- ELEMENTI ZA PRENOS SNAGE

Pogonska mašina ⇒ Prenosnik snage ⇒ Radna mašina Pogonska mašina: motori SUS, turbine, elektro-motori. Obično imaju relativno visok broj obrtaja i mali obrtni moment. U protivnom bi bile nepraktično velikih dimenzija. Radne mašine: rotorni točak na bageru, pogonski bubanj na transporteru, drobilica, pumpa, kompresor .............. Obično zahtevaju relativno mali ulazni broj obrtaja i veliki obrtni moment. Redukcija broja obrtaja, prenosnici snage Pojam snage, obrtni moment, prenosni odnos, stepen iskorišćenja;

nulaz nizlaz P izlaz - stepen iskorišćenja - η = P ulaz
- prenosni odnos -

i=

- obrtni moment -

T=

P

ω

,

ω=

π ⋅n
30

η ⋅i =

Pizlaz nulaz Tizlaz ⋅ = Pulaz nizlaz Tulaz

Koliko je realno 1 kW ? Na osnovu T = P / ω, lako može da se izračuna P ... Mehanički prenosnici snage: - Frikcioni točkovi - Zupčanici - Kaišnici, - Lančanici - Užetnjače. Reduktori i multiplikatori;

FRIKCIONI TOČKOVI
Prednosti: najprostiji prenosnici, tih rad, amortizacija preopterećenja, jednostavna promena brzine i smera okretanja točka.. Nedostatci: nestalan prenosni odnos, znatno habanje – često i neravnomerno, znatno opterećenje vratila. Koriste se prenošenje manjih snaga do 200 kW, izuzetno i više. Odnos obimne sile i sile trenja, Fo ≤ µ · Fn, Stepen sigurnosti protiv proklizavanja Sµ = 1,25 ... 1,5, za varijatore i do Sµ = 2.5 Potrebno je ostvariti silu Fn

FO =

2 ⋅ T1 , µ ⋅ Fn = S µ ⋅ FO D1

Fn =

S µ ⋅ FO

µ

, odnosno FO =

µ ⋅ Fn

Shema cilindričnog frikcionog točka; 1 – predajni, 2 – prijemni točak

Deformacije površinskih slojeva frikcionog točka pod opterećenjem

Na dodiru frikcionih površina, pod dejstvom sile Fn ostvaruje se elastične deformacije, tako da dodir nije po liniji, već po površini. Pritisak koji se javlja na dodiru može da se odredi pomoću Hercovog obrasca:

p=

0,35 ⋅ Fn ⋅ E ≤ pd , ρ ⋅b 2 ⋅ E1 ⋅ E2 E1 + E 2 2 ⋅ R1 ⋅ R2 srednji računski poluprečnik krivine ρ = R1 + R2

-pri čemu je: srednji modul elastičnosti materijala u sprezi E =

Klizanje, v1 > v2 , i ≠ const Puzanje – zavisi od opterećenja i od materijala, Koeficijent puzanja = (v1 – v2) / v2 = 0.02 – 0.05, Stepen iskorišćenja prenosnika, usled puzanja i trenja u ležištima = 0.75 ... 0.95 Materijal bi trebalo da ima što veći modul elastičnosti, sa što većim koeficijentom trenja i sa što većom otpornošću na habanje. Ovo su susprostavljeni zahtevi koji se teško mogu ostvariti. Radi povećanja koeficijenta trenja i zadržavanja ostalih povoljnih karakteristika, jedan od točkova se oblaže odgovarajućim materijalom koji obezbeđuje veći koeficijent trenja.. Obloge su najčešće od gume, ali i od plastike , hartije i sl. Na točak se nanose lepljenjem ili vulkanizacijom.

