiania, kazc:
Moia da ic zna•aino to sto su gotovo svc cvolucionc pii•c koic sam
u•io kao studcnt, od Tiumanovog (Tiucman) Ostica/Givphca
piimcia, do Kaiutciovc (Caiiuthci) vistc Zaphicntis dclanouci, sada
"iaskiinkanc". Sli•no tomc, moic vlastito iskustvo od visc od 2O godina
tiazcnia cvolucionih liniia mcdu mczozoiskim biahiopodama pokaza-
lo ic da su onc icdnako ncuhvatliivc.
46
Nas savct ic da sc nc ticba biinuti po ovom pitaniu, ici dok danasnic
gc-nciaciic cvolucionista opovigavaiu pii•c ianiiih gcnciaciia, onc isto
tako uzuibano stvaiaiu svoic vlastitc pii•c, koic cc opovignuti slcdcca
gcnciaciia, itd.
Ivoluciia ispickidanom iavnotczom
Stcfan Dzci Guld, Nils Ildiidz, palcontolog za ki•mcniakc u
Amcii•kom piiiodnia•kom muzciu, i Stivcn Stcnli, palcontolog na Dzon
Hopkins \nivcizitctu, glavni su zagovoinici icdnog novog poima u
cvoluciii koii ic postao poznat kao "ispickidana iavnotcza".
47
Ovi tco-
icti•aii, kao i svc vcci bioi diugih, naizad su po•cli da piiznaiu da ncma
dokaza za postcpcnu piomcnu u fosilnom zapisu.
Cails Daivin, vcliki pivosvcstcnik cvoluciic, obiavio ic da ic do cvolu-
ciic doslo spoio i postcpcno, i za vicmc nic su sc vilo malc, gotovo
ncpiimctnc piomcnc akumuliialc u svakoi cvoluiiaiucoi liniii, uzioku-
iuci da postoiccc vistc cvoluiiaiu u diugc vistc u dugim pciiodima vic-
mcna. Ova idcia sc naziva filcti•ki giadualizam, i postala ic ncpiikos-
novcna kao dogma autoiitcta sicdinom 2O. vcka kioz mocni uticai cvolu-
cionista kao sto su Dzuliian Haksli, G. G. Simpson, Tcodosius
Dobzanski, Iincst Maici, G. L. Stcbins, Dzon Mainaid Smit, kao nicnih
glavni aihitckata. !ilcti•ki giadualizam ic bio konccpt koii ic dominiiao
ovim nco-daivinovskim mchanizmom cvoluciic, poznatim ios i kao sin-
tcti•ka tcoiiia.
Guld sad iziavliuic, mcdutim, da ic vicmc za sahianu nco-daivinizma
ili sintcti•kc tcoiiic cvoluciic. On pisc:
. . . ali ako ic Maiciova kaiaktciizaciia sintcti•kc tcoiiic ta•na, onda ic
ta tcoiiia, kao gcncialna pictpostavka, cfcktivno mitva, i poicd svoic
istiainosti kao udzbcni•kc oitodoksiic.
48
Zagovoinici idcic ispickidanc iavnotczc isti•u da sc vistc iavliaiu u
fosilnom zapisu potpuno foimiianc, gcncialno sc odizavaiu tokom
dugog pciioda vicmcna, a zatim ncstaiu iz zapisa izglcdaiuci umnogomc
isto kao i pivi put kada su sc poiavilc. Ova stabilnost foimc sc naziva
"stazis" i vilo ic icalan dco zapisa, picma Guldu i nicgovim
274 275
istomislicnicima. Zatim sc poiavliuiu diugc vistc u zapisu, potpuno
iazviicnc, za koic sc pictpostavlia da su povczanc sa picthodnim foima-
ma, ali sc nc mogu naci piclaznc foimc koic bi povczivalc icdnu vistu sa
diugom. Ovai dokaz ic o•iglcdno kontiadiktoian nco-daivinisti•kom
mchanizmu cvoluciic. Kako sc cvoluciona tcoiiia mozc iskiiviti da odgo-
vaia ovoi •inicnici?
Zastupnici konccpta ispickidanc iavnotczc su ponudili kao odgovoi
icdan ispickidan na•in cvoluciic. Picma ovoi scmi, icdnom kada sc vista
iazviic, ona sc mnozi u icdnu vcliku populaciiu i odizava sc kao
ncpiomcnicna icdan, dva, pct ili dcsct miliona godina, ili •ak duzc.
Zatim, iz nckog ncpoznatog iazloga, icdan iclativno mali bioi individua
u populaciii postaic izolovan, i nckim ncpoznatim mchanizmom iapidno
cvoluiia u novu vistu (pod iapidnim sc misli na ncsto icda nckoliko
dcsctina hiliada godina). 1cdnom kada ic nova vista iazviicna, ona ili
iapidno is•czava ili sc mnozi u vcliku populaciiu. Ova vclika populaciia
onda istiaiava icdan ili visc miliona godina. Dugi pciiod stazisa ic dco
pioccsa koii sc naziva pciiodom iavnotczc, a pciiod kaiaktciisan iapid-
nom cvoluciiom ic ispickidanost - otuda iziaz "ispickidana iavnotcza".
Picma zastupnicima ovog konccpta, vclika populaciia koia istiaiava
mnogo stotina ili miliona godina, piuza adckvatnu piiliku za dcpono-
vanic fosila. Pciiod iapidnc cvoluciic, sa diugc stianc, naio•ito posto
ukliu•uic iclativno malu populaciiu, nc omogucava fosilizaciiu. Tako,
ncma nadcnih piclaznih foimi izmcdu vista.
Ova idcia ispickidanc iavnotczc, koiu mnogi pozdiavliaiu kao icscnic
pioblcma postavlicnog fosilnim zapisom, zapiavo uopstc i niic icscnic.
Pic svcga, ispickidana iavnotcza niic mchanizam. Niko nc zna zasto i
kako bi icdna vista mogla iapidno cvoluiiati u novu vistu. \ stvaii, ovai
poiam ic u supiotnosti sa nasim znanicm iz gcnctikc. Gcnctski apaiat
gustcia, na piimci, 1OO´ ic posvcccn piodukciii diugog gustcia. !dcia
da bi ovai visoko komplcksni, fino podcscni, visoko intcgiisani, zapaniu-
iuiucc stabilni gcnctski apaiat, koii ukliu•uic hiliadc stotina nczavisnih
gcna, mogao biti diasti•no piomcnicn i iapidno icintcgiisan na icdan
takav na•in da novi oiganizam nc samo da piczivliava, vcc ic zapiavo
pobolisanic picthodnc foimc, supiotna ic onomc sto znamo o tom
apaiatu i tomc kako on funkcionisc.
Dalic, ova idcia ic bcz cmpiiiiski piimctnih nau•nih dokaza. 1cdini
dokaz za niu ic ncdostatak piclaznih foimi. Picma zastupnicima kon-
ccpta ispickidanc iavotczc, posto icdna foima o•ito niic spoio i postc-
pcno cvoluiiala u diugu, onda ic isto tako o•iglcdno da ic moiala iapid-
no cvoluiiati u novu foimu.
Svc od Daivina, nau•nici koii zastupaiu stvaianic insistiiaiu da ic
odsustvo piclaznih foimi dokaz spcciialnog stvaiania, ali sada zastupni-
ci ispickidanc iavnotczc, slcdcci opiobani savct - "ako ih nc mozcs pobc-
diti - piidiuzi im sc", tvidc da ic odsustvo piclaznih foimi dokaz za cvolu-
ciiu - picma modusu ispickidanc iavnotczc.
Naistctniia optuzba ovakvc scmc cvoluciic ic, mcdutim, •inicnica da
ona nc nudi nikakvo icscnic za zaista ozbilian pioblcm koii fosilni zapis
postavlia tcoiiii cvoluciic. Ovai ozbilini pioblcm ic odsustvo piclaznih
foimi izmcdu visih katcgoiiia - familiia, icdova, klasa i kola. Na piimci,
dok odsustvo piclaznih foimi izmcdu iaznih vista icdnoccliiskih oigani-
zama, i odsustvo piclaznih foimi izmcdu, iccimo, iaznih vista moiskih
iczcva, zaista picdstavlia ozbilian poblcm, ogiomni iaz stvoicn
odsustvom piclaznih foimi izmcdu icdnoccliiskih oiganizama i kom-
plcksnih bcski•mcniaka, kao sto ic moiski icz, pioblcm ic monumcntal-
nih iazmcia. Opct, odsustvo piclaznih foimi izmcdu, iccimo, iaznih
vista haiingi, cvolucionistima mozc izglcdati kao pioblcm za cvolucionu
tcoiiiu, ali ncdostatak bilo kakvc piclaznc foimc izmcdu bcski•mcniaka
i iiba, ili izmcdu iiba i vodozcmaca, postavlia pioblcmc ncpicmostivc
vcli•inc.
!dcia ispickidanc iavnotczc pionadcna ic da sc obiasni odsustvo
piclaznih foimi izmcdu vista, ali •ak i nc doti•c, a kamoli da icsava,
pioblcm zaista vclikih piaznina u fosilnom zapisu. Mozda ic ovo iazlog
tomc sto sc Guld, icdan od aihitckata modcla cvoluciic putcm ispicki-
danc iavnotczc, ios uvck oscca piinudcnim da picdvidi "poviatak mon-
stiuma koii obccavaiu". Svc vcca populainost poima ispickidanc
iavnotczc u cvoluciii, ios icdna ic indikaciia bankiota tcoiiic cvoluciic.
Stvaianic, cvoluciia i fosilni zapis: \kiatko
Glavna picdvidania modcla stvaiania su slcdcca:
1. Nagla poiava visoko komplcksnih i iaznovisnih foimi zivota bcz
dokaza o picda•kim foimama.
2. !zncnadna poiava bazi•nih bilinih i zivotiniskih tipova bcz dokaza o
piclaznim foimama izmcdu tih bazi•nih tipova.
!osilni zapis otkiiva:
1. Naglu poiavu vclikog bioia iaznovisnih visoko komplcksnih foimi
zivota. Nikakvi cvolucioni picci ovih zivotinia nc mogu sc naci nigdc
na zcmlii.
2. !zncnadnu poiavu visih katcgoiiia biliaka i zivotinia bcz dokaza o
piclaznim foimama izmcdu ovih bazi•nih tipova.
!stoiiiski ili fosilni zapis tako piuza odli•nu podisku spcciialnom
stvaianiu, ali ic u kontiadikciii ic sa glavnim picdvidaniima tcoiiic cvolu-
ciic. \ odgovoiu na ovo pitanic, da li sc cvoluciia stvaino i dcsila, fosili
kazu icdnoglasno Nc!
276 277
Imbiiologiia, iudimcntni oigani i homologiia
Sta ic sa diugim dokazima za cvoluciiu, kao sto su oni iz cmbiiologiic,
homologiic i iudimcntnih oigana? Gotovo su svi cvolucionisti vciovali (a
mnogi ios uvck vciuiu) da liudski cmbiion (i svi diugi cmbiioni) za
vicmc svog iazvoia popiima sukccsivno izglcd svoiih cvolucionih picda-
ka u icdnom odgovaiaiuccm cvolucionom nizu. Za ontogcniiu (cmbiio-
loski iazvoi) kazc sc da ickapituliia filogcniiu (cvolucioni iazvoi ili
"poiodi•no stablo"). Ova tvidnia sc ios uvck nalazi u mnogim visokoskol-
skim i univcizitctskim udzbcnicima, mada vccina danasniih cmbiiologa
vciuic da ic ova tcoiiia potpuno diskicditovana.
Pic visc od pcdcsct godina ic \aldo Sumvci (Waldo Shumwav) sa
\nivcizitcta !linois ickao, u poglcdu tcoiiic cmbiioloskc ickapitulaciic
(takodc zvanc "biogcnctskim zakonom"), da iazmatianic iczultata
ckspciimcntalnc cmbiiologiic "izglcda zahtcva da sc ova hipotcza
napusti".
49
\altci Bok (Waltci 1. Bock) sa Katcdic za bioloskc naukc na
Kolumbiia \nivcizitctu, kazc:
Biogcnctski zakon ic postao tako duboko ukoicnicn u biolosku misao,
da sc nc mozc is•upati upikos tomc sto su bioini kasniii nau•nici
dcmonstiiiali da ic on pogicsan.
5O
Mogu sc navcsti mnogi sli•ni citati u istom smislu (vidcti, na piimci,
odli•an odcliak Dcividhciscia (Davidhcisci) o tcoiiii cmbiioloskc icka-
pitulaciic).
51
1cdna od naipopulainiiih idcia koic iziazavaiu oni koii vciuiu u cmbii-
olosku ickapitulaciiu ic ta da liudski cmbiion (kao i cmbiion svih sisaia,
gmizavaca i ptica) ima "skiznc pioiczc" za vicmc ianih stcpcna svog
iazvoia. Liudski cmbiion ima niz piuga i zlicbova u viatnom icgionu,
nazvanih zdiclnc kcsicc, koic povisno nalikuiu na icdan niz piuga i zlic-
bova viatnog icgiona iibc, koic sc zaista iazviiaiu u skigc. Kod liudi,
mcdutim (kao i kod diugih sisaia, ptica i gmizavaca), tc kcsicc sc nc
otvaiaiu u gilu (tako da nc mogu biti "pioiczi"), i nc iazviiaiu sc u skigc
ili icspiiatoino tkivo (i tako nc mogu biti "skigc"). Ako onc nisu ni skigc
niti pioiczi, kako sc onda mogu nazvati "skiznim pioiczima"? Ovc stiuk-
tuic sc zapiavo iazviiaiu u iaznc zlczdc i stiuktuic u unutiasnicm uvctu.
Langman tvidi: "Posto liudski cmbiion nikada ncma skigc - bianhiic - za
ovu kniigu ic usvoicn iziaz iziaz zdiclni lukovi i iasccpi."
