Zbornik radova sa nauènog skupa „Socijalno-ekonomske promene u Srbiji/Jugoslaviji: perspektive i ogranièenja“, Beograd, 2. i 3. mart 2001. godine

Ureðivaèki odbor Zagorka Goluboviæ Svetozar Stojanoviæ Bo`idar Jakšiæ Mile Saviæ Stjepan Gredelj Ivana Spasiæ Ðorðe Paviæeviæ Zoran Obrenoviæ Milan Subotiæ Draško Grbiæ

Izdavanje ove knjige omoguæila je Fondacija „Friedrich Ebert“

R/EVOLUCIJA I POREDAK
O DINAMICI PROMENA U SRBIJI
Priredili Ivana Spasiæ Milan Subotiæ

Institut za filozofiju i društvenu teoriju Beograd, 2001.

Napomena

Institut za filozofiju i društvenu teoriju je 2. i 3. marta 2001. godine organizovao nauèni skup „Socijalno-ekonomske promene u Srbiji/Jugoslaviji: perspektive i ogranièenja“. Tokom dvodnevnog rada skupa pedesetak uèesnika iz naše zemlje i susedstva raspravljalo je o temi èiju teorijsku i praktièno-politièku va`nost, nadamo se, nije potrebno posebno obrazlagati èitaocima koji su bili svedoci oktobarskih dogaðaja u Srbiji. Svesni neophodnosti teorijske konceptualizacije tih dogaðaja i daljeg toka onoga što mnogi nazivaju „poslednjom revolucijom XX veka“, doskorašnje institutske rasprave „o moguænostima demokratije u Srbiji“ nastavili smo diskusijama o njenoj „stvarnosti“ nakon Oktobra. Okolnost da se neki od èlanova Instituta nalaze meðu glavnim akterima politièkih promena, kao i da brojni njegovi saradnici svojim dugogodišnjim teorijskim i društvenim anga`manom imaju znaèajnu ulogu u našem javnom `ivotu, uticala je da se upravo Institut za filozofiju i društvenu teoriju prihvati realizacije projekta èiji rezultat predstavlja ovaj Zbornik. U organizovanju skupa Institut je imao podršku fondacija Friedrich Ebert Stiftung i Freedom House, kao i Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije. Radovi sakupljeni u ovom Zborniku predstavljaju deo priloga koji su uèesnici izlagali na nauènom skupu. Prikupljanje celokupnog materijala odlo`ilo bi izlazak Zbornika, a vremenska distanca bi, usled „ubrzanja“ politièkog `ivota u Srbiji i Jugoslaviji, znatno uticala na njegov sadr`aj. Uvereni da sakupljeni prilozi pru`aju sliku o razlièitim stavovima zastupanim na samom skupu, prireðivaèi su se ogranièili na minimalne korektorske intervencije, grupisanje tekstova i bele`enje datuma njihove predaje. Institut za filozofiju i društvenu teoriju ovom knjigom pokreæe novu ediciju „Disput“, u okviru koje æe biti objavljivani radovi sa nauènih skupova u organizaciji Instituta. Ova edicija se tako pridru`uje veæ postojeæim publikacijama Instituta – biblioteci „Fronesis“ i èasopisu „Filozofija i društvo“. Beogradskoj kancelariji Friedrich Ebert Stiftung dugujemo zahvalnost za materijalnu podršku u objavljivanju ovog Zbornika. Ivana Spasiæ Milan Subotiæ

Beograd, 15. jun 2001.

Sadr`aj

UVOD
Mile Saviæ Dogaðaj i naracija (O procenjivanju karaktera savremenih dogaðaja) 11

O KARAKTERU PROMENA
Svetozar Stojanoviæ Slobodan Antoniæ Demokratska revolucija u Srbiji Priroda petooktobarskog prevrata, „Miloševiæevo zaveštanje“ i demokratska Srbija 23 33

PUT DO SRPSKOG OKTOBRA
Vladimir Goati Sreæko Mihailoviæ Andrija Krešiæ Priroda poretka i oktobarski prevrat u Srbiji Politièke formule odr`anja i promene re`ima u Srbiji Zapis povodom izglasanih promjena 43 57 71

KONTINUITET ILI DISKONTINUITET?
Mirjana Vasoviæ Laslo Sekelj Ðokica Jovanoviæ Jovica Trkulja Slobodan Divjak Ðorðe Paviæeviæ Ivana Spasiæ Promene u Srbiji – promene predznaka Prinudna demokratizacija kriminalizovane dr`ave Legalitet ili diskretna odbrana nacionalizma Srbija na istorijskoj prekretnici Kulturno-etnièki i politièki identitet Prelazna ocena: promene u Srbiji kao oblik socijalnog uèenja 83 93 107 117 129

137

POGLED U BUDUÆNOST
Milan Podunavac Zagorka Goluboviæ Vesna Pešiæ Aleksandar Molnar Buduænost liberalne revolucije u Srbiji Šta smo zatekli i kuda dalje – buduænost demokratske tranzicije u Srbiji Dometi promena u Srbiji nakon Oktobarske revolucije O neizvesnostima revolucije zapoèete 5. oktobra 2000. 153 165 175 183

zloèini. krivica. SOCIJALNI AKTERI Zoran Ivoševiæ Dragica Vujadinoviæ Puniša Pavloviæ Todor Kuljiæ Sudstvo kao nezavisna. pravedna i efikasna institucija Prepreke i perspektive razvoja civilnog društva u SRJ Nevladine organizacije i njihov doprinos pozitivnom nacionalnom i meðunarodnom razvoju O konverziji i samorazumevanju jugoslovenske stvaralaèke humanistièke inteligencije 323 333 347 361 . CIVILNO DRUŠTVO. sankcije 193 205 215 225 241 USTAVNO-PRAVNI I MEÐUNARODNI KONTEKST Slobodan Samard`iæ Nenad Dimitrijeviæ Mladen Laziæ Srðan Vukadinoviæ Ljubomir Tadiæ Jagoš Ðuretiæ Da li je moguæa federalna saglasnost izmeðu Srbije i Crne Gore? Paradoksi ustavnog kontinuiteta u kontekstu osporene dr`avnosti Dr`avni status Crne Gore: teško razrešiva dilema Socijalno-politièke promjene u Srbiji/Jugoslaviji i prilike u Crnoj Gori Dr`ava i društvo u procesu mondijalizacije Demokratija kao sudbina 263 273 281 299 307 313 USTANOVE.ISKUŠENJA NA PUTU PROMENA Dragoljub Miæunoviæ Milorad Belanèiæ Lino Veljak Bo`idar Jakšiæ Stjepan Gredelj Pogled na promene iz perspektive politièara Demokratske promene i otpori Kako u Evropu? Demokratski deficiti politièkih promena u Srbiji Rat.

UVOD .1.

.

Problem se mo`e formulisati na sledeæi naèin: da li se procenjivanje karaktera dogaðaja zasniva samo na pozitivnim èinjenicama èiji smo savremenici. nego kognitivno-deskriptivnu ulogu. oktobar“. godine besumnje predstavlja znaèajan dogaðaj u našoj savremenoj istoriji. 1. nauèno objašnjenje. revolucija. pseudo-nauèna objašnjenja imaju više praktiènu. On ukazuje na principijelne teškoæe koje se pojavljuju prilikom primene „nauènog objašnjenja“ na tumaèenje društvenih procesa. Autor posebno istièe zavisnost smisla istorijskih dogaðaja od naracija u kojima se on konstituiše i vezu izmeðu naracija i praktiènih ciljeva. oktobra“? . šta se nije ostvarilo. Prema njegovom shvatanju. njegov znaèaj neæe nestati. njegov znaèaj mo`e se tumaèiti ne samo polazeæi od pozitivnog ishoda. Tako se i objašnjenja „5. Kljuène reèi: naracija. a imalo je potrebne uslove da ostvari. bar zbog toga što se nije pretvorio u tragièan društveni sukob za šta su postojale uverljive pretpostavke.Mile Saviæ Institut za filozofiju i društvenu teoriju Beograd (O procenjivanju karaktera savremenih dogaðaja) Dogaðaj i naracija Rezime: U ovom èlanku autor se bavi problemom karakterizacije i objašnjenja istorijskih dogaðaja na primeru „5. nego polazeæi i od toga šta je u ovom dogaðaju izbegnuto. Èak i ako sled dogaðaja posle njega ne opravda oèekivanja. latentne promene. Da li. postojeæe pozitivne èinjenice mogu da potvrde odreðenu karakterizaciju „5. oktobra“ pojavljuju kao sami èinioci promena koji svoju uverljivost pojaèava posredstvom „neutralne“ teorijske naracije. Dakle. dakle. ako ni zbog èega drugog. oktobra“. Peti oktobar 2001. ili i na eksplikaciji onog što je u njemu izbegnuto i neostvareno? Èini se da ovo pitanje postaje još va`nije kad se ima u vidu da ispitivanje „karaktera“ podrazumeva utvrðivanje trajnog i posebnog (bitnog) odreðenja samog dogaðaja. Upravo od ove taèke zapoèinjemo i ispitivanje koje se tièe moguænosti karakterizacije savremenih dogaðaja kao što je dogaðaj èiji simbolièko-praktièni smisao sadr`i u sebi „5.

demokratska. nego samo u ravni dominacije nad njim. „mirna revolucija“. iz èega potom sledi odreðen tip legitimacije i osporavanja njegovog praktiènog znaèaja. konzervativna. za razliku od „nauènog objašnjenja“ gde je više eksplanatorna. tako da po pravilu ostaje „slepo“ za sve one procese . tako da se i one bitno razlikuju od „nauènih èinjenica“.…) imaju strukturu prièe i time se bitno razlikuju od „nauènih teorija“. „Smena elita“ podrazumevala bi da se u samom društvu nisu desile bitne promene. „Teorije“. Naime. U ovom sluèaju neæemo ulaziti u valjanost pojedinaènih oblika karakterizacije samog dogaðaja i praktiènih implikacija koje iz toga slede. „graðanska“ i „moralna“ pobuna ukazivale bi na potencijale „graðanskog društva“ i ulogu javnosti u društvenim promenama itd. „moralna pobuna“… Svaki primer imenovanja podrazumeva ujedno i vrednovanje dogaðaja u skladu sa tim kojoj „teoriji“ društva pripada odreðeno ime. Na koji naèin se imenuje „5. Previd u tom pogledu izaziva bar dve nepovoljne posledice u odnosu na tumaèenje savremenih dogaðaja. u veæem. Socijalne èinjenice pak imaju znaèenje samo u kontekstu naracija. Problem utvrðivanja njegovog karaktera mo`e se postaviti kao problem imenovanja. Ona se sastoji u tome da interpretaciju društvenih dogaðaja svede na objašnjenje tako što æe putem imenovanja dogaðaj prikazati kao poseban sluèaj odreðene „teorije“. potrebno je razmotriti koji se oblici karakterizacije najèešæe pominju. „graðanska pobuna“. „kontrarevolucije“… ima znaèenje u zavisnosti od toga u kojoj se interpretativnoj tradiciji upotrebljava. koja ima strukturu nomološkog objašnjenja. „kontrarevolucija“. „prevrat“. oktobra“. Problem sa ovakvim tipom tumaèenja sastoji se u sledeæem: niti su „teorije“ koje se primenjuju prilikom interpretacije društvenih dogaðaja „nauèni zakoni“. koje se sastoji u tome da pojedinaèan sluèaj podvede pod opšti zakon. „puè“ i „prevrat“ naglašavali bi. Prva se tièe toga da ovakvo quasi-nauèno objašnjenje principijelno iskljuèuje iz svog diskursa sve one segmente dogaðaja koji ne mogu biti imenovani u njegovoj interpretatvnoj matrici. Slièan sluèaj je i sa „kontrarevolucijom“. „smena elita“. nego æemo obratiti pa`nju na strukturalnu matricu interpretacije koja se pojavljuje u svim navedenim primerima. Iz odreðenog naèina karakterizacije proishode zatim razlièiti naèini opravdavanja i osporavanja društvenih procesa koje slede posle „5. odnosno praktièno-teorijske interpretacije (liberalna. Reèju. uloga prièe u tumaèenju društvenih dogaðaja je konstitutivna. „demokratska revolucija“. ili manjem obimu. pa i imenovanje „5. analogno onom tipu nauènog objašnjenja. Ovde više nego u „nauci“ figuriraju „prièe“ (naracije) i to u dvostrukom smislu. marksistièka. „puè“. ulogu nasilja u procesu promena. oktobra“ kao „revolucije“.12 Mile Saviæ Pre toga. niti su socijalne èinjenice primeri „nauènih èinjenica“. oktobar“? Navešæemo nekoliko primera: „revolucija“. svako od pomenutih imena ima posebno znaèenje u zavisnosti od vrste praktièno-teorijskog diskursa u kome se pojavljuje. U svim navedenim primerima upotrebljava se jedinstvena matrica tumaèenja. „revolucija restauracije“. a u drugom negativnu – ukoliko se pojavljuje u kontekstu konzervativnih. „Revolucija“ u jednom sluèaju mo`e da ima pozitivnu karakterizaciju – ukoliko se pojavljuje u kontekstu „progresivnih“ interpretacija.

U njemu se izraz stava prema odvijanju dogaðaja prikazuje kao njegova deskripcija. nego tek u odnosu prema drugim èiniocima konteksta. Na primer. Meðutim. latentni procesi mogu presudno da opredeljuju ishod samog dogaðaja. mo`e u drugoj biti okarakterisana kao neva`na. oktobra“ opravdava se projekcijom buduænosti. Na primer. tj. Druga proishodi upravo iz ove „principijelne iskljuèivosti“ i tièe se toga da je tumaèenje ishoda savremenih dogaðaja na saznajnoj ravni više nagaðanje. ili kao „agresija“. dogaðaj nema znaèenje izvan prièe – dogaðaj ima smisla (nešto znaèi) samo u okviru neke naracije. Znaèaj neke socijalne èinjenice potièe od toga što ona znaèi nešto posebno u odreðenom kontekstu. znaèaj „5. ako se promene u normativnoj ne primene u faktièkoj ravni. u drugoj mo`e biti interpretiran kao ratna pobeda. Tako i „5. Drugim reèima. oktobar“ mo`e u nekim prièama biti oznaèen kao dogaðaj. jedan dogaðaj koji se u jednoj prièi mo`e okarakterisati kao zloèin. u mnogim svakodnevnim naracijama „5. koja je uvek interpretativna. oktobar“ zaista dogaðaj u našoj novijoj istoriji. sa vrednosno pozitivnim. Prema tome. Shodno tome. oktobar“ znaèi za buduænost društva? Dakle. bombardovanje jedne zemlje mo`e biti imenovano kao „humanitarna intervencija“. 2. meðutim sve postojeæe . jaèa. takva prièa ne mo`e se potvrditi neposredno. ili èak izbrisana. odnosno vezana za naraciju o buduænosti. ili negativnim znaèenjem. onda u odnosu na celinu konteksta. da on ima smisao samo u kontekstu prièe o buduænosti društva. moænija interpretacija te`i da se u svom vremenu legitimiše kao saznajno vrednija upravo zahvaljujuæi „moænijoj uverljivosti“ i tako preko praktiène dominacije uspostavi standard „teorijske“ interpretacije. što ima odreðeno znaèenje u njemu. mo`e se tvrditi da u jednom trenutku postoji mnoštvo naracija koje se meðusobno iskljuèuju na osnovu toga da li priznaju ili brišu odreðene socijalne èinjenice kao dogaðaje. a kad je reè o dogaðaju. ukoliko je po svom znaèaju izuzetna. oktobar“ ne bi predstavljao izuzetnu socijalnu èinjenicu. oktobra“ proizlazi iz znaèenja koje on ima za celinu društva. nego predviðanje. Ne radi se samo o tome da postoji više prièa o jednom dogaðaju. nego mo`e biti manje ili više uverljiva. onda se treba vratiti tvrdnji da nema „èistog“ dogaðaja. smisao „5. to istovremeno znaèi da socijalna èinjenica koja u okviru jedne naracije ima smisao izuzetnog dogaðaja. Ako se radi o tome da je „5. Èime se mo`e legitimisati odreðen tip uverenja? To mo`e biti projektovani cilj. ali mo`e biti i izbrisan. Meðutim. nego i o tome da dogaðaji u jednoj prièi postoje. Povratno. Za neku socijalnu èinjenicu ka`e se da predstavlja dogaðaj ukoliko po svom znaèaju prevazilazi uobièajeno vrednovanje ostalih socijalnih èinjenica.Dogaðaj i naracija 13 koji se odvijaju mimo njegovih principijelnih pretpostavki. Upravo ovi neobuhvaæeni. koji se ne mo`e izvesti bez odnosa prema njegovoj buduæoj projekciji – šta „5. Znaèenje pak ne postoji samo za sebe. a u drugoj uopšte ne postoje – prièa mo`e da poništi dogaðaj. èime se prikriva da je stav izraz odreðenog interesa ili strukture moæi.

Pošto su podlo`ne interpretaciji. Pomenuti tipovi prièa mogu i sami da budu raznovrsni. „5. nisu u svim naracijama u vidnom polju iste èinjenice. Dogaðaj je po svojoj prirodi sintetièan. nego i imaginativne socijalne èinjenice. daje im prednost nad drugim. ekonomske. Pored toga. oktobar“ mo`e da se interpretira u okviru politièke.14 Mile Saviæ socijalne èinjenice ne potvrðuju ostvarenje projektovanog cilja. Ne odvijaju se odvojeno njegovi odreðeni segmenti. Tako. Radi se. ni u ovom sluèaju smisao dogaðaja ne poèiva na pozitivno utvrðenim èinjenicama. odreðene socijalne èinjenice mogu u jednoj prièi (projekciji buduænosti) da budu znaèajne. Sintetièki karakter posebnih interpretativnih obrazaca prikriva faktièku kompleksnost dogaðaja tako što odreðene socijalne èinjenice izdvaja. ili se problem nacionalno-dr`avnog konstituisanja poistoveæuje sa demokratijom… To naravno ne znaèi da su ovi problemi faktièki sasvim nezavisni. oktobra“. Na primer. èak protivreèni. o potrebi da se faktièka kompleksnost dogaðaja „prevede na jezik“ odreðene interpretativne matrice. Meðutim. naime. pa i analitièka interpretacija. u društvu ne postoji samo jedna projekcija buduænosti. Opravdavanje postojeæeg stanja sa stanovišta projektovane buduænosti susreæe se sa više problema. Sintetièki karakter dogaðaja prevodi se u sintetièku dominaciju jedne interpretativne matrice. ili prièe. u osnovi je sintetièka. èak kao èinjenice koje osporavaju ostvarenje projekcije. nego je svaki sastavni deo drugog. sasvim je moguæe da se socijalne èinjenice koje se tièu jednog tipa interpretacije uzimaju kao potvrda za drugi interpretativni tip. svakodnevne ili neke druge prièe. da se pravila jednog diskursa neprimetno primenjuju u drugom i vice versa. odnosno. Pre svega. nego i od toga šta je izbegnuto. Pri tome. uklapati ih u posebne prièe i interpretirati u skladu sa vladajuæim interpretativnim obrascima. i znaèaj izdvojenih èinjenica uzima kao merilo na osnovu koga odreðuje smisao dogaðaja. nego to da se argumentativna interpretacija neopravdano iz jedne interpretativnog obrasca prenosi u drugi. Naime. pravne. one se mogu razlièito tumaèiti. Tek u naraciji u kojoj se interpretira njegov smisao moguæe je analitièki razdvojiti njegove posebne aspekte. . nad drugom. Tek iz ove faktièke sinteze moguæe je analitièki ispitivati njegove odreðene aspekte. nego na pretpostavljenom toku koji se mogao ostvariti da nije bilo „5. pa ni socijalne èinjenice u njima nemaju istovetno znaèenje. a da u drugoj ostanu sasvim izvan vidnog polja. Pored toga. kulturološke. ne vodeæi raèuna o tome iz kog segmenta dogaðaja potièu i da li su saglasne upravo tom tipu analitièke interpretacije. Stoga se èini da je potrebno uvesti dodatni naèin legitimacije postojeæeg stanja. svaka prièa. Tako su u egzistencijalno-praktiènoj ravni koncentrisani ne samo pozitivne. ali u svakom sluèaju svaki posebni tip interpretacije te`i da sintetièki obuhvati i prevede na svoj jezik sve segmente dogaðaja. demokratija se meri ekonomskim parametrima. onaj koji polazi ne samo od toga šta je u postojeæem stanju postignuto. ona te`i da posredstvom svoje interpretativne matrice izlo`i celovit smisao dogaðaja interpretirajuæi i one njegove segmente koje principijelno ne obuhvata. jedna zajednièka naracija. Meðutim. na primer.

prièe oèekivanja. istorijsko iskustvo pokazuje da su latentni i nereflektovani procesi u svom vremenu itekako delotvorni – da je èak i konstitucija vladajuæih naracija. Od osnovnih intencija u dominantnim naracijama zavisi koji æe socijalni èinioci delovati latentno u odreðenoj društvenoj situaciji. prièe privatizacije. tok ukupnih društvenih promena mo`e interpretirati kao istorija jednog tipa promena – politièkih. i prièe koje artikulišu „5. oktobar“ prikrivaju one dogaðaje. koji nedostaju u dominantnim interpretacijama stvarnosti. To mogu biti veoma razlièiti tipovi prièa: teorijske. niti su te tendencije uvek kongruentne. koje se meðusobno razlikuju prema vrsti. poništava). znaèajno uslovljena odnosom prema njima. Ipak. U narativnom redukovanju interpretativnih komponenti stapaju su razlièite. Smisao „5. oktobra“? Pogledajmo prvo u okviru kojih prièa mo`e da se pojavi ovaj dogaðaj. imaju socijalni znaèajni. prièe demokratije. Zato. vojno-strateške. prièe ljudskih prava. ekonomskih. Dominantne prièe te`e da se odr`e kao jedini obrazac interpretacije društvene stvarnosti redukujuæi tako interpretativnu kompleksnost dogaðaja na sve manji broj interpretativnih komponenti. praktiènim ciljevima. Tako se. koje manjak refleksivnosti nadoknaðuju praktiènom delotvornošæu. ekonomsko-tehnološkog progresa… (Navedeni . koji su preæutani. stranaèke. individualne. kao na primer pomenuta imenovanja „5. istorijske. dogaðaji i procesi. globalizacijske. interesne. Latentni procesi takoðe imaju svoje naracije. Ako prièa mo`e da izbriše smisao nekog dogaðaja. da li to znaèi da ono što je stvarno zavisi samo od dominantnih prièa? Ne. Kako onda u svetlu takvih naracija odrediti smisao „5. na primer. Tako i dogaðaji kao što je „5. U praktiènom prostoru stvarne su i one socijalne èinjenice koje još nisu stekle javnu refleksivnost. prièe koje se tièu svakodnevnih praksi. nego i od toga što se on praktièno osporava (potiskuje. oktobra“ ne potièe samo od toga što je njegov znaèaj izrièito priznat u nekoj naraciji. ili prevazilaze granice trenutne imaginacije. zatim dr`avotvorno-nacionalne. Meðutim. Naknadne interpretacije. jer poništavanje dogaðaja u jednoj naraciji ne iskljuèuje njegovo osmišljavanje u drugoj. i ako u nekim prièama „5. Poput toga. Zbog nadmetanja razlièitih interpretacija pitanje njegovog smisla ostaje nerazrešeno – otvoreno. raspored epoha u istorijskim nizovima koje grade razlièite društvene tendencije ne poklapa se uvek. Mnoštvo onog što je u društvu znaèajno biva u razlièitim prièama èesto prikrivano. oktobar“ sadr`e u sebi društvene tendencije. koji remete njihove osnovne intencije. relativno nezavisne istorijske tendencije u jedinstvene procese. preæutkuje. tehnoloških i sl. generacijske. oktobar“ nije oznaèen kao va`an dogaðaj u našoj savremenoj istoriji. odnosno interpretativnih obrazaca. oktobra“ predstavljaju segmente sintetièkih prièa koje slede tok odreðene interpretativne dominacije i tako spreèavaju refleksiju latentnih društvenih procesa. njegovo prisustvo u drugim èini ga stvarnim.Dogaðaj i naracija 15 3. stvarnost jednog dogaðaja ne znaèi da on ima jednoznaèan smisao. Naravno. stepenu istorijske razvijenosti i stepenu refleksivnosti. staleške. Meðutim.

privatizacija. tehnološkog razvoja. Miloševiæ… imali isto praktièno.) Meðutim. „smene elita“. prièa suvereniteta. poredak. ne mislimo da demokratski impulsi nisu opredeljivali pokret graðana. godine. oktobar“ obuhvata sve podrazumevane aspekte! Koja bi meta-naracija mogla da obuhvati sve raznorodne. ali te`i da ih „prevede na svoj jezik“. bogatstvo. nego pokušavamo da ispitamo da li sa stanovišta moguæeg ishoda promena koje slede posle 5. iskazuje stvarni smisao tog dogaðaja. DOS. Pri prevoðenju znaèenje suparnièkih prièa se transformiše u skladu sa potrebama dominantne naracije. „revolucije restauracije“. Kao zamena za nedostatak univerzalne meta-naracije postoji tendencija da se neka posebna prièa nametne kao univerzalno objašnjenje. ekonomskog napretka… Svaka od njih ponaosob ne mora potpuno da odbaci suparnièke prièe. SPS. jer se nijednoj prièi u ovom prikazu ne daje apriorno prvenstvo. odmah treba primetiti da u pojedinim tipovima postoje iskljuèive prièe. da se one èesto samoopravdavaju pozivajuæi se na delove iz suparnièkih naracija. „demokratske revolucije“. prièa demokratije. oktobra potvrðuje da se u društvu ostvaruje naracija demokratije. Da li nejednak stepen refleksivnosti utièe na delotvornost pojedinaènih prièa? Skloni smo da u ovom trenutku tvrdimo da ne postoji jednoznaèna veza izmeðu refleksivnosti i delotvornosti. oktobra“ kao „revolucije“. buduænost. Njihov sintetièki karakter omoguæava. Zamislimo Srbiju 5. . „prevrata“. Na primer. oktobra taj dogaðaj mora imati smisao demokratskog èina. prièa globalizacije. „puèa“. „graðanske pobune“. „kontrarevolucije“. Mo`da bi se lakonsko rešenje sastojalo u tome ako se pretpostavi da „5. kao što smo skloni takoðe da tvrdimo da ne postoji neposredna zavisnost njihove delotvornosti i verodostojnosti. te da svi tipovi i sve pojedinaène prièe nemaju isti stepen refleksivnosti. egzistencijalno i simbolièko znaèenje u svim prièama? Da li prièa demokratije. U zavisnosti od naracija u kojima se navedena imenovanja pojavljuju. njihova adekvatnost se skoro podjednako brani i osporava. i pored toga što je bila dominantna. na primer. Tako bi. demokratija mogla da se legitimiše tehnološko-ekonomskim napretkom. Da li sled dogaðaja posle 5. oktobra 2000. „mirne revolucija“. ukoliko pretpostavimo da smisao dogaðaja zavisi od realizacije demokratske projekcije društva? Naravno. da li je ona odgovarajuæe objašnjenje? Da li imenovanje „5.16 Mile Saviæ spisak namerno nije hijerarhijski rasporeðen. Koje prièe su bile u igri tog dana? Da li su pravo. s druge strane. tr`ište. demokratija. èak iskljuèive prièe? Polazimo od pretpostavke da je takva vrsta meta-naracije kao univerzalnog objašnjenja neostvarljiva. individualni interes. individualna oèekivanja. pravda. sloboda. Koštunica. ili „moralne pobune“ mo`e biti potvrðeno kasnijim sledom dogaðaja? 4.

tehnološkog i ekonomskog razvoja) koji su i sami u krizi. Meðutim. Odvijanje društvenih promena izvan vidokruga dominantnih interpretacija. oktobra“ ovi principi faktièki prelaze u drugi plan. U tom pogledu dominantne naracije nisu ciljevi sami po sebi. U stvari. Promene su veæ odavno poèele u razlièitim segmentima `ivota. nego politike. meðunarodnog prava. sve više gube standardno znaèenje i umesto deskriptivnog dobijaju mobilizacijski smisao. osim ekonomije. i pored toga što još funkcionišu u javnom diskursu. èak protivreènih interpretacija. ali potvrdu za svoju uspešnost nalazi više u sferi ekonomije. naracijom globalizacije ili tehnološko-ekonomskim napretkom. koje još uvek ostaju izvan podruèja . u ekonomiji. èiji je bitan segment uklapanje u svetski poredak. Meðutim. izlazak iz izolacije sam po sebi nametnuo je ovakvo premeštanje. koja je modifikovana upravo u razvijenom svetu.Dogaðaj i naracija 17 Uzmimo primer. ali u jednom anarhistièkom obliku. taj prelazak odvija se u sukobu raznorodnih. ljudskih prava. Drugim reèima. Poseban indikator je èinjenica da se marginalizuje znaèaj svih društvenih nauka. nego posebni segmenti strategija koji treba da legitimišu prelazak ka moguæem stanju društva u kome je obezbeðen modus vivendi. Vladavina „eksperata“ („ekspertska naracija“) faktièki menja smisao demokratije – demokratija postaje jedan od segmenata „ekspertske“ strategije. nauci i tehnologiji ne va`e demokratske procedure. Meðutim. kao i druge dominantne naracije. U politièkom pogledu one su verifikovane 5. posle „5. ova vrsta premeštanja te`išta društvenih promena nije specifiènost našeg društva. od svakodnevnih praksi do primene visokih tehnologija. To je jedna paradoksalna situacija u kojoj se interiorizacija meðunarodnih normi interpretira posredstvom normativnih modela (demokratije. Kritika Miloševiæa poèivala je na normativnim principima moderne demokratije. mada se još uvek odr`ava demokratska racionalizacija društvenih promena. Pri tom se ne vidi da æe formalno usaglašavanje unutrašnjeg poretka sa meðunarodnim standardom morati da se susretne ne samo sa problemom primene tih standarda u našem društvu. Problem se sastoji u sledeæem: promene u Srbiji. oktobra. Ta vrsta problema upuæuje na postojanje latentnih praksi. umesto normativnih utopija prednost dobijaju „ekspertske strategije“. Politièka paradigma te`i zatim da sintetiše sve segmente promena i da ih interpretira u skladu sa svojim interpretativnim obrascem. legitimišu se klasiènom demokratskom prièom. U tom kontekstu demokratska. Meðutim. to zahteva i jednu drugaèiju interpretativnu matricu da bi se sagledao smisao unutrašnjih promena u odnosu na promene koje se veæ odvijaju u svetu. Kritièka strategija se sve više zamenjuje „ekspertskom“. nego i sa problem formalizovanja anarhièno veæ razvijenih oblika komunikacije sa svetom. Naravno. ne znaèi meðutim da se društvo praktièno ne prilagoðava promenama u globalnom poretku. normativni smisao demokratije legitimiše se „ekspertskom naracijom“. pri èemu dominantne interpretacije sve više zaostaju za promenama društvenog fakticiteta.

`elja. Interpretivni previd latentnih praksi nadoknaðuje se tako što se neostvareni ciljevi u jednoj ravni društvenih procesa zamenjuju uspesima na drugim ravnima. koje kao takve mogu biti delotvornije od teoretizovanih/reflektovanih delovanja. na primer. kad je u krizi. kao što je veæ naznaèeno. kad i ne postoji izrièita potreba za samorefleksijom ili enormnom teoretizacijom.18 Mile Saviæ dominantnih naracija. Meðutim. Refleksija nastupa kasnije. mo`da. mo`da bi bio i manji. Na šta se. odnose na svakodnevne nereflektovane. Ona je valjana dok je uspešna. nedostatak demokratske procedure mo`e se interpretativno nadoknaditi segmentima dr`avno-nacionalne. to mo`e biti i trenutak njenog odvajanja od stvarnosti. . kao što se mo`e desiti da latentni društveni procesi i praktiène interpretacije opredele tok društvenih promena u veæoj meri nego refleksivne naracije. dakle. onda kad praktièna interpretacija ne ostvaruje oèekivane rezultate. te strategija i taktika njihovog ispunjavanja. Ovde se polazi od pretpostavke da je egzistencijalno-praktièno ponašanje svesnih subjekata uvek interpretativno u tom smislu što ono predstavlja delatno „odigravanje“ naracija sastavljenih od vrednosti. upravo stoga) delotvornije od vladajuæih normativnih naracija. ciljeva. Šta. ali on ima i praktiène implikacije. obièno kao naknadna reakcija na neuspeh. za generaciju sadašnjih srednjoškolaca mo`e da znaèi problem „da li je 5. koje sledeæi svoju interpretativnu inerciju više nastoje da uklope faktièku kompleksnost u postojeæi interpretativni vokabular. oèekivanja. nego preuzimanjem opravdanja iz drugog diskursa. ili ekspertske naracije i sl. One se. mo`e se pretpostaviti da dominantne interpretacije društva postanu u dogledno vreme irelevantne. da smisao takvog imenovanja zavisi od celovite sintetièke naracije u kojoj odreðeno ime dobija znaèenje. Imajuæi u vidu ovo poslednje. Tako se mo`e desiti da insistiranjem na jednoj vrsti naracije faktièki doðe do uspostavljanja sadr`aja drugih naracija. oktobra“ na jedan od pomenutih naèina pretpostavlja. interesa. koje su uprkos svoj nerefleksivnosti (ili. mo`e nastupiti njena refleksivna artikulacija i mo`e joj pripasti dominantno mesto u javnom diskursu. u stvari. Upravo tad. nego što su spremne da se odreknu „principijelne iskljuèivosti“ i otvore za delotvorne latentne procese u društvu. 5. Naime. ali funkcionalne prakse. pre svega. Kad to tvrdimo mislimo na sledeæe: praktièna interpretacija vezana je za funkcionalnu ravan. a one na problem nereflektovanih praktiènih interpretacije stvarnosti. imenovanje „5. što je omoguæeno kompleksnom prirodom dominantnih naracija. Slièan je sluèaj i sa dominantnim normativnim naracijama. oktobar bio revolucija. Na taj naèin u sintetièkim naracijama jedan dogaðaj ne legitimiše se striktno u diskursu jednog tipa naracija. na primer. tako da joj u procesu sopstvene teoretizacija izmièe ravan faktièkih dogaðanja. ili puè“? Kad bi se ovaj problem ticao samo kognitivne ravni. odnose „praktiène interpretacije“? One se tièu faktièkih praksi koje subjekti u društvu primenjuju u ostvarivanju svojih ciljeva.

nego time što postojeæe stanje opravdava izbegavanjem gore moguænosti. nego je stavlja u kontrast sa moguæim drukèijim (gorim) scenarijima. doslednost moæi – u krajnjoj instanci primenu nasilja – u odreðenom društvenom kontekstu. oktobrom“ prekinuta je izolacija društva. oktobar“ implicitno sadr i u sebi performativnu protivreènost. oktobra“ mogla bi da znaèi potpunu prevlast odgovarajuæe naracije u društvu. Drugi naèin je negativna legitimacija. slabija varijanta provere da li je karakterizacija putem odreðenog imenovanja valjana mogla bi da se osloni na pozitivne socijalne èinjenice koje u ovom trenutku potvrðuju „teoriju“/naraciju. nacionalni interes i dostojanstvo…) Dakle. Na osnovu toga onda proizilazi i odreðena vrsta legitimacije dogaðaja koji slede posle „5. Dosledno izvoðenje implikacija iz ove veze znaèilo bi obavezu striktne primene „teorije“ (sintetièke naracije) na društvene procese. ekonomska propast. jer više izra ava praktièna oèekivanja i opredeljenja. ali je u okviru delegitimacijske prièe sa ovim dogaðajem izgubljen suverenitet. dakle. . ni ova vrsta legitimacije nije jednoznaèna. ili da æe ostati isti u izmenjenom kontekstu. nego deskriptivan. dakle. trebalo bi razlikovati problem praktiène i logièke doslednosti u primeni interpretacija. legitimacija „5. Logièka doslednost podrazumeva logièku nu nost pod odreðenim pretpostavkama. S druge strane. Radi se. Meðutim „dosledna“ primena bi završila u nasilju. oktobra“ ne odvija se u ovom sluèaju potvrðivanjem neke teorije pozitivnim primerom. o proceni. izboru izmeðu razlièitih moguænosti. jer u razlièitim naracijama gora alternativa mo`e biti interpretirana kao vrednost. karakterizacija savremenih dogaðaja putem odreðene vrste imenovanja ima samo ogranièen znaèaj – više praktièan. svaka prièa sadr i bitne elemente koji se ne mogu pozitivno potvrditi u svakom trenutku. što je spreèeno da se ostvari. (Naravno. smisao socijalnih èinjenica mo e se tematizovati samo ukoliko je uklopljen u odreðenu naraciju. Takva vrsta legitimacije ne potvrðuje teoriju. Ništa ne garantuje da æe smisao jedne socijalne èinjenice u jednoj naraciji potpuno nadvladati njegovo znaèenje u drukèijoj naraciji. Pošto. oktobra“ opravdava se na osnovu onog što je tim dogaðajem izbegnuto. Meðutim. jer bi praktièno morala da potèini druge naracije. u okviru legitimacijske naracije sa „5. a ne izvestan uspeh druge. iz onog nedogoðenog za što se veruje da bi bilo gore od postojeæeg društvenog stanja. Na primer. oktobar“ definiše kao poseban sluèaj opštije „teorije“/„zakona“. U tom smislu konaèna potvrda valjanosti odreðenog imenovanja „5. Izbegavajuæi gori scenario potvrðujemo opravdanost postojeæeg stanja.Dogaðaj i naracija 19 Samo imenovanje vezuje za sebe celu naraciju u tom smislu što „5. politièki teror…. U stvari. Smisao „5. nego što „odslikava“ društvenu stvarnost. oktobra“. bezakonje. a praktièna doslednost podrazumeva primenu moæi. pri èemu kriterij izbora predstavlja izbegavanje gore alternative. U tom sluèaju legitimacija se izvodi iz druge ravni. Zato i model nomološkog objašnjenja dogaðaja kakav je „5. time što je dogaðaj potvrda odreðene zakonitosti (filozofije istorije). koja je u ovom sluèaju povezana sa buduæom projekcijom. Zato je teško na osnovu karakterizacije putem imenovanja izvesti pozitivnu legitimaciju savremenih dogaðaja.

ova vrsta legitimacije je i vremenski ogranièena. artikulišu ili ukljuèe u sebe njihove praktiène interpretacije. s druge strane. increasing their credibility by resorting to „neutral“ theoretical narrative. oktobra“? Odgovor bi mogao da glasi: u onoj meri u kojoj mogu da prate latentne društvene procese. Takva moguænost postoji u sluèaju da se razvije sposobnost viðenja-sebe-oèima-drugih. što bi. He argues that pseudo-scientific explanations play a practical role rather than a cognitive-descriptive one. nego èisto deskriptivno-kognitivnu ulogu. Bilo bi potrebno artikulisati principijelnu moguænost prethodne. Ono se i samo pojavljuje kao èinilac promena koji svoju uverljivost pojaèava posredstvom „neutralne“ teorijske naracije. a ne naknadne refleksije praktiènih interpretacija. naknadna refleksija praktiènih interpretacija u trenutku kad padnu u krizu ima malu legitimacijsku moæ. Time bi ujedno mogla da se stvori principijelna moguænost za jasnije pokazivanje toga da ni sami glavni akteri u dogaðajima i njihovi tumaèi ne deluju strogo u skladu sa svojim „teorijama“. latent changes. . 2001. Thus the explanations of „5 October“ emerge as factors of change in their own right. Na taj naèin neposredno sleðenje praktiènih interpretacija moglo da se sagleda u kontekstu razlièitih naracija i da prevaziðe privatni karakter. Meðutim. Stoga „objašnjenje“ karaktera savremenih dogaðaja kao što je „5. The author particularly emphasizes the dependence of the meaning of historical events on the narratives through which they are constituted and the connection between narratives and practical goals. postavlja se pitanje koliko one uspešno objašnjavaju smisao „5. nego im one slu`e za opravdavanje neteorijskih praksi i kao pokriæe za refleksivno samoispravljanje pod uticajem latentnih procesa – kao most za prevoðenje društva iz jednog stanja u drugo. Key words: narrative. 9. izmenilo i strukturu dominantnih sintetièkih naracija. Pošto smo uoèili njihova ogranièenja. Event and Narrative (On Judging the Character of Contemporary Events) Summary: The author discusses the problem of characterizing and explaining historical events on the example of „5 October“. 5. oktobar“ i ima više praktiènu. Beograd. He points to principled difficulties arising when „scientific explanation“ is applied in interpreting social processes. revolution.20 Mile Saviæ Meðutim. scientific explanation. Društvu je potrebna pozitivna legitimacija i ono ga dobija u obliku pomenutih sintetièkih naracija.

2. O KARAKTERU PROMENA .

.

Veæ decenijama ja definišem „etatizam“ kao društveni sistem u kome jedna grupacija dr`i monopol strateške kontrole nad dr`avom i putem nje nad privredom i ostalim oblastima društvenog `ivota. nije to ni prvi ni poslednji sluèaj pljaèkaške privatizacije u istoriji. A kad veæ pominjemo kadrovski kontinuitet. ali i kontigentnih istorijskih faktora poput liènih osobina i loših procena samog Slobodana Miloševiæa. odreðenije posttitoistièkog etatizma. da o onima oko njega i ne govorimo. Kljuène reèi: demokratska revolucija. Autor posebno istièe uticaj meðunarodnog okru`enja na dinamiku Miloševiæeve vladavine. meðunarodno okru`enje. Miloševiæevu vladajuæu elitu sa posttitoistièkim poretkom u prvoj polovini osamdesetih godina èvrsto je spajao deo kadrova. uloga Crkve. partijska organizacija (SKS i SSRNS objedinjeni u SPS) i „njena“ imovina. Jedan od kontinuiteta sa (post)titoizmom èinila je delimièno tr`išna privreda. Dabome. nacionalizam. problema objašnjenja njegove relativne dugotrajnosti i naglog urušavanja tokom mirne demokratske revolucije. Priroda ancien régime-a Radilo se o jednoj vrsti postkomunistièkog. dugo bio funkcioner (u najboljem sluèaju) srednjeg hijerarhijskog nivoa. 5. buduæi da je postojao re`imski monopol strateške kontrole nad „dr`avnom i društvenom svojinom“. oktobra 2000. politièki akteri. titoizam. komunizam. neæe biti na odmet da se prisetimo da je i sam Miloševiæ. i to dosta modifikovanog. Skriveniju stranu tog monopola – to je miloševiæevska novost – èinio je etatistièki kapitalizam u kome su mnogi pripadnici vladajuæe nomenklature zloupotrebljavali „dr`avnu i društvenu svojinu“ za stvaranje i gomilanje privatne svojine i bogatstva. Središnji deo teksta je posveæen analizi politièkih i socijalnih aktera i strukturno-istorijskih okolnosti koje su uticale na uspeh demokratske revolucije u Srbiji. . taènije više simuliranje takve privrede.Svetozar Stojanoviæ Institut za filozofiju i društvenu teoriju Beograd Demokratska revolucija u Srbiji Rezime: U uvodnom delu rada razmotrena su pitanja prirode Miloševiæevog re`ima. godine. demokratija.

subverzivni potencijal te pseudomorfoze došao je „glave“ vladajuæoj nomenklaturi. Njegovu drugu odliku predstavlja smena vladajuæe elite (vrha etatistièke klase) kontraelitom (DOS) koja namerava da sprovede radikalno-sistemske promene otvaranjem puta za razvoj demokratije i kapitalizma. Filip Višnjiæ. To je bio kljuèni potez u onome što odavno nazivam miloševiæevskom demokratskom pseudomorfozom (post)titoistièkog etatizma. Najte`e i najinteresantnije pitanje nije zašto je ancien régime u Srbiji propao nego zašto je tako dugo trajao. Bio je to miran revolucionarni prevrat uz minimalnu upotrebu nasilja na obema stranama. Da bi se to spreèilo. oktobra nije bio nagao.24 Svetozar Stojanoviæ Za dolazak na vlast i uèvršæenje na vlasti Miloševiæeva grupacija je iskoristila srpsko nacionalno pitanje i srpski nacionalizam. u nas se nerado govori o tom prelomu kao revoluciji. 1 i 9. oktobra 2000. dok je pravi titoizam pa i posttitoizam svim silama spreèavao njegovo otvaranje i vodio borbu protiv njega. godine posle tromeseènih demonstracija. 132 i dalje. 1 Intervju je preštampan u mojoj knjizi Na srpskom delu Titonika. str.2 Da prevrat 5-6. 19 oktobra. . koji je takoðe u priliènoj meri bio demokratski legitimisan. 2 Videti „Ud`benièki sluèaj mirne revolucije“. ne bismo ga mogli karakterisati kao revolucionaran. a onda se naglo i uglavnom mirno urušio. Mislim na to da su demokratske forme dozvoljene i istovremeno autoritarno iskorišæene za prikrivanje permanentnog monopola strukturne kontrole vladajuæe grupacije nad dr`avom i putem nje nad privredom i ostalim oblastima društvenog `ivota. godine. Valjda (i) zbog nesvesnog ostatka komunistièkog obrazovanja koje je pojam revolucije povezivalo sa mnogo nasilja. Politika Beograd. septembra. a ne za njih ako se bezuslovno i do kraja dr`e nenasilnih metoda. Istina. Do najbitnije modifikacije dolazi dopuštanjem višepartijskog pluralizma poèetkom devedesetih godina. Beograd. a priznatu februara 1997. i to sa osloncem na lokalnu vlast osvojenu na izborima novembra 1996. godine izjavio sam da je u Srbiji „u toku masovna i mirna demokratska revolucija“1 i tu ocenu ponovio i razradio u razgovoru sa novinarima lista „Politika“ dve nedelje kasnije. 2000. septembra 2000. i neuporedivo više na predsednièkim izborima 24. Karakter oktobarskog prevrata U intervjuu datom Radio France International 3. U tom prevratu bilo je više ustavnopravog kontinuiteta nego diskontinuiteta. str. na lokalnim izborima 1996. Demonstranti su iz ranijih iskustava znali da vreme radi za èuvare poretka. bio je neophodan izvesan inicijalni nasilni izazov koji se stvarno i dogodio. Demokratski karakter toj revoluciji ne pripisujemo zbog proklamovanog cilja kontraelite nego zbog dobijenih predsednièkih izbora 24.

On još manje shvata da zbaèeni vlastodršci ne mogu da budu sudski gonjeni za politièka i moralna nepoèinstva i štetoèinstva nego samo za pravna nedela. Neki na Zapadu. zdravstvenih. misle da bi na „Balkanu“ taj brod pre trebalo odvuæi na generalnu opravku u pristanište. barem privremenog. decembra. Kako se one budu odvijale. . Poznato je da revolucionarni prevrat èini samo prvi i nu`an. ali i odr`imo demokratsko-pravnu dr`avu pod takvim pritiscima! Izra`avajuæi se metaforièki. radiju. bio i samoogranièavajuæi prevrat. znaèi. ultimativno insistiraju i na zahtevima koje naše javno mnjenje nipošto ne mo`e da prihvati. a sve više sa demokratskom evolucijom. u zemljama u kojima se svakodnevno meri puls javnog mnjenja. masmedijskih i drugih institucija diljem Srbije od strane štrajkaèkih odbora i uopšte zaposlenih u njima. Kao da mo`e postojati nekakva „demokratija bez naroda“. pravu. došlo do uspostavljanja (kod nas i vaspostavljanja) samoupravljanja. tako æemo. pravno neobrazovan i neiskusan. Još iz seæanja nije bilo išèezlo iskustvo sa „radnièkim i društvenim samoupravljanjem“ u prethodnoj Jugoslaviji.Demokratska revolucija u Srbijii 25 To je. Masovnost uèesnika u revolucionarnom prevratu ne treba uopšte dokazivati pošto ga je ceo svet video i èuo na TV. ekonomiji. Kako da stvorimo. a mo`da ga èak i pretvoriti u staro gvo`ðe i praviti potpuno novi brod. izgleda. Teško ga je ubediti da novi bogataši koji su „iskoristili posebne okolnosti“ u protekloj deceniji. radikalan taman toliko da onemoguæi kontrarevolucionarni udar. obrazovanju. kao i tolikim drugim. Oto Neurat se zalagao za opravku delimièno pokvarenog dr`avno-društvenog broda nasred puèine bez obustave plovidbe. nego samo sa svojevrsnom procedurom za izbor i kontrolu vlasti i donošenje odluka. jer su imale prilièno utopijska oèekivanja od demokrata i demokratije. novinama i internetu. nadam se. tragièno ošteæen i zato osvetnièki nastrojen. ali nisu istovremeno prekršili zakon treba samo da plate jednokratni porez na dohodak. uspostavljanjem nove republièke vlasti i hapšenjem Slobodana Miloševiæa i njegovih doglavnika. To zapravo ne iznenaðuje. van pa`nje je ostao poèetak masovnog smenjivanja uprava dr`avnih i javnih privrednih. Buduæi da su se izveštaèi koncentrisali na Beograd. obrazovnih. Trebaæe im dosta vremena da nauèe kako demokrati nisu nikakvi „ljudi naroèitog kova“ i kako demokratiju ne valja veæ po definiciji izjednaèavati sa dobrom vlašæu i dobrim odlukama. pa makar i ogroman – narod bi da im se konfiskuje celokupna steèena imovina. Mase su sklone da se odmah razoèaraju. Radilo se i o nedovršenom prevratu koji æe biti kompletiran izborima 23. a nipošto dovoljan uslov za dalje sistemske promene u politici. vrši pritisak na novu vlast da pravdu po pravilu tra`i na revolucionarnim preèicama. Sa dugaèke liste ogromnih teškoæa naše zakasnele velike transformacije izdvajam samo neke: „Obièan“ narod. ali zato veoma èudi što mnogi zapadni politièari i novinari. kulturnih. imati sve manje posla sa revolucijom koja teèe. Tako je i u našoj revoluciji.

listom delatnih protiv miloševiæevske vlasti. Znatno pre prevrata stvoreno je na stotine i stotine nevladinih i drugih organizacija i ustanova „graðanskog društva“. èak i meðu onim roditeljima i roðacima koji su inaèe dotad bili na Miloševiæevoj strani. a objavljenog u „Glasu javnosti“ 28 januara.26 Svetozar Stojanoviæ Nipošto nije dobro što nova demokratska vlast dugo neæe imati ubedljivu i jaku opoziciju pošto se zbaèena vlast potpuno moralno. pridru`ili su se „Otporu“ i podr`ali kandidaturu Vojislava Koštunice za predsednika SRJ. a na vojsku i policiju dramatièno apelovala da se ne opiru narodnoj volji. Njegovim napuštanjem Srba u Hrvatskoj. Veæ sam podsetio na to da je vladajuæi re`im još poèetkom 1997. Dvadeset èetiri èasa prevrata. Sa novoformiranim pokretom „Otpor“ re`im nije zapravo znao šta da èini. Svi su izgledi da æe tek DOS u procesu diferencijacije iz sebe morati da izluèi i efikasnu opoziciju. 2001. Srpska pravoslavna crkva takoðe se odluèno zalo`ila za priznanje predsednièkih izbornih rezultata. izgubio lokalnu vlast. Pojaèana re`imska represija protiv pokrenute omladine geometrijski je uveæavala broj njenih aktivnih podr`avalaca i simpatizera. A opseg drugog bloka jako se smanjio zbog tanjenja finansijskih i drugih sredstava na raspolaganju (re)distributivno-etatistièkom re`imu. politièki i pravno diskreditovala u oèima naroda. pogotovo ne silom. Bosni i Hercegovini i najzad na Kosmetu prvi blok je su`en na deo srpskog korpusa u Srbiji. Sveti sinod i . Nadam se da æe taj nedostatak biti otklonjen u narednom izdanju. godine: „SPC je dala neuporedivo veæi doprinos našoj mirnoj demokratrskoj revoluciji nego što se vidi u inaèe vrlo dobroj knjizi Dragana Bujoševiæa i Ivana Radovanoviæa 5 Oktobar. Iz meni nerazumljivih razloga re`imsko voðstvo je previdelo ili barem potcenilo delatnost Radio Indexa koji æe odigrati kljuènu informativno-mobilizatorsku ulogu u revolucionarnom prevratu. Dobrica Æosiæ. pozvala Miloševiæa da to isto uèini.3 3 Na uvid javnosti stavljam pismo koje sam svojevremeno uputio Draganu Bujoševiæu: „Verujem da Vam od koristi mo`e biti moj dolenavedeni odgovor na jedno pitanje koji je zbog nedostatka prostora izostao iz razgovora Olge Nikoliæ sa mnom. Uzroci i akteri. Mnogi ugledni pojedinci. kao što je primerice prvi predsednik SRJ. a sa njom i mnoge masmedije u najveæim i najva`nijim gradovima i opštinama u Srbiji. Ogroman udarac vladajuæi re`im je do`iveo kad se od njega odvojio i protiv njega ustremio dobar deo dotadašnjih funkcionera i pristalica u Crnoj Gori predvoðenih od strane Mila Ðukanoviæa i Svetozara Maroviæa. nu`nosti i kontingenicije Uoèi oktobarskog prevrata veæ su bila znatno usahla dva socijalna bloka podrške Miloševiæevom re`imu: srpsko-nacionalni i socijalno-ekonomski.

oseæanje pripadnosti i privr`enosti njoj. Èesto se zaboravlja da je inicijalni poziv tim strankama uputio Dragoljub Miæunoviæ. Nacionalizam u prvom smislu predstavlja zdravorazumsku i opštu grupnu pristrasnost. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i Vladika šumadijski Sava odmah su pozvali Slobodana Miloševiæa da prihvati izbornu volju naroda. Pošto mnogi dovode u pitanje veæ samu logièku moguænost spoja „demokratije“ i „nacionalizma“. jer mu je doista pretila smrtna opasnost u Srbiji. sasvim je neumesno i èak arogantno postavljati takve apriorno-neprelazne granice u pojmovnoj mre`i. valjda. takoðe je mnogo pomogao. U svetu su davno objavljene i još uvek se pišu cenjene knjige i studije pod takvim ili sliènim naslovom. na tome se moramo malo zadr`ati. Nije teško zamisliti šta je prolazilo kroz glavu policajaca. najavljen uoèi prevrata. Istinski internacionalizam u reallièno Patrijarh Pavle. podreðujuæi liène ambicije Koštunièinoj kandidaturi. i što je najva`nije odluèno i autoritativno apelovali na policiju i vojsku da ni u kom sluèaju ne upotrebljavaju silu protiv pobunjenih biraèa. Ogromnu ulogu je odigrao i Zoran Ðinðiæ. Pritom je izuzetno va`an èinilac bio njegov osvedoèeni demokratski nacionalizam. Evo kako izgleda odnos ta dva termina u mom pojmovniku4: Znaèenje „nacionalizma“ mo`emo najbolje videti u sukobu nacionalnih pretenzija. vojnika i njihovih starešina dok su na Radio Indexu slušali dramatiène pozive SPC. priznali Vojislava Koštunicu kao novog predsednika. Moleban pred Hramom Svetog Save.) . Prvi: kad se prednost daje jednoj naciji nad drugom iako obe imaju podjednako pravo na tu pretenziju. treba da polazi svaka realistièka društvena praksa i koncepcija. proglašavajuæi ga za contradictio in adjecto. predsednik DC. šta bi uopšte znaèila samoidentifikacija sa nekom nacionalnom grupacijom. Smatram da iskljuèivo nacionalizam u tom drugom smislu treba vrednovati negativno. I drugi: kad se prednost daje naciji koja ima manje pravo ili èak uopšte nema pravo na nju (u tom rasponu kreæu se razlièiti stupnjevi i oblici nacionalizma). kako inaèe tvrde nedovoljno logièki obrazovani ljudi. Pošto ovde nije reè ni o kakvim fizièkim nego ljudskim pojavama. 4 Ponavljam postavke iz veæ pomenute knjige Na srpskom delu Titonika (str. ako ne taj minimum pristrasnosti? Ona se ne mo`e ubedljivo diskvalifikovati kao „nacionalno sebiènjaštvo“. zbog kojeg je na njegovu stranu prešao i dobar deo srpsko-nacionalnog bloka razoèaranog u Miloševiæa. od koje. èak i ona moralna. Na kraju krajeva. Odluka Vuka Draškoviæa da se ponaša suprotno i bojkotuje izbore takoðe je otupila dotadašnju borbu za liderski primat u opoziciji – on je to vreme provodio u Crnoj Gori. pa veæ to upozorava da se ne radi ni o kakvoj logièkoj grešci poput „drvenog gvo`ða“. Zato ga i definišem kao davanje prednosti jednoj naciji nad drugom u takvom sukobu. Koštunièina kandidatura odmah je postala katalizator rastuæe antire`imske mobilizacije. Pritom valja jasno razlikovati dve vrste nacionalizma. a odr`an sutradan 6 oktobra. 19.Demokratska revolucija u Srbiji 27 Nema sumnje da se bitan preokret dogaða ujedinjavanjem partijske opozicije u DOS i zajednièkim kandidovanjem Vojislava Koštunice za predsednika SRJ.

Uostalom. još uvek treba pokazati da èak i neko ko tek pod ostalim jednakim uslovima daje prednost interesima svoje nacije nad interesima drugih nacija ipak mo`e biti demokrat. Dabome. Zato je.28 Svetozar Stojanoviæ nom svetu ne tra`i altruistièko samo`rtvovanje nacija nego. Dodatni razlog je bio to što ovaj nije pristalica socijalno bezobzirne kapitalistièke „šok terapije“. Mnogi biraèi razoèarani u Miloševiæa i zbog socijalno-ekonomskog stanja glasali su za Koštunicu. Ali. recimo. Takav nacionalizam ne samo da ne iskljuèuje graðanizam („Jedan graðanin – jedan glas“) nego se preklapa sa njim. ako se izuzme Kosmet) i kao takvi preovlaðuju u eventualnom demokratskom izboru i podršci vlasti.5 milijardu DM. Naravno. Kako drugaèije objasniti i to što se Zapad tek posle višegodišnjih kolektivnih sankcija protiv Srbije „setio“ da mo`e da ih selektivno usmeri protiv Miloševiæa. U sluèaju Srba u Srbiji to nije teško pokazati jer oni èine veæinu graðana (èak izrazitu. godine. . Zapad je dugo pomagao Miloševiæu da se odr`i. Oni koji i u situaciji podjednakog prava ne brinu više o interesima vlastite nacije nego o interesima drugih nacija. Veæ preplašeni NATO bombardovanjem i haškim optu`nicama ostali nomenklaturisti æe tada definitivno zakljuèiti da moraju napustiti Miloševiæa ako hoæe da spasavaju sebe. Dolaskom na vlast one su to poèele da dokazuju i delom. obièno idu na ruku rðavim nacionalistima u njenim redovima. Dobra analiza uzroka i aktera revolucionartnog prevrata u Srbiji svakako mora da ukljuèi i meðunarodno okru`enje. njegove porodice i vrha njegove nomenklature. sadašnjoj Evropi primerenih tipova kapitalizma (ili njihovu mešavinu): hristijanizovani. neophodnih Miloševiæu za spreèavanje socijalnih nemira. da se od tog pojmovnog razjašnjenja vratimo glavnom toku izlaganja. socijal-liberalizovani i socijal-demokratizovani. Kao što je poznato. naprotiv. ne samo Koštunièina DSS nego ni ostale stranke u DOS-u nisu u predizbornoj kampanji zastupale laissez faire kapitalizam nego samo jedan od sledeæih. Na razmeði 92/93. on uviða da je propalo Æosiæevo i Paniæevo nastojanje da smene Miloševiæa. a onima na njoj da nekako budu skinuti. podrazumeva reciproèno oèekivanje i pravo svake nacije da pod jednakim uslovima više brine o sebi nego o drugima. Glavna briga im postaje da ne dospeju na zapadnu crnu listu. a takoðe zato sledeæe godine nije ni ometena italijansko-grèka kupovina 49 % Telekoma za 1. te se pragmatièno odluèuje za oslanjanje na njega ucenjujuæi ga sve više (prvenstveno Sudom u Hagu). naroèito SAD i ostale zapadne sile. On zahteva samo to da nacije ne daju prednost vlastitim pretenzijama i onda kad druge nacije imaju preèe pravo na njih. Èak ni posle Miloševiæevih dejtonskih koncesija u Republici Srpskoj i njegovog kasnijeg potpunog prepuštanja Republike Srpske Krajine vlastitim snagama Zapad nije promenio politiku prema njemu pošto je preostao „posao“ sa Kosmetom. Holbrook javno napao najavljeni opozicioni bojkot izbora 1996. pod uslovom da se iza „demokratske vladavine veæine“ ne krije „demokratsku tiranija veæine“ koja bi nadglasavanjem ugro`avala nacionalne manjine i njihova specifièna prava.

koja je po pravilu proizvodila poraze i kapitulacije samoproglašene za pobede. pa èak i da su ga zaèinili dodatnim fikcijama. pa ni šire u SRJ. Ona nipošto nije htela dolazak NATO trupa (bezmalo 40.000) pod njihovu komandu.Demokratska revolucija u Srbiji 29 Natovskim bombardovanjem Miloševiæeva iluzija o kakvoj-takvoj ravnote`i moæi izmeðu Moskve i Vašingtona završila je katastrofalno. a pristala je da ga rasporedi po tuðim sektorima. vojsci. Miloševiæ æe tamo kapitulirati tek onda kad je Ahtisari-Èernomirdinov aran`man iskljuèio tu moguænost. Miloševiæeva . masmedijima i javnom mnjenju. Istina. Iz potaje je iz Bosne i Hercegovine prebacila jednu jedinicu i zauzela prištinski aerodrom. Dok su se akcije. Oèekujuæi njegovu brzu kapitulaciju Zapad nije shvatao da mu je upravo radi samoodr`anja bilo neophodno da se vojnièki opire sve dok od njega ne dobije dvostruku fikciju: NATO trupa na Kosmetu kao navodno potpuno podreðenih Savetu bezbednosti UN i tobo`nje oèuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta SRJ nad Kosovom. meðutim. Jelcin je javnom antinatovskom retorikom jedno vreme uspešno manipulisao patriotskim oseæanjima i prosrpskim naklonostima u ruskoj Dumi. pa i njenom vojnom i policijskom delu. Veæ sam aludirao na oseæanje bezizglednosti i beznade`nosti koje se (i) zbog zapadne blokade širilo u vladajuæoj nomenklaturi. Takoðe se pokazalo da ni Kina nije voljna da sa oštrih antinatovskih protesta (pa i burnih reakcija na bombardovanje njene ambasade u Beogradu) preðe makar na odluènu upotrebu veta u Savetu bezbednosti UN. bilo najva`nije da ostane na vlasti. reakcije. Predaja Kosmeta je nagovestila poèetak kraja Miloševiæeve politike. Rumunija i Bugarska ponizile odbijanjem dozvole za prelet. praktièno ništa nije polazilo za rukom na Kosmetu i u vezi s njim.000) na Kosmet. ali i tek onda kad je zapretila opasnost da NATO kopnenim trupama napadne Srbiju i „svrati“ do Miloševiæa u Beograd. bombe su padale na nas u Jugoslaviji bezmalo osamdeset dana. a pomirila se sa praktiènim stavljanjem svog vojnog kontingenta od 3. Pripremala se da na Kosmet aviotransportuje svoje trupe. ali je i nju i aerodrom ubrzo morala da podredi NATO generalima.300 ljudi (najavljivala 10. Propala mu je takoðe autistièna nada u nekakav dr`avni savez sa Rusijom i Belorusijom. izuzev simbolièkih otpora i efekata. Nameravala je da za svoj kontingent. ali je naposletku morao da popusti Amerikancima. Uzgred: zapadnim politièarima još uvek nije sasvim jasno zašto Miloševiæ nije mogao da pristane na rambujeovski diktat. Ispostavilo se da se Rusija i u našem sluèaju bezuspešno trudila da premoæ SAD prikrije kao „ravopravno partnerstvo“. ali je bila nemoæna kad su je Maðarska. Odgovor je prilièno jednostavan: po tom diktatu NATO trupe bi dobile pravo da se slobodno kreæu ne samo po Kosmetu. manevrisanja i manipulisanja glavnih aktera i njihovih posrednika odvijale iza scene. isposluje poseban sektor. poput SAD i drugih zapadnih zemalja. Videlo se da Rusiji. A definitivni kraj nastupiæe kad se naprasno i naglo urušila spremnost represivnog aparata da ga silom brani od naleta pobunjenih biraèa. nego i po celoj teritoriji SRJ. makar i po cenu gubitka Kosmeta. Miloševiæu je.

2001. Imao bi veæi prostor za manipulisanje izbornim rezultatom pozivajuæi se na višenedeljne postizborne teškoæe èak i jedne Amerike.30 Svetozar Stojanoviæ propaganda o pobedi nad NATO-om bila je toliko oèigledno la`na da je i lojalnim oficirima. te da prema tome neæe moæi da se povuèe u normalnu parlamentarnu opoziciju. drugim reèima da je mogao da `ivotari još neko vreme. On to nije morao da uèini. A kad su se 5. imao je potpuno neriziènu alternativu da od Skupštine SRJ. a ne naprosto smenjen izborima. ako veæ neæe da ga prizna. Prva: nametanje promena Ustava SRJ i raspisivanje neposrednih i prevremenih predsednièkih izbora. opet nije morao da raspiše izbore za datum koji više nedelja prethodi amerièkim predsednièkim izborima. Sve dok ovih dana i sami nisu podvrgnuti kriviènoj odgovornosti vodeæi miloševiæevci su se takoðe tešili takvom nadom. A ovako je Slobodan Miloševiæ upropastio i sebe i svoju porodicu. ukljuèujuæi i ono na Kosmetu. Uvidevši to. izgubio ih je. Uostalom. A kad je veæ krenuo suprotnim pravcem. za njega bi bilo mnogo bolje da je odmah priznao Koštunièinu pobedu. i ovog puta u strukturne èinioce i druge nu`nosti umešale su se i razlièite kontingencije u koje odluèujuæe spada i serija Miloševiæevih poslednjih samodestruktivnih odluka. Meðutim. ali prekasno. pošto ga je veæ napustila veæina poslanika SNP iz Crne Gore. inaèe pod njegovom kontrolom. ipak je ko zna koji put pribegao samozavaravanju. oni u sebi više nisu mogli da naðu nimalo motiva da Miloševiæev re`im još jedanput brane silom. naša najnovija istorija bi izgledala neuporedivo manje tragièno. a ne samo nas. šta sad hoæe! U istorijsku rekonstrukciju ovde valja uvesti niz Miloševiæevih fatalnih grešaka. oktobra prošle godine našli oèi u oèi sa milionskom pobunjenom masom u kojoj su mogli da prepoznaju i mnoge svoje saborce (takoðe naoru`ane) sa raznih ratišta. Da li i o tome razmišlja u zatvoru? Beograd. Radi izbegavanja nesporazuma moram da ekspliciram da nipošto ne sugerišem da je Miloševiæev re`im imao dugu buduænost pred sobom. nego samo to da nije morao da propadne baš onda kad je propao. Ima indicija da se toga setio. ne shvatajuæi da je zbaèen revolucijom. Kao i obièno u istoriji. . Nameravao je da direktno od naroda dobije mandat za još jedan period i tim svršenim èinom „natera“ Zapad da ga barem ostavi na miru. nije prekršio obeæanje da æe se povuæi u opoziciju. da 1992. Umesto opiranja. Poluglasno se od jednog do drugog uèesnika u toj konfrontaciji na obema stranama širilo pitanje-odgovor: sam je hteo izbore. kao da su mu te greške bile nedovoljne. potra`io oslonac u veæini poslanika u novoizabranoj Skupštini SRJ i isforsirao obrazovanje savezne Vlade pod njenom kontrolom. dobije taj mandat. 4. vojnicima i policajcima morala zvuèati kao poni`enje i èak pokušaj da ih napravi bezmalo ludim. a pogotovo ne da je predvodi. 12. pohrlio je da naèini i treæu. a on veæ bio praktièno svrgnut sa vlasti.

Demokratska revolucija u Srbiji 31 Democratic Revolution in Serbia Summary: The opening part of the paper discusses issues related to the nature of the Miloševiæ regime and to the problem of accounting for its relative obstinacy and its eventual implosion during the peaceful democratic revolution of 5 October 2000. Titoism. but also contingent historical factors such as Miloševiæ’s personal traits and wrong judgments. role of Church. Key words: democratic revolution. nationalism. political actors. communism. international environment. . democracy. The author particularly emphasizes the impact of the international environment on the dynamics of Miloševiæ’s rule. The central part of the paper is devoted to an analysis of political and social actors and structural-historical circumstances that conditioned the success of the democratic revolution in Serbia.

.

„Miloševiæevo zaveštanje“ i demokratska Srbija Rezime: Autor najpre raspravlja o prirodi Petooktobarskog prevrata. Offe. pronaæi i oni pozitivni koje je Miloševiæeva vladavina ostavila Srbiji u nasleðe: to su otre`njenje od mitova. U ovom radu `eleo bih da odredim prirodu Petooktobarskog prevrata. kao što veli Platon. i konaèno. da preda mirnim putem drugom upravljaèu (Goodspeed. u poslednjih trista godina. Preuss. A u sluèaju kada se na vlast dospeva poglavito nasiljem.Slobodan Antoniæ Filozofski fakultet Beograd Priroda petooktobarskog prevrata. njegov uticaj na uèvršæenje demokratskog poretka u Srbiji. 1962: 235). I u uobièajenim politièkim prilikama. Istièe se èinjenica da Prevrat ne samo da nije ukinuo postojeæi pravni poredak. puè. znamo da nasilno zbacivanje autoritarnih re`ima te`i da proizvede slabe i nepostojane demokratske vlade (Elster. koje èesto prati revolucije. èime je izbegnuta opasnost od bezvlašæa. ono što mo`e da se nazove „Miloševiæevo zaveštanje“. Kljuène reèi: politièki prevrat. autor istièe da se pored ogromnog broja negativnih elemenata mogu. 1998: 49). Miloševiæevo zaveštanje. nego je upravo aktivirao njegove delove koji su dotad slu`ili samo kao fasada. politièki mitovi. na vlast svakako da ne dolaze najvrliji ljudi. revolucija. nakon izvesnog vremena. i moraju. Ili da æe da bude neko ko æe vlast. zatim. „prednost zaostalosti“ i ukidanje etnièkog raskola kao preduslov za obrazovanje stabilne demokratije. koji se karakteriše kao mirna politièka revolucija. Nasilne smene vlasti uvek su samo „oèajnièki lek za oèajnièku . sultanizam. Analizirajuæi „Miloševiæevo zaveštanje“. malo je verovatno da æe novi vladar da bude neko ko ume da upravlja zemljom. Puè ili revolucija? Iz istorijskog iskustva. koja ima potencijala da preraste u društvenu revoluciju. demokratija.

„kratko i oštro dejstvovanje usmereno na zaposedanje kljuènih poluga u ustrojstvu dr`avne vlasti. David. 1987:13. Sam dr`avni udar odreðuje se kao iznenadno i nasilno obaranje vlade i preuzimanje vlasti od strane manjeg kruga ljudi koji su deo dr`avnog ustrojstva (Goodspeed. ni jedno ni drugo ne nalazimo kod Petooktobarskog prevrata.34 Slobodan Antoniæ bolest“. 1969:20. u kom uèestvuju neposredni uèesnici vlasti. 65). 37. Dr`avni udar je. Ali. vlast moraju da preuzmu vojni ili policijski oficiri koji su ga i izveli. nije svejedno da li se dogaðaji od 5. 1987:22. David. smatra podvrstom dr`avnog udara (Coup d’Etat). 1987:213). oktobra mogu oznaèiti kao „puè“ koji je „izvršila CIA“ (kako je stajalo na naslovnoj strani Velike Srbije. 1969:24. pa Batistu zamenjuje Kastro. ili neka druga vrsta prevrata. god. Pošto se u našoj javnosti pojmovi kao što su „puè“. kao u sluèaju Engleske revolucije. a koje obièno uspe ili propadne u okviru dvadeset èetiri èasa“ (Farcau. Jednog nasilnika èesto smenjuje još gori i zloæudniji. 3) puè. ma koliko da su nove vlasti imale veze sa policijom ili vojskom. ili . neki oficiri. (Novi politièki poredak u sluèaju politièke revolucije. u daljem razmatranju. Druga je moguænost da umesto oficira kormilo vlade preuzmu graðanski politièari. a da stvarnu vlast zadr`i nekakav „revolucionarni komitet“ ili „vojni savet“. kao i od graðanskog rata (Luttwak. 1584/oktobar 2000). Stoga se on i razlikuje od revolucije. 2) pronunciamiento. u kom prevrat izvodi vojska kao celina. 2000a). posle èega ostale sledbeno pristaju uz nju (Luttwak.. XI. Tullock. ona bi mogla da se odredi kao nasilna smena vlasti od strane ljudi koji nisu (ili su prestali da budu) deo dr`avnog ustrojstva. 1992:4. a novi društveni poredak u sluèaju društvene).). pri èemu sâm prevrat donosi ne samo novu vlast veæ i novi poredak. niti velikih vojnih snaga. nastojaæu da. Luttwak. pak. 1962:ix. I drugo. u struènoj knji`evnosti. Dr`avni udar ima nekoliko podvrsti: 1) dvorski prevrat (Palace Revolution). 1969:25. 1994:3). 1986:7. Farcau. broj. A kod takvih lekova ishod je najèešæe sasvim nepredvidljiv. da li je posredi „revolucija“. o revoluciji.. Revolucija znaèi i izvesnu oru`anu pobunu. ovim nazivima dam odreðenije znaèenje. da bi se neki prevrat nazvao puèem. jednostavno. 1986:7). To mo`e da bude pobuna odmetnutog dela vlasti (parlamenta protiv kralja. posebna vrsta puèa je cuartelazo. 1994:7). Puè (Putsch) se. a nisu postale njihovo oruðe. Ferguson. premda ne nu`no i veæine („verovatno i manje od dva do tri posto“. ali ne i njen raspored. Svaka revolucija podrazumeva delatno uèešæe graðana u pobuni. ipak su one stavile pod nadzor oru`ane snage. O’Kane. kod kog se najpre pobuni jedna jedinica. Meðutim. u kom prevrat vrši samo jedan deo vojske (neke jedinice. Reè li je. Dakle. stvarnu vlast ipak su preuzeli politièari koji su se do prevrata nalazili u dubokoj opoziciji re`imu. Farcau. za dr`avni udar nije neophodno ni uèešæe mase. U svakom sluèaju. pri èemu se menjaju nosioci moæi.. Ma koliko da je uloga policije u obaranju Miloševiæa bila znaèajna (Antoniæ. a Pahlavija Homeini (Garfinkle et al. „prevrat“ ili „revolucija“ dosta slobodno upotrebljavaju. 1994:2). U Petooktobarskom prevratu svakako da je bilo nasilja.

To mo`e da bude i juriš stranaèkih jedinica (Oktobarska revolucija). sa sna`nim sultanistièkim te`njama (Antoniæ. naime. Miloševiæev autoritarni re`im. Ali. veæ i promenu poretka. 3). ovo oru`je nije upotrebljeno (o oru`anoj crti Petooktobarskog prevrata opširnije vidi u: Antoniæ. a onda odluèi da više ne ubija.000 protestnika. Baš to se. 2000a). 6. „Za vladaoca je naroèito opasno da ubije nekoliko ljudi. 1993:231). nesumnjivo je da u njima postoje gotovo sve crte revolucije. zamenjen je poretkom koji. našao pred pitanjem da li da svakodnevna negodovanja zaustavi silom. 25. a u jurišu na Zimski dvorac. a komunistièka vlast se raspala (Schöpflin. U Prevratu je od presudnog znaèaja bilo uèešæe naroda – najmanje pola miliona graðana bilo je tog dana na beogradskim ulicama (Blic. Bilo je i crta oru`ane pobune – Nebojša Èoviæ je nabavio kamion pun pušaka i naoru`ao 150 ljudi. 1962:233). 1996). kao što smo videli. U jurišu na Bastilju izgleda da nije bilo mrtvih. poèinje da se govori i o „mirnim revolucijama“. pod udarima mirnog narodnog negodovanja. „uglavnom bivših policajaca“ (Bujoševiæ i Radovanoviæ. 2000:30). Vlast æe èak i najveæe demonstracije lako da slomije samo ako je spremna da upotrebi silu. revolucionarni datumi nisu donosili veæe `rtve. Meðutim. teško izvode revoluciju. i zbilo sa iranskim Šahom. dvoje sluèajno poginulih Petooktobarskom prevratu više daju praški izgled nego bukureštanski. oktobar 2000. 24. Èehoslovaèka policija i vojska nesumnjivo su raspolagali sredstvima. istina. Kada. Glavna opasnost za vlast. oktobra 1917. gde nareðenje za oru`ano slamanje demonstracija. spada u slabiji soj demokratija (tzv. oktobra. str. više je plašljivost i neodluènost da se ide do kraja u slamanju demonstracija. godine. ili napad naoru`ane svetine (Francuska revolucija). Od praške „baršunaste revolucije“ (1989).Priroda petooktobarskog prevrata 35 kolonije protiv metropole. ali je ipak demokratski. dakle. Ali. Miloševiæeve oru`ane snage predale bez borbe. 2000b). meðutim. ocenjujemo prirodu dešavanja od 5. mnogo slavniji. Za razliku od Praga. nikada nije izreèeno. Konaèno. . negoli broj ili razbesnelost mete`nika. Uskoro je na ulicama Praga bilo pola miliona ljudi. „mirne revolucije“ još uvek su izuzeci. sreæom. pa je nedostajala samo politièka odluka. Centralni komitet je odluèio da se sila ne upotrebi. Kada se na Venceslavljevom trgu okupilo 50. zapravo. Po tome je beogradski prevrat bli`i revoluciji od praškog. Diamond. u tim prilikama. no kako su se. 1987:69). Upravo to se desilo u praškom sluèaju. jedna mera oru`anog nasilja uvek je prisutna. Mirni demonstranti. valja imati na umu da ni drugi. Centralni komitet se. Mada je ovaj pojam protivreèan. oktobar je znaèio ne samo smenu vlasti. kao kod Amerièke revolucije). izborna demokratija. Istina. novembra 1989. 5. raspao a da vlast nije vodila poslednju oru`anu bitku. on oznaèava da se neki poredak. Prevrat su izvele politièke snage koje nisu bile delovi vladajuæeg ustrojstva. Ali. u Beogradu je takvo nareðenje izdato. Stvarno nemilosrdni voð koji raspola`e odanim jedinicama i dobrom unutrašnjom slu`bom bezbednosti ne treba da se mnogo brine oko narodne pobune“ (Tullock. zabele`eno je manje od dvadeset poginulih (Goodspeed.

Stari. Politièki poredak je promenjen stavljanjem u dejstvo delova pravnog ustrojstva koji su postojali. inaèe. pa ni društveni odnosi nisu zatrovani mr`njom i netrpeljivošæu. Revolucija je baš i izbila usled te`nje da se ispoštuje izborna volja graðana. da se obezbedi demokratska smena vlasti. a time bi izostalo nu`no narodno proèišæenje. neprava i nezakonitosti svedena na najmanju moguæu meru. nezakonita smena vlasti. naravno. Da je re`im bio jaèi. a one bi. Time je opasnost od bezvlašæa. zbaèen docnije. Sa stanovišta uèvršæenja demokratskog poretka. sultanistièke te`nje bi imale mnogo više vremena da uoblièe samodr`aèko ustrojstvo. bar naèin na koji je otišao nije bio sasvim rðav. Petooktobarski prevrat nije bio. opet. decembra. Miloševiæ je gurnut sa vlasti bez mnogo otpora i u obliku koji je vratio narodu samopoštovanje. tako da prevrat nije zahtevao mnogo nasilja. stari re`im je pao bez mnogo krvi. donele slabiju postojanost demokratskog poretka. autoritarni poredak uklanjan je poništavanjem ustava i zakona. tako što je autoritarni re`im nateran da se pridr`ava onoga što mu je. Petooktobarski prevrat jeste revolucija. Nije bilo potrebe za velikom osvetom. Da je Miloševiæ zbaèen ranije. Zasad poglavito politièka. . da neæe da završi i kao društvena. i bez prethodno izgubljenih izbora. odluènije bi se branio. policija bi pru`ila mnogo veæi otpor i Srbija bi morala da proðe kroz graðanski rat. dakle na istinski revolucionaran naèin. Da je. veæ je do kraja udelovio (aktivirao) sveukupni pravni poredak. U oba sluèaja. Ovako. ukoliko reformsko-demokratske snage uspeju u svojim naumima. veæe omraze donele bi dublje podele. Ali u sluèaju Petooktobarskog prevrata. Petooktobarski prevrat ne samo da nije ukinuo. loše strane su veoma ubla`ene. ali koji nikada nisu radili (niti su uvedeni da bi radili). izbori od 23. da se odluènije branio. septembra. I drugo. svaka revolucija ima i svoje loše strane. Najveæe boljke mladih. zakonodavnom pa i ustavotvornom delatnošæu kakvog samoimenovanog. Sve u svemu. Najpre. i Miloševiæ bi mnogo pripremljenije doèekao obraèun. bilo bi više krvi. U Srbiji se promena politièkog poretka odigrala baš po ustavno-zakonskim odredbama starog poretka. pak. Sam 5.36 Slobodan Antoniæ Tako. da je bilo više krvi. ako Srbija nije imala sreæe sa Miloševiæem. a na drugoj. èine izbori od 24. oktobar valja posmatrati u sklopu koji. ovde je revolucija došla u trenutku istrošenosti jednog poretka. kada njegov poredak nije bio toliko istrošen. poput ostalih revolucija. na jednoj strani. imali bismo „revolucionarne komitete“ i mnogo slo`eniji prelaz na istinski demokratski poredak. Njega bi tada jedino kakav dr`avni udar mogao da pomeri s mesta. neizabranog revolucionarnog tela. slu`ilo samo kao la`na iskaznica. Na taj naèin. poslerevolucionarnih demokratija nastaju upravo zbog prekida u radu pravnog poretka. ostalo bi više omraze u narodu. ali nije iskljuèeno.

a višak zaposlenih utrostruèio (Dinkiæ. Ratovi se. deo takve slike je i veštaèki stvaran od strane srpskih politièkih neprijatelja. Istina. Posle petogodišnjih ratova za jugoslovensko nasleðe (1991-1995). Ima li ièeg dobrog da je Miloševiæ ostavio Srbiji? On. ne mogu uvek izbeæi. Veæina ljudi pala je u oskudicu. Sada su izašli na loš glas. Miloševiæ je u ratove upadao nepromišljeno. da ga pere i da ga ponovo peèe[. Miloševiæ nije bio jedini krivac za ove nesreæe. Srbija je pokvarila odnose sa gotovo svim jugoslovenskim zemljama. I èetvrto. dete je zamolilo majku da mu objasni gde su to došli. Najpre ratovi. U meðuvremenu. nije daleko od domaæina koji je nemarom izgubio veæinu nasleðenih dobara. Ali. naravno. Na primedbu da je jedini razlog takvog njegovo ponašanja èinjenica da u fri`ideru nema nièeg drugog.. vladar koji iza sebe ostavi zemlju znatno manju nego što je bila na poèetku njegove uprave. a posredna i svih stotinu. pokazuje koliko se samo patnje krilo iza svake navedene brojke: „Beogradski intelektualac umesio je hleb i èitavo pre podne u`ivao je u rezultatima svog truda. kada je Miloševiæ došao na vlast. kao nasilnici. Ratovi su doneli nekoliko hiljada mrtvih. ‘To je specijalni restoran u kome ne mo`e jesti svako’ – kratko odgovori majka[.Priroda petooktobarskog prevrata 37 Miloševiæevo zaveštanje Recimo nešto i o „Miloševiæevom zaveštanju“. pre svega zbog èasnog i hrabrog dr`anja u svetskim ratovima. svakako. `ivelo bolje nego u veæini drugih komunistièkih zemalja. A oskudica je. Nekada su Srbi u`ivali ugled. Nema goreg prirodnog stanja od rata. Srbija je. mnogo toga je u . Ostala je i bez veæine starih prijatelja i saveznika. Svedoèenja o pojedinaènim sudbinama. Osnovni zadatak vladaoca je da zaštiti svoje graðane od prirodnog stanja.. Srbija je ušla u rat sa savezom devetnaest najrazvijenijih zemalja (1999).. U Srbiji se. Neposredna ratna šteta prešla je èetiri milijarde dolara. a èesto i nepotrebno.. recimo tokom razdoblja razorne hiperinflacije.] Jedan od uèitelja je bio prinuðen da vadi hleb iz kontejnera ispred svoje kuæe. 2001:1). Ugledavši neobièna lica izgladnelog polusveta. što iz nje). kod mnogih porodica. mo`e da se raèuna meðu gore vladare u srpskoj istoriji. Nestala je i ju`noslovenska dr`ava u èije su stvaranje Srbi ugradili dva miliona `ivota. te da je za vreme Drugog svetskog rata situacija bila još te`a[. nezaposlenost se udvostruèila. Za trinaest godina njegove uprave Srbiju su pogodila najrazlièitija zla.. Treæe. desetak hiljada ranjenih i preko milion izbeglih (što u Srbiju. izgubila Kosovo.]“ (DR. društveni proizvod na jednu èetvrtinu. Ali. u stvarnosti (premda ne i pravno). osvajaèi i besprizornici. Drugo zlo je beda. pokušavajuæi da ubedi porodicu da je to ono pravo. ka`e da to nije taèno..] Nezaposlena doktorka otišla je sa svoje dve æerke u javnu kuhinju. Ali. plate i penzije su spale na jednu petinu. 1994: 135-138). povremeno prelazila u poni`avajuæu bedu.

vrlo èesto se pokazivala kao prazno hvalisanje. I sklonost da se u ime ispravljanja svetskih nepravdi. da su plemeniti i slobodoljubivi. To je bitno zbog izgradnje politièkog . morali bismo da je postanemo svesni kako ne bismo i nju uzaludno protraæili. ta korist je daleko manja od naèinjene štete. ako se „patnjom mudrost stièe“. i koješta još. Prva korist je opšte otre`njenje. Drugo nasleðe je tzv. takoðe je opipljivo pokazala posledice. bivali kukavice. Moldavije ili Gruzije. sve do Miloševiæa. da nikada ne nasræu na slabije od sebe. Pod Miloševiæem. Pred njom su primeri uspešnog preobra`aja. Èuvena srpska junaènost. 1997: 381). Oni su gubili bitke èak i kad su bili jaèi. društvenih i kulturnih reformi. u svakom zlu ima nekog dobra. dobili priliku da nešto više nauèe. ili bolje buduænosti. Srbi su dobili priliku da se sagledaju u pravom svetlu. a mnogi ne samo da nisu „rado“. a slobodarstvo se premetnulo u opštu spremnost da se trpi nepravda i poni`enje samo ako iz toga proizilazi kakva lièna povlastica. Otuda tranziciono „nerazvijena“ Srbija ima priliku da mo`e da odabere najbezbolnije i najuspešnije puteve preobra`aja. Rumunije ili Hrvatske. nego nisu uopšte `eleli da „idu u vojnike“. da ako hoæe mogu da prkose celom svetu. i iz rðavih primera neuspešnog preobra`aja. štošta se da nauèiti. Prkošenje svetu jasno se pokazalo kao glupo i uzaludno. upropašæava sadašnji `ivot sebe i svoje dece. kao u sluèaju Slovaèke. Otuda sada ona pred sobom ima razlièita iskustva i razlièite obrasce uspostavljanja otvorenog tr`išta i demokratije. Narodni duh. Maðarske. Èini se da Srbi danas. tako i o svetu u kom `ive. Srbi su za sebe verovali da su posebno hrabar narod. Bugarske. To bi trebalo da bude prvo valjano nasleðe Miloševiæevog vremena. kako inteligencije tako i obiènog sveta. u ovim ratovima. I treæe valjano nasleðe Miloševiæeve uprave jeste narodnosna homogenost današnje Srbije. mogu da sagledaju sopstveni polo`aj i svetske prilike bolje i jasnije negoli tokom najveæeg dela XX veka. Tako. Tu su i primerci manje uspešne transformacije. Srbija je postala skladnija dr`avna celina negoli ranije. politièkih.38 Slobodan Antoniæ Miloševiæevoj politici davalo hranu ovakvim nastojanjima i obesmišljavalo napore naših prijatelja da nas razumeju i opravdaju. kao u sluèaju Èeške. Poljske ili Slovenije. osloboðeni brojnih iluzija. zulumæari i zloèinci. Zamrznuta u Miloševiæevom „kriptokomunistièkom limbu“. U èetrdesetak poslekomunistièkih zemalja primenjeni su gotovo svi poznati obrasci privrednih. Ipak. prednost zaostalosti (Bogdanoviæ. Konaèno. i iz ovako rðavih dela trebalo bi da mo`e da izaðe neka korist. da su u ratu nepobedivi. Posle gubitka Kosova i pristizanja proteranih i izbeglih Srba iz Hrvatske i Bosne. Srbi su. Sve u svemu. Ali. kao u sluèaju Rusije. Istina. a kadikad i više. bio je optereæen kojekakvim mitovima. kako o sebi. Srbija je nekih desetak godina zaostala za drugim zemljama tranzicije. propativši pod Miloševiæem. Srbi su jednako kao i drugi narodi. Ovo nije va`no zbog nekakve rasne ili etnièke èistoæe.

Third World Coups d’Etat and International Security. Miller. „Priroda poretka u Srbiji u poslednjim godinama Miloševiæeve vlasti“.. kao i naèin na koji smo do njega došli. 51-68. „Is the Third Wave Over?“. str. 5. (2000a). Srpska politièka misao. „nenarodni re`imi“. Ali.. politièkog naroda i postojane demokratije.Priroda petooktobarskog prevrata 39 naroda i demokratije. Oktobar: Dvadeset èetiri sata prevrata. 8. 373-384. Literatura Antoniæ. premda ne i pravno) samostalnom Kosovu. osnovne su pretpostavke za uspostavljanje demokratskog poretka.. proteklu nesreæu kao opravdanje za sve rðavo što nam se dogaða. i da smo dosta toga nauèili. „Miloševiæeva diktatura“. Zoran Vidojeviæ i dr. Beograd : Medija centar. Da ne bi i sutra vreme u kome `ivimo bilo kršteno kao „kvislinški liberalizam“. 1958.1-2. Kao što je veæ više puta pokazano (Mill. 1999). „Vek i po tranzicije u Srbiji: bilans i izgledi“. Larry (1996). zaslu`ni za njihovo uklanjanje. Diamond. Beograd: CSI IDN. 1997. br. pod pretpostavkom da se privredne prilike u narednom razdoblju makar malo poprave. David. oktobar i izgledi za demokratizaciju Srbije“. ur. No. 1995. 131-169. Antoniæ. „komunistièki totalitarizam“.20-38. Baltimore and London: The Johns Hopkins University Press. Beograd. još više. u: Promene postsocijalistièkih društava iz sociološke perspektive. Uzmemo li. Vol. Bogdanoviæ. god. Steven R. (1986). Bujoševiæ Dragan i Ivan Radovanoviæ (2000). (2000b). Nova srpska politièka misao. 3. 3-4. posebno izdanje: Srbija posle Miloševiæa (u štampi). i da smo. odsustvo dubokih etnièkih rascepa i makar najskromnija raširenost „prvobitne privr`enosti“ nekoj zajednici. Mira (1997). str. No. VI. samo da se opravda kakva nova glupost. „O jednoj društvenoj pretpostavci demokratije“. XLII. na nezavisnoj Crnoj Gori i (stvarno.3. Journal of Democracy. valjalo bi da nas ophrva oèaj. Izgledi za buduænost Ako o buduænosti razmišljamo imajuæi u vidu nasleðe koje smo dobili. „5. recimo. Sociologija. lenjost ili gramzivost. Nova srpska politièka misao. mo`emo da se utešimo pomišlju da je moglo da bude i gore. Slobodan (1997). Ako bi se rastakanje Jugoslavije konaèno zaustavilo. Nedostatke æemo da pretvorimo u prednosti postanemo li svesni da smo zaslu`ni za njihov nastanak. Srbija bi dosta brzo mogla da doðe do „nacije-dr`ave“. str. „Kosovo i demokratska Srbija“. pak. 4 (u štampi). (1999). Svakako. kao i svi koji pre`ive neku nesreæu. No. pp. ostaæemo u zatvorenom krugu izgovora zvanim „petovekovno ropstvo“. 2001. .

“Socijalni aspekti tranzicije“. New Brunswick and London: Transaction Publishers. John Stuart (1958). the “advantage of lagging behind”. (1994). Milosevic’s legacy. Bilten G17. The Devil and Uncle Sam: A User‘s Guide to the Friendly Tyrants Dilemma. was avoided. with a potential to turn into a social revolution. str. Autocracy. The Coup: Tactics in the Seizure of Power. revolution. New York: Liberal Arts Press. O’Kane. T. Rosemary H. On Nationality. political myths. D. George (1993). and Democratic Serbia Summary: The author first discusses the nature of the 5 October overthrow characterizing it as a peaceful political revolution. The Conspirators: A Study of the Coup d’Etat. DR (1994). The Likelihood of Coups. Coup d’Etat: A Practical Manual. Poole: Arms and Armour Press. Key words: political overturn. London: Praeger. Institutional Design in Post-Communist Societies: Rebuilding the Ship at Sea. whereby the danger of anarchy. Cambridge: Cambridge University Press. Elster. Mirosinka (2001). David (1995). London: MacMillan. II. Gregor (1987). so often accompanying revolutions. Aldershot: Avebury. Considerations on Representative Goverment. Ferguson. (1992). (1962). . Doba razuma.40 Slobodan Antoniæ Dinkiæ. god. Garfinkle. Edward (1969). Tullock. Oxford UK & Cambridge USA: Blackwell. The fact is underscored that the Turnover did not crush the existing legal order but instead activated its segments which had served just as a facade. Oxford: Oxford University Press. Claus Offe and Ulrich K. the author stresses that apart from the multitude of negative elements that Miloševiæ’s rule has bequeathed Serbia we can. Jon. The Nature of the Overthrow of 5 October. Analyzing “Miloševiæ’s legacy”. 1-2. br. Beograd: Fondacija za mir i rešavanje kriza. sultanism. Preuss (1998). and should. Dodrecht: Martinus Nijhoff Publishers. Politics in Eastern Europe 1945-1992. (1987). 13 (januar). such as giving up myths. Luttwak. Harmondsworth: Penguin Books. look also for some positive ones. Farcau. Miller. Goodspeed. “Miloševiæ’s Legacy”. Adam et al. Bruce W. Schöpflin. Coup d’Etat: A Practical Handbook. Gordon (1987). democracy. and the elimination of the ethnic cleavage as a prerequisite for establishing a stable democracy. putsch.J. knjiga 1. Mill.

PUT DO SRPSKOG OKTOBRA .3.

.

u Srbiji ostvarena temeljna promena vladajuæeg politièkog poretka. 2000: 46-51) – pru`a najviše moguænosti za uporeðenje izmeðu poredaka postkomunistièkih zemalja i zemalja stabilne demokratije. Suoèen sa tim. Istovremeno. Na gubitak septembarskih izbora 2000. pseudo-demokratija. Skoro da nema nedoumica o tome da je 5 oktobra 2000. Time je bitno promenjen tip poretka: pseudo-demokratija je involuirala u èisti autoritarni tip. politièki poredak Srbije nije obezbeðivao „ravnopravnu arenu“ za nadmetanje svim politièkim partijama. Spremnost graðana da odgovore na nasilje (postojanje potencijalne sile) bitan je èinilac rušenja autoritarnog poretka u Srbiji. kada je poredak poèeo u sve veæoj meri da se oslanja na nasilje protiv opozicionih partija. preko „autoritarnog pluralizma“ do „meke diktature“. o kojoj govori Larry Diamond. represivni aparat (policija. do 5. Autori nisu. pa se ne mo`e govoriti o demokratskom poretku. pa bi zato bilo uprošæeno svrstati taj poredak u autoritarne poretke. što je oznaèilo poèetak urušavanja vladajuæeg poretka. pri èemu oni slede razlièite teorijske-filozofske tradicije i škole mišljenja. Zato je poredak u Srbiji najtaènije svrstati u tip pseudo-demokratije. nezavisnih medija i nevladinih organizacija. Takvo odreðenje va`ilo je do 1998. . Kljuène reèi: demokratske ustanove. izneæemo vlastitu ocenu o tipu politièkog poretku Srbije koji je bio na snazi od 1990. saglasni oko prirode tog poretka. nasiljem na koje su graðani 5 oktobra pokazali spremnost da uzvrate. autoritarni re`im.Vladimir Goati Institut društvenih nauka Beograd Priroda poretka i oktobarski prevrat u Srbiji Rezime: U Srbiji su 1990 uspostavljene demokratske ustanove: politièke partije. vojska) se povukao. oktobra 2000. višestranaèki izbori. meðutim. Ne ulazeæi ovom prilikom u prednosti i nedostatke takvih odreðenja. potencijalna sila. parlament. a njihove ocene variraju u širokom rasponu od „semi-demokratije“. takav tip poretka u Srbiji je reagovao najpre pokušajem falsifikovanja. pa zatim kada su graðani zbog toga organizovali proteste. smena na vlasti. polazeæi od konceptualnog okvira Larija Dajamonda (Diamond 1996) koji – po našem mišljenju koje smo šire obrazlo`ili na drugom mestu (Goati.

umesto dvoèlane. u kojem je došlo do smene pomenuta dva tipa poretka. srednji tip je „bogatiji oblik“ demokratskog poretka od izborne demokratije. i 2000. kvalitativnu promenu i èini „prvi stupanj“ demokratije. o evolutivnoj šemi. u Srbiji bila na snazi dva tipa poretka implicira da je u tom razdoblju došlo do promene tipa poretka. Cohen. niti – kao što æemo kasnije pokazati – va`nu ulogu koju je u tome igrala potencijalna sila. što valja potkrepiti argumentima. ostvarena transformacija – koristeæi tipologiju Larija Dajamonda – pseudodemokratije (uspostavljene 1990) u autoritarni poredak tout court. Ako tome dodamo da je vladajuæi poredak Srbije potpuno prekinuo odnose sa rukovodstvom Crne Gore uspostavljenim na demokratskim izborima 31. pseudodemokratija oznaèava „liberalniju varijantu“ autoritarnog poretka. to je pseudodemokratija. bitno su`avanje slobode nezavisnih medija i zaoštravanje stava prema opoziciji i nevladinom sektoru koji su se oèitovali posle uspostavljanja u Srbiji koalicione vlade izmeðu SPS. 2001: 423-424). što je dovelo do „oktobarskog prevrata“ kojim je taj poredak eliminisan. izborna demokratija. Prva dva tipa spadaju u genus autoritarnih. pseudodemokratija. Ovo je va`no imati u vidu. Izlo`iæemo u najkraæim crtama dijahronièni presek politièkog razvoja Srbije u periodu od 1990. on predla`e sledeæu petoèlanu tipologiju poredaka: autoritarni poredak. neki domaæi i strani autori (npr: Vuèetiæ: 2000. JUL-a i SRS (24. maja 1998. Zbog toga. Bez uzimanja u obzir prirode poretka u Srbiji u septembru 2000. nego dva tipa politièkog poretka. s pravom. marta 1998). 22. septembra 2000) èije je rezultate vladajuæi poredak pokušao da falsifikuje. Reè je. izborna demokratija predstavlja. od 1990. a u drugom razdoblju to je „ogoljeni“ autoritarni poredak sa primesama sultanizma. a preostala tri tipa u genus demokratskih poredaka. Dajamond polazi od ocene da je dihotomna podela poredaka na autoritarne i demokratske previše gruba. 2000: 48-51). do septembarskih izbora 2000. dok je liberalna demokratija razvijeniji vid demokratije od srednjeg tipa (podrobnije o tome: Goati. u stvari. i nastojao da to rukovodstvo prinudi na popuštanje ne samo „ekonomskom blokadom“. i pored svojih ogranièenosti. nego i pretnjom nasilne vojne intervencije. smatramo da kumulativni uèinak navedenih promena potvrðuje tezu da je u Srbiji 1998. Od tih argumenata pomenuæemo.44 Vladimir Goati Centralna teza koju æemo izlo`iti na sledeæim stranicama ukratko glasi: u posmatranom vremenskom okviru od deset godina (1990-2000) u Srbiji su bila na snazi ne jedan. nije moguæe razumeti dinamiku dogaðaja koji su prethodili njegovom urušavanju. do 1998. . jer se u obe grupe svrstavaju poreci izmeðu kojih postoje velike razlike. srednji tip (izmeðu izborne i liberalne demokratije) i liberalna demokratija. Na va`nost tih promena upozorili su. naroèito. Izneæemo sada ukratko podelu politièkih poredaka koju je obrazlo`io citirani pisac. jer su upravo u drugom razdoblju odr`ani izbori (24. Izneta teza da su u razdoblju izmeðu 1990.

nema nikakve sumnje da je u posmatranom vremenskom okviru ta partija u`ivala sna`nu podršku biraèkog tela Srbije. pa se nije moglo govoriti o slobodnim i poštenim izborima. najveæi procenat glasova na sukcesivnim republièkim izborima. „Studio B“ i dr. opozicione partije bile su sistematski marginalizovane. delovala je programski i politièki razjedinjena opozicija Srbije.8. – 36. – maj 1997) i završilo se razlazom. a izborna nadmetanja odvijala su se permanentno u „re`iji“ vladajuæe partije. (u „levoj koaliciji“) 34. Nove demokratije). nego i prema re`imu u celini. Iako se mo`e pretpostaviti da je SPS zadobijala deo glasova zahvaljujuæi izbornim manipulacijama. obrazovane demokratske institucije. godine U Srbiji su 1990. Nije zato preterano tvrditi da je od 1990. do 1998. 1993. – 46. – 28. Nasuprot SPS. 1992. do 1998.Priroda poretka i oktobarski prevrat 45 1. SPS je zasnivala svoju superiornu pozicija u politièkom `ivotu i na èvrstoj kontroli zvaniènih medija (pre svega RTS). od 1994. do 1998.1 odsto. koja je raspolagala svim napred opisanim polugama moæi. U razdoblju od 1990. SPS je uspevala spretnim manevrima da obezbedi podršku drugih partija (od 1992. Udeo osvojenih glasova SPS ovako se kretao: 1990.7 odsto i 1997. „Vreme“. do 1998. ali su one delovale u dubokoj senci vladajuæe Socijalistièke partije Srbije (SPS) koja je (pod imenom: Savez komunista Srbije) vladala i u razdoblju „samoupavnog socijalizma“.2 odsto. saèuva privid poštovanja demokratskih institucija uspostavljenih 1990. Najzad. SPS je imala širok oslonac u biraèkom telu. Dobra ilustracija za to je nevoljno odustajanje Slobo- . privredu i medije. o èemu ubedljivo svedoèe podaci da je ona zadobijala. bar u izvesnoj meri. što joj je obezbeðivalo veæinu u republièkom parlamentu i omoguæavalo da arbitrerno donosi i menja izborne (i druge) zakone. Višestruka superiornost SPS nad opozicijom objašnjava zašto je od 1990. Osim toga. menja naziv u „Naša Borba“. U takvim okolnostima parlament je igrao podreðenu ulogu u odnosu na neposredno izabranog predsednika republike. SPS je zadr`ala sve poluge vlasti u svojim rukama: dr`avni aparat (naroèito vojsku i policiju). do 1998. relativno posmatrano. Obrazlo`iæemo šire iznete tvrdnje. „stari re`im“ Srbije samo izuzetno koristio otvoreno nasilje nad opozicionim partijama i zašto je dopuštao delovanje nezavisnih medija („Borba“ koja 1996. Èak i kad je opozicija uspevala da se ujedini u borbi protiv SPS i vladajuæeg poretka – kao što je to sluèaj sa koalicijom „Zajedno“ (Srpski pokret obnove – Demokratska stranka – Graðanski savez) – to je trajalo kratko (novembar 1996.) koji su iznosili kritièke stavove ne samo o pojedinim nosiocima vlasti. Nadmoæi vladajuæe SPS nad opozicijom u biraèkom telu i u parlamentu treba svakako dodati presudan uticaj te partije u dominantno „društvenoj“ (ustvari dr`avnoj) privredi Srbije. ne konsultujuæi opozicione partije. vladajuæi poredak Srbije nastojao da. U takvoj privredi SPS je vršila ulogu „generalnog menad`era“ obezbeðujuæi privilegije za svoje èlanove i za sebe kao organizaciju. do 1993. koja je više energije trošila u meðusobnim sukobima nego u borbi protiv vladajuæe stranke. Srpske radikalne stranke. Od 1990.

mart 1998). a. od kandidature za predsednika republike Srbije. U preostalih 10 odsto smešteni su svi izveštaji o partijama koje su zaslu`ile da budu pomenute – to su SPO i ND. do 1998. Vladajuæa koalicija. koji su permanentno `igosani od strane re`imskih glasila zbog finansijske i druge pomoæi koju dobijaju iz inostranstva. umesto toga. JUL i SRS – V. prore`imska glasila sistematski su ignorisala aktivnost opozicionih partija koje su bojkotovale republièke izbore 1997.) i izveštavala iskljuèivo o partijama vladajuæe koalicije. intenzivirani su napadi na nezavisne medije. kako bele i Dajamond. Osim toga. i 1992) bio izabran na taj polo aj. Todoroviæ. Tim zakonom ustanovljene su visoke novèane sankcije (èlan 69) koje se izrièu u . godine Posle uspostavljanja koalicione vlade Srbije izmeðu SPS. JUL-a i SRS (24. Miloševiæ se nije 1997. zadovoljio ignorisanjem opozicije i neprestanim optu`ivanjem nezavisnih medija za doušništvo sa spoljnim neprijateljima Srbije. jer je prethodno u dva navrata (1990. Slièni su zakljuèci istovremeno izvršenih analiza programa Radio Beograda i listova „Politika“ i „Borba“ (Matiæ. Od 1998. oktobra 1998. ponovo kandidovao za polo aj predsednika Srbije koji svom nosiocu obezbeðuje velika prava. 2. 1996: 25). (DS. DSS. što su one nastojale da nadoknade sve veæim osloncem na represiju.). Vladajuæi poredak se nije. ukljuèujuæi i priloge o SNP CG. ali nedostaje suštinski uslov: „…dovoljno ravnopravna arena osporavanja koja omoguæava da vladajuæa partija bude smenjena sa vlasti“ (Diamond. Veæ sredinom 1998. 1998: 45. Unutar nje. jedan od istra`ivaèa je zabele`io: „Partijske aktivnosti èine èetvrtinu sadr`aja ‘Dnevnika’ i uglavnom je TV minuta`a dodeljena partijama koalicije (SPS. meðutim. GSS i dr. 1998: 52). uèinjena je raspodela koja se u analiziranom periodu dosledno poštuje. Komentarišuæi rezultate pomenutog istra`ivanja koji se odnose na prisutnost pojedinih partija u progamu Televizije Srbije. Da bi izbegao izvesno negativnu reakciju domaæe i strane javnosti. O stepenu dominacije stranaka „crveno-crne“ koalicije u prore`imskim glasilima Srbije (RTV Srbije. 1998: 19). mo`e svrstati u pseudodemokratiju u kojoj. „Borba“) govore rezultati istra`ivanja sprovedenog u periodu od marta do oktobra 1998. ima 90 odsto partijskog vremena. za dr`avnu televiziju ne postoji“ (Milivojeviæ. usvojen „Zakon o javnom informisanju republike Srbije“ koji je bitno ogranièio slobodu delovanja nezavisnih medija. poèela je brza erozija politièke podrške partijama koje èine tu koaliciju. pominjuæi veoma retko i SPO koji je sudelovao na izborima 1997.46 Vladimir Goati dana Miloševiæa 1997. postoje opozicione partije i druge karakteristike izborne demokratije. do 2000. nego je 2. Njegovim treæim izborom bio bi grubo prekršen Ustav Srbije (1990) koji u èlanu 86 (stav 3) izrièito naglašava da „isto lice mo`e da bude izabrano za Predsednika republike najviše dva puta“. „Politika“.G. pa i politièki `ivot izvan parlamenta. Iz iznetih razloga mislimo da se poredak u Srbiji od 1990. izabran je za predsednika SRJ èija su ovlašæenja samo „ceremonijalna“. Partijski.

bez sudskog naloga. pa do kraja februara 2000. zbog tvrdnje saopštene u emisiji ANEM. Dušana Mihailoviæa. što ilustruje podatak da je krajem marta 2000. Socijaldemokratske partije.Priroda poretka i oktobarski prevrat 47 prekršajnom. takoðe. 29. Sudije za prekršaje imenuje vlada Srbije i po uprošæenoj proceduri mo`e ih razrešiti du`nosti. Nije preterano tvrditi da je „trn u oku“ vladajuæeg poretka bio i pokret „Otpor“. koji je još više redukovao inaèe malu finansijsku i kadrovsku samostalnost opština i gradova. sudije za prekršaje su odmah posle stupanja navedenog zakona na snagu poèele da izrièu visoke novèane kazne nezavisnim glasilima u kojima je opozicija iznosila kritièke ocene o postupcima pripadnika vladajuæe politièke elite. Otuda je. septembra 2000. upala u centralu „Otpora“. DHSS i NS. GSS. regresivne tendencije u politièkoj sferi sna`no su podstakli „Zakon o univerzitetu“ (1998). Objašnjenje zašto je materija iz domena redovnih sudova dodeljena u nadle`nost sudijama za prekršaje treba tra`iti u tome što. Vladajuæi poredak u Srbiji se naroèito nemilosrdno obraèunavao sa uèesnicima višemeseènih mirnih demonstracija koje je od 19. Demohrišæanska stranka Srbije i ND). Pored pomenutog zakona o informisanju. ne u`ivaju ustavom garantovanu nezavisnost i stalnost sudske funkcije. septembra 1999. a ne u kriviènom postupku.000 dinara. Policija je èak 4. pa sve do septembarskih izbora 2000. emitovanoj na „Studiju B“. ili nešto više od 6 miliona DM po zvaniènom kursu (Blic.424. koji je bitno suzio autonomiju univerziteta u odnosu na dr`avu. – kada je taj zakon prestao da se primenjuje – kampanja re`ima protiv nezavisnih medija je intenzivirana i suma izreèenih kazni porasla je na oko 14 miliona DM. 2000: 22). za razliku od redovnih sudova. To dobro ilustruju podizanje optu`nice 24. protiv predsednika ND. odnosno (od maja 2000) narodnog pokreta „Otpor“. Za dve godine privedeno je na informativni razgovor u policiju. „Ciljna grupa“ represije vladajuæeg poretka postali su. JUL-a i SRS da još potpunije zagospodari medijskim prostorom Srbije. Citirani zakoni bitno su suzili prostor slobode i prava graðana i poslu`ili kao alibi za sve èešæu i masovniju primenu nasilja. organizovala koalicija opozicionih partija „Savez za promene“ (DS. i „Zakon o lokalnoj samoupravi“ (1999). Kao što se moglo oèekivati. nezavisni mediji su – prema podacima Nezavisnog udru`enja novinara Srbije (NUNS) – ka`njeni 47 puta sa ukupno 24. pokrenut je sudski postupak protiv ili je uhapšeno 1700 èlanova tog pokreta. na prekršajne organe mnogo lakše ostvariti odluèujuæi uticaj izvršne i politièke vlasti“ (Vuèetiæ. mart 2000). protiv predsednika DS. GSS. lideri partija demokratske opozicije i aktivisti studentskog. i zaplenila svu opremu. . Na udaru poretka našli su se i advokati. kako jedan poznavalac ocenjuje. što je omoguæilo vladajuæoj koaliciji SPS. februara 2000. „…prekršajni organi nisu sudovi u ustavnom smislu. Od poèetka oktobra 1998. da „…stranka na vlasti vlada pomoæu terora i da je to prvi stadijum diktature…“ i podnošenje (krajem marta 2000) serije kriviènih prijava od strane visokih funkcionera vladajuæeg re`ima zbog kleveta. Od februara pa do pobede 5 oktobra 2000. Drakonske finansijske kazne i drugi oblici pritiska doveli su do gašenja više nezavisnih glasila (štampanih i elektronskih).

Ivana Stamboliæa. i koristeæi znaèajna finansijska sredstva koja im se doturaju iz inostranstva. nije donet zakon o zabrani opozicije. konstitucionalna hipokrizija. U tom govoru Miloševiæ je ustvrdio da u Srbiji ne postoji opozicija. uèesnike mirnih protesta ili opozione politièare (Blic. februar 2000). Sumnju javnosti da otmica ima politièku pozadinu podstakle su informacije da je Stamboliæ u kampanji za septembarske predsednièke i parlamentarne izbore pomagao Demokratskoj opoziciji Srbije (DOS). posle Miloševiæevog govora usledilo je intenziviranje represivnih mera protiv opozicionih partija. Slobodana Miloševiæa. Uz to. la`uæi ih da iz teškoæa nema izlaza bez savijene kième pred silom koja je pokorila ceo svet…“ (Politika. koristeæi teško vreme u kojem mnogi ljudi ne `ive lako. koja je do trenutka pisanja ovog teksta (mart 2001) ostala nerasvetljena. a na koje æemo se još vratiti – da je bilo nerealno oèekivati da æe takav poredak priznati izborni poraz i da je bilo još manje verovatno raèunati na njegovu spremnost da bude „mirno demontiran“ nakon gubitka izbora. Vuka Draškoviæa) za koje su postojale indicije da su organizovani od slu`be dr`avne bezbednosti. Takvu atmosferu podgrejavala je i otmica bivšeg predsednika Srbije. èesto veoma mladih preæutkujuæi razloge zbog kojih je teško. februara 2000. Najzad. pred septembarske izbore 2000. personalizacija vlasti. manipulišu oseæanjima i potrebama izvesnog broja ljudi. 1998: 11-23). nego „…grupacija potplaæenih slabiæa i lopova koji. S obzirom na moæ kojom je Miloševiæ raspolagao. Smatramo da prethodno nabrojane promene predstavljaju dovoljnu èinjenièku podlogu za iznetu tezu o involuciji vladajuæeg poretka Srbije 1998. na osnovu èega se mo`e zakljuèiti da je poredak u Srbiji prestao da „toleriše opoziciju“. uska socijalna osnova i odsustvo razgranièenja vladarevog bogatstva i „javne blagajne“ (Chehabi and Linz. nego najava da æe opozicija biti i formalno ukinuta. Time je pseudemokratija involuirala u autoritarni poredak (koji Dajamond naziva „rezidualnom kategorijom“). 2000: 54-57) ispoljio naglašene sliènosti sa sultanizmom èija su bitna obele`ja: nejasne granice izmeðu re`ima i dr`ave. dva pokušaja atentata na lidera SPO. involucija u autoritarizam nije dovedena do kraja. Bez obzira što do septembarskih izbora 2000. mada je sloboda njihovog delovanja bila bitno ogranièena. 18.48 Vladimir Goati bio u toku krivièni postupak protiv sedam advokata koji su branili nezavisne medije. mart 2000). od pseudodemokartije u autoritaritarni poredak. logièno proizlaze dve hipoteze – koje je razvoj dogaðaja potvrdio. izneta ocena nije bila samo semantièko poništavanje opozicije. Štaviše. taj poredak je – kako smo pokazali na drugom mestu (Goati. Iz iznete „dijagnoze“ prirode vladajuæeg politièkog poretka u Srbiji pred septembarske izbore 2000. izvršena 26. opozicija je delovala u atmosferi sve veæe nesigurnosti podstaknute nerasvetljenim atentatima ili pokušajima atentata na liènosti iz politièkog `ivota (npr. na Èetvrtom kongresu SPS 17. ukidanje opozicije bilo je najavljeno u govoru predsednika SRJ i predsednika SPS. što je konstitutivno obele`je pseudodemokratije. . jer u Srbiji ipak nisu zakonom zabranjene opozicione politièke partije. avgusta 2000. 29. pored otvorene represije kojoj je bila izlo`ena. Istini za volju.

Unutar oba suprotstavljena bloka. sa jedne strane. a drugi je ekspanzija uticaja opozicionih partija. Opozicija u Srbiji nije se. dve bitne izmene. dok je po Ustavu SRJ (èlan 97) Predsednika republike birala Savezna skupština. ta partija je bila nezadovoljna zato što je bila potisnuta u zvaniènim medijima u korist SPS i JUL-a. manifestovale ten- . meðutim. Pored toga što Radikali nisu dobili udeo u vlasti u srazmeri sa njihovom parlamentarnom snagom. Septembarski izbori 2000. prouzrokovan je prvenstveno nezadovoljstvom Radikala – koji su u republièkom parlamentu imali samo tri poslanika manje od SPS (82 prema 85) – time što ih „crveni partneri“ uporno dr`e u „predsoblju vlasti“. a ne programskim razlikama. jer bi nesudelovanjem na izborima sama „išla na ruku“ upornim nastojanjima vladajuæeg poretka da je politièki potpuno marginalizuje. u vladajuæoj koaliciji sve su više dolazile do izra`aja interne napetosti i sukobi. Sukob u vladajuæem bloku izmeðu SPS i JUL a. 2001: 236-237). U obe platforme dominirale su ideje o opasnosti od „novog svetskog poretka“ koja se nadvila nad Srbijom i SRJ i o neophodnosti da se u borbi za opstanak eliminiše demokratska opozicija kao „peta kolona“ spoljnih neprijatelja. Amandmanima je. manifestovale su se. priklonila istoj opciji. vladajuæeg i opozicionog. Pred septembarske izbore u biraèkom telu Srbiji mnogobrojna empirijska istra`ivanja registrovala su dva politièki va`na trenda: prvi je nezadr`ivo su`avanje politièkog oslonca vladajuæe „crveno-crne“ koalicije. Da u središtu spora nisu bile programske divergencije pokazuje to što su SPS i JUL. kao i njihov predsednièki kandidat. sa druge strane. iznenadno usvajanje ustavnih amandmana kojim je. usvojen neposredni izbor. i SRS. Ustavnim amandmanima prihvaæene su. opreène tendencije. u „re`iji“ vladajuæe koalicije. meðu opozicionim partijama sna`no su se od sredine 1998. takoðe. umesto posrednog.Priroda poretka i oktobarski prevrat 49 3. Tomislava Nikoliæa. Septembarskim izborima prethodilo je. septembra odluku je donela vladajuæa koalicija na saveznom nivou (SPS – JUL – SRS – Socijalistièka narodna partija CG – Srpska narodna stranka). što je bitno narušilo ravnopravnost Crne Gore sa Srbijom u federaciji (šire: Goati. istog dana zakazani su izbori za predsednika SRJ. kao i (samo u Srbiji) pokrajinski i lokalni izbori. jula. Slobodan Miloševiæ. Osim izbora za oba veæa Savezne skupštine. U znak protesta protiv navedenih promena ustava koje su usvojene bez njene saglasnosti. Nasuprot produbljivanju politièkog rascepa unutar „crveno-crne“ koalicije. dok je u ranije hronièno podeljenom opozicionom bloku otpoèeo proces politièkog ujedinjavanja. i krah vladajuæeg poretka O odr`avanju saveznih izbora 24. vladajuæa koalicija Crne Gore „Da `ivimo bolje“ (Demokratska partija socijalista – Narodna stranka CG – Socijaldemokratska partija CG – Demokratska unija Albanaca) odluèila je da bojkotuje savezne izbore. Prva se sastoji u tome što se Predsednik SRJ bira neposredno. 6. izašli su na septembarske izbore sa platformom koja je skoro identièna sa platformom SRS i njenog predsednièkog kandidata. iznenada i protivustavno bitno promenjen Ustav SRJ (1992). izmeðu ostalih. Druga izmena tièe se naèina odabira èlanova Veæa republika Savezne Skupštine.

Opozicione partije su u te nji da od vladajuæeg re ima Srbije izdejstvuju slobodne i ravnopravne izbore primenile razlièite taktike. pobede i na saveznim. Na septembarskim izborima 2000. 2001: 237-239). Miodrag Vidojkoviæ. ukidanje postojeæih represivnih zakona kojima se ogranièavaju prava graðana i antidemokratskih zakona o štampi i univerzitetu. najveæu „politièku te`inu“ imali su. jer je vladajuæi poredak zakazao izbore tek kad je to sam procenio oportunim i po pravilima koja je sam nametnuo. SPO i druge partije demokratske opozicije bio je zahtev za odr avanjem vanrednih slobodnih i ravnopravnih izbora na svim nivoima. da se vladajuæe i opozicione stranke dogovore o vanrednim izborima na svim nivoima koji æe biti odr ani do kraja aprila 2000. Koštunica je osvojio je 2. zbog toga. Vojislav Mihailoviæ (SPO) i peti. septembra.000 graðana. osim Miloševiæa. 2. neosporno. Na predsednièkim izborima. nego i liènost koja je personifikovala taj re`im. Drugo. tradicionalno . potpuno anoniman kandidat. jer je na njima u borbi sa opozicionim kandidatima „odmerio snagu“ Slobodan Miloševiæ. Obe su se taktike. dok je SPO te io da ostvari isti cilj zalaganjem svojih poslanika u Narodnoj skupštini Srbije. Tomislav Nikoliæ (SRS). januara 2000.470.50 Vladimir Goati dencije ka akcionom povezivanju. takoðe.2 odsto). meðutim. dok su ostali takmaci zadobili znatno manju podršku graðana. veæ u prvom krugu. Slobodan Miloševiæ 1. SzP je nastojala da iznudi raspisivanje izbora oslanjajuæi se na masovne proteste i akcije graðanske neposlušnosti. Kandidati DOS-a odneli su. kao eho. Prvi politièki cilj oko kojeg su se ujedinili novoobrazovana koalicija. izbori za Predsednika SRJ. u kojem se od vladajuæeg poretka zahteva: 1. opozicija je istakla i na velikom protestnom skupu u Beogradu odr anom 14. stranke vladajuæe koalicije na saveznom nivou (SPS – JUL – SRS – SNP CG – SrNS CG) bile su privilegovane nad opozicijom u institucionalnoj i medijskoj sferi (o tome: Goati. sudelovala su još èetiri kandidata: Vojislav Koštunica (DOS). Jedan od „sto era“ tog povezivanja je DS. Zahtev za odr avanjem vanrednih slobodnih i poštenih izbora na svim nivoima koji se. aprila na kojem je uzelo uèešæa oko 200. septembarski izbori ne mogu svrstati – kao ni svi prethodni izbori za parlament SRJ i za parlament Srbije – u slobodne i poštene. pa se. ponavlja u svim obraæanjima opozicije vlastima. i 3. pokazale neuspešnim.826. Vojislav Koštunica nad Slobodanom Miloševiæem.304 glasova (50. Afirmativne stranke (AS). Postavlja se pitanje kako je moguæe da opozicija odnese pobedu na izborima u jednom autoritarnom poretku? U odgovoru na to pitanje treba najpre uzeti u obzir da je opozicija ostvarila u biraèkom telu toliko veliku prednost nad „crveno-crnom“ koalicijom da poredak nije mogao da je eliminiše standardnim naèinima manipulacije primenjivanim u prethodnom razdoblju. koja je u julu 1998 obrazovala sa GSS. ne samo najmoæniji politièar vladajuæeg re`ima. DHS i NS koaliciju „Savez za promene“.799. kandidat DOS-a. „…obustavljanje svih akata dr`avnog terora i bezakonja u svim njegovim oblicima…“. Sledeæi va an korak u poboljšanju odnosa izmeðu opozicionih partija predstavlja njihov sporazum od 10. Od niza izbora odr`anih 24. Na tim izborima ubedljivo je trijumfovao. pokrajinskim i lokalnim izborima.

nalazi mnogih empirijskih istra`ivanja sprovedenih od 1990. godine. Èetvrto. Vladajuæa elita – prvenstveno njen autistièni vrh olièen u Slobodanu Miloševiæu i njegovoj supruzi Mirjani Markoviæ – pogrešno je procenila odnos snaga u biraèkom telu i zakazala je predsednièke izbore. Opozicija je dobijala pomoæ i preko Maðarske za koju za graðane SRJ va`i princip slobodnog prelaska granice (bez viza). jer je pomoæ pristizala preko Crne Gore.4 odsto. Va`nost uloge „loših procena“ u epohalnim dogaðajima jedan autor je dobro naglasio na sledeæi naèin: „Greške. do 2000. èija vlada je aktivno pomagala opoziciju u Srbiji. dok je na republièkim izborima 1997. širok spektar nevladinih organizacija (G 17+. Evropski pokret u Srbiji i mnoge druge) koje su uspele da podstaknu veliki broj ranijih apstinenata da izaðu na biraèka mesta i da izraze svoju izbornu volju. Nastojanje opozicije da podstakne što veæi procenat graðana da izaðu na glasanje rezultat je saznanja da je na taj naèin ostvarena izborna pobeda demokratskih snaga u Slovaèkoj (1998) i u Hrvatskoj (2000). u izbornu kampanju protiv re`ima ukljuèio se. obrazovanje aktivista i dr. pogrešna tumaèenja i pogrešna shvatanja uèesnika u istorijskim zbivanjima igraju onakvu ulogu kakvu igraju genetske mutacije u biološkim zbivanjima: prave istoriju“ (Soroš. Iz toga što je prethodno reèeno proizlazi paradoksalan zakljuèak da deo objašnjenja izbornog poraza autoritarnog poretka u Srbiji treba tra`iti u tome što taj poredak nije bio „dovoljno autoritaran“ i što nije onemoguæio slobodno kretanje graðana Srbije preko granica uvoðenjem „unutrašnjih viza“ (o èemu je. ali je to dalo slabe rezultate. doduše. Kampanja za što masovniji izlazak graðana na izbore postigla je uspeh. ujedinjene u DOS.4 odsto graðana. Najzad. Otpor. CESID. pokazivali su da su graðani koji nisu uèestvovali na izborima veæinom podr`avali opozicione partije. uspešno su artikulisale nezadovoljstvo graðana i ponudile im uverljiv alternativni projekt demokratskog i tr`išnog preobra`aja. 1999: 21).) od meðunarodnih organizacija. o èemu govore podaci da je na septembarskim izborima u Srbiji sudelovalo 74. peti uzrok izbornog poraza vladajuæe „crveno-crne“ koalicije je jedan subjektivni momenat.Priroda poretka i oktobarski prevrat 51 suprotstavljene opozicione partije Srbije. a po- . Graðanske inicijative. opozicione partije i nevladine organizacije Srbije dobile su u izbornoj kampanji ogromnu pomoæ (elektronska oprema. Treæe. Izborni porazi Miloševiæa na predsednièkim izborima i koalicije SPS i JUL-a na saveznim izborima izazvali su u vrhu vladajuæeg poretka najpre šok. èime su u velikoj meri neutralisale institucionalne i medijske prednosti vladajuæih partija. Nije zato sluèajno što su u Crnoj Gori i Maðarskoj odr`avani va`ni sastanci opozicionih partija i nevladinih organizacija – èesto uz prisustvo predstavnika meðunarodnih organizacija – na kojima je dogovarana strategija izborne borbe protiv vladajuæeg poretka u Srbiji. premda je mandat predsednika isticao tek u julu 2001. finansijska sredstva. taj procenat bio samo 57. bilo nagoveštaja u javnosti poèetkom 2000). pokušavala da osujeti priliv inostrane pomoæi stogom finansijskom kontrolom opozicionih partija i nevladinih organizacija koja je intenzivirana sredinom 2000. verujuæi da æe izvojevati ubedljivu izbornu pobedu. osim opozicionih partija. inaèe. Osim toga. Vlast je.

Ali. septembra do 5. i razlike. jer su elitne policijske formacije (Posebne jedinice policije. septembra 2000) krivotvorene rezultate izbora po kojima je kandidat DOS-a. jer je u Beogradu ipak bilo nasilja (policija je koristila palice i suzavac. Specijalna antiteroristièka jedinica i Jedinica za specijalne operacije poznate kao „crvene beretke“) odbile da pucaju i pridru`ile su se graðanima. Višednevne demonstracija dostigle su apogej u èetvrtak 5. optu nice i gubitak izbora znaèio je njihovu verovatnu ekstradiciju tom sudu. Krvoproliæe je. jer je personalni vrh autoritarnog poretka Srbije toliko ogrezao u nasilju da je gubljenje vlasti znaèilo za njega neminovno suoèavanje sa krivièno-pravnom i graðansko-pravnom odgovornošæu. oktobra 2000. znaèilo da se predsednièki izbori moraju iznova odr ati. protiv Miloševiæa i naju eg kruga njegovih saradnika Meðunarodni sud u Hagu je podigao. Ka emo „potpuno oèekivano“. pokazalo se da to nije poslednja. maja 1999. èineæi veliki broj teških prekršaja izbornih i drugih propisa. nego pretposlednja faza izbornog zapleta. ipak.474. septembra) na graðansku neposlušnost i na masovne proteste sve do priznavanja rezultata predsednièkih izbora. što je Miloševiæu otvaralo moguænost da pripremi novu izbornu prevaru. Vojislav Koštunica. izbegnuto. koja je delovala kao longa manus vladajuæeg poretka. protestima se pridru`ilo i oko 13 hiljada rudara kolubarskih rudnika koji su prekinuli proizvodnju. potpuno oèekivano. Kršeæi te propise stalni sastav SIK-a je objavio u svojoj Odluci (Slu`beni list SRJ od 29. da prikrije Miloševiæev poraz. koja zbog svoje masovnosti ima sliènosti sa zbivanjima u Pragu 1989. a demonstranti kamenice. ali su se hiljade graðana pridru`ili rudarima što je. Na osnovu toga. Pored sliènosti postoje. Pored desetina hiljada graðana koji su svakodnevno demonstrirali na ulicama Beograda i drugih gradova Srbije. Finalni èin tog zapleta poèeo je pozivom lidera DOS-a (29. Tako se na ulicama Beograda 5. oktobra dogodila „meka demokratska revolucija“. kada je na ulice Beograda izašlo više od sedam stotina hiljada graðana iz èitave Srbije. Vladajuæi poredak je pretnjom upotrebe vojske i policije pokušao da prinudi rudare da nastave rad. što asocira na „rumunski scenario“. Povrh toga. SIK je ocenila da Koštunica nije ispunio uslov (od 50 odsto plus jedan glas) da bi bio izabran u prvom krugu. U pokušaju falsifikovanja izborne volje graðana kljuènu ulogu odigrala je Savezna izborna komisija (SIK). štapove i buldo`er) i `rtava (jedna osoba mrtva i više desetina ranjenih). oèajnièke pokušaje. Ne treba nipošto zanemariti da je potencijalna sila demonstranata u Beogradu daleko nadmašivala primenjenu silu (nasilje) o èemu govori to što je .52 Vladimir Goati tom. Na albu DOS i njegovog predsednièkog kandidata protiv citirane odluke SIK-a Savezni ustavni sud (SUS) doneo je 4. verovatno. pa je proglasila da æe drugi krug predsednièkih izbora biti odr an 8. To je. oktobra. i pored intervencije policije palicama i suzavcem. odnosno 49. meðutim. oktobra rešenje prema kojem kompletan prvi krug izbora za predsednika treba da bude ponovljen. koji su. dobio samo 2. u stvari. koji su trajali od 25. zauzeli zgrade Savezne skupštine i RTS.392 glasova. 9 odsto od ukupnog broja glasalih. oktobra 2000. odvratilo poredak od primene nasilja.

pošto su demonstranti zauzeli zgrade Savezne skupštine i RTV. prinuðen da pristane na decembarske izbore zbog novog odnosa snaga. pripadnici represivnog aparata poèeli su da se „bratime sa narodom“ što podseæa na zbivanja u Portugalu (1974) poznata kao „revolucija karanfila“. Milana Milutinoviæa. Uporedo sa tim. a ne celovita eliminacija ranije politièki vladajuæe garniture. To se odmah oèitovalo kad su mu „otkazale poslušnost“ najva`nije organizacije iz sfere informisanja i bankarstva. mnoge organizacije u vitalnim društvenim delatnostima (nauka. oktobra. Oslabljeni „stari re`im“ bio je. policijski. Istovremeno. zdravstvo) spontano su odbile da primenjuju va`eæe propise nametnute u ranijem razdoblju kojima je re`im kontrolisao njihov rad. parapolicijski) da odbije izvršavanje nareðenja vlastodr`aca. prestao da se povinuje „Zakonu o univerzitetu“ – koji je 1998. Temeljno uzdrmani vladajuæi poredak Srbije bio je prinuðen da prizna izbor Vojislava Koštunice za Predsednika SRJ i pobedu DOS-a na saveznim izborima. školstvo. kao „zastrašivaè“ i podstakla represivni aparat (vojni. izmeðu ostalog. a u nekim od tih organizacija zaposleni su eliminisali upravljaèke garniture nametnute od re`ima. ponavljamo. Pomenuti sporazum sadr`i. i nastavio da vlada po starom. U skladu sa citiranim Sporazumom. na univerzitetu i na veæini fakulteta odstranjena su od dr`ave nametnuta rukovodstva. u stvari. kultura. posle èega je poèeo proces nezadr`ivog urušavanja tog poretka. Posle septembarskih izbora u Srbiji ipak je ostvarena parcijalna. prete`no ostala u latentnoj formi – ne treba potcenjivati kada se raspravlja o temeljnom politièkom preokretu ostvarenom 5. Umesto toga. jer bi. èime prestaje analogija sa dogaðajima u Bukureštu 1989. a njihova mesta privremeno su zauzeli organi izabrani od strane samih fakulteta. Vojislava Koštunice. a ne samo mirnim sredstvima bori za priznavanje izbornih rezultata. ustvari. Objašnjenje za to treba tra`iti u politièkom kompromisu izmeðu DOS-a i predstavnika l´ancien régime koji je formalizovan u „Politièkom sporazumu“ potpisanom 16. oktobra od strane DOS. pretpostavljamo. decembra i o obrazovanju i naèinu delovanja nove republièke Vlade. Beogradski univerzitet je. da se tome suprotstavio koristeæi svoju . Ogromna potencijalna sila od više stotina hiljada ljudi u Beogradu delovala je. SPS i SPO. bez nje autoritarni poredak (sa „jednom nogom“ u sultanizmu) najverovatnije ignorisao rezultate izbora. na primer. uzgredan i neva`an fenomen. i Predsednika Srbije.Priroda poretka i oktobarski prevrat 53 veliki broj uèesnika protesta bio naoru`an i što je zauzimanjem Narodne skupštine i RTV uverljivo demonstrirao odluènost da se ako treba svim. ukinuo njegovu autonomiju – i poèeo da primenjuje zakon koji je prethodno bio na snazi. va`nost sile – koja je. latentna sila nije u tom preokretu bila sluèajan. odluke o raspisivanju republièkih izbora 23. nego je imalo suštinsku ulogu. Imajuæi u vidu prethodno opisanu prirodu vladajuæeg poretka u Srbiji. uz garanciju Predsednika SRJ. Predsednik Republike Srbije doneo je 26 oktobra odluku o raspuštanju Narodne skupštine i zakazao vanredne parlamentarne izbore za 23 decembar.

Zbog toga nije preterano tvrditi da su decembarski izbori. što dobro ilustruju podaci da su SPS i SRS zajedno osvojile samo 24 odsto (14. E. Snje`ana.8 + 9. zbog dramatièno teške ekonomsko-socijalne situacije i postojanja na politièkoj sceni snaga koje ne prihvataju demokratska „pravila igre“. Serpent in the Bosom. 1996. Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju. Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju.2) mandata. Taj proces æe se svakako suoèiti sa teško savladljivim preprekama. „Radio Beograd: Dr`avni interes nema opoziciju“. 1998. u Srbiji je otpoèeo proces uspostavljanja demokratskog poretka ili. Bar: Conteco. 2001.4 odsto poslanièkih mandata. Posle decembarskih izbora 2000. SPS. do 2000. Cohen. Beograd. U: Odsutne partije.. Eds. LaPalombara. 2000. 1966: 412). 1986: 9. Volja graðana ili izborna manipulacija.“. Colorado: Westview Press. Izbori u SRJ od 1990 do 1998. koristeæi opet tipologiju Larija Dajamonda. 3. Partije Srbije i Crne Gore u politièkim borbama od 1990. Joseph and Weiner. Literatura Chehabi H.54 Vladimir Goati veæinu u parlamentu Srbije izabranom 1997. H. 3: 20-38. Diamond. 29. Baltimor: John Hopkins Press. The Rise and Fall of Slobodan Miloševiæ. Lenard. 2001. Vladimir. Boulder. pretrpele su ubedljiv poraz. 1998. a JUL je ostao bez ijednog poslanièkog mesta. Goati.. Weiner and LaPalombara. Journal of Democracy. u aktuelnoj konstelaciji snaga. E. rizikovao bi nasilno eliminisanje sa politièke scene. a do nje je u veæini postkomunistièkih zemlja jugoistoène Evrope došlo još 1990. Princeton: Princeton University Press. U: Odsutne partije. potpuno marginalizovan). Takva smena je bitan preduslov demokratskog preobra`aja (Schmitter. ustvari. Larry. „Is the Third Wave Over“. Eds. 2001 (drugo dopunjeno izdanje). Joseph LaPalomabara and Myron Weiner. *** Posle decembarskih izbora eliminisani su sa strateški va`nih polo`aja preostali pripadnici politièke elite „starog re`ima“ (sa izuzetkom Predsednika republike Srbije. Milana Milutinoviæa koji je. „Radio televizija Srbije: Volimo te otad`bino naša. Jovanka. Milivojeviæ. Matiæ. Myron. and Linz. Juan. izborne demokratije. In: Sultanistic Regime. Na decembarskim izborima vladajuæe partije „starog re`ima“. Dodatak izbori 2000. SRS i JUL. . In: Political Parties and Political Development. „produ`etak“ septembarskih izbora. 1966. Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju. èime je. dok je DOS izvojevao 70. „A Theory of Sultanism: Type of Nondemocratic Rule“. u stvari. „Conclusion“. „zaokru`ena“ prva smena na vlasti zapoèeta 5 oktobra. a njihova mesta zauzeli su pripadnici DOS-a. Goati Vladimir. Chehabi and Juan Linz. 1998.

independent media and NGOs. quasi-democracy. D`ord`. 1986. Facing this. „Politika i Borba: sve je Jul osim avgusta a i on je ako nije glup…“. Vuèetiæ. Eds. the presence of potential force) was an essential factor in toppling the authoritarian order in Serbia. „An Introduction to Southern European Transition from Authoritarian Rule: Italy.Priroda poretka i oktobarski prevrat 55 Schmitter. Slobodan. The Nature of the Order and the October Overthrow in Serbia Summary: In Serbia democratic institutions – political parties. Soroš. Od kapitalizma ugro`eno društvo. army) withdrew. After the defeat in the September 2000 elections this type of order in Serbia responded first by attempted fraud and then. The readiness of citizens to react to violence (i. 2000. Baltimore and London: The John Hopkins University Press. U: Odsutne partije.Guillermo O’Donell. by violence. Greece. transfer of power. authoritarian regime. Serbia’s political order did not ensure an “equal arena” for mutual contest to all political parties. so it would be an oversimplification to call this order authoritarian. Southern Europe. which marked the beginning of the implosion of the ruling order. In: Transition from Authoritarian Rule. At the same time. Philipe Schmitter and Laurence Whitehead. on 5 October citizens manifested readiness to strike back. In this way the type of order was essentially changed: quasi-democracy degenerated into a pure authoritarian type. therefore it cannot be called democratic either. U krugu poraza. B-92. Portugal and Turkey“. Todoroviæ. parliament. 1999. 1998. This definition held until 1998 when the regime started increasingly to resort to violence against opposition parties. Beograd: Stubovi kulture. Mirjana. multiparty elections – were introduced in 1990. Beograd: Samizdat.e. Key words: democratic institutions. potential force. . Hence the political order in Serbia is most accurately classified as the quasi-democratic type analyzed by Larry Diamond. Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju. when citizens in response to this organized protests. the apparatus of repression (police. Philipe.