2

Predajni točak Kaljeni čelik Čelik ili sivi liv

Prijemni točak Kaljeni čelik Sivi liv Guma Plastične mase

E, N/mm2 210.000 153.000 40 8.000

pd, N/mm2 1.000 ... 1.500 400 ... 600 1,2 ... 1,7 55 ... 60

µ podmazano 0,15 ... 0,2 0,12 ... 0,6

µ suvo 0,04 ... 0, 08 0,03 ... 0,06 0,5 ... 0,8 0,3 ... 0,4

Jed.rad trošenja Nm/mm2 6.250.000 2.000.000 170.000 10.000

Konstrukcija Cilindrični točkovi mogu da budu glatki i ožljebljeni. Radi pravilne podele opterećenja ose točkova trebalo bi da budu što paralelnije. Ne valja praviti previše široke točkove, pošto se tada teško postiže pravilno naleganje. Prema iskustvu uzima se širina točkova b < D1. Primenom ožljebljenih točkova rasterećuje se vratilo. Žlebovi imaju trapezni presek sa uglom 2α = 28 ... 32 o. Zavisnost između sile Fr i obimne sile FO , za frikcione ožljebljene točkove: Fr =
Ožljebljeni točak Fr = 3,55 FO Fr = 2,26 FO Fr = 1,83 FO

sin α + µ ⋅ cosα

µ

FO

Kada bi se za glatke i ožljebljenje točkove koristio isti materijal, i α = 15 o, dobio bi se sledeći odnos sila Fr:
µ 0,1 0,2 0,3 Glatki točak Fr = 10 FO Fr = 5 FO Fr = 3,33 FO

Dakle, ukoliko je koeficijent trenja veći , manja je korist od ožljebljenih spojeva.

Ožljebljeni frikcioni točkovi

Ožljebljeni frikcioni točkovi sa tri žleba

Tačka A predstavlja tačku dodira kinematskih krugova D1 i D2, u kojoj jedino nema klizanja. Što je bilo koja druga tačka dodira više udaljen od tačke A, klizanje je intenzivnije

Konični frikcioni točkovi Za vratila čije se ose seku, potrebno je da frikcioni točkovi budu konični. Vrhovi konusa moraju da se nalaze u zajedničkoj tački 0, da ne bi bilo klizanja po dodirnoj površini. Zbog svog konstrukcijskog izgleda, u tački dodira javljaju se projekcije sile Fn i u radijalnom Fr i u aksijalnom pravcu Fa. Prenosni odnos frikcionih točkova može da se izrazi na sledeći način:
3

i=

n1 ω1 Dm2 Rm2 sin γ 2 = = = = n2 ω 2 Dm1 Rm1 sin γ 1

- pri čemu je: Lk =

Rm1 Rm2 = sin γ 1 sin γ 2

Za slučaj kada se vratila seku pod 90 o, odnosno kada je

sin γ 2 = i ⋅ sin γ 1 ;

sin γ 2 sin γ 1 =i⋅ ; cos γ 2 cos γ 2

γ = γ 1 + γ 2 = 90o , može da se napiše:
1 i

tgγ 2 = i , odnosno tgγ 1 =

Shema koničnih frikcionih točkova

Konični frikcioni točkovi a – točak sa prstenovima od presovane hartije b – točak obložen kožom

VARIJATORI Varijatori predstavljaju specijalno konstruisane frikcione prenosnike koji mogu da rade sa promenljivim prenosnim odnosom. Princip rada je vidljiv na sledeća dva primera: a - sprega tanjirastog točka sa cilindričnim, b - sprega dva konična točka posredstvom uzdužno pokretljivog cilindričnog točka.

Shema varijatora,
4

obimne brzine i preko 150 m/s. Za paralelna vratila cilindrični zupčanici: Spoljašnji Ravni Unutrašnji 5 . Kinematske površine tih elemenata se kotrljaju međusobno bez kotrljanja.97 .konstantan prenosni odnos . prenosni odnos više hiljada Nedostatci: ..velika sposobnost prenošenja opterećenja..tačna izrada .visok stepen iskorišćenja. 0. snage više desetina hiljada kW.ZUPČANICI Predstavljaju najčešće korišćene mehaničke prenosnike snage. Prenos snage ostvaruje se međusobnim sprezanjem zubaca dva spregnuta nazubljena elementa.dug vek i pouzdan rad. Pri tome je prenosni odnos siguran a nosivost visoka u poređenju sa drugim prenosnicima snage.šum pri većim brzinama .99 . praktično većina radi dok traje mašina .širok dijapazon primene. mali gabariti .loše kompenzuju dinamičke sile Poređenje dimenzija sa ostalim prenosnicima PODELA u zavisnosti od međusobnog položaja osa odnosno vratila spregnutih zupčanika. i do 0. Prednosti: .