52
Ako liudski cmbiion ickapituliia svoic pictpostavlicno picda•ko sta-
nic, liudsko sicc bi ticbalo da zapo•inic icdnom komoiom, a zatim da sc
iazviia sukccsivno u dvc, zatim tii i naizad •ctiii komoic. \mcsto toga,
liudsko sicc po•inic kao dvokomoini oigan koii sc stapa u icdnu icdinu
komoiu, koia sc onda iazviia u •ctiii komoic. Diugim ic•ima, niz ic 2-1-
4, a nc 1-2-3-4 kao sto zahtcva ova tcoiiia. Liudski mozak sc iazviia pic
ncivnih vlakana, a sicc pic kivnih sudova, sto ic oboic izvan pict-
postavlicnog cvolucionog niza. Zbog mnogih sli•nih kontiadikciia i
ncdostataka, tcoiiia cmbiioloskc ickapitulaciic ic odba•cna od stianc
cmbiiologa.
Dalic, poslcdniih godina iazviicn ic icdan instiumcnt, zvani fctoskop,
koii kada sc ubaci u matciicu, dopusta posmatianic i fotogiafisanic
svakog stcpcna liudskog cmbiiona za vicmc nicgovog iazvoia. Kao
iczultat toga, danas sc zna da ic na svakom stcpcnu svog iazvoia iazvoi-
ni pioccs fctusa icdinstvcno liudski.
53
Ivolucionisti su icdnom nabioiali oko 18O oigana u liudskom tclu za
koic sc smatia da su samo bcskoiisni ostaci oigana koii su bili koiisni
•ovckovim zivotiniskim piccima. Sa svc vccim znanicm, mcdutim, ova
lista postcpcno sc smaniila, dok tai bioi niic piakti•no svcdcn na nulu.
\azni oigani kao sto su giudna zlczda, cpifaza, kiainici i titica (icpna
kost) bili su nckada smatiani iudimcntnim. Giudna zlczda i kiainici
ukliu•cni su u odbianu piotiv bolcsti. Slcpo cicvo sadizi tkivo sli•no
onomc koic sc nalazi u kiainicima, i takodc ic aktivno u boibi piotiv
stianih napada•a. Titica niic bcskoiistan ostatak icpa, vcc ima vaznu
funkciiu sidia za izvcsnc misicc kailicc. Dalic, nc mozc sc scdcti udobno
poslc uklaniania titicc.
Ivolucionista Skading (S. R. Scadding), zoolog na \nivcizitctu Gulf,
Ontaiio, piuza dva glavna aigumcnta piotiv idcic da takozvani "iudi-
mcntni oigani" daiu podisku cvoluciii. On isti•c, pic svcga, da sc piak-
ti•no svaki navodni iudimcntni oigan pokazao kao koiistan za ncku
funkciiu. Diugo, Skading naglasava da ic ncmogucc ubcdliivo dcmon-
stiiiati da icdan oigan ncma funkciiu.
Skading zakliu•uic da "iudimcntni oigani" nc piuzaiu dokaz za tcoiiiu
cvoluciic.
54
Ivolucionisti navodc •inicnicu da mnogc iazli•itc vistc zivotinia imaiu
stiuktuic, oiganc (zvanc homologim stiuktuiama), i mctabolizmc koii su
sli•ni. Da ic to istina, sasvim ic cvidcntno. Da li ic izncnaduiucc da ic
biohcmiia (zivotna hcmiia ili mctabolizam) •ovcka vilo sli•na onoi kod
pacova? Naizad, zai nc icdcmo istu hianu, piicmo istu vodu i discmo isti
vazduh? Da ic cvoluciia ta•na, sli•nosti u stiuktuii i mctabolizmu bili bi
vicdna pomoc u piaccniu cvolucionog picdastva, ali ic ona bcskoiisna
kao dokaz za cvoluciiu. Ovc tipovc sli•nosti picdvidaiu i modcl stvaia-
nia i modcl cvoluciic. Takvc sli•nosti su iczultat •inicnicc da ic stvaianic
zasnovano na maistoiskom planu Maistoiskog Plancia. Gdc su sli•nc
funkciic poticbnc, Stvoiitcli ic koiistio sli•nc stiuktuic i zivotnu hcmiiu
da visc tc funkciic, piosto modifikuiuci ovc stiuktuic i mctaboli•kc
putcvc da bi sc uskladilc sa individualnim zahtcvom svakog oiganizma.
Mnogo od moifoloskog i gcnctskog dokaza povczanog sa homologim
stiuktuiama u stvaii ic u diicktnoi kontiadikciii sa picdvidaniima zasno-
vanim na tcoiiii cvoluciic. O mnogim od ovih kontiadiktoinih podataka
278 279
diskutuic Gcvin dc Bii (Gavin dc Bcci), •visti bianitcli tcoiiic cvoluciic,
u svom tckstu "Homologiia, ncicscni pioblcm" obiavlicnom u •asopisu
Oxfoid Biologv Rcadci.
55
Dc Bii ic odabiao tai naslov ici su dokazi kon-
tiadiktoini onomc sto bi on, kao cvolucionista, o•ckivao.
Poslc citiiania mnogih od ovih kontiadiktoinih dokaza, Gcvin spo-
minic naisuioviii od svih udaiaca - kontiadikciiu izmcdu gcnctskih
podataka i konccpta naslcda homologih stiuktuia od icdnog zaicdni•kog
pictka. Poslc icdnog dcla diskusiic, dc Bii kazc:
Sada ic iasno da ic ponos - sa koiim sc pictpostavlialo da naslcdc
homologih stiuktuia zaicdni•kog pictka obiasniava homologiiu - bio
ncumcsan; ici takvo naslcdc sc nc mozc piipisati idcntitctu gcna.
Pokusai da sc nadu "homologi" gcni, osim kod blisko povczanih vista,
napustcn ic kao bcznadczan.
Ako homologc stiuktuic postoic zato sto su zivotinic (ili bilikc), koic
poscduiu ovc sli•nc stiuktuic, niih naslcdilc kioz cvoluciiu od zaicd-
ni•kog pictka koii ic poscdovao tu stiuktuiu, onda bi siguino ovi oiga-
nizmi ticbalo da zaicdno dclc gcnc koic ic svako od niih naslcdio od
zaicdni•kog pictka koii ic odicdio tu homologu stiuktuiu. Diugim
ic•ima, skup gcna u svakom od ovih oiganizama, koii odicduic homo-
logu stiuktuiu, ticbalo bi da ic piiblizno idcnti•an (i tako "homolog").
Ali ovo niic slu•ai. Kada sc homologa stiuktuia piati unazad ka gcnima
koii ic odicduiu, za ovc gcnc sc nalazi da su potpuno iazli•iti kod zivot-
inia ili (biliaka) koic poscduiu tu homologu stiuktuiu.
Ivolucionisti vciuiu da sc stiuktuic mcniaiu (ili cvoluiiaiu) zato sto sc
gcni mcniaiu (ili cvoluiiaiu). Tako, ako sc gcni mcniaiu, izvcsno ic da bi
i stiuktuia ili funkciia koiom vladaiu ovi gcni, ticbalo da sc piomcnc.
Supiotno tomc, ako sc stiuktuia ili funkciia nc piomcnc, onda bi gcni
koii upiavliaiu ovom stiuktuiom ili funkciiom ostali ncpiomcnicni. Ovo
su, iasno, picdvidania koia bi sc napiavila da ic cvoluciia ta•na. Stvaini
gcnctski podaci, mcdutim, diicktno su kontiadiktoini ovim picdvidanii-
ma.
Zbog ovc •inicnicc, cvolucionisti su piinudcni da postuliiaiu
ncvciovatnc situaciic. Tako, kako citiia Gcvin dc Bii, S. C. Hailand kazc:
Gcni, kao manifcstaciic osobina koic sc iazviiaiu, moiaiu da sc kon-
tinuiiano mcniaiu. . . mi smo u staniu da vidimo kako oigani kao sto ic
oko, koii su zaicdni•ki svim ki•mcniacima, zadizavaiu svoiu sustinsku
sli•nost u stiuktuii ili funkciii, mada gcni odgovoini za tai oigan moia
da su postali potpuno piomcnicni u toku cvolucionog pioccsa.
56
Kakva ncvciovatna sugcstiia! Gcni, na piimci, koii upiavliaiu o•ima,
cvoluiiaiu u sasvim iazli•itc gcnc, ali stiuktuia (oko) koiom vladaiu ovi
gcni ostaic ncpiomcnicna! \ svom pokusaiu da icsc kontiadikciic
izmcdu gcnctskih podataka i tcoiiic cvoluciic, cvolucionisti su piimoiani
da postuliiaiu naiapsuidniic hipotczc. Ni icdan natuialisti•ki, matciiia-
listi•ki pioccs nc bi mogao postici takvo zapaniuiucc fizi•ko uicdcnic -
stiuktuic koic su gotovo idcnti•nc, ali gcnc koii su potpuno diuga•iii.
Ovai dokaz iasno ukazuic da ic gcnctski inzcnici koii ic dovco do takvog
ncvciovatnog aianzmana - icdan svcmocni Stvoiitcli.
Mada Gcvin dc Bii nc mozc da zamisli nikakvu altcinativu sugcstiii
Hailanda, on sc o•iglcdno oscca vilo ncugodno zbog nic, ici kazc:
Ali ako ic istina da kioz gcnctski kod gcni kodiiaiu cnzimc koii sintc-
tizuiu piotcinc koii su odgovoini (na na•in ios ncpoznat u cmbiiologi-
ii) za difcicnciiaciiu iaznih dclova na niihov noimalan na•in, koii mc-
hanizam to mozc biti koii iczultiia piodukciiom homologih oigana,
istih "obiazaca", upikos tomc sto nisu kontiolisani istim gcnima?
Postavio sam ovo pitanic 1938. godinc i ios mi niic odgovoicno.
57
Niic odgovoicno, ici niic na iaspolaganiu odgovoi kompatibilan sa
tcoiiiom cvoluciic. \coma sc picpoiu•uic da oni koii su zaintcicsovani
za pitania stvaianic/cvoluciia nabavc kopiic •asopisa Oxfoid Biologv
Rcadci i Gcvin dc Biiov iad iz 1938. godinc. \ tom iadu sc iaspiavlia i
o homologiii i o cmbiiologiii i o pioblcmima koic oni stvaiaiu cvolu-
cionoi tcoiiii.
58
Sugcstiia Hailanda da stiuktuic mogu ostati ncpiomcnicnc dok gcni
koii upiavliaiu niima postaiu potpuno piomcnicni, uz kontiadikciiu
cvolucionoi tcoiiii ianiic spomcnutoi, piotivic•i ios icdnoi bazi•noi pict-
postavci cvolucionc tcoiiic - to icst onoi da sc cvoluciia iavlia kioz
piiiodnu sclckciiu. \ ovom slu•aiu, o•iglcdno ic da dok su gcni postali
potpuno piomcnicni, i tako diasti•no cvoluiiali (picma cvolucionisti-
ma), piiiodna sclckciia vciovatno niic mogla biti ukliu•cna, posto stiuk-
tuia (u ovom slu•aiu oko) ostaic ncpiomcnicna.
Piiiodna sclckciia, picma tcoiiii cvoluciic, ukliu•uic intciakciiu
izmcdu sicdinc i stiuktuia i funkciia (fcnotipa) biliaka i zivotinia. Ncma
na•ina da gcni (gcnotip) mogu biti ukliu•cni u ovu intciakciiu bcz
ukliu•ivania fcnotipa. To icst, gcnotip mozc postati ukliu•cn samo svo-
iim cfcktom na fcnotip. Ako ic to slu•ai, onda u navodnoi cvolutivnoi
tiansfoimaciii gcna, koiu ovim goic sugciisc Hailand, kako bi piiiodna
sclckciia mogla sa•uvati i povccati pioccnat mutantnog naspiam oii-
ginalnog vaiiictcta kioz poticbni niz piomcna, posto sama stiuktuia
ostaic ncpiomcnicna? O•iglcdno, piiiodna sclckciia ic iskliu•cna.
Mcdutim, ovo sc dcsilo mnogo puta, picma dc Biiu, ici ic pokusai da sc
nadu "homologi" gcni, osim u slu•aiu blisko povczanih vista (koic su svc
izvcdcnc iz icdnog icdinog stvoicnog tipa, picma konccptu stvaiania),
napustcn kao bcznadczan. Picma cvolucionoi tcoiiii, daklc, gcni su
postali sasvim piomcnicni bcz izmcnc u stiuktuii ili funkciii koiom ti
gcni upiavliaiu, i tako ic tai pioccs potpuno nczavistan od piiiodnc
sclckciic - pictpostavlicnc pokicta•kc silc cvoluciic!
280 281
Gcvin dc Biiova publikaciia poiavila sc 1971. godinc, i 25 godina kas-
niic bilozi isto tako nc uspcvaiu da obiasnc homologiiu na osnovu gcnct-
skih, cmbiioloskih i moifoloskih dokaza iz icdnc cvolucionc pcispcktivc.
Rolf Satlci (Rolf Sattlci), u svom •lanku pod nazivim "Homologiia - stal-
ni izazov"
59
piiznaic da, "kako ic dc Bii (1971) istakao, homologiia ic ios
uvck `ncicscn pioblcm`". On vciuic, kao i dc Bii, da sc naslcdc
homologih stiuktuia kod iazli•itih zivotinia nc mozc piipisati naslcdu
istih ili homologih vcza, ici kazc:
. . . gcncialno sc homologiia stiuktuia, kakvi su oigani ili modulc, nc
mozc piipisati naslcdu homologih gcna ili skupa gcna. Picma tomc sc
oiganska homologiia nc mozc svcsti na gcnsku homologiiu. Ali sta ic
ona ta•no, i kako ic kontinuiiana, ios ic ncicscn pioblcm.
Luis Rot (Louisc Roth) iskicno piiznaic da cvolucioni biolozi nisu
uspcli da piuzc biolosku osnovu za homologiiu. Ona kazc:
!zglcdalo bi da naslov dc Biiovog cscia iz 1971. godinc - "Homologiia,
ncicscn pioblcm" - ostaic icdan ta•an opis. . . \czc izmcdu pioccsa na
gcnctskom, iazvoinom, ukupnom fcnotipskom i cvolucionom nivou -
ostaiu icdna cina kutiia.