.

partiju). u podeli zasluga i drugih simbolièkih nagrada1. naciji… postepeno se prelazi na stvarni izbor. dominantan posredan izbor. inaèe. Decembarski izbori za republièku skupštinu pobedu DOS-a uèinili su trijumfalnom. oktobra. Pitanje glavnih aktera pobede i/ili doprinosa pobedi posle svake bitke ne aktuelizuju samo oficijelni interpreti. poèev od 1990. poèev od 1999. veæ pre svega oni koji se smatraju zakinutim u podeli plena ili. socijalistièki nacionalizam. jedan od vidova tzv. godine graðani se u Srbiji nisu izborno opredeljivali shodno uèinku ekipe na vlasti. racionalnog izbora! Osnovna teza u ovom tekstu glasi: u Srbiji je. mo`e se raèunati sa prevagom neposrednog izbora. Izborna pobeda je odbranjena u dogaðajima nakon izbora i faktièki je ponovo dobijena 5. racionalni izbor. na sopstveni interes. okrenuta je za stoosamdeset stepeni: „Deca revolucije jedu svoju revoluciju!“. – Bili su to veoma va`ni. Po Poznata sintagma: „Revolucija jede svoju decu“. Naznaèeni obrati u javnom mnenju graðana Srbije doveli su. neposredan izbor. 1 . barem. Reè je o poèetnim pobedama koje æe. istra`ivanja javnog mnenja. Ukupno uzev. No. dok æe drugi s njima zapoèinjati dugotrajnu borbu za jedno moderno društvo. posredan izbor. Ostvaren je i zahtev graðana da se opozicija oblikuje kao single issue group. naciju. do realigning election. ali tek prvi koraci ka društvenim promenama. odnosno globalno usmerenje kao promeni vlasti! Kljuène reèi: glasanje. što je. Sa stanovišta izbora zasnovanog na lojalnosti i vernosti partiji. a sve više izbornika koji o svom glasu odluèuju na osnovu stvarnih èinjenica. nacionalistièki socijalizam. i za jedne i za druge. Na prošlogodišnjim septembarskim izborima u Srbiji pobedili su Vojislav Koštunica i Demokratska opozicija Srbije. godine. reè je o pobedama. socijalizmu. potom. sve manje je vernika (u socijalizam. do baziènog prestrukturiranja politièke moæi. na racionalne kriterijume. u krajnjoj liniji.Sreæko Mihailoviæ Institut društvenih nauka Beograd Politièke formule odr`anja i promene re`ima u Srbiji Rezime: Sve do pred kraj 2000. U Srbiji se retko glasalo na osnovu efikasnosti i uopšte na osnovu vladine delotvornosti. taj tip izbora je potvrðen na izborima u drugoj polovini prošle godine. koja vodi single issue politics. jedni smatrati konaènim te govoriti o završenom poslu.

godine. racionalnog izbora (rational choice)! Drugim reèima (i banalno reèeno) vlada u Srbiji mogla je da radi šta god hoæe. a smatram da one nisu glavni èinilac objašnjenja. a potom. one ne mogu uoèenu pojavu da objasne do kraja. odnosno do pobednièke konstelacije društvenih i politièkih aktera. samoprocenjivane uloge i zasluge znatno su veæi od stvarnog udela u pobedi. pogotovo desetogodišnju. Zašto je to tako? Zašto su na vlasti opstajali oni èijim poslom graðani nisu bili zadovoljni? Nesporno je da se deo objašnjenja duguje izbornim kraðama. proizvoljno i voluntarno. Nastojanja takvog smera imaju svoj raison d’être. sve do pred kraj 2000. Uostalom. u Srbiji se retko glasalo na osnovu efikasnosti i uopšte delotvornosti Vlade (government performance). U svemu tome vidim kljuènu ulogu graðana Srbije i promenu tipa (ili modela) biranja. odnosno o pitanju: Kako graðani glasaju i zašto glasaju tako kako glasaju. kako je uspostavljana. . znanje (ili barem predstavu o znanju) o osobinama sadr`aja ili kandidata izmeðu kojih se bira. što je. Interpretacija postaje va`nija od samog dogaðaja. „Dovoljna podrška“ niti na jednim republièkim izborima nije znaèila apsolutnu veæinu glasova koja bi omoguæavala lagodnu vladavinu. veæ i u nas – uz nastojanje da se odgovornost za dugogodišnju vladavinu Slobodana Miloševiæa iskljuèivo vidi u graðanima Srbije. ne samo od strane inozemnih glasila. Meðutim. Reè je o kvalifikovanosti biraèa. 1. ali je iz nekih razloga partija koja dr`i tu vladu uvek imala dovoljnu2 podršku graðana da i dalje to èini.58 Sreæko Mihailoviæ pravilu. 2 Pitanje je šta to znaèi „dovoljna podrška“ – u ovom kontekstu to je onaj nivo osvojenih glasova na izborima koji je omoguæavao Socijalistièkoj partiji Srbije da sama ili u koaliciji vlada Srbijom. i drugo. Izborne formule Mo`e argumentovano da se tvrdi da u Srbiji. meðutim. odnosno novu izbornu formulu koju su oni uspostavili krajem 2000. daleko je va`nije pitanje kako je došlo do „dobitne kombinacije“. slobodu da se izabere ono èemu se daje prednost. Taènije. Objektivno gledano. Kako je ta konstelacija smišljena. jedan od vidova tzv. ako veæ nije bila sposobna da spreèi kraðe? Meðu nekoliko moguæih objašnjenja ovog apsurdnog fenomena (glasati za one èijim smo radom nezadovoljni). To je. godine nije bilo retrospektivnog glasanja (retrospective voting). èesta tvrdnja . odnosno u njihovom izbornom opredeljenju (videti podatke u tabeli 1). inaèe. Stvar je u tome što se podela plena i zasluga ne odvija prema stvarnom udelu u pobedi. ovde æemo se koncentrisati na jedno koje u znatnoj meri objašnjava taj apsurd. uvek se mo`emo zapitati: A zašto opozicija nije osvajala dovoljno glasova kojim bi anulirala izborne kraðe partija na vlasti. veæ prema nametnutim i naknadno uspostavljenim predstavama o tome. pošto odgovor o tome za koga glasaju veæ znamo! Izbor podrazumeva najmanje dve ostvarene pretpostavke: prvo.

Politièke formule odr`anja i promene re`ima u Srbiji

59

Znanje (obaveštenost) o sadr`ajima izmeðu kojih se bira nu`an je preduslov izbora. Doduše, dovoljno je i samo da mislimo da znamo. Dakle, nije u pitanju istinitost znanja kao takvog, veæ prisustvo procedure koja mo`e da produkuje i istinito saznanje o pojavama odnosno akterima izmeðu kojih biramo. Ovo „znanje“ mo`e da se zasniva i na manipulisanim podacima. Poenta je u postojanju procedure u kojoj biraè pre izbora nastoji da doðe do nekih podataka (stvarnih ili izmanipulisanih, u ovom momentu je svejedno) i da se potom opredeljuje na osnovu tih podataka. Dakle, prethodna su pitanja da li su graðani Srbije u stanju da slede proceduru sticanja znanja neophodnih za racionalni izbor3, da li su dovoljno zainteresovani za politiku4 da svoj izbor potvrde davanjem glasa odreðenoj partiji ili kandidatu, da li su u stanju da se odupru jakom socijalnom pritisku za glasanje5 za ove ili one (koji je itekako jak u izrazito konfrotirajuæim politièkim situacijama kao što je to ova naša)… Neobaveštenost i nezainteresovanost za politiku su, istovremeno, i glavni èinioci izborne apstinencije. No, sva ta pitanja ostavljamo po strani i orijentišemo se ka graðanima koji znaju za koga æe da glasaju, koji izlaze na izbore i daju glasove preferiranim strankama i kandidatima i koji to èine po svojoj volji, a ne pod pritiskom ove ili one politièke i socijalne moæi! Nesporno je da se izborno opredeljenje efektuira na samim izborima preko glasanja za odreðenu stranku i/ili odreðene kandidate. Od kljuène je va`nosti saznanje o tome na osnovu èega se glas daje upravo toj stranci i tom kandidatu, a ne nekom drugom. Tu je i pitanje: kada pojedinac stvarno bira? Da li je to u vreme
Mogu se graðani na izborima opredeljivati i na osnovu boje ili simbola (slike magarca, slona), no pitanje je da li je i koliko je tu reè o izboru. – Ako se zna da je na popisu stanovništva Srbije, 1991. godine, utvrðeno da gotovo dve treæine punoletnih graðana ima osnovnu školu ili pak ni to, onda je zaista pitanje koliko se u nas mo`e govoriti o racionalnom izboru. (Naravno da ne znaèi da èovek koji ima samo osnovnu školu ili ni nju – da on ne mo`e da pravi racionalni izbor; nizak nivo obrazovanje je tek èinilac koji ukazuje na manju verovatnoæu racionalnog izbora) – Neka istra`ivanja govore èak o treæini graðana funkcionalno nepismenih, to jest onih koji nisu u stanju da proèitaju deo teksta iz dnevnih novina i da ka`u o èemu se tu radi, pitanje je kakav smisao imaju izbori za graðane ove „pismenosti“. 4 U jednom javnomnjenskom istra`ivanju iz septembra 1999. godine utvrðeno je da je 31% graðana nezainteresovano za politiku, a još 35% ka`e da je zainteresovano „malo, ne naroèito“. Ovome treba dodati još jedan podatak iz istog istra`ivanja: 10% ispitanika izjavljuje da im uopšte nije va`no ko æe pobediti na izborima, a 18% da im nije naroèito va`no, što su itekako veliki postoci uz onih 7% koji ka`u da ne znaju da li im je va`no ili nije va`no ko æe pobediti na izborima (Mihailoviæ i drugi, 2000). 5 Davanje glasa spolja diktirano, prisilno – bez obzira da li dati graðanin ima ili nema izbornu volju. U sluèaju odsustva izborne volje npr. starije polupismene ili nepismene `ene u seoskoj porodici – zainteresovani èlanovi porodice „vode baku na glasanje“, i ona „glasa“ onako kako joj ka`e mu`, sin, unuka… Prièa druga: radnik dobija u svojoj firmi listiæ na kojem je zaokru`en „onaj ko treba da je zaokru`en“, radnik ima obavezu da taj listiæ ubaci u glasaèku kutiju, a da u firmu vrati prazan glasaèki listiæ (kako bi manipulatori znali da je radnik izvršio svoju „obavezu“). Svemu ovome treba pridodati i jak socijalni pritisak u pojedinim sredinama da se glasa ovako ili onako!
3

60

Sreæko Mihailoviæ

izborne kampanje a na osnovu stranaèke ponude, dakle neposredno uoèi izlaska na izborno mesto, ili je izbor veæ davno ranije uèinjen pristajanjem uz odreðenu stranku ili nekim drugim davno ili samo relativno ranije uèinjenim izborom? U osnovi se onda mo`e govoriti o dubljem znaèenju izbornog ponašanja6. U jednom sluèaju imamo stvarni izbor – kada èovek zaista bira kome æe da da svoj glas na osnovu odreðenih kriterijuma, a u vreme izborne kampanje ili gotovo u momentu izlaska na biralište. U drugom sluèaju èin izlaska na biralište i davanje glasa odreðenoj partiji, odnosno kandidatu nije ništa drugo do potvrda ranije izvršenog izbora, bez obzira na kriterije koji su upotrebljeni pri formiranju tih preferencija. U razmatranju izbornih preferenci pomenute društvene grupe (oni koji znaju i koji glasaju i koji to èine svojom slobodnom voljom) va`no je uneti izvesne inovacije, pa i preureðenje standardnih teorija o modelima glasanja, a upravo na iskustvu izbora u Srbiji. U tom smislu, poèinjemo za razlikovanjem posrednog i neposrednog izbora. 1. Posredan izbor je u pitanju onda kada su jednim, prethodnim izborom, ustvari odreðeni i svi kasniji izbori. Svi kasniji izbori su potvrda, izraz, eksplikacija ranije uèinjenog opredeljenja. Mo`e se reæi da je tu reè samo o jednom izboru, dok je svaki sledeæi izbor u stvari iskaz o lojalnosti prvom izboru! U pitanju je duboka lojalnost, dugotrajno oseæanje vezanosti, identifikacija sa jakim psihološkim nabojem, sa odreðenim politièkim akterom ili odreðenom društvenom grupom ili odreðenim konceptom politike. Tu imamo manjak pravog izbora, a višak odanosti ovom ili onom; manjak racionalnosti, a višak vere. Nosioci ovog tipa izbora su više „vernici“ nego što su slobodni graðani! 1.1. Glasanje na osnovu partijske identifikacije. – Izbor je i onda izbor kada na osnovu jednom uèinjenog izbora politièke stranke (ne mora, u ovom momentu, da bude bitno kako je došlo do tog prvog izbora), svaki put kada se naðemo u istoj ili sliènoj situaciji mi ponavljamo taj jednom veæ uèinjeni izbor. Na primer, uvek glasamo za republikance! – U literaturi je ovaj tip izbora poznat kao glasanje na osnovu partijske identifikacije (party identification). 1.2. Vrednosno glasanje. – O izboru je reè i onda kada postoji jedan apsolutizovani kriterijum za sve izborne preference – tu se prihvata opšti princip, a onda se deduktivno zakljuèuje o partiji ili kandidatu kome treba dati glas. Ako sam prihvatio odreðeno apsolutno vrednosno opredeljenje, onda æe moj glas dobiti ona stranka za koju ja mislim da æe najoptimalnije ostvariti taj apsolut. Naravno, to mo`e biti nacija, ili bilo šta drugo „tako veliko“! – U literaturi je ovom tipu izbora retko kad posveæivana pa`nja, a ako je o tome i bilo reèi onda je obièno shvatano kao deo problemskog glasanja (issue voting). Primerenija odredba za ovaj tip glasanja bila bi vrednosno glasanje.
6

„Da li je glasanje èin potvrde (ranijeg opredeljenja – primedba S.M:) ili izbora? To je fundamentalno pitanje oko kojeg se modeli glasanja ne sla`u“ (Harrop and Miller, 1987: 130).

Politièke formule odr`anja i promene re`ima u Srbiji

61

1.3. Ideološko glasanje. – Izbor politièke stranke ili kandidata kao konsekvenca samo-pozicioniranja biraèa u politièkom kontinuumu levo-desno. – Ovaj tip glasanja je u literaturi poznat kao ideološko glasanje (ideological voting). 2. Neposredni izbor je u pitanju onda kada se izborne preference formiraju tokom same izborne kampanje (ili pre nego što je i poèela), a na osnovu kriterijuma koji proizlaze iz sameravanja sopstvenih interesa i programskih opredeljenja i konkretne politike stranaka i kandidata. Mo`e se reæi da je ovde u pitanju ono što se u literaturi imenuje kao racionalno glasanje (rational voting). Kako ka`u Harrop i Miller „... glasaèi biraju partiju koja je bli`a njihovim sopstvenim interesima, vrednostima i prioritetima. Tragajuæi za partijom koja je najbolje sredstvo za postizanje njihovih interesa, glasaèi èine racioinalni izbor“ (1987: 130). „Suštinski, racionalni izbor sastoji se od podrške partiji koja æe najverovatnije da dostigne politièke ciljeve glasaèa“ (Harrop and Miller, 1987: 145). Naravno, prethodna je predpostavka da biraè prepoznaje svoje sopstvene interese (recognizes his own self-interest) i da je u stanju da uspostavi odgovarajuæu vezu izmeðu sopstvenih interesa i partija odnosno kandidata koji mogu uspešno da rade na njihovom ostvarivanju. Model racionalnog izbora potièe iz ekonomije, otuda se o njemu èesto govori kao o ekonomskom modelu. 2.1. Problemsko glasanje. – Glasanje na osnovu procene o tome da æe odreðena partija ili kandidata najefikasnije ostvariti percipirane društvene i liène probleme kao kriterijum za davanje glasa partiji ili kandidatu. Kriterij izbora je, dakle, procena uspešnosti rešavanja aktuelnih problema. U literaturi je ovaj tip glasanja poznat kao problemsko glasanje (issue voting). 2.2. Glasanje na osnovu uèinka vlade. – „Izbori mogu biti prilika da se registruje vladina delotvornost ili neodobravanje njenih grešaka. Kada su glasaèi zadovoljni od njih se mo`e oèekivati podrška vladajuæoj partiji ili partije, a kada nisu oni glasaju za opoziciju“ (Oppenhuis, 1995: 102). – U literaturi je ovaj tip izbora poznat kao glasanje na osnovu vladine delotvornosti (government performance). Osnovna teza u ovom tekstu glasi: u Srbiji je, poèev od 1990. godine, dominantan posredan izbor; poèev od 2000. mo`e se raèunati sa prevagom neposrednog izbora; taj tip izbora je potvrðen na izborima u drugoj polovini prošle godine. Sa stanovišta prethodnog izbora, lojalnosti, vernosti, odanosti (partiji, socijalizmu, naciji…) postepeno se prelazi na stvarni izbor, na racionalne kriterijume, na sopstveni interes. Ukupno uzev, sve manje je vernika (u socijalizam, naciju, partiju), a sve više izbornika koji o svom glasu odluèuju na osnovu stvarnih èinjenica.

2. Formula bivše vlasti
Dva rascepa su oblikovala politièku scenu Srbije krajem osamdesetih i u devedesetim godinama: komunizam/socijalizam vs. kapitalizam/antisocijalizam i nacionalni vs. graðanski princip organizovanja društva.

62

Sreæko Mihailoviæ

Rascepi na liniji za ili protiv socijalizma i na liniji nacionalno vs. graðansko, lagano su se transformisali u vododelnicu – na jednoj strani bilo je ono što je socijalistièko i nacionalistièko, a na drugoj ono što je graðansko i što nije socijalizam. Du` obala ove razgranièavajuæe vododerine, tog opšteg raskola, polarizuju se biraèi, oblikuju partije, strukturira javno mnenje, stvaraju stranaèke i dr`avne strategije… Na jednoj obali je ustanovljen doskora vladajuæi obrazac posrednog izbora, a na drugoj od skora obrazac u usponu – neposredni izbor. Biraèko telo Srbije formira se u toku dvanaestogodišnjeg rata (1988-2000) koji je doneo ukidanje privatnog `ivota, a gotovo i ukidanje javnosti èime su izbori obesmišljeni jer im je zadata njima neprirodna i neprimerena kolektivistièka osnova. Time je ustanovljena „nealternativna politika“ koja ne trpi nikakav pravi izbor i nikakvu „drugaèijost“. Dualnost partijske scene Srbije (neokomunisti vs. demokratska opozicija) koja je jedino mogla da generiše smenu vlasti, nije sve ovo vreme bila uspostavljena, osim donekle za vreme lokalnih izbora 1996. godine. Partijskom i politièkom scenom dominirala je neokomunistièka koalicija naspram fragmentirane opozicije. Partijsko takmièenje je èak povremeno bledelo i gotovo potpuno nestajalo pod unisonim totalitarizmom ideološkog opredeljenja, odnosno pod silinom pritiska jednopolnog ideološkog opredeljenja. Prvo apsolutno vrednosno opredeljenje bio je socijalistièki nacionalizam (vrhunac dose`e 1988. i 1989. godine), a potom je na delu nacionalistièki socijalizam (vrhunac u 1993. godini). I upravo je to osnova za formulu pomoæu koje se odr`avala vlast Slobodana Miloševiæa. U prvom sluèaju reè je o primatu socijalistièkog u amalgamu „socijalizam + nacionalizam“, a u drugom sluèaju na delu je primat nacionalizma u amalgamu „nacionalizam + socijalizam“. Još je devedesete godine na prvim višestranaèkim izborima u Srbiji, vlast bilo moguæe osvojiti na izborima (prvi izbori: 9 i 23. decembar 1990. godine) s pomoæu sigurnosti „toplog krila socijalizma“, ali se veæ na drugim republièkim izborima (20. decembar 1992. godine) pokazalo da je za osvajanje i odr`anje vlasti neophodno socijalizmu prikljuèiti nacionalizam. Formula vlasti, od tog vremena, glasi „bivši komunisti + novi nacionalisti“, ili „socijalistièka sigurnost + nacionalizam“. S tom formulom se, kao što podaci kazuju, konstantno, sve do 2000. godine, osvaja treæina glasova ukupnog biraèkog tela (videti tabelu 1). – S obzirom da je u toj izbornoj formuli „socijalistièka sigurnost“ oblik specifiène podrške (graðani za svoj glas dobijaju minimum sigurnosti, ma kakva i ma kolika da je), a da je nacionalizam oblik difuzne podrške, promene su se desile, kao što su pojedini istra`ivaèi oèekivali, na ovom drugom planu! U ideologiji socijalizma najveæi manipulativni zahvati ostvarivani su preko socijalne sigurnosti kojom se „kupuju“ ni`i društveni slojevi, ali i svi oni koji se

Politièke formule odr`anja i promene re`ima u Srbiji

63

oseæaju nesigurno7 u najavljenoj tr`išnoj utakmici8. U ideologiji nacionalizma najveæi prodori ostvarivani su preko prièa o ugro`enosti nacije i patriotizma kao odgovora na svekoliku ugro`enost zemlje. – I dok se prosocijalistièka orijentacija, gotovo od samog poèetka redukovana9 na prièu o sigurnosti i zaštiti najsiromašnijih, dotle se u praksi „socijalizam“ štiti time što se po svaku cenu èuva status quo. Na drugoj strani, sve ogoljenija i providnija nacionalistièka prièa biva preoblikovana i preusmerena ka patriotizmu, dok je proces „etnifikacije“ zahvatio celokupni društveni `ivot, a pre svega politiku; etnièki identitet je postao vrhovni kriterijum i merilo svega.
Tabela 1: Izbori za poslanike republièke skupštine (1990-2000)
1990. SPS, f SRS f SPS+SRS f SPS % SRS % SPS+SRS % Ostale stranke f Ostale stranke % Apstinenti f Apstinenti % Neva`eæi glasovi f Neva`eæi glasovi f% Ukupno biraèko telo 2.320.587 2.320.587 32,9 32,9 2.509.814 35,6 2.009.184 28,5 205.212 2,9 7.044.797 1992. 1.359.086 1.066.765 2.425.851 20,1 15,7 35,8 2.021.999 29,8 2.051.284 30,3 275.861 4,1 6.774.995 1993. 1.576.287 595.467 2.171.754 22,5 8,5 31,0 1.956.862 27,9 2.709.949 38,7 171.824 2,4 7.010.389 1997. (bojkot)
1)

2000. 515.845 322.333 1.254.979 7,9 5,0
2) 3

1.418.036

1.162.216 2.580.252 19,7 16,1 35,8 1.394.521 19,3 3.071.306 42,6 164.307 2,3 7.210.386

19,3 2.402387

37,0 2.745.949 42,3 89.738 1,4 6.493.672

Izvori: Izveštaji republièke izborne komisije, osim za izbore u 2000. gde su dati podaci iz dnevnih novina. 1) Reè je o koaliciji SPS – JUL – ND 2) Sve stranke izvan DOS-a 3) DOS Naspram kulture promene je tradicionalizam sa nesigurnošæu „koja je prvenstveno vezana za graðane koji su po svom stvarnom polo`aju objektivno podlo`ni nesigurnosti (manje obrazovani, nekvalifikovani, penzioneri, domaæice, stariji, nacionalne manjine...). Otuda i njihova vezanost za prethodni re`im koji im je omoguæavao, prema njihovom mnenju, a i inaèe, minimum za njih jedine sigurnosti, dakle – ekonomske. Njihova percepcija društva je više biološka nego politièka, za njih pitanje promene politièkog sistema ne postoji kao politièko pitanje“ (Mihailoviæ, 1999: 213). 8 Meðu pristalicama SPS ima 58% graðana orijentisanih ka sigurnosti i 18% orijentisanih ka riziku, a meðu pristalicama stranaka demokratske opozicija ima 23% orijentisanih ka sigurnosti i 57% orijentisanih ka riziku (Izvor: IDN; JJM 129/96). 9 Mo`e se tvrditi da je izbegavana klasièna socijalistièka terminologija zbog izvesne odbojnosti naroda prema njoj. U stvari, graðani imaju podeljeno mišljenje i o socijalizmu i o kapitalizmu. U jednom istra`ivanju iz 1997. godine naðeno je da 29% graðana ka`e da negativno reaguje na reè socijalizam, a pozitivno reaguje 44%, dok na kapitalizam negativno reaguje 31% a pozitivno 32%. Veliki broj graðana je ustvari uzdr`an, 27% u sluèaju odnosa prema socijalizmu a èak 37% u sluèaju kapitalizma (videti: Slavujeviæ i Mihailoviæ, 1999).
7

64

Sreæko Mihailoviæ

Slobodan Miloševiæ i njegovi vazali imali su vlast u „Nebeskoj Srbiji“. Ta vlast je i trajala dok je „Nebeska Srbija“ postojala. Onog trenutka kada se ovaj imaginarij, pod pritiskom stvarnog `ivota, poèeo urušavati, poèela je i vlast da se obrušava, kruni i nestaje! Sa nestajanjem te Srbije, uspostavlja se „Zemaljska Srbija“ i njoj je bila potrebna drugaèija vlada i ona æe se naæi!

3. Opozicione politièke stranke u „borbi“ za vlast – dugo traganje za uspešnom formulom –
Èitava decenija bila je potrebna opozicionim strankama Srbije da reše dva kljuèna pitanja koja su odreðivala prirodu vlasti u Srbiji. Reè je o (1) njihovom odnosu prema naciji i nacionalizmu (nacionalna vs. graðanska dr`ava) i (2) pitanje strategije u pretenzijama na izborno osvajanje vlasti. Opozicija u Srbiji, od svog nastajanja pa sve do kraja 1999. godine, nije imala strategiju koja bi vodila ka izbornoj pobedi. Fragmentirana i meðusobno sukobljena opozicija ništa nije nauèila iz iskustva postkomunisitèkih zemalja. Opozicioni lideri su se uljuljkivali u snove o moæi svojih stranaka; izbori bi ih, pak, trgli iz sna bacajuæi ih u grubu stvarnost, a onda „Jovo nanovo“, u snove. (1) Strategija (striktno ogranièenog) objedinjavanja opozicije. Pokušaji sa DEPOS-om 1992. i 1993. i Koalicijom „Zajedno“ 1996. godine bili su tek delimièno objedinjavanje opozicionih napora pa su zato (izmeðu ostalog) i dali tek poloviène rezultate. Znaèajno je istaæi da su inicijatori objedinjavanja odbijali nove interesente; te „koalicije“ su unapred bile ogranièene na odreðene subjekte, dok su drugi unapred bili iskljuèeni. U pozitivne konsekvence treba ubrojati i raskrinkavanje „lopovskog re`ima“, odnosno izborne kraðe na lokalnim izborima u jesen 1996. godine, kao i spremnost graðana da se anga`uju kada motivi preðu „kritièni prag“ – graðani su te 1996. godine masovno ustali u odbranu svojih glasova! (2) Strategija bojkota izbora kako bi se dobili bolji izborni uslovi. Ideja o bojkotu izbora do`ivela je potpuni fijasko (1997. godine èak 12 stranaka: Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i druge)10. Bojkot izbora (osim onda kada se pomoæu njega prikriva svoja mala snaga) znaèi nastojanje stranaka koje bojkotuju da „ucene“ drugu stranu radi postizanja boljih izbornih uslova ili, ako do izbora ipak doðe, rezultate izbora uèine nelegitimnim. „Ucena“ je propadala, jer se uvek moglo naæi dovoljno stranaka koje æe izaæi na izbore (neke bi da „iskoriste priliku“); vladajuæa stranka nije pokazala neku „moralnu osetljivost“ pa nije bila ni „dodirnuta“ bojkotom; pokazivanje ne-legitimnosti izbornog rezultata pred svojim pristalicama objektivno ništa nije znaèilo (a èak se ni u tome nije uspevalo jer je deo pristalica stranaka u bojkotu ponekad glasao za
Zanimljivo je videti, iz današnje perspektive, argumentaciju politikologa i inih analitièara koji su prote`irali bojkot izbora kao oblik borbe protiv tada aktuelne vlasti.
10

Politièke formule odr`anja i promene re`ima u Srbiji

65

stranke/kandidate koji nisu bojkotovali izbore); „meðunarodni faktori“ ne samo da su bili indiferentni prema ideji bojkota izbora, veæ su ga u nekim trenucima proglašavali za politièku glupost a uostalom ti „faktori“ su, tokom vremena, Miloševiæu sve manje znaèili)... (3) Strategija iznuðivanja boljih izbornih uslova putem protesta. Ništa bolje se nije dogodilo niti sa treæom „strateškom“ idejom – protestima, mitinzima, demonstracijama, generalnim štrajkom prisiliti vladajuæe stranke na promenu izbornih pravila (kako bi opozicione stranke došle u ravnopravniji polo`aj) i na vanredne izbore! Stalno je prizivana neka „kritièna masa“ ljudi na ulici; lideri opozicionih stranaka kukali su za „milion ljudi na ulici“11! – Mo`e se reæi da je ovaj koncept do`iveo krah i u oèima njegovih glavnih promotora, poèetkom jeseni 1999. godine (sa „Preobra`enjskim“ mitingom, na primer)12. Meðutim, nije bez znaèaja što su se tokom pretposlednje godine veka i milenijuma, uvidele prednosti „demetropolizacije“ protestnih okupljanja graðana (Leskovac, Valjevo, Po`ega, Èaèak...) Nesporno koketiranje stranaka opozicije sa konceptom nacionalne dr`ave i nacionalizmom, osim direktnih implikacija (i široko pogubnih za graðane bivše Jugoslavije) takvog opredeljenja, èinilo je manje vidljivom liniju razdvajanja izmeðu stranaka na vlasti i stranaka u opoziciji. Gotovo sve stranke bile su nacionalne stranke; razlika se svodila tek na veæi ili manji stepen nacionalizma13. Time je opozicija gubila identitet i gotovo da je nije ni bilo. Do`ivljavala se (masovno) kao nešto fiktivno, iskonstruisano, naèinjeno tek da zbunjuje ljude; kao nešto što je ravno onima na vlasti u zalaganju za „nebesku Srbiju“, a mnogo slabije u nizu drugih elemenata. Sve je to, skupa sa drugim èiniocima, doprinosilo delegitimaciji politièkih stranaka u celini. Tako je, prema nalazima jednog istra`ivanja iz jeseni 1999. godine, naðeno da se 55% graðana sla`e sa tvrdnjom „Stranke slu`e samo interesima svojih voða“ (ne sla`e se 21%), a 53% se sla`e sa tvrdnjom „Politièke stranke samo svaðaju narod“ dok se ne sla`e 28% (navedeno prema Mihailoviæ i drugi, 2000: 51).
11 „Pojedinci iz vrhova opozicionih stranaka ponekad ka`u kako bi graðani hteli ‘Da neko drugi umesto njih ‘odradi’ posao“! Kao svojevrstan odgovor navedenom iskazu mo`e da poslu`i mišljenje jednog našeg ispitanika koji, komentarišuæi pitanja o ciljevima i dometima protesta, ka`e: „Mi imamo opoziciju koja bi htela da im narod donese vlast na tanjiru, a da nas oni posle zajašu k’o i ovi sada!“ (Mihailoviæ i drugi, 2000: 44). 12 U julu 2000., prema istra`ivanju CPA, 27% graðana izjavilo je da je barem jednom uèestvovalo u nekim demonstracijama, mitinzima ili drugim protestima, pri tom svaki èetvrti od njih ka`e da više neæe u tome uèestvovati. Na drugoj strani, 11% od ukupnog broja ispitanika nije dosada uèestvovalo, ali bi `elelo da to uèini. Ukupno onih koji do tada nisu uèestvovali i onih koji jesu ali više neæe, iznosi 69% (naspram 31% onih koji izjavljuju da su uèestvovali ili izjavljuju da bi `eleli da uèestvuju u protestima). 13 Znam da ima drukèijih mišljenja, „ne`nijih“ prema opoziciji. No, bez obzira na oèekivana oponiranja, smatram da ovde nije mesto za šire navoðenje argumentacije. Ipak je reè o veoma transparentnoj pojavi.

66

Sreæko Mihailoviæ

Potiranje sopstvenosti (preko nacionaliteta) i odsustvo odgovarajuæe strategije za preuzimanje vlasti – u osnovi, i na površini – transparentne netrpeljivosti, svaðe i zaðevice opozicionih lidera, kao i direktno koketiranje sa vlašæu (fenomen „Miloševiæevo kanabe“), nu`no je dovodilo do pitanja u èiju raširenost ne treba sumnjati, „A da li oni uopšte i hoæe da smene Slobodana Miloševiæa?“. Mo`da su i hteli, ali se to gotovo i nije videlo sve do kraja 1999. godine, kada se, mo`da više u iznudici14 nego voljno, krenulo ka konceptu stvaranja društvene opozicije oko opozicionih stranaka objedinjenih jednim ciljem – doæi na vlast!

4. Graðani i promena vlasti – pronaðena formula
Da li su graðani Srbije bili za onda postojeæu vlast ili za njenu promenu? Da li se u Srbije o promeni vlasti odluèivalo na izborima ili ne? Ako se o promenama vlasti odluèivalo na izborima, zašto onda promene nisu ranije izvršene? Jedno od opštih mesta u evaluaciji „srpske politièke scene“ jeste tvrdnja da su graðani nezadovoljni vlašæu u Srbiji ali da na svakim izborima glasaju za tu istu vlast! Nema sumnje da je taèan prvi deo ove tvrdnje. Ovde ne treba posebno navoditi istra`ivaèke nalaze koji to potvrðuju15. Drugi deo tvrdnje je tek delimièno taèan – za stranke na vlasti za vreme vladavine Slobodana Miloševiæa, glasala je (videti tabelu 1) treæina graðana Srbije (+3%, – 3%). Problem sa graðanima Srbije bio je u tome što oni sve ovo vreme nisu imali gotovo nikakvu alternativu. Naspram re`ima Slobodana Miloševiæa nije bilo realne alternative. Prvo su svi bili isti, potom su graðani u znatnijem obimu poèeli da se meðusobno razlikuju ali nisu imali za koga da glasaju, zatim su i stranke unutar stranaèke scene poèele da se razlikuju, ali su bile toliko razjedinjene da sa stanovišta graðana nije imalo svrhe bacati glasove (optirajuæi za takvu opoziciju). Na putu graðana ka svom politièkom punoletstvu treba razlikovati pet èvorišta: 1. „denacionalizacija“ graðana i njihovo prizemljenje, 2. percepcija pre`ivljavanja (minimuma standarda) kao prioritetnog politièkog pitanja, 3. transparentno opredeljenje za „objedinjenu“ opoziciju, 4. razstrašivanje i opredeljenje za izbornu participaciju; naknadno se ovome mo`e dodati još jedan èinilac, 5. spremnost graðana da silom odbrane svoje glasove!
14 Mo`e se tvrditi da su „politièke igre“, poèev od 1998. godine, postale igre sa moguænošæu smrtnog ishoda. Za lidere politièke i društvene opozicije, u pitanju je zaista bio i sam `ivot! 15 Pogledati, na primer, istra`ivanja Centra za politikološka istra`ivanja i javno mnenje IDN objavljena u studijama: Mihailoviæ, S. i drugi. 1997. Izmeðu osporavanja i podrške. Javno mnenje o legitimitetu Treæe Jugoslavije. FES i IDN; Slavujeviæ, Z. i S. Mihailoviæ. 1999. Dva ogleda o legitimitetu. Javno mnenje o legitimitetu treæe Jugoslavije. FES i IDN.

Politièke formule odr`anja i promene re`ima u Srbiji

67

„Denacionalizacija“ graðana i njihovo prizemljenje. Istra`ivanja javnog mnenja Srbije obavljena krajem 1999. i poèetkom 2000. godine pokazuju veliki obrat u temeljnim preferencama graðana. Istra`ivanja konstatuju postepeno napuštanje jednog od dva apsolutna vrednosna opredeljenja – nacionalizam je sve manje preokupacija graðana, a to skupa sa ostalim promenama upuæuje i na kljuène promene u tipu izbora, prelaz od posrednog ka neposrednom izboru. – Od nekoliko indikatora smanjenja obima nacionalizma, ovde navodimo jedan – opadanje identifikacije sa nacijom16! Dok je, na primer, 1996. godine, 50% graðana smatralo da je pripadnost naciji „veoma va`na“ ili „va`na“, dotle je taj postotak u jesen 1999. godine opao na 37% (Vasoviæ, 2000: 21), a u februaru 2000. godine na 30% (istra`ivanje Instituta društvenih nauka, JMS 137/2000). U istra`ivanjima Centra za prouèavanje alternativa, izgradnju nacionalne (naspram graðanske) dr`ave na prvo mesto meðu èetiri društvena cilja17 stavljalo je u julu i avgustu po 10% ispitanika, a u oktobru 2000. godine 6% ispitanika. – Meðutim, i pored oèitosti ovog trenda, ipak ostaje pitanje opasnosti od revitalizacije nacionalizma, što mo`da i nije bez osnova u kontekstu neodreðenih i nesigurnih granica politièke zajednice i raširenih mitologema u istorijskoj svesti graðana. Percepcija pre`ivljavanja (minimuma standarda) kao prioritetnog politièkog pitanja. Opadajuæu supremaciju po mnogo èemu fiktivne nacije, u drugoj polovini devedesetih, zamenjuje rast trenda sve jaèeg naglašavanja egzistencijalnog pre`ivljavanja kao svekoliko dominantnog pitanja. U drugoj polovini 1999. godine, istra`ivaèi nalaze da je nacionalno pitanje zamenjeno pitanjem pre`ivljavanja koje time postaje kljuèni akter orijentacije i kljuèni politièki kriterijum. – U istra`ivanju Centra za prouèavanje alternativa iz avgusta 2000. godine utvrðeno je da èak 73% gaðana navodi standard kao glavni kriterijum njihove izborne odluke (glasa se za onu stranku/koaliciju za koju se proceni da æe najviše doprineti rastu standarda). Transparentno opredeljenje za „objedinjenu“ opoziciju. Pojednostavljeno i ukratko reèeno, graðani su pre samih opozicionih stranaka shvatili da do promene mo`e da doðe jedino ako se oko toga dogovori i objedini cela opozicija. U istra`ivanju Centra za pouèavanje alternativa, obavljenom u septembru 1999. godine, našli smo da tri petine graðana smatra da zemlju iz krize mo`e izvesti (samo) društvena opozicija, a u julu 2000 godine postotak graðana koji izlaz vidi u objedinjavanju napora politièkih stranaka, nevladinih organizacija, nezavisnih
Konstatujuæi da je svega 11% ljudi dalo primat naciji kao „grupi za koju se najviše vezuje“, naspram nekih drugih društvenih grupa, Mirjana Vasoviæ istièe: „U konkurenciji sa ostalim, pripadnost naciji našla se na pretposlednjem mestu na lestvici znaèajnosti. Nacionalnoj, etnièkoj vezanosti, graðani pretpostavljaju pripadnost grupama ljudi istih interesovanja (33%), iste generacije (26%), a zatim profesionalnim, (14%) i konfesionalnim (13%) grupama (Vasoviæ, 2000: 21). 17 Pored izgradnje nacionalne dr`ave u “meniju” su bila još tri cilja: privatizacija i tr`išna privreda, demokratizacija i izgradnja demokratskih institucija, podizanje standarda i rešavanje socijalnih pitanja.
16

68

Sreæko Mihailoviæ

sindikata, nezavisnih medija, nezavisnih pojedinaca – iznosi 71%. Pri tom, objedinjavanje opozicije imalo je u oèima javnog mnenja pozitivni sinergetski efekat, za razliku od objedinjavanja stranaka oko Socijalistièke partije Srbije (Jugoslovenska udru`ena levica i Srpska radikalna stranka) koje je donosilo negativne sinergetske efekte. Razstrašivanje i opredeljenje za izbornu participaciju. Proces razstrašivanja i rasta vere u boljitak bila su ona raspolo`enja graðana koja su direktno uticala na izlazak na izbore i izbornu pobedu Demokratske opozicije Srbije18. U jednom trenutku je izgledalo da su izbori izgubljeni za DOS. U dva istra`ivanja pre septembarskih izbora utvrdili smo sna`an izborni defetizam – nevericu graðana u moguænost da DOS pobedi. Postojala je moguænost da ako je neverica sna`na i raširena, da to postane predskazanje koje se samoostvaruje. U julu smo našli da graðani masovno prognoziraju izbornu pobedu tada vladajuæih stranaka, da misle da æe izbori biti pokradeni, da misle ako se nekim èudom i pobedi da æe Miloševiæ silom zadr`ati vlast. Poèetkom septembra, graðane smo pored ponovljenih prethodnih pitanja, još pitali, a da li æe oni, pored sveg svog pesimizma, ipak izaæi na izbore ili æe mo`da ostati kod kuæe. Dobili smo odgovor, da æe graðani i pored pesimizma i zastrašenosti ipak izaæi na izbore i glasati za svoju opciju. – Ti odgovori znaèili su samo jedno – DOS æe dobiti izbore!
Tabela 2: Proseène ocene raširenosti straha i vere u boljitak, Srbija 2000. godine
(min=1, max=5) Raspolo`enje Zabrinutost I strah Vera u boljitak Avgust 3,16 3,27 Septembar 3,12 3,44 Oktobar 2,63 3,47 Decembar 2,44 3,78

Izvor: Istra`ivanja Centra za prouèavanje alternativa.

*** Naznaèeni obrati u javnom mnenju graðana Srbije doveli su, u krajnjoj liniji, do baziènog prestrukturiranja politièke moæi, do realigning election. Ostvaren je i stari zahtev graðana da se opozicija oblikuje kao single issue group, koja vodi single issue politics, odnosno globalno usmerenje kao promeni vlasti! – Time je „Nebeski izbor“ zamenjen „zemaljskim izborom“; graðani Srbije spustili su se na zemlju, u kal! Pokazalo se, vidimo, da je i „`ivo blato“ sigurnije od „nebeskih visina“.
Ostaje pitanje koji su èinioci doveli do procesa razstrašivanja graðana. Izvesno je da do toga nije došlo samo od sebe, spontano. Nesporno je da je odreðenog uticaja imala i izborna kampanja, potom „klima oslobaðanja“ koju su generisali nezavisni mediji, imid` sna`ne („ujedinjene“) opozicije, harizma (u nastajanju) Vojislava Koštunice, uverenje u (konaèno) punu podršku meðunarodnih faktora, percepcija dotrajalosti i onemoæalosti re`ima Slobodana Miloševiæa... No, ostaje potreba za detaljnom analizom razloga kako za nastajanje jaèih i širih oseæanja (socijalnog) straha, poèev još od kraja osamdesetih, tako i za njegovo (postepeno, a u jednom trenutku i naglo) nestajanje straha, odnosno èinioca koji su doveli do razstrašivanja graðana.
18

Politièke formule odr`anja i promene re`ima u Srbiji

69

Literatura
Goati, Vladimir. 1999. Izbori u SRJ od 1990. do 1998. Volja graðana ili izborna manipulacija. Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju. Harrop, Martin and William L. Miller. 1987. Election and Voters. A comparative introduction. Macmillan. Mihailoviæ, Sreæko (ed.). 1997. Izmeðu osporavanja i podrške. Javno mnenje o legitimitetu Treæe Jugoslavije. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung i Institut društvenih nauka – Centar za politikološka istra`ivanje i javno mnenje. Mihailoviæ, Sreæko (ed.). 2000. Javno mnenje Srbije. Izmeðu razoèaranja i nade. Beograd: Centar za prouèavanje alternativa, UGS „Nezavisnost“ i Udru`enje za unapreðivanje empirijskih istra`ivanja. Oppenhuis, Erik. 1995. Voting Behavior in Europe. Amsterdam: Het Spinhuis Publishers Slavujeviæ, Zoran i Sreæko Mihailoviæ. 1999. Dva ogleda o legitimitetu. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung i Institut društvenih nauka – Centar za politikološka istra`ivanja i javno mnenje. Vasoviæ, Mirjana. 2000. „Karakteristike grupnih identiteta i odnos prema društvenim promenama“. U: Mihailoviæ, Sreæko (ed.). Javno mnenje Srbije. Izmeðu razoèaranja i nade. Beograd: Centar za prouèavanje alternativa, UGS „Nezavisnost“ i Udru`enje za unapreðivanje istra`ivanja Centra za prouèavanje alternativa u 1999. i 2000. godini.

Beograd, 2. 4. 2001.

Political Formulae of Maintenance and Change of Regime in Serbia
Summary: Before the end of the year 2000 there was no retrospective voting in Serbia. Voting based on efficiency and government performance, generally one of the forms of the so-called rational choice, was very rare in Serbia. The basic thesis of this paper is: since 1990 indirect choice was dominant in Serbia; by the beginning of 1999 direct choice could be seen progressing; that type of choice was confirmed by the elections in the second half of the last year. Choice based on loyalty to and faith in the party, socialism, nation etc… was gradually replaced by real choice, rational criteria, or self-interests. In sum, there are less and less believers (in socialism, nation, party), and more and more voters who make their voting decisions on the basis of real facts. The changes registered in the public opinion of citizens of Serbia finally brought about a fundamental restructuring of political power, i.e. a realigning election. The demand of citizens upon the opposition to shape itself as single-issue group making single-issue politics, i.e. working generally towards the change of the regime, was realized as well. Key words: voting, direct choice, indirect choice, rational choice, socialist nationalism, nationalist socialism, public opinion surveys.

Andrija Krešiæ
Beograd

Zapis povodom izglasanih promjena

Rezime: U radu su analizirani dogaðaji u Srbiji u svetlu dva teorijska koncepta društvenih promena – „reforme“ i „tranzicije“. Prvi koncept je korišæen za razumevanje nastanka i dinamike Miloševiæevog re`ima koji je selektivno „reformisao“ titoistièko nasleðe politokratske vladavine. Proces tranzicije iz autoritarnog u demokratsko društvo je omoguæen oktobarskim promenama u Srbiji. Na putu ove transformacije koja prevazilazi puku „reformu“ stoje mnoga iskušenja sa kojima se suoèava nova vlast. Jedna od osnovnih je neophodnost depolitizacije društva, tj. omoguæavanje autonomnosti razlièitih podruèja društvenog `ivota. Druga je izbegavanje apsolutizacije nacionalne suverenosti koja na Balkanu vodi suprotstavljanju etnièkih kolektiviteta koji samo u sopstvenoj dr`avi vide osnovni instrument osiguranja sloboda i prava. Kljuène reèi: reforma, tranzicija, demokratija, komunizam, politokratija, nacionalizam, rodoljublje, pojedinac.

O karakteru promjena
Na izborima krajem prošle godine narod Srbije se masovno izjasnio protiv dotadašnjeg rezima glasajuæi za promjene društveno-politièkog `ivota u Republici. Uzavrelo politièko stanje u zemlji, a naroèito spektakularno mnoštvo okupljenog svijeta pred zgradom Savezne skupštine 5. oktobra, odvratili su re`im od ponovne veæe kraðe izbornih rezultata i prinudili ga da prizna poraz. Silna antire`imska energija naroda, akumulirana desetogodišnjom antidemokratskom vladavinom po naèelu „sve za vlast a vlast ni za što“, teško da ce se smiriti prostom smjenom crveno-crne „vlade narodnog jedinstva“. (Ova neobièna sprega quasi-ljevice i quasi-desnice zapravo se oèituje samo kao sprega obostranog bezobzirnog vlastoljublja.) To bi bilo sveopæe razoèarenje glasaèa za promjene, mada su mišljenja o nu`nim promjenama razlièita, pa se oèekivane promjene razlièito i nazivaju. U našoj tekuæoj politièkoj retorici – kao i u ostalim istoèno-evropskim zemljama nakon propasti njihovih totalitarnih sistema – promjene se oznaèavaju ponekad kao (postkomunistièke) reforme, a ponekad kao društva u tranziciji. Dogaðaji kod nas prošlogodisnjeg 5. oktobra nekima su izgledali kao „oktobarska revolucija u Srbiji“, a nekima èak kao „èetvrti ustanak naroda Srbije“ (1804, 1815, 1941, 2000).

72

Andrija Krešiæ

Reforme
Reforma je, doslovce, preoblikovanje, promjena lika, popravka neèega sto ostaje to što jeste. (Redovno kozmetièko dotjerivanje lica ili kose, pa i kozmetièka hirurgija, ne mijenjaju identitet tretiranog.) U principu isto va`i za identitet i reforme društva. (Na primjer, u bivšem Sovjetskom Savezu pedesetih godina pod voðstvom N. Hrušèova poduzeta je reforma u vidu „uklanjanja posljedica kulta liènosti“ radi stabilizacije sovjetskog monopartijskog sistema.) Desetak i više godina nakon samogubitka istoèno-evropskog totalitarizma kod nas se odr`avao istorodan sistem podosta zahvaljujuæi reformi pod voðstvom S. Miloševiæa. Njegov Savez komunista Srbije, kao vladajuæa partija, nastavio je svoju vladavinu pod nazivom Socijalistièka partija Srbije (SPS). U partijskoj ideologiji politika osloboðenja radnog naroda ustupa primat politici osloboðenja cijelog srpskog naroda, slièno nacistièkoj formuli „Ein Volk, ein Reich, ein Führer“ („Jedan narod, jedna dr`ava, jedan voða“). Tako je ova zemlja zahvaæena istoèno-evropskom pandemijom nacionalizma koja je izbila i zbog ranijeg potiskivanja nacionalnosti u ime la`nog internacionalizma (èemu je glavno mjerilo bila odanost politici Sovjetskog Saveza). Popuštajuæi pritiscima domaæe i meðunarodne javnosti naši vlastoljupci, kao novopeèeni rodoljupci, dopuštaju dopunu svoje monopartijske vladavine nekakvim politièkim pluralizmom; osnivaju mnoštvo minibus-partijica koje im nimalo ne ugro`avaju vlast, a rasparèavaju protivnièki dio biraèkog tijela. Uz to, osloboðeni nacionalisti osnivaju svoje etnièki èiste stranke (SRS, SPO i još neke) koje takoðer nisu ozbiljni konkurenti „nacionaliziranim“ socijalistima, jer ne mogu raèunati na nesrpsko stanovništvo, tj. na treæinu biraèkog tijela, kao ni na sunarodnike koji nisu nacionalisti. Posebno indikativan manevar u ovoj kozmetièkoj pluralizaciji politike bilo je osnivanje dvije stranaèke filijale vladajuæe SPS; to su SRS i JUL. Prvoj je namijenjeno pridobijanje ultradesnih, a drugoj ultralijevih biraca. (Voða prve je rašèinjeni „vojvoda“, „najmiliji opozicionar“ predsjednika SPS i jedini iz zvaniène opozicije koji mu je èestitao nekakvu pobjedu. Zdušno je pomagao predsjedniku pri razvlašæenju Æosiæa i Paniæa kao nepo`eljnih narodno-politièkih uglednika. JUL vodi predsjednikova supruga, ima vrlo imuæno i moæno voðstvo, a sasvim malobrojno èlanstvo.) Na kraju su obe filijale sa svojom centralom saèinile „vladu narodnog jedinstva“ i sa njom zajedno politièki bankrotirale. Pod vlašæu SPS-a bilo je i nešto kozmetièke promjene u privredi i vlasništvu. Stranka je inaèe uporno odlagala iole ozbiljniju privatizaciju tzv. društvenog vlasništva, jer je iz njega – posredstvom dr`avno-partijske regulative – mogla puniti partijsku kasu kako joj je trebalo. Meðutim, za razliku od ortodoksnog titoidnog antikapitalizma, posttitoidni reformator je dopustio nešto privatno-kapitalistièkog poslovanja (npr. u bankarstvu), ali sa moguænošæu legalnog i nelegalnog zahvatanja vlasnikove dobiti. Pored ovih – veæinom partijski odabra-

po svemu sudeæi. Takva rješenja pretpostavljaju istinske. Sve u svemu. kao na primjer: od komunizma u kapitalizam. od komandno-administrativne u slobodno-tr`išnu privredu. ali nije pre`ivio. stope nezaposlenosti i opadanja `ivotnog standarda. Komunizam i „komunizam“ Dvadeseto stoljeæe je karakteristièno po tome. društvenog) vlasništva u privatno vlasništvo. reformirati vise hirurškim intervencijama nego lakom kozmetikom. postkomunistièke realnosti mo`e uoèiti puno odudaranja od istine. nestašice i šverc za vrijeme privredno-politièke blokade zemlje) da lako steknu velika bogatstva. Uglavnom nije sporno da predstoji odluèan prelaz. unakazio. ovdašnji preoblikovani politokratski sistem nad`ivio je istovrsne sisteme u Istoènoj Evropi. vice-šampioni svijeta u dr`avnoj korupciji. privremeno zalijeèenih reformskim pilulama. meðunarodne sankcije. pa – nikad više policije i nikad više kriminala. da bismo što skorije obnovili kvalitet `ivota s kraja osamdesetih godina proteklog vijeka. od despotije u demokratiju. O tranziciji Postizborna kompleksna reforma u re`iji DOS-a nije jedini ni glavni ispit koji ova višestranaèka koalicija pola`e pred historijom. Ako se pod istinom misli podudarnost pojma i predmeta (po klasiènoj formuli – adaequatio intellectus et rei). prave dijagnoze. izopaèio. historijski vrijedna rješenja su ona koja dugoroèno imuniziraju društveni organizam protiv kriza. jeste . tranzicija. od javnog (dr`avnog. pseudokomunistièki na Istoku Evrope. drugo. Prava. mora neodlo`no i smjelo popraviti sve sto je svrgnuti protunarodni re`im upropastio. Tokom svoga reformiranja uvrstio se meðu svjetske rekordere u nizu neslavnih „disciplina“: npr. onda se u aktuelnom poimanju tzv. fašistièko-nacistièki na Zapadu i boljševièki. Epohalna zabluda (nesvjesna neistina) ili obmana (svjesna neistina). Stoga Demokratska opozicija Srbije. od internacionalizma (antinacionalizma) u (antikomunistièki) nacionalizam. i to. a ostavio je za sobom veæu pustoš i zato što je zemlju uvalio u dvoipomjeseèno ratno pustošenje NATO-bombarderima. od jednoumlja vladajuæe ideologije u slobodu misli i govora i dr. Razmotrimo neka od spomenutih shvatanja s obzirom na perspektivu promjena kojima bi trebalo da se bavi perspektivna demokratska politika. migracije. rekordna inflacija. prvo. što su se u njemu dogodila prvi put dva svjetska rata i.Zapis povodom izglasanih promjena 73 nih i potpomognutih – privatnika pojavili su se bogati skorojeviæi iz redova politièko-privrednih funkcionera koji su (zlo)upotrebom funkcija iskoristili konjunkturne prilike (npr. koju je narod zadu`io da izvodi spasonosne promjene. iz dosadašnjeg i sadašnjeg stanja u neko drugo. kojoj jednako podlije`u i samozvani komunisti i razni ovovremeni antikomunisti. što su u njemu nastala i nestala dva totalitarna sistema.

svakome prema radu“. harmonièno društvo socijalne pravde i jednakosti ljudi koji `ive u skladu s naèelom „Od svakoga prema sposobnostima. inaèe. nacionalizacijom privatnog kapitala. Kako nije bilo tranzicije iz kapitalizma u komunizam. u istoèno-evropskim zemljama je postojalo politokratsko društvo duboke socijalne podjele izmeðu povlašæene svemoæne manjine i podvlašæene nemoæne veæine stanovništva. Moguæe je da i vlasnik i proizvoðaè kapital-vrijednosti stalno nalaze obostrani interes u produktivnijoj proizvodnji kao posljedici proizvoðaèeve participa- . u smislu spomenutog naèela uvijek postojao i postoji u prirodnoj (krvnoj) zajednici ljudi koji `ive na porodiènom imanju. što je neodlo`na krupna politièko-pravna i ekonomska zadaæa DOS-a. privatiziranim vlasništvom. a najamni radnici dobijaju novog poslodavca-eksploatatora radne snage. U prvoj fazi. gdje je apsolutnu vlast nad društvom (ekonomsku. Ovom tranzicijom vlasništva iz privatnog u „nacionalno“ (do`ivljavano kao „svaèije-nièije“) gubi se snaga liène motivacije u poslovanju. ideološku) vršio formalno ovlašæeni i hijerarhièno ustrojeni dr`avno-partijski corpus politicum. (Protivnicima istinskog komunizma je ovakva njegova izopaèenost veoma pogodovala. svakome prema potrebama“. socijalistièke faze).74 Andrija Krešiæ vjerovanje da je koncem Prvog svjetskog rata – Oktobarskom revolucijom 1917. a pod tim nazivom. radnik-proleter se pretvara u proizvoðaèa-suvlasnika vrijednosti. tj. Taj „dobitak“. samo èinom predstojeæe denacionalizacije i privatizacije. kako se predstavljalo. Komunizam je. eo ipso ne mo`e biti ni obratne tranzicije iz komunizma u kapitalizam. po definiciji. „dr`avu radnog naroda“. tako se sada. nekonfliktno. Ako u ovoj privatizaciji i radniku pripadne dio privatizirane vrijednosti. Kao sto se pseudokomunistièka diktatura i kod nas utemeljila tzv. „Od svakoga prema (radnoj) sposobnosti. Moguæe je da oslobaðanje rada ove vrste ne bude samo jednokratno. vazi princip pravedne srazmjere rada i zarade. srazmjerno njegovom radu u proizvodnji vrijednosti. – u Rusiji za`ivio komunizam (prve. politièku. naravno. nikakav komunizam. u socijalizmu.) Komunizam (u ovovremenom politièko-socijalnom znaèenju) nastaje kao pokret samoosloboðenja klase najamnih radnika ispod vlasti kapitala. demokratska vlast mora utemeljavati denacionaliziranim. „Dobitak“ za eksploatiranu klasu je samo njoj pridodati broj razvlašæenih privatnika. U potpunom neskladu s tim pojmom komunizma. za toliko se oslobaða iz polo`aja robe-radne snage u tuðem (kupèevom) raspolaganju. nije nikakvo osloboðenje rada od kapitala. a krajem Drugog svjetskog rata isti poredak u nizu zemalja Istoène Evrope Komunizam kao poredak je. što (i po Marx-Engelsovom Komunistièkom manifestu i po naknadnom iskustvu) ne mo`e izvesti nikakva politièka partija u ime ili umjesto te klase. na izlazu iz te diktature. Komunistièke partije su osvajale dr`avnu vlast da bi silom partijske dr`ave oduzimale kapital od privatnih vlasnika.

Za razliku od roba. istinsko samovlašæe društva ostvaruje se praktiènom depolitizacijom autentiènih ljudskih vrijednosti. ali nisu bili lièno zainteresirani da što vise proizvode nego da što manje rade. èetvrtine i dr. dakle. što je stvarno razumno je“. Ova moguænost postaje utoliko realnija ukoliko prost fizièki rad uzmièe pred visokostruènim. ustanovljuju se organi. po logici prava servis udru`enih graðana. umjesto naopake èinjeniènosti. ustavom. Imperija se iznutra sama istrošila i relativno je lako podlegla najezdama barbara. Brojne smjene èelnika – koje se još vrše u privrednim. kmet je bio lièno zainteresiran da više proizvodi. kako bi bilo – hegelovski reèeno – „Što je razumno stvarno je. poveæanjem proizvoda kolièinski je poveæavao i stabilne proporcije da`bina latifundisti /razne desetine. ovlašæene demokratske opozicije. ali je nedosti`an ako je nepoznat i ako u pravcu poznatog strategijskog cilja demokratski pokret ne poduzima odgovarajuæe mjere takorekuæ svakodnevnom taktikom. Dr`ava je. Konaèni cilj ovoga demokratskog preokretanja nije blizak. organizacije. a faktièki nerijetko je manje-više samovoljni gospodar društva.Zapis povodom izglasanih promjena 75 cije u višku vrijednosti iznad najamnine potrebne za prostu reprodukciju radne snage proizvoðaèa. Ropstvo se više nije isplatilo. same po sebi ne znaèe demokratski preokret odnosa narod-dr`ava. preko politièki podobnih komesara-regulatora. koliko god su potrebne./. U ekonomskoj oblasti. Prema pojmu demokratske vlasti ili samovlašæa društva. sto se oèekuje od pobjednièke. ali i ostatak proizvoda za svoju porodicu. povratak realnosti svome pojmu ili istinskoj realnosti. (Po tome se prepoznaje da li je pokret zaista demokratski. (Jedna historiografska ilustracija prethodnog mišljenja. Meðutim. udru`eni graðani (graðansko društvo) su koautori društvenog poretka. U politokratskom totalitarizmu dr`avno-partijska regulativa pro`ima cijelo društvo. slu`be. prosvjetnim i drugim nadleštvima i medijskim kuæama – kao poslušnika razvlašæenog re`ima. Tranzicija bi ovdje znaèila ukidanje izopaèenog odnosa društvo-dr`ava.) Personalna obnova i demokratska tranzicija vlasti Promjena personalnog sastava vlasti je normalna u politici nakon pobjede opozicije. zahvata sve njegove dijelove. slu`beno je va`ilo pravilo da „dr`ava . a kamoli za robovlasnike. U nekadašnjoj Rimskoj imperiji robovi su obraðivali robovlasnièke latifundije. Zato je trebalo sve više i više toga „oruða koje govori“ /pored volova i konja za vuèu/. Njihovim „društvenim ugovorom“ (Rousseau). pronalazaèkim i umnim radom pomoæu elektronske tehnologije. ustanove što èine dr`avu kojoj je zadato da odr`ava ustavni poredak u pravoj (pravnoj) funkciji. pa na kraju nije bilo dovoljno proizvoda ni za izdr`avanje robova. na primjer. tj.) Demokratizacija kao uspostavljanje vladavine prava umjesto samovolje vlastodr`aca mo`e (iako ne mora) samo poèeti izbornom zamjenom vlastodr`aca politièarima drukèije partijske pripadnosti.

kao objektom njihove dr`avno-suverene vladavine. novinarstvo itd. politiziraju se prosvjeta. nauka. „politièka“ ekonomija je bila zbog toga sve manje ekonomièna i sve više inferiorna prema slobodno-tr`išnoj (zapadnoj) privredi. kultura. prosperitetno društvo u kojem politiku preuzimaju ljudi-struènjaci u svojoj delatnosti. nacija unutar dr`avnih granica . raspao se sam od sebe. umjesto svenadle`nih. Historijski je nu`no inicirati proces depolitizacije društva kao radikalan. da je nacionalnost temeljno odreðenje ljudskog biæa. prava suverenost nacije ostvaruje suverenošæu nacionalne dr`ave. tj. sa federalnim parlamentom gdje usklaðuju posebne interese u zajednièkom interesu. propao je bez ikakve vanjske najezde. politika se slu`ila ekonomijom a ne ekonomija politikom. mutatis mutandis. koji mogu kompetentno suodluèivati u zemaljskim forumima. tako i nacionalistièke snage. manje-vise profesionalnih politièara. èak i crkvena religija. Ova sveobuhvatna i temeljna tranzicija znaèi da svaka oblast društvene djelatnosti (privreda. u koju se ne upliæe niko izvan dr`avnih granica. efikasan izlaz iz tekuæeg „postkomunistièkog“ stanja stvari. omeðena neprikosnovenim granicama. Prema ovoj vanjskoj komandno-distributerskoj politièkoj dominaciji nad ekonomijom. stabilno. sport. Ova je federacija – za razliku od federacije sastavljene od teritorijalno-politièkih jedinica (npr. Kao sto je politièko-partijski komunizam osvajao dr`avnu vlast za svoje vlastoljubno liderstvo zloupotrebom te`nji i osjeæanja radništva. sve vrijednosti im vrijede koliko su politiène.76 Andrija Krešiæ odreðuje mjeru rada i potrošnje“. Politièki pragmatizam par excellence! Politokratski sistem. sa prirodnim i stvorenim bogatstvima i stanovništvom. svaka je potrebna svima. Rodoljublje i vlastoljublje Druga velika zabluda stoljeæa (pored one veæ spomenute o komunizmu) – koja se naroèito na Balkanu plaæa ogromnim `rtvama ljudi i ljudskih dobara – jeste široko uvrije`eno vjerovanje da se potpuna. svoðenje subjekta na jedan atribut ili uzurpacija ukupnosti ljudskih potreba i prava za raèun nacionalnih potreba i prava javlja se posebno u vidu etnièki èistih politièkih partija.) postaje sama sebi politika. pa sve èine federaciju radno-interesnih zajednica. Vlastoljubnim dr`avotvorcima je potrebna dr`ava kao teritorija. Ova „nacionalizacija“ èovještva. zapao u takvu devalorizaciju. u ime suverenosti nacije osvajaju dr`avnu vlast za nacionalne „oèeve“ i liderstva zloupotrebom rodoljubnih osjeæanja sunarodnika. „sveznajuæih“. Pri takvoj vanjskoj suverenosti. prosvjeta. zdravstvo. nacionalnih republika) – nekonfliktno. u svim oblastima društvenog rada i `ivota. Slijedeæi svaka vlastiti interes upuæena je manje-više svakoj drugoj. U kontekstu toga vjerovanja provlaèi se – više praktièno nego izrièito – odreðenje èovjeka kao biæa nacionalnosti. Isto je. Dr`avno-partijski komesari su sve u društvu odmjeravali mjerom praktièno-politièke korisnosti.

porodiène. Jasnim razgrani- . progoni. starca. Rimokatolièka crkva. I ova crkva ima punu vanjsku suverenost. ranjenika i vojnika. kao da uništava obiènu divljaè. pa tako i u mononacionalnoj dr`avi. Prava. nego se organizira i djeluje dosljedno svom pojmu kao poseban pojavni oblik i èinilac mnogovrsnog humaniteta. `enu. nema nikakvu omeðenu crkvenu teritoriju. (Srednjovjekovna „vladavina jednog“.) i graðansko-stranaèke prilike. va`ni su joj vjernici a ne zemlje u kojima `ive. homicidno orgijanje olièene zloæe je razgoliæena. suveren je zvanièno bio samo vladar. potpuna nacionalna suverenost mo`e se ostvariti. pokazana i dokazana priroda dr`avotvornog (ultra)nacionalizma ili šovinizma. zavaðeni i ostrašæeni nacionalist ubija „tuðina“ druge nacije i vjere – dijete.Zapis povodom izglasanih promjena 77 mo`e biti – a najèešæe i jeste – sasvim nesuverena. divljaèko. Primitivni. siluje. zarobljenika.) U ime nacionalne suverenosti kao nacionalne dr`avnosti na Balkanu se još vrši uzajamno istrebljivanje ovdašnjih naroda. tako bi se suverena nacija konstituirala kao nedr`avna cjelovita zajednica sunarodnika samo radi oèuvanja i njegovanja njihovog nacionalnog identiteta. takoðer. razara – i to ne samo mirne savjesti. a nacija koja se sastoji od nesuverenih pripadnika nije istinski suverena. profesionalne. monarhija. pljaèka. komunalne i dr. što se razmeæe kao vrhunsko rodoljublje. Srpska pravoslavna crkva. revnosti i ponosa zbog „rodoljubnih“ zasluga. bila je u tom pogledu bez hipokrizije. ove crkve nisu obrazac za unutrašnju suverenost. pa ona okuplja svoje vjernike u Srbiji i u svijetu u vjersku zajednicu koja je suverena po tome i zato što joj niko izvana ne odreðuje ni religijsko vjerovanje niti crkvenu organizaciju.) Slièno suverenoj crkvi. njena dr`avica Vatikan je samo simbolièan ostatak nekadašnje papske dr`ave. sasvim nezavisnu od papske dr`avnosti. suverena nacija bi okupljala svoje pripadnike i u njihovoj matiènoj zemlji i u dijaspori. poèesto masovnije i bestijalnije od svakog uništavanja štetoèina u `ivoj prirodi. masakrira. nego èak sa osjeæanjem du`nosti. Pojam i realnost suverenosti manje-više se razilaze svugdje gdje se demokratija manje-vise izrodila. suveren i vladar bili su sinonimi. bez uplitanja u njihove ljudske (imovinske. (U objema se odr`ava srednjovjekovna podjela vjernika na svenadle`ni kler – nekadašnji drugi feudalni stale` – i obiène vjernike koji ništa ne odluèuju ni o crkvenoj organizaciji niti o vjerovanju. preokrenula u dr`avnu nadmoæ nad politièkim stanovništvom. Meðutim. Prihvatljiv obrazac za vanjsku suverenost nacionalne zajednice mo`e biti nedr`avna vjerska zajednica ili crkva. Kao što crkve postoje samo radi njegovanja vjerskog identiteta svojih vjernika. Ovo izopaèeno. ako se praktièno etnicitet ne podmeæe umjesto i protiv humaniteta. bez ikakvog dr`avno-teritorijalnog razgranièenja i ogranièenja. ima svoje vjernike u podruènim crkvama na svim kontinentima. Nedr`avnim rješenjem nacionalnog pitanja ukida se podjela na va`ne i neva`ne nacije u vidu razlike izmeðu veæinske i manjinske nacije. spaljuje. na primjer. medijski fanatizirani. Pod autoritarnom dr`avnom vlašæu graðani mogu biti samo nesuvereni podanici.

èovjeènog izbora od neèovjeènog. Gens una sumus. sto je oèigledan dalji proces prela`enja èovjeèanstva „po sebi“ u èovjeèanstvo „za sebe“. pa ne bi bilo nemoguæe i neobièno da predsjednik dr ave. 2001. u svjetlu teorije o historijskom iskustvu svijeta. kontinentalnu. Beograd. razluèivanja istine od neistine. sa svojim izborima. Filozofsko-historijski logos i praktièno-politièka „vještina moguæeg“ razlikuju se. krivo je dato stanje a ne filozofija. svjetsku. Koju izabrati? Politika. jer poznati pravac kretanja cilju štedi putnike od prakticistièkog tumaranja pustinjskim bespuæem. zaslu`ile su jedino da budu raspuštene. u okviru datog stanja stvari. . pa ne mora biti ni naciokratska da bi nacija u njoj bila suverena. opæeljudsku integraciju. a ovim zapisom šire komentirane) izgledaju previše „eshatologiène“ da bi bile praktièno-politièki dovoljno djelotvorne. 3. vlade ili naèelnik generalštaba bude neki pripadnik malobrojnije nacije u graðanskoj dr avi ravnopravnih graðana. s pretenzijom osvajanja velikonacionalnih dr`ava. izgledaju nerealna.) Uspostavljanje nedr`avne. Ako iz toga slijede rješenja koja. vandr`avne suverenosti nacije veæ je izvjesno ukljuèivanje u subkontinentalnu. sto bi rekli šahisti u duhu planetarnog olimpizma. mo`e imati svoj nacionalni višestranaèki parlament i vladu. za filozofiju je predmet kritièkog prosuðivanja. Suverena nedr`avna nacija.78 Andrija Krešiæ èenjem djelatnosti graðanske dr ave i suverene nedr avne nacionalne zajednice nestaje i moguænost da se nacionalna dr ava krijumèari pod imenom graðanske dr ave. ali nacionalne partije bi djelovale samo unutar nacije. tj. imam odgovor. Putovanje spoznatom pravom cilju ne mora trajati kao biblijski Exodus. Zbivanje nije fatalistièki predestinirano i moguænosti su razlièite. da izumre nekoliko generacija dok narod stigne u „Obeæanu zemlju“. parlamenta. poput suverene graðanske dr`ave. Nešto kao epilog Na prigovor dragog i mudrog prijatelja da moje teze (na skupu prekratko reèene. 28. Dr`ava ne mora biti teokratska da bi crkva u njoj bila suverena. (Nacionalistièke partije koje su se istakle kao stranke rata u ratnom divljanju jugobalkanizma.

individual. politocracy.Zapis povodom izglasanih promjena 79 A Note on the Changes We Voted for Summary: In the paper the events in Serbia are analyzed in the light of two theoretical concepts of social change – ”reform” and “transition”. patriotism. . democracy. i. One of them is the necessity to depoliticize society.e. nationalism. The October changes in Serbia made possible the process of transition from authoritarian to democratic society. On the way of this transformation going beyond simple “reform” there lie numerous challenges. The first concept is used for understanding the emergence and dynamics of Miloševiæ’s regime which selectively “reformed” the Titoist legacy of politocratic rule. transition. Key words: reform. communism. to enable the autonomy of various spheres of social life. The other is to avoid an absolutization of national sovereignty since in the Balkans it always results in a confrontation of ethnic collectivities which view their own state as the exclusive instrument of securing their liberties and rights.

.

KONTINUITET ILI DISKONTINUITET? .4.

.

Ukratko. organizovan je – prerano.1 Ne mislim ni da bi se ovaj protekli period mogao smatrati nedovoljno dugim za izvoðenje zakljuèaka o prirodi i dubini eventualnih promena. koje i tok ove rasprave potvrðuje. Moja konstatacija zasnovana je na uverenju. ovakvog pristupa. ni na planu politièkog delovanja. 1 .Mirjana Vasoviæ Fakultet politièkih nauka Beograd Promene u Srbiji – promena predznaka Rezime: U izlaganju se kritièki raspravlja o moguænostima sagledavanja. Sa ovakvom konstatacijom moramo da se slo`imo ako `elimo da raspravljamo o kontinuitetu ili diskontinuitetu. da tema promene. èinjenica da „miran“ karakter ove „revolucije“ u poslednje vreme postaje sve nasilniji. politièki projekti. stranputice. niti u smislu racionalne refleksije o stanju u društvu – još nije ni stavljena na dnevni red. specifiène i prepoznatljive „teorije“ o društvenoj stvarnosti. Poèeæu jednom konstatacijom: ovaj skup. ne u smislu puke promene politièkog predznaka. u èijem kreiranju i diseminaciji uèestvuje i intelektualna javnost. a ne na osnovu poreðenja razlièitih politièkih programa. samo me uverava u ispravnost ovakvih ocena. alternativnog. intelektualna javnost. veæ na osnovu poreðenja razlièitih politièkih programa. U drugom delu izlaganja ukazuje se na konkretne ideologizacijske „efekte“. Kljuène reèi: politièke promene. projekta buduæeg razvoja ovog društva. Navedeni primeri pokazuju da se neki obrasci politièke kulture ovog društva u du`em periodu nisu promenili uprkos promenama politièkih sistema i re`ima. politièka kultura. ilustracije radi. Ono što nedostaje jeste moguænost sagledavanja prethodnog politièkog perioda u kontekstu jasno i pozitivno definisanog. pa ni sveopšti utisak da se „naša (oktobarska) revolucija“ zaista dogodila. posveæen socijalnim i politièkim promenama u Srbiji. tj. Ono što nam nedostaje Štaviše. opisuju se neki od stereotipnih naèina tematizovanja politièkih i društvenih procesa. kako perspektiva tako i ogranièenja. tj. dosadašnjih socijalno-politièkih promena u Srbiji sa stanovišta „opozicionog“ politièkog ili politizovanog intelektualnog pristupa. Ne mislim time da osporim va`nost proteklih dogaðaja. socijalna psihologija. Ukazuje se na tendenciju da se o promenama (kontinuitetu ili diskontinuitetu) raspravlja u smislu puke promene politièkog predznaka.

Pošto se narod i opre2 Mada ih. obesmišljava ovakvu raspravu u celini. Èinjenica da takav projekat do sada nije formulisan. Kao konglomerat veæeg broja stranaka razlièitih. Drugu grupu razloga èine oni „subjektivne“ prirode. Stoga. sigurno. što je. pre i mimo institucija) gotovo o svakom pojedinaènom društvenom ili politièkom problemu. programskih opredeljenja. a pozitivan – politièki i društveni projekat danas u Srbiji formuliše. bar minimalan. mada ne i za neko osvešæeno „za“. u odnosu na koje bismo mogli da tematizujemo do sada ostvarene ili anticipirane promene. da generalno nije više za „negativan“. program oko koga bi bilo moguæe postiæi nacionalni konsenzus. tj. Neosporno je da je upravo na talasu ove negativne energije Demokratska opozicija Srbije uspela da osvoji vlast i sruši re`im koji je. ekonomski i politièki) „saldo“. da ni opoziciji nije bio potreban neki jaèi i ubedljiviji politièki argument u osporavanju „takve politike“. pre svega.2 Deo tih razloga je nasleðen i „objektivne“ je prirode: le`i. kao i na intelektualnoj. odr`avao monopol na svojevrsnu (mada nikada dovoljno jasnu) definiciju dr`avnih i nacionalnih interesa (i. projekta buduæeg razvoja ovog društva. znatno transparentniji. pa i suprotnih.84 Mirjana Vasoviæ jeste moguænost sagledavanja prethodnog perioda u kontekstu jasno i pozitivno definisanog. nacionalnog interesa koji bi bio osnova takvog programa. ne dogaða se. U tome ima neèeg (i teorijski) oèekivanog. ima više. odabir sredstava za njihovo ostvarivanje). alternativnog. u èinjenici da dr`ava još uvek nije u stanju ni da reši pitanje svojih granica. u ovom èasu. „opozicioni program“ sa kojim nove vlasti danas nastupaju pred politièkom javnošæu èini se kao potencijalno najuspešnija strategija obezbeðivanja i daljeg uèvršæivanja raširene „nespecifikovane podrške“. Ja vidim dve osnovne grupe razloga za nemoguænost (ili odsustvo volje) da se jedan takav – alternativan. a narod (nacija). ona nije ponudila neki jasan i jedinstven. Na politièkoj. pitanje svog identiteta (kao politièke zajednice). ni po dolasku na vlast. lišava nas danas bilo kakvog „repera“. mnogo više od onoga što je „obièan“ narod – više gonjen teškim `ivotnim nevoljama nego usmeravan jasnim politièkim vizijama – na proteklim izborima manifestovao: da nije više za „one“. periodu. jedina moguæa osnova njegovog jedinstvenog „programskog“ nastupa ostaje inercija „opozicionog“ politièkog (i propagandnog) delovanja. pa otuda i problem jasnog odreðivanja dr`avnog. ili reference. inaèe. sceni. DOS zasniva svoje politièke aktivnosti na stalnom „usaglašavanju“ i balansiranju stavova (najèešæe. Meðutim. èinjenica da. veæ za „pozitivan“ (društveni. najupadljivije obele`je politike u ovom. osim upornih nastojanja da ubaci klipove u sve njene toèkove. a njegovi efekti tako bolni za sve. da je odluèno odreðen „protiv“. a sadr`ani su u ogranièenjima vezanim za ustrojstvo i funkcionisanje same Demokratske opozicije Srbije. Naime. nego za „ove“. putem represije. tako ni od strane intelektualnih poslenika. . kako od strane novih vlasti. naime. odnosno „dogovorna koalicija“. sledstveno tome. Dugogodišnje sveopšte propadanje društva i dr`ave je bilo tako oèigledno. „postrevolucionarnom“.

vezana ne samo loša politièka rešenja i zloupotrebe. svako ko je) na bilo koji naèin u vezi sa prethodnim re`imom. Promena kao takva – manje-više ispranjena od sadr aja – ostaje osnova njihovog legitimiteta. valja pokazati da DOS ispunjava svoja obeæanja. tj. hteli mi to da priznamo ili ne.Promene u Srbiji – promena predznaka 85 delio na osnovu obeæanih promena. opozicionog ili reaktivnog. i b) „Biti kao i sav ostali (‘demokratski’) svet“. Štaviše. primenjuje slièna ishitrena rešenja (rampe na administrativnoj granici sa Crnom Gorom. kako smo se i na ovom skupu mogli uveriti. neophodnost stalnog „odreðivanja“ u odnosu na Miloševiæa i distanciranja od perioda njegove vladavine uvodi sadašnju vlast u neku vrstu „magijskih radnji poništavanja“. javno nastavljajuæi sa istom retorikom. Taj ritual postaje neizbe`an sastavni deo današnjeg „postrevolucionarnog“ folklora. mo`e ozbiljno da ugrozi dosovsko jedinstvo. kad-tad. odnosno intelektualni) æorsokak. Kako su za period vladavine prethodnog re`ima. ipak. a time i vlast. „Krizni štabovi“ i kadrovske èistke – od direktora preduzeæa do direktora osnovnih škola – samo su najekstremniji izraz ovakve tendencije. ovakva legitimaciona strategija (bez pozitivnog politièkog programa razvoja društva. Ova metafora opisuje tendenciju da se diskontinuitet prenaglasi tako što æe se nediskriminativno osporiti sve što je (i. Pojava je. i pokušaje da se na svaki naèin ospori i moralno raskrinka bivši re im. zasnovanog na jasnim ciljevima. daleko slo`enija. ne mogu „sakriti pod tepih“ (bio on i „opozicioni“) imamo situaciju da DOS. mora da se suoèi i da ih rešava. Taj pristup mo`e slikovito da se izrazi uz pomoæ dve. ne manje va`no. distanciranje i podvlaèenje nepomirljivih razlièitosti u odnosu na prethodni sistem. Ovakav pristup našoj politièkoj stvarnosti. Pošto se goruæi politièki problemi. Deo naše intelektualne elite. „ispod `ita“. meðutim. obrasca u 3 Štaviše. Pod a). „sluèaj“ ICN-Galenike. a ne specifiènog programa.3 Neobièna sliènost u („programskom“) pristupu našoj društvenoj i politièkoj stvarnosti odlikuje srbijanske politièare i intelektualce. konkretnih rešenja za pojedine politièke i društvene probleme. poštovanju nacionalnih i dr`avnih interesa i realnoj proceni moguænosti njihovog ostvarivanja) nu`no vodi u politièke improvizacije i voluntarizam. danas uobièajene (u politièkom i intelektualnom diskursu podjednako zastupljene) floskule: a) „Ne biti ‘miloševiæevac’“ („svaka sliènost sa Miloševiæem je samo sluèajna“). postaje oèigledno da svaki pokušaj otvaranja pitanja specifiènih sadr`aja obeæanih promena. nije deo samo politièkih aktivnosti i diskursa. Te ište se zato stavlja na generalno naglašavanje diskontinuiteta u odnosu na raniji period. veæ i realno postojeæi društveni i politièki problemi sa kojima svaka vlast. neretko. . takoðe. sklon je preuzimanju ovog. samo su neki od karakteristiènih primera). Zato pitanje da li æe se DOS raspasti postaje pitanje od krucijalne politièke va`nosti. Oba „programska“ stava usmeravaju obe pomenute strane u slièan (politièki. Najupadljivija javna demonstracija pomenute strategije „opozicionog“ politièkog delovanja koalicije na vlasti jeste gotovo ritualno „odreðivanje“ u odnosu na Miloševiæa prilikom svakog politièkog „poteza“ koji se preduzima.

politièkih i ekonomskih uzroka svega što se u ovih deset godina dešavalo. kao i za jedan znaèajan deo meðunarodnih politièkih. po pravilu. kao i politièari danas. status „opozicionara“ rezultirao je. „Postrevolucionarna“. Ne sporeæi doprinos intelektualaca demokratskim promenama u nas (šta više). „fundamentalnom greškom atribucije“5 i svodile se. tumaèenjima zasnovanim na mnoštvu stereotipija. neretko. na karakter Miloševiæa i èlanova njegove porodice ili. inaèe (iz istih razloga) u poslednjih deset godina bila izrazito politizovana: biti „antimiloševiæevac“ je predstavljalo „socijalnu ulaznicu“ za srbijanske intelektualne krugove onih koji „dr`e do sebe“ (uostalom. ne dozvoljava ni jednom èlanu društva. poziv na odbranu zemlje. pa ni intelektualcima. išlo na uštrb intelektualne objektivnosti i analitiènosti. ali intelektualno lagodan.86 Mirjana Vasoviæ analizi i tumaèenju politièkih procesa. intelektualci. 4 . afektivno pregrejana i izrazito politizovana. tj. Nedovoljna diferenciranost politièkog i intelektualnog delovanja uslovljava. i personalno poistoveæena sa politièkom. Politièki rizièan. sama èinjenica da je ova elita. da ih uporede. nediskriminativno. Da ne govorimo o nategnutim tezama o potrebi „demokratske kontrole“ vojske (!?). intelektualnih i „fondacijskih“ krugova). Katastrofalni ishodi Miloševiæeve politike uzimaju se kao osnova za „poništavanje“ dobrog dela društvene i politièke stvarnosti. povezuje sa ratnim zloèinima. Ono što je dozvoljeno pragmatiènom politièaru. naime. nije onome ko pretenduje na istinu. na – „srpski mentalitet“. takoðe. vojska sopstvene dr ave. pokušaju racionalno da sagledaju realne tokove i stvarne domete izvršenih promena. stoga. a preuvelièa uticaj dispozicionih karakteristika aktera. naziva „psima rata“. ovakav intelektualni nastup ima i svoja osobena socijalnopsihološka ishodišta. da ostanu „neutralni“. ili preterani „objektivizam“ dr avnih predstavnika u spoljnopolitièkim kontaktima. u propagandne svrhe. na taj naèin. potom. Uhvaæeni u „ralje antimiloševiæ-izma“. suviše je jak da bi mu se odolelo. u jednom znaèajnom delu. pored toga (kako je i današnja diskusija pokazala) da se prilikom analize èesto daje prednost U tom maniru i danas se u nekim intelektualnim. moj je utisak da je ovakvo delovanje. uglavnom. 5 Tendencija da se pri tumaèenju uzroka neèijeg ponašanja (ili neke pojave. a nerešenih pitanja ove dr`ave i društva koja su davno pokrenuta. propuštaju da iznesu svoje viðenje po`eljnih ciljeva i pravaca društvenog razvoja uopšte. uslovljavala je neku vrstu permanentne autocenzure4 što se odra`avalo i na pokušaje objektivnog razmatranja socijalnih. „ad hoc“ hipoteza i „teorija“ zdravorazumske provenijencije koje su. Socijalni pritisak koji nala`e „opredeljivanje“. i da. Najpopularnije teorije socijalne uzroènosti ovde najèešæe su bile rukovoðene tzv. karakteristièan za ovakve društvene situacije. dogaðaja) potceni va nost situacionih determinanti. realnih. Na intelektualnom planu. Hipoteka „miloševiæevštine“ i „nacionalizma“ koja je srbijanskom intelektualcu stalno visila nad glavom. Razlog tome je. a legitimni autoritet dr ave izjednaèava sa – „autoritarnošæu“. sa konkretnim naèinima na koji su oni u prošlosti i sada shvatani i rešavani. društvena klima. ista ova tendencija vodi u logièku grešku zakljuèivanja od posledica ka uzroku. Intelektualna zajednica u nas je. NGO i politièkim krugovima svako isticanje dr avnog ili nacionalnog interesa proglašava za nacionalizam. ipak. završavale u nekom obliku psihološkog redukcionizma. još èešæe. s jedne strane. Meðutim.

Odreðenje u odnosu na Miloševiæa postaje. Za intelektualne poslenike. uprkos tvrdoglavosti èinjenica. veæ antikomunizma. posredno. do skraæivanja školskih èasova na 30 minuta. da se ne pravi razlika izmeðu „izvora“ i „poruke“(što je odlika dogmatske svesti). pitanja kontinuiteta-diskontinuiteta). itd. uglavnom. naèelno slo`iti. stalno insistiranje na „povratku u meðunarodnu zajednicu“ – bilo to kroz uèlanjenje u EZ.8 Osim toga. Partnerstvo za mir. pa i „demokratija“ u našim okolnostima) podrazumeva. 7 Da period „tranzicije“ na ovim prostorima sve do sada nije bio period postkomunizma. to uzima kao sto`er svoje ideje modernistièke reformacije. meðutim. i samo kao anti-miloševiæevska era. ako veæ hoæemo da se dr`imo „opozicione“ paradigme. da li ih je i on rešavao i kako ih je rešavao? Da li su bili legitimni ciljevi. kojeg su politièari.Promene u Srbiji – promena predznaka 87 vrednosnim sudovima nad sudovima istine. oko èega. intelektualci se usmeravaju na delovanje novih nosilaca vlasti sagledavajuæi ga u istoj. lišeni. analitièki nekorektno se „razjašnjavaju“). . sameravajuæi njegovu sliènost ili odstupanje od obrazaca Miloševiæeve vladavine. „opozicionoj“. Uverili 6 „Ništa se nije. Da li postoje neki realni i legitimno „otvoreni“ problemi ove dr`ave i društva. naime. veæ. ne mora da znaèi ništa drugo (ili više) nego ponašati se onako kako ona oèekuje od nas. da zakljuèimo (parafrazirajuæi profesora Puhovskog7) da ovo danas ne mo`e da se oznaèi kao post-miloševiæevska. pre i izvan Miloševiæa. tako. niti mo`e promeniti“. Imajuæi u vidu ovu podudarnost.6 Umesto da ponude autonomne projekte društvenog razvoja. nema uvek saglasnosti – ostaje samo predizborna floskula ukoliko se ne zna (i ne objasni ovom narodu) šta mi zapravo tra`imo u njoj. unapred postavljen.. demokratski) svet“ predstavlja drugu opštu odrednicu koja kôla u intelektualnoj javnosti – oko koje æemo se svi. ili ih je sve Miloševiæ izmislio? U èemu se oni sastoje? Ako nisu ti koje je on istakao kao primarne. interesi. s pravom. NATO. naši politièari u svom delanju podseæaju na aktere one anegdote o slepcima i slonu: èega se ko prvo i nasumice dohvati. zadr`ava isti. Prihvatiti norme meðunarodne zajednice. paradigmi. veæ i merilo istinitosti i. moralnosti. nekritièko i neosmišljeno inkliniranje standardima „normalnog sveta“ nosi sobom dodatno iskušenje. 8 Oèigledan primer predstavljaju mnoge ideje novog ministra prosvete o reformi školstva. da se. Problem iskrsava onog trenutka kada valja objasniti šta se pod tim („normalnost“. bez problema. koji su? Ako postoje neki koji su va`niji. „Biti kao i sav ostali (normalan. demokratizacije i „normalizacije“ društva. ne samo merilo svake politike. mo`emo. Razmatranje socijalnih i politièkih promena koje je naš „Oktobar“ doneo (i. sredstva? Da li postoje neki drugi naèini na koji se oni mogu rešiti? Itd. èak. još uvek. „opozicioni“ eksplanatorni okvir (u koji se nove informacije samo uklapaju. tako i pozitivnih (politièkih ciljeva. tj. takoðe. Bez osmišljenog programa demokratskog razvoja i jasnog definisanja prioritetnih interesa društva i dr`ave. Pod b. ili da se „zapada“ u idejni nihilizam i negatorstvo. mora biti zasnovano na ozbiljnim analizama kako negativnih (ishoda). u cilju „pribli`avanja Evropi i demokratskom svetu“: od smanjivanja obima gradiva iz nacionalne istorije. a ako se ne uklope. sredstava) elemenata „miloševiæevske“ politike.

kako ih god nazvali. To su. od koje se oèekuje da ponudi „smernice“ i bude „korektiv“ društvenog razvoja (a to znaèi da kreira implicitne ili eksplicitne „ideologije“ o društvu usklaðene sa osobenostima socijalnog sistema u kojem `ivimo) to se postavlja kao problem koji nije samo etièke prirode. pitanjem da li je uopšte moguæe. a naša elita se rukovodila samo oèekivanjima „meðunarodne zajednice“. 9 U senci „globalizacije“ ponovo je aktualizovan sukob izmeðu pragmatizma i vrednosti. prepuštanje tokova istorije ogoljenom i stihijnom politièkom pragmatizmu. najèešæe. oèigledno. Kao idejni (ideološki) „filteri“ koji „proèišæavaju“ informacije „o ljudima i dogaðajima“ oni ne samo da. uostalom. utièuæi na stavove i uverenja svih pripadnika politièke zajednice. meðutim. na neke njegove idejne „efekte“. najefikasniji put. sadr`aj i prirodu nekih specifiènih i prepoznatljivih „teorija“12 o društvenoj stvarnosti u èijem kreiranju i diseminaciji. 12 „Kognitivnih reprezentacija“. Navešæu samo neke od ovih „tema“ koje su kontinuirano prisutne u okviru naše politièke kulture.9 Za deo meðunarodne politièke zajednice. proglašavanje „kraja ideologije“ nije oznaèilo samo kraj „hladno-ratovskog“ nadmetanja. tokom ovih deset godina. rada. bila bi u svom idejnom delovanju – kao. uèestvuje i naša intelektualna javnost. obrasci mišljenja ili kognitivne predstave koji se primenjuju u tumaèenjima uzroènosti aktuelnih dogaðaja. Upornost sa kojom se pojedini od ovih obrazaca reprodukuju i odr`avaju „na ovim prostorima“ u poslednjih pedeset godina (uprkos promenama politièkih sistema i re`ima) ukazuje da su oni nešto više od puke greške u procesu intelektualnog zakljuèivanja. Osvrnula bih se. tj. istu ovu dilemu. to znaèi. stranputice. polazeæi od opisanog „opozicionog“ (ili politizovanog) intelektualnog polazišta. analizirati perspektive ili ogranièenja socijalno-politièkih promena u Srbiji. takoðe. sasvim ukratko11. Raskol na našoj politièkoj sceni izmeðu politièkog pragmatizma Z. to znaèi. opravdano prilagoditi se ovakvom stanju stvari. upravo. pred intelektualnu elitu. mogu i „opipljivo“ da je determinišu i menjaju.10 Ali. mo`da. Deo naše politièke elite. Imam u vidu konkretne naèine tematizovanja politièkih i društvenih procesa. socijalnih mitova ili stereotipa. pošto je to. u prenosnom smislu. i politièkom – „osuðena“ na beskrajni i kapriciozni konformizam. 11 Pošto je to tema posebnog. pre svega. ili propagandnog sredstva koje se koristi u cilju osvajanja vlasti. meðutim. „konstruišu stvarnost“ veæ. smatra da je. *** U svom dosadašnjem izlaganju bavila sam se. veæeg. da predstavljaju. upravo zato što su èesto bila diktirana pragmatiènim politièkim razlozima. 10 . veæ eliminisanje vrednosti iz politièke igre uopšte. Ako takav sistem vrednosti ne bi bio ponovo ubaèen „u igru“. u sferi „umeæa moguæeg“. Ðinðiæa i „legalizma“ V. da su „oèekivanja“ koja je „meðunarodna zajednica“ ispoljavala u odnosu na ponašanje svih aktera balkanske drame najèešæe bila nejasna i nekonzistentna. itekako. Koštunice odra`ava.88 Mirjana Vasoviæ smo se. tj. kolektivne reprezentacije veæ ugraðene u temelje ovdašnje politièke kulture.

kao diskontinuiran proces i to je praæeno više-manje nasilnim „intervencijama“ u politièku kulturu. Ova „tema“ i danas je aktuelna. Centar za unapreðivanje pravnih studija. a u okviru kontinuiranog politièkog razvoja društva. 16 Karakteristièan primer su skupštinske rasprave o nacrtima zakona u kojima se. po pravilu. inaèe. Beograd. diskreditovanje. odnosno (što ima isti efekat) da se „zaposedne“ celokupan politièki prostor. svaka nova politièka generacija nastoji da radikalno (nasilnim ili propagandnim sredstvima) utièe na promenu uverenja. „Levica i desnica kao politièki surogati“. ne usvaja ni jedan amandman koji podnesu poslanici opozicije. 15 U svom poznatom istra`ivanju posleratnog sistema i politièkog razvoja bivše Jugoslavije Koštunica i Èavoški iznose rekonstrukciju nastanka i osobenosti ovakve ideje u okviru naše politièke kulture. na „raširenu i zajednièku interpretaciju politièke situacije“ èlanova politièke zajednice. diskredituje i (simbolièki ili stvarno) „poništi“ svaki konkurentski politièki program. i Èavoški. što u suštini oznaèava te`nju ka ukidanju svake politike. radikalno osporavanje. umesto predstave o periodiènoj smeni vlasti kao smeni razlièitih politièkih projekata. Politièki pluralizam ili monizam. do danas). u politièkoj svesti ostaje delatna metafora nove vlasti kao Feniksa koji mo`e izrasti samo iz pepela politièkih prethodnika. 2000. Koštunica.Promene u Srbiji – promena predznaka 89 Tema politièkog diskontinuiteta – Politièki razvoj društva poima se. Pošto mala deca nisu u stanju da usvoje apstraktne pojmove (vlada.16 U osnovi. Samard`iæa koji koristi pojam „ciniènog pluralizma“ ili vladavine posredstvom zaposedanja (uništavanja) politièkog prostora. Personalizam u politièkom mišljenju – Personalizam u osmišljavanju politièkih procesa predstavlja. K.veæ samo o njihovim efektima na politièku svest.. 13 Tema politièkog monopola – predstava o politici kao monopolisanom prostoru. dr`ava) oni politiku i politièke procese poimaju samo preko konkretnih liènosti 13 Ja ovde ne govorim o objektivnim tokovima i osobenostima politièke istorije koji su mogli usloviti ovakvu predstavu politièkog razvoja društva. „poništavanje“) svakog doprinosa politièkih prethodnika razvoju društva. Nastojanje da se ospori. evolucije ili reforme (koji bi ukazivao na „istoriènost“ politièke svesti) veæ samo ideja „permanentne revolucije“. tj. Mada se ideja pluralistièke i konkurentske demokratije (koegzistencije kompetitivnih politièkih programa) naèelno prihvata. Konkretno. Sledstveno tome. Takoðe. društvo. . karakteristiku „primitivnog“ ili nezrelog politièkog mišljenja. Institut društvenih nauka. u: Argumenti za Srbiju. Ne postoji pojam pozitivne politièke tradicije i nasleða. tako i na donošenje konkretnih politièkih odluka. Centar za filozofiju i društvenu teoriju. pretpostavki i preovlaðujuæih vrednosti èlanova politièke zajednice. implicitno ili eksplicitno se zastupa monopol kako na ponuðenu interpretaciju društvene stvarnosti i globalne ideje o naèinima rešavanja društvenih problema. ovo je generalna „tema“ politièke netolerancije.14 Ili se odbacuje ideja politièkog pluralizma u celini (kao u doba bivše socijalistièke Jugoslavije)15 ili je to zamisao o „politièkom pluralizmu bez politièke konkurencije“ (period od 1990. stavova. opisuju „period uspostavljanja jednog posebnog oblika politièkog pluralizma koji od poèetka pokazuje tendenciju kretanja u pravcu stranaèkog monizma“. to se ispoljava kroz negiranje (tj. V. nu`no. Vid. Beograd. 14 U ovom delu se pozivam na teze S. 1983.

naravno.). rivalskim grupama i sl. politièki i društveni procesi imaju relativno jednostavna objašnjenja. o samo-opa`anju Srba kao „nebeskog naroda“. tj. ako se oslonimo na iskustvene podatke istra`ivanja i nauènu. 19 Vid. razvijena demokratska kultura poèiva. zastrašujuæi) istorijski. Naprotiv. 18 Širenje i (zlo)upotreba stereotipa (kao neopravdanih generalizacija i osobenih teorija uzroènosti korišæenih u politièke svrhe) na ovim prostorima. 1963. „Opozicija se mora posmatrati kao lojalna opozicija.17 Teorija zavere i proganjanja kao dominantna teorija socijalne uzroènosti – U teoriji atribucije ona se odreðuje kao generalizovano uverenje da svi slo`eni (posebno. Ova pretpostavka demokratske politièke kulture u nas sve do danas nije zadovoljena. Princeton University Press. 1990. & Verba. Teorija zavere uvek se izra`ava posredstvom socijalnog mita koji ukazuje na to da se sva zla ovog sveta mogu se pripisati mahinacijama male grupe zaverenika. U nas se ispoljava kao rašireno verovanje u krajnje jednostavnu uzroènost katastrofiènih politièkih dogaðaja koji su uticali na sudbinu društva. preovlaðujuæa uverenja o politièkoj manjini su bremenita nepoverenjem. To je. Meðu odraslima ovakav naèin osmišljavanja politike predstavlja regresivan vid politièkog mišljenja. o „totalitarizmu“. politièki motivisan. koja vas neæe uhapsiti ili pogubiti ako im predate politièku moæ. kvalitativno razlièit (i bolji) politièki i društveni poredak. o „sveprisutnom agresivnom nacionalizmu u ovoj sredini“– što je sve. Ovakve. Princeton University Press. argumentaciju – umesto na puki. Personalizam u politièkom mišljenju u našoj politièkoj kulturi ima oba ova ishodišta. posebna je tema. Princeton. Ovde æu navesti samo stereotipe o „velikosrpskoj opasnosti“. u poslednjih desetak godina. New Jersey. Princeton. na oseæanju (ili stavu) interpersonalnog poverenja koje je od esencijalne va`nosti za poštovanje demokratskih pravila igre19. G. Almond. potkrepljeno verovanjem u moguænost radikalnih rešenja za pogibeljnu situaciju u kojoj se društvo našlo: odluèna akcija protiv odreðene. veæ njenoj ideologizaciji. p.: The Civic Culture: Political attitudes and democracy in five nations. „impresionizam“ – relativno lako pobiti. prepoznatljive i proka`ene. pojednostavljene. 23. veæ na koju se mo`ete osloniti da æe se ponašati u okvirima zakona i reciproèno vam ustupiti vlast ako vaša strana dobije sledeæe izbore“20.. Ona „Opsednutost“ Miloševiæem (kao nekada Brozom). Meðutim. On je karakteristièan ili za manje obrazovane socijalne grupacije (kada su politièki problemi i procesi suviše slo`eni da bi mogli da ih razumeju) ili za situacije kada su uverenja pojedinaca anga`ovana do nivoa strasti ili mr`nje. teorije socijalne uzroènosti uvek su praæene diseminacijom stereotipa (o politièkim protivnicima. o osobenom „srpskom nacionalnom karakteru“. psiholozi odavno znaju da stereotipiziranje ne slu`i racionalizaciji društvene stvarnosti. 17 . Culture Shift.18 Predstava o opoziciji kao inherentno nelojalnoj – Prema Olmondu i Verbi (1963). o „nacifikaciji Srbije“. 20 Prema: Inglehart. grupe „izopštenika“ omoguæiæe kolektivno spasenje. po pravilu.90 Mirjana Vasoviæ (tako da i u svom govoru o vlasti koriste zamenice „on“ ili „oni“). R. S. izmeðu ostalog. racionalnu. bilo kao predmetom obo`avanja ili mr`nje (što su dve strane iste „autoritarnosti“) najekstremniji su primer ovakve personifikacije politike.

ili èak bila definisana po principu analogije22. kao i o periodu Miloševiæevog re ima ne moram posebno ni da govorim. pri èemu su ta oèekivanja zasnovana na datom (upravo promenjenom) odnosu politièkih snaga. pri tom. K. 24 Imam u vidu pojavu masovnih hapšenja predstavnika bivše vlasti. 143. Isto.. pod inkriminacijama prilièno neodreðenog karaktera („zloupotreba slu benog polo aja“. str. a.. prikazuje kao ispunjenje predizbornih obeæanja. i Èavoški.24 Taènije. Mada se. Izrazi „kompromitovana „ ili „nekonstruktivna“ opozicija prisutni su u politièkom (i skupštinskom) diskursu 2001. jer smeta sprovoðenju novih ciljeva koji su diktirani izmenjenim društveno-politièkim prilikama“. od strane aktuelne vlasti.21 Tema revolucionarne pravde – „Revolucionarnom pravdom“ se. u razlièitim oblicima.usled izmenjenih društveno-politièkih okolnosti. danas na našoj politièkoj sceni postoji sukob izmeðu zagovornika principa revolucionarne pravde i principa legaliteta. Vid. kada se „. V. u okviru ovakvog pojma pravde. Tako. Princip revolucionarne pravde. uz prejudiciranje i javno izricanje presuda preko medija i pre suðenja – što se sve. pod tim podrazumevaju masovna streljanja na osnovu „prekog suda“. 25 O moralno-politièkoj podobnosti u samoupravnom socijalizmu. u socijalno-psihološkom smislu. s. ili parlamentarizma. ukazivanjem na „grehove iz politièke prošlosti“: „Videli smo mi kako ste to vi radili“. Tema (partijske) lojalnosti – Lojalnost ili „podobnost“ kao kadrovski kriterijumi bili su u ovoj politièkoj kulturi uvek od znaèaja – i opet su aktuelni. osnovna su egzekutiva ovakve politike Obièno. po mom mišljenju (bez obzira na razlièita tumaèenja) primenjuje se i danas.25„Krizni štabovi“. 136 i dalje. i sl. Isto. Socijalnopsihološka suština ovog principa sadr`ana je u njegovoj nameni „opravdavanja“ diskriminacije ili eliminacije snaga koje su upravo ostale u „politièkoj manjini“. što neodoljivo podseæa na dela „špekulacije i sabota e“ iz posleratnog perioda bivše Jugoslavije). u stvari. ono što jeste postaje ono što treba da bude: pravedno nije ništa drugo do ono što odra`ava aktuelnu distribuciju moæi. veæ i njeno pravo da uopšte uèestvuje u politièkom `ivotu. naðe potreba da treba proglasiti krivim i kazniti nekoga koji je društveno opasan. K. i Èavoški. veæ kao „izopštenik“ iz politièke zajednice – na koga se ne primenjuju principi i merila moralne i pravne pravednosti. 23 Prema: Koštunica. On se primenjuje. 22 21 . primenjivan je u prvom posleratnom periodu u bivšoj Jugoslaviji. Koštunica.. u istoj meri kao što su bili u periodima 1990-2000. i 1944-1949. uobièajeno. oznaèava pravda koja je zasnovana na oèekivanjima masa. da upotrebim citat iz knjige Koštunice i Èavoškog (mada ga oni koriste u nešto drugaèijem kontekstu). najèešæe preuzimala oblik osuda za dela „protiv naroda i dr`ave“ koja su sadr`avala veoma neodreðene inkriminacije. koji nièu kao peèurke posle kiše. revolucionarna pravda je. Za ondašnji kao i za današnji parlamentarni `ivot karakteristièno je da se ne osporavaju samo politièki argumenti koje opozicija iznosi.23 Princip revolucionarne pravde primenjivan je i po preuzimnju vlasti od strane Miloševiæa (posebno na Kosovu).Promene u Srbiji – promena predznaka 91 se ne posmatra kao politièki konkurent sa alternativnim ili korektivnim programom ureðenja društva i dr`ave. V.

8. tema „prevrtaèa“ (ideološkog konvertitstva). intellectual public. moralno. meðutim. Postoji izvesna protivreènost u pristupu ovoj „temi“: istovremeno se kritikuje kadrovska politika nove vlasti (po kriterijumu partijske lojalnosti) i zagovara eliminisanje „starih re`imskih kadrova“ (po kriterijumu nepodobnosti). Key words: political change. bar još dva idejna oblika u kojima se ova tema ovaploæuje: idejna borba protiv „ostataka miloševiæevštine“ (koja se. Ovi primeri. The examples show that some patterns of the political culture of this society have not changed for a long period of time in spite of changing political systems and regimes. . meðutim. alternative project of the future development of this society. kako vidim. Changes in Serbia: The Change of Sign Summary: The paper critically discusses the strategies of analyzing perspectives and limitations of social and political changes in Serbia from the standpoint of an “oppositional” political or politicized intellectual approach. podrške.e. u osnovi. social psychology. aktualizovanje ove „teme“. ali nikako – obrasci politièke kulture. *** Ovim sam htela da ilustrujem (polazeæi od svog. U suštini. Postoje. vodi i u okviru ove intelektualne rasprave) i. some of the stereotypical ways of thematizing political and social processes are described. oktobra.92 Mirjana Vasoviæ danas. What is lacking is a possibility of viewing the previous political period in the context of a clearly and positively defined. u osnovi politièko pitanje predstavlja se kao. mada konformistièki motivisane. i. The tendency is noted to understand the changes (continuity or discontinuity) merely as a change of the political sign rather than on the basis of comparing different political programs. specific and recognizable “theories” of social reality in whose creation and dissemination the intellectual public also participates. izra`ava dilemu svih pobednièkih politièkih partija u periodu uèvršæivanja vlasti: opredeliti se izmeðu manjeg broja „posveæenih“ pristalica – i masovne. Pri tom. stanovišta) neke naèine tematizovanja pitanja promena u periodu posle 5. 5. political culture. political project. socijalnopsihološkog. istovremeno pokazuju da se „preko noæi“ mo`e promeniti vlast. 2001. Beograd. For example. In the second part of the paper some concrete ideologizing “effects” or more precisely blind alleys of such an approach are presented. u javnosti izuzetno prisutna i etièki naglašena.

ukljuèujuæi i „realno-egzistirajuæi socijalizam (Beyme. 1993: 5. Demokratski poredak nije moguæ sve dotle dok se ne uspostavi temeljni . Nakon prevrata ostali su netaknuti funkcionalni mehanizmi starog sistema. 1992. 1994). 1990) ili liberalno-nacionalna (Nodia. Ono što se u centralno-evropskim zemljama odigralo 1989. Fukuyama. ovde æu ponoviti polazišnu tezu. Po raširenom mišljenju. da je reè o veoma komplikovanoj. Kljuène reèi: demokratija. u Srbiji se desilo tek oktobra 2000-te godine. 1998). u Evropi se na 200-godišnjicu pada Bastilje odigrala nova liberalna (Kiss. Takoðe je opšte mišljenje da se radi o procesu prelaska iz autoritarnog poretka u demokratski. odigrala se promena poretka. Od samog procesa strukturnog preobra`aja sistema vlast je zapravo odustala: umesto toga. Time su stvorene samo pretpostavke za zapoèinjanje procesa politièke.Laslo Sekelj Institut za evropske studije Beograd Prinudna demokratizacija kriminalizovane dr`ave Rezime: U septembarsko-oktobarskom politièkom prevratu graðani Srbije uèinili su neophodni iskorak iz neoboljševièkog autoritarizma i na taj naèin stvorili pretpostavke za preobra`aj autoritarnog u demokratski poredak. 1995: 143-144. društvo. medije i institucije. funkcionalizovala dr`avu. Nesporan je njen anti-komunistièki karakter. realnost Srbije i SRJ je takva da su principi liberalno-demokratske dr`ave za sada ostali samo puka predizborna obeæanja DOS-a. kadrovska politika. strukturne reforme. ekonomske i socijalne transformacije jugoslovenskog i srpskog društva u moderno društvo i dr`avu. dr`ava. slojevitoj i suprotno prvobitnim nerealnim oèekivanjima dugotrajnoj i trnovitoj socijalnoj promeni (Goralcyk. Offe. kriminalizacija. 1994). etnièki nacionalizam. 1992 :3) revolucija. Na`alost. klijentelizam. ukljuèujuæi organizovani kriminal kao dominantni ekonomski faktor. naroèito ako se pod „komunizmom“ podrazumevaju razne varijante boljševièkog poretka. Ackerman. U svim evropskim komunistièkim zemljama 1989-1900. ona je po pravilima igre nasleðenog sistema sprovela vlastitu kadrovsku politiku. Zašto? Odgovor na ovo pitanje pokušao sam da dam u jednom svom ranijem tekstu (Sekelj.

a Srbija i SR Jugoslavija su sve do septembarsko-oktobarskih dogaðaja spadale u ovaj tip zemalja – etnicitet je iskljuèiva. nacije i religije kao faktora koji odreðuju graðanima podobnost za ukljuèivanje u politièku zajednicu. Miloševiæu je uspelo da izmeðu sebe i svih opozicionih politièara napravi temeljnu distancu: Miloševiæ je bio dr`avnik. Rumunija i Bugarska. Poljska. sve do drugog kruga opštinskih izbora decembra 1996.94 Laslo Sekelj društveni konsenzus na osnovu èvrsto utemeljene politièke zajednice. Te zemlje ulaze u proces politièke i ekonomske transformacije na pretpostavkama politièke zajednice. Otuda su i takozvane demokratske stranke bile na isti naèin etnièke stranke kao SPS. Pri tome. S obzirom da je Miloševiæ èvrsto dr`ao u svojim rukama dr`avu i bio olièenje stvaranja dr`avnosti u toku procesa raspada Jugoslavije. a svi su oni „politièari“ u pe`orativnom znaèenju te reèi. itd. Otuda je Miloševiæu uspelo da nametne pravila politièke igre i to ne samo u smislu kako se vlast legitimiše nego. jedino politièko pitanje u SRJ bilo je srpsko nacionalno pitanje. u prvom redu. Èeškoj i Sloveniji politièka zajednica veæ bila stvorena. Za razliku od ovih zemalja dr`ave naslednice SFRJ ili SSSR-a. kao i nacionalno heterogene Slovaèka. Francuz. U jednonacionalnim dr`avama kao što su Maðarska. Èeh. slom komunizma doèekuju sa dve ili više pre-politièke zajednice na etnièkoj ili etnièko-religioznoj osnovi. Otuda je 1989-1990. pravi reprezent nacionalnih interesa. Na ovaj naèin stvorene su pretpostavke (ali samo pretpostavke) za zapoèinjanje procesa politièke. Francuska. a ono malo pripadnika manjina su pripadnici jezièkih ili kulturnih manjina koji se u odnosu na politièko shvatanje nacije nalaze u isto takvoj relaciji kao što je – po liberalnom modelu – neèija religiozna pripadnost javno-pravno zaštiæena privatna stvar svakog pojedinca. Poljskoj. ekonomske i socijalne transformacije jugoslovenskog i srpskog društva u moderno . Etnièka pripadnost i to po principu ius sanguini. a ne Miloševiæ. Pretpostavka toga je prevazila`enje etnièkog shvatanja nacije bilo revolucionarnim politièkim shvatanjem nacije utemeljenim u francuskoj revoluciji ili liberalnim konceptom graðanstva kao primarnog u odnosu na kulturno-etnièko shvatanje nacije. demokratska opozicija (Demokratska stranka. tzv. SRS ili Demokratska zajednica vojvoðanskih Maðara. ekonomske i politièke transformacije. Na taj naèin. šta je sadr`aj i svrha reprezentativne demokratije i izbornog nadmetanja. a ne dr`avljanstvo i prihvatanje zajednièkih temeljnih vrednosti je merilo pripadnosti zajednici. Demokratska stranka Srbije. Naime. dominantna ili bitna matrica politike i tim posredovanjem najznaèajnija determinanta procesa socijalne. Èeška. i niz manjih stranaka) je neprestano pokušavala na nacionalnom pitanju da preotme Miloševiæu primat ubeðujuæi biraèe da je ona. Obaranje Miloševiæevog re`ima putem izborima legitimisane skupštinske i predsednièke veæine bilo je moguæe tek onda kada su politièki akteri izašli iz zaèaranog kruga etnièke dr`ave. u Maðarskoj. politièko shvatanje nacije nije nikakav problem: svaki dr`avljanin je Maðar. Srpski pokret obnove. kao i dominanta matrica vezana uz Miloševiæa – na etnièkoj osnovi. one nisu postavljale pitanje pripadništva politièkoj zajednici na osnovu graðanstva veæ. U tim zemljama. Poljak.

Prisilna demokratija. Takozvani treæi talas demokratizacije u Evropi nakon Drugog svetskog rata suoèava se sa opštim problem transformacije autoritarnog poretka u demokratski. prvi put.Prinudna demokratizacija kriminalizovane dr`ave 95 društvo i dr`avu. 11-13) Iz toga sledi jedno sasvim su`eno formalno shvatanje demokratije – višepartijski izbori. pojavljuje se u Maðarskoj i celoj Istoènoj Evropi u sledeæa tri institucionalna oblika: 1) magloviti demokratski poredak. ali ne i dovoljne pretpostavke za tranziciju od virtualne avnojevske Jugoslavije ka modernoj liberalnoj dr`avi. godine na Ju`nu. Kontekst je dakle daleko širi nego Istoèna Evropa (Diamond. Deset godina srpska opozicija bezuspešno je tragala za „srpskim Havelom“: najzad ga je dobila. 1970. i naèinu na koji je ona ostvarena. Maðarski politièki teoretièar Atila Ag (Agh) nazvao je ovaj proces „prisilnom demokratizacijom“. tj. ona je ne samo dobila izbore – veæ je i stvorila nu`ne. odnosno SRJ. zakljuèuje Ag. Srbiji je ukinuta meðunarodna izolacija i time stvorene moguænosti da zakoraèi na put modernizacije. uverila graðane da ima nosioca alternativne politike Miloševiæu i SPS-u. veæ o tome da niti jedan od ova tri talasa demokratizacije nije bio rezultat slobodnog izbora. Manipulativna pozadina „slobodnih“ izbora. Iz toga . mora kao i svaka druga zemlja treæeg talasa demokratizacije da proðe kroz proces „prinudne demokratizacije“. ne radi se samo o nekritièkom preuzimanju jednog konkretnog i – za kritièku teoriju – problematiènog pojma demokratije („polovièna demokratija“ ili u kod drugih autora „minimalna demokratija“). kako na nivou amerièke spoljne politike tako i politièke nauke prilagodio (za spoljnu upotrebu) ovoj realnosti poloviène ili minimalne demokratije. Devedesetih godina izvršen je pritisak na Istoènu Evropu. nepostojanje ni pribli`no jednakih šansi izbornih konkurenata prihvatljiva je ako je rezultat jaka vlada koja vodi politiku komfornu ciljevima SAD i Evropske Unije. da se prisilno prilagodi spolja nametnutim pravilima igre. 1992: 3. Kada je srpska opozicija. Srbija. Pobeðeno društvo ili mala zemlja koja `eli da se ukljuèi u meðunarodnu zajednicu prisiljena je od strane ovog èinioca da se demokratizuje. prvi put. S obzirom da je za proces politièke transformacije potreban spoljni legitimitet („prinudna demokratija“). za ovo socijalno sazrevanje politièkim akterima u Srbiji bilo je potrebno 10 godina. manipulativni i nedostajuæi elementi unutrašnje legitimacije nadoknaðivani su presudom od strane pobednika u hladnom ratu („Zapada“) da je novouspostavljeni poredak „demokratski“. privatno preduzetništvo. Doduše. onda kada je. 3) paralelno.Ali. 1990: 48-49). Alternativnost te politike bila je upravo u (1) napuštanju do tada dominantne etnièke matrice politike. (Agh. zapravo celokupnog društva i dr`ave. Sa druge strane. minimalno poštovanje individualnih ljudskih prava i povinovanje zahtevima vlade SAD u okviru njenog shvatanja uloge Amerike kao jedine svetske sile. tj.iskljuèivanja i ukljuèivanja u politièku zajednicu i (2) u obeæanom programu strukturnih reformi politièkog i ekonomskog sistema. a još ranije na Nemaèku i Italiju. neformalno javno mnjenje. garantije za strane investitore i pravna sigurnost investicija. 2) klijentelizam. Iz tih razloga se i pojam demokratije. Zahvaljujuæi izbornoj pobedi Vojislava Koštunice i DOS-a. uverila graðane da predstavlja alternativu politici Miloševiæa i SPS-a.

96 Laslo Sekelj mo`emo da zakljuèimo. avgusta 2000. buduæim skromnim i poštenim funkcionerima. obavezujemo se da æemo veæ prvog dana prvog zasedanja novoizabrane Skupštine izglasati sledeæih deset akata u cilju vraæanja poverenja naroda u dr`avu i njene organe: Prvo. tada još samo ujedinjena opozicija. a najviši dr`avni organi obavezuju da odmah otpoènu razgovore sa legitimno izabranim rukovodstvom Crne Gore o karakteru i funkcijama buduæe dr`avne zajednice Srbije i Crne gore. Treæe. propisaæemo zakonsku obavezu za sve nosioce vlasti da prestanu sa selektivnom i diskriminatornom primenom zakona. na poèetku predizborne kampanje. èiji je jedini cilj rad na opštedruštvenoj dobrobiti: obnavljanje poverenja graðana u dr`avu i iskorenjivanje korupcije u upravnim organima i javnim ustanovama: Prvi dan nove skupštine „Mi. doneæemo rezoluciju kojom se ukida sadašnja ekonomska i politièka blokada Crne Gore. dakle nešto daleko šire od zahteva za saradnju sa Haškim sudom i isporuèenja okrivljenih. dolepotpisani poslanièki kandidati. današnji re`im. a da je vlasti i dr`avi zabranjeno sve sto zakonima nije izrekom propisano. parlamentarizma. sa posebnim osvrtom na regionalizaciju Srbije i afirmaciju autonomije Vojvodine i Kosova i Metohije. Deklaracija æe uva`iti potrebu za decentralizacijom dr`ave. sledi jedan put društvene promene nametnut spolja. proglasiæe se demokratskom – bez obzira na njen stvarni uèinak i karakter društvenih odnosa koji promoviše. odgovornosti vlada i vladavine prava. zaštite graðanskih i manjinskih prava. da Srbiji. obavezaæemo buduæu Vladu da odmah podnese program konkretnih mera Savetu bezbednosti UN kojim bi se omoguæila dosledna primena Rezolucije 1244 o Kosovu. U preambuli se naglašava da se radi o jeftinoj vladi. U formulisanju zakona i voðenju politike rukovodiæemo se naèelom da je graðanima dozvoljeno sve što zakonom nije izrièito zabranjeno. posebno u sferi ljudskih sloboda. oèuvao teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. izašla je sa programom strukturnih društvenih reformi. Nova ustavna i zakonska rešenja biæe usklaðena sa savremenim pravnim i civilizacijskim standardima. Istovremeno. koji æemo èiniti parlamentarnu veæinu. Ta prinuda ima i svoje dodatno optereæenje: svaka vladajuæa garnitura Srbije koja æe postupati komforno globalnim ciljevima politike SAD. DOS: predizborna obeæanja Uz puno pompe. usvojiæemo deklaraciju o hitnim pripremama za donošenje novog Ustava. kao i prethodno zemljama uspešne tranzicije. radi otklanjanja postojeæeg ustavnog haosa. garantovala prava na miran i siguran `ivot svim stanovnicima Kosova i podstakla njegova . Drugo.

Sedmo. a osoblje skupštinskih odbora i komisija takoðe za jednu treæinu. doneæemo zakon kojim se svim poslanicima i èlanovima Vlade zabranjuje gomilanje funkcija tokom trajanja mandata. Posebnim zakonom. Istovremeno. izglasaæemo rezoluciju kojom æe se nova Vlada obavezati da u roku od sto dana stavi na uvid nadle`nim skupštinskim odborima sve tajne policijske dosijee prikupljene o graðanima bez njihovog znanja. Narodni poslanici i èlanovi Vlade biæe obavezni da javno evidentiraju poklone. u skladu sa evropskim standardima. Narodni poslanici i èlanovi Vlade imaæe pravo na èlanstvo u samo jednom upravnom (nadzornom) odboru privrednih. društvenim ili dr`avnim). Èlanovima Vlade mora biti izrièito zabranjeno da tokom svog mandata upravljaju privrednim organizacijama (privatnim. usvojiæemo odluku kojom se smanjuje broj skupštinskih odbora i komisija za jednu treæinu. ali bez prava na primanje ikakve nadoknade u bilo kom obliku za taj anga`man. da ukine zakon o „oduzimanju neobraðenog zemljišta seljacima“ i zakon o „predsednièkim privilegijama“. slu`bena sredstva za rad i prateæe dr`avne slu`be van vremena obavljanja slu`benih funkcija. osim u sluèaju kada se radi o potrebama dr`avnih organa za voðenje kriviènih postupaka u obraèunu sa kriminalom. odmah æe biti ukinuta taksa za izlazak iz zemlje. slu`benih kontakta i obavljanja ostalih javnih funkcija. nauènih i drugih društvenih organizacija. a umesto njih proglasiti va`eæim prethodne zakone do donošenja novih. bez izuzetaka. ukinuti sva ministarska mesta „bez portfelja“ i ogranièiti broj potpredsednièkih mesta na najviše tri. doneæemo rezoluciju kojom se od Narodne skupštine Republike Srbije zahteva da odmah obustavi primenu onih zakona koji proizvode ogromnu društvenu štetu Srbiji i njenim graðanima.Prinudna demokratizacija kriminalizovane dr`ave 97 integracija u nove demokratske institucije zemlje. . Istovremeno. novèane priloge i donacije primljene tokom trajanja mandata prilikom slu`benih poseta. Peto. Osmo. Dokumentacija specijalnih slu`bi koja nema operativnu vrednost biæe ustupljena na èuvanje arhivama. biæe ureðen sistem slu`bene evidencije podataka o graðanima u vezi sa bezbednošæu i odbranom zemlje. Èetvrto. usvojiæemo rezoluciju kojom æe svi èlanovi Vlade i narodni poslanici biti obavezni da objave detaljan pregled svog imovinskog stanja i imovinskog stanja èlanova naju`e porodice na dan stupanja na du`nost. da obustavi primenu sadašnjeg zakona o privatizaciji do donošenja odgovarajuæih izmena po hitnom postupku. sportskih. Odluka æe istovremeno obavezivati sve skupštinske odbore i komisije na potpunu javnost u radu. Šesto. doneæemo zakon kojim æemo smanjiti broj ministarstava barem za jednu treæinu. Posebno æemo insistirati da se hitno reši pitanje otetih i ubijenih lica nakon dolaska Kfora. da stavi van snage sadašnje zakone o informisanju i o univerzitetu. Nadle`ni skupštinski odbor vršiæe redovnu kontrolu sprovoðenja ovog zakona. kao i na dan napuštanja du`nosti. Svim èlanovima Vlade biæe zabranjeno da koriste slu`bena prevozna sredstva.

kao i sadr`aj svih razgovora i pregovora visokih dr`avnih funkcionera koji su predodredili sudbinu nacije u ovom razdoblju“. opremanje kabineta i ostalih slu`benih prostorija. nezavisnu revizorsku kuæu koja æe biti zadu`ena da izvrši reviziju bud`eta i obavi temeljan pregled finansijskog poslovanja Skupštine i Vlade tokom prethodnih mandata i da podatke o eventualnim nenamenskim izdatcima. Prvih 100 dana nove Vlade Obavezaæemo novu demokratsku Vladu da u prvih 100 dana svog mandata iznese na skupštinsku raspravu i na javnu dabatu predloge kljuènih sistemskih zakona. Vraæanje Jugoslavije i Srbije u svet 2. Smanjenje javnih rashoda 4. Zakon o vojsci i policiji 4. malverzacijama i prekomernim trošenjima uèini javnim. Anti-korupcijski zakon 3. Zakon o sudovima i sudijama 5. reprezentacija. zloupotrebama. Paket izbornih zakona Prva godina nove Vlade 1. Skupštini æe u naznaèenom roku biti predlo`eni sledeæi zakoni: 1. Uvoðenje stabilnog novca 5. a odnose se na voðenje unutrašnje i spoljne politike Srbije i Jugoslavije u periodu 1987-2000. Zakon o lokalnoj samoupravi 10. Ova firma æe istovremeno dati svoj predlog na osnovu kojeg æe Skupština i Vlada usvojiti propise za sprovoðenje maksimalne štednje u poslovanju ovih javnih institucija (racionalizacija voznog parka. Zakon o javnom informisanju 8. Zakon o javnom tu`ilaštvu 6. a saèiniæe ga naši pravnici i ekonomisti. Zakon o Univerzitetu 9. Krivièni zakon i zakon o kriviènom postupku 7.98 Laslo Sekelj Deveto. Radikalne ekonomske reforme 3. Deseto. u saradnji sa ekspertima OEBS i drugih relevantnih meðunarodnih organizacija. itd. Svaki od dole navedenih zakonskih predloga mora biti u potpunosti usaglašen sa va`eæim zakonodavstvom Evropske unije. odabraæemo jednu renomiranu. godine. Paket reformskih ekonomskih zakona 2. Skupština æe formirati nezavisnu komisiju eksperata koja æe preispitati i obnarodovati sve relevantne dokumente i audio-video zapise koje je sadašnja vlast dr`ala u tajnosti.). Obnova poverenja u finansijski sistem i reforma banaka .

Poèetak velikih investicija u infrastrukturu „Kandidat DOS za mandatara republièke vlade Zoran Ðinðiæ u ponedeljak je izjavio da æe prioriteti nove demokratske vlasti biti uspostavljanje pravne dr`ave i borba protiv korupcije. Oni su izneli osnove programa buduæe vlade Srbije. U tom pogledu istakla se diplomatija. . Istovremeno s tim. a zatim i privatizacija. itd. u sluèaju da DOS pobedi na izborima. biæe i izrada nacionalnog programa protiv siromaštva i bede. pre svega reda u vlastima. Drugo i Treæe: ispunjeno. koja je poveæala broj ambasada umesto da ih smanji adekvatno zadu`enosti. Reprogramiranje spoljnog duga 9. vraæanje nadle`nosti opštinama. Na poèetku svog mandata obeæavala je da æe sprovesti u `ivot predizborno obeæanje u vezi sa smanjenjem administracije. siromaštvu i velièini ove zemlje. kumova. Liberalizacija cena 8.“ (B92 vesti za 12. 12. Privatizacija 11. javlja reporter Radija B92. odgovornoj vladi i parlamentarizmu. Nova agrarna politika 12. na delu je kraj procesa primanja na desetine hiljada novih zaposlenih. Kada je u pitanju nivo SRJ. Jedino je u proceduru pušten zakon o manjinama. Finansijska podrška makroekonomskim reformama 7. personala. Èetvrto: Srpska vlada ima sedam potpredsednika. zavoðenje reda u Srbiji. rekao je on na prvom predizbornom skupu DOS u Šapcu. što imenovanih rukovodilaca. autonomiji. koliko je poznato. rodbine i inih koji na dvomeseènom veèernjem kursu stièu znanja za ovaj posao (u Nemaèkoj dve godine). Najavljeno je i formiranje organa koji æe kontrolisati vlast.“ (B92 vesti za 11. to nije krivica DOS. zaštiti graðanskih prava. 2000) „Demokratska opozicija Srbije je u utorak uveèe odr`ala predizborni skup u Panèevu na kome je predstavljen program rada buduæe vlade. obeæan je i program pomoæi preduzeæima. što administrativnih slu`benika u obe vlade i po opštinama i gradovima. Spoljnotrgovinska liberalizacija 10. i kao najva`nije izdvojili regionalni razvoj. njihova konsolidacija. Do sada. 12. ambasadora sve istaknutih prvoboraca. 2000) A šta je uraðeno? Prvo: Ni prvog ni stotog ni dvestotog dana. ništa nije uraðeno na promeni ustava. Naravno i. ukljuèujuæi autonomiju Vojvodine i regionalizaciju Srbije. Kao i naèelan stav „da je graðanima dozvoljeno sve što zakonom nije izrièito zabranjeno“ i prethodna naèela liberalne dr`ave ostalo su na nivou pukih fraza. ali jeste kada je reè o decentralizaciji. Obezbeðenje socijalne i zdravstvene sigurnosti graðana 13.Prinudna demokratizacija kriminalizovane dr`ave 99 6. vladavini prava.

Mi smo poznavali i nasilnije i autoritarnije vlasti i vlade pre DOS-a. isti ljudi („intelektualci“) koji su svojevremeno uzdigli Miloševiæa sada su bliski ili se trude da budu bliski novoj vlasti. . Osmo: Delimièno ostvareno Deveto: O delatnosti revizorske kuæe javnosti nije ništa poznato. Šesto: Od obeæane rezolucije nema ništa. Èovek zaista ne zna da li su bili degutantniji pod Miloševiæem ili pod Ðinðiæem. a veza policija-organizovani kriminal-ekonomija je ostala netaknutom. kao i njenim predlozima uštede bud`eta: gospoda ministri se voze istim crnim limuzinama. 2. prvih 100 dana je zapravo i na ovom nivou veæ poodavno isteklo. nauci. U Srbiji se `ivi lošije nego pre 5. Deseto: Prazno obeæanje. ne mo`e da zabašuri sledeæe èinjenice: 1. ali ne i bahatije. Sve to. Èlanovi vlade gomilaju naveliko funkcije i ne zna se da su se odrekli honorara od èlanstva u upravnim odborima. pravdao potrebom da nova vlada bude oformljena još pre izbora da bi stupila u dejstvo odmah sledeæeg dana nakon izbora. na republièkom upravo istièe prvih 100 dana. Prva godina nove vlade: najviše izgleda na pozitivno ostvarenje. oktobra. što priznaje i potpredsednik Mihailoviæ. Sistem ostao nepromenjen. školstvu. zajedno sa delatnošæu super-vladinih organizacija. a u policiji je jedna frakcija Miloševiæeve DB zamenila drugu (i gazdu). neki ne. a diplomatija nadalje besomuèno troši: Mnogo više se daje na troškove apsolutno nepotrebne diplomatije (200 miliona DEM) nego na preko potrebne lekove. Kozmetièki prepravljen stari. situacija je katastrofalna. ali ni nadzor javnosti nad policijom. Prvih 100 dana nove vlade: Donet je jedino Zakon o lokalnoj samoupravi. Od evidentiranja poklona. to je logièan rezultat. DOS na vlasti: dr`ava kao plen DOS je na saveznom. pokrajinskom. S obzirom da je republièki premijer Ðinðiæ svoje samonaimenovanje na tu funkciju. dve nedelje pre republièkih izbora. S obzirom da je DOS vlast bez opozicije i to na svim nivoima. Isto tako. Sedmo: Neki su dali na uvid javnosti svoje imovno stanje. decembra. U pojedinim segmentima društva – pre svega u socijalnim funkcijama dr`ave – u zdravstvu. Ne zaèuðuje ni ulizivaèki karakter dr`avnih medija. honorara i (skrivenih) prinadle`nosti nema ništa. gradskom i opštinskom nivou na vlasti 6 meseci. a formalno. a mnogo lošije nego pre 23. ali je još prerano za donošenje sudova. Uvid u tajne policijske dosijee niko više ni ne spominje. Najmanje polovini èlanova Politbiroa DOS-a bilo bi više nego neprijatno èeprkanje po prošlosti.100 Laslo Sekelj Peto: Od obeæanog zakona nema ništa.

a ako . Rumunije. a dr`avna institucija je bespogovorno sprovodi i pri tome je du`na da oèite promašaje proglašava za upravo genijalna rešenja. a da æe kriminalci odgovarati. tj. Nedostaje bilo kakva ozbiljna reforma: pravosuða. Ali današnja vlast demonstrira svoju bahatost time što iskljuèivo po partijsko-kumovskoj logici imenuje rukovodioce u javnom sektoru. došlo je jedino do radikalne zamene ljudi. a iskustvo drugih nam ukazuje da nam je to i obeæana svetla buduænost – je da kriminalci ostaju. univerziteta. Karijeristi. Ovome nas uèi iskustvo Rusije. godine. niko ne gradi sa dozvolom. Ali. a politièari se smenjuju. a sada ga je DOS postavio za predsednika istog suda i to meðu prvih pet imenovanja u sudstvu. ništa se nije izmenilo od 5. Sistem je samo kozmetièki promenjen. javne i dr`avne uprave. vojske. ministri i deo štampe proglašavaju osumnjièene krivim. ekstremno skupu i veoma rasipnu vladu s obzirom na opštu bedu i siromaštvo koje nam nudi kao ostvarenje svog programa i predizbornih obeæanja o srednjoevropskom standardu i moguænosti poštene i fer zarade za sve. ulizice. postao je pod Miloševiæem zamenik. Umesto radikalne promene sistema. premijer. 4. DOS nije stvorio ovakvu situaciju: ono što je navedeno pod 1-3 je nasleðeno. zdravstva. Politbiro ili kadrovska komisija odgovarajuæeg nivoa zaseda i donese odluku. 5. Paket reformskih ekonomskih zakona je samo delimièno poznat javnosti. a politièari se smenjuju. politièkog sistema. i onih sa i onih bez dr`avnih funkcija. ostali su na svojim polo`ajima. 6. kao i svugde drugde u Istoènoj Evropi. Ako je praksa liberalne dr`ave da su èinovnici stalni. i nadalje se korupcijom legalizuje sve. a poneki su i napredovali. naša dosadašnja praksa. siled`ije se podjednako bahato ponašaju kao i pre. U tom pogledu. Iz onoga što se zna.Prinudna demokratizacija kriminalizovane dr`ave 101 3. Bugarske i mnogih drugih zemalja u tranziciji. školstva. Tako umesto da se na hapšenju i eventualnom procesu protiv Miloševiæa generacije pravnika uèe kako je uvedena pravna dr`ava. DOS zadr`ava sistem i radikalno menja kadrove. zaposlene u javnom i dr`avnom sektoru niko ni za šta ne pita: najveæi deo zaposlenih lišen je elementarnih prava na participaciju u upravljanju i na osnovnu socijalnu sigurnost. Osnovni privredni subjekt je sa politikom povezani organizovani kriminal. uopšte više nije izvesno da æe lopovima biti oduzeto bilo šta od onoga što su ukrali. ne svih. konformisti. oktobra: i nadalje postoje šleperi kojima carina (i danas apsolutno najkriminalizovaniji segment dr`avne uprave) ne prilazi. delikt mišljenja 1997. što se èak ni u Brozovo vreme nije dogodilo. policije. Drugo sredstvo republièke vlade je demagogija i ideologija prekog suda. Policije nema nigde da štiti graðane. i s obzirom na stepen kriminalizacije dr`ave i ekonomije – oni æe imati kao završni efekt još dublju kriminalizaciju ekonomije i dr`ave. Makedonije. izrièu im presude i prete novim hapšenjima. Što se kriminala tièe. Kao i robove u antièkom Rimu. Tako je osoba koja je kao sudija-pojedinac Treæeg opštinskog suda u Beogradu autora nauène monografije osudio za krivièno delo klevete. Imamo arogantnu.

kumovi. sa svojim „kadrovima“ na svim mestima lokalne. njihovi partijski drugovi. na sva èetiri nivoa vlasti (lokalna. siromašna i prezadu`ena zemlja zameni jedne nekompetentne ambasadore i atašee drugim nekompetentnim ambasadorima i atašeima. saborci. Oni koji su glasali za DOS. Vojislava Koštunicu. ekonomske i socijalne transformacije jugoslovenskog i srpskog društva u moderno društvo i dr`avu. roðaci i prijatelji preimenuju u pomoænike i zamenike ministara. a ne da se poveæaju troškovi dr`ave i lokalnih vlasti. sigurno nisu glasali za to da ova mala. ukljuèujuæi organizovani kriminal kao dominantni ekonomski faktor.102 Laslo Sekelj je suditi po opštini Novi Beograd. Graðani Srbije nisu glasali za to da se dosovski politièari namesto SPS-JUL-SRS naðu u upravnim odborima dr`avnih firmi i fondova po starim pravilima igre: debela lova za nikakav i èesto nepostojeæi rad. ostanu na svojim . Na ovaj naèin stvorene su pretpostavke (ali samo pretpostavke) za zapoèinjanje procesa politièke. Postavlja se pitanje da li su i graðani Srbije. realnost Srbije i SRJ je takva da su principi liberalno-demokratske dr`ave zasada ostali samo puka predizborna obeæanja DOS-a. kumovske ili roðaèke podrške. samo razlièite partijske pripadnosti. Niko nije glasao za DOS i dvostrukog nosioca izborne liste. U septembarsko-oktobarskom politièkom prevratu graðani Srbije uèinili su onaj neophodni iskorak iz neoboljševièkog autoritarizma i na taj naèin stvorili pretpostavke za preobra`aj autoritarnog u demokratski poredak. Od samog procesa strukturnog preobra`aja sistema. DOS je vlast bez opozicije. oktobra i decembra prošle godine glasali za promenu sistema. Oni sigurno nisu za to glasali da se sekretarice i drugo pomoæno osoblje dosovskih lidera. medije i institucije. drugim reèima reprodukciju svih mehanizama prethodne partijske dr`ave samo što je broj stranaka poveæan. a ne za puku promenu upravljaèa na osnovama starog sistema. Ono što imamo u stvarnosti su netaknuti funkcionalni mehanizmi starog sistema. pokrajinska. Oni su septembra. pokrajinskom i lokalnom nivou) – na osnovu šumarskog i inog sta`a kao najva`nije kvalifikacije. republika i savezna dr`ava) imamo shvatanje dr`ave kao plena (od èega je lakrdija sa ambasadorskim mestima samo vrh ledenog brega). da se besomuèno uništavaju i uopšte ne obnavljaju zelene površine i slièni komunalni problemi. oportunisti i ulizice. ekstremni klijentelizam. da su svi kanali zaèepljeni. pokrajinske. za to da karijeristi. republièke i savezne vlasti i to na svim mestima. Na`alost. Koštunièini i DOS-ovski glasaèi na dva izborna nadmetanja na èetiri nivoa. naèelnike. samostalne referente i savetnike (na republièkom. takoðe odustali od promene sistema. funkcionalizovala dr`avu. a istovremeno apsolutno nekompetentni za funkciju koju obavljaju. Umesto vlade struènjaka i administracije koja je politièki neutralna i kompetentna. ona je po pravilima igre nasleðenog sistema sprovela vlastitu kadrovsku politiku. vlast je zapravo odustala: umesto toga. Oni su glasali za to da se smanje. od portira do direktora. novu dosovsku vlast i njene odbornike apsolutno ne interesuje èinjenica da je njihova opština grad-ðubrište.