Koji mogu biti sa: pravim. kosim (helikoidnim) ili strelastim zubima Za ukrštena vratila konusni zupčanici: Pravozubi Kosozubi Spiroidni Za mimoilazna vratila hiperboloidni zupčanici: Pužni Hipoidni Zavojni 6 .

7 .

modul .5 2.širina zupčanika međuosno rastojanje Za : i = d2 / d1 Osnovne mere zupčanika → → p z d=z·p/π=z·m m=p/π hf . ha df . Za I. 2 – deoni.5 5 5.125 1.visina zupca . Mere u mm I II II 1 1.25 1.25 2.5 1. stepen prioriteta korišćenja.korak .25 3.broj zuba Obim = z p = d π .C1.75 8 .015.5 3. 3 – podnožni.OPŠTA OBELEŽJA a) Shema zupčanika (1 – temeni krug. d .75 4.prečnici .5 6 7 8 9 10 11 12 14 16 18 20 22 25 28 32 36 40 45 50 Standardni moduli.75 2 2. III.5 6. prema JUS M. a – međuosno rastojanje b) Sprega sa unutrašnjim zupčanjem Zupci spregnutih zupčanika . II.375 1. d a b= ψ m 2 · a = d 1 + d2 2 · a = d1 + i · d1 = d1 · (1 + i ) 2 · a = d2 / i + d2 = d2 · (1/i + 1) 3 4 3.

U colovnom sistemu kao osnov za proračun zupčanika koriste se: 1.09 [''] Osnovni zupčasti profil JEDNOSTRUKI I VIŠESTRUKI PRENOSNICI .4 / m [1/''] Dužina jednog koraka u colovima. Circular pitch : Recipročna vrednost modula za prečnik izražen u colovima.prenosni odnos ! Jednostruki zupčasti prenosnik PRENOSNIK SA UMETNUTIM ZUPČANIKOM Trostruki zupčasti prenosnik . Diametral pitch : 2. odnosno za modul m u mm: CP = m · π / 25.prenosni odnos ! Prenosnik sa jednim i sa dva umetnuta zupčanika 9 . DP = z / d. CP = p'' / 25.4 = m / 8.4. odnosno za modul m u mm: DP = 25.

Na slici se vide i nosač – N. odakle je β = R4 · σ / R2 . dobija se kao odnos uglova za koji se zaokreće zupčanik 1 i nosač satelita N: i= R ⋅R R z α +σ α = +1 = 2 4 +1 = 4 +1 = 4 +1 R1 ⋅ R2 R1 z1 σ σ 10 . ukoliko je prenosnik tačno izrađen. ugao zaokretanja zupčanika 1 je realno veći jer se prilikom zaokretanja zupčanika 2 za ugao β zaokreće i centralna linija zupčanika 1 i 2 za ugao σ . kao i zupčanik sa unutrašnjim zupčanjem – 4. pri čemu svaki satelit prenosi jednake porcije snage. zaokrenuće se zupčanik 1 za ugao α. Sastoji se od jednog sunčanog zupčanika – 1 i više (na slici tri) satelita – 2. Pri tome je R4 · σ = R2 · β. Prenosni odnos planetnog reduktora može da se odredi na sledeći način: Ako se zamisli da je nosač satelita N pomeren za ugao σ zupčanik 2 biće zaokrenut za ugao β. odakle je α = R2 · β / R1 . tako da je ugao za koji se zaokreće zupčanik 1 jednak α + σ.JEDNOSTEPENI PLANETNI PRENOSNIK . Kada se zupčanik 2 zaokrene za ugao β. Međutim. koji je nepomičan i praktično predstavlja kućište reduktora. Pri tome je R2 · β = R1 · α. Prenosni odnos.prenosni odnos ! Planetni prenosnik (reduktor) je projektovan radi što racionalnijeg iskorišćenja prostora.