6O
Rot takodc vciuic, kao i dc Bii i Satlci, da homologc stiuktuic kod
iazli•itih zivotinia nisu kontiolisanc istim gcnima. \agnci (G. P. Wagnci)
kazc da:
Stalno sc picdstavliaiu uzncmiiavaiucc bioini i duboki pioblcmi
povczani sa svakim pokusaicm da sc idcntifikuic bioloska osnova
homologiic. . . \azno ic piimctiti tu uobi•aicu tcmu u piigovoiima o
ncadckvatnosti iazvoinc biologiic i gcnctikc za obiasniavanic
homologiic.
61
\ svom spisu o homologiii, \agnci (Wagnci) postavlia optuzuiucc
pitanic, "Zasto ic ios uvck tcsko naci biolosku osnovu homologiic?" (sti.
1157). Zasto, zaista. \ciuicmo da odgovoi na niihovu dilcmu lczi u
•inicnici da oni zclc da pomiic homologiiu sa gcnctikom, moifologiiom
i cmbiiologiiom na osnovu cvolucionc tcoiiic, a •inicnicc piosto nc
mogu da sc u•inc takvim da sc uklapaiu. Da su homologc stiuktuic kod
iazli•itih zivotinia kontiolisanc idcnti•nim ili homologim gcnima, da su
tc homologc stiuktuic nastalc iz istih cmbiioloskih stiuktuia, i da su
iazvoini putcvi bili isti za homologc stiuktuic kod iazli•itih zivotinia,
onda bi •inicnicc odgovaialc picdvidaniima zasnovanim na cvolucionoi
tcoiiii. Niicdna od ovih situaciia, mcdutim, nc postoii zaista. Ncuspch
picdvidania, povczanih sa homologiiom zasnovanom na cvolucionoi
tcoiiii, ios ic icdan pokazatcli totalnog kiaha tc tcoiiic.
Raniic smo govoiili o icdnom piogiamu na BBC iadiiu, u komc ic
Kolin Pctcison iziazio nckc pioblcmc koic ic imao sa cvolucionom tcoii-
iom. \ •lanku koii opisuic tai piogiam,
62
Pctcison i diugi koii
podizavaiu nicgov poglcd na taksonomiiu (da taksonomisti ticba da
ignoiisu cvolucionu tcoiiiu u svom iadu) nazvani su "tiansfoimisani
kladisti". \ •lanku stoii:
Tako sada mozcmo vidcti piavu sliku ovih sumnii. Tiansfoimisani
kladisti tvidc da ic cvoluciia potpuno ncpoticbna za dobiu taksonomi-
iu; u isto vicmc, oni nisu ubcdcni u Daivinovo obiasnicnic kako nas-
taic nova vista. Po niima ic, stoga, istoiiia zivota ios uvck fikciia pic
ncgo •inicnica, a daivinovska sklonost za obiasniavanic cvoluciic
picko adaptaciic i sclckciic uvcliko ic piazna ictoiika.
Kasniic, Pctcison sc navodi kako kazc:
\piavo kao sto ic pic-daivinovska biologiia bila vodcna od liudi •iia ic
vcia bila zasnovana u Stvoiitclia i Nicgov plan, post-daivinovsku
biologiiu vodc liudi •iia sc vcia zasniva, skoio, u bozanstvo Daivina.
Oni glcdaiu kao na svoi zadatak da iaziadc nicgovu tcoiiiu i da ispunc
piazninc u nioi, da ispunc stablo i gianc divcta. Ali mcni izglcda da
tcoictski okvii ima vilo malo uticaia na stvaini piogics iada u
bioloskom istiazivaniu. Na icdan na•in, ncki aspckti daivinizma i nco-
daivinizma izglcdaiu mi kao da su zako•ili piogics naukc.
Zakliu•ak
Kcikut, mada nc zastupa konccpt stvaiania, bio ic autoi icdnc
zna•ainc kniizicc u koioi izlazc slabosti i ncdostatkc u uobi•aicnim
dokazima koii sc koiistc da sc podizi cvoluciona tcoiiia. \ zakliu•nom
paiagiafu ovc kniigc, Kcikut tvidi da:
Postoii tcoiiia da su svc zivc foimc na svctu nastalc iz icdnog icdinog
izvoia koii ic sam pioizasao iz ncoiganskc foimc. Ova tcoiiia sc mozc
nazvati "Opsta tcoiiia cvoluciic", a dokazi koii ic podizavaiu nisu
dovolino iaki da bi nam dozvolili da ic smatiamo nc•im ista visim od
icdnc iadnc hipotczc.
63
Postoii •itav icdan svct iazlikc, naiavno, izmcdu iadnc hipotczc i
ustanovlicnih nau•nih •inicnica. "Cinicnica cvoluciic" ic zapiavo "vcia"
cvolucionista u svoi naio•iti poglcd na svct.
Niko manic, do icdan ubcdcni cvolucionista, Tomas H. Haksli piizna-
ic da:
. . . "stvaianic", u uobi•aicnom smislu tc ic•i, sasvim ic zamislivo. 1a nc
nalazim tcskocu u shvataniu da, u nckom pioslom pciiodu, ovai uni-
vcizum niic postoiao, i da ic doslo do nicgovc poiavc za scst dana (ili
ticnutno, ako sc to nckomc visc svida), kao poslcdica volic nckog
picthodno cgzistiiaiuccg Bica. Danas, takozvani a piioii aigumcnti
282 283
piotiv tcizma i, uz dato bozanstvo, piotiv mogucnosti stvaiala•kih
•inova, izglcdaiu mi da su liscni iazumnog tcmclia.
64
Alcksandci (R. D. Alcxandci), piofcsoi zoologiic na \nivcizitctu
Mi•igcn, i cvolucionista, tvidi:
Niicdan nastavnik nc bi ticbalo da budc oncmoguccn u napoiima da
picdstavi stvaianic kao altcinativu cvoluciii na •asovima biologiic;
zaista, u ovom momcntu, stvaianic ic icdina altcinativa cvoluciii. Nc
samo da ic zbog toga vicdna spomcna, vcc poicdcnic ovc dvc altcina-
tivc mozc biti odli•na vczba za logiku i um. Nas piimaini cili kao vaspi-
ta•a ticbalo bi da budc da u•imo studcntc da iazmisliaiu, i takvo
poicdcnic, naio•ito zato sto sc ti•c stvaii za koiu mnogi imaiu naio•ita
intcicsovania ili su •ak cmocionalno ukliu•cni, mozc postici svoiu
svihu bolic ncgo vccina diugih.
65
Odbiianic autoiitcta unutai nau•nih i obiazovnih kiugova da iazmotic
stvaianic kao altcinativu cvoluciii, tako ic zasnovano, iznad svcga, na
insistiianiu na •isto atcisti•kom, matciiialisti•kom i mchanicisti•kom
obiasnicniu nastanka, svc do iskliu•cnia onog obiasnicnia zasnovanog na
tcizmu. Ogiani•cnic pou•avania, u poglcdu pitania poickla, na ovai
icdan odicdcni nau•ni poglcd, tako konstituisc indoktiinaciiu u icdnoi
icligioznoi filozofiii. \stavnc gaianciic odvaiania cikvc i dizavc tako su
naiuscnc, i piava istina ic zaioblicna u dogmi.
Poslc mnogo godina intcnzivnog piou•avania pitania postanka sa
nau•nog glcdista, ubcdcn sam da nau•nc •inicnicc pokazuiu da ic spcci-
ialno stvaianic icdino iacionalno obiasnicnic postanka.
"\ po•ctku stvoii Bog. . ." ios uvck ic naisavicmcniia tvidnia koia sc
mozc napiaviti o nascm poicklu.
L!TIRAT\RA
1. poglavlic
1. T. Dobzhanskv, Scicncc 127:1O91 (1958).
2. R. B. Goldschmit, Amciican Scicntist 4O:84 (1952).
3. G. G. Simpson, Scicncc 143:769 (1964).
4. Goldschmidt, Amciican Scicntist 4O:94 (1952)
5. !bid., p. 97.
6. T. Dobzhanskv, Amciican Scicntist 45:388 (1957).
7. N. Macbcth, Amciican Biologv Tcachci (Novcmbci 1976), p. 496.
8. L. C. Biich and P. R. Ihilich, Natuic 214:394 (1967).
9. C. Lcon Haiiis, Pcispcctivcs in Biologv and Mcdicinc (Wintci 1975), p. 183.
1O. L. Haiiison Matthcws, !ntioduction to C. Daiwin, Thc Oiigin of Spccics
(icpiint, London: 1. M. Dcnt and Sons, Ltd., 1971), p. X!.
11. I. C. Olson, in Ivolution Aftci Daiwin, vol. 1; Thc Ivolution of Lifc, cd.
Sol Tax (Chicago: \nivcisitv of Chicago Picss, 196O).
12. P. S. Mooihcad and M. M. Kaplan, cds., Mathcmatical Challcngcs to thc
Nco-Daiwinian !ntcipictation of Ivolution (Philadclphia: Wistai !nstitutc
Picss, 1967), pp. 47, 64, 67, 71.
13. Muiiav Idcn, Mathcmatical Challcngcs to !ntcipictaion, p. 71.
14. !bid, p. 1O9.
15. !. Salisbuiv, Natuic 224:342 (1969).
16. Z. Litvnski, Scicncc Digcst 5O:61 (1961).
17. Olson, Ivolution Aftci Daiwin, p, 523.
18. P. G. !othcigill, Natuic 191:34O (1961).
19. P. R. Ihilich and R. W. Holm, Scicncc 137:655 (1962).
2O. R. Danson, Ncw Scicntist 49:35 (1971).
21. N. Macbcth, Daiwin Rctiicd (Boston: Gambit, !nc., 1971).
22. P. Giassc, L`’Ivolution du \ivant (Paiis: Iditions Albin Michcl, 1973).
23. T. Dobzhanskv, Ivolution 29:376 (1975).
24. K. 1. Hsu, 1ouinal of Scdimcntaiv Pctiologv 56(5):729-73O (1986).
25. Shaion Bcglcv, Ncwswcck, 8 Apiil 1985, p. 8O.
26. Michacl Dcnton, Ivolution: A Thcoiv in Ciisis (LondonL Buinctt Books,
1985), availablc fiom Woodbinc Housc, 5615 !ishcis Lanc, Rockvillc, MD
2O852, and !nstitutc foi Cication Rcscaich.
27. Soicn Lovtiup, Daiwinism: Thc Rcfutation of a Mith (Ncw Yoik: Cioom
Hclm, 1987).
28. Tom Bcthcll, Thc Amciican Spcctatoi (1ulv 1994), p. 17.
29. Cication Rcscaich Socictv, P. O. Box 969, Ashland, OH 448O5-O969.
3O. D. M. S. Watson, Natuic 124:233 (1929).
31. T. Dobzhanskv, Scicncc 175:49 (1972).
32. 1. Huxlcv, Thc Obscivci (1ulv 17, 196O), p. 17.
33. What is Humanism? A pamphlct publishcd bv Thc Humanist Communitv
of San 1osc, Califoinia, 951O6.
284 285
34. G. G. Simpson, Scicncc 131:966 (196O).
35. G. G. Simpson, Lifc of thc Past (Ncw Havcn: Yalc \nivcisitv Picss, 1953).
36. 1. Huxlcv, Scicntific Amciican 189:9O (1953).
37. P. I. 1ohnson, Daiwin on Tiial (Washington, D. C.: Rcgcncv Gatcwav,
1991).
38. William B. Piovinc, Biologv and Philosophv 8:11-124 (1993).
39. W. R. Biid, Thc Oiigin of Spccics Rcvisitcd, vols. ! and !! (Ncw Yoik:
Philosophical Libiaiv, 1989).
4O. Piovinc, Biologv and Philosophv 8:123 (1993).
41. !bid., p. 113.
42. !bid., p. 124.
43. !bid.
44. Nilcs Ildicdgc, Thc Monkcv Busincss (Ncw Yoik: Washington \nivcisitv
Picss, 1982), p. 17; Rogci Lcwin, Scicncc 214:11O2 (1981).
45. Bcth A. Bishop and C. W. Andcison, 1ouinal of Rcscaich in Scicncc
Tcaching 27:415-427 (199O).
2. poglavlic
1. W. Lc Gios Claick, Discovciv (1anuaiv 1955), p. 7.
2. Piciic Giassc, Ivolution of Living Oiganisms (Ncw Yoik: Acadcmic Picss,
1977), p. 4.
3. B. !. Glcnistci and B. 1. Witzkc, "!ntcipicting Iaith Histoiv," in Did thc
Dcvil Makc Daiwin Do !t? cd. D. B. Wilson (Amcs: !owa Statc \nivcisitv Picss,
1983), p. 58.
4. D. 1. !utuvama, Scicncc on Tiial (Ncw Yoik: Panthcon Books, 1983), p.
197.
5. W. I. Lammcits, "“Thc Galapagos !sland !inchcs," in Whv Not Cication?
cd. W. I. Lammcits (Picsbvtciian & Rcfoimcd Publ. Co. , Philadclphia, 197O),
p. 354.
6. !. L. Maish, Cication Rcscaich Socictv Ouaitcilv 8:13 (1969).
7. W. Wicklci, Mimiciv in Plants and Animals (Ncw Yoik: Woild \nivcisitv
Libiaiv, 1968), p. 51.
8. M. Buiton and R. Buiton, cds., Thc !ntcinational Wildlifc Incvclopcdia
(Ncw Yoik: Maishal Cavcndish Coip., 197O), p. 27O6.
9. W. 1. Tinklc, Hcicditv (Houston: St. Thomas Picss, 1967), p. 55.
1O. D. S. !alconci, !ntioduction to Ouantitativc Gcnctics (Ronald Picss,
196O), p. 186; as quotcd bv W. 1. Tinklc, Hcicditv (Giand Rapids: Zondcivan
Publishing Housc, 197O), p. 84.