Vladavina prava spada u kljuèna predizborna obeæanja DOS-a. U Srbiji se sada lakše diše. naroèito Dr`avna bezbednost (DB). odnosno savezne vlasti je povratak Srbije u svet i veoma umereno i vešto voðenje politike spram Juga Srbije i crnogorskog separatizma. Umesto da zaposlene stave u polo`aj da biraju ili u najmanju ruku da u punoj meri uèestvuju u biranju svojih rukovodilaca. javnim i komunalnim slu`bama. na prvom mestu. povratak dr`ave Srbije samoj sebi. radi nezavisno od . školstvu. meðutim. vlada Srbije. kao da se radi o njihovoj dedovini. ne odnosi na Vojislava Koštunicu. Doduše. DOS kadruje li kadruje. opravdano. Posledica toga da su graðani tri puta birali Vojislava Koštunicu. Graðani su glasali za to da policija. veoma visok. preduzeæima. I zaista nema revanšizma. Drugi ogromni veliki plus DOS-a. a ne narod bira poslanike – i otuda oni sami nemaju nameru da ga menjaju. ustanovama i preduzeæima kao sa svojom privatnom præijom. bude podvrgnuta parlamentarnoj i vanparlamentarnoj kontroli i da najzad poènu da obavljaju svoj posao. a koji jako pogoduje partijskim liderima – jer oni. Srbija je najzad postala graðanskom dr`avom iz èije politièke zajednice se niko ne iskljuèuje zarad etnièke pripadnosti. bolnicama. DOS je obeæavao da neæe biti revanšizma kada doðe na vlast. prošlosti i još sumnjivijeg morala. jedna frakcija Miloševiæeve UDBE zamenila je drugu. ukljuèujuæi i srpske skupštinske izbore i otuda njegova odgovornost pred biraèima i za ono što drugi. èiji rejting je stabilno veoma visok i što je još bitnije. To se. penzijama. a ne o opštem dobru i javnom vlasništvu. lideri i liderèiæi postavljaju svoje ljude u „svojim“ firmama. nafte i robe široke potrošnje. trgovine narkoticima i oru`jem. DOS ipak nije najgori U pozitivnu stranu vladavine DOS-a treba upisati. kada bismo mi imali diplomate i diplomatiju to bi se pretoèilo i u znatno pozitivnije dr`anje meðunarodne zajednice u odnosu na jugoslovenski dug i neophodne humanitarne pomoæi zdravstvu (ukljuèujuæi i plate osoblja). tj. reketiranja. vidna je tendencija klerikalizacije dr`ave i ona direktno dovodi u pitanje ovu tekovinu septembarsko-oktobarskih dogaðaja. Umesto toga. socijalnoj pomoæi. njegov negativni rejting je danas mnogo manji nego pre šest meseci. ali stepen razoèaranosti novom vlašæu je. samo što su sva rukovodeæa mesta u Srbiji izdeljena po kljuèu meðu strankama nekadašnje opozicije a današnjeg re`ima i one postupaju sa školama. Srbija ima krajnje autoritarni i nedemokratski izborni zakon.Prinudna demokratizacija kriminalizovane dr`ave 103 funkcijama ili èak da napreduju. U najboljem stilu kadrovskih komisija nekadašnjeg Socijalistièkog Saveza. Naravno. sve promeniti na bolje. a funkcionisanje policije i DB ostalo je nepromenjeno: ništa se nije promenilo u pogledu šverca cigareta. Novine nas svakodnevno izveštavaju o smeni dobrih rukovodilaca ali sa pogrešnom partijskom knji`icom i o uspešnim „preletaèima“ sumnjivih sposobnosti. DOS je olako insistirao na tome da æe se nakon njegove izborne pobede. Uostalom graðani Srbije su samo za njega i glasali: on je bio nosilac liste DOS na oba izborna nadmetanja.

daljnje odlaganje strukturne reforme sistema.104 Laslo Sekelj njega. 47(12): 3-14. Ni ti. (1992). „Nationalism and Democracy“. postavljenu na osnovu analize dr`ava koje su prošle kroz proces demokratske transformacije u Evropi nakon Drugog svetskog rata – da su odmah nakon promene sistema uspostavljeni novi konstitutivni elementi veoma teško promenljivi i postaju trajni institucionalni temelji novog poretka (Rokkan. Ansätze und Konzeptionen.“ In: Wolfgang Merkel. Uostalom. ne mogu da nedelovanje prodaju kao delovanje. „A kenyszerdemokracia paradoxonjai. In: Bogdan Goralcyk. a za šta je preduslov dekriminalizacija dr`ave. 3(1): 48-60. Wojciech Kostecki. Literatura Ackerman. Journal of Democracy. (1992). Transformations of postcommunist states 1989-1994. Summer. zaokru`ujuæi listu DOS i ime njenog nosioca. Bruce. Systemwechsel 1.“ Tarsadalmi Szemle. dugogodišnje iskustvo politologa potvrðuje Rokanovu hipotezu. . Attila. Katarina Zukrowska. kao i to da Srbija i SRJ prolaze takoðe i kroz proces prinudne demokratizacije. Zapravo. za naše prilike basnoslovno skupo plaæeni PR. eds. Offe. glasali za promenu sistema. Francis. etc: Campus. (1992). „Ansätze zu einen Theorie der Transformation der ex-sozialistische Länder Osteuropas. 3(4): 3-22. situacija u Srbiji je zapravo alarmantna: Ako se nešto veoma brzo ne dogodi na planu strukturnih reformi i sa time povezane dekriminalizacije dr`ave postojeæe stanje æe postati trajno stanje. 143-156. 141-172. (1994). Ghia. Claus. a ne za puku zamenu jednih „kadrova“ drugim „kadrovima“. A graðani Srbije su sva tri puta. (1994). Fukuyama. Frankfurt. 1970). tim pre je hitno potrebna jer iskustva zemalja u tranziciji pokazuju da nakon promene prethodnog sistema uspostavljeno stanje ima tendenciju da postane permanentno. New Haven and London: Yale University Press. Ta negativna legitimaciona osnova ima ogranièeno vremensko trajanje i to uprkos delovanju profesionalaca za propagandu uvezenih iz Amerike. The Future of Liberal Revolution. (1990) The Last Man. „Post-communist challenges: an attempt of identification“. Goralcyk. Theorien. 4. što znaèi da spoljašnji faktor nije zainteresovan za demokratiju ili dekriminalizaciju dr`ave veæ za jaku vladu i politiku komfornu interesima SAD. december. Der Tunnel am Ende des Lichts. Legitimaciona osnova nove vlasti nisu njena dela. Bogdan. Imajuæi na umu ovu iskustvenu èinjenicu. Agh. 2001. nego antimiloševiæizam. 28. Nodia. (1995). Diamond. Ed. Journal of Democracy. Beyme. Opladen: Leske+Budrich. ili ne u prvom redu. Klaus von. (1990) „The Paradoxes of Democracy“.agenti. Beograd. October. Larry. Warsaw: Polish Academy of Sciences.

Parties: Approaches to the Comparative Study of Develepment. Key words: Democracy. Oslo: Universitetforlaget. Unfortunately. Stein. the reality of Serbia and FRY is such that the principles of the liberal democratic state have remained nothing but empty pre-election promises of the DOS. Laslo. (1970). criminalization. these are just presuppositions for initiating the process of political. the media and institutions under its control. Vilagossag. However. clientelism. November. thus creating preconditions for the transformation of the authoritarian order into a democratic one. „Reform es foraradalom koezoett“. personnel policy. After the overturn the functional mechanisms of the old system. .„Nacionalizam i demokratija: tri tipa transformacije u Istoènoj Evropi. 5 (2-3): 189-212.Elections. The new government has actually given up the structural transformation of the system.. including organized crime as the dominant economic factor. Rokkan. have remained intact. Forced Democratization of a Criminalized State Summary: In the September-October overturn the citizens of Serbia took the necessary step out of the neo-Bolshevik authoritarianism. Instead it has followed the rules of the game of the inherited system. Citizens.(1998). society.“.Prinudna demokratizacija kriminalizovane dr`ave 105 Kiss. ethnic nationalism. Sekelj. structural reforms. redistributing important offices and placing the state. 34(11): 5-19. Janos. state. (1993). economic and social transformation of the Yugoslav and Serbian society into a modern society and state. Nova srpska politièka misao.

.

Dr`ava se poznaje po pravima koja brani. mimo zakonom propisanih pravila koja je usvajala Skupština po njegovom diktatu. kontinuitet. a potom i duboku kriminalizaciju institucija i društva. Herold Laski Od onog èasa. od sadašnje vladajuæe garniture u Srbiji. Nacionalistièku politiku su podr`avale i skoro sve opozicione politièke partije. nastupila kriza dotadašnjeg politièkog sistema. Zemljom je. pre svega. Ili. Njihova borba za uspostavljanje legaliteta je. Utoliko legalistièki kontinuitet nije legitiman. ona postaje nelegalna. nacionalizam. borba za politièki opstanak. Sa druge strane. realno. istovremeno. kao politièki projekt. u Srbiji je. Institucije su delegitimizovane tako što se u njima nije odluèivalo. koji je uspostavio prethodni re`im. u stvari. èak. onda nestajanje postojeæeg legaliteta dovodi u pitanje i samu organizaciju politièkog sistema. Raspadanje sistema je. posle izborne smene legitimno? Odgovor ne bi mogao biti pozitivan zato što je èitav pravni poredak bio uspostavljen kao fasadni demokratski poredak. sa kraja devete decenije minulog veka. upravljao sam Miloševiæ uz pomoæ sopstvene nomenklature. legalitet. U tom smislu na legalistièki kontinuitet se mo`e gledati kao na kontinuitet nacionalistièke politike. takoðe. potrošio sopstvenu supstancu. kolektivistièkih vrednosti prema orijentaciji ka progresu.Ðokica Jovanoviæ Filozofski fakultet Niš Legalitet ili diskretna odbrana nacionalizma Rezime: Osnovno pitanje koje je postavljeno u ovom tekstu glasi: da li je dosledno praktikovanje legaliteta. Kljuène reèi: legitimitet. O njenoj prirodi se sudi. dr`ava (kriminalizovana). etnièki ekskluzivizam. Ako se taj vakuum ne popuni gubi se uporište za politièku akciju. Ako je legalitet najva`nije sredstvo (oruðe) kojim barataju politièki akteri. Taj legalitet je bio zasnovan na decenijskoj nacionalistièkoj politici. koja je uslovila unutrašnju društvenu krizu. diskontinuitet. u njima se nisu stvarno donosili zakoni. poslednjim izborima u društvu je naèinjen otklon od tradicionalistièkih. uslovilo i raspadanje pravnog poretka. Zato je nastojanje da se . po onome šta ona doprinosi ljudskoj sreæi. kada je boljševizam.

onda oni ne poèivaju na legalitetu. unapreðuje i brani interes svojih graðana. 1993. 39. i ja cenim dr`avu. bez ogranièenja koja postavljaju zakoni. jer sam graðanin. Oni su tada nedemokratski. Za ovu priliku se mo`emo slo`iti sa konstatacijom da legitimitet pretpostavlja konsenzus o tome šta je opšte dobro. ukoliko su zakoni samo konvencija „najjaèih“. vraæa se. da bi se odr`ao. Kao što ja.“2 Govor o pravu podrazumeva govor o pravdi. ja imam prava na dr`avu. Onda æe se Herold Laski. kao osnovni instrument društva. (…) Ako vidim da ona omoguæuje pun i bogat `ivot za druge. Legalitet. Taj princip podrazumeva naèelo vladavine prava. što. „To jest.“1 Ako mi polazi za rukom da pratim ovu misao Herolda Laskija. ukoliko proizlaze iskljuèivo iz konsenzusom utvrðenog sistema interesâ dominantnih grupa. Meni su data prava da mogu obogatiti zajednièki `ivot.). uvire u legitimitet. str.J. Legalitet izvire iz legitimiteta.). o kakvom se legitimitetu radi? I. Ali ako se ova prava ne realizuju. Da bi to mogla èiniti ona se slu`i instrumentom – zakonima (legalitet). najte`e pitanje. tako. koji.108 Ðokica Jovanoviæ uspostavi legalitet prirodna reakcija politièkog aktera. Da bi se pribavila legitimacija pravnom poretku (iako je on manje-više rezultat igre moæi) – on mora biti brana (ustava = ustav) svakoj vlasti. pohitala da osvoji apsolutnu moæ.. kao osnovnog pojma politièke filozofije. nemam znaèaja. Ja imam prava u svakom trenutku na sve potpore koje ona mo`e pru`iti mome moralnom biæu. 1934. Politièka gramatika. ja imam prava koja su sastavni deo moje liènosti kao èlana društva. konaèno. Da li æe legalitet biti zasnovan na legitimitetu? Ako je zasnovan na legitimitetu. Beograd. sem kao rob. tako i dr`ava koja propušta da mi ih obezbedi. potpuno je opravdana moja te`nja da doznam da li je ovaj bogati i puni `ivot dostupan i meni. i najpotpuniju harmoniju nagona koju mogu postiæi. „Princip legalnosti u širem smislu (…) zahteva da pravni poredak poèiva na odreðenim humanistièkim etièkim vrednostima i politièkim principima koje štiti i omoguæava da se ostvare pribli`avajuæi pravo i ‘pravedno’.J. 580. mora biti organizovan u dr`avno-institucionalnom okviru. ovaploæuje se u graðaninu i. vladavinu zakona. preveo s engleskog: Dragomir Ikoniæ. pravo pitanje se postavlja u ovoj ravni. konaèno. Dr`ava. totalitarni. 1 . to znaèi da su valjani oni zakoni koji izviru iz osnovne ljudske potrebe za društvenim `ivotom. bez ovih prava. da li æe pravo biti u saglasju sa praviènošæu? Nema opšteprihvaæenog odreðenja pojma legitimitet. obavezuje zajednicu da bude bri`na prema posebnom dobru svake grupe i pojedinaènom dobru svakog pojedinca. Beograd. dalje. Kako politièku. Ali. imam prava da kritikujem dr`avu pretpostavljajuæi da je njena volja uperena drugim ciljevima a ne opštem dobru (kurziv – Ð. gubi od svog znaèaja za mene (kurziv – Ð. Meðutim. 2 Vojislav Stanovèiæ. Jednom reèi. Savremena administracija. a ne liènosti ili tela. po naèinu kojim ona te`i da mi obezbedi suštinu ovih prava. str. autokratski. tako i ekonomsku. diktatorski. koja bi. veæ i stoga što su u zakone uvek utkani i interesi dominantnih grupa. u: Enciklopedija politièke kulture.. I knjiga. Geca Kon. Razume se u naknadu za to i ja imam prema njoj du`nosti. iako ti pojmovi nikada ne mogu biti identièni jedan drugom.

Obe je blagoslovio i potpisao patrijarh SPC gospodin Pavle. nedemokratski – ne zastupaju pravâ graðanina niti pravâ bilo kojih drugih kolektiviteta ukoliko se ne radi o sopstvenim etnièkim kolektivitetima. I jednu i drugu deklaraciju prate potpisi po šezdeset poznatih intelektualaca i javnih delatnika znanih po izrazitoj nacionalnoj orijentaciji (akademika. Evo nekoliko stavova iz ovih deklaracija. I jedan i drugi su ugledali svetlo dana u Beogradu 1997. svoje duhovnosti.J. Meðu potpisnicima Deklaracije protiv genocida nad srpskim narodom nailazimo i na imena nekih sadašnjih najviših dr`avnih funkcionera u Srbiji. da se legitimitet tra`i tamo gde ga nema – u podaniku. kulture i demokratskog ubeðenja. Hrvata. u ime „srpskih interesa“. U vreme ratova na podruèju bivše Jugoslavije. Bosni i Hercegovini i. Nesporno je da su Srbi bili `rtve zloèina koje su nad njima vršili pripadnici drugih naroda. deklaracijâ… kojima se „brane“ i zastupaju kolektivna „prava“ Slovenaca. spasavali su ne samo svoju egzistenciju. Pogledajmo kako stoje stvari u Srbiji. Muslimana. bošnjaèkih i albanskih politièkih oligarhija. Meðutim. Ti dokumenti su svojevrsna interpretacija bratoubilaèke klanice. o tome u ovim dokumentima nema ni reèi. nego su bili i brana najezdi uništavanja drugih naroda. na Kosovu bili inspirisani nacionalistièkim (i šovinistièkim) programima hrvatskih. taèno je i to da je. Taèno je da su ubistva i progoni nad Srbima u Hrvatskoj. u svim novoroðenim dr`avicama.. U ovom razdoblju Srbi su izlo`eni fizièkom . Deklaracija protiv genocida nad srpskim narodom: „Kroz èitavu svoju istoriju oni (Srbi – Ð. dalje. pojavio se èitav niz peticijâ. Vratiæemo se malo unazad. da se graðanin zaturi. vršen organizovan zloèin nad pripadnicima drugih etnièkih zajednica. Od ranog srednjeg veka Srbi su sa svojim vladarima i crkvenim velikodostojnicima u borbi protiv Turaka bili poslednji bedem odbrane Evrope od najezde Turaka i prodora islama. da se politièki sistem degeneriše u fasadni privid.Legalitet ili diskretna odbrana nacionalizma 109 desiti da institucije izgube sadr`aj. Ti dokumenti su. godine. Imam pri ruci dva takva dokumenta: Deklaraciju protiv genocida nad srpskim narodom i Drugu deklaraciju o obustavljanju postupka Haškog tribunala protiv dr Radovana Karad`iæa. (…) Tokom svih tih dogaðaja Srbi su bili na strani humanizma. umetnika…). Albanaca. po intonaciji. da vlastodr`ac (bez obzira na to na koji se naèin dokopao vlasti) postane samozvanac. konaèno.) su suoèavani s naj`ešæim oblicima genocida i egzodusa koji su ugro`avali njihov opstanak. Srba. koji se javnosti predstavljaju kao demokrate graðanske orijentacije. (…) U procesu razaranja SFR Jugoslavije Srbi su podneli najveæe patnje i progon sa svojih istorijskih staništa u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. prva „o Vaskrsu“. Ti dokumenti su i svojevrsna prolegomena za novo uspostavljanje legaliteta na svim stranama. Nikako se odgovornost ne sagledava i na sopstvenoj strani. a uvek su bili samobranitelji svoje egzistencije. profesora univerziteta. prema kojima je iskljuèivo „odgovorna“ druga ili treæa strana. a druga „na Krstovdan“. Štampani su na više svetskih jezika. Meðutim..

Ekskluzivizam upuæuje na „izuzetnost i posebne osobine“ sopstvene nacije. lokal-patriotizma ali i la`nih zaštitnika Srba i drugih graðana koji `ive na ovim prostorima. ovde se onda radi o neistinitom zakljuèivanju. Filip Višnjiæ. ïðîëåòàðèàòà. Zakljuèivanje po principu pars pro toto. „Une foi. raketama. Istorija srpskog naroda svedoèi i posvedoèiæe svakom objektivnom èoveku danas i u buduæe o velièini njegove duhovnosti.“ Identifikacija voðe sa „celim“ narodom je dobro poznat postupak svake nedemokratski intonirane ideološke doktrine – od izreke onog francuskog suverena „L’Etat. od izreke nastale u osvit srednjeg veka. oèigledno je da ovde nema ni reèi kritike upuæene doskorašnjoj politièkoj oligarhiji u Srbiji koja je kreirala zlo nad pripadnicima drugih etnièkih zajednica zarad „viših nacionalnih interesa“. Prièajuæi o ratu oni æe mr`nju preneti deci koja su veæ vaspitana trogodišnjim svakodnevnim krvavim u`asima. preveo s ruskog: Mirko Ðorðeviæ. Ideologija nacionalnog ekskluzivizma. eine Reich. U Drugoj deklaraciji o obustavljanju postupka Haškog trbunala protiv dr Radovana Karad`iæa ka`e se „(…) da se Haški tribunal za sve vreme ponašao iskljuèivo kao instrument za progon Srba. desetine gradova. (…) Sudbina dr Radovana Karad`iæa danas jeste sudbina èitavog srpskog naroda. a pre njega. Recimo gorku istinu: svi smo krivi za te prestupe – svi i svako. c’est moi“. izrovana je zemlja i oskrnavljena trulim leševima nevino ubijenih ljudi.“ Ne nameravam da na ovom mestu polemišem sa ovim stavovima koji pretenduju na status opšteg mesta. u prahu i pepelu le`e zemaljske riznice koje je sazdao uporni i mukotrpni trud èovekov. Beograd. Tih godina je mnogo posejano na zemlji mr`nje – bogatu æe `etvu dati ta setva! (…) Neæemo tra`iti krivce dalje od sebe samih.“3 Nekoliko navedenih primera ukazuju na naèin uspostavljanja legaliteta u Srbiji.110 Ðokica Jovanoviæ istrebljenju i duhovnom genocidu. srušeni mostovi. un roi“. koji je bio na snazi do pred kraj minule godine. eine Führer“. Meðutim. êîìïàðòèè è Ñòàëèíà“… I. do svoje smrti. spaljene su i uništene šume. 1987. (…) Desetine hiljada obogaljenih vojnika æe dugo. nema prestupa koji se ne pravda ratom. minama. Zato je ona („naša nacija“) uvek Maksim Gorki. Ako je istina celina. nije ništa drugo do skrivanje jednog dela istine. preko programske maksime „Eine Volk. 3 . upropašæeni putevi. Plodno tle zemlje izrovano je fugasnim bombama. (…) Dr Karad`iæ uspeo je da sve napore usmeri protiv šovinizma. do parole „Åäèíñòâî íàðîäà. Neugodne misli. Izdvajam dve osnovne linije: 1. uništen je vekovni trud niza pokolenja. ubijena deca – nema gnusobe koju rat nije omoguæio. (…) Nije moguæe predoèiti svu beskrupuloznost onih koji su usmerili svoje napade na uništenje dr Radovana Karad`iæa s krajnjim ciljem ka`njavanja celog srpskog naroda. izbrazdano je rovovima i ogoljena je neplodna zemlja. (…) da manevri Haškog tribunala u poslednje vreme ne mogu sakriti gnusne zloèine koje su izvršili Muslimani i Hrvati nad Srbima. 16-17. pamtiti svoje neprijatelje. šta je rezultat? „Uništeno je hiljade sela. str. (…) Pritisak na Radovana Karad`iæa u stvari je pritisak na èitav srpski narod. Silovane su `ene. une loi.

3. 2. i od Vatikana. Nelegalni centri moæi su uvek polukriminalizovane ili otvoreno kriminalizovane grupacije. „Srbija takoðe nije bila klasièna diktatura. A sa druge strane su usvajani zakoni i uredbe5 kojima je trebalo stalno iznova uèvršæivati (padu sklonu) piramidu moæi koja je. Iz ovih pretpostavki je politièki tumaèen legitimitet i izveden legalitet. Danas. Oseæanje ugro`enosti koja dolazi spolja (bez obzira na to da li je opasnost istinska ili je tek ideološki proizvod) dovodi do jaèanja unutrašnje kohezije. 2001. sa izborima i slobodnom štampom. protiv Srba su se zaverili drugi jugoslovenski narodi i etnièke manjine. Diktatura sa fasadom demokratije. Otuda „zavera“ protiv naše nacije. stanje arbitrarnog odluèivanja izvan „institucija sistema“. Institucije su izgubile sadr`aj. Da bi taj naum bio izvodljiv.Legalitet ili diskretna odbrana nacionalizma 111 ugro`ena jer je po`eljan plen moænih. Kršenje meðunarodnih (a i unutrašnjih) pravnih normi smatrano je nu`nim èinom. ali etièki inferiornih nacija. znanje i javno mnenje najjaèe društvene pretpostavke racionalne kritike sistema vlasti. bile neprijateljski orijentisane jedne prema drugima. u uslovima stagnacije. kohezija („homogenizacija“) je znaèila „zbijanje redova“ uz dominantnu politièku partiju i uz njenog voðu („Samo nas jedinstvo mo`e odr`ati“. Naravno.“4 Ukratko. takoðe. jednako inspirisana i od Kominterne. dakle. stanje u zemlji je bilo vanredno i upravo zato je Miloševiæev re`im kreirao odgovarajuæi „politièki i dr`avno-pravni ambijent“. Meðutim. Naroèito je zakonima o univerzitetu i o štampi trebalo ojaèati nedodirljivost vladajuæe oligarhije. poèela da „troši“ sve manje društvene resurse. uglavnom. 27. U našem sluèaju. To je. zato što su. iako su one. bili „prinuðeni“ da uèestvuju u odbrambenom. i od islamskog „fundamentalizma“… Zanimljivo je da ideolozima nije bilo neobièno savezništvo izmeðu ovih globalnih politièko-konfesionalnih „asocijacija“. po definiciji. Tako je nastupilo stanje pravnog vakuuma. uz pisane zakone vladalo je bezakonje. Pored „zavere svetskih moænika“. Objektivno gledano. i od NATO pakta. ne mo`e se sporiti neprijateljstvo ovih moænih sila prema srpskoj dr`avi u odreðenim istorijskim periodima. prema aktuelnoj ideološkoj interpretaciji. Virus Montesinos. obrazlagano „višim interesima naroda i njegove dr`ave koji se bori za opstanak“. koji su odmah i zaboravljani i koji nisu bili sprovoðeni. „pravednom“ ratu protiv svih „neprijatelja“ u vreme raspada Jugoslavije. odnosno „Samo sloga Srbina spasava“). Neproduktivno trošenje društvenih resursa je ubrzalo proces društvene anomije. Uviðajuæi da društveni resursi i društveno Adam Mihnjik. Srbi su. Šta je taj „ambijent“ znaèio? Nepoštovanje Ustava i zakonâ je smatrano prirodnim èinom. i u Srbiji iza te fasade vlast je vršila ‘unutrašnja mafija’ Slobodana Miloševiæa. stanje fasadne demokratije i fasadnog parlamentarizma. I tamo je bila saèuvana fasada demokratske dr`ave sa pluralizmom. 5 4 . ali se razlo`no mo`e posumnjati u njihovo savezništvo proizvedeno upravo radi uništenja Srbije. Poštovanjem zakonâ taj naum nije bilo moguæe sprovesti u delo. Sa jedne strane je odr`avan privid legaliteta donošenjem prevelikog broja zakona. jer je valjalo „èuvati domovinu i razbijati spoljašnju blokadu“. formirani su nelegalni (polukonspirativni) centri politièke i finansijske moæi.

Napokon. ne zato što se radilo o suprotstavljanju ideološkoj alternativi. Vukovar… nisu bili predmet politièke debate opozicije (izuzev nekoliko malobrojnih partija). Institucije su definitivno izgubile svoj izvorni karakter i pretvorene su u centre organizovane kriminalizacije vladajuæe oligarhije. zadugo. što se Srba i pripadnika drugih nealbanskih etnièkih grupa tièe. „Ukratko. Ni jednu. veæ je predmet debate uglavnom bio „gubitak vekovnih srpskih ognjišta“. ubrzala represivni hod ka ogoljenoj sili i sopstvenom bogatstvu. u ovom svetlu. To je bilo osnova legalizma u Srbiji do pred kraj minulog milenijuma. Time je dešovinizacija (neki koriste neopravdano jak termin: denacifikacija) dovedena u pitanje. nije samo kulturna èinjenica. koji. mnogi su odranije otišli sa Kosova sa eljom da se nikada ne vrate. I pored toga. Srebrenica. izgleda. a mo da i definitivno.112 Ðokica Jovanoviæ bogatstvo ubrzano opadaju. podalje od Kosova. san (koji se nekima mo`e uèiniti košmarom) o savršenom poklapanju teritorije. zla prema drugima se pominju tek sporadièno. Dok se u javnom govoru stari re`im osuðuje zbog zloèina prema „sopstvenom narodu“ (èak: „najveæa zla je naneo sopstvenom narodu“). skoro onemoguæena. Zapad) je neprijateljski orijentisan prema Srbiji. I dalje su u upotrebi mitovi (Kosovo. veæ zbog toga što to što èini ne èini „dosledno i do kraja“. ugro`en je integritet „srpskih zemalja“ ili „teritorija“. kao manje va`na. . istog nacionalnog politièkog koncepta. vladajuæa oligarhija je. Naime. Sarajevo. Oni su sada preraðeni utoliko da se ne koriste kao ratni pokliè. veæ zato što je opozicija pretendovala na vlast i to u okviru. tako i opozicioni) praktikuju jedinstven nacionalistièki ideološki model. ponudu iz Beograda Albanci neæe prihvatiti. takoðe. Oni su. globalizacija…). I posle pada re`ima neki dominantni politièki akteri (kako vladajuæi. Oni samo deklarativno brane stav „Kosovo je Srbija“. ugro`ena je srpska kultura (u modi je izraz „duhovnost“)… Opozicija nije vladajuæu partiju kritikovala zbog onoga što èini. jer mo e biti vrlo neugodno svako javno priznavanje elje da se ivi u novom zavièaju. Taj san je. ma kako primamljivu. Sa zvaniène adrese (dr ava) treba obelodaniti kakva je prava istina o statusu Kosova. demagogija se svodi na politièki kiè. Sa druge strane. odluèno (po cenu oru anog sukoba) ne prihvataju jurisdikciju Srbije. Pogledajmo sada. Albanci. osim 6 U èemu se mo e ogledati diskontinuitet kada je reè o Kosovu? U napuštanju demagoškog i birokratskog govora o tome da je „Kosovo sastavni deo Srbije“. na Kosovu neæe biti uspostavljen puni suverenitet Srbije. jak propagandno-ideološki instrument („Kosovo6 – sveta srpska zemlja“. i dalje. „globalizacija – potèinjavanje interesima svetskih moænika“…). svetska zavera. Skoro sve vreme u toku poslednje decenije bezmalo sve politièke partije su zastupale ideologiju koju je zastupala i vladajuæa partija: svet (taènije. veæ dobija politièko-normativni karakter. stanovništva i dr`ave nije ostvariv. na tren i srpsku politièku pijacu. manje-više. veæinsko stanovništvo na ovom podruèju. Ali su. poslednji tu ni ešelon u dugoj povorci koja od XVII veka pa do danas putuje „put Srbije“. Javna je tajna da su „najveæi rodoljubi“ i mnogi politièki funkcioneri „na vreme“ dobro unovèili svoje kuæe i imanja („vekovna ognjišta“) prodajom Albancima. društvo se i nadalje vodi ka stanju kolektivne amnezije. „Kosovo mora biti pod srpskim suverenitetom“. „Zapad nas ne voli“. Tišinom su pokrivena zloèinstva. represija re`ima prema opoziciji je bila sna`na. u ovom sluèaju.

8 Entoni Bard is. umesto da mu bude ostavljena moguænost da ispolji samostalnost svog mišljenja. prelaze u stanje „tolerantnih“ ideologija. koji se prote`e i na postmiloševiæevsko stanje. Na kraju. Prosveta. Taèno je: „Bolje i loši zakoni. Fanatièna odanost vladajuæoj partiji lakše se stièe meðu materijalno bangavima. sa nabijenim d`epovima i širokim izborom potrošnih dobara. str. tuð demokratskom duhu. Za sada (još uvek). uglavnom. „demokratski“ nacionalizam budi asocijacije na „meki“ socijalizam. Republika. krhkom javnom mnenju. potèinjeni svom fizièkom ili kulturnom identitetu. naizgled. On. 13.Legalitet ili diskretna odbrana nacionalizma 113 toga. str. veæ svakome ostavlja moguænost da upra`njava svoju slobodu i umièe determinantama koje trpi“. meðutim. nego stanje bezakonja“. o tome da je reè o dvema kolektivistièkim ideologijama. 1985. Beograd. Figurativno reèeno. zahteva da pojedinac bude zatoèen u identitetu koji su mu podarili njegovi roditelji i sluèajnost roðenja. Obe ideologije su totalizujuæe. prelaze u stanje politièke poluhibernacije do nove istorijske prilike. ne poèiva li miloševiæevski legalitet. I jedna i druga proizvode neprijatelje. Socijalni oèaj i radikalne ideologije idu ruku pod ruku „zato što je sit i biološki namiren graðanin. ne priznajuæi legitimitet drugim ideologijama. zajednica krvi niti samo porekla. „mekom“ nacionalizmu. Izgleda da kolektivistièke ideologije. još uvek. Demokratska dr`ava nije. Ako se kriza ne poène rešavati na valjan naèin realnu šansu æe dobiti novi populisti. radi i o impulsu koji poèiva u potrebi da se ustanovi princip poštovanja prava. I jedna i druga ne priznaju prevashodni suverenitet graðaninu. Etnièka dr`ava se predstavlja kao prirodna dr`ava. onda kada „potroše“ sopstvenu supstancu. Èovek koji se na`derao mesa ne haje za oglodane kosti politièke doktrine. Radi se. na razaranju javne volje? Izgleda da su se zato neka pitanja tvrdoglavo ukopala u. koje imaju mnoge strukturalne sliènosti. naprotiv. naroèito liberalnim. naime. „socijalizam sa ljudskim likom“. . Zašto se novi re`im javno i potpuno ne distancira od zloèina poèinjenih nad drugima u ime „viših“ interesa srpstva? Zašto se ne pokreæe istraga povodom osnovanih sumnji u poèinjene ratne zloèine od strane bivše vladajuæe oligarhije? Zašto su u društvenoj struk7 Cvetan Todorov. Seæanje na zlo. suprotstavljena komunistièkoj. dok demokratska dr`ava. mora biti pojmljena kao ugovorna dr`ava èiji su stanovnici zapravo podanici koji raspola`u. 1986. naime. loš podanik oligarhijske dr`ave. Taj „meki“. 256-257/2001. odanost i nekadanji patriotizam najlakše se odr`avaju kada je neprijatelj kobajagi pred vratima. 17.7 Nacionalistièka ideologija je tako. kao emancipatorska. pored toga. Meðutim. Ne sumnjamo da se. I jedna i druga su izolacionistièke. a ne puki predstavnici jedne zajednice. na bezakonju. uslovno reèeno.“8 Poziv na strogo poštovanje legaliteta koji se sada èuje od strane nekih najviših dr`avnih funkcionera ima ishodište prevashodno u nacionalistièkoj ideologiji i u zajednièkoj „patriotskoj“ bliskoj prošlosti. Ideologija je promenjena utoliko što se sada radi o. preveo s francuskog: Aljoša Mimica. personalna politièka promena ne znaèi i napuštanje nacionalistièke ideologije. Beograd. iskušenje dobra. „umereni“. preveli s engleskog: Zorica Babiæ i Dragan Babiæ. koji ambiciozno pripremaju politièki nastup.

prilikom smena vladajuæih garnitura. hod zapadne Evrope od diskontinuteta do diskontinuiteta je hod u potrazi za racionalnom politièkom organizacijom.114 Ðokica Jovanoviæ turi na mnogim rukovodeæim mestima ostali pripadnici bivšeg re ima. sada veæ viševekovne. bili zasnovani na principu ab ovo. na dr avnom nivou i upute pravoj adresi – Savetu bezbednosti UN? Zašto bivša opozicija. akcijom tzv „kriznih štabova“ uklanjani neki „re imski kadrovi“ bez valjanog pravnog postupka za utvrðivanje njihove odgovornosti? Zašto se u ime „nacionalnog dostojanstva“ dovodi u pitanje egzistencija velikog dela stanovništva nepristajanjem na saradnju sa Haškim sudom? Zašto se radosno prihvata èlanstvo u UN. koje se smatraju razlo nim. koja se sa`ima u krilatici „istorija poèinje od nas“. opredelili za diskontinuitet sa racionalnim tekovinama srpskog društva. i sa indignacijom odbija saradnja sa jednom od njenih institucija? Zašto se kritike Haškog suda. politièki . Nesporno je da se za jednim od uzroka. ali se nisu. a sadašnja vlast. nije DOS pobedio. radi se o prepoznavanju (i odbrani) racionalnih tekovina (ma koliko ponekad bile male) u svim periodima novije istorije srpskog društva. veæ jaka. koje su u proteklih petnaestak godina bile supstancijalne u ideološkoj arhitekturi Miloševiæevog re`ima. društvene stagnacije u Srbiji mo`e tragati u seriji diskontinuitetâ. bez naknadnih interpretacija i reinterpretacija sopstvenih usko-partijskih koncepcija. Utoliko pobednici moraju da idu za veæinskom voljom stanovništva. koji nisu nosili nov kvalitet. od potpunog suvereniteta do samoodricanja u stvarima suvereniteta formiranjem Lige naroda. veæ su. Taènije. istovremeno. diktatorskih i totalitarnih re`ima do konstituisanja otvorenih društava. ne artikulišu zvanièno. Moguæe je postaviti i ovakvo kontrapitanje „zastupnicima“ legaliteta (kontinuiteta?): Zar nije novovekovna evropska istorija – istorija diskontinuitetâ: od graðanskih revolucija i prevrata do restauracija i socijalistièkih (i boljševièkih) revolucija. Te koncepcije nisu bile pokretaèki motiv graðanâ. U tom smislu. ovi izbori nisu bili izbori za odreðenu politièku orijentaciju. Drugim reèima. za koje se osnovano sumnja da su odgovorni za sunovrat društva? Zašto su. U ovom razmatranju o legalitetu ne sme se smetnuti s uma da su graðani na izborima glasali upravo za potpuni diskontinuitet sa kriminalizovanom dr`avom. puki delegalitet bi neodoljivo lièio na dugu tradiciju u srpskoj politièkoj istoriji. Uz sve krize i ratne kalvarije. suštinski. nije uèinila diskontinuitet sa nelegitimnim legalizmom bivšeg re ima? Zašto nije još u vreme predizborne kampanje pripremila nacrte novih zakona? Da li je to razlog neostvarivanja predizbornih obeæanja? Zar nije deo sadašnje vladajuæe garniture podr avao optu ene (Karad iæa i saradnike) od strane Haškog suda i onda kada im je Miloševiæ (posle Dejtona) okrenuo leða? Naravno. potom Ujedinjenih nacija i uspostavljanjem evropskog suvereniteta u liku Evropske unije. U ovim izborima je postala dominantna ideja o progresu u odnosu prema tradicionalistièkim vrednostima. veæ je izgubila koalicija SPS-JUL-SRS. veæ su bili izbori protiv postojeæeg stanja. sa druge strane. od uspostavljanja autokratskih.

1991. state (criminalized). after the electoral change. collectivistic values towards progress. bila velika istorijska šansa. 4. In that respect the legalistic continuity is not legitimate. helped by his own nomenclature. ne zaboravimo.“9 Niš. 2001. nièeg èemu bi se trebalo suprotstaviti. promena vlasti predstavlja šansu da se prevlada kriza. the legalistic continuity can be seen as the continuity of nationalistic policy. formiranje Kraljevine SHS / Jugoslavije 1919. volja da se zaustavi sunovrat. This legality was founded on the decade-old nationalistic policy which conditioned the interior social crisis and then the profound criminalization of institutions and the society as well. 71. a mrak guta bezimene `rtve i sve ubijene pokriva zavera æutanja – ne. takoðe. on the part of the present government in Serbia. continuity/discontinuity. In reality. ne budemo dorasli ovoj prilici koju nam istorija još jednom pru`a. poput Gotfrida Bena. even disregarding the prescribed legal regulations which the parliament adopted following his dictation. ni malom praækom ni velikom trubom – pustite mirno neka taj `rvanj sam melje. 9 Gotfrid Ben. violine prosipaju najlepše zvuke pred ubice. pora`eni i umorni æemo. established by the previous regime. u èasti sede debeli sa svojim nalo`nicama i ljubimcima. Legality or a Discreet Defense of Nationalism Summary: The basic question raised in this work is: is the consistent practice of the legality. Almost all opposition political parties supported nationalistic policy. Key words: legitimacy. godine je. prevela s nemaèkog: Mira Litrièin. str. Na kraju. Dvostruki `ivot. . kao graðani. Novi Sad. Ta šansa je olako potrošena u krvi. nationalism. In that sense. ethnical exclusivism. legality. On the other hand. Svetovi.Legalitet ili diskretna odbrana nacionalizma 115 artikulisana. Institutions were delegitimized – decisions and laws were not actually made by them. Ali. legitimate? The answer could not be positive because the entire legal system was established as a facade democratic system. uzdahnuti: „Istorijski svet – besramno narastao i brzo izmakao kontroli. with the latest elections. the country was governed by Milosevic himself. nema tu nièeg zbog èega bi trebalo istupiti. Legitimitet se nalazi u opštoj volji izra`enoj u zahtevu za diskontinuitetom. the society made a move from the traditionalistic. Ako. 1.

.

politièke voðe. U ovom radu se razmatra priroda tih društvenih i politièkih promena i dilema ima li (dis)kontinuiteta izmeðu starog i novog re`ima. demokratija. magijski obred poništenja. a drugi put kao farsa. Zato još ne mo`emo govoriti o postmiloševiæizmu veæ o antimiloševiæizmu u kojem se odvija. Time je na operetski naèin okonèana vladavina srpskog Luja Bonaparte. nacionalizam. singularizacije pluralizma i opasnosti od jaèanja autoritarnih snaga i pokreta u društvu koji su demokratiju stavili na veliku kušnju. ali ne i krah starog društva koje se ne mo`e politièkim dekretom promeniti i pretvoriti u civilno društvo. Oèekivalo se da æe veliki talas promena koji je preplavio celu zemlju (slièan onom koji je zapljusnuo Srednjoistoènu Evropu nakon pada Berlinskog zida) odbaciti nepodnošljivu i neodr`ivu stvarnost starog. i na srpskom dvoru istorija se ponavlja prvi put kao drama. Taj talas je . predstavljale su prvi korak na putu oporavka od srpske dr`avne i nacionalne tragedije. opozicija. posebno tzv. vlast. Dosadašnjim promenama su tek otvorena suštinska pitanja demokratske rekonstrukcije i reintegracije našeg društva i dr`ave. Miloševiæevog re`ima. Posebno se akcentuju problemi simulirane demokratije. pluralizam. Uprkos mnogim osporavanjima.Jovica Trkulja Pravni fakultet Beograd Srbija na istorijskoj prekretnici Rezime: Politièke i društvene promene u Srbiji zapoèete pobedom Demokratske opozicije Srbije na izborima 24. godine uz mnogo buke i neizvesnosti uhapšen je bivši predsednik SRJ. septembra i odbranom izbornih rezultata 5. Kljuène reèi: politièke promene. Slièno francuskom. a na talasu nacional-populizma koji je preplavio „dogoðeni“ narod Srbije. (dis)kontinuitet. Meðutim. 1. g. On je isplovio iz sivila partijskog aparata SK. Odlazak srpskog vo`da U rano jutro prvog aprila 2001. Slobodan Miloševiæ je u jednom periodu do`ivljavan kao narodni voða. garantovane slobode i stabilne demokratije. oktobra 2000. te postaviti temelje novog modernog društva ekonomske sigurnosti. ne suštine starog re`ima veæ njegovih pojavnih elemenata i posledica. autoritarizam. a Srbiju na sudbonosnu istorijsku prekretnicu. ubrzo je postalo jasno da je kraj Miloševiæeve vladavine mo`da kraj starog re`ima. u raljama „anti“ i „post“.

U teoriji se razlikuju tri tipa politièkih voða: voðe pobedioci. – smena vojvoðanskog rukovodstva (tzv. 9) monopol nad medijima i univerzitetom 10) lièna vlast kvaziharizmatskog karaktera. – amandmansko vraæanje dr`avnosti Srbiji 28. otvorio jugoslovensku Pandorinu kutiju iz koje su pokuljala sva balkanska zla i otpoèela svoj bestijalni ples preteæi da nas zbrišu sa lica zemlje. srpskoj dr`avi. Antoniæ. 3) dominacija lojalnih partijsko-dr`avnih i ideoloških aparata. nagodbi i manipulacija. 11) koncentracija vlasti u jednom centru koji kontroliše glavne poluge moæi. uzurpatori i izbavitelji (Veber. nagoveštavajuæi èak i moguænost ostvarenja vekovnog sna: `ivot svih Srba u jednoj. veæ podanici koji su naviknuti da budu voðeni i prepuštaju se voðama. Ustolièenju Miloševiæa kao novog srpskog Vo`da odluèujuæe su doprineli sledeæi faktori: 1) milenijumska tradicija autoritarne vladavine u Srbiji. On je istovremeno i voða-uzurpator. 1993). Tu podršku on je uspešno pribavljao u poèetku putem masovnih mitinga graðana i referenduma. Na poèetku svoje vladavine Miloševiæ je u svesti veæine Srba percipiran kao pobednik. (Trkulja. marta 1989. kao i mnoštvo razlièitih sukoba. u njegovoj liènosti su kombinovani elementi sva tri tipa i (ne)sreæno spojeni sa potrebom ogromne veæine srpskog naroda za voðom. a zatim. ustupaka. 12) patrijarhalna priroda Srbije u kojoj ne postoje pojedinci kao osvešæeni graðani. 1976: 214. što je rezultiralo jugoslavenskom ratnom apokalipsom i nacionalistièkim bezumljem. BiH i svetu svojom naglašenom antisrpskom politikom.118 Jovica Trkulja iz temelja pokrenuo društvo. mitinzi i „dogaðanje naroda“ u leto 1988. 7) odsustvo baziènog konsenzusa u Srbiji i SRJ. jogurt revolucija) oktobra 1988. 13) politika sve moænijih krugova u Sloveniji. Hrvatskoj. (ne)principijelnih koalicija. represijom i manipulacijom. 5) cezaristièka ovlašæenja predsednika Republike po Ustavu od 1990. 1992: 211). 6) podrška vojnog i sve moænijeg policijskog kompleksa. Proces oblikovanja Miloševiæa kao voðe predstavlja èitav lanac dogaðaja èije su bitne karike: osma sednica CK SK Srbije septembra 1987. – govor na Gazimestanu na Kosovu na Vidovdan 1989. a stvarno zaglibljen u predmodernu nacionalnu mitologiju i autarhiju. Meðutim. 2) nacional-populizam deklarativno okrenut liberalno-demokratskim vrednostima. kada je ta podrška izostala. Èupiæ. 8) monopol nad finansijama. sinhronim delovanjem dr`avno-partijskih i ideoloških aparata. – beogradski miting za Jugoslaviju februara 1989. 1993: 126-136. 4) oreol demokratskog legitimiteta višestranaèkih izbora. On je izbacio na površinu mnogobrojne domaæe i (belo)svetske aktere. saveza. jer je nakon uspona i uèvršæivanja na vlasti ustolièio cezaristièko-sultanistièku vladavinu . Sticajem ovih èinilaca ustolièen je plebiscitarno-cezaristièki re`im s naglašenom personalizacijom politièke vlasti Miloševiæa koji je u`ivao široku podršku naroda. i crnogorskog januara 1989. instrumentalizacijom ratnih sukoba. jer je vratio dr`avnost Srbiji i „dostojanstvo obespravljenom srpskom narodu“. Miloševiæ ne pripada nijednom od ovih tipova politièkog voðe.

laskavcima i lupe`ima koji su omoguæili da njegova bolesna `elja za moæi postane bezgranièna. organizator (ne)ustavnih i (van)institucionalnih dr`avnih udara i ustavno-zakonskih pogroma. nemajuæi vlastiti nacionalni program. Njegov re`im je morao sve talente i darovitosti nadomestiti šarlatanima i budalama zato što je njihova glupost bila najbolje jemstvo za sigurnost njegove liène vlasti. gušio slobode otpoèinjao i gubio ratove vodeæi svoj narod iz poraza u poraz. nekonzistentna i neutemeljena. 1996). Naime. Miloševiæ je bio izrazito drzak vladar. Mada on ne poseduje harizmatska svojstva u Veberovom smislu. Zanimljivo je i nedovoljno istra`eno da su ideološku artikulaciju i duhovnu potporu ovom promovisanju Miloševiæa u nacionalnog voðu izvršili istaknuti kulturni stvaraoci i najuticajnije grupe u duhovno-kulturnim institucijama SANU i SPC. taj silni srpski Vo`d koji ratuje jer ne ume drugo. odreðene osobine njegove liènosti uèinile su ga prijemèivim za uèitavanje harizmatske moæi od stane veæine srpskog naroda. uprkos toj èinjenici. Oslobodivši zao duh srpskog nacionalizma i megalomanije. postao je nesreæna inspiracija svih balkanskih šovinizama. Oni su u S. proigrao je svoju šansu kao svi vlašæu opijeni karijeristi koji sve stavljaju na jednu kartu. Dr`ao ih je „u fioci“ i strahu preteæi uništenjem kad god bi pokazali znake kolebljivosti i panike. koji se na istorijsku pozornicu Srbije popeo iz zadnjih politièkih ešalona. Èak je i Beogradski univerzitet povremeno organizovao manifestacije podrške Miloševiæu i njegovoj politici (Popov. najzad. Okru`io se stvorenjima ispod moralnog i intelektualnog proseka – kukavicama. onog trulog proizvoda boljševizma koji je potkopao mnogo solidnije dr`ave nego što su druga i treæa Jugoslavija. I. na ideološke udare i konfuzije svodio se na pragmatièki „taktièki eklekticizam“. Predstavlja mraènu pojavu. Verovatno je višedecenijski oseæaj nacionalne i dr`avne frustriranosti srpskog naroda zatamneo kritièku optiku ne samo obespravljenih Srba i Crnogoraca na Kosovu veæ i akademika i vrhunskih intelektualaca. Sistematski je zabranjivao štampu. . Njegova katastrofalna politika razotkriva umišljenost malog partijskog aparatèika. èesto dostojnu sa`aljenja i bednu kreaturu u svojim ambiciozno-avanturistièkim postupcima. No. Idejni odgovor njegovog re`ima na ratne i izborne poraze. svi oni zajedno nisu uspeli da ponude konzistentan nacionalni program. tako da je Miloševiæeva ideologija ostala nerazvijena. Miloševiæ se prikazivao i kao politièki voða izbavitelj. Miloševiæu videli ne samo politièara i partijskog lidera veæ i najsjajniji nacionalni simbol (Popov. Èovek. koji bi sadr`ao odgovore na aktuelna i strategijska pitanja srpskog nacionalnog i dr`avnog interesa – Miloševiæ je po potrebi preuzimao pojedine stavove i delove programa opozicionih partija od Graðanskog saveza i SPO-a do DSS-a i SRS-a. 1992: 20-21).Srbija na istorijskoj prekretnici 119 koja se samo prikrivala iza demokratske fasade. niti da jasno identifikuju interese Srbije i srpskog naroda u jugoslovenskoj krizi.

srpski Ikar Gubitnik. Porazni saldo njegove vladavine je negacija svega za šta su se Srbi (iz)borili u svojim ustancima i brojnim nacionalno-oslobodilaèkim ratovima u XIX i XX veku (dr`avna tragedija. 1999: 35-41). svršenog èina. drastièno osiromašenje veæine stanovništva. zapravo – zakasnela „nadoknaðujuæa revolucija“ koja oslobaða prostor za nadoknaðivanje propuštenog razvoja. Laziæ. 1997. lelujava ibijevsko-bonapartistièka senka sa svojim mutnim porocima i ogranièenjima malog aparatèika-karijeriste. koji se ne snalazi u ozbiljnoj politièkoj igri i ne ume da izaðe na kraj sa najbanalnijim ljudskim slabostima. dvorskom svitom. tj. Na nauènim skupovima ta društvena zbivanja i promene se tumaèe ukrštanjem razlièitih teorijskih stanovišta. buduæi da izvršeni èin ne . sve je više autora meðu nauènicima i politièarima koji se sla`u da je veliki društveni preokret u Srbiji oktobra 2000. a na politièkoj pozornici sukobljavanjem opreènih politièkih paradigmi. ustanak i sl. razaranje sto`ernih nacionalnih institucija. ugro`avanje duhovnog i materijalnog potencijala naroda. Sintagma „propušteni razvoj“ simbolièno oznaèava one neapsolvirane lekcije moderne politièke istorije koje Srbija tek mora da srièuæi savlada na svom povratku u (modernu) istoriju. mirna (r)evolucija. u simbolima feudalno-monarhijske moæi: nepotizmu. fabrikanata magle i proizvoðaèa la`i i slièno (Vidojeviæ. Bez jasne dr`avnièke vizije i strategije njegova politika je bila antipolitika sile. sudar dr`ave i društva. fukara. „Mo`e se govoriti o zakasneloj tranziciji kao prelaznom periodu. gubitak istorijskih saveznika i ugleda u svetu) (Trkulja. Njihova vlast izvire iz ekonomsko-politièke moæi. 2. gardama. Trinaest mraènih godina vladavine Slobodana Miloševiæa govore o tome kako je naš silni Vo`d bio. demokratska revolucija. raskošnim kuæama. balkanskog utuka na utuk. izgon najsposobnijih. 1998. Krle`a bi rekao: „Klasièan primjer abnormalnog izoblièenja u halucinantnoj rasvjeti cezaromanije“. odgovornoj i velikoj istorijskoj ulozi. legalizacija nezakonito steèene imovine. Velika nevolja srpskog naroda sa dalekose`nim posledicama je u tome što je imao nesreæu da mu u sudbonosnim zbivanjima krajem XX veka voða bude mali glumac u izuzetno ozbiljnoj. 2001). Uprkos konfuznim interpretacijama. ratnih zloèinaca i profitera. ali koja nije jednoznaèna i jednosmerna. vladavina ološa. belosvetskih protuva i prodanih duša. gubitak teritorija. statusnim simbolima i nièim kontrolisanim privilegijama. zapravo. Pihler. U povesti srpskog naroda nije se desilo da ispliva na površinu i do`ivi društveno-politièku promociju toliki broj razbojnika. kriminalaca raznih boja.120 Jovica Trkulja Tako je formirana „miloševiæevska elita“ (koja æe još dugo `ariti i paliti našim `ivotima) kao svojevrsni hibrid saèinjen od novih kapitalista i partijsko-dr`avnih funkcionera. narodni bunt. Ima li diskontinuiteta? Šest meseci nakon oktobarskih dogaðaja sve je manje jasno kakva je priroda tih zbivanja: društveni prevrat. a izra`ava se u formi kvazi-plemstva. koji se neosnovano naziva „demokratska revolucija“.

Politièka demagogija. Ali. dosovskog re`ima? Da li je Koštunica Miloševiæev protivnik ili nastavljaè? Da li Srbija nakon pada Miloševiæa i pobede DOS-a na saveznim i republièkim izborima ima politièku alternativu? U nedostatku elementarnih pretpostavki za demokratsku konstituciju društva. uprkos narcisoidnoj revolucionarnoj frazeologiji. time je bivši re`im samo naèet i ne mo`e se govoriti o radikalnom raskidu sa bivšim poretkom. 2000). razboritost. što rezultira nepostojanjem politièke alternative. javnom i kulturnom `ivotu vraæaju i ustolièuju novi/stari . Jer. Ukoliko uklonimo veo dosovske neprozirnosti uvideæemo da. ni demos. 2001: 1). niti su artikulisani socijalno-politièki slojevi koji bi potrebovali demokratiju kao uslov egzistencije (Trkulja..Srbija na istorijskoj prekretnici 121 dovodi automatski do demokratske transformacije društva. klijentelistièki odnos spram vlasti. ali ne i krah starog društva koje se. Srbija još uvek nema demokratski pluralizam. nije vidljiva personalna platforma autoritarnog re`ima veæ njegovi stubovi koje demokratski talasi još uvek nisu uzdrmali. ogoljeni populizam. Veliki demokratski talas koji je bio u osnovi izborne narodne volje nije se prelio u novoformirane institucije politièkog sistema. niti stvarnu i produktivnu opoziciju. argumenti snage i dalje dominiraju na politièkoj sceni negirajuæi politièku odgovornost. koje su po svom unutrašnjem ustrojstvu ostale autoritarne i firerske. elementarnu pristojnost i sl. moralnost. ni profilisane subjekte demokratskih procesa. Otuda se danas nameæe kao krucijalno pitanje: da li postoji diskontinuitet izmeðu starog. kako vreme odmièe sve je oèiglednije da naš problem nije èovek. nego princip. da se osloboðenje od pogubnih mitova i zabluda odvija sporo. odbacivanje nepodnošljive stvarnosti i rokadu dojakošnjih vozaèa i suvozaèa srpske pogibelji. Miloševiæevog i novog. 2001: 2).. ovaj povratak Srbije u istoriju poprima sve više oblike „osvete istorije“. preispitivanja prošlih dogaðaja gotovo i da nema. Sve je više analitièara koji zakljuèuju da nije uspostavljen stvarni diskontinuitet sa prethodnim re`imom. Meðutim. niti u politièke stranke. Stièe se utisak da se na najodgovornija mesta u politièkom. rigidnost. Iza višestranaèke koprene skriva se monistièka obrazina autoritarne stvarnosti. oktobarski prevrat u Srbiji nije još uvek doneo ništa novo. nema graðanina. Dramatièni kraj Miloševiæeve vladavine mo`da je krah starog re`ima. ne mo`e politièkim dekretom promeniti i pretvoriti u civilno društvo. U toj optici politièki prevrat u Srbiji znaèio je „samoodbrambeni refleks masa od brutalno kriminalizovanog re`ima“ (Peroviæ. Niti su dojuèerašnji podanici i sluge Miloševiæevog re`ima oktobarskim prevratom postali graðani. niti o ukidanju osnovnih pretpostavki starog sistema“ (Goluboviæ. za razliku od re`ima. Jer. vodeæe politièke snage na èelu sa vladajuæim DOS-om ostaju i dalje u kaljuzi predgraðanskog društva koje ne poznaje demokratske vrednosti. nije Miloševiæ veæ miloševiæizam. Iz tih razloga krajnje je vreme da oktobarska euforija ustupi mesto trezvenijem raspolo`enju i razmišljanju. dijalog.

fiksacija DOS-a na Slobodana Miloševiæa ne samo da su`ava objašnjenje dubljih uzroka naše svekolike tragedije veæ ga lišava sposobnosti da misli buduænost izvan kontinuiteta sa dosadašnjom nacionalnom i dr`avnom politikom. razmišlja o novom braku. 3. Stoga se oni bave praktièno-politièkom taktikom osvajanja vlasti. ne suštine starog re`ima veæ njegovih pojavnih elemenata i posledica (Vasoviæ. alternativnog demokratskog projekta. uistinu. licitacijom politièkih funkcija i sl. ili vraæanju pijancu. dve godine kasnije? Nije li najbolji odgovor veliki prevrat u kojem su patuljaste partije (koje Voða sa svojih olimpijskih visina nije ni primeæivao) . Zabluda je misliti da je miloševiæizam idejno-politièki incident. Veæina dosovskih partija i lidera. Upravo dosovski površno-kozmetièki antimiloševiæizam tretira Miloševiæev re`im kao puku zabludu koja se rešava Zakonom o stambenim odnosima. Nastavi li ovako. Oni ne uviðaju da bitni koreni otuðenosti i izopaèenosti bivšeg re`ima ne le`e (samo) u njegovoj ideologiji po sebi (tj. Oni oèigledno nemaju razvijenu i konzistentnu strategiju demokratskih promena. Miloševiæev re`im je „logièan“ proizvod u Srbiji XX veka duboko ukorenjenog politièkog mišljenja. nova dosovska vlast æe ubrzo graðane Srbije staviti pred dilemu sliènoj onoj supruzi koja je be`eæi iz braènog pakla sa pijancem preudala za kockara. „gaðenje“ da se fenomen miloševiæizma teorijski promisli i prevlada. u raljama „anti“ i „post“. odvija magijski obred poništenja. (Trkulja. 1999: 32-34). sada u funkciji dr`avnih funkcionera. niti smisao za distinkcije izmeðu demokratije i demonokratije. veæ u izopaèenom autoritarnom. delanja i realnog odnosa snaga. zadr`ali su anahrone. g. Na politièkoj ravni nepostojanje pozitivno fundiranog. Miloševiæu). Na idejnom planu. Zamka antimiloševiæizma ima kobne posledice.122 Jovica Trkulja ljudi. sadašnjost i buduænost. Zato još ne mo`emo govoriti o postmiloševiæizmu veæ o antimiloševiæizmu u kojem se. Uz to. greška nedoraslih politièkih snaga i njihove sulude strategije. 2001). samo dopunjuju. tradicionalne poglede na prošlost. te da su stubovi prethodnog re`ima i poluge vlasti ostali nepromenjeni: lojalan partijsko-dr`avni aparat + monopol nad finansijskim kapitalom + vojno-policijski kompleks + monopol nad „ideološkim aparatima“. Šta nam govori ta reèenica danas. nacionalistièkog diskursa i stvarnog nacionalnog interesa itd. te sada na novim mukama. Singularizacija pluralizma „U Srbiji nema opozicije“! – odreèno kao vojna komanda glasila je reèenica Slobodana Miloševiæa na IV kongresu SPS februara 2000. Reè je u oba sluèaja o iluzionistièkom miloševiæevskom naèinu borbe protiv miloševiæizma. Naprotiv. „kvotama“ koje pripadaju pojedinim partijama. Stoga kako god borbeni dosovci svojom revolucionarnom retorikom pokušavali negirati Miloševiæev re`im. predmodernom društvu koje ga stvara. oni ga zasad.

osloboðenih i nezavisnih (!?) medija. Meðutim. U nedostatku ovih pretpostavki u Srbiji danas ne postoji demokratski višepartijski sistem. ne izra`avajuæi realnu potrebe graðana. . Uprkos èinjenici da u Srbiji ima preko dvesta stranaka od kojih su dvadesetak parlamentarne. sa vladajuæom partijom kao vozaèem i opozicijom kao suvozaèem. što je kod veæine graðana izazvalo odbojnost prema uèešæu u politici i negativan odnos prema strankama. eventualno. disperziju izvora moæi. do 2000. godine na delu prividni pluralizam sa kvazi-opozicijom koji negira osnovne postulate demokratskog poretka. Buduæi da slobode nema bez moguænosti da se misli drugaèije. od 1990. procesi singularizacije pluralizma su dobili na intenzitetu. a njega razvlašæenog i poni`enog bacile u tamnicu? Nisu li bili u pravu oni koji su tu reèenicu okarakterisali kao autistiènu nebulozu diktatora koji je odlepio od stvarnosti? Uprkos preovlaðujuæem mišljenju. jasno je da tu nije reè o demokratskom pluralizmu veæ o pluralizmu u singularu. slobode govora i okupljanja itd. da se umesto demokratske procedure najva`nije odluke donose autoritarno u uskom krugu. èini se da je ta reèenica dobila na aktuelnosti i znaèaju. Dok se ne ostvare pomenute pretpostavke iluzorno je govoriti o demokratskom pluralizmu. slobodu informisanja i demokratski tip politièke kulture. govoriti o pluralizmu u singularu koji je obele`io politièki `ivot Srbije u protekloj deceniji. Mo`e se. Buduæi da se vladajuæa koalicija partija javljala (i danas se javlja) kao dominanta i naddeterminanta svih relevantnih društvenih procesa. Dakle. slobodnih i fer izbora. Ali.Srbija na istorijskoj prekretnici 123 legalno preuzele vlast. taktièki ujedinjene u DOS. slobodne i fer izbore. pobedile su vladajuæu koaliciju SPS-JUL-SRS i sa ubedljivom veæinom preuzele vlast. politièki pluralizam (èija je okosnica opozicija) postao je civilizacijska tekovina modernog društva. Štaviše. doprinele su kompromitaciji ideje pluralizma i obezvreðivanju višestranaèja. mnoštvo politièkih stranaka na politièkoj sceni Srbije. sistem(at)sku kontrolu nosilaca politièkih funkcija. Demokratski pluralizam podrazumeva pretpostavke: ekonomiju bez tutorstva politike. koji graðani do`ivljavaju kao „grupni seks sa samim sobom“. Legitimno pravo svakog pojedinca ili grupe je da ima vlastito mišljenje ili politièki stav i da se u skladu s njim slobodno politièki organizuje i utièe na dr`avnu vlast. graðansko društvo i graðanina. ako zavirimo iza vela lepo upakovane demagogije. utisak je da se i dalje povlaðuje jednoumlju. a naèin kako se odvijaju stranaèke borbe po skupštinama je obespokojavajuæe farsièan. Tek se mukotrpno stvaraju pretpostavke za demokratski pluralizam. uoèiæemo da smo od suštinske demokratije još veoma daleko. Dosovskim liderima su usta puna demokratije. u Srbiji je posle poluvekovne vladavine jednopartijskog monopola. pravnu dr`avu i vladavinu prava. Nakon septembarsko-decembarskih izbora došlo je do odreðenih promena: do juèe 18 marginalnih stranaka.

kojem se pridaju harizmatska svojstva i spremnost da se glavne poluge vlasti predaju u njegove ruke (Goluboviæ. Jer. Ova koalicija sve više nalikuje na 18 maèaka vezanih u jednoj vreæi. 2001). Time bi se jasnije profilisao višestranaèki mozaik Srbije: sa DS kao sto`erom centra.) i ekstremnu (kvazi)desnicu (SRS. Pola godine posle oktobarskog „bljeska slobode“ u Srbiji raspršene su mnoge nade koje je on rasplamsao i izdu`ile senke nad vizijom naše maglovite i neizvesne buduænosti.124 Jovica Trkulja Dosovska elita svaku kritiku na svoj raèun do`ivljava kao napad na demokratiju. Da bi se politièki `ivot u Srbiji uozbiljio i uspostavio kompetetivni višepartijski sistem. Predstavnici DOS-a nisu odoleli opijumskom dejstvu vlasti. nijedna stranka DOS nema dovoljno vlastitih mandata da izlaskom ugrozi apsolutnu veæinu koalicije u Skupštini Srbije. Kako vreme odmièe u DOS-u se kao u ogledalu odslikavaju slabosti prethodne koalicije (nedovoljna socijalna utemeljenost stranaka koje su nesposobne za dijalog. DOS kao opozicija na vlasti pokazuje se i u logièkom i u politièkom smislu kao nonsens. vladajuæi DOS a još manje opozicione SPS. SPS i sl. Otvoreno je pitanje sa dalekose`nim posledicama da li æe pucanje šavova dosovske koalicije imati za posledicu pucanje šavova i fragmentaciju dr`ave Srbije. Svi su izgledi da æe se DOS raspasti pre sledeæih izbora. Porazna je èinjenica da Srbija nema još uvek politièku alternativu. SRS i SSJ nemaju razvijenu i konzistentnu strategiju promena. Uz to. sa sujetnim liderima-firerima na èelu bez jasne politièke vizije i strategije). Umesto da podstièu konstituisanje kritièke javnosti kao dragocenog korektiva i kontrole nove vlasti. Prednost ovog profilisanja DOS-a i pozicioniranja pojedinih partija je u tome što bi one uspele da privuku biraèe opredeljene za ekstremnu (kvazi)levicu (JUL. oni ne propuštaju priliku da „opale šamar“ „intelektualnim voajerima“ i da stave pod kontrolu svaki disonantan glas. SSJ i sl. Stoga se one bave pragmatsko-politièkom taktikom osvajanja vlasti. potencijalni i stvarni neprijatelji. na dr`avni i nacionalni interes. proglašavajuæi je za „šešeljizam“ i „miloševiæizam“. Socijalizovani u periodu autoritarnog re`ima.). Oni nisu sposobni misliti buduænost izvan kontinuiteta sa dosadanjom nacionalnom i dr`avnom politikom. Na okupu ih dr`i ne zajednièki program i politièka kohezija veæ spoljašnji zajednièki problemi. nespremne za kompromise i koaliciono delovanje. Poslednjih nedelja sa porastom socijalno-ekonomskih problema u društvu rastu tenzije i animoziteti stranaèkih lidera u DOS-u. da je i dalje daleko od demokratskog višestranaèkog sistema. Proces raslojavanja i demontiranja DOS-a je nezaustavljiv. sa SD i DA kao okosnicom levice i DSS i DHSS kao okosnicom desnice. Pitanje je samo vremena kada æe šavovi koalicije poèeti da pucaju. u njihovom mentalitetu i ponašanju su vidni tragovi autoritarnosti i `udnje za voðom – te`nje da se stvori kult liènosti u liku novog predsednika Republike. neophodno je uspostavljanje navedenih pretpostavki demokratskog .

ukljuèujuæi i NATO. saobra`enog evropskim standardima. – odluènog raskida sa politikom i liènostima koji su nas doveli u sukob sa celim svetom i samim sobom. – konsenzusa relevantnih politièkih snaga o mirnom izlasku iz krize i principima na kojima poèivaju Srbija i SRJ kao politièke zajednice. osudi i izruèi ratne zloèince. otvori procese denacifikacije i demokratizacije. – uspostavljanja pravne dr`ave i vladavine prava. Mnogima se uèinilo da Srbija i SRJ. Iznete pretpostavke demokratskog pluralizma va`ne su za Srbiju ne samo u smislu normativnog politièkog ideala veæ u smislu pravno-politièke rekonstrukcije društva i svakodnevne politièke komunikacije. . odnosno SR Jugoslavija. oèekivalo se da æe DOS. koji je dobio dvotreæinsku podršku graðana na izborima. Kako iz bespuæa? U oktobarskoj euforiji izgledalo je da je Srbija. – ubrzane obnove zemlje i demokratizacije. zali`e rane ratnog poraza i stradanja. odluèno krenula putem Nemaèke nakon Drugog svetskog rata.Srbija na istorijskoj prekretnici 125 pluralizma. zakoraèuju na široki evropski drum: – odbacivanja autoritarnog i autistiènog politièkog sistema èiji je legitimitet iscureo kao u pešèanom èasovniku. – rešavanja kosovskog pitanja i redefinisanja odnosa sa Crnom Gorom. U periodu 1945-1949. uspeti da objedini snage preporoda i mobiliše sve demokratske potencijale: politièke i nestranaèke organizacije. pa æe ova zemlja svojom privrednom dinamikom steæi najjaèe mesto u Evropi. pod voðstvom kancelara Adenauera. predvoðene predsednikom Koštunicom kao „srpskim Adenauerom“. 3. koja je ubrzo postala ravnopravni èlan svih zapadnoevropskih „atlantskih“ organizacija. Njihovo o`ivotvorenje doprinelo bi konstituisanju Srbije kao moderne i stabilne politièke zajednice. – donošenja odgovarajuæih zakona i harmonizacije zakonodavstva sa evropskim standardima. Buduæi da u Srbiji i SRJ ne postoji nijedna stranka ili organizacija sposobna da sama iznese teret ovih promena. Va`na karika u tom lancu je donošenje novog Zakona o politièkim strankama. godine tri zapadne okupacione zone Nemaèke postepeno su prerasle u novu dr`avu – Saveznu Republiku Nemaèku. – oslobaðanja medija i univerziteta. uspostavi porušene mostove sa svetom. Poèetkom 50-tih godina u njoj æe obnovljena i modernizovana privreda do`iveti svoj procvat („nemaèko privredno èudo“). izlazeæi iz izolacije na velika vrata i iznenaðujuæom brzinom. Nemaèke koja je uspela da u relativno kratkom roku. – reintegtracije Srbije i SRJ u meðunarodnu zajednicu.

sa sopstvenim nedelima i zloèinima koje smo poèinili. jer njene slabosti daleko nadmašuju vrline. mo`e se reæi da je svekolika kriza zaoštrena. – nema spremnosti za suoèavanje sa poraznom istinom o nama samima.). krhka demokratija koja nije uspela da uhvati korena u zemlji uništene ekonomije. Iz tih razloga sve je više analitièara kojima se nameæe sliènost izmeðu dosovske Srbije/Jugoslavije i Vajmarske Nemaèke posle Prvog svetskog rata. jer glavni problemi nisu rešeni veæ su produbljeni: – dr`ava Srbija i SRJ de facto ne postoje. Od proklamacija demokratije do pojave stvarnih demokratskih liènosti na politièkoj sceni Srbije. ali u smutnom vremenu ništa . grupe i pojedince. a politièki kriminalci zapravo nacionalni heroji“ (David. ili zajedno s njima. pogubnu vlast) gurnuti u zagrljaj najgorih snaga SRS-SSJ i neofašistièkih grupa i najcrnjeg šljama koji isplivava kao mulj u mutnoj vodi. Buduæi da vladajuæi DOS nije uspeo da uspostavi stvarni diskontinuitet sa prethodnim re`imom. – privreda je u ruševinama i na izdisaju. „kada je uspostavljena na trulim temeljima. neoljotiæevskim. pokretima èiji je kredo: „Bogom blagoslovena pravedna sila“. – istra`ivanja upozoravaju na `udnju za novim voðom naroda (preko 70% ispitanika bi glasalo za predsednika Koštunicu). sa široko rasprostranjenim oseæanjem da je poraz doneo veliko poni`enje. – socijalne tenzije i konflikti su sve veæi. Ovi akteri je trebalo da kroz javnu raspravu doðu do zajednièke platforme izlaska iz krize i do personalnog sastava vlade i ostalih dr`avnih organa saèinjenih od struènih. neoklerikalnim i sl. neæe li on ovaj narod (koji je deset godina birao pogrešnu. trebaæe puno vremena.126 Jovica Trkulja sindikate. 2001: 1). da je dosovska demokratija krhka i ranjiva. strpljenja i volje. Štaviše. – rešenje kosovskog pitanja i odnosa sa Crnom Gorom nije na vidiku. da su potpisani mirovni ugovori uzrok propasti zemlje i gubitka teritorija. kada je demokratska vlast propustila svoju šansu. Reè je o sve militantnijim grupama skinhedsa. – na najodgovornija mesta u društvu ustolièuju se ne struèni i sposobni veæ partijski podobni i istrošeni. jugu Srbije i Crnoj Gori. profesionalna udru`enja graðana. na delu je svojevrsno tapkanje u mestu šlajfujuæe demokratije. nevladine organizacije. stupaju naizgled sofisticirani. sukobi na Kosovu. Na mesto gibanièara Crvenog Vojvode i Arkanovih mafijaša. Meðutim. Ukoliko DOS svoj skromni kredibilitet razvuèe kao svinja masnu krpu. kompetentnih i nekompromitovanih ljudi. nekoliko meseci kasnije postalo je jasno da put iz bespuæa mnogo te`i nego što se èinilo. kriza identiteta i sl. – produbljene su stare i javljaju se nove frustracije (gubici teritorija. egzodusi stanovništva. Kao mehur od sapuna raspršena je iluzija o moguænosti brzog izlaska iz oèajnog polo`aja.

Srpska narodna mudrost ka`e: „Èuvaj nas. Beograd. koji uzmièu samo kad se na njihovu Demokratsku silu odgovori Bogom – blagoslovenom pravednom silom. Prièe o tome da je demokratija vladavina prava i zakona jesu prièe namenjene sluðenim naivèinama i gordim glupacima“. 2001. No 534. 1995. Èedomir. beskrupulozne pljaèkaše dr`avne i narodne imovine“. Meta njihovog napada su: amerièka dominacija nad „ekshrišæanskom Evropom“. nikad ne stavlja sve na jednu kartu. Raèji hod – Srbija u transformacijskim procesima. 1990. Slobodan. Bilo kako bilo. Realna je opasnost da ove neofašistièke snage zajedno sa šljamom bivšeg re`ima iskoriste sveukupnu krizu i nemoæ demokratskih snaga i institucija. 2001. te da. druge nesreæe“! Na sreæu.“. Izlazeæi iz šovinistièkog mulja u kojem je bila u prethodnoj deceniji. „Vladavina Slobodana Miloševiæa“. David. Bo`e. 17. 15. Za njih je „demokratija par excellence poluga globalne ideološke manipulacije kojom se najbeskrupuloznije razaraju suvereniteti nacionalnih dr`ava. 1993. Laziæ. Beograd. Odgovor. Antoniæ. 02-03. pošto je neposredna politièka delotvornost moguæa samo na temeljima staleške sabornosti“ (Komlenoviæ. uvodno izlaganje za Meðunarodni nauèni skup „Socijalno-politièke promene u Srbiji/Jugoslaviji: perspektive i ogranièenja“. izvesno. Beograd: Filip Višnjiæ. godine našla na sudbonosnoj istorijskoj raskrsnici: put u slobodu i demokratiju.. narko-dilere. Die nacholende Revolution. Srpska politièka misao. Èupiæ. Zagorka. ili sunovrat u samodr`avlje i despotizam. „Nema diskontinuiteta“. Filip. kako je govorio Hercen. „Obrazluk i teodulija“.. Beograd. Beograd: IPS. mart 2001. Juergen. 2001. Goluboviæ. februar. 1992. Beograd: Èigoja. ta diktatura bi. Srbija izmeðu populizma i demokratije. pedofile. pak. Beograd: IPS. Ili. ali i „ustaše. Uroš. „Šta smo zatekli i kuda dalje – buduænost demokratske tranzicije u Srbiji“.Srbija na istorijskoj prekretnici 127 manje opasni neofašisti. Slobodan. poput hitlerovaca. 2001. Habermas. Literatura Antoniæ. 4. poturice šiptari i NATO okupatori. Srbija se nakon izbora u jesen 2000. . 2001. Mladen (prir. Kao alternativu demokratiji oni istièu „`ivot u dr`avi zasnovanoj na skratokratskim naèelima. da ih konzervativci u DOS-u iskoriste kao alibi da izbegnu demokratske promene i definitivno kompromituju demokratske i patriotske snage Srbije. Frankfurt/Main.). 2001: 28-29). Politika i zlo. Vreme. istorija kao ni priroda. preuzmu vlast i zavedu diktaturu na razvalinama dosovske demokratije. kojom bi trebalo zveknuti i sve ovdašnje proklete „homoseksualce. predstavljala najte`e razdoblje u dugoj i tegobnoj povesti srpskog naroda. Komlenoviæ. Beograd.

1999. 2001. zapisi iz ratne 1999. . Veber. Trkulja.Sekelja. 1997. has been performing a magical rite of obliteration of the manifest elements and consequences of the old regime rather than its essence. Beograd.128 Jovica Trkulja Peroviæ. Jovica. Vidojeviæ. Beograd. okrugli sto èasopisa Nova srpska politika misao. 02-03. Beograd. 15. (dis)continuity. which cannot be changed by a political decree and transformed into a civil society. It soon turned out however that the end of the Milosevic rule meant the end of the old regime.). Trkulja. Beograd. Latinka. 1976. S. izlaganja: L. torn between the horns of “anti” and “post”. Milosevic regime and to lay the foundations of a new modern society of economic security. februar. Osvajanje demokratije. The changes effected thus far have merely opened the crucial questions of the democratic reconstruction and reintegration of our society and state. authoritarianism.Antoniæa i J. Tranzicija. Beograd. nationalism. Vasoviæ. Izlaganje u generalnoj debati na Meðunarodnom nauènom skupu „Socijalno-politièke promene u Srbiji/Jugoslaviji: perspektive i ogranièenja“. Maks. Privreda i društvo. 2001. Key words: political changes. 1993. 1996. but just of „anti-Milosevicism“ which. Na rubu propasti. Special emphasis is on the problems of simulated democracy.Trkulje (u štampi). ogled o postkomunizmu. political leaders. Odgovor. Srpska strana rata. Therefore we cannot yet speak of “post-Milosevicism”. restauracija i neototalitarizam. Popov. Beograd. guaranteed freedom and stable democracy. „Uklanjanje Miloševiæa je odbrambeni refleks masa“. Beograd: Prosveta. Nebojša (prir. but not the collapse of the old society. In this paper the nature of these social and political changes is discussed along with the dilemma of whether there is (dis)continuity between the old and the new regimes. Jovica. Mirjana. Zoran. The huge wave of change that flooded the whole country (similar to the one which swept over East Central Europe after the fall of the Berlin Wall) was expected to break with the intolerable and untenable reality of the old. Republika. „Srbija posle Miloševiæa“. democracy. power. opposition. pluralism. Serbia at a Historical Turning Point Summary: Political and social changes in Serbia initiated by the victory of the Democratic Opposition of Serbia in the elections of 24 September and the defense of the election results on 5 October 2000 were the first step in Serbia’s recovery from the tragedy of state and nation. mart 2001. particularly the so-called singularization of pluralism and dangers of a revival of authoritarian forces and movements in the society which have put democracy to the test and brought Serbia to a fateful historical turning-point.

izmeðu èistog kulturno-etnièkog pojma nacije i zatvorene dr`ave postoji ne tek istorijsko-kontingentna veæ konceptualna. nu`na veza. posebno prema Zapadu. tematizovane su tri osnovna vrednosno-politièka stava prema nacionalnoj kulturi u savremenoj Srbiji. zatvorenu dr`avu.Slobodan Divjak Treæi program Radio Beograda Beograd Kulturno-etnièki i politièki identitet Rezime: Imajuæi u vidu va`nost tekuæih sporova o pojmovima „nacije“ i „nacionalizma“ u Srbiji. Iskljuèivo kulturno-etnièki koncept nacije vodi u monokulturnu. Naime. Taj posao podrazumeva i otvaranje velike – tolerantne – rasprave o problemu odnosa izmeðu graðanske i kulturno-etnièke koncepcije nacije. Recimo. kultura. multikulturalizam. Nakon rekonstrukcije ova dva modela poimanja „nacije“. u vezi sa èim inaèe postoji velika konfuzija pa otuda i veliki nesporazumi u našoj sredini. onda mislim pre svega na èinjenicu da je pomenutom pojmu nacije imanentna monokulturna dr`ava za èije je odr`avanje neophodna formalno-pravna zaštita date konkretne kulture kao njenog supstancijalnog temelja. dok se drugi zala`e za kulturnu evropeizaciju Srbije i polazi od „graðanskog“ koncepta nacije. vidljivi u razlièitim teorijama multikulturalizma. Pristalicama kulturno-etnièkog shvatanja nacije neretko izmièu iz vida negativne implikacije radikalne verzije ove koncepcije. nacija. Pokušaji pomirenja ova dva suprotstavljena pristupa. da odbrani kulturni identitet uz uva`avanje politièkih vrednosti i institucionalnih modela savremene Evrope. Prvi se oslanja na organski. tj. razmatrani su u središnjem delu rada. Treæi stav – „liberalno-nacionalistièki“ – pokušava da spoji prva dva. ukoliko bi . kulturno-etnièki pojam nacije. graðanski pojam nacije. Drugim reèima. u ovom tekstu je analizirana kulturno-etnièka i graðanska koncepcija nacije. Pred našim intelektualcima stoji veliki zadatak – da reproblematizuju naš odnos prema svetu. Na kraju. dr`ava koja bi htela da do kraja postavi kulturno-etnièki princip kao svoj temelj morala bi svoje baziène ustavne principe iskazati u posebnim kulturno-etnièkim terminima. dok iskljuèivo graðanski koncept nacije previða va`nost kulturno-etnièke pripadnosti za konstituciju politièke zajednice. Kljuène reèi: identitet. Kada to ka`em. ukazano je na brojne teškoæe koje nastaju njihovom jednostranom primenom u kompleksnoj socijalno-istorijskoj stvarnosti. kulturno-etnièki pojam nacije.

izolacionizma i otvorenosti. Na planu vrednosnih orijentacija. kao što je sluèaj sa individualnom voljom. na planu politièke organizacije kao suprotnost izmeðu centralizovane dr`ave i minimalne dr`ave. sferu civilnog društva. ideološke kontrole društva i slobodne artikulacije interesa. radikalno kulturno-etnièki odreðena dr`ava insistira na supstancijalnom jedinstvu koje potièe iz prepolitièkih veza (zajednièko poreklo. Ovome treba dodati i to da je kulturno-etnièka dr`ava u svom èistom vidu nespojiva sa primatom individualnih prava. a ne pojedinac. imajuæi u vidu negativne implikacije institucionalizacije èistog kulturno-etnièkog poimanja nacije. Kad je reè o osnovnim kohezivnim faktorima. sudbina i slièno): politièki oblik vladavine tu je samo formalno-pravna kodifikacija ovog prepolitièkog jedinstva. ne mo`e prepustiti neèemu što je promenljivo. Za razliku od toga. obièaji. Utoliko je ona antiliberalno i antizapadno orijentisana. Iz dosada reèenog jasno je da je radikalizovana verzija kulturno-etnièke koncepcije dr`ave u potpunosti nespojiva sa graðanskom koncepcijom. pristalice graðanske koncepcije nacije . Ovakva njena usmerenost dolazi na videlo ukoliko se principi. U skladu sa tim. Dakle. suprotnost izmeðu èiste kulturno-etnièke i èiste graðanske dr`ave mogla bi se iskazati kao suprotnost izmeðu partikularizma i univerzalizma. ona bi morala i formalno-pravno da se zatvori za pripadnike drugih etnosa. politièka kultura i slièno. verovanja. ustavni patriotizam. veæ kao rezultat doslednog sleðenja principa. klijentelizma i jednakosti šansi. jer se posebna kulturno-etnièka supstanca. dr`avne religije i religije odvojene od dr`ave. intervencionizma i lesefera itd. S druge strane. koje se smešta u privatnu sferu. Otuda zatvorenost pripada samom pojmu kulturno-etnièki odreðene dr`ave: ona ne nastaje kao rezultat otklona od principa. jedinstvo èiste graðanske dr`ave dovodi se u vezu sa konsenzusom koji je odreðeni skup pojedinaca postigao u vezi sa politièkim oblikom vladavine pod kojim æe `iveti. organske solidarnosti i konkurencije. ovde kao kohezivni faktori figuriraju: etos individualnih prava. etnocentrièkog kolektivizma i individualizma. vrednosnim orijentacijama i politikama èiste liberalne dr`ave. za pristalice drugih vera i da u svoje zakone ugradi mehanizme javne zaštite svoje kulture.130 Slobodan Divjak Srbija htela da strogo sledi kulturno-etnièke principe kao principe svoje dr`avne konstitucije. kao nešto što predstavlja conditio sine qua non date dr`ave. ona bi morala da se definiše kao dr`ava iskljuèivo srpskog naroda u kojoj se priznaje samo pravoslavna vera itd. Utoliko je tu originerni nosilac prava konkretna kulturno-etnièka grupa. vrednosne orijentacije i politike dr`ave izvedene iz date koncepcije uporede sa principima. pri èemu se pitanje kulturno-etnièkog porekla tih pojedinaca posmatra kao irelevantno za sam karakter date politièke zajednice. jer su u njoj individualna prava predeterminisana pripadništvom odreðenoj kulturno-etnièkoj grupi. Otuda se iz perspektive èiste graðanske koncepcije politièka sfera posmatra kao nešto što je odvojeno od kulturno-etnièkog. idealna dr`ava ovakvog tipa bila bi fihteanska zatvorena dr`ava.

kao nešto što je relevantno za politièku sferu. Branioci postojeæeg ustavnog ustrojstva amerièke dr`ave – koje je najbli`e idealnom graðanskom modelu – svakako bi se suprots- . što ako se ne uzme u obzir mo`e da ima za posledicu pokušaj instaliranja èiste – na individualistièkoj paradigmi utemeljene – koncepcije graðanske dr`ave koji se ne bi zasnivao na slobodnom pristanku pojedinaca veæ na nasilju nad njihovom voljom. brojnije su dr`ave u kojima dominira jedan kulturno-etnièki sklop. Sve to svedoèi o relevantnosti kulturno-etnièkog pojma nacije za politièko-dr`avnu sferu. a zvanièni kalendar. usled èega pripadnici veæinskog etnosa mogu biti faktièki favorizovani. èeškoslovaèki i jugoslovenski graðanin pokazali kao daleko nedelotvorniji konstrukt od kulturno-etnièkih nacija – veæ i u nekim dr`avama sa dugom parlamentarnom tradicijom kao što su recimo Kanada i Velika Britanija. utoliko što se politièki principi i institucije u ovoj ili onoj meri prilagoðavaju ovoj multietnièkoj i multikulturnoj strukturi datih dr`ava. dešava se da razlièite manjinske kulturno-etnièke grupe istièu zahteve za javnu zaštitu svojih kultura. tj. ovaj su`ivot pod pretpostavkama maksimalistièkog multikulturalizma postaje teško ostvariv pošto koncepcija nacije kao èistog kulturno-etnièkog identiteta zahteva ne multikulturnu veæ monokulturnu dr`avu. Do radikalnije repolitizacije etnosa nije došlo samo u realsocijalistièkim zemljama – u kojima su se sovjetski. tamo gde to nije sluèaj. ove dve stvari su teško spojive. shvatanju konkretnih kultura kao homogenih identiteta koje implicira èisti kulturno-etnièki pojam nacije: naime. za to da do odreðenog stepena budu tretirane kao politièke jedinice. zbog èega dolazi i do odstupanja od naèela jedan-èovek jedan glas. ma koliko da je multikulturalizam voðen nastojanjem da iznaðe najbolje moguæe moduse su`ivota razlièitih kultura u okviru šire globalne zajednice. pridajuæi kulturno-etnièkim grupama status koji nadilazi status grupe unutar civilnog društva i utoliko posmatraju ove grupe u ovoj ili onoj meri kao politièke jedinice. olako prelazeæi preko empirijske evidencije koja im ne ide u prilog. kulturno-etnièka merila se pokazuju kao relevantna za politièku sferu. Naime. Ta napetost izmeðu èiste graðanske nacije i multikuturalizma koja proizlazi iz samih njihovih pojmova biva to veæa što su multikulturalisti bli`i maksimalistièkim varijantama. Jer je radikalno graðanska koncepcija nacije – kao koncepcija koja polazi od pojedinca nezavisno od njegovih kulturno-etnièkih odreðenja – kulturno-etnièki neutralna. Meðutim.Kulturno-etnièki i politièki identitet 131 sklone su da odbace svaku njegovu relevantnost za konstituisanje i odr`avanje moderne dr`ave. zahvaljujuæi èemu æe ona zadobiti stepen politièke podrške koji joj obezbeðuje povlašæen status u odnosu na ostale religije. u ne malom broju dr`ava sa multietnièkom strukturom. dok multikulturalisti u ovoj ili onoj meri rehabilituju kulturno-etnièki pojam nacije. Nemali broj naših teoretièara predstavlja se istovremeno i kao zagovornik radikalne graðanske opcije i kao pristalica maksimalistièkog multikulturalizma. rituali i ceremonije javnog `ivota pod uticajem posebne etnièke ili religiozne tradicije. Ova napetost koja postoji izmeðu èiste graðanske koncepcije nacije i multikulturalizma mo`e se ilustrovati na primeru SAD u kojoj je dr`avno-politièko oèišæeno od kulturno-etnièkog. tj. tj.

mo`e imati za posledicu. kulturne autonomije. politièki zahtevi neke kulturno-etnièke grupe dobili realnu snagu time što bi velika veæina èlanova te grupe stajala iza njih. ukoliko naravno nije reè o maksimalistièkim zahtevima usmerenim na secesiju. Tek se uvoðenjem pomenutog primata individualnih prava otvara moguænost kombinovanja elemenata kulturno-etnièkog i dr`avno-teritorijalnog poimanja nacije. odgovarajuæe kvote za kulturne grupe kojima se dopunjava naèelo jedan èovek-jedan glas (dobar primer za to je španski ustav koji predstavlja spoj graðanske i umerene multikulturalistièke koncepcije). tj. maksimalistièki multikulturalizam to nije. data protivreènost se mo`e razrešiti ugraðivanjem u graðansku koncepciju elemenata kulturno-etnièkog pojma nacije. U ime ovog primata.132 Slobodan Divjak tavljali svakom zahtevu da kulturno-etnièke specifiènosti izaðu iz okvira privatnosti „civilnog društva“. Za razliku od umerenijih varijanti multikulturalizma. Primat individualnih prava zapravo znaèi da je pojedinac. nezavisno od motiva onih koji na tome insistiraju. Otuda insistiranje po svaku cenu na èistoj koncepciji graðanske dr`ave. krajnja konsekvenca maksimalistièkog multikulturalizma je potpuno preokretanje logike liberalno-demokratskog modela. koje su spojive sa graðanskim konceptom dr`ave. Dok graðanski koncept nastoji da . objektivno gledano. kombinovanja koje je neretko na delu u modernim demokratijama u èije ustave se ugraðuju èlanovi kojima se modifikuju èisti graðanski principi utoliko što se njima garantuju grupna kulturna prava. onda bi njihovo potpuno ignorisanje u ime èistog graðanskog principa zapravo predstavljalo represiju nad voljom veæine èlanova te grupe. Ali. da su kolektivna prava nešto što je u krajnjoj liniji izvedeno iz volje njenih èlanova kao pojedinaca. valja upozoriti da je uslov bez kojeg nema moderne demokratije primat individualnih prava koji proistièe iz graðanskog naèela. Dok ovaj poslednji postulira primat individualnih prava. Kao empirijska ilustracija za ovo mo`e poslu`iti primer Kvebeka u Kanadi. pojedincima se ne mo`e zabranjivati da se mešaju sa drugim etnosima. ukoliko bi u nekoj dr`avi u kojoj su kulturno-etnièki i politièki identitet meðusobno razdvojeni. u suštini. Drugim reèima. nasilje nad realnošæu èiji je indikator slobodno izra`ena volja pojedinaca. Pri svemu ovome. jer on. što æe reæi da kulturno-etnièki identitet nije više u principu zaštiæen jer je individualna volja nešto promenljivo. a ne grupa originerni nosilac prava. jer bi to dovelo u pitanje njihovu postojeæu dr avnu organizaciju. jezièki pluralizam. zahtevaju sebi odgovarajuæe partikularne politièke i pravne aran`mane. da napuštaju svoju dr`avu ukoliko to `ele. kao èisti partikulariteti. da stupaju u doticaj sa drugim kulturama. udovoljavanje politièkim zahtevima odreðenih kulturno-etnièkih grupa znaèi nu`no i odgovarajuæe odstupanje od èisto graðanskih naèela. bez obzira na konkretni istorijski kontekst. polazi od pretpostavke da su kulture homogeni identiteti koji preracionalno determinišu svoje pripadnike kad je reè o njihovom izboru vrednosti i koje kao takve. S druge strane. U stvari. dotle onaj prvi mora ustanoviti primat grupnih prava.

da se rehabilituje èisti kulturno-etnièki pojam nacije. tretira kao entitet koji je otvoren za spoljašnje uticaje i utoliko kao nešto što se do odreðene mere heterogenizuje. predstavlja samo modernizovanu varijantu shvatanja nacije u èistim kulturno-etnièkim terminima koje vodi u samoaparthejd i samosegregaciju. dotle maksimalistièki multikulturalizam mora da radikalno dovede u pitanje upravo taj bazièni okvir kako bi razlièitim partikularnim dobrima. u odnosu na partikularna dobra neutralna instanca u najboljem sluèaju poprima oblik modusa vivendi koji je rezultat politièkih nagodbi razlièitih etnocentrizama u vezi sa krhkom i nestabilnom koegzistencijom razlièitih pravno-politièkih sistema kojima se kodifikuju dobra kulturnih grupa o kojima je reè. Umereni multikulturalizam pak shvata razliku izmeðu posebnih kultura kao razliku koja ukljuèuje relaciju i interakciju i utoliko on posebnu kulturu. onda se one ne mogu tretirati kao heterogeni veæ kao potpuno homogeni entiteti. tj. postavi novi mitološki kult – metafiziku . što za posledicu ima zahtev za kulturnom uniformnošæu njenih èlanova. iza sve tri pomenute koncepcije dr`ave le`e odgovarajuæa shvatanja kulture. veæ se opredeljuje izmeðu kombinacija razlièitih kulturnih fragmenata. Time zapravo na videlo izlazi te`nja ovog oblika multikulturalizma – da se kulturno-etnièko iz privatne sfere u potpunosti premesti u javnu sferu. po njoj. Poslednja dva pristupa mogu se pozivati na empirijsku evidenciju i spojiva su sa liberalno-demokratskom dr`avom. Krajnja implikacija ovog pristupa je uvoðenje logike holizma unutar pojedinih kultura i na njima poèivajuæih dr`ava: ako se kulture meðusobno apsolutno razlikuju. koji te`i da apsolutizuje razliku izmeðu posebnih kultura. ne neki homogeni identitet veæ mozaik kulturnih fragmenata koji potièu iz razlièitih kulturnih izvora. meðutim. pribavio status javnih dobara. Polazišna taèka maksimalistièkog pluralizma jeste kulturni pluralizam herderijanskog tipa. tj. koji je insistirao na radikalnom raskidu sa tradicijom. Onaj prvi. U stvari. tri osnovne vrednosno-politièke orijentacije kad je reè o odnosu prema nacionalnoj kulturi. tj. èime zajednièka (nacionalna). Na našem tlu na delu su. dobrima razlièitih kulturnih grupa. Radikalizovana graðanska verzija pak dovodi u pitanje sam pojam partikularne kulture: ono što se naziva „našom kulturom“ predstavlja. grubo govoreæi. koji te`i da kulture posmatra kao nešto što je sui generis ili causa sui. Prva nastoji da umesto preðašnjeg mitološkog kulta revolucije.Kulturno-etnièki i politièki identitet 133 obezbedi bazièni okvir prava koji ne pretpostavlja nijednu koncepciju dobra kako bi se unutar njega mogle slediti bilo koje koncepcije dobra. jer oni ne bi imali moguænost da biraju izmeðu razlièitih kulturnih opcija – apsolutizacija razlika izmeðu posebnih kultura ima tako za posledicu ukidanje razlika umutar njih. ma koliko je posmatrao kao nešto što zadr`ava svoja specifièna obele`ja. koji pripadaju razlièitim kulturnim tradicijama: utoliko pojedinac ne bira izmeðu razlièitih opcija koje nudi u osnovi isti kulturni obrazac.

Ona polazi od pretpostavke da je liberalni formalno-pravni okvir spojiv sa razlièitim kulturno-vrednosnim sistemima. „Povratak korenima“ – u njenoj interpretaciji – ima neposrednu normativnu snagu. ona logici pluralizma zasnovanoj na formalno-proceduralnoj racionalnosti pretpostavlja kolektivistièki obrazac. I jedna i druga mogu naæi uporište u empirijskoj evidenciji. Diskurs ovog novog tribalizma mora biti antizapadni diskurs: ne mo`e biti pomirenja izmeðu `ivota posveæenog sleðenju zajednièkog dobra koje ima svoje korene u uzvišenoj vizantijskoj kulturi i zapadnog atomistièkog individualizma èiji se moto mo`e izraziti Sioranovim reèima „Duše koje se vezuju samo za jednu formu kulture nikada me nisu privlaèile. Treæa politièko-vrednosna orijentacija – tretirajuæi „liberalni nacionalizam“ kao „drveno gvo`ðe“ – zastupa stanovište da se Srbija ne mo`e modernizovati ukoliko se prema Evropi otvori samo u uskom smislu ekonomske i politièke integracije. a ne i u širokom kulturnom smislu. 4. Cultural/Ethnic and Political Identity Summary: Against the backdrop of current debates around the concepts of “nation” and “nationalism” in Serbia. tradicionalni i moderni ustavni patriotizam. izgleda da društveni realitet pru`a veæi otpor ovoj poslednjoj. Prva – antizapadna – tendencija veæ je. On zapravo znaèi poziv na reintegracuju kulturno-etnièkog i politièkog identiteta. Sudeæi po dosadašnjoj reakciji biraèkog tela. Otuda tradicija u ovoj interpretaciji nema više neposrednu normativnu snagu. Nasuprot stavu Svetog Save. the paper analyzes cultural-ethnic and civic conception of the na- . veæ samo simbolièku. Koja æe od druge dve preovladati ostaje da se vidi. U temelju te koncepcije stoji zahtev da prihvatimo etnocentrièke granice našeg mišljenja i da objektivnost izjednaèimo sa intersubjektivnom saglasnošæu koja postoji meðu èlanovima jednog tribaliteta. za pristalice ove koncepcije nema mosta izmeðu u Vizantiji ukorenjene Srbije i iskorenjenog Zapada. ne ve`i se samo za jednu zajednicu.134 Slobodan Divjak i patetiku prošlosti. kulturno-etnièki ponos i ponos na politièku liberalno-demokratsku kulturu vlastite zemlje. Beograd. do`ivela istorijski poraz. taènije unutar-tribalnu organsku solidarnost. to je uvek bio moj moto“. 5. Ma koliko da je diskurs ove orijentacije obele`en radikalnom antikomunistièkom retorikom. 2001. Nigde se ne ukorenjuj. Druga vrednosno-politièka tendencija pokušava da izmiri ono što je za onu prvu orijentaciju neizmirljivo: povratak korenima i integraciju u moderni svet. èini se.

closed state. . Key words: identity. Attempts to reconcile these two opposed approaches. cultural-ethnic concept of the nation. i. multiculturalism. The first relies on the organic. nation. three basic political and evaluative attitudes to national culture in today’s Serbia are identified. After reconstructing these two models of understanding the “nation”. The exclusively cultural-ethnic concept of the nation results in a mono-cultural. the author points to numerous difficulties arising from their one-sided application in complex socio-historical reality. evident in various theories of multiculturalism. culture. Finally. while the second calls for cultural Europeanization of Serbia and starts from the “civic” concept of the nation. to defend cultural identity while cherishing political values and institutional models of contemporary Europe. cultural-ethnic concept of the nation.Kulturno-etnièki i politièki identitet 135 tion. are discussed in the central part of the paper. civic concept of the nation.e. while the exclusively civic concept of the nation disregards the importance of cultural-ethnic affiliations in constituting political community. The third attitude – “liberal-nationalist” – attempts to combine the former two.

.

oktobar mo`e shvatiti kao taèka prekida u novijoj istoriji Srbije otvorena je odmah nakon smene vlasti. graðani Srbije. Kljuène reèi: politièke promene. èuvan je legalni kontinuitet i branjena demokratska legitimacija: pritiskom na ulicama Beograda nije se htelo ništa više od onoga što prema zakonu i demokratskim procedurama graðanima i grupi politièkih partija pripada – priznanje regularnih rezultata izbora. autori predla`u njegovu dopunu tezom o promenama u Srbiji kao kumulativnoj manifestaciji procesa socijalnog uèenja. demokratija. b) „partizanski“. koji projektuje apstraktne normativne modele ne uzimajuæi dovoljno u obzir društvenu stvarnost. normativna oèekivanja. socijalno uèenje. koji procenjuje ponašanje nove vlasti na osnovu kriterijuma uspešnosti.Ðorðe Paviæeviæ Ivana Spasiæ Institut za filozofiju i društvenu teoriju Beograd Prelazna ocena: promene u Srbiji kao oblik socijalnog uèenja Rezime: Polazeæi od toga da u situacijama prelomnih politièkih promena tumaèenja i zajednièke definicije predstavljaju konstitutivni èinilac stvarnosti o kojoj se govori. Autori zakljuèuju da je i teorijski i praktièno-politièki znaèajno identifikovati one elemente tekuæih procesa koji mogu doprineti istinski demokratskoj rekonstrukciji društva u Srbiji i Jugoslaviji. U tu svrhu. Pošto treæem stavu nedostaju jasna merila procenjivanja po`eljnih i nepo`eljnih politièkih poteza. Ukazuje se na niz pokazatelja koji ovu tezu potkrepljuju i na niz pouka koje su graðani Srbije izvukli iz desetogodišnjeg iskustva prilagoðavanja i odupiranja Miloševiæevoj vladavini. Sa . osnovna namera autora jeste da uka`u na neprimerenost brzopletih i jednoznaènih interpretacija dogaðaja u Srbiji 5. Rasprava pokazuje da se dogaðanja vezana za ovaj datum ne mogu svesti na uklanjanje jedne rðave vlasti. politièko ponašanje. Sam novoizabrani predsednik SRJ meðu prvima je (a mnogi su ga u tome sledili) okarakterisao peti oktobar kao demokratsku revoluciju. politièka mobilizacija. tumaèenje. koji odobrava sve poteze nove vlasti jer se s njome nekritièki identifikuje. Ovom kvalifikacijom je `eleo da iska`e dvojaki karakter tog dogaðaja. argumentacija. S jedne strane. idealnotipski se izdvajaju tri vrste stavova: a) iskljuèivi. Rasprava o tome da li se 5. nego da su za njih vezana odreðena normativna oèekivanja. oktobra i kasnije. i c) realistièki.

138 Ðorðe Paviæeviæ. odnosno uspostavljanja legalnog kontinuiteta (vladavine prava). diskontinuitet se ogleda veæ samom poštovanju legaliteta i demokratskih procedura. koji unosi izvesnu konfuziju u normativna oèekivanja vezana za nj. razlièita oèekivanja vezana za ta dva procesa. Treba napomenuti da nije reè o nekakvim empirijskim generalizacijama. a neravnote`a u vidu zaborava prošlosti ili `udnje za naplatom duga. Ivana Spasiæ druge strane. Da bismo videli da li je reè o kontinuitetu ili diskontinuitetu. Va`no je da raskid bude što je moguæe br`i. dobro opisuje društvenu i politièku dinamiku i napetosti u Srbiji nakon 5. U osnovi. Pri tom. opet. Smatramo da ta sintagma. s druge. umeæe balansiranja èini ih saveznicima. ukljuèujuæi i onog vrhovnog. no. obrazovane na osnovu stava koji se pri tom zauzima: iskljuèivi. kao i vrednovanje društvenih zbivanja koja su mu usledila. s jedne strane. sintagma demokratska revolucija znaèila bi poèetak demokratizacije revolucionarnim èinom iznuðenog priznavanja regularnih rezultata izbora (odnosno. Kao dobra ilustracija mogu poslu`iti pometnja i rasprave oko pristupanja kriviènom gonjenju bivših funkcionera. nezavisno od namere onoga ko je izrièe. jer pridavanje smisla dosadašnjim dogaðajima bitno utièe na buduæi tok zbivanja. Ova dva procesa nisu samo dve strane istog novèiæa. i u kom smislu. kao i za njihovu uzajamnu dinamiku – koju smatramo kljuènom – dovela su do toga da su u javnom prostoru prisutna veoma raznorodna tumaèenja poslepetooktobarskih zbivanja. ona ukazuje na dvosmisleni karakter petooktobarskog dogaðaja. ali nije sve jedno da li æe biti nasilan i nepravedan. sa svom svojom raznolikošæu. ali i obrnuto: uspostavljanje demokratskih tekovina koèi proces raskida. legaliteta). pojam sugeriše i više od toga: spremnost na diskontinuitet u smislu naèina vladanja i voðenja politike. veoma su va`na. društvenim pritiskom. partizanski i realistièki. Ova tumaèenja. Razlièita shvatanja pojmova „demokratizacije“ i „raskida“. treba oceniti oba aspekta – znaèenje raskida sa praksom bivšeg re`ima. zdravih osnova za `ivot. Ocene dosadašnjih dostignuæa koje su u opticaju u javnoj sferi èesto nedovoljno uva`avaju teškoæe pronala`enja „prave“ ravnote`e izmeðu uklanjanja negativnog nasleða i graðenja novih. ali komplementarna procesa: jedan bez drugog ne ide. odnosno imenima za skupove argumenata (ili . ali proces rašèišæavanja terena mo`e itekako ugroziti nove temelje. U tom smislu. razvrstavajuæi ih u tri grupe. Jer. oktobra. nego o analitièki izdvojenim stanovištima. Zato æemo te razlièite opise podrobnije razmotriti. uvoðenjem pojma revolucije htelo se reæi da je priznanje izborne pobede izvojevano na ulicama. uz ogranièenu i uglavnom kontrolisanu upotrebu nasilja. Nove ustanove se ne mogu graditi na starim temeljima. mada na prvi pogled tako deluje. i proces demokratizacije. idealnim tipovima. Stavovi prema jednom ili drugom u najveæoj meri uslovljavaju ocenu ispunjenosti ili neispunjenosti normativnih oèekivanja vezanih za taj datum. mo`e ih uèiniti neprijateljima. Jedan èesto remeti drugi: raskid sa tekovinama bivšeg re`ima usporava proces demokratizacije. to su dva suprotna. ili miran i uz poštovanje novih pravila igre.

a ostavljamo po strani one koji se prema tom dogaðaju odnose sasvim negativno. i uspeh u nepravednom ratu je uspeh) mi æemo ovaj stav precizirati i tvrdiæemo c+) da je 5. a kao svoju normu uzima uspeh. Zatim æemo pokušati da objasnimo na koji naèin teza o socijalnom i politièkom uèenju objašnjava socijalnu i politièku dinamiku. uzgred. odnosno odreðivanja referentne taèke uspeha (kontekstualnost i nestabilnost kriterijuma šta se shvata i do`ivljava kao uspeh – jer. a) Iskljuèivi stav je kritièki stav koji se iznosi iz taèke gledišta izvan društvene stvarnosti. Stoga æemo najpre ukratko izlo`iti argumenata koji potkrepljuju ove teze i samo naznaèiti njihove slabosti. poèeo da uèi kako da politièki misli i da se ponaša. a pokušavaju da se potkrepe pozivanjem na ogranièen i selektivan skup èinjenica). Grubo reèeno. smatramo da je njena prednost u tome što je u stanju da bolje objasni dinamiku zbivanja nego što je sluèaj sa konkurentskim tezama (koje. Zbog nedostatka i nejasnosti u merilu procenjivanja. koji je proizveo prošli re`im i koji je doveo Izrada nacrta takvog istra`ivanja je u toku i nadamo se da æemo do kraja ove godine biti u prilici da ga sprovedemo. treba imati strpljenja i èekati da trenutni potezi politièke vlasti (koji su i naši potezi) u Srbiji i SRJ daju rezultate. nemaju bolju potvrdu i podjednako su intuitivne. radi zasad samo o jednoj smeloj tezi. a) Iskljuèivi stav povlašæenog posmatraèa Oni koji tvrde da se ništa znaèajno nije dogodilo svoj stav obièno podupiru trima vrstama argumentacije: a) da se politièka kultura nije bitno promenila. a oni koji daju loše posledice se kritikuju. recimo. bez sumnje. oslanjanjem na stroge normativne standarde. koja se još ne mo`e do kraja iskustveno potkrepiti. 1 . Takoðe treba reæi da ovde razmatramo samo opise onih komentatora koji dr`e – ili bar `ele tako da se prika`u – da je uklanjanje prethodnog re`ima nešto dobro.Prelazna ocena 139 pravce argumentacije). gotovo svakodnevno èuti ili proèitati u medijima. Za to je potrebno jedno dubinsko. c) Realistièki stav obièno stavlja naglasak na savladavanje prepreka. odnosno. te da nacionalistièki i ksenofobièni milje. njihovo prethodno i naknadno tumaèenje onoga što se dogodilo i logiku njihovog tumaèenja1. b) Partizanski stav se zauzima iz unutrašnje pozicije nekoga ko sebe do`ivljava kao uèesnika u zajednièkom pothvatu popravljanja društva: promene idu u najboljem moguæem pravcu (jer svi koji uèestvujemo u tome dajemo najbolje od sebe). oktobar bio uspešan društveni dogaðaj ukoliko se mo`e uzeti kao pokazatelj da je znaèajan deo graðana Srbije iz prethodnih zbivanja izvukao neke pouke. njime se tvrdi da se ništa bitno nije dogodilo osim personalne smene vlasti. Potezi vlasti koji daju pozitivne društvene posledice su vredni hvale. Ovde se. kvalitativno empirijsko istra`ivanje koje bi se fokusiralo na stavove ljudi o promenama. bez obzira na prvobitnu neverodostojnost teze. Meðutim. koji se mogu prepoznati u javnosti.

najpre. Srbima van Srbije ili Crnoj Gori. b) Druga teza je da sa promenom vlasti nije došlo do uspostavljanja uspešnih mehanizama kontrole vlasti. Srbi imaju nedemokratsku politièku kulturu. To znaèi. Politièka vlast se i dalje do`ivljava kao prilika za bogaæenje i rešavanje liènih egzistencijalnih problema. izvorno upotrebljena u jednom drugaèijem kontekstu.140 Ðorðe Paviæeviæ. pozivajuæi na politièko kreiranje društvenih promena. ukratko. zatim u nepromenjenom odnosu prema manjinama.. Institucije zakonodavne. upadaju u niz perfomativnih protivreènosti. „uobièajeno je. da civilno društvo nije sposobno da ostvari adekvatnu kontrolu vlasti i da nije dovoljno zrelo niti organizovano da odgovori novim izazovima. Treæe. Posredi je metodološka nebriga prema stvarnosti. komplikovano reèeno. da u Srbiji (opet) ne postoji efektivna opozicija. . i 3) oèekivanje da se društvene i politièke ustanove mogu graditi polazeæi od zamišljene nulte taèke.“). koja se pokriva nekontrolisanim uopštavanjima i stavom sveznajuæeg („veæina ljudi misli. ali ja znam. prema uzoru idealizovanih normativno-teorijskih modela.. Time se zamagljuje loše postuliran odnos 2 Zgodna fraza S. Dokazi za to se vide u nespremnosti nove vlasti da bezuslovno saraðuje sa Haškim tribunalom i meðunarodnom zajednicom uopšte. Ili: vlast je – a ne same sudije – odgovorna što sudstvo nije nezavisno.“... Ovde mo`emo videti tri vrste nerealnih oèekivanja.. još nije nastupila istinska pluralizacija politièkog društva u Srbiji. za koje inaèe smatraju da su izvan domena politike. Zbog toga zagovornici ovog stava neretko sami sebi protivreèe. odnosno nepromišljenosti uslova va`enja svojih teza: govornik i ono što on/ona tvrdi unapred su iz toga iskljuèeni. iako sam Srbin/Srpkinja. izvršne i sudske vlasti nisu autonomne u odnosu na politièke centre moæi. ne dolazi do zadovoljavajuæeg diferenciranja i osamostaljivanja sfera vlasti koji bi vodili uspešnoj uzajamnoj kontroli i uravnote`ivanju. „narod hoæe. reè je o privilegovanom uvidu i samopotvrdivim tezama. nego treba da aktivno brine o njihovoj nezavisnosti (kao da i to nije oblik mešanja). Sve ove slabosti proistièu iz nedovoljne reflektovanosti. ali ja nisam njen deo. „u svetu je normalno. koje ovakav stav èine nekonzistentnim: 1) oèekivanje da se socijalni procesi mogu odvijati istom dinamikom kao i politièke promene. 2) oèekivanje da politièka vlast treba da ima glavnu ulogu u njima (i da se njima mo`e neposredno politièki upravljati). nevoljkosti da se prihvati odgovornost za nedela i ratne zloèine i sprovede proces oèišæenja „razraèunavanjem sa prošlošæu“... Antoniæa. Na primer: niko ne zna šta je demokratija. i dalje daje osnovni ton srbijanskom društvu. niti se vidi tendencija izgradnje institucija na novim osnovama.. Drugo. ili. Štaviše. nova vlast ga i sama promoviše i pokušava njime da manipuliše. da ne dolazi do polarizacije stranaka unutar DOS-a. Recimo: vlast ne samo da ne treba da se meša u rad medija. nove vlasti su nasledile obrasce vladanja prethodne vlasti (i same su upale u „zamku sistemskih privilegija“2) i ne `ele da se odreknu prednosti koje im oni pru`aju.“. Ivana Spasiæ do katastrofe. Epistemološki reèeno. c) Konaèno. Konstatuje se tendencija nove vlasti da onemoguæava politièke i nepolitièke oblike kontrole.“.

Loše društvo raða loše politièare. ne znaèi da je njegova realizacija u podjednakoj nadle`nosti svih ponaosob. Slabosti ovog stanovišta su: 1) prevelika vera u doslednost i konzistentnost onih koji su na vlasti – da znaju šta rade i da to što rade rade sa odreðenim planom i dobrom namerom (za sve postoji opravdanje). inaèe meðusobno dosta razlièitih. jer b) politièka vlast i dr`ava i nisu nešto drugo i razlièito od ljudi kojih se postupci te vlasti tièu. uz prenebregavanje razlike proistekle iz institucionalne podele moæi i odgovornosti. Selektor mo`e da zabrlja mnogo više od desnog beka. To što nam je cilj zajednièki. 2) projektovanje vlastitih. Naime. oktobra. Neki su se kandidovali da urade veæi deo posla i institucionalno ga preuzeli na sebe. to još uvek ne znaèi da je svaèija moæ i odgovornost za taj posao ista. o nereflektovanom odnosu izmeðu graðana i vlasti. stav uèesnikik pati od nedostaka distance prema politièkoj vlasti i društvenim zbivanjima uopšte. a d) probleme koji se javljaju treba shvatiti kao rezultat ogranièavajuæih. u njima je sadr`ana samoodbrambena odredba da sve što se s njima ne poklapa ima karakteristike realnosti koju oni osuðuju. svoje uèešæe u „revolucionarnim“ zbivanjima oni projektuju i na uèešæe u vlasti. jer ne mo`emo ih bezrezervno tretirati kao deo tima u kome svako ima jednako va`an zadatak. Ako je na svakome da uradi svoj deo posla i da ponese deo odgovornosti za ono što se zbiva.Prelazna ocena 141 društvenog i politièkog. Ove stavove smo grupisali pod jednu oznaku jer nam se èini da su kao eksplanatorne teze i praktièno-politièki koncepti potpuno neplodni. u suštini. Naime. sasvim neproverljivi. b) Partizanski stav uèesnika Ovaj stav zastupaju oni koje još nije napustilo oduševljenje i èistota revolucionarnog zanosa od 5. Njihova argumentacija se zasniva na uèesnièkom stavu da se a) ništa neæe ni dogoditi ukoliko se svi ne potrudimo da se to dogodi. usled èega zastupnici ovog stava sebe do`ivljavaju kao jednake uèesnike u politièkom `ivotu. 3) previše doslovno shvatanje demokratske reprezentacije. kao nezavisni od èinjenica. Ako je iskljuèivi stav patio od preterane distance. Problem je što se svi uèesnici u politièkom i društvenom `ivotu do`ivljavaju kao suštinski ravnopravni. zbog toga se c) ovaj stav mora odr`avati èak i kao korisna fikcija. moramo imati distancu prema nosiocima vlasti. Mada je reè „kritika“ zaštitni znak ovog stava. èija se pristupnica stièe iskljuèivo samolegitimacijom. U tom sluèaju. ona se na njega ne odnosi: svaka kritika ovakvog stava je nemoguæa. a što je va`nije. jer æe naiæi na zatvorena vrata kluba onih sa povlašæenim pristupom. koje se smeštaju u rðavi krug iz koga nema izlaska niti napretka. loši politièari samo doprinose odr`avanju lošeg društva. oèekivanja na stvarne poteze vlasti. Radi se. konkurentskih faktora. .

koji predstavlja ozbiljnu prepreku vlasti da èini nepopravljive greške. i da on postoji u formi znanja i kapaciteta za racionalno kolektivno delovanje. pozivanjem na „demokratsko izjašnjavanje“ u igru se uvodi prièa o normativnim standardima. c) Zbog toga. Ivana Spasiæ c) Realistièki stav Na ovom stavu svoje procene zasnivaju oni posmatraèi koji se trude da zbivanja posmatraju nezavisno od aktuelnih nosilaca vlasti. nego samo da postoje znaci da je postignut odreðeni društveni minimum o tome šta je dopustivo. pati od nedostatka oruða procenjivanja u kojim sluèajevima se neki pragmatièki „uspešni“ potezi vlasti mogu tretirati kao nepo`eljni. dakle. 2) pouzdanje u interpretativnu moæ onih koji odluèuju. koje je potrebno bri`ljivo negovati i unapreðivati – a ne neodgovorno diskvalifikovati. Smatramo da je ovaj kapacitet društvenog uèenja. o minimalnim normativnim i materijalnim uslovima stabilnog funkcionisanja društva. c+) Društveno uèenje Zbog toga mi `elimo da ojaèamo realistièki stav dopunjujuæi ga tezom o društvenom uèenju. Slabosti ovog pristupa su: 1) nemoguænost uspostavljanja merila interpretacije realnih potreba bez uvoðenja normativnih kriterijuma za odluku o tome (npr. Napredak u izgradnji ovog konsenzusa je za nas kriterijum koliko su se stvari u Srbiji zaista promenile. vlast treba da bude koncentrisana na realnost i realne potrebe graðana. Stavovi prema trenutnim nosiocima vlasti zauzimaju se na temelju pragmatiène ocene koliko oni ispunjavaju dodeljene im zadatke.142 Ðorðe Paviæeviæ. koja bitno narušava konzistentnost stava). uspešna je ona vlast koja zadovoljava realne potrebe graðana. Oni na vlast gledaju kao na institucionalno dodeljenu društvenu funkciju èiji je cilj da ostvari odreðene zadatke. taènije konstantno zadovoljava bitne potrebe graðana. u dosadašnjim analizama u dobroj meri bivao zanemaren. Realistièki stav polazi od pretpostavke da je politika oblik samoorganizovanja. èiji je cilj savlaðivanje prepreka u nastojanju da se graðanima omoguæi bolji `ivot. Mehanizam za nadogradnju ovog stava vidimo u postignutoj društvenoj saglasnosti. odnosno nedopustivo èiniti u nekim segmentima. neæemo tvrditi da su akteri srpskog politièkog i društvenog `ivota potpuno racionalne liènosti. pri èemu se uzima da je „bolji `ivot“ agregat stavova ljudi o tome šta je za njih bolji `ivot. Naravno. kao rezultatu društvenog uèenja. Na taj se naèin uvodi kriterijum koji æe ispraviti neke slabosti . Argumentacija je sledeæa: a) stabilnost društva se mo`e postiæi samo ukoliko je vlast sposobna da pridobije i oèuva podršku veæine graðana. Ovaj stav. d) Dakle. u datim okolnostima. b) Neka vlast æe to uspeti ukoliko je u stanju da zadovolji. 3) pouzdanje u njihovu sposobnost iznala`enja sredstava za postizanje `eljenog cilja i 4) nedostatak efektivne kontrole za predupreðivanje nepopravljivih grešaka. a ne ona koja se poziva na ispunjavanje nekakvih ideoloških zahteva.

Primena teze o socijalnom uèenju nala`e praæenje dve linije: retrospektivne. nego pre svega ona koju obavljaju sami akteri – jednako va`ne kao i „aktuelistièki“ shvaæene motivacije i ciljevi delanja. ali takvog koji se neæe zasnivati na neodmerenim oèekivanjima i `eljama. O tome ovde još uvek ne mo`e biti reèi. naznaèimo neke od pokazatelja o postojanju elemenata postignute društvene saglasnosti. Ne koristimo. Po našem mišljenju. a teško da je takav ideal uopšte i provodiv. nego teško da se o stvarnosti uopšte mo`e i govoriti kao neèemu što „postoji“ nezavisno. koja sagledava ono što je dovelo do 5. a) Ona mo`e bitno pomoæi objašnjenju onoga što se zaista dogodilo i dogaða u srpskom društvu.Prelazna ocena 143 realistièkog stava. Èak i da je to logièki moguæe kao konzistentan stav. koja proizlazi iz procesa društvenog uèenja. pa i kasnije. oktobra i nadalje – dinamièki shvaæena interpretacija deo je same stvarnosti. Naime. Mo`da se zaista mo`e tvrditi. ne samo da se ta stvarnost ne mo`e adekvatno oceniti nezavisno od procesa pripisivanja znaèenja. Pokušaæemo da u daljem tekstu. ali i kolektivnom ponašanju graðana Srbije. oktobra. „na licu mesta“. mo`emo govoriti o tome da su nešto nauèili. habermasovski pojam racionalnog društvenog uèenja kao usvajanja mehanizama za izgradnju i odr`avanje društvenog konsenzusa. naknadne refleksije i njenog povratnog uviranja u tok zbivanja. umesto da bude spolja nametnuta. nu`no selektivno. kao što je sluèaj sa promenama u Srbiji 5. i tretiraju ih kao relevantna za politièki `ivot. tek ukoliko graðani sami uzmu za ozbiljno svoja normativna i materijalna oèekivanja. i pomalo trapavim pokušajima da se on uspostavi. b) ona omoguæava identifikovanje onih elemenata koji doprinose. Napredak u ostvarenju ovog minimuma mi vidimo u mnogim taèkama. Smatramo da su rekonstrukcija i reinterpretacija – ne samo analitièko-nauèna. ali i to je veæ znaèajan napredak u odnosu na prethodni period – kada se u Srbiji taj proces uvek iznova uspešno ometao i spreèavao – i jedini put kojim se mo`e uspostaviti dugo `eljena društvena stabilnost. oktobra. U politièkim procesima – pogotovo onima koji ukljuèuju tako veliki broj ljudi. koja se tièe reinterpretacije i rekonstrukcije u potonjem razdoblju. kako to u kritièkom tonu èine neki komentatori. i da se na njima gradi osnova za procenu institucionalne rekonstrukcije društva. da graðani 5. odnosno odma`u `eljenom toku društvenih promena. nisu imali artikulisanu viziju „šta hoæe“. mi u tome ne vidimo problem. c) uz to ima veliku praktièno-politièku moæ da ponudi okvir za procenu po`eljnog pravca društvene reorganizacije. i prospektivne. Prvo. reè je o višestruko plodnoj tezi. i po svojim posledicama imaju tako preloman znaèaj. nego samo „šta neæe“. Gde je snaga ovakvog stava? Upravo u kapacitetu da se identifikuju elementi društvene racionalnosti ili iracionalnosti u individualnom. Mo`da je ovo za nekoga premalo. dakako. nego na realnim kapacitetima ljudi da te promene iznesu. to je ne samo sasvim dovoljno . istovremeno ukljuèujuæi neke jake strane partizanskog i iskljuèivog stava. Reè je o moguæem mukotrpnom napretku u svesti o tome koliko je takav konsenzus uopšte znaèajan. ako su znali „šta neæe“.

144 Ðorðe Paviæeviæ. praktièno je napušten èitav model „šetnji“ – koji je u toj prilici urodio ogranièenim plodom (postizanje neposrednog cilja). A smatramo da su znali šta neæe. koja je uvek pomešana sa onom drugom. Time „šta neæe“ graðani su. isti oni kritièki komentatori bi. Stalno se pokušavalo nešto novo. pa istrošeni modeli nisu se ponavljali. Ovaj razvoj pokazuje tendenciju kumulativnosti i uèenja iz iskustva. Upravo je takav stav. takoðe. partikularnom i negativistièkom. doduše.) Najveæi dobitak i jeste u tome što je na delu neprekidna rekonstrukcija i revizija vlastite pozicije: kako se stvari razvijaju. posle velikih zimskih protesta 1996/97. poduhvatilo muènog zadatka izgradnje demokratije. stav „znam šta neæu“ mo`e imati dvojako znaèenje: mo`e znaèiti „znam da to neæu“ (Miloševiæevu vladavinu). nego i izuzetno znaèajno. oktobra. najverovatnije. zdrav i racionalan u društvu koje se. Iako se. nakon dugog razdoblja srozavanja i još du`eg razdoblja vladavine pozitivno-zacrtanih ciljeva. ocenjuju šta su zapravo hteli. Time veæ naznaèavamo sledeæi pravac uèenja. ali su ujedno pokazivali sve manju spremnost da naprosto ispunjavaju `elje i naloge opozicionih voða i glasnogo- . da je negativni cilj (okonèavanje jednog osobenog vida vladavinske prakse) bio dobro markiran. ideja promašena i ne vredi truda. smatramo. ili mislili da hoæe. da su ljudi znali „šta hoæe“. ali mo`e znaèiti i „znam da tako neæu“. dijahronijski razvoj antire`imskih aktivnosti tokom devedesetih godina. opozicioni voði su tu ideju zastupali još dugo pošto su oni koji je trebalo da saèine tu „kritiènu masu“ uvideli da je. ali sada prvi put nedvosmisleno ispoljen. 5. kao njegov kumulativni proizvod. Ivana Spasiæ za poèetak. isprobani. Drugo. i svim prateæim patologijama. Prenagljena diskvalifikacija stava „znam šta neæu“ propušta da uvidi ovu pozitivnu dimenziju. štaviše. Razmotriæemo. retrospektivno. u njihovim razlièitim oblicima. da sruši re`im. u tu svrhu. nenasilnost i kreativnost („karnevalizacija“). ali se pokazao nemoænim da dovede do korenitog preokreta – a èije su osnovne odlike bile: vaninstitucionalnost. uspostavili dobru koènicu novoj vlasti. godinama je prizivana ideja „kritiène mase“ koja samo treba da se okupi pa æe. Ako prvo tumaèenje mo`da umanjuje vrednost onoga što se dogodilo. dakle dimenziju politièkog znanja. stali da prokazuju tiraniju utopijskih vizija. ovo društvo imalo dovoljno iskustva u svojoj novijoj istoriji. Konaèno. to bi znaèilo zalaganje za neki relativno precizan nacrt jednog „boljeg sutra“. „sama od sebe“. Recimo. sa èijim je ostvarivanjem u praksi. Jasnoæa ovog opredeljenja veæ predstavlja diskontinuitet u odnosu na ranije razdoblje. (A da su zbivanja išla tim smerom. u datim uslovima. Uopštenije uzev. kao što je reèeno. smatramo da se veæ mogu izdvojiti odreðeni pokazatelji koji joj idu u prilog. koji se tièe odnosa graðana prema opoziciji: veliki (i rastuæi) broj ljudi ju je doista opa`ao kao nosioca i moguænog ostvaritelja svojih politièkih te`nji. u smislu upozorenja da mora ostvarivati opipljive rezultate i ne sme da ponavlja greške prethodnika. hipoteza o socijalnom uèenju ne mo`e proveriti bez daljih istra`ivanja. tako ljudi u hodu ocenjuju da li je to što se dogaða ono što `ele i. drugo mu daje jednu sasvim drugu dimenziju. dimenziju poopštenog i stabilnog stava o tome kakav naèin vladavine ne `elim.

prvi put od 1990. . signala iz lokalnih ogranaka opozicionih stranaka itd.) nego voljne odluke stranaèkih vrhova. stièu se i istièu lokalni identiteti. Dalje. a koja mo`e imati (pozitivne) reperkusije po politièku buduænost Srbije. Realnost te moguænost bila je istovremeno posledica i uzrok raširenosti vere da je promena moguæna. Apatija i najavljena apstinencija s proleæa 2000. kada je on to odbio. posle „Preobra enskog mitinga“. jeste bar delimièno premošæavanje etnièkog raskola u politièkom polju. na kraju je i ta sila savladana. Druga interesantna taèka jeste marginalizacija SPO i SRS. ogoljavanja njegove suštine u oèima ljudi: on nije ništa do gola sila. uèešæem nacionalnomanjinskih stranaka u pobednièkoj koaliciji. godine mogu se shvatiti kao pokazatelj da se nešto nauèilo. tako. 2000. pokazano da je i u Srbiji moguæno politièki delati na politièkoj. kasnije pretoèeno i u kadrovske raspodele u novoj vlasti. (To se. naroèito posle (negde još i tokom) NATO bombardovanja 1999: najpre protesti rodbine mobilisanih rezervista. taj do`ivljaj opipljivosti sopstvene snage uèvrstio je odluènost da se „ide do kraja“. pa samih rezervista. ali i neverica da æe re`im mirno predati vlast. oktobra. Naime. Prva stvar koju treba uoèiti. prvi put. Taj sled zapravo odra`ava proces delegitimizacije Miloševiæevog re`ima. kada su objavljeni izborni rezultati. koji su bolje od nje procenili da se time ništa neæe postiæi. zatim je zabele`en porast vere u pobedu. Aktiviraju se lokalni stranaèki i nestranaèki centri inicijative. pa sve do ujedinjavanja opozicije pokazuju da je u pozadini bio stav: „neæemo više podr`avati opcije koje nemaju šanse za uspeh“. odnos „voðenja“ se u izvesnoj meri preokrenuo – opšte je mišljenje da je objedinjavanje opozicije i isticanje zajednièkog kandidata. odnosno. ali nije uspela da za to animira graðane. sonda`e su najpre registrovale porast opredeljenja za DOS. sami rezultati izbora od 24. kada je opozicija najavila „neprekidne masovne proteste“. Bitno je ukazati i na decentralizaciju i demetropolizaciju antire`imske politièke aktivnosti. Najpre je uspostavljena neka vrsta nepisanog „društvenog sporazuma“ da opozicija mora da nastupi ujedinjeno – pre no što su se stranaèki vrhovi stvarno o tome dogovorili – i postojalo je raspolo`enje da se SPO prikljuèi. godine. èime pobeda više nije bila realna moguænost. I konaèno. koja se mo`e protumaèiti kao ka`njavanje onih koji nisu pokazali spremnost da se prilagode novonastaloj situaciji. došlo do jasne polarizacije za/protiv i do dovoljnog izbornog opredeljivanja za opoziciju. bio je izborno ka`njen. recimo.Prelazna ocena 145 vornika. ali praæenog nevericom da je izborna pobeda moguæna.) S vremenom. do kojeg je na kraju došlo i koje je rezultiralo pobedom. nego osvedoèena èinjenica. Masovnost glasanja za DOS bila je. izraz racionalne odluke da se podr`i ono što je realno – a ovoga puta smenjivanje re`ima na izborima bilo je zaista moguæno. tada je. Time je. SRS se takoðe mo`e shvatiti kao `rtva ovog opredeljenja. bilo više plod pritiska „iz baze“ (vidljiv preko rezultata istra ivanja javnog mnjenja. ali. uèinjen je prvi korak u deetnifikaciji politike. nedvosmisleno iskazalo u jesen 1999. Dijalektika puèkog raspolo`enja u prelomnim predizbornim mesecima dobro pokazuje kumulativnost procesa uèenja: malo pred izbore. da se re`imu ne dozvoli da ne preda vlast – koja se tako upeèatljivo izrazila 5. 9. a ne etnièkoj osnovi.

da se centralizovanim direktivama ne mo`e doæi do cilja. sa jasno definisanim krivcem. ali. Stav da se ne mo`e mirno `iveti u svojoj sredini bez promene politièke vlasti u celoj zemlji jeste racionalan uvid u politièke uzroke nesreæe. ili tzv. omoguæivši opoziciji da preuzme vlast koju je na izborima stekla. Uviðanje neophodnosti da se uva`i realnost situacije i interesi drugih mo`e se sagledati na: – odnosu prema meðunarodnom okru`enju: izolacija i ksenofobija su. uèenje primerenih interpersonalnih kodova interakcije i saradnje u delanju sa zajednièkim ciljem. oktobra i narednih dana: bez obzira na primedbe èistunaca. ohrabreno iskustvom sopstvene snage i potvrðene sposobnosti da bude faktor koji ostvaruje rezultate Iz ovih pokazatelja mo`e se. i do sticanja (makar poèetne) svesti o vlastitom politièkom subjektivitetu. ne mo`e se ne uoèiti visok stepen samoobuzdavanja – naroèito s obzirom na dramatiènost okolnosti i velièinu úloga – i to u neobiènoj kombinaciji sa odluènošæu da se ostvari cilj. Svi ti oblici su jasno lokalno obojeni. uèenje ozbiljnosti u poduhvatanju zajednièkog zadatka koja podstièe meðusobno poverenje i poverenje u moguænost uspeha. koji se potom koordiniraju na nivou Srbije. „stvaraju“. sada veæ delimièno strukturisano i profilisano. Ivana Spasiæ zatim nastanak graðanskih foruma i parlamenata. graðani su uznapredovali u uèenju kolektivnog ponašanja sa politièkim ciljem – kako delati zajedno da bi se nešto postiglo. ali spremna da je nadgleda.146 Ðorðe Paviæeviæ. glavni pokretaèi i „duše“ tih aktivnosti su istaknute lokalne figure. to ukljuèuje ovladavanje naèinima organizovanja. izluèiti „sadr`aj“ uèenja. nijedna vlast više ne mo`e sebi dozvoliti da naprosto ignoriše zahteve okru`enja ili im prkosi. odnosno u okviru politièkog ustrojstva dr`ave). „oblikuju“. odnosno jedan niz pouka koje su graðani usvojili. ponašanje ljudi u anarhiji 5. odbora za odbranu ljudskih prava i sloboda itd. odgovaraju na lokalne muke i specifiène probleme koje najviše tište kraj u kojem se javljaju (a ujedno „misle globalno“. èini se. nova (moderna) politièka svest iskazala se i time što „masa“. i na kraju postalo u izvesnoj meri svesno tog procesa i njegovih rezultata. stvaranja mre`a i vršenja pritiska. jer se shvatilo da je Beograd nesposoban da funkcioniše kao jedini centar. S tim u vezi. – strpljenju u pogledu teškoæa tranzicije: skorašnja istra`ivanja javnog mnjenja ukazuju na dosta visok – s obzirom na zaoštrenost socijalne situacije – . nije pokazala `elju da ostane na politièkoj sceni kao akter u tom obliku – što bi pogodovalo bezvlašæu i odlaganju institucionalizacije demokratije – nego se povukla i prepustila novoj vlasti da radi svoj posao. hipotetièki i preliminarno. Nasuprot nerealnoj pretpostavci da vlast.. nepovratno iskljuèene iz opcija za orijentaciju dr`ave i društva. dalje. elite. Najuopštenije. Kroz tu praksu došlo je i do postepenog osamostaljivanja od politièkih aktera u u`em smislu reèi. ukorenjene u svoju sredinu. nego kao graðanstvo. društvo se u politièkoj sferi velikim delom samooblikovalo i samoedukovalo. Pogledajmo. Više se pogled nije upirao samo u Beograd. ne više kao „masa“. „edukuju“ društvo.

va`an element edukacije. Ovaj stav nije u neskladu sa napred pomenutim strpljenjem – ono ima projektovani cilj. a sindikati su nastupili jedinstveno). u Beogradu ili u Hagu: gotovo sva istra`ivanja pokazala su porast ovog opredeljenja. negde oko septembarskih izbora sazrelo je uverenje da su ta podruèja povezana – da lièna sudbina ima sistemskopolitièke uzroke i da je. politièki anga`man (zajednièko delanje) upravo funkcionalan za lièno pre`ivljavanje. dok je do sada imperativ pre`ivljavanja funkcionisao kao blokator politièkog anga`mana. dobro je“ ili „ne daj bo`e gore“. neko intim- . a koja su se redovno ispostavljala kao ne-rešenja. Otud vlast više ne mo`e sebi dozvoliti brzopleto ula`enje u sukobe raznih vrsta (sa manjinama. Ukratko. nekada dominantne krajnosti – mitomansko-euforièni vid sudelovanja u kolektivitetu i apatièna privatizovana apstinencija. Privatno je politièko. ili pre`ivljavanje kao zajednièka stvar: u oblasti ekonomskog. graðani su se toliko puta na razne naèine „opekli“. u nekim okolnostima. izgubila dra`. Iako socijalna sfera ostaje veoma eksplozivna i sadr`i verovatno najveæe neizvesnosti u pogledu daljeg toka zbivanja. da više za to nisu raspolo`eni. Ili. Pristajanje unapred na tegobnost i dugotrajnost potrage za rešenjima va`an je element „nove realistiènosti“ i nastajuæe demokratije. Recimo. a osim toga je oroèeno. Recimo. – širenje svesti o ratnim zloèinima i potrebi da se oni procesuiraju. zajedno). društvena opozicija (opozicione stranke i udru`eni graðani. olaka i fantastièna objašnjenja tih teškoæa više nisu prihvatljiva. ali i odluèniji (prosvetari u štrajku. èini se da štrajkovi postaju nekako „drugaèiji“ – realniji. racionalno oklevanje da se prihvati jednostrana odgovornost za zbivanja tokom ratova na prostorima bivše SFRJ. sa bli`im i daljim okru`enjem – u svim tim domenima u javnosti se oseæa podrška smirenom i tolerantnom pristupu). uz. nisu tra`ili nominalno nego realno poveæavanje plata. sa te`njama ka autonomiji ili osamostaljenju.Prelazna ocena 147 stepen razumevanja kod obiènih ljudi za to što ozbiljnije poboljšanje `ivotnog standarda ne mo`e da nastupi odmah. nastajuæe politièke svesti i ponašanja u skladu sa demokratskim politièkim `ivotom jeste razdvajanje sfera: lièno mišljenje se disocira od podupiranja javnih poteza dr`avne vlasti. Kao pokazatelj mogu se uzeti nalazi anketa pred izbore. koje je prethodni re`im promovisao. Konaèno. Sni`en je prag trpljenja egzistencijalnih teškoæa u stilu „æuti. veæ i dosadašnja razboritost mo`e se oceniti kao neoèekivana. neka nova hiperinflacija na koju bi graðani pristali teško da je zamisliva. gde je najveæe procente odobravanja dobijao stav da promene na bolje mo`e doneti samo tzv. – obazrivom odnosu prema situacijama stvarnog ili moguænog sukoba: poveæana je osetljivost na konfliktne potencijale. Ovim manifestacijama je zajednièko to što pokazuju da su laka i brza rešenja. reklo bi se. utemeljeniji. proširila se spoznaja da se sukobi lako otrgnu kontroli i vraæaju kao bumerang. dakle smisao (znamo zašto èekamo). na primer. „po kratkom postupku“. Eto još jednog aspekta realizma: izbegavaju se obe.

nauèili su da se ponašaju mnogo više u sklopu okolnosti koje im se nude. uljuljkati. koji slabo šta imaju da „oèuvaju“ – ne radi o prevrtanju. I. namamiti. da je demokratija – njeni pojmovi. s malo svesno pojaèane dobrohotnosti. da se društvom ne mo`e racionalno upravljati i da je nemoguæno proceniti bolja i gora rešenja. mo`e se reæi da ljude više nije lako preæi. koja se mo`e ubrojati u rezultat uèenja ukoliko nije izazvana nekim spoljnim motivima. za sada. treba ga uva`iti i naglasiti znaèaj njegove nepovratnosti. da su solidarnost i zajednièko delanje jalov posao. Rezimirajuæi. Sve ovo jesu.148 Ðorðe Paviæeviæ. taènije da i nije nikakav izbor (jer su na meniju samo „nacista“ i „amoralni pragmatièar“ moglo bi se uputiti pitanje: da li to što su Amerikanci nedavno birali izmeðu glupaka i la`ova znaèi da se nalaze u gadnom sosu? . Ivana Spasiæ no mo e gajiti najdrastiènije predrasude prema Albancima ili imati najcrnje mišljenje o Haškom sudu. Treba takoðe uzeti u obzir da ova polarizacija nije samo personalna. To da je odreðeni minimalni demokratski prag u Srbiji dostignut vidi se. Kad se ta pozadina ima na umu. sa svim ogranièenjima i moguænostima. nego je i institucionalizovana unutar DOS-a. protivreèan i nepravolinijski. obeæati im brza rešenja ili im skrenuti pa`nju sa problema. koja se otpisuje kao puko prilagoðavanje trenutno vladajuæim stavovima u cilju oèuvanja nekih postignutih društvenih dobiti. ili da se Miloševiæ izruèi Hagu zato što je to politièki probitaèno. a istovremeno se zalagati da dr ava pregovara s Albancima o širokoj autonomiji. institucije i procedure – besmislena. ponekad je teško razlikovati uèenje i obiènu prevrtljivost. U tome 3 Onima koji tvrde da taj izbor loš. No. ili nasuprot njima – sa èime je. Istina. a oklevanjem da se DOS rasturi odla`e se biranje izmeðu ove dve opcije (bira se „u paketu“). recimo. da se nijedan pošten trud ne isplati. godine. nego kao `elja da se odr`i upravo ovakva polarizacija. prošla decenija zapoèela. smatramo da je u mnogo kom sluèaju – naroèito kod obiènih ljudi. nego o promeni stava. Takoðe treba reæi da je taj proces uèenja napredovao upravo uprkos onoj vrsti politièke socijalizacije kojoj je bivši re`im godinama podvrgavao graðane: on ih je poduèavao. ako se ova polarizacija uporedi sa polarizacijom Miloševiæ-Šešelj koja je bila dominantna u Srbiji u vreme izbora 1996 i 1997. odnosno korisno za zajednicu. oni sada imaju – ili bar mnogo više nego dosad – èvrsto tlo pod nogama. èini se. odr`avanje DOS-a se ne mora tumaèiti iskljuèivo kao interes vladajuæih elita i odsustvo pluralizma u politièkom `ivotu. a ne više mimo njih. da su strpljenje i tolerancija vrlina onih koji nemaju drugih vrlina. eksplicitno ili implicitno. Ali. i u èinjenici da se najveæi deo politièke javnosti opredeljuje izmeðu Koštunice i Ðinðiæa. mo`e se zakljuèiti da su graðani Srbije izvukli šta se moglo iz uslova u kojima su uèili. tek blagi pokazatelji i tendencije. Dakle. a napredak na koji ukazuju jeste spor. da su neobuzdane negativne emocije jamstvo liènog i kolektivnog uspeha. I to je znak napredovanja u racionalnom društvenom i politièkom ponašanju.3 Naroèito. koji su i dalje podlo`ni razlièitim tumaèenjima. zaludeti.

b) “partisan”. 18. and c) realist. which identifies uncritically with the new government and therefore approves of any and all steps it takes.5 Naša osnovna namera u sagledavanju zbivanja u Srbiji nakon petog oktobra kroz predlo`eni interpretativni okvir bila je da poka`emo da se procesi koji su u toku ne mogu ocenjivati jednoznaèno. maltene uroðene potrebe Srba za voðom. Potrebno je identifikovati one dimenzije tih procesa koje ukazuju na realnu šansu da se Srbija rekonstruiše kao demokratska dr`ava i normalno društvo. èesto je na nišanu kritike moralista kao „stvaranje novog kulta liènosti“ i još jedna manifestacija uvre`ene. nailazi na otpor nesrazmeran „stepenu obo`avanja“. da ima više osnova da se i to protumaèi u ovde ponuðenom kljuèu. Mo`da æemo takvim tumaèenjima. the basic intention of the authors is to point to the inadequacy of hasty and unequivocal interpretations of events in Serbia on 5 October and afterwards. 4 Up. Èini nam se. Radeta Markoviæa. 2001. odugovlaèenje sa smenom Nebojše Pavkoviæa. ali ne i tako veliku moæ: kad god pokuša da iskoristi taj autoritet. which projects abstract normative models disregarding social reality. meðutim. which judges the conduct of the new government on the basis of criteria of successfulness. a prisutna i u neformalnim meðuljudskim komunikacijama. „preko kolena“. To that purpose three sorts of stands are identified ideal-typically: a) exclusive. . `elje da se ima normalan predsednik4 – nego obo`avanja njegove liènosti. u anketama registrovana u vidu ogromnih procenata. nego da se postojeæi politièki odnos snaga stabilizuje. reèenicu koja se nedavno mogla èuti od ljudi: „Konaèno imamo predsednika koji ide na utakmice!“ 5 Npr. „baza“ bez ustruèavanja izra`ava i nezadovoljstvo mnogim njegovim potezima. Nadalje. Koštunicin visok rejting i ugled predstavljaju pre rezultat projektovanja pozitivnih normativnih sadr`aja – usudili bismo se da ka`emo. oseæa se nespremnost da se Koštunica proizvede u „voðu“ u starom stilu. ili.Prelazna ocena 149 vidimo i `elju da se situacija ne vraæa na staro. a ne totalnom kritikom ili slepom podrškom. the authors suggest it should be complemented with the thesis of changes in Serbia being a cumulative manifestation of the process of social learning. Uporedo sa podrškom. Since the third stand lacks clear criteria of evaluating desirable and undesirable political moves. Velika podrška koju u`iva. pomoæi da se to i dogodi. On ima veliki autoritet. 5. A “Pass”: Changes in Serbia as a Form of Social Learning Summary: Starting from the assumption that in situations of profound political change interpretations and shared definitions are constitutive factors of the reality being interpreted. Beograd. doskora.

argument. normative expectations. democracy. In conclusion the authors argue that it is important. political behavior. citizens of Serbia. interpretation. . Ivana Spasiæ A number of indices in its favor are presented. social learning. both in theoretical and in practical-political terms. political mobilization.150 Ðorðe Paviæeviæ. to identify those elements of the ongoing processes that may contribute to a genuinely democratic reconstruction of Serbian and Yugoslav society. along with a set of lessons the citizens of Serbia have learned from their decade-long experience of adapting and resisting to Miloševiæ’s rule. Key words: political change.