Normala u tački trenutnog dodira spregnutih profila mora da prolazi kroz dodirnu tačku dodirnih krugova. v2 = r2‘ ω2 Komponente brzine. za bilo koju tačku trenutnog dodira koja je definisana sa ρ1 i ρ2 .Pri čemu je: c1 = ω1 ρ1 . U suprotnom bi bok zupčanika 1 prodirao u bok zupčanika 2 (za slučaj c1 > c2 ) ili bi kasnio za njim (za slučaj c1 < c2 ). a prenosni odnosi u menjaču. u pravcu zajedničke normale COD međusobno su jednake. prva brzina i = 6 . GLAVNO PRAVILO ZUPČANJA Zupčanici gotovo bez izuzetka treba da ispunjavaju uslov i = ω1 / ω2 = const . A to može samo ako je tačka O nepomična tačka. treća brzina i = 1. 11 .3 . Glavno pravilo zupčanja definiše međusobnu zavisnost oblika bokova spregnutih profila. ( prečnik točka = 22 + 20 = 42‘‘ ) PROFIL ZUPCA.67. da bi ω1 / ω2 bilo const . i = const Zajednička normala u trenutnoj tački dodira (tačka A na slici) dvaju spregnutih profila prolazi kroz centralnu tačku zupčastog sistema ili kinematski pol. obimne brzine su : v1 = r1‘ ω1 . c1 = c2. odnosno O2 D / O1 C = O2 O / O1 O → ρ2 / ρ1 = r2 / r1 . c2 = ω2 ρ2 .Konačno: ω1 / ω2 = r2 / r1 .PRIMER Naći brzinu kretanja kamiona ako je broj obrtaja motora u datom trenutku 1800 o/min. odnosno nalazi se i na jednom i na drugom podeonom krugu. Dokaz: Posmatra se tačka A (zajednička tačka na zupčaniku 1 i 2. Da bi prenosni odnos ostao konstantan u svakoj fazi kretanja. koja se zove centralnom tačkom zupčastog sistema. prema slici). peta brzina i = 0. odnosno ω1 / ω2 = ρ2 / ρ1 .Može se primetiti sličnost trouglova ∆ O1 C O i ∆ O2 D O.Znači. mora i r2 / r1 biti const .Za: c1 = c2 → ω1 ρ1 = ω2 ρ2. Drugim rečima. profili bokova moraju bit izradjeni po izvesnim pravilima. .

Manifestacije klizanja na bokovima zuba su u vidu habanja. tj. profili zubaca se mogu proizvoljno birati. Klizanje je intenzivnije što je trenutna tačka dodira A udaljenija od tačke O. koje očigledno nisu jednake. . a razlika ove dve brzine je brzina klizanja.Slika Dva profila spregnutih zubaca Klizanje. na početku ili na kraju zupčanja.Zubac 2 prijemnom zupčaniku koji se obrće ugaonom brzinom ω2. oko središta O2. posmatraju se komponente brzina v1 i v2 u pravcu zajedničke tangente. .Zubac 1 pripada predajnom zupčaniku koji se obrće ugaonom brzinom ω1. oko središta O1. Ako je zajednička normala unapred definisana. 12 . oblik drugog je određen nizom uzastopnih položaja prvog. Ako se izabere oblik boka samo jednog zupca zupčanika.

za profil drugog zupca dobija se neka nova linija. r b ⋅ tgα y − r b ⋅ α y rb AD AB − DB = = = tgα y − α y = invα y . b) promena oblika zupca sa promenom parametara Evolventa kruga je kriva linija koju opisuje tačka na pravoj koja se kotrlja po kružnici. Kružnica poluprečnika rb po kojoj se kriva kotrlja je osnovna kružnica. U svakoj tački na evolventi koja je na rastojanju ry od centra kružnice.Manja osetljivost na pomeranje Složena izrada (obrada livenjem. označava se i koristi kao inv αy (involut αy). Za manje brojeve zuba z. a to su evolventa i cikloida. profil zupca je u nižim delovima evolvente i obrnuto (slika b).Veće sprezanje . Oblik zupca zavisi od dela evolvente koji se koristi za profil. rulete. cosα y = 13 . EVOLVENTNO ZUPČANJE CIKLOIDNO ZUPČANJE ZUPČANJE NOVIKOVA Jednostavna izrada (obrada rezanjem). manje tošenja zuba . može se definisati napadni ugao evolvente αy i evolventni ugao θy.Manje klizanje duž profila. U ovu grupu linija spadaju tzv. a) parametri evolvente. Najčešće u upotrebi Povoljnije radne karakteristike: Povećana nosivost . kovanjem ili prosecanjem) Evolventa kruga. Potrebno je da profili oba zupca ipak budu iste linije.θy = ry rb rb rb Evolventni ugao θy je osnovni parametar evolvente definisan na osnovu napadnog ugla evolvente αy u radijanima.Ako se za profil prvog zupca zupčanika izabere bilo koja kriva linija.Manji broj zuba . Za z = ∞ bok postaje prav (zupčasta letva).