11. C. P. Maitin, Amciican Scicntist 41:1OO (1953).
12. I. Mavi, in Mathcmatical Challcngcs to thc Nco-Daiwinian !ntcipictation
of Ivolution, cd. P. S. Mooihcad and M. M. Kaplan, (Philadclphia: Wistai
!nstitutc Picss, Philadclphia, 1967), p. 5O.
13. T. N. Gcoigc, Scicncc Piogicss 48:1 (196O).
3. poglavlic
1. H. M. Moiiis, Biblical Basis foi Modcin Scicncc (Giand iapids: Bakci Book
Housc, 1984), pp. 117-121.
2. !bid, p. 62.
3. N. D. Ncwcll, 1ouinal of Palcontologv 33:492 (1959).
4. H. S. Ladd, Scicncc 129:72 (1959).
5. G. Nicholas, Scicntific Monthlv 76:3O1 (1953).
6. 1. C. Whitcomb and H. M. Moiiis, Thc Gcncsis !lood (Philadclphia:
Picsbitciian and Rcfoimcd Publ. Co., 1964); M. A. Cook, Pichistoiv and caith
Modcls (London: Max Paiiish and Co., Ltd., 1966); H. S. Slushci, Ciitiquc of
Radiomctiic Dating Mctods, icv. cd. (San Dicgo: Cication-Lifc Publishcis,
1981); S. P. Clcmcntson, Cication Rcscaich Socictv Ouaitcilv 7:137 (197O); and
M. A. Cook, Cication Rcscaich Socictv Ouaitcilv 7:53 (197O).
7. Whitcomb and Moiiis, Thc Gcncsis !lood ; Cook, Pichistoiv and Iaith
Modcls ; Cook, Cication Rcscaich Socictv Ouaitcilv 7:53; R. L. Whitclaw, in
Whv Not Cication? cd. W. I. Lammcits (Philadclphia: Picsbvtciian and
Rcfoimcd Publ. Co., 197O), pp. 9O, 1O1. R. Gcntiv, in Whv Not Cication? p. 1O6;
H. S. Slushci, Cication Rcscaich Socictv Ouaitcilv 8:55 (1971); T. G. Baincs,
Oiigin and Dcstinv of thc Iaith’`s Magnctic !icld (San Dicgo: Cication-Lifc
Publishcis, 1983); H. S. Slushci, Thc Agc of thc Cosmos (San Dicgo: Cication-
Lifc Publishcis, 198O).
8. Whitcomb and Moiiis, Thc Gcncsis !lood ; Cook, Pichistoiv and Iaith
Modcls ; G. M. Piicc, Ivolutionaiv Gcologv and thc Ncw Catastiophism,
(Mountain \icw, Califoinia: Pacific Picss Pub. Assoc., 1926); Moiiis, Biblical
Cosmologv and Modcin Scicncc, p. 62; H. W. Claik, !ossils, !lood, and !iic
(Iscondido, Califoinia: Outdooi Pictuics, 1968); Moiiis, in Whv Not Cication?
p. 141; H. M. Moiiis, in Scicntific Studics in Spccial Cication, cd. W. I.
Lammcits (Philadclphia: Picsbvtciian and Rcfoimcd Publ. Co., 1971), p. 1O3;
N. A. Rupkc, in Whv Not Cication? p. 141; C. L. Buidick, in Scicntific Studics
in Spccial Cication, p. 125; H. W. Claik, in Scicntific Studics in Spccial Cication,
p. 156; I. C. Powcll, Cication Rcscaich Socictv Ouaitcilv 9:23O (1973); Stcvcn
A. Austin, Catastiophc Data Basc (Coloiado Spiings: Mastci Books, 1994);
Stcvcn A. Austin, Giand Canvon: Monumcnt to Catastiophc (Il Caion,
Califoinia; !nstitutc foi Cication Rcscaich, 1994); 1ohn D. Moiiis, Thc Young
Iaith (Coloiado Spiings: Mastci Books, 1994).
4. poglavlic
1. S. Aw, Chcmical Ivolution (San Dicgo: Mastci Books, 1982); A. I. Wildci
Smith, Thc Cication of Lifc, A Cvbcinctic Appioach (San Dicgo: Mastci Books,
197O); D. T. Gish, Spcculations and Ixpciimcnts Rclatcd to Thcoiics on thc
Oiigin of Lifc: A Ciitiquc (San Dicgo: Cication-Lifc Publishcis, 1973); Cication
Rcscaich Socictv Ouaitcilv 15:185 (1979); C. B. Thaxton, W. L. Biadlcv and R.
L. Olscn, Thc Mvstciv of Lifc`s Oiigin (Ncw Yoik: Philosophical Libiaiv, 1984);
availablc fiom Lcwis and Stanlcis, 1316 Midwav Road, Suitc 5OO, Dallas, TX
75244. Ova kniiga sc poscbno picpoiu•uic.
2. P. Cloud, Scicncc 148:27 (1965); M. N. Biamlcttc, Scicncc 158:673 (1967);
W. H. Biadlcv, Scicncc 16O:437 (1968); A. I. 1. Ingcl ct al., Scicncc 161:1OO5
(1968).
3. Ingcl ct al., !bid., p. 1OO8.
4. D. Axcliod, Scicncc 128:7 (1958).
286 287
5. G. G. Simpson, Thc Mcaning of Ivolution (Ncw Havcn: Yalc \nivcisitv
Picss, 1949), p. 18.
6. P. Cloud, Gcologv, 1:123 (1973).
7. M. !. Glacssnci, Scicntific Amciican 2O4(3):2-8 (1961).
8. S. 1. Gould, Natuial Histoiv 93 (2):14-23 (1984); 1. S. Lcvinton, Scicntific
Amciican 267:86 (1992); 1. W. \alcntinc, Palcobiologv 16(1):94 (199O).
9. Richaid Dawkins, Thc Blind Watchmakci (Ncw Yoik: W. W. Noiton, 1987),
p. 229.
1O. Douglas !utuvma, Ivolutionaiv Biologv, 2nd cd. (Sundciland,
Massachusctts: Sinauci Associatcs, !nc., 1986), p. 325.
11. 1. W. \alcntinc, "Thc Ivolition of Complcx Animals," in What Daiwin
Bcgan, cd. Lauiic Godficv (Boston: Allvn and Bacon, 1985), p. 263.
12. !bid., p. 267.
13. 1an Bcigstiom, Hou Xianguang, Chcn Gunvuan, and Mauiits Lindsiom,
Rcscaich and Ixploiation (1991).
14. 1an Bcigstiom, as quotcd bv 1ohn Noblc Wilfoid, "Spcctaculai !ossils
Rccoid Iailv Riot of Cication," Ncw Yoik Timcs, 23 Apiil 1991.
15. Stcphcn 1av Gould, Natuial Histoiv, 1O3(2): 14 (1994); R. A. Kcii,
Scicncc, 261:1274 (1993); S. A. Bowiing ct al., Scicncc 261:1293-1298 (1993).
16. Stcfan Bcngston, Natuic 354:765 (199O).
17. S. C. Moiiis, Natuic 361:219-225 (1993).
18. 1. H. Lipps and P. W. Signoi, cds., Oiigin and cailv Ivolution of thc
Mctazoa, (Ncw Yoik: Plcnum Picss, 1992), pp. 3-23.
19. P. I. Cloud, Ivolution 2:322-35O (1949).
2O. S. M. Stanlcv, Palcobiologv 2:2O9-219 (1976).
21. 1. W. \alcntinc and D. H. Iiwin, in Dcvclopmcnt as an Ivolutionaiv
Pioccss, (Ncw Yoik: Liss, 1987), pp. 71-1O7.
22. I. Dimioth and M. M. Kimbcilcv, Canadian 1ouinal of Iaith Scicncc
13:1161-1186 (1976).
23. H. D. Holland, C. K. !cakcs, and I. H. Zbindcn, Amciican 1ouinal of
Scicncc, 289:362-389 (1989).
24. H. D. Holland and N. 1. Buckcs, Amciican 1ouinal of Scicncc 29OA:1-34
(199O).
25. H. Clcmmcv and N. Badham, Gcologv 1O(3): 141-146 (1982).
26. Lipps and Signoi, Oiigin and Iailv Ivolution of Mctazoa, p. 15.
27. N. Ildicdgc, Thc Monkcv Busincss: A Scicntist Looks at Cicasionism,
(Ncw Yoik: Washington Squaic Picss, 1982), p. 44.
28. !bid., p. 47.
29. Simpson, Thc Mcaning of Ivolution, p. 18.
3O. Ildicdgc, Monkcv Busincss, p. 13O.
31. M. R. Housc, Thc Oiigin of Maioi !nvcitcbiatc Gioups, Sistcmatics Assoc.
Spccial, vol. 12, (Ncw Yoik: Acadcmic Picss, 1979).
32. B. Runncgai, 1ouinal of Palcontologv 55:1138 (1981).
33. Ildicdgc, Monkcv Busincss, p. 46.
34. M. Kusinitz, Scicncc Woild, 4. !cb. 1983, pp. 12-19.
35. Ncw Yoik Timcs Picss Scivicc, San Dicgo \nion, 29 Mav 1983; kasniii
tchni•ki izvcstai o tim nalazima mozc sc naci u W. A. Shcai ct al., Scicncc,
224:492-494 (1984).
36. R. 1. Wooton and C. P. Illington, "Biomcchanics and thc Oiigin of !nscct
!light," in Biomcchanics in Ivolution, cd. 1. M. \. Ravnci and R. 1. Wootton,
(Cambiidgc: Cambiidgc \nivcisitv Picss, 1991), p. 99.
37. I. G. Conklin, as quotcd bv G. I. Allcn, Ouait. Rcv. Biol. 44:173 (1969).
38. !. D. Ommanncv, Thc !ishcs, Lifc Natuic Libiaiv (Ncw Yoik: Timc-Lifc,
!nc., 1964), p. 6O.
39. A. N. Stiahlci, Scicncc and Iaith Histoiv - Thc Ivolution/Cication
Contiovcisv, (Buffalo: Piomcthcus Books, 1987), p. 4O5.
4O. I. Whitc, Pioc. Linn. Soc. London 177:8 (1966).
41. G. T. Todd, Amciican Zoologv 2O(4):757 (198O).
42. Stiahlci, Scicncc and caith Histoiv, p. 316.
43. D. T. Gish, Ivolution: Thc !ossils Sav No (Il Caion, Califoinia: Mastci
Books, 1978); Ivolution: Thc Challcngc of thc !ossil Rccoid (Il Caion,
Califoinia: Mastci Books, 1985).
44. Stiahlci, Scicncc and Iaith Histoiv, p. 4O8.
5. poglavlic
1. R. L. Caioll, \citcbiatc Palcontologv and Ivolution (Ncw Yoik: W. H.
!iccman and Co., 1988), p. 138.
2. !bid., p. 4.
3. D. I. Roscn ct al., Bullctin of thc Amciican Muscum of Natuial Histoiv,
167:159-276 (1981).
4. Thomas Goii and Tiautc Klcinschmidt, Amciican Scicntist, 81(2):72-82
(1993).
5. P. L. !oicv, Natuic 336:729 (1988).
6. M. W. Biownc, "Biologists Dcbatc Man`s !ishv Anccstois," Ncw Yoik
Timcs, 16 Maich 1993, p. C-1.
7. Caiioll, \citcbiatc Palcontologv and Ivolution, pp. 164-167.
8. !bid., pp.161, 162.
9. !bid., p. 145.
1O. Pci A. Ahlbcig and Andicw R. Milnci, Natuic 368:5O9 (1994).
11. Hans-Pctci Schultzc and Linda Tiucb, cds., Oiigins of thc Highci Gioups
of Tctiapods (!thaca, Ncw Yoik: Comstock Publishing Associatcd, 1991).
12. !bid., p. 59-62.
13. Douglas 1. !utuvma, Ivolutionaiv Biologv (Sundciland, Massachusctts:
Sinauci Associatcs, !nc., 1979), p. 142.
14. Schultzc, p. 56.
15. Roscn ct al., p. 159-276.
16. Ahlbcig and Milnci, p. 5O7.
17. I. B. Dcaschlci ct al., Scicncc 265:639-642 (1994).
18. Caiioll, \citcbiatc Palcontologv and Ivolution, p. 18O.
19. !bid., pp. 181, 182, 184.
2O. I. H. Colbcit, and M. Moialcs, Ivolution of thc \citcbiatcs (Ncw Yoik:
1ohn Wilcv and Sons, 1991), p. 99.
21. Caiiol, \citcbiatc Palcontologv and Ivolution, p. 184.
22. Colbcit and Moialcs, Ivolution of thc \citcbiatcs, p. 99.
23. Caiioll, \citcbiatc Palcontologv and Ivolution, p. 176.
288 289
24. A. S. Romci, \citcbiatc Palcontologv, 3id cd. (Chicago: Chicago \niv.
Picss, 1966), p. 97.
25. !bid., p. 98.
26. Caiioll, \citcbiatc Palcontologv and Ivolution, p. 18O.
27. Colbcit and Moialcs, Ivolution of thc \citcbiatcs, p. 1O2.
28. Romci, \citcbiatc Palcontologv, p. 95.
29. Caiioll, \citcbiatc Palcontologv and Ivolution, p. 336.
3O. !bid., p. 337.
31. Colbcit and Moialcs, Ivolution of thc \citcbiatcs, p. 192.
32. !bid., p. 111.
33. Caiioll, \citcbiatc Palcontologv and Ivolution, p. 2O6.
34. !bid., pp. 245, 25, 46.
35. Colbcit and Moialcs, Ivolution of thc \citcbiatcs, p. 193.
36. Romci, \citcbiatc Palcontologv, p. 12O.
37. Caiioll, \citcbiatc Palcontologv and Ivolution, p. 253.
38. !bid., p. 23O. Ovdc Kciol ilustiuic gmizavcc glidcic ioda Cocluiosauius,
Kuchncosauius, i Diaco.
39. !bid., p. 235.