POGLED U BUDU]NOST .5.

.

poredak. korektivna pravda. koji po pravilu razaraju društveno tkivo. koja æe . te tretman aktera starog poretka (napetost izmeðu ustava i pravde). u skladu sa prelomnim znaèajem sadašnjeg trenutka u kojem Srbija postavlja temelje svoje politièke buduænosti i svog novog politièkog identiteta. raðaju egzistencijalni strah od neporetka i otvaraju vrata autoritarnosti. veæ i za stvaranje teorijskih i normativnih pretpostavki za imanentnu kritiku svih onih procesa koji su rezultat uèinka revolucionarnih dogaðaja do kojih je došlo u politièkom društvu Srbije. 1.) osvojili su prozor moguænosti. politièke partije itd. ustav. Njihov glavni uèinak se sastoji u relegitimizaciji projekta liberalnog i otvorenog društva i utoliko je znaèajniji što je politièko društvo u Srbiji više od decenije predstavljalo `arište otpora fundamentalnim vrednostima evropskog politièkog prosvetiteljstva. da upotrebim ovu Akermanovu ideju. liberalizam. Autor smatra da su se u oba ova pitanja akteri promena u Srbiji odluèili za ispravne strategije (konstitucionalizaciju i umereno liberalnu korektivnu pravdu). kontinuitet. Ovaj rad je jedan pokušaj samorazumevanja dinamike politièkih promena u Srbiji. revolucija.Milan Podunavac Fakultet politièkih nauka Institut za filozofiju i društvenu teoriju Beograd Buduænost liberalne revolucije u Srbiji Rezime: Osnovna teza koja se brani u ovom radu normativno je motivisana i glasi da politièke promene u Srbiji predstavljaju primer liberalne revolucije. Politièki akteri promena (graðani. S pravom je odabrana strategija kontinuiteta. Ovako oznaèen cilj na neki naèin proširuje najopštije polazište ovoga rada tezom da se glavni uèinak revolucionarnih dogaðaja u Srbiji kristalizira u relegitimizaciji projekta liberalnog i otvorenog društva. Normativno je motivisana teza autora da najopštiji normativni konstrukt ovoga samorazumevanja èini pojam „liberalne revolucije“. Teorija liberalne revolucije poslu`iæe ovde kao referentni okvir ne samo za opis i analizu tipa tranzicije iz sistema nedemokratske i despotske vladavine. Kljuène reèi: politièke promene. graðanske asocijacije. nasuprot „totalnom raskidu“ i izgradnji utopijskog sveta ex nihilo. Ovako utemeljena analiza i kritika ima za cilj da naznaèi moguænost izgradnje liberalnih i demokratskih ustanova. S tim su u vezi još dva presudna pitanja: pozitivacija revolucije (odnos revolucije i ustava).

veæ i za šta su. To je glavni izazov pred kojim se akteri politièkih promena nalaze. za koji po pravilu nema presedana. Takvi konstitucionalni momenti odluèujuæi su za `ivot jedne politièke zajednice i naèin na koji se ureðuju i definišu njene fundamentalne vrednosti. Liberalizam je na prvom mestu jedna sna na i naspram konkurirajuæih teorija nadmoæna teorija politièkog poretka. a dinamika procesa konstitucionalizacije revolucije podjednako æe otkrivati i snagu njihovog politièkog kapaciteta i njihovu normativnu usmerenost. Srbija je u poslednjoj dekadi dvadesetog veka bila `arište otpora ovim politièkim vrednostima.). To liberalnim ustanovama i principima zakonito daje prevagu nad drugim tipovima ustanova (demokratskim. što bi omoguæilo stabilnu reprodukciju politièke moæi na dugi rok. Na delu se u jednom slo`enom procesu ustavne i politièke kreacije mora pokazati da li se vodeæi principi pokreta pretaèu u vladajuæe politièke principe poretka. Naime. Akteri politièkih promena u Srbiji naprosto ne bi smeli da izgube ovu šansu. a oblikovanje politièke arhitekture jednoga društva uvek je rizièan posao.154 Milan Podunavac biti jedan od rabljenih motiva u ovom radu. Ovisnost politièke transformacije u Srbiji o kvalitetu i politièkom kapacitetu kljuènih politièkih aktera uzrokovana je još jednim va`nim svojstvom dinamike politièkih promena u Srbiji. sve upuæuje. Politièko društvo u Srbiji prolazi kroz jedno osobito stanje u kome graðani iskazuju naglašenu senzibilnost naspram problema politièke rekonstitucije društva. a naroèito ne bi smeli da dozvole neliberalnu eroziju politièke dinamike ili pak masovnu antiliberalnu mobilizaciju masa. U ovakvim stanjima imperativ uspostave poretka javlja se gotovo kao vrsta pretpolitièkog imperativa. Stari re`im je iza sebe ostavio politièku pustinju. da æe konstrukcija politièke zgrade i izgradnja liberalnih i demokratskih ustanova krenuti od najvišeg sprata (ustav). No. Politièka istorija uèi da se konstitucionalna šansa teško osvaja. Odnos izmeðu revolucije i ustava središnje je jezgro politièkih promena u Srbiji. Nakon pobede nad akterima staroga re`ima ovi akteri moraju pokazati ne samo protiv èega su. To su momenti koji pripadnicima politièke zajednice omoguæavaju i daju šansu za obnovu i redefiniciju zajednièkog politièkog identiteta. da se poslu`im jednim motivom S. Ona se u ovom trenutku ne vidi. da obnovim ovaj sjajni motiv Monteskjea iz njegove analize despotije. Ono traga za obnovom i redefinicijom takvog politièkog identiteta koji æe ga pribli`iti vrednostima evropske politièke prosveæenosti. Odnos prema ovim vrednostima biti æe središnja taèka politièke kristalizacije u Srbiji. socijalnim itd. Politièko društvo u Srbiji i njegovi kljuèni akteri upravo su u jednom takvom stanju. za takvu rekonstituciju Srbije kao dr`ave i politièke zajednice (konstitucionalizacija revolucije) koja politièkom društvu Srbije pru`a šansu za liberalnu politièku transformaciju. a lako gubi. a liberalizmu nadmoæ nad konkurirajuæim politièkim projektima. I za jedno i drugo postoje odreðene pogodnosti. ili se pak ovi principi podreðuju i `rtvuju privremenim pogodnostima partikularnih interesa. a dr ava potencijalno kao faktor koji preuzima va nu ulogu u procesu integracije društva. Holmsa. on nije samo to: on je istovremeno i teorija o granica- . jer je ideološka agenda prekrivena imperativima poretka. razarajuæi ustanove politièkog i graðanskog društva i vezivno tkivo javne politièke kulture.

Odgovor je kratak i pouèan: zato što je porive ljudi nemoguæe usaglasiti sa diktatima razuma i pravde bez ogranièenja. Ako pod pojmom revolucije podrazumevamo radikalnu i neoèekivanu politièku promenu koja rezultira u progresivnoj transformaciji ekonomskog i politièkog poretka i zahtevu politièkih aktera za takvim promena- . a zatim da preduzme najpogodnije mere predostro`nosti kako bi saèuvao njihovu vrlinu dokle god traje. poduprti Tokvilovom idejom institucionalnog kontinuiteta. da analiziramo ovu dinamiku slu`eæi se normativnim konstruktima koje smo oznaèili kao vodeæe. jer vlast zakonito kvari ljudsku prirodu. Otuda i potreba za sna`nim politièkim ustanovama i konstitucionalnim ogranièenjima èija je glavna funkcija da hladi politièku moæ. a da pritom ne menja njegovu strukturu. niti uzburkava vodu u kojoj brod (èitaj politièke ustanove) plovi. da su umereni liberali u ovome veku zauzimali jedno naglašeno antirevolucionarno stanovište. Sa`eto. odnosu spram staroga re`ima (korektivna pravda). Prvu ozbiljnu poteškoæu èini sam pojam revolucije unutar tradicijskog polja liberalne politièke teorije. kako je to sjajno pisao Aleksis Tokvil. Nema te politièke vlasti koja zaslu`uje naše neogranièeno poverenje. D`. kako bi bili u stanju da prepoznaju opšte dobro društva i da mu te`e. jedan od arhitekata amerièkog ustava u Federalistièkim spisima. Pozitivan odgovor na naznaèena pitanja dao bi politièkoj dinamici promena u Srbiji oznaku liberalne revolucije.Buduænost liberalne revolucije u Srbiji 155 ma politièkog poretka. ono je poput navigatora koji upravlja brodom. a njezin glavni uèinak je relegitimizacija projekta liberalnog i otvorenog društva – nisu lišene teškoæa. na kraju krajeva. ne utièe na snagu vetra. pitao se Aleksandar Hamilton. nacizam) sasma je uèvrstilo nerevolucionarno stanovište unutar liberalne tradicije. i mi ga samo naznaèujemo. No. prvo. 2. odnosom izmeðu uèinaka revolucije i njihove pozitivacije u ustavu (konstitucionalizacija revolucije). naglašava osobito znaèenje i ulogu kreatora politièkog poretka. Pod uticajem revolucionarnih dogaðaja u Rusiji pojam revolucije sna`no se usidrio unutar lenjinistièke tradicije marksizma. Ovi æe normativni i teorijski motivi. Pravo ima konstitutivnu ulogu u oblikovanju politièkog polja. osnovne su teze ovoga rada da se normativni konstrukt liberalne revolucije i osvajanje konstitucionalne šanse za relegitimizaciju projekta liberalnog i otvorenog društva zasnivaju na normativnom razumevanju modaliteta promena (strategija kontinuiteta). da za poslove upravljanja zadobije ljude koje krasi najviša mudrost i najveæe vrline. prirodi normativnih zahteva (imperativi poretka). Pa`ljivi èitaoci i analitièari zapaziæe da kljuène teze koje su nagoveštene u prologu ove studije – Srbija je imala formu liberalne revolucije. biti zamašno rabljeni u analizi politièke dinamike u Srbiji i odbrani kljuène teze o liberalnom identitetu ove dinamike. upozoravajuæi da bi cilj svakog politièkog ustava trebalo da bude. Opšte je mesto. Traumatièno iskustvo modernog totalitarizma (komunizam. Otuda i neka vrsta njihove iznenaðenosti politièkom dinamikom u zemljama Istoène i Centralne Evrope. Zašto vladavina treba da bude uspostavljena. Medison. Tek æe Hana Arent analizom amerièke revolucije i uvoðenjem u raspravu pojma konzervativne revolucije uèiniti jednu vrstu protesta protiv jedne ovakve uzurpacije.

pokazuje se da je priroda normativnih zahteva i moguænost pozitiviranja revolucionarnih uèinaka usko povezana sa samim modalitetom promena. osobito stanje egzistencijalnog straha od neporetka. priznavajuæi im transformaciju principa i praksi baziènih aspekata ivota kroz jednu samosvesnu i kolektivnu akciju. narušavanje prava. društvo se vraæa u osobito prirodno stanje. nesigurnost. Nièeg se evropski narodi nisu tako bojali kao arbitrarne vladavine. koje nalazimo kod Tokvila. ni u šta nisu tako sna no verovali kao u princip legaliteta. dr avni monopol se rastaèe. i to osobiti tip liberalne revolucije. Cena rastakanja staroga poretka i obnova novog poretka ex nihilo je izuzetno visoka: gubitak ljudskih ivota. U temelju liberalnog ideala dobro ureðenog poretka (drugi najbolji poredak) nalazi se nepoverenje u totalni raskid sa . Oslobaðanje evropskih politièkih društava od politièke despotije (tipa vladavine zasnovanog na politièkoj samovolji. Liberalizam koji je po sebi i svojim normativnim naèelima jedna politièka kultura samoogranièavanja ne pretpostavlja totalnu promenu vladajuæih principa da bi se jedan tip promena oznaèio kao revolucionarni. ona se istovremeno oslobaða despotske vladavine. ovome pojmu nedostaje jedan va an korektiv koji ovim promenama daje atribut liberalnih revolucija. I u jednom u em znaèenju. Princip legaliteta je za Tokvila drugo ime u kome se izra ava konstitutivno svojstvo prava u uspostavi moderne evropske dr ave. Sa stanovišta ovih standarda. Takav zahtev je sa stanovišta liberalizma nebranjiv. politièka dinamika u Srbiji mogla bi dobiti istu vrstu atributa. i šansa koja se otkriva politièkim akterima promena. kao tipa politièkog samodr avlja. insistiranje na fundamentalnom ogranièavanju ovakvih transformacijskih ambicija. sledeæi jednu liberalnu kritiku politièkih promena u postkomunistièkim društvima iz pera Janoša Kiša. nasilje je glavna babica novog politièkog poretka. onda se septembarski i oktobarski dogaðaji mogu kontekstualizirati u onaj val revolucija koji je prije deset godina zahvatio evropsku politièku periferiju. a princip revolucionarne pravde glavno je regulativno naèelo odnosa prema akterima staroga re ima. Politièka dinamika u Srbiji ovakve standarde revolucije ne zadovoljava i to je. Dakako. No. pojam liberalne revolucije nije branjiv. njezina velika prednost u procesu liberalne rekonstitucije društva. koji je središnji pojam Tokvilove politièke filozofije. Srbija se oslobaða tiranske vladavine. I jedno i drugo je sa stanovišta liberalnih normativnih naèela prednost. dr imo. a ne na konstitutivnim naèelima prava) Tokvil je oznaèio najradikalnijom politièkom promenom. Ako sledimo Tokvila.156 Milan Podunavac ma. Mada smo u prethodnim analizama. Glavni kriterij koji Tokvilu slu i da promene u Francuskoj oznaèi revolucijom jeste oslobaðanje od despotske i tiranske vladavine. U temelju je liberalnih zahteva. koju ovde koristimo da bismo u normativnim pojmovima oznaèili jedan rðavi politièki poredak. u biti. Srbija je imala revoluciju. Isto se mo e reæi za politièke promene u Srbiji. ove promene oznaèili revolucijama. Oktobarska revolucija) karakterisali su politièki procesi u kojima politièke grupacije (klase) koje su ranije bile iskljuèene iz politièkog ivota osvajaju politièku arenu. Velike istorijske primere revolucija (Bastilja. teror. rivalski centri politièke moæi se raðaju. Modalitet promena je od velike va nosti.

a osobito nepoverenje u potrebu izgradnje novog socijalnog ili utopijskog poretka. podjednako tipom promena. druga. a da se pri tome izbegne sveopšte narušavanje ljudskih prava. na naèin na koji novi politièki akteri koriste osvojeni konstitucionalni moment u jednom slo`enom procesu pozitivacije uèinaka revolucije. Pokazuje se da su za dinamiku politièkih promena u društvu od odluèujuæeg znaèaja dvije vrste refleksije aktera tih promena. zakonito je vodilo gubitku politièkog identi- . kako dobro pokazuje Klod Lefor. telima i javnom kulturom. uvek su potencijalno totalitarni i antiliberalni. kako smo naznaèili. upozoravali su podjednako da povratak u prirodno stanje zakonito stvara ambijent za uspostavu logike revolucionarne pravde i diktature. upozoravao da fundamentalistièki projekti i nasilni raskoli sa starim poretkom zakonito raðaju rastakanje instrumenata socijalnog i politièkog upravljanja. a koja je svesna uèinaka koje mo`e proizvesti stanje permanentne revolucije. Aleksis Tokvil i Hana Arent. To liberalnu tradiciju i liberalne projekte i razlikuje od onih tipova revolucija i svetonazora u kojima se naglašava totalni raskid i potraga za sasma novim znaèenjima jezika. odnosom spram staroga re`ima i principima dobro ureðenog poretka. Èinjenica da su politièka dinamika u Srbiji i njezini akteri izbegli jedno ovakvo stanje daje politièkoj dinamici u Srbiji naglašeno liberalno obilje`je. Osobito je Tokvil. U ovome procesu samorefleksije presudno je. simbola i politièkih praksi.Buduænost liberalne revolucije u Srbiji 157 postojeæim ustanovama. Kombinacija vrline i terora pratila je gotovo sve neliberalne revolucije. pak. koja obilato koristi motive Tokvilove teorije o revoluciji. kako pokazuje liberalna tradicija. da li je ljudsko društvo uopšte u stanju da ustanovi dobru vladu slu`eæi se refleksijom i izborom. ali isto tako Hegel na sluèaju Španije i Berk u odgovoru na pitanje zašto se porodio re`im terora u Francuskoj. uvek je usidren u principe dobro ureðenog poretka. revolucionarni teror i nesigurnost ljudi. Novi poèetak. rekonstitucija novog socijalnog i politièkog poretka išla je zakonito uz pomoæ autoritarnih politièkih instrumenata. uoèavao je Berk. Uvek kada su akteri novog poèetka prihvatali logiku radikalnog raskida. Sve ovo. U ovome procesu samorefleksije politièkih aktera u ogranièavajuæim uslovima u kojima se politièki preobra`aj dogaða od odluèujuæeg je znaèaja kako redefinisati i rekonstituisati jednu politièku zajednicu koja izlazi iz duboke krize. Ovakvi zahtevi. Liberalna revolucija se od prvoga tipa razlikuje. Moderna društva poznaju oba tipa revolucija – fundamentalistièku i samoogranièavajuæu. Politièka dinamika u Srbiji na putu je da zadovolji ove principe. politièkog racionaliteta i integracije društva. Jedna se odnosi na odnos naspram staroga re`ima. Edmund Berk je u jednoj od najsna`nijih kritika uèinaka revolucije koja se oslanja na nasilje i povratak u prirodno stanje (Francuska revolucija) upozoravao Francuze da je uspostavljanje re`ima terora u biti rezultat totalnog raskida i dubokog raskola i mr`nje naprama staroga re`ima i njegovih politièkih aktera i vrednosti. kako je to upozoravao Hamilton. Problem sa kojim su se suoèili akteri politièkih promena u Srbiji mo`e se ukratko sa`eti na sledeæi naèin: kako uspostaviti novi politièki poredak. zagovarajuæi strategiju institucionalnog kontinuiteta. ili je zavisnost od sluèaja i nasilja trajno stanje njegove politièke konstitucije.

strah. u biti kritikuje logiku permanentne revolucije. koliko da naglasi do koje je mere va na refleksija politièkih aktera o onom tipu ogranièavajuæih uslova. treæi je pak uspostava prava kao konstitutivnog momenta konstituisanja i ogranièavanja politièkog polja (konstitucionalizam). koja u biti i nije ništa drugo do jedna forma (politièkog) rata. jer je samo na razrešenju ovih pretpolitièkih imerativa moguæa minimalna sloboda ljudi. upozoravala je nove ustavotvorce da im je glavni zadatak da u procesu uspostave novog konstitucionalnog aran mana izbegnu logiku permanentne revolucije. drugi èini politièka kultura. kritikujuæi Sjejesa. Amerièka revolucija poduèava kako se iz jednoga liberalnog samorazumevanja ovih ogranièavajuæih uslova raða jedan novi tip sekularnog i konstitucionalnog poretka. Liberalizam je. zagovarajuæi strategiju uspostave novog konstitucionalnog poretka ex nihilo. Minimalni ciljevi i imperativi tako ustanovljenog poretka su. kako je to govorio Oto Kirhajmer. I Hana Arent. u kojima se izra ava tip novoga racionalnog legitimiteta. iskustvo pokazuje da ni te zahteve . Prvi takav element èine politièka tela graðanskog društva. Nasuprot ovome tipu poretka i promena. Pri tome je rad veæ ustanovljenih politièkih tela. osiguranje društva od onoga stanja u kome dominiraju negativni porivi straha i nasilja. ali i na potencijalni sadr aj ustavnih rešenja. koja je poput Tokvila impresionirana dinamikom Amerièke revolucije. Hana Arent. Ona prigovara Sjejesu da je pouvoir constituant usidrio u prirodno stanje atomiziranih individua. jedna sna na teorija poretka. koja se najsna nije izra ava u oblikovanju nove konstitucionalne doktrine. ukazivao podjednako na izvorište ustavnih inicijativa. Amerièka revolucije pokazala je i otkrila onu vrstu socijalne i politièke inovacije koja se izra avala u simultanom procesu oblikovanja nove konstitucionalne doktrine i ustava i konstituisanja novog sekularnog poretka. urušavanje prava ljudi itd) u osnovi razara politièko tkivo društva i onemoguæava ga da se rekonstituiše u formi graðanskog i politièkog društva. Namera ovog autora nije da o ivljavanjem i reflektiranjem ovih polazišta obnavlja va na mesta iz istorije politièkih ideja i uspostave politièkih poredaka. koju oznaèava formom konzervativne revolucije. nesigurnost. koje presudno utièu na tip politièkog poretka koji se raða. Ovaj legalni i konstitucionalni kontinuitet dao je politièkoj dinamici revolucije u Americi konzervativno znaèenje. a to i jeste poruka amerièkih federalista. sa stanovišta liberalnih naèela. pretenzija liberalizma u biti dosta skromna u odnosu na druge. Logika permanentne revolucije sa svim uèincima koje ona nosi (teror. koji su u biti forme subjektiviziranja graðanskog društva. Mada je.158 Milan Podunavac teta i ranjivosti novoga poretka na uspostavu demagoške dikatature. Tako dinamika Amerièke revolucije otkriva moguænost uspostave konstitucionalnog kontinuiteta u sva tri bitna elementa koji izra avaju generativne principe novoga sekularnog poretka. a normativno polazište o razlici izmeðu izvora moæi (pouvoir constituant) i izvora autoriteta (pouvoir constitué) omoguæilo je amerièkom ustavotvorcu da gradi elemente kontinuiteta primarno na dimenziji zakona. uspostavu nove forme legitimiteta. mahom monistièke projekte o dobro ureðenom poretku. Ovo je prvi imperativ liberalne sheme poretka. kako se vidi. unutar kojih se donose prve politièke odluke.

ono što bi naroèito trebalo naglasiti jeste kreativna uloga konstitucionalizma. Ove poruke od izuzetne su va`nosti za politièke aktere u Srbiji. i Hamilton na to u osobitoj vrsti samorefleksije i upuæuje. va`no je upozoriti da æe buduænost jednog liberalnog projekta ovisiti ne samo o konstitucionalnoj kreativnosti i institucionalnom in`injeringu. pogotovo ako su mu akteri namerni da ga ustanove na naèelima liberalne politièke kulture. Ulrih Projs sa pravom upozorava – ukazujuæi na znaèaj uspostave institucionalnih garantija u novim ustavima postkomunistièkih društava – da u njima dr`ava mo`e da preuzme ulogu aktivnog faktora izgradnje ustanova graðanskog društva. da fundamentalni cilj amerièkih oèeva-osnivaèa nije bio na prvom mestu kako da se osiguraju graðanske slobode i ogranièi vladavina. daje osobiti znaèaj. kako je upozoravao Moska. Srbija. no ova vrsta aditiva. Fundamentalistièki projekti uvek su svoje ciljeve branili mnogo ekspanzivnijim socijalnim i politièkim utopijama. Preveliko poverenje u bilo koji projekt otkriva jedno neliberalno stanovište. osobiti strah ustavotvoraca od neporetka. kako samo to naglasili. maðarski konstitucionalista. koja æe politièkim akterima i graðanima omoguæiti da na du i rok i postojano rutiniziraju svoja individualna iskustva i razumevaju ih kao sastavni deo opštijih principa na kojima zajednica i poredak poèivaju. Ogranièavajuæe okolnosti biti æe od velikog znaèaja. koji u politièkim društvima koja su prošla iskustvo i nasleðe totalitarnih poredaka zadobiva. ima u procesu rekonstitucije društva iznimnu ulogu.Buduænost liberalne revolucije u Srbiji 159 nije lako dosegnuti. kako u jednoj od najnovijih studija piše Robert Dal. a i straha od ranije uspostavljenih despotskih vladavina. ima lekovito dejstvo. koja je iskusila destruirajuæu ulogu despotije. nije to jedina vrsta zebnje i straha koja prati uspostavu novog poretka. Otuda je i prvi imperativ politièkih arhitekata i ustavotvoraca bio kako da se uspostavi takav tip politièkog poretka koji æe osigurati i onemuguæiti da se postojeæi i uspostavljeni poredak uruši ponovo u stanje anarhije i neporetka. No. Jasno je da imperativi poretka ne mogu supstituirati vezivno tkivo društva. kako to dobro uoèava Ulrih Bek. Druga je vrsta tjeskobe i straha strah od radikalnog raskida sa ambijentom postojeæih ustanova. Moderna politièka istorija u biti pokazuje da su novi tipovi sekularnih i liberalnih poredaka i nastali kao neka vrsta odgovora. Sastavni dio konstrukta liberalnog razumevanja rekonstitucije društva je. u kome postoji pravo idolopoklonstvo prema institucionalnom in`injeringu. One. osobitu formu straha od slobode. upravo je u jednom takvom stanju. Odbrana liberalnih vrednosti nije neka sna`na i velika politièka aspiracija. No. To ulozi ustavotvoraca. neosiguranih prava i nesigurnosti. Pokazalo se. socijalnih i politièkih uloga. To. Funkcija je politièkih i pravnih principa da na jedan postojan naèin uspostave jarka mesta. veæ kako da se uspostavi takav sistem politièke moæi i poretka koji æe spreèiti da se društvo ponovo uvuèe u stanje neporetka. èemu posveæujemo sledeæi segment studije. No. Politièko iskustvo dramatiènih i dubokih promena pokazuje. igraju znatno veæu ulogu nego što im se u politièkoj teoriji daje. kako to upozorava Andraš Sajo. kao što . Ono oslobaða straha i uravnote uje asimetrije koje zakonito proizvodi svaki politièki poredak. To je naroèito va`no za naš politièki prostor.

Ovaj se odnos kristalizira u procesu konstitucionalizacije revolucije. Umesto. a koje du`nosti. onda je ustav u biti okvir koji omoguæava novim akterima da definišu one pravne i politièke principe pomoæu kojih se novi poèetak razlikuje od staroga re`ima i usidruje u nazorima i uverenjima graðana. što dakako znaèi i odbacivanje nekih baziènih aspekata prošlosti. šta treba da rade i koja je cena javnoga delovanja. Novi se poredak. moguænost i liberalno usmerenje politièkih promena u Srbiji prepoznavaæe se i u oblikovanju jedne svesti i refleksije (strah od moæi) koja æe upozoravati da su. Ako se osobita tendencija delegativne demokratije i sna`ne personalizacije politièkog polja i dâ iz ovih pretpostavki razumeti. Najopasnije je ako društvo zaðe u stanje politièke anomije u kome se ne razaznaje ni autoritet prema kome se valja odrediti. ustav se uspostavlja kao središnji okvir normativne integracije novoga poretka. Kako to dobro pokazuje A. bilo bi vrlo va`no što jasnije raditi na uspostavi politièkih ustanova i uvoðenju u politièko polje relativno prepoznatljivih politièkih principa i vrednosti. cena ovoga osnovnog konstitucionalnog ugovora i nije tako visoka kao što izgleda na prvi pogled. ma kako imperativi poretka bili va`ni. Srbija se upravo nalazi u jednom ovakvom stanju. U njemu se u formi društvenog ugovora iznova definišu temeljni principi i vrednosti zajednièkog `ivota. Ustav je. èak i onda kada su ustanovljeni na dobro ureðenim liberalnim naèelima. jedna forma samorazumevanja revolucije od strane njezinih aktera. kako to naglašava Brus Akerman. u kojoj više ne znaju šta su bazièna pravila igre. odnosa graðana i vlasti. Ako je. snaga i kreativnost aktera politièkih promena po tome æe se upravo meriti. a èije motive ovde rabimo. Usaglasiti ove protivreène imperative nije lako. uvek potencijalno najopasniji neprijatelji naše slobode. niti vrednosti koje treba podr`avati.160 Milan Podunavac piše Elmer Hankis. a osobito kroz jedno novo znaèenje samoga pojma politike. ili se boje da izgube. da u ovakvim stanjima milioni ljudi gube. svoje tradicionalne uloge i pozicije u produkciji i redistribuciji javnih dobara. jedan od vodeæih konstitucionalista. kako to iskustvo postkomunistièkih društava i pokazuje. 3. mada nosi naglašeno neliberalno znaèenje. u biti legitimizira kroz jedno novo ideološko razumevanje polo`aja èoveka. No. Arato. inaèe imamo posla sa jednim izvanjskim ustavom. Nakon rušenja staroga re`ima. koja su im prava. revolucija kolektivni èin preureðenja baziènih aspekata `ivota jedne politièke zajednice. Ustav je izraz samosvesti pripadnika jedne politièke zajednice. koji je bez vrednosti i znaèenja. Da bi jedan ustav bio delot- . Uspešna liberalna revolucija trebalo bi da se dovrši u demokratski donetom ustavu. Hegel je uoèavao da ustav mora sadr`avati oseæanja ljudi za njihova prava i njihove interese. dakle. kako naglašava Nenad Dimitrijeviæ. koji upravo njoj odgovara. Odnos izmeðu revolucije i ustava oznaèili smo kao središnji problem liberalne politièke transformacije. Naznaèavajuæi da ustav i nije ništa drugo do jedan široki društveni konsensus o identitetu politièke zajednice. No. revolucija i ustav mogu se oznaèiti kao konstitutivni i uzajamno povezani aspekti liberalne politièke transformacije. dr`ava i moæ. To oèito danas Srbiji nedostaje. da ih oznaèimo kao dva zasebita procesa. Ljudi se iznenada nalaze u vrtlogu haotiène transformacije.

Otuda i jeste va`no da upravo ove grupe vide ustav u svojoj refleksiji kao izraz i simbol dostignuæa politièkih promena u Srbiji. Promocija konstitucionalizma usmerava javnu raspravu u liberalnom smeru i otvara prostor za široku raspravu o kljuènim pitanjima liberalne rekonstitucije društva. a sloboda demokratiji. Prednost je liberalizma naspram ostalih konkurirajuæih teorija u tome što je njegova konstitucionalna teorija mnogo razvijenija i mnogo prijemèivija za aktivne grupe i pojedince. Drugi kljuèni princip kojim se posreduje proces konstitucio- . Ustav je jedno èvorišno jezgro toga odnosa. meðu kojima je Šmit sigurno najsna`niji.Buduænost liberalne revolucije u Srbiji 161 voran. Uspostavljanje primarnosti imperativa poretka u procesu konstitucionalizacije revolucije ima i tu dobru stranu što jako su`ava krug pitanja koja mogu biti faktor dubokih raskola u formaciji politièkog konsensusa. èime se pozitivira polazište o politici u granicama prava i konstitucionalnim granicama politièke vlasti. Olakšava se unutar ove formacije oblikovanje onoga polja baziènoga konsensusa koji se u svakom politièkom društvu konstutuiše izvan prostora politièkih borbi i bez koga je unutar jedne politièke zajednice politiku naprosto nemoguæe oblikovati kao prostor mirne i miroljubive utakmice politièkih aktera. kao i mehanizme koji treba da obezbede demokratski i javni karakter politièkih procesa. ma kako to izgledalo nesigurno njegovim kritièarima. od njega se oèekuje da ustanovi koherentan i stabilan okvir (procedure. to æe svakako imati veliki uticaj na politièki razvoj Srbije i njegovu liberalnu i demokratsku rekonstituciju. Politièko društvo u Srbiji dramu suprotstavljenih imperativa razrešava na liberalan naèin. nepravedno zaboravljeni rodonaèelnih konstitucionalizma. u formi zakašnjele revolucije Srbija obnavlja put uspostave moderne evropske ustavne demokratije potvrðujuæi da dr`ava prethodi slobodi. Liberalni ustav uvek je usidren u vrednostima konstitucionalizma. Otuda usmeravanje i oblikovanje javnoga diskursa u kome se uspostavlja ustav kao središnji simbol politièkih dostignuæa (konstitucionalizacija revolucije) daju šansu politièkim akterima da. Imperativi liberalizma i imperativi poretka idu ruku pod ruku. Nametanje pitanja uspostave poretka kao najva`nijeg imperativa u politièkoj agendi upuæuje na jedan ovakav razvoj. Liberalizam je. Ukoliko umereni liberali u politièkom polju Srbije uspiju da nametnu pitanja konstitucionalnog projekta u centar javnoga diskursa. koja se oznaèava kao jedan od najva`nijih proizvoda evropske politièke prosveæenosti. da bi. Na neki naèin. u traganju za obnovom i redefinicijom politièkog identiteta zajednice. Izgradnja novog konstitucionalnog okvira i tra`i i pretpostavlja uspostavljanje širokog konstitucionalnog konsensusa. obnavljajuæi lojalnost ljudi prema politièkoj zajednici kroz vrednosti ustavne demokratije. ustav zadovoljio kriterij legitimnosti sa stanovišta liberalnih i demokratskih naèela. Vlast je uvek najopasniji protivnik upozoravao je Sjejes. pravila odluèivanja) za nesmetanu reprodukciju politièkih procesa. Drugi va`an uèinak ovako usmeravanog javnog diskursa valjalo bi prepoznati u širenju konstitucionalizma i konstitucionalne politièke kulture. pak. ovaj identitet grade na vrednostima ustavnog patriotizma. od njega se oèekuje da u sebi inkorporira skup civilnih i politièkih prava. jedna sna`na i ekspanzivna teorija poretka.

No. I dodatno. otuda. dobro da naznaèimo taèke gde se ova dva zahteva uzajamno podr`avaju i osna`uju istoznaènu dinamiku politièkih odnosa. pravda) èine to na razlièite naèine i sa razlièitim uèincima. Ovaj rad i nastoji da ustanovi takva merila iz jednog umereno liberalnog polja i bude prilog javnoj raspravi o drami suprotstavljenih imperativa pred kojim se politièko društvo u Srbiji nalazi. Ustav i pravda jesu dva osnovna jezgra u kojima se uspostavlja i posreduje odnos novih politièkih aktera naspram staroga re`ima. da ovo stanovište dodatno razlo`imo i razastremo dodatnu argumentaciju. Korektivna pravda odnosi se na individue. No. Ovaj se spor sasma jasno razaznaje i u javnom diskursu u politièkom društvu Srbije. u njima se u biti otkriva jedno neliberalno stanovište. koje principima revolucionarne ili politièke pravde suprotstavlja normativni konstrukt korektivne pravde. uèinci principa ustava i principa pravde nisu istoznaèni. kako smo naznaèili. imperativi ustava (ustavne pravde) imaju prvenstvo u okviru jednog projekta liberalne transformacije društva. Korektivna pravda usmerena je naglašeno ka prošlosti i potrebi da se ka`njavaju. Mada ta pitanja nisu bez refleksije u polju umerene liberalne strategije. Ovaj autor deli jedno umereno liberalno stanovište. I ovde se akteri politièkih promena suoèavaju sa osobitom dramom protivreènih imperativa Konstitucionalizacija uèinaka revolucije (ustav) ili pravda. koriguju i otklone rðavi uèinci staroga re`ima i njegovih aktera. preovlaðuje i kod kljuènih aktera politièkih promena u Srbiji. kompenziraju. Ovi uèinci najizrazitije se izra`avaju u polju politièkog konsensusa. koji je. ova dva principa (konstitucionalizam. dr`imo. No. koji je na neki naèin pratio sva postkomunistièka društva.162 Milan Podunavac nalizacije revolucije i jasnije ustanovljava odnos spram ustanova i aktera staroga re ima èini princip pravde. pitanje je pred kojim se nalaze politièki akteri. Politièka eksploatacija moralnih pitanja. Konstitucionalizam se pak izra`ava u odnosu prema buduænosti i izra`ava se u pokušaju da ustanovi ustavni okvir koji èini otklon naspram vladajuæih principa staroga poretka. konstitucionalizam na ustanove i pravne principe poretka. Druga va`na razlika tièe se pravnoga cilja. Opšte je mesto da i principi korektivne pravde i uspostava novog konstitucionalnog poretka èine jednu vrstu jasnoga otklona izmeðu novog i starog poretka i nastoje da mobiliziraju socijalnu i politièku energiju ljudi na vrednostima uèinaka liberalne revolucije. zahtevi za radikalnom delegitimizacijom i radikalnim raskidom (èista savest i èiste ruke. kako se to prepoznaje u javnom polju) sa starim re`imom u biti otkrivaju zastupnike principa politièke pravde. Problem se dodatno izoštrava obnovom staroga spora izmeðu principa politièke (revolucionarne) i korektivne pravde. 4. Razrešenje ove napetosti otkrivaæe normativnu usmerenost kljuènih politièkih aktera u Srbiji. u izboru izmeðu imperativa konstitucionalizacije revolucije (ustava) i imperativa (korektivne) pravde. Uspostavlja se ustavni okvir koji je drugaèiji od onoga koji smo znali. koje. Mo`da je. insistiranje na procesima politièke katarze i oèišæenja. od fundamentalnog znaèaja za buduænost politièke transformacije društva. Razlièitost delanja ova dva principa u procesu normativne integracije novoga poretka otvara i pi- .

Otuda. 2001. Ovde samo naznaèavamo faktore organske politièke kulture. dodajemo i jedan koji je produkt politièke dinamike postrevolucionarnih dogaðaja. i njihove rtve. koji oblikuju polje duboke politike. Relegitimizacija projekta liberalnog i otvorenog društva najznaèajniji je uèinak revolucionarnih dogaðaja u Srbiji i ovaj tekst prilog je raspravi o buduænosti i moguænostima jednog takvoga projekta. Rad je u metodièkom smislu sasma izostavio raspravu o ogranièenjima projekta liberalne politièke transformacije u Srbiji. Oznaèavamo ga pojmom delegativne demokratije. na jednom od najosetljivijih pitanja na kojem æe se otkrivati domašaj principa pravde u procesu rekonstitucije duštva u Srbiji – pitanju otvaranja policijskih dosijea – naša poruka glasi policijske fajlove treba spaliti. paternalistièkog nasleða staroga re`ima. Dok korektivna pravda zakonito deli graðane na dvije velike grupe. Ovim faktorima dugog trajanja. obe imaju sasma predvidljive uèinke na pripadnike jedne politièke zajednice. kako smo to nagovestili. Konstitucionalna kreacija ujedinjuje. a kada je god moguæe i sasma izbeæi. identifikujuæi ovim pojmom politièku leguru u kojoj se pomaljaju sna`ni mlade`i personalizacije politièke moæi u demokratskom ruhu. U izboru izmeðu ova dva principa u procesu relegitimizacije projekta liberalnog i otvorenog društva daæe se prednost normativnom konstruktu konstitucionalizma. Politièko društvo u Srbiji osvojilo je prozor moguænosti za liberalnu rekonstituciju društva. 28. fundamentalna za buduæu transformaciju politièkog društva u Srbiji. a ne istina.Buduænost liberalne revolucije u Srbiji 163 tanje njihovih uèinaka. Osnovna vrednost liberalnog poretka je sloboda. Neliberalna svojstva ove politièke formacije dodatno æe uslo`niti napetost i dramu neistoznaènih. dinamika procesa konstitucionalizacije revolucije poziva graðane da zaborave prošlost i ujedine se oko vrednosti i normativnih poluga novoga poretka (ustava). Ovo je jedan pokušaj da se iz polja normativne politièke teorije u javni diskurs unese jedna vrsta normativne refleksije o onim pitanjima koja su. Duboke podele koje principi politièke pravde zakonito proizvode nisu dobar saveznik umereno liberalne revolucije. Ako je. nedovršeni proces teritorijalizacije politike i otvorena pitanja rekonstitucije Jugoslavije kao politièke zajednice i dr`ave. dr`imo. korektivna pravda usmerena ka prošlosti i u osnovi individualistièka. a ustavna pravda usmerena ka buduænosti i u osnovi sistemska. korektivna pravda deli. one koji su èinili zloèine i rðava dela. pa i suprotstavljenih procesa liberalizacije i demokratizacije društva u Srbiji. Otuda i principe korektivne pravde koji izra avaju jedno umereno liberalno stanovište valja primenjivati restriktivno. 2. . Beograd. Ova ogranièenja nisu mala i ona æe biti predmet zasebite analize.

Two more crucial issues are related to this: the positivation of the revolution (relation between revolution and constitution) and treatment of the actors of the old regime (the tension between constitution and justice). generate existential fear of non-order and open the door to authoritarianism. The strategy of continuity has rightly been chosen over the strategy of «total rupture» and construction of an utopian world ex nihilo. order. since the latter regularly destroy social tissue. corrective justice. all the more significant as the political society of Serbia was for over a decade a hotbed of resistance to the fundamental values of European political Enlightenment. The author believes that the actors of changes in Serbia have chosen the right strategies at both points (constitutionalization and moderate liberal corrective justice). constitution. Key words: political changes. quite in accordance with the decisiveness of the present moment when Serbia is laying the foundations for its political future and its new political identity. Their main effect consists in a relegitimation of the project of liberal and open society. continuity. .164 Milan Podunavac The Future of the Liberal Revolution in Serbia Summary: The basic thesis of the paper is normatively motivated and argues that political changes in Serbia are an example of liberal revolution. revolution. liberalism.

Analiziraju se kako nasleðeni elementi na institucionalnom tako i na mentalnom nivou i navodi sledeæe: još nije u potpunosti razvlašæena partijska nomenklatura koja pokušava da negativno utièe na društvene procese. bez oslanjanja na mišljenja javnosti. partijske oligarhije. septembra. Ali je pojam tranzicija neodreðen. te je siromaštvo koje se suèeljava sa bedom osnovna slika svakodnevnog `ivota. veæ su i sve društvene institucije stavljene u slu`bu politièke nomenklature. oktobra data je na sledeæi naèin: tek sa padom re`ima Slobodana Miloševiæa dolazi se do uvida u te`inu razorenosti društva i svih društvenih institucija. Siromaštvo društva je progresivno napredovalo što se vladajuæi sloj više bogatio i ekonomski i finansijski uèvršæivao na vlasti. SRJ je u poslednjoj deceniji odlazeæeg veka postala najsiromašnija zemlja u Evropi. Teorijom zavere celog sveta protiv Jugoslavije re`im je stvarao unutrašnju izolaciju koja se pojaèavala sankcijama meðunarodne zajednice. sa najni`im standardom u poreðenju sa republikama bivše Jugoslavije. nije odsutna ni borba za vlast unutar koalicije DOS-a.Zagorka Goluboviæ Institut za filozofiju i društvenu teoriju Beograd Šta smo zatekli i kuda dalje – buduænost demokratske tranzicije u Srbiji Rezime: Kratka analiza stanja koje je prethodilo preokretu od 5. zapa`a se i dalje komandni odnos prema javnosti kada se odluke samo prenose kao gotov èin. jer ne oznaèava automatsko kretanje ka demokratiji. Ne samo da je uništena ekonomija. razotkriva se potpuna kriminalizacija društva i raspad pravnog sistema. tj. oktobra i zakljuèuje da se mo`e govoriti o revolucionarnom èinu koji je svrgao autokratsku vladavinu koja je postojala šest decenija i time otvorio put za demokratsku tranziciju. drugim reèima. pokazuje se da ni funkcioneri nove vlasti nisu imuni na iskušenja vlasti – što se povezuje sa . što se oèituje u stvaranju „partijske vlade“ (umesto obeæane ekspertske). Autor u tom kontekstu nastoji da objasni šta se dogodilo 5. buduæi da je potrebno ispuniti niz znaèajnih uslova da bi došlo do korenitog preobra`aja društvenog sistema. u mehanizmima vlasti zapa`a se netransparentnost u donošenju odluka. koja se još uvek oèituju u politici novih vlasti. Takvo je stanje zateèeno posle pobede Demokratske opozicije na izborima 24. Nacionalistièka ideologija je slu`ila kao pokriæe za oèuvanje vlasti uprkos sve katastrofalnijim posledicama politike bivšeg re`ima. te se o revoluciji u sociološkom smislu ne mo`e govoriti. Stoga je postavljeno pitanje: da li DOS ima razvijenu koherentnu dugoroènu strategiju u pravcu demokratske transformacije i u tom smislu autor ukazuje na izvesna nasleða iz prošlog re`ima.

što je poploèalo put daljeg evolutivnog razvoja. U poreðenju sa stanjem u kojem se nalazila SFRJ 1980-ih godina u odnosu na druge zemlje „realnog socijalizma“. javnost. Opis sadašnjeg stanja Da bi se odgovorilo na pitanje o karakteru buduæe tranzicije u Srbiji nakon preokreta koji se dogodio 5. koji se nije zaustavio sve do pada Miloševiæevog re`ima. Siromaštvo društva je progresivno napredovalo što se vladajuæi sloj više bogatio i finansijski uèvršæivao na vlasti. Mo`da bi se ono najbolje moglo vizuelno predstaviti kao sveopšti haos i dezorganizacija društva. u kojoj se zadr`ao princip „voðe“ partija i autoritarni mentalitet.166 Zagorka Goluboviæ mentalnim stanjem liènosti u vladajuæoj koaliciji. potrebno je okarakterisati u kakvom se stanju nalazi naše društvo danas i koje se promene još moraju dogoditi da bi se obezbedila demokratska transformacija. autoritarnost. dis/kontinuitet. Stranputice demokratizacije u postsocijalistièkim društvima. što je omoguæilo uèvršæenje autokratskog re`ima. Tu treba da odigra znaèajnu uilogu civilno društvo sa svim svojim akterima. U najkraæim crtama opisaæu stanje u kojem se društvo našlo nakon preokreta. Beograd 1999. koja je bila u rukama partijske oligarhije. Godine 1989. Ne samo da je uništena ekonomija i da su njeni resursi eksploatisani u privatne svrhe vladajuæe nomenklature. koji nije prevaziðen. 1 . Èehoslovaèka i Maðarska su bile izgradile izvesne pretpostavke za demokratsku tranziciju svojih društava. oktobra 2000. godine. što je odredilo njen involutivni put. buduæi da sam o tome dosta pisala1. Beogradski krug. Razotkriva se potpuna kriminalizacija društva i raspad pravnog sistema. buduæi da je Videti: Zagorka Goluboviæ. veæ su i sve druge društvene institucije postale puke ekspoziture dr`avne mašinerije. Deset godina su sistematski rušeni svi temelji normalnog funkcionisanja društvenog sistema i utvrðivana njegova reetatizacija. Tek sa padom Miloševiæevog re`ima dolazi se do uvida u te`inu razorenosti društva i svih društvenih institucija. Neæu se upuštati u definiciju bivšeg re`ima Slobodana Miloševiæa. Kljuène reèi: demokratija. što je slu`ilo kao ideološko pokriæe za oèuvanje vlasti uprkos sve katastrofalnijim posledicama politike bivšeg re`ima. tranzicija. Iz toga sledi zakljuèak da nije izvršena radikalno drugaèija institucionalizacija vlasti i da se DOS nije oslobodio starih mehanizama kao nasleða prošlosti. mo`e se reæi da su bile ne samo potrte sve komparativne prednosti Jugoslavije nego i da je Miloševiæeva Jugoslavija otišla daleko unazad prema najrazvijenijim zemljama bivšeg socijalizma s kraja osamdesetih godina. Poljska. demokratske institucije. Da bi se ove stranputice izbegle potrebno je upozoravati novu vlast 1/ na odgovornost pred javnošæu i 2/ na tolerisanje kritièke javnosti kao neophodne kontrole vlasti. Društvo se nezadr`ivo kretalo u pravcu nacional-socijalizma. revolucija. civilno društvo. U 1990-te godine bivša Jugoslavija je ušla razorena etnièkim ratovima.

U tom svetlu treba posmatrati moguæe puteve demokratske transformacije društva i stvaranje pretpostavki za demokratiju u Srbiji. pravosudni sistem bio je potpuno korumpiran i graðani nisu imali moguænosti da se bore za poštovanje svojih prava i sloboda. Takvo je stanje zateèeno posle pobede Demokratske opozicije na izborima 24. ali istovremeno koristeæi je kao sredstvo za homogenizaciju stanovništva oko dr`avne vlasti. Pri tom. ionako nezadovoljavajuæi kulturni nivo populacije sve je više opadao. mo`e se objasniti dugogodišnji otpor veæeg dela populacije društvenim promenama. oktobra. i prema istra`ivanjima javnog mnenja strah je bio osnovno oseæanje koje je uticalo na njihovo ponašanje. u pogledu društvenog sunovrata. Ustav i zakoni su prilagoðavani interesima vladajuæe politièke elite. ali se ništa znaèajnije nije promenilo ni do izbora za republièki parlament 23. sa najni`im standardom u poreðenju sa republikama bivše Jugoslavije i enormno visokom stopom nezaposlenosti (koja je prešla 50 procenata).Šta smo zatekli i kuda dalje 167 jedini ovlašæeni „posednik“ dr`ave bio Slobodan Miloševiæ (bez obzira na dr`avnu funkciju koju je vršio). U kompleksu takve dr`avne graðevine pojedinci su se oseæali nesigurno i potpuno bespomoæno. Zakon o radnim odnosima ustanovio je apsolutne prerogative direktora. decembra. koja je bacala ideološku maglu na postojeæe stanje šireæi etnièku mr`nju i ksenofobiju prema svemu drugaèijem. buduæi da je proseèan dohodak po glavi stanovnika jedva bio dovoljan samo za pre`ivljavanje. Savezna Republika Jugoslavija je u poslednjoj deceniji odlazeæeg veka postala najsiromašnija zemlja u Evropi. Tek u tom kontekstu mo`e se odgovoriti i na pitanje o karakteru promene koja se dogodila 5. koje su vodile obrazovanju kritièkog mišljenja. koje je postajalo sve skuplje) bili eliminisani. pored manipulacije nacionalistièkom ideologijom. Pri tom. Siromaštvo koje se suèeljava sa bedom je osnovna slika svakodnevnog `ivota. . Teorijom „zavere“ celog sveta protiv Jugoslavije re`im je stvarao unutrašnju izolaciju. Delimièno i time. Na takvo tle – opšteg ekonomskog propadanja i kulturnog nazadovanja – uspešno se kalemila dr`avna indoktrinacija. a Zakon o univerzitetu pretvorio je univerzitet u ispostavu dr`ave s namerom da uguši autonomiju i akademske slobode. septembra. a dr`avni sindikat je sveden na lojalnu transmisiju vlasti (sindikat „Nezavisnost“ bio je izlo`en represiji i direktori su spreèavali njegovo osnivanje u preduzeæima). koji su postavljani prema partijskim kriterijumima. koja je pojaèavala dejstvo spoljašnje izolacije usled sankcija meðunarodne zajednice. Zakon o informisanju bio je usmeren na potpuno gušenje slobodnih medija. s obzirom na dvovlašæe koje je vladalo u meðuvremenu. Više od 2/3 stanovništva `ivi na granici egzistencijalnog minimuma. koja je pojaèavala oseæanje ugro`enosti i ksenofobije. zahvaljujuæi èemu se odr`avao Miloševiæev re`im. te su izdaci za kulturne potrebe (ukljuèujuæi i školovanje.

Mo`e se govoriti o zakasneloj tranziciji kao prelaznom periodu. oktobra O prirodi preokreta koji se dogodio 5. reè je o naraslom masovnom otporu jednom autokratskom re`imu. koja se poredi sa „plišanom revolucijom“ u Istoènoj Evropi 1989. sva ova poreðenja su neadekvatna da objasne šta se doista dogodilo 5. jer je uèinjen tek prvi korak u tom pravcu. Dva su specifièna momenta koja treba uzeti u obzir: prvi je pobeda Demokratske opozicije na izborima. Ali je time bivši re`im samo naèet i ne mo`e se govoriti o radikalnom raskidu sa bivšim poretkom. oktobra predstavljao jedan revolucionarni èin. U tom smislu mo`e se reæi da je dogaðaj od 5. jedan je od najmanje popularnih liènosti danas. a drugi je pobuna graðana protiv izborne kraðe i borba za priznavanje njihove izborne volje. kada je milionska masa graðana Srbije primorala Slobodana Miloševiæa da prizna izbornu pobedu Demokratske opozicije i ode sa vlasti. niti se radilo o puèu. koji je svojim neumerenim ambicijama prevazišao svaku meru trpljenja i izazvao takav revolt koji se više nije mogao zaustaviti i koji je doveo do toga da je posle šest decenija svrgnut jedan autokratski re`im. Petog oktobra je postojao revolucionarni naboj i revolucionarni impuls (ali za razliku od klasiène revolucije promena se dogodila bez prolivanja krvi). oktobra. uveden je nov princip – smene vlasti putem izbornog postupka – što je ukazivalo na demokratsko usmerenje nastale društvene promene. Leh Valensa. jer sa dolaskom na vlast menja svoje stanovište i odustaje od kljuènih principa. Nasleðe bivšeg re`ima mo`e se posmatrati i na 1) institucionalnom i na 2) mentalnom nivou. u mehanizmima vlasti zapa`a se i dalje 2 Da se demokratska opcija mo`e pretvoriti i u konzervativnu pokazuje pokret „Solidarnost“. . Ne mo`e se sa sigurnošæu reæi u kom æe se pravcu kretati Demokratska opozicija u izgradnji novog društvenog poretka (utoliko pre što je to jedna vrlo slo`ena koalicija sastavljena od 18 partija razlièitih ideoloških usmerenja)2. bilo delimiènim uèešæem u vlasti. Taènije. a mogli bismo se pitati i da li je Slobodan Miloševiæ izgubio svu moæ da utièe na dalje dogaðaje. koji je izvojevao „plišanu revoluciju“ u Poljskoj i najbezbolniji prelaz ka demokratiji. tako da je brzo bila zamenjena reformisanom komunistièkom partijom. Drugim reèima. koja se u sociološkom smislu definiše kao temeljna promena društvenog sistema i društvenih institucija. Ali se ne mo`e govoriti o revoluciji. a njen znameniti voða. oktobra postoje razlièita mišljenja: od pojednostavljenog shvatanja o puèu do „mirne revolucije“. bilo putem moænih finansijskih lobija koji i dalje deluju. jer još uvek postoji hibridni sistem vlasti i na federalnom i na republièkom nivou. pa ni onoj koja se dogodila 1989. niti o ukidanju osnovnih pretpostavki starog sistema. koja još vrši uticaj na dalje procese.168 Zagorka Goluboviæ Karakter preokreta 5. niti o klasiènoj revoluciji. 1) Nije razvlašæena bivša partijska nomenklatura. kojim je nepovratno srušen autokratizam kao princip vladavine i otvoren put za prelaz na novi i drugaèiji društveni poredak. ali koja nije jednoznaèna i jednosmerna. Dakle. buduæi da izvršeni èin ne dovodi automatski do demokratske transformacije društva. Meðutim. u Istoènoj Evropi.

prvo. Biæe. da bi zajedno predstavnici vlasti i graðani što pre otklonili posledice desetogodišnje pogubne politike Slobodana Miloševiæa.Šta smo zatekli i kuda dalje 169 arbitrarnost i tajnost u donošenju odluka i netransparentnost vršenja vlasti. uprkos velikoj ulozi koji je taj sektor odigrao u predizbornoj kampanji. a ne kao politièke participacije graðana u javnim poslovima). suprotno obeæanjima da æe to biti prvenstveno ekspertska vlada (jer se svaka partija u koaliciji bori da dobije što veæi broj funkcionerskih mesta). iako je do nedavno bio manje poznat kao partijski voða). ne vodeæi raèuna o tome da je neophodna javna kontrola svake vlasti kao temeljni princip pravne dr`ave. decembra kao pretpostavka da smo izvršili svoju du`nost i sada sve treba prepustiti izabranim predstavnicima. koliko æe Demokratska opozicija podsticati razvoj civilnog društva i biti spremna da se prema njemu otvori (neki nagoveštaji o marginalizaciji civilnog sektora. Sve to pokazuje da ni predstavnici nove vlasti nisu imuni na iskušenja vlasti. što se manifestovalo u poveæanom broju apstinenata na izborima od 23. . 2) Buduæi da su i predstavnici Demokratske opozicije socijalizovani u periodu autoritarnog re`ima. èije se sugestije ne uzimaju u obzir i kojima se odluke samo prenose kao gotov èin. kojem se pridaju harizmatska svojstva i pokazuje spremnost da se sva rešenja predaju u njegove ruke (èime se mo`e objasniti tako nagli uspon njegove popularnosti. ali i èlanstva. zašto se ne preduzmu energiènije mere protiv opstrukcije predstavnika bivše vlasti. izazivaju sumnju da nije prevaziðeno shvatanje da „politika pripada politièarima“ u uskom smislu shvatanja politike kao osvajanja vlasti. Da li æe DOS biti u stanju da prevaziðe to politièko nasleðe da bi prebrodio spoticanja prvih koraka demokratije? U odgovoru na to pitanje treba reæi da to ne zavisi samo od DOS-a nego i od svih drugih demokratskih snaga u sektoru civilnog društva. stoga. medutim. Mo`da je najbolji primer za ovu tvrdnju ponovljena te`nja da se stvori kult liènosti (voðe) u liku novog predsednika Republike. sve teškoæe pred kojima smo se našli. što se naroèito ispoljava u stvaranju partijske vlade. Dva su osnovna pitanja na koja treba upozoriti novu vlast: 1) odgovornost nove vlasti pred javnošæu i 2) konstituisanje kritièke javnosti kao korektiva i kontrole nove vlasti. Civilno društvo veæ sada mora da upozori novu vlast: da nije dovoljno osetljiva na nedoumice javnosti i da se ne trudi da argumentovano odgovori na pitanja o pogoršanju ekonomskog stanja u zemlji. potrebno dosta napora da se promeni politièka praksa i izgradi nova demokratska politièka kultura. vidni ostatci autoritarnog mentaliteta. da ne podstièe stvaranje kritièke javnosti. što mo`e predstavljati veliku prepreku u procesu demokratizacije društva. koji i slu`i kao osnova za navedene pojave pod taèkom 1. nije odsutna ni borba za vlast u koaliciji DOS-a. Pitanje je. i dalje je prete`no sredstvo komuniciranja sa javnošæu propaganda. umesto argumentacije kojom se objašnjavaju postupci vlasti. nije za èuðenje da su i kod njihovih voða. i dalje je prisutan komandni odnos prema javnosti. propagandni odgovor u smislu „to je opstrukcija bivšeg re`ima“ ne objašnjava. i drugo. Mo`e se navesti i opadanje nivoa pozitivne energije graðana.

Da nasleðeni mehanizmi vladanja ne postanu praksa nove vlasti. jer se i dalje vitalne odluke donose u ministarskim kabinetima „iza zatvorenih vrata“. šta treba èiniti? 1. bez dovoljno pokriæa kada je u pitanju svakodnevni `ivot. bez motivacije i sposobnosti da postanu subjekti društvenih procesa. a stvaraju se i novi sindikati. proširujuæi polje politièkog delovanja svih subjekata društva (u Srbiji veæ postoji razgranata mre`a nevladinih organizacija. koji se èini i te`im nego pre preokreta (nestašica struje i dugotrajne restrikcije. Da bi se porevazišla sklonost ka bezuslovnom autoritetu vlasti. ne ukazujuæi dovoljno na probleme i dopuštajuæi novoj vlasti da se uljuljkuje u pobednièkom trijumfalizmu. nedostatak goriva i slabo grejanje. postoji sna`an. bez uticaja javnosti. i tu se nije radilo ni o kakvom revanšizmu. Neophodno je upornije izgraðivati sektor civilnog društva sa kojim moderna dr`ava postaje demokratska pravna dr`ava. od koje nisu imuni ni sama vlast ni javnost i graðani koji se moraju osloboditi udvorièkog ponašanja prema vlasti. 2. poveæanje cena i sl. Neophodno je izvršiti demokratsku rekonstrukciju svih institucija bivšeg re`ima na makro i mikro nivou. Veoma je va`na edukacija graðana za aktivno uèešæe u politièkom `ivotu u sferi javnosti. s obzirom na slo`ene objektivne okolnosti i nasleðe u sferi subjektivnog ponašanja. da bi se spreèilo dalje štetoèinsko delovanje predstavnika bivše vlasti i omoguæilo da institucije poènu normalno da funkcionišu (smatram da je na Univerzitetu pravovremeno izvršena smena Miloševiæevog kadra. prete`no omladinski i studentski pokret „Otpor“ koji je ozbiljno shvatio potrebu kontrole vlasti.). da se više deklarativno izjašnjava da je odgovorna pred graðanima nego što to u praksi potvrðuje. zatim Graðanski parlamenti i drugi oblici vandr`avnog delovanja). Nije bez osnova postavljanje pitanja da li æemo imati snage da stvorimo takvo civilno društvo koje æe moæi da spreèi da nova vlast atrofira i skrene u pravcu nove autoritarnosti. što SPS i Radikali izdašno koriste u borbi protiv Demokratske opozicije. jer su pojedinci u jugoslovenskom društvu decenijama socijalizovani za ulogu podanika-objekta. 4. jer je zloupotreba vlasti od strane rektora i dekana bila više nego oèigledna. sve više jaèa sindikat „Nezavisnost“. Ali sada treba definisati novu strategiju delovanja civilnog društva u procesu uspostavljanja demokratije. jer je pluralizam sindikalnog organizovanja jedan od principa demokratskog društva.170 Zagorka Goluboviæ naroèito u elektronskim medijima. neophodno je izgraðivati kritièku javnost kao garanciju uspostavljanja kontrole vlasti. veæ o nu`nosti rašèišæavanja situacije da bi nova školska godina mogla da poène normalno da funkcioniše). 3. . ali je potrebo obrazovati i predstavnike nove vlasti za izgraðivanje demokratskih principa upravljanja. kojima treba dati podstreka da se ukljuèe aktivnije u društvene delatnosti. koji prednjaèe u slavljenju pobede. buduæi da kao opozicija to nisu mogli nauèiti i s obzirom na stare navike koje nisu podsticale demokratsku praksu.

buduæi da æemo izlaskom iz izolacije moæi lakše da rešavamo i unutrašnje probleme. da ne bi prekoraèili svoja ovlašæenja i poštovanje principa podele vlasti (u tom smislu veoma je va`na izgradnja demokratskog pravosudnog sistema. u cilju rešavanja problema su`ivota i smanjenja tenzija (ne insistirajuæi samo na suverenitetu Jugoslavije. nego kreiranjem dugoroène politike razvoja. Takoðe se stièe utisak da je DOS više okupiran rasporeðivanjem mandata prema strankama i funkcionerskih polo`aja. bezoèno optu`ujuæi DOS za katastrofalnu situaciju u zemlji. a da ne doðe ponovo do prolivanja krvi. u kojoj meri æe biti zastupljen ekspertski princip u formiranju nove vlasti (dosadašnji koraci ne obeæavaju mnogo i u tom pogledu moguæ je razlaz izmeðu DOS-a i G17+).Šta smo zatekli i kuda dalje 171 Vraæajuæi se na sadašnje stanje mo`e se dobiti utisak da ne postoji koherentna stgrategija Demokratske opozicije za period razvoja posle 5. koju predstavlja Rugova. za ratne zloèine. To svakako ohrabruje. kontrole vlasti od strane graðana. koji æe biti oèišæen od korupcije. da li æe nova vlast uspeti da uspostavi odnose sa umerenom strujom Albanaca na Kosovu. ponekad neobjašnjivo štiteæi njihove protagoniste. sa naglim i neoèekivanim potpunim otvaranjem prema svetu i primanjem SRJ u sve meðunarodne organizacije. ili se odluke donose ad hoc (ponekad u raskoraku izmeðu predsednika i DOS-a). nesumnjivo. koji su se ohrabrili zbog nepreduzimanja kriviène odgovornosti protiv njih. kao i parlamenta kao demokratske institucije). kakve æe se mere preduzeti u pogledu pozivanja na odgovornost predstavnika bivšeg re`ima. Najvidljiviji rezultati su postignuti u spoljnoj politici. oktobra kada je u pitanju unutrašnja politika. iako je na “grass-roots level” uèinjeno više spontanom akcijom odozdo u èišæenju štetnih elemenata bivšeg re`ima. pljaèke i razaranje društva. što je. sa nepotrebnom neodluènošæu i odlaganjima u donošenju nekih va`nih odluka (uoèljiva je promena u ponašanju èelnika SPS-a. Da bi se obezbedilo da se iz sadašnjeg stanja još nedovoljno artikulisane tranzicije preðe na put stvarne demokratske transformacije (bez mnogo lutanja i grešaka koje su pravile druge zemlje u tranziciji) graðani se moraju uèiti da koriste svoja graðanska prava i slobode. nedovoljno utemeljene na novim principima. kao što su sledeæi: kako æe se rešiti odnos sa Crnom Gorom i da li æe opstati Savezna Republika Jugoslavija. Zapa`a se i potcenjivanje demokratskog potencijala graðana i odobravaju se samo one akcije gde DOS ima kontrolu. koju su oni proizveli). pre svega Slobodana Miloševiæa. ogroman uspeh koji je zemlji doneo i povraæaj kredibiliteta i zapa`eno interesovanje za pomoæ u razvoju demokratije. jer se oèigledno na tom nivou problemi ne mogu sada rešavati). kako razrešiti najnovije sukobe na jugu Srbije u borbi protiv terorizma. Dosadašnje promene su bile poloviène (što se mo`e opravdati kratkoæom vremena i hibridnom situacijom). ali treba istaæi da u unutrašnjoj politici ima dosta elemenata koji nisu jasno definisani. a nosioci novih vlasti da poštuju demokratska naèela javnosti. nego što je DOS bio spreman da prihvati. odgovornosti i samokontrole. .

Through propagating “conspiracy theory” the regime encouraged the isolation of the country. Beograd. oktobra. which had lasted for six decades.172 Zagorka Goluboviæ Do uspostavljanja demokratije u Srbiji biæe potrebno da proðe još dosta vremena i treba mnogo strpljenja i razumnog ponašanja da se ne bi provukli principi starih mehanizama vlasti u nove institucije. and the road to a democratic transition was opened. but all other institutions were transformed into a pure service of the party oligarchy. This is another indicator that. ali da ih mo`emo uspešno rešavati ako saèuvamo i upotrebljavamo pozitivnu energiju osloboðenu 5. in the mechanisms of power there remains a non-transparent process of decision-making. Such a state of affairs characterized the period before the overturn of 5 October 2000. it is not only the economy which collapsed completely. 2. the notion of transition is unclear because it does not assume an automatic democratic transformation. 2001. It is within this context that the author offers an explanation of the nature of the overturn arguing that it was a revolutionary act by which an autocratic regime. i da graðani ne bi ponovo pali u apatiju. struggle for power characterizes the interrelations within the Democratic Opposition. On both institutional and mental levels some elements of the former mechanisms of power still remain. What We Have Found and Where We Should Head: The Future of the Democratic Transition in Serbia Summary: A brief description of the condition of the Yugoslav society before the change of 24 September is presented in the following way: it was only with the fall of Miloševiæ’s regime that the full range of destruction of the system and all its institutions became evident. such as: the former party nomenklatura has not been completely diesmpowered and is still trying to have an impact on social processes. nationalism was used as the new means of legitimization in order to homogenize the population and win its support despite the ever more catastrophic consequences of the ruling policy. disregarding suggestions of citizens’ initiatives. ne razumevajuæi da æemo se morati još suoèavati sa ozbiljnim problemima i teškoæama. However. was over. 19. consolidated by the external sanctions of the international community. mentally. establishing a (coalition) party government (instead of the promised experts’ government). economically and financially strengthening their power. In the last decade of the 20th century FRY became the poorest country in Europe. Therefore one cannot speak of a revolution in sociological terms meaning a radical transformation of the social system. with the lowest living standard in comparison with former Yugoslav republics. the key figures of the new power are still captives of the inherited authoritarian mentality which is a major obstacle on the way of democratic transfor- . finally. in the relationship between the new power elite and the public it is still the principle of command that predominates. poverty of the society progressed as the ruling strata were getting richer and richer. It is argued further that the new power elite has not yet been liberated from the temptation of power.

dis/continuity. in the opinion of the author. the public. it is necessary first that the new power elite become accountable to the citizens. The Democratic Opposition has to develop itself to become capable of resisting the temptations of power in order to create new democratic mechanisms. and second that a critical public opinion be created as a constant public control of power. revolution. preventing its abuse.Šta smo zatekli i kuda dalje 173 mation. authoritarianism. . Key words: democracy. This may suggest that a different institutionalization of power has not yet been effected. In order to achieve such a goal. transition. Civil society should play a prominent role in these democratic processes. civil society. democratic institutions.

.

zemlja je bila u sasvim specifiènoj situaciji. „treæim putem“. . Prepreka na putu ostvarenja ovog strateškog cilja nije tradicionalna podela politièkih aktera na „levicu“ i „desnicu“ (komuniste i antikomuniste). supstancijalizam. Za buduæi pravac i dinamiku promena u Srbiji od suštinske va`nosti je evropski kriterijum – mera u kojoj Srbija. ona je vidljiva u politièkoj poziciji „umerenog nacionalizma“ koji se. dan regularnih izbora. Pitanje na koje `elim da odgovorim je sledeæe: kakve su se promene dogodile 5. potrebno je dati dve napomene. Ona je bila izbaèena ne samo iz meðunarodnih organizacija trpeæi sankcije gotovu èitavu deceniju. i 5. revolucija. a njen uticaj nije nestao ni nakon oktobarske revolucije. ostvarujuæi svoju „autentiènost“. otvorili moguænost da Srbija postane moderna demokratska dr`ava. treba u buduænosti da ide posebnim. To je samo po sebi veoma znaèajna promena. veæ supstancijalistièko shvatanje politike po kome Srbija. autentiènost. septembar. postaje deo Evrope. dopunjuje sa „politikom interesa“. Prva je da su i 24. politika interesa. Pod Miloševiæem. napustivši stanje izolovanosti i samodovoljnog partikulariteta. Ova ideologija „radikalnog partikularizma“ karakterisala je u prošlosti i srpsku levicu i desnicu. U bla`em obliku. jer takvih moguænosti nije bilo.Vesna Pešiæ Ambasadorka SRJ u Meksiku Institut za filozofiju i društvenu teoriju Beograd Dometi promena u Srbiji nakon Oktobarske revolucije Rezime: U tekstu se obrazla`e teza da su oktobarske promene u Srbiji revolucionarne i ireverzibilne. Kljuène reèi: demokratija. tranzicija. ili je reè o smeni jednog re`ima èije æe vrednosti pretrajati i imati uticaja i na buduæu politiku i situaciju u Srbiji? Da bi se odgovorilo na pitanje o karakteru promena. Ovaj hibridni karakter savremene srpske politike (koji je sna`no personalizovan) usporava promene. oktobra? Da li je reè o radikalnoj promeni. oktobar – dan revolucije. umereni nacionalizam. ali vodi diferencijaciji vladajuæe koalicije i predstavlja dinamizujuæi èinilac koji u politièkom `ivotu nadoknaðuje nepostojanje opozicije. u okviru danas vladajuæe elite. Rušenjem Miloševiæevog re`ima ostvarena je osnovna pretpostavka za zakasnelo ukljuèenje Srbije u procese tranzicije i evropskih integracija.

mnogima mo`e izgledati samo puka tvrdnja bez dokaza. baviti kvalitetom promene.1 No. jer je njeno voðstvo (a i najveæi broj èlanova) sastavljeno od najkonzervativnijih ljudi. nego smatram da ga treba svrstati u konzervativni tabor. i da se takve èistke i obavljaju u sudstvu. Teorijski bi se moglo tvrditi da nijedna skokovita promena. antimoderne vrednosti. Druga napomena se odnosi na pitanje koje sam na poèetku postavila. kada je reè o tako ekstremnim vladavinama. Videti radove Vladimira Goatija u kojima je analizirao vrednosne orijentacije SPS i SRS. moja tvrdnja da se dogodila „skokovita“ i ireverzibilna promena samom èinjenicom da je smenjen re`im Slobodana Miloševiæa (njoj sam dodala još dve – da je nova vlast izvela niz personalnih promena u va`nim institucijama i najavila reforme koje treba Srbiju da postave u dobro poznate tranzicijske okvire). recimo. što ne iskljuèuje moguænost da u buduænosti doðe na vlast jedna potpuno renovirana SPS. Iz te taèke se mo`e postaviti pitanje da li æe Srbija izdr`ati tranzicijski put i da li æe iæi jednakim ili br`im tempom ka modernizaciji i Evropi (u tehnièkom i vrednosnom smislu) u poreðenju sa. jer sam veæ konstatovala da se stvarna promena dogodila. naime. koji se u toj stranci nisu našli ni sluèajno ni iz èistog profiterstva. bilo bi isto kao kada bi neko dokazivao da je nestanak Èaušeskua bila stvarna promena za Rumuniju.176 Vesna Pešiæ nego je ispala iz epohe velikih promena koje su obuhvatile Istoènu Evropu od kraja osamdesetih godina. S obzirom da se s tom tvrdnjom uglavnom iscrpljuje sve ono što se èvrsto mo`e tvrditi o karakteru promena koje su se dogodile. No. Poljskom. sam njihov nestanak je promena koja se ne mora dokazivati. ministarstvima itd. Ja ne samo da ne delim takvo mišljenje. pa ni srpska od 5. Iz toga se mo`e izvuæi još jedan zakljuèak: stari re`im se više neæe vratiti.. Naime. oktobra. mo`e se tvrditi da je u Srbiji došlo do revolucionarne promene u naèinu vladanja. Dakle. da li je ona revolucionarna i ireverzibilna? Ako se poðe od èinjenice da nova vlast mora da napravi „èistke“ u skoro svim društvenim institucijama. nije ni mogla. nije pokazala spremnost da se stvarno menja i postane moderna stranka levice. jer ova stranka (kao ni SRS). a diskusija izlazi izvan dobro poznatih šema o revoluciji i evoluciji i sliènih socioloških klasifikacija. veæ se domet stvara. policiji. ni to nije mnogo verovatno. No. nemam nameru da je posebno dokazujem. Ovo je potrebno naglasiti zbog onih pesimistiènih glasova u javnosti koji tvrde da se „prosto ništa nije promenilo“.2 Umesto toga. iako bi se na prvi pogled reklo da takve skeptike treba svrstati u ultra-progresivni tabor. Èeškom ili Slovenijom. 1 . Ja æu se. nema sadr`an u sebi kvalitet ili domet promene. Doduše. Odgovor o karakteru promena tako prestaje da bude jednostavan i nedvosmislen. pokazujuæi da ove dve stranke dele iste. koje tako dramatièno utièu na sudbinu društva u jednom sasvim elementarnom smislu. prva konstatacija je da se dogodila stvarna promena jer je uklanjanjem re`ima Slobodana Miloševiæa otvorena moguænost da se društvo menja i uhvati korak sa Evropom. ja æu pomeriti ugao gledanja tako da se kriterijumi promene pomere u neku udaljeniju taèku u buduænosti. 2 Dokazivanje tvrdnje da su se desile stvarne promene.

one se još uvek nisu jasno diferencirale i postavile svoje vrednosno-programske orijentacije da bi se veæ sada moglo tvrditi koja æe struja. u kombinaciji sa politikom agresivnog nacionalizma koju je poveo Miloše3 Slavoj i ek je duhovito primetio da ne da nema „treæeg puta“ nego nema ni drugog puta. Oko njih se vodi borba. ali i kao antiruska. opredeljujuæi se za tzv. koji ne bi bio ni kapitalistièki ni eksploatatorski nego treæi put. Na drugoj strani. ili u otvorenom sukobu sa Zapadom. ni kapitalizmu ni komunizmu. pokušavajuæi da sama i za sebe izdejstvuje jasnu podela izmeðu Rusije i Evrope (kada je ta razlika poèela naglo da se smanjuje) u kojoj bi Srbija zauzela svoje mesto izmeðu. „našem“. ona „autentièna“ ili ona „evropska“.Dometi promena u Srbiji 177 on je proizvod meðudelovanja i borbe politièkih snaga koje su nastupale 5. nego mora ostati bolno neuklopljiva. Meðutim. za odmeravanje kvaliteta i dometa promena. taj kriterijum odbacuje druge površne podele koje forsira radikalna levica o posebnom. izvorna i esencijalno srpska politika. putu ka modernizaciji. odnosno sa samim Miloševiæevim re`imom . bilo da je on komunistièko društvo ili srpska autentiènost (ne u folklornom ili istorijskom smislu) koja æe proizlaziti iz „nacionalnog biæa“ i naziva se „srpstvom“. a ni teorijski nisu udaljena. Ta dva supstancijalistièka pogleda na svet su se spojila u praksi. koji se odupire zapadnom kapitalizmu kao nehumanom. kao takva. Ova reminiscencija na titoizam i „treæi put“. Politika stremi ostvarenju unapred zadatog cilja. jer nisu jasno postavljeni temelji njene evropske buduænosti. zato što se sve politièke stranke koje su bile protiv staroga re`ima nalaze u jednom bloku i zajednièki vladaju. Srbija bi trajno ostala socijalno-politièki neopredeljena tako što bi odbacila tr`išnu (kapitalistièku) privredu. onda je to njihovo supstancijalistièko shvatanje politike. po kome treba procenjivati da li æe se Srbija opredeliti da bude evropska u jednom relativno kratkom roku (oko desetak godina). uspeha i podrške u samom društvu. Dakle. To mesto je negde izmeðu Zapada i Istoka. Insistiranje na toj podeli po kojoj Miloševiæ ne obele`ava nikakav poseban period veæ je samo deo jedne te iste komunistièke vladavine koja je trajala 50 godina. Ako se pogleda šta bi na prvi pogled spajalo srpsku desnicu i radikalnu levicu. Ja smatram da Srbija još nije zakoraèila u post-miloševiæevsko društvo. prikriva se srpski nacionalizam koji desnicu veoma blisko povezuje sa radikalnom levicom. Oba pristupa veruju da postoji nekakva autentièna tj. imati više snage. . Opredelila sam se za „evropski“ kriterijum. Mislim da je taj kriterijum najispravniji. treæi put3. Ona se izra`avala i kao antievropska. opredelila sam se za stari i dobro oprobani kriterijum. ali površinske podele kao što je podela na „komunizam“ i „antikomunizam“ koju forsira srpska desnica. oktobra i drugih koje se mogu javiti u post-miloševiæevskom periodu. jer seèe preko omiljene. pa se zato ona ne mo`e prikloniti ni Zapadu ni Istoku. Ja bih se usudila da tvrdim da je suština Miloševiæevog re`ima bila do kraja dovedena baš ta vera u srpsku posebnost. zasada nedovoljno vidljiva. izlo`ena zavisti suseda i nerazumevanju velikih sila. pa oba Srbiji (i Srbima) trajno namenjuju neko posebno mesto i ulogu. tragièno samosvojna i.

te esencijalistièke opsesije. Da je ta paranoièna matrica o netrpeljivosti pre`ivela. oktobra. radikalni partikularizam je poèeo da smeta veæini. Koliko se moglo razabrati èemu ta politika stremi. Pogrešnoj zato što još uvek pothranjuje iluziju da ona mo`e da vodi svoju. To neæe moæi ni zbog toga što ne priznaje da Srbi treba da odgovaraju za zloèine pred meðunarodnim sudom. Ona nije odustala od esencijalistièkog shvatanja politike. i to verovatno još od 1996. umesto da se ona jednostrano 4 Izraz je lansirao Vojin Dimitrijeviæ u listu „Danas“ . Ona tu obavezu cedi kroz zube kao nametnutu jer gotovo ne veruje u srpsku odgovornost. korektivna politika Miloševiæevog radikalnog nacionalizma i izolacionizma dominira politièkim `ivotom Srbije. Umesto preteranosti trebalo bi uspostaviti umerenost. a „miloševiæizam“ je ostavio Srbiju na pogrešnoj raskrsnici. jer se i dalje oslanja na neku vrstu srpskog narodnjaštva po kome politika izvire iz narodnog biæa i predstavlja neku vrstu mistiènog izraza te istorijske konstante. tj. više nije odgovarao gotovo nijednoj politièki i društveno uticajnoj grupi. ekskluzivnu politiku i nakon 5. godine. ali ovoga puta u skladu sa moguænostima i normama i delimiènim pomirenjem sa Zapadom. Na planu odgovornosti za rat i zloèine dominira gotovo totalna neodgovornost. Korektivna politika sada veæ pokušava da ideološki uoblièi prostor koji kontroliše i da sebi naðe ime. svest o ga`enju elementarnih normi èoveènosti nije postojala (sem na društvenoj margini) dok se ratovalo. na kraju. pa o sebi govori kao o „umerenom nacionalizmu“. proizveli su jednu posebnu pojavu – radikalni partikularizam (fundamentalizam) koju je jedan naš autor nazvao „miloševiæevizmom“ 4.178 Vesna Pešiæ viæ. I još se nije formirala. pa i danas njeno nepostojanje omoguæava moje sumnje u kvalitet promene koja se dogodila. da je van „sveta i veka“ i proizvodi toliko patnje i bede da. oktobra. kada je stara vlast na ulici srušena. Nakon više od pola godine od kako je stara vlast srušena. re`im je srušen. socijalni i epohalni) suprotstavio se ratom i zloèinom svemu što su univerzalne vrednosti i norme savremenog sveta (u kome su ipak relativizovane zapadno-istoène razlike). Re`im je srušila svest koja je sve jasnije videla da miloševiæevski partikularizam preterano štrèi. Dakle. Radikalni srpski partikularizam (nacionalni. moj je utisak da se ona zala`e za prikriveni nastavak velikosrpske politike. kristališuæi se prilièno jasno za vreme tromeseènih demonstracija povodom izborne kraðe lokalnih izbora. Zato ta svest nije ni mogla srušiti re`im. Od tada. ni posle 5. Meðutim. èim je organizaciono bilo moguæe skupiti nezadovoljnu veæinu. vidi se po tome što se neprekidno insistira na balansu (jednakosti) u zloèinima svih „strana u sukobu“ i jednakoj krivici za raspad Jugoslavije. Zato ona neæe biti u stanju da srpsko nacionalno pitanja brzo uvede u mirnije vode – povlaèenjem realnih granica i stabilizovanjem dr`ave u okviru njene stvarne integrativne moæi. Verovanje u njenu suštinsku posebnost je pre`ivelo. s time što bi sada trebalo napraviti korekciju Miloševiæevog nacionalnog i socijalnog radikalizma. a skoro je ubeðena da je Zapad nepravedno podmeæe Srbima iz dobro poznatih razloga netrpeljivosti.

kada je „branila Evropu od islama“ (što tobo`e neprekidno radi veæ vekovima) i govorila o „carstvu nebeskom“. a sebe naziva „umereno nacionalistièkom“ i „legalistièkom“ (što je sredstvo da se protivnik obuzda. jer se nije oslobodila ni uzvišenog prenemaganja ni kriminogenosti. o svojim posejanim kostima i veènoj borbi sa „mnogo nadmoænijim neprijateljem“. ne bi trebalo da iskljuèuje zahtev da pravda bude zadovoljena tako što bi svi bili ka`njeni proporcionalno uèinjenim zlodelima. i jedno izopaèeno. dugovima i zajmovima. Stièe se utisak da je politika opet preoptereæena liènostima.Dometi promena u Srbiji 179 preuzme što. Ove mešavine ideologije i interesa još uvek èine Srbiju tajanstvenom i netransparentnom. zamišljenosti i srpske uvreðenosti. Ona nije dinamièna i zato ne treba grditi narod kada se `ali da se odugovlaèi sa promenama i da je proces promena jako usporen. Kada se prezentovala u svom najsvetaèkijem vidu. korektivna politika æe se dr`ati svojeg esencijalizma – šta god on znaèio – dok æe politika interesa biti potiskivana u predele zakulisne politike. Druga politika je brza. problem je u tome što se te dve politike ne samo ne razumeju i samo mehanièki dopunjavaju. infrastrukturom. upravo se tada pomaljalo ru`no i iracionalno lice zloèina i najgrubljih materijalnih interesa. No. I sada je ova podela nelogièna i nenormalno takmièarska (izmeðu . oktobar. u principu. Ova podela nije funkcionalna s obzirom na merilo koje sam ja izabrala za procenu promena koje simbolizuje 5. netransparentnosti i kriminala. Esencijalistièka politika jednostavno ne mo`e da uspostavi èvrsta merila ponašanja i javnu kontrolu nad funkcionisanjem institucija. tj. Prvi je politika uzvišenosti. ali ne do mere transparentnosti uobièajene u demokratskom društvu. odnosno za kontrolu institucija gde se tajne èuvaju. Prvu predstavlja Demokratska stranka Srbije sa Koštunicom. Niko danas u Srbiji nema oseæaj da su nam oni sve rekli. pisala socijalne programe i tra`ila zajmove. bilo da je reè o te`nji ka odr`anju vlasti ili o materijalnim interesima. a opozicija kritikovala ekonomiju. Ona je èist sluèaj vladavine ideologije koja sama po sebi ukida vladavinu prava. interesi divljaju. Politika se u Srbiji podelila na dva glavna koloseka. Meðutim. ali ni svaki od onih koji su na vlasti ne zna taèno šta onaj drugi radi i smera. nego se stièe utisak kao jedna drugu proizvode u iskrivljenom obliku. kada se bavi interesima – proizvodila su nerazrešene rebuse. Zato je i nastala borba za policiju i vojsku. a drugu Demokratska stranka sa Ðinðiæem. s obzirom na postavljeni cilj – ubrzano integrisanje Srbije (Jugoslavije) u Evropu. Slièna podela je postojala i za vreme starog re`ima. obe institucije su naèete promenama i njihova se mistiènost smanjuje. Miloševiæ se bavio Nacijom i Dr`avom. Upravo dva lica srpske politike – jedno uzvišeno u svojoj autentiènosti. Ona se bavi nacijom i dr`avom. socijalom. A èim nema prava. pa i kontroliše). Bavi se `ivotnim i dnevnim interesima – ekonomijom. ali i otkrivaju. Dakle. pragmatièna i pod hipotekom da je „kriminogena“ (sklona liènim interesima). To je verovatno i nekakva podela koju nala`u funkcije koje obavljaju.

Stièe se utisak kao da još uvek vlada mistièna veza izmeðu naroda i voðe i da zato nije napuštena ideja o veènoj vlasti. jer je èine koliko konzervativne toliko i progresivne snage. ona promene usporava. jedna frakcija vlasti je sklona brzim promenama ali zato nelegalnim. niti se posle pobede stvaraju nove ekipe koje donose nove ideje. a na drugi se vidi da je resorsko ponašanje nategnuto. odnosno mi ne znamo njihova politièka gledišta na iste stvari. malo drugi). predstavlja otpor promenama. a prethodne vladajuæe stranke su propale i ne bi trebalo da se na vlast vrate. pa èak i komièno preterano (kao izraz bontona dva lidera). nije jasno gde je mesto i uloga kritike u post-miloševiæevskom periodu. odnosno vlast kao takva se nije rastvorila u institucije koje odreðuju ulogu liènosti i stranaka u politièkom `ivotu. a svaki je preuzeo visoke dr`avne funkcije.) Odnosno. onda se ne zna odakle æe da duvaju vetrovi promene. Naravno. a šta Ðinðiæ. Mi ni pribli`no ne mo`emo da ka`emo šta u stvari hoæe Koštunica. Moja hipoteza je da se dinamièke tenzije mogu oèitati izmeðu struènjaka i nacionalnih politièara (srpskih „metafizièara“). Samo na prvi pogled ova podela je resorska. sama po sebi. Imam u vidu tenziju izmeðu struènjaka-ministara koji vode ekonomske reforme i politièara-dr`avnih funkcionera oko Meðunarodnog suda u Hagu. Zbog toga se sledeæi izbori do`ivljavaju kao bauk. jer æe neki morati da izgube te komade vlasti. insistira se na razlièitim metodama: navodno. Prvi je što se sama vlast ne tematizira. Na jednoj strani su struènjaci koji . a s druge. Još jedan dokaz za istu stvar je da nijedan lider stranke (ukljuèujuæi i Miloševiæa u zatvoru) nije dao ostavku na funkciju predsednika stranke. Naime. Programi stranaka se posle gubitka izbora ne menjaju. veæ da se radije vide kao rad klatna koje odvodi i dovodi na vlast jedne te iste liènosti (malo jedan. Ona proizvodi „višak politike“ koji onemoguæava da se formira politièko polje u kome transparentno deluju politièki subjekti. pod uslovom da izbori budu stvarno dinamizirajuæi – a to znaèi da se vladajuæa koalicija raspadne na razlièite politièke pozicije. (Ovo va`i pod pretpostavkom da je još uvek validna teorija po kojoj su promene proizvod sukoba vlasti i opozicije. Dokaz za to je da se politièka gledišta nategnuto usaglašavaju ili ostavljaju otvorenim radi opstanka na vlasti konglomerata stranaka (svaka stranka je dobila komad vlasti). a koja propasti). Drugi razlog je to što se ne vidi gde su smešteni dinamièki faktori da bi se društvo menjalo u skladu sa navedenim oèekivanjima. a druga je spora ali zato legalistièka. Što se ta tenzija više prikriva – to je ona sve vidljivija. To znaèi da se promene ne vide kao programsko prevazila`enje i otvaranje novih moguænosti (što i jeste funkcija demokratskih izbora). U ovom svom drugom. Pošto se gledišta tako stidljivo ispoljavaju. No. odnosno koja æe ekipa uspeti. bar iz dva vidljiva razloga. U zakljuèku bi se moglo tvrditi da je nova vlast u pravom smislu hibridna. to su samo prazne reèi. ako su sve stranke u jednoj vladajuæoj koaliciji.180 Vesna Pešiæ dr`ave i ekonomije ne bi trebalo da se odigrava utakmica. negativnom vidu. Ona s jedne strane otvara moguænosti brzih tranzicijskih promena u skladu sa evropskim procesima integracije.

and it remains influential after the October revolution as well. ali je pravac dobar i još uvek nije izgubljen. Ako bi se desilo da ministri-eksperti i njihovi pomoænici (oni se nalaze uglavnom u Vladi Srbije i nešto manje u Saveznoj) napuste svoje polo`aje zato što ne bi bili u stanju da efikasno sprovode reforme. Na drugoj strani su branici „nacionalnog dostojanstva“ koji maksimalno ote`avaju punu saradnju sa Haškim sudom. complemented by “politics of interest”. For the future course and dynamics of changes in Serbia the European criterion is essential – the degree to which Serbia. Key words: democracy. This hybrid character of Serbian politics at the present moment. authenticity. politics of interest. moderate nationalism. The Scope of Changes in Serbia after the October Revolution Summary: The basic contention of the paper is that October changes in Serbia have been revolutionary and irreversible. jer se lako mo`e desiti da na sledeæim izborima pobedi konzervativni blok. Onda bismo mo`da zaista krenuli sporovozno. becomes a part of Europe. substantialism. is slowing down the changes. Ciudad Mexico. onaj koji vidi Srbiju kao „nešto izmeðu“. brz raspad koalicije mo`e da ima negativne posledice. With the elimination of the Miloševiæ regime the chief precondition was created for Serbia’s belated inclusion in processes of transition and European integration. it is evident in the political position of “moderate nationalism” which is. should follow a special or “third” way. No. Ka`em da je to malo više zato što moderne i progresivne snage ne bi dobile ovoliki uticaj i podršku naroda koliko sada imaju. a ovako se Srbija kreæe mo`da malo sporo. pa i malo više od te mere. but also provokes differentiation within the ruling coalition and thus acts as a dynamizing factor compensating for the lack of opposition in political life. onda bi to bio najbolji znak da su „metafizièari“ pobedili i odvukli Srbiju od otvorenih moguænosti da se modernizuje. uredi i pribli`i Evropi. Mo`da je ovoliko promena i ovoliko „evropeizacije“ koliko je sada na putu – prava mera stvari. suštinski razlièitu od Zapada i njegovih univerzalnih ideala. transition. actualizing its “authenticity”. In the past. ima i jedan problem samog društva i njegove sopstvene inertnosti. 3. a to podrazumeva izruèenje optu`enih za ratne zloèine Meðunarodnom sudu u Hagu. which is strongly personalized. within the currently ruling elite. this ideology of “radical particularism” characterized both Left and Right in Serbia. In a milder form.Dometi promena u Srbiji 181 insistiraju na potpunoj deblokadi društva. The main obstacle in achieving this strategic goal is not the traditional division of political actors into “Left” and “Right” (communists and anti-communists) but rather a substantialist understanding of politics whereby Serbia in the future. revolution. 2001. 5. . abandoning the state of isolation and self-sufficient particularity. Iz tog razloga.

.

Aleksandar Molnar Filozofski fakultet Beograd O neizvesnostima revolucije zapoèete 5. oktobra 2000. Neizvesno je. da li je revolucija zahvatila Crnu Goru ili se ogranièava samo na Srbiju (bez Kosova i Metohije). donošenjem prihvatljivog ustava na legitimnoj ustavotvornoj skupštini. Prva neizvesnost tièe se granica zemlje unutar koje se revolucija uopšte odvija. tri velike neizvesnosti se nadnose nad revoluciju u Jugoslaviji/Srbiji. U ovom prilogu æe biti više reèi o pomenutim neizvesnostima. oktobra 2000. odgovornost. Kljuène reèi: revolucija. Druga neizvesnost se odnosi na perspektive da se pomenuta revolucija u dogledno vreme završi kao klasièna ustavotvorna revolucija. odnosno hoæe li uspeti da se okonèa kao klasièna ustavotvorna revolucija. Rezime: U radu autor govori o tri neizvesnosti. federalni odnosi Srbije i Crne Gore. oktobra 2000. drugim reèima. kojom je oborena Miloševiæeva tiranija posebno sam obrazlo`io u: Molnar. neizvesno je u kojoj zemlji se revolucija uopšte odvija: u Saveznoj Republici Jugoslaviji (dakle. (tezu da je tog dana zapoèeta revolucija. Drugo. sudbine koju æe do`iveti svrgnuti jugoslovenski tiranin Slobodan Miloševiæ u sudskim postupcima u zemlji i inostranstvu. Prvi korak te revolucije bilo je svrgavanje predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševiæa. naposletku. sa kojima se suoèava revolucija zapoèeta 5. tj. sudski sistem. Ustav. ukljuèujuæi tu i Crnu Goru) ili samo u Srbiji. I treæe. Haški tribunal. neizvesno je kakav æe karakter poprimiti pomenuta revolucija. što bi sugerisalo da je njen karakter jugoslovenski. Treæa neizvesnost tièe se. U danima u kojima nastaju ovi redovi (poèetak aprila 2001). Prvo. Meðutim. neizvesno je kakvu æe sudbinu do`iveti svrgnuti jugoslovenski tiranin Slobodan Miloševiæ. Teritorijalno-politièko odreðenje revolucije Prva neizvesnost koja je pomenuta tièe se odreðenja teritorije (dr`ave) na kojoj se revolucija uopšte sprovodi. odmah se pokazuje da je jugoslovenski karak- . zapoèetu 5. 2000).

1 Oèigledno je da su zbivanja u Beogradu oktobra 2000. tako i Kosovo i Metohija. Istina je nesumnjivo da je u Crnoj Gori lièni re`im Mila Ðukanoviæa bio neuporedivo liberalniji i prema Zapadu kooperativniji nego Miloševiæev re`im u Srbiji (i. sve to ništa ne menja na èinjenici da je u Crnoj Gori postojao. jedan lièni re`im. a posebno inteligencija. Ispod njegove kontrole izmakla se kako Crna Gora. u u Srbiju i Vojvodinu). oktobra 2000. kojem su Kosovo i Metohija podvrgnuti od 1999. moglo bi se dodati. opravdava posebno razmatranje statusa i perspektiva ove pokrajine. Odgovor je nesumnjiv za sve one teritorije (u Srbiji) koje je Miloševiæ kontrolisao do dana kada je svrgnut. Problem. tokom kojih mu je pošlo za rukom da se emancipuje od uèitelja i da izgradi svoj sopstveni – mali. bio po èitavom nizu karakteristika superiorniji od Ustava Srbije iz 1990. a i danas postoji. Zbog svega toga je sasvim umesno postaviti pitanje na koju politièku zajednicu se odnosi revolucija koja je zapoèela 5. u onom domenu u kojem je savezna dr`ava funkcionisala). baš kao i obe njene federalne jedinice. pa je samim tim i njegovo „predsednikovanje“ bilo upuæeno na skraæenu Srbiju (tj. a kamoli Jugoslavije. U senci „najveæeg evropskog problema“. imale su 5. le`i u tome što SR Jugoslavija postoji kao meðunarodno priznata dr`ava. Meðutim. iako formalno zaista jugoslovenski predsednik. skoro se bezizuzetno stavila na stranu Ðukanoviæa i takoreæi mu nametnula ubrzani ritam otcepljenja od Jugoslavije. sastavljena od dve federalne jedinice – Srbije i Crne Gore. jednako problematièan kao što je bila problematièna i sama Miloševiæeva funkcija jugoslovenskog predsednika. Utoliko u postojeæoj situaciji u SR Jugoslaviji postoje i elementi onog sukoba koji su do`ivele amerièke dr`ave nakon sticanja nezavisnosti od Velike Britanije – sukoba izmeðu federalnog koncepta (karakteristiènog za velike federalne jedinice) i 1 Problem sa Kosovom i Metohijom je još kompleksniji (o èemu svedoèi vojna ofanziva u koju je novembra 2000. uèenik je pro`iveo relativno sreæne godine. krenuo albanski separatistièki pokret na jugu Srbije) i ovde neæe biti naèinjan zbog nedostatka prostora. meðutim. ali za skromnije apetite dovoljan – politièki zabran. oktobra 2000. Naime. potrebu za ustavotvornom revolucijom. ali se na granicama te teritorije prema Crnoj Gori poèinje dizati neprozirna magla. barem formalno. koja je èlanica Ujedinjenih nacija i. U svakom sluèaju. Miloševiæ nije kontrolisao ni celokupnu teritoriju Srbije. I savezna dr`ava. bila signal za crnogorskog predsednika Mila Ðukanoviæa i njegove saradnike da još ofanzivnije krenu u osamostaljivanje Crne Gore i tako postojeæi lièni re`im u ovoj republici uèine imunim na revolucionarne impulse iz Srbije. No. oktobra 2000. koji je uèitelj predstavljao tokom devedesetih godina. postojanje meðunarodnopravnog re`ima.184 Aleksandar Molnar ter revolucije zapoèete 5. èiji anahronizam najbolje razgoliæuje sam uèiteljev pad sa vlasti. ponikao u Miloševiæevoj školi demokratskog despotizma. pošto nijedna od njih nije bila ureðena kao moderna demokratska ustavna dr`ava. kao što je istina da je Ustav Crne Gore iz 1992. . Svi znaèajniji segmenti crnogorskog graðanskog društva. problem ipak nije tako jednostavan.

nu`no æe se morati skrasiti unutar srbijanskih teritorijalnih okvira. srbijanski „federalisti“ za sada nisu uspeli da ponude ništa što bi zaista doprinelo ubeðenju tih graðana da perspektiva prosperiteta za njih postoji u Jugoslaviji. „federalistièke snage“ – barem u Srbiji – ušle su u borbu protiv crnogorskog separatizma vrlo mlako. Iako se Slobodan Miloševiæ zaista mo`e oznaèiti kao politièar koji se vlasti domogao još u doba komunizma (shodno tadašnjim pravilima borbe izmeðu pojedinih frakcija komunistièke partije) i kontinuirano vladao do pomenutog dogaðaja. da se ona završi i na svet donese sve svoje plodove. U èlanku napisanom neposredno posle Miloševiæevog svrgavanja. Osim (taènih.O neizvesnostima revolucije 185 antifederalnog koncepta (karakteristiènog za male federalne jedinice). bilo redefinisanjem jugoslovenske federacije). naravno. bivši komunisti se kontinuirano nalaze na predsednièkim pozicijama kako u Crnoj Gori. Njihov principijelni sukob treba oèekivati tek kada bitka protiv Jugoslavije/Srbije bude okonèana (bilo sticanjem nezavisnosti Crne Gore. u kojoj momentalno „antifederalisti“ imaju daleko veæu prednost i ubrzano se pribli`avaju realizaciji svog tako `eljenog cilja. kojima ona mo`e krenuti. onda je ovaj dogaðaj okonèanje kraja komunizma“ (Ash. pošto ih u isti politièki tabor ujedinjuje borba protiv zajednièkog neprijatelja – „srbijanske hegemonije“. ova interpretacija sadr`i odreðene probleme. Da bi se o tome moglo pouzdano govoriti. S druge strane. . revolucija zapoèeta 5. Jedan naèin gledanja na ovu revoluciju jeste da se u njoj prepozna još jedna (poslednja?) antikomunistièka revolucija. niti u predanosti komunistièkim idealima (nije li. potrebno je. Zato æe biti zanimljivo pratiti finiš „bitke za Jugoslaviju“. Fenomenološko odreðenje revolucije Druga neizvesnost vezana za ovu revoluciju jeste njen ishod. ali ne i dovoljnih) optu`bi za secesionizam i nedemokratizam na raèun crnogorskih vlasti i (sasvim izlišnih) uveravanja da æe Srbija prihvatiti svaku demokratski izra`enu volju graðana Crne Gore. oèigledno je da osnovni problemi njegove vladavine nisu le`ali ni u komunistièkom nasleðu (na kraju krajeva. Meðutim. Danas je veoma teško utvrditi taèke razdvajanja izmeðu autentiènih „antifederalitièkih“ snaga (koje su orijentisane ka izgradnji demokratske ustavne dr`ave – ali u okvirima Crne Gore) i – mahom nacionalistièkih – snaga koje brane lièni re`im Mila Ðukanoviæa. Miloševiæ bio prvi komunistièki lider u SFRJ koji je „predosetio“ lom komunistièke legitimacione matrice i blagovremeno zapoèeo sa „prestrojavanjem“ – u tabor nacionalista). moglo bi se èak reæi bezvoljno. kao i perspektivama koje joj se pritom otvaraju. uostalom. tako i u Sloveniji). dobar poznavalac novije istoènoevropske istorije Timothy Garton Ash je taj dogaðaj nazvao „poslednjom revolucijom“ u Istoènoj Evropi: „Ako je Pokret Solidarnošæ u Poljskoj bio poèetak kraja komunizma. veæ je i sada moguæe govoriti o moguæim putevima. A ako se bude desilo da oni na kraju slave pobedu. 2000: 47). oktobra 2000. odnosno ono šta æe se njome postiæi. Zavodljiva na prvi pogled.

oktobra 2000. veliku ulogu igrala i ova `elja za integracijom u Evropu (naroèito kod mlaðih uèesnika zbivanja) nema nikakve dileme. koje su […] svele `ivot ovih zemalja na stranaèke sukobe i borbe“ (Danas od 24-25. Zato je veoma indikativno da je on. ekonomske i kulturne procese integracije. sukoba i promena. U poslednjem intervjuu sa slobode. to još samo po sebi nije dovoljno da se cela revolucija zbog toga nazove antikomunistièkom. Nazivanje dogaðaja od 5. u Beogradu. Miloševiæ nikada nije `alio za „starim dobrim danima komunizma“. 1990: 22). niti je `eleo da ih vrati. ali se pokazao kao rigidan i nedalekovidan politièar kada je u pitanju bila procena moguænosti da – i po cenu rata. Strah od te dve stvari sasvim jasno probija ispod citiranog lamentiranja o (navodno sveopštoj) rastrzanosti istoènoevropskih društava „stranaèkim sukobima i borbama“ i o novom „kolonijalizmu“. veka (pritom vazda pokušavajuæi da u Aziji stekne saveznike u borbi protiv „NATO-imperijalizma“). marta 2001. Stvari stoje sasvim drugaèije. Najsigurniji put dola`enja do takvog ishoda jeste organizovanje ustavotvorne skupštine sa . str. No. zakljuèujuæi da je „u svim zemljama tog regiona došlo do dramatiènih politièkih tenzija. formulisao tezu. zadr`ao krajnje negativan stav prema promenama koje su se desile u Istoènoj Evropi 1989/1990. Zato. Vikend dodatak.186 Aleksandar Molnar Ono što je Miloševiæa uèinilo „crnom ovcom“ Istoène Evrope u devedesetim godinama bilo je njegovo slepilo za sudbinu bipolarnog sveta i evropskih integrativnih tokova. nalazeæi svoje najveæe pra`njenje u antikomunistièkim demonstracijama 9. Da je u erupciji narodnog gneva 5. koja su u njoj preovladala. dovoditi u vezu sa antikomunizmom. Meðutim. koji izra`ava nosivi društveni ugovor njenih graðana i unutar èijih institucija æe moæi da teku redovni politièki procesi. ono protiv èega je on bio moglo bi se svesti na dve stvari: istinski politièki pluralizam i ukljuèivanje u transnacionalne – pogotovo evropske – politièke. postojao i u Srbiji. oktobra 2000. Miloševiæ je o oslobaðanju istoènoevropskih zemalja od komunizma govorio kao o „krizi“. po kojoj su antikomunistièke revolucije u Istoènoj Evropi imale naglašen proevropski karakter i bile rukovoðene sna`nom te`njom za èvrstom integracijom u evropsku zajednicu naroda (Dahrendorf. Ralf Dahrendorf je veæ 1990. ali je u narednom periodu bio obuzdavan i umanjivan nacionalistièkom i ratno-huškaèkom propagandom. oktobra 2000. („poslednjom“) antikomunistièkom revolucijom bilo bi mo`da ipak najpogrešnije zato što bi se na taj naèin implicirao zakljuèak da je revolucija veæ okonèana. koji je dao novinaru Danasa. Taj proevropski naboj je 1989/1990. ako ima smisla revoluciju zapoèetu 5. odnosno poèetku njihove „kolonizacije“ (od strane „kreatora svetskog poretka“). onda to treba ogranièiti samo na vezu sa proevropskim nastojanjima. kojem su podlegle. marta 1991. Miloševiæu nikada nije pošlo za rukom da ga u potpunosti iskoreni. II-III). Drugim reèima. praktièno sve do dana-današnjeg. Revolucija je tog dana zapoèela i okonèaæe se tek kada Jugoslavija (odnosno Srbija) dobije ustav koji joj odgovara. Miloševiæ se pokazao kao pragmatièan politièar kada je trebalo odbaciti komunizam. izolacije i sankcija UN – odr`i sopstveno samovlašæe u Evropi u poslednoj dekadi 20.

èesto u velikoj meri korumpiranih ili na drugi naèin ogrezlih u nezakonite radnje. Na putu ka ustavotvornoj skupštini. koja je nekada pripadala Josipu Brozu – i to nad onima koji su tamo ulazili i boravili. Na drugoj strani. Privoðenje pravdi Slobodana Miloševiæa U buduæim istra`ivanjima vladavine Slobodana Miloševiæa verovatno æe morati da se pravi razlikovanje izmeðu datuma kada je prestao da vlada nad Srbijom (5. sa èijeg èela nije `eleo da se povuèe ni posle izbornih debakala iz septembra i decembra 2000. podeljene i odgovorne vlasti. Jedna od najveæih opasnosti tièe se odnosa prema pora`enim snagama starog re`ima. koja æe spreèiti nastajanje neke nove tiranije u buduænosti. U nadi da æe mo`da dobiti svoju šansu da se vrati na poprište politièke borbe. 1992: 520). u ulici nazvanoj po gradu decenijama slavljenom zbog svoje „revolucionarne“ partizansko-komunistièke prošlosti. Miloševiæ je èuvao taj poslednji komad „neokupirane zemlje“. kasnije zaplenjenog u . Meðu tim merama. Skoro punih pola godine nakon što su mu oduzete poluge vladavine nad zemljom. svoju produ`enu agoniju. Dreier. prevelika integracija starih kadrova. na kojoj je jedino moguæe doneti takav ustav. dovodi u opasnost samu moguænost revolucionarnog novog poèetka (Quaritsch. Schweitzer. U sluèaju Jugoslavije/Srbije to je svrgnuti tiranin – Slobodan Miloševiæ. 1995. meðutim. a zatim i zaslu`eni kraj. Kolièina oru`ja. svakako je najva`nija odluka ko æe se iz stare nomenklature i za šta krivièno goniti – a posebno da li æe se i za šta suditi èoveku na vrhu hijerarhije starog re`ima. do`iveo poèetkom proleæa 2001. april 2001). Jedan njihov deo mora biti integrisan u politièki `ivot zemlje (odnosno u administraciju i ekonomiju). 1999). svojevrsnu drugu „U`ièku republiku“. 1992. pošto vitalni mehanizmi dr`ave i ekonomije po pravilu ne mogu izdr`ati konsekventnu „èistku“. (i to pre svega zahvaljujuæi haosu koji je prouzrokovala nemaèka okupacija).O neizvesnostima revolucije 187 jasnim i èistim legitimitetom i sa dovoljno prosveæenom veæinom za stvaranje takvog aran`mana pravno regulisane. bivši predsednik Srbije i Jugoslavije je nastavio da vlada u pomenutoj rezidenciji. privremeno) uspostavljen u u`ièkom okrugu u leto 1941. u bivšoj vili „Mir“ Josipa Broza (tik ispod Brozovog veènog odmorišta). jedan od najva`nijih poteza koje æe nove. privremene vlasti (ali i prve vlasti koje budu izabrane u skladu sa novim ustavom) morati da vuku tièe se izbora mera kojima æe se „pravno potiskivati prošlost“ starog re`ima (upor. kriju se brojne prepreke i èekaju mnogobrojni izazovi. Poslednjih šest meseci svoje „vladavine“ Miloševiæ je proveo ujedno i kao zatoèenik teritorije nad kojom je vladao. ali i nad onima koji su ostali èlanovi partije. detaljnije Hoffmann. I zaista ima neke simbolike u tome što je re`im koji je na tlu Jugoslavije/Srbije po prvi put (doduše. oktobar 2000) i datuma kada je svrgnut sa vlasti nad poslednjom teritorijom – predsednièke rezidencije u U`ièkoj 11 – koju je kontrolisao (1. Dakle.

Miloševiæ je 1. trajao 13 godina i imao dve faze. nad kojima je veæ uspostavio kontrolu. kao uvek pre toga. aprila 2001. kao da se ništa nije desilo. najgrublje. beogradskom „Zabranjenom gradu“. Meðutim. kao i pripadnici Vojske Jugoslavije koji su „obezbeðivali objekt“. ako hoæe. Pucnjava do koje je došlo u subotu. sada je došao red na Miloševiæa i njegovu porodicu da se suoèe sa konsekvencama. odbrani oru`jem. U prvoj fazi. odgovoriti na nju silom. potrebno je skrenuti pa`nju na jedan veoma bitan momenat. pokazati „kooperativnost“ i pristati na uslove daleko gore od onih koje je druga strana nudila u samom startu. dok su prostorima bivše SFRJ tutnjali ratovi. a pitanje je da li æe i. ako su do sada uglavnom drugi plaæali ceh takvog ponašanja. aprila uhapšen po kriviènoj prijavi zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja i nedozvoljenih finansijskih transakcija. dugogodišnji voða srpskog naroda ni sada nije imao snage i odluènosti da prihvati sve konsekvence i do kraja realizuje plan koji je zamislio. Ali. oktobra 2000. To sve govori da æe se svrgnutom tiraninu suditi. Kosovo. prilikom pokušaja Specijalne antiteroristièke jedinice da zaposedne ulaz u rezidenciju. mo`e se. napraviti razlikovanje izmeðu kršenja koja su prethodila ratovima i kršenja u vreme ratova. Takoðe. Ponovo je došlo do izra`aja tipièno Miloševiæevo ponašanje: arogantno odbaciti inicijativu druge strane. svedoèe o volji svrgnutog tiranina da brani poslednji liniju fronta „do poslednje kapi krvi“. protiv Miloševiæa je Haški tribunal podigao optu`nicu zbog ratnih zloèina poèinjenih na Kosovu i Metohiji. takoðe govori u prilog Miloševiæeve rešenosti da ovoga puta „ide do kraja“.188 Aleksandar Molnar rezidenciji. kao što je veæ ranije konstatovano. bilo u Hagu – samo zbog onoga što su radili (ili propuštali da urade) tokom druge faze. U vezi sa tim problemom. Bele`eæi poraz za porazom. sve do Miloševiæevog pada 1. za šta æe još Miloševiæ biti tereæen pred domaæim sud(ovi)m(a). Sada je veæ sasvim izvesno da æe u toj stvari uslediti suðenje. 31. a najavljene su i nove optu`nice koje bi se odnosile na ratove u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. on je tako došao u situaciju da poslednjih šest meseci njegovog `ivota na slobodi (od 5. Izgradnja demokratske ustavne dr`ave zahteva da se u njene temelje postavi pravosudno verifikovana istina o prethodnom re`imu. Taj re`im je. do 1. tj. zaoštriti konflikt do krajnjih granica. Isto tako je znaèajno . marta. na Dedinju – u tzv. Politièkim ustupcima pribegavao je uglavnom kada bi se nalazio u situacijama u kojoj je jednim brojem teritorija nad kojima je do tada imao kontrolu plaæao zadr`avanje drugih. aprila 2001) kontroliše (bez adekvatne titule. a zatim jednostavno. dok je u drugoj fazi nastojao da teritorije. Kada se gledaju kršenja prava tokom trinaestogodišnje vladavine Slobodana Miloševiæa u Jugoslaviji/Srbiji. Miloševiæ je kombinacijom razlièitih metoda pritisaka širio svoju vlast (Vojvodina. pripadnici Miloševiæevog liènog obezbeðenja. Bilo bi veoma loše ako bi se Miloševiæu i njegovim saradnicima sudilo – bilo pred domaæim sudovima. ali je još neizvesno za šta i gde (sve). Crna Gora. „srpske teritorije“ u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini). by the way) još samo teritoriju predsednièke rezidencije u U`ièkoj 11.

zato što su protiv „srpskog naroda“ bile uvedene sankcije UN. zato što su to „interesi srpskog naroda“ zahtevali. te u tom kontekstu. U ovom momentu. te u tom smislu ne ostavlja prostor nekom drugom sudu da uðe u istu materiju. pred njihovim sudom. izazivanja nacionalne. Tu pre svega spadaju sve one radnje inkriminisane glavom XV KZ bivše SFRJ: obaranje ustavnog ureðenja (u tadašnjem KZ ovo krivièno delo je bilo rogobatno formulisano kao „kontrarevolucionarno ugro`avanje društvenog ureðenja“). sa zadatkom da. sasvim izvesno. U obzir bi morao da doðe i èl. pljaèkanje graðana itd. Drugi problem su same dr`ave proistekle iz bivše SFRJ: u njima nema nikakvih naznaka da postoji politièka volja za obraèun sa vlastitim projektima „stvaranja nacionalnih dr`ava“ na ruševinama bivše zajednièke dr`ave. tu i tamo. koji zabranjuje „propagandu u korist rata“ (SFRJ. zato što se ceo svet urotio protiv „pravedne . ali bi svrha suðenja upravo i le`ala u tome da poka`e za koja pojedina krivièna dela (èijim je sinhronizovanim vršenjem bivša zajednièka dr`ava podignuta u vazduh) jeste kriv i u kojoj meri. moæi mirne duše da priznaje da je. Autor ovih redova ranije se zalagao za rešenje po kojem bi sve dr`ave proistekle iz bivše SFRJ obrazovale jedan tribunal. st. koji veæ postupa po materiji regulisanoj glavom XVI bivšeg saveznog KZ.) ostaæe da lebde u vazduhu i. i za obrazovanjem jednog zajednièkog tribunala koji bi sudio upravo onim istim „nacionalnim herojima“ koji su svoje sunarodnike oslobodili te „tamnice naroda“. naime. nije jedini politièar odgovoran za taj dogaðaj. Miloševiæ. štaviše. 1994: 188). by the way.O neizvesnostima revolucije 189 (ako ne i znaèajnije) šta su oni radili (ili propuštali da urade) u prvoj fazi Miloševiæeve vladavine. Na taj naèin bi se utvrdila Miloševiæeva odgovornost za prelomni dogaðaj. omoguæavaæe mu politièki efikasnu odbranu. SR Jugoslavija ima malo šanse da se izbori za to da njeni sudovi sude Miloševiæu za ratne zloèine i da ga zbog toga ne izruèi Haškom tribunalu). On æe. (U tom smislu. ugro`avanja teritorijalne celine dr`ave. zato što se u vreme (od strane Srba „nièim izazvanog“) rata nije moglo drugaèije. kršio zakone. 1. sudi odgovornima za raspad zajednièke dr`ave i zloèine poèinjene u ratovima koji su tokom i posle raspada usledili (Molnar. rasne i verske mr`nje itd. ako stvari zaista tako stoje. No. Meðunarodnog pakta o graðanskim i politièkim pravima. onda ništa ne spreèava graðane SR Jugoslavije da insistiraju na tome da se u njihovoj zemlji. Bez rasvetljavanja Miloševiæeve odgovornosti za kljuèni dogaðaj razbijanja SFRJ svi ostali procesi koji se protiv njega budu organizovali (finansijske mahinacije. 20. koja je ratifikovala pomenuti Pakt. pokrene postupak za utvrðivanje odgovornosti Slobodana Miloševiæa i njegovih saradnika zbog osnovane sumnje da su svojevremeno poèinili niz dela koja su bila inkriminisana u glavi XV tada va`eæeg KZ SFRJ. na osnovu glava XV i XVI bivšeg saveznog KZ. ovu odredbu nije adekvatno inkorporirala u svoje krivièno pravo i zato je potrebna njena neposredna primena). svaki pokušaj primene ovakvog ili nekog sliènog rešenja suoèava se sa dva. reklo bi se nesavladiva problema. Prvi problem je sam Haški tribunal. iz kojeg su proistekli svi zloèini za koje se Miloševiæ trenutno tereti – a to je razbijanje bivše SFRJ.

Der Staat. Baden-Baden: Nomos Verlagsgesellschaft. Molnar. the Hague Tribunal. the third uncertainty refers to the future fate of the ousted Yugoslav tyrant. Heft 4:519-551. Beograd. Jg. Helmut (1992): “Theorie der Vergangenheitsbewältigung”. Timothy Garton (2000): “Die letzte Revolution”. Finally. New York i Toronto: Times Books i Random House. in Yugoslav and international courts of law. Slobodan Milosevic. Osuðujuæa presuda. mogla bi da na najbolji moguæi naèin pomogne Miloševiæu da prevaziðe svoju „postojeæu politièku smrt“ i postane ono što nikada nije bio – ponosni muèenik za „srpsku stvar“. Lettre International. 10. by the adoption of an acceptable constitution at a legitimate constitutional assembly. Key words: revolution. Hoffmann. Nova srpska politièka misao (u štampi). 2001. Christa (1992): Stunden Null? Vergangenheitsbewältigung in Deutscland 1945 und 1989. it is uncertain whether the revolution has affected Montenegro as well or remains limited to Serbia alone (without Kosovo-Metohija). 42-47. Literatura Ash. Schweizer. Winter. Dahrendorf. Poèetak revolucije u Jugoslaviji?“. In other words. The first refers to the borders of the country within which the revolution takes place. 4. Aleksandar (2000): „Svrgavanje vlasti Slobodana Miloševiæa. Constitution. Quaritsch.e. responsibility. Molnar. . i. koja bi iz jednog takvog procesa proistekla. Münster: Lit Verlag. Ralf (1995): Juristische Vergangenheitsbewältigung. Katja (1999): Vergangenheitsbewältigung nach der zweiten deutschen Diktatur. 31. Uncertainties of the Revolution Initiated on 5 October 2000 Summary: In this paper the author discusses three uncertainties faced by the revolution begun on 5 October 2000. Aleksandar (1994): Osnovna prava èoveka i raspad Jugoslavije. federal relations of Serbia and Montenegro. Bonn und Berlin: Bouvier Verlag.190 Aleksandar Molnar stvari Srba“ itd. judicial system. The second uncertainty refers to the prospects for this revolution to be completed within a reasonable period of time as a classical constitutional revolution. Dreier. Novi Sad: Visio Mundi Academic Press. Ralf (1990): Reflections on the Revolution in Europe in a Letter Intended to Have been Sent to a Gentleman in Warsaw.

ISKU[ENJA NA PUTU PROMENA .6.

.

meðunarodni odnosi. anga`man. kako funkcioniše jedan novi re`im. jer daje „viðenje iznutra“ o tome šta se zapravo s nama. Zatim je razmatrana aktivnost „Demokratske opozicije Srbije“ kao glavnog politièkog subjekta dosadašnjih promena i istaknuti zadaci koji stoje pred novom vlašæu. malo drukèiji. teoretièara ima ovde dovoljno. U prvom delu rada autor se osvrnuo na problem funkcionisanja institucija i teškoæe u stvaranju demokratskog politièkog sistema. dogaðaji na jugu Srbije i status Kosova. Pretpostavljam da je posredi ovo drugo. elita. Drage kolege. mo`da. i oko nas. * Tekst autorizovanog izlaganja na skupu (3. odgovornost. politika. zbiva. marta 2001). Naslov teksta i rezime izlaganja su formulisali prireðivaèi Zbornika. odnosi Srbije i Crne Gore – kao i moguænosti njihovog rešavanja u sklopu realnih unutrašnje-politièkih i meðunarodnih okolnosti. Demokratska opozicija Srbije. politièka kultura. U izbegavanju preuzimanja odgovornosti za sudbinu demokratskih promena od strane dela nauène i kulturne elite autor vidi jednu od karakteristika nasleðene politièke kulture u kojoj se kritièki anga`man intelektalaca èesto shvata kao izgovor za neuèestvovanje u javnim poslovima. U izvesnoj sam dilemi – šta se ovde od mene oèekuje: da li jedan teorijski prilog o politici. o civilnom društvu… ili neka vrsta izveštaja aktuelnog politièara iz jednog ugla koji je. Po autorovom mišljenju. . Kluène reèi: demokratske institucije. sudbina i buduænost tranzicije u Srbiji i Jugoslaviji zavisi od sposobnosti i demokratskih potencijala politièke i društvene elite. Posebno su diskutovana tri problema – saradnja sa Haškim tribunalom.Dragoljub Miæunoviæ Predsednik Veæa graðana Skupštine SRJ Institut za filozofiju i društvenu teoriju Beograd Pogled na promene iz perspektive politièara* Rezime: U izlaganju su formulisani kljuèni problemi demokratske rekonstrukcije jugoslovenske dr`ave i društva viðeni iz perspektive politièara – predsednika Veæa graðana Skupštine SRJ. socijalizam.

Sve su te institucije postojale. Tako da se. izigravanjem tih institucija i poremeæajem njihovih hijerarhija. jer socijalni sistemi deluju veoma sna`no na socijalne karak- . A to znaèi – parlament ima zakonodavnu vlast. kao teoretièari. Institucije moraju da dobiju stvarni sadr`aj. Dakle. Vlada mora biti odgovorna za svoje delovanje. što je neki hibrid nastao raspadom jednog tipa društva. da bi društvo i dr`ava funkcionisali. rukovodstvo. Druga teškoæa je u vezi s jednom politièkom kulturom i navikama koje nije tako lako otkloniti. Mi smo. odvija jedna politièka i društvena perverzija. i vladu. I oni koji tvrde da se ništa nije promenilo mogu biti u pravu tek onda ako mi ponovimo jedan takav haos meðu institucijama. koja je onda delegirala tu svoju moæ na jednog èoveka ili na u`e jezgro. one nisu radile ono što je trebalo da rade. Ali. to je samo prvi korak. i sudstvo. jer sad sve te institucije treba opremiti. Postojala je partija sa monopolom moæi. tako da onda sve ove institucije postaju prazne i pervertirane. hijerarhija moæi meðu njima bila je sasvim drukèija. sjajno znate. itd. on je mora kontrolisati. koji najèešæe misle da je društvo samo polje delatnosti nevladinih organizacija. ne mo`e mu Vlada nareðivati. Naravno. imala su skoro sve institucije. Meðutim. a da pri tom svaka radi jedan znaèajan posao u društvu. dakle. èiji je cilj da jedna drugu ogranièavaju. Parlament je tu slu`io samo da aklamira ono što je veæ smislila vlada. što je hijerarhija meðu institucijama bila potpuno poremeæena. Poèeæu od institucija jer je jedna takva tema danas ovde bila na dnevnom redu. partija radi ono što je smislio Politbiro ili voða. i štampu. sve ono što vi ovde. i sindikat. Naravno. i – drugo. pre svega. one su nominalno postojale. Prvo. do juèe. Institucije postoje u jednom sistemu i u nekoj hijerarhiji. vlada radi ono što je smislila partija. To je njihov prevashodni znaèaj – podela odreðenih uloga. Prva stvar koju treba da uradi nova vlast jeste da uspostavi pravu funkciju svih institucija i odredi jasno njihov odnos. da budu delotvorne. samo sad sa sledeæim razlikama: – prvo što je njihov sadr`aj bio ispra`njen. kako te institucije snabdeti kadrovima koji su spremni da preuzmu uloge koje im prisustvo u tim institucijama nameæe. i za vreme Miloševiæa – i parlament. u stvari. imali – i za vreme Tita. nije lako izvršiti takav jedan preokret. obratno. Prethodna društva – socijalistièka. Sud mora biti nezavisan i od Vlade i od parlamenta. Da ne razoèaram ovde predstavnike nevladinih organizacija. i ovo što smo imali posle njih. kadrovima. institucije postoje da bi se odr`ala jedna ravnote`a moæi i da se problemi u društvu rešavaju na utvrðenim mestima i utvrðenim procedurama.194 Dragoljub Miæunoviæ Ja sam probao da malo disciplinujem to što æu reæi o nekoliko tema. to nije nimalo lako.

Kakvo je naše društvo. èak i jaèe nego što æe socijalni karakteri uspeti da oblikuju socijalne sisteme. Bilo bi krajnje smešno. a nikad odgovornost! Ali. sad æemo mi odmah ponovo izbore!“ Ko je taj koji æe „sad. posle ovih izbora. Ali. osvojiti vlast.Pogled na promene iz perspektive politièara 195 tere i socijalno ponašanje. On je mislio da je vlast samo moæ i u`ivanje. na toj sceni se igra drama! I svi uèesnici rizikuju da æe dramatièno završiti. Ko to treba da uradi? Malo pre sam ovde èuo da je DOS neko èudovište (Behemot) poput nekih Hobsovih figura. Dramatièno æe biti. Oprezni ljudi koji su zadr`ali tu poziciju „voajerstva“. imaju pravo na nju. strašnije. Dakle. veæ da se tamo igra drama i tragedija. šta bismo posle imali? Restauraciju ili haos. ponovo“?! Imamo li mi taj organizovani politièki subjekt? Na`alost. ukljuèujuæi i ove „politièke voajere“. i da li je ono uopšte postojalo u odreðenom smislu da bi bilo u stanju da proizvede odreðeni društveni napredak? To je jedno krupno pitanje. a pre svega. Ali onda svi. njene politièke elite. da je to trebalo raspustiti odmah. ako ne rizikujemo da uèestvujemo. Ali mislim da neæemo daleko otiæi ako se samo na tome zadr`imo. Ja èesto navodim. vode dr`avne poslove i sprovode reforme. i da se tamo ne igraju vodvilji. Zato mislim da je to jedan od prvorazrednih zadataka koje treba uraditi. Pravi istorijski napredak je onaj koji se odigrava u dubinama društva“. a što sada znamo: mogle su se dogoditi i druge. koja mora da raèuna na svu društvenu slabost. pa sada. kakve su – takve su. To je neka vrsta moralno odgovorne pozicije koja se od svih nas oèekuje. treba to da shvate i da se društveno anga`uju da bi ovo društvo bilo drukèije i bolje. kao što je to bio sluèaj i s drugim zemljama. Sjajno! I. zapoma`e: „branite me“. dok imaju to poverenje. i sad reæi – „Neka. zavisi od odva`nosti i sposobnosti elita. jer je politika problem jedne velike odgovornosti. citirajuæi Hegela – šta to znaèi izaæi na istorijsku politièku scenu – da tamo ne cvetaju ru`e. silazeæi sa scene. oni dele lekcije kako je trebalo èiniti. politièki i socijalni „voajeri“ koji su se klonili politike kao `ive vatre. i suludo. postoje oduvek u društvenim krizama tzv. pa budemo osuðeni i odbaèeni. na svu ovu moralnu krizu. To je jedna tragedija koja se mo`e dogoditi. Sudbina Jugoslavije u ovom trenutka. Mi smo imali neki socijalni okvir. imali smo politièke partije. Ali se mogu dogoditi i druge. srušiti Slobodana Miloševiæa. I ono što je izuzetno va`no. . I sad sam ušao u onaj drugi problem – problem društva. i one su du`ne da u odreðenom periodu. Sla`em se potpuno s Ben`amenom Konstanom koji je rekao: „Politièke promene ne znaèe skoro ništa. To Miloševiæ nikad nije razumeo. kada proðu krize i opasnosti. koje su uèestvovale na izborima i na tim izborima dobile odreðene glasove. ali smo imali politièke partije. ako ne budemo ništa èinili. politika je skopèana s odreðenim rizikom i odreðenom odgovornošæu.

polo`aj nekih slojeva. ali da pored toga postoji i nešto što se zove argumentacija. DOS funkcioniše. donose se konsenzusom u Predsedništvu. ali u pojedinostima – to je prilièno loše. Ima naravno i politièkog egzibicionizma i mnogo toga još. DOS ima. Najva`nije je bilo promeniti re`im. trebalo je uveriti mnoge obiène ljude da to sme da se uradi. Drugo. kao udru`ena opozicija. da je to èesto gubljenje vremena. To je veæ bio veliki cilj i velika odgovornost. Imao sam nedavno u Varšavi razgovor s Adamom Mihnjikom. To je polo`aj èoveka. DOS je uspešno stvoren jednim „okruglim stolom“ i nastavio je da funkcioniše. gde su stvari jako teške. Kad god nekom strancu ka`em da imamo koaliciju od osamnaest stranaka. „Kad pogledaš Poljsku. u njoj ima mnogo institucija koje su o`ivljene. „oboriti“ Miloševiæa. konstatujmo da. pa tu su i pritisci. Hteo bih da ka`em nekoliko reèi o DOS-u. a koje su strašne. da mobiliše mase za reforme i preobra`aje. U globalu – izgleda sjajno. DOS je uspeo da zajednièki izaðe na izbore sa jedinstvenom listom i da savlada sve moguæe sujete i da u punoj kampanji promoviše Koštunicu.196 Dragoljub Miæunoviæ na svu obeshrabrujuæu realnost. Svako zna da je konsenzus teška procedura. ispunili ste naša oèekivanja!“ – jer su njihova oèekivanja uvek za nekoliko kopalja iznad onoga što Vlada mo`e da ostvari. kao vama Jugoslovenima. Ona mora da istrajava u `elji da ponese tu odgovornost. i gde postoje spoljni uticaji i neke druge determinante. razlièite liènosti. i trgovina. naravno. nekima se. desilo još gore“. ipak to znaèi da mi imamo posla s jednim istorijskim fenomenom. Pa ipak se doðe do zajednièkih rešenja. On je rekao jednu stvar koja je vrlo zanimljiva. vidiš promene: poveæan je društveni proizvod. on se odmah uhvati za glavu i pita – da li je uopšte moguæe da to funkcioniše? Funkcioniše. ona ima vrlo va`nu ulogu u Evropi… itd. Ako toga nema. Ali. i pre nego što preteramo u njegovom ocrnjivanju. Znamo šta se dogodilo u Bugarskoj. ona je pred prijemom u Evropsku uniju. èak i razlièitih politièkih uverenja. mnogo se gradi. onda sigurno da ne postoji ta Vlada kojoj æe graðani reæi – „Sjano. Slaba je uteha da ima i goreg. u Rumuniji. razlièitog iskustva. uz punu svest o tome šta je najpreèi i najva`niji zadatak. velikih politièkih i društvenih prevrata. razlièiti karakteri. uprkos svemu. nego se èak i politièka elita preseli meðu one graðane koji uvek oèekuju više od onoga što je realno da se dogodi. gde mnogi slojevi postaju `rtve. . razlièitih politièkih pedigrea. i da pobedi na svim izborima. gde mnogi ljudi do`ivljavaju razoèarenja. Osim tog. nekih institucija i niz drugih stvari koje su se pojavile u društvu. Od toga zavisi hoæemo li proæi ili neæemo proæi. Prvo. Kako se donose odluke u DOS-u? Po pravilu. jedan veoma dug i prijatan razgovor u hotelu. mnogo više nego što je to bio sluèaj u nekim ranijim društvima koja su koliko-toliko `ivela autonomno. Propali su ti prvi demokratski impulsi iz prostog razloga što elita nije bila sposobna da stvori neke strukture.