dobija se prava linija. Termička obrada Metode obrade rezanjem: . Ukoliko se predstavi u nepomičnoj ravni. To je broj koji pokazuje koliki je procentualni udeo prethodnog para zubaca u sprezi u trenutku kada posmatrani par ulazi u spregu. W = m ⋅ cos α [π ⋅ ( zW − 0..aktivna dužina dodirnice (između tačaka M i N na slici). gde je l – dodirni luk. oni se kotrljaju jedan po drugome..relativnim kotrljanjem . Količnik εα = l / p zove se stepenom sprezanja.zaokružuje se na bliži ceo broj.85. Između spregnutih dodirnih lukova nema klizanja.zub po zub . Dužina dodirnog luka l. Značajan je samo onaj deo dodirnice koji se nalazi između temenih krugova spregnutih zupčanika.25. mora biti veća od koraka p. Mera preko zuba se meri specijalnim instrumentom koji svojim tanjirastim pipcima obuhvata dva zuba koji su određeni mernim brojem zuba Zw.5 .Metode obrade plastičnom deformacijom . koja se meri po podeonom krugu.klasične metode: glodalica Pfauter (alat pužno glodalo) i Klingebberg. Najmanja dopuštena vrednost εα je 1.) ili Maag(alat u obliku zupčaste letve) SPREZANJE ZUPČANIKA Dodirnica predstavlja geometrijsko mesto svih uzastopnih tačaka dodira dvaju spregnutih profila u toku jednog dodirnog perioda. Ugao dodirnice αw kod zupčanika kod kojih nema pomeranja profila jednak je uglu αn = 20O 14 . Odatle je C1O + OC'1 = C2O + OC'2 = l. Taj deo dodirnice zove se . Jasno je da uvek mora biti εα>1.Kombinacija + Završna. Stoga mora biti luk C1O = C2O. a luk OC'1 = OC'2 .5) + z ⋅ invα + 2 ⋅ x ⋅ tgα ] 2 ⋅ x ⋅ tgα z zW = ⋅ (tgα x − invα ) − + 0.3 . π π x⎞ ⎛ x⎞ ⎛ 4 ⋅ ⎜ ⎟ ⋅ ⎜1 + ⎟ z ⎝ z⎠ tgα x = tg 2α + ⎝ ⎠ 2 cos α Princip izrade evolventnog zupčanika .zupč.Kontrola koraka posredno se obavlja merenjem veličine mere preko zuba W koja sadrži nekoliko (zW) uzastopnih debljina zuba i odgovarajućih međuzubnih debljina. rendisaljka Fellows (alat u obliku cil. a obično se kreće u intervalu 1.Metode obrade rezanjem . 1.

gde je sa x označen koeficijent pomeranja. deo podnožja zuba menja profil od evelvontnog u trihoidni. Razlog ovome je geometrija kretanja alata koji izrađuje zub tzv. Može da se izračuna za α = 20 O da je taj granični broj zuba zg= 17. Pomeranjem profila postiže se i smanjenje napona u podnožju zuba za z < 30 i eventualno fino podešavanje međuosnog rastojanja. a sa odgovarajućim pozitivnim pomeranjem kao granični broj zuba uzima se zg= 14. profil zuba se spušta ka nižim predelima evolvente i u graničnom slučaju dolazi do osnovne kružnice. Otklanjanje eventualnog podsecanja obavlja se pomeranjem profila zuba.Dodirnica cilindričnih evolventnih zupčanika Granični broj zuba je onaj broj zuba na zupčaniku kod koga se prva tačka na aktivnom delu profila poklapa sa prvom tačkom evolvente.1 ≈ 17 zuba. U suštini. ZUPČANICI SA KOSIM ZUPCIMA 15 . Podsečeni zupci Pomeranje profila nastaje udaljavanjem ili približavanjem alata pri izradi zupčanika u odnosu na osu zupčanika. podsecanje se ne bi smelo da dozvoli. Pomeranjem profila moguće je prvenstveno otklanjanje podsecanja za broj z < 17. Zbog bitnog smanjenja nosivosti podsečeneg zuba i neispravnosti takvog sprezanja. Smanjivjem broja zuba na zupčaniku. Ako je broj zuba manji od zg . Pomeranje je najčešće pozitivno ako se alat udaljava od zupčanika ili ređe negativno ako se približava. relativnim kotrljanjem. u kontaktu dva spregnuta zupčanika od kojih je manji sa brojem zuba manjim od graničnog. Ovako podsečen manji zupčanik praktično omogućava prolaz zuba većeg zupčanika. Translatorno pomeranje alata u odnosu na podeonu kružnicu je za x·m. Podsecanje zuba zupčanika je formiranje udubljenja u podnožju zuba zupčanika. veći zupčanik bi u svakom slučaju udarao u podnožne delove zuba manjeg zupčanika.