4O. Colbcit and Moialcs, Ivolution of thc \citcbiatcs, p. 223.
41. Romci, \citcbiatc Palcontologv, p. 134.
42. !bid., p. 116.
43. Colbcit and Moialcs, Ivolution of thc \citcbiatcs, p. 216.
44. Caiioll, \citcbiatc Palcontologv and Ivolution, p. 2O7.
45. M. S. Y. Lcc, Scicncc 261:1716-172O (1993); vidi takodc M. S. Y. Lcc,
Natuial Histoiv (1unc 1994), pp. 63-65.
46. Romci, \citcbiatc Palcontologv, p. 14O.
47. !bid., p. 136.
48. Baiiv Cox, Natuic 264:314 (1976).
49. D. B. Wcishampcl, Pctci Dodson and Halszka Osmolska, cds., Thc
Dinosauiia (Bcikclcv: \nivcisitv of califoinia Picss, 199O), p. 61O.
5O. D. !. Glut, Thc Dinosaui Dictionaiv (Sccaucus, Ncw 1ciscv: Thc Citadcl
Picss, 1972), p. 181.
51. !bid., p. 57.
52. Wcishampcl, Dodson and Osmolska, Thc Dinosauiia, p. 61O.
53. Associatcd Picss Rcpoit, San Dicgo \nion, 5 maich 1989, p. A-33.
54. W. R. Hammci and W. 1. Hickcison, Scicncc 264:828-83O (1994).
55. K. L. Davics, 1ouinal of Palcontologv 61(1):198:2OO (1987).
56. Ilisabcth M. Biouwcis ct al., Scicncc 237:16O8-161O (1987).
57. Sam Bishop, "Noith Slopc Dinosauis," Noithland Ncws, !aiibanks, Alaska,
Maich 1989.
58. 1. M. Paiiish ct al., Palois 2:337-389 (1987).
59. Wcishampcl, Dodson and Osmolska, Thc Dinosauiia, p. 12.
6O. Romci, \citcbiatc Palcontologv, p. 14O.
61. Pctci Dodson, 1ouinal of \citcbiatc Palcontologv 5(2): 177-179 (1985).
62. !bid., p. 179.
63. A. D. Walkci, in Pioblcms in \citcbiatc Ivolution, cd. S. M. Andicws, R.
S. Milcs and A. D. Walkci (Ncw Yoik: Acadcmic Picss, 1977). pp. 319-358.
64. K. N. Whctstonc and L. D. Maitin, Natuic 279:236 (1979).
65. Dodson, 1ouinal of \citcbiatc Palcontologv 5(2): 177-179 (1985); 1. H.
Ostiom, Natuic 242:136 (1973), vidi takodc 1. H. Ostiom, Ouaitcilv Rcvicw of
Biologv 49:27-47 (1974): i 1. H. Ostiom, Biological 1ouinal of thc Linncan
Socictv, London 8:91-182 (1976).
66. Pctci Wcllnhofci, Scicncc 24O:179O-1792 (1988); Pat Shipman, Discovci,
1anuaiv 1989, p. 63.
67. Kathv Svitil, Discovci, 1anuaiv 1994, p. 52.
68. Alan !cduccia and H. B. Toidoff, Scicncc 2O3:1O21 (1979); 1. M. \. Ravnci,
in Biomcchanics in Ivolution, cd. 1. M. \. Ravnci and R. 1. Wootcn (Cambiidgc:
Cambiidgc \nivcisitv Picss, 1991).
69. Ravnci, Biomcchanics in Ivolution, p. 194.
7O. S. L. Olson and Alan !cduccia, Natuic 278:247 (1979).
71. A. 1. Chaiig, A Ncw Look at Dinosauis (London: Hcincmann, 1979), p.
139.
72. K. N. Whctstonc, 1ouinal of vcitcbiatc Palcontologv 2(4):439 (1983).
73. M. 1. Bcnton, Natuic 3O5:99 (1983).
74. M. 1. Bcnton, Natuic 3O5:99 (1983).
75. L. D. Maitin, 1. D. Stcwait and K. N. Whctstonc, Thc Auk 97:86 (198O).
\idi Maitin, in Oiigins of thc Highci Gioups of Tctiapods (!thaca, Ncw Yoik:
Comstock Publishin Association, 1991), pp. 485:54O.
76. A. D. Walkci, Gcological Magazinc 117:595 (198O).
77. S. Taisitano and M. K. Hccht, Zoological 1ouinal of thc Linnacan Socictv
69:149 (198O).
78. A. D. Walkci, as dcsciibcd bv Dodson, 1ouinal of \citcbiatc Palcontologv
5(2) 178 (1985).
79. 1. R. Hinchliffc, as dcsciibcd bv Dodson, 1ouinal of \citcbiatc
Palcontologv 5(2) 178 (1985).
8O. D. W. Yaldcn, as dcsciibcd bv Dodson, 1ouinal of \citcbiatc Palcontologv
5(2) 178 (1985).
81. Allan !cduccia, Scicncc 259:79O-793 (1993).
82. Laiiv D. Maitin, "Thc Baiosauius !s no !ivc-Stoiv-Tall Canaiv," Sundav
Woild-Hciald, Omaha, Ncbiaska, 19 1anuaiv 1992, p. B-17.
83. A. M. Lucas and P. R. Slcttcnhcim, Avian Anatomv: !ntcgumcnt
(Washington, DC: GPO, 1972).
84. P. 1. Rcgal, Thc Ouaitcilv Rcvicw of Biologv 5O:35 (1975).
85. P. !. A. Madcison, Thc Amciican Natuialist 146:427 (1972).
86. Tim Bcaidslcv, Natuic 322:677 (1986); Richaid Monastciskv, Scicncc
Ncws 14O:1O4-1O5 (1991); Alan Andcison, Scicncc 253:35 (1991).
87. Sankai Chattciicc, Philosophical Tiansactions of thc Roval Socictv,
London B., 332:277-349 (1991).
88. Cail Zimmci, "Rufflcd !cathcis," Discovci, Mav 1992, pp. 44-54.
89. Maitin, Stcwait, and Whctstonc, Thc Auk, p. 86.
9O. A. Giaial ct al., Scicncc 254:1236-1238 (1989).
91. S. 1. Gould and N. Ildicdgc, Palcobiologv 3:147 (1977).
92. L. du Nouv, Human Dcstinv (Ncw Yoik: Thc Ncw Amciican Libiaiv,
1947), p. 58.
93. W. I. Swinton, in Biologv and Compaiativc Phisiologv of Biids, cd. A. 1.
Maishall (Ncw Yoik: Acadcmic Picss, 196O) vol. 1, p. 1.
290 291
94. A. S. Romci, Notcs and Commcnts on \citcbiatc Palcontologv (Chicago:
\nivcisitv of Chicago Picss, 1968), p. 144.
95. !. I. Bcddaid, Thc Stiuctuic and Classification of Biids (London:
Longmans, Giccn and Co., 1989), p. 16O.
96. Romci, \citcbiatc Palcontologv, p. 172.
97. Colbcit and Moialcs, cvolution of thc \citcbiatcs, pp. 182-19O.
98. Hans-Pctci Schultzc and Linda Tiucb, cds., Oiigins of thc Highci Gioups
of Tctiapods (!thaca, Ncw Yoik: Comstock Publishing Associatcd, 1991).
6. poglavlic
1. T. S. Kcmp, Mammal-likc Rcptilcs and thc Oiigin of Mammals (Ncw Yoik:
Acadcmic Picss, 1982).
2. S. 1. Gould and Nilcs Ildicdgc, Palcobiologv 3:147(1977).
3. Nilcs Ildicdgc, as quotcd bv Bovcc Rcnsbcigci (Ncw Yoik Timcs Scivicc),
Houston Chioniclc, 5 Novcmbci 198O, scc 4, p. 15.
4. I. H. Colbcit, Ivolution of thc \citcbiatcs, 3 id cd. (Ncw Yoik: 1ohn Wilcv
and Sons, 198O), p. 246.
5. Kcmp, Mammal-likc Rcptilcs, p. 9.
6. A. S. Romci, \citcbiatc Palcontologv, 3id cd. (Chicago: \nivcisitv of
Chicago Picss, 1966), p. 173.
7. Kcmp, Mammal-likc Rcptilcs, p. 3.
8. !bid., p. 4.
9. A. S. Romci, Bullctin !ndian Gcological Association 2(1-2): 17 (1969).
1O. D. Agci, Ncw Scicntist 1OO:425 (1983).
11. Douglas Dcwai, Thc Tiansfoimist !llusion (Muificcsboio, Tcnncscc:
Dchoff Publications, 1957), pp. 223-225.
12. Kcmp, Mammal-likc Rcptilcs, p. 3O6.
13. !bid., p. 3O9.
14. !bid.
15. !bid., p. 31O.
16. !bid.
17. !bid., p. 313.
18. !bid., p. 31O.
19. !bid., p. 331.
2O. !bid.
21. !bid., p. 3.
22. !bid., p. 319.
23. !bid., p. 327.
24. !bid., p. 321.
25. !bid., p. 27.
26. A. S. Romci and L. W. Piicc, gcological Socictv of Amciica Spccial Papcis
28:178 (194O).
27. !bid., pp. 178-195.
28. !bid., p. 193.
29. !bid.
3O. !bid., p. 194.
31. 1amcs A. Hopson, "Svstcmatics of thc Nonmammalian Svnapsids," in
Oiigins of thc Highci Gioups of thc Tctiapods, cd. Hans-Pctci Schultz and
Linda Tiucb (!thaca, Ncw Yoik: Comstock Publishing Associatcs, 1991), p. 646.
32. Kcmp, Mammal-likc Rcptilcs, pp. 69, 32O.
33. !bid., p. 7O.
34. !bid., pp. 1O5-1O8.
35. !bid., p. 165.
36. A. S. Biink, Palcontol. afi. 4:97-115 (1956).
37. Kcmp, Mammal-likc Rcptilcs, p. 161.
38. !bid., p. 18O.
39. !bid., p. 255.
4O. !bid., p. 263.
41. K. A. Kcimack, !. Mussctt and H. W. Rigncv, Zool. 1. Linn. Soc. 53(2): 157
1973.
42. D. M. Kcimack, K. A. Kcimack and !. Mussctt, Zool. 1. Linn. Soc. 47(312):
418 (1968).
43. Kcimack, Mussctt and Rigncv, Zool. 1. Linn. Soc. 53(2): 157 (1973).
44. A. W. Ciompton and !. A. 1cnkins, 1i., "“Oiigin of Mammals" in Mcsozoic
Mammals, cd. 1. A. Lillcgiavcn, Z. Kiclan-1awoiowska and W. A. Clcmcns
(Bcikclcv: \nivcisitv of Califoinia Picss, 1979), p. 62.
45. Kcmp, Mammal-likc Rcptilcs, p. 271.
46. C. I. Gow, Palcontologia Afiicana 24:15 (1981).
47. Kcmp, Mammal-likc Rcptilcs, p. 293.
48. G. G. Simpson, quotcd in Lifc Bcfoic Man (Ncw Yoik: Timc-Lifc Books,
1972), p. 42.
49. R. C. !ox, G. P. Youzuivshun, and D. W. Kiausc, Natuic, 358:233-235
(1992); 1cff Hccht, Ncw Scicntist 135:18 (1992).
5O. Hccht, Ncw Scicntist 135:18 (1992).
51. Danicl Pcndick, Iaith 4(2): 2O-23 (1995).
52. Gcihaid Stoich, Scicntific Amciican 266:64-69 (1992).
53. !bid.
54. H. Godhclt ct al., Natuic 356:514-515 (1992).
55. R. C. Caioll, \citcbiatc Palcontologv and Ivolution (Ncw Yoik: W. H.
!iccman and Co., 1988), p. 431.
56. 1. A. W. Kiisch, Amciican Scicntist 65:276-288 (Mav-1unc 1977).
57. Romci, \citcbiatc Palcontologv, p. 2O4.
58. Caioll, \citcbiatc Palcontologv and Ivolution, p. 435.
59. !bid., p. 463.
6O. G. L. 1cpson, Scicncc 154:1333-1339 (1966).
61. M. 1. Novacck, Natuic 315:14O-151 (1985).
62. Stoich, Scicntific Amciican 266:64-69 (1992).
63. 1. D. Pcttigicw, Scicncc 231:13O4-13O6 (1981); Svstcmatic Zoologv 4O:199-
216 (1991).
64. 1. G. M. Thcwisscn and S. K. Babcock, Bioscicncc 42(5):34O-345 (1992).
65. Romci, \citcbiatc Palcontologv, p. 3O3.
66. !bid., p. 3O8.
67. !bid., p. 3O9.
68. !bid.
292 293
69. !bid.
7O. !bid., p. 31O.
71. 1. B. Biidscll. Human Ivolution (Rand McNallv Collcgc Pub. Co., 1975),
p. 169.
72. G. G. Simpson, Thc Maioi !catuics of Ivolution (Ncw Yoik: Columbia
\nivcisitv Picss, 1953), p. 259.
73. 1. B. Biidscll, Human Ivolution, p. 17O.
74. Bovcc Rcnsbcigci, Houston Chioniclc, 5 Novcmbci 198O, scc. 4, p. 15.
75. Romci, \citcbiatc Palcontologv, pp. 26O-261.
76. S. Ncvins, Cication Rcscaich Socictv Ouaitcilv 1O:196 (1974).
77. 1. T. Gicgoiv, \nivcisitv of Califoinia Publication of Gcological Scicncc
26:428 (1942).
78. M. R. \ooihics, National Gcogiaphic 159:66-75 (1981).
79. M. \ooihics and 1. R. Thomasson, Scicncc 2O6:331-333 (1979); Biucc 1.
Mac!addcn, !ossil Hoiscs (Cambiidgc: Cambiidgc \nivcisitv Picss, 1992), p.
73.
8O. Macfaddcn, !ossil Hoiscs, p. 255.
81. !bid., p. 257.
82. !bid., p. 262.