Problemi sigurno postoje. Svaki stranac s kojim razgovaram ima samo tri teme. formirani su zbog njega i bilo je dosta jednostavno: ko je god bio protiv njega bio je sjajan. da li Amerika. ili za godinu-dve. jer inercija postoji u politici. Na primer. nego samo predrasude o naciji i društvu u celini. odnosno Crnom Gorom? Dakle. još ubedljivije. Èuju se isti lobiji. ništa se nije promenilo. Sreæete odreðene ljude. prepoznajete njihove interese. Da doðe do zajednièke vlade. Ali. To proizlazi iz jedne vrste inercije. Šta je sa Preševskom dolinom i Kosovom? 3. nije to samo zbog DOS-a. DOS je neke kritiène situacije koje su postojale unutar koalicije izmeðu pojedinih lidera. Poljska je zemlja NATO-a. Sada kad je nestala ta opasnost. Ali tek sledeæi izbori mogu biti prvo iskušenje DOS-a. što je moje veliko razoèarenje. DOS æe postojati. Uzmimo primer. imaju zajednièki stav oko Haškog tribunala? Otvoreno æu vam reæi da ne postoji precizan zajednièki stav. i to je sve što ih zanima: 1. onda. i zbog straha od toga šta bi se moglo dogoditi. Mnogi su re`imi i pojedinci prikrivali sopstveni nacionalizam kritikom Miloševiæa. ali to su mo`da samo „presvlaèenja“. Mi imamo još jedan problem o kome bih nešto rekao. radi predstavljanja zemlje u svetu. Šta je s federacijom. ne verujem. Sve to je moguæe. uspeo je zatim da se saèuva. uspeo da prevaziðe. predsednik Poljske Kvašnjevski rekao mi je da misli da Miloševiæu treba suditi u Jugoslaviji. i moram da vam otvoreno ka`em. naravno. nego ovo uslovljavanje. Francuska itd. naravno. Prema tome. Ona deluje jaèe nego što se to veruje. Bilo da su dr`avni ili društveni. A rusko stanovište znamo odranije. sve poèinje ponovo da se javlja u formi koja je najprostija: dakle. ali svejedno. I ovoliko predstavlja jedan neoèekivan uspeh. u koju ja. federalne i republièke. To što govore strani . nema više analize neke politike. Nemojmo oèekivati èuda. DOS postoji. taj strah postoji na terenu. jer on nema zajednièko mišljenje o njima. taj Miloševiæ. o nekoj pomoæi koja bi bila druge vrste. njima je Miloševiæ bio alibi. Engleska. Èetvrto. i da funkcioniše u parlamentima. svi znaju naše tri teške muke. a ne u Hagu. Šta je s Hagom i Miloševiæem? 2. radi legitimiteta vlasti. u tom teškom prelaznom periodu. Ali. teško je zaustaviti tu inerciju kritike Jugoslavije i Srbije. i da potvrdi pobedu na republièkim izborima. radi zapoèetih reformi i okretanja buduænosti. radi stabilnosti zemlje. isto tako kao i u fizici. potpuno smo na istom. i mislim postojaæe sve do narednih izbora koji æe biti za par meseci. Rusija. straha od anarhije ili neke restauracije. da je strane sagovornike teško vratiti na neku raspravu o socijalnim i politièkim reformama.Pogled na promene iz perspektive politièara 197 Treæe. sve je isto. uoèavate odreðene lobije. da ih nekako razreši. Mo`ete èuti: pozdravljamo promene. I mislim da je veoma va`no da on do tada postoji. „nacionalisti su zamenili naciste“. o nekim rešenjima. ista retorika. Tu. svejedno.

i za koje ne znamo ko ih je ubio. To je bilo otprilike ono što je Milutinoviæ govorio „Que sera. neæe stiæi do Niša. iznad zakona. u duelu. poginuli. Oni mogu da „mudruju“. I ljudi su postajali poslanici sa po 100 ili 200 glasova. negovao. onda neka se sklanja odmah. mora da ponudi odreðeno rešenje. kako zbog unutrašnjih odnosa. forsirao. i gde æe mu se suditi – stvar je razgovora. takoreæi. Politièar mora da ka`e – kako. pa šta bude – da bude“. i ne moram oko toga da se sekiram“. Ali. da li dr`ava ili neko drugi. bez obzira na to što su ponekad davane pomalo marketinške izjave. jer to je jedna pozicija èudne neodgovornosti. taj mora odgovarati). praktiènosti. a pitanje da li æe se Miloševiæu suditi i kada. s velikim samozadovoljstvom.198 Dragoljub Miæunoviæ diplomati nije nešto što se preprièava. Albanci nisu hteli da izaðu na te izbore. (Uvek sam smatrao da je najveæi Miloševiæev zloèin upravo taj – što nije sudio zloèincima. naprosto. kolumnisti. A kad ga pitate – a kako? – to odbija da odgovori. da se mora istra`iti ta prošlost. i cela ta prièa jeste stvaranje „bauka“ kako bi se ponovo podstaklo i mobilisalo javno mnenje da bude ksenofobièno. da imaju svako svoju prièu. Dakle.. Ako ne zna da ka`e – kako. to ne moraju. Miloševiæ je rekao: „Odlièno. Svi smo u njihove zloèine mogli da se uverimo èak i televizijskim snimcima. postali su poslanici. kada su izbori bili po veæinskom sistemu. stvaranje pravnog ambijenta – kako oni to vole da ka`u – dakle nekih zakona koji omoguæavaju tu saradnju. u izbornom okrugu koji ima 30.000-40. itd. paranoidno i. stav je DOS-a da se to pitanje mora rešavati veoma odgovorno. On mora da ka`e – kako.000 . I sad se vi èudite što ljudi koji imaju razlièite kontakte o tome imaju ovakvo ili onakvo mišljenje.. analitièari. ili neka be`i. i da druge stvari mo`emo. O tome sigurno treba voditi raèuna. Da o toj stvari govorimo iskreno: neæe Albanci zauzeti Vranje. Molim vas. i onoga koji to nije. Ali apsolutno. A teoretièari. Što se tièe juga Srbije. da se tu radi o fizièkom opstanku Jugoslavije. stvar je konkretnih istraga i optu`nica. Oni su postali nedodirljivi. i moram da ka`em da mi je bilo `ao mog nekadašnjeg prijatelja. èak i iz iste zemlje. sluèajno. Nakratko sam. video emisiju u kojoj su bili. evo meni trideset mandata viška. Pre deset godina. eto. Ali u jednoj stvari DOS je apsolutno saglasan: to je saradnja s Haškim tribunalom. ali. naravno. krio. To je razlika izmeðu politike i politièara. razlièiti faktori o tome govore drukèije. jer ono ima mnogo veæe meðunarodne implikacije nego unutrašnje. Te stvari se moraju do kraja osvetliti – ko je to dopuštao. ovde se radi o konkretnom problemu koji mora da se reši na jedan konkretan i odgovoran naèin. oni su. Èavoški i Èoviæ. bili su vlast iznad svake druge vlasti. neki „heroji“ koji su. da zanemarimo. sera… Mi smo u pravu. hajde da mi grunemo. postoje stvari koje su diskrecija. i sigurno – gonjenje krivaca za zloèine. stanovište DOS-a jeste da se mora odgovarati za zloèine. tolerisao. Dokle æe ti tragovi iæi – to æe istra`iti sudovi. naprosto. i kao što znate. tako i zbog meðunarodnih posledica koje iz toga mogu da izaðu.

i na tu „udicu“ se dosad u DOS-u niko nije „upecao“. da to nekako uspeva da opstaje. pluralizujmo ih malo. Biæe tu nekih stalnih napetosti. pobiti? Ako to ne nameravate. morate ih integrisati. Na prvoj. nastaviæemo da `ivimo s problemima – ako hoæete da saèuvate teritoriju!. To mo`e da uspe s obzirom na to da se tamo nalazi mali broj ljudi. da uðu u parlament i vladu“. pljaèku društvene imovine na Kosovu i Metohiji. Koga mi to mislimo da zavaravamo? Hajde da odgovorimo na pitanje – šta mi. I sada je problem te odgovornosti na delu. u Parlament. u trouglu: meðunarodna zajednica (Ujedinjene nacije. kao što znate. naravno – šta æe se desiti s Kosovom? Na ovo pitanje stranaca – šta æe te uraditi s Kosovom – ja obièno odgovaram: „A šta æe te vi uraditi s Kosovom?!“ I tu nastaje drama.000 biraèa bude poslanik. u svakom sluèaju. verifikacionoj sednici. a to je da odmah. to ih manje košta. preðimo na razgovore sa Albancima. Ne! Nije bilo ni govora o tome. hoæemo? Hoæemo li da saèuvamo teritoriju. Zaglušujuæa „patriotska“ retorika o „Svetoj zemlji“. uzeo sam reè i prva reèenica koju sam izgovorio u Parlamentu bila je: „Èekajte ljudi. o „najskupljoj srpskoj reèi“. dr`ava je bila samo jedna moneta preko koje se mo`e sticati moæ i bogatstvo. Doèekan sam kao najveæi „izdajnik“. Ali. du`ni ste da na to pitanje odgovorite!“ A na to pitanje Miloševiæ nije hteo da odgovori. bez obzira na svu retoriku koja je mogla da bude razlièita. Mi smo sad svesni. odgovorite mi: Kako mislite da saèuvate teritoriju bez stanovništva? Hoæete li stanovništvo proterati. to je savršeno jasno (ja sam bio pre èetiri-pet dana na sastanku Stalnog politièkog komiteta OEBS-a. morate razgovarati da glasaju. prihvaæen je taj plan koji je Èoviæ sa Vladama spremao. Zapad nema strategiju za rešenje kosovskog pitanja. Ono što oni `ele jeste da se to pacifikuje. Jer. Jer. Stavio je tu stvar pod tepih. neka uðu u Vladu. a neæemo stanovništvo? To bi bilo savršeno jasno! Ali. i to je sve. za njega je postajala samo partija i njegova vlast. „plaæenik“. mada on deluje malo nesuvereno. Ali. To jeste te`ak problem. za njega dr`ava nije postojala. i verovatno se u tom regionu mogu stvoriti neke mešovite policije i razni drugi oblici lokalne vlasti i sitnih investicija. va`no je i glasi: „Kako mislite da zadr`ite teritoriju bez stanovništva? Kao politièari. I sad je naše pitanje: da li mi treba da èekamo da oni nešto smisle da urade. neka uðu u institucije. mo`da je treæi put dobar. ili da sami damo jedan predlog. zapravo. . saglasni smo oko strategije. tako da je taj problem ostao do dana današnjeg. nekoliko desetina hiljada.Pogled na promene iz perspektive politièara 199 glasaèa. o „kolevci srpstva“. a pre toga u Savetu Evrope). da ne izbiju neki veæi po`ari. ali koliko ih god bude. taj plan je dat meðunarodnoj zajednici i tu se aktualizira pitanje formi integracije. Predlagao sam tada – zamrznimo te mandate. sramota je da neko sa 100 glasova od 30. još gore. pa da nam onda oni šalju svoje primedbe. pa da mi onda imamo problem oko toga da li to prihvatamo ili ne prihvatamo. prikrivala je politièko-partijski interes obezbeðivanja parlamentarne veæine i. o „Lazarevoj kletvi“. ali se mora rešavati. Te`i problem je. pitanje koje sam tada postavio i sada stoji.

opredelili su se za nezavisnost dr`ava. tu Platformu o redefinisanju. a oni ka`u: to više ne va`i. uz male korekcije. nema ništa od principa samoopredeljenja. bez obzira na sve druge interese“. to da su sedam godina bili u koaliciji. nema Srbija nikakvog interesa da tu dr`i centralizovano bilo šta. godine izabrali. Neka ostanu èetiri-pet funkcija. jer opozicija nije htela da doðe na tu sednicu. uva`avajuæi tu platformu o totalnoj decentralizaciji. ako to ostane „vojnotehnièko-teritorijalni integritet“. vraæamo se principu garancije teritorijalnog integriteta. a spoljne granice se nikad ne smeju menjati silom. to je drugo pitanje. predstavnika vlasti. Jer. oni (DPS) su ga 1997. predomislili smo se – odlazimo iz Jugoslavije. mi neæemo! . sedam godina su predstavljali onaj dovoljan teg da se omoguæi veæina u Skupštini pomoæu koje je Miloševiæ vladao. Ovde imamo jedan problem: da li bi to u sluèaju Kosova moglo da bude nešto drukèije. sve æe se vratiti na prethodno stanje. i gotovo. Na primer. Na kraju. šta æemo mi da radimo s tim „teritorijalnim integritetom“? To je pitanje koje realno postaje politièko pitanje. Evo vam ista takva platforma. I mi sad prihvatamo. administrativne granice postaju spoljne. Nego. izabrali za predsednika. dakle. ako odu meðunarodne trupe? Sve su to strašna i krupna pitanja pred kojima stojimo. „krvavom“ i kako sve nazivanom Miloševiæevom Srbijom? Ostavljam po strani istoriju. ljudi su imali referendum. Jedno pitanje.200 Dragoljub Miæunoviæ OEBS. a moramo da ih rešavamo. ne postoji nijedan racionalan razlog. tako su ga oni. Mi nemamo ništa protiv da se maksimalno decentralizuje Federacija. U Jugoslaviji su se uvek borila dva principa koja su zloupotrebljavano mešana: to je princip samoopredeljenja naroda (po tom principu otišla je i Slovenija. Ali. niti sam sreo sagovornika u meðunarodnoj zajednici koji bi razumeo ili naveo bilo koji politièki razlog odvajanja Crne Gore. ali – u Jugoslaviji. šta æemo s Kurdima. Ko mo`e da odgovori na pitanje zašto Ðukanoviæ ne mo`e da `ivi zajedno s demokratskom Srbijom. Ali je mnogo èudnije da je posle toga došla Platforma pre godinu i nešto dana o redefinisanju odnosa. zapoène jedan dug i te`ak razgovor o tome kako to da se reši. dakle oni koji brinu o bezbednosti) – predstavnici Albanaca – predstavnici naše vlasti. I cela izborna kampanja im je bila politièka – „Za Jugoslaviju“. Koštunica je èak rekao – ni predsednik se neæe direktno birati. uz radikale. Ko æe sada garantovati tu bezbednost. da pomenem samo njihovu koaliciju. Korzikancima? Znaèi. Kad su to uradili Srbi u Krajini ili u Bosni. da li puèem koji je organizovao Miloševiæ. i Hrvatska i svi ostali) i reèeno je tada: dobro. Ali. ostaju u Jugoslaviji. Postoje. stvorili su kvorum. tamo je predviðeno da æe biti naših granièara. a `iveo je s „despotskom“. naravno. Oèigledno za sada da se verbalno poštuje „teritorijalni integritet“. „dva oka u glavi“ i to kako je Ðukanoviæ došao na vlast. takvi pokušaji i ispitivanja mnjenja. koje je recidiv komunistièkog rešavanja svih pitanja. „tiranskom“. onda su videli da je „ðavo odneo šalu“ i videlo se da to ne mo`e da postane meðunarodni princip. Odgovor dolazi: Ne. Baskijcima. tièe se totalnog voluntarizma politièkih voða: „ja imam politièku volju i ja hoæu da je sprovedem.

I tako se otvara jedan celi kompleks nepredvidljivih posledica. kao SFRJ. uprkos tome što mnogi smatraju da je stvar veæ daleko otišla. (Baš sam sad. Ja. politièki se apsolutno ne mo`e naæi sagovornik koji bi mogao da naðe zdravog argumenta za ovu separatistièku politiku. jako smešno. taj „geološki nacionalizam“. kreæete u jednu avanturu. A ekonomsko osamostaljivanje Crne Gore još je neuverljivije. po kome „ako postoji šansa da se nešto loše dogodi. da æemo. èije uporište su turisti kojih je 90% iz Srbije. milijardu. a onda dolaze aspiracije Albanaca. naravno. a kada se sve moguæe posledice sagledaju za bezbednost Crne Gore i regiona. znam. To je opet druga prièa.) Na kraju. to je luka Bar. I drugi resurs je turizam. koja uopšte nije bila naš najva`niji spoljnopolitièki partner. jer ono što su bitni resursi Crne Gore. mi smo suoèeni sa strašnom ekonomskom situacijom: potpuno razbijenom i opljaèkanom privredom. a šansa postoji). Crna Gora bi bila meðusobno podeljena. ima prugu i srpsku privredu kao glavnog partnera. Biæe sve više onih koji æe reæi: šta æe nam sloboda. I „argument“ koji sam èuo za otcepljenje jeste da je Crna Gora nekad bila dr`ava. kada teško `ivimo. gde su razni oblici pritisaka i teške odluke koje treba da se donesu. Normalno je da ih pitamo: Šta ste vi. koji smatraju da su time razbijeni. koja iza sebe. to je sigurno.Pogled na promene iz perspektive politièara 201 Promenile su se okolnosti. u ovim posetama video da sa Poljskom imamo razmenu u oba smera 50 miliona dolara. Ali. da æe se to uraditi (usled delovanja Marfijevog zakona. Ali koje okolnosti? Da je umesto diktature u Srbiji demokratija. ali i Mleci su petsto godina i Pruska je trista godina bila dr`ava. Ono što je realnost jeste da graðani . jer imate svoju politièku volju i svoj konkretni interes. Drugi argumenti su ekonomski. to je slika stvaranja novog haosa. ali stvara nezdravu atmosferu na utakmicama. budite sigurni da æe se dogoditi“. sve je to. Ali. imati iscrpljujuæe razgovore. veoma neuverljiva. to „ne pije vodu“ kod ozbiljnog sveta. kako obrazla`ete da ne mo`ete? Svi ti mitovi. naravno. i tako dalje. Sve to je moguæe samo u komunistièkom razumevanju politike i dr`ave. „vertikalne ose crnogorskog nacionalnog biæa“. Hoæe li svako da postane ponovo samostalna dr`ava ko je bio nekad dr`ava? Dakle. Jeste. nego jedan od srednjih. u kafanama i crkvama. da uprkos svim ovim politièkim. Tvrdi se da Srbija eksploatiše Crnu Goru itd. ta kiè etnogeneza sa „dukljanskim slojem“. pokušavam da neki optimizam – da se to neæe dogoditi – zasnujem na racionalnom rasuðivanju. Iz kojih resursa se zamišlja ekonomska samostalnost? Teško je dokuèiti. U ovim meðunarodnim okolnostima o kojima govorim. naravno. kojim putem da se ide? Sigurno da æe nas pratiti nezadovoljstvo graðana zbog niskog `ivotnog standarda. ekonomskim i meðunarodnim razlozima. šta da se radi. onda? Pripadate li korpusu demokratije ili korpusu diktature? Odgovorite na pitanje: Zašto ne mo`ete da `ivite u demokratskoj Jugoslaviji. a imali smo. najviše zabrinjava ugro`avanje bezbednosti regiona novim podelama. a samo Srbija je imala 600 miliona dolara razmene sa Poljskom. pa nerešeno pitanje Sand`aka.

i s pravom zbunjen. nekim stereotipima. sve odmah stavljaju u sadašnjost. Ako nešto bude od tog Stability Pact-a. Ali. u tome da ne treba da robujemo. ništa ne stavljaju u odreðeni istorijski kontekst. pa se ka`e: Srbija je u 19. spreèavanje korupcije. to jesu velika sredstva u investicijama. problem je vrlo te`ak. imamo tipièna ponašanja. mora svim sredstvima. da se maksimalno bavimo ovim konkretnim ljudskim i graðanskim pitanjima. Postoji veliki interes za nas. Meðu ostalima. a pre svega ekonomskim sredstvima da pomogne. Jedna grupa italijanskih privrednika i ljubitelja nove jugoslovenske demokratije. naravno. Sve to nije tako lako da bismo mogli da ka`emo: imamo odreðeni vrednosni sistem. ovo èudo koje se dogodilo u Srbiji. i animiranje stranoga kapitala. koju on ne razume. zašto ne bi bila i danas? Zato što ne mo`e! Nema više toga sveta. nekad je se plaši. itd. da mu rešava ekonomska i društvena pitanja? Koja je to politièka snaga koja mo`e da mu podigne standard i reši ova pitanja? Dakle. nešto se dešava. po dobru ili zlu. a brze reforme znaèe: novi poreski sistemi. godina. To bi bio jedan znaèajan korak. tipa: „mi smo narod autoritaran“. Na kraju. i tu nam treba jedan novi jezik. I to je sad jedna nesreæna graðanska sudbina. nešto o politièkoj kulturi. Ponekad sam veoma zaèuðen. kako ga je ko zapamtio. veku bila to i to. liberalizacija uvoznih kvota. ako veæ hoæete da kolokvijalno govorimo o narodu. jer smo morali da rešavamo stvari o kojim nismo mogli ni da sanjamo. Sve odmah politièki aktueliziraju. što se èesto dešava. Na kraju su me molili za jedno predavanje u okviru okruglog stola. Vi ga znate. ne umeju ništa hermeneutièki da proèitaju. a da ovo „mirakulo“. Sada pred sobom taj narod ima jedan ideal: „integracija u Evropu“. Ako govore o Miletiæu oni govore kao da je ovo 1848. strahovito zbunjen. Mnogi naši intelektualci. Sla`em se s psiholozima i sociolozima. da govorimo o prošlosti. gde god je više moguæe. stvaranje moguæih realnih prihoda. ali on se pretvorio u našega najveæega moguæega advokata. Koga i šta da vrati? Vlajka Stojiljkoviæa da vrati. A to nam je došlo glave.202 Dragoljub Miæunoviæ nemaju alternativu u povratku na staro. ministrima i novinarima. Mo`emo. dolaze i drugi. gde god je to moguæe. u svakom sluèaju nije sve crno kao što izgleda. Evropa mora da prigrli. A i kada govorimo o prošlosti. najvišega ranga. Bila je pre nedelju dana u Italiji jedna dr`avna poseta. prepoznatljive mentalitete. meðu njima ima i politièara. zaustavljanje šverca. Ja mislim da se tu još nešto mo`e više uraditi kada konsolidujemo odnose sa meðunarodnim finansijskim institucijama. danas su u Beogradu. ne samo Italijani. Nije mogao Miloševiæ da razume da . On je izgrdio Evropu da je lakomisleno razbila jednu Jugoslaviju. ni te Srbije. ambasadorima. Meni se èini. takoreæi – lobistu. itd. ne razume sasvim – nekad Evropu obo`ava. kontrola carina. Ali imamo i ovu drugu sliku. jedan zbunjen narod. došao je i Ðani de Mikelis. Ceo taj nacionalistièki patriotizam proizlazi upravo iz nesposobnosti hermeneutièkog èitanja. To sigurno – ne. „mi smo narod tradicionalan“. i ja spadam u one koji podr`avaju ovu vladu (i jednu i drugu). ali to bi bila druga prièa. brzim reformama.

Eto. ka`u: izgradiæemo univerzitet! Hajde ljudi s univerziteta. veæ se samo `ali na stanje. To je problem o kome sam `eleo da govorim: imamo li mi tu elitu koja je nešto uradila i koja ima ambiciju da nešto èini? To va`i za sve: za pisce i sve druge umetnike. da kukaju. koji je ovakav. jadan i bedan.Pogled na promene iz perspektive politièara 203 se oburvala jedna strana sveta (Rusija). kao da svima nisu male plate. nego sam realista. šta imamo od tog univerziteta? Zašto se nije masovnije uspravio? Kad je imao `elju da ka`e: èekajte. ako ne radi vrlo kritièki. i afirmativno. Ali. ali on više ne kreira politiku na univerzitetu. izgradite taj univerzitet! Na šta to lièi da se stalno `alimo na to kako nam je Šešelj za sve kriv. Na primer. da ne bude ovakav? Profesori univerziteta su prihvatili jedno. onda ne zaslu`ujemo ništa drugo od onoga šta nam se dešava. bilo bi dobro da odgovorne institucije i odgovorni ljudi preuzmu tu odgovornost na sebe. jer sam hteo što više da ka`em – o problemu društvene i intelektualne elite. ne samo da budu deklarativno za promene. Naši mediji to èine više po navici nego što bi iko nekome dirigovao ili zabranio da piše što god hoæe i kritièki. imate izlo`be – prikazujte ih. Ali svi tome moramo da doprinesemo! Dakle. onda neka se `ali. a ne da stalno kukaju i `ale se da im vlada nije dala plate. uradili da univerzitet ne propadne. a kamo li da razume da ovo više nije 19. to sam hteo. stvaraæemo kadrove. da nose svoje filmove. iz jednog mamurluka. Imate seriju jugoslovenskih filmova – prikazujte ih. kolege na univerzitetu. imate knjige – uèinite da se one prevode. Ako mi svi stvarno ne napregnemo snage da izaðemo iz ovog „organizovanog haosa“. da se vratim temi: sudbina ove zemlje zavisi od njene elite. To je takoðe problem. stvaramo javno mnjenje. drugo. Menjajmo taj imid` Srbije. na kraju. i mo`da s malo više temperamenta od uobièajenog za smirene. Ja nisam nikakav elitista. mi smo stub jednoga društva. Šešelj je ovakav kakav je. pa æe da se `ale. dubokoumne teorijske razgovore. A šta ste vi. pozvali ste me da govorim kao politièar. ako svako ne radi predano u okviru neke svoje društvene institucije. izlo`be – svet hoæe da nas upozna. filmad`ije i drugi umetnici treba da krenu svuda. i to je uzrok kriza – i razlog što govorim malo du`e o tome. vek nego da su ovo potpuno nove konstelacije snaga i odnosa. zato sam i pokušao na taj naèin da izla`em. From the Perspective of a Politician Summary: In this presentation the key problems of the democratic reconstruction of Yugoslav state and society are articulated as seen from the perspective of a politician – the . veæ da menjaju. ali znam da tu opstaje ili pada – sve! Ako ne izaðemo iz jednog provincijalizma. treæe poni`enje i. Ali. Danas naši pisci. s mnogo iskrenosti da ka`em. da štrajkuju.

Democratic Opposition of Serbia. politics. where critical engagement of intellectuals is often taken as an excuse for failure to participate in public affairs. and relations between Serbia and Montenegro – as well as their possibile solutions within the reality of internal and international-political circumstances. political culture. responsibility. and the tasks faced by the new government are stressed. Three problems are given special attention – cooperation with the Hague Tribunal. This is interpreted as a feature of the inherited political culture. In the first part of the paper the author points to the problem of institutional functioning and to difficulties in creating a democratic political system. Key words: democratic institutions. In the opinion of the author.204 Dragoljub Miæunoviæ Chairman of the Chamber of Citizens of the Parliament of FRY. The author feels that a part of the scientific and cultural elite is trying to avoid responsibility for the actualization of democratic changes. elite. socialism. international relations. engagement. . In the next section the activity of the Democratic Opposition of Serbia as the main political subject of the changes is discussed. events in southern Serbia and the status of Kosovo. the fate and future of transition in Serbia and Yugoslavia depend on capability and democratic potentials of political and social elite.

postignutih na decembarskim izborima na kojima je pobedila demokratska opcija. Ove promene imaju izvesno unutrašnje ogranièenje. Niko nije sasvim zadovoljan razvojem dogaðaja posle Petog oktobra. konzervativizam. rekli bismo. moguæe je govoriti o dve znaèajne promene u Srbiji. izra`ava izvesno zadovoljstvo: dobro je što je re`im Slobodana Miloševiæa srušen. demokratija. autarkija. bez obzira što su dugi niz godina oštro prigovarali Miloševiæevom re`imu i što i sada misle da je sasvim dobro što je on srušen. Prva je spoljno-politièka i odnosi se na otvaranje Srbije prema svetu. u teorijskoj misli koja prati aktuelno dogaðanje. onda bi.. palanaèki duh. tu gde je na raspolaganju kritièki stav. Kljuèni razlog ovih otpora le`i u konzervativnoj. odnosno patrijarhalno-palanaèkoj obièajnosti za koju demokratija i evropejstvo nikada nisu imali odluèujuæe znaèenje. Prvi. Niko teorijski ozbiljan/relevantan nije spreman da tu Stvar ospori… Ipak.Milorad Belanèiæ Treæi program Radio Beograda Beograd Demokratske promene i otpori Rezime: U periodu posle 5. odmah. svakako najva`niji. legitimitet. globalizacija. pošto se sve „svodi na isto“… Ovo shvatanje je. koje se ogleda u otporima kako prema punom otvaranju Srbije prema svetu. ipak spremno tvrde kako se posle Petog oktobra „ništa bitno nije promenilo“. nikakvih iluzija nema… . Jer. Tako imamo sluèaj intelektualaca koji. sledilo da je ono samo privid nekakvih promena. bar. Kljuène reèi: legalitet. mogu naæi i preterivanja u vezi s njim. No. oktobra pa do danas. nacionalizam. Pa ako je to taèno. pošto s njime. nekoliko va`nih konsenzusa. ako se aktuelno dešavanje svodi na jedno déjà vu.. Svi æe se brzo slo`iti da je u to dogaðanje ugraðena izvesna nedovoljnost koja legitimiše i moguæe kritièke opaske. tako i prema punom demokratskom preobra`aju društva. tu se. Privid kojim se ljudi samo nepotrebno „zamajavaju“. otuda. U Beogradu postoji danas. pomalo protivureèno. dok je druga unutrašnje-politièka i podrazumeva izvesnu simbiozu legaliteta i legitimiteta. postoji i drugi konsenzus koji je obele`en – nezadovoljstvom. iz toga sledi da bi bolje bilo da je ancien régime ostao na vlasti. Evropa.

isto tako je teško zamislivo da u opštoj bedi društva dr`ava ima potpuno „dostojanstven“ i „neiskvaren“ lik. politièko iskustvo je. biti oprezan i poæi od pitanja: šta se za ovih nekoliko meseci posle Petog oktobra zaista dogodilo (ako se dogodilo) kao znaèajna promena? U tom sluèaju bismo. zatim. imali i uvid u granice promena a. mogla bi se staviti primedba da je taj proces daleko od dovršenog. Prva se odnosi na otvaranje Srbije/Jugoslavije prema svetu.). spremne da tvrde kako je sada „još gore nego za vreme Miloševiæa“! Mislim da tu pojavu preterane kritike. jer se (simultano sa otvaranjem) pru`aju i izvesni otpori „integraciji u svet“ (recimo. otpori prihvatanju pune saradnje sa nekim meðunarodnim institucijama. verujem. moramo ovde imati u vidu i eventualne prigovore ovom otvaranju Srbije/Jugoslavije prema svetu. a drugu kao unutrašnje-politièku. ne bismo smeli olako da zaobiðemo ili da je apsolviramo unutar odrednice tipa „sindrom kritizerstva“… Bolje je. tako da je Srbija ove zime imala bar koliko-toliko pristojno grejanje! Taèno je da pomenuta cirkulacija još nije ni pribli`no po`eljna. a mo`da i odmah veæ zapreèen. donacije. ovog puta. od strane konzervativnih snaga u Srbiji – bolje je biti siromašan i dostojanstven nego materijalno zbrinut i. poni`en – naprosto. još jedan naš konsenzus – da dr`ava predstavlja neku zajednicu i da ta zajednica nastaje radi nekog dobra. upravo. Jedan broj donacija iz sveta je primljen. Bez sumnje. Oskudica i beda su.) nema šansu da se „izvuèe“ iz sadašnjih oèajnih prilika. nije valjan. Prigovor koji dolazi. Takvo otvaranje prema svetu je pre godinu dana izgledalo potpuno nemoguæe. Kao što je teško zamislivo da sudstvo funkcioniše bez korupcije u uslovima u kojima sudije imaju bedne plate. Svi æemo se slo`iti – a to je. ipak. onda. Pogledajmo. onda. moguæe navesti bar dve znaèajne i dobrodošle promene koje su se desile od Petog oktobra pa do danas (ovaj tekst je pisan sredinom marta 2001. Ipak. pritom. kreditiranje. investicije itd. kod nas se mogu naæi osobe koje se dr`e te logike (ako je to logika). naravno. Mislim da je. bar Aristotelu. zatim. u tom smislu. kao što je to bio sluèaj pre godinu dana! Opšte je mišljenje ekonomista da Srbija bez ukljuèenja u svetske materijalne tokove (razmena. najpre.206 Milorad Belanèiæ I zaista. ovaj prvi momenat. to jest nije više nezamisliva. Ovo shvatanje moguæe je proèitati veæ na prvoj stranici Aristotelove Politike. a druga na nešto što bi se nazvalo simbiozom legaliteta i legitimiteta. Naime. ona je postala moguæa. niko ne mo`e da ospori èinjenicu da je Jugoslavija u vrlo kratkom vremenu uspela da se vrati u mnoge meðunarodne institucije. neko bi mogao reæi da izmeðu ova dva „entiteta“ (Srbije/Jugoslavije i sveta) još uvek ne postoji nikakva znaèajnija cirkulacija sadr`aja (otvorena su „vrata“ kroz koja ništa ne prolazi) i. Ipak. Prvi prigovor nije sasvim taèan. Ipak. pa su. govorilo da pored dobrih dr`avnih zajednica . Prvu bismo mogli da odredimo kao spoljno-politièku. poèev od Haškog tribunala). i u moguæe „otpore“ i „prepreke“ koje stoje pred još va`nijim promenama. I više od toga: u bedi se i politièke institucije nu`no kvare. izvor poni`enja u kome se gubi svako dostojanstvo.

naravno. Situacija opšte bede je. Reè je o procesu koji nala`e proceduru (pravne) regulacije i ogranièenja suverenosti zemalja u Globalnom selu! Ukoliko se pitanje suverenosti posmatra . Pitanje tih otpora naše je unutrašnje pitanje. previða se da je tu u pitanju pravni. nisu tako jednostavne. ne samo u svojim politièkim aspektima. Ali stvari. koje nije samo politièko nego i obièajno. u sudnjoj instanci (koja je. ekonomskoj. danas. Sjedinjene Amerièke Dr`ave imaju u svetu. rekao bih. meðutim. a ne politièki proces. On poèiva na pretpostavci da politièka elita u Srbiji. kolevka te strasti… Zato je iskorak iz bede – a taj iskorak. posle sloma bipolarne strukture svetskog poretka. Svi procesi globalizacije. previða ono što stoji u suštini (ako smem da upotrebim tu reè) samog procesa globalizacije! Naime. Time se. Nema dobre dr`ave èiji su graðani bednici… Nema valjane liberalno-demokratske „superstrukture“ u èijem bi materijalnom temelju le`ala – otimaèina. na ovom tlu. zapravo. nu`no stvara tu gde je strast za bezobzirnim sticanjem jaèa od mehanizama kontrole i samokontrole. iako se deklarativno zala`e za liberalno-demokratski poredak i/ili povratak u Evropu. da osujeti i to (prioritetno) otvaranje Jugoslavije/Srbije prema svetu koje postoji radi materijalne stabilizacije zemlje? Hoæemo li još jednom izabrati da budemo bedni ali zato „ponosni“ i pritom. tumaèe se kao potvrda ove hegemonije. Mi bismo to nazvali – korupcijom. „infrastrukturna“ pretpostavka za ostvarenje jedne valjane pravo-politièke zajednice. ovde. ako hoæete. odnosno kao realnost u kojoj va`nu ulogu imaju izvesni procesi globalizacije. lopovluk. ipak. te da je glavni razlog njihovog kvarenja samovolja koja se motiviše (ne-opštim. U tom je smislu drugi prigovor koji smo naveli – da taj proces (otvaranja) nije dovršen – i dalje u igri. Ovde se ono profiliše kao problem nerazumevanja onoga što se danas dogaða u svetu. Sami otpori tzv. korupcija. opstanka Jugoslavije/Srbije morao biti prioritet politike koja se. Ona se. na ovom tlu vodi. dakle. mo`da. Sintagma novi svetski poredak koristi se da oznaèi ili osudi politièku hegemoniju koju. tehološkoj ili medijskoj. ipak nije spremna da prihvati svet shvaæen kao Globalno selo. egoistièkim) interesima vlastodr`aca (bilo da je u pitanju jedan ili da ih ima više).Demokratske promene i otpori 207 (u kojima se poštuju zakoni) postoje i one loše. ubeðeni u vlastitu izuzetnost?! Šta god da izaberemo. globalizaciji temelje se ne toliko na pravnoj. koincidira s otvaranjem prema svetu – nu`na i. Iz toga sledi da bi otvaranje prema svetu radi materijalne stabilizacije ili. ostaje da su otpori upereni protiv otvaranja prema svetu. Da li ovaj otpor globalizaciji baca senku na aktuelno otvaranje Srbije prema Evropi/svetu? Da li je snaga tog otpora tolika da æe ona. instanca našeg opstanka?). ipak. samo deo davnašnjih otpora civilizacijskim procesima. Korupcija je najveæi neprijatelj svakog politièko-pravnog poretka i èistote njegovih principa. u stvari. Svet nije spreman da se otvori prema Srbiji/Jugoslaviji ako se ona na valjan naèin ne otvori prema njemu. veæ na politièkoj interpretaciji ovog pojma.

onda je uslov sine qua non za to da pravo. Drugi svetski rat je bio poslednji istorijski sluèaj kada su se ne samo velike sile nego i sve zemlje u svetu ponašale u skladu s naèelom svoje pune suverenosti…! Nas je poslednjih deset godina preskupo koštalo neuviðanje tendencije po kojoj su. potreb- . U prošlosti. ujedno. metoda rada buduæeg poretka. prema tome. nisu smatrali da ovo legitimišuæe delovanja koje je oborilo uzurpaciju mo`e i treba da postane oblik i sredstvo svakodnevnih promena i.208 Milorad Belanèiæ samo kao politièko (a ne kao pravno) pitanje. s ciljem da politièki sukobi unutar i izvan suverenih dr`ava više ne vode u nasilje (èitaj: kršenje ljudskih prava) i rat. ovde je oduvek bio dominantan decizionistièki model vlasti. posle Petog oktobra uèinjena jedna veoma znaèajna i dobrodošla promena. Ona se. ako hoæete. odnosno legalitet bude (u strateškom smislu) u isti mah i sredstvo i cilj tog nauma. Ta tendencija se danas u svetu probija kao dominantna. bio èin legitimnog otpora uzurpiranom legalitetu.) protiv njene te`nje da nasilnièku suverenost ogranièi. u svemu tome ne mo`emo biti bezrezervni optimisti. ideja ogranièene suverenosti u Globalnom selu se nikako ne mo`e svesti na nju. odnosno da se nasilje izmeðu „suverenih“ dr`ava i unutar njih podvede pod pravnu regulaciju Globalnog sela. samo. naime. odnosno sferu legaliteta podvrgava torturi politièke (ili. onda æe njeno ogranièenje uvek i nu`no da se shvata kao dokaz neèije hegemonije i ništa više i ništa drugo od toga. U tome su videli samo još jedan decizionizam koji pravnu sferu. u svetu. koja. Van sumnje je da. uostalom. odnosno da se (Hobsov) rat sviju protiv svih definitivno iskljuèi iz sveta koji hoæe da se konstituiše kao Globalno selo… Hoæemo li cenu ovog nerazumevanja i dalje da plaæamo? Iluzorna je i sama pomisao da mo`emo uæi u Evropu a da ne prihvatimo globalnu tendenciju današnjeg sveta. Miloševiæa pokazao je ne samo potpuno nerazumevanje globalne tendencije unutar koje `ivimo nego je. Sam Peti oktobar je. u kome politièke odluke i volja imaju jasnu nadmoæ u odnosu na zakone i opšte va`enje. Lideri demokratske opozicije. Osnovni zadatak svetske politike ili politike sa stanovišta globalizacije jeste da se pacifikuju sukobi. politièki gledano. tako da se nijedna vlast nije nikada dr`ala legaliteta ili zakona „kao pijan plota“! Za razliku od prilika u civilizovanom svetu. To je razlog što se mo`e smatrati da je. revolucionarne!) volje. danas u svetu postoji izvesna globalna hegemonija (a donekle i lokalne). na unutrašnje-politièkom planu. odnosi prvenstveno pravno regulisani. prljave ratove ima pravo i mo`e po svom nahoðenju da vodi (bez bilo èijeg prava da se „sa strane“ u to meša). Ukoliko u Srbiji/Jugoslaviji danas postoji jasna namera da se stvori pravna dr`ava. zapravo. zapoèeo `estoku propagandu („svetska zavera“ itd. nikad nije postojala (ako izuzmemo mitske prièe o nekim sreænim razdobljima) pravna dr`ava ne uliva nam optimizam. a u njima politika nikada nije bila funkcionalno potèinjena pravnom okviru (veæ obrnuto). Smatrajuæi da svoje male. ipak. „patriotski“ re`im S. poreci su se menjali. još uvek. Èinjenica da na ovom tlu. nema alternativu! Na`alost. sastoji u strateškom davanju prednosti pravnoj dr`avi. Drugim reèima.

jedno je sigurno: nema apriornog osvedoèenja bilo koje strategije. ako hoæete. sudske i izvršne vlasti. Danas u Srbiji – to svi znamo – ne postoji društveni konsenzus oko ciljeva posle-oktobarskih promena. produbljenijih promena u pravcu pravne demokratije. morao biti nu an uslov-moguænosti daljih. èesto. Legitimnost koja je delatno pokrenuta petooktobarskim prevratom kao da nam unapred sugeriše kako je krajnji cilj sadašnjih promena uvoðenje liberalno-demokratskog poretka u Srbiji ili. Eto zašto je moguæe reæi da su otvaranje Srbije/Jugoslavije prema svetu i ova simbioza legaliteta i legitimiteta najva`niji pomak napred koji se dogodio. bilo šta. postoji društvena i politièka snaga koja se zala`e za taj cilj i za promene koje s njegovim ostvarenjem dolaze. opet. onda ostaje pitanje: na osnovu èega to tvrdimo?! Ciljeve ne mo`emo apstraktno pripisivati dogaðajima ili stvarima. Stvar tako jednostavna? Jer. o DOS-u – koja je (da li na odluèujuæi naèin?) profilisala (strateški?) cilj promena: politièki put u demokratiju i/ili Evropu. Peti oktobar i decembarska izborna pobeda jasno pokazuju da je veæina naroda odbacila stari. deklarišu legitimni ciljevi (ili: neki ciljevi kao legitimni) a u stvarnosti se ili (1) svesno te`i nekim drugim. Samo. Da li je. naravno. posle Petog oktobra. naravno. Pritom. To je bio jedini put za uspostavljanje legalne (a ne uzurpirane ili. autoritarni poredak i da je. Istorijske promene nisu nošene hegelovskim „lukavim umom“. konaèni cilj sadašnjih promena. Ko ili šta je nosilac i (nikada apsolutni) garant tih ciljeva? Koja je to institucija ili skupina ljudi? Pitanje o cilju promena nije besmisleno samo ukoliko. konstituisanjem nove skupštine i vlade. da li DOS ima dovoljnu snagu da na odluèujuæi naèin pokrene legitimne promene u Srbiji/Jugoslaviji? Ili æe stvarnost sa svojim unutrašnjim otporima da poka`e kako on. krivotvoreno-legalne) zakonodavne. Pa ako tvrdimo da je nešto. a da se. Zato bi upisivanje u njih nekog jedinstvenog ili obavezujuæeg istorijskog cilja bilo veæ unapred promašeno. tu još nije reè o krajnjem cilju promena. omoguæila (blanko legitimisala?) izvestan alternativni (drugaèiji. . što se svodi na isto. nedeklarisanim ciljevima (što onda znaèi da prihvatanje tih ciljeva nije iskreno) ili se (2) nevoljno sti`e do drugih. da se ne vratimo na stari poredak? Izvesno rešenje ovog problema (na koje se moralo prièekati) osigurano je DOS-ovim osvajanjem vlasti u Srbiji. vraæanje legitimnog delovanja u okvire redefinisanog legaliteta. u datoj situaciji. time. na decembarskim izborima i. Problem proteklog razdoblja bio je: kako vratiti politièko delovanje u „korito legaliteta“. Sam petooktobarski prevrat. tj. S druge strane. nema tu snagu? U politici se. njena integracija u Evropu.Demokratske promene i otpori 209 na je izvesna simbioza legaliteta i legitimiteta. „samo ne više taj“) model društvenog i politièkog `ivota. tj. što je. kod nas. kao preuzimanje poluga vlasti. niti nekim holistièkim ili eshatološkim konceptom istorijskog napretka. u procesima obaranja sad veæ ancien régime-a znaèajno je ojaèala i nametnula se politièka snaga – reè je. zapravo. bio je legitimišuæe delovanje koje izlazi izvan okvira (uzurpiranog) legaliteta. meðutim. Ipak. zatim. ne unište tekovine petooktobarskog prevrata. time.

ima i previše i premalo! Kako to? Pa tako što obièajnog legaliteta ima previše. koji mogu i da vode u pravcu demokratije/Evrope. plemensko-palanaèkog duha. i samu ovu legitimnost izoblièi. dakle. konaèno. ipak. bogom-danog autoriteta. Drugim reèima. Pred ovim Duhom i njegovim nepisanim pravom sva ostala prava su samo – papirnata! Disproporcija izmeðu legaliteta i legitimiteta koja je (simbiozom) bila ukinuta (na decembarskim izborima) ipak je bila . a èesto i anti-evropejskim. takoðe. prava izvesne prirode na vlast… Samodovoljnost (Aristotel bi rekao autarkija) Duha palanke je izrazito otporna na izazove modernosti. Pravnu dr`avu kod nas na prvom mestu ne ugro`ava (spolja gledano) dominantna politièka samovolja (koja se`e do najgore korupcije!) nego supstancijalna tvrdoæa patrijarhalne/palanaèke duhovnosti (zatvorenosti. tradicija. ne-evropskim. ipak. tako da nam. u krajnjoj liniji. imamo i sluèaj (3) da se. zabluda. zatim. samovolju supstancijalne vlasti. zato što na nivou nesvesnog (èitaj: obièajnosti) ljudstvo. U pitanju su.. u stvari. pre. ipak. ali i da skrenu s tog puta. kod nas. legalitetu „dobrih“ navika. mitova. upropasti?! Dilema nam govori da je. što je isto. Hoæe li zakon (ako takvog ima) loših navika dopustiti našim dobrim namerama ne samo da istaknu nego i da ostvare svoje pravo na pravnu dr`avu? Ili æe. u izvesnom smislu. nešto sasvim drugo? Sadašnje (legitimne) promene lako mogu biti osujeæene zbog (dobrim delom nesvesnih) otpora koji u nama postoje i koji pre ili kasnije redefinišu naša svesna zalaganja. legaliteta. prirodnog prava na vlast ili. koja se pojavljuje u ravni njihovog prividnog pomirenja (ili: post-izborne simbioze). navikama. deklarišu protivureèni ciljevi. zapravo. samovolje i.. a pravnog – premalo. o konzervativnim otporima. Najzad. zamisliv je i sluèaj (4) da veæina svesno/iskreno `eli demokratiju i Srbiju u Evropi (ili: Evropu u Srbiji). ne dopuštaju da se zaista otvorimo prema demokratiji/Evropi… O kakvim otporima je reè? Bez sumnje. ali da do toga ne doðe. otpori koji daju prednost nepisanom. predrasuda.210 Milorad Belanèiæ nedeklarisanih ciljeva (što znaèi da se iskreno htelo nešto što se. istroši. iz nekih spoljašnjih razloga. ukljuèujuæi tu i politièki voluntarizam i korupciju. te`i neèemu što je inkompatibilno s ovim ciljevima! Da li za nešto od ovoga mo`e da se ka`e da je sluèaj i u našim sadašnjim promenama? Drugim reèima: da li i u aktuelnim promenama mo`emo (ubrzo? ili kasnije?) da oèekujemo promenu i samog cilja promena? Hoæe li razvoj dogaðaja pokazati da stvarni cilj – da li je stvarni ujedno i legitimni (umni?) ili je legitimnom (u njegovoj normativnosti) uvek suðeno da ne bude onaj stvarni? – promena. još uvek na delu disproporcija izmeðu legaliteta i legitimiteta. pro`etim ne-demokratskim. rituala. Deo našeg identiteta je skrpljen od veoma loše obièajnosti. svetog prava na teritoriju i moæ. samodovoljnosti) koja favorizuje jedan ogranièeni decizionizam i. te da. patrijarhalnog. ne koincidira s idejom pravne demokratije i pune integracije Srbije/Jugoslavije sa Evropom? Te da je on. Oni koji se kunu u naš identitet ili ne znaju ili ne `ele da znaju u šta se kunu. „izjalovljuje“)… Zatim. time. da podmetne legitimnim ciljevima zla sredstva. ne-kodifikovanom obièajnom legalitetu.

jer su ratovi prošli (svi koji su se mogli dogoditi veæ su bili izgubljeni).Demokratske promene i otpori 211 samo formalno ukinuta da bi „supstancijalno“ i dalje va`ila! Opasnost pred kojom (legitimne) promene u Srbiji/Jugoslaviji stoje upravo je ta: da razlika izmeðu formalnog i sadr`inskog preraste u razliku izmeðu. odnosno ulazak u Evropu. mnogo kasnije. papirnatog normativizma (navodne pravne demokratije po uzoru na Evropu) i. autoritarne obièajnosti) takoðe samome sebi dovoljan i ako on (pod ideološkim nazivima patriotizma. doduše. re`imska varijanta nacionalizma/patriotizma se temeljila na jednoj potpuno ispra`njenoj homogenizaciji koja je veæ pretrpela politièki poraz. zabludama) èuva u sebi svoju (pred-modernu) samodovoljnost kao neprikosnoveno dobro. Ako je u našoj zajednici Duh palanke (kao duh tradicionalno arhaiène. Takvo dobro je. Zato æe on. Samodovoljnost oèigledno ima ovde znaèenje onoga što æe. u svom poslednjem velikom obraæanju javnosti (pred Peti oktobar) više nije pominjao tu reè veæ se zadovoljio prièom o ugro`enom nacionalnom identitetu! To je bio poslednji. nacionalizma i. Više nikakva prièa nije mogla da sakrije ru`no lice poraza… . Na kraju ove prièe. pokušaj udvaranja Duhu palanke. još uvek. nadmoænih (jer `ivih) obièajnih sadr`aja koji nas podseæaju da. razoèaranom propalim „jedinstvima“. ovaj Duh mo`e samo na vrlo dvosmislen naèin da se otvori za promene èiji je krajnji cilj stvaranje liberalno-demokratskog poretka u Srbiji/Jugoslaviji. tako da ni sam pojam izdajnika nije delovao zastrašujuæe. predrasudama. zatvorene. pristati na promene. više dobro. onda. odnosno demokratski nacionalisti. Deoba izmeðu patriota i izdajnika pred sam pad Miloševiæevog re`ima nije pošteðivala (pošto nije mogla da ih instrumentalizuje) ni one koji su se deklarisali kao opozicioni. Ubuduæe. Najviše dobro dr`avne zajednice jeste najviše (souverain) upravo zato što ne mo`e/ne sme da se iskoristi (instrumentalizuje) kao sredstvo za neko drugo. 1252b). arhaiènu samodovoljnost zajednice. Ono je samo-sebi-dovoljno… A takva samodovoljnost ostaje bitno pred-moderna. koji je u svom diskursu rado upotrebljavao termin „jedinstvo“ (što je moglo da bude ostatak od bratstva i jedinstva. biti nazvano suverenošæu. ali i od tzv. poèev od obaranja sad veæ ancien régime-a (èiji decizionizam se bio otuðio od patrijarhalno-palanaèke zajednice i doveo je na ivicu propasti). suvereno i iznutra i spolja. odnosno homogenizacijama oko pora`avajuæe strategije. i naravno uzaludni. ali æe taj pristanak nu`no biti ogranièen na promene koje ne dovode u pitanje „izvornu“. izdajnici su bili svi koji se suprotstavljaju homogenizaciji sa stanovišta re`ima… Ali. tada njegovo optiranje za promene u pravcu modernosti mora biti nu`no – ogranièeno. Miloševiæ. ta totalizacija je izgubila snagu obaveznosti. Potpuno otvaranje bi na suštinski naèin ogranièilo njegovu autarkiènost/suverenost. Ukratko. s jedne strane. `ivimo na brdovitom Balkanu… Po Aristotelu priroda dr`ave kao zajednice ljudi koja te`i nekom dobru ogleda se upravo u njenoj samodovoljnosti (autarkiji) koja je u isti mah „i cilj i najviše dobro“ (Politika. jedinstva teorije i prakse). mnogim mitovima. s druge. zatim.

zamisao društvene kompleksnosti u kojoj pred-moderni poticaji ne mogu da imaju odluèujuæu ulogu) zaista – voleli bismo da verujemo: trajno – strateško prvenstvo? Zebnju nam podstièe pomisao da se pred-moderna obièajnost do sada suviše èesto manifestovala kao totalizujuæa strast koja uvek nekako te`i da iskljuèi druge. još preciznije. prethodno. iluzije. naprotiv. u kome bi se demokratija definisala kao najviši nacionalni interes. izmeðu ostalog. da homogenizuje scenu na kojoj deluje. oèekivanja. relativizuje ili dekonstruiše? Taj Duh je. U ovom trenutku. petooktobarskim prevratom. ujednaèavanju. ne bi više bio (samorefleksivno) olièen u nekom odluèujuæem „izmu“ (recimo: patriot-izmu). predrasude. koja te`i jedinstvu. onda bi on izgubio svoje prvenstvo. ogleda njegova kljuèna kontradikcija: ovaj Duh se ili mora vratiti homogenizaciji ili išèeznuti da bi svoje mesto ustupio civilizovanim oblicima `ivljenja. Pokazalo se da je sintagma demokratski nacionalizam u stanju da deo nacionalista. Ako bi Duh palanke bio lišen homogenizacije. okupi oko projekta u kome bi (da li samo na prvi pogled?) demokratsko (kao prazno mesto vlasti) imalo primat nad nacionalnim ili. a kulminiralo. funkcionalno potèini projektu koji je njoj suštinski stran i koji nju. da ustanovi jedan novi decizionizam. ako ne bi njoj te`io. poistoveæivanju ili homogenizaciji. ostalo je otvoreno pitanje: hoæe li patrijarhalno-palanaèka obièajnost biti spremna da se tek-tako. perspektivno. bez ikakvog otpora. naravno. svojim znaèajnim delom uskratio podršku starom re`imu. politièke sintagme tipa demokratski nacionalizam ne impliciraju odluku u vezi s time da li sufiks izam (iz nacional-izma) bespogovorno sugeriše totalizujuæi/homogenizujuæi pravac tumaèenja. Jedna od njih je ona koja se profiliše izmeðu (svesnih) napora da se usvoje izvesne civilizacijske norme i (najèešæe: nesvesnih) pred-modernih otpora da se to dogodi. ili je . Pritom. Uvek kada se ona konstituiše u ideologiju. dakle. da se petog oktobra ništa naroèito ne bi ni dogodilo da. te od (nacionalnog) oseæanja stvara ideologiju. ostalo je nerešeno pitanje: ima li u tom paktu projekt demokratije (kao. Obaranje starog re`ima zapoèeto je izbornim ujedinjenjem opozicije i prihvatanjem predsednièkog kandidata koji je bio spreman da se deklariše kao „umereni“. ne iskljuèuju neposredno-politièki nego. pre. „liberalni“ ili „demokratski nacionalist“. Mi danas `ivimo unutar izvesnih suprotnosti. dakle (politièku) strategiju koja se nameæe kao pobednièka. razoèaranih u vladajuæi model homogenizacije i njegove ratne i druge poraze. bez sumnje.212 Milorad Belanèiæ Ne znaèi li to. po pravilu. u osnovi. Ali. onda. jedna ideologija zatvorenosti. onda. Te dve moguænosti se. pošto je ovaj izneverio njegove `elje. u jednoj (bliskoj?) buduænosti u kojoj æe Duh palanke morati da odustane od svoje velike prièe (svog velikog slova D!) ili æe. nije profilisan ovaj neobièni ugovor ili pakt izmeðu Duha palanke i duha demokratije. u tome se. zablude… Pritom. novu „supstancijalnu“ politièku strategiju. u ovom trenutku. to je onda. odnosno u nekoj sveobuhvatnoj totalizaciji (na malom prostoru: mi pa mi).

while the other pertains to domestic politics and refers to a certain symbiosis of legality and legitimacy. osigura obièajnu osnovu za uspostavljanje pravne demokratije. jer mo`e da izaðe na kraj sa homogenizujuæim i hegemonizujuæim pretenzijama Duha palanke. ekonomska. These changes have a certain internal limitation reflected in various forms of resistance both to a full opening of Serbia to the world and to a full democratic transformation of the society. autarky. Democratic Changes and Resistance Summary: Two important changes have taken place in Serbia since 5 October. Key words: legality. achieved by the victory of the democratic option in the December elections. globalization. u isti mah. The first pertains to foreign policy and refers to Serbia’s opening to the world. U jednoj zemlji u kojoj (lošeg) obièajnog legaliteta ima previše a (valjanog) èisto-pravnog premalo. nije dobro sredstvo za tu vrstu borbe. bila politièka. to je gest politike koja stvara institucionalne uslove da se taj problem reši. Beograd. znaèi da je pred ovim problemom politika naprosto nemoæna? Ipak. legitimacy. patriarchal and parochial mentality in which democracy and Europe have never been crucial. ne mogu da se savladaju ni legitimnom prevratnom voljom ni politièkim „merama“ i „odlukama“. Treba ulagati u kulturu jer samo ona mo`e da razoru`a Duh palanke i da. veæ samo javnim. konaèno. Da li to. 28. postavlja se pitanje: kojim je sredstvima moguæe boriti se protiv ovog viška/manjka? Nikakva legitimna politièka volja. duhovna (teorijska itd. conservatism. onda. democracy. nationalism. medijskim otvaranjem za izvesnu demokratsku kulturu koja bi. .) i. upereni protiv otvaranja (ka demokratiji/Evropi). Ne i neposredno politièki! Jer. parochialism. 2001. sama kultura `ivljenja. tako.Demokratske promene i otpori 213 demokratski princip tu dovoljan. institucionalnim. Obièajni otpori. izgleda nam da uspostavljanje pravednog legaliteta/prava nije èisto-pravni nego donekle i politièki gest. The main source of these resistances lies in the conservative. pravna. Europe. Sredstvima decizionizma koji politièku odluku i vlast stavlja ispred zakona i opšteg va`enja nije moguæe zasnovati pravnu dr`avu. bez sumnje. 3.

.

Svrha ove rasprave nije nekritièko uzdizanje Evrope kao lijeka za sve naslijeðene ili u novija vremena steèene nedaæe zemalja ove regije koje su nekad. Ponajprije valja objasniti zašto nema mjesta uzdizanju Evrope ni bilo koje druge danas pomodne rijeèi. Politièkim promjenama do kojih je 2000. bar ako se cilj definira u terminima suoèavanja s neposrednom prošlošæu i sa sadašnjim trenutkom. No. revanšizma. katarza. donedavno èak. utemeljen na neospornim èinjenicama i još neospornijim moralnim principima koji nala`u osudu prevrtljivosti – on bi ipak bitno promašio svoj cilj. kontinuitet. u pitanju: ako kameleoni zaslu`uju moralnu osudu. Hrvatska Kako u Evropu? Rezime: U radu se ukazuje na nu`nost ukljuèivanja zemalja regije u evropske integracije te upozorava na opasnost od fetišiziranja Evrope. ima u najnovijim vremenima nezanemariv broj odluènih zagovornika Evrope. duhovit. revanšizam. Analizira se antinomiènost pitanja o pravnom kontinuitetu (koja se razrješava definiranjem karaktera prethodnih re`ima) te ukazuje na zamke borbe protiv tzv. `ivjele u dr`avnoj zajednici. Meðu onima koji su se svojedobno zaklinjali u Jugoslaviju i samoupravni socijalizam. To nasljeðe obilje`eno je deficitom demokratske kulture. Promašenost poante tog ogleda oèituje se. Kljuène rijeèi: Evropa. kao i urušenošæu infrastrukture. potom u Srbiju (ili Hrvatsku) i „nebeski narod“ (ili u ostvarenje „tisuægodišnjeg sna“). Sasvim dovoljno da poslu`i kao motiv jednom valjanom ogledu o kameleonstvu. kao i na nu`nost temeljite katarze.Lino Veljak Filozofski fakultet Zagreb. uzmimo. demokracija. Svrha jest upozoriti na neke teškoæe s kojima se sreæemo na putu moguæeg izlaska s bespuæa proteklih desetak godina. zaslu`uju li oni koji su dosljedno ustrajavali na . godine došlo u zemljama potpisnicama Daytonskih sporazuma stvorene su pretpostavke za oslobaðanje od nasljeða prošlosti. evropskih integracija i tomu pripadajuæe demokracije. koliko god taj ogled mogao biti šarmantan. privrede i marginalizacijom zametaka graðanskog društva.

Ona naprosto propušta tematiziranje fetišizma kao takvog. la`nim bogovima. Svrha ovog uvoda jest relativiziranje sintagme „evropske integracije“ i upozorenje da nas ni evropeizirajuæe fraze neæe izvuæi iz zateèena stanja. svejedno. A da od njih mo`e biti štete uvjerio se svatko tko je u proteklih desetak godina bar na tren budno pogledao oko sebe i saèuvao nešto kritièkog razbora. . pa još zasnovanu na mr`nji i osveti. uzdi`emo li fetiše zla i mr`nje ili nekakve dobroæudne i èovjekoljubive idole humanosti. No. nema. Meðutim.216 Lino Veljak obo`avanju jednoga jedinog fetiša priznanje i divljenje? Moglo bi se reæi: ovisi o karakteru dotiènog fetiša. A nema toga što se ne mo`e pretvoriti u fetiš. Vjerovali su u èarobnu moæ fetišizirane rijeèi. onda izmeðu kameleona i dosljednih fetišista i nema neke bitne razlike. Vjerujuæi da ni mi ni nitko naš neæe imati nesreæu da do`ivi njihovu povijesnu rehabilitaciju. koji su nemoæni da nas u bilo èemu pomognu ili podr`e. tolerancije i pomirljivosti. uzalud æemo od njih oèekivati èarobnu rijeè koja æe nam riješiti sve (ili makar sve u danom trenutku bitne) probleme. ali nisu polo`ili raèun o jednoj neugodnoj stvari: fetišizam kojemu su robovali onemoguæio im je djelotvorno suprotstavljanje silama zla. kameleoni su se prilagoðavali prilikama. ideje. naravno. da budemo konkretniji. takva nas analiza ne bi dovela nikamo. ili èak rehabilitaciji njih oboje: razlike izmeðu njih nisu takve da bi onemoguæile konzistentnu sintezu). jer nas nijedna fraza naprosto iz nièega ni ne mo`e izvuæi. Nema èarobnih rijeèi niti svezacjeljujuæih recepata. Nije. mijenjali su fetiše u skladu s promjenama duha vremena. nijedne ideje koja se neæe obesmisliti u ispraznu i obesmišljenu (premda ponekad zlokobno djelatnu) frazu. Svejedno je izgovara li nove fraze kameleon ili iskreni vjernik zapadne demokracije i privr`enik evropske civilizacije: od fraza nema boljitka. vjerovali su u obesmišljenu frazu. Ako se ima suditi po djelima a ne po namjerama. èak i kad su im namjere bile najbolje a odluènost da te namjere ostvare herojskog ranga. jednako kao i snovi Mirjane Markoviæ o alternativi svjetskom pokretu koju æe predvoditi ponosna i nepokorena Srbija – do daljnjega pripadaju historiji politièke paranoje (hoæe li se te grandomanske vizije jednoga dana otkriti kao anticipacije realiziranih negativnih utopija ostvarenih nakon sloma uspostavljenih ravnote`a – to æe ustanoviti oni koji budu imali tu nesreæu da svjedoèe o posthumnoj rehabilitaciji jednoga od ovo dvoje ekscentriènih mislilaca-amatera. neæe zaslu`iti priznanje ni divljenje. S druge pak strane nema ni alternative evropskim integracijama: snovi Franje Tuðmana o etnièki oèišæenoj i idejno homogeniziranoj Hrvatskoj kao uzoru koji ima slijediti dekadentna Evropa ako se `eli izvuæi iz bespuæa u kojima je zaglibila. Ukratko. Tko je dosljedno obo`avao ideju iskljuèivosti. dok su oni dosljedni bili u prilici da izigravaju moralne velièine (ako ih je tko htio uzimati u obzir). idoli ostaju idolima. ne preostaje nam drugo nego da konstatiramo kako ono što se zove Evropom ili svjetskim poretkom doista nema alternativu.

samo ukoliko bi se izbjeglo iskušenje uèenja metodom „vlastite ko`e“). šestojanuarske diktature lišene èak i demokratskog privida). godine i Srbija i Hrvatska bile zemlje s autoritarnom strukturom vladavine. Politièkim promjenama do kojih je u zadnjoj godini prošlog milenija došlo u zemljama-potpisnicama Daytonskog sporazuma stvorene su osnovne pretpostavke za nu`ne promjene u tom smjeru. naime Bosnu i Hercegovinu. Naposljetku. a to praktièno znaèi isto. neke teškoæe tog procesa koje æe u Srbiji (odnosno SR Jugoslaviji) tek postati evidentnima. iako se ta autoritarnost razbla`uje formom (na razne naèine ogranièene) parlamentarne demokracije (jedinu iznimku eventualno èini kratkotrajno razdoblje parlamentarne demokracije u Srbiji od 1903. Èinjenica je da su prije uspostavljanja zajednièke dr`ave 1918. A ono bi se moglo definirati kao bitan deficit demokratske tradicije i kulture. druga Jugoslavija. Bitna zajednièka crta srpskih i hrvatskih teškoæa na putu „u Evropu“ mo`e se definirati kao nasljeðe prošlosti. To je.Kako u Evropu? 217 Pritom. u Hrvatskoj su veæ evidentirane i mogle bi poslu`iti kao pouka za njihovo izbjegavanje u zemlji „petog oktobra“ (naravno. Visoka razina sliènosti dviju zemalja bit æe još veæa ako iz razloga metodske prirode zanemarimo treæu „daytonsku zemlju“. Na nasljeðenu autoritarnu svijest tradicionalno-patrijarhalne strukture nakalemila se tako. Te specifiènosti ovdje æemo apstrahirati. opredjeljenje za tzv. No. uz napomenu da dio njih ovisi o jednoj zajednièkoj karakteristici bivših autoritarnih vlasti u naše dvije zemlje: ovisi o njihovim ekspanzionistièkim ambicijama u odnosu na BiH te sistematskoj podršci ekstremistièkim opcijama srpskih odnosno hrvatskih nacionalšovinista u Bosni i Hercegovini. predstavljala je zemlju obilje`enu diktaturom jedne jedine partije. Dakle. Daljnja je èinjenica da je prva Jugoslavija predstavljala demokratski deficitarnu mješavinu parlamentarne demokracije i autoritarne vladavine (a u periodu tzv. alternative obilje`ene odbacivanjem izolacionizma. do balkanskih ratova). normalan `ivot. Buduæi da je do smjene u Hrvatskoj došlo ranije. Proces koji je tom smjenom omoguæen nipošto nije jednostavan. uslijed uvodno iznesenih razloga. koliko god da je po formi i tipu vladavine bila liberalnija u usporedbi s drugim zemljama tzv. a taj proces dovršen je republièkim parlamentarnim izborima u Srbiji pred kraj godine. Tu nije toliko rijeè o nasljeðu zajednièke prošlosti koliko o recentnom nasljeðu. pojednostavljeno reèeno. pod sintagmom ulazak u Evropu ne podrazumijevamo ništa drugo doli historijsku realizaciju one alternative koja nije samoubilaèka ili. parlamentarnim i predsjednièkim izborima poèetkom godine. godine. realnog socijalizma. nova . nema smisla realistièku analizu zateèenog stanja i projekciju moguæeg izlaska iz tog stanja nadomještati frazama i vjerovati da se problemi rješavaju èarobnim rijeèima i univerzalnim receptima. zahvaljujuæi boljševièkom utemeljenju komunistièke vladavine u drugoj Jugoslaviji. ne bi trebalo zanemariti ni zajednièko nasljeðe. ono koje se`e do 1990. koja ima neke svoje specifiènosti. Do smjene autoritarnog re`ima najprije je došlo u Hrvatskoj.

zato što više nije mogla jamèiti izlazak iz sve evidentnijeg beznaða i sve oèitije bijede najširih slojeva stanovništva. tako da u njima ne treba tra`iti potencijale demokratske tranzicije koji bi djelovali po principu automatizma. civilnog društva oblikovani u razdoblju urušavanja prethodnog re`ima u meðuvremenu su marginalizirani ili èak posve razoreni. I sama antiteza mora se osloboditi svoje determiniranosti kakakterom vlastite opreke. No. nacionalšovinizma što ga je promicala. a da se nositelji vlasti nisu ponašali tako autodestruktivno kao što jesu – pitanje je kada bi došlo do njegova iscrpljenja. a s njime i do – unatoè pesimistièkim predviðanjima. nego zato što ih je izgubio). Prekasno ne samo zbog ratova i tragedija koje su se u proteklom razdoblju dogaðali. Smjena vlasti došla je.218 Lino Veljak autoritarnost totalitarnog predznaka. Znaèajniji uzrok razorenosti privrede jest autodestruktivna pljaèka kojoj je ona bila izlo`ena. Suoèene s (bar donekle programiranim) kaosom postautoritarnog perioda. Društvo je razoreno kako na razini infrastrukture tako i na razini superstrukture. nove strukture vlasti posjeduju tek demokrats- . Bivše su vlasti za sobom ostavile razoreno društvo. na to se mo`e nadovezati zapa`anje da – kada je konkretno rijeè o Srbiji – Miloševiæ nije izgubio vlast zato što bi mu veæina stanovništva zamjerala što je vodio ratove. do iscrpljenja novog legitimiteta ipak je došlo. dogodilo i u Hrvatskoj da se u historiju nije umiješala biologija obezglavivši vladajuæu strukturu). s vjerojatno jednakim konaènim ishodom. Trebalo je punih deset godina da se taj novi legitimitet uruši. deset godina prekasno. To mo`da u još veæoj mjeri vrijedi i za politièku strukturu sadašnjih vlasti (pogotovo ako se uzme u obzir da bivša vlast nije izgubila biraèko povjerenje zbog svoje nedemokratiènosti. autoritarnosti ili. To su uvjerljivo demonstrirali i rezultati prvih višestranaèkih izbora 1990. manje ili više mirne – smjene vlasti. U pogledu superstrukture dodatni uzrok njezina razaranja mora se tra`iti u dr`avno-partijskom instrumentaliziranju svih dimenzija društva i njihovu podvrgavanju tendencijski svemoænoj (i utoliko autodestruktivnoj) dr`avi. Elementi tzv. Samo se dijelom ta razorenost smije tumaèiti kao rezultat izvanjskih okolnosti (u sluèaju Hrvatske to znaèi kao rezultat ratnih razaranja. kaosom koji predstavlja nusprodukt urušavanja bivših re`ima (a mjera njegove programiranosti èini posebnu temu. a u sluèaju Srbije kao rezultat dugogodišnjih sankcija meðunarodne zajednice i NATO-ve intervencije u proljeæe 1999. koju ne bi trebalo unaprijed marginalizirati niti otpisivati kao simptom paranoje). godine. Dubinu demokratskog deficita dokazuje i lakoæa kojom je istrošeni legitimitet Titove Jugoslavije jednostavno nadomješten novim legitimitetom etnocentrièkog sadr`aja. njihova obnova u procesu profiliranja otpora novim re`imima bar dijelom je kontaminirana karakterom samih tih re`ima. Elementi nasilja koji su zabilje`eni u Srbiji nakon saveznih izbora mogu se objasniti pokušajima nositelja bivše vlasti da se pod svaku cijenu odr`e na pozicijama moæi (slièno bi se. nego ponajprije zbog socijalnih razloga. pogotovo. godine). nego i zbog toga što je to desetljeæe nove autoritarne (tendencijski i totalitarne) vladavine rezultiralo dubokim razaranjem društva. danas se to mo`e argumentirano tvrditi.

smanjivanjem stope nezaposlenosti i jaèanjem mehanizama borbe protiv siromaštva. mora proizlaziti iz dominantne atmosfere društva. suoèavamo se s okolnošæu siromašne. kako se èini. Taj se mentalitet ne mo`e nametati silom. poèevši u prvom redu s produktivnim investicijama (iluzorno je. ali u konkretnim sluèajevima obuhvaæa i neke specifiène elemente poput suradnje s Haškim tribunalom. koje zapoèinje na planu legislative. Zamijenit æe je novo beznaðe. To je rok u kojem se moraju uèiniti prvi potezi na putu obnove razorenog društva i uspostavljanja dr ave kao neèega što se razlikuje od (više ili manje organiziranog) aparata represije usmjerenoga na odr anje i ovjekovjeèenje autokracije (a to je ono što se u proteklom razdoblju profiliralo kao sistemski nadomjestak za dr avu u standardnom znaèenju tog pojma). naime. ako mu se adekvatno ne pristupi. èija je temeljna funkcija da osigurava okvire za nesmetan razvitak graðanskog društva i za zaštitu individualnih i kolektivnih ljudskih i graðanskih prava. hoæe li biti djelotvoran. Privredna obnova u zateèenim okolnostima razorene infrastrukture nije zamisliva bez strane pomoæi. stoljeæu. Jednostavnost zapravo i ne treba shvatiti u odviše doslovnom smislu rijeèi. ima li se u vidu o koliko se dokumenata tu radi (a mehanièko prevoðenje ne dolazi u obzir iz niza razloga). Dakako. Stvaranje pravne dr`ave koja je ujedno obilje`ena i vladavinom prava nije moguæe bez oblikovanja odgovarajuæeg mentaliteta. legislativa predstavlja manji dio problema. To usklaðivanje. No. naizgled je vrlo jednostavno: dovoljno je. oèekivati neku znaèajniju pomoæ humanitarnog tipa). Nasuprot revolucionarnom zakonodavstvu. Nada na razini simbola traje neko vrijeme. Tu dospijevamo do tegobnog pitanja koje.Kako u Evropu? 219 ku legitimaciju i naèelnu podršku meðunarodne zajednice. Meðutim. elementarna pretpostavka trajanja legitimacije jest privredna obnova s uoèljivim efektima na planu obnove masovne nade u buduænost. savršena podloga za bujanje ekstremizama svih moguæih tipova. èije su se destruktivne posljedice posebno jasno oèitovale u 20. zalaganje za princip pravnog kontinuiteta djeluje veoma plauzibilno. uskladiti zakonodavstvo sa zakonima zemalja Evropske zajednice. autodestruktivnih koliko i opasnih za stabilnost regije u cjelini. ali ako u „razumnom roku“ nije popraæena npr. on. opljaèkane dr`ave nasuprot koje stoje nositelji financijske moæi akumulirane pljaèkom koja je izvedena pod pokrovi- . pravni kontinuitet u odnosu na nedemokratski re`im donosi sa sobom nezanemarive poteškoæe. Ako uzmemo u obzir samo pitanje financijske moæi. Mnogo veæi problem sastoji se u stvaranju atmosfere u kojoj æe se afirmirati mentalitet poštivanja zakona i u kojoj æe se dr`ava poèeti do`ivljavati kao servis za zadovoljavanje zajednièkih poslova. mo`e predstavljati ozbiljan faktor blokade procesa uspostavljanja vladavine prava i demokratske obnove društva. ona æe se istopiti još br`e od recentnih patriotskih zanosa. I legitimacija i podrška imaju ogranièen rok trajanja. A ta pomoæ pretpostavlja usklaðivanje s meðunarodnim standardima. Pitanje o kojemu je ovdje rijeè mo`e se definirati kao problem pravnog kontinuiteta.

oni koji su izbjegli linè ipak se glasno `ale kako su `rtve revanšizma. prisvojeno u cilju ovjekovjeèenja diktature. Pohvalno je što su procesi politièke smjene izvedeni bez prijekih sudova. strahu od revanšizma. Oni bi bili u pravu kada bi se moglo dokazati da se stare nepravde ispravljaju nanošenjem novih nepravdi. etimologiju i historiju termina. Pokušaji uvoðenja profesionalnih kriterija u dr`avnim i javnim slu`bama izazvali su optu`be za revanšizam. pri èemu umjerenost i primjerenost jamèi pravednost. ugrozivši u jednom momentu cjelokupan proces demokratske transformacije dr`ave i društva. Veoma va`na dimenzija pitanja o kontinuitetu sastoji se u kadrovskoj politici. Stoga æe biti uputno razjasniti nesporazume oko samog pojma revanšizam. financijsko i drugo . spomenutoj ambiciji primjerenu kadrovsku politiku. vješanja na Terazijama. No. Zajamèena sigurnost vlasništva oslanjat æe se na vrlo klimave temelje ako zapoène s garancijom onoga što je. makar i u skladu s odlukama vlasti koja je u danom èasu u ivala legitimnost. a pretjerivanje i neumjerenost predstavlja prela`enje u sferu moralno neopravdanog djelovanja (pravedno je da jednooka `rtva iskopa svom krvniku jedno oko a nepravedno i nedopustivo da mu se osveti iskapanjem i drugog oka). Rezultat je bio taj da se u ime odbacivanja revanšizma tolerirala ne samo neprofesionalnost (nakon svih smjena i prijevremenih penzioniranja danas u vojsci još uvijek imamo èetvoricu aktivnih generala – od njih ukupno 27 – sa srednjom struènom spremom) nego i direktno korištenje polo`aja za destabilizaciju poretka. linèa i sliènih iransko-rumunjskih scenarija. koja je u Hrvatskoj izazvala ozbiljne štete. Tu se krije jedna velika opasnost.220 Lino Veljak teljstvom bivšeg re ima i za raèun paradr avnih struktura prethodne vlasti. makar i u simbolièkom ako ne i u doslovnom smislu rijeèi. bio sluèaj i s ovdašnjim re`imima. da se zakonsko. Radi se o tzv. Diktatorski i poludiktarorski re`imi vršili su nad svojim podanicima i drugim osobama koje bi se našle na dohvatu njihove moæi razna nasilja i nepravde. Elementarno znaèenje revanšizma mo`emo sresti u starozavjetnom pravilu „Oko za oko – zub za zub“. Na jednak naèin zastupnici bivše vlasti doèekivali su svaki pokušaj sankcioniranja kriminala u razdoblju njihove vladavine. u okviru neskrivane ambicije uspostavljanja totalne kontrole nad svim dijelovima društva. To je. preskaèuæi. dakako. Na pretrpljeno nasilje `rtva odgovara ponavljanjem tog nasilja. ne u toliko masovnom opsegu kako nam borci protiv revanšizma tvrde) da se primijeni ona starozavjetna maksima. Spreèavanje takvih pokušaja primjene rumunjskih iskustava vrijedan je zalog za buduænost zemlje i prilog razvijanju demokratske kulture. što se oèitovalo u širokom rasponu od javne televizije pa do vojnih i policijskih struktura. Bivša vladajuæa stranka vodila je. disciplinsko. makar i u skladu s nametnutim zakonima. Legalizacija tako steèene moæi znaèila bi da dr ava potpisuje vlastitu osudu na nemoæ. dakako. Oslobaðanje od straha što ih je njihova moæ izazivala rezultirala je pojavom da se meðu njihovim `rtvama i opæenito meðu ljudima s pojaèanim osjeæajem za pravednost razvila tendencija (sreæom.

to znaèi moguæe obnavljanje osjeæaja straha. to ne znaèi da se njezin karakter smije prekriti velom temeljne neupitnosti. utjecaja u dr`avnim organima i u javnoj sferi) rezultirati ne samo sistematskom opstrukcijom nego i korištenjem prvih znakova razoèaranja stanovništva u demokratski poredak za destabilizaciju poretka i za obnovu pora`ene diktature. a kamoli zbog onoga što je u ratovima uradila pripadnicima drugih etnièkih skupina). ako se pri ispravljanju poèinjenih nepravdi i ka`njavanju poèinitelja ka`njivih djela striktno i rigorozno poštuje zakon i ako se èuvaju elementarna ljudska prava `rtava zakonite represije. od ljudskog dostojanstva pa nadalje (ali i uz istodobno èuvanje istih tih prava njihovih `rtava kao i onih koji provode represiju). naravno. nehigijenski je `ivjeti u zemlji s ubojicama koji se slobodno šeæu gradom ili èak zauzimaju polo`aje od posebne va`nosti. kada je rijeè o kriminalnim strukturama izniklima u okrilju bivših re`ima. to. A razoèaranje æe se javiti vrlo brzo.Kako u Evropu? 221 sankcioniranje primjenjuje selektivno. Nehigijenski – to znaèi destimulativno. iskreno prihvatiti „put u Evropu“ (da je tomu tako rjeèito govore hrvatska iskustva: bilo bi èudno da se u sluèaju Srbije poka`e prisutnost drukèijeg mentalnog sklopa pripadnika parastrukture). A za zemlju koja ubrzano mora nadoknaditi niz deficita (od deficita demokratske kulture pa do elementarne materijalne oskudice) takva atmosfera mo`e biti višestruko opasna. uspostavljanje jednakih šansi za sve niti oduzimanje materijalnih dobara i privilegija steèenih suprotno va`eæim propisima ili opæeprihvatljivih moralnih normi. znaèi opasno. buduæi da je nada akumulirana smjenom pro`eta isuviše visokim pragom neposrednih ili kratkoroènih oèekivanja a da bi se ona u pri`eljkivanom roku mogla ispuniti. Potom. ne znaèi da osjetljive polo`aje u javnoj i dr`avnoj slu`bi smiju zauzimati osobe koje nisu dokazale da poštuju demokratski poredak a njihovo djelovanje u diktatorskim aparatima represije upuæuje na opravdanost sumnje u tom pogledu). Kljuèno pitanje koje mo`e ponuditi odgovor na problem kontinuiteta jest pitanje karaktera prethodnog re`ima. Dakle. krajnje je realno da æe oèuvanje ranije uspostavljenih odnosa ili pozicija moæi (odnosa i pozicija na planu financijske moæi. Naposljetku. svejedno da li demokratskim ili puèistièkim prevratom. onda ne mo`e biti govora o revanšizmu. revanšizmom se ne mo`e proglasiti kazneni progon poèinitelja kriminalnih djela. a ne i zbog onoga što je uradila protivnicima. ili pak da se kadrovske smjene vrše na temelju osvete a ne na temelju poštivanja kriterija kompetentnosti i profesionalnosti (što. Prije svega zato što nije realno oèekivati da æe strukture bivših re`ima. infiltrirane u sve pore dr`ave i društva. Ako bivša vlast i nije smijenjena zbog svojega zloèinaèkog karaktera nego zbog toga što je razoèarala svoje nekadašnje sljedbenike neispunjavanjem vlastitih obeæanja (pa to onda rezultira raširenošæu tvrdnje da je ta vlast bila zloèinaèka samo zbog onoga što je uradila vlastitim sljedbenicima. i to iz nekoliko razloga. Izbjegavanje te zamke izrazito je va`no za perspektivu obnove. nadalje. uspostavljanje profesionalnih kriterija. nesigurnosti i nemoæi. Tek ako se usposta- . Meðutim.

te u njihovo ime organizirali etnièka èišæenja. razaranja gradova i sela i sve ono što je veæ proteklih godina zabilje`eno na ovim prostorima. a ujedno se društvo i sredina oslobaðaju od onih koji vrebaju svoju šansu da se iznova dokopaju izgubljene vlasti. A ta bitna dimenzija sastoji se upravo u apsolutizaciji etnièke dimenzije (rjeènikom teologije iskazano: u etnofiliji). mogao ili uspio suprotstaviti na valjan naèin i sprijeèiti da povede mase za sobom) oslobaða od nepodnošljivosti. To suoèavanje donosi dva za buduænost i za demokratsku perspektivu presudna efekta. Prvo. pri èemu je. No. u današnjem meðunarodnom kontekstu to znaèi i jaèanje šansi za ubrzavanje integracijskih procesa. Ta je bolest sanirana izbijanjem na vidjelo autodestruktivnih uèinaka kolektivnog ludila (od gubitka perspektive pa do bijede masovnih razmjera). Rijeè je o nu`nosti suoèavanja s tjeskobnom èinjenicom da su zloèini sistematski i organizirano vršeni uz (makar i prešutan. u ime ove ili one nacionalne zajednice. etnièka èišæenja i sistematski ratni zloèini odnosno zloèini protiv èovjeènosti. Iz te apsolutizacije proizašli su nedemokratski re`imi. One nipošto ne predstavljaju nekakav skokovit (ili . hoæe li se bivšim vlastodršcima suditi samo zato što su krali (i eventualno ubijali politièke protivnike) ili zato što su zagovarali zloèinaèke ideje Velike Hrvatske i Velike Srbije. Nije. Katarza (koja je po svom bitnom karakteru denacifikacija. ona nije korjenito izlijeèena. u neposrednom obliku jaèanje nu`ne podrške obnovi razorene infrastrukture. oèišæenje sredine od vidljivih i nevidljivih posljedica bolesti koja je na vrhuncima nacionalne homogenizacije obuzela duh dotiènih naroda. ni te integracije ne bi valjalo promatrati kao èaroban univerzalan lijek. ono omoguæuje katarzu. ove ili one dr`ave koja je stala na branik „ugro`enih nacionalnih interesa“. Rijeè je o individualiziranju krivnje. da su zloèini vršeni u naše ime. U tom kontekstu mo`e se. èak i posve pragmatièki. No. dakle. Individualizacijom se vlastito sudioništvo (suoèavanje s time da sam ja u danom momentu mo`da èak vjerovao Voði ili mu se – ako mi je od poèetka i bilo jasno kuda nas on vodi – nisam htio. svejedno. Alternativa integracijama je stagnacija i regresija. dogovoreni ratovi. godine. Bez korjenitog proèišæavanja društva i bez njegova oslobaðanja od zapretenih klica etnofilije i dalje je na djelu šansa za njezino novo izbijanje. No.222 Lino Veljak vi konsensus svih demokratskih i civilno usmjerenih snaga u pogledu bitne dimenzije zloèinaèkog karaktera bivših re ima stjeèe se šansa za definitivno osiguranje demokratskog poretka i priskrbljuje se trajan lijek za sve boljke koje bi mogle dovesti do ponavljanja veæ viðenih scenarija genocidnih ratova. raèunajuæi korist i štetu uzrokovanu moguæom suradnjom ili odbijanjem suradnje. za razliku od one u Njemaèkoj nakon 1945. ovdje rijeè o „denacifikaciji iznutra“) intenzivira šanse za ukljuèivanje u evropske integracije. u pravilu vezano uz obnovu ove ili one forme tendencijski totalitarnog poretka. makar i izmanipululiran) pristanak apsolutne veæine stanovništva. Drugi efekt mo`e se interpretirati i u sasvim pragmatièkom kljuèu. razmatrati kontroverznost Haškog tribunala. Nije ovdje rijeè o licitiranju s udjelom u zloèinu.

Kako u Evropu? 223 bilo kakav drugi) prelazak iz balkanskog pakla u zapadnoevropski raj. koju je bolje prihvatiti s realistièkom nadom nego s mrzovoljom „izgubljenog suvereniteta“. Political changes having taken place in the Dayton countries in 2000 created preconditions for a liberation from the legacy of the past. mrzovoljom što prizivlje povratak bolesti od koje se prostor (i to tek djelomice!) zalijeèio. continuity. catharsis. revanchism. which is resolved by defining the character of the old regimes. One su tek nu`nost. The author also analyzes the antinomies of the issue of legal continuity. 2001. he points out the dangers of the struggle against the so-called revanchism and argues for the necessity of a profound catharsis. Key words: Europe. . egzistencijalna nu`nost. 3. democracy. Zagreb. u tom pogledu ne bi trebalo gajiti nikakve iluzije. 27. Finally. Reaching for Europe Summary: The author argues for the necessity for the countries of the region to join European integrations and warns against the dangers of fetishizing Europe. devastation of infrastructure and the economy. and marginalization of the inchoate civil society. This legacy is characterized by a deficit of democratic culture. ali od koje ga sistematski i trajno mo`e izlijeèiti tek predstojeæa katarza.

.

nedemokratski karakter odnosa Srbije i Crne Gore i problem Kosova. izabrano neznanje o ratnim zloèinima. godine došlo do nesumnjivih politièkih promena u Srbiji. tipièno gubitnièkih generacija. klerikalizaciju javnog `ivota. monarhizam. a posebno potvrdom volje graðana 5. polumere i zaklanjanje iza legalizma. septembarskim i decembarskim izborima u Srbiji i Jugoslaviji. demokratija. pa i èlanica DOS-a. Kreæuæi se u tim okvirima. odsustvo bilo kog sistema vrednosti ili moralnih naèela u društvu ne favorizuju te`nje ka demokratiji. Obnova populizma ni u kom sluèaju na tom putu ne mo`e biti od pomoæi. Tu pre svega treba imati u vidu etnonacionalizam i šovinizam velikog dela politièke i kulturne elite. autor je svoju pa`nju usredsredio na analizu nekoliko momenata koje smatra bitnim preprekama razvoju demokratije u Srbiji: nacionalistièki karakter veæine politièkih partija u Srbiji. vrednosnog karaktera. sliènosti mentalne matrice i ponašanja stare i nove upravljaèke strukture. ali da ne postoje jasne indikacije da li je reè o demokratskim promenama. Kljuène reèi: politièke promene. kulturnog. Srbija. nizak stepen opšte i politièke kulture i politièkih elita i graðana. Osnovna teza koju zastupam mo`e se jednostavno formulisati: septembarskim i decembarskim izborima u Srbiji i Jugoslaviji. stope nezaposlenosti stanovništva. nacionalizam. odnosno nedostatak kritièke sveti. Autorov je zakljuèak da demokratskih promena u Srbiji neæe biti dok stanovnici Srbije ne preðu dugi put od frustriranih podanika do slobodnih samosvesnih graðana. a posebno potvrdom .Bo`idar Jakšiæ Institut za filozofiju i društvenu teoriju Beograd Demokratski deficiti politièkih promena u Srbiji Rezime: Autor polazi od teze da je. oktobra 2000. kao i karakteristièni elementi novonastale situacije. kao što su katastrofalna ekonomska situacija. upropašten privredni `ivot zemlje. opšta kriminalizacija privrednog i politièkog `ivota. Okolnosti ekonomskog. besperspektivnost mladih. pre`ivljavanje kao stil `ivota. narodnjaèku tradiciju i ideju sabornosti. führer princip unutrašnje organizacije skoro svih politièkih partija. nestanak srednje klase u procesu opšteg osiromašenja društva. znaèaj crnog tr`išta u borbi za pre`ivljavanje ogromne veæine graðana Srbije. politièkog. monarhistièke tendencije. klerikalizam.

226 Bo`idar Jakšiæ volje graðana 5. Svesne svojih slabosti. bez ikakve perspektive. opozicione partije su nerealno procenjivale snagu Miloševiæevog „sistema“ vlasti. Matija Beækoviæ. dok su graðani `iveli u bedi i oèajanju. Ponašanja ljudi kao što su Dejan Medakoviæ. U svakom sluèaju ne mo`e se govoriti o revolucionarnim promenama u Srbiji. `elim da verujem da æe u tom vremenu i te`nje ka demokratiji biti jasnije artikulisane. graðani više nisu mogli da trpe katastrofalne uslove svakodnevnog `ivota. za mesto odbornika u Zemunu predlo`ile do tada anonimnog studenta. klerikalnih krugova. slavila je „pobede nad NATO agresorom“. bez obzira na loše izborne uslove. uveren da na takvim izborima ne mo`e da pobedi1. Verovatno su i dr Šešelj i DOS. situacija je veæ dugo bila i teška i konfuzna. godine Srbija imala i slabu vlast i slabu opoziciju. u proleæe 1999. reklo bi se da je reè o „komediji zabune“: socijalisti su izašli na izbore uvereni da æe sigurno pobediti. oktobra došlo je do nesumnjivih politièkih promena u Srbiji. prikazujuæi „Potemkinova sela“. dr Vojislavu Šešelju. narcisoidnih pripadnika kulturne elite koji su neposredno posle izbora vrlo brzo uskakali u „pobednièki voz“. Milorad Vuèeliæ svakako spadaju u „nove priloge“ za istoriju ljudskog bešèašæa. Imajuæi u vidu nesumnjivo taènu konstataciju da za promene treba odreðeno vreme. Istini za volju. a stotine hiljada izbeglica u nemoguæim `ivotnim uslovima. ali ne postoje jasne indikacije da li je reè o demokratskim promenama. Dr`avna propaganda je bila puna hvale za najprosperitetniju zemlju Evrope. Konfuzija stvorena takvom situacijom bila je opšta i obuhvatala je sve aspekte javnog `ivota. bez posla. Socijalisti su na krilima svoje propagande potpuno pogrešno procenili i svoju snagu i suviše prozirnu prièu o „pobedi“ nad snagama NATO. Prethodno je neophodno reæi nešto o tome kako je uopšte došlo do tih promena. Vlast je pogubila i poslednje veze sa realnim tokovima `ivota. Tu konfuziju pojaèale su aktivnosti monarhista. Realniji i trezveniji analitièari su bili svesni èinjenice da je posle perioda bombardovanja NATO. veæina 1 Koliko je neverica u moguænost pobede stranaka DOS-a bila široko rasprostranjena govori èinjenica da su te stranke kao protivkandidata jednom od stubova Miloševiæeve vlasti. a i taj mladi èovek bili iznenaðeni kada su saznali rezultate izbora prema kojima je pobedio Goluboviæ. opozicioni blok je posle dosta natezanja prihvatio uèešæe na izborima. kao i rezultate stigmatizacije politièkih voða opozicionih partija kao notornih izdajnika. Nasuprot agresivnoj propagandi dr`avnih institucija jedne virtuelne realnosti koja je postojala samo na TV programima dr`avnih medija i u saopštenjima vladajuæih partija i dr`avnih institucija. Svoju tezu o demokratskim deficitima pokušaæu da obrazlo`im ukazujuæi na neke od društvenih okolnosti i karakteristika politièkih subjekata promena. što je bio èest sluèaj u fazi euforije izazvane saznanjem da je Slobodan Miloševiæ izgubio vlast. Kada bi neko hteo da bude ironièan. . Uèesnici u izborima – i bivše vladajuæe partije i bivše opozicione partije – su zateèene izbornim rezultatima i jasno izra`enom voljom graðana. i svakodnevno prikazivala graðanima „uspehe“ u obnovi zemlje. Goluboviæa.

i pobednièka koalicija bila je zateèena snagom podrške kuju je dobila i moæi koja je proizašla iz te podrške. Kao i u demonstracijama 1996/97 godine. Proces oporavka prethodno upropaštenog društva i dr`ave trajaæe mnogo du`e nego što je neophodno. vrednosnog karaktera. Na drugoj strani. na èelu sa Vukom Draškoviæem. opozicione partije su bile dezorijentisane NATO bombardovanjem. graðani su ispoljili svoju slobodnu volju koja više nije mogla biti potisnuta niti nasiljem vlasti niti sitnim kalkulacijama opozicionih lidera. druge je breme vlasti zateklo delomièno nespremnim da ga preuzmu.Demokratski deficiti politièkih promena u Srbiji 227 njenih predstavnika se utrkivala u slu`enju voði i liènom bogaæenju na mafiozne naèine. tako mnogo kontradiktornih i kontraproduktivnih poteza. Katastrofalna ekonomska situacija. stope nezaposlenosti stanovništva. nadati se. nestanak srednje klase u procesu opšteg osiromašenja društva. osloboðeni straha. politièkog. Jedni nisu bili svesni svog poraza. samo su neke od tih okolnosti. Odsustvo bilo kog sistema vrednosti ili moralnih naèela u društvu takoðe ne Dovoljno je uporediti šta je dnevni list Politika pisao o predsednièkom kandidatu na septembarskim izborima dr Vojislavu Koštunici s onim što je pisao nakon njegovog izbora za predsednika dr`ave. ispala iz politièke igre kao `rtva vlastitih nerealnih kalkulacija i komromitacije u vršenju vlasti na lokalnom nivou. Takvo pisanje se mo`e uporediti sa pisanjem pariške štampe o povratku Napoleona I na vlast i njegovom pohodu od Marselja do Pariza. decembra. JUL) ikada moæi oporaviti. nepovratno prošlo. drugi svoje pobede. Otuda tako mnogo nesnala`enja i na jednoj i na drugoj strani. septembra iznenadili i jedne i druge. naravno. Nastala je nova konfuzija. Graðani su svojim glasovima 24. Taj val represije prema studentima pokazao se kontraproduktivnim. znaèaj crnog tr`išta u borbi za pre`ivljavanje ogromne veæine graðana Jugoslavije. a partije nove vlasti nisu verovale da su pobedile. oktobra. a do tada vladajuæe partije su bukvalno ošamutile sna`no izra`enom potvrdom svoje volje 5. `rtve su. upropašten privredni `ivot zemlje. Fizièko maltretiranje studenata koje su organi vlasti primenjivali pojaèavao je revolt graðana i oslobaðalo ih je straha. a veliko je pitanje da li æe se neke od tih partija (na primer. izlo`ene besomuènim napadima i optu`bama ogromnog propagandnog i represivnog aparata vladajuæe klike izgledale su bespomoæne i nesigurne2. Konfuzija se još uvek oseæa u mnogim segmentima `ivota. kao i karakteristiène elemente novonastale situacije. Nihil novi sub sole! 2 . kulturnog. Meðutim. Dotadašnje vladajuæe partije nisu shvatale da su izgubile vlast. Nesumnjivo je da u jednom prilogu za nauèni skup nije moguæe evidentirati sve okolnosti ekonomskog. Ni jedni ni drugi nisu raèunali na sna`no izra`enu volju graðana i znaèaj i vrednost èinjenice da su studenti. graðani. Udarci koje su pretrpele sada veæ bivše vladajuæe partije su toliko sna`ni da se sigurno nisu mogle oporaviti do izbora 23. okupljeni u organizaciji OTPOR preuzeli na svoja leða (i u bukvalnom smislu reèi) iskaljivanje politièkog i fizièkog besa vladajuæih krugova. opšta kriminalizacija privrednog i politièkog `ivota. Jedni nisu shvatali da je vreme njihove vlasti. Tome je svakako doprinela èinjenica da je jedna retrogradna politièka grupacija.

nisu u tome mnogo zaostajale. Nacionalistièki karakter veæine politièkih partija u Srbiji. pri stvaranju slike o partijskom miljeu Srbije ne bi trebalo ispustiti iz vida ni per definitionem nacionalistièke partije vojvoðanskih Maðara. mo`da. koje u svojoj orijentaciji nisu imale sna`no izra`en nacionalizam bile su brojèano minorne i bez šireg uticaja na javnoj sceni. ne pripadaju nizu najznaèajnijih. nije izbegao kontroverznu bliskost sa partijama tipa Narodne stranke Crne Gore Novaka Kilibarde. Tu pre svega treba imati u vidu etnonacionalizam i šovinizam velikog dela kulturne i politièke elite. nizak stepen opšte i politièke kulture i politièkih elita i graðana. nije iznjedrio više tipova politièkih partija. uostalom kao i druge novonastale dr`ave na tlu bivše Jugoslavije. vulgarni primer promene orijentacije prema Miloševiæevom sistemu vlasti je ponašanje „srpskih radikala“. kao Socijaldemokratska unija `arka Koraæa ili delom Graðanski savez Vesne Pešiæ i Gorana Svilanoviæa. vodio ka demokratiji. Retke partije. koja mo`e diktirati ne samo uslove saradnje susedima nego i uslove i granice nihovog `ivota. Ni autentièni. Iz tog etnonacionalistièkog miljea politièkih stranaka Srbije. ili „vlasti“ Radovana Karad`iæa u delovima Bosne i Hercegovine koji æe steæi naziv „Republika Srpska“. i pored velikog broja novonastalih politièkih partija od kojih je neke oèigledno osnovala vladajuæa partija Slobodana Miloševiæa. Za ovu priliku pa`nja æe biti usmerena na niz okolnosti i karakteristika savremenog trenutka Srbije koje. kao. od . duboko konzervativni nacionalizam Demokratske stranke Srbije.228 Bo`idar Jakšiæ favorizuju te`nje ka demokratiji. nego ka etnonacionalistièkom tipu kolektivizma izra`enom arhaiènim pojmom „sabornosti“. Tek æe naknadne temeljne kritièke analize moæi da daju precizan odgovor na pitanje nisu li se osude Miloševiæeve politike koje su izricale neke od opozicionih partija zasnivale na prigovoru da nije uspeo da ostvari (svoj i njihov) san o pobednièkoj Srbiji. Novi stranaèki pluralizam. polumere i zaklanjanje iza legalizma. Velika veæina tih parija bila je po svom karakteru i programatskoj orijentaciji nacionalistièka. mada je SPO dugo pokušavao da u javnosti stvori predstavu o sebi kao „glavnoj“ opozicionoj partiji. na primer SPO. Sve prethodno pomenute okolnosti zahtevaju posebni analitièki pristup. Notorni. tipièno gubitnièkih generacija. naèelno antimiloševiæevski. besperspektivnost mladih. Otuda nije èudo što su neke od tih partija èesto menjale svoj stav prema Miloševiæu. Naravno. reklo bi se. ali su na najneposredniji naèin uoèljive: 1. sliènosti mentalne matrice i ponašanja stare i nove upravljaèke strukture. Bošnjaka (SDA Sulejmana Ugljanina u Sand`aku. na primer) itd. ranih devedesetih. Etnonacionalizam je zavladao politièkom scenom Srbije. pa i èlanica DOS-a Proces raspada titoistièkog autoritarnog sistema vladanja nije ni Srbiju. narodnjaèku tradiciju i ideju sabornosti. Neke druge partije. o velikoj i jakoj Srbiji. pre`ivljavanje kao stil `ivota.

voðe DOS-a kao da zaboravljaju na ogroman doprinos nevladinih organizacija. potpuno izmeštenih van bilo kakvih struktura legalne vlasti. naèelo organizovanja politièkih stranaka na „Führer principu“ ukazuje na nedemokratski karakter unutarpartijskog `ivota. Drugo. mo`da bi. pa su se nestrpljivi pretendenti na mesto voðe najèešæe odluèivali za stvaranje vlastite partije u kojima bi postajali neprikosnovene voðe. Führer princip unutrašnje organizacije skoro svih politièkih partija Logika izra`ena u nemaèkom nacionalsocijalizmu: jedan narod. Èesti sastanci voða politièkih partija koje èine DOS poèinju da lièe na titovske i posttitovske sastanke „koordinacionih tela“. jedan voða. u`ivao i skoro plebiscitarnu podršku stanovništva. 2. zaobišla ni politièku scenu Srbije devedesetih godina. bar što se tièe voða politièkih partija. Bez tog doprinosa kao i podrške iz inostranstva. da kao kandidati za voðe dr`ave i nacije („vaskolikog srpstva“) pojave u ulogama respektabilnih dr`avnika. naroèito Otpora i sindikalnih organizacija njihovoj izbornoj pobedi.Demokratski deficiti politièkih promena u Srbiji 229 kojih se veæina udru`ila u Demokratsku opoziciju Srbije (DOS) teško je oèekivati politièke promene u demokratskom pravcu. Svaka od partija bila je prepoznatljivija po svome voði nego po svom politièkom programu. Kao potvrda ovog stanovišta neka budu navedena samo tri. ozvanièenja oligarhijs- . jedna dr`ava. voðe DOS-a stvaraju nove oligarhijske strukture vladanja. ni novoosnovane opozicione partije nisu u tom pogledu zaostajale. jedino je ta politièka partija relativno mirno rešila pitanje promene voðstva. koji je dugo vremena. U opozicionim partijama èesto je dolazilo do sukoba oko voðstva partije. Posebno su bili groteskni pokušaji voða nekih politièkih partija. bilo preoštro zakljuèiti da nema nikakve principijelne razlike izmeðu naèela organizovanosti partija kao što su: SPS. jedna partija. Iako je èinjenica da su politièke partije u Srbiji prepoznatljive po svojim voðama. nije. Razlike postoje i one su ponekad znaèajne. ipak. Treæe. blago reèeno. teško da se mo`e zamisliti njihova pobeda. voðe politièkih partija DOS-a koje su dobile vlast se ponašaju kao da zaboravljaju da su izabrani glasovima graðana protiv Miloševiæa. SRS i DS ili DSS itd. a ne zahvaljujuæi svojim dobro osmišljenim programima. naroèito u prvim godinama vlasti. orijentaciji ili aktivnostima. Razlozi su veoma jednostavni. na primer Srpskog pokreta obnove. Veæini graðana je bilo dosta Miloševiæa i njegove vlasti i zato su glasali za DOS. Štaviše. i u legalno izabranim organima vlasti dolazi do. Verovatno da rekord u tome dr`i Demokratska stranka koja se nekoliko puta delila i dala veliki doprinos šarenilu stranaèkog miljea Srbije. A iz nedemokratski ustrojenih partija teško da mo`e proizaæi demokratija u dr`avi i društvu. Ako su bivši komunisti preimenovani u Socijalistièku partiju Srbije od samog poèetka imali neprikosnovenog voðu. Meðutim. Posebno je zanimljivo da to èine ljudi koji se zala`u za „legalitet“ i „transparentnost“ u politièkim poslovima. Prvo. Mada je i u Graðanskom savezu bilo rascepa.

Mo`da je razlika u tome što je Švajcarska siromašna dr`ava bogatih graðana. znaju da bez bliskosti sa nekom od partija na vlasti ne mogu. bilo šta znaèe u konkurenciji za mesta u dr`avnom aparatu ili preduzeæima. nego razlièite verske sekte. Srpska pravoslavna crkva nastojala je da deluje kao „zaštitnik vaskolikog srpstva“. S jedne strane nakon dugog „posta“ od pola veka kada je bila neopravdano potisnuta s javne scene. Nestrpljenje pojedinih èlanova svetog arhijerejskog sinoda da se pove`u sa odluèujuæim politièkim èiniocima i da sami postanu delovi tih politièkih krugova. rezultiralo je èesto èudnim saopštenjima i javnim akcijama koje nemaju veze sa verskim `ivotom. Posledica je da je došlo do obnavljanja vala populizma u Srbiji. ali su. Bilo bi ipak veoma jednostrano pokušaje klerikalizacije javnog `ivota stavljati na teret samo pojedinim predstavnicima SPC. Prema najnovijim istra`ivanjima o predsedniku Koštunici 91 % graðana ima pozitivno mišljenje. Srpska pravoslavna crkva. na primer. na primer. bez obzira na kvalifikacije. ne tako retko. Vlada Republike Srbije ima sedam potpredsednika?3 Naravno. èesto konfuzan i kontradiktoran. Vlada je samo vrh ledenog brega koji èini sistem svih dr`avnih institucija i preduzeæa. èija glavna meta nisu. Oligarhijsko ponašanje voða izaziva kameleonsko ponašanje na srednjim i ni`im nivoima moæi. Ako se tome doda i èinjenica da u Srbiji tradicionalno postoji partizam. Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. bar meðu ljudima koji znaju da vlada švajcarske konfederacije broji UKUPNO SEDAM èlanova. kako se to tradicionalno ka`e „oduzimanja“. Ta tradicija svakako pripada prošlosti. a 53% graðana mu poklanja puno poverenje. naime. Ljudi. èiji je procvat u kriznim vremenima zakonita pojava. bili ateisti. ili. dok neko misli da Srbija mo`e biti bogata dr`ava siromašnih graðana. zajedno sa `eljkom Ra`natovicem-Arkanom delio nekakve „medalje Obiliæa“ pripadnicima paravojnih formacija u okolini Nikšiæa. struènost ili visoku profesionalnu etiku. ali i druge verske zajednice su nastojale da se što br`e i sna`nije vrate u javni `ivot. Klerikalizacija javnog `ivota Proces klerikalizacije javnog `ivota je dvosmeran. dajuæi povremeno podršku vlastima Slobodana Miloševiæa. 3. te predstavnike 3 U narodnoj tradiciji broj sedam je èesto vezan za „sedmoglavu a`dahu“. Kako drukèije objasniti èinjenicu da. ali ostaju izvesne nedoumice. mrtvozornièki na TV prikazivao lobanju i otkinute deèije prstiæe. dok je drugi.230 Bo`idar Jakšiæ kog naèina vladanja. nakon njihovog „uèešæa“ u borbama na dubrovaèkom ratištu i velike pljaèke u Konavlima. Oni su u tom pravcu sledili mnoge prelate katolièke crkve u Sloveniji. 4 Jedan od crkvenih velikodostojnika je. ali èesto i opozicionim politièkim partijama i pojedincima. crkveni velikodostojnici uèestvovali u raspirivanju nacionalistièkih strasti i ratnohuškaèkoj propagandi4. Gruba ateistièka propaganda zamenjena je takoðe grubom verskom propagandom. kao što bi se moglo oèekivati. Ratnu tragediju je povremeno osuðivala pozivima na mir. . onda su rezultati za demokratiju katastrofalni.

godine Stojanoviæ je odluèan: „Krajnje je vreme da baš ona zazvoni svim zvonima i sazove Crkveno-narodni sabor. te što je zanemarena èinjenica da je meðu samim Srbima veliki broj ateista. anga`man Crkve u nekim zemljama Latinske Amerike je slièan.. nego o borbi za spas naroda. Demokratska dr`ava je laièka dr`ava. pokušaja organizacije „crkveno-narodnih sabora“ u rešavanju politièke krize u Srbiji.Demokratski deficiti politièkih promena u Srbiji 231 Islamske verske zajednice u Bosni i Hercegovini. str. juna 1998. deficit u demokratskom potencijalu društva. više govorilo o njihovoj slabosti negoli o snazi. Teokratske dr`ave eo ipso nisu demokratske. jula 1999. Svi su se oni pozivali na veliki autoritet patrijarha SPC. A u reèi pred patrijarhom Pavlom.“ Ibid. okupljanje i saborovanje“. pastve i dr`ave. odr`anom 3. te`eæi da tim autoritetom „pokriju“ svoje politièke akcije i ponašanja. Stojanoviæ istièe da se naš narod i dr`ava nalaze „u smrtnoj opasnosti“ i „da æe uskoro biti ugro`en sam opstanak naroda i dr`ave. Tri moguæa prigovora ovakvom stanovištu (da karakteru crkve protivreèi politièko anga`ovanje. kojih Stojanoviæ oèigledno nije bio sasvim svestan u svojoj te`nji da uradi nešto za spas „naroda. Problem je jedino u tome što u Srbiji postoji više verskih zajednica. 130. 117. 123. (podvuèeno u originalu). Svoj doprinos u tom pravcu dala je i liènost osvedoèenog demokratskog anga`mana.jedinog neospornog katalizatora ‘Okupljanja za spas i obnovu Srbije’“5. 1. naime. bili protagonisti takvih ideja.“ Ibid. str. treæina stanovništva nisu uopšte pripadnici srpskog naroda niti vernici SPC. Centar za socijalna istra`ivanja. Štaviše.6 Nesumnjiv je.. nego samo o metapolitièkoj ulozi crkve – u spašavanju naroda. Izjednaèavanje pripadnosti srpskoj naciji sa pripadnošæu srpskoj pravoslavnoj crkvi ima dalekose`ne posledice. jer ni demokratska opozicija. str. Ne mogu se. ni SANU nisu dorasli tom zadatku. Na srpskom delu Titonika. godine. Svetosavske stranke. 21. profesor Svetozar Stojanoviæ. 7 Ako se ostavi po strani sluèaj Irana koji u potpunosti potvrðuje ovu tezu. To je. pa i pojedini aktivisti studentskih politièkih grupa. str. Nisu samo politièki anahronièni demohrišæani. ako crkva i dr`ava nisu odvojene. u svom delu Na srpskom delu Titonika. Štaviše: „Oni koji prate moje analize i publikacije znaju da veæ godinama tvrdim da æe doæi trenutak kada SPC mora da odigra krucijalnu ulogu. od osnivanja minorne tzv. do zabrane pozorišnih predstava. nego i neke od voða opozicionih politièkih partija. pastve i dr`ave“. Beograd 2000. te. da je takav anga`man Crkve bez presedana i da Crkva kao institucija „graðanskog društva“ mora ostati odvojena od dr`ave) Stojanoviæ unapred odbija kao neosnovane jer nije reè o politièkoj borbi. što ne znaèi da je svaka laièka dr`ava demokratska7. Ekstremne te`nje ka klerikalizaciji politièkog `ivota u Srbiji pojavljivale su se u veoma razlièitim oblicima. Stojanoviæ u Srpskoj pravoslavnoj crkvi nalazi „. nije reè ni o kakvoj politièkoj. napokon. „Filip Višnjiæ“. ipak. poricati sna ni demokratski elementi u politièkom ivotu Izraela. 6 Ibid. Pazite. ali je i ta demokratija. i da æe tada Srpska pravoslavna crkva kao naša vodeæa ‘metapolitièka’ institucija morati da zazvoni na uzbunu. pojedinim predstavnicima SPC je manipulisala ne samo Socijalistièka partija Srbije. ni Univerzitet. meðutim. 118. U jednom tekstu objavljenom u NIN-u. „graðansko društvo“ nije „ateistièko društvo“ jer veæinu èine vernici. juna 2000. U svojoj reèi na skupu „Kako spasiti Srbiju“. posle istorijskih iskustava Italije i nekih drugih evropskih zemalja. ni hibridni sluèaj Izraela je ne demantuje. gospodina Pavla. zbog još sna nijih ustavno garantovanih teokratskih . radikali ili pojedini organi vlasti. 5 Svetozar Stojanoviæ.

pa odmah zatim sa impozantnom svitom otputovati na dvodnevno hodoèašæe pravoslavnim svetim mestima. Šira javnost je ostajala uglavnom ravnodušna. prvi put posle nekoliko decenija postane predsednik Republike ili Vlade. su svojim ponašanjem davali realnu osnovu svom visokom ugledu. 9 Svakako je dobar znak za moguænost demokratskih promena èinjenica da jedan vernik. Zašto zadr avati stare loše manire? . o`ivljavale su monarhistièke tendencije.. ma šta to telo znaèilo. kao prestolonaslednik Aleksandar. oèigledno nedovoljan za njihove `ivotne ambicije. Èlanovi kraljevske porodice Karaðorðeviæa postajali su u Beogradu i Srbiji sve èešæi ugledni gosti. Posebno je va no naglasiti da za jednu petinu graðana Izraela koji nisu Jevreji. u poèetku smušeno – da bi mu Vojnovièev pretendent na presto pozavideo – a kasnije nešto racionalnije iskazivali nesumnjive politièke ambicije. ogranièena i pod stalnom pretnjom suspenzije. èlanstvo u Krunskom savetu. meðutim. kao princ Tomislav. Kada èovek gleda pojedine pripadnike politièke i kulturne elite kako se krste. pripadnik jedne od verskih zajednica i da svoja verska uverenja javno izra`ava. Meðutim. I dok se ponašanje èlanova kraljevske porodice moglo razumeti. jarkim bojama srpskog nacionalizma obojenih. ne mora èovek uopšte biti vernik da bi shvatio koliko je veliki znaèaj verskih zajednica u duhovnom i kulturnom `ivotu društva. u zavisnosti od trenutka politièke konjunkture. 8 Naravno da niko razuman ne mo e biti protiv verskog vaspitanja i obrazovanja pripadnika pojedinih verskih zajednica. `eleli su da potvrde i uveæaju bliskošæu s biti-imajuæom krunom. da li je najbolje rešenje u „vraæanju veronauke u škole“.8 Štaviše. a politièke voðe pojedinih partija su. pod èime se najèešæe podrazumeva „vraæanje“ veronauke kao obaveznog predmeta i „vraæanje pravoslavnog veronauka“. Svoj ugled pesnika.232 Bo`idar Jakšiæ S druge strane. Neki od njih. srpskih intelektualaca. profesora univerziteta. mo e lako da razume koliko je takvo vaspitanje neophodno. Monarhistièke tendencije Što se više Jugoslavija pretvarala u Srboslaviju. ambasadora SAD u Beogradu. Demokratski deo srbijanske javnosti je ranih devedesetih godina s dobrim razlozima osuðivao odbijanje Slobodana Miloševiæa da primi Vorena Cimermana. Promonarhisti nikada nisu mogli da se pretvore u relevantnu politièku grupu. a da se u „situaciji na jugu Srbije“ ništa nije promenilo.10 elemenata. izra`avali veæu ili manju privr`enost monarhizmu. Ne mo e se. neprikosnoveno je pravo svakog graðanina da bude vernik. njihove ad hoc svite beogradskih dama i kavaljera delovale su više nego groteskno. ali je izra`avanje promonarhistièkih ubeðenja ili. na primer. jer je bio svestan èinjenice da to odbijanje šteti interesima Jugoslavije. s obrazlo enjem da je situacija na jugu Srbije kritièna. Drugi su. Èudi èinjenica da ni dalekovidiji predstavnici Srpske pravoslavne crkve nisu izveli nikakve zakljuèke iz nesretne sudbine „marksizma kao obaveznog predmeta u školi“. to uopšte nije demokratija. predstavljalo potvrdu presti`a za izvestan broj beogradskih. arhitekata.9 4. Takoðe je pravo verskih zajednica da organizuju verski `ivot i obuku svojih èlanova. njihovi susreti sa velikodostojnicima verskih zajednica kojima pripadaju ne mogu biti susreti dr avnièkog karaktera nego deo njihove graðanske privatnosti. odbiti jednoèasovni susret sa dr avnim sekretarom za inostrane poslove SAD. akademika itd. na primer. Pitanje je.

11 Ni iskustva balkanskih zemalja sa republikanskim ureðenjem èesto nisu bolja. koji se èak javno Zanimljivo je primetiti da je jedan od nesumnjivo demokratski orijentisanih politièara. ponašanje dvorskih kamarila i èitav niz sliènih istorijskih èinjenica. Ako bi se takav poziv tumaèio blagonaklono po „pozivara“. „Kruna“ je èesto više turistièka atrakcija nego simbol jedinstva i suvereniteta tih dr`ava. nejasno je zašto se kandidovao za predsednika republike. prvi predsednik Demokratske stranke. bio jedan od prvih koji je išao u London s pozivom kandidatu za presto. da se ni ideja sa monarhizmom nije morala uèiniti toliko lošom da poslu`i njegovom obaranju. krajem osamdesetih i poèetkom devedesetih. na primer. ako je stranka na èijem je èelu predsednik Koštunica promonarhistièka. u prvim danima svog mandata naðe vremena za prijem kandidata za srpski/jugoslovenski presto. a naroèito sa „plebiscitarnim cezarizmom“ politièkih voða. Štaviše. danskoj. Srbija i Crna Gora su suviše nerazvijena. kneza Mihaila. To je svakako uètiv gest koji lepo govori o ponašanju predsednika. Naèelo republikanizma je dostignuæe evropske i svetske istorije. a opisi „zgoda“ i „nezgoda“ èlanova kraljevske porodice nepresušni izvor sadr`aja i prihoda britanskih medija. Poreðenja sa skandinavskim monarhijama ili sa britanskom kraljevskom kuæom su na Balkanu jednostavno neumesna. o švedskoj. Autoritarni sindrom karakteriše ove prostore u veoma širokom dijapazonu. Zato je krajnje iznenaðujuæe da veoma zauzeti predsednik SR Jugoslavije. dr Vojislav Koštunica. sreðenost tih dr`ava ne proizlazi iz monarhistièkog tipa ureðenja. da doðe u Jugoslaviju i ukljuèi se u politièki `ivot. odnose Aleksandra i Ðorða Karaðorðeviæa. princu Aleksandru. neracionalno u Velikoj Britaniji „ukinuti“ monarhiju jer je „kruna“ jedan od njenih najjaèih turistièkih aduta. Bez ironije bi se moglo reæi da bi bilo. moglo bi se reæi sledeæe: to je poziv „iz oèaja“ jer je u to vreme. Da stvar bude dovedena do apsurda. monarhizam je njen relikt.Demokratski deficiti politièkih promena u Srbiji 233 U pokušajima o`ivljavanja monarhizma mogle su se èuti svakojake gluposti o prednostima monarhistièkog ureðenja dr`ava. Oèigledno je da siromašnim i sve siromašnijim graðanima Srbije eksperimenti sa promocijom monarhije ne znaèe mnogo i nemaju izgleda na neki uspeh u javnom `ivotu. razorena društva da bi se dodatno iscrpljivala svaðama oko republikanskog i monarhistièkog tipa dr`avnog ureðenja. Da nije reè o liènom promašaju nego o opštoj politièkoj konfuziji govori i podatak da je jedan od deklarisanih promonarhistièkih politièara poslat da predstavlja republiku u jednoj od najuglednijih monarhistièkih dr`ava – Velikoj Britaniji. potrudila se nova vlast kada je drugog prononsiranog monarhistu. Takoðe je zanemarivan autoritarni i autokratski karakter monarhistièke vlasti u balkanskim zemljama. britanskoj. To naravno ne znaèi da u svetu ne postoje monarhije koje su bolje ureðene od mnogih republika. 10 . Miloševiæ izgledao toliko jak. nego upravo iz èinjenice da se vladarske kuæe ne mešaju mnogo u politièki `ivot tih dr`ava. Meðutim. ponašanje kralja Milana. španskoj monarhiji. ali politièki beskrajno suvišan. ako je i sam predsednik promonarhistièki raspolo`en. Kratko istorijsko pamæenje je iskljuèivalo „balkanske manire“ kao što je sudbina Aleksandra Obrenoviæa i Drage Mašin. èvrstoj karici u lancu evropskih graðanskih diktatura izmeðu dva svetska rata11. konfuzan i kontraproduktivan. ali to je tema koja izlazi iz okvira ovog rada. dr Dragoljub Miæunoviæ.

Srpski populizam. Da li æe biti završen eventualnom nezavisnošæu Crne Gore veliko je pitanje. promenom vlasti u Srbiji razotkriveni su dublji slojevi sukoba. niti je uèešæe u Miloševiæevom komplotu protiv Milana Paniæa i Dobrice Æosiæa moglo tek tako da ostane bez ikakvih posledica. To su na najdrastièniji naèin osetili SPO Vuka Draškoviæa i „radikali“ Vojislava Šešelja. bar u poslednje tri-èetiri godine njegove vlasti. 5. U svakom sluèaju. ne postoje nikakve politièke moguænosti niti razumni razlozi da se spreèi da se u istom postupku izjasne i graðani Kosova. jer je veoma mala verovatnoæa da bi Kosovo nakon okonèanja vojnog i politièkog protektorata moglo da ostane u bilo kakvoj vezi sa Srbijom/Jugoslavijom. donio u njih sumorne. Tako Milika Pavloviæ piše: „Talas s ulice zapljusnuo je tzv. u nešto drukèijoj poziciji DPS Mila Ðukanoviæa. Medveða i Bujanovac.234 Bo`idar Jakšiæ hvalio da ne priznaje dr`avnu himnu. Nedemokratski karakter odnosa Srbije i Crne Gore i problem Kosova kao koènica svakog demokratskog razvoja Srbije Posebne teme su meðunarodni vojni i civilni protektorat na Kosovu i Metohiji. . Raspad Jugoslavije je još uvek nezavršen politièki proces. dok je rezultat eventualnog referenduma na Kosovu unapred poznat! Koliko su odnosi izmeðu Srbije i Crne Gore slo`eni najbolje pokazuje promena ponašanja politièkih subjekata posle propasti vlasti Slobodana Miloševiæa. promonarhistièka orijentacija dela novih vlasti nije dobra preporuka ni osnova za demokratski preporod Srbije. Štaviše. opozicione srbijanske partije i vladajuæe partije u Crnoj Gori lako nalazile zajednièki politièki jezik. èija republikanska naèela. S istim problemom suoèio se. institucije sistema. Pokazalo se bjelodanim da sama borba protiv Miloševiæa ne mo`e biti politièki program i da se danak razlièitih oblika saradnje sa Miloševiæem jednog dana mora platiti. Dok su u periodu njegove vladavine. Ustav SR Jugoslavije nije sluèajno nazvan „`abljaèkim“. odnosi Srbije sa Crnom Gorom i pobune Albanaca u ju`nosrbijanskim opštinama Preševo. Otuda je neshvatljivo da predstavnici vlasti skoro ravnodušno prihvataju ideju o referendumu graðana Crne Gore a grèevito se bore protiv „albanske“ ideje o referendumu kojim bi se utvrdila volja graðana Kosova o buduæem statusu pokrajine. kao što je Nebojša Popov pokazao razorne posledice populizma u Srbiji12. Mo`da pretpostavljaju da su rezultati referenduma u Crnoj Gori ipak neizvesni. Ako Crna Gora ima pravo da na osnovu referendumskog izjašnjavanja graðana proglasi nezavisnost. uz francuska. Beograd 1993. predsednika republike Crne Gore. Naime. koje je prekrivala zajednièka borba protiv Miloševiæa. poslala za ambasadora u najmoæniju zemlju sveta. Sve su to problemi koji ne favorizuju demokratske promene u Srbiji. 12 Uporedi: Nebojša Popov. ni Crna Gora nije bila osloboðena virusa populizma. preko dva veka predstavljaju simbol republikanizma.

Do pozitivnih politièkih promena u Crnoj Gori došlo je pre nego u Srbiji. stotine hiljada izbjeglica. str. Dugo æe još trajati agonija na tlu bivše Jugoslavije. 1992. pjevala. U to vreme još nepodeljene DPS u Crnoj Gori koja je pru`ala sna`nu podršku Miloševiæu Pavloviæ ovako odreðuje njen karakter: „Jedino dosad dokazani. Prava škola koketarije. Otuda i tako `estoke raspre izmeðu Ðukanoviæevog DPS i liberala koji su se stalno `alili da su programski politièki pokradeni. Podrum. Milika Pavloviæ. ne štedeæi municiju. objavljenom u èasopisu Gledišta. prinudnim odmorima. što je bilo poèetna. God. treæinu mjesta u toj buduæoj Narodnoj skupštini Srbije zauzimaæe poslanici otvorene profašistièke orijentacije. i pljeskala. Novi Pazar. 1992. 1-6. za koji moj uva`eni prethodnik ka`e da æe biti stabilan.Demokratski deficiti politièkih promena u Srbiji 235 a sobom odnio umorne birokratske vlastoljupce. ðisala i šenluèila. ili u oba pravca istovremeno. daju olaka obeæanja i podgrijevaju la`ne nade. Gomila je frenetièno urlala i likovala. 162–164. Od tog vremena. Na zli put. U tom radu sam zapisao sledeæe: „`elio bih da skrenem pa`nju na osnovnu karakteristiku decembarskih izbora – pobjedile su zapravo one stranke i politièke struje koje u sebi nose sna`an fašistoidni naboj. 6. Jedni su ostali sna`an oslonac njegove vlasti. svakodnevno nasilje na ulicama i u stanovima. onemoguæene privredne. U to vreme sam o tim tendencijama pisao: „Ratna stradanja. ili put Kosova. onda se mo`e jednostavno zakljuèiti da ta formalna treæina predstavlja veliku opasnost koja æe biti daleko sna`nija od opasnosti od sankcija koje prema Srbiji i Crnoj Gori primjenjuje meðunarodna zajednica.“ 14 O tome sam pisao u èlanku „Izbori kao pokazatelj fašizacije društva“. zaustavljena proizvodnja. God. da politièke strahove doda onim ratnim i egzistencijalnim. str. graðanskog rata za „etnièki èiste granice“ mnogo šta se promenilo i u Srbiji i u Crnoj Gori. u kojoj je pobjedio narod.232. gomile novih voða koje izbezumljenom narodu nude mesijanska rješenja.“13 Krajem osamdesetih i u ranim devedesetim su u Srbiji populizam i nacional-socijalistièke i fašistièke tendencije u javnom `ivotu bile takoðe veoma sna`ne. Crnogorski Pen klub. ranih devedesetih godina. Bubnjevi su zaglušno objavili da je to antibirokratska revolucija. menjajuæi svoju politièku orijentaciju na najjednostavniji naèin – preuzevši osnovnu ideju politièkog programa crnogorskih liberala o potpuno nezavisnoj Crnoj Gori. a pod naslovom „Izborite i fašizacija na opšestvo“ u skopskom èasopisu Dijalog na makedonskom jeziku. DAMAD. Br. desetine hiljada ljudi na tzv. 59–62. ‘temeljito’ potkrepljeni ‘demokratski’ atribut sadašnje vlasti jeste njeno zadivljujuæe umijeæe koketiranja sa demokratijom i stranaèkim pluralizmom. Bliski politièki saradnici Slobodana Miloševiæa iz Crne Gore su se politièki podelili i postali ljuti protivnici. str. osionost vlasti koja katastrofalnu egzistencijalnu situaciju stanovništva koristi da se obraèuna s ono malo pameti u ustanovama kulture i nauke. a drugi su ustanovili svoju „nezavisnu“ vlast. Smrt duše. br. ali kapitalna obmana. Cetinje. politièke i kulturne veze sa svijetom. Mo`da decenijama! Decembarski izbori su upeèatljivo svjedoèanstvo o tome14. I ovde je 13 Husein Bašiæ. Ako se pa`ljivo analitièki razmotri sastav novokonstituisanog parlamenta Srbije. Na sav glas tra`ila je oru`je i zahtijevala pokrete u ratni pohod. ali sa obilatim ‘dodatkom’ nekulture i politièkog nepoštenja. put Zagreba i Ljubljane.“ . 1994. Ako tome pridodamo fašistoidne tendencije u drugim partijama i blokovima partija.

a koji posebni strateški interesi jedne i druge republike. „Srbija i Crna Gora. Ako se te raspre ostave po strani. nego i bilo koja i bilo kakva Srbija neprihvatljiv partner u zajednièkoj dr`avi. 15 . Po mnogim parametrima. a delom i kulturnih elita Srbije i Crne Gore uglavnom vode oko problema dr`avnosti. ostaje èinjenica da je za sadašnju vladajuæu elitu u Crnoj Gori ne samo „Miloševiæeva Srbija“. pa na osnovu tog suoèavanja odvagati prednosti i nedostatke zajednièkog ili odvojenog `ivota. Štaviše. Nesporno je da mo`e biti znaèajno da li æe Srbija i Crna Gora imati jednu ili dve stolice u Ujedinjenim nacijama. delovi stanovništva `ive ispod svakog egzistencijalnog minimuma. Trebalo bi. Pitanja svakodnevnog `ivota i perspektiva ekonomskog i kulturnog prosperiteta uglavnom ostaju po strani. ali je oèigledno da se elementi. zajednièku vladu i parlament.236 Bo`idar Jakšiæ zapravo „tiranija malih razlika“ pokazivala svoju punu snagu. To bi ujedno bio i najsna`niji argument u prilog nalazima tzv. propadanje velikih privrednih sistema u Smederevu. na Cetinju ili u Beogradu. pa`ljivo analizirati koji su zajednièki. odnosno da je u naèelu neprihvatljiv bilo koji oblik zajednièke dr`ave. Podgorici. protektorata uoèavaju u Hrvatskoj. posmatran iz meðunarodnog ugla. za sada neformalnog. To su elementarne èinjenice s kojima bi se politièke elite i vladajuæi krugovi i u Srbiji i u Crnoj Gori trebalo ozbiljno suoèiti. Dok se praktièno svaðaju a ne razgovaraju oko naèela dr`avnosti. Ogromne energije se troše oko predloga o „odvajanju“ i „dve stolice u Ujedinjenim nacijama“ ili o naèelima na kojima bi se zasnivala zajednièka dr`ava15. praktièno je svejedno da li æe na Balkanu imati jednog. meðutim. trgovaèke i druge forme meðusobne saradnje i privredne kooperacije. dva ili više „klijenata“. U obe dr`ave veliki broj porodica. specijalni dodatak. Ako i veæina graðana Crne Gore prihvata ovo stanovište vladajuæe elite. vojne tehnologije i politièkih interesa. a broj nezaposlenih i u jednoj i u drugoj dr`avi prevazilazi procente koje je ekonomska teorija oznaèavala kao granicu totalne propasti privrednog `ivota društva. srpske i crnogorske elite manje-više nemo gledaju propadanje pruge Beograd – Bar. Oni su veæ uspostavili vojni i civilni protektorat u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. privredne. problem odnosa Srbije i Crne Gore. mart 2001. I jedna i druga dr`ava su u meðunarodnim okvirima male. Veæina stanovništva `ivi na ivici bede. svakako nigde u svetu ne predstavlja prioritet. Nikšiæu. pre`ivljavaju zahvaljujuæi donacijama iz inostranstva. nerazvijene i beznade`no opustošene i siromašne. ili æe imati samo carinske. Onima koji upravljaju svetskim tokovima novca. I penzije su takoðe isplaæivane zahvaljujuæi stranim donacijama. Federacija ili konfederacija? Zajednièka dr`ava ili dr`avna zajednica? Dva predloga za javnu raspravu“. neiskorištenost barske luke. Crnoj Uporediti platformu Crne Gore sa platformom nastalom u Srbiji. Kragujevcu. a mnogi infrastrukturni i energetski sistemi su spašeni zahvaljujuæi inostranoj pomoæi. Takoðe videti NIN. Zanimljivo je da se sporovi izmeðu politièkih. Badinterove komisije o raspadu Jugoslavije. naroèito izbeglica i raseljenih lica. onda je nesumnjivo pravo Crne Gore da se odvoji od Srbije. Srbiji.

Filozofija i društvo.16 Štaviše. 16 . u kome dominiraju multinacionalne kompanije. str. politika koja je vodila u zloèin. U suprotnom. Makedoniji i Albaniji. odnosno nedostatak kritièke svesti Izabrano neznanje o ratnim zloèinima karakteristièan je stav delova politièke i kulturne elite. danas je najva`niji cilj zaustaviti rat. ne postoje nikakvi ljudski moralni razlozi da se na eventualni zloèin odgovori zloèinom. divljeg kapitalizma. a zemalja i ljudi je sve manje. mr`nja i zloèini biæe trajne karakteristike buduæeg `ivota na ovim prostorima. br. pre svega izgradnjom pretpostavki za razvitak demokratske dr`ave. ali je takoðe neophodno postaviti pitanje koliko su i sami ugro`avali pripadnike drugih naroda. to ne mo`e biti ni moralno ni politièko opravdanje za zloèinaèku politiku etnièkog èišæenja. neki i u totalnoj bedi. Pre bi se reklo da ih u dosta skoroj buduænosti oèekuje stvaranje politièke i ekonomske strukture tzv. lutriji ili tombolama. imali ozbiljne razloge da se oseæaju egzistencijalno ugro`enim. 17 Uporedi sledeæi stav: „Da bi se uopšte na balkanskim prostorima `ivelo. izra`en metaforom – ‘srpske zemlje su tamo gde su srpski grobovi’ – dala je katastrofalne rezultate i za narode s kojima su do juèe zajedno `iveli i za same Srbe. a druge demokratski orijentirane. Ljudski jednostavan odgovor na tu ideju na podruèjima zahvaæenim ratom ili onima kojima preti ratna opasnost ‘nema `ivota bez zajednièkog `ivota’. Velika veæina graðana æe `iveti u siromaštvu. VIII.“ Ibid. a potom i kazniti zloèince na svim stranama. godine pisao u èlanku „Balkanski paradoksi“: „Borba za maksimalno (loše) postavljeni srpski ‘nacionalni cilj’.Demokratski deficiti politièkih promena u Srbiji 237 Gori. zloèini i zloèinci moraju biti precizno imenovani i ka`njeni. Ne treba sporiti èinjenicu da su delovi srpskog naroda u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Izabrano neznanje o ratnim zloèinima.. Sve je više srpskih grobova. Kuda æe to odvesti „nezavisne i suverene“ dr`ave Balkana koje svoju „dr`avnost“ baziraju na etnonacionalistièkom principu ostaje da se vidi. koreni ‘treæeg balkanskog rata’ nalaze se u ideji ‘nema nam zajednièkog `ivota’. God. latinoamerièkog tipa. 6. Ta ideja je rasprostranjena u šovinistièkim grupama svih nacionalnih zajednica. Toj sumornoj perspektivi neophodno se suprotstaviti. Naprotiv. kao i na Kosovu i Metohiji. 1995. dok æe politièku vlast u svojim rukama dr`ati razlièito strukturirane oligarhijske grupe. Spremnost graðana Srbije da se suoèe sa saznanjem da su u poslednjoj deceniji dvadesetog veka u „treæem balkanskom ratu“ poèinjeni zloèini prema pripadnicima drugih naroda. vernicima drugih verskih zajednica i da su ti zloèini bili deo dr`avne politike. 55-56. str. nezaposleni i u oèekivanju da im se sreæa nasmeši na kladionicama. U svakom sluèaju veoma je teško pretpostaviti da taj put vodi u demokratiju. koje æe preko dvadeset do pedeset „domaæih“ prebogatih porodica ostvarivati svoje interese. još uvek je na veoma niskom nivou.Pa i pod uslovom da je postojala realna osnova za strah da bi se genocid nad Srbima iz Drugog svetskog rata mogao da ponovi. Naime.17 O tome sam 1995. 62. ali i velikog broja graðana Srbije. Nesporno loša istorijska iskustva iz Drugog svetskog rata u tim podruèjima ni na koji naèin nisu davala pravo pripadnicima srpskog naroda da zagaze u preventivne zloèine.. U toj konstelaciji snaga biæe manje va`no da li su neke od tih grupa autoritarno (ili diktatorski).“.

pre svakog ipitivanja. godine i da njegova optu`nica protiv Slobodana Miloševiæa sadr`i optu`be za dela poèinjena na Kosovu. glupak. pristajao i na ono što se od njega ne tra`i. demonstrirali protiv Miloševiæeve politike u zimu 1996/97. To podseæa na Miloševiæeva gromka odbijanja èak i razumnih predloga. zavisi od stranih investicija. Beograd. arogantni prigovori dolaze iz zemalja – Hrvatske i Jugoslavije – èiji su sudski sistemi u katastrofalnom stanju i pred èijim sudovima optu`eni za ratne zloèine bivaju pretvarani u nacionalne heroje. Meðutim. ali ne i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. mada se dobro zna šta je èinio general Norac i šta pojam „norac“ znaèi na hrvatskom jeziku – budala. nego pre svega pripadnicima politièke i kulturne elite da naprave bilans. pa i arogantno potcenjivanje saradnje sa Haškim tribunalom19. pod pritiskom. Obnova populizma ni u kom sluèaju na tom putu ne mo`e biti od pomoæi. onda æe takvi otpori biti sve veæa prepreka kontinuiranoj saradnji. godine i poèetkom devedesetih u Beogradu bacali cveæe na tenkove koji su kretali ka Vukovaru. ali šteta koja nastaje takvim izjavama ostaje nepopravljiva. godine. Ako je neophodna kritièka svest o zloèinima da bi normalna saradnja sa meðunarodnim èiniocima i demokratija u Srbiji uopšte bili moguæi. S druge strane. Dovoljno je napomenuti da je. 2001. Privredni oporavak. demokratskih promena u Srbiji takoðe neæe biti dok stanovnici Srbije ne preðu dugi put od frustriranih podanika do slobodnih samosvesnih graðana.238 Bo`idar Jakšiæ Pa`ljiviji analitièari su veæ primetili da su èesto isti oni graðani koji su stajali na Gazimestanu 1989. Ne treba trošiti reèi na to da Haški tribunal ni u naèinu nastanka ni u radu nije olièenje striktnog poštovanja pravne procedure. jer to nije liènost na nivou koja zaslu`uje prijem. ludak. 18 . 5. zbile na inicijativu meðunarodnih èinilaca. s tim što se ka`e „antihrvatski“. a njih neæe biti bez uspostavljanja stabilnih dr`avnih i društvenih institucija koje neæe zavisiti od politièke volje pojedinih lidera i politièkih partija. 19 Prosto je neverovatno da Predsednik Jugoslavije mo`e izjaviti da je za njega saradnja sa Haškim tribunalom „deveta rupa na svirali“ ili da njegov partijski kolega i blizak saradnik izjavi kako Predsednik „nema vremena“ da se sastane sa glavnim tu`iocem Tribunala. Unutrašnjih snaga i finansijskih izvora za oporavak dr`ave nema. Naravno. veoma èude otpori. dakle u periodu kada je blisko saraðivao sa Amerikancima i bio i za njih „garant mira na Balkanu“. Istovetni prigovori radu Haškog tribunala dolaze i iz Hrvatske. Ostaje ne samo njima. Ako se ima u vidu èinjenica da su se najbitnije dosadašnje promene. Oèigledno da zajednièki jezik ne uspostavljaju samo mafiozne strukture na Balkanu. 20. Dok sam pripremao ovaj rad za štampu klicalo se u Hrvatskoj „Svi smo mi Norci!“. on se kasnije ipak sastane sa tu`iocem i uz uslovljavanja pristane na saradnju. unapred odbacio moguænost bilo kakve krivice NATO za „kolateralne štete“ u toku bombardovanja Jugoslavije 1999. godine i napokon oborili Miloševiæevu vlast u jesen 2000. suoèe se sa posledicama zloèina i osude krivce. da bi kasnije. kao što je otvaranje prema svetu. Predstavnici elita prigovaraju meðunarodnom tribunalu u Hagu da je politièka institucija18 i da je „antisrpski“. obnova praktièno uništenih proizvodnih potencijala Srbije. Za sada ne postoji veæinsko raspolo`enje u tom pravcu.

clericalization of public life. and particularly through the confirmation of the will of the citizens on 5 October 2000. including members of the DOS. Serbia. i. A revival of populism can in no way help on this road. willed ignorance of war crimes. clericalism. monarchist tendencies. undemocratic character of the relations between Serbia and Montenegro. The current situation is characterized by numerous elements belonging to the economic. democracy. the general criminalization of the economic and political life. Other factors that should be mentioned are ethnonationalism and chauvinism of a major part of political and cultural elite. the populist tradition and collectivism. it is not yet clear whether these changes are democratic. . Key words: political change. political. low level of general and political culture and political elites and citizens. However. lack of prospects for the young generations which are typically on the losing side. the Kosovo problem. nationalism. survival as lifestyle. The author concludes that democratic changes will not happen in Serbia as long as its citizens do not travel the long road from frustrated subjects to free self-conscious citizens.Demokratski deficiti politièkih promena u Srbiji 239 Democratic Deficits of Changes in Serbia Summary: The point of departure in this paper is that through elections in September and December 2000. absence of any value system or moral principles in the society. similarities between the mental matrices and conduct of old and new managing structures. half-measures and hiding behind legalism. the Führer principle of the internal organization of almost all political parties. lack of critical consciousness.e. disappearance of the middle class in the process of the overall impoverishment of the society. political change indisputably took place in Serbia. monarchism. cultural and value spheres that may hinder democratic strivings: the disastrous economic situation. Within this framework the author concentrates on the analysis of some aspects that he deems essential obstacles to the development of democracy in Serbia: the nationalist character of most political parties in Serbia. the devastated economic life of the country.