manje dimenzije zupčanika u odnosu na cilindrične sa pravim zupcima a za prenošenje istog obrtnog momenta sa manje buke i manjim graničnim brojem zuba. tada niz na hartiji ucrtanih kosih paralelnih linija na jednakom medjusobnom rastojanju predstavljaju dodirne linije. veći stepen sprezanja.- - Koriste se kada je potrebno preneti veliku snagu pri velikim obimnim brzinama i velikim prenosnim odnosima (15-20 pa i više) Zbog postojanja nagiba zubaca prema osi zupčanika dobija se veća dužina zupca.cilindri. i to za isti materijal i iste dimenzije. Zbog činjenice da su 2. umesto dodirnice kao linije . Sada se dodirnica ne može posmatrati kao prava (profil ili presek) već se mora posmatrati u prostoru – umesto dodirnih krugova . Sve dodirne linije koje se nadju unutar aktivnog dela dodirne ravni jednovremeno se nalaze u sprezi. Pošto se sprega odvija duž nekoliko dodirnih linija (što znači da su istovremeno u sprezi 2. sa dodirnom linijom zubaca helikoidnog zupčanika 16 . Zamišljena hartija predstavlja dodirnu ravan čiji je aktivni deo. Dodirna linija na boku helikoidnog zupca Postanak boka evolventnog helikoidnog zupca (levo) i dodirna ravan.dodirna ravan. Ove prednosti više dolaze do izražaja sa povećanjem ugla nagiba dodirnih linija β (8 – 30 o). Bokovi zubaca ovih zupčanika nastaju odmotavanjem zamišljene koso zasečene ravni sa osnovnog cilindra. Sprega svakog para kosih (helikoidnih) zubaca počinje u jednoj tački i postepeno se povećava u sve dužu duž da bi se na kraju sprege svela opet na jednu tačku. pomoću zupčanika sa strelastim zupcima. Dodir počinje kada krajnja temena tačka na zupcu pogonskog zupčanika dodirne odgovarajuću tačku podnožnog dela zupca gonjenog zupčanika. Rešenje ovih problema pronašla je fabrika automobila Citroen. Osnovni nedostaci su pojava aksijalne sile na vratilu (osim kod zupčanika sa strelastim zupcima) i obavezno se koriste u parovima što znači da nema razmenljivosti. Ograničenje je aksijalna sila koja opterećuje ležišta. Ako zamislimo dva osnovna cilindra spregnuta zategnutom hartijom koja se sa jednog odmotava i namotava na drugi. 3 zupca u sprezi stepen sprezanja je veći nego kod pravozubih zupčanika. a i nosivost je veća. 3 zupca) tako da je ulazak u spregu svakog novog para postepen. skoro neosetan a to ima za posledicu dobru karakteristiku ovih zupčanika – a to je miran rad bez buke i udara. kod koga se aksijalne sile poništavju na samom zupčaniku.