83. Waltci R. Bainhalt, Thcsis foi Mastci of Scicncc (Il Caion, Califoinia:
!nstitutc foi Cication Rcscaich Giaduatc School, 1987), pp. 148-15O.
84. !. W. Cousins, Cication Rcscaich Socictv Ouaitcilv 7:1O2 (1971).
85. H. Nilsson, Svnthctischc Aitbildung (Lund, Swcdcn: \citag CWI
Glccniup, 1954). \idi Cousins, Cication Rcscaich Socictv Ouaitcilv 7:1O2
(1971), za sazctak o Nislonovom poglavliu o ko-niima.
86. G. A. Kcikut, !mplications of Ivolution (Ncw Yoik: Pcigamon Picss,
196O), p. 149.
87. W. 1. Moiiis, Scicncc 153:1378 (1966).
88. Bainhait, M. A. Thcsis, pp. 148-15O.
89. Romci, \citcbiatc Palcontologv, p. 254.
9O. I. C. Olson, Thc Ivolution of Lifc (Ncw Yoik: Ncw Amciican Libiaiv,
1965), p. 178.
91. I. H. Colbcit, Ivolution of thc \citcbiatcs, !iist cd. (Ncw Yoik: 1ohn
Wilcv and Sons, 1955), p. 3O3.
92. Bcind Wuisig, Scicntific Amciican 24O(3): 136 (1979).
93. National Gcogiaphic Magazinc (Dcccmbci 1976), !oldout.
94. S. 1. Gould, Natuial Histoiv (Mav 1994), pp. 8-15.
95. Caiioll, \citcbiatc Palcontologv and Ivolution, p. 483.
96. P. D. Gingciish, B. H. Smith and I. L. Simons, Scicncc 249:154-157 (199O).
97. W. M. A. dc Smct, Z. Saugcticikd 4O:299 (1975).
98. P. D. Gingciich ct al., Scicncc 22O:4O3-4O6 (1983).
99. 1. G. M. Thcwisscn, S. T. Hussain, and M. Aiif, Scicncc 263:21O-212 (1994).
1OO. Annalisa Bcita, Scicncc 263:18O (1994).
1O1. Thcwisscn, Hussain, and Aiif, Scicncc 263:212 (1994).
1O2. !bid.
1O3. G. A. Mchcdlidzc, Gcncial !catuics of thc Palcobiological Ivolution of
Cctacca, tians. fiom Russian (Rottcidam: A. A. Balkcma, 1986), p. 91.
1O4. Caiioll, \citcbiatc Palcontologv and Ivolution, p. 483.
1O5. !bid., p. 521.
1O6. P. D. Gongciich, S. M. Raza, M. Aiif, M. Anwai and X. Zhou, Natuic
368:844-847 (1994).
1O7. Wcinci Gitt, !f Animals Could Talk, Ing. cd. (Biclcfcld, Gcimanv:
Chiistlichc Litciatui-\cibicitung, D-33661, 1994), pp. 21-38.
1O8. Caiioll, \citcbiatc Palcontologv and Ivolution, p. 524.
1O9. S. 1. Gould and Nilcs Ildicdgc, Palcobiologv 3:147 (1977).
7. poglavlic
1. Matt Caitmill, David Pilbcam, and Glvnn !saac, Amciican Scicntist 74:41O
(1986).
2. Richaid Holmquist, Michacl Mivamoto, and Moiiis Goodman, Molcculai
Biological Ivolution 5(3): 2O1 (1988).
3. Bcinaid Wood, Natuic 355:783 (1992).
4. 1ciald Lowcnstcin and Adiicnnc Zihlman, Ncw Scicntist 12O:59 (1988).
5. !bid., p. 58.
6. !bid., p. 59.
7. K. Bcaid, Natuic 345:34O-341 (199O); Pat Shipman, Ncw Scicntist 126:6O
(199O).
8. I. L. Simons, Annals of thc Ncw Yoik Acadcmv of Scicncc 167:319 (1969).
9. A. S. Romci, \citcbiatc Palcontologv, 3id. cd. (Chicago: Thc \nivcisitv of
Chicago Picss, 1966), p. 218.
1O. A. 1. Kclso, Phisical Anthiopologv, 2nd cd. (Ncw Yoik: 1. B. Lipincott,
1974), p. 142.
11. R. L. Caiioll, \citcbiatc Palcontologv and Ivolution (Ncw Yoik: W. H.
!iccman and Co., 1988), pp. 464, 467.
12. C. B. G. Campbcll, Scicncc 153:436 (1966).
13. R. D. Maitin, Natuial Histoiv 91:26 (1982).
14. R. D. Maitin, Piimatc Oiigins and Ivolution (Ncw 1ciscv: Piinccton
\nivcisitv Picss, 199O), p. 71O.
15. K. C. Bcaid ct al., Natuic 368:6O4-6O9 (1994).
16. Susan Cachcl, Scicncc 213:86O (1981).
17. Ilizabcth Cullotta, Scicncc 256:1516 (1992).
18. Romci, \citcbiatc Palcontologv, p. 221.
19. Kclso, Phisical Anthiopologv, p. 15O.
2O. Caiioll, \citcbiatc Palcontologv and Ivolution, p. 471.
21. Maitin, Piimatc Oiigins and Ivolution, p. 66.
22. I. L. Simons, Annals of thc Ncw Yoik Acadcmv of Scicncc 1O2:293 (1962).
23. I. L. Simons, Scicntific Amciican 211(1): 5O (1964).
24. Kclso, Phisical Anthiopologv, p. 151.
25. Maitin, Piimatc Oiigins and Ivolution, p. 68.
26. R. I. Bcnvcnistc and G. 1. Todaio, Natuic 261:1O1 (1976).
27. 1. H. Schwaitz, Natuic 3O8:5O1-5O5 (1984).
28. Bcnvcnistc and Todaio, Natuic 261:1O1 (1976).
29. Romci, \citcbiatc Palcontologv, p. 224.
3O. D. R. Pilbcam, Natuic 219:1335 (1968).
31. D. R. Pilbcam, Advcnccmcnt of Scicncc 24:368 (1968).
294 295
32. I. L. Simons and D. R. Pilbcam, Scicncc 173:23 (1971).
33. D. Bcgum, Scicncc 257:1929-1933 (1992).
34. S. Mova Sola and M. Kohlci, Natuic 365:543-545 (1993).
35. Lawicncc Maitin and Pctci Andicws, Natuic 365:494 (1993).
36. Lvcll Watson, Scicncc Digcst 9O:44 (1982).
37. Caiioll, \citcbiatc Palcontologv and Ivolution, p. 474.
38. R. D. Maitin, Piimatc Oiigins and Ivolution (Ncw 1ciscv: Piinccton
\nivcisitv Picss, 199O), p. 82.
39. Pat Shipman, Ncw Scicntist, 134:16 (1992).
4O. Simons, Annals of thc Ncw Yoik Acadcmv of Scicncc 167:319 (1969);
Simons, Scicntific Amciican 211(1): 5O (1964); Pilbcam, Natuic 219:1335
(1968); Pilbcam, Advanccmcnt of Scicncc 24:3O8 (1968); Simons and Pilbcam,
Scicncc 173:23 (1971).
41. Robcit Ickhaidt, Scicntific Amciican 226 (1): 94 (1972).
42. Pilbcam, Natuic 219:1335 (1968); I. L. Simons and D. R. Pilbcam, !olia
Piimatol 3:81 (1965).
43. A. L. Walkci and P. Andicws, Natuic 224:313 (1973).
44. D. R. Pilbcam, Natuic 295:232 (1982); W. Hcibcit, Scicncc Ncws 121:84
(1982); D. R. Pilbcam, Natuial Histoiv 93:2 (1984).
45. Alan Walkci and Richaid Lcakcv, kao sto ic zabclczio Bovcc Rcnsbcigci,
Scicncc 84 5(1):16 (1984).
46. D. R. Pilbcam, Thc Ivolution of Man (Ncw Yoik: !unk and Wagnalls,
197O), p. 1O7.
47. Pilbcam, Natuial Histoiv 93:2 (1984).
48. Pilbcam, Natuic 295:232 (1982); Hcibcit, Scicncc Ncws 121:84 (1982);
Pilbcam, Natuial Histoiv 93:2 (1984).
49. Pilbcam, Natuial Histoiv 93:2 (1984).
5O. Walkci and Lcakcv, Scicncc 84 5(1):16 (1984).
51. !bid.
52. Pilbcam, Thc Ivolution of Man, p. 99.
53. Pilbcam, Natuic 295:232 (1982); Hcibcit, Scicncc Ncws 121:84 (1982);
Pilbcam, Natuial Histoiv 93:2 (1984).
54. Ravmond a. Dait, Natuic 115:195-199 (1925).
55. L. S. B. Lcakcv, Natuic 188:1O5O (196O); 189:649 (1961).
56. R. Bioom and G. W. H. Schcpcis, Tiansv. Mus. Mcm. 2:1 (1946).
57. W. I. Lc Gios Claik, 1. Anatomv (London) 81:3OO (1947).
58. Sollv Zuckciman, 1. Rov. Col. Suig. Idinbuigh 11:87 (1966); S.
Zuckciman, Bcvond thc !voiv Towci (Ncw Yoik: Taplingci Pub. Co., 197O), pp.
75-94.
59 C. I. Oxnaid, Natuic 258:389-395 (1975); C. I. Oxnaid, Homo 3O:243
(1981); C. I. Oxnaid and !. P. Lisowskv, Amciican 1ouinal of Phvsical
Anthiopologv 52:116 (198O); \idi B. Wood, Natuic 262:331 (1976).
6O. Zuckciman, Bcvond thc !voiv Towci, p. 77.
61. Oxnaid, Natuic, 258:389, 394 (1975).
62. C. I. Oxnaid, \nivcisitv of Chicago Mag., (Wintci 1974), pp. 11-12.
63. Oxnaid, Homo, p. 225 (1981).
64. C. I. Oxnadi, Thc Oidci of Man (Ncw Havcn: Yalc \nivcisitv Picss,
1984), p. 332.
65. !bid., pp. iii and iv of Nota Bcnc.
66. D. 1ohanson and M. A. Idcv, Lucv, thc Bcginnings of Mankind (Ncw
Yoik: Simon and Schustci, 1981), pp. 155-156.
67. !bid., p. 163.
68. Anonvmous, Natuic 253:232 (1975).
69. 1ohanson and Idcv, Lucv, thc Bcginnings of Mankind, p. 16.
7O. !bid., p. 271.
71. D. 1ohanson and M. Taicb, Natuic 26O:293 (1976).
72. 1ohanson and Idcv, Lucv, thc Bcginnings of Mankind, pp. 213, 223.
73. D. 1ohanson and T. D. Whitc, Scicncc 2O3:321 (1979); 2O7:11O4 (198O).
74. 1ohanson and Idcv, Lucv, thc Bcginnings of Mankind, p. 352.
75. W. H. Kimbcl, D. C. 1ohanson and Yocl Rak, Natuic 368:449-451 (1994).
76. Kathciinc Coffing ct al., Amciican 1ouinal of Phvsical Anthiopologv
93:55-65 (1994).
77. T. D. Whitc, Gcn Suwa, and B. Asfaw, Natuic 371:3O6-312 (1994).
78. Bcinaid Wood, Natuic 371:28O (1994).
79. Anonvmous, Pcispcctivc scction, CIN Tcchnical 1ouinal 8:(2): 129-13O
(1994).
8O. Wood, Natuic 371:28O (1994).
81. Anonvmous, Natuic 371:269-27O (1994).
82. Anonvmous, CIN Tcchnical 1ouinal 8(2): 13O (1994).
83. R. I. !. Lcakcv, as quotcd bv 1cicmv Chcifas, Ncw Scicntist 93:695 (1982).
84. R. I. !. Lcakcv, Thc Making of Mankind (Ncw Yoik: I. P. Dutton, 1981).
85. 1. T. Stcin, 1i. and L. R. Susman, Amciican 1ouinal of Phvsical
Anthiopologv 6O:279 (1983).
86. W. Hcibcit, Scicncc Ncws 124:8 (1983).
87. Stcin and Susman, Amciican 1ouinal of Phvsical Anthiopologv 6O:279
(1983); W. Hcibcit, Scicncc Ncws 124:8 (1983); R. H. Tuttlc, Scicncc 22O:833
(1983); Za opis analizc Stcina i Susmana, lai•kim ic•ima, vidi 1. Chcifas, Ncw
Scicntist 97:172 (1983).
88. Chcifas, Ncw Scicntist 97:172 (1983).
89. 1ack Piost, Amciican 1ouinal of Phvsical Anthiopologv 52:175 (198O).
9O. C. I. Oxnaid and !. P. Lisowski, Amciican 1ouinal of Phvsical
Anthiopologv 52:116 (198O).
91. !. Andcison, Ncw Scicntist 98:373 (1983).
92. W. Hcibcit, Scicncc Ncws 122:116 (1982).
93. Ann Gibons, Scicncc 264:35O (1994).
94. Chiistinc Bcigc, 1ouinal of Human Ivolution 26:259-173 (1994).
95. C. Bcigc, in Giavitv, Postuic and Locomotion in Piimatcs, !. K. 1ouffiov,
M. H. Stack and Nicmitz, cds. (!iancc: 11 Scdiccsimo, !iicnzc, 199O), pp. 97-
1O8.
96. Biucc Bowci, Scicncc Ncws 147:253 (1995).
97. Kimbcl, 1ohanson and Rak, Natuic 368:449-451 (1994).
98. Pctci Andicws, icvicw of Thc Austialopithccinc !acc (Acadcmic Picss,
1993), in Natuic 3O8:758 (1984).
99. G. C. Coniov and M. W. \annici, Natuic 329:625-627 (1987).
1OO. B. Hollv Smith, Amciican 1ouinal of Phvsical Anthiopologv 94:3O7-325
(1994).
296 297
1O1. Biucc Bowci, Scicncc Ncws 132:4O8 (1987).
1O2. Yocl Rak and R. 1. Claikc, Natuic 279:62-63 (1979).