.

koje relativizuju glavni „argument ovdašnjih protivnika Meðunarodnog suda za ratne zloèine u bivšoj Jugoslaviji1 i Ruandi – da je taj pravosudni organ „smišljen samo da bi osuðivao i time satanizovao Srbe“. koja je prošla kako je prošla. Kljuène reèi: rat. Drugi deo teksta se bavi izvorima i modelima otpora ovakvoj tendenciji.Stjepan Gredelj Institut za filozofiju i društvenu teoriju Beograd Rat. ali nedovoljno brzo sazreva svest o potrebi utvrðivanja istine o proteklim ratovima na Balkanu. krivica. kroz širenje negativne propagande protiv Haškog tribunala i o`ivljavanje ideologije i prakse nacionalizma. ratnim zloèinima. odnosno ako i „druga 1 . odgovornost. nacionalizam. krivica. zloèini. sankcije Rezime: Tekst u prvom delu predstavlja izlaganje rezultata istra`ivanja javnog mnjenja Srbije o ratovima. otvorili su probleme „izvlaèenja ispod tepiha“ ratnih zloèina svih aktera ratova u bivšoj Jugoslaviji.“ nekako neprimeæeno je u ovdašnjoj javnosti prošla turobna desetogodišnjica trenutka kada su sve zastave zavijorile a sva pamet bila zbijena u trubu. stidljivo i nekako nevoljno zapoèinjanje istraga o „nepodopštinama“ vrhova bivšeg re`ima. Zakljuèak je da u javnom mnjenju postepeno. Uvod Verovatno pod utiskom pobedonosne „oktobarske demokratske revolucije 2000. U javnosti su poèela da se pojavljuju mnoga neotvorena pitanja. ratni zloèini. koji ukazuje i na njegov mandat i osnovni smisao: ”The International Tribunal for the Prosecution of Persons Responsible for Serious Violations of International Humanitarian Law Committed in the Territory of the Former Yugoslavia since 1991”? 2 „Šta je ispravan put razmišljanja o odgovornosti za tragediju koja nas je zadesila? Da li uopšte imamo ili nemamo pravo da razmišljamo o „našoj“ odgovornosti? Da li razmišljanje o „našoj“ odgovornosti legitimno tek ako je ispunjen uslov paralelizma. suðenja i presude u Hagu generalima HVO Kordiæu i Èerkezu. Haški tribunal. koja su do sada bili bri`ljivo zabašurivana ili jednostavno odbacivana kao „pogrešna“ pitanja.2 Da li se sluèajno u govoru o Tribunalu izbegava njegov pun naziv. odgovornosti za ratne zloèine i suðenje poèiniocima ovih dela. A onda je ðavo došao po svoje. suðenje. Najava i kontroverze oko posete novom dr`avnom vrhu glavnog tu`ioca Haškog tribunala Karle del Ponte.

nekako u fazi priprema ovog nauènog skupa. koji se primarno subjektiviraju kao delanja zvaniènika. 135-142) 5 Karl Jaspers tvrdi da je reè o postupcima dr`ave. otprilike 14. Arent je o tome pisala: „Isto kao što ste vi podr`avali i sprovodili politiku koja nije `elela da deli Zemlju s [jevrejskim] narodom i s pripadnicima još nekih naroda – kao da ste vi i vaši naredbodavci imali bilo kakvo pravo da odluèujete ko æe a ko neæe `iveti na svetu – mi zakljuèujemo da se ni od kog. Na teret optu`enih stavlja se i spaljivanje 70 Muslimana u selu Bikavac. šta je uopšte cilj pokretanja pitanja o odgovornosti? Da li se radi o pukom svoðenju raèuna sa lošom prošlošæu? Da li je naš principijelni cilj da saznamo istinu o tome šta nam se i zašto desilo? Da li ovakva refleksija treba primarno da bude shvaæena kao put ka pomirenju sa „drugima“? Ili je mo`da reè o moralnoj refleksiji koja je striktno u funkciji buduænosti. u vozu Jugoslovenske `eleznice broj 671 na pruzi Beograd – Bar. Njegova grupa je u periodu 1992-1994. izvesno nenameravano. godine). Optu`nica Tribunala u Hagu IT-98-32-I tereti Milana Lukiæa.“ (U razmatranju ovog problema je dragocen celovit prikaz „diskusije“ K. ali èija se korektnost ne mo`e analitièki dokazati. „šapatom“ je prošla osma godišnjica od otmice i nestanka (i verovatne likvidacije) devetnaest graðana SR Jugoslavije. naime. 4 H. meðutim.242 Stjepan Gredelj Takoðe. On meðutim dodaje da se ova kategorija odgovornosti nu`no proširuje na sve . Lukiæ je rukovodio paravojnom formacijom poznatom pod imenom „Osvetnici“ koja je delovala u okviru „Belih orlova“. godine.“ (Dimitrijeviæ. izvedena 27. 2001: 143) 3 Kao glavni organizator i jedan od izvršilaca otmice u Štrpcima navodi se Milan Lukiæ iz Višegrada. Jaspersa i H. godine zapalili oko 65 `ena i dece koji su se okupili u Višegradu tra`eæi zaštitu Crvenog krsta kako bi napustili grad. Dimitrijeviæa – str. jer odgovori na njih pretpostavljaju izvesne vrednosne sudove koji se mogu obrazlagati. tokom posete Prijepolju 1993. pitanje kako na karakter (kriviène) odgovornosti za zloèine poèinjene u ratu utièe argument „imperativa poslušnosti komandantu“. juna 1992. ili teza po kojoj su sve akcije poèinjene u ratu u stvari „akcija dr`ave“. povodom suðenja A. na teritoriji Republike Srpske. dva veoma krupna pitanja: (a) okvira i dometa odgovornosti za zloèine i (b) domašaja „banalizacije zla“. to jest ni od kog pripadnika ljudske rase.3 Podsetimo se. Ajhmanu. Kako se navodi u optu`nici. na `eleznièkoj stanici Štrpci. februara 1993. kao neophodan uslov iskoraèenja u demokratsku normalnost? Ovo su sve u jednom elementarnom smislu normativna pitanja. Tu`ilaštvo u Hagu je etnièko èišæenje sprovedeno u Višegradu ocenilo kao „najsurovije u bosanskom ratu“. ne mo`e oèekivati da `eli da Zemlju deli sa vama. koja se brani odreðenim pravom. mada su „izvoðaèi radova“ u ovom sluèaju jasno personalno identifikovani i èak je sa tadašnjeg politièkog vrha ovaj èin okarakterisan kao „te`ak zloèin“ i obeæano je „prevrtanje i neba i zemlje“ dok se sluèaj ne rasvetli (Slobodan Miloševiæ. otvorili su.5 U prvom strana“ otvori pitanje „svoje“ odgovornosti? Konaèno. Vasiljeviæ i Lukiæi su u Pionirskoj ulici u Višegradu u kuæi Adema Omeragiæa. Arent. juna 1992. Optu`eni su pucali na svakog ko je pokušao da pobegne iz zapaljene kuæe. Videti širu analizu ove diskusije u veæ citiranoj knjizi N. operisala na teritoriji opštine Višegrad. jedina „krivica“ otetih (i verovatno pobijenih) putnika bila je èinjenica da su (od strane egzekutora) bili prepoznati kao pripadnici u tom trenutku „pogrešne“ etnièke i konfesionalne skupine! „Naknadna hrabrost i moralno gnušanje“ Zorana Liliæa. time i njegove relativizacije. Sredoja Lukiæa i Mitra Vasiljeviæa za masovna spaljivanja muslimanskih civila u Višegradu i okolini. 27. tumaèiti i braniti kao ispravni.4 (a) Pojavilo se.

2001. išèašenih vrednosti. suditi – ovde ili u Hagu? Zašto treba ili zašto ne treba da ode u Hag? Da li individualizacija krivice mo`e skinuti anatemu kolektivne krivice sa celog naroda? Kako javno mnjenje percipira Haški tribunal. veæ je bio široko usvojeni antropološki anti-projekat: svesno i smišljeno pristajanje uz uništavanje i zatiranje (odreðene stigmatizovane) Drugosti u ime široko odreðenog i maglovito (ne)definisanog seta (manje-više) opšteprihvaæenih i promovisanih redukcionistièkih i netrpeljivih Sopstvenih anti-humanih „vrednosti“. 1965. kako u unutrašnjoj tako i u spoljnoj politici“. ako ne više negiranjem umešanosti u ratne zloèine „i s ove strane“. (Dinstein. *** Navedena dva „dogaðanja“ s poèetka teksta bila su povod za sprovoðenje istra`ivanja. koje se bavilo sledeæim pitanjima: dokle je u javnom mnjenju Srbije dospeo proces spoznaje okolnosti i odgovornosti za ratove na prostorima bivše Jugoslavije? Da li je zapoèeo proces denacifik(s)acije kolektivne svesti kao buðenje iz prethodnog. krivica. onda nu`no i „oni“? Da li se nazire katarza nakon koje bi strategije konfrontacije i samoizolacije bile zamenjene stratregijama saradnje i integracije? Da li bi i ovde. navedeno prema: Dimitrijeviæ.“ Meðutim. „pitanje svih pitanja“: da li je Miloševiæ samo ili prvenstveno „raskuænik“ srpstva ali ne i tuðih kuæa? Da li je kriv za ono što je radio ili zato što nije uradio? Da li je samo (politièki) odgovoran. 1999) .) (b) H. išèašenog (revanšistièkog) „naknadnog èitanja istorije neposredne prošlosti“. tj. Arent je razotkrila fenomen „poslušnosti“ u politici razdvajanja identiteta kao (eksplicitnu ili implicitnu) podršku jednom anti-humanom projektu koji se`e u voljnu (štaviše. To u XX veku više nije bio politièki niti identitetski. dok je doktrina „dr`avne akcije“ u suštini usmerena na poništavanje ili barem odluèno relativizovanje individualne odgovornosti za akte poèinjene u ratu. odnosno koliki je uticaj dosta jake antihaške propagande? Da li nova vlast ima volje i moæi dr`avljane: „Ja moram snositi posledice postupaka dr`ave èijoj sam vlasti potèinjen i u èijem se poretku odvija moje stvarno postojanje. a ono bar potrebom za reciprocitetom: ako „mi“. ponovo!?) I. Jaspers dovodi u sumnju ovakvo razumevanje tvrdnjom da instanca utvrðivanja politièke odgovornosti nisu sami subjekti odgovornosti. kriv ili ga se mo`e amnestirati? Gde mu treba. sankcije 243 sluèaju se poslušnost tumaèi kao du`nost poštovanja va`eæeg prava. prihvaæenu nasilno realizovanu) redukciju prava Drugih i Drugosti èak i na fizièku egzistenciju. Negacija TUÐEG prava na `ivot (kao masovno medijski mantrani i podsticani projekat!) zahteva (na`alost. postojanje. kao preduslov za preventivu od još nekog buduæeg „veènog vraæanja istog“ u ime istih izglobljenih.Rat. naravno. Mihnjik). neki mr`njozborci takoðe bili spremni da postanu „norci“ („da polude“. tj. koje „ubijanjem reèima“ zgotovljuje ambijent za ponovljanje „ubijanja mecima i – bacaèima plamena“ (A. ako uopšte treba. kao u Republici Hrvatskoj. „veæ sila i pobednikova volja. (Jaspers. gotovo decenijskog nacionalistièkog bunila? Koliko je taj proces još ometan. zloèini. iz ex post facto perspektive) skrupuloznu analizu i „usredištenje“.

odnosno prijemom u UN? Odgovori na to kako se ova pitanja reflektuju u javnom mnenju Srbije potra`eni su u istra`ivanju Agencije za primenjena sociološka i politikološka istra`ivanja ARGUMENT. Kriv je i Miloševiæ koji . srpskom suštinom. koji je „nešto svojstveno ljudskom biæu“. te da je „bolji rat nego mir koji nas od Boga razdvaja“. veæ nastale i zvaniènim povratkom u tu zajednicu. do ptice na grani. Ðorðeviæ. na reprezentativnom uzorku 910 punoletnih graðana Srbije u 26 opština. Jagnje Bo`ije i zvijer iz bezdana – filosofija rata.6 Dublje utemeljenje ovakvog stava izneo je u ovom zborniku mitropolit Amfilohije (Radoviæ). februara 2001. Amfilohije je na ovom simposionu slu`io „veènu liturgiju ratu“. zbornik radova predstavljen na „Drugom bogoslovsko-filosofskom simposionu na Veljem manastirskom gumnu u èast sv. u izdanju „Svetigore“. Pravio se nevešt i neuk. plasirana teza da nije svaki rat zloèin protiv èoveènosti. vladika Atanasije (Jeftiæ). I zatirao je sve srpsko. Ukrivao je svoju srpsku suštinu da bi je saèuvao. štaviše. Petra Cetinjskog. pokazalo se. uvek je trpeo koliko se moglo trpeti. Ali komšiju-ubicu nije mogao da prevari. objavljen 1996. „Naš ratnik. koje je sprovedeno od 12. Tako je. episkopa i ratnika“. prema komentaru M. uzrocima pa i samim posledicama njegovim“ (M. shodno tome. tj. „koga po svetu zovu imenom bosanski Srbin. svest optereæena mr`njom. I zato je uzrok rata ovde puko postojanje jednog naroda. èak. bio je još neposredniji i transparentniji: on izreèe da „ima rata koji Bogu privodi“. kako je car Irod radio. kako bi istrebio i iskorenio. te da se. „teozofskim“ argumentacijama. prema kojem je svet još uvek u sferi Starog zaveta. do 19. pravdani. predstavlja štivo u kojem „pravdanje rata i opijenost ratom se`u do apoteoze rata. Sva svoja duhovna blaga vekovima jer èuvao zakljuèana u grudima. Etika rata ili: rat etika U javnost Srbije odavno je. narugavši se Hristu koji „smræu smrt pobedi“. i teorijski apologeta rata – za ratne zloèine veæ osumnjièeni Radovan Karad`iæ – i to tezom da æe „dok Srba na svetu ima casus belli biti opravdan. U svakom ratu ubica je razarao njegove grudi u potrazi za njegovom skrivenom. odnosno 48 naselja (26 gradskih i 22 seoska). „normalno“ (?!) dogaðaju i ratni zloèini. jer se „Novi svet u ljudskoj istoriji tek nazire“. Ðorðeviæa. objavila svoje antijevanðelje. jer su koreni tog rata biblijski“. da postoje i „pravedni i nu`ni“ ratovi. Rezultati dobijeni ovim istra`ivanjem samo su povod za razmišljanja o mnogo krupnijim problemima i izazovima. ali je nesumnjivo praktièni a. piše Karad`iæ. dubrovaèko primorje. a u suštini je bio plemiæ i vitez. ali i neke neoèekivane istine:„Mi ne porièemo da je ovo bio naš rat i da su ga vodili Srbi. 1999: 157).“ 7 Drugi iz trojstva „A“ meðu zatoènicima pravoslavnog „d`ihada“ u ovom zborniku mr`nje. unutar ratova.244 Stjepan Gredelj da odgovori na obaveze prema meðunarodnoj zajednici. „pravedni“ ratni zloèini. te Pelješac. ne samo utvrðene potpisivanjem Dejtonskog sporazuma. Za njega su podjednako krivi car Dušan koji je napustio ovde Konavle. ali svedoèe i o duhovnoj aberaciji koja je ukinula i najmanje polje neke refleksije o korenima. ne ispoljavajuæi ih potpuno ni kada je sam sa sobom. citirano u: Gredelj. 1998.7 6 Ton raspravi u ovom zborniku dao je èovek koji nije ni bogoslov niti filosof. javno.

veæ i sinhrono.. i 1997. Smisao rata je tako postala metafizièka destilacija etnièkih elemenata.] èija je sudbina danas sudbina èitavog srpskog naroda“. ne mo`e da odgovara zbog zloèina u revanšizmu. te posebno roda i plemena srpskoga. upuæenih 1996. po njemu je Patrijarh Pavle (koji. „Dr Karad`iæ. shodno tome.Rat. koji ustvrdi da je „rat teološko pitanje par excellence“. kao rat. mo`e izdvojiti ovaj „èisti rat“ u odbranu „èistog etnièkog elementa“ kao njegov smisao. 11. nisu libili da proglašavaju pars pro toto).. doista metafizièko posveæenje zloèina [. ne samo dijahrono. „ima svoj dublji duhovni smisao“. 1988: 65) Na ovom tragu je izvesni pukovnik Milutinoviæ u istom štivu otkrio identitet „naše Crkve“ kao „patriotske stranke“ (sic!) i. u kojoj laboratoriji.“ (Naša Borba. zloèini. 1997. Neminovnost rata proizlazi iz „srpskog hrišæanskog ratnog etosa“. doduše. smrti i poziva na istrebljenje Drugosti.] Jer. a nacionalno bri`na pera. iako je u nju ovde implicitno svrstan) „bivao u Bosni u misionarskoj misiji motivisanja stanovništva za borbu“! U osnovi ove. laæala su se dokazivanja i „dokazivanja“ ove matrice u najfantastiènijim kombinacijama. To je bio „srpski dobri i pravedni rat“ koji inaèe.. sankcije 245 Ipak vrhunac „transparentnosti“ ove teozofije nasilja. 20. izgovorena u Matici srpskoj pred objavu druge deklaracije.] koja tra`i glavu narodnog voðe srpskog naroda u Republici Srpskoj [. Bog nas ratom spasava od istorijske i duhovne apatije i vodi nas neèem u èemu je samo snaga jaèega zaloga etièkog stava“ (Ðorðeviæ. predstavljao je prilog izvesnog Mateja Arsenijeviæa. Jedan od ovakvih „poduhvata“ zavreðuje posebnu pa`nju. „Mitska velièina“ Radovana Karad`iæa dobila je „intelektualnu zaštitu“ u dvema deklaracijama (izrazite manjine) srpskih „patriotskih“ intelektualaca (koji se.) je izdao Srbe i nije vodio do kraja rat koji je poveo. ovih dragocenih bioloških supstanci – izdvajanje èistog etnièkog elementa kao samog kamena mudrosti. Rat je ovde viðen kao sredstvo izleèenja roda ljudskoga. u prekoraèivanju odbrane u ovom teritorijalnom razgranièenju nacija. reèe Pleša dalje. poznati antipod „mi – oni“ kao sinonim netolerancije shvaæene ontološki.. opravdavanja ovog gotovo iskonskog sukoba. jer se „mi nikada neæemo prikloniti zapadnom adskom ropstvu“. „svaki pacifizam posledica neduhovnog stava prema `ivotu. „zlikovaèka ostrašæenost [. vera i kultura.. ergo i sudbinski. Ovaj rat se vodio protiv „antimonarhistièke totalitarne demokratije otvorenog društva“. izreèe on. izvesno. osim u metafizièkoj. Kvintesenciju misaonog sklopa „deklarista“ predstavljala je nadahnuta filipika Branka Pleše. 1997: XII) . krivica. Brojna.. Na delu je. po mnogo èemu jedinstvene „liturgije mr`nje i smrti“ je manihejska podela sveta. sledstveno.“ (Dakoviæ. sa „autoritativnim“ zahtevom da se obustavi krivièni postupak pred tim sudom protiv gorepomenute „mitske velièine“. Karad`iæ i Mladiæ su „mitske velièine“ jer su zapoèeli „sveto delo rata“ sa kojim „smrt ulazi u treæi milenijum“.8 Ovaj antipod nije bio moguæ bez teorije o „zaveri Drugog“ i. po samorazumevanju umna.“ 8 „Jasno je da je ova ludost o ukrivanju „srpske“ („muslimanske“ ili „hrvatske“) suštine svejedno. kojom se to analizom. pa je. u kojem su sva sredstva bila dozvoljena i – opravdana. ne pripada ovoj militaristièko-nekrofilskoj struji zagovornika civilizacije smrti. ova potraga za suštinom. godine Haškom tribunalu.

ali ih i jedna treæina „racionalizuje“ i opravdava iz nekih razloga. blagoslovio ju je i Patrijarh srpski gospodin Pavle. a da su èasni ljudi iz ove (ne)transparentne „umereno-nacionalistièke“ ujdurme promptno istupili! . prirodno stanje ljudskog društva Zastupnici rata Rat je opravdan samo ukoliko je odbrana od agresije Rat je jedini naèin zaštite politièkih interesa Rat je produ`etak politike drugim sredstvima Skeptici. 22 profesora univerziteta. Vaše mane. 9 „Svojom inteligencijom i prirodnim bogatstvom tla morali biste imati jednu od glavnih uloga u Evropi. Mišljenja o ratu Rat je stvaralaèka snaga. dr`avne Komisije za Istinu i pomirenje našli neki gore pomenuti „deklaristi“. 10 doktora nauka i istaknutih umetnika. preostala treæina ubeðenih zastupnika rata.4 26 2 5 21 45 Kakav je odnos javnog mnjenja Srbije prema proteklim ratovima na prostorima bivše Jugoslavije? Pojavljuje se slièna distribucija mnjenja kao i u prethodnom pitanju: dve treæine ispitanika ratove osuðuje kao „besmislene i štetne u svakom pogledu“. spreèavaju vas da to i postignete. a. Potpisnici kao da su svojim parafom `eleli da potvrde mišljenje koje je odavno izrekao znameniti Arèibald Rajs. uz svoj potpis na obe. ipak.9 *** Kako u ovom galimatijasu „moralne hipokrizije“ i intelektualnog bešæašæa rezonuje javno mnjenje Srbije? Logièno i oèekivano – ambivalentno.246 Stjepan Gredelj Pomenute deklaracije je. bilo zbog (empirijske) uverenosti u izvesnost neostvarljivosti meta-politièkih ciljeva nasilnim sredstvima (45%). bez obzira na prethodno usvojene svetle (i „svete“ ) ciljeve ratnog klanja. nadalje. ne nu`no protivnici Protivljenje ratu Svaki rat se završava pregovorima. najmanje ubeðenih „d`ihadista“. zašto ga zapoèinjati Nijedan politièki cilj ne treba ostvarivati ratom 0. ili zbog iskustva petine ispitanika o neminovnosti „okonèavanja rata drugim (kompromisnim) sredstvima“. mada ipak znatno „razumnije“ od svojih „duhovnih“ elita. Brine. konfuzno. (Tabela 1. realizacije viših ideja i ciljeva do poslednje kapi njegove krvi!! Dve treæine ispitanika dospela je u sazrevanju svoje percepcije do stanovišta da je rat besmislena pojava. nauènika i javnih radnika). (Razlog za optimizam?!) Populus reaguje „razumski“: dosta mu je manje-više iste prièe. tj. meðu kojima je.“ Nije bez vraga da su se u sastavu tzv. tj. opinion leaders. tj.) Tabela 1. doduše. ali nije tako mali broj onih (ukupno 33%) koji smatraju da i dalje postoji neki casus belli. inaèe. pogotovo mane onih koje nazivate svojom „inteligencijom“. potpisalo šezdesetak srpskih intelektualaca (od toga 15 akademika SANU.

koje nije bilo manjinsko. odnosno kreatore odreðene politike. Prepoznavanje krivaca za rat: ko je najviše kriv (Rang*) Politièki lideri Meðunarodna zajednica Nacionalno ostrašæene grupe i pojedinci Paravojne formacije Vojska. prenošenje/transfer odgovornosti na u datom trenutku aktuelne politièare. uz „zaborav“ liène odgovornosti za preæutno ili eksplicitno „pristajanje“ uz datu politiku. odnosno vezan za konkretne poèinioce konkretnih dela.“ (Dimitrijeviæ. tj. potiskivanju „neprijatnih“ seæanja. onih koji mogu biti. Radi se o tome da odgovornost dr`avnika ne mo`e biti reducirana na one konkretne dr`avnike koji su pokrenuli i vodili rat: posledice rata nad`ivljavaju poèinioce. tj. ili se radi o dubljim „moralnim pitanjima“?10 Tabela 3. policija Obièni graðani 75 26 20 14 10 9 * Procenti se odnose na rang po redovima (ovde: najviše) i ne sabiraju se po kolonama! Podaci iz prethodne tabele dobijaju puniji smisao kada se uporede sa percepcijom „najmanje znaèajnih“ krivaca. Da li se radi o obiènom „pranju savesti“. manje-više „amnestirani“ za svoja delanja. „Da li postoji „moralna odgovornost“ onih koji u ratu nisu uèestvovali i koji nisu na bilo koji pravno i politièki odrediv naèin doprineli ratnim zloèinima?“. tj. krivica. jer nije bilo drugog naèina da se ti interesi zaštite Politièari su time štitili samo svoje interese Besmisleni i štetni u svakom pogledu 3 6 29 62 Oèito je. sankcije 247 Tabela 2. odnosno deset puta više odgovornosti za ratove nego „obiènim poslušnicima i podr`avaocima“. naprotiv! (Tek svaki deseti ispitanik to „priznaje“ kada ratove retroaktivno ocenjuje kao naèin zaštite nacionalnih interesa. politièku odgovornost æu odrediti kao odgovornost zvaniènika dr`ave za akte vlasti poèinjene u toku rata. Ponavljajuæi opasku da politièari koji su vladali u vreme rata mogu biti i krivièno odgovorni. Ratovi na prostorima bivše Jugoslavije Neizbe`nost i opravdanost ratova Nametnut od politièara Nepotreban Opravdani. odakle sledi da se politièka odgovornost za dela poèinjena u ime dr`ave prenosi na one koji doðu na vlast nakon uklanjanja politièke garniture koja je vladala u vreme rata.Rat. gospodarima rata se pripisuje tri. u percepcijama graðana. 10 . izrazito istaknuta subjektivna politièka odgovornost.) Kreatorima. zloèini. „Politièka odgovornost je jedini oblik odgovornosti koji ne mo`e do kraja konsekventno biti subjektiviran. jer su se njima branili nacionalni interesi Neizbe`an. 2001: 146-147).

dotièni kreator javnog mnjenja piše sledeæe: „Zemun. na Sarajevo. Banovci. Pišuæi o jednoj u osnovi humanoj akciji.)... ponovo otvara ovaj problem na besprimeran naèin. bili zapravo „junaèki“ pohodi na Vukovar.Miloševiæ je upravo i tvrdio. U Vukovar. Izgleda da još nije tako. najmanje su krivi.248 Stjepan Gredelj Tabela 4. Crvenka. Veèernje novosti (17. Izgleda da još ne postoji spremnost da se „prièa o ratovima isprièa od poèetka do kraja“ i da se precizno odredi kakva je bila priroda voðenih ratova. policija. Do veoma fleksibilnog shvatanja u javnom mnjenju šta sve mo`e biti „sastavni deo rata“. Batajnica. o kakvom se onda suðenju Miloševiæu za ratne zloèine ovde prièa?. koji je organizovao mali odmor i oporavak majki poginulih mladiæa („palih boraca“). Tako „najèitaniji dnevni list u zemlji“. Naprotiv. Ugrinovci. koja se odnosi na program Crvenog krsta Beograda. SOS telefoni? Gde smo to bili i šta smo radili? Jesu li nas obmanuli apstraktni pacifisti. 2001: 7) 11 . kao što su tvrdili junaci paravojnih formacija. do 2001. dizajniranu od strane „politièkih lidera“ i „meðunarodne zajednice“. „èojstvenog“ i hvale vrednog. Prepoznavanje krivaca za rat: ko je najmanje kriv (Rang*) Politièki lideri Meðunarodna zajednica Nacionalno ostrašæene grupe i pojedinci Paravojne formacije Vojska. eventualno. Odatle su srpski junaci odlazili na put bez povratka.Moguæe je da i svi èitaoci Veèernjih novosti. na hrvatsko nebo. – s pogrešnom ili taènom procenom – da su prošli bez bitnih gubitaka prvi krug purgatorija: utvrðivanja sopstvene odgovornosti za produkciju i diseminaciju „govora mr`nje“. U mantranje „nove netransparentnosti“ se spremno ukljuèuju mnogi novi-stari mediji. oèito. osim samih graðana. 18.. jesmo li to oklevetali najveæeg sina naših naroda. na Kosovo. misle isto tako. Èinilo se da je ovakvo mišljenje postupno kopnilo u suoèavanju sa èinjenicama koje su ukazivale na moguæe bitno drugaèije promišljanje: da u tome nije bilo nièega „junaèkog“. „Obièni graðani“ su.. i da se iznova gradi osnova za ovakvu moralno retardiranu „procenu“ i formira odgovarajuæe javno mnjenje. veoma odluèno stvarano i podsticano i od strane najuticajnijih medija? I tokom ratova. da se radilo o junaèkoj odbrani otad`bine i da rata nije ni bilo! Zašto je onda u Beogradu u vreme kada je to bilo vrlo opasno s obzirom na èvrstorukašku politiku bivšeg re`ima. `iveli u nekoj drugoj zemlji (koja „nije uèestvovala u ratu“). za kime onda crni flor. mi grešni novinari i bivša opozicija i sadašnja vlast (ili bar jedan njen deo) nazivali Miloševiæevim ratovima od 1991.12 ali i aktuelno.Pominje se majka prvog sina koji je poleteo na nebo iznad Hrvatske.. u „bla`enom neznanju“! Dokle dose`e to „bla`eno neznanje“. policija Obièni graðani 6 27 37 44 54 79 * Procenti se odnose na rang po redovima (ovde: naj) i ne sabiraju se po kolonama! Dakle. Valjevo. Slobodana Miloševiæa?“ (Nataša Odaloviæ. „ratni zloèini“ u biblijski omeðenom i pravdanom casus belli?. „Da li je Miloševiæ oklevetan?“. verovatno ne sopstvenom (dubioznom) ureðivaèkom invencijom..Ako bi svi mislili tako. U Bosnu. kao što je tvrdila i VJ. 05. paljenje sveæa pred Skupštinom Srbije. Najèitaniji list u zemlji dakle poruèuje da su ratovi koje smo s negativnim konotatom. paravojne formacije – „junaci junaèke odbrane otad`bine“11) koji su samo vršili svoju du`nost... „izvoðaèi radova“ (vojska. što znaèi najveæi deo graðana Jugoslavije. postojao antiratni pokret.. Danas. 2001. 05. a šta su.

veæ za „obièno“ ubistvo.. Agencija ARGUMENT i Centar za istra`ivanje tranzicije i civilnog društva. 03 – 01. a u ratnom dnevniku jednog svedoka ostalo je zabele`eno da je „dvoje ljudi oèišæeno“. krivica. „Nepodnošljiva lakoæa prikrivanja zloèina“. nepokretnu staricu Rukiju Krasniæi i njenog mu`a Feriza. za blizu dve petine podsticanje mr`nje i rata. Sarajevo. Šta se mo`e smatrati „sastavnim delom rata“? (prihvatanje odreðenja – opadajuæe) Opsada gradova i sela Medijsko podsticanje mr`nje prema neprijatelju Politièko podsticanje rata Formiranje prekih sudova i likvidacija (a la Srebrenica) Sistematsko proterivanje jednog naroda sa odreðene teritorije („èišæenje“) Sistematsko uništavanje gradova i sela (Vukovar. „da bi do pravosna`nosti presude mogli da budu na slobodi. Keraterm. Zadar. 04. 1997. Sarajevo. Agencija ARGUMENT & Medija centar. dve petine fizièku likvidaciju protivnika bez suðenja. tri petine ispitanika smatra ratno legitimnim teror nad civilnim stanovništvom (opsada naselja).“ (Bojan Tonèiæ. po nareðenju kapetana Dragiše Petroviæa. za gotovo dve treæine ispitanika teror nad civilnim stanovništvom. Mostar) Formiranje koncentracionih logora (Ovèara. jer ni zvanièni organi ne rezonuju drugaèije. „Kršenje ratnih zakona i obièaja rata“ (prihvatanje odreðenja – rastuæe) Opsada gradova i sela Medijsko podsticanje mr`nje prema neprijatelju Politièko podsticanje rata Formiranje prekih sudova i likvidacija (a la Srebrenica) Sistematsko proterivanje jednog naroda sa odreðene teritorije („èišæenje“) Sistematsko uništavanje gradova i sela (Vukovar. godine. zato što nisu hteli da napuste selo Gornja Sušica.) Muèenje i ubijanje ratnih zarobljenika Sistematsko ubijanje civila (`ena. Vojni tu`ilac nije optu`io za ratni zloèin. 2001: IV) .. Keraterm.Rat. zloèini. Pet godina nakon okonèanja ratnih sukoba?! A šta javno mnjenje smatra ratnim zloèinom (koji se definiše kao „kršenje ratnih zakona i obièaja rata“)? Tabela 6. sankcije 249 Tabela 5. marta 1999. „Evo jednog zabele`enog zla: rezervisti VJ Nenad Stamenkoviæ i Tomica Joviæ ubili su 28. dece i starih) Silovanje devojaka i `ena 37 42 46 54 72 79 84 90 92 93 Dakle. 13 To ne èudi previše. Beograd. Zadar. Mostar) Formiranje koncentracionih logora (Ovèara. Omarska. 1999/2000. Svi su ka`njeni sa manje od pet godina zatvora.) 58 52 49 41 23 16 11 Dakle. Radenko Miladinoviæ. kako je obrazlo`io sudija Vojnog suda u Nišu. i Mediji i rat/Media and War. polovina isto misli za podsticanje rata i mr`nje. Omarska. a blizu jedne èetvrtine opravdava etrnièko èišæenje. Danas. Beograd/Zagreb. 31. Tela ubijenih su spalili. i za nešto manje od polovine etnièko èišæenje nije ratni zloèin!13 Ohrabrujuæe je da su najdrastièniji oblici zloèinstava 12 Videti šire u sistematskim istra`ivanjima i analizama medijske produkcije i diseminacije „govora mr`nje“: Rat je poèeo u Maksimiru. sa svojim porodicama.

Inaèe. posebno kada se oni. 2001: 146-147). nivo vertikalne „komandne odgovornosti“ (tako èesto. Spaljivana su èitava sela. Fenomenologija zloèina se. U ovom smislu postoji oèigledna ambivalencija u javnom mnjenju Srbije. No. Javno mnjenje (s nadmoænom veæinom) smatra da su „zloèine vršili samo pojedinci. a bilo je i pošteðenih – za sto hiljada maraka ili više. individualizuje (što je i raison d’être uspostavljanja Haškog tribunala). policajaca i pripadnika razlièitih militarnih formacija koja je od . predstavljaju ratne zloèine po definiciji. Ogromna veæina vojnika. ili „ako se utvrdi da su izdavali naredbe koje su za posledicu imale zloèin“ (43%). Tvrditi da se ova odgovornost prenosi i na posleratne dr avnike znaèi braniti stav da vlast dr ave koja je ratovala ima obavezu da javno i nepristrasno proceni akcije èinjene tokom rata. Dakle. moraju „nostrifikovati“. s pravom. odnosno interesno-odgovorno-grupno lokalizuje na nivou (ne)posrednih inspiratora i neposrednih (manje-više entuzijastièkih) izvršilaca te „inspiracije“. Inspiratori (politièari) se smatraju direktno okrivljenim kojima treba suditi. bilo stoga što su bili „podstrekaèi sukoba i ništa se nije radilo bez njihovog znanja“ (31%). ali ustrajno nastojim da doka`em nedokazivo. tj. zaturan i zataškavan raznoraznim pseudo-legalistièkim apologijama i/ili analogijama14) izgleda da nije sporan u smislu prepoznavanja u javnom mnjenju. znam da ne mogu da doka`em nedokazivo. svi ponuðeni modaliteti u tabelama 5 i 6 predstavljaju „kršenje ratnih zakona i obièaja rata“. odavno ratifikovanim od strane bivše jugoslovenske dr`ave (valjda. pronaæi meðu „svojim junacima“. eventualno prepoznavanje i adekvatno kvalifikovanje nekih oblika delovanja tokom ratnih operacija još uvek nije dovoljan uslov za jasno prepoznavanje aktera. satelitske antene. uz vojsku koja je slavila pobedu. odvozili sa Kosova zamrzivaèe. Nivo prepoznavanja aktera („izvršilaca“) realizacije komandi je manje belodan. posebno one koji su tako odluèno pretendovali na „kontinuitet“?!). 15 „U vreme NATO intervencije u Jugoslaviji 740 hiljada kosovskih Albanaca (podatak Haškog tribunala) je proterano. u poslednje vreme. Svako ko je bar jednom razgovarao sa rezervistima koji su vojevali na Kosovu mogao je da èuje da su izdavana i nareðenja tipa „ko ubije Šiptara mora da ga zakopa“. ekscesno“ (49%)15 – pret14 „Vladajuæi se razlikuju od obiènih graðana po tome što raspola u monopolom fizièke prinude. više hiljada civila je ubijeno. genocid i seksualno zlostavljanje) prepoznati na pravi naèin. Naizgled je uspešno „zapreten“ u gorepomenutim „pseudo-legalistièkim“ zaèkoljicama.“ (Dimitrijeviæ. mada i kao takav neizbe`no ulazi u logièku kontradikciju. koji su sankcionisani `enevskim konvencijama o zakonima i obièajima rata. televizore. va`eæih i za sve njene osamostaljene i „suverenizovane“ delove. pa se stoga njihova odgovornost za izbor izmeðu ispravnog i pogrešnog delanja mora prosuðivati stro ijim kriterijumima nego odgovornost obiènih graðana. razmere pljaèke mogu tek da se naslute po konvojima šlepera koji su. eventualno. koja je ovim zaèkoljicama imanentna. ergo. svojevrsni obscurum per obscurius: pokušavam da doka`em nedokazivo.250 Stjepan Gredelj protiv èoveènosti i ljudskog dostojanstva (urbicid. po automatizmu. ta da javno identifikuje one akcije koje se ne mogu odrediti drugaèije nego kao pogrešne.

o sluèaju 145 Albanaca osuðenih na montiranom politièkom procesu u Nišu na nekoliko stoleæa robije. optu enoj i osuðenoj na takoðe montiranom politièkom procesu „zbog terorizma“. zloèini. No. sa istog „najvišeg mesta“ nije prozborena ni fusnotica „zabrinutosti“. prema shvatanju javnog mnjenja. sa svih strana – odnosno da su „to radile samo paravojne formacije“ (21%) – pretpostavljamo svih strana. modeli i namere delovanja. sankcije 251 postavljamo. na „rang listi“ Miloševiæevih „odgovornosti“. Jer. samo kada su naši u tom pogledu. ugro`eni?16 Individualna odgovornost i krivica Uporna propaganda o navodnoj nelegitimnosti pa i pristrasnosti Haškog tribunala izgleda da je postigla u znaèajnoj meri svoj cilj: zapretanje odgovornosti i krivice Slobodana Miloševiæa za ona dela zbog kojih je protiv njega podignuta. zato (ili uprkos tome) je izruèenje jednog stranog dr avljanina s oèigledno podobnim etnièkim predznakom „veoma zabrinjavajuæa pojava“! . uprkos suprotnim pravosna nim sudskim odlukama. zašto se njihova identifikacija. pljaèku. pitanje primarnog nivoa (i primarno za ovu stranu) jeste: ako i „pojedinci“ i formacije ipak „behu“ i ipak delovaše kako delovaše. srazmerni savesti. Ubijanje i progon bili su sistematski – dr avni posao u kojem su uèestvovali mnogi. ali su odgovornost i sramota zajednièki. efekti i zloèinstva trpaju pod tepih istorijskog zaborava. a pogotovo zloèinstva sankcionisati. naravno.“ (Bojan Tonèiæ.17 marta do juna 1999. iz prostog razloga što oni. ili prikrivanje razlièitih vrsta kriviènih dela. linija komandne odgovornosti. pa se èak nabusito odbija da o tome treba raspravljati. Ibid. sauèesništvo u ovim zloèinima. ali i o veæ gotovo zaboravljenoj grupi Muslimana iz Sand aka. izgleda. ratovali na Kosovu k r i v a je za ubijanje i progon civila. formacije? Odakle svi ti „borci“. ova dela su smeštena veoma nisko. Pitanje tercijarnog nivoa znaèajnosti za ovu stranu ovde jeste: odakle behu i dospevahu ovi pojedinci. Mudro se s tog najvišeg vrha æuti o pomenutom nerasvetljenom zloèinu u Štrpcima. nemaju „podoban etnièki predznak“.Rat. Krivica uèesnika je individualna i srazmerna uèinjenom. „zabrinutost nad zabrinjavajuæom pojavom“ (pravosudno verifikovanog) èina izruèenja pojedinca osumnjièenog za ratne zloèine Meðunarodnom sudu za ratne zloèine najslikovitije ocrtava dimenzije ove logièke (i etièke) kontradikcije. odnosno namerava biti proširena optu`nica – za podsticanje ratova i za zloèine protiv èoveènosti. s najvišeg dr avnog mesta iskazana. Teško je bilo suprotstaviti se. niti se i jednog trenutka pojavio glas indignacije ili osude brojnih drugih (pravosudno dubioznih ili) nerasvetljenih zloèinjenja ili „nepravdi“ nad pojedincima ili grupama graðana sopstvene dr ave. navodnom „nepravdom“. ali moguænost izbora je postojala. èija se legalna i graðanska prava uspešno odla u. tj. Naime. uglavnom daleko iznad onih „koja je uèinio svom narodu“.) 16 Nedavna.. „junaci“ i. invalidi i mrtvi na strani koja nije uèestvovala u krvavom kolopletu? Pitanje sekundarnog znaèaja (za istu stranu) jeste: pod èijom „komandnom odgovornošæu“ oni onda behu. krivica. na alost. za koga ili za šta oni delovaše? No.

odnosno za vladanje strahom Za ratne zloèine na Kosovu Za ratne zloèine u Hrvatskoj i BiH 59 56 47 46 45 45 43 43 42 40 37 Na direktno pitanje o odgovornosti za ratne zloèine javno mnjenje intuitivno reaguje mnogo direktnije. Za zloupotrebe vlasti i polo`aja u liènu i korist svoje porodice Za praksu nefer i nekorektnih izbornih pravila i procedura Za porast kriminala. Peæi. Za šta je Slobodan Miloševiæ kriv i treba mu suditi Za kraðu glasova na izborima 2000. eventualne krivice i njenog sankcionisanja. praktiènije i manje „legalistièki“ suptilno u pogledu personifikacije odgovornosti. prema mišljenju polovine uzorka. izruèivanje tovara kasetnih bombi na centar Niša i druga). Nema Ðakovice (hiljade Albanaca deportovano kamionima VJ do granice sa Albanijom. i „gubitak“ tih ratova! Slièna distribucija odgovora se dobija kada se propita mišljenje javnog mnjenja o razlozima za pokretanje kriviène odgovornosti Slobodana Miloševiæa. Tri od pet ispitanika (60%) smatra da bivšem predsedniku Srbije/SR Jugoslavije Sloboda„Izvesno je. Prištine (pošto veæ sigurno znamo da u Raèku Srbi nisu krivi ni za šta.) 17 . Tabela 8. dakle.“ (Tonèiæ. da u kolektivnoj memoriji postoji jedino stradanje vlastitog naroda. o kojem govori predsednik Koštunica. Za šta je Slobodan Miloševiæ odgovoran Za gubitak ugleda Srbije u svetu Za krizu odnosa u federaciji Zato što nije razvio demokratiju u Srbiji Za politièku neodgovornost i kontradiktornosti u pregovorima sa meðunarodnom zajednicom Za raspad bivše Jugoslavije Jer je prouzrokovao iseljavanje mladih ljudi iz Srbije Zato što nije zaštitio interese Srba koji `ive izvan Srbije Jer nije spreèio da se Albanci naoru`aju i stvore teroristièke formacije Za satanizaciju srpskog naroda u meðunarodnim medijima Za izbegavanje pregovora sa kosovskim Albancima Za pokretanje rata na prostoru bivše Jugoslavije Zato što je izgubio sve ratove koje je pokrenuo 64 63 63 63 59 57 55 54 54 53 51 50 Dakle. Šta æemo sa „zlom koje smo drugima naneli“. pravosuða i drugih Za progone i ubistva politièkih protivnika Za ekonomsku i politièku propast Srbije Za pokretanja rata iz liènih interesa. „pokretanje ratova“ je tek na jedanaestom mestu. kako da ga graðani „zabele`e u svom seæanju“ kad predsednik kao toponime stradanja pominje samo mesta na kojima su ginuli nealbanci (raketiranje voza u Grdelièkoj klisuri. Koje je to zlo i ko je kriv. u praktièno istom rangu odgovornosti je. mita i korupcije u Srbiji Za zloupotrebu institucija informisanja. Gnjilana i sliènih progona. radi oèuvanja vlasti Za teror nad graðanima Srbije.252 Stjepan Gredelj Tabela 7. Doduše. Ibid. Orahovca.

mnjenje je. Razlozi za nepredaju Slobodana Miloševiæa Haškom tribunalu (prvi od tri ranga) To bi bilo priznanje krivice To bi bila sramota za Srbiju Time bi bio ugro`en suverenitet Srbije Time bi pokazao ispravnost svoje politike („inat“ uprkos svemu.Rat. gotovo podsvesna „kolektivizacija krivice“. jer se u odgovorima ispitanika pojavljuje visok nivo (reaktivnog . Probleme – kome? Prevashodno. uz kalkulisanje moguæe nešto više statistièke greške uzorka. krivica. mada sa unekoliko razlièitim sadr`ajima! Tabela 10.) Time bi narušio svoj ugled 58 45 41 40 40 Dakle. ali i da ne odgovara). Zašto u javnom mnjenju preovlaðuju prete`no negativni stavovi o Haškom tribunalu nije teško odgonetnuti. Potvrdu potonje pretpostavke potra`ili smo kroz pitanje da li bi Miloševiæ trebalo sam da se preda Haškom tribunalu i dobijena je pribli`no sliènu distribuciju odgovora: 56% ispitanika smatra da on treba tako da postupi. prevashodno nacionalno-kolektivistièki predznak. „Tajne optu`nice su u suprotnosti sa pravom“ (63%). poèinjenih na prostorima bivše Jugoslavije. Dakle. a tek potom slede i neki „individualizovaniji“ razlozi.. Razlozi za predaju Slobodana Miloševiæa Haškom tribunalu (prvi od tri ranga) Skidanje kolektivne krivice sa srpskog naroda Izbegavanje ponovne izolacije Srbije iz meðunarodne zajednice Dokazivanje sopstvene nevinosti (negiranje liène odgovornosti) Dokazivanje ispravnosti voðene politike (negiranje politièke odgovornosti) Da Srbija ne bi bila njegov talac 47 37 36 31 25 Zanimljivo je da i mišljenja o razlozima protiv dobrovoljne predaje imaju isti. Gotovo svaki peti ispitanik otvoreno misli suprotno (17%). „Haški sud sve osumnjièene unapred proglašava krivim“ (55%). na prva tri mesta su opet nacionalni razlozi. Tabela 9. situacionog) slaganja s nekim od najraširenijih negativnih stereotipa o ovoj instituciji. uprkos svojoj dubioznosti: „Haški sud je instrument NATO-vske politike“ (72% ispitanika se sla`e). gotovo podeljeno (60 : 40). ali da se „izmesti“ iz zemlje (tj. „Haški sud je politièki sud i slu`i za politièki pritisak na Srbiju“ (67%). a gotovo èetvrtina (23%) nema formiran stav (mo e se pretpostaviti da se takoðe ne sla e u pogledu potrebe suðenja. zloèini. nacionalnom kolektivitetu. ali da svoj stav ne eli da izrazi eksplictno). dok je nešto više nego svaki deseti ispitanik (13%) pristalica „kompromisnog rešenja“ – da se ne preda. da „ne stvara dalje probleme“. . „Kada su Hrvati i Muslimani u pitanju. pred Haškim sudom odgovaraju samo „sitni“ poèinioci“ (68%). koji se uèestalo plasiraju u javnost. sankcije 253 nu Miloševiæu treba suditi za inspirisanje i praksu ratnih zloèina i zloèina protiv èoveènosti.. 31% smatra da ne treba.

Ne verujem da ta izjava odra`ava stav Savezne vlade o saradnji sa Haškim tribunalom. „Saraðivaæemo sa Hagom“. 03. Blic. 2001. Blic. 2001. 14. 04. „Uskoro æe na saveznom nivou biti usvojen Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. kolika se konfuzija stvara razlièitim. 2001. u kome æe biti inkorporirana odredba o ekstradiciji naših graðana“. 03. Vijesti. 13. 15. Predrag Bulatoviæ. 08. 07. 02. Goran Svilanoviæ. 2001. Blic. 04. „SNP je otvorena za saradnju sa svim meðunarodnim èiniocima. 2001. portparol Haškog tribunala. 02. Momèilo Grubaè. „Izjavu Zorana `i`iæa da za njegovog mandata Slobodan Miloševiæ neæe biti izruèen Haškom tribunalu ocenjujem politièki necelishodnom i dalekom od mudrosti. 02. Blic. Zoran `i`iæ. Blic. potpredsednik SNP. pa èak i potpuno suprotne ocene ove institucije. pored prihvatanja gore navedenih negativnih stereotipa. „SNP Crne Gore neæe u Saveznoj skupštini glasati za zakon kojim se predviða izruèenje jugoslovenskih dr`avljana Haškom tribunalu za ratne zloèine“. 20. premijer Savezne vlade. 2001. Vojislav Koštunica. Dan. 2001. „Formirana radna grupa za saradnju sa Hagom“. Momèilo Grubaè. premijer Savezne vlade. Ministar pravde Republike Srbije. èesto i meðusobno suprotstavljenim porukama i stavovima upuæenim javnosti od strane razlièitih nivoa vlasti. „Spremni na saradnju sa Hagom“. èlan Upravnog odbora G-17+ „Zakon koji bi omoguæio izruèenje Miloševiæa Haškom tribunalu mogao bi biti donet u roku od èetiri do pet meseci“. Ministar pravde Republike Srbije. 16. Blic. predsednik SRJ. 21. 2001. Miloševiæ neæe biti izruèen Hagu (?!) „Savezna vlada je spremna da saraðuje sa Tribunalom što ne znaèi i AUTOMATSKO prihvatanje svih zahtjeva“. Tako se. znatan broj ispitanika opredeljivao istovremeno i za potpuno suprotne ocene. 02. savezni ministar pravde. savezni ministar pravde. Blic. uèestvovaæemo u radu Savezne vlade i pripremama zakona o saradnji sa Hagom“. 2001. Blic. 18 . Blic. „Do usvajanja novog zakona moguæe suðenje u SRJ“. 03.“.254 Stjepan Gredelj Meðutim. Pobjeda. 02. Blic. „O izruèenju bivšeg predsednika SRJ Haškom tribunalu TRENUTNO se ne razmišlja“. 02. Više bih voleo da to bude samo najava njegove ostavke. 01. „Saradnja sa Hagom znaèi hapšenje i predaju optu`enih“. 2001. par dana kasnije: dok traje moj mandat. Vladan Batiæ. 13. predsednik SNP. 2001. „Haški sud uskljuèivo sudi u skladu sa usvojenim meðunarodnim pravom“ (50% prihvatanja). Navešæu samo dva ovakva primera: „Haški sud je legalno osnovan sud od strane UN“ (70% prihvatanja!). Pobjeda. Srða Bo`oviæ. Slobodan Vuèetiæ. D`im Lendejl. Zoran `i`iæ. Vladan Batiæ. pa i sa Haškim tribunalom. 28. „Izjave nekih od lidera DOS-a da Slobodan Miloševiæ mo`e ODMAH da se izruèi Haškom tribuinalu su neozbiljne“. savezni ministar inostranih poslova. 02. 03. 04.18 ukazuje i istovremeno pristajanje na ambivalentne. 2001. Vladan Batiæ. 2001. Ministar pravde Republike Srbije. koje su postavljene kao kontrolne varijable.“. 2001. 02. 14. 02. „Saradnja sa Hagom ne znaèi ODMAH i izruèenje“. „Miloševiæ neæe biti predat Haškom tribunalu jer ne postoje zakonske osnove za izruèenje bilo kojeg našeg dr`avljanina ovom sudu.

. 04. svojim izborom.. pljaèka bud`eta sopstvene dr`ave (koji popunjavaju iz poreskih davanja svi graðani) radi pljaèke teritorija i bogatstava drugih. Pri èemu takve kvalifikacije dele naokolo šakom i kapom. Potonji je deo kontingenta promišljanja krupnijih dijahronijskih pitanja moralne filozofije. i èešæe upotrebljavanog pojma „denacifikacije“. 2001: 11 .kao što se nije objavljivalo ni sve što je išlo za Vojsku Republike Srpske. okvalifikuju odgovarajuæim imenom – terorizam. 3. dakle. krivica. ali samo namenjeno onima koji nisu „naši“.. u kojima „smo u uslovima totalnog embarga i rata preko Drine pomagali svoj narod svim sredstvima koja su nam stajala na raspolaganju.Rat. dr`avni terorizam. „`albom“. zloèini. ZKP – povodom rešenja o odreðivanju pritvora od strane okrivljenog Slobodana Miloševiæa“. odnosno nameru radnje. sve to u folk-dekoru otu`ne masice fosilizovanih nesreænika i mentalnih zombija. priznanjem upravo mnogo èega od onoga za šta ga se optu`uje: da je radio na „dr`avnim poslovima“. Zakljuèak: denacifik(s)acija i katarza: svetlosnim godinama daleko Pojam „denacifik(s)acije“ je u ovom tekstu shvaæen i upotrebljavan u daleko skromnijem opsegu i znaèenju od mnogo poznatijeg.“19 Reèju. sankcije 255 *** Istra`ivanje èiji su (neki) rezultati ovde izlo`eni. stav 6. 19 „@alba istra`nom sudiji Okru`nog suda u Beogradu – za veæe tog suda iz èlana 23. dok je on u Brozovom atomskom skloništu gomilao oru`je i (okru`en gomilom opasnih fanatika) sanjario „aprilski ustanak“. kojima æe se baviti u buduænosti produbljena propitivanja i kontroverze prethodnih procesa i domašaja i efekata „nacifikacije“. završeno je oko mesec i po dana pre spektakularnog hapšenja Slobodana Miloševiæa i „pravno-legalistièkih“ zavrzlama i izmešanosti kompetencija (ili suprotstavljenih interesa) razlièitih dr`avnih organa i institucija. jer istovremeno „u ratu se nije uèestvovalo“. èijim je èlanom postala i ova dr`ava. Danas. tj.. ili bar što dugotrajnijeg koèoperenja i inaæenja – razgradio je upravo „predmet njihove bri`ljive skrbi“ svojom. municiju i ostale potrebe Vojske Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.Što se tièe sredstava trošenih za oru`je. organizovanje i naoru`avanje u cilju ugro`avanja legalnog poretka – nije se uèinila dovoljnim „legalistièkim `recima“ da navedenu radnju. A za to delo je nadle`an legitimno uspostavljen sudski organ UN. susednih dr`ava! Samo što to više nije samo „delovanje protiv svog naroda“. Ono što su „legalistièki `reci“ uporno gradili i zidali – strategiju otpora. to je i javno priznato delovanje „protiv drugih naroda“. ti se izdaci nisu mogli iz razloga dr`avnih interesa kao dr`avna tajna prikazivati u Zakonu o bud`etu koji je javni dokument. nièim izazvanom. iako sa mnogo manjim dosegom „komandne odgovornosti“. koji su „narodno-stra`arili“ nad svojom Slobo-ikonom. Ova potonja èinjenica – faktièko planiranje dr`avnog udara ili u najmanju ruku teroristièko grupisanje.

Napokon. koji æe da ode i da se pokloni senima Vukovara. Ali. . Uvek neko ko odluèuje o tablici mno`enja matrica („tuðih“ zlodela vs. Zadra. ili zloèina poèinjenih u ime Hrvata nad Muslimanima/Bošnjacima u Srednjoj Bosni i Hercegovini. što se teško mo`e saznati). emocionalizaciju i kognitivno-afektivnu fenomenološku percepciju ciljeva i dometa procesa dugog trajanja u traganju za „pozitivnim“ nacionalnim identitetom. Srebrenice. Bijeljine. `rtve – (p)ostanu monete za potkusurivanje produ`enih meta-sporova inicijatora i realizatora njihovog `rtvovanja kroz kvantifikaciju samo naših `rtava „u ime.. itd. Prištine. Izvesno je da procesu denacifik(s)acije u Srbiji neæe doprineti gest. Ovim se ne otklanja. Kao i da na isti nivo odgovornosti moraju biti smešteni svi odgovorni ili krivi za svaki pojedini (ugašeni) ljudski `ivot i druge nesreæe. Osijeka. kao cinièna algebra stradanja. niti efemerno (naprotiv!). U tom nivou su sve `rtve zauvek ujednaèene i meðu njima više nema (moguænosti) sporova (ako ih je ikada i bilo. onda je to vapaj „pre`ivelih brojki“ za nekim u buduænosti ponovljenim „politièko-algebarskim poravnavanjem“. Proces denacifik(s)acije u Srbiji poèeæe onog trenutka kada se na javnoj/politièkoj/kulturnoj sceni pojavi neki srpski „Vili Brant“. Ðakovice. u ime nekakvih (uvek problematiènih procentualnih) proporcija – ko je u ovom krvavom kolopletu najviše stradao – nije nešto što bi trebalo da bude sekundarno. a još manje negira neophodnost pojavljivanja istih takvih „Vilija“ u Hrvatskoj – za zloèine poèinjene nad Srbima samo zato što su bili Srbi. bio je orijentisan na aktuelno „kolektivno“ promišljanje. trebalo je da uka`e ili na statiènost. sopstvenih). Ne na poslednjem mestu. pa i blasfemija). Raèka. ako one – tj. (da ne nabrajamo dalje) i iskreno se izvini za zloèine tamo uèinjene u ime naroda kojem i on/ona pripada. Krajini. mo`e „sluèajno“ da zaboravi predznak prethodnog matriènog raèuna... Foèe. Meðutim. povuèen s najvišeg nivoa vlasti. bilo da je on bio bitno obele`en „plus“ ili „minus“ saldom. Naprotiv. Meðutim. koje ne vodi zapreèenju i/ili ponavljanju istog obrasca. mora biti istovetan. politièka algebra je problematièna stvar. koji bi zamolio za oproštaj za zloèine poèinjene u ime Muslimana/Bošnjaka nad svima ostalima. u Slavoniji. pojavljivanje nekog „Vilija“ iz redova potonjih `rtava. koja je uvek nevina veæ samim time što je bila `rtva. ili na dinamièku osnovu promena obrazaca politièke kulture.256 Stjepan Gredelj Ovaj skromniji pojam se odnosio prvenstveno na sinhronijsko i situaciono snimanje aktuelnih domašaja i merila „praktièno-delatne“ moralne svesti i nivoa moralnog rezonovanja javnog mnjenja o nekim od tih kljuènih kontroverzi – dakle. Mostara.ciljeva“. zamagljuju suštinu. onda je to njihovo konaèno obesmišljavanje (obezvreðivanje. Nekrofilni saldo je jedini koji se istovremeno mno`i time što se deli. Sarajeva. poèinjene u ime ne-ljudskih ciljeva. Kvantitativno „sameravanje“ i prebrojavanje `rtava svih zloèina protiv svih. Zvornika. sporovi oko brojki. I sve tako do uspostavljanja „nultog“ salda politièke algebre. te da uznastoji da uspostavlja nova „pravila mno`enja i deljenja“. A ona je u tome da dug pijeteta prema svakoj pojedinaènoj `rtvi.

Dr`ava. samo manjinski. kako (i šta) mo`e spreèiti ostale narode da svoje (najèešæe reaktivne) nacionalizme u-meruju po svojim merama. koje su u pravilu drugaèije od mera veæinski „umerenog“. naprotiv on je nebriga za dr`avu. ako je nacionalizam kao takav nešto nesumnjivo dobro. onda mora da apsorbuje. I neizbe`nim mamurlukom. krivica. èemu onda pridevi: umereni. Da li to pripadnici DSS revidiraju Ustav? Bez Ustavotvorne skupštine? Koji su reperi „umerenosti“? Ako je ovaj „umeren“. bezmeran. eda ovaj veæinski u-meren ne bi postao ponovo „ne-umeren“. koji izgleda ne smatra da je legalistièki inkompatibilno biti istovremeno i lider stranke i šef dr`ave! Što je ranijem šefu dr`ave više puta (s razlogom) bilo spoèitavano upravo s njegove strane. inatima i odugovlaèenjima neizbe`nog štite (Miloševiæ ali i izvesni šamaèki bivši gradonaèelnik.Rat. (Mada. tj. sigurno je bolje – nijedan!) Jer. Petrovaradinu (1991-1994). Naime. koji moraju biti toliko u-mereni da ih nema. str. Meðutim. Zemunu. ko æe to da u-merava? Zasad su takvi. skoro opasan. Ergo. demokratski?! Ni voda. 2). Kako se mo`e mantrati u-mereni nacionalizam (zapravo. dr`ava je nacionalna („umereno“) dominantnog naroda sa nekim „malodobnim“ podstanarima o kojima æe veæina „brinuti“. sankcije 257 On je došao u vidu zakljuèka sa sednice Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije. kada u parlamentu „umereno nacionalne“ dr`ave „legalno“ (dakle. èija „predaja Hagu je bila ozbiljna greška“). A da poslovièno „u-mereno“ i još ne . S potencijalno opasnim produ`enim dejstvom. „Briga za dr`avu“ iz gornje aporije nije jednaka nacionalizmu. Sremu (Hrtkovcima i Beški). ali i da trpi i toleriše SVE nacionalizme. znaèi li to priznanje da je prethodni bio „neumeren“? Pa ipak se njegovi promoteri i „glavni izvoðaèi radova“ `estoko. 2001. sasvim izvesno. ako jedan narod mo`e da gaji i neguje u-mereni nacionalizam. Ova prièa otvara novu aporiju i/ili kvadraturu kruga. poruèuje se iz DSS. jasno kojim parametrima sa-meravan). koja je ponajmanje terminološka. takva kakva jeste – multinacionalna i multikonfesionalna. ali i u Sand`aku. mada bi se i time valjalo nakratko pozabaviti. Samo zato jer su „neumereno naši“? Ko odreðuje koji je „nacionalizam“ manje u-meren. i legalistièki!) deluju bar dve naci-fašistièke stranke (ili stranke ranijih praktiènih aktivnih poslenika krvavog naci-fašizma)? Kada u tom parlamentu poslanik SRS zapreti poslaniku druge stranke „da je zaklao veæ toliko balija da mu neæe biti problem da zakolje još jednog“. odr`anog 25. Videlo se kako ta briga mo`e da izgleda na Kosovu. 03. ni vino?! Neki opijat. 26. Srbija je dr`ava svih njenih graðana. Stranaèkoj sednici je predsedavao zakleti legalista. 03. Prema slovu tog Ustava. zloèini. 2001: „DSS zastupa legalizam i „umereni nacionalizam“ koji se zasniva na tome da brinete za svoju dr`avu i za sve narode koji u njoj `ive“ (kako je napisano u izveštaju Veèernjih novosti. veæi je problem što to tako u Ustavu ne piše. a pogotovo „za sve narode koji `ive u njoj“. ispada.

Beograd. 2001. Alternativa demokratiji je `ivot u dr`avi zasnovanoj na stratokratskim naèelima. Ðorðeviæ. neoklerikalni i slièni pokreti. Literatura Dakoviæ. LXI. 29. èiji je credo: „Bogom blagoslovena pravedna sila“? Da li su oni toliko „u-mereni“ da se u glasilu jednog od njih. Obraz pišu programatski tekstovi „u-merenjaštva“. dakle u pitanju je loše prikrivena frojdovska kompenzacija za neostvarenu Veliku Srbiju. Dinstein. ali i ustaše. pedofile. pošto je neposredna politièka delotvornost moguæa samo na temeljima staleške sabornosti“. K. kojom bi trebalo zveknuti i sve ovdašnje proklete homoseksualce. 4. antiekumenizam i (ne)tolerancija“. S.258 Stjepan Gredelj premereno tu`ilaštvo ne reaguje po slu`benoj du`nosti za širenje nacionalne i verske mr`nje. „Savez mantije i uniforme. Leyden. (2001). 03. No. Beograd. bar po „slu`benoj du`nosti“ i opomene dotiènog poslanika. Znaci vremena. filozofa i ratnika“. Vreme. niti predsednik parlamenta reaguje. šiptari (malim slovom!) i NATO okupatori. Jaspers. i predsednik Skupštine je `estoko „u-meren“! Da li se pod „u-mereni“ mogu podvesti i militantne grupe skinheadsa. Prièe o tome da je demokratija vladavina prava i zakona jesu prièe namenjene sluðenim naivèinama i gordim glupacima. Beograd. bez obzira na imunitet. No. 22.). Vol. 2001. Pitanje krivice. posledice. Reè. u istom broju gde se daju konkretna uputstva za delovanje skinheadsima?! Mete Obrazaša su: „amerièka dominacija nad ekshrišæanskom Evropom.).. Sociologija.) Da li pisanje u glasilu ovakvog pokreta znaèi i slaganje sa njegovim naèelima?! U-mereni nacionalizam teško mo`e da prikrije da se javlja kao socijalna i individualno-psihološka mimikrija `ala zbog kolosalne propasti mega-nacionalistièkog projekta. N. (1999). etnofiletizam. Demokratija je par excellence poluga globalne ideološke manipulacije kojom se najbeskrupuloznije razaraju suvereniteti nacionalnih dr`ava. Gredelj. mada bi zapravo trebalo da ga isporuèi skupštinskom obezbeðenju. „Klerikalizam. novembar. neoljotiæevski. (1999. International Law (odeljak: “The Defense of Obedience to Superior Orders”). Janus. („Otaèatstveni pokret „Obraz“. Samizdat B92. Sluèaj Jugoslavija – socijalizam. (1965). beskrupulozne pljaèkaše dr`avne i narodne imovine. nacionalizam. M. narko-dilere. N. (1997. 2-23. Naša Borba.koji uzmièu samo kad se na njihovu Demokratsku silu odgovori Bogom – blagoslovenom pravednom silom. Y. Dimitrijeviæ. . 4.. (1998). poturice.

prosecution. responsibility. dealing with wars. The other part of the text deals with sources and models of resistance toward this tendency. war crimes. sankcije 259 War. nationalism. responsibility for war crimes and prosecution of persons responsible for war crimes. Sanctions Summary: In the first part of the text the results are presented of a public opinion survey on a nation-wide sample of Serbia. war crimes. zloèini. through widespread negative propaganda against the Hague tribunal and revival of nationalistic ideology and practice. . Key words: war. guilt. krivica.Rat. Crimes. The results indicate a gradual increase of consciousness in the Serbian public about the inevitability of telling the truth about recent Balkan wars. The Hague tribunal. Guilt.

.

7. USTAVNO-PRAVNI I ME\UNARODNI KONTEKST .

.

To nije samo problem politièke formule meðusobne integracije dve federalne jedinice. Èinilo se kao da je reè o sporu izmeðu jedne federalne jedinice u kojoj je prevagu odnela demokratska politika. veæ je pre svega problem formule legitimnosti nove zajednice polazeæi od njenih strukturnih obele`ja. septembra 2000. savez dr`ava. Stoga se u radu traga za procedurom koja u najveæoj meri mo`e da zadovolji uslov opšte saglasnosti. Do poslednjih saveznih izbora 24. godine. ova dilema izgledala je drugaèije. osnovni spor oko federacije postao je sasvim transparentan. Ako bismo se preduzeli tog zadatka. On se vodi izmeðu pristalica dr`avne nezavisnosti zastupljenih u vladajuæim strukturama Crne Gore i pristalica demokratske rekonstrukcije federacije koje zastupaju vladajuæa koalicija u Srbiji i opozicione stranke u Crnoj Gori. teško je pretpostaviti da princip proste veæine mo`e da zadovolji zahtev za legitimnošæu odluke o ulasku u novu federaciju ili. legitimnost. Demokratska procedura stvaranja nove federacije pretpostavlja konstituisanje Srbije i Crne Gore kao demokratskih jedinica. referendum. O verovatnom ishodu osnovnog politièkog spora oko federacije ovde nije ni moguæe ni potrebno govoriti. demokratija. nu`no bismo zašli u tekuæu diskusiju.Slobodan Samard`iæ Institut za evropske studije Beograd Da li je moguæa federalna saglasnost izmeðu Srbije i Crne Gore? Rezime: Razrešenje krize federacije i moguæe stvaranje nove dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore suoèava se sa nizom naèelnih pitanja. i druge u kojoj dominira autoritarna struktura vlasti potpomognuta isto tako autoritarnim saveznim ustanovama. koju po prirodi stvari odlikuju politièki argumenti pro et . Imajuæi u vidu njihovu unutrašnju politièku slo`enost. pak. Kriza današnje federacije Srbije i Crne Gore (SR Jugoslavije) takvog je intenziteta i obima da su politièki delatnici u obe republike stavljeni pred dilemu: ili temeljna rekonstrukcija postojeæe federacije ili odvajanje u dve nezavisne dr`ave. Nakon ovih izbora. Srbija i Crna Gora. Kljuène reèi: Federacija. koji su predstavljali uvod u rušenje autokratskog sistema vlasti u saveznoj dr`avi i u Srbiji. konstitucionalizam. odluke o dr`avnom razdvajanju.

U tom sluèaju. ponajmanje kao spor dve federalne jedinice. buduæi da se spor oko federacije objektivno ne mo`e tumaèiti kao spor dve jasno diferencirane strane. Drugim reèima. Jedina pouzdana veza današnje ustavne situacije SR Jugoslavije sa onim u drugim zemljama tranzicije jeste rastereæenje od balasta starog re`ima. Mi ovom prilikom hoæemo da izlo`imo strukturu problema i da iz nje izvedemo pretpostavke njegovog demokratskog rešavanja. Kao i druge zemlje. godine sistematski prati ustavnu problematiku novih demokratija u srednjoj i istoènoj Evropi. jer bi bilo dovoljno da samo jedna izrazi svoj stav o nepristajanju na neki oblik zajednièke dr`ave pa da problem i naèelno i politièki bude skinut s dnevnog reda. ako još ne od svih njegovih ustanova i politièkih navika. koji od 1993. Politièke promene koje su se dogodile u saveznoj dr`avi i Srbiji nakon izbora od 24.264 Slobodan Samard`iæ contra. Namerno izbegavamo strategiju „obostrano prihvatljivog rešenja“. Za konkretnu analizu on nema veliki uporedni znaèaj. samo u nekom krajnje analoškom smislu mo`e da poslu`i kao uporedan primer. septembra. Za ovu priliku navodimo veæ klasièan rad Alfreda Stepana u Huana Linza Demokratska tranzicija i konsolidacija. Sluèaj razdvajanja Èeške i Slovaèke. dakle. sadr`ani u naèelima modernog konstitucionalizma i federalizma. postupkom koji æe odgovarati stvarnoj sadr`ini problema. 1998. i posebno dogaðaji u Srbiji 5. spora zapravo ne bi ni bilo.1 Konkretnih uzora. Sa takvim rastereæenjem politièke opcije koje su u igri. Upravo o tome æe nadalje biti reèi. 1 . Beograd. svi zainteresovani javni èinioci pristaæe na rešenje samo ukoliko se prethodno slo`e oko postupka promene postojeæeg dr`avnog aran`mana. kao i u nekim sliènim iskušenjima i preprekama na koje su nailazile zemlje srednje i istoène Evrope. Naša regulativna ideja pri tom sadr`ana je u zamisli o ustavnom sporazumu. koja izra`ava orijentaciju ka racionalnom i istovremeno svestrano prihvatljivom rešenju. ono svakako od njegovih neposrednih aktera. i one moraju da poðu od svojih specifiènih problema. oktobra. kao i èasopis East European Constitutional Review. U tom poduhvatu rekonstrukcije dr`ave postoje samo opšti uzori. i likvidacije njihove federacije. Ma kakav bio ishod napora da se reši kriza federacije. Razlozi ovde ponuðene analize i elemenata za rekonstrukciju dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore nalaze se u empirijski potvrðenoj èinjenici da se O ovome veæ postoji bogata biblioteka studija i èlanaka. iako je reè o dvoèlanoj federaciji. bar su mnogo transparentnije nego do sada. Filip Višnjiæ. odluèujuæe su doprinele tome da se ovaj temeljni dr`avni problem postavi u perspektivu mirnog i demokratskog rešavanja. ili æe to tek biti. Srbija i Crna Gora zapoèinju svoju ustavnu tranziciju deceniju posle ostalih zemalja srednje i istoène Evrope. nema. U vezi sa tim potrebno je tragati za najprimerenijem naèinom izlaska iz postojeæe krize federacije. Kada ka`emo da ideja o ustavnom sporazumu podrazumeva svestrano prihvatljivo rešenje. koji su se tokom poslednjih deset godina dodatno poveæali. Srbija i Crna Gora tek sada ulaze u polje politike i treba oèekivati da æe svoje temeljne politièke probleme rešavati u horizontu toga polja. onda imamo u vidu mnogo slo`eniju strukturu problema.

4 U svom prilogu za pomenuti zbornik Raèji hod. koji je odneo izbornu pobedu. Samard`iæ. gde je tokom ’98 i ’99 godine došlo do odreðene unutrašnje demokratizacije i zvaniènog odvajanja od re`ima u Srbiji i od saveznih ustanova. Posledice takvog delovanja nisu se odnosile samo na blokadu savezne dr`ave. zbornik. Beograd. naèina ustanovljenja nove federacije nakon raspada prethodne. Posmatraèi se naèelno mogu slo`iti sa politièkim povodima i Nakon poslednjih skupštinskih izbora u Crnoj Gori ovo se mo`e pouzdano tvrditi. Laziæ). nepoštovanja ustavnih pravila i saveznih zakona i potpunog politièkog voluntarizma u voðenju javne politike. U Srbiji. politièki delatnici. kao i njihova konfesionalna povezanost. 2000.. Ð Kovaèeviæ). Treba imati u vidu da i meðu pristalicama pronezavisnog bloka. Jedan od èinilaca za gradnju nove zajednice je i rastuæa svest graðana o potrebi oèuvanja kulturnih i regionalnih razlika u postojeæim dr`avnim okvirima i spremnost za usvajanje odgovarajuæih normi o garancijama i zaštiti kulturnog pluralizma. stvoren je dubok politièki rascep u stanovništvu oko pitanja opstanka dr`avne zajednice i modaliteta rešavanje dr`avne krize. bar mali procenat ovih biraèa optirao protiv odvajanja. re`im je nedostatak politièke podrške stanovništva rešavao sredstvima besprimerne politièke manipulacije i otvorenog nasilja. 3 Meðu više individualnih i kolektivnih studija o ovim problemima izdvajaju se zbornici Lavirinti krize – preduslovi demokratske transformacije SR Jugoslavije (prir. ovo je samo minimalni politièki uslov za stvaranje nove zajednice konstitucionalnog tipa. koji su se rasuli usled nepostignutog izbornog cenzusa. èemu se mo`e pripisati i odreðenii procenat glasova datih manjim profederalnim strankama. Nakarada. gde je celu deceniju na delu bio autokratski politièki obrazac. M. 65-169.4 Ali. Vrlo je verovatno da bi na eventualnom referendumu.. veæ su se direktno reflektovale na politièka stanja u republikama. izmešanost stanovništva usled vekovnih migracija. („Društveni sklopovi. Beograd. one koji bi ispunili uslov legitimnih i demokratski izabranih predstavnika graðana i koji bi biti sposobni da tragaju za saglasnim rešenjima. U Crnoj Gori. Institut za evropske studije. kao što su: višedecenijsko postojanje jedinstvenog privrednog prostora.2 Osim ove. 2 . veæinsko raspolo`enje stanovništva u obe republike za uèešæe u evropskim integracijama.3 Mirno i demokratsko rešavanje višegodišnje krize federacije tra`ilo je druge politièke aktere. Sadašnji rascep izmeðu dve republike i nefunkcionisanje savezne dr`ave u njenom ustavnom re`imu posledice su višegodišnjeg delovanja vladajuæih politièkih stranaka. nav. 1998. etnièka i kulturna bliskost veæinskog stanovništva u dve republike. kada se biraèi moraju opredeliti „za“ ili „protiv“ zajednièke dr`ave. Vid. demokratski poredak“) Slobodan Antoniæ na osnovu ubedljive analize karakter doskorašnjeg re`ima u Srbiji pripisuje pre ulozi politièkih aktera nego društvenih struktura.Da li je moguæa federalna saglasnost? 265 veæina graðana u dve republike opredeljuje za neku vrstu saveza. „Filip Višnjiæ“. postoje i druge strukturne pretpostavke za izgradnju zajednice. Koalicija „Za Jugoslaviju“ dobila je blizu 41% glasova. str. postoji nezanemarljiv procenat glasaèa orijentisanih ka moguæem savezu dve suverene dr`ave. Platforma krnje crnogorske vlade o takvom savezu (kraj decembra 2000) vodi raèuna upravo o tim biraèima. R. i Raèji hod – Srbija u transformacijskim procesima (prir. S.

ispunjenje ovih naèelnih polazišta rekonstrukcije mora da vodi raèuna o višestrukoj slo`enosti ove dvoèlane federacije. koji po prirodi stvari vode ovaj proces. etnièke i kulturno-istorijske slo`enosti samih jedinica (ustavnih konstituenasa). koju konstituišu jedinice kao proste teritorijalne celine. Iako federalizam u svom klasiènom obliku i u svojoj osnovi predstavlja aran`man teritorijalne organizacije vlasti. buduæi da je reè o ustavnim promenama. slo`enost politièke. nije primeæivala upravo unutrašnja politièka i svaka druga slo`enost obe republike Ta svekolika slo`enost ne samo da utièe nego i determiniše legitimnost i funkcionalnost moguæe zajednice. Tek primenom takve procedure od graðana i ustanova zajednice mo`e se s punim pravom oèekivati poštovanje njenih ustavnih naèela i normi. slo`enosti koja se tièe ne samo njene baziène strukture (dve federalne jedinice). predstavlja školski primer kako ne treba stvarati dr`avnu zajednicu. niti ekspanzivna politika iz Srbije. da „novim konstitucionalnim procedurama treba obezbijediti legitimitet zajednice i ostvarivanje principa na kojima se ona zasniva“. mogu da reše svoj zadatak utemeljivanja stabilne i trajne politièke zajednice modernog federativnog tipa. naime. tako i u procesu njihovog zajednièkog konstituisanja.266 Slobodan Samard`iæ opštim ciljevima sadr`anim u platformi crnogorske vlade Osnovi novih odnosa Crne Gore i Srbije od avgusta 1999. privredne. svaki konkretan federalizam obrazovao je svoj konstitucionalni design. veæ i unutrašnjih struktura samih èlanica. štaviše o potpunoj ustavnoj reviziji. Sada.5 Ali. . ako veæinsko raspolo`enje stanovništva ide u prilog zajednici. tada i one same treba da se konstituišu kao demokratske dr`ave (politièke jedinice) i da samim tim omoguæe pluralan uticaj svojih slo`enih sastava na proces konstituisanja i potonjeg funkcionisanja zajednice. U zavisnosti od unutrašnje politièke. s jedne i Srbije i savezne dr`ave. Doskora se na politièkoj ravni u magli sporova izmeðu politièkih rukovodstva Crne Gore. Ovaj stav mo`e se tumaèiti kao saglasan duhu „ustavnog prekida“. društvene i etnièke strukture obe republike mogu da doðu do izra`aja kako u procesu njihovog unutrašnjeg ureðenja. veæ i višestruke slo`enosti njihovih unutrašnjih struktura. postavlja se pitanje o razlozima zbog kojih bi se zaobišla postojeæa ustavna 5 Sasvim je drugo pitanje ono što autori Platforme izvode u nastavku pomenutog stava. ne mo`e biti osnov za uspostavljanje novih dr`avnih odnosa“. s druge strane. godine izra`enim u stavu: „Ustav SRJ iz 1992. Ako ona treba da postoji. koji je karakterisao upravo donosioce sadašnjeg Ustava SR Jugoslavije 1992. Tako svaki od njih predstavlja izraz ne samo prostog mnoštva njegovih teritorijalnih jedinica. današnje SR Jugoslavije. Jedino u tom sluèaju politièki akteri. Ukoliko buduæa zajednica Srbije i Crne Gore treba da proistekne iz demokratski izra`ene volje njihovih graðana. Pitanje ispravnog postupka rekonstrukcije savezne dr`ave ima dva vida. Ustanovljenje federacije Srbije i Crne Gore. takvoj istorijskoj okolnosti mora da odgovara korektna procedura njenog utemeljenja. Prvo. kada Crnu Goru više ne pritiska centralistièka politika savezne dr`ave. on u suštini nikada nije samo to.

koja danas iznosi blizu 50% izbornog tela. st. 2 Ustava SRJ).8 Ali. Ako bi se u ovakvoj situaciji primenila prosta veæinska formula. ostala bi bez minimalnog uèešæa u konstituisanju nove zajednice. veæinski naèin ostvari svoju profederalnu opciju. Kao što je pomenuto. proceduralno sumnjiv. vlada Crne Gore zagovarala je još u svom predlogu od 1999. Time bi se preko politièke formule o osnivanju novog saveza postigao drugi. a zapravo primarni. 7 Zanimljivo je da ovi zahtevi kulminiraju nakon pobede demokratske opozicije u Srbiji na saveznim izborima. bilo da je donosi predstavnièko telo naroda (ustavotvorna ili redovna skupština). 141. kao što predviða crnogorski Zakon o referendumu. nego i „nove konstitucionalne procedure“ kojima promene treba sprovesti. zahtev da se promene i „konstitucionalne procedure“ upuæuje na `elju predstavnika crnogorskih vlasti da se sa utemeljenjem nove zajednice (saveza) krene ab ovo. Podela i latentni politièki sukob u Crnoj Gori preseca sve društvene kategorije ove republike. kao što su srpsko i crnogorsko. profederalno orijentisane stranke bojkotovale su zasedanje. 8 Kada je donesen Zakon o referendumu u Skupštini Crne Gore. uz radikalizovan zahtev o dve meðunarodno priznate dr`ave. bilo da se donosi direktnim izjašnjavanjem naroda (referendum). Dok je prethodnim predstavnicima Srbije bila ponuðena bla`a varijanta devolucije dr`ave (federacije) ka konfederaciji. U tom sluèaju. kao što je danas sluèaj u Crnoj Gori. stanovište zvaniènih predstavnika Crne Gore evoluiralo je u pravcu dva nova zahteva: organizovanje referenduma o nezavisnosti i insistiranje na meðunarodnom priznanju republike. takva odluka ne mo`e se doneti bez saglasnosti skupština federalnih jedinica (èl. onda je tema o ustavnoj saglasnosti u ovoj republici imperativna politièka tema. Drugi aspekt problema ispravnog postupka je naèelnije prirode. što predstavlja apsolutni garant ravnopravnosti dve republike u postupku izmene ustava. Ona ne bi mogla da oèekuje lojalnost nove politièke manjine i republikom takoðe ne bi mogla demokratski da upravlja. (ovoga puta bez podrške jednog koalicionog partner. ovaj stranaèki blok i njegove pristalice ne bi imao obavezu lojalnosti prema novoj dr`avi i tom dr`avom bilo bi gotovo nemoguæe demokratski upravljati. zajedno sa odredbama o njegovoj izmeni. Isti se stav ponavlja u vladinoj platformi od 2000. stavlja se ad acta. januara ove godine. Naèelo se odnosi ne samo na etnièki slo`ena društva. Mo`e se formulisati u vidu sledeæeg naèela: veæinska odluka o ustavu.7 Celokupni savezni ustav. godine ne samo potpunu promenu dr`avnog aran`mana (neku vrstu konfederacije za razliku od postojeæe federacije). veæ i na društva u kojima postoje duboke politièke podele oko suštinskih dr`avnih pitanja. Nasuprot tome. U meðuvremenu. 6 . politièki cilj – zadobijanje dr`avne nezavisnosti.6 Po toj proceduri. novim demokratski izabranim predstavnicima nudi se radikalniji predlog potpunog dr`avnog razdvajanja i kasnijeg sklapanja saveza suverenih dr`ava.Da li je moguæa federalna saglasnost? 267 procedura promene. Narodne stranke). Ako se tome doda i èinjenica da u Crnoj Gori `ivi oko 26% manjina sa odgovarajuæim udelom u biraèkom telu. inherentno sadr`i manjak legitimnosti. stabilna politièka manjina. politièke posledice bile bi iste kada bi trenutna politièka manjina u Crnoj Gori u sluèaju zadobijanja veæine htela da na isti. nezaobilazna u strategiji postizanja mirnih i temeljnih rešenja.

i na prevremenim izborima aprila ove godine. U Crnoj Gori to jeste bio sluèaj. strane. Nju èine dve federalne jedinice. Queen‘s University Press. otvori i pitanje nove zajednice i pitanje narednih prevremenih izbora u samoj Srbiji. ukoliko su oni pre izbora bili prihvaæeni saglasnošæu svih relevantnih stranaka. 101-104. trasiran od strane vladajuæeg re`ima) da se legitimnim aktima ukloni nedemokratski re`im i da se. nivou legitimnosti pregovarali sa predstavnicima Crne Gore o ustavnoj rekonstrukciji zajednice. shodno tome. koje 9 Oni su odr`anii 23. septembra 2000. To. Watts. kao republike i kao dela savezne dr`ave. Pogotovo ne u slo`enim politièkim zajednicama kao što su federacije. i završeni trijumfalnom pobedom Demokratske opozicije Srbije sa nesvakidašnjom veæinom od 64% glasova i više od dvotreæinskom veæinom u republièkom parlamentu. problem. Idealan je sluèaj kada je moguæe zadovoljiti sve politièke interese i stvoriti institucije u kojima æe oni moæi da se izraze i ravnopravno sa drugima bore za svoje ostvarenje. Izbori su bili samo put (paradoksalno. a ne dnevno-politièki. U oba sluèaja izborni zakoni bili su prihvaæeni na osnovu opšte stranaèke saglasnosti. 10 O procedurama donošenja i izmena ustava federacija vid. spremnosti na meðusobne trajne koncesije i kompromise. zavisi od uèesnika u procesu konstituisanja. ali ovoga puta u bitno drugaèijem politièkom ambijentu. pp. politièki predstavnici u ovoj republici spremni su da do postizanja sporazuma sa Crnom Gorom poštuju savezni ustav. zavisi prvenstveno od ustavnih procedura. pa time i njegove procedure o izmeni. Kao kriterijum za „demokratski legitimnu vlast“ uzimamo izborne uslove. veæ svaka grupa interesa tra`i svoj udeo u procesu politièkog predstavljanja. nije bila posledica korektnih izbornih uslova. Postoje granice funkcionalnosti dr`avnih ustanova. Ronald L. pak. Ma koliko svi interesi u društvu bili naèelno legitimni.268 Slobodan Samard`iæ U Srbiji do prošle godine nije postojala demokratski legitimna vlast æiji bi predstavnici na ovom. u Srbiji ne postoji ni pribli`no ozbiljna podela u društvu i meðu politièkim strankama oko pitanja zajednièke dr`avnosti. S druge. najèešæe nije moguæe.10 Pomenuli smo na poèetku da je današnja federacija Srbije i Crne Gore slo`ena dr`ava u višestrukom smislu. meðutim. S jedne strane. koje pucaju ukoliko razlièiti interesi ne naðu zajednièki institucionalni imenilac. ustavno kreiranje politièkih ustanova po pravilu jeste proces institucionalne redukcije interesne slo`enosti društva na bazi sporazuma njegovih legitimnih predstavnika. decembra 2000. koji zahteva pre svega ispravnu proceduru rešavanja. Montreal & Kingston. Kako æe se taj postupak konkretno obaviti. 1999. Pitanje o ispravnoj proceduri ustanovljenja neke politièke zajednice nikada nije politièko-tehnièko ili pravno-tehnièko pitanje. za razliku od situacije u Crnoj Gori. . Koji æe postupak biti primenjen. Comparing Federal Systems. njihovih politièkih preferencija. veæ je bila izraz eksplozije narodnog nezadovoljstva. u Srbiji se sada problem ustavnog konstituisanja i republike i zajednièke dr`ave posmatra kao dugoroèan naèelan. Èinjenica da je Demokratska opozicija Srbije pobedila na saveznim izborima 24. i prilikom skupštinskih izbora 1998. Ali.9 Tako je nakon deset godina u Srbiji ponovo na dnevnom redu pitanje dvostrukog konstituisanja. prilièno redukovanom.

u kojoj razlièite manjine (politièke i etnièke) nemaju proceduralne moguænosti da utièu na ustavne i temeljne politièke odluke. O tome mora da vodi raèuna svaka korektna procedura rekonstrukcije sadašnje federalne dr`ave. Samim tim. I to u dvostrukom smislu: u pogledu unutrašnjeg konstituisanja i u pogledu opredeljivanja za zajednicu. koji æe zahtevati svoj legitimni izraz u dvostrukom procesu konstituisanja demokratske dr`ave.Da li je moguæa federalna saglasnost? 269 raspola`u jakom istorijskom legitimnošæu kao politièke jedinice federalnog saveza. i 1992. 369-385. 8 ff). 1997. taj aran`man treba da bude proizvod korektne demokratske procedure. Ali. U ovom momentu to je u Crnoj Gori politièki va`nije pitanje nego u Srbiji. 1995. Beogradski centar za ljudska prava. Opšti teorijski stav o politièkim jedinicama i njihovim graðanima kao konstituensima mora i u ovom sluèaju da proðe kroz postupak analize politièke strukture i stvarnog politièkog stanja u obe republike. to je naèelno va`no pitanje za celokupno biraèko telo u obe republike. CANU. Prema tome. zbornik SR Jugoslavija kao dvoèlana federacija. Imajuæi 11 Za sluèaj Srbije vid. Za federaciju vid. na nivou republika i na nivou njihove federativne zajednice? Ovde govorimo o procesu konstituisanja stoga što su se i Srbija i Crna Gora. unutrašnja politièka slo`enost i Srbije i Crne Gore posredno ima znaèajan udeo u stanju legitimnosti saveza. meðutim. Ustavne pretpostavke za demokratsku Srbiju. Slobodan Samard`iæ „Nedostatak konstitucionalizma – glavni problem srpsko-crnogorske federacije“. One samim tim predstavljaju jedinice sporazumevanja oko novog aran`mana zajednice. Ukoliko. buduæi da dobar deo biraèkog tela u ovoj republici svoju lojalnost prema postojeæoj vladi uslovljava njenim stavom prema zajednièkoj dr`avi. kao i njihova dr`avna zajednica. nego i sa pitanjem legitimnosti same politièke zajednice kako u okvirima federalnih jedinica tako i federacije. sr. pitanje o legitimnosti politièke zajednice bilo je opravdano sa stanovišta manjkavosti demokratije kao iskljuèivo veæinske vladavine. buduæi da svaki federalni aran`man prenosi deo nadle`nosti i vlasti na savezni nivo. tako da je unutrašnje politièko usaglašavanja u republikama oko njihovih poèetnih preferencija u pogledu obima savezne nadle`nosti znaèajno i za pitanje legitimnosti vlasti u republikama. Beograd. . godine. Podgorica. Ukljuèivanje ovog drugog momenta u problem unutrašnjeg konstituisanja èlanica posledica je naèelnog pozitivnog opredeljenja veæine stanovništva u Srbiji i Crnoj Gori prema nekom obliku zajednice. Koji su to stabilni sklopovi interesa i opredeljenja u jednoj i drugoj republici. gde se problem definiše kao strukturno uslovljena legitimacijska kriza (str. onda postupak izgradnje zajednice pretpostavlja prethodno demokratsko konstituisanje dr`ava èlanica buduæe federacije.11 Ako je pitanje legitimnosti poretka (poredaka) bilo opravdano zbog nedemokratskih oblika vlasti. odnos prema unutrašnjem ureðenju u republikama u dobroj meri odreðen je odnosom prema zajednici. Ovaj uvid nas navodi na skrupulozan empirijski postupak u postavljanju i rešavanju pitanja o stvarnim konstituensima zajednice Srbije i Crne Gore i njenim buduæim institucionalnim rešenjima. nakon raspada bivše federacije suoèile sa pitanjem legitimnosti ne samo politièkog poretka nastalog 1990.

Pretpostavlja se da bi Srbija u tom .270 Slobodan Samard`iæ ovu dijagnozu u vidu. 2) U Crnoj Gori – da zadovolji interes veæinske nacije (Crnogoraca) za odr`anjem istorijskog kontinuiteta dr`avnosti u modernoj istoriji. ukoliko treba da predstavlja sporazum konstitutivnog tipa. – da zadovolji interes opština za lokalnom samoupravom. – da zadovolji interes svih onih koji to `ele za zasnivanjem zajednice odgovarajuæeg oblika sa Crnom Gorom. ne mo`e da bude samo (ustavni) dogovor predstavnika veæinskih stranaka u republièkim parlamentima. za posebnim regionalnim organizovanjem izra`enom u konstitutivnom aktu republike. koje su u obe republike višestruke: 1) U Srbiji – da zadovolji interes veæinske nacije (Srba) za odr`anjem istorijskog kontinuiteta dr`avnosti u modernoj istoriji. – da zadovolji interes svih onih koji to `ele za zasnivanjem zajednice odgovarajuæeg oblika sa Srbijom. – da zadovolji interes etnièkih grupa i manjina za postojanom ustavnom zaštitom njihovih posebnih prava. njihova legitimnost mora biti višeg stepena od proste veæinske stranaèke legitimnosti (druga pretpostavka). koji za to iska`u potrebu. Demokratsko konstituisanje dve republike znaèi u proceduralnom smislu uèešæe legitimnih predstavnika svih ovih razlièitih interesa u stvaranju temeljnog ustavnog sporazuma u republici. Federalna saglasnost Srbije i Crne Gore. – da zadovolji interes etnièkih grupa i manjina za postojanom ustavnom zaštitom njihovih posebnih prava. Ukoliko takvu saglasnost treba da postignu predstavnici dve republike (prva pretpostavka). U konstitutivnom smislu on treba da zadovolji sve trajne interesne strukture dve republike. – da zadovolji interes pojedinih regiona Srbije. U institucionalnom pogledu u republikama bi bili stvoreni sistemi vlasti i zaštite osnovnih prava i sloboda koji najviše odgovaraju trajnim interesnim strukturama republika. Ovaj proces ima svoj konstitutivni (utemeljujuæi) i institucionalni aspekt. – da zadovolji interes svih graðana Srbije za postojanom ustavnom zaštitom njihovih osnovnih prava i sloboda i pravom ogranièenom politièkom vlašæu. problem legitimnosti i poretka i zajednice mora se postaviti sa stanovišta preispitane formule demokratije kao iskljuèivo veæinske vladavine. – da zadovolji interes svih graðana Crne Gore za postojanom ustavnom zaštitom osnovnih prava i sloboda i pravom ogranièenom politièkom vlašæu. To znaèi da konstituisanju federacije (u smislu nove zajednice) treba da prethodi demokratsko konstituisanje republika kao slo`enih jedinica sui generis.

Centar za liberalno-demokratske studije. videli smo. Sa ovakvim demokratskim kapacitetom. On je. Ovakva strukturna situacija u svakom sluèaju iziskuje koncept minimalne federacije u poreðenju sa današnjim federalnim sistemima. koje bi (2) bile sprovoðene u kombinovanom re`imu samostalnog odluèivanja saveznih ustanova i saradnje saveznih i republièkih ustanova. što bi išlo na štetu funkcionalnosti federalnog sistema odluèivanja i vlasti. jer ima samo dve politièke jedinice.Da li je moguæa federalna saglasnost? 271 pogledu bila parlamentarna regionalna dr`ava sa odreðenim elementima garantovanog manjinskog uèešæa u vlasti na nivou regiona i opština i posebnim sistemom zaštite manjinskih prava na nivou republike. Crna Gora bi bila parlamentarna dr`ava sa znaèajnom lokalnom samoupravom na opštinskom nivou. 12 . Jednostavniji je. ovaj pristup pretpostavlja (3) da u širokom spektru samostalnih nadle`nosti republika one neposredno saraðuju u rešavanju pitanja od zajednièkog interesa i u tu svrhu osnivaju meðurepublièka tela nezavisna od saveznih. Najzad. i jednostavniji i slo`eniji u odnosu na postojeæe federacije. Da bi se zadovoljili svi pomenuti interesni sklopovi i pri tom povezali u funkcionalnu celinu. kao savez. kao projekat. To znaèi da bi (1) na federaciju bio prenet minimalni broj nadle`nost. Popoviæa i S. Elementi tog sporazuma. Srbija i Crna Gora su dve dr`ave razlièitog prostranstva. S druge strane. neophodno je kombinovati doktrinarno razlièite tipove demokratije i organizacije vlasti. proces sporazumevanja oko opšteprihvatljivog modela zajednice imao bi optimalnu legitimacionu podlogu za date strukturne uslove. 2000. Beograd. Ako je reè o federalizmu sa parlamentarnim tipom Ovakav koncept razvijen je u studiji B. svoja specifièna strukturna obele`ja. Ustanovljenje demokratskih politièkih zajednica na nivou republika predstavlja preduslov za novi federalni sporazum Srbije i Crne Gore. mehanièka ravnopravnost u svemu pri postojanju odreðenog broja zajednièkih funkcija mo`e lako da dovede do iscrpljujuæih usaglašavanja oko svega i svaèega. ali upravo u toj njegovoj odlici kriju se neobièno slo`eni funkcionalni problemi. Stoga ovaj model federalnog sporazuma zahteva minuciozno ispitivanje mere zajednièkih funkcija koje bi jedinice prenele na savez i naèina njihovog efikasnog sprovoðenja na federalnom nivou. Samard`iæa Zajednica Srbije i Crne Gore – Predlog ustavne rekonstrukcije Srbije i Crne Gore. uz sistem garantovanog uèešæa u vlasti predstavnika etnièkih i manjinskih grupa. Ova prirodna nesrazmera jedinica mo`e lako. Mijatoviæ. Federalni savez Srbije i Crne Gore ima. pri bilo kom federalnom aran`manu. raèunajuæi i posebnu ustavnu zaštitu njihovih manjinskih prava na nivou republike. onda i njegov institucionalni izraz mora da predstavlja sistem višestrukih ravnote`a. kakva zajednica Srbije i Crne Gore jedino mo`e da bude. nalaze se veæ u procesu konstitutisanja republika kao heterogenih demokratskih dr`ava. da ugrozi naèelo njihove ravnopravnosti u zajednici. D. broja stanovnika i privredne snage.12 Ukoliko novi federalni sporazum treba da predstavlja naèelno i trajno rešenje za celinu višestrukih slo`enosti.

i u samom naèinu izbora savezne egzekutive. 5. znaèajnu konstitutivnu ulogu treba da odigra pravna fikcija novog poèetka. but first of all the problem of the formula of legitimacy of the new community bearing in mind its structural features. legitimacy. ali u pravcu ireverzibilnog utemeljenja zajednice. Federal Consensus between Serbia and Montenegro – Is It Possible? Summary: The resolution of the crisis of the federation and the possible creation of a new state community of Serbia and Montenegro is facing a number of questions of principle. onda je iz razloga efikasnosti egzekutive va`no ojaèati njen manevarski prostor u oblasti izvršne vlasti. Beograd. Najzad. Poèetna taèka ostvarivanja sporazuma je meðusobno politièko priznanje svih znaèajnih (pomenutih) interesnih struktura.272 Slobodan Samard`iæ vlasti. 14. The democratic procedure of creating a new federation requires that Serbia and Montenegro be constituted as democratic units. commonwealth of states. koji se izra`avao na više nivoa njegovog (ne)funkcionisanja. Key words: Federation. 2001. stvarni model novog federalnog sporazuma izgraðivao bi se korak po korak. dakle bez jake ustavne uloge šefa dr`ave. U tom smislu. There is not just the problem of the political formula of mutual integration of the two federal units. novi federalni sporazum mora u svojoj podlozi da nosi ideju pomirenja posredstvom ustavne saglasnosti. Serbia and Montenegro. ponovo iz razloga ravnote`e. Buduæi da je postojeæa federacija u svom osmogodišnjem trajanju predstavljala izrazito konfliktan politièko-institucionalni sklop. treba uvesti odreðene mehanizme podele vlasti (power-sharing) izmeðu federalnih jedinica. Given their internal political complexity. constitutionalism. referendum. democracy. onda je neophodno institucionalno uravnote`iti naèin biranja skupštinskih domova i njihova ovlašæenja. . treba uvesti mehanizme zaštite manjinskih prava na saveznom nivou koji su van uticaja i zakonodavnog i izvršnih organa vlasti. Therefore this paper looks for a procedure that will meet the demand of general consensus to the maximum possible extent. it is difficult to assume that the principle of simple majority may satisfy the demand for legitimacy of the decision to enter the new federation or the decision for state separation. Ali. Polazeæi odatle. pošto je reè o multietnièkom sastavu stanovništva. Ako se pritom ide na kompromisni naèin odluèivanja u zakonodavnom telu (dvodomnost).

Srbija i Crna Gora. oni se u praktiènoj provedbi pokazuju kao meðusobno su- . neophodno je pokrenuti i paralelno provoditi procese izgradnje demokratije. Ali. konsenzus. 1. Verujem da se mo`emo slo`iti i oko pozitivne ocene naèina promene re`ima. Kako razmišljati o Srbiji: skica za jednu moguæu teoriju okolnosti Verujem da znaèaj oktobarskog prevrata 2000. godine teško mo`e biti precenjen. Hungary Paradoksi ustavnog kontinuiteta u kontekstu osporene dr`avnosti Rezime: U ovom tekstu analiziraju se dva pitanja. isto je tako oèigledno da je situacija u kojoj se nalazimo izuzetno komplikovana. Autor nudi skicu jedne moguæe „teorije okolnosti“. federacija. tr`išne ekonomije i socijalne pravde. ovaj dogaðaj mo`e se odrediti kao promena re`ima. što je posledica rastakanja jugoslovenske dr`avnosti. teorija okolnosti. Problem je u tome što su svi ovi kvaliteti neophodni ovde i sada. Osnovni zakljuèak glasi da ova strategija više nije odr`iva. U minimalnom smislu. dr`ava. Prvo pitanje tièe se odreðenja metoda koji bi mogao da poslu`i kao adekvatan instrument za razumevanje politièke situacije u Srbiji danas. odnosno kao raskid sa starim re`imom koji naèelno otvara moguænosti da u Srbiji otpoène proces demokratske tranzicije. u tekstu se kritièki analizira strategija ustavnog kontinuiteta. Drugo. Podsetiæu ukratko na suštinu njegove argumentacije. meðutim. Kljuène reèi: Ustavni kontinuitet. nazvao „teoremom nemoguænosti“. legitimnost. odnosno da je obele`ena mnogostrukim imperativima koji kao da se ponekad meðusobno iskljuèuju. U terminima savremene politièke nauke. pišuæi o post-komunistièkim paradoksima u centralnoj i istoènoj Evropi. Budapest. Izazovi pred kojima se nalazi post-miloševiæevska Srbija dovoljni su da privedu u seæanje ono što je Jon Elster pre deset godina.Nenad Dimitrijeviæ Central European University. konstitucionalizam. veæ i zato što su izbegnute pretnje radikalne revolucije i krvoproliæa. Elster tvrdi kako post-komunistièka transformacija ka „otvorenom društvu“ zahteva mnogo više od racionalne ustavne formulacije alternative.

od strane dr ave dirigovanom privrednom sistemu.2 I u današnjoj Srbiji hoæe se sve ono èega do juèe nije bilo: ljudska sloboda. To je nemoguæe postiæi bez jasno definisanih ustavnih prava i stabilne pravne regulative koja æe garantovati pravnu sigurnost akterima tr išne utakmice. izmeðu ostalog. Oxford. str.274 Nenad Dimitrijeviæ protstavljeni. poništila pravnu i politièku jednakost u pravima koje èine osnov moderne demokratije. koji se sastoji u mehanièkoj aplikaciji simplifikovanog modela teorije racionalnog izbora na post-komunistièku stvarnost. Ali. tada bi naš sledeæi korak trebalo da bude uokviren J. ovim ne iznosim nikakvu „principijelnu“ tvrdnju o pogrešnosti ili potpunoj neupotrebljivosti strategije koja bi se sastojala u rangiranju ili èak privremenom uklanjanju teških pitanja iz politièke komunikacije.Greenberg et al (eds. bez obzira na formalne ustavne garantije. O tome zašto „politika propuštanja“ nije realna u post-komunistièkom kontekstu. naglom siromašenju širokih slojeva stanovništva kojima je dr avni paternalizam garantovao kakvu-takvu socijalnu sigurnost (socijalna prava ovde nisu od pomoæi: welfare state koncept jednostavno je isuviše skup da bi ga ove zemlje mogle realizovati).). 1995. Passions and Constraint.1 Tr išna ekonomija pretpostavlja. prikrivanih i nasilno zamrzavanih pitanja.Elster. p. Transitions in the Contemporary World. trivijalno je taèno da je moguænost ovakve strategije odluèujuæe obele`ena socijalnim i politièkim kontekstom u kome se dogaða promena re`ima.3 Ako konstatujemo da smo u Srbiji danas suoèeni sa dramom suprotstavljenih imperativa. Zato hepienda neæe biti. in: D. Ali. u kome bi manjina stekla ne samo ekonomsko bogatstvo. 1-2/1995. Drugim reèima. tr`išna ekonomija. privatnu svojinu i slobodno formiranje cena.Holmes. vodila bi inflaciji. 3 Naravno. Izgleda da se napetost izmeðu ovih zahteva ne mo`e pacifikovati uspostavljanjem njihove jasne hijerarhije. ali kojima se mora upravljati. Glasnik Advokatske komore Vojvodine. neuspeh njegove prognoze nije poništio ozbiljnost njegovih pitanja. nego i politièke privilegije u odnosu na veæinu. nezaposlenosti. te da je reè o napetostima koje se mo`da ne mogu razrešiti. podjednako bi uzaludan bio pokušaj da se identifikuju problemi koji bi se konsenzualnom politièkom odlukom privremeno skinuli sa dnevnog reda. Constitutionalism and Democracy. demokratija. Pad starog re`ima otvorio je Pandorinu kutiju dugo nagomilavanih. pisao sam detaljnije u tekstu „Ustavi i ustavnost u postkomunistièkoj Evropi“. socijalna pravda. detaljnije u: S. 1993. 267. “The Necessity and Impossibility of Simultaneous Economic and Political Reform”. Danas mi znamo da je Elster preterao u svojoj sklonosti da šematizuje i ponudi definitivne (pesimistiène) odgovore na mnogobrojna pitanja o jednoj slo`enoj realnosti. poglavlje “Gag Rules and the Politics of Omission”. Up. Ovakva gruba nejednakost veoma brzo bi. ovakva reforma u do juèe krutom. S druge strane. konsekventno provedena tr išna reforma vodila bi nekontrolisanom socijalnom raslojavanju. koja sada ne mogu jednostavnom politièkom odlukom biti poreðana po va`nosti. 2 Mislim da ozbiljnost ovih pitanja nije osporena niti oèiglednim Elsterovim metodološkim redukcionizmom. dostojanstven `ivot za sve graðane. Chicago. vladavina prava. koja bi omoguæila da se prvo rešavaju hitniji problemi. 1 . 202. brod koji tone ne mo e se opravljati dok je na otvorenom moru.

Ustavna demokratija je oblik ureðenja zajednièkog `ivota ljudi koji poèiva na ljudskom dostojanstvu (formulisanom u obliku osnovnih ustavnih prava).). Constitutionalism. Zato æu se u ovom tekstu koncentrisati uglavnom na pitanje o putevima i sredstvima za dosezanje konvencionalno shvaæene ustavne demokratije u Srbiji. pre svega zato što smatram da je u naporu da odredimo koordinate demokratske normalnosti va`no da ozbiljno shvatimo staru poruku Adama Mihnjika: ne treba dva puta izmišljati toèak. Prvi pogrešni pristup identifikovaæu kao zamku mehanièkog modelskog mišljenja. “Between Reform and Revolution”. XLIV. in: M. and Legitimacy. U nastojanju da ponudim referentni okvir za razmišljanje o ovom pitanju. odnosno onog univerzalnog jezgra konstitucionalizma koje prevazilazi lokalne moralnosti posebnih istorijskih konteksta i posebnih zemalja. 5 J. Difference. “Designing Constitutions: the Political Constitution of a Mixed Commonwealth”. Ovu kategoriju pozajmljujem od Janoša Kiša: „Da bismo utvrdili zašto jedan tip promene – ili jedna odreðena strategija – dobija prednost u odnosu na druge. da bismo odgovorili na pitanje „kako stiæi odavde do tamo“. predstavljaju nu`ne. moramo definisati koordinate onoga što sam neodreðeno nazvao „po`eljnom buduænošæu“.Paradoksi ustavnog kontinuiteta 275 pitanjem kako mo`emo da konceptualiziramo stvarnost u kojoj `ivimo. potrebna nam je teorija okolnosti koja raspola`e eksplikativnom sposobnošæu da objasni sled dogaðaja. Formulacija ovakve opšte hipoteze zahteva konceptualno razjašnjenje.4 Meðutim. vidi: M. Drugi pogrešni pristup sastoji se u jednako O slo`enom odnosu izmeðu univerzalnih principa konstitucionalizma i specifiènih datosti posebnih zemalja. Special Issue. predla`em da umesto „teoreme nemoguænosti“ probamo da definišemo jednu teoriju okolnosti. str. Srbiji je potreban politièki aran`man koji æe ovaplotiti onu civilizacijsku tekovinu koju nazivamo ustavnom demokratijom. Vol. 1996. R. Izraz „teorija“ upotrebljavam kako bih naglasio èinjenicu da uslovi koji favorizuju odreðeni tip socijalne i politièke promene treba da budu eksplicirani na opšti naèin. Durham and London. te u kome je vlast javna i nedvosmisleno ogranièena ljudskom slobodom kao krajnjom svrhom svog postojanja. East European Politics and Societies. ali ipak izvedene elemente univerzalno validnog osnovnog koncepta. 4 . Ovim pitanjem neæu se posebno baviti. Naravno. Potrebne su nam kategorije koje æe precizno identifikovati fenomen koji `elimo da istra`imo…“5 Verujem da nam teorija okolnosti mo`e pomoæi da izbegnemo barem dva pogrešna pristupa našoj aktuelnoj situaciji. Verujem da ovo nije pitanje samo za teoriju: sledeæi Elstera. ili u post-komunistièkom društvu.Kis. ovde je pre reè o problemu izbora puteva i sredstava dostizanja jedne drugaèije a po`eljne buduænosti. verujem kako specifiènosti ustavne demokratije u jednom etnièki heterogenom društvu. gde bi nam se iskustva drugih zemalja servirala kao gotovi recepti. 2/1998. 1994.Goodin. Identity. na vladavini prava. Political Studies.Rosenfeld. 304. “Modern Constitutionalism as Interplay Between Identity and Diversity”. ili u savremenoj Ju`noj Africi ili Srbiji.Rosenfeld (ed. Ovim ne tvrdim da je ustavna demokratija imuna na kontekstualne specifiènosti.

U sadr`inskom smislu. Promišljanje naèina promene re`ima i neposrednih dometa ove promene informisaæe nas o onome što je ostvareno. ekonomski i politièki momenti.7 Radikalna promena društvenih odnosa imala se. koji ima za cilj da identifikuje šta je – i na koji naèin – moguæe i neophodno uèiniti da bismo došli do demokratije. Frankfurt/Main. 6 .Kircheimer. konaèno diskreditovanoj) prièi o izuzetnosti. poglavlje “Restriktive Bedingnungen und Revolutionäre Durchbruche”. to mo`e izgledati kao jeftin kauzalitet. ali su dogaðaji od 1989. U ovom smislu relevantne su lekcije liberalnih promena re`ima 1989. znaèi misliti u trijadi prošlost – sadašnjost – buduænost. reè je o pristupu koji polazi od refleksivnog odnosa prema okolnostima koje su dovele do promene re`ima i koje su odluèujuæe uticale da promena re`ima bude baš takva kakva je bila. nosioci demokratske alternative (poglavito u Poljskoj.6 Ovde treba imati u vidu i va`nost „subjektivnog momenta“: reè je o do`ivljaju revolucije. naše situacije. 1990. str. Kad se ka`e da datost `ivi u polju napetosti izmeðu prošlosti i buduænosti. Teorija okolnosti je skroman teorijski pristup. godine neobièniji: radilo se o revolucijama bez revolucionara. Fünf Beiträge zur Lehre vom Staat. Odavde je neposredno sledilo postuliranje ustavnog kontinuiteta sa starim re`imom. odnosno koliko daleko se otišlo u negiranju starog sveta. Istorija poznaje revolucionare bez revolucija. Berlin. nadam se. verujem da je jednostavno reè o tome da se na minimalno pouzdan i racionalan naèin definišu koordinate novog poèetka. str. Maðarskoj. ili o percepciji pomenutih ogranièavajuæih uslova od strane samih aktera promene. 7 U. neuporedivosti itd. pri èemu kontinuitet treba razumeti u dva osnovna znaèenja. koje je Oto Kirhajmer nazvao ogranièavajuæim uslovima izgradnje novog društva. Politische Herrschaft. Odavde sledi da misliti o moguænostima demokratije u Srbiji danas. uslovima koji uokviruju prostor unutar kojih novi sistem mora da donese svoje prve odluke i da tra`i odgovore na postojeæe probleme.276 Nenad Dimitrijeviæ mehanièkom prenaglašavanju konteksta datosti kao ekskluzivno relevantnog seta uzroka koji determinišu polje moguænosti. Bugarskoj i DR Nemaèkoj) opredelili su se za odbacivanje radikalnog revolucionarnog puta kao naèina raskida sa socijalizmom. u našem sluèaju bi se radilo o dobro poznatoj (i. Kad se revolucionarni potres smiri. Ipak. 35. godine u centralnoj i istoènoj Evropi. Na osnovu uvida u karakter starog re`ima i osnovna svojstva njegove krize. ono što ostaje na tlu jesu neki socijalni. kao i o tome kako ovi akteri vide svoju post-revolucionarnu ulogu. ustavne promene koje su definisale prelaz od socijalistièkog autoritarizma ka re`imu ustavne vlade izvršene su u skladu sa revizionom procedurom socijalisO. Prvo. U sledeæem koraku ovaj pristup pretpostavlja i refleksiju o socijalnim i politièkim datostima nakon promene re`ima. 63. Èeškoslovaèkoj. Revolution. Fortschritt und Verfassung.Preuß. kako iz taktièkih (odnos snaga). Akteri promena su – logièki mo`da paradoksalno – insistirali na genuino ne-revolucionarnom karakteru svog poduhvata. 1981. tako i iz normativnih razloga (vernost principima jednake slobode za sve i vladavine prava) provesti kao evolutivna transformacija starog sistema.

veæ i zato što bi u situaciji u kojoj smo `iveli revolucionarni raskid sa starim re`imom gotovo sigurno rezultirao nasiljem velikih razmera i brojnim ljudskim `rtvama.Arato. Reè je o izvanredno znaèajnom postignuæu. A. 9 Up. Ali.9 Postoji odreðeni minimalni set uslova koji mora biti ispunjen kako bi kontinuitet mogao biti primenjen. ustav-fasada. još uvek odr`iva strategija. mislim da osnovno pitanje s kojim moramo da se suoèimo glasi da li je kontinuitet i danas.8 Ali. nekoliko meseci nakon promene re`ima. 8 . Normativna osnova ovog opredeljenja je jednostavna: nova zajednica koja hoæe da poèiva na principu vladavine prava ne mo`e za svoj prvi èin imati revolucionarno kršenje prava (ma kakvo to pravo bilo). nego delimiènim amendiranjem starih socijalistièkih ustava. Cardozo Law Review. Beograd. moraju se od samog poèetka svog poduhvata ponašati kao da `ive u pravnom sistemu. što je neposredno praæeno kreiranjem osnova jednog kvalitetno drugaèijeg društva i zajednice. Drugo. 109. str. ovde se fiktivni ustav. intencija promene ovde je genuino revolucionarna: radi se o delegitimiranju i dekonstrukciji starog re`ima. Ustavni kontinuitet je. ustavne revizije nisu rezultirale donošenjem kompletnih novih ustava. str. O èemu je reè? Podsetiæu da se u jezgru strategije kontinuiteta nalazi apsolutna vernost naèelu vladavine prava. 2. Srbija nakon promene re`ima: problemi sa kontinuitetom Zašto je podseæanje na centralno-evropsku strategiju kontinuiteta 1989. godine materijalizovana kroz strategiju kontinuiteta. odnosno uz oèuvanje pravnog kontinuiteta sa re`imom koji se osporava. ako pogledamo i prihvatimo kao donekle relevantno iskustvo zemalja koje su ovu pravnu i politièku tehniku koristile da napuste komunizam. jedna slo`ena strategija. 3-4/1993. U „taktièkom“ pogledu. 2001. i dalje. koristi sa ciljem da se kreira re`im ustavne demokratije. koja u sebe ukljuèuje i nezanemarive elemente fikcije. Drugim reèima. Oni koji se bore za vladavinu prava. poglavlje „Moguænosti demokratije u Srbiji: prilog zalaganju za civilno društvo i ustavni patriotizam“. ova radikalna socijalna i politièka transformacija provodi se u obliku pravne i politièke reforme. 675. èime je izra`ena ambicija da se radikalna demokratska transformacija provede u obliku pravne i politièke reforme. Drugo. godine va`no za današnju Srbiju? Razlog je oèigledan: i kod nas je promena re`ima u oktobru 2000. S jedne strane. Ovde se u poèetnom koraku „ozbiljno shvata“ la`ni ustavni okvir jednog u biti autoritarnog re`ima. “Dilemmas Arising From the Power to Create Constitutions in Eastern Europe”.Paradoksi ustavnog kontinuiteta 277 tièkih ustava. Pokušaæu da objasnim negativan odgovor na ovo pitanje. sa izuzetkom Bugarske. s druge strane. strategija kontinuiteta omoguæila je da se izbegnu zamke revolucionarne pravde i pravnog nihilizma. kontinuitet poèiva na jednom minimalnom konsenzusu nosilaca starog re`ima i aktera demokratske O normativnim i strateškim prednostima strategije kontinuiteta za Srbiju pisao sam opširnije u svojoj knjizi Sluèaj Jugoslavija.

ali samo u skladu sa revizionim procedurama koje su tim ustavom propisane. Oktobarski prevrat bio je prevrat u Srbiji.278 Nenad Dimitrijeviæ alternative. Tvrdiæu nešto što mi se èini trivijalno oèiglednim: ustavni kontinuitet ima smisla samo ako se svi politièki relevatni akteri u Jugoslaviji mogu slo`iti da savezni Ustav od 1992. te. tumaèe rezultate ove promene. Ovo nas Ovim naravno ne `elim da ka`em kako je Ustav od 1992. godine dobar. šta i na koji naèin sada treba èiniti.10 Ovde æemo se odmah suoèiti sa jednim neobiènim problemom empirijske naravi. Da bih pokazao kako je – ukoliko ne doðe do dramatiène promene politièke konstelacije – ova strategija neprimenljiva za vreme koje je pred nama. ili barem u minimalnom smislu dijaloški orijentisan naèin. moram da promenim nivo analize. Ali odavde ne sledi da svi politièki relevantni akteri u Jugoslaviji na isti. gde se dve suprotstavljene strane uzajamno priznaju kao partneri u prvoj fazi demokratskog preobra`aja. ova smena bila je potrebna celoj Jugoslaviji. za koga je ovaj ishod relevantan. Ovo uzajamno priznanje posledica je. ovo nas tek dovodi do postavljenog pitanja o statusu strategije kontinuiteta danas. konaèno. To mo`emo izraziti i ovako: u meri u kojoj demokratiju pretpostavljamo autoritarizmu. prvo. ili kroz demonta`u zateèene institucionalne strukture. godine bila je takva da je stari re`im jednostavno morao da prizna pobedu opozicije na izborima koji su bili zamišljeni kao fasadni. koja garantuje da æe obe strane ostati na politièkoj sceni i nakon promene re`ima. situacija u Srbiji je donekle specifièna. koji je oslobodio Jugoslaviju jednog lošeg re`ima. nakon pobede nije bilo politièki mudro uèiniti korake koji bi vodili daljoj radikalizaciji. i da se od pogleda na Srbiju okrenem ka politièkoj slici Jugoslavije. spremnosti obe strane da prihvate èinjenicu da pate od deficita demokratskog legitimiteta. kroz delegalizaciju i delegitimiranje predstavnika starog re`ima. Nedostatak ovog konsenzusa se u današnjoj politièkoj praksi vrlo brzo prevodi u nedostatak konsenzusa o legitimitetu jugoslovenske dr`avnosti kao takve. pošto je dojuèerašnja demokratska opozicija na ovim izborima osvojila demokratski legitimitet. S druge strane. Mi smo suoèeni sa nedostatkom elementarnog konsenzusa o tome šta se u stvari dogodilo. godine predstavlja prihvatljiv pravni okvir za demokratsku tranziciju federacije. pa i zameniti novim. Reè je o interesno utemeljenoj opciji. Meðutim. 10 . koji je domet onoga što se dogodilo. Prihvatiti kontinuitet znaèi odreæi se radikalne revolucionarne semantike koja odnos prema starom svetu i prema buduænosti definiše posredstvom ideološkog para prijatelj – neprijatelj. nijedna strana nije u stanju da sa sigurnošæu raèuna sa sopstvenom pobedom – kontinuitet je strategija redukovanja rizika. Snaga septembarskih i oktobarskih dogaðaja 2000. te da ga ne treba menjati. Saglasnost o prihvatljivosti ovog okvira tumaèim iz perspektive strategije kontinuiteta: ustav se mo`e menjati. U ovom pogledu. Drugo. pošto je kontinuitet saèuvan bez pregovora i eksplicitnog sporazuma izmeðu predstavnika starog re`ima i njegovih demokratskih oponenata. Izabrana je najbolja moguæa strategija. ili kompatibilan.

Insistiranje na kontinuitetu postaje pravno-tehnièki neodr`ivo u situaciji u kojoj jedna strana negira legitimitet dr`ave u celini. odnosno za Jugoslaviju. demokratija je prestala da bude relevantno pitanje na nivou Jugoslavije. Neprihvatanje saveznog ustavnog sistema i savezne dr`avnosti od strane vlasti Crne Gore treba prihvatiti kao èinjenicu i treba videti koje su implikacije ove èinjenice. danas u opoziciji. Kritika koja ukazuje na to da vlast Crne Gore ne poštuje Ustav cilja u prazno. danas u njegovom oèuvanju vide – verovatno s pravom – zalog sopstvenog politièkog pre`ivljavanja. koji se oèigledno neæe moæi dugo odr`ati. Kontinuitet ovde postaje pogrešna strategija. Na ovoj taèki kontinuitet pada. ova nada je sasvim neutemljena: ovde je upravo reè o oèekivanju neke vrste milosti. Jedva da je potrebno reæi kako ovaj argument nije do kraja lako osporiti. Sa Miloševiæevim padom i poèetkom demokratske tranzicije u Srbiji. odnosno nelegitimnog naèina njenog nastanka. odnosno spremnosti re`ima da selektivno primenjuje va`eæe pravo i da na taj naèin faktièki poštedi pravne odgovornosti one koji su kršili pozitivne propise. Ukratko: pitanje dr`avnosti sa kojim se danas Jugoslavija suoèava prethodi pitanju o demokratiji. ma koliko da im je kontinuitet bio dalek u momentu oktobarskog loma. Pitanje o moguænostima dalje primene strategije kontinuiteta zgušnjava se kao pitanje o odnosu demokratskih re`ima u Srbiji i Crnoj Gori. veæ i da dr`ava u svojoj egzistenciji pati od neizleèive bolesti koja je posledica „izvornog greha“. ovde se kao legitimacijski argument istièe ne samo stav da je postojeæi ustav loš. pa se. re`im u Crnoj Gori. Ovde æu samo ukratko ukazati na jedan problem. U Jugoslaviji više ne postoji minimalni set pravnih pravila koje bi svi njeni graðani i politièki subjekti prihvatali kao obavezujuæe. pogrešna zato što je neupotrebljiva.Paradoksi ustavnog kontinuiteta 279 dovodi do pitanja ko bi trebalo da budu subjekti eventualne strategije ustavnog kontinuiteta na nivou Jugoslavije. Politièki akteri nekadašnjeg re`ima. Opor zakljuèak mora glasiti da Jugoslavija više nije dr`ava (ovo èak i nezavisno od okolnosti da jugoslovenske vlasti nemaju suverenitet nad Kosovom kao delom jugoslovenske teritorije). samo-oslobaða obaveze da poštuje pravo. Naravno. te njihovi protivreèni meðusobni odnosi. ako pravilno razumemo kontinuitet. Sadašnja situacija mo`e se prepoznati kao kvazi-politièki provizorijum. kao pred-politièko pitanje. pora`eni u Srbiji. Uoèiæemo da idenitifikacija ovih subjekata i konstelacija njihovih odnosa tvore sliku trougla: na sceni su pobednici u Srbiji. U praktièno-politièkom pogledu još manje ima smisla upuštati se u neumerene kritike crnogorskog re`ima. pošto vlasti jedne federalne jedinice ne priznaju federalni ustav niti federalnu dr`avu. Èini se da na strani predstavnika bivšeg re`ima postoji (konceptualno teško branjiva) nada da je za njih kontinuitet instrument zaštite od kriviène odgovornosti za kršenje propisa koji su bili na snazi u vreme njihove vladavine. Dakle. jednostavno zato što je druga strana ne prihvata kao dovoljan razlog za politièki dijalog. I temeljno pitanje glasi . Pod politièkim dijalogom podrazumevam komunikaciju u okvirima opšteprihvaæenih obavezujuæih pravila igre. tomu konsekventno. Pobeda proto-demokratskih snaga u Srbiji na paradoksalan naèin otvorila je prostor za de-legitimiranje Jugoslavije.

the state.280 Nenad Dimitrijeviæ mo`e li se demokratija opet uèiniti relevantnim pitanjem. 4. legitimacy. consensus. Secondly. 4. federation. due to the dissolution of the Yugoslav statehood. 2001. ali za koji verujem da ipak skicira koordinate minimalno prihvatljivog polja moguænosti: Jugoslavija je vredna oèuvanja u meri u kojoj je kao zajednica legitimna za njene graðane i sastavne delove (federalne jedinice). Budimpešta. the strategy of constitutional continuity has been exposed to the critical scrutiny. Key words: Constitutional continuity. Ovde se pita kako od situacije u kojoj je u pitanju legitimitet Jugoslavije stiæi do situacije u kojoj æe pitanje biti legitimitet u Jugoslaviji. Ovo je problem moguænosti rekonstrukcije konsenzusa o vrednosti oèuvanja Jugoslavije kao dr`ave. The claim is that this strategy is not feasible anymore. Serbia and Montenegro. Situacija je teška: potrebno je legitimirati politièki stav da je demokratija legitimni instrument rešavanja problema na ovom prostoru. An attempt to outline a “theory of circumstances” has been offered. The Paradoxes of Constitutional Continuity in the Context of Contested Statehood Summary: This paper addresses two questions. constitutionalism. Mogu da ponudim samo odgovor koji se lako mo`e kritikovati kao sadr`inski prazna fraza. . First is the issue of the methodological approach suitable for the analysis of the present political condition in Serbia. a theory of circumstances.

Istovremeno. i meðu etnièkim Crnogorcima postoji znaèajna manjina koja prihvata federalnu zajednicu Crne Gore i Srbije. Ono što ohrabruje je da velika veæina ispitanika. sredstva za postizanje (eventualne) nezavisnosti. dok su oni koji su isticali zajednièki etnièki koren sa Srbima podr`avali i dr`avnu zajednicu.1%. Stoga je nacionalnost ispitanika u upitniku ostavljena kao otvoreno pitanje. dok drugi naglašavaju etnièku povezanost sa Srbima. koji su imali manje odreðen stav.5%.4%. tako da jedan izbor podrazumeva (i osna`uje) drugi. razmatra se nekoliko problema: odnos stanovnika prema dr`avnoj nezavisnosti. veæina onih koji zastupaju federalnu dr`avu zadr`ava taj stav i u sluèaju da u Srbiji postoji nedemokratski re`im. Podaci pokazuju da meðu pristalicama dve suprotstavljene ideje nema znaèajnih razlika s obzirom na pol. nacionalna samosvest veæinskog stanovništva u Crnoj Gori još uvek nije do kraja kristalizovana – jedan deo njih zastupa tezu o etnièkoj posebnosti Crnogoraca. Crnogorci-Srbi – 13. bez obzira na to kakav je njihov odnos prema .2%. obrazovanje. zanimanje (pristalice nezavisnosti su u proseku nešto mlaði i obrazovaniji). Jedina statistièki znaèajna razlika uoèena je kod obele`ja nacionalne samoidentifikacije. Meðutim. ipak. Srbi-Crnogorci – 13. Jugosloveni – 7. dok su ostali podr`avali neki labaviji oblik zajedništva. koji se zasniva na rezultatima empirijskog istra`ivanja (obavljenog tokom 2000. dok je mali broj stanovnika. da su ova dva pitanja – etnièkog identiteta i po`eljne forme dr`ave – meðusobno povezana. Oèigledno je.Mladen Laziæ Filozofski fakultet Beograd Dr`avni status Crne Gore: teško razrešiva dilema Rezime: U tekstu. Najva`niji uvid je da je stanovništvo Crne Gore duboko podeljeno u vezi s osnovnim pitanjima koja se odnose na konstituisanje dr`ave. Oko 50% ispitanika prihvatalo je zajednièku dr`avu sa Srbijom. koja su imala èvrsto artikulisane suprotstavljene stavove u vezi s ovim pitanjem. Tako se pokazuje da su u Republici formirana dva velika bloka. Naime.7%. Srbi – 2. po`eljni – nacionalni ili graðanski – nosilac suvereniteta. mogao da bude privuèen na jednu ili drugu stranu. jedna treæina bila je protiv bilo kakve zajednièke dr`ave. a dobijena je sledeæa struktura: Crnogorci – 44. godine u Crnoj Gori). Treba pomenuti i da veæina pristalica dr`avne samostalnosti ostaje pri svom stavu i u sluèaju demokratskog razvoja u Srbiji. U principu su oni ispitanici koji su se deklarisali kao Crnogorci preferirali nezavisnu dr`avu (zajedno sa pripadnicima muslimanske i albanske manjine). starost.

282

Mladen Laziæ

dr`avnoj samostalnosti, zastupa mirno rešenje ovog problema, ma kakav bio konaèan rezultat. U sluèaju dileme izmeðu graðanski i nacionalno konstituisane dr`ave, veæina ispitanika u oba bloka zastupa drugo rešenje, ali u njegovoj meðuetnièki tolerantnoj verziji. Kljuène reèi: Crna Gora, federacija, stavovi o nezavisnosti, nacionalna samoidentifikacija, graðanska dr`ava, nacionalna dr`ava.

Prethodne napomene o okviru za interpretaciju podataka
Za posmatraèa – a posebno za uèesnika! – iscrpljenog od dvanaestak godina duge, zgusnute istorije preoblikovanja dr`avnih okvira na delu balkanskog prostora, lako mo`e biti privlaèno da jedno od novijih takvih nastojanja, konstituisanje „suverene Crne Gore“, prepozna kao „sliku i priliku“ prethodnih obrazaca. Izgleda kao da su svi najva`niji èinioci još jednog razlaganja dr`avne celine ju`noslovenskih naroda na delu. Na prvom mestu, tu je delovanje politièke elite, koja je spremna da, radi svojih grupnih interesa – vršenja (makar i privremenog!) neogranièene i nekontrolisane vlasti – bez dvoumljenja dramatièno ugrozi opšte interese zajednice. Njoj se, zatim, pridru`uju kakofonièni horovi „intelektualnih“ razraðivaèa ideje o neophodnosti samostalne dr`ave, kao poslednjeg utoèišta za spas naroda, pri èemu, po pravilu, iza patetièno-uzvišenih poziva na istinu, pravdu i više ciljeve nije teško prepoznati grabe` za prizemnim dobrima. Najzad, opsenarstvo moæi, podr`ano prividom prosveæenosti, nalazi odziv u uzbuðenim masama stanovništva, èije difuzno nezadovoljstvo izgleda da pronalazi specifiènog uzroènika svoje tegobne i nezaslu`ene sudbine u okovima koje su mu, decenijama neprimeæeno, namicali drugi. Neodgovorna „elita moæi“, korumpirana inteligencija, zaluðena masa – nije li to isti onaj eksplozivni spoj, koji smo veæ nekoliko puta videli na uspešnom poslu, najèešæe krvavog, razbijanja postojeæih dr`avnih okvira? Meðutim, brzo postaje jasno da ranijoj slici nedostaje bitan elemenat. Ona je, naime, funkcionisala na principu „ogledala“: da bi se celovito konstituisala, isti (eksplozivni) spoj stvarao se na (barem) dve – na taj naèin antagonizovane – strane. Sada je, meðutim, oèigledno da se, unutar Srbije, odgovarajuæi analogon nije uoblièio: izgleda kao da, s izuzetkom dela inteligencije, svi ostali akteri jednostavno èekaju ishod unutarcrnogorskog konflikta. No, ova mirnoæa nije proizvod (samo) okupiranosti drugim, bar jednako va`nim, meðuetnièkim konfliktom (s Albancima), niti je reè, naprosto, o zamoru od monotonog ponavljanja, ili – zašto da ne!? – o odsustvu dubljeg interesa. Ona je, barem delom, posledica specifiènosti procesa nacionalno-dr`avne mobilizacije unutar same Crne Gore. Drugim reèima, u ovom sluèaju postoje neki elementi koji ga èine bitno razlièitim od onih u drugim republikama nekadašnje SFRJ. Navešæu samo dva, mo`da najznaèajnija. Pre svega, i površnom posmatraèu javne scene odmah postaje jasno da se mobilizacijska nastojanja na projektu dr`avne samostalnosti Crne Gore odvijaju bez jasne konstrukcije „Neprijatelja“. Do oktobra 2000. godine izvesne obrise te

Dr`avni status Crne Gore

283

konstrukcije dobijao je pojam „Miloševiæevog re`ima“, ali je veæ sam njegov oblik poèivao na matrici koja se suštinski razlikovala od ranijih: ovde se Neprijatelj prikazivao kao samo deo Drugog, i to, po samorazumljivosti, manjinski deo neèeg što je i samo antagonistièki podeljeno, pa stoga u svom veæem delu èini pre saveznika nego protivnika. Naravno, posle pada „Re`ima“ i ova je konstrukcija otpala, pa se od tada projekat samostalnosti gradio više na „pozitivnim“ nego na „negativnim“ èiniocima (na, navodnim, principijelnim prednostima koje dr`avna nezavisnost podrazumeva). Nema sumnje da je ovakva mobilizacijska strategija delom proizvod èinjenice da je vladajuæa crnogorska elita bila deklarisani satvorac postojeæeg dr`avnog okvira i njegov dugogodišnji podr`avalac. Èini se, meðutim, da je drugi razlog tu znaèajniji, pri èemu se on pojavljuje i kao najtemeljnija razlika izmeðu crnogorskog i ranijih (slovenaèkog, hrvatskog, muslimansko-bošnjaèkog) pokreta za nacionalnu nezavisnost. Naime, sam nacionalni koncept crnogorstva još je uvek nedovršen, i to tako što se nije u celini diferencirao od srpskog. Na taj je naèin eliti bilo onemoguæeno da izgradi konzistentnu sliku Neprijatelja (kao što je bio sluèaj u prethodnim nacionalno-dr`avotvornim epizodama), osim po cenu dramatiènog unutrašnjeg konflikta. Ovu tezu neæu sada detaljnije obrazlagati, s obzirom na to da æe se ona dokumentovati kasnije u tekstu. Pomenuæu samo to da èinjenica odsustva jasnog konstrukta Neprijatelja (vidi odliènu konkretno-istorijsku tematizaciju ovog problema u Cooley, 1992), osim što ote`ava proces mobilizacije stanovništva na dr`avotvornom projektu, kao opštu pozitivnu konsekvencu ima to da znaèajno smanjuje moguænost tragiènih posledica dr`avnog raspada (svakako, tome odluèujuæe doprinosi i pomenuta suzdr`ana zainteresovanost srpske politièke elite i veæine drugih aktera). Zbog teškoæa da se masovna mobilizacija gradi na konstrukciji konflikta (naroèito posle oktobra 2000. godine), jedno od glavnih oruða za prikupljanje glasaèke podrške nameravanom referendumu o „suverenosti“ dr`ave (a s njom i vladajuæe elite u Crnoj Gori) postala su javno-mnjenjska istra`ivanja. Naravno, motivi koji stoje iza ovog ambicioznog napora nisu jednodimenzionalni. Nema sumnje da se jedan od njih mo`e kategorisati kao „saznajni“: projektanti samostalnosti `eleli su da provere stepen podrške koju projekat u`iva. Drugi je bio oèigledno propagandistièki. Polazeæi od ideje (na`alost, ne bez osnova!) da se nezanemariv deo puka konformistièki orijentiše, trebalo je kolebljivce pridobiti trijumfalistièkim nalazima o plebiscitarnoj volji za „suverenost“. (U ovoj stvari je profesionalna i moralna nesolidnost – da se suzdr`ano izrazim – odigrala va`nu ulogu. Zaneti svojom mobilizatorskom ulogom, „ugledni istra`ivaèi“ su podatke „interpretirali“ na zapanjujuæe pristrasan naèin. U ovom èasu nije moguæe utvrditi kako su sama ta javno-mnjenjska istra`ivanja bila sprovoðena, iako se s razlogom mo`e sumnjati u njihovu proceduralnu valjanost. No, dobijeni nalazi su sasvim neuvijeno bili podvrgavani surovoj oblikovnoj gimnastici, tako da su se dve petine pristalica uz jedan salto pretvarale u tri petine itd. Tako je `alosnoj istoriji intelektualne hipokrizije i na ovom prostoru dodat srazmeran deo!) Najzad, ne bi trebalo ispustiti iz vida ni treæi motiv, koji proizlazi iz sasvim melanholiène

284

Mladen Laziæ

ideje: ako se dovoljan broj unutrašnjih i spoljašnjih aktera uveri u apriornu brojèanu premoæ pristalica dr`avne samostalnosti (odnosno, nadmoæ vladajuæe elite koja je promoviše), onda se na moguæe omaške pri kasnijem brojanju referendumskih glasova niko neæe (usuditi) ni osvrtati. Poèetkom prošle (2000) godine ovaj je autor pristupio timu koji je trebalo da istra`i neke karakteristike društvene svesti u Crnoj Gori, povezane s idejom o nacionalnoj dr`avi. S obzirom na kompleksnost teme (meðunacionalni odnosi, etnièka distanca, odnos prema dr`avi – ukljuèujuæi problem suverenosti, ali i preferencije tipa politièkog sistema i sl.), moglo se zakljuèiti da je motiv naruèioca studije blizak prvoj – saznajnoj – varijanti (o tome je svedoèio i sastav tima). Istra`ivanje je sprovedeno tokom marta i aprila, na stratifikovanom reprezentativnom uzorku od 1053 ispitanika. Celokupna terenska procedura je, koliko se to iz daljine moglo zakljuèiti, obavljena dosta korektno. (Realizovani uzorak je od planiranog u izvesnoj meri odstupao, i to u dimenzijama koje su znaèajne za interpretaciju podataka kojima se bavimo. Tako je uèešæe ispitanika s visokim obrazovanjem bilo veæe, kao i onih koji su izjavili da su na prethodnim izborima glasali za Liberalni savez, ili za Demokratsku partiju socijalista – ukratko, za zastupnike ideje „suverenosti“. Meðutim, i jedno i drugo odstupanje se moglo kontrolisati, a u ovom drugom sluèaju nije iskljuèeno da ono poèiva na – konformistièkim – korekcijama seæanja.) Problem bi mogao biti u tome što je od završetka terenskog rada, do vremena pisanja ovog priloga (mart, 2001), prošlo toliko vremena da bi zakljuèci na temelju prikupljenih podataka, o tako „`ivim“ procesima, mogli izgledati nenadoknadivo zastareli (i to utoliko pre što se oèigledno razlikuju od tuceta drugih „sonda`a“. Doduše, ti su se nalazi razlikovali od ostalih i kad su bili sasvim sve`i. Ovde se mora napomenuti da je dalji tekst dobijen sa`imanjem znatno veæe studije, koja je na objavljivanje èekala osam meseci, i do autorove odluke da se jedan njen deo publikuje – manje od mesec dana pred parlamentarne izbore u Crnoj Gori – nije bila štampana!). Ipak, èak i kad bi bilo tako, istra`ivaèke bi nalaze bilo va`no izneti u javnost, jer bi oni svedoèili o tome šta je, za kratko vreme, vladajuæa elita u stanju da postigne sa svešæu stanovništva, ako iskoristi instrumente koji su joj na raspolaganju (ukljuèujuæi intelektualne mobilizatore, kao va`an, ali svakako ne najva`niji, èinilac). Kao što æe se, meðutim, videti, neki od procesa konstituisanja nacionalno-dr`avne svesti teško da se mogu prikazati kao (o)lako varijabilni, pa se naši podaci mogu shvatiti i kao „korektiv“ manipulacijske upotrebe javno-mnjenjskih istra`ivanja.