Fr – radijalna sila. pn – normalni korak pt – bočni korak U – bočni raspon β – ugao nagiba helikoide na deonom krugu b – širina zupčanika Stvarni i fiktivni zupčanik FN – normalna sila na zubac. Osnovni parametri helikoidnog zupčanika. Korak pt je definisan na podeonom krugu a normalni korak pn u ravni upravnoj na zupce (I-I). Fn – projekcija FN u tangencijalnom pravcu. 17 . gde je pn = pt cosβ. Poluprečnik krivine elipse: rv = r / cos2 β Bočni modul – mt i standardni modul u normalnoj ravni . gde je zn broj zuba fiktivnog zupčanika koji ne mora biti ceo broj.Stvarni i fiktivni zupčanik S obzirom na položaj zupca. Kod fiktivnog zupčanika mora biti zadovoljen odnos Dn = mn zn .mn su medjusobno zavisni: mn = pn / π = (pt / cos β) / π = mt cos β Standardni modul u normalnoj ravni omogućava da se za izradu koriste isti alati kao i kod zupčanika sa pravim zubima. Poluprečnik fiktivnog zupčanika je jednak poluprečniku krivine elipse u tački O. Ft – tangencijalna sila. Presek ravni I-I koja je upravna na zubac u tački O sa stvarnim deonim cilindrom je elipsa koja se na mestu sprezanja podudara sa fiktivnim zupčanikom sa pravim zupcima preko koga se izučavaju odnosi na zupčanicima sa kosim zupcima. Sva pravila izvedena za zupčanike sa pravim zupcima vrede i ovde kada se primeme na fiktivni zupčanik. mogu se definisati podeoni (čeoni) korak pt i normalni korak pn . Fa – aksijalna sila.

moguća preopterećenja kao i mogućnost rada mašine sa nepotpunim korišćenjem raspoložive (instalisane) snage. moguće udare pri radu. - Faktor unutrašnjih dinamičkih sila Kv obuhvata uticaj odstupanja procesa sprezanja zubaca od teorijskog usled kojeg nastaju dodatne (unutrašnje) dinamičke sile kao što su inercijalne i sile sudara zubaca. 18 .PRORAČUN ZUPČANIKA Razlaganje sila na zupcu Polazno opterećenje za proračun zupčanika je tangencijalna sila Ft na podeonoj kružnici: Ft = - 2 ⋅ T1 2 ⋅ T2 = d1 d2 Navedena sila se uvećava za uticaj spoljnih i unutrašnjih dinamičkih sila: Faktor spoljnih dinamičkih sila KA obuhvata uticaj uslova rada kao što su promenljivost obrtnog momenta radne i pogonske mašine. Odstupanje procesa sprezanja zubaca je posledica elastičnih deformacija zubaca i posledica odstupanja geometrije ozubljenja nastalih pri izradi i habanjem tokom rad zupčanika.

MPa0.175 ⋅ E . E = 2 E1 E2 / (E1 + E2). ρ = 2 ρ 1 ρ 2 / (ρ 1 + ρ 2). Fn = Ft ·cosα σ HC = Z E ⋅ Z H Ft i + 1 b ⋅ d1 i - Faktor elastičnosti spregnutih materijala Z E = 0. najači je u sredini elastično deformisane dodirne površine i iznosi po Hercu: p = σ HC = 0. ρ 2 = r2 sinα. Takav pritisak na dodiru dvaju cilindra nije ravnomerno podeljen.Napon na bokovima zuba Podela pritiska po dodirnoj površini para zubaca Izgled oštećenog boka zupca Radni napon koji se javlja na bokovima zuba je površinski pitisak u pravcu zajedniške normale na dodir.35 ⋅ Fn ⋅ E b⋅ρ ρ 1 = r1 sinα.5 - Faktor oblika zubaca Z H = 1 cos α t 2 ⋅ cos β b tgα wt Treba uzeti u obzir i sledeće: 19 .

za zupčanike sa pravim zubima: Z ε = 4 − εα 3 .Faktor uticaja neravnomerne raspodele opterećenja duž zubaca u sprezi KHβ . .Faktor uticaj stepena sprezanja: ..Faktor uticaja neravnomerne raspodele opterećenja na parove zubaca u sprezi KHα .za zupčanike sa helikoidnim zubima i εβ ≥ 1: Z ε = . .Faktor uticaja nagiba zubaca: Z β = cos β Konačno se dobija obrazac za računanje specifičnog površinskog pritiska na bokovima zuba: σ H = Z E ⋅ Z H ⋅ Zε ⋅ Z β Ft i + 1 K A ⋅ Kν ⋅ K Hα ⋅ K Hβ b ⋅ d1 i ⋅ Z X ⋅ Z N ⋅ Zσ Dozvoljeni napon na bokovima zuba zavisi od dinamičke izdržljivosti σHlim i korekcionih faktora Z: [σ H ] = σ H lim ⋅ Z L ⋅ Z R ⋅ Z v ⋅ Z W Stepen sigurnosti u odnosu na izdržljivost bokova (SH min ≥ 1.25): [σ ] SH = H σH 