1O3. !. Spooi, B. Wood, and !. Zonncvcld, Natuic 369:645-648 (1994).
1O4. Kao sto ic izvcstio Pat Shipman, Ncw Scicntist 143:26 (1994).
1O5. Smith, Amciican 1ouinal of Phvsical Anthiopologv 94:3O7-325 (1994).
1O6. Michacl H. Dav, Guidc to !ossil Man, 4th cd. (Chicago: Thc \nivcisitv
of Chicago Picss, 1986), pp. 169-17O.
1O7. M. H. Dav and 1. R. napici, Natuic 2O1:967-97O (1964).
1O8. C. I. Oxnaid and Pctci Lisowski, Amciican 1ouinal of Phvsical
Anthiopologv 52:1O7-117 (198O).
1O9. R. I. !. Lcakcv, Natuic 242:17O (1973); 242:447 (1973).
11O. Lcakcv, National Gcogiaphic (1unc 1973), p. 819.
111. Lcakcv and R. Lcwin, Oiigins (Ncw Yoik: I. P. Dutton, 1977); Lcakcv,
Thc Making of Mankind.
112. Lcakcv, Natuic 242:447 (1973).
113. Lcakcv, Natuic 248:653 (1974).
114. A. Walkci and R. I. !. Lcakcv, Scicntific Amciican 239(2): 54 (1978).
115. Anonvmous, Natuic 253:232 (1975).
116. Lcakcv, National Gcogiaphic (1unc 1993), p. 819.
117. !bid., p. 82O.
118. Lcakcv, Natuic 242:447 (1973).
119. Walkci and Lcakcv, Scicntific Amciican 239(2): 54 (1978).
12O. Lcakcv, Thc Making of Mankind, p. 17.
121. L. S. B. Lcakcv, P. \. Tobias 1. R. Napici, Natuic 2O2:7 (1964).
122. L. S. B. Lcakcv, Natuic 188:1O5O (1O6O); 189:649 (1961).
123. !an Tattcisall, Ivolutionaiv Anthiopologv 1(1): 34:36 (1992).
124. D. C. 1ohanson ct al., Natuic 327:2O5-2O9 (1987).
125. Biucc Bowci, Scicncc Ncws 131:34O (1987).
126. S. Haitwig-Schcici and R. D. Maitin, 1ouinal of Human Ivolution
21:439-449 (1991).
127. Tim Biomagc, Ncw Scicntist 133:38-41 (1992).
128. Anonvmous, Natuic 261:541 (1976).
129. S. 1. Gould, Natuial Histoiv 85:3O (1976).
13O. R. I. !. Lcakcv and Alan Walkci, Scicncc 2O7:11O3 (198O).
131. A. 1. Kclso, Phisical Anthiopologv, 1st cd. (Ncw Yoik: 1. B. Lippincott
Co., 197O), p. 221; M. D. Lcakcv, Olduvai Goigc, \ol. 3 (Cambiidgc:
Cambiidgc \nivcisitv Picss, 1971), p. 272.
132. Kclso, Phisical Anthiopologv, p. 221; M. D. Lcakcv, Olduvai Goigc, \ol.
3, p. 24.
133. W. Hcibcit, Scicncc Ncws 123:5 (1983).
134. !. H. Biown, Natuic 3OO:631 (1982).
135. N. T. Boaz, !. C. Howcll and M. L. McCiossin, Natuic 3OO:633 (1982).
136. R. I. !. Lcakcv, Natuic 242:447 (1973).
137. Alan Walkci and R. I. !. Lcakcv, Scicntific Amciican 239(2): 65 (1978).
138. 1. I. Cionin ct al., Natuic 292:113 (1981).
139. Walkci and Lcakcv, Scicntific Amciican 239(2): 65 (1978).
14O. R. I. !. Lcakcv, Natuic 248:653 (1974).
141. R. I. !. Lcakcv, Natuic 242:447 (1973).
142. M. D. Lcakcv ct al., Natuic 262:46O (1976).
143. M. D. Lcakcv and R. L. Hav, Natuic 278:317 (1979).
144. R. I. !. Lcakcv, Making of Mankind, pp. 4O-42.
145. 1ohanson and Idcv, Lucv, thc Bcginnings of Mankind, pp. 245-252.
146. T. D. Whitc, Scicncc 2O8:175 (198O).
147. 1ohanson and Idcv, Lucv, thc Bcginnings of Mankind, pp. 245-252.
148. !. Andcison, Ncw Scicntist 98:373 (1983).
149. T. D. Tuttlc, Natuial Histoiv (Maich 199O), pp. 61-64.
15O. A. H. Schultz, "Agc Changcs, Scx Diffcicnccs, and \aiiabilitv as !actois
in thc Classification of Piimatcs," in Classification and Human Ivolution, cd. S.
L. Washbuin (Chicago: Aldinc Pub. Co., 1963), pp. 85-115; A. H. Schultz, "Thc
Rcccnt Hominid Piimatcs", in Pcispcctivcs on Human Ivolution, vol. 1 (Ncw
Yoik: Holt, Rincihait, and Winston, 1968), pp. 122-195.
151. Schultz, "Thc Rcccnt Hominid Piimatcs", p.186.
152. !bid.
153. !bid., 168.
154. !bid., 186.
155. !bid., 149.
156. !bid., pp. 17O-172.
157. !bid., 177.
158. !bid.
159. !. S. Bcinstcin, Scicncc 154:1559 (1966).
16O. W. S. Howcll, Mankind ih thc Making (Gaidcn Citv, Ncw Yoik:
Doublcdav, 1967), pp. 155-156; Maiccllin Boulc and H. \. \allois, !ossil Mcn
(Ncw Yoik: Divdcn Picss, 1957), p. 126; Nilcs Ildicdgc, !ossils - Thc Ivolution
and Ixtinction of Spccics (Ncw Yoik: Haiiv N. Abiams, !nc., 1991), p. 66.
161. Boulc and \allois, !ossil Mcn, p. 126.
162. !bid., 118.
163. !bid., 121.
164. !bid., 123.
165. !bid.
166. !bid.
167. !bid., p. 118.
168. !bid., p. 123.
169. !bid.
17O. H. L. Shapiio, Pcking Man (Ncw Yoik: Simon and Schustci, 1974), p. 3O.
171. Boulc and \allois, !ossil Mcn, p. 126.
172. !ianz Wcidcnicich, Palcont. Sinica, Ncw Sci. D. 1O:1 (1943).
173. Patiick O`Conncll, Scicncc of Todav and Pioblcms of Gcncsis, Book !
(Hawthoinc, Califoinia: Chiistian Book Club of Amciica, 1969).
174. Boulc and \allois, !ossil Mcn, p. 145.
175. L. S. B. Lcakcv, Natuic 188:1O5O (196O); 189:649 (1961); A. 1. Kclso,
Phvsical Anthiopologv, 1st cd. (Ncw Yoik: 1. B. Lippincott Co., 197O), p. 221; M.
D. Lcakcv, Olduvai Goigc, \ol. 3 (Cambiidgc: Cambiidgc \. Picss, 1971), p.
272.
176. Lcakcv, Natuic 188:1O5O (196O).
177. M. H. Dav, Natuic 232:383 (1971).
178. R. I. !. Lcakcv and A. Walkci, Natuic 261:572, 574 (1976).
298 299
179. !bid., 261:574.
18O. Donald 1ohanson and M. A. Idcv, Lucv, thc Bcginnings of Mankind
(Ncw Yoik: Simon and Schustci, 1981), p. 163; M. D. Lcakcv and R. I. !.
Lcakcv, Koobi !oia Rcscaich Pioicct, vol. 1 (Oxfoid: Claicndon, 1978); A.
Walkci, R. M. Zimmciman and R. I. !. Lcakcv, Natuic 296:248 (1982).
181. R. I. !. Lcakcv and A. C. Walkci, National Gcogiaphic 168:624-629
(1985); 1. M. Haiiis, Tciia 24:21-24 (1986).
182. !. Biown ct al., Natuic 316:788-792 (1985).
183. A. C. Walkci and R. I. !. Lcakcv, cds., Thc Naiiokotomc Homo Iicctus
Skclcton (Cambiidgc: Haivaid \. Picss, 1993).
184. Bovcc Rcnsbcigci, Thc Washington Post 19 Octobci 1984, p. A-1.
185. !bid.
186. Walkci, Thc Naiiokotomc Homo Iicctus Skclcton, p. 424.
187. David Bcgum and A. Walkci, Thc Naiiokotomc Homo Iicctus Skclcton,
p. 328.
188. Walkci, Thc Naiiokotomc Homo Iicctus Skclcton, p. 424.
189. David L. Phillipps, M. A. Thcsis (Noithiidgc: Califoinia Statc \nivcisitv,
1anuaiv 1991), p. 28.
19O. !bid., p. 22-26.
191. Walkci, Thc Naiiokotomc Homo Iicctus Skclcton, p. 418; and bv 1. I.
Cionin ct al., Natuic 292:115 (1981).
192. D. C. 1ohanscn ct al., Natuic 327:2O5-2O9 (1987).
193. S. Haitwig-Schcici and R. D. Maitin, 1ouinal of Human Ivolution
21:439-449 (1991).
194. C. C. Swishci, !!!, ct al., Scicncc 263:1118 (1994).
195. Maivin Lubcnov, Boncs of Contcntion (Giand Rapids: Bakci Book
Housc, 1992).
196. Boulc and \allois, !ossil Mcn, p. 126.
197. !bid., p. 145.
198. 1ia Lanpo and Huang Wciwcn, Thc Stoiv of Pcking Man (Bciiing:
!oicign Languagc Picss, 199O).
199. A. G. Thoinc and P. G. Macumbci, Natuic 238:316 (1972).
2OO. Phillipps, M. A. Thcsis, p. 28.
2O1. !. !vanhoc, Natuic 227:577 (197O); I. Tiinkaus and W. W. Howcls,
Scicntific Amciican 241(6): 118 (1979).
2O2. Ofci Bai-Yoscf and Bcinaid \andcimccisch, Scicntific Amciican
268:94-1OO (1993); !. McDcimott ct al., Natuic 363:252-255 (1993).
2O3. McDcimott ct al., Natuic 363:252-255 (1993); M. H. Dav, Guidc to
!ossil Man, 3id cd. (Chicagi: Thc \nivcisitv of Chicago Picss, 1977).
2O4. R. B. Ickaidt, Scicntific Amciican 226(1): 94 (1972).
2O5. D. R. Pilbcam, Thc Ivolution of Man (Ncw Yoik: !unk & Wagnalls,
197O).
2O6. 1. Giibbcn and 1. Chcifas, Ncw Scicntist 91:592 (1982).
2O7. S. Zuckciman, Bcvond thc !voiv Towci (Ncw Yoik: Toplingci Pub. Co.,
197O), p. 19.
2O8. Gcoigc Gavloid Simpson, Scicncc 152:477 (1966).
2O9. D. M. Rumbaugh, I. \. Hill and I. C. von Glascifcld, Scicncc 182:731
(1973).
21O. 1. L. Mistci-Lachman and R. Lachman, Scicncc 185:871 (1974).
211. Anonimous, Scicncc Ncws 117:87 (198O).
212. R. Ipstcin, R. P. Lanza, and B. !. Skinnci, Scicncc 2O7:543 (198O).
213. N. Wadc, Scicncc 2O8:1349 (198O).
214. I. R. Lcach, Natuic 293:19 (1981).
215. C. R. Wilson, Monkcvs Will Ncvci Talk-oi Will Thcv? (Coloiado Spiings:
Cication-Lifc Publishcis, 1978).
216. 1. K. C. Rigsbosch, Aichivum Chiiuigicum Ncclandicum 29:261 (1977).
217. O. Schacffci, Aichacological Anthiopologv 2O:189 (1891/1892).
218. M. Baitcls, Aichacological Anthiopologv 15:45 (1884).
219. 1. Waikanv, Congcnital Malfoimations (Chicago: Ycaibook Mcdical
Pub., 1971), p. 925.
22O. Louis S. B. Lcakcv, Natuic 13O:578 (1932); L. S. B. Lcakcv, Thc Stonc
Agc Raccs of Kcnva (London: Oxfoid \nivcisitv Picss, 1935).
221. L. S. B. Lcakcv, in Thc Oiigin of Homo Sapicns, cd. !. Boidcs (Paiis:
\NISCO, 1972), pp. 25-29; L. S. B. Lcakcv, Bv thc Ividcncc (Ncw Yoik:
Haicouit Biacc 1ovanovich, 1974).
222. P. G. H. Boswcll, Natuic 135:371 (1935).
223. T. Plummci and R. Potts, Amciican 1ouinal of Phvsical Anthiopologv
96:7-23 (1995).
224. 1. L. Aisuaga ct al., Natuic 362:534-537 (1993).
225. Chcn Ticmcl, Yang Ouan, and Wu In, Natuic 368:55 (1994).
226. A. Couivillc, Thc Ixodus Pioblcm and !ts Ramifications, vols. ! and !!
(Loma Linda, Califoinia: Loma Linda Publ., 1971).
227. T. Dobzhanskv, in Scxual Sclcction nad thc Dcsccnt of Man, cd. B.
Campbcll (Chicago: Aldinc Publishing Companv, 1972), p. 75.
228. Gaiv Paikci, !mpact, no. 89 (Il Caion, Califoinia: !nstitutc foi Cication
Rcscaich, Novcmbci 198O).
229. Llovd Shcaici, !ntclligcncc Rcpoit, "Mixcd Twins," Paiadc (1983).
23O. !llustiatcd London Ncws, 24 1unc 1992.
231. W. K. Gicgoiv, Scicncc 66:579 (1927).
232. S. 1. Gould, Natuial Histoiv 88(3): 96 (1979).
233. 1aquctta Hawkcs, Natuic 2O4:952 (1964).
234. W. Hcibcit, Scicncc Ncws 123:246 (1983).
235. Molinc (!llinois) Dailv Dispatch, 14 Mav 1984.
236. Zuckciman, Bcvond thc !voiv Towci, p. 64.
237. !bid.