Stanovnici Crne Gore o dr`avnoj samostalnosti
U mnogobrojnim raspravama voðenim tokom raspada SFRJ, jedno stanovište neprestano se ponavljalo: za razliku od drugih, Crna Gora – i Srbija – imale su istorijsko iskustvo dr`avne samostalnosti. Smisao upozorenja na ovu èinjenicu nije, naravno, u tome da se na nju podseti kao na istorijski podatak, nego da se naglasi kako se ova epizoda permanentno unosi u pod/svest „obiènog“

Dr`avni status Crne Gore

285

stanovnika Crne Gore. Naravno, ako je nešto istorijska èinjenica, time se ne iskljuèuje moguænost njene (instrumentalne) mistifikacije (o „izmišljanju tradicije“, kada se radi o konstituisanju nacionalne dr`ave, vidi u Hobsbawm, 1990). U ovom sluèaju, mistifikacija se sastoji, izmeðu ostalog, u antidatiranju „dr`avne“ samostalnosti: naime, podatak da je jedan deo teritorije (sadašnje) Crne Gore trajno u`ivao izvestan stepen autonomije u okviru Osmanlijskog carstva, interpretira se kao „stara tradicija dr`avnosti“. U stvari, dr`avnost (u smislu „nacionalne dr`ave“) je ovde, kao i kad je reè o veæini drugih zemalja na Balkanu, novijeg datuma, jer je crnogorsko društvo, na kraju XVIII veka, pa èak i duboko u XIX veku, plemenskog karaktera, odnosno ne poznaje dr`avnu organizaciju (u savremenoj formi). Osnovni unutrašnji dr`avni elementi: administracija, monopol nad oru`anom silom i fiskalna sposobnost (up. Tilly, 1975 i 1992; u Tilijevom smislu æe se u ovom tekstu, ukoliko nije drukèije navedeno, pojam dr`ave uvek i interpretirati) – do tada još uvek ne postoje (kao ni gradovi itd.), dok se na puno, spoljašnje, „zaokru`enje“ dr`avnosti – u areni meðunarodnih odnosa – moralo èekati do Berlinskog kongresa (up. Ekmeèiæ, 1989). Teško da se mo`e ozbiljno dovesti u sumnju èinjenica da je veæina stanovništva Crne Gore dva puta, posle I svetskog rata i poèetkom 1990-ih, samostalno (posrednim, odnosno neposrednim glasanjem) odluèila da `rtvuje meðunarodno priznati karakter dr`avnosti radi stvaranja šire celine. U „prvoj“ – kraljevini – Jugoslaviji, izrazito unitaristièki karakter vlasti formalno i stvarno je poništio i unutrašnja svojstva crnogorske dr`avnosti (centralizacija vojske, administracije i dr`avnih prihoda). U „drugoj“ – socijalistièkoj – Jugoslaviji, ova dr`avnost je prošla kroz nekoliko faza. Ona nije mogla da postoji u okvirima izrazito centralistièkog karaktera komandno-planskog sistema, do poèetka 70-ih. Saveznim Ustavom iz 1974. godine ona je bila delimièno restaurisana na formalnom planu (relativna samostalnost dr`avne administracije i fiskusa), ali je faktièki bila manje efektivna, zbog Brozove èvrste personalne kontrole nad vladajuæom elitom. Tokom 80-ih (kada je, posle smrti Broza, usledilo brzo rastakanje centralizma), ona je sve više dobijala i stvarna obele`ja, da bi se situacija još jednom radikalno izmenila, poèetkom 90-ih. U formalno-pravni karakter federativnog ureðenja SRJ ovde se neæe ulaziti (jer to pitanje za našu temu nije od suštinskog znaèaja, a izrazito je kontroverzno). Ono što je izvan svake sumnje, jeste da je crnogorska politièka elita bila podreðena u sistemu autokratske vladavine S. Miloševiæa tokom veæeg dela 90-ih, te da su u faktièkom smislu dr`avna svojstva ove republike bila znatno manje izra`ena nego u formalnom. Dotadašnji oblik razila`enja faktiènog i formalnog jasno je došao do izra`aja posle unutrašnje podele politièke elite, kada se pokazalo da postojeæa ustavna rešenja pru`aju èvrste garancije za mnoge elemente dr`avne suverenosti Crne Gore – garancije koje su, naime, dovoljne da faktièka dr`avnost sada nadiðe formalnu, u trenutku kada se klatno istorijskih zbivanja zanjihalo na suprotnu stranu.

286

Mladen Laziæ

Kao i u prethodnim èinovima rastakanja Jugoslavije, sukobi politièkih elita – oko nastojanja da se uspostavi/odr`i dominacija unutar same elite, ili izbori samostalnost – pretvoreni su u pitanje dr`avne organizacije, pa èak i opstanka dr`ave, odnosno secesije. Jer, kao što su dotadašnja iskustva pokazivala, najbolji naèin da vladajuæa (politièka) elita Crne Gore osigura masovnu mobilizaciju stanovništva, koja je neophodna za odupiranje Miloševiæevoj dominaciji, bio je da se odnosi dve politièke elite (srpske i crnogorske) prika`u kao (meðu)dr`avni odnosi. To je bilo utoliko lakše što su pitanja „suvereniteta“, dr`avne „samostalnosti“ i tsl. bila u središtu javnog `ivota veæ desetak godina, a politièka opcija nezavisne crnogorske dr`ave bila je sve to vreme javno zastupana (naroèito preko Liberalnog saveza). Reèju, da ne du`im, pitanje o karakteru dr`avnih odnosa Crne Gore i Srbije centralno je politièko pitanje u Republici tokom poslednje dve-tri godine i kroz njega se prelamaju svi drugi politièki i društveni problemi. Stoga æe na tom mestu i zapoèeti naša analiza empirijskog materijala. Pomenuto pitanje postavljeno je u upitniku u neposrednoj formi, a na njega su dobijeni sledeæi odgovori (Tabela 1):
Tabela 1. Po`eljan stepen dr`avnog zajedništva Crne Gore i Srbije (u %) N – 1024
èvršæe nego sada 46,1 otprilike kao sada 4,8 labavije nego sada 16,2 nepotrebna je bilo kakva zajednica 32,9

Dobijeni podaci veoma dobro ilustruju jednu od dve središnje teze ovog teksta: oko kljuène javne dileme u Crnoj Gori – dr`avne zajednice sa Srbijom ili samostalnosti – postoji izrazita polarizacija, pri èemu procena broja pristalica razlièitih opcija zavisi (u izvesnoj meri, ali ne i toliko da negira karakter podele) od interpretacije nalaza. Ako bi se podaci uzeli onako kako su alternative predstavljene u upitniku (u proleæe 2000), meðu pristalice dr`avne samostalnosti mogla se ubrojati 1/3 ispitanika. S obzirom na to, izlazilo bi da je znatna veæina stanovništva podupirala dr`avnu zajednicu Crne Gore i Srbije. Treba, meðutim, imati u vidu i onu alternativu u upitniku, koja pominje zajednicu „labaviju nego sada“, i koja podrazumeva izrazitu konfederalizaciju odnosa, nešto èemu se najveæa pojedinaèna grupacija, koju èini skoro polovina ispitanika, izrazito protivi. Drugim reèima, postoje ozbiljni argumenti protiv spajanja u jedinstvenu kategoriju onih koji su izabrali alternativu jedan („èvršæe veze“) odnosno tri („labavije veze“), tako da bi jednostavno sabiranje u ovom (kao i u bilo kojem drugom sluèaju) bilo problematièno! Bez obzira na naèin na koji bi se dobijeni odgovori mogli dalje grupisati, ostaje oèigledna èinjenica da su protivreèna stanovišta o dr`avnom statusu Crne Gore zastupali, u svakom pojedinaènom sluèaju, znaèajni delovi stanovništva, što nedvosmisleno svedoèi o izuzetno kriznom periodu u politièkim odnosima u Republici. Odsustvo ne samo konsenzusa nego i jasne veæinske orijentacije prema tako fundamentalnom problemu, kao što je dr`avna samostalnost, pokazuje

Dr`avni status Crne Gore

287

da se zajednica u izvesnom smislu vraæa u „pred-dr`avno“ stanje! Na taj se naèin, naime, ostavlja otvoreno primarno politièko pitanje, i to naroèito u okolnostima u kojima se „dr`avni suverenitet“ smatra njegovom polaznom osnovom: na kojim se principima uopšte mo`e konstituisati politièka zajednica? U vezi s tim je sada dovoljno pomenuti samo jedan problem. Teško je zamisliti da bi se jednom zemljom, pogotovo u postojeæim okolnostima (desetogodišnji ratni sukobi oko dr`avnog nasleða SFRJ, „tranzicija“, dugotrajna ekonomska kriza itd.), moglo stabilno i dugoroèno upravljati na demokratski naèin – ma kakve bile u tom pogledu namere politièke elite – ukoliko opstajava opšta nesaglasnost o tako temeljnom pitanju. Znaèajna manjina stanovništva (ili èak veæina!) smatraæe postojeæu vlast (ma ko je vršio) nelegitimnom i predstavljaæe za tu vlast izazov s kojim æe se morati boriti (i) nedemokratskim sredstvima.

Èinioci odnosa prema dr`avnoj samostalnosti
S obzirom na va`nost navedene podele, neophodno je bilo pokušati naæi (empirijsku) osnovu na kojoj se ona zasniva. S tim ciljem su odgovori na prethodno pitanje ukrštani s razlièitim „tvrdim“ sociološkim varijablama, kao što su pol, starost, zanimanje, školska sprema, materijalni polo`aj. Odmah treba reæi da je celokupna njihova lista iscrpljena, a da nije utvrðeno postojanje bilo kakve (statistièki) znaèajnije veze izmeðu neke od tih varijabli i pomenutog iskaza, koji se odnosi na najdramatiènije pitanje aktuelne crnogorske istorije. Pokazalo se, zatim, i da ovde nije bio problem u iskazu (npr. u naèinu na koji je on formulisan), te da se slièan rezultat dobija kada se tvrde varijable ukrste s bilo kojim stanovištem koje se odnosi na ovaj problem. Odnosno, stanovište o poèetnoj taèki za definisanje dr`avnosti Crne Gore ne zavisi od bilo koje „objektivne“ karakteristike ispitanika, pa èak, u znaèajnijem stepenu, ni od nivoa obrazovanja, koji najèešæe ima va`nu ulogu pri diferenciranju stavova – kada je, npr, reè o nacionalizmu. Podela na one koji zastupaju dr`avnu vezu sa Srbijom, i one koji podr`avaju raskidanje te veze, „preseca“ sve pomenute kategorije (u proporcijama: dve treæine prema jednoj, ili pola-pola, zavisno od toga kako ih odredimo) i formira se na nekim drugim osnovama. Koje su to osnove, i da li uopšte ima nekog obele`ja koje ovde dovodi do znaèajnije diferencijacije? Jedna od kljuènih tematskih odrednica celokupnog ovog istra`ivanja, pa tako i našeg odeljka o odnosu prema dr`avnosti, bio je karakter etnonacionalnih identiteta u Crnoj Gori. Zbog poznatih sporova koji su u vezi s tim na sceni (a koji ukljuèuju i varijantu spoljašnjeg i unutrašnjeg osporavanja etnonacionalnosti Crnogoraca), kao i zbog naglašene aktuelne osetljivosti problema, kako za sadr`aj istra`ivanja, tako i za sadašnje društvene okolnosti, u anketi je odgovor na pitanje o etnièkoj pripadnosti ostavljen otvoren. Prepušteno je ispitanicima da svoj etnicitet sami definišu, tako da su se oni nacionalno „samodeklarisali“, uvodeæi i neke specifiène kategorije, kao što su: Crnogorac, koji je i Srbin; Srbin,

288

Mladen Laziæ

koji je i Crnogorac i sl. Pogledaæemo, sada, kako se ovo samoodreðenje usklaðuje sa stavom o dr`avnosti (Tabela 2).
Tabela 2. Po`eljan stepen dr`avnog zajedništva Crne Gore i Srbije, prema samodefinisanoj nacionalnosti ispitanika (u %) N – 1023
nacionalnost (% u uzorku) Crnogorac (44,2) Crnogorac-Srbin (13,5) Srbin-Crnogorac (13,1) Musliman (8,7) Musliman-Crnogorac (5,6) Albanac (4,8) Jugosloven (7,4) Srbin (2,7) èvršæe nego sada 28,1 81,2 82,1 20,2 36,8 2,0 80,3 78,6 otprilike kao sada 4,6 5,1 4,5 7,9 3,5 2,6 14,3 labavije nego sada 20,1 9,4 8,2 27,0 17,5 14,3 9,2 3,6 nepotrebna je bilo kakva zajednica 47,1 4,3 5,2 44,9 42,1 83,7 7,9 3,6

Hi-kvadrat – 360,13; p – 0,000; C – 0,510

Veæ na prvi pogled, sudeæi prema statistièkim pokazateljima, naðena je dosta èvrsta veza: izgleda kao da (samodefinisana) nacionalnost prilièno jasno odreðuje odnos prema dr`avnom statusu. Pri tom, nalazi kao da slede odreðenu logiku: ukoliko se radi o Crnogorcima, ili pripadnicima muslimanske i albanske manjine, preovlaðuje stav o dr`avnoj nezavisnosti; ako je, pak, reè o onima koji se na neki (ne sasvim jedinstven) naèin oseæaju Srbima, odnosno Jugoslovenima, „prirodno“ se, kao izrazito veæinski, javlja stav o dr`avnom zajedništvu sa Srbijom, u okviru Jugoslavije. Teškoæa je ove „logike“ to što je ona tautološka. Jer, kategorije nacionalnosti – koje su, ponavljam, odredili sami ispitanici – nemaju etnièko, niti bilo kakvo drugo, konzistentno, „objektivno“ utemeljenje: one su pravi primer shvatanja o naciji kao neèeg do èega se sti`e „imaginacijom“ (Anderson). Tako vidimo da se Crnogorci, kao „nacija“, pojavljuju u èetiri vrlo razlièite varijante (a ako se ukljuèi i mala grupa Albanaca-Crnogoraca, èak u pet), Srbi u tri, Muslimani (i Albanci) u po dve, a tu su i „mešoviti“ Jugosloveni. Pitanje nacionalnosti, koje je samo po sebi izrazito slo`eno – kako na opštem planu, i to u toj meri da nije na zadovoljavajuæi naèin teorijski rešeno (up. Connor, 1994, Smith, 1998), tako i u konkretnom sluèaju, gde predstavlja akutan politièki problem, pa ga je teško na racionalan naèin i postaviti – nije predmet naše analize i ne mo`emo se u njega upuštati. Ono što je, meðutim, jasno, to je da u sluèaju Crnogoraca nacionalno samorazumevanje nije stabilizovano, pri èemu otvaranje problema konstituisanja nacionalne dr`ave ne samo što je osvetlilo tu „nedovršenost“ nego je, po svoj prilici, dovelo do jaèanja konfuzije u oblasti nacionalnog samodefinisanja. Odnosno, u velikom broju sluèajeva, nacionalno samooseæanje (kod Crnogoraca) konstituiše se upravo u odnosu prema pitanju o nacionalnoj dr`avi: ko sebi predstavi da su Crnogorci potpuno zasebna etnonacionalna grupa, istovremeno æe se zalagati za samostalnu crnogorsku dr`avu; ali, i obratno!, ko prihvati politièki program nezavisne dr`ave, te`iæe da se samodefiniše kao

svest o nacionalnoj posebnosti ne prati linearno ideja o dr`avnoj posebnosti (na nacionalnim osnovama). verovatno je da na njihov stav utièe pretpostavka da bi. pojavljuje se skoro jednodušno opredeljenje Albanaca za dr`avnu samostalnost Crne Gore. U istom smislu. u okviru male crnogorske dr`ave. dr`avni raspad. mogli na znatno povoljniji naèin da regulišu svoj status. neprijateljsku dr`avu. a ne i sveobuhvatna. Za razliku od („èistih“) Crnogoraca. znaèajno da utièu na opredeljenje stanovnika Crne Gore prema dr`avnoj samostalnosti. koji se prema zajednièkoj dr`avi sa Srbima odnose veoma slièno kao Crnogorci. godine. To. naravno. veruje da su Crnogorci samo „ogranak“ („pleme“ itd. unutar najbrojnije grupe. zastupaæe nu`nost zajednièke dr`ave. Pri tome je nasilnièki karakter promene ovde mnogo va`niji od njenog sadr`aja. jer se ovde radi o tradicionalnim „lojalnostima“ i uobièajenom povezivanju nacije i dr`ave. ekonomski kolaps i tsl. zahvaljujuæi i toj promeni. što znaèi da se na nedovršen proces nacionalnog konstituisanja Crnogoraca nadovezuje isto tako nezavršen proces uoblièavanja ideje o nacionalnoj dr`avi. nije nimalo èudno što podele u vezi s dr`avnim (kao i nacionalnim) statusom idu do dubine koju smo utvrdili. Kao što je veæ naglašeno. Iz te perspektive. kojom je – nasuprot izrièitom izjašnjavanju crnogorske vlasti – ojaèao polo`aj federalnog predsednika. Prvo je Miloševiæ iznudio promenu saveznog Ustava. podeljenost se javlja. Srbija za njih predstavlja. a da se i u jednom i u drugom sluèaju radi o problemima koji veæ du`e od deset godina anga`uju ogromne kolièine fizièkih i duhovnih resursa stanovništva (ukljuèujuæi ratove. Naime. tako da natkriljuju svaki drugi oblik društvene diferencijacije. došlo do dramatiènog rušenja vladajuæeg re`ima u Srbiji. odustaæu od pokušaja komentarisanja i ostaviæu èitaocu da samostalno izvodi zakljuèke. Jer. s jedne strane. koja su mogla.). i upravo je on dao sna`an argument propagandistima „suverenosti“. ambivalencija Muslimana. i to kao sasvim pragmatièno. u okviru ove grupe pojavljuje se znaèajna manjina (oko 1/3 ispitanika) koja zastupa zajednièku dr`avu sa Srbima. a s druge strane. pre svega. podaci za istra`ivanje prikupljani su u proleæe 2000. Ko. kod onih koji su se nacionalno izjasnili kao (samo) Crnogorci: uz jasno (relativno) veæinsko opredeljenje za samostalnu nacionalnu dr`avu. pak. Drugim reèima. oni ispitanici koji svoju nacionalnost definišu kao dvostruku – crnogorsko/srpsku – pokazuju u odnosu prema dr`avnom statusu znatno manje kolebanje: opredeljenje za samostalnu dr`avu kod njih se javlja kao izuzetak. Dalja teškoæa proizlazi iz toga što je pomenuta tautološka logiènost samo veæinska. na meðusobno suprotstavljen naèin.) srpske nacije. A zatim je.Dr`avni status Crne Gore 289 pripadnik posebne nacije – crnogorske. nije neobièno. mo`e izgledati neobièna: iako (relativna) veæina njih tu zajednicu odbacuje. time što ga je podvrgao neposrednim izborima. S obzirom na èinjenicu da je crnogorska elita do tada legitimisala svoju . znaèajna manjina je zagovara! Pošto ne raspola`em dovoljnim uvidima u ovaj problem. Od tada su se zbila dva dogaðaja. Uzimajuæi u obzir da su oba dela tautološke jednaèine (nacija – dr`ava) nedovoljno definisana.

9 12. najveæim delom fiksirane.7 13.4 11.000. uz pretpostavljenu promenu karaktera srpskog re`ima.0 4.8 32.8 27.7 6. kada je reè o grupama koje su prethodno zastupale zajednièku dr`avu Crne Gore i Srbije: njihov stav se sada mogao samo uèvrstiti. da se orijentacija najbrojnijih grupa samo delimièno menja. . To što je demokratski zaokret u Srbiji samo ubrzao nastojanja crnogorskih vlastodr`aca da se osamostale nije. Tabela 3. kao što pokazuje statistika. posle oktobra 2000. Tako nešto se lako moglo predvideti.8 14.4 4. nema ni jednog tvrdog obele`ja po kojem se neka podgrupa posebno izdvaja u ne/podr`avanju analiziranog izbora: na njega bitnije ne utièu ni pol. ovakav razvoj nije neoèekivan. a rezultirale su sledeæim izjašnjavanjima (Tabela 3).7 20. naime. Pokazuje se. Drugim reèima.1 17. izgledalo je logièno da se oèekuje kako æe njegovo rušenje ojaèati zajedništvo kao alternativu.2 0.8 10. ni obrazovanje. unutar najbrojnije kategorije stanovništva. kod jednog (manjeg) broja pripadnika ove grupacije oèigledno je postojalo kolebanje oko izbora najprihvatljivijeg dr`avnog statusa. No.6 1.0 13. (Ovde. da su podele oko pitanja „suvereniteta“.3 Hi-kvadrat – 324.9 71.5 3.8 2. sada je prihvatanje te veze zadobilo veæinski status.0 6. ako se uzmu u obzir nalazi našeg istra`ivanja! Jer.2 1.25. u znaèajnoj meri zavise od nacionalnog samoodreðenja. Dr`avna zajednica sa Srbijom je po`eljna u sluèaju demokratizacije Srbije (u %) N – 1032 Nacionalnost (samoizjašnjavanje) Crnogorac Crnogorac-Srbin Srbin-Crnogorac Musliman Musliman-Crnogorac Albanac Jugosloven Srbin potpuno se sla`e 34.2 68. istra`ivanja javnog mnjenja (uz svu pomenutu manipulativnost) nisu registrovala pomake u korist federalne dr`ave meðu širim slojevima crnogorskog stanovništva.4 17.4 uopšte se ne sla`e 31. Ono što bi. ni materijalni polo`aj itd. dakle. sadašnje okolnosti bile su u upitniku predstavljene u hipotetièkoj formi.1 9.4 uglavnom se sla`e 15. došlo je do izvesnih promena u izboru (samodeklarisanih) Crnogoraca: u odnosu na raniji (umereno veæinski) stav o odbacivanju bilo kakvih dr`avnih veza izmeðu dve republike. i samo jasnije oslikava njihove stvarne motive.2 2.) Ono što se još jednom mora podvuæi je. kao i u prethodnom sluèaju.8 8.7 uglavnom se ne sla`e 7.4 74.8 5. S druge strane. iznenaðujuæe. p – 0.290 Mladen Laziæ te`nju za samostalnošæu upravo diktatorskim nastojanjima ovog re`ima.489 Pre svega. ni starost. oèigledno je da odgovori.9 13.6 neodluèan 9. isto je tako jasno da znaèajan broj pripadnika grupe ima formirano èvrsto stanovište.3 34. moglo da zaèudi je èinjenica da.9 78.5 10. kojim se odbija postojanje zajednièke dr`ave sa Srbijom. i to bez obzira na tip politièkog sistema: bio taj sistem u Srbiji (a to onda. meðutim.0 19. Meðutim.2 75.5 6. naravno. C – 0.

s jedne strane. kao i masovno ilegalno naoru`avanje hrvatskog i muslimanskog stanovništva. u dosta izjednaèenim proporcijama. radi osiguravanja vlastite kontrole nad „srpskim prostorima“. dakle – po pravilu – javno i politièki nešto aktivniji delovi populacije. Ocena naèina za postizanje dr`avne samostalnosti Politièke elite. ne mo`e se utvrditi postojanje èinioca koji bi predstavljao pouzdaniji prediktor stavova u vezi s ovim problemom: više i visoko obrazovani. zanimljivi su podaci o izborima prioriteta pripadnika manjina. Ipak. sada su veæinski prešli na stranu podr`avalaca tog zajedništva. ovakav raspored prioriteta dosta je razumljiv. Iako. i teško rešivim. Sve u svemu. koji su ranije pokazivali izrazitiju kritiènost prema moguænosti zajednièke dr`ave. mlaði i obrazovaniji ljudi. Vudvord. sve ovo znaèi da se Crna Gora suoèava s nerešenim. nalaze se u obe kategorije. ili samostalnost? Iako je prvo stanovište (prema našim nalazima) veæinsko. kao i na to da su se sukobi srpske i crnogorske politièke elite u mobilizacijskom smislu koncentrisali upravo na temu „suvereniteta“. meðutim. u tome što je tako uspostavljena hijerarhija nedovoljno dinamièna: ako se raspored snaga ovde uèvrsti. Odnosno. i to više „èisti“ Muslimani nego oni koji se deklarišu dvojno – kao Muslimani-Crnogorci – koji slede preferencije Crnogoraca. Albanci ostaju nepokolebljivi protivnici zajednièke dr`ave. što ih èini delatnijim i u javnosti vidljivijim. S obzirom na predistoriju raspada SFRJ. koje su organizovale politièke elite pred izbijanje sukoba radi otcepljenja Hrvatske i Bosne i Hercegovine (up. Muslimani. Glavni èinilac te otvorenosti je duboka podeljenost oko dileme koja se pojavljuje kao najva`niji aspekt politièkih opredeljenja: zajednièka dr`ava sa Srbijom. prema shvatanjima njenih stanovnika. dok æe je drugi odbacivati. mladi itd. iz razloga koji su sasvim jasni (rat na Kosovu. u obliku u kojem su bila izra`ena u našem istra`ivanju. problemom konsenzusa oko fundamentalnog pitanja dr`avnog konstituisanja. od samog poèetka svoje akcije pripremale su se na eventualno korišæenje nasilnih sredstava radi postizanja svojih ciljeva. Za razliku od njih. problem dr`avne suverenosti Crne Gore. koje su imale vodeæu ulogu u rasparèavanju SFRJ. ostaje u velikoj meri otvoren. izuzev kada je u pitanju (samodefinisana) nacionalna pripadnost (pogotovo u manjinskom sluèaju Albanaca). naravno. veæinske grupe ovde odreðuju ishode. onda je teško naæi naèin da se on promeni. Kao što je veæ reèeno. naravno. O tome jasno svedoèi Miloševiæeva upotreba JNA. slièni mehanizmi . ni po jednom od obele`ja.Dr`avni status Crne Gore 291 uglavnom. „sastav“ dr`ave za izrazitu veæinu stanovništva va`niji je od njenog karaktera. Pri tome su ovi drugi nešto èešæe (ali statistièki beznaèajno) muškarci. drugo takoðe podr`ava vrlo znaèajan broj stanovnika. koja su u istra`ivanju kontrolisana. 1997. Problem je. znaèajan broj stanovnika æe jedinstvenu dr`avu zastupati. pretpostavljeno lakše ostvarivanje etnonacionalnih interesa). definiše i odnose unutar šire zajednice) demokratski ili autokratski.

koja je opravdavana nasiljem nad legitimnim te`njama veæine graðana (na delu dr`avne teritorije). s obzirom na to da secesionistièki pokreti èesto kao kriterij za svoje akcije uzimaju samo postizanje konaènog cilja.6 28.8 69.545 Iako statistièki pokazatelji upozoravaju na povezanost (samodeklarisane) nacionalosti i opredeljenja za mirno (ili konfliktno) razrešavanje problema dr`avnosti. Bilo kako bilo. onda. Doduše.5 8. za politiku otcepljenja privuèena je veæina stanovništva.8 81.7 * Iskljuèen odgovor: Ostalo (za koji se opredelilo 1. p – 0. Elite koje su planirale upotrebu sile (protiv vojno nadmoænijeg suparnika). koristile su se jednostavnom tropoteznom logikom. u svetlu veæ desetogodišnjih krvavih graðanskih sukoba na ovim prostorima. Masovnom mobilizacijom. Nasilne akcije protiv federalnih vlasti proizvodile su isto tako nasilne odgovore tih vlasti („taktika“ koju je Miloševiæ uvek unapred najavljivao).4 1. Ostvarivanje dr`avne samostalnosti po cenu sukoba koji ukljuèuju `rtve (u %)* Nacionalnost (samoizjašnjavanje) Crnogorac Crnogorac-Srbin Srbin-Crnogorac Musliman Musliman-Crnogorac Albanac Jugosloven Srbin samostalnost po cenu sukoba 11. mo`e se zakljuèiti da je to upozorenje dobrim delom la`no. radi postizanja secesije. Podrška spolja. u odsustvu prvog uslova trostepene logike.9 4. ne èudi što je karakteristika javnog govora u Crnoj Gori insistiranje na mirnom razrešavanju spornih pitanja sa srpskom vladajuæom elitom.7 85.3 20.9 79. a ovi su.000.5 85. bez obzira na troškove. interpretirani kao nasrtaj na volju graðana.2% ispitanika) Hi-kvadrat – 432. Ono što je u Crnoj Gori prepreka za realizovanje opisanog sleda dogaðaja (pri èemu se ovde ne mo`e ulaziti u to da li je sadašnja republièka vladajuæa elita ikada po`elela da koristi takav scenario) jeste istra`ivanjem registrovano – barem u to vreme – veæinsko stanovište graðana u korist zajednièke dr`ave sa Srbijom.6 75.6 protiv samostalnosti 22. Iako su u Republici stvorene organizovane autonomne oru`ane formacije (militarizovana policija). a dobijeni rezultati potvrdili su opravdanost uštede prostora (Tabela 4). uèinilo se uputnim da se proveri da li elementi takve orijentacije postoje meðu stanovništvom i koliko su rašireni. Ovom problemu posveæeno je u upitniku samo jedno pitanje. C – 0. neutralisala je prvobitno nesrazmerno nadmoæniju silu federalnih vlasti. uz pomoæ intelektualnih elita. Tabela 4. njihovo korišæenje za eventualno zapoèinjanje sukoba teško bi moglo da poslu`i kao opravdanje za odluènu spoljašnju podršku. Naime.3 7.3 17.6 86.9 3.72.9 13.292 Mladen Laziæ korišæeni su i na Kosovu).1 samostalnost iskljuèivo bez sukoba 63.4 10. ovde je reè o tome da protivnici dr`avnog osamostaljivanja (koji pripadaju odreðenim na- .6 13.

po obièaju. s te strane. Meðutim. Meðu Crnogorcima (kao i. tako i spolja. a to je znaèajno pri- . bez obzira na partikularna svojstva. a sada æe se uzeti u obzir samo jedan: tip kolektiviteta na kojem poèiva suverenitet (graðanska ili nacionalna dr`ava). i to kako iznutra. dok je meðunarodna zajednica ovakav pristup u celini legitimisala. Svakako. koju jedan deo stanovništva (samodeklarisani Crnogorci) proglašava za temelj konstituisanja dr`ave. Mi smo videli da celokupna ova logika u Crnoj Gori nailazi na problem.Dr avni status Crne Gore 293 cionalnim grupama) najèešæe nisu ni eleli da se izjašnjavaju o ovoj temi. Shvatanja o tipu dr`ave i politièkog sistema Tipologiju (savremenih) dr`ava moguæe je praviti na osnovu razlièitih kriterijuma. Naravno. ovo naèelo je na prostorima bivše SFRJ stavljeno u zagrade. Naravno. posle konstituisanja dr`ave na etnièkoj osnovi). suprotstavlja se stanovište pripadnika iste etnièke grupe. Held. Ono što svakako mo e da deluje ohrabrujuæe. uz ovaj problem se javlja i dodatna uslo`njavajuæa okolnost. `ustrim priznavanjem dr`ava koje su nastajale na takvim principima. 1997). Ta je konfuzija bila manja na naèelnom planu: najèešæe je prihvatano stanovište da su (savremena) dr`ava i nacija istorijski meðusobno isprepletene pojave (s tim da su prisutna oba pravca veze: dr`ava kao stvaralac nacije. Etnièkoj posebnosti. i nacija kao inicijator formiranja dr`ave). to je da je mali broj ispitanika spreman da toleriše nasilje kao sredstvo za rešavanje politièkih pitanja. u kojem bi – u principu – graðanin. odluèivati na bojnom polju veæ u diplomatskim kancelarijama. Muslimanima-Crnogorcima) ova se opcija javlja. koji svoju nacionalnost shvataju na drugaèiji naèin (samodeklarisani Crnogorci-Srbi itd. moglo bi se primetiti da su i najšire i najkrvavije sukobe po pravilu zapoèinjale manjine. Naravno. pa da stoga uverenje veæine ovde ne predstavlja nikakvu garanciju sigurnosti. Nešto veæi procenat onih koji su spremni na sukobe (po cenu rtava) mo e se naæi samo meðu Albancima. i to unutar samog korpusa pripadnika ove grupacije.). morao da se pojavi kao osnovni subjekt politièkih prava (up. Elite su stanovništvo mobilisale na programu stvaranja nacionalnih dr`ava (u kojima je status manjina imao da se rešava naknadno. pa se – bar ako je o Crnoj Gori reè – mo e s razlogom nadati da se o njenom dr avno-pravnom statusu neæe. zbog nerazrešenog odnosa etnièke veze Crnogoraca i Srba. s obzirom na skorašnje krvave obraèune na Kosovu i okolini. stav o odbacivanju sukoba èini mobilizaciju za njih znatno manje verovatnom. ali to nije neoèekivano. Pitanje o kojem je reè obele`avala je (kod nas èesto i namerno stvarana) konfuzija oko toga ko se pojavljuje kao osnovni nosilac suvereniteta – dr`avljanin ili pripadnik (veæinske) nacije – i ona nije mimoilazila ni teorijske rasprave. jer je njima ona bespredmetna. Teškoæe su se javljale oko odr`ivosti te veze u sadašnje vreme. izbor je bio diktiran aktuelnošæu problema s kojima se poslednjih godina suoèava javnost na ovim prostorima: graðanski ratovi za formiranje dr`ava naslednica SFRJ. ali je pet puta manje zastupljena nego miroljubiva.

.2 47. što se – bez ikakvih daljih obrazlo`enja – vidi i iz èinjenice da su ovaj poslednji odgovor pripadnici manjina preferirali.1 5.7 32. a ne nacionalna“).0 40.0 32. koja priznaje multietniènost kao konstitutivnu èinjenicu (s tim da ipak naglašava ko je nacionalni „nosilac“ dr`ave). a dobijeni odgovori distribuirali su se na sledeæi naèin (Tabela 5). Znaèajno je.4 3.1 crnogorskog i svih drugih naroda koji u njoj `ive 43.“) mnogo bli`a prvoj („crnogorskog naroda“) nego treæoj („graðanska. S obzirom na to.9 43.4 49. ne na nacionalnoj osnovi) 40.2 41. dok je meðu razlièitim varijantama Crnogoraca.7 7. kreæu uglavnom u oèekivanom smeru: kod pripadnika manjina raste opredeljenje za graðansko utemeljenje dr`ave. Te razlike se. Tabela 5. jasno je da je druga alternativa tipa dr`ave („crnogorskog i svih drugih naroda.6 17. ovde smo se još jednom susreli s karakteristiènom ambivalencijom meðu stanovništvom.3 ostalo 0. U svakom sluèaju. Svakako mo`e izgledati kao kuriozitet èinjenica da „nacionalno-ekskluzivistièka“ opcija ima nešto više pristalica meðu delom stanovništva koji naglašava vlastitu etnièku dvojnost (Crnogorci-Srbi).294 Mladen Laziæ sustvo manjina unutar granica Republike. to što „ekskluzivistièka“ nacionalna varijanta – jednonacionalne dr`avne osnove – koja je dominirala tokom formiranja novih dr`ava na prostoru SFRJ.323 Da bi interpretacija podataka bila korektna.4 6. C – 0. da razlike po (samodeklarisanim) nacionalnim linijama postoje. odnosno Crnogoraca/Srba. i to manjina koje u okru`enju do`ivljavaju klimaks svog nacionalno-dr`avotvornog pokreta. pa su se oni našli direktno suoèeni s dilemom: nacionalno ili ne-nacionalno konstituisanje dr`ave. Crnu Goru treba ustavno definisati kao dr`avu (u %) N – 1023 Nacionalnost (samoizjašnjavanje) Crnogorac Crnogorac-Srbin Srbin-Crnogorac Musliman Musliman-Crnogorac Albanac Jugosloven Srbin crnogorskog naroda 15.4 6.1 graðansku (tj. ovde ima relativno malo pristalica u odnosu na tolerantniju. ali je to u skladu s inaèe naglašenijom nacionalnom orijentacijom ove grupe ispitanika.0 39. naglašenija nacionalna orijentacija. Naime.9 49..4 Hi-kvadrat – 118.1 48.2 51.1 40.7 1. p – 0. svakako vredi zapaziti. kada je reè o temeljnim pitanjima konstituisanja . u upitniku je pitanje o po`eljnosti utemeljenja ustavnog ureðenja u nacionalnu ili u graðansku dimenziju postavljeno direktno.3 21. treba naglasiti da je u upitniku pojam „graðanske dr`ave“ bio ispitanicima razjašnjen (tako da „dr`avnost ne poèiva na nacionalnoj osnovi“).4 55.0 48. meðutim.8 3. S obzirom na to.95. prvo.000. ali da nisu velike. zatim.5 9.

Savremena crnogorska nacionalna svest lomi se izmeðu ideje o etnièkoj posebnosti i ideje o pripadanju širem etnièkom korpusu srpskog naroda (u okviru kojeg predstavlja poseban deo). Završne napomene Èitaocu je jasno da je istra`ivanje potvrdilo ono što svakodnevna. Ove ekscentriranosti imaju kao posledicu to da broj pristalica . formiranim po drugim osnovama. Iako je veæina stanovnika Crne Gore pristalica prve ideje. obrazovne. široko su zastupljene – iako je prva šire prisutna meðu veæinskim stanovništvom – ali je ono što ove dve suprotstavljene orijentacije dovodi u meðusobno snošljiv odnos to što se tolerantnija podvarijanta nacionalnog pretpostavlja iskljuèivijoj. U tom smislu. onaj deo stanovništva koji sebe smatra etnièki posebnom grupom ipak nije u celini orijentisan na dr`avnu samostalnost: znaèajna manjina unutar njega podupire zajednièku srpsko-crnogorsku dr`avu (pretpostavljam. u Crnoj Gori postoje brojni pripadnici muslimanske i albanske nacionalne manjine koji (a pogotovo ovi drugi) izrazito naglašeno zastupaju ideju crnogorske dr`avne samostalnosti (iz evidentnih vlastitih nacionalnih interesa). S jedne strane. orijentacija na dr`avnu nezavisnost podstièe uverenje u etnièku samosvojnost (a analogan odnos postoji i kod pristalica srpsko-crnogorskog etnièkog i dr`avnog jedinstva). jasno je da se sukobi oko nacionalnog identiteta moraju fokusirati na problem dr`ave. U sasvim direktnom smislu. brojèano vrlo znaèajna manjina zastupa drugu. nepristrasna opa`anja lako registruju: crnogorsko društvo je duboko ispresecano podelama koje potièu iz konflikta oko jednog od najva`nijih pitanja društvenog `ivota. trenutno. ali on svoju potporu nalazi u nepotpunoj uoblièenosti jednog od najznaèajnijih elemenata savremene kolektivne svesti – nacionalne identifikacije. Ovaj konflikt raspiruju politièke elite (uz pomoæ intelektualnih). Nacionalna. Ma koliko u izvesnim grupacijama. zato što je zadr`ala tradicionalnu ideju o jedinstvenom etnièkom korenu Srba i Crnogoraca). postoji veæa inklinacija prema ovom ili onom rešenju za problem dr`avnog okvira. Navedena podela se odnosi na tako fundamentalno pitanje i toliko je oštra. S obzirom na èinjenicu da veæ desetak godina na okolnim prostorima (doskorašnje zajednièke dr`ave) traju graðanski ratovi usmereni na formiranje nacionalnih dr`ava. sveobuhvatno i prioritetno. koje se bore za prevlast.Dr`avni status Crne Gore 295 dr`ave. konstituisanja dr`avnog okvira. generacijske itd. da nadilazi sve druge društvene podele: materijalne. i obratno. Tako se ti sukobi istovremeno pojavljuju i kao sukobi oko pitanja nezavisne dr`ave ili zajednice sa Srbijom. opredeljenje za etnièku posebnost Crnogoraca jaèa zahtev za formiranjem nezavisne nacionalne dr`ave. Pri tom. dva elementa èine prethodno opisanu situaciju još slo`enijom. naspram takve – uvek neznatne – veæine naæi æe se znaèajna manjina koja æe zastupati suprotstavljeno stanovište. nacionalno-dr`avotvorno pitanje je. S druge strane. pa su ta dva polja nerazmrsivo povezana. u Crnoj Gori. kao i graðanska opcija.

Cambridge University Press. Stoga æe svaki mobilizacijski uspeh elita. 1992. Pri tom. Filip Višnjiæ. u dogledno vreme. zato što neæe biti opšte prihvaæena osnova te vlasti – sam dr`avni okvir. Princeton NJ. London. E. Princeton University Press. manjina koja ne prihvata postojeæi oblik (ma kakav on bio) obuhvataæe toliki broj stanovnika da æe se vlast neprestano suoèavati s problemom svog legitimiteta. biti samo privremen i parcijalan. nešto više od dve petine èvrsto je branilo postojeæu zajednièku dr`avu. Held. dok je dugoroènu. Oxford. posednici vlasti biæe dovoðeni u pitanje. Nations and Nationalism. CESID. E. Beograd. Problem s ovakvim podelama je to što one zasecaju društveno tkivo na mestu koje skoro ultimativno zahteva barem minimalni konsenzus. 1985. Goati. Ekmeèiæ. L. Beograd. Dal. A. 1999. Beograd. do 1998. The Nation State and Violence. Cambridge. Britons: Forging the Nation. . Yale University Press. uz pacifikaciju barem brutalnih vidova meðuelitnih konflikata. Cambridge. pod uticajem razlièitih spoljašnjih dogaðanja i s njima povezanih mobilizacijskih strategija elita. ogromna veæina pristalica suprotstavljenih orijentacija usmerena je na miroljubivo rešavanje postojeæih sukoba.296 Mladen Laziæ jedne ili druge dr`avne opcije nije sasvim fiksiran. Na temelju naših nalaza moglo bi se zakljuèiti da je – u vreme ovog istra`ivanja – pribli`no èetvrtina ispitanika tvrdo zastupala ideju dr`avne samostalnosti. Ethno-Nationalism: The Quest for Understanding. Volja graðana ili izborna manipulacija. Hobsbawm. Blackwell. R. 1991. Demokratija i moderni poredak. Izbori u SRJ od 1990. dok se preostali broj kolebao. 1983. Gellner. V. Poliarhija: participacija i opozicija. Beograd. Giddens. M. Prosveta. 1994. 1707-1837. ma kako se. Verso. Imagined Communities: Reflections on the Origins and Spread of Nationalism. Stvaranje Jugoslavije 1790-1918. 9. mogle da nagoveste i obrat u unutaretnièkom sporu. Cooley. 1989. A. u datim okolnostima teško zamisliti. Polity Press. na konsenzus orijentisanu strategiju. D. 2001. W. Iz toga sledi da bi demokratske promene u Srbiji. Ipak. 1997. izrazita veæina njih zastupa – bez obzira na svoju „nacionalno-dr`avotvornu“ usmerenost – principijelno demokratski tip vlasti. Connor. Literatura Anderson. Beograd. 1990. Filip Višnjiæ. 1997. u celokupnoj kompleksnoj situaciji ima i elemenata koji ohrabruju. kretao broj pristalica jedne ili druge ideje o dr`avnom ustrojstvu. Pre svega. Odnosno. Nations and Nationalism since 1780. s tim da se veæina mogla smatrati orijentisanom na federaciju (uz odgovarajuæe promene njenog ustrojstva). 4. New Haven and London. Drugim reèima.

The Nation-State Fallacy. A. Elite u postsocijalistièkoj transformaciji srpskog društva.1994. Balkanska tragedija. New York. age. Cambridge University Press. Thus we got the following ethnic structure of our respondents: Montenegrins – 44. Nationalism and Modernism. Linc. Conflict and Peacemaking in Multiethnic Societies. on average. Lexington Books. L. Beograd. Društveni èinioci raspada Jugoslavije.7%. Filip Višnjiæ. Vreme bešèašæa. The only statistically significant difference can be found in the self-declared ethnic identification of respondents. Rueschmeyer and T. 1997. M. Sociološki pregled. Todorova. prir. We see therefore that two big blocks with firmly articulated opposing attitudes have been formed. Beograd. Tilly. 1991. Akademia Nova i IES. Skocpol. No 1. D.Dr`avni status Crne Gore 297 Laziæ. State Framework of Montenegro: A Difficult Dilemma Summary: Several problems have been explored in the article. Tilly. Vol 28. Princeton NJ. The Formation of National States in Western Europe. 1995. Serbs-Montenegrins – 13. Beograd. or professional characteristics (proponents of state independence are. u M. Stepan. since ethnic identification of the Montenegrin population has not yet been stabilized (one interpretation insists on common ethnic origin of Serbs and Montenegrins while another stresses separate Montenegrin ethnicity). Montenegrins-Serbs – 13. 33% of them do not want any form of common state. C. based on the results of a survey (made in 2000): relationship of the population towards the state independence. Laziæ. On average. i A. Some 50% of respondents prefer common state with Serbia. 1998. Our data show that there are no significant differences between members of these two blocks in terms of gender. Vudvord. Filip Višnjiæ. 1994a. in J. Beograd. acceptable means of achieving (possible) state independence. Laziæ. M. respondents . Ogledi o vladavini nacionalizma. Namely. Demokratska konsolidacija i tranzicija. H. M. Beograd. Laziæ. M. Serbs – 2.2%. we put the question on ethnicity in the questionnaire in the open-ended form. War Making and State Making as Organized Crime. Sekelj. Filip Višnjiæ. while the rest opt for some looser (confederate) variant of common state. ed. Biblioteka XX vek. S. Montville. The most important finding is that the Montenegrin population has been deeply divided on the most important issues concerning the state formation. preferable forms of government. 1998. Sistem i slom. 1992. London and New York. Ra’anan. Yugoslavs – 7. Evans. slightly younger and better educated). Imaginarni Balkan. 1975. educational. ed. in P. C. Cambridge. Princeton University Press. with only a (minority) part of the population that may be attracted to one or the another option. Filip Višnjiæ. Smith. D. Srbija u transformacijskim procesima.1.4%. Bringing the State Back in. Beograd. 2000. U. Raèji hod. 1999.5%. Routledge.

When faced with a dilemma – between civil state and ethnically defined state – majorities in both blocks prefer the second solution. . a majority of respondents who prefer pro-federal option also would keep the same attitudes in the hypothetical situation of a non-democratic regime in Serbia. vast majority of respondents is ready to accept only peaceful solution of the state problem. federation. Key words: Montenego.298 Mladen Laziæ who declared themselves Montenegrins tended to opt for state independence (together with members of Albanian and Muslim ethnic minorities). so that one choice implies (or strengthens) the other. attitudes on indepedence. An encouraging finding of the survey is that no matter what their attitude toward state independence is. nation state. At the same time. It is therefore obvious that the two questions: ethnic identity and the preferable state form are interdependent. ethnic selfidentification. a significant minority exists which opts for federal state with Serbia even among Montenegrins. civic state. It should be mentioned that a majority of followers of state independence option kept their choice even when faced with the possibility of democratic transformation in Serbia. However. while those who stressed their common ethnicity with Serbs (including Yugoslavs) preferred federal state (with Serbia).

u politièko-društvenom ambijentu ova dva dr`avna realiteta. Na moguænost uspostavljanja bitno drugaèijeg odnosa ostvarenih promjena upuæivala je i èinjenica da su septembarski. Iz tih razloga. nacionalne. Takvim djelovanjem srpske vladajuæe oligarhije odnosi izmeðu Crne Gore i Srbije su se dodatno komplikovali i zaoštravali. nezavisne dr`ave. imajuæi u vidu slo`enost odnosa izmeðu ove dvije republike. kada se govori o socijalno-politièkim promjenama u Srbiji. Crna Gora. . Rascijepom i dogaðanjima u DPS-u 1997. federacija.godine na vidjelo je izašla dubina konflikata koja je u sebi sadr`avala razlièite istorijske. ekonomske i druge protivurjeènosti. Odnosi su bili ote`ani i u periodu jedinstvenosti i koalicione saradnje Demokratske partije socijalista Crne Gore i Socijalistièke partije Srbije. Odnosi Crne Gore i Srbije na kraju drugog milenijuma su na najni`em nivou od kada ove dvije republike egzistiraju u zajednièkom dr`avnom okviru. Ispoljena konfliktnost društvenog ambijenta u crnogorskom društvu podsticana je upravo od elita koje su bile na vlasti u Srbiji prije oktobra 2000. iste se nikako ne mogu locirati samo na prostorni realitet srpskog društva. jedini demokratski izbori. politièke promjene. a naroèito ispoljenu konfliktnost u tim odnosima manifestovanu od 1997. kao i na neposredna dešavanja u crnogorskom društvu. Refleksija dogaðanja u Srbiji svoje posebne naznake ima u Crnoj Gori. poslije 1945.Srðan Vukadinoviæ Filozofski fakultet Nikšiæ Socijalno-politièke promjene u Srbiji/Jugoslaviji i prilike u Crnoj Gori Rezime: Promjene koje su se dogodile u Srbiji oktobra mjeseca 2000. godine. godine. društvene. veæ mnogo šire. Pogrešno je poveæanu konfliktnost republièkih odnosa locirati u poslednje 3-4 godine XX vijeka. kao i decembarski izbori u Srbiji. godine. zajedno sa onima u Crnoj Gori iz maja mjeseca 1998. politièki odnosi. Kljuène reèi: Srbija.godine. godine imaju dublji odraz na zbivanja u regionu.

To bogatstvo je steèeno „preko noæi“ i nije ništa novo ako se naglasi da je sumnjivog porijekla. Odgovornost vladavine novoizabranih elita u Srbiji polagala je svoj istorijski i civilizacijski zadatak na pitanju odnosa ove dvije republike. Jedino u tim i takvim uslovima mogu i da egzistiraju. . Èinjenica je da je prije oktobarskih dogaðanja dr`avni suverenitet Crne Gore i graðanski mir bio ugro`en. a odlaze kao bogati ljudi. Jedne elite dolaze. pa je nemoguænost za opstajanje pripadnika ovakvih elita izglednija. Iz tih razloga su ekonomske elite koje su srasle sa dr`avnom vlasti za nezavisnost Crne Gore. Konkurencija i u politièkom i u ekonomskom `ivotu je veæa. Stalne prijetnje pojedinih visokih zvaniènika Vojske Jugoslavije. moguænost za njihovo egzistiranje je veæa. a jedan od kljuènih je odnos Crne Gore i Srbije. kao ekonomski nezavisni i bogati. Smanjene su moguænosti za njihovu promociju. Njihova ekonomska i politièka moæ je rezultat sprege sa dr`avom. 2. Bez èvrste povezanosti sa dr`avom ne bi mogle ni funkcionisati. Prostorno zatvoreno društvo je moguæi ambijent njihovog bitisanja. dotle u ambijentu balkanskih dogaðanja na politièki vladajuæe pozicije dolaze kao siromašni. stvarale su nesigurnost u crnogorskom društvu i bile permanentna prijetnja oèuvanju mira. Fingiranje javnog mnjenja pomoæu neobjektivnih anketa U svrhu promovisanja zahtjeva elita koje su za nezavisnost Crne Gore koriste se i raznorazni „analitièari“ i „istra`ivaèi“. U širem prostornom okviru one se ne snalaze. U odnosu prema sticanju liène koristi sa takvim obilje`jima mo`e se protumaèiti i stav vladajuæih elita u Crnoj Gori prema pitanju regulisanja dr`avnog statusa. a zamjenjuju ih druge. Politièke elite u Crnoj Gori i pojedinci bliski njima su i ekonomski moæne elite. Tako da te elite funkcionišu kao dr`avne elite. politika je na ovim prostorima moguænost za lako i brzo materijalno profitiranje pripadnika elita. U uslovima smanjene prostorne ambijentalnosti. Specifiènost elita u posttranzicijskim dešavanjima u Istoènoj Evropi je u tome što su se vladajuæe elite od politièkih transformisale u ekonomske. Smjena vladajuæih elita kao preduslov ostvarivanja demokratskih promjena Promjena vlasti u jednom društvu pretpostavlja promjenu vladajuæih elita. Zapravo. Dok u uslovima zapadnih demokratija pojedinci na politièke polo`aje dolaze. koja je bila instrumentalizovana u funkciji oèuvanja vlasti jednog èovjeka. uglavnom. 1.300 Srðan Vukadinoviæ Zbog toga je logièno bilo da promjene sa odreðenim demokratsko-kvalitativnim specifiènostima pretpostave i razrješavanje brojnih problema. Zbog toga su te elite za nezavisnu Crnu Goru.

pored pripadnika grupacije koja je po školskim kvalifikacijama sa osam razreda osnovne škole ili još ni`im kvalifikacionim stepenom. Pored krupnih nedostataka u objašnjenju rezultata. Zapa`amo da je uzorak bio konstruisan tako da su 70% ispitanika èinili mlaði pojedinci. Takoðe. navodno. istra`ivanje jedne nevladine organizacije koje se puno eksploatisalo u crnogorskim medijima pokazivalo je da je.6% stanovnika uzrasta od 19-29 godina. Bez ikakvog empirijskog istra`ivanja jasno je da je ova grupacija u crnogorskom društvu za nezavisnu meðunarodno priznatu dr`avu. Pod pretpostavkom da otklonimo sumnju da je ovo ispitivanje frizirano prema zahtjevima vladajuæih elita u Crnoj Gori. dok se 28% onih koji su uèestvovali u anketi dvoumi izmeðu nezavisnosti Crne Gore i opstanka Jugoslavije.Socijalno-politièke promjene u Srbiji/Jugoslaviji i prilike u Crnoj Gori 301 Ispitivanja javnog mnjenja naruèena od strane pripadnika vladajuæih elita nijesu zasnovana na sociološko-metodološkim standardima.17% populacije sa VSS. Meðutim. uzorkom je bilo obuhvaæeno 70% ispitanika sa visokom struènom spremom. u istra`ivanju je korišæen potpuno nestratifikovan uzorak. recimo. i oni pripadnici koji su stariji od 30 godina. U Crnoj Gori je. i tako se dobio podatak da je 65% graðana Crne Gore za nezavisnu dr`avu koja bi bila meðunarodno priznata. a prema popisu iz 1991. ispod natpoloviène veæine. a u suštini se radi o glasnogovornicima tih istih elita. jer taj broj je. . Ispitivanjem je bilo obuhvaæeno i 70% pojedinaca koji `ive u urbanim gradskim sredinama. Ali. kada je u pitanju stratifikovanost uzorka po godinama starosti. iako je rijeè o navodnoj nevladinoj organizaciji. buduænost dr`avno-pravnog statusa Crne Gore na nekom eventualnom demokratskom izjašnjavanju odredili bi. oèito. koji su visokoobrazovani i koji `ive u gradovima. onda nema govora o reprezentativnosti korišæenog uzorka. Više od 54% stanovnika Crne Gore ima završenih osam razreda osnovne škole ili manje od toga i sasvim je jasno da æe ova grupacija „prelamati“ rezultate eventualnog izjašnjavanja o statusu Crne Gore. 5. Veæ prve kritièke primjedbe na njihovu pouzdanost ruše moguænost objektivnog opstajanja rezultata istra`ivanja. kada je rijeè o brojnosti.8% sa višom školom. Rezultati istra`ivanja su pokazali da je nedvojbeno rijeè o 37% ispitanika koji bez rezerve podr`avaju nezavisnost Crne Gore. sasvim reprezentativan uzorak. prema pomenutom popisu. Jasno je da ovakav komentar ne bi izdr`ao iole ozbiljniju kritiku zbog površnog i sociološko-metodološki neznajuæeg ili nepoznavajuæeg istra`ivaèko-teorijskog objašnjenja. zatim 35% sa srednjom školskom spremom i 3. a naroèito oni preko 55 i 65 godina. 65% pripadnika crnogorskog društva za nezavisnost. godine u ovom prostornom realitetu egzistira 15. Tako. Pomenuto istra`ivanje je raðeno na uzorku od 1000 ispitanika što je. Tako je uzorkom bilo obuhvaæeno 70% graðana Crne Gore starosti do 30 godina. Kako se navodi u komentaru rezultata ovog ispitivanja sam istra`ivaè je „imao osjeæaj“ da su ovih 28% ispitanika bli`i prvoj pomenutoj opciji razrešenja dr`avno pravnih odnosa nego drugoj. kao i skupina koja egzistira na prigradskom i seoskom podruèju. komentari dobijenih podataka i njihovo tumaèenje ne zasnivaju se na sociološki i politikološki metodološki valjanom objašnjenju. školskoj spremi i mjestu `ivljenja. Iz tih razloga kao valjane ne mo`emo prihvatiti nikakve rezultate koji pokazuju da je preko 50% i više stanovništva Crne Gore za nezavisnost.

Takoðe. dodatno ih zaoštrava i komplikuje.302 Srðan Vukadinoviæ 3. U periodu od 5. ni donosioca. zajedno sa Vranjem i Leskovcem. Nijedna univerzitetska jedinica ili organizacija nije ustala u . ni moralni. od kada su odr`ani izbori na nivou SR Jugoslavije. ni kulturni legitimitet. iako su amandmani donijeti kao rezultat pravnog nasilja. Amandmani nijesu imali nijedan od tri legitimiteta: ni postupka. Odgovorna vladavina demokratskih elita Elite su u mnogim zemljama odluèivale i odluèile o sudbini dr`ave. Tako su donijeti zbog Crne Gore i upereni su protiv nje. kao izraz numerièke cjeline. Takvo ponašanje novih srpskih elita u saveznoj vlasti ne doprinosi razrešavanju konfliktnosti odnosa dvije èlanice SR Jugoslavije. obavljali poslove koji nijesu bili u njihovom djelokrugu. ni sadr`ine. kada su odr`ani u Srbiji. Od predstavnika vlasti na nivou SR Jugoslavije. Sa njima je konaèno otpala moguænost bilo kakve federalne zajednice. bio je jedan vakuum u kome su pripadnici nove jugoslovenske vlasti. Ovi amandmani su predstavljali svojevrsni pritisak na Crnu Goru u cilju njenog disciplinovanja. a mnogo manje trajanja nove vlasti u Srbiji. do 21. Mnogo je sluèajeva u tako kratkom vremenskom periodu koji polarizuju i zaoštravaju razlike. umjesto poziva na dijalog dviju elita vuku se potezi koji još više razdvajaju Crnu Goru i Srbiju. decembra 2000. ona je potpuno uništena donošenjem šestojulskih amandmana na Ustav SR Jugoslavije. pa se iz usta istih elita èuje da æe novi dr`avni okvir egzistiranja Crne Gore i Srbije biti ureðen i konstituisan kao tzv. U tom smislu ide se još dalje. izabranih poslije oktobra mjeseca 2000. a mnogo manje onih poteza koji spajaju i koji se kreæu ka razrešavanju konflikata. Zbog toga je i suviše anahrona prièa iz krugova vladajuæih elita u Srbiji o tzv. oktobra. Zanemaruje se u ovim istupima pripadnika novizabranih elita u Srbiji èinjenica da federacija Crne Gore i Srbije konstituisana po bilo kojem modelu mo`e veoma teško opstati. Odgovornost vladajuæih elita u sluèaju socijalno-politièkih promjena u Srbiji/Jugoslaviji se prvenstveno manifestuje u meðusobnom odnosu Srbije i Crne Gore. mnogo više od takvog èina zabrinjava èinjenica što nijedna kulturna. inaèe. nauèna ili neka druga institucija nije reagovala protiv njih. nemaju ni civilizacijski. èesto se navodi da æe se priznati volja graðana Crne Gore ako se budu izjašnjavali o eventualnom dr`avno-pravnom statusu. veæ naprotiv. Poslije više od 120 dana nove vlasti u Jugoslaviji. godine. Meðutim. Ako je i postojala neka moguænost za odr`avanje i opstajanje federalne zajednice Crne Gore i Srbije. Svodili su Crnu Goru na neki n-ti izborni region. godine. zvanièna crnogorska vlast ne priznaje. kao i sam predsjednik SRJ. funkcionalna federacija. ali se „ista mora verifikovati kroz savezni parlament“ koji. Zbog toga je suštinsko pitanje ono koje se tièe odgovorne vladavine demokratskih elita. funkcionalnoj federaciji. Zbog toga je Crna Gora mirno i stalo`eno èekala izbor nove vlade u Srbiji kao demokratske i partnerske sa kojim æe razgovarati o buduæem dr`avno-pravnom statusu ove dvije republike. niti su im shodno ustavnim ovlaštenjima pripadali. oni su definitivno srušili dr`avni provizorijum kakav je SR Jugoslavija.

i vojne sile umjesto u „funkciji jednog èovjeka i jedne porodice“. Nikakav otklon u tome smislu nije uèinjen. godine. Istina. Iako je protok vremena od izbora u SR Jugoslaviji. Taj diskontinuitet treba da bude totalan i svakovrstan. prije svega. I samo u takvom tehnièkom pogledu mo`e biti prisustvo jugoslovenskih institucija kada je u pitanju razrešenje crnogorsko-srpskih odnosa. kao i sa narodima sa kojima se toliko dugo `ivjelo zajedno. a Srbija je dobila svoju. Takvo insistiranje je dominiralo kod pokreta koji je trijumfovao na saveznim i republièkim izborima u Srbiji. koji je bio i Miloševiæev komandni kadar. prije svega. godine veoma kratak. s obzirom da je treæa vlada u razrješavanju tih odnosa sasvim nepotrebna i suvišna. Novoizabrane vladajuæe elite u Srbiji treba da razumiju da je neophodno da naprave diskontinuitet sa SR Jugoslavijom. Crna Gora je pokazala veliko strpljenje u nastojanjima da pokuša normalizovati odnose sa Srbijom. Još uvijek nije pokazana volja srpske strane da se sporni ustavni amandmani stave van snage.godine i koji su tada (22%) dali svoj glas za Slobodana Miloševiæa. Zbog takvog odnosa novih elita u Srbiji još uvijek postoji. sada u „funkciji jednog re`ima“. istina mnogo manje nego prije oktobra 2000. Treæi entitet koji pri tome nema legitimnost crnogorske strane u svemu tome je nepotreban. iako je u tim institucijama bio lociran centar otpora Miloševiæevom totalitarnom re`imu. a trebalo je veæ to uraditi. kao i bivših jugoslovenskih republika. Još manje je uèinjen otklon prema vojsci koja je predstavljala permanentnu prijetnju miru i stabilnosti crnogorskog društva. Istina. Bilo je pojedinaca. po tom pitanju ništa nije radikalno promijenjeno. moguænost instrumentalizacije vojnog vrha. ali njihov glas je bio usamljen i izgubio se u opštem srpskom konsenzusu i zahtjevu da se od Crne Gore tra`i da se pokori pomenutim amandmanima. do marta 2001. Saèekalo se i da proðe period „praznog prostora“ koji je nastupio od izbora u Jugoslaviji do izbora u Srbiji kako bi se razgovaralo sa srpskom vladom kao partnerskom. i oru`anih pobuna je znatno umanjena. politièke promjene kada je u pitanju Crna Gora nijesu donijele bitne i suštinske promjene u odnosu na prethodni re`im. koji su na odreðeni naèin izrazili svoje nezadovoljstvo zbog takvog èina. da ostvare diskontinuitet sa politikom koja je ovu republiku odvela u ratove i zavadila sa cijelim svijetom. septembra 2000. kao što nije uèinjen ni u odnosu prema Crnoj Gori i njenom pravu da se samostalno opredijeli za zajednicu kakvu `eli da konstituiše. Taj diskontinuitet mora biti ustav- . dogaðaji su pokazali da te. istina rijetkih.Socijalno-politièke promjene u Srbiji/Jugoslaviji i prilike u Crnoj Gori 303 odbranu prava Crne Gore. Jer Crna Gora ima svoju legitimno izabranu vladu. Vlasti u Srbiji treba. Srbija treba da napravi diskontinuitet sa politikom koja je dovela na veoma nizak nivo kvaliteta `ivota najveæi dio populacije. razgovori izmeðu crnogorske i srpske strane mogu se voditi i u prostorima savezne Skupštine ili neke druge savezne institucije. a naroèito Srbiji. Još uvijek nije pokazana volja da se raspišu novi savezni izbori u Crnoj Gori na kojima bi izašlo više graðana nego što je izašlo na one koji su odr`ani 24. Preuzimanjem vlasti od strane ovog pokreta. koja faktièki ne postoji. moguænost destabilizovanja Crne Gore putem vojske.

nove manjine u jednom od dva entiteta. što je mnogo bitnije.304 Srðan Vukadinoviæ no-pravni. Novoizbrane vlasti u Srbiji koje daju puni demokratski kapacitet za razgovore i koje su. prihvaæene kao partnerske od strane demokratski izabrane vlasti u Crnoj Gori. ne funkcioniše veæ odavno. abljaèki. Ne treba zaboraviti da i dalje ima nastojanja da se podgrijava konfliktnost i u crnogorskom društvu. Aktivnosti dvije vlade u pregovorima treba da idu u pravcu koji æe i po cijenu razdvajanja ta dva naroda omoguæiti da ne doðe do ugro`avanja prava nekoga od njih. Zbog toga se u razgovorima mora odstupiti od maksimalistièkih zahtijeva i nastojati postiæi ona rješenja sa kojima se neæe ugro`avati osnovna prava ni jednog od pripadnika naroda koji æe biti tzv. Ustav SR Jugoslavije iz 1992. Iz tih razloga i . što kompetentnije i što odgovornije pitanje odnosa Crne Gore i Srbije i da rasprave sve opcije i sve platforme koje su u opticaju. zbog ispoljene aktivnosti za vrijeme Miloševiæevog re ima. koji su napravile vladajuæe garniture Srbije i Crne Gore. A prvi korak ka takvom diskontinuitetu je upravo stavljanje van snage amandmana donijetih na pravno zasnovanom nasilju. godine. Bolje je u razgovorima da se doðe do bilo kakvog kompromisnog rješenja. tzv. ostvarila zavidan nivo faktièke samostalnosti. Tu realnost u prvoj polovini 2001. a to je kontrola leta. koji su dobro obuèena i veoma respektabilna oru`ana formacija koja je predstavljala crnogorski odbrambeni štit od pokušaja nasrtaja vojnih snaga lojalnih re`imu bivšeg predsjednika SRJ. moraju da stave na dnevni red što hitnije. Meðutim. Ova vojska nije zajednièki faktor egzistiranja Crne Gore i Srbije i zbog toga što Crna Gora ima svoju paralelnu armiju koja broji oko 20. nije – prema Vojsci Jugoslavije u Crnoj Gori postoji veliki otpor i animozitet kod znaèajnog broja crnogorske populacije. Èesto se navodi da je i vojska zajednièka. taj Ustav ne poštuje ni republika Srbija buduæi da nikada nije usaglasila svoj Ustav sa pomenutim saveznim konstitucionalnim aktom.000 policajaca. nego da se insistira na rješenju kojemu bi se druga republika protivila. postojeæi Ustav SR Jugoslavije nikako ne mo`e biti smetnja za tako nešto i ne mo`e se sa njim braniti nepostojanje `elje za prihvatanjem stanja onakvog kakvo jeste. Pri tome se ne smiju zaboraviti istorijski i savremeni interesi naroda Crne Gore i Srbije koji trebaju da budu takvi da obezbjeðuju da i jedan i drugi narod `ive u slozi i odnosima kakvi su primjereni njihovom egzistiranju. Uostalom. kao i izmeðu ove dvije republike. Treba shvatiti da je Crna Gora na poèetku treæeg milenijuma duboko podijeljeno društvo. ovaj Ustav je pravno mrtav u tome smislu što je Crna Gora. Svakako protivljenje jedne od dvije republike ostavlja negativne posledice na odnose dva naroda i prava graðana. Zapravo. Zbog toga elite u Srbiji treba da shvate i razumiju da se teško mo`e iæi ispod sadašnjih funkcija koje ima Crna Gora i koja samo tra`i njihovu legalizaciju. Pri tome. Nove srpske vlasti treba da shvate da se ispod toga nivoa funkcija teško mo e iæi i da je to politièka realnost Crne Gore i Srbije. godine predstavlja èinjenica da faktièki postoji samo jedna zajednièka funkcija Crne Gore i Srbije. suprotstavljajuæi se Miloševiæevom re imu.

utoliko je interes graðana Crne Gore da sa Srbijom imaju jedan trajan savez. I pored takvih saznanja u Podgorici se u istom periodu otvara tzv. AAO. Meðutim. itd. Taj oblik saveza mo`e biti unija ili konfederacija. U uslovima podijeljenog društva takvo djelovanje samo poveæava i podgrijava daljnu konfliktnost.). A realnost je takva da Crna Gora i Srbija u prvim godinama XXI vijeka egzistiraju u dr`avnom okviru koji je mnogo manje od federacije i kojemu bi se malo ko vratio ko je veæ stekao znaèajne prerogative suverenosti (samostalan pravni sistem. pošto suverenitet u . itd. samostalan ekonomski i monetarni sistem. Ne treba se iscrpljivati u neèemu što neæe dati zadovoljavajuæe rezultate u smislu negiranja i dokazivanja nemoguænosti sticanja nezavisnosti i suvereniteta. Crna Gora i Srbija treba da idu ka savezu koji ima neke zajednièke funkcije. i ukoliko joj nije interes da bude u zajednici u kojoj æe se njena disproporcionalna zastupljenost tretirati i mjeriti velièinom statistièke greške. a ne kao komparativna prednost. Otvaranje ove Kancelarije se ne mo`e pravdati nikakvim razlozima efikasnijeg funkcionisanja savezne dr`ave. sopstveni carinski sistem. što je svojevrstan paradoks. što se i javno saopštava. steèeni stepen komunikacije i veza izmeðu naroda i graðana. Nijedan Crnogorac neæe biti sretan i ne treba mu nikakva nezavisna Crna Gora koja je konfliktno društvo i koju presijecaju parateritorije i paraorganizacije nekakvih SAO. Svaki suverenitet je poèetkom drugog milenijuma ogranièen jer æe se zemlje Jugoistoène Evrope susresti negdje u Evropi. Kancelarija Savezne vlade. Tabla sa natpisom takve kancelarije još istog dana je uklonjena na zahtjev republièkih vlasti Crne Gore. Zatim. ili neku vrstu saveza u kojemu æe se obezbijediti oèuvanje steèenih prava graðana. MAO. godine nova srpska vlada ponovo uspostavlja re`im carina. kada funkcije te dr`ave ne prihvataju zvanièni crnogorski organi i kada su odluke te dr`ave neobavezujuæe za graðane Crne Gore. pominjanje bilo koje institucije sa predznakom SR Jugoslavije u Crnoj Gori se nepovoljno prima i izaziva netrpeljivost i odbojnost od strane jednog broja graðana. poèetkom marta 2001. U tome smislu nove vlasti ne treba da se iscrpljuju zalaganjima za neku federaciju koja nikome nije potrebna i koju neæe ni graðani Srbije. I pored saznanja o tako jasno ispoljenoj konfliktnosti ona se na odreðeni naèin i dalje podgrijava od novoizabranihv vlasti u SRJ/Srbiji. Jer koliko nije interes Crne Gore da bude u zajednici u kojoj æe biti permanentno ugro`avana njena dr`avnost i sigurnost (a svjedoci smo da je tako bilo za vrijeme prethodnog re`ima u Srbiji). Novoizabrane vladajuæe elite u Srbiji moraju shvatiti i razumjeti realnost situacije u odnosima sa Crnom Gorom. pretvara Crnu Goru u jedno konfliktno društvo. Za vrijeme Miloševiæevog re`ima na granici Crne Gore i Srbije kod Prijepolja bio je uspostavljen sistem carina.Socijalno-politièke promjene u Srbiji/Jugoslaviji i prilike u Crnoj Gori 305 nije moguæe ostvariti maksimalistièke zahtjeve zagovornika ideje o suverenoj meðunarodno priznatoj dr`avi. CAO. Jedan od prvih koraka novoizabranih vlasti u Srbiji je bio ukidanje takvog re`ima što je i slavodobitno saopšteno putem medija. nezavisna spoljna politika. Mo`e biti na principima skandinavskih zemalja ili komonvelta. Ta duboka podijeljenost Crne Gore u ambijentu insistiranja crnogorske strane na svojem krajnjem rješenju.

federation. karakter socijalno-politièkih promjena u Srbiji pokazuje da je racionalni i demokratski interes stabilizovanje prilika u odnosima sa Crnom Gorom. Ne treba se zamarati raspravama o tome da li æe biti referenduma u Crnoj Gori i ko mo`e na njemu uèestvovati. nastojeæi na taj naèin da ojaèaju svoju pregovaraèku poziciju u odnosu prema meðunarodnoj zajednici i prema Srbiji. For this reason socio-political changes in Serbia must be viewed within a broader framework rather than within the spatial confines of Serbia alone. Nikšiæ.. ni u Podgorici. Imajuæi u vidu takvo èinjenièno stanje nikome nije u interesu. ni obièna veæina koja bi glasala za takav status (ispod 43%). ni u Prištini. Time se samo uslo`njava situacija i poveæava konfliktnost crnogorskog društva. da dalje zaoštravaju situaciju. events in Serbia have very specific implications in Montenegro and a peculiar impact on developments within Montenegrin society. Ni šira meðunarodna zajednica ne daje podršku crnogorskim vlastima u sprovoðenju referenduma u uslovima podijeljenosti crnogorskog društva.. Social and Political Changes in Serbia/Yugoslavia and Situation in Montenegro Summary: Changes that happened in October 2000 have had substantial consequences for the whole region. dok su pozicije crnogorske vlade oslabile u meðunarodnim okvirima poslije oktobra mjeseca 2000. 2001. 6. A do normalizacije odnosa se mo`e doæi jedino pregovorima i uva`avanjem faktièkog stanja. èak. especially the high level of tension and conflict evident from 1997 onwards. Montenegro. Given the complicated relations between Serbia and Montenegro. . Referenduma u Crnoj Gori po pitanju nezavisnosti ne mo`e i neæe biti iz razloga što sve ozbiljne analize pokazuju da ne postoji. Crnogorske vladajuæe elite insistiraju samo na rijeèima na referendumu jer im je dobro poznato raspolo`enje graðana. godine. a pogotovo ne novim srpskim vlastima koje se u razgovorima sa svijetom tretiraju i deklarišu kao kooperativni partneri. Poslije pada Miloševiæevog totalitarnog re`ima predstavnici meðunarodne zajednice prihvataju nove srpske politièke elite kao odgovarajuæe i ravnopravne partnere u pregovorima. Naprotiv. Suverenitet je u Briselu i svi æe zakucati na ta vrata. political changes.306 Srðan Vukadinoviæ pomenutom razdoblju nije ni u Beogradu. 6. political relations. Key words: Serbia. independent states. ni u Novom Sadu.

Ljubomir Tadiæ SANU / Institut za filozofiju i društvenu teoriju Beograd Dr`ava i društvo u procesu mondijalizacije Rezime: Rad je posveæen analizi promena tradicionalnih funkcija i statusa dr`ave i društva u savremenim procesima „mondijalizacije“ (globalizacije). suverenitet. objašnjava se razlozima krize „socijalne dr`ave“ ili „dr`ave nacije“. Redukcija njene uloge i njenih ovlašæenja opravdava se jaèanjem odluèujuæe uloge društva. Ta pojava je u društvenim naukama nazvana „dr`ava blagostanja“ ili „socijalna dr`ava“. liberalizam. oligarhija. Meðutim. krajem šezdesetih godina i opadanjem studentskog pokreta. Smanjivanjem dr`avnih ovlašæenja. tr`ište. Kao da su se u takvom obliku dr`ave poèele ostvarivati aspiracije radnièkog pokreta devetnaestoga veka. pa i Kanada. Oba fenomena vode globalnoj vladavini velikih svetskih kompanija i apsolutnoj dominaciji jedine supersile u svetskoj politici. Ideološko opravdanje ovih procesa formulisano je u konceptu „liberalne demokratije“ u kome liberalna tradicija politièkog mišljenja potiskuje klasièno demokratsku. Autor posebno kritikuje dva osnovna postulata vladajuæe neoliberalne ideologije – veru u svemoæ slobodnog svetskog tr`išta i teoriju ogranièenog suvereniteta nacionalnih dr`ava. Skandinavske dr`ave i njihove socijaldemokratske vlade smatrane su predvodnicima ostvarenja „socijalne dr`ave“. Prvi je izveden iz kritike koncepta „socijalne dr`ave“. ponekad njihovo pravo suzbijanje. dovedena je u pitanje uloga dr`ave. Stari argument teore- . a drugi je posledica nestanka bipolarne strukture svetske politièke moæi. „socijalna dr`ava“ postaje predmet sistematske kritike. posebno njena specifièna odlika: suverenost. društvo. koji daje ton i pravac razvitka savremenom svetu. demokratija. Po mnogim pokazateljima to je bila i Savezna Republika Nemaèka. mondijalizacija. kapital. Kljuène reèi: dr`ava. Poslednjih decenija tek proteklog dvadesetog veka na Zapadu. Od kraja Drugog svetskog rata do sredine sedamdesetih godina dvadesetog veka dogodilo se poboljšanje uslova `ivota u najveæem broju zapadnih dr`ava.

Time Warner. u: L’ Humanité. profesor sociologije ma „Collège de France“ opisao je precizno 1999. u SANU. godine neoliberalni društveni model. a naroèito Sjedinjenih Amerièkih Dr`ava. Reè je o mondijalizaciji privrednog `ivota. Ali nije reè o nacionalnoj ekonomiji. u naše vreme postaje stvarnost.2 navodi primere udru`ivanja univerziteta i preduzeæa kao što je „Bussiness Higher Education Forum“. str. CNN. Kao što je u Le Monde diplomatique podsetio Rikardo Petrela (Riccardo Petrella)1. izdanje. 3 Pierre Bourdieu. One su primer tzv. Vard ukazuje na primer „profesora preduzetnika“ koji. O neoliberalizmu upor. Ekonomijom „vladaju prirodni univerzalni zakoni. koji je nedavno objavljen u srpskoj verziji Le Monde diplomatique. Beograd. Tendencija. Tu nedavno je jedan amerièki profesor našeg porekla. direktnu mondijalnu vladu bez dr`ave.308 Ljubomir Tadiæ tièara nemaèke „pravne dr ave“ iz devetnaestog veka o nedopustivom uplitanju dr ave u privredni ivot ponovo je dobio na znaèaju. Le Monde diplomatique. Petrela èak nabraja nazive nekih velikih kompanija: Microsoft. Od tada uspostavljanje profitne stope postaje glavni cilj politièkih konzervativaca i neoliberala. ekonomiji pojedinih zemalja. a vlade treba da izbegnu da im se suprotstavljaju“. mart 2001. novembra. takoðe: Ljubomir Tadiæ. imaju velike izglede da se brzo obogate“. Ericsson. Nauka o politici. Walt Disney. 562-564. kao novog društva buduænosti èiji simbol predstavlja raèunar. 1999. 2 1 . “La dépossesion de l’Etat”. potèinjene interesima najveæih svetskih kompanija koje su podr`ane od najmoænijih svetskih dr`ava. Pjer Burdije (Pierre Bourdieu). „ako se ukotve na jednom univerzitetu. Ibrahim Vard. u napisu „Profesori kao biznismeni“. pa i same nauke. vaspitanja. „socijalnoj dr avi“ se stavlja na teret pad profitne stope kapitala. 151. posebno u oblasti informacija. Informatièko društvo bilo bi kadro – tvrdi Petrela kritièki – da stvori novu „politeju“. koju je zapazio Marks veæ u devetnaestom veku. 4. „Socijalna dr ava“ je okrivljena zbog neefikasnosti i korupcije javnog ivota koje izaziva neodgovorno ponašanje individua. Beograd. Ne samo radna snaga nego i samo znanje postaje roba. IBM. komunikacija i automatizacije neposredno utièe na stvaranje novih shvatanja društva i sveta u kojem `ivimo. Koje su posledice ovakve kritike? Prva posledica je potèinjavanje svekolikog `ivota nalozima ekonomije. da kapital te`i da nauku potèini svojim interesima. Nokia. postaju instrument privatnih interesa i krupnog kapitala.3 Prvi princip ovoga modela poèiva na izdvajanju ekonomije od društva. „informatièkog društva“. umesto da budu okrenuti brizi o zajednièkom dobru. Tako nastaje „market-model-university“. Intel. 1999. Burdije je zaboravio da se priseti uèenja francuskih Riccardo Petrella. 592. 1996. Cisco. “La philosophie sociale du néoliberalisme”. Talas nauènih i tehnièkih revolucija. i – kako istièe ovaj profesor katolièkog univerziteta u Luvenu – osnovni motiv njihove borbe protiv „socijalne dr ave“. 506-513. 2. Murdoch. godine (srpska verzija). Bertelsmann. u: Le Monde diplomatique. Sistemi obrazovanja. lobi koji okuplja gazde i univerzitetske poslenike. posebno razmene. pokazao da se istra`ivanje gena i genoma u SAD prepušta interesima privatnih kapitalistièkih kompanija. Paris.

Burdije ka`e. tr`ište i maršandizaciju posmatra kao prirodne forme organizacije društva. s punim pravom. podvlaèi on. dr`ava se neprestano povlaèi iz ekonomije. Ovde se ponovo vraæamo Burdijeu. da se u tom svetu individue individualizuju time što se desocijalizuju. 5 Prema Burdijeu ovaj egositièki princip ima svoj religiozni koren u kalvinizmu. po Burdijeu. oni su „lenji“ i „kavgad`ije“. razvijena u devetnaestom veku. To je ona brutalnost. Poznati i teško rešiv problem nezaposlenosti prema neoliberalnoj ideologiji više je posledica lošeg obrazovanja i pogrešaka u profesionalnoj karijeri. tobo`e. nema nijednog savremenog društva koje je ostvarilo do te mere kalkulativni mentalitet. u davna vremena. . osim amerièkog. Drugi neoliberalni princip. a javna dobra kao što su zdravstvo.4 Fritrejderska („free trade“) ideologija. a bog za sve“ valja da je lozinka takvoga društva izolovanih individua. takoreæi. kako primeæuje Petrela. Oni su nerentabilni ili kako je. „Svako za sebe. „sa kojom ljudi govore o svojoj vrednosti u dolarima“. Društvo mo`e ekonomski i nauèno napredovati. idealan tip liberalizma i neokapitalizma. nego nepravdi kapitalistièkog sistema. prema modelu Rolsa (John Rawls) imalo bi da bude pravedno u smislu praviènog („fair“) društva. Zaista. postaje bezvredan èim prestane biti rentabilan. sa izvesnom smislenom dvosmislenošæu. sastoji se u tome da u demokratskim društvima tr`ište postaje optimalno sredstvo organizacije proizvodnje i razmene na efikasan i pravièan naèin. zacelo. politièki i socijalno. U moguæem prevodu na naš jezik to bi znaèilo „po-robljavanje“. osiguranje. tr`išno društvo. 4 Kovanica potièe od reèi „la marchandise“. kao. liberalni ideolog Lok (John Locke) govorio. Suzbijajuæi redistributivnu politiku „socijalne dr`ave“ koja. a njihovi korisnici postaju klijenti. upravo onakav kakvog ga je opisao Maks Veber (Max Weber) u Protestantskoj etici i duhu kapitalizma. Ako je ekonomija pojmljena kao neki metafizièki entitet. nema milosti. izdvojen od društva. Izolacija i desocijalizacija individua model je koji se preporuèuje savremenom svetu.Dr`ava i društvo u procesu mondijalizacije 309 fiziokrata koji su davno anticipirali ovaj neoliberalni princip. primeæuje on. S punim razlogom on oznaèava amerièki sistem. Naroèito se vrednuje princip individualne odgovornosti. Društvo je zasnovano na ekonomskim pogodbama u kojima svaki individuum nastoji da razmenom dobara i usluga smanjuje troškove i uveæava dobit. stanovanje. roba. a istovremeno biti zaostalo. vaspitanje i kultura. a individuum. Moglo bi se zakljuèiti da je u opisanom svetu svaka logika potèinjena logici novca.5 Burdije je s pravom zakljuèio da. Ona iskljuèuje svaku solidarnost …“ U svetu neoliberalnih ideja za siromašne. u stvari. Vrhovni princip tr`išnog društva je rentabilnost. Pojam self help (samopomoæ) ka`e da svaki pojedinac mora sam da se stara o sebi. dodajuæi: „Ova neoliberalna filozofija jest takoðe ‘neodarvinizam’ u tom smislu u kome pre`ivljavaju samo najjaèi. preobraæena su u komercijalna dobra. ka`njava individualnu inicijativu. zar se ne bi moglo reæi da je samo društvo postalo „tr`išno društvo“ i da tr`ište nije rezervisano kao oznaka samo za ekonomiju? Francuski termin „la marchandisation“ najbolje izra`ava ovu pojavu.

6 to iskazuje na retko cinièan naèin: „Ovaj geopolitièki pristup ima smisla samo ukoliko slu`i interesima Amerike. pokazuje u punom svetlu amerièko shvatanje demokratije ili. poèinje s apsolutnim monarhijama. treba podr`avati. da bi se odr`ala i proširila amerièka hegemonija nad svetom moraju se suzbiti svi pokušaji oèuvanja nacionalne suverenosti i denuncirati ih kao varvarsku ofanzivu. Ali. U vezi sa ovim stavom prave se u svetu razlièite prognoze ekonomskog karaktera koje se nalaze u pretpostavljenom vidokrugu ove geostrategije. Ali upravo varvarsko bombardovanje Jugoslavije u vazdušnoj kampanji pre dve godine. Ferida Zakarija (Fareed Zakaria). ili njeno nasleðe (naslednici) na Balkanu. spreèavati varvare da obrazuju ofanzivne saveze“. mada je frankfurtska škola („kritièka teorija društva“) sa mnogo valjanih argumenata pokazala da se koreni kulta naciafašistièkih voða nalaze veæ u tipu uspešnog biznismena. U istoriji pojma suvereniteta susreæu se njegova dva bitna oblika: (1) suverenitet apsolutne vlasti i (2) narodni suverenitet. str. negovati poslušnost zaštiæenih subjekata. 1997. U optici neoliberalizma u današnje vreme sve nacionalne dr`ave su dr`ave sa ogranièenim suverenitetom osim Sjedinjenih Amerièkih Dr`ava. evoluciji prema institucionalizovanoj mondijalnoj saradnji… Tri velika geostrategijska imperativa ovako bi se rezimirala: izbeæi koliziju meðu vazalima i odr`avati ih u stanju zavisnosti koja opravdava njihovu sigurnost. u kraæem roku. 68. kakva je Turska. inaèe. Svi slobodarski pokreti u istoriji moderne dr`ave koja. u svojoj knjizi Veliki šahista – Amerika i ostatak sveta. . Borba demokratije protiv totalitarizma istovremeno je i borba protiv neogranièenog suvereniteta vlasti. 7 Èlanak je objavljen u broju za novembar-decembar 1997. Neoliberalizam pretenduje na to da bude alternativa levom i desnom totalitarizmu. pokazuje drugu stranu medalje: pravu varvarsku okrutnost najveæe planetarne supersile i njenih vazala. Le grand échiquier: l’ Amerique et la reste du monde. a u du`em roku.310 Ljubomir Tadiæ Drugi primer ovog svojevrsnog obraèuna s dr`avom predstavlja doktrina ogranièenog suvereniteta (obznanjenog ulaskom trupa Varšavskog pakta u Èehoslovaèku). Intere6 Navodim francuski prevod: Zbigniew Brzezinski. cinièno nazvanoj „Milosrdni anðeo“. Jedan tekst glavnog urednika poznatog amerièkog èasopisa Foreign Affairs7. Poznati geostrateg Zbignjev B`e`inski. U stvari. meðutim. ideolog totalne amerièke hegemonije u svetu. borili su se za ogranièavanje apsolutne suverenosti. ili kada pribegavaju otvorenim. „iliberalne demokratije“ sa stanovišta neoliberalizma. To se posebno odnosi na revolucionarno-demokratske pokrete. a to æe reæi. odnos liberalizma i demokratije. pre svega one o gospodstvu nad izvorima nafte u Kaspijskom bazenu. èak i onda kada vrše agresiju na druge zemlje (turska invazija Kipra pre èetvrt veka). Oblik apsolutne suverenosti u naše vreme predstavljaju totalitaristièki re`imi nacifašizma i staljinizma. tekst sadr`i kritiku tzv. krvavim pobunama i diverzijama u zemljama koje su unapred oznaèene kao „varvarske“. Saveznike. odr`avanju njenog polo`aja planetarne supersile. taènije.

Ne mo`e se. A zakon profita jeste zakon tr`išta. Ona je vladajuæi oblik u dr avama Zapada. tj. Zakarija vidi napredak liberalizacije u sprezi sa kapitalizmom kada tvrdi: „Pritisci svetskog kapitalizma mogu unaprediti liberalizaciju. religije i svojine. Liberalna demokratija. liberalna demokratija. kako ka e. takoðe. Tr`išta se mogu dobro usaglasiti sa moralom“. Ovo znaèenje demokratije u Evropi se odr`alo sve do revolucionarne 1848. Njoj suprotstavlja model „konstitucionalnog liberalizma“ koji je. Njeno pravo rodno mesto nalazi se u emancipatorskoj ideologiji prirodnog prava i na njegovim tekovinama nastalih politièkih revolucija na Zapadu.Dr`ava i društvo u procesu mondijalizacije 311 santno je da se ovaj autor na samom poèetku poziva na jednu izjavu Rièarda Holbruka povodom izbora u Bosni i Hercegovini 1996. za razliku od oligarhije. kako smo ranije primetili. Iza njegovih izjava i stavova stajalo je zastupanje istih onih strategijskih opredeljenja koje sa besprimernom bezobzirnošæu zastupa B e inski. jer izabrane proglašava fašistima i rasistima. Na tim elementima je. sledimo li autentiènog tumaèa grèke Antike. istorijski razlièit od demokratije. nego i pravna dr ava. Ne mogu se poreæi vrednosti liberalne demokratije kao politièke i pravne tekovine. Na tragu ovih stavova Zakarija gradi svoju kritiku „iliberalne demokratije“. zaštita osnovnih sloboda izra avanja. od veæine. rukovodi se zakonom profita kao najvišim zakonom. bez obzira na to što su bili slobodni i pravièni. javnim neprijateljima mira. vladavina slobodne siromašne veæine naroda. podela vlasti. tekao proces liberalizacije preko ekonomske liberalizacije koja je odigrala odluèujuæu ulogu u promociji liberalne demokratije. Našoj javnosti poznati su kriteriji i merila po kojima je ovaj moænik sudio i presuðivao ljudima na našim prostorima. godine kada je pesnik Lamartin upozorio francusku bur`oaziju da ne odbacuje demokratiju ako ne `eli da izgubi sve pred talasom narodnog gneva. prema autoru. pozivajuæi se na Herodota. Zakarija priznaje da je do XX veka veæina zemalja Zapadne Evrope ivela u re imima liberalne autokratije. Liberalna demokratija (oligarhija) ga smatra eminentno demokratskim sa obrazlo`enjem da potvrðuje pobedu proizvoda koji je prihvaæen od najveæeg broja. Na Zapadu je. Istina. ali i to da tr`ište odreðuje moralne kriterije. a svojstveni su joj ne samo slobodni i pravièni izbori. Meðutim. Holbruk dovodi u sumnju rezultate tih izbora. Naime. . demokratija ne znaèi samo „vladavinu naroda“. poreæi ni povezanost politièke liberalizacije sa ekonomskom liberalizacijom za koju se zalagala bur`oazija. izgraðen smisao i sadr`aj pojma „pravne dr`ave“. smatra Zakarija. Njoj je svojstveno funkcionalno podreðivanje pojma jednakosti slobodi shvaæenoj kao slobodno preduzetništvo na tlu privatne svojine. liberalna oligarhija. str. Ljubomir Tadiæ. godine. Demokratija je. Nauka o politici. Drugo ime za konstitucionalni liberalizam je. kao svojevrsno pomirenje liberalizma sa demokratijom. On kao poseban primer istièe Austrougarsku imperiju kao klasiènu liberalnu autokratiju. Aristotela. vladavine bogate manjine. okupljanja. 359-369. Kao da zakon tr`išta najbolje i najviše odgovara 8 O diferenciranju pojma demokratije upor.8 Od tada se u Evropi razvio pojam liberalne demokratije. kako smatra pomenuti autor. Iz ove logike sledi da je liberalna demokratija istoznaèan pojam sa vladavinom liberalne oligarhije.

The ideological justification of these processes is couched in the concept of “liberal democracy”. Time bi proces mondijalizacije bio završen. while the other is a result of the disappearance of the bipolar world structure of political power. Uspostavljanje profitne stope kapitala valjalo bi da bude merilo napretka èoveèanstva. 28. where the classical democratic tradition of political thought is suppressed by the liberal one. svetska policija i svetska moneta. 2001. The author focuses his criticisms on two main postulates of the prevailing neo-liberal ideology – the faith in the all-powerful free world market. the market. The first is derived from a criticism of the concept of “welfare state”. 4. capital. Beograd. liberalism. oligarchy. State and Society in the Process of Mondialization Summary: The paper is devoted to an analysis of the changes in the traditional functions and status of the state and society in current processes of “mondialization” (globalization). democracy. mondialization.312 Ljubomir Tadiæ samoj ljudskoj prirodi. . society. Both phenomena lead to the global domination of large international companies and absolute preponderance of the single superpower in world politics. To treba da ovekoveèi „svetska vlada bez dr`ave“ (ali sa jednom planetarnom supersilom). sovereignty. Key words: state. and the theory of limited sovereignty of nation-states.

Smatrajuæi socijalistièki eksperiment tragiènim nasiljem nad „logikom istorije“. . globalizacija. meðunarodna politika. koji zastupa nešto manje aktivistièku koncepciju pojedinca. Stoga. istorija. sebi pripisuje u meðunarodnoj politici. meðunarodni odnosi Svrha ovih redova nala`e podseæanje na to da istorijskim liènostima nazivamo one pojedince koji. donosi proces globalizacije „realne demokratije“. uloga liènosti. ovde bi rekao da ti pojedinci. autor istièe superiornost demokratskih sistema i vrednosti. zahvaljujuæi „spoznatoj nu`nosti“. Zanemarivanje tih normi ka`njavaju odbrambene sile samog tog vremena koje se u tom zanemarivanju oseæaju prevremeno i nekompetentno poreknute. zahvaljujuæi svojim sposobnostima razumevanja najviših moguænosti svoga vremena. on proces „tranzicije“ tumaèi kao proces univerzalizacije demokratskih ideala i institucija. otvaraju neku novu epohu ili barem generacijama koje dolaze postavljaju pouzdane pokazatelje za snala`enje u vremenu u kome ostvaruju svoje ciljeve.Jagoš Ðuretiæ Izdavaèko preduzeæe „Filip Višnjiæ“ Beograd Demokratija kao „sudbina“ Rezime: U ovom tekstu promene u Srbiji se razmatraju u širem kontekstu istorijskog trijumfa demokratije nad sistemima „realnog socijalizma“. Pored zahteva za afirmacijom demokratskih vrednosti u sferi meðunarodnih odnosa. Pozivajuæi se na stavove Noama Èomskog. autor zakljuèuje da je ta politika u odnosu na demokratske ideale i vrednosti mo`e biti destruktivna u istoj meri u kojoj je to bila sovjetska politika u odnosu na ideale i vrednosti komunizma. Kljuène reèi: demokratija. istorijsko iskustvo. zapravo istorijskoj svesti. tranzicija. autor skreæe pa`nju na brojne izazove i opasnosti koje sa sobom. Ali. autor istièe znaèaj koju pojedinci kao vizionari i istorijske liènosti imaju u procesu univerzalizacije demokratije. Hegel. kao i svojim delima. Na osnovu analogije amerièke spoljne politike sa politikom SSSR-a u vreme komunizma. autor posebno kritièki razmatra ulogu koju Amerika. Reèju. kao jedina supersila. socijalizam. za razliku od optimistièke vizije „kraja istorije“. njihova dela imaju karakter „zakonodavnih normi“ za postupanje generacija koje tek dolaze sve dok moguænosti tih normi ne budu do kraja iscrpljene posle èega æe ostati samo kao svedoèanstvo o preðenom putu. naroèito u sferi meðunarodnih odnosa.

ukljuèujuæi i Balkan. veæ je reè o vraæanju ovih društava u osnovni tok evropske istorije nakon tragiènih iskustava sa ignorisanjem njenih ogranièavajuæih elemenata. mora se preuzeti od Hegela kao bezuslovno taèan nauk. ma koliko da ti modeli aktivno participiraju u istoriji i njenim zbivanjima – ona nije njihov proizvod nego njihovo ishodište. svaka epoha `ivi svoj `ivot po zakonu svojih unutrašnjih protivreènosti. zapravo. odnosno o svojim zadacima i zadacima svojih partijskih drugova. onda se u pomalo paradoksalnoj formi mo`e izreæi banalna istina da je kapitalizam opstao tako što je u procesu samonegacije istorijski odgovorno ukljuèivao socijalistièke društvene sadr`aje. trošeæi svoje moguænosti sve dok se ne steknu okolnosti koje æe obele`iti njen neminovni kraj. on je predstojeæu istoriju shvatio kao realizaciju sopstvenog projekta. pokušavajuæi da se u procesu svoje univerzalizacije protegne na ceo svet. Ako se uopšte još uvek mo`e kapitalizmom nazvati model današnjeg društvenog `ivota u ovim zemljama. kapitalistièki princip apsolutno iskljuèuju. Tajna totalne propasti sovjetskog. Staljinizam je tako postao prosta neizbe`na posledica jednog novog proizvoljnog i neodgovornog poimanja istorije. Lenjin je izveo kobno netaèan zakljuèak o svom moguæem mestu u istoriji. nezavisno od volje ovog ili onog pojedinca. a još više dubina tragedije kroz koju ove zemlje prolaze da bi uhvatile ponovni „prikljuèak“ sa savremenim evropskim trenutkom i istorijskim evropskim dostignuæima. nije ni bilo). Iz taènog uvida o zakonomernom dogaðanju epohalnih smena. ali ne i na tlu realne istorije. nije rezultat realizacije ovog ili onog kapitalistièkog ili kakvog drugog ideološkog modela društvenog `ivota – jer. Bez obzira na celinu Hegelove koncepcije pojedinca. socijalistièki i tzv.314 Jagoš Ðuretiæ samo zastupaju jednu veliku objektivirajuæu istorijsku zakonomernost – „svetski duh“. „demokratskog Zapada“. Ono što se danas u procesu demokratske „tranzicije“ dogaða u Rusiji i Istoènoj Evropi. saznanje o prolaznosti svake istorijske epohe. Prema Hegelu. koji „pravi korake u èizmama od sedam milja“. To što se danas dogodilo na tlu zemalja tzv. pri èemu æe sve što je zateèeno kao „nanos predistorije“ biti radikalno planski rekonstruisano (ukljuèujuæi i èoveka i njegovu svest) ili naprosto uništeno radi br`eg postizanja zamišljenog uzvišenog cilja. uprkos èinjenici što se ipak ništa bitno ne dogaða mimo neposrednog èovekovog udela. Taènost tog nauka savršeno jasno potvrðuje naèin na koji je okonèana jedna „kvazi-istorijska epoha“ na tlu bivšeg Sovjetskog Saveza i Istoène Evrope. veæ je u biti jedna neogranièena subjektivistièka ambicija ušla beskrupulozno u sukob sa nadmoænom logikom istorije. U tom smislu je taèno da se samo u prièi ideologa i sila neposrednog politièkog vladanja tzv. Oslonivši se na „nepresušne“ izvore boljševièke energije. Lenjinov model društvenog `ivota i njegova . lenjinistièkog istorijskog eksperimenta baš i jeste u tome što ta okolnost nije shvaæena. ne treba shvatiti kao trijumf kapitalizma nad socijalizmom (kojeg u pojmovnom smislu. kao i to da je uloga pojedinca ili organizovanih grupa u dogaðanjima jedne epohe bitno uslovljena svešæu o njenim ogranièenjima.

Demokratija kao „sudbina“

315

koncepcija istorije, u suštinskom smislu, ni najmanje nisu zaokupljeni problemom èovekove „sadašnje slobode“ i moguæim situiranjem te slobode u statusnom jedinstvu sredstva i cilja, što bi moralo rezultirati demokratskim smerom društvenog razvitka. Evropska ideja demokratije nije ni sluèajna ni nebitna, veæ je koliko nu`na i suštinski va`na, toliko, uz sve poznate nedovoljnosti i protivreène rezultate, i veoma praktièna, naroèito u sistemski razvijenoj i svetskoj recepciji. Dajuæi, principijelno, šansu opštem i posebnom, pojedincu i društvu, manjini i veæini, razlici i identitetu itd., ona je postala ogledalo realno ostvarene slobode i neslobode i mera èovekovog napretka. Kad pomislimo na „savremeni Zapad“ s voljom da izdvojimo pozitivne aspekte toga pojma, onda svakako najpre pomislimo na materijalno bogatstvo èoveka u tom društvu koje, u krajnjoj liniji, objašnjavamo pa`ljivo razvijenom i saèuvanom slobodom ekonomske inicijative pojedinca, koja je utemeljena na realistièkoj meri privatnog vlasništva i robnog tr`išta kao osnovnog regulacionog principa ukupnog ekonomskog `ivota, a potom, na veoma slo`enu mre`u demokratskih institucija kojima se štiti spisak istorijski izborenih politièkih, ekonomskih i socijalnih, kako individualnih tako i kolektivnih èovekovih prava. To je, zapravo, ono što se pod zahtevom za zaštitu ljudskih prava i uspostavljanjem vladavine prava, razvijenog graðanskog društva, nametnulo kao imperativ našeg vremena. Današnji dogaðaji u evropskim integracionim procesima, ali još mnogo više na tlu zemalja „realnog socijalizma“ u procesu „demokratske tranzicije“, nisu otkriæe i afirmacija nekih novih, veæ je reè o prostornoj univerzalizaciji, vrednosnoj globalizaciji i internacionalnoj zaštiti starih demokratskih ideala, vrednosti i ciljeva èoveèanstva, koje su do sada bile „privilegija“ samo jednog dela sveta – „demokratskog Zapada“. Ali, ako se ne menjaju ideali, vrednosti i ciljevi, upravo pod navedenim okolnostima se neizbe`no menjaju gotovo svi stari politièki pojmovi, relacije, znaèenja, pa i logika – kao što su, na primer, pojmovi: nacionalna dr`ava, dr`avna suverenost, odnos podanika i dr`ave – stara predstava o svetu kao zbiru svega što na planeti jeste, odnosno, prostom zbiru svih naroda i dr`ava. Taj proces univerzalizacije i globalizacije, koji je sna`no podr`an fantastiènim umno`avanjem èovekove tehnološke moæi, sa jednakom neminovnošæu bi završio u svojevrsnom totalitarizmu kao svom paradoksalnom rezultatu, kad ne bi na svom drugom polu, kao svoje bitno odreðenje, podrazumevao proces individuacije, odnosno slobodan razvoj i afirmaciju individualnog i posebnog. Svet tako stremi svome jedinstvu, potvrðujuæi pri tom realno jedinstvo èovekovog identiteta, kao i neizmerno bogatstvo rodnih i civilizacijskih razlika, od koji svaka ima pravo na `ivot i slobodan razvitak. Ali, kako svaka od njih uopšte da pre`ivi kad globalizacija stremi poistoveæenju, jednobojnosti, pa èak, u nekontrolisanom vidu, i sveopštem sivilu, a pojedinaènost je `ivotno zainteresovana da saèuva i razvije svoju razliku kao bitnu potvrdu svog identiteta? Sigurno je, da to nije stvar puke proizvoljnosti, sem ako

316

Jagoš Ðuretiæ

se uz sve to ne umeša sila „vezanih oèiju“. One razlike koje su najdublje istorijski utemeljene imaju, svakako, najviše snage da pre`ive i najviše „pravo“ da budu svoje, jer se na jedinstvu snage i istorijske uslovljenosti zasniva njihovo „pravo“ da uèestvuju u slobodi. Kada je reè o nastojanjima pojedinih etnikuma da izdvoje svoju dosad potiskivanu ili èak silom prigušivanu posebnost, sa ciljem punog afirmisanja svog posebnog identiteta, onda se to nastojanje pretvara u eminentno politièko pitanje, jer se tu, po pravilu, te`i izdvajanju iz veæ postojeæe dr`avno politièke celine, uspostavljanjem vlastite nacionalne dr`ave. Sve je to, doskora, gotovo redovno rešavano u ratnim sukobima. Internacionalna zaštita æe, iako ne bitno, smanjiti, ili po nekim shvatanjima, svesti na minimum ratnu i antagonistièku formu ostvarivanja tog demokratskog prava. Meðutim, to svakim danom èini sve neizvesnijom moguænost uspostavljanja istinskog demokratskog meðunarodnog poretka, s jedne strane, a s druge strane, veoma mnogo komplikuje odnos izmeðu unutrašnjeg i meðunarodnog politièkog faktora. Razmere tog problema postaju do kraja respektabilne tek kad se ozbiljno uzme u obzir èinjenica da je do sada (prema poznatim analitièarima savremenih tranzicionih procesa, Alfredu Stepanu i Huanu Lincu) registrovano osam hiljada etnikuma sa celovitim zasebnim jezicima, pa prema tome i na njima zasnovanim kakvim-takvim kulturama. Pošto æe se svet najverovatnije u daljem procesu demokratske globalizacije i univerzalizacije suoèiti postepeno sa osam hiljada zahteva za uspostavljanjem vlastite „spasonosne“ nacionalne dr`ave, teško je zamisliti Organizaciju ujedinjenih nacija sa osam hiljada delegacija koje zastupaju osam hiljada spasenih i osloboðenih etnikuma, a još je te`e zamisliti demokratski organizovani meðunarodni poredak u kome, na principu ravnopravnosti, saraðuju Mali i Veliki, Bogati i Siromašni, Civilizovani i Necivilizovani, Naoru`ani i Nenaoru`ani itd. Stoga nema ništa logiènije nego zakljuèiti da istorija sveta nije završena, ako uopšte neko poveruje još u tu moguænost, a pogotovu nije završena istorija meðunacionalnih sukoba, što se mnogim analitièarima evropskih integracionih procesa prikazuje kao sasvim bliska evropska buduænost. Ali, ako je reèeno da je demokratija imperativ našeg vremena, time ipak nije reèeno da se ona mora bezuslovno dogoditi svuda i u svakom sluèaju, niti da se ona mora dogoditi u doglednom vremenu, pa èak ni to da se ona uopšte mora dogoditi u formi oèekivanog totaliteta kao da se tu radi o nekakvoj prirodnoj zakonomernosti, a ponajmanje je, naravno, tim reèeno, da se ona danas dogaða bez velikih otpora i u èistoj formi. Naprotiv, sadr`ina predstojeæih istorijskih dogaðanja biæe, po svoj prilici, bitno obele`ena tim otporima, kako na unutrašnjem planu tako i u meðunarodnom prostoru. Istina, moæne sile „demokratskog Zapada“ danas aktivno podr`avaju unutrašnje demokratske procese širom sveta pod voðstvom Amerike, za razliku od nekadašnjih meðunarodnih tiranskih alijansi koje su stvarane za gušenje raznih društvenih i nacionalnih emancipatorskih pokreta i pokušaja. Ali najpre što treba

Demokratija kao „sudbina“

317

s tim u vezi reæi jeste, da ta podrška, bez obzira na njenu propagandistièku pratnju, ne poèiva toliko na solidarnosti tih sila sa bedom i neslobodom drugih, koliko na interesnim efektima koji se mogu oèekivati od komunikativne otvorenosti i meðunarodne tr`išne prohodnosti demokratskih sistema. Tamo gde se ti interesi na adekvatan i oèekivani naèin ne odazivaju, tamo ta podrška u svojoj doslednosti veoma èesto i veoma bitno otkazuje sve do skladne saradnje s despotskim re`imima. Drugim reèima, demokratija u meðunarodnom prostoru nema svoje zaklete i trajne protagoniste i prijatelje, barem za sada, ali je, bez sumnje u stalnom nespornom usponu njena moralna presti`nost kao garanta civilizacijskih èovekovih dostignuæa u njegovoj neprekidnoj te`nji slobodi, koja se kao veèno ista nepropadljiva nit provlaèi kroz sva velika iskušenja istorijskih vremena i „nevremena“. S druge strane, demokratija, baš zbog svoje nerazdvojne veze sa slobodom, „ne sme“ pobediti u odsustvu jasne svesti neslobodnih o njenoj `ivotnoj va`nosti i u odsustvu njihove narasle `udnje za njom sve do spremnosti za samo`rtvovanjem. U protivnom, buduæi da nema oslonca u sebi samoj, ona nije ni autentièna ni trajna, veæ se brzo pretvara u ono što najèešæe funkcioniše u meðunarodnom prostoru u znaku tzv. marionetske vlade, a na unutrašnjem planu kao licemerna demokratija i prevara. Brutalna sila, ona unutrašnja, a pogotovu ona spoljna, nije tu previše po`eljna i delotvorna. Štaviše, njena je delotvornost gotovo u potpuno obrnutoj srazmeri sa jaèinom i du`inom primenjenog nasilja. Lenjin, Staljin i svi potonji sovjetski „voði i uèitelji“, crpli su veru u napredak svetske civilizacije više iz sile sa kojom su raspolagali, nego iz privlaène snage samih vrednosti koje su taj napredak reprezentovale, baš kao što i savremeni amerièki lideri, s osloncem na ubedljivu suprematiju svoje moæi, pokušavaju tako èesto da narode sveta privedu poštovanju tzv. „amerièkog sistema vrednosti“ i „demokratiji“ dirigovanoj iz Bele kuæe. Noam Èomski je umnošæu velikog znalca i strašæu nepotkupljivog protagoniste veoma ubedljivo pokazao da su sve amerièke „emancipatorske“ i „humanitarne“ demonstracije sile nakon Drugog svetskog rata, a posebno ona, verovatno najbesmislenija meðu njima, 1999. godine u agresiji nad Jugoslavijom, donele neuporedivo više ljudske patnje, civilizacijskog nazadovanja i neverice u „amerièku pravdu“ i „slobodarsku misiju“, nego što im se mo`e pripisati delotvornog pomaka u uspostavljanju stvarne demokratije i slobode u svetu. Vidno nova etapa u demokratskom napretku dogodiæe se, naprotiv, upravo destrukcijom i rastakanjem pod dejstvom sopstvenih unutrašnjih protivreènosti te neprikosnovene svetske sile, Atlantske alijanse. To æe se desiti utoliko br`e ukoliko se ta sila bude bezobzirnije širila, ne vodeæi raèuna o „istorijskim neravninama“ na koje nailazi u svom „humanitarnom“ raznošenju demokratskih vrednosti po svetu. Taj neminovni kraj se naprosto veæ danas vidi „golim okom“, a Amerika je svoj istinski i nemerljiv doprinos uspostavljanju demokratije kao vladajuæeg

318

Jagoš Ðuretiæ

principa u savremenom svetu davala i davaæe svojim relativno uzorno razvijenim demokratskim ustanovama i besprimernim poverenjem u njihovu trajnu vrednost. Demokratija, dakle, jeste imperativ našeg vremena, ali samo pod pretpostavkom da naporom posebnih subjektivnih èinilaca to vreme do kraja razvije i realizuje svoje karakteristiène moguænosti, kao svešæu obuhvaæena `ivotno va`na potreba i cilj koji se mo`e, ali ne sme promašiti. Meðutim, pred nama stoji neizbe`no pitanje: od kojih subjektivnih èinilaca zavisi i da li æe taj cilj biti ili neæe biti doista promašen. Izgleda da se iz moguæeg mnoštva posebno mora izdvojiti uloga pojedinca koja, najbla`e reèeno, ni danas bitno ne slabi uprkos vidnom porastu uticaja demokratije i razvoju njenih ustanova. Taj prividni paradoks bi se morao objasniti, u jednom smeru, velikom i sve veæom koncentracijom ekonomsko-politièke, vojne i tehnološke moæi u rukama lidera i njihovog oligarhijskog okru`enja u najmoænijim demokratskim zemljama savremenog sveta, a u drugom, velikom manipulativnom (zlo)upotrebljivošæu raznih demokratskih prava i vrednosti, naroèito prava na nacionalno samoopredeljenje s pravom zasnivanja nacionalne dr`ave. I u jednom i u drugom sluèaju teško da se mo`e bitno dovesti u pitanje stara istina, da „istorijski individuum“, došavši u poziciju da donese odluke od bitne istorijske va`nosti, po pravilu, ne postupa po nalogu svoje neposredne volje, veæ pod sna`nim uticajem širih i znatno jaèih interesa. Ali, kako se ovi interesi ne moraju podudarati sa istorijski dozrelim zahtevima vremena, „individuum“ se oèigledno èesto naðe u situaciji da odluèi istorijski nesuvislo, bezlièno i nerealno. Još je kobniji sluèaj, meðutim, kad individuum, gonjen voljom za moæ i strasnom `eljom da ostavi veèni trag o svom postojanju, odluèi da samu istoriju kroji po svojoj volji zaslepljen silinom moæi kojom raspola`e ili pogrešno proèitanim šansama na uspeh. Uprkos èinjenici da je, lativši se u „Perestrojci“ demokratskih društvenih reformi, dobro razumeo poruke našeg vremena, Mihailo Gorbaèov bi mogao biti primer i za jedan i za drugi sluèaj. Jednostranim okonèanjem svog vojno-politièkog sistema, èije je politièke uslove raspuštanja autoritarno interpretirao i kontrolisao, on je onom drugom, sebi suprotstavljenom vojno-politièkom sistemu, Atlantskom paktu, znatno produ`io `ivotni vek i ostavio mu moguænost da se u meðunarodnom prostoru predstavi kao jedini „vlasnik“ i suvereni gospodar našeg vremena, koji æe pod neprikosnovenim voðstvom Sjedinjenih Amerièkih Dr`ava, jezikom neprikosnovene sile, propisivati norme i uslove uèešæa drugih u zbivanjima tog vremena. Da nije, u svom vlastoljublju i slavoljublju, gonjen potkupljivim „uraganom“ hvalospeva i svestranih podrški interesno motivisanog unutrašnjeg i spoljnog okru`enja, tako olako izgubio vezu sa stvarnošæu i propustio priliku da istorijski zrelom i diplomatski mudrom politikom iznudi jednovremeno raspuštanje oba

Demokratija kao „sudbina“

319

d`inovska vojno-politièka sistema, Gorbaèov ne samo što bi umanjio „tranzicione“ patnje svoga naroda i skratio put njegovog vraæanja u osnovni tok evropske istorije, veæ bi time pomogao da demokratski duh naše epohe bezbolnije i br`e doðe do svoga „prava“. Meðutim, on se ponašao ipak kao puki kompetetivni èinilac svog, još uvek starog vremena, koji, shvativši konaèno da mu je sistem dospeo u æorsokak i da je izgubio svetsku trku, hoæe, u nastupu dobre volje, da svu tu sistemsku starudiju baci na smeæe, te da tako, tretirajuæi zateèene istorijske okolnosti u maniru svojih boljševièkih predaka, odjednom promeni svet, objavljujuæi novi poèetak svega. Ali, ako izuzmemo unutrašnje politièke pretpostavke, postavlja se pitanje kakva je to, zapravo, suštinska razlika izmeðu filozofije savremenih amerièkih lidera i demokratski uklete i omrznute filozofije boljševizma, kad oni (ovi prvi), premre`ivši planetu svojom vojno i ekonomski nadmoænom silom, poruèuju svetu: „Demokratija – ili smrt“? Evroamerièki lideri, reæi æe se, preporuèuju svim nedemokratskim društvima najnapredniji moguæi sistem vladavine sa stanovišta jednakosti i slobode svih, pa sad sve to hoæe samo silom da ubrzaju. Ali, i boljševici su upravo to isto, slobodu i jednakost, hteli kao cilj, nastojeæi silom da se odmah domognu tog cilja. Amerièki lideri vide sebe danas kao predvodnike u ujedinjenom svetu slobode, baš kao što su i boljševici videli sebe u ujedinjenom svetu Sovjeta kao nesporne „voðe i uèitelje“ drugih. Amerièki lideri, insistirajuæi sve `ešæe na sveopštoj vladavini prava i jednakosti meðu ljudima i meðu narodima, sve više vide sebe i svoju zemlju iznad vladavine meðunarodnog prava i jednakosti meðu narodima, baš kao što su se i boljševièki voði postavljali u svom „realsocijalstièkom svetu“ kao arbitri koji najpravednije sude i vizionari koji od drugih bolje vide. Amerièki lideri, u drugoj polovini dvadesetog veka, u vreme velikog uspona njihove vojno-politièke i ekonomske moæi baš kao i sovjetski voði za vreme sovjetskog vojnog i ekonomskog uspona, ostvarujuæi svoju (amerièku) „uzvišenu“ humanitarnu i slobodarsku misiju širom sveta, izazvali su mnogo, veoma mnogo ljudskih `rtava. Ako na tom „putu slave“ ima kakve razlike vredne pomena, onda se ona, kako svedoèi Noam Èomski, sastoji u tome što su sovjetski lideri uništavali sopstveni narod, a amerièki lideri druge narode koje su `eleli da usreæe demokratijom, slobodom i blagostanjem. Time je, razume se, degradirana i sopstvena demokratija, a tuðe beskrajno poni`ene i obezvreðene. Sila, svaka pa i ova ljudska, ne mo`e sama sebe da obuzdava i svodi na manju meru nego što jeste. Zato se vodi borba za jednakost s kojom se demokratija suštinski uzajamno podr`ava, da bi se odbranila od „nadmoænih“ koji su joj samo po izuzetku iskreni, trajni i bezinteresni prijatelji. Takvi prijatelji demokratije mogu da budu samo ljudi izuzetne, zapravo dovoljne moralne snage u kojima svest o ravnopravnom postojanju drugih „mora“ da odnese prevagu nad onom karakteristiènom strašæu èovekovog biæa koju zovemo „volja za moæ“. Meðutim kad je reè o prelomnim istorijskim situacijama kao što je ova naša –

320

Jagoš Ðuretiæ

onda i više od toga. Svako vreme, naime, zahteva protagoniste sa svešæu „sopstvenih vršnjaka“ koje nazivamo vizionarima, ljudima zrele istorijske svesti koji su sposobni da razaberu šta je novo u svemu što se zbiva i sa èijim je delom raðanje tog novog bitno povezano. Pojedinci, koji svojim delima ne mogu da potvrde takve svoje osobenosti nemaju stvarne demokratske potencijale, te se ne mogu ni naæi u ulozi bitnih istorijskih èinilaca danas, bez obzira na to kakve se moæi uspeli da domognu. Sve što se danas u svetu zbiva ukazuje na to da `ivimo u vremenu koje veoma mnogo oskudeva u takvim pojedincima, što kvalitetne ishode savremenih demokratskih procesa u svetu èini krajnje neizvesnim. U odsustvu ovakvih istinskih istorijskih liènosti ovi procesi, kao što vidimo, èesto dospevaju u vrednosnu i dezintegrišuæu konfuziju, u „demokratsko bezakonje“, u teleološki æorsokak u kome „osnovne demokratske vrednosti“, a posebno pravo naroda na samoopredeljenje, postaju sredstvo s kojim æe bestidni balkanski mesijanski la`ovi koèoperno i slavodobitno zakucati na velika vrata istorije i izazvati rat, uz èudesnu asistenciju velikih zemalja „demokratskog sveta“. Beograd, 19. 4. 2001.

Democracy as “Destiny”
Summary: In this paper the changes in Serbia are analyzed within the broader context of the historical triumph of democracy over the systems of «real-socialism». Viewing the socialist experiment as a tragic violence against the “logic of history”, the author stresses the superiority of democratic systems and values. He therefore interprets the process of “transition” as the process of universalization of democratic ideals and institutions. But contrary to the optimist vision of the “end of history”, the author points out numerous challenges and dangers accompanying the process of globalization of “real democracy”, particularly in the sphere of international relations. Referring to Noam Chomsky’s views, the author is especially critical of the role that the USA, as the only superpower, ascribes itself in international politics. By making an analogy between the American foreign policy and the policy of USSR in times of communism, the author concludes that such a policy can be equally destructive for democratic ideals and values as was the case with Soviet policy with respect to ideals and values of communism. In conclusion, the author calls for an assertion of democratic values in the sphere of international relations and emphasizes the importance of individuals, as visionaries and historical figures, in the process of universalization of democracy. Key words: democracy, international politics, history, role of personalities, globalization, socialism, historical experience, transition, international relations.

8.
USTANOVE, CIVILNO DRU[TVO, SOCIJALNI AKTERI

.

pravednost. Umesto toga. Nezavisnost ima dva aspekta – nezavisnost suda kao institucije i sudije kao liènosti. U takvom ambijentu. moralnu. zabrane inkompatibilnih aktivnosti. politièke skuèenosti i podanièkog mentaliteta. rukovodeæi se idejom opšte pravde koja posreduje izmeðu pravne norme i stvarnosti. umesto vladavine prava vladavinu ljudi. Umesto demokratije imali smo autokratiju. a umesto socijalne pravde društvenu nepravdu. ono treba stvaralaèki da primenjuje propise. treba sprovesti korenitu reorganizaciju sudskog sistema i raspodele nadle`nosti. pre ostalih delova društva. . ni socijalne pravde. pravni sistem. Da bi postalo pravedno. U njoj. meðutim. Kljuène reèi: sudska vlast. sudstvo nije osvojilo ustavom zagarantovanu nezavisnost veæ se stavlja u slu`bu dnevne politike. ustavnost. stalnosti funkcije i rezidencijalne stalnosti. Uprkos proklamovanoj podeli vlasti na zakonodavnu.Zoran Ivoševiæ Sudija Vrhovnog suda Srbije Beograd Sudstvo kao nezavisna. korupciji i politièkoj moæi. Tu su znaèajna pitanja izbora i razrešenja sudija. profesionalnu i kadrovsku obnovu i postalo kompetentno da vrši sudsku vlast. pravo. Zbog svog izuzetnog društvenog znaèaja sudstvo. na vladavini prava i socijalnoj pravdi. pravedna i efikasna institucija Rezime: Iako je Srbija po va`eæem ustavu demokratska dr`ava zasnovana na slobodama i pravima èoveka i graðanina. zakonitost. kojima je bilo okovano skoro pola veka. neophodno je da postanu nezavisni. ni vladavine prava. mora proæi kroz „èistilište“. u praksi ovi principi dosad nisu bili poštovani. efikasnost sudova. Da bi sudovi istinski stekli svoju ustavnu poziciju. Srbiju njen Ustav veæ više od jedne decenije predstavlja kao demokratsku dr`avu zasnovanu na slobodama i pravima èoveka i graðana. da bi do`ivelo struènu. udru`ivanja i materijalnog polo`aja sudija. izvršnu i sudsku. pravedni i efikasni. za sve to vreme nije bilo ni demokratije. koja na njega utièe uglavnom preko izvršne vlasti i njenih oficijelnih i neoficijelnih poluga i derivata. podela vlasti. polo`aj sudija. sudstvo se mora osloboditi klasne pristrasnosti. imuniteta. Da bi sudstvo postalo efikasno. zasnovanu na nasilju. koja æe obezbediti redovnu obradu predmeta i odgovarati buduæem ustrojstvu decentralizovane i regionalizovane Srbije. na vladavini prava i socijalnoj pravdi.

Da bi sudovi došli sebi i pronašli put do svoje ustavne pozicije. Nezavisnost suda kao institucije ogleda se u njegovoj samostalnosti prema organima zakonodavne i izvršne vlasti. ove garancije se mogu svrstati u tri grupe: one koje utvrðuje Ustav. koja im je Ustavom veæ poverena. Nezavisnost sudija kao liènosti ogleda se u njihovoj slobodi da donose nepristrasne odluke. godine). ogranièavali ostale vlasti. koje je zastupala svemoæna partija. Ali. 1985. bez ogranièenja. organizacijama i pojedincima. izvršnu i sudsku vlast. sledeæi inerciju poluvekovne privr`enosti „istorijskim interesima klase na vlasti“. Nezavisno sudstvo Nezavisnost sudstva ima dve dimenzije. one koje utvrðuju opšteprihvaæena pravila meðunarodnog prava. na osnovu sopstvene ocene èinjenica i sopstvenog shvatanja zakona. pravedni i efikasni. moraju postati nezavisni. ne dozvoljavajuæi nijednoj da postane apsolutna. 1983. Ustav razgranièava zakonodavnu. veæ samostalno i nezavisno. šta to sve vredi kad sudovi nisu osvojili vlast. jer se njihovi nosioci ne mogu ogranièiti sopstvenom veæ tuðom voljom. pretnji ili intervencija. podsticaja. te`eæi da uspostavi a potom i odr`ava ravnote`u podeljene vlasti u okviru jedinstvene dr`avne organizacije. nego uvek u skladu sa ustavom i zakonom. Najpotentnije su one koje utvrðuje sam Ustav. ali i prema svim drugim organima. nego samo ono što ustav ne zabranjuje. godine) i Osnovna naèela o nezavisnosti sudstva (Milano. 1. Sudska vlast se ne mo`e vršiti kako drugi hoæe. kao liènosti. kako bi oni. Va`ne su i zakonske garancije. Izvršna vlast ne mo`e izvršavati propise kad i kako hoæe. Oni se još nisu oslobodili podanièkog duha i politièke skuèenosti. Bez podele vlasti nema pravne dr`ave. Garancije iz opšteprihvaæenih pravila meðunarodnog prava deluju kao deo unutrašnjeg pravnog sistema. stav 2. Tako je upropastilo istorijsku priliku da u proklamovanom naèelu podele vlasti naðe svoje pravo mesto. samostalnim vršenjem svojih ovlašæenja. Ovakvu sadr`inu nezavisnosti sudstva odreðuju Univerzalna deklaracija o nezavisnosti pravosuða (Montreal.324 Zoran Ivoševiæ sudstvo se stavilo u slu`bu dnevne politike. na osnovu èlana 16. Ustava Jugoslavije. poveravajuæi svaku od njih posebnim organima. kao institucije. ma od koga i bilo iz kojih razloga. Zakonodavna vlast ne mo`e uzakoniti sve što hoæe. Druga se odnosi na nezavisnost sudije. neposrednih ili posrednih. koji do njih dopiru uglavnom preko izvršne vlasti i njenih oficijelnih i neoficijelnih poluga i derivata. Nezavisnost sudstva nije makla od proklamacije. Kako stoje stvari sa našim sistemom garancija sudske nezavisnosti? . pritisaka. pa ne uspevaju da se suprotstave uticajima dnevne politike. Prva se odnosi na nezavisnost suda. iako se zakon lakše menja od Ustava. uticaja. zakona i drugih opštih akata. one koje utvrðuje zakon. Prema izvoru normiranja. na osnovu ustava. zato što ne funkcionišu garancije sudske nezavisnosti.

godine osnovano je i Društvo sudija Srbije. Sudija ne mo`e obavljati slu`bu ili posao. godine – jun 2000. unazadio kadrovski sastav sudstva. nezavisno od unapred utvrðenog rasporeda poslova. jer se odnosi na pritvor. lako i veselo. koji bi. tridesetak sudija. kao kod njih. èime se onemoguæuje „nameštanje“ predmeta odreðenom sudiji. Ovo udru`enje uskoro nastavlja sa radom. Aprila 1997. Ustav odreðuje razloge za razrešenje. Pravilo „sluèajnog sudije“ omoguæuje da svaki sudija dobije sluèajni predmet. Imunitet sudija postoji po Ustavu. o imunitetu sudije ne odluèuje Vrhovni sud nego Narodna skupština. mogao postati i organ izbora. sledeæi zahteve dnevne politike. Ovu zakonsku garanciju. a njihovo utvrðivanje poverava Vrhovnom sudu. Sudije bira Narodna skupština. ali je njegov rad onemoguæen odbijanjem zahteva za registraciju i represivnim razrešenjem tridesetak sudija koji su bili njegovi èlanovi. (U operetskom suðenju Bilu Klintonu i ostalim „milosrdnim anðelima“ odr`anom u Beogradu. Udru`ivanje sudija doprinosi nezavisnosti sudstva.). U poslednjoj „sezoni lova“ na sudije (novembar 1999. Stalnost sudijske funkcije je predviðena Ustavom. Rezidencijalna stalnost je takoðe predviðena Ustavom. odnosno. ako su nespojivi sa sudijskom funkcijom (obavljanje izvršne ili zakonodavne vlasti. Re`im razrešenja sudija je relativno dobro postavljen. jer se njihova profesionalna udru`enja i zala`u za samostalno i nezavisno vršenje sudske vlasti. Ali. nije moglo da naðe zaklon iza ove ustavne garancije. ali najveæi uticaj u postupku izbora ima ministar pravde. Zabranu inkompatibilnih aktivnosti sudije predviða sam Ustav. Krajnje je vreme da se u postupak izbora sudija uvede visoki sudski savet. predsednici sudova su prezirali. koji je u poslednjih nekoliko godina. Ova ozbiljna bolest sudstva leèi se razrešenjem predsednika suda. kao organ predlaganja sudije. „nameštanje“ sudije odreðenom predmetu. sa promenama Ustava. ali i relativizovana politièkim potrebama establišmenta. obrazovali „specijalna veæa“. ali je slabijeg kapaciteta od imuniteta nosilaca zakonodavne i izvršne vlasti. koji su se zalagali za nezavisno sudstvo. za ovu zabranu mnoge sudije nisu marile. što iritira princip podele vlasti. a svaki predmet sluèajnog sudiju. vršenje politièkih i upravnih funkcija i sl. jer su u politièki osetljivim predmetima. degradiranu na nivo poslovnièkih odredaba. ali taj lek još nije uvezen. s tim što Zakon o sudovima precizira da to èine njegova Opšta sednica (predsednik i sve . sa istim ciljem. a ne i pokretanje kriviènog postupka. Dok o imunitetu ministra odluèuje Vlada.Sudstvo kao nezavisna. na predlog njenog Odbora za pravosuðe. a o imunitetu poslanika Narodna skupština. pravedna i efikasna institucija 325 Uticaj sudstva na izbor sudija ne postoji. glavnu ulogu je imao èaèanski sudija). naroèito ako su bile na du`nosti predsednika suda. ali se ne poštuje. godine).

prilagoðavajuæi ih `ivotu. jer je izbor sudija vršen po kriterijumu partijske pripadnosti i politièke podobnosti. Uèestali su politièki procesi. politièke skuèenosti i podanièkog mentaliteta. Sudski bud`et kod nas ne postoji (jer je deo opšteg bud`eta koji predla`e Vlada. mora proæi kroz danteovsko „èistilište“. vanpravna hapšenja. veæ stvaralaèki primenjuje propise. nezavisnost sudstva se udaljila i od svoje iluzije. Sudstvo je zagaðeno dnevnom politikom. Zato se sve èešæe i sve više govori o korupciji. Posle odstranjivanja sudija koji su se javno zalagali za nezavisno sudstvo. koja stra`ari izmeðu propisa i stvarnosti preobra`avajuæi pravne norme u pravni poredak. Tako su prièe o njoj još uvek bezimene. a sve dok je tako. nekad što nije potpun. da bi do`ivelo struènu. pa uvek izmièe njihovoj kontroli: nekad što propisa nema. nekad što postoji drugi razlog nemoæi pravne norme. Njen novi saziv je tu odluku stavio van snage. U tom nastojanju sud ne stvara pravo (to pripada zakonodavnoj vlasti). šta to vredi kada se pri razrešenju onih tridesetak sudija nije poštovao ni Ustav ni Zakon. a da sa du`nosti odu sudije izabrane po partijskom i politièkom kriterijumu. Suðenja su pretvarana u politièke tribine i predizborne mitinge. Iako bi plate sudija morale biti primerene va`nosti funkcije i srazmerne odgovornosti. `ivot je dinamièniji i suptilniji od propisa. U takvim situacijama. Opšta sednica Vrhovnog suda nije sazvana. sud ne mo`e odbiti da sudi. naroèito u privrednom sudstvu i na poslovima istrage. nekad što nije jasan. Materijalni polo`aj sudija je bedan. Ali i stanje straha. Zato više ne treba da traga za voljom vladajuæe klase osluškujuæi šapat dnevne politike ili postupajuæi po nareðenju. sudije koje primaju veæ imaju zvanje „primarijusa“. mora se najpre osloboditi klasne pristrasnosti. Najmanje što u tom smislu treba uèiniti je da se neustavno razrešene sudije vrate na du`nost. a usvaja Narodna skupština). Zato sudstvo. te sto`erne vrline. a ne znanja i ugleda. one su na granici nutricionistièkog minimuma.326 Zoran Ivoševiæ sudije tog suda). nekad što je izgubio smisao. U poslednjim godinama tek izmaklog veka. veæ mora nastojati da dopre do opšte pravde. A da bi postalo takvo. moralnu. pre ostalih delova društva. Pravedno sudstvo Da bi nezavisno sudstvo bilo dostojno demokratije. izvršenja i ubla`avanja kazni. Ali. sudska nezavisnost æe biti iluzija. 2. . nesigurnosti i neizvesnosti. Ugled sudske vlasti je upropašæen. kojima je bilo okovano skoro pola veka. mora postati i pravedno. profesionalnu i kadrovsku obnovu i postalo kompetentno da vrši sudsku vlast. montirana suðenja. a Narodna skupština je donela odluku o razrešenju. Pravedan sud svakome daje ono što mu pripada u jednakom postupanju sa jednakim stvarima i u nejednakom postupanju sa nejednakim stvarima srazmerno njihovoj nejednakosti. u sudovima je zavladalo stanje ogorèene rezignacije.

kao što su ideja jednakosti i jednakog postupanja. S. da ga dopuni. veæ mora uspostaviti pravni poredak uprkos tim manama. ideje normalnog i razumnog. meðutim. pošto ona. dakle. Zato je suðenje po praviènosti – supsidijarno. humanost. Ova dva metoda mogu. a još manje meðusobno protivreèna. otklanjaju nejasnoæe i protivreènosti u propisima i udahnjuje `ivot „istrošenoj pravnoj normi“. Suðenje po praviènosti nije ni ideološko ni sentimentalno suðenje. „Suditi po praviènosti praktièno znaèi. a drugi suðenje po praviènosti“ (B. Ako korene tog stabla stalno nalivaju bistri potoci razuma. etièki. tj. treba dopunjavati i rešenja tra`iti na sekundarnom planu praviènosti. sudska odluka se mora zasnivati na pravnoj normi. Ukoliko propisa nema. Markoviæ). naime.Sudstvo kao nezavisna. Iz reèenog proizlazi da „ne postoje i ne mogu istovremeno postojati u okviru jednog pravnog poretka dva uporedna i meðusobno neusklaðena. mora se startovati sa èisto juristièkim elementima i razlozima (kao što su pravni propis ili ugovor) pa tek tamo gde oni nisu dovoljni. vladajuæa društvena merila vrednosti.. Praviènost. pravedna i efikasna institucija 327 pozivajuæi se na mane propisa. politièki. boleæivost i sl. mane i jesu razlog što je praviènost dopunski rekvizit sudskog odluèivanja kojim se popunjavaju pravne praznine. Nasuprot tome. S. Markoviæ). S. Jelinek). tehnièki. bilo da su ta merila zasnovana na nekoj apstraktnoj dogmi (individualna sloboda. obavezuje sud i kad ima mana. tj. Usled ovoga. i neki bli`i i konkretniji logièki i realan društveni razlog. Ali. . biti komplementarni elementi jedinstvenog koncepta sudske zaštite. u oblasti juristièkih vakuma. koji dopušta primenu praviènosti kad se poka`e da pravo ne postoji ili da nije dovoljno za uspostavu pravnog poretka. ekonomski. društvena solidarnost). u naèelu.). Iza njega mora da stoji. ili da je nedovoljna. ne mo`e delovati nasuprot pravnoj normi. S. praznina i nejasnosti. sud æe uspostaviti pravni poredak suðenjem po praviènosti. bio ovaj racionalan.. onemoæali ili beznade`no bolesni. suditi po praviènosti znaèi suditi po izvesnim objektivnim. „Suðenje po praviènosti nikako ne znaèi proizvoljno suðenje po liènim i subjektivnim merilima sudije. racionalnim i društvenim. norma je „iskljuèivo nadle`na da ka`e šta je u konkretnom pozitivnom poretku i pravno i pravièno“ (B. koje uvek daje sve`e plodove na zelenom stablu `ivota. objektivni društveni interes. U prvom planu. Ako nema pravnih praznina. Ali. nauènim kriterijumima. Markoviæ). prosto praktièan ili sve to zajedno“ (B. ako se poka`e da odgovarajuæe norme nema. reèi ‘pravièno je’ nije ni poslednji ni samo dovoljan argument kojim se mo`e obrazlo`iti sudska odluka. od kojih bi jedan bio suðenje po pravu. onda æe sud udahnuti `ivot propisima i kad su ustajali. ideologijama uopšte ili na nekom etièkom principu ili oseæanju (altruizam. ‘opravda’. Zato sudska praksa nije puko presaðivanje propisa u ambijent stvarnosti. kao izvor prava. koja – kao što je napred pokazano – sa svoje strane znaèi neprekidno zala`enje u konkretan odnos i istra`ivanje objektivne društvene norme koju na taj odnos treba primeniti“ (B. veæ njegovo kreativno ukrštanje sa stvarnošæu. ako su propisi jasni i meðusobno usklaðeni i ako nema drugih nedostataka u pravnom sistemu. Markoviæ). sud æe obezbediti zaštitu na osnovu praviènosti. suditi i rezonovati na dvostrukom planu. Pošto je u njoj veæ sadr`an „etièki minimum“ (G. pravna metoda suðenja.

a na okonèanje postupka – više godina. Ako oni budu organizovani tako da u razumnom roku savladaju priliv predmeta. naroèito u upravnoj materiji. jer se anga`uje upravo u onoj sferi stvarnosti koja je suptilnija od propisa. pored suverenog vladanja pravnom tehnikom. za uzvrat. Prvostepeni sudovi su tradicionalno „usko grlo“ sudske vlasti. Ovakvo stanje nala`e da se organizacija sudova postavi tako: da prvostepeni sudovi profunkcionišu. Neposredan dodir prava i `ivota bio bi prekinut. praviènost je znaèajan èinilac dobrog suðenja. Simbol slo`ene i dinamiène realnosti. A ne bi bilo ni dobro. Od praviènosti. dobili znatno širu prvostepe- . da specijalizovani sudovi preuzmu „svoje predmete“ iz opšteg arsenala predmeta. jedan naèin rezonovanja. Stanje nije zadovoljavajuæe ni u drugostepenim sudovima. a u razlièitim sluèajevima. dakle. sentimentalnost ili slièno stanje duha. Prvostepeni sudovi opšte nadle`nosti. pri èemu bi okru`ni sudovi sasvim izgubili drugostepenu nadle`nost a. To i nije tako komplikovano. ona mora ostati otvorena da bi mogla obuhvatiti svu raznoliku duhovnu i biološku sadr`inu društva u sadašnjosti i buduænosti. ne treba unapred oèekivati neka konkretna uputstva. pre svega. Bli`e odreðivanje praviènosti nije ni moguæno. korupcije i drugih negativnih pratilaca „slobodnog suðenja“. arbitrarnost. S. da Vrhovni sud postane kasacioni. razlièito. jednu metodu tumaèenja prava. (B. To sudiji pru`a priliku da se u suðenju oslobodi rutinskih pravnih rezona i rešenje potra`i u slojevitoj strukturi komutativne. Zatvorena u formulu i u apstraktne oblike suve logike. èitavo sudstvo æe se osloboditi nea`urnosti. Pri tom. Pravièan je sudija koji jednako sudi u svim jednakim sluèajevima. Ne treba. neprincipijelnosti. pri èemu se trudi da se prema drugome odnosi kao i prema sebi. da apelacioni sudovi preuzmu celokupnu drugostepenu nadle`nost. U njoj treba videti.328 Zoran Ivoševiæ Bez obzira što deluje „iz drugog plana“. – Iz tog razloga ne postoji ni neki stalan recept za iznala`enje praviènih rešenja. Zato su nedelatni. niti bi uspela da popuni praznine staroga. ni oèekivati potpunu materijalnu odreðenost ideje praviènosti niti je `eleti. ali i srazmerno razlièitosti. mora paziti da ne zapadne u proizvoljnost. nea`urni i neefikasni. Èak je i Vrhovni sud opsednut velikim brojem predmeta. „Definisana praviènost ne bi više bila praviènost. meðutim. te ne bi mogla da obuhvati ni novo pravo koje `ivot svakodnevno stvara. koja. niti da uðe u pojedinosti konkretnog sluèaja. drugim reèima. ona bi se i sama sasušila. Normalna apsorpcija predmeta biæe obezbeðena ako prvostepena nadle`nost bude podeljena izmeðu opštinskih i okru`nih sudova. kao i da ne postane `rtva pristrasnosti. Efikasno sudstvo Sudovi nisu organizovani na naèin koji omoguæava uspešno vršenje sudske vlasti. distributivne ili etièke pravde. To naroèito va`i za prvostepene sudove (pogotovo u graðanskoj materiji) kod kojih se na uzimanje predmeta u rad èeka više meseci. Markoviæ) 3. predstavlja i jedno mnoštvo drugih znanja i ocenjivanja vrednosti“.

koji su do sada bili jedini „èisti“ prvostepeni sudovi. kao i sve predmete iz vanparniène. postao bi kasacioni sud u pravom smislu te reèi. zemljišnoknji`ne i bele`nièke materije. Okru`ni radni sudovi bi sudili u sporovima povodom: radnih odnosa. Privredni i radni sudovi bi bili organizovani kao specijalizovani sudovi i to na nivou okru`nih sudova. ali višeg ranga od opštinskih sudova. imenovanja i razrešenja organa u pravnim licima. U drugom stepenu sudili bi apelacioni sudovi. da utvrðuje naèelne pravne stavove i naèelna pravna mišljenja. Koncentracija nadle`nosti u rešavanju tih sporova ubrzala bi sudski postupak i unapredila kvalitet sudskih odluka. Zato bi sudija okru`nog suda imao viši rang od sudije opštinskog suda. rastereæen instancione nadle`nosti u kriviènim i parniènim predmetima kao i nadle`nosti u rešavanju upravnih sporova. Stoga bi to. pravedna i efikasna institucija 329 nu nadle nost. naroèito u graðanskoj materiji. Apelacioni radni sud bi odluèivao o `albama protiv odluka okru`nog radnog suda. dok bi se oslobodili slo`enijih predmeta u kriviènoj i parniènoj materiji. Oni bi bili iskljuèivo `albeni sudovi i ne bi imali nikakvu prvostepenu nadle`nost. socijalnog osiguranja. Apelacioni sudovi. Apelacioni privredni sud bi odluèivao o `albama protiv odluka okru`nog privrednog suda. Vrhovni sud. da daje mišljenja o nacrtima zakona i drugih propisa od znaèaja za vršenje sudske vlasti. bili okru`ni privredni sudovi i okru`ni radni sudovi. Specijalizovani upravni sud bi preuzeo nadle`nost Vrhovnog suda Srbije i okru`nih sudova u rešavanju upravnih sporova. jer bi sudili u slo`enijim predmetima graðanske i kriviène materije. izvršne. zapravo. Specijalizovani upravni sud. Opštinski sudovi. zadr`ali bi jednostavnije predmete u kriviènoj i graðanskoj materiji. Okru`ni sudovi. štrajka. Ali zato bi bili `albeni sudovi za sve prvostepene sudove opšte i specijalizovane nadle`nosti. sindikalnih sporova. Apelacioni sudovi specijalizovane nadle`nosti odluèivali bi o `albama protiv odluka specijalizovanih okru`nih sudova.Sudstvo kao nezavisna. koji su do sada bili prete`no drugostepeni a delimièno prvostepeni. zadovoljavanja stambenih potreba iz radnog odnosa. primene ili promene kolektivnih ugovora. Vrhovni sud. Specijalizovani privredni i radni sudovi. . Osnivanjem Apelacionog privrednog suda prestao bi sa radom Viši privredni sud. Apelacioni sudovi opšte nadle`nosti odluèivali bi o `albama protiv odluka opštinskih sudova i okru`nih sudova. Preostalo bi mu: da odluèuje o vanrednim pravnim lekovima. da obavlja druge poslove kao reprezent sudske vlasti. postali bi iskljuèivo prvostepeni sudovi. zakljuèenja. da se stara o jedinstvenoj primeni zakona od strane sudova. Okru`ni privredni sudovi bi zadr`ali celokupnu nadle`nost sadašnjih privrednih sudova. Tako bi sudstvo dobilo dve vrste sudova sa iskljuèivom prvostepenom nadle nošæu.