8. poglavlic
1. G. G. Simpson, Tcmpo and Modc in Ivolution (Ncw Yoik: Columbia
\nivcisitv Picss, 1944), p. 1O5.
2. G. G. Simpson, Thc Mcaning of Ivolution (Ncw Havcn: Yalc \nivcisitv
Picss, 1949), p. 231.
3. G. G. Simpson, in Thc Ivolution of Lifc, cd. Sol Tax (Chicago: \nivcisitv
of Chicago Picss, 196O), p. 149.
4. T. Dobzhanskv, Scicncc 175:49 (1972).
300 301
5. G. G. Simpson, Thc Maioi !catuics of Ivolution (Ncw Yoik” Columbia
\nivcisitv Picss, 1953), p. 36O.
6. !bid, pp. 36O-376; Simpson, Tcmpo and Modc in Ivolution, pp. 1O5-124;
Simpson, in Thc Ivolution of Lifc, pp. 149-152.
7. W. Thoipc, Ncw Scicntist 43:635 (1969).
8. C. A. Ainold, An !ntioduction to Palcobotanv (Ncw Yoik”: McGiaw-Hill
Publishing Companv, 1947), p. 7.
9. I. 1. H. Coinci, in Contcmpoiaiv Botanical Thought, cd. A. M. MacLcod
and L. S. Coblcv (Chicago: Ouadianglc Books, 1961), p. 97.
1O. N. !. Hughcs, Palcobiologv of Angiospcim Oiigins: Pioblcms of Mcsozoic
Sccd-Plant Ivolution (Cambiidgc: Cambiidgc \nivcisitv Picss, 1976), pp. 1-2.
11. C. B. Bcck, in Oiigin and Iailv Ivolution of Angiospcims, cd. C. B. Bcck
(Ncw Yoik: Columbia \nivcisitv Picss, 1976).
12. I. C. Olson, Thc Ivolution of Lifc, (Ncw Yoik: Thc Ncw Amciican
Libiaiv, 1965), p. 94.
13. N. I. Ncwcl, Piocccdings of Amciican Philosophical Socictv (Apiil,
1959), p. 267.
14. D. M. Raup and S. M. Stanlcv, Piinciplcs of Palcontologv (San !iancisco:
W. H. !iccman and Co., 1971), p. 3O6.
15. L. du Nouv, Human Dcstinv (Ncw Yoik: Thc Ncw Amciican Libiaiv,
1947), p. 63.
16. O. Kuhn, Acta Biothcoictica 6:55 (1942).
17. A. H. Claik, in Thc Ncw Ivolution, Zoogcncsis, cd. A. H. Claik
(Baltimoic: Williams and Wilkins, 193O), p. 189.
18. T. Dobzhanskv, M. K. Hccht, and W. C. Stccic, Ivolutionaiv Biologv, vol.
6 (Ncw Yoik: Applcton- Ccntuiv-Ciafts, 1972).
19. L. \an \alcn, Scicncc 18O:488 (1973).
2O. R. B. Goldscmidt, Thc Matciial Basis of Ivolution (Ncw Havcn: Yalc
\nivcisitv Picss, 194O); R. B. Goldschmidt, Amciican Scicntist 4O:97 (1952).
22. !bid.
23. S. 1. Gould, Natuial Histoiv 86(6): 22-3O (1977).
23. S. Wiight, Ivolution 36:44O (1982).
24. S. 1. Gould, Discovci 2(5): 34 (1981).
25. D. T. Gish, Discovci 2(7): 6 (1981).
26. D. T. Gish, Ivolution:Thc !ossils Sav No (San Dicgo: Cication-Lifc
Publishcis, 1979).
27. S. 1. Gould, Discovci 2(1O): 1O (1981).
28. D. 1. !utuvma, Scicncc on Tiial (Ncw Yoik: Phanthcon Books, 1983), p.
65.
29. S. Stanlcv, Maciocvolution (San !iancisco: W. H. !iccman Pub. Co.,
1979), p. 35.
3O. 1. R. Tuinci, in Dimcnsions of Daiwinism, cd. Maiioiic Gicnc
(Cambiidgc: Cambiidgc \nivcisitv Picss, 1983), p. 158.
31. S. 1. Gould, Natuial Histoiv, 86(5): 13 (1977).
32. S. 1. Gould, Natuial Histoiv, 85(6): 37 (1976).
33. D. B. Kitts, Ivolution 28:467 (1974).
34. N. Macbcth, Amciican Biologv Tcachci (Novcmbci 1976), p. 495.
35. !. 1. Avala and 1. W. \alcntinc, Ivolving: Thc Thcoiv and Pioccs of
Oiganic Ivolution (Mcnlo Paik, Califoinia: Bcniamin/Cummings Publishing
Companv, 1979), pp. 266-267.
36. C. Pattcison, Ivolution (London: Natuial Histoiv Muscum, 1978).
37. Pcisonal communication to Luthci Sundciland, Appalachin, Ncw Yoik, 1O
Apiil 1979.
38. Biian Lcith, Thc Listcnci 1O6:39O (1981).
39. S. M. Stanlcv, Maciocvolution, Pattcin and Pioccss (San Dicgo: !iccman,
1979).
4O. D. S. Woodiuff, Scicncc 2O8:716 (198O).
41. I. R. Lcach, Natuic 293:19 (1981).
42. D. M. Raup, !icld Muscum of Nat. Hist. Bull. 5O:22 (1979).
43. "!s Man Subtlc Accidcnt?" Ncwswcck, Novcmbci 3, 198O.
44. M. Ridlcv, Ncw Scicntist 9O:83O (1981).
45. P. Giassc, Ivolution of Living Oiganisms (Ncw Yoik: Acadcmic Picss,
1977), p. 4.
46. D. \. Agci, Piocccdings of thc Gcological Association 87:132 (1976).
47. Stanlcv, Maciocvolution, Pattcin and Pioccss; S. M. Stanlcv, Thc Ncw
Ivolutionaiv Timctablc (Ncw Yoik: Basic Books, 1981); S. 1. Gould and N.
Ildicdgc, Palcobiologv 3:115-151 (1977).
48. S. 1. Gould, Palcobiologv 6:121 (198O).
49. W. Shumwav, Ouaitcilv Rcvicw of Biologv 7:98 (1932).
5O. W. 1. Bock, Scicncc 164:684 (1969).
51. B. Davidhcisci, Ivolution and Chiistian !aith (Philadclphia: Picsbvtciian
and Rcfoimcd Publishing Companv, 1969), p. 24O.
52. 1an Langman, Mcdical Imbiiologv 3id cd. (1975), p. 262.
53. S. Schwabcnthan, Paicnts (Octobci 1979), p. 5O.
54. S. R. Scadding, Ivolutionaiv Thcoiv 5:173 (1981).
55. G. R. dc Bcci, Homologv, An \nsolvcd Pioblcm (Oxfoid: Oxfoid
\nivcisitv Picss, 1971).
56. !bid., p. 16; vidi takodc S. C. Hailand, Biological Rcvicws 11:83 (1936).
57. dc Bcci, Homologv, An \nsolvcd Pioblcm, p. 16.
58. G. R. dc Bcci, in Ivolution: Issavs Picscntcd to I. S. Goodiich, cd. G. R.
dc Bcci (Oxfoid: Claicndon Picss, 1938).
59. R. Sattlci, Svstcmatic Botanv 9(4): 382:394 (1984).
6O. Louisc Roth, in Ontogcnv and Svstcmatics, cd. C. 1. Humphicv (Ncw
Yoik: Columbia \nivcisitv Picss, 1988), pp. 1, 16.
61. G. P. Wagnci, Ivolution 43(6): 1163 (1989).
62. Lcith, Thc Listcnci 1O6:39O (1981).
63. G. A. Kcikut, !mplication of Ivolution (Ncw Yoik: Pcigamon Picss, 196O),
p. 157
64. T. H. Huxlcv, citiian u Lifc and Lcttcis of Thomas Hcniv Huxlcv, vol. !, cd.
L. Huxlcv (Macmillan, 19O3), p. 241.
65. R. D. Alcxandci, in Ivolution vcisus Cicationism: Thc Public Iducation
Contiovcisv, cd. 1. P. Zcttcibcig (Phocnix: Oivx Picss, 1983), p. 91.
302 303
SADRZA1
O autoiu ..................................................................................... 3
Picdgovoi ................................................................................... 5
1. Ivoluciia - filozofiia, nc nauka ................................................... 6
2. Modcli stvaiania i cvoluciic ...................................................... 23
- Dcfiniciic ................................................................................ 24
- Picdvidania zasnovana na modclu stvaiania i cvoluciic ..... 34
- \kiatko .................................................................................. 36
3. Gcolosko vicmc i gcoloski stub ................................................ 38
- \nifoimizam ......................................................................... 38
- Modifikovani unifoimisti•ki konccpti ................................. 4O
- Katastiofizam - modcl ncdavnog stvaiania ......................... 41
4. !osilni zapis - od mikiooiganizama do iibc ............................. 44
- Zivot sc iavlia naglo u visokoiazviicnim foimama .............. 44
- !osilni zapis insckata nudi zna•ainu podisku stvaianiu ..... 56
- \cliki ponoi izmcdu bcski•mcniaka i ki•mcniaka .............. 6O
- 1asna odvoicnost glavnih iibliih potklasa ............................ 61
- \kiatko .................................................................................. 65
5. !osilni zapis - od iiba do gmizavaca ......................................... 67
- Poicklo tctiapoda .................................................................. 67
- \clika iaznovisnost vodozcmaca ......................................... 74
- Poicklo gmizavaca ................................................................. 77
-- Lctcci gmizavci ..................................................................... 79
-- Moiski gmizavci ................................................................... 83
-- Gmizavci glidcii ................................................................... 87
-- Zmiic ..................................................................................... 88
-- Koinia•c ............................................................................... 89
- Dinosauiusi - mocno svcdo•anstvo za stvaianic ................. 91
- Molckulaini podaci ............................................................. 1O2
- Poicklo ptica ........................................................................ 1O3
6. !osilni zapis - poicklo sisaia ................................................... 116
- Sisaioliki gmizavci ............................................................... 116
-- \vod .................................................................................... 116
-- Ivolucioni poglcd na dokazc ............................................ 117
-- Poglcd na dokazc sa aspckta konccpta stvaiania ............ 117
-- !izi•kc i fizioloskc iazlikc izmcdu gmizavaca i sisaia ..... 121
-- !osilni zapis sisaiolikih gmizavaca ................................... 125
-- Gmizava•ko naspiam sisaiskog uha ................................. 134
-- Diugc poticbnc piomcnc .................................................. 135
- \clika piaznina u cvoluciii sisaia ....................................... 136
-- 1cdan sok za cvolucionistc od 1OO miliona godina .......... 137
-- \clika iaznovisnost sisaia ................................................. 138
-- Glavnc giupc sisaia ............................................................ 14O
-- Poicklo toibaia .................................................................. 142
-- \clikc sli•nosti izmcdu placcntalnih i toibaiskih sisaia . 143
-- Poicklo spcciializovanih placcntalnih sisaia ................... 144
-- Glodaii piuzaiu pozitivan dokaz za stvaianic .................. 148
- Cuvcni niz konia .................................................................. 149
- Moiski sisaii ......................................................................... 155
-- \kiatko ............................................................................... 163
7. Poicklo •ovcka ......................................................................... 164
- Piimati .................................................................................. 164
- Ramapithccus gubi svoi status liudskog pictka ................ 178
- Austialopithccus - •ovckoliki maimun ili
maimunoliki •ovck .............................................................. 183
-- Pioccna austialopitckusa od stianc Loida Zakcimana
i Cailsa Oksnaida .............................................................. 186
-- "Lusi" Donalda 1ohansona ................................................ 189
-- Naizad afaicnsis lobania! .................................................. 192
-- Austialopithccus afaicnsis postaic svc staiiii i staiiii ...... 193
-- !znosc sc tvidnic o kiainioi "ncdostaiucoi kaiici" ............ 193
-- Ospoiavania 1ohanson-\aitovc intcipictaciic
hadaiskih fosila .................................................................. 195
-- O licima, zubima, usima i diugim nalazima ..................... 2O2
-- Ri•aid Liki i nicgovi piimcici kod iczcia Tuikana .......... 2O5
- Apsolutni datumi koii nisu apsolutni ................................. 212
-- Piiiodna vaiiiabilnost, hibiidizaciia i diugi faktoii ......... 216
-- Status austialopitckusa: \kiatko ..................................... 218
- Homo cicctus - cnigma ....................................................... 219
-- 1avanski •ovck .................................................................... 219
-- Pckinski •ovck .................................................................... 223
-- Homo cicctus iz Afiikc ..................................................... 232
-- Od ioda Austialopithccus do vistc
Homo cicctus - bcz vicmcnskog iazmaka ........................ 235
-- Ncandctialac ...................................................................... 239
- Ivolucionisti sugciisu da su maimuni i •ovckoliki
maimuni cvoluiiali od •ovcka ............................................ 242
- Mogu li •ovckoliki maimuni nau•iti iczik? ........................ 244
- Da li sc liudi iadaiu sa icpovima? ...................................... 246
-- Opis slu•aia ......................................................................... 247
-- Lcdliicva intcipictaciia pioduzctaka ............................... 247
-- Altcinativna obiasnicnia ................................................... 249
- Savicmcni liudi milion godina staii? ................................. 25O
- Gdc su Kain i Avcli nasli svoic zclic? ................................. 252
- Poicklo iasa ......................................................................... 253
-- Sviniski zub, •ovckoliko-maimunska vilica,
dclfinsko icbio i magaicca lobania ................................... 255
- \kiatko ................................................................................ 259
8. Ivoluciia: !osili kazu Nc! ....................................................... 261
- Ivoluciia ispickidanom iavnotczom ................................. 275
- Stvaianic, cvoluciia i fosilni zapis: \kiatko ...................... 277
- Imbiiologiia, iudimcntni oigani i homologiia ................. 278
- Zakliu•ak ............................................................................. 283
- Litciatuia ............................................................................. 285
304 305

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->