Okru`ni sudovi. Razumna demokratska Srbija oèekuje da postane decentralizovana regionalna dr`ava. Vrhovni sud bi postojao i u Republici i u autonomnim pokrajinama. . kao i lokalne propise donesene u autonomnoj pokrajini. Upravni sud za teritoriju autonomne pokrajine odluèivao bi o zakonitosti upravnih akata zasnovanih na pokrajinskim propisima i lokalnim propisima donesenih u autonomnoj pokrajini. okru`ni privredni sudovi i okru`ni radni sudovi bi se ustanovljavali za podruèja okruga. 2001. pored republièkih propisa. Usuðujem se da je zamislim kao dr`avu sastavljenu od: opština – kao osnovnih teritorijalnih jedinica. Opštinski sudovi. Naravno. okruzima i oblastima. okru`ni sudovi opšte i specijalizovane nadle`nosti i apelacioni sudovi opšte i specijalizovane nadle`nosti u autonomnim pokrajinama bi. 4. pored republièkih propisa. okruga – kao subregionalnih zajednica opština. Beograd. oblasti – kao regionalnih zajednica okruga i dve autonomne pokrajine – koje bi i same bile regionalizovane opštinama. Opštinski sudovi. Vrhovni sud autonomne pokrajine odluèivao bi o vanrednim pravnim sredstvima protiv odluka zasnovanih na pokrajinskim propisima i lokalnim propisima donesenim u autonomnoj pokrajini.330 Zoran Ivoševiæ Sudstvo decentralizovane i regionalizovane Srbije. Upravni sud za teritoriju Republike odluèivao bi o zakonitosti upravnih akata zasnovanih na republièkim propisima i lokalnim propisima donesenih u Republici bez autonomnih pokrajina. 4. ovakva organizacija sudske vlasti mogla bi da usledi samo posle odgovarajuæih ustavnih promena. Upravni sudovi bi se ustanovljavali za podruèje Republike i za podruèja autonomnih pokrajina. Apelacioni sudovi bi se ustanovljavali za podruèja oblasti. primenjivali i pokrajinske propise. Svi opštinski sudovi. Opštinski sudovi bi se ustanovljavali za podruèja opština. svi okru`ni sudovi opšte i specijalizovane nadle`nosti i svi apelacioni sudovi opšte i specijalizovane nadle`nosti u zemlji primenjivali bi republièke propise. okru`ni sudovi opšte i specijalizovane nadle`nosti i apelacioni sudovi opšte i specijalizovane nadle`nosti u Republici bez autonomnih pokrajina bi. primenjivali i lokalne propise donesene u tom delu Republike. Vrhovni sud Republike odluèivao bi o vanrednim pravnim sredstvima protiv odluka zasnovanih na republièkim propisima i lokalnim propisima donesenim u Republici bez autonomnih pokrajina.

political partiality and slavish mentality which have beset it for almost fifty years. constitutionality. the judicial system and the distribution of competences ought to be radically reorganized in such a way as to ensure a regular processing of cases and correspond to the future decentralized and regionalized Serbia. ban on incompatible activities. . legality. right of association and the material status of judges. In order for the judiciary to become just. just and efficient. In order for the judiciary to win in practice its constitutional position it is necessary for it to become independent. being guided by the idea of general justice that mediates between the legal norm and reality. Because of its utmost importance the judiciary is the first of all segments of society that has to go through a „purgatory“ and renewal in terms of expertise. justice. In spite of the proclaimed division of power into legislative. on rule of law and social justice. Key words: judicial power. it must get rid of class bias. professionalism and personnel. position of judges. legal system. Rather it has been in the service of current politics whose influence mostly comes from the executive power and its official and unofficial levers and derivations. efficiency of the judiciary. executive and judicial. the law. permanence of function and residential permanence. pravedna i efikasna institucija 331 The Judiciary as an Independent.Sudstvo kao nezavisna. Here the following issues are relevant: appointment and dismissal of judges. This is a precondition for its ability to enforce its power competently. in practice these principles have not been respected. morality. the judiciary has not really acquired its constitutionally guaranteed independence. immunity. division of power. Independence has two aspects – independence of the judiciary as an institution. and independence of the judge as a person. Instead the judiciary ought to apply rules in a creative manner. Just and Efficient Institution Summary: Although the Constitution defines Serbia as a democratic state based on human and civil liberties and rights. In order for the judiciary to become efficient.

.

kultura.. kao protivte`e ili društvene opozicije vlasti. antimilitarizam. suoèavanja sa zloèinima i odgovornošæu. polazi od pretpostavke da nakon smene starog re`ima u Srbiji i SR Jugoslaviji postoje šanse za uspostavljanje normalnog. suprotstavljanja èinjenjem govoru mr`nje i nacionalizmu. nedovoljno razvijeno civilno društvo. koja u društvima „real-socijalizma“. Tekst. koliko æe se istinska tranzicija Srbije i SR Jugoslavije u liberalno-demokratski poredak ostvariti pre svega zavisi od dinamike i kvaliteta koraka uèinjenih na putu ostvarenja oba pola navedene paradigme. nema vladavine prava – poèinje da va`i i za Srbiju i SR Jugoslaviju. ukljuèujuæi èinjenicu nedovoljne diferenciranosti graðanske opcije unutar opštenarodnog otpora iz koga je rezultirala pobeda nad bivšim re`imom.Dragica Vujadinoviæ Pravni fakultet Beograd Prepreke i perspektive razvoja civilnog društva u SRJ Rezime: Tekst polazi od pretpostavke da moderno društvo karakteriše paradigma „pravna dr`ava-civilno društvo“. takoðe. uspostavljanja pravne i socijalne sigurnosti. politièka kultura tolerancije. Ogranièavajuæi faktori demokratskog preobra`aja i u aspektu ustanovljenja pravnog poretka i u sferi razvoja civilnog društva su višestruki: nasleðena razorena i korumpirana dr`ava. Generalni stav – da unutar paradigme liberalno-demokratskog poretka civilnog društva ne mo`e biti bez pravne dr`ave. U tom smislu. Konkretno uzev. veoma je va`no razmotriti ogranièavajuæe faktore za razvoj civilnog društva u Srbiji danas. te da bez razvoja civilnog društva. Kljuène reèi: Civilno društvo. civilnog društva ne mo`e biti bez ka`njavanja za ratne zloèine i druga kriminalna dela. formiranja nezavisnog sudstva.. antinacionalizam. razoreno društvo u svim vitalnim segmentima – ekonomija. društvena opozicija. borbe protiv korupcije i sive ekonomije. kao ni u SRJ nastaloj nakon raspada SFRJ. nije funkcionisala. obrazovanje. javne kontrole nove vlasti (uz beskompromisno demistifikovanje nove „opozicije“) i generalnog unapreðenja društvene opozicije.. modernog liberalno-demokratskog poretka. . dekriminalizacije policije. Meðutim. kao ni bez razvoja politièke kulture tolerancije i nenasilja. Pretpostavke za razvoj civilnog društva su neodvojive od suzbijanja navedenih ogranièavajuæih faktora. vladavina prava. socijalna politika. mediji.

a apsolutna vlast kvari apsolutno. ali predstavlja korektiv politièkom polju (vlasti i delovanju stranaka). iako. Pejn. Ustav i ustavne garancije ljudskih prava. ombudsmani… nisu sami po sebi dovoljna osnova ili garancija funkcionisanja ogranièene vlasti. Civilno društvo (društvena opozicija) je kontrabalans u odnosu na dr`avnu vlast i u odnosu na politièko polje. politièki (podela vlasti). Savremeno shvatanje principa vladavine prava ima nekoliko aspekata: juristièki (vladavina zakona). parlamentarni sistem. ustavno sudstvo. Lok. vanredni izbori. vladavina prava. arene demokratije su: ekonomsko društvo. da se ne zatvori u sebe i ne uspostavi odnose (politièkih) elita i masa. dok je èetvrti aspekt vezan za postojanje civilnog društva kao korektiva vlasti (neodvojivo od slobodne javnosti i demokratske politièke kulture). politièko društvo. Mil. da ne posegne za autonomijom društva. Hegel. Tokvil). periodièni izbori. naravno. svojim `ivotom i slobodom). efikasna administracija i graðansko društvo. Civilno društvo. Pojam civilnog društva kod klasiènih mislilaca (Hobs. centriran je oko pojma vlasništva (nad privatnom svojinom. partijski pluralizam i delovanje opozicije. Politièko društvo je vezano za podelu vlasti i politièki pluralizam. Po Robertu Dalu. totalitarizma). Ideja ogranièavanja politièke moæi je u bitnoj povezanosti s idejom civilnog društva. uspostavlja se komplementarnost pravne dr`ave i civilnog društva. Iskaz – svaka vlast kvari. u odnosu na politièko polje – da se ne osamostali u odnosu na graðanstvo. U odnosu na dr`avu – da ne postane dominantna sila. shvaæeno kao dijalektièki proces. a u u`em smislu za stranke. civilnih asocijacija u udru`enja i pokrete koji su civilizacijski retrogradni. Savremeno shvatanje civilnog društva se vezuje za pojmove pozitivne slobode i participatornog karaktera društvenog delanja. koalicije stranaka i biraèko telo. razvoj liberalne dr`ave – sa idejom ogranièene vlasti i minimalne dr`ave koja štiti . jesu njeni nu`ni preduslovi. Od vremena kada se formirala moderna. Graðansko društvo ne mo`e bez politièkog društva da sprovede demokratiju. konstitucionalni (ustavno garantovanje osnovnih ljudskih prava). nesvodivost društvenog polja na dr`avno). sadr`i i kvalitet kontrabalansa sopstvenom kvarenju: pretvaranju autonomne liènosti u depersonalizovani deo mase. podela i meðusobna kontrola tri oblika vlasti. mo`e se parafrazirati u smislu da je svaka vlast pa i ona najdemokratskija sklona kvarenju. u smislu „kolonizacije sveta `ivota“ (autoritarnosti. Preduslovi funkcionisanja ogranièene vlasti ne mogu se svesti na institucionalnu politièko-pravnu regulativu. slobodne javnosti u manipulisanu. Za klasièno shvatanje civilnog društva polazna taèka je individualni graðanin kao vlasnik svojine (negativna sloboda.334 Dragica Vujadinoviæ Govor o modernoj dr`avi i ogranièenoj vlasti je neodvojiv od govora o civilnom društvu. Otuda.

.(prir. spontanost i samoniklost.2 Znaèajan sastavni deo civilnog delanja je graðanska neposlušnost. moderni pojam civilnog društva podrazumeva slo`eni model u kome se civilno društvo odreðuje u odnosu na neka bitna polja društvenog `ivota.. u dr`avama bivšeg „real-socijalizma“ elementi civilnog društva su – kolikogod redukovano i inicijalno – ipak uspostavljeni pre pravne dr`ave i na neki naèin su predstavljali prethodnicu i podsticaj (kao socijalna baza koja se formirala uprkos i nasuprot represivnim re`imima). proceduralna demokratska pravila i institucije (najèešæe u obliku višestranaèke parlamentarne demokratije). To je polje vaninstitucionalne politike ili posredujuæe polje izmeðu pojedinca. Pavloviæ. taènije. meðususedska i lokalna solidarnost. obrazovanja. To se. H Arendt. na drugoj strani. kao što su ekonomsko. društva uopšte uzev. porodice. na jednoj strani. za tranziciju tih dr`ava u pravcu uspostavljanja liberalno-demokratskih poredaka. koje su na pervertirani naèin pripadale modernom društvu. Poljsku i Èešku – u kojima je „real-socijalizam“ prevladan 1 2 3 Videti: tekst V. demokratskih institucija javnog delovanja). Zagreb 1996. Pavloviæ. koji stavlja naglasak na udru`ivanje i na formiranje demokratske javnosti (demokratske politièke kulture preko medija. . tj.3 U bivšim dr`avama „real-socijalizma“.). dakle. eminentno moderni spoj „pravna dr`ava – civilno društvo“ nije funkcionisao. na širenje polja samoodreðenja graðanina i samoorganizovanja graðana meðu sobom. Potisnuto civilno društvo.1 Najva`nije pretpostavke za postojanje civilnog društva su: vladavina prava i pravna dr`ava. Beograd 1995. kako Hana Arent ka`e. kulturno i politièko. pre svega. „Graðanska neposlušnost“. Vujadinoviæ. i dr`ave i institucionalne politike. garantovana graðanska prava i slobode. demokratska politièka kultura. u kojima komplementarno deluju pravna dr`ava i civilno društvo. Beograd 1995. 242. a s razvojem liberalno-demokratske dr`ave i s njenom krizom javlja se i moderni pojam „civilno društvo“. odnosi na deo dr`ava Istoènog bloka – Maðarsku. nepolitièki i neklasno zasnovana kolektivna akcija. niti je postojala pravna dr`ava niti je postojalo civilno društvo. U odnosu na klasiènu paradigmu u kojoj se civilno društvo razmatra samo u odnosu na politièku dr`avu. mada odnos civilno društvo-dr`ava ostaje u fokusu i ima ulogu osnovne paradigme. tr`išna ekonomija i privatna svojina. Potisnuto civilno društvo. Videti: tekst D. u: V. „narušavanje zakona u svrhu provere njegove ustavnosti“. kao nerazdvojni elementi ili aspekti poretka zasnovanog na vladavini prava. participativna demokratija i sloboda samoorganizovanja. (prir). str. Politièki eseji. Za razliku od normalnih liberalno-demokratskih zemalja Zapada. Pavloviæa u: V. Civilno društvo deluje kao horizontalna mre`a ljudskih odnosa koje karakterišu: neposredna komunikacija.Prepreke i perspektive razvoja civilnog društva u SRJ 335 pojedinca kao vlasnika – predstavljao je prvu sponu s teorijom i praksom civilnog društva.

bez pristajanja JNA i politièkog rukovodstva Srbije i Crne Gore da ove republike „pusti“ da izadju iz Federacije. ili se bar promene ne bi dogaðale bez krvi i na miran naèin. bumu obrazovanja. poput onih u Srbiji i SRJ. pri tom.336 Dragica Vujadinoviæ zahvaljujuæi.. 4 . frustriranim nacionalnim biæem sklonim ili pogodnim za nacionalistièku mobilizaciju i militaristièku manipulaciju. u kojima se „real-socijalizam“ nije naprosto urušio zahvaljujuæi datom konkretno-istorijskom kontekstu (pada Berlinskog zida i nespremnosti sovjetskog rukovodstva da vojnim sredstvima spreèi bilo „urušavanje“ bilo „prevladavanje“ real-socijalizma). Kao ni u drugim dr`avama „real-socijalizma“. pod uticajem Zapada i „welfare state“.4 Dakle. do ponovnog potiskivanja elemenata civilnog društva uspostavljenih tokom graðanskih i studentskih protesta i do ponovnog narastanja straha i nasilja kao protivnika civiliteta. na drugoj strani. pretoèenog u nacionalistièki ratnièki projekat. na jednoj strani. manje došli do izra`aja. ni u bivšoj SFRJ nije postojala ni pravna dr`ava ni razvijeno civilno društvo. došlo je do daljeg razaranja i društva i dr`ave. sami po sebi. ali se ne zatiru do kraja. Zahvaljujuæi veæoj transparentnosti granica i komunikacija nego u ostatku „real-socijalizma“. ratovima. sa ratom na Kosovu i NATO intervencijom. s jedne strane. postoje vidne razlike. godine i studentski i graðanski protesti iz 1996/97. Druga va`na razlika je u tome što elementi razvoja civilnog društva i socijalnog otpora iznutra i odozdo u bivšim èlanicama SSSR-a. Jedna razlika se sastoji u tome što je u prvima proces tranzicije poèeo deceniju ranije i utoliko su maligni procesi derogiranja dr`ave i društva. sa suštinskim neuspehom protesta i sa represivnim odgovorom re`ima. i formiranom liberalnom pokretu (inicijalnim elementima civilnog društva). Meðutim. gde ustav ni po naèinu stvaranja ni po naèinu proglašenja nije legalan i legitiman. odnosno bez kljuène odluke sovjetske vlasti (na èelu s Gorbaèovim) da ne interveniše vojno u cilju spreèavanja politièkih promena. godine. potpomognuta. siromašenjem… i ti inicijalni elementi se potiskuju. i one ne bi prošle bez ratova poput onih u BiH i Hrvatskoj. ne bi doveo do demokratskih promena. izmeðu ostalog. i SRJ. o èemu svedoèe studentski protesti iz 1992. Ne treba. bujanjem nacionalizma. veæom interiorizacijom socijalistièke tradicije u SFRJ (naroèito u Srbiji i Crnoj Gori) i. Izmeðu pomenutih dr`ava nastalih raspadom SSSR-a i dela dr`ava nastalih nakon raspada SFRJ. dakle. U SRJ ili Treæoj Jugoslaviji. S raspadom zemlje. zaboraviti da je produ`ena agonija „real-socijalizma“. razlika je u u tome što je rušenje Miloševiæevog re`ima išlo u najveæoj meri iznutra i odozdo i dogodilo se u suštini mirnom predajom vlasti. zahvaljujuæi ogranièenim modernizacijskim procesima. Inicijalni elementi civilnog društva su se ipak bili uspostavili sedamdesetih i osamdesetih godina. zapošljavanju `ena itd. s druge strane. gde savezni i To na drugi naèin va`i i za Sloveniju i Makedoniju: odnosno. elementi razvoja autonomnog tipa liènosti na pretpolitièkom nivou i izvesni dometi civilnog delanja bili su na sceni vaninstitucionalne politike. gde ne postoji pravna dr`ava. i bez podrške meðunarodnog faktora raspadu SFRJ. razaranjima.

graðanska neposlušnost dobija znaèenje ne pre svega popravke pravno-politièkog ustrojstva veæ podsticaja odozdo iz sfere društvene opozicije za uspostavljanje pravne dr`ave i civilnog društva. To znaèi da bi svako nasilno prevazila`enje krize (vojnom diktaturom ili graðanskim ratom) ovo društvo i dr`avu još više udaljili od perspektiva demokratije. za promenu poretka i re`ima. prerastao je u masovni društveni otpor vladajuæem re`imu. po genezi i suštini. za radikalnu promenu tipa javnosti i politièke kulture. ali samo pod pretpostavkom i u meri u kojoj se to èini nenasilno i po principima demokratske politièke kulture. graðanski otpor subjekata civilnog društva (kao što su nastavljaèi studentskog i graðanskog protesta iz 1996/97. Graðanska neposlušnost. ali nije uspeo gledano iz perspektive dugoroènih i suštinskih ciljeva vezanih za promenu poretka i za uspostavljanje društva i dr`ave liberalno-demokratskog tipa. . delovi univerziteta i kulturne javnosti. a onda još jednom „overili“ kroz rezultate izbora za republièki parlament. NVO sektor). multiplikovani izrazi otpora re`imu u manjim mestima širom Srbije. navedeni „podsticaj odozdo“ ne mo`e sam po sebi da dovede do suštinske promene poretka i re`ima. godine. predstavlja. godine je po neposrednim motivima bio eminentni izraz graðanske neposlušnosti – pobuna protiv kršenja izborne volje i izbornih prava propisanih ustavom. Meðutim. oslonjen na opozicione stranke i na s teškoæama stvarani jedinstveni opozicioni blok.Prepreke i perspektive razvoja civilnog društva u SRJ 337 republièki ustavi nisu usaglašeni. gledano iz perspektive neposrednog cilja. studentska organizacija „Otpor“ koja vremenom prerasta u narodni pokret „Otpor“. Miloševiæevog iznenadnog proglašenja izbora. ovaj protest (kao i svi oblici ispoljavanja graðanske neposlušnosti tokom poslednje decenije). ali predstavlja znaèajnu socijalnu bazu moguæeg procesa tranzicije u liberalno-demokratski poredak. decembra 2000. enklave nezavisnih medija. godine – nakon NATO bombardovanja. narastajuæoj represiji i ukupnom sklopu destruktivnih procesa. zatim su se na sudbonosan naèin potvrdili kroz masovni pritisak naroda da Miloševiæev re`im na saveznom nivou prizna poraz i da mirno preda vlast 5. godine je uspeo. Graðanski protest 1996/97. godine. dakle. oktobra 2000. U odreðenom momentu tokom 2000. Studentski i graðanski protest iz 1996/97. bio je mnogo više od toga – zahtev za uspostavljanjem normalne moderne dr`ave. izrazili su se u rezultatima saveznih parlamentarnih i predsednièkih izbora septembra 2000. podsticaj odozdo i za uspostavljanje liberalno-demokratskog poretka i za razvoj civilnog društva. okupljanja opozicije u DOS-u i nakon odbijanja re`ima da prizna poraz na saveznim predsednièkim i parlamentarnim izborima. Omasovljenje otpora i dostizanje kritiène mase ogledali su se u svim empirijskim istra`ivanjima javnog mnjenja tokom 2000. dakle kontekstualno uzev. gde svi temeljni zakoni nisu u skladu s ustavnim standardima. godine. kao inicijalni izraz civilinog delanja u našim uslovima. kao i društva. Naravno. godine. a to je priznavanja izborne volje graðana.

Naime. kvalitet `ivota je ipak. Na izvestan naèin. ekonomije… a pre svega taèka na militantnu politiku i dominantnu logiku rata. proširen je prostor politièkih sloboda. „Sjaši Kurta da uzjaši Murta“). Prvo. kao i reintegracija u meðunarodnu zajednicu. kojima su nadoknaðivani nedostatci energenata. a time i tendencijski do stvaranja pretpostavki za uspostavljanje pravne dr`ave i vladavine prava. sve dok se u svakodnevnom `ivotu ništa nije promenilo ili se promenilo nagore. . Otvorila se nada. Poenta je da se kvalitet `ivota ne mo`e izjednaèiti s kvalitetom materijalne egzistencije. nada. razmišljanje o buduænosti. iako ona predstavlja njegov osnovni kriterijum. buduænost (iako mladi i dalje odlaze. izrazito nizak `ivotni standard bi tokom protekle zime postao dramatièno još ni`i da nije bilo stranih donacija (preko 200 miliona dolara). Rušenje Miloševiæevog re`ima je. bitno popravljen. bar tendencijski. i to je jedna od znaèajnih vrednosti nastalih promena. „policija kao glavna poluga stare vlasti ostala je nepromenjena“. najva`nija promena se sastoji u ponovnom raðanju nade i rehabilitaciji ideje buduænosti. hrane. na delu je odustajanje od ratne logike u dr`avnoj politici. isplaæivani deèiji dodaci. Treæi generalno pozitivan momenat sastoji se u tome što je stavljena taèka na sistemsko i sistematsko razaranje društva. Naprosto nije opravdano reæi da se ništa nije promenilo (u javnosti su prisutni stavovi: „samo se bore za fotelje“. perspektiva. jer ne mogu da èekaju konkretnu realizaciju promena). subjekti civilnog društva i omasovljeni društveni otpor re`imu doveli su do stvaranja pretpostavki odozdo da se sruši re`im.338 Dragica Vujadinoviæ Praktièno. dogodio se mirni prelaz vlasti i prva istinska smena vlasti u Srbiji. Drugi va`an momenat je što se sve odigralo uglavnom bez prolivanja krvi i sa srazmerno malom primenom nasilja i od strane branilaca stare vlasti i od strane narodnih masa. Uprkos nasleðenoj izrazitoj pauperizaciji i socijalnim dugovima nametnutim od prethodne vlasti i uprkos èinjenici da `ivotni standard nije porastao i nije mogao da poraste. a ne samo o pre`ivljavanju. civilno drustvo koje se – kolikogod parcijalno – ipak izrazilo kroz graðanske proteste u Srbiji. Na pitanje šta se promenilo i da li se uopšte promenilo – odgovor bi mogao biti da je došlo do suštinskog boljitka: stvorene su institucionalne pretpostavke za transformaciju dr`ave i društva ili za uspostavljanje vladavine prava. pretvaranje podanika u graðane. išlo u najveæoj meri iznutra i odozdo. kao što je veæ spomenuto. Nije opravdano reæi ni da se nova vlast samo deklarativno opredeljuje za promene. podstaknuta je samosvest graðanstva i evropski identitet nasuprot klaustofobiji. otvoren je prostor pa i proces uspostavljanja pravne sigurnosti. otvorile su se perspektive. Potvrðena je moæ demosa. predstavlja glavni formativni faktor oblikovanja politièke kulture sposobne da se suprotstavi antidemokratskim tendencijama i istovremeno okvir podsticanja demokratske rekonstrukcije i društvene konsolidacije. Dakle. pomoæ penzionerima itd. jer va`ni kriterijumi su povezani i sa stanjem ljudskih sloboda i `ivotnih šansi. „standard je opao“.

nacije. nema vladavine prava – poèinje da va`i i za Srbiju i SR Jugoslaviju. kao protivte`e ili društvene opozicije vlasti. u odnosu na sve proteste poèetkom 2000. ogranièavajuæi faktor za buduænost civilnog društva je veæ spominjana nedovoljna diferenciranosti graðanske opcije unutar opštenarodnog otpora iz koga je rezultirala pobeda nad bivšim re`imom. mediji. i simultano uspostavljanje autonomije medija. Principijelno uzev. za i protiv graðanske i nacionalistièke opcije i za stranke DOS-a svaku ponaosob i za DOS-ove pristalice u narodu. socijalna politika. meðu DOS-ovim strankama i pristalicama postoje nekad temeljne programske razlike. poštovanja autonomije i razlièitosti. godine ili. koji nisu uspevali da dosegnu kritiènu masu. kulturološkom karakteru i vrednosnom opredeljenju. autonomije institucija obrazovanja i kulture… a posebno intenziviranje razvoja graðanskih inicijativa i ispoljavanje graðanske neposlušnosti kadgod se iznova pojave oblici ugro`avanja ustavnih garancija ljudskih prava. U tom smislu. nenasilja. pola itd. i u aspektu ustanovljenja pravnog poretka i u sferi razvoja civilnog društva. nesegregacijskog odnosa prema Drugome – u smislu rase. Masovna podrška koju su glasaèi na izborima dali DOS-u i opštenarodni pokret koji je oborio Miloševiæev re`im u suštini su više bili anti-miloševiæevski nego jednoznaèno graðanski po politièkom. Ogranièavajuæi faktori demokratskog preobra`aja. U vezi s tim „maligni nacionalizam“. kritièna masa je dobijena u saglasju protiv èega se jeste. na prvom mestu. tj. Konkretnije. godine. obrazovanje. „etnonacionalizam“. tek predstoji ponovno diferenciranje iznutra. nekad u finesama. uspostavljanje pravne dr`ave. . Drugim reèima. a ne u jednakoj meri i za šta se jeste. U svakom sluèaju. Demokratsku veæinu je na saveznim predsednièkim i parlamentarnim izborima dobilo glasanje protiv Miloševiæa i retrogradnog re`ima. kultura. recimo. veoma je va`no razmotriti ogranièavajuæe faktore za razvoj civilnog društva u Srbiji danas. bolje reæi. ukljuèujuæi èinjenicu nedovoljne diferenciranosti graðanske opcije unutar opštenarodnog otpora iz koga je rezultirala pobeda nad bivšim re`imom. U navedenom kontekstu. te da bez razvoja civilnog društva. istinskog uspostavljanja civilnog društva u Srbiji i Jugoslaviji neophodno je. znaèajna pretpostavka za razvoj civilnog društva jeste afirmacija demokratske politièke kulture tolerancije. koliko æe se istinska tranzicija Srbije i SR Jugoslavije u liberalno-demokratski poredak ostvariti pre svega zavisi od dinamike i kvaliteta koraka uèinjenih na putu ostvarenja oba pola navedene paradigme. taj pokret manje jasno reprezentuje pravu graðansku opciju u poreðenju s graðanskim i studentskim protestom iz 1996/97. nedovoljno razvijeno civilno društvo. razoreno društvo u svim vitalnim segmentima – ekonomija. Meðutim. ili elementi nacionalistièke i/ili militantne opcije na politièkoj i društvenoj sceni. Generalni stav – da unutar paradigme liberalno-demokratskog poretka civilnog društva ne mo`e da bude bez pravne dr`ave. socijalnom. višestruki su: nasleðena razorena i korumpirana dr`ava.Prepreke i perspektive razvoja civilnog društva u SRJ 339 Za perspektive daljeg razvoja ili.

Novonastala opozicija u Srbiji je obele`ena politièkom i kriminogenom hipotekom. On je. dakle. Ona i dalje zagaðuje politièki i društveni prostor i pokušava da mobiliše javno mnjenje na osnovu tvrdnji da je nova vlast izdajnièka i nesposobna. u svim svojim vidovima. u reèima poslanika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikoliæa – da ne oseæa ni trunku `alosti za Slavkom Æuruvijom. na uvoðenju veronauke u škole. vaspitanja. autoritarna je i bez trunke demokratske politièke kulture. kao i . da izaziva socijalni i ekonomski haos. uplašena. Na ekstremno neprihvatljiv naèin govor mr`nje je izra`en i u parlamentu republike Srbije. U kontekstu razmatranja aspekata politièkog polja ogranièavajuæih po razvoj civilnog društva mora se spomenuti i karakter nove opozicije. „Jedan hapsi. i to se usudio da uèini nakon poraza „crno/crvene koalicije“. i to nesankcionisane zakonom i javnom kritikom. na slu`benoj upotrebi æirilice po Ustavu SRJ iz 1992. kao moguæe spasioce umesto rušitelja. relativne socijalne i ekonomske sigurnosti (intenzivna pauperizacija i masovna nezaposlenost onemoguæavaju civilno delanje). mora se eliminisati iz medija. Pokušavajuæi da sebe prika`u kao `rtve umesto kao vinovnike. koja se rukovodi demokratskim vrednostima i èije je individualno i kolektivno delanje kontrolisano i sankcionisano i zakonom i javnom kritikom. i generalno uzev naglašeno insistiranje na tradicionalno utemeljenom nacionalnom identitetu veæinskog srpskog naroda moglo bi delovati kao ogranièavajuæi faktor za razvoj civilnog društva. školstva. vladajuæe u bivšem re`imu. Štaviše. da nije u stanju da reši probleme na Kosovu i jugu Srbije. patriote naspram izdajnika. „Ne damo nikoga“. Principijelno uzev. insistiranje pre svega na negovanju srpske tradicije i religije – na pravoslavlju. iz politièkog diskursa. korumpirana. javno i neka`njeno dao legitimaciju politièkim ubistvima. Uspostavljanje vladavine prava i razvoj civilnog društva zahtevaju demokratsku opoziciju. Ovu opoziciju i dalje karakteriše govor mr`nje. drugi šamara“. neosvešæena o sopstvenim gresima. a bila je i ravnopravno pismo po prethodnom Ustavu). Govor mr`nje. tolerisanje ili podsticanje svakog nacionalizma (bar zasigurno na ovim prostorima) predstavlja ogranièavajuæi faktor za razvoj civilnog društva. ako se hoæe i korak napred napraviti u civilizacijskom smislu. da se ponaša navodno pogromaški umesto demokratski spram svoje opozicije. recimo. nakon pobede demokratske opozicije. odnosno demokratskom javnošæu.340 Dragica Vujadinoviæ „nacionalizam kao politièka patologija“. razvoj civilnog društva pretpostavlja stanje relativnog mira. „Najbolji je Sloba za Srbiju“. godine (iako je latinica kulturološki ravnopravno pismo. na obele`avanju pravoslavnog Uskrsa i Bo`iæa u školama. „govor mr`nje i logika rata“ su u radikalnoj suprotnosti sa samom idejom civilnog društva. agresivna. U kontekstu višenacionalnog sastava stanovništva u Srbiji i SRJ. relativne ekonomske stabilnosti (zasnovane na tr`išnoj ekonomiji i privatnom preduzetništvu). novi opzicionari plasiraju u svojim karikaturalnim imitacijama graðanskih protesta parole: „Dole NATO vlada“.

a to je otvaranje dijaloga i javno prezentovanje argumenata obe strane. Naime. daje povode za razbuktavanje novog nacionalistièkog naboja – sada usmerenog protiv Crne Gore i Crnogoraca. pretpostavlja stanje mira a nikako stanje rata. preteæi. s druge strane. za produ`avanje pogubne militantne politike i za prihvatanje izazova ratne opcije. opominjuæi. Prvi navedeni akutni problem. Takav pristup medija sigurno ne doprinosi smanjenju tenzija i produktivnom iznala`enju politièkih rešenja. a pozivanje na poštovanje volje naroda. Drugi navedeni akutni problem. svojine. Civilno društvo nasuprot tome. U vezi s tim. objavljivanje na sistematski naèin argumenata za i protiv oèuvanja SRJ. odnosa prema krivici i odgovornosti pripadnika starog re`ima. Nevladin sektor. a pre svega pozivanje na toleranciju.Prepreke i perspektive razvoja civilnog društva u SRJ 341 relativne pravne sigurnosti (vladavine zakona i kontrole kriminogenog ponašanja bilo kojih subjekata ili grupa. sve se završavalo prete`no na kratkim obaveštenjima o odr`anim skupovima. kao i nasleðeno dramatièno osiromašenje stanovništva i preteæi ekonomski kolaps. zaštiæenost `ivota. intelektualaca i politièara. i jednako dramatièno nasleðeno stanje socijalne i pravne nesigurnosti. koja na višeznaèan naèin ogranièava perspektive razvoja civilnog društva: vezana je za èinjenicu da . koju veæ sprovode i provociraju albanske paravojne formacije. Mediji uglavnom prenose vesti na naèin koji poentira razlike ili naglaske iz stavova politièara koji su radikalni. takoðe. Treæi akutni problem je internacionalna dimenzija. definisanje odnosa spram meðunarodne zajednice i u tom sklopu odnosa prema Haškom tribunalu. ali bez postojanja ozbiljne opasnosti od provociranja ili izbijanja ratnog sukoba izmedju Srbije i Crne Gore (koji je u doba Miloševiæevog re`ima predstavljao realnu moguænost). po definiciji. U vezi s tim. suštinski ogranièavaju perspektive razvoja civilnog društva. vezan za jug Srbije i Kosovo. ali nigde se u medijima nisu pojavile pune sistematske argumentacije obeju strana. pod pokroviteljstvom stranih nevladinih fondacija jeste organizovano nekoliko korisnih skupova eminentnih crnogorskih i srpskih eksperata. insistiranje na mirnom razlazu ili pomirenju èesto su više retorièkog nego iskrenog karaktera. spreèavanje netrpeljivosti i neprijateljstava. nijedna domaæa nevladina organizacija nije ništa uradila po tom pitanju. bar u Srbiji. po ovom pitanju ne èini ono što bi bio du`an. dakle. vezan za intenziviranje politièke volje u Crnoj Gori za raspadom i ove poslednje Jugoslavije. iskljuèivi. ponuda racionalnih rešenja. slobode). i èesto na konstataciji o nepomirljivim stavovima dve strane. nerešeni odnosi u federaciji. dr`i otvorenom ratnu opciju. temama. priziva ili daje argumente – ako bi neke snage htele da ih upotrebe – za dalje podgrevanje „cementiranih“ nacionalistièkih sentimenata protiv Albanaca. ni vlasti u Crnoj Gori ni vlasti u Srbiji ne ula`u adekvatan napor za spreèavanje pojave antisrpskog i anticrnogorskog nacionalizma. U medijima. takoðe. odnosno nacionalizama na obe strane. akutni problemi na jugu Srbije i na Kosovu. a u Srbiji se uopšte nisu dale javnosti na uvid argumentacije crnogorske strane.

naravno. ali prvo nikako ne bi smelo da potisne u drugi plan – ni hronološki ni suštinski uzev – zloèine protiv èoveènosti)6. godine. premlaæivali. izuzev kada je reè o NATO. NATO i EU pokazuje da je veæina graðana za integraciju u meðunarodne institucije. Moralno uzev. odnosno davati prednost procesuiranju lakših oblika kriminogenog ponašanja.342 Dragica Vujadinoviæ bi SRJ. do 26. otezanje sa izvoðenjem osumnjièenih za zloèine pred sud deluje nasuprot stabilizaciji situacije u zemlju. ekspertski tim SPO utvrdio i nadle`nim dr`avnim organima i javnosti predoèio neoborive dokaze o tome da je reè o teoristièkom delu vrha tajne policije Srbije – to je bio više nego dovoljan razlog za neodlo`no hapšenje R. èiji je i SRJ èlan. februara 2001. protiv je bilo 14. oktobra 2000. po nalogu dedinjskog braènog para. utorak 6.1 odsto) protiv prikljuèenja Alijansi. ne stoji ni po moralnim. Konkretno-politièki. s obrazlo`enjem da bi taj èin vodio destabilizaciji Jugoslavije i njene nove vlasti. a strateško-politièki dela nasuprot uspostavljanju pravne dr`ave7 i nasuprot 5 Agencija za javno mnjenje „Medium“ je sprovela istra`ivanje u periodu od 19. ne iskljuèuje prvo. posebno finansijskih malverzacija… Pošto je za višestruko politièko ubistvo na Ibarskoj magistrali. odnosno odlaganjem hapšenja šefa dr`avne bezbednosti Srbije Radeta Markoviæa: „Ali. nije taèno da se i po va`eæem Ustavu ratni zloèinci ne mogu izruèiti organu UN. koje ima skoro presudan znaèaj za utvrðivanje kriviène odgovornosti vrha bivšeg re`ima. i dodatno. Odnos graðana prema uèlanjenju SRJ u Partnerstvo za mir. nakon èitave prethodne noæi i današnjeg èitavog dana traje još uvek neuspešni pokušaj privoðenja Slobodana Miloševiæa na saslušanje po kriviènoj prijavi za zloupotrebu slu`benog polo`aja i korupciju. Na pitanje da li bi naša zemlja trebalo da radi na prikljuèivanju Evropskoj uniji pozitivno je odgovorilo 67.) 6 Upravo dok pripremam tekst za predaju. Markoviæa veæ 6.9 odsto ispitanika. vršili otmice i ubijali? A bilo je tako oèigledno da je zadr`avanjem na funkciji šefa tajne policije posle 5. i kada su u pitanju predstavnici nove vlasti i kada je u pitanju veæina naroda. zašto se sa ovim hapšenjem. s pitanjima o opredeljenju graðana u odnosu na meðunarodnu zajednicu. za „oru`anu pobunu“ prilikom spreèavanja hapšenja.4 odsto bilo „za“. gde je veæina ispitanika (58. ne bi bio èin „revolucionarne komunistièke pravde“. pritvarali. a da s druge strane u novouspostavljenoj vlasti postoje nesaglasja i otpori spram Haškog tribunala kao sastavnog dela projekta punopravnog èlanstva u meðunarodnoj zajednici. Ðinðiæem? U ime kakve politièke procene je objektivno štiæen od odgovornosti èovek koji je. mart 2001. štaviše doprinosi prikrivanju zloèina. postavlja se pitanje zašto na taj naèin faktièki štititi ratne zloèince. 7 Slobodan Vuèetiæ ka`e u vezi sa hapšenjem. pre više od godinu dana.5 odsto graðana).2 odsto. a „ne zna“ 17. godinama organizovao „odrede smrti“ koji su njihove politièke protivnike protivzakonito tajno prisluškivali. recimo. Pravno uzev. svakako. a odgovor „ne zna“ je dalo 18. toliko nedopustivo dugo kasnilo? Zašto je do njega došlo tek kad je formirana Vlada Srbije na èelu s Z. ni po pravnim. (Videti: Blic. na uzorku od 1050 ispitanika na teritoriji Srbije bez Kosova. veæ upravo striktno sprovoðenje kriviènog zakona i krupan doprinos nove vlasti . Miloševiæu sudi za korupciju.oktobra praktièno data šansa vrhu bivšeg re`ima da na miru poèisti tragove svojih mnogih kriminalnih dela. ni po konkretno-politièkim i strateško-politièkim implikacijama. ili kraðu izbora.8 odsto graðana. Relativizovanje ili odbijanje obaveze da se isporuèe ratni zloèinci. bezrezervno htela da bude deo meðunarodne zajednice5 (i uspela je da povrati status punopravnog èlana u veæini znaèajnih institucija). pretili im i ucenjivali ih. umesto pre svega za ratne zloèine i za krvavi raspad dr`ave (ovo drugo. To. (dok je 23. pratili. Naprosto bi bilo sramota za srpsko pravosuðe i dr`avu da se.

ovo pitanje se takoðe postavlja kao pitanje kvalitetnog `ivota (u smislu Aristotelovog stava da nije va`an samo `ivot. do 19. više od 40 odsto smatra da je rat u Hrvatskoj bio koristan sa stanovišta hrvatskog nacionalnog interesa.4 odsto se svrstalo u one s militantnim namerama. na uzorku od 910 ispitanika iz 26 opština u Srbiji bez Kosova. a samo 2 odsto smatra da je on bio koristan sa stanovišta srpskog nacionalnog interesa. dok 70 odsto misli da je upravo bio sa . Za rešenje koje bi proizašlo is skupštinske rasprave u parlamentu zala`e se 21 odsto anketiranih. „Odluku o izruèenju. sprovedeno od 12. zdrav razum ka`e da æe svi tra`eni nalogodavci ratnih zloèina i najva`niji direktni egzekutori biti izruèeni Haškom tribunalu. Pokazalo se da više od dve treæine ispitanika (66. nasilja i nacionalistièkog ludila. ali na prvom mestu za ona najte`a – uèinjenja protiv èoveènosti. a ne da pojedinci iz vrhova vlasti nanovo kroje sudbinu èitave dr`ave). vojska. Nije poenta u tome da stanovništvo Srbije skine ljagu sa sebe tako što æe da potisne ili mimoiðe suoèavanje s nedelima uèinjenim u njegovo ime i od nekih njegovih pripadnika9. bilo putem referenduma. odnosno zaustavljanja ekonomskog kolapsa. mora suditi za sva nedela. suoèavanje srpskog naroda i graðana Srbije i SR Jugoslavije s moralnom i politièkom odgovornošæu za ulogu koju su imali u krvavom raspadu SFRJ jedna je od kljuènih pretpostavki za kristalisanje graðanske opcije i za razvijanje civilnog društva. njih 25 odsto meðunarodnu zajednicu. i nema otre`njenja srpskog naroda. a samo 2. odnosno eventualnih ponovnih sankcija meðunarodne zajednice.2) ima antiratni stav. paravojne formacije. policija i graðani. Zdrav razum ka`e da je navedeno odlaganje nemoralno i politièki nemudro „inaæenje“ sa svetom èiji bismo deo da budemo.“ (Videti: Blic. pokazuje da veæina ispitanika vezuje navedenu odluku za uèešæe graðana. trebalo bi da nove vlasti samostalno donesu i za to se zala`e 38 odsto anketiranih.8 Strateško-politièki u ekonomskoj dimenziji ovo pitanje se postavlja zaista kao pitanje opstanka. nego dobar `ivot). a postavljeno je i pitanje glavnih krivaca za rat. 1. dok 35 odsto smatra da o tome treba da odluèe graðani. dok je neutralno više od 30 odsto anketiranih. Ovako. a gotovo identièni procenti su dobijeni i za sluèaj rata na Kosovu. ili javnih rasprava.Prepreke i perspektive razvoja civilnog društva u SRJ 343 uspostavljanju vladavine prava (koja podrazumeva i to da se i javno mnjenje pita o strateškim odlukama.mart 2001) 9 U spominjanom istra`ivanju agencije „Argument“ ispitivan je stav 910 graðana iz 26 opština u Srbiji o ratu. ne samo što mesecima posle 5. dok oko pet odsto smatra da jedini put do odluke o izruèenju predstavljaju javne rasprave u kojima bi mogli da uèestvuju i graðani. 74 odsto ispitanih je za ratni ishod optu`ilo politièke lidere.) 8 U vezi s participacijom graðana u donošenju sudbinskih odluka kao što je ova o Hagu. 1. U vezi rata u Hrvatskoj. istra`ivanje agencije „Argument“. februara 2001. jer bez toga nema presecanja pupèane vrpce izmeðu logike rata.oktobra šef tajne policije Srbije nije uhapšen. Slièni rezultati su dobijeni i povodom pitanja o krivcima za rat u Bosni. Strateško-politièki u smislu istinske demokratizacije dr`ave i ozdravljenja društva. Najmanje graðana smatra da su ratu u Hrvatskoj doprineli mediji. koji su produkt prethodnog re`ima. samo je pitanje da li pre ili nakon uspostavljanja nove formalne ili faktièke izolacije zemlje. prema ovom istra`ivanju. Nadalje. nego da se efikasnoj borbi protiv organizovanog kriminala uopšte. Drugaèije reèeno. koji bi doveo i do socijalnog haosa. a tek u malom broju su imenovani kao krivci: ostrašæene grupe i pojedinci. bilo preko delegata u parlamentu. nego nije ni smenjen sa svoje funkcije!“ (Blic.mart 2001. Praktièki um ka`e da se ratnim zloèincima i kriminalcima.

28. a 21 odsto je odgovornim za zloèine imenovalo paravojne formacije. od izuzetnog su znaèaja u kontekstu govora o civilnom društvu i njegovim perspektivama na ovim prostorima. odnosno da stari zahtevi i dalje jesu na snazi. Oko 15 odsto ispitanih nije znalo odgovor na ovo pitanje. ali tog stanovišta štetan. 6. (Videti: Blic. kao što su oni profesora Lina Veljaka da „ako se ne uspostavi pravni okvir za katarzu nu`an je neuspeh tranzicije“. Ipak. što je veæ napomenuto. oni i nisu bili nosioci graðanske opcije tokom poslednje decenije. jasno opredeljenje nove vlasti i odgovornih intelektualaca u Srbiji da se srpski narod suoèi s negativnom „srpskom stranom rata“. mart 2001. deo njih je kroz pervertirano privatno preduzetništvo stekao u redukovanoj meri i nekakav preduzetnièki duh. a 5 odsto smatra da je bio u srpskom interesu. najviše ispitanika. 7 odsto smatra da je bio u muslimanskom interesu. Pojedinci koji su bazièno. i izrazita pauperizacija stanovništva. faktièki. logike ubijanja po etnièkoj pripadnosti“. aktiviraju se sindikati i pokreæu štrajkovi. Mo`e se pretpostaviti da je u sluèaju prosvete pre svega socijalni element presudan. suoèavanje sa obelodanjenim malverzacijama prethodnih rukovodstava. koji se mo`da mo`e produktivno upotrebiti u procesu ekonomske i socijalne transformacije. utorak. Oko 8 odsto ispitanika smatra da pripadnici srpskih snaga nisu èinili zloèine. sivom ekonomijom. U tom smislu. U prosveti.344 Dragica Vujadinoviæ suoèi sa sopstvenom odgovornošæu za to što je davao demokratski legitimitet etnonacionalistièkoj politici i logici rata. egzistencijalno nesigurni i ugro`eni. kao i mediji. . ili kako je to profesor Nenad Dimitrijeviæ iskazao: „Pravno se mora obezbediti okvir za spreèavanje nekog buduæeg govora mr`nje. medijski suoèavanje s prošlošæu i sa još `ivuæom idejom o vršenju zloèina prema drugim narodima u ime navodnog nacionalnog interesa“. uticaji osloboðene energije protesta i otpora spram vlasti uopšte. kao i ogromna nezaposlenost.10 Iskustvo pokazuje da graðani menjaju postepeno svoje stavove o nekom pitanju onda kada politièke i intelektualne elite. smatra da su to radili samo pojedinci ekscesno.) 10 U tom pogledu dragoceni su stavovi koji su se mogli èuti na ovom skupu. bilo aktivno i organizovalo štrajkove i obustave rada i tokom prethodne vlasti.8 odsto da je bio u hrvatskom interesu. poènu jasnije da se opredeljuju po tom pitanju. Oni su se bavili pre svega pre`ivljavanjem. i to èine isti oni sindikati koji poslednje decenije nisu ništa ili gotovo ništa u tom smislu èinili. nisu u moguænosti da delaju kao subjekti civilnog društva i. 25. Što se tièe rata u BiH.3 odsto smatra da su za to odgovorne regularne jedinice. nestrpljenje i stupanje u štrajkove je poslednjih meseci izrazito na delu. kulturološki. Na pitanje da li su pripadnici srpskih snaga uèestvovali u ratnim zloèinima tokom ratova na prostorima bivše Jugoslavije. dok samo 0. naravno bez umanjivanja nedela uèinjenih spram srpskog naroda. njih 49 odsto. Zanimljivo je da se neposredno nakon pobede opozicije u privrednom i uslu`nom sektoru budi socijalni bunt. U drugim sluèajevima. osloboðenje od straha da æe re`im odgovoriti represijom. Takoðe je vredno napomenuti stav profesora Lina Veljaka da se mora obezbediti „praktièno. Ogranièavajuæi faktor za razvoj civilnog društva je. za razliku od prethodno spomenutih. 6 odsto smatra da su za zloèine odgovorni svi pripadnici srpskih snaga. u kojoj je nekoliko sindikata. i sledstveno medijsko obznanjivanje ratnih nedela uèinjenih prema drugim narodima na prostorima bivše SFRJ. a nestrpljenje i oslobaðanje od straha nisu novog datuma.

neodvojive od suzbijanja navedenih ogranièavajuæih faktora. 3. Pretpostavke za razvoj civilnog društva su. Obstacles to and Prospects for the Development of Civil Society in FRY Summary: The paper starts from the assumption that the modern society is characterized by the paradigm “state of law – civil society” which worked neither in “real socialist” societies nor in the FRY emerging after the breakup of SFRY. suprotstavljanja èinjenjem govoru mr`nje i nacionalizmu. Beograd. kako bi energiju ulo`ila u ekonomsku transformaciju i konsolidaciju. Kao takvi. Another assumption is that after the removal of the old regime Serbia and FR Yugoslavia have a chance to establish a normal. formiranja nezavisnog sudstva. to which extent a genuine transition of Serbia and FRY into a liberal-democratic order will be achieved depends primarily on the dynamics and quality of the moves undertaken on the way of implementing both poles of the given paradigm. a ne više samo protiv unazaðivanja). Evropi i svetu. Jer. modern liberal-democratic order. S druge strane. kao izraza normalnog funkcionisanja društva i dr`ave i dokaza o pripadništvu modernosti. kao ni bez razvoja politièke kulture tolerancije i nenasilja. 2001. oni nose neosporni potencijal društvene opozicije. Optimalni rezultat bi bio proces ozdravljenja društva i dr`ave u Srbiji. suoèavanja sa zloèinima i odgovornošæu. sve to zajedno je na delu. ne mo`e se osporiti da navedeni socijalni ekonomski motivisani buntovi. 31. as a counterbalance or social opposition to the political power – begins to apply to Serbia and FRY as well. borbe protiv korupcije i sive ekonomije. javne kontrole nove vlasti (uz beskompromisno demistifikovanje nove „opozicije“) i generalnog unapreðenja društvene opozicije (u delanju za boljitak. tj. uspostavljanja pravne i socijalne sigurnosti. and that there is no rule of law without a developed civil society.Prepreke i perspektive razvoja civilnog društva u SRJ 345 verovatno i delom pokušaji pripadnika bivše vladajuæe koalicije da mobilišu radnike protiv nove vlasti i da izazovu socijalni haos. nose i potencijal autonomnog delanja graðana i kontrole vlasti. odnosno podsticanja razvoja civilnog društva. generalno uzev. civilnog društva ne mo`e biti bez ka`njavanja za ratne zloèine i druga kriminalna dela. dekriminalizacije policije. Therefore it is very important to consider . opasnost od ekonomskog kolapsa i prerastanja socijalnog bunta u socijalni haos jeste realna. Evidentno je da bi novoj vlasti bio potreban odreðeni period socijalnog mira. Konkretno uzev. kolikogod opasni u ovom momentu. However. odnosno uspostavljanje i na našim prostorima paradigme „pravna dr`ava – civilno društvo“. The general view – that within the liberal-democratic paradigm there can be no civil society without the state of law.

are manifold: the inherited destroyed and corrupt state. social policy. the media). Key words: civil society. education. to provide legal and social security. and to develop political culture of tolerance and non-violence. to establish public control of the new government (and demystify the ‘new opposition’). social opposition. and generally to upgrade social opposition. it is necessary to punish war crimes and other criminal acts. Concretely put. anti-nationalism. to act against hate speech and nationalism. political culture of tolerance. to fight corruption and black economy. including the fact of insufficient articulation of the civic option within the broad movement of popular resistance that won over the old regime. the society devastated in all vital segments (economy. culture. in terms of the establishment of the legal system as well as in the sphere of development of civil society.346 Dragica Vujadinoviæ the factors limiting the development of civil society in Serbia today. Civil society cannot develop further unless these limiting factors are countered. to establish independent judiciary. The limiting factors of the democratic transformation. . insufficiently developed civil society. anti-militarism. to face crimes and responsibility. to decriminalize the police. rule of law.

meðunarodne organizacije. Uneskom ili drugim specijalizovanim agencijama Ujedinjenih nacija. struèna i nauèna osnova“ delovanja ovih institucija. demokratija. nezavisnost od dr`ava i vlada i oèuvale svoj identitet tako što su obrazovale svoje nacionalne saveze ili meðunarodne organizacije koje danas znaèajno doprinose opštem. da su dr`ave i vlade. tokom XX veka. u svim sferama našeg društvenog i privrednog razvoja i nezadr`ivo doprinose izgradnji pravne dr`ave i graðanskog društva. civilno društvo. i. trenutno ih u svetu deluje oko 10 hiljada. najzad. mo`e se zakljuèiti da one znaèajno i sna`no unapreðuju procese demokratizacije. Prema procenama Unije meðunarodnih nevladinih organizacija. Osnovna poruka priloga je da su nevladine organizacije. pravna dr`ava. Kljuène reèi: nevladine organizacije. nalazi u specijalnom konsultativnom statusu sa Socijalno-ekonomskim savetom Ujedinjenih nacija. od kojih se. Pavloviæ Beograd Nevladine organizacije i njihov doprinos pozitivnom nacionalnom i meðunarodnom razvoju Rezime: U prilogu æu skrenuti pa`nju na neke od znaèajnih karakteristika njihovog ustrojstva i delovanja u drugim zemljama ili u okviru meðunarodnih nevladinih organizacija. slu`eæi kao „intelektualna. pozitivnom razvoju. kao svojevrsna udru`enja graðana. Pripremajuæi se za ovaj Skup i izborom da govorim o doprinosu nevladinih organizacija našem pozitivnom opštedruštvenom razvoju. mo`e se istaæi da od svoga osnivanja pa do današnjih dana – skoro dva veka u kontinuitetu – nevladine organizacije pokazuju svoju `ivotnost i korisno doprinose razvoju èoveèanstva. nauènom i kulturnom razvoju zato što fenomen „nevladinih organizacija“ sreæemo apsolutno u svim oblastima ljudskog razvoja i bilo bi nemoguæe – a i nekorektno – izlaganje o .Puniša A. bilo nacionalnom bilo svetskom. o globalnom razvoju nevladinih organizacija. da su nevladine organizacije ipak zadr`ale svoju intelektualnu slobodu. morao sam da se ogranièim na prikaz njihove uloge samo u prosvetnom.Kao opšti zakljuèak. shvatajuæi njihov znaèaj za sopstveni svekoliki razvoj. preko hiljadu. Što se tièe uloge naših nevladinih organizacija u nacionalnom razvoju. stvarane poèetkom XIX veka. istih ili srodnih struènih i profesionalnih profila. UNESCO. ostvarile niz pogodnosti za njihovo delovanje.

. Pavloviæ svima svesti na 15 minuta. udru`enja samostalnih individualnih liènosti. Sastavni deo aktivnosti nevladinih organizacija èine i razni oblici popularizacije svojih nauènih disciplina ili profesije u širim javnim krugovima. biti od koristi društvenoj zajednici kojoj nevladina organizacija pripada. kojima je osnovno ono zajednièko. Na samom poèetku ovog izlaganja ne mogu a da ne podelim. naime. istra`ivanje i unapreðivanje struènih i nauèno zasnovanih znanja. kao i politièke partije ili grupe. Status. U stremljenjima za unapreðivanje svoje struke ili nauène discipline kojom se bave èlanovi nevladinih organizacija oseæaju neophodnost razmene ili provere svojih znanja i mišljenja sa kolegama. èime su stvoreni solidni preduslovi za demokratske procese i promene u svim oblastima našeg društvenog razvoja. hrabrim i pozitivnim zalaganjem. oktobra 2000. oni ostvaruju nauène i struène kontakte. naime. Zajednièki imenitelj za sve ove organizacije je njihov nevladin karakter. u nadi da æe njihova nauèna otkriæa i zakljuèci. u njima ne ostvaruju nikakvu dominantnu ili odreðujuæu ulogu. jesu one organizacije. sa svima vama. iz navedenog perioda. vlade i administrativne vlasti. radija i televizije.348 Puniša A. Stoga sam se ogranièio na gore navedene profile. tematsko-programska i operativna svojstva i obele`ja Nevladine organizacije. sve u`e meðuzavisnom svetu. koliko mi stoji na raspolo`enju. štampane reèi ili organizacije skupova. sastav. Na osnovu takvog razvoja dolazi se do stvaranja meðunarodnih nevladinih organizacija koje igraju sve znaèajniju ulogu u savremenom. Bilo da se radilo o akcijama sredstava nezavisnih javnih glasila. simpozijuma i okruglih stolova ili aktivnosti raznih foruma. udru`enja ili grupe graðana koji se udru`uju na bazi svojih profesionalnih istovetnosti ili sliènosti. sa kolegama u drugim zemljama. sa istim ili sliènim u sopstvenoj zemlji ili. posebno tokom poslednje decenije. naravno. fondova ili novoformiranih centara – na kojima je ostvarivano podizanje opšte politièke svesti i uverenja da naša zemlja mo`e izaæi iz duboke krize samo kroz demokratizaciju i slobodu – nevladine organizacije. One su privukle pa`nju svekolike javnosti i nametnule brojna pitanja oko suštine fenomena „nevladina organizacija“ i šta se mo`e od nje oèekivati u novonastalom demokratskom ambijentu naše zemlje. To. nikako ne znaèi da su nevladine organizacije „antivladine organizacije“ veæ da su one. nauènih sastanaka. kao i steèena iskustva. godine. u cilju razmene pozitivnih iskustava iz konkretnih profesionalnih aktivnosti i radi unapreðivanja ili šire afirmacije svoje struke ili profesije. upravljaèkih i finansijskih odrednica. istih ili sliènih profesionalnih profila. sve više. znaèajno doprinele ostvarenju mirne revolucije od 5. oseæanje zahvalnosti prema aktivnostima brojnih nevladinih organizacija u našoj zemlji koje su. prema tumaèenjima Unije meðunarodnih nevladinih organizacija sa sedištem u Briselu i sadr`ajno-programskih. jednostavno. svojim svestranim. ušle su u istoriju našeg naroda.

elektrièna struja i benzinski motori su uslovili i odrazili novu. èetvorovekovni proces formiranja nacija u Evropi. Otkrivanje pojedinih izvora energije nalazilo je svoje primene u svakodnevnom `ivotu i u meðunarodnim razmerama. U senci izrastanja moænih kolonijalnih sila i imperija odvijao se intenzivan proces razvoja društvene podele rada. zato što njegovu sadr`inu èine svojevoljno udru`ene osobe koje. sliènih uverenja ili profesije. istra`ivaèa. nauke i kulture. samo u slobodnim uslovima i delovanju. industrijsku eru svetskog razvoja i poslu`ili za osnovu svekolikog opšteg razvoja. društvene zajednice ili dr`ave. Sastavni deo sve intenzivnijeg . evo veæ skoro dva veka istorije èoveèanstva. struènjaci iz pojedinih profesija ili sasvim obièni graðani raznih profesija – koji imaju slièna uverenja. poveæana migracija i pokretljivost nauènika. politièka i druga – i. 349 Kada se radi o „politièkim opredeljenjima“ nevladinih organizacija. onda te organizacije i udru`enja ostvaruju pozitivne doprinose razvoju svoje okoline. One nisu ni „vladajuæe“ ni „opozicione“. Pošto su motivi i razlozi udru`ivanja sa drugim osobama. Osvrt na istorijski razvoj nevladinih organizacija do stvaranja Društva naroda i Ujedinjenih nacija (Uneska) Reformacije i Renesansa su otvorile nove puteve razvoja i osloboðenja èoveka Srednjeg veka. bilo u kojoj oblasti da deluju i bilo kojom problematikom se bavile.. a na dobrobit svoje okoline. jaèanja proizvodnje i opšteg privrednog razvoja. i bez bilo kakvih uticaja vladajuæih struktura ili vlasti uopšte. Sveopšti razvoj i nastajanje novih univerziteta. uslovio je zamenu uticaja crkve u oblastima obrazovanja. neometani. Nevladine organizacije su. profesora. mogu da izraze sebe. nego i po bogatoj sadr`insko programskoj lepezi oblasti i tema koje preokupiraju njihovo interesovanje. nisu ni „provladine“ niti „antivladine“ one su..Nevladine organizacije i njihov doprinos. svoju struku ili profesiju. sliène motive udru`ivanja sa sebi istim ili sliènim. sa sve širom afirmacijom nacionalnog partikularizma i nacionalnih kultura. ispoljavaju integritet i samosvojnost svoje liènosti. Zahvaljujuæi takvim svojim „osnovnim karakteristikama“ nevladine organizacije su „istorijski fenomen“ usko i dvosmerno vezan sa opštim razvojem ljudskih zajednica. onda se mora stalno imati u vidu da je nevladina organizacija udru`enje graðana – koji mogu biti vrhunski nauèni radnici. da one postaju sve znaèajniji faktor opšteg društvenog razvoja i to kako na lokalnom tako i na meðunarodnom nivou. Evidentno je. u suštini pozitivne i lukrativne prirode. društvene zajednice. Parna mašina. svoja mišljenja i znanja – profesionalna. i to ne samo na osnovu veoma velikog poveæanja broja nevladinih organizacija. struke. zatim opšte poveæavanje znanja i širenje pismenosti. knji`evnika i umetnika. jednostavno udru`enja graðana altruistièkih pobuda i praktiènog pozitivnog delovanja. u savremenom svetu – i kod nas – svojevrsni izraz demokratskih društvenih odnosa ili demokratizacije kao procesa kroz koji prolazi neka društvena ili dr`avna zajednica. knji`evnosti i umetnosti i sve intenzivniji. sa jedinstvenom `eljom da afirmišu svoja uverenja.

istovremeno. postale su meðunarodne nauène konferencije. nauke i kulture. od Beèkog kongresa u 1815. moralnim. posebno nevladinih organizacija. ovi kongresi ubedljivo dokazati da je opšti razvoj u svetu nametnuo meðunarodno dogovaranje da bi se regulisala razlièita pitanja. u Evropi. godini postojalo oko 2. produbljavanja meðunarodne podele rada. udru`enja. u Uniju bilo uèinjeno 132 asocijacije. tako da je trend njihovog rasta. prema dokumentima Društva naroda iz 1921. i Berlinski kongresi 1878. prema podacima Unije meðunarodnih organizacija. bilo preko 500 razlièitih meðunarodnih organizacija ili asocijacija. Na toj osnovi dolazi do stalnog poveæavanja broja meðunarodnih. do 1967. prete`no iz oblasti obrazovanja. ali æe. odnosno 319 nevladinih organizacija i 33 meðuvladinih organizacija bilo je formirano u periodu 1950-1954.350 Puniša A. godini bilo je veæ 230 razlièitih meðunarodnih organizacija. godini stvorena je Meðunarodna slu`ba o bibliografiji.978 su registrovane. Meðunarodne nevladine asocijacije i udru`enja su se – i tada kao i danas – bavile nauènim. tako da je. i 1884-1885. nauènih ustanova. Ova Unija je ubrzo postala jedinstveni centar povezivanja razlièitih meðunarodnih organizacija i udru`enja. u 1895. istra`ivaèa. u Evropi æe se odr`ati više velikih meðunarodnih skupova: svetsko-istorijski meðaši – Beèki kongres u 1815. Saradnja na nauènom. tokom XIX veka. u 1914. godine. a samo 25 godina kasnije. društvenim. Pavloviæ i šireg opšteg i razvoja meðunarodnih odnosa toga vremena. godini odr`ana je Meðunarodna konferencija o statistici u Parizu. pravnim. obima i broja èlanstva. godini u Berlinu je odr`ana Meðunarodna konferencija o geodeziji. Èlanstvo u ovim asocijacijama je bilo ili individualno ili su razlièi- . filozofskim ili filantropskim pitanjima i uglavnom su bile dosta razlièite sa gledišta struktura. godini. godine – gde æe velike sile definisati nove granice u Evropi i ostvariti dogovore o kolonijalistièkoj podeli sveta. udru`enja ili nauènih sekcija pojedinih meðunarodnih nevladinih organizacija koje su.500 registrovanih meðunarodnih organizacija.978 meðunarodnih organizacija. godine. tako da je došlo i do stvaranja Unije meðunarodnih asocijacija sa sedištem u Briselu. U tome periodu se pojavljuje sve veæi broj razlièitih meðunarodnih organizacija ili nauèno-istra`ivaèkih asocijacija. u to vreme. prosvetnim. razlièitih nauènih saveza i svih 1. Najveæi broj. uzroèno-poslediènih efekata fenomenalnog tehnološkog i opšteprivrednog razvoja. dok je. najveæim delom nevladinih organizacija. univerziteta. zabele`io postojanje 1. Na osnovu podataka Unije meðunarodnih organizacija u svetu je u 1967. u 1875.000. u 1910. Ozbiljno je porastao interes za pojedina pitanja iz podruèja prirodnih i egzaktnih nauka: u 1864. Porast broja meðunarodnih – meðuvladinih ili nevladinih – organizacija je samo spoljni izraz jaèanja specijalizacije istra`ivanja i širenja ljudskih saznanja. kulturnom i prosvetnom planu u okviru Evrope predstavljala je jednu od „unutrašnjih strana“ ovog procesa meðunarodnog dogovaranja. postale sna`ne mre`e povezivanja nauènika. stvaranje nacionalnih uèenih društava. godine. Poèetkom XIX veka. procenjeno je da ih ima oko 10.

nauènim ili kulturnim interesima. moglo bi se zakljuèiti da su one jedna od znaèajnih spona Uneska i „meðunarodnih intelektualnih sredina“. zadacima i programima. Društvo naroda je imenovalo 11 èlanova Meðunarodne komisije za intelektualnu saradnju u koju su. koji je podneo predstavnik Francuske Leon Bur`oa. Po pravilu. Krakova. izmeðu ostalih. Sve ove meðunarodne organizacije danas sna`no doprinose meðunarodnoj saradnji i to razlièitim putevima. sa istim ili sliènim obrazovnim. Udru enja su imala svoja meðunarodna sedišta. o svojim ciljevima. posveæivalo nikakvu pa`nju meðunarodnoj saradnji u oblasti obrazovanja. se ka`e: „Mi smo se svi slagali da Društvo naroda nema hitniji zadatak od prouèavanja onih velikih faktora meðunarodnog javnog mnjenja. izmeðu ostalog. bile Svetska fondacija za mir. septembra 1921. Rabindranat Tagore i drugi.Nevladine organizacije i njihov doprinos. meðusobna veza pojedinaca. što sna`no doprinosi poveæanju obima i specijalizovanosti znanja savremenog sveta. bila èlanovi. koja je formirana iste godine i èiji su osnovni zadaci bili oèuvanje. Imajuæi u vidu da danas sa Uneskom saraðuje preko 600 ovakvih meðunarodnih organizacija. sistema i metoda obrazovanja i nauènih i filozofskih istra`ivanja“.). pedagoških asocijacija iz `eneve. univerziteta iz Oksforda i Londona. stavljaju u cirkulaciju na svetskom tr`ištu informacija. stvorena na Pariskoj konferenciji o miru. prvih godina svoga postojanja (1918-1921. ušli Albert Ajnštajn. èlanovi udru`enja. kao i niza razlièitih intervencija Unije meðunarodnih organizacija iz Brisela. nauke i kulture. Bilo je i meðunarodnih organizacija opšteg tipa sa odreðenim opštim ciljevima. istra ivanje i borba za mir. godine bio prihvaæen na Sednici Saveta Društva naroda. Marija Kiri. godišnje ili periodiène konferencije i sve su bile specijalizovane u odreðenim oblastima nauke ili kulture. odr avala su. Komisija za . Praga. asocijacije su se izdr avale od èlanarine svojih èlanova ili nacionalnih udru enja. zatim Sorobne. kao i dokumentima koja istra`ivaèi.. na nacionalnom nivou. U izveštaju koji je 2. nakon okonèanja Prvog svetskog rata nije. Društvo naroda i nevladine organizacije Društvo naroda. kao što. Posebno je znaèajan doprinos preko njihovih struènih publikacija u kojima se objavljuju razlièita otkriæa i rezultati istra`ivanja u pojedinim oblastima. istih ili sliènih profesija. kao meðuvladina organizacija. 351 ta udru enja.. Društvo naroda je prihvatilo da formira Meðunarodnu komisiju za intelektualnu saradnju. Bile su. posebno Francuskog udru`enja za Društvo naroda. što je bio znaèajan element nacionalnog ili meðunarodnog povezivanja. struènog karaktera. od kojih su neke. septembra 1921. Meðutim. na primer. na bazi rezolucije koju je podnela Belgija. na odreðeni naèin. godine a posle brojnih intervencija. Polo`aj èlanova Komisije je bio tako regulisan da su oni bili predlo`eni od svojih vlada ali su u Komisiji radili „u liènom svojstvu“. kvalitetom svoga rada praktièno integrisane u programe Uneska. formirana 1910. udru enja su štampala odreðene publikacije. godine ili Karned ijeva zadu bina za meðunarodni mir.

i 1946. obrazovnih i nauènih veza i saradnje. humane strane opštih meðunarodnih odnosa. onda treba dodati i nekoliko desetina evropskih regionalnih organizacija na podruèjima obrazovanja. sa svoje strane. nauke i kulture u svetskim razmerama. po opštim shvatanjima. a krajem 1939. meðu ideale i zadatke ove organizacije. u njenoj Povelji. Pavloviæ meðunarodnu intelektualnu saradnju odr`avala je godišnje sastanke u sedištu Društva naroda. nauke i kulture. za razliku od drugih specijalizovanih agencija. ekspertske grupe i komitete eksperata za razlièita pitanja. i oni su trajali 3-4 dana. istakli znaèaj „podrške i pomoæi meðunarodnim organizacijama radi unapreðivanja ekonomskog i socijalnog napretka svih naroda“ Ustvari.352 Puniša A. godine. juna 1945. Gledano u celini. kao meðuvladina i izrazito „politièka“ organizacija. stalno poveæavao i koje su. nauke i obrazovanje predstavljaju bitne komponente meðunarodnih odnosa a tu funkciju predstavlja i uspešno obavlja Unesko. godine Komisija je imala 14 stalnih komiteta eksperata i veliki broj ad hoc studijskih grupa. veæ prvih dana po završetku Drugog svetskog rata. Unesko i nevladine organizacije Dok je Društvo naroda. tokom 1945. (kada se o Evropi radi. u San Francisku. . Pokazalo se. Broj liènosti koje su u razlièitim svojstvima uèestvovale u radu Komisije u 1932. nauke ili kulture). Vremenom Komisija je poèela da formira svoja razna pomoæna tela. nauku i kulturu (Unesko) sa statusom „specijalizovane agencije sistema Ujedinjenih nacija“. 26. èiji se broj. takoðe. odnosno u `enevi. nauène i obrazovne saradnje u okviru Društva naroda“ nije umanjilo znaèaj razvoja. rangiran „odmah iza Generalne skupštine Ujedinjenih nacija“ zato što on. godine. nauke i kulture doprinela je podizanju opšte društvenog ugleda i moguænosti te saradnje. da „meðudr`avno organizovanje kulturne. doprinosile opštem progresivnom razvoju meðunarodnih kulturnih. vidi se i po tome što je Unesko. èitava evolucija bavljenja Društva naroda meðunarodnom saradnjom u oblasti obrazovanja. utanaèeni su svi dogovori Saveznika i osnivaèa Ujedinjenih nacija oko formiranja Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje. godini dostigao je 150. Kakav su znaèaj dobile oblasti obrazovanja. ostvaruje meðunarodnu intelektualnu saradnju u najznaèajnijim oblastima ljudskog `ivota. Opšte je poznato da meðunarodni odnosi „nisu potpuni“ ukoliko se svode samo na klasièno politièke i ekonomske odnose. Kultura. uloge i mesta meðunarodnih nevladinih organizacija koje su se razvijale. prihvatilo da se „bavi“ meðunarodnom intelektualnom saradnjom i time otvorilo puteve sna`nom anga`ovanju vlada dr`ava èlanica na finansijsko-materijalnoj podršci nacionalnim ili meðunarodnim nevladinim organizacijama. tako da je Meðunarodna komisija Društva naroda za intelektualnu saradnju postala svojevrsni centar sve šire meðunarodne saradnje u oblasti obrazovanja. osnivaèi Ujedinjenih nacija su. sa opštim društvenim razvojem i društvenom podelom rada.

kao i Društvo naroda i Ujedinjene nacije su. podr`avale i koristile aktivnosti nacionalnih i meðunarodnih nevladinih organizacija za sopstveni razvoj. nevladine organizacije su stvarane uporedo sa potrebama razvoja društvenih sredina u kojima su egzistirale. Konkretan administrativni izraz toga procesa predstavljaju brojni primeri veoma široke i tematski razuðene institucionalizacije obrazovanja. kao i to da Unesko svake godine organizuje stotinak nauènih sastanaka. na slo`ene posredne naèine. Postojanje i aktivnosti Uneska i drugih meðuvladinih organizacija koje deluju u oblastima obrazovanja. prosvetne i kulturne discipline koje su najneposrednije doprinosile `eljenom razvoju i ispunjenju dr`avnih planskih ciljeva. ipak uspevale da oèuvaju svoj nezavisni identitet. poèev od embrionalnih ljudskih zajednica do èoveèanstva Planete kao celine. nauke i kulture – ma koliko znaèajne one bile – nije umanjilo znaèaj i doprinose nevladinih organizacija na nacionalnom. nauke i kulture. i u najnovijoj istoriji i savremenosti.Nevladine organizacije i njihov doprinos. 353 I pored svoga „meðuvladinog“ karaktera Unesko.. struènošæu i profesionalnošæu. Kada se uzme u obzir èinjenica da preko 600 meðunarodnih nevladinih organizacija i oko 250 zadu`bina – meðu kojima je i zadu`bina Fridrih Ebert koja je jedan od pokrovitelja ovog Skupa – sa podruèja obrazovanja. regionalnom ili meðunarodnom planu. – Dr`ave i vlade. zato što im je takav polo`aj. Nekoliko zakljuèaka za ovaj period delovanja nevladinih organizacija: – Zahvaljujuæi pozitivnim doprinosima nevladinih organizacija opštem razvoju svojih dr`avnih zajednica. nacionalne i meðuvladine organizacije. Istorijski posmatrano. poštujuæi njihov nevladin i najèešæe apolitièan karakter. davale su svoje doprinose i ukljuèivale se i u dr`avne. simpozijuma. svojim znanjima. uz podsticanje njihovog formiranja u oblastima nacionalnog razvoja u kojima su nevladine organizacije. ali. usko saraðuje sa Uneskom u „konsultativnom statusu“. konferencija – za koje radne materijale najèešæe pripremaju struène meðunarodne nevladine organizacije – onda se tek shvata koliko je Unesko nesumnjivi i nezamenljivi „centar meðunarodne intelektualne saradnje“. Društvo naroda i Ujedinjene nacije su visoko ocenile njihovo delovanje. mogle najefektivnije – i superiornije od dr`avnih institucija – da doprinose specifiènom nacionalnom razvoju. nauke i kulture i njihovo direktno ukljuèenje u faktore dr`avnog razvoja. okruglih stolova. one su u nastojanjima i sa ambicijama unapreðivanja svojih struènih i profesionalnih opredeljenja stvarale i udru`enja i organizacije na meðunarodnom planu. ukljuèile ih u sopstvene programske ciljeve i materijalno i finansijski unapredile one nauène. ostale racionalan i neophodan faktor razvoja èoveèanstva.. zbog toga što su one nalazile svoje mesto faktora znanja. struènosti i profesionalne objektivnosti – uz obaveznu svrsishodnost i korisnost – tako da su. nosi mnoga bitna obele`ja nevladine organizacije. na kraju krajeva. objektivno omoguæavao da ostvaruju po`eljni napredak u nauènom i . svojim metodom rada i programsko-sadr`inskim aktivnostima.

354 Puniša A. Parizu. Znaèajnu ulogu. pru`ati finansijsku pomoæ u razvoju niza nacionalnih udru`enja nauènih ili prosvetnih i umetnièkih poslenika. i poèetkom 20. decenijama pa i vekovima slu`iti svekolikom Srpstvu. u tome periodu. oslanjanjem na tradicije sabornosti srpskog naroda. kako pojedinaca tako i cele nevladine organizacije kojoj su oni pripadali. toga razdoblja. takoðe. u tome periodu.. stvaraju prva umetnièka i filantropska udru`enja po provincijskim gradovima i samom Beogradu. godišnjicu svoga delovanja – kao centrima obrazovanja ali i oèuvanja i afirmacije najviših srpskih nacionalnih i kulturnih vrednosti. a zatim profesionalna i nauèna udru`enja lekara. kulturnih radnika u okviru kojih se odvijaju struène rasprave i vrši razmena mišljenja o problemima materijalnog i duhovnog razvoja Srbije toga vremena. . kao izraz poèetaka modernijeg nauèno-tehnièkog razvoja i poèetnih faza industrijalizacije. uspostavljeni odnosi sa Meðunarodnim biroom za obrazovanje u `enevi. sa svoje strane. Biæe. pored.. s jedne strane. pripada svakako Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. odigraæe i veoma razvijeno zadu`binarstvo u Srbiji. poput svetionika. a svakako poseban i specifièan fenomen društvenog razvoja. jer se njihova brojnija pojava bele`i tek negde s kraja 19. Nevladine organizacije u našoj zemlji: perspektive i ogranièenja U našoj zemlji su nevladine organizacije relativno nov. Veoma znaèajnu ulogu. kulturnoj instituciji srpskog naroda u Vojvodini – koja ove godine slavi 175. Imuæni i rodoljubivi ljudi æe. pošto su „izašle iz okvira privatnih i nevladinih organizacija“ i postale posebno znaèajne. a sa druge strane. Pavloviæ struènom razvoju. kada se. takoðe. Najistaknutije mesto. stvarala tu istoriju u kojoj je bivstvovala. Vukova zadu`bina. Pogledajmo zgradu Rektorata Beogradskog univerziteta (Miša Anastasijeviæ – svome oteèestvu). a neke od njihovih zadu`bina – zgrada – i danas slu`e plemenitim ciljevima i izazivaju divljenje svojom arhitekturom i praktiènošæu. kongresima. a jugoslovenski intelektualci æe se sve èešæe pojavljivati na meðunarodnim nauènim konferencijama. Kolarèevu zadu`binu ili Zadu`binu Nikole Spasiæa. U razdoblju izmeðu Prvog i Drugog svetskog rata pojaviæe se niz nauèno-struènih udru`enja. Ove institucije æe. (sadašnju Gradsku bolnicu!). knji`evnika. a posebno Matici srpskoj. veka. seminarima. u podsticanju razvoju nauènih i struènih udru`enja graðana. Relativno nov. æe pokazivati poveæano interesovanje za razvoj „na svetskoj sceni“ i na univerzitetima æe se osnivati „odbori za saradnju sa Meðunarodnom komisijom Društva naroda za intelektualnu saradnju“. Sasvim je izvesno da su nevladine organizacije pozitivan fenomen istorijskog razvoja i znaèaja koga je istorija ljudskog društva stavila u polo`aj vredne pèelice-radilice koja je. igraju „školovani ljudi“ sa univerziteta u Beèu. simpozijumima. Pragu. vrhunske nacionalne institucije. u tome razdoblju. ustvari. aktivnih sa Velike škole – Beogradskog univerziteta. kao i sa Institutom za intelektualnu saradnju sa sedištem u Parizu. jugoslovenska inteligencija.

Ali. zaslu`uje posebno istaknuto mesto. ili su delovale van njih. istra`ivaèa i visokih struènjaka. autonomnošæu. bilo u okviru nekoliko stotina meðunarodnih nevladinih organizacija koje su bile aktivne u „konsultativnom statusu“ sa navedenim meðunarodnim organizacijama. takoðe. mora se odmah naglasiti da. uglednih stvaralaca. u 1970. kulturnom i prosvetnom razvoju. i igra sve efikasniju ulogu u svestranoj afirmaciji nacionalnog i kulturnog identiteta srpskog naroda – ono što je svojim `ivotnim delom èinio sam Vuk Stefanoviæ Karad`iæ. potpredsednike ili èlanove upravnih odbora meðunarodnih nevladinih organizacija. Moramo se ovde podsetiti da je u uslovima jednopartijskog sistema. A to je veæ bilo nešto! Specifiènost uèešæa naših nauènika. da su davali zapa`ene nauène priloge i doprinose meðunarodnom razvoju i da su. istaæi da su te institucije. u ovoj sali sa nama – bivali birani za predsednike. u`ivale „specifiènu relativnu slobodu“ u svim nauèno-struènim i profesionalnim sadr`ajima ukoliko nisu javno dovodile u pitanje marksistièka idejno-politièka tumaèenja ili socijalistièku – samoupravljaèku koncepciju nacionalnog razvoja. Ekonomsko-socijalni savet Ujedinjenih nacija.Nevladine organizacije i njihov doprinos. nauke ili kulture. u našoj zemlji nisu postojale nevladine organizacije sa metodologijom rada. bilo u okviru meðunarodnih meðuvladinih organizacija – kao što su Unesko.. konferencijama. za „nevladine organizacije“ Period 1945-1990. koji su i sada. Meðunarodni biro za obrazovanje. na brojnim meðunarodnim nauènim skupovima. seminarima. na podruèju finansiranja njihovih aktivnosti. bile „podr`avljene“ ili „podruštvljene“ i da su njihove aktivnosti finansirane iz bud`eta dr`ave ili društvenopolitièkih zajednica. po svojim statutarno odreðenim programsko-sadr`inskim odrednicama. da je u 1971. godini odr`ano zasedanje Evropske rektorske konferencije. . Osnovni razlozi le`e u èinjenici da su skoro sve institucije. neretko – pojedini od njih. Ovde posebno istièem onu specifiènu crtu našeg uèešæa u meðunarodnoj nauènoj i kulturnoj saradnji prema kojoj su uèesnici iz Srbije i Jugoslavije. sa podruèja prosvete. 355 stvorena tek pre petnaestak godina. u pogledu svojih strukovnih obele`ja i aktivnosti.. nauènih i kulturnih institucija u meðunarodnoj saradnji ogledala se. OECD. unutrašnjom strukturom. u Beogradu. kao i obrazovnih. godini formiran Meðunarodni slavistièki centar Srbije (koji od tada. svojim aktivnostima i mestom u srpskom nacionalnom.. godina obele`iæe specifièno. simpozijumima. okruglim stolovima. Specifiènosti perioda 1945–1990. Meðutim. onako kako to „doslovno“ propisuju veæ formirani meðunarodni standardi Unije za meðunarodne organizacije u Briselu. ali veoma razgranato i aktivno uèešæe Jugoslavije u aktivnostima nevladinih organizacija na nacionalnom i meðunarodnom planu. mora se. uèestvovali najèešæe „u liènom svojstvu“. u navedenom periodu.

Generalna konferencija Uneska. veoma brzo uspeti da prevaziðemo neke situacije u kojima se tematsko-sadr`insko delovanje pojedinih nevladinih organizacija preklapa ili je u svojevrsnoj koliziji ili „tematskom paralelizmu“ sa istorodnim postojeæim institucijama. udovoljavaju apsolutno svim meðunarodno prihvaæenim i normativno odreðenim standardima. in`enjera i tehnièara. Isto tako su udru`enja knji`evnika. kulture i informacija. u liènom svojstvu ili preko nevladinih organizacija. u novostvorenom demokratskom ambijentu. nauke. itd. Smatramo da to predstavlja veliko i znaèajno intelektualno bogatstvo naše zemlje koje bi trebalo na primeren naèin iskoristiti. Pavloviæ svake godine. da je u Beogradu. u Beogradu. odr`ana Godišnja skupština Meðunarodnog Društva za kulturu. sa sedištem u Parizu. Bliskog Istoka). oktobra“. Nišu. . ali nevladine organizacije postoje i. anga`ovanih u dve ili više nevladinih organizacija. u toku svoje intenzivne i neposredne saradnje sa brojnim meðunarodnim nevladinim organizacijama. Novom Sadu i Prištini. po svojoj strukturi. BITEF. u sve veæem broju. Procenjuje se da je u saradnji sa meðunarodnim nevladinim organizacijama. ušle u kategoriju „istorijski zaslu`nih faktora“ i uèesnika „mirne revolucije od 5. godini odr`ana 21. Oktobarski susreti pisaca. na kojoj je uèestvovalo preko 4. Takvom svojom ulogom one su. a 1989. igrale su i odigrale znaèajnu ulogu u rešavanju više kardinalnih društveno-politièkih problema od kojih je „najte`i i najva`niji“ bio rušenje jednog despotskog sistema vlasti u ime demokratskog projekta i uspostave demokratskih odnosa i pristupa opštedruštvenim aspektima nacionalnog razvoja. ne ulazeæi u detalje brojnih neodreðenosti i nedoreèenosti u pogledu njihovih tematsko-sadr`inskih odrednica ili rigoroznog pridr`avanja meðunarodnih formalno-pravnih normi i pravila. tokom poslednje decenije. okupi na nauèno razmatranje aktuelnih tema iz „srboslavistike“. I brojna umetnièka udru`enja (knji`evnika. BEMUS.356 Puniša A. Verujem da æemo. Nevladine organizacije danas U našoj zemlji su danas retke nevladine organizacije koje. pa se stvara neracionalno stanje stvari i nepotrebna podela meðu visokostruènim kadrovima. na primer. u 1980. èesto. istih ili sliènih profesionalnih profila. domaæini godišnjih skupština. naše nevladine organizacije bi trebalo. Godišnja sednica Uprave meðunarodne federacije za javno pravo. godine. FEST.) takoðe su razvijala bogatu i programski veoma razuðenu meðunarodnu saradnju. kao i pojedini instituti i centri na fakultetima u Beogradu. normativno-pravno regulisanim unutrašnjim odnosima i izvorima finansiranja. pravnika.500 istaknutih liènosti iz sveta obrazovanja. Tako je. filmskih i pozorišnih umetnika. 1982. nastajale su. tridesetak stranaca-profesora slavistike na univerzitetima širom Evrope. bivali. srpskog jezika i knji`evnosti. konferencija ili skupova ovih organizacija. anga`ovano nekoliko hiljada naših vrhunskih intelektualaca. što aktivnije i energiènije. Amerike. Struktuirane i organizovane po opštepoznatim i prihvaæenim meðunarodnim standardima.

i do sada. po svome sastavu. mogu najefektivnije biti iskorišæeni za naš pozitivan nacionalni razvoj. sadr`aju i metodu rada. metod rada i saradnje koji se. i. oktobra 2000. razvijenost i nauèni potencijali. U ovome prilogu je. da bismo se ukljuèili u tokove meðunarodne nevladine intelektualne saradnje i stekli koristi koje su neophodne za naš pozitivan nacionalni razvoj. unutrašnjoj organizaciji i izvorima finansiranja. Šta nam valja èiniti?! Ukoliko je. Sledstveno tome i uloga i aktivnosti nevladinih organizacija æe do`ivljavati procese adaptacije novonastalim uslovima i potrebama. pred jugoslovenskim društvom se postavljaju novi problemi – reforme i promene u svim oblastima društvenog i privrednog `ivota i uopšte razvoja. bez dvoumljenja æu reæi da su perspektive povoljne.“. veæ skoro dva veka – a i danas – praktikuje u odnosima i saradnji izmeðu nevladinih organizacija te je. struktura. na nama da se prilagodimo. ona su „u nama“ i ona su. veoma ozbiljna. ponegde i znatno izmenimo. na kraju ovog izlaganja. na momenat znaèaja i uloge humanitarnih nevladinih organizacija tokom tzv. Podsetimo se.. Suvišno je. ima preko hiljadu. stoga. odnosno „prihvatljivi“ za uèešæe u meðunarodnoj saradnji sa homolognim nevladinim organizacijama. pri ovome.. svojim autoritetom i percepcijama razvoja. (2) Savezno ministarstvo za inostrane poslove i Jugoslovenska komisija za saradnju sa Uneskom. samo u sistemu saradnje preko Ujedinjenih nacija. ali što se „ogranièenja“ tièe. Na poèetku demokratskog razvoja. najzad. brojna ministarstva i dr`avni organi koji u svojim delatnostima podrazumevaju znaèajno uèešæe neiscrpnih potencijala nevladinih organizacija. da su nam danas sva vrata otvorena za sve oblike dosada institucionalizovane i precizno odreðene modalitete meðunarodne saradnje. kompatibilni partneri. prvenstveno u one èiji profesionalni profili. jugoslovenske krize i njihovog doprinosa u ubla`avanju egzistencijalnih problema izbeglica. nakon „mirne revolucije od 5. potrebno da jasno odgovorim na pitanja – koja su „ogranièenja“ a kakve su „perspektive“ za pozitivan doprinos nevladinih organizacija našem nacionalnom razvoju. koji mogu da odigraju odgovarajuæu ulogu u povezivanju i ukljuèenju naših nevladinih organizacija u meðunarodne nevladine organizacije kojih. ponegde. prognanih i unesreæenih lica.Nevladine organizacije i njihov doprinos. uspešno usmeravao opšte pravce delovanja nevladinih organizacija. 357 da se ukljuèuju u postojeæe meðunarodne nevladine organizacije. nadam se. po svome opštem struèno-nauènom karakteru. isticati da je to moguæe uèiniti samo ukoliko su naše nevladine organizacije. Pri ovome. znaèajnu ulogu mogu da odigraju: (1) Savet nevladinih organizacija koji je. Taj proces æe ubrzo poèeti i do`ivljavaæe svoje ubrzanje i kvalitativne promene uslovljeno sposobnošæu nove vlasti da formuliše osnovne pravce novog demokratskog razvoja i da oko novih ciljeva i potreba okupi i nevladine organizacije i njihove veoma znaèajne struène i nauène potencijale. . jasno definisan opšti profil.

(2) U interesu je demokratskog razvoja naše zemlje. a sa Evropskom rektorskom konferencijom i rektorima balkanskih univerziteta. koja je predmet istra`ivanja ili rasprave u okviru same te nevladine organizacije. sliènim pristupom kao i na podruèju kulturnog razvoja. pomagati i podr`avati šire ukljuèenje nacionalnih nevladinih organizacija u saradnju sa Uneskom i drugim meðunarodnim i nacionalnim nevladinim organizacijama uz. seminarima i simpozijumima. da se. kao i meðu korisnike nauèno-informativnih sistema neophodnih za iole ozbiljan nauèni razvoj. . kao što je. Jugoslovenska komisija za saradnju sa Uneskom. „stanu na svoje noge“. odaberu one modele i obrasce koji æe biti najprikladniji za naše uslove i potrebe. na kojima se tretiraju pitanja od interesa za naš privredni. sa svoje strane. omoguæava efikasnije unapreðenje nauène oblasti ili konkretne discipline. podsticanje i podrška. ali i anga`ujuæi naše veoma visoko struène kompetentne potencijale. da se obnovi Institut za novinarstvo. ostvaruje ulogu „struènog pomoænika dr`ave“ ali i „pragmatiènog i racionalnog“ kontrolora adekvatnog i odgovornog vršenja funkcija u društvu. obnove svoje stare i solidne meðunarodne veze i uz potrebnu struènu pomoæ sa strane. kao svojevrsna „pametna æelija“ opšteg društvenog mehanizma. a to konkretno. da naši struènjaci iz obrazovanja budu sposobni da iz bogatog fonda znanja i iskustava iz reformi obrazovanja. druga teškoæa je u adekvatnom izboru odgovarajuæih partnera za intelektualnu i iskustvenu pomoæ u rešavanju naših prioritetnih problema u obrazovanju. primerenu pomoæ oko uplata èlanarine i pokrivanja dela troškova za uèešæe naših struènjaka na meðunarodnim nauènim sastancima.358 Puniša A. formiranju i radu nevladinih organizacija zato što opšti slobodni ambijent. Njeni okviri omoguæavaju posebno znaèajnu afirmaciju struke. obnove davno uspostavljene kontakte i iskoriste njihova iskustva – ukoliko nam odgovaraju – za uspešnu reformu univerzitetskih ustanova. na podruèju nauènog razvoja. deklaracijama i konvencijama. preko Uneska i relevantnih nevladinih organizacija. nauèni. Pavloviæ (1) Prva teškoæa je „u odabiru“ odgovarajuæih liènosti koje mogu da „dovedu u red“ pokidane i zanemarene svojevremene solidne spone i veze sa nizom meðunarodnih nevladinih organizacija. da naše ustanove. na primer. obezbedi. kulturni ili drugi oblik nacionalnog razvoja. evropskih i regionalnih projekata. ali i struènjaka u društvenoj zajednici. naukama. da se naša nauka ukljuèi u niz nauènih. Ova. znaèi da je conditio sine qua non. sprovoðenih uz pomoæ Uneska i nevladinih organizacija koje su u konsultativnom statusu sa njim. kulturi i informacijama. ima koristi od nauènih unapreðenja i inovacija i njihove primene u funkcionisanju dr`ave. svojevremeno svetski poznata i priznata struèna institucija i da se. da se naši univerziteti ukljuèe u aktivnosti Meðunarodne unije univerziteta. kao što je svojevremeno bio Zavod za prouèavanje kulturnog razvitka. da se preformulišu kriterijumi po kojima æe savezne institucije. olièenog u dr`avi i njenim organima. ponudi koncept nacionalne kulturne politike. „opšti zakonodavni“ i praktièni društveni polo`aj novinarstva i kompleksa javnih informacija saobrazi sa meðunarodno prihvaæenim normama. Najzad. neformalnost i demokratiènost u razmeni mišljenja o struènim i nauènim pitanjima. nevladina organizacija.

These specific associations of citizens with identical or similar professional profiles were created in early 19th century. state of law. moraju da budu visoko kvalifikovane i sposobne da uspešno vrše takvu funkciju. 2001. što šire i što br`e. over 1.000 such NGOs active in the world today. procenjujemo. independence of states and governments. international organizations.. UNESCO. realizing the importance of NGOs. democracy. In our country. expert and scientific basis” for the activity of these institutions. za naše potrebe i plasiranje naših pozitivnih iskustava meðunarodnoj intelektualnoj zajednici. meðuvladine ili nevladine. there are about 10. NGOs have managed to maintain their intellectual freedom. ponovo uspostavljanje pokidanih veza tokom desetogodišnje izolacije i na temeljima. Key words: non-governmental organizations. serving as the “intellectual. 2. According to the estimates of the Union of International NGOs.Nevladine organizacije i njihov doprinos. èija znanja i iskustva mogu dragoceno doprineti procesima demokratizacije i izgradnji civilnog društva koji se danas odvijaju u našoj zemlji. provided these with a variety of opportunities for action.000 of them has a special consultative status with the UN Socio-Economic Council. A general conclusion may be that in the almost two-century period since their first establishment NGOs have contributed beneficially to the development of humankind. osnovni preduslov je da liènosti koje treba da ostvaruju ovaj svojevrsni transfer znanja iz meðunarodnih organizacija i Uneska. Za sve ovo.. During 20th century states and governments. nastavljati saradnju i unositi u nju nove. . and identity by founding national associations or international organizations which nowadays contribute significantly to general positive development both nationally and globally. o više hiljada naših vrhunskih struènjaka. UNESCO or other specialized UN agencies. Takve liènosti imamo u zemlji. primerene opštoj demokratizaciji svih oblasti `ivota našeg društva. Non-Governmental Organizations and Their Contribution to Positive National and International Development Summary: The paper points to some significant characteristics of the structure and activity of NGOs in other countries or within international NGOs. napred navedeno. i ranije steèenih pozitivnih iskustava. iz raznih oblasti `ivota. ukljuèenje u sve meðunarodne organizacije. Radi se. civil society. samo im treba pru`iti priliku. Beograd. 359 (3) Istakli smo veæ napred da je u ovoj fazi našeg demokratskog razvoja neophodno. NGOs significantly and powerfully promote processes of democratization in all spheres of social and economic life and greatly contribute to building the state of law and civil society. 4. sve`e ideje.

.

Ovi sadr`aji. i b) uverenje o neprekinutom vlastitom disidentskom statusu i postojanom idejnom kontinuitetu. Da je lišena racionalizacije. Više reèi je bilo o retorici `rtve i iluziji doslednosti i kontinuiteta vlastitog opredeljenja kod konvertita. bi. Kljuène reèi: konverzija. naroèito stvaralaèku inteligenciju. humanistièka inteligencija. veka. Ali. kakve promene obeæava inteligencija koja odveæ brzo menja uverenja? Na koji naèin se menjala jugoslovenska stvaralaèka humanistièka inteligencija u poslednjih desetak godina i kako je videla vlastitu ulogu? Periodièni talasi konvertiranja otvaraju pitanje ponašanja intelektualaca u krizi. a danas za nacionalizam i antitotalitarizam). glavne pobude i samorazumevanje zaokreta u opredeljenju (konverzije) kod jugoslovenske stvaralaèke inteligencije od marksizma. odudaraju od realnosti i viðenja drugih. Kako intelektualci. internacionalizma i antifašizma ka antikomunizmu. antikomunizam. pravdaju zaokret? Vrlo uopšteno govoreæi u njihovom samorazumevanju prevladavaju dve osnovne teme: a) viðenje sebe kao `rtve. U promene se ne mo`e ulaziti bez inteligencije koja nije kadra da se menja. marksizam. koji su iz temelja izmenili uverenja. i stvaraju kod inteligencije naroèitu vrstu iskrivljene svesti o vlastitom osvedoèenom i dokazanom doslednom idejnom razvoju. nacionalizmu i antitotalitarizmu krajem 20. odvela dubokim unutrašnjim . antitotalitarizam. najèešæe. koja je u periodima kriza duboko pro`ivljavana.Todor Kuljiæ Filozofski fakultet Beograd O konverziji i samorazumevanju jugoslovenske stvaralaèke humanistièke inteligencije Rezime: U tekstu je skrenuta pa`nja na pravac. `rtva. ova manje ili više oseæajna komponenta opredeljenja (ranija vezanost za marksizam.

društvene nosioce. negiranje od preæutkivanja i relativizovanja senki prošlosti. opredeljenje je . obezbeðujuæi nu`no samopoštovanje. Nije uvek jasna ni primena pojma konverzija: najèešæe je dijagnostièka. ili radikalnim disidentima. zaokrete i pocepanu biografiju. a u normativnom smislu pokušaæe se proceniti funkcionalnost konverzije kod dubljih društvenih promena i oceniti odstupanja od nekih prihvaæenih nauènih vrednosti. jer svaka politizacija nu`no nameæe manihejsko mišljenje. katkad i analitièka. doktorati i knjige o marksizmu i samoupravljanju kod novih nemarksista ili antimarksista). Fire) koji su svojim zaokretom mogli delovati kao „virus“ koji nagriza homogenost i ubrzava rasulo komunistièke ideologije. Kod konverzije stvaralaèke humanistièke inteligencije nu`no je razlikovati njene razlièite dimenzije. kao što su: integritet. Merton je pisao da su oseæanja ugraðena u nauèni etos nespojiva s oseæanjima na kojima su utemeljene druge društvene ustanove (cit. Od 1990-ih konverzija inteligencije postaje masovna. Dugo su se konvertitima.362 Todor Kuljiæ lomovima usled potrebe poricanja ranijih uverenja u zapisanim radovima (npr. Kolakovski. a što je kriza akutnija. funkcije i interesne sklopove koji je odr`avaju. a u ime neutilitarne apstraktne pravde. intelektualno poštenje. Ne treba zaboraviti da je deo inteligencije izmenio uverenja iskreno zaokupljen stradanjem vlastite nacije. R. Najèešæe se pod ovim podrazumeva prelaz iz neverništva istinskoj veri. organizovani skepticizam i neliènost. zaokret u klasnom ili nacionalnom pogledu i sl. Brutalna stvarnost podeljene biografije se zato manje ili više svesno pokriva novom samosvešæu. Dubina i karakter konverzije razlikuju se s obzirom na obim i naèin promene razlièitih slojeva minule istorijske svesti. zamagljava realni diskontinuitet. Ovde se o konverziji govori u sva tri smisla. u misli o politici nazivali samo uticajni „otre`njeni komunisti“ (Ðilas. ustanova nauke èini skepticizam vrlinom. delimiènu od radikalne konverzije. U psihološkom pogledu nova iskrivljena samosvest. kao i konverzije razlièitog trajanja (od privremenih lokalnih preokreta do izmene globalne epohalne svesti). Treba razdvajati izvrtanje èinjenica od njihovog drugaèijeg akcentovanja. utièe negativno na stvaralaštvo. ali takoðe ne manjom snagom. ili povratak šizmatika i jeretika Rimokatolièkoj crkvi. Mogu li vansaznajne strasti biti spojive sa pomenutim Mertonovim naèelom? Teško. Utilitarni motivi nisu jedini.). Pojam konverzije i pristup Pojam potièe iz teologije. Treba razdvajati liènu od u`e ili šire grupne konverzije. U dijagnostièkom smislu najpre se prepoznaje odstupanje od ranijih gledanja. prema Miliæ. Pojam konverzije mo`e biti mo`da preširok jer se njime obuhvata široka skala zaokreta razlièite prirode (izmena ontoloških i epistemoloških naèela. Konverzija se najèešæe odvija u krizi. 1995: 126). Dok veæina ustanova zahteva bezuslovnu veru. a nijanse i paradokse osuðuje kao kolebljivost ili izdaju. u analitièkom se pokušavaju objasniti zaokreti. zbog odsustva samokritiènosti prema vlastitoj misli. gde se povratak od greha vrlini naziva konverzijom. 1. a sreæe se i upotreba u normativnom sklopu.

jer slabi snagu anga`mana.O konverziji i samorazumevanju. a ne o nu`nom sazrevanju i korigovanju . (2) karakteristiène sadr`aja samorazumevanja intelektualaca konvertita. U nauci se ne napušta samo po`eljna vizija društva veæ i teorijski i metodološki aparat koji je usavršavan decenijama i proveravan u istra`ivanju društvenih protivreènosti. ubrzana globalizacija i postmodernistièko mišljenje. 2. Relativizacija nauke manje je razumljiva od relativizacija politike (ovde je reè o korenitim zaokretima iz marksizma u zagri`eni antimarksizam. oslabljeni su antikolonijalizam i antiimperijalizam (va`ne osnove legitimnosti socijalizma). od marksizma ka antimarksizmu. treba praviti razliku izmeðu konverzije u nauci i konverzije u politici. što stvara novu neizvesnost. tj. u Istoènoj Evropi praæen je normalizacijom nacionalizma i antikomunizma. a indivudualna graðanska prava potisnula su klasnu pravdu. Veber je kod nauènika uoèio presudnu ulogu vrednosnih ideja kao odluèujuæi èinilac u postavljanju problema kojim se konstituiše predmet istra`ivanja. Opšti zaokret u svetu udesno. kao konaènoj kruni promena u meðunarodnoj politici. 363 strasnije. veka kod stvaralaèke inteligencije uslovila je sna`nu promenu opredeljenja. i (3) vizija promena koju izra`avaju ne manje raznolike teorije o globalizaciji. Sve to je izazvalo i normalizovalo masovnu konverziju inteligencije i sna`no pomeranje politièkog spektra udesno. koja se zala`e za „oslobaðanje od iluzije progresa“. pa su i zaokreti veæi. Izmena epohalne svesti Izmena epohalne svesti krajem 20. Veza opredeljenja i nauène misli vrlo je slo`ena i posredovana nizom èinilaca. smanjen je znaèaj utopije. M. a manje spontano otvoreno poistoveæivanje sa interesima širih grupa. (2) razlièito obrazlo`eno gledanja o suštinski novom poslehladnoratovskom svetu. Ovde bi trebalo pokazati uticaj samo nekih èinilaca: (1) globalnu izmenu epohalne svesti i njenih kljuènih vrednosti. Na nove opšte svetopogledne elemente utièe: (1) postmodernistièka verzija nihilizma. Napuštajuæi marksizam. U njihovom meðudelovanju izmenjeno je poimanje odnosa slobode i jednakosti.. Kod stvaralaèke inteligencije opredeljenje je rezultat intenzivnog samorazmišljanja. Još je slo`eniji postupak tumaèenja zaokreta kod opredeljenja. a kod bivših marksista dodatno je pojaèan renegatskim `arom. slabljenju klasiènog dr`avnog suvereniteta i veze izmeðu dr`ave i nacije. Uprkos uva`avanju uticaja društvenih potresa na opredeljenje. Pre toga treba napustiti afektivnu neutralnost kao nauèna normu. Politièari konvertiti nisu obavezni minulom opredeljenju kao što su to nauènici. U globalnim okvirima promenu epohalne svesti obele`ava kraj hladnog rata. ekspanzija poslefordistièkog kapitalizma. sugerišuæi neizvesnost promena.. nauènici su manje ili više korenito odbacivali vrednosti na kojima je poèivalo minulo shvatanje determinizma i istra`ivaèkih prioriteta i okretali se dijametralno suprotnim teorijskim orijentacijama.

Naroèito je karikaturalan preobra`aj novih renegata iz marksista internacionalista u narodnjaèke nacionaliste i fašistoidne šoviniste. Višeslojna ocena socijalizma oslanja se na slo`ene pojmove (autoritarna modernizacija. Diferenciranje levièarskih renegata je upadljivo. S druge strane. Verovatno je brzinu i masovnost konverzije olakšavala i neukorenjenost inteligencije u radnièku klasu èije je interese pravdala (nedostatak organske komunistièke inteligencije). nego paušalno demoniziraju. Svaka prenaglašena strast tra`i teorije podesne da je zadovolje. Ziml je uoèio naroèitu novu vernost renegata koja se razvija do isljuèivosti. Lukaè i Manhajm uoèili izvesne karakteristiène crte intelektualca renegata. koju iskazuje rezerva „jednom komunista – uvek komunista“? Ono što je nekada bila izdaja èvrstih naèela danas je samorazumljivo napuštanje dogmi i gotovo uslov samouva`avanja i intelektualnog poštenja. Dakle. oslobodilaèka politièka kultura). autoritarne od neautoritarnih.). što je u nauci prirodno i po`eljno). Opšti utisak je da stvaralaèka humanistièka inteligencija uglavnom nije nadrasla domaæu politièku kulturu koja je razapeta izmeðu glorifikacije savremenosti i demonizacije prošlosti (tekuæi demokratski nacionalizam ili liberalizam protiv totalitarnog socijalizma). ako se uzme u obzir da je samorazumevanje kod mnogih bivših marksista moglo biti samoobmana? U sociologiji su Ziml. to je potonji renegatski bes bio iskljuèiviji.364 Todor Kuljiæ ranijih gledanja. Najbolje je zadovoljavaju iskljuèive teorije koje ne kritikuju minuli re`im višeslojno (tj. koje se trajnije stapa sa formalnom snagom novih odnosa nego u sluèajevima kada opreèna prošlost i njeno potiskivanje spontano nestaju iz svesti. Na slièan naèin i Manhajm je nepoverenjem okoline objašnjavao fanatizam radikalnih intelektualaca: „U njemu se dokumentuje izvesna duhovna kompenzacija za nedostatak društveno-vitalne povezanosti. a paušalna na udobnije polarne i jednoznaène suprotnosti (otvoreno-zatvoreno društvo. Lukaè je zapazio da je renegat „transcendentni beskuænik“ i da iz tog teško podnošljivog stanja te`i stvaranju duhovnog krova. kao i neophodnost da se preodoli sopstveno i tuðe nepoverenje“. Zato je druga strana i kod konverzije bilo solunaštvo. On je kao i izdajnik sklon novoj vernosti. modernizacijske od stagnantnih segmenata). harizma razuma. „veka ideologijâ“. Uslovno govoreæi. Nacionalna mr`nja je postala neka`njena i svesna mr`nja ponosna na sebe (`. mo`e se postaviti pitanje da li je konverzija odista bila masovna kao što izgleda. Skoro da stupanj konverzije odreðuje presti` salonskih intelektualaca. Benda). Konvertiranje razlièitog stupnja i motiva danas je mehanizam diferenciranja renegata. ne razdvajaju npr. tj. Stvara se „nova nepreglednost“ o kojoj je pisao Habermas. veka. jer ih ne mo`e ujediniti ni novi zajednièki neprijatelj. demokratija-totalitarizam i sl. uverenost da jedino stradanje i oslobodilaèki uèinak kvalifikuju subjekta za donošenje . u kojoj meri se iskljuèivosti savremenih intelektualaca-renegata mogu objašnjavati naporom da se otkloni podozrivost novog okru`enja. jer sadr`i u sebi ono što vernost kao vernost iskljuèuje: svesno dalje prisustvo vezivnih motiva. Masovna idejno-politièka konverzija je nalièje 20. što je `ar prihvatanja marksizma bio oseæajniji.

Retko æe ko reæi da je `iveo u lagodnom totalitarizmu. nestaju d`elati. da bi `rtva mogla da pola`e pravo na naknadu prethodno mora izmeniti opredeljenje. Doduše. naroèito kada je trebalo potisnuti svesno ili nesvesno vlastitu prošlost. niti priznavanje greha marksistièke prošlosti. Ako se nekome prizna status `rtve. Samo višeslojno sagledavanje prošlosti i aktualne epohalne svesti i diferencirane ocene istorijske funkcionalnosti njihovih razlièitih komponenti mogu saèuvati intelektualce od strasti hilijazma i razoèarenja. da. priznaje mu se i spremnost na rizik.“ do politièki instrumentalizovanog statusa koji pru`a dobit. a više kulturu seæanja na socijalizam koju nameæu konvertiti koji su uspešno pribavili harizmu `rtve. 2000) stvara razlièite iskljuèivosti: od liènog. Karakteristièni sadr`aji samorazumevanja konvertita a) Retorika `rtve Veæina renegata trudi se da sebe prika`e kao `rtvu minulog opredeljenja (od zablude do nasilja). Svaka `rtva pola`e pravo na naknadu.O konverziji i samorazumevanju. „destruktivnog povratka potisnute osvete. Glorifikacija sadašnjice i demonizacija prošlosti obezbeðuju prolazni identitet. a iskljuèivosti gone nauènike u novu krizu samorazumevanja. ukoliko se svima prizna status `rtve. ali je kolebljivije i pristrasnije. opredeljenje pro`eto strastima sna`nije je od onoga koje poèiva na hladnoj odmerenosti. bez reza. garantija nadmoæi saznajne pozicije. U poslesocijalistièkoj politièkoj kulturi danas se svuda èuje da je minulo doba bilo period totalitarnog nasilja i terora. Monopol na `rtvu ne nosi samo politièku nego i saznajnu prednost.. Ove epsko-moralne vizije manje odra`avaju suštinu socijalistièkog društva. ubediti da su bili `rtve. ili sintagme „`rtve komunizma“ u poslesocijalistièkim društvima. To je npr. što ga direktno kvalifikuje za politièko voðstvo na temelju stradalnièke harizme. Antitotalitarni intelektualci moraju najpre sebe. Priznato `rtvovanje im obezbeðuje èak i kvalitet osvedoèenih izbavitelja. ali se pre toga mora `rtvovanje politizovati i instrumentalizovati. bila posledica hegemone pasivne semantike „`rtve rata i nasilja“ u poslefašistiškoj Nemaèkoj (Muenkler / Fischer. Va`nije je to. 2000). ukoliko imalo pola`e pravo na vlastiti privilegovani gnoseološki polo`aj. Izlaz iz najèešæe potisnute traume nepriznate konverzije nije ispovedanje. „Zato što sam iskusio patnju treba mi više verovati“. U èemu je smisao ovakve . 3. a svaka ocena minulog re`ima kao totalitarnog bar implicitno podrazumeva da je ocenjivaè bio `rtva. a u nauci je takoðe iluzija o kontinuitetu vlastite biografije. 365 spasenja. u frojdovskom smislu. Meðutim. kada se neko uspešno predstavi kao `rtva on u raspravi stièe moralno hermeneutièko preimuæstvo. a potom i pristalice. Stradanje je u politici najubedljiviji vid osvedoèavanja. Ova prenaglašena retorika `rtve (Muenkler / Fischer. Antinacizam i antikomunizam najèešæe se javljaju u obliku prohodnog antitotalitarizma. Sa stanovišta politièke kulture manje je va`na psihološka potreba preobraæenih da se predstave kao `rtve.. Naime.

366 Todor Kuljiæ slike istorije krajem 20. Gotovo da nema nièega èudnog u tome što se `rtva (ratna. da bi se zamaglila i preradila lièna prošlost. s jedne strane. kod konvertita je pribavljanje kvaliteta `rtve i uslov iskupljenja. Kada zbivanja minu teško se prepoznaju `rtve. `rtva je moralno èista. U nauci je rizik od pristrasnosti koje nose iskušenja ove vrste veæi nego u politici. veæ pre oni koji na osnovu osvedoèavanja zbog prihvatanja rizika nisu kasnije polagali pravo na oslobodilaèki monopol bilo koje vrste. Oseæaj `rtve iskrivljuje saznajnu perspektivu i stvara nesvesnu osvetu u obliku globalne demonizacije prošlosti. tako se i inteligencija mora èuvati od . i kojoj etici slu`e? Nije uloga selektivnog seæanja toliko iskrivljavanje stvarnosti. da bi `rtva bila realna (u smislu nepovratnog uloga) nije dovoljna samo patnja nego i odsustvo solunašenja. a manje kao prolazni biznis. niti obmana. te`e ga je moralno srozati). Retko koja konverzija nije skopèana sa solunaštvom. gde se politika više poima kao trajni poziv spasenja. veka. koliko napor da se objasni ono što se ne `eli na racionalan naèin objasniti. Zbog toga se lako prihvata kao oslobodilac. Nove antikomuniste. nego više otuda što mu pru`a razlièite moguænosti da naknadi tobo`nje trpljenje. Svaku `rtvu banalizuje pretenzija na obešteæenje. U poslekomunistièkoj martirologiji današnjih antikomunista. treba osloboditi obaveze da sagledaju vlastitu biografiju. zatvorska) najlakše legitimiše patnjom i odr`ava kao do`ivotni oslobodilac. jer se naknadno svi predstavljaju i oseæaju kao `rtve. Saznajna pretenzija politizovanog humanistièkog intelektualca analogna je svevlasnom voði koji je takoðe nekada bio spreman na `rtvu. naroèito u društvima sa nerazvijenom konstitucionalnom tradicijom. Uz sve reèeno. kataklizme protiv koje su bili bespomoæni (Barbu. 2000). `rtve nisu vidljive ni u situaciji kada su patnja i trpljenje oèigledni. a i kad pogreši. naime. Naknade nisu samo direktne materijalne. pa stièe gotovo biblijsku harizmu stradalnika koja mo`e odvesti do neprikosnovenosti. a intelektualca pozivanje na neintelektualne zasluge. jer je njeno odricanje provereno. Retorika o `rtvi totalitarizma raširena je ne samo zato što se pojedinac u atomizovanom poslekomunistièkom svetu oseæa socijalno nezaštiæenim. a s druge ne koristiti podneti rizik za sticanje monopola bilo koje vrste. nedodirljivosti ili bar do pojaèane otpornosti prema kritici (te`e mo`e pogrešiti onaj koji se dokazao da je kadar da bude `rtva. pa je kao nekoruptivna kvalifikovana za politiku više od drugih. veæ i one druge vrste u obliku moralnog samouzdizanja iznad drugih. pokazati spremnost na rizik. To nisu samo pojedinci koji su se protivili vladajuæem re`imu (jer je na ovim prostorima tamnica uvek bila najpouzanije osvedoèavanje politièke harizme). Tome nasuprot najudobnije je ex post facto martirološki preraðivati prošlost. a još lakše se kasnije pretvara u d`elata. Prelazi izmeðu pomenutih uloga neosetni su. Biti uistinu spreman na `rtvovanje znaèi. oni i njihov narod predstavljeni su kao nedu`ne `rtve komunizma i njegove totalitarne utopije. Istinska `rtva ne pola`e pravo na obešteæenje. Treba ih osloboditi krivice za aktivnost u minulom sistemu. Kao što istinsko `rtvovanje ne tra`i obešteæenje. Drugim reèima. Ali.

veka u procesu „otre`njavanja“ od èari komunizma bilo je daleko manje samokritike.O konverziji i samorazumevanju. što je inaèe retkost kod politièkih strasti visokog intenziteta. Nove nacionalne homogenizacije tra`ile su idejnu organizaciju politièke mr`nje ove vrste. 367 konvertitskog kompleksa `rtve. a u nauci su mnoga sitna plodna neslaganja išezla u korist antitotalitarnih ili nacionalnih strasti. Nacionalni interes ili antitotalitarizam su aksiomi koji obezbeðuju prohodnost u tekuæem `argonu. jer s jedne strane ugro`ava normalizovani nacionalizam. U Istoènoj Evropi antikomunizam ima veæ decenijski kontinuitet. u obliku isticanja tobo`njeg stalnog disidentva. Nakon toga sledi racionalizacija zaokreta u obliku la`ne svesti konvertita. veæ i u obrnutom smeru. jer sna`i jedinstvo borbenog stroja). b) Iluzija o neprekinutom kontininuitetu vlastitog opredeljenja Ovaj sadr`aj samorazumevanja sindromski je vezan sa retorikom `rtve. a pozivanje na vlastito disidentstvo za vreme totalitarizma je stereotipno. a interes od pripadanja antikomunistièkoj svesti danas je skoro veæi nego što je u prošlosti bila probitaènost od marksizma. polaganja pretenzije na gnoseološki monopol.. Bez vizije vlastite doslednosti nema samopoštovanja. tvrde uverenosti da su uvek bili demokrate. veæ se otvoreno rašèišæavalo sa bur`oaskim predrasudama u duhu komunistièke samokritike (partija je jaka koliko je jaka samokritika njenih èlanova. U idejnom vakuumu tra`i se novi oslonac. Tadašnja racionalizacija zaokreta ulevo bila je drugaèija od današnje konverzije udesno. Svest o diskontinuitetu nije skrivana. Ovaj odbrambeni mehanizam je proziran. bez konkurencije najudobniji kontinentalni idejno-ideološki stereotip 1990-ih. Antifašizam ne spada u ove aksiome. tako i zbog tobo`njeg stradanja. Preobraæeni intelektualci 1990-ih bi se . Uz to ponosni antitotalitarni identitet stvara danas sna`niju samouverenost nego minula ortodoksna marksistièka samosvest. Sumnja u prioritet nacionalnog interesa nosi stigmu izdaje. Razlièito opredeljene nacionaliste i ostale „`rtve“ još uvek uspešno ujedinjuje antiboljševizam. Krajem 20. Unutrašnju stabilnost ove iskrivljene samosvesti obezbeðuje gipki antikomunizam. tj. Rasprava oko bilo kog aksioma diskvalifikuje sagovornika. veka nije bilo samo zaokreta s leva udesno. Najbolje je ukoliko se mogu uskladiti. liberali. Reèi kao „èast“ i „vernost“ obilno se koriste u la`noj svesti preobraæenih intelektualaca i uèvršæuju njihovo samopoštovanje i identitet. Socijalizam i SSSR 1920-ih su privlaèili veliki broj graðanskih intelektualaca. U istoriji 20. kako zbog realnog.. nacionalne patriote i borci protiv komunizma i totalitarizma. Daleko je èešæe izbegavanje javnog suoèavanja sa vlastitom prošlošæu. a s druge preti da oslabi antitotalitarni antikomunizam. U Istoènoj Evropi napušteni marksizam je ostavio idejni vakuum: intelektualci i dalje tragaju za smislom svog poziva u svetu gde je doslednost idejno-politièkog opredeljenja relativisana. tj. unutrašnjeg neslaganja ili bezizglednosti otpora. Kao da celom Istoènom Evropom vlada novi moralni i politièki konformizam koji se izra`ava u stereotipnoj i konvencionalnoj demonizaciji totalitarne prošlosti.

ne oseæaju se ni na koji naèin obaveznim da objašnjavaju vlastitu prošlost. Novo antitotalitarno opredeljenje nudi pristalicama va`no preimuæstvo. Osim svesno organizovanog zaborava. ili æe pre biti da u Istoènoj Evropi vlada endemski nedostatak postojanosti ideja. tj. Br`e æemo se prisetiti sadr`aja koji odgovaraju našem trenutnom samopoimanju. liberalizma. hrišæanske demokratije i drugih struja koje su te`ile demaskiranju nehumanog karaktera totalitarizma. Umesto kapitalizma koriste se izrazi tranzicija. realni socijalizam je teško odolevao pritisku disidenata i idejnih protivnika. pa i sam njen vrh. Odavno je poznato da slika liène i kolektivne prošlosti nije statièna nego je posledica i funkcija sadašnjih stavova. koji je prethodno opredeljenje potpuno izbrisao. koja u novom okru`enju smeta. konverzija je praæena manje ili više iskrivljenim selektivnim seæanjem. neku vrstu etièkog rastereæenja od tereta prošlosti. 2000). Ideje gotovo da nisu ništa drugo do naziv koje je primila odreðena strateška situacija odnosa moæi na idejnom i politièkom polju u odreðenom razdoblju. Jedinu odgovornost vide u odnosu prema poslednjem izboru (antitotalitarni antikomunizam kao poslednja ideologija). jer bi diskontinuitet bio odveæ upadljiv. Prihvata se i izraz liberal. uprkos neskrivenom antikomunizmu. najèešæe antimarksistièkoj i antikomunistièkoj postojanosti. Novu stratešku situaciju i izlaz iz nje najbolje iskazuje rastegljivi antitotalitarizam konvertita. naprasno postali liberali. transformacija ili civilno društvo kao pravci po`eljnih promena. Psihološka istra`ivanja su našla da naši sadašnji stavovi menjaju i naše seæanje. Kod današnjih konvertita selektivno seæanje stvara tvrdo uverenje o vlastitoj. Veæ samo izbegavanje izraza kapitalizam pokazuje terminološko zamagljivanje loma u biografiji konvertita: napuštenom marksizmu i antikapitalizmu nije zgodno odmah suprotstavljati kapitalizam. a opstajao je samo zahvaljujuæi kombinaciji terora i manipulacije (Barbu. Sudeæi po današnjoj raširenosti antimarksistièkog i antikomunistièkog konformizma. Da li je antitotalitarni otpor odista bio sna`an. a još manje da je popravljaju. Ona je rezultat subjektivnog tumaèenja i . tj. Pravo je èudo kako je socijalizam mogao opstati pola stoleæa pored mnoštva tako anaga`ovanih antitotalitarnih intelektualaca koji su mu se „protivili“? Neupuæeni hipotetièki posmatraè bi mogao pomisliti da su išèezle ideologije komunistièkih partija imale izvanredno te`ak zadatak u suoèavanju sa mnoštvom vatrenih branièa nacionalne tradicije. ali je vrlo upadljivo da se izbegava izraz kapitalizam.368 Todor Kuljiæ oseæali razgoliæenim bez antitotalitarne frazeologije. Konvertiti se najèešæe neodreðeno izjašnjavaju kao demokrate ili kao demokratski nacionalisti. radikalnog raskida sa marksizmom i totalitarnom prošlošæu. da prete`e instrumentna upotreba ideja nad heuristièkom? Ova nepostojanost bi manje brinula da nije zahvatila i stvaralaèku humanistièku inteligenciju. Pošto su bivši marksisti posle 1989. Biti liberal u periodu transformacije socijalizma u kapitalizam jeste udoban naèin da se nastavi sa etikom neodgovornosti i izbegne obaveza odreðivanja prema etici ubeðenja. dok æemo negativne obrasce ponašanja br`e zaboravljati.

369 seæanja koju usmeravaju naša trenutna ubeðenja i vrednosti. pogrešna èvorna okosnica dela ili opusa. mo`e se preraditi. da se otvoreno prizna napuštena iluzija. Najèešæe biramo sadr`aje sa kojima se sla`emo. I u ovom pogledu se novi svetovni konvertiti razlikuju od verskih preobraæenika. a istovremeno ne ugro`avaju ni smisao poziva niti lièno dostojanstvo. starih i novih saveznika.. razoèarenja ili te`nja za iskupljenjem u obliku spremnosti da se vlastitim autoritetom podupre nova vizija društvene organizacije opreèna prethodnoj. a postojanost nauènika humanistièkih disciplina je èesto bila labilna. zala`uæi se za demokratiju. Samo reðe se krivica svaljuje na praznu iluziju ili utopiju mladosti. ili jednostavno preæutati? U psihologiji konvertita uopšte teško je sresti otvoreno suoèavanje sa afektivno shvaæenom vlastitom ranijom ulogom. Ipak gotovo je nemoguæe sresti spremnost da se vlastita doslednost otvoreno `rtvuje novoj višoj vrednosti (naciji. Nema nièega na šta bi se minula aktivnost mogla u izmenjenoj situaciji nadovezati. „Totalitarno ja“ opire se svakoj promeni i kognitivnoj preorijentaciji. a još reðe je javno odricanje od ranijih nauènih radova. Da li ih proglasiti za iluziju mladosti. Temeljito osmišljena opredeljenja koja su iznad rutinskog. socijalnu pravdu i kritiku nacionalizma. Lako je. dve epohalne svesti. sazrevanje i stalno promišljanje stanovišta. Racionalizacije su deo samopoimanja nauènika i prema njima treba biti uvek . Ipak „zbilja izgubljene stvarnosti“ je èvrsto zapisana i biografija se ne mo`e u potpunosti menjati. dakle. Problem postaje slo`eniji što se dokazi o prošlosti te`e mogu ukloniti. dva razlièita patriotizma. niti ritualne komunistièke samokritike. svesne ili nesvesne. pojmljivo zašto se prošlost lakše potiskuje kada ugro`ava aktuelnu pozitivnu sliku o nama samima. Zato preobraæeni levièari sebe rado poimanju i prikazuju kao „unutrašnje“ disidente. partiji) tj.. kolebajuæi se u širokim amplitudama izmeðu apologije tekuæeg i demonizacije minulog re`ima. verbalnog i utilitarnog lako se ne napuštaju. Balkanski intelektualci još dramatiènije su razapeti izmeðu dva stoleæa. Manji je broj levièara koji su u èvornim gledištima to i ostali posle 1990. To ne znaèi da kod sna`nih zaokreta katkad nisu presudna i duboka lièna pro`ivljavanja. starog i novog opredeljenja. Daleko èešæe je kod bivših marksista lièni anga`man u išèezlom re`imu postao nestvaran. naime. Meðutim. Nema kajanja niti ispovedanja greha kao u religiji. Postojano idejno-politièko opredeljenje podrazumeva korigovanje. jer koriste raznorodne. takoðe vlastitoj. Oni nisu prinuðeni na tra`enje oprosta. Kako se. rezultat totalitarne prinude. ako se prošlost ne mo`e izbrisati. racionalizacije zaokreta koje ne narušavaju viziju o doslednosti vlastitog opredeljenja. a kod nauènika skopèan sa još veæim dodatnim dilemama. Seæanja se preinaèuju tako da prošle postupke i ideje dovode u sklad sa trenutnim ubeðenjima i postupcima. veri. Nesuoèavanje sa liènom komunistièkom prošlošæu je izbegavanje unutrašnjeg suoèavanja sa samim sobom. Na Balkanu se misao o društvu teško izdizala iznad protivreènosti prostora.O konverziji i samorazumevanju. Kod stvaralaèke inteligencije ovaj problem je nešto te`i. poneti prema vlastitim anahronim doktoratima i knjigama na osnovu kojih su steèena nauèna zvanja. ali i kontinuitet èvornih gledišta.

1997). idejno diferencirana i kritièki osmišljena stanovišta. napuštanje marksizma je više preæutno (dubljeg kontinuiteta uglavnom nema. Kod znaèajnih nauènika svakako bi trebalo pa`ljivije rašèlanjavati unutrašnje liène pobude i motive revizionizma. mogu se razlikovati dugi procesi idejno-ideološke konverzije. a kod mnogih novih antimarksista bila je trenutna. tj. Jugoslovenski marksizam nije bio dogmatski dijamatovski veæ elastièniji. a ne samo brzine toka. ali je isti proces oslobaðao prostor liberalizmu. Ovo manihejstvo negira naèelo inkluzivnosti. U SFRJ je Staljin osporavan. Konverzija se mo`e posmatrati i sa stanovišta obima. po pravilu. Prodor nacionalizma olakšao je potiskivanje antifašizma antitotalitarizmom. što je veæ okolnost koja olakšava razumevanje laganijeg toka konvertitstva: nije. a republièki sukobi su podstakli razlièito akcentovanje kljuènih ideoloških naèela. bilo zagri`ene nametnute i prihvaæene vere u apsolutni prioritet partijske istine èak ni u partijskom vrhu. pa èak i oko Marksa. Malo æe ko od intelektualaca priznati vlastitu konverziju. tj. a oko Lenjina. Veæ rano slu`beno odbacivanje Staljina otvorilo je va`nu brešu ka potonjem antimarksistièkom konvertitstvu. kod praxisovaca nešto kraæe. Uprkos pomenutom manihejstvu bilo bi pogrešno tvrditi da komponenta strasti u opredeljenju nije slo`ena. Lako je pojmljivo da se te`e napuštaju duboko pro`ivljena. prebrzo i neretko u zanosu eklektièki usvajanih raširenih i pomodnih ideja. samoupravni i praksisovski. ne samo moguænost nego i potrebu ugradnje razlièitih pristupa u slo`enu teoriju. kod srednje konverzije. Ona je ne samo slo`ena veæ i na razlièit naèin posredovana. ali površna nepromišljena privr`enost. a marksizam je tiho potisnut). voðene su debate. a iz vrlo uskog kruga onih koji su na to donekle spremni. Masovno konvertitstvo mo`e biti razumljivije ako se ima na umu da je kod mnogih bivših levièara vezanost za marksizam bila impresionistièka. Kod duge konverzije. kako uoèava Mek Brajd. Uslovno reèeno. a kod trenutne konverzije rascep je najupadljiviji (jer je marksizam zamenjen borbenim antimarksizmom). Va`an razlog nagle antimarksistièke konverzije jeste i dogmatsko gledanje da se marksizam mo`e ili prihvatiti u paketu ili ga treba potpuno odbaciti. tj. Ovde se polazi od pretpostavke da se svako izvorno opredeljenje lakše menja ili napušta što je slabije pro`imalo celokupni intelektualni anga`man. Tako se domaæa stvaralaèka humanistièka inteligencija mo`e podeliti na one koje su konvertirali u jednoj komponenti . što je bilo manje promišljeno. retko æe ko pristati da bude svrstan u drugu i treæu grupu. od npr. razuðeno i diferencirano i što je kritiènost u prihvatanju novih ideja bila ni`a. Kod Kolakovskog i Firea tekla je godinama. ne išèezava svaki kontinuitet (iako ga pojedinac mo`e poricati). srednji i trenutni. ipak je bila iznenaðujuæa masovna provala renegatskog antikomunizma i erozija antikapitalizma. upadljivo naglašena. jer je antitotalitarizmom trebalo suzbiti sada suvišni antikapitalizam. jer bi zaokrete kod sna`no individualizovane misli bilo ne manje pogrešno svoditi na obrasce i motive trivijalnog konvertitstva.370 Todor Kuljiæ kritièan. Konverzija kod marksista odvijala se razlièitom brzinom (Mc Bride. Dakle premda je konverzija bila u izvesnom smislu postupna. a delom i antifašizma. naime.

jer uopštava raznorodne motive. Miliæ) mogu se uoèiti dva glavna pravca delimiène konverzije: veæ pomenuti zaokret ka nacionalnom marksizmu i konverzija u pravcu anacionalnog liberalizma i antimarksizma. nisu marksizam shvatali kao najautentièniju osnovu praktiène emancipacije i spasenja podvlašæenih veæ više kao oblik objašnjenja društvene stvarnosti kojem su davali prioritet nad drugima). Dakle.. pa i napuštanje pojedinih gledišta. što nije podrazumevalo nipodaštavanje drugih pristupa) neki vodeæi intelektualci u Jugoslaviji nisu konvertirali? Da li to nisu uèinili zbog dogmatizma. Osnovna podela daleko manje mo`e iæi linijom razdvajanja onih koji su to uèinili deklarativno od onih koji su izabrali preæutni put. Ne manje je va`no objasniti zašto u u`em nauènom pogledu (u sluèajevima doslednog davanja prioriteta marksizmu. ali i disidentske) verzije. To što su uticajniji bivši vodeæi marksisti koji su svojim primerom normalizovali konverziju. Kod konvertita nema ni usamljenog izuzetka koji bi se javno ogradio od ranijih radova ili odrekao nauènog zvanja steèenog na osnovu gledišta koja se otvoreno danas osporavaju. jer bi u sluèaju zaokreta bio doveden u sumnju celokupni plodni opus? Konverziju treba odvajati od nu`nog nauènog sazrevanja. govori o snazi nove epohalne svesti. Ðuriæa (kome je konverzija bila izlišna iako je uva`avao Marksovu misao) i nekoliko doslednih marksista (G. Tek kada se uzroci pa`ljivo rašèlane. ali sve to uz oèuvanje kljuènih duboko promišljenih svetopoglednih nazora. promenu njihovog obrazlo`enja. ili izuzetne slo`enosti i stupnja promišljenosti opredeljenja. Petroviæ. ali i povodljivosti krizom zahvaæene inteligencije. a ne dosledni marksisti. uzroke i obrasce umerenije i iskljuèivije konverzije. Kontinuitet opredeljenja je osiguravala privr`enost prosvetiteljskom jezgru marksizma. moguæe je samo neke od njih uva`iti kao opravdane i normalne. Ako se iz vrha humanistièke inteligencije u SR Jugoslaviji izuzme gotovo sasvim usamljeni sluèaj nemarksiste M. dok je na drugoj strani odveæ strasno prihvatanje ili slu`benog ili . a iznenaðuje ga samo brzina zaokreta koji je „u osnovi dobra stvar“. V. Grubo reèeno nisu konvertirali (1) oni koji su bili na distanci od u`arenog prihvatanja marksizma (tj. i (2) oni koji su bili na distanci od ideološkog marksizma i politièkog anga`ovanja uopšte. Tu veæ problem konverzije sa sociološkog prelazi na moralni plan. Mek Brajd smatra konverziju u Istoènoj Evropi normalnim prirodnim „povinovanjem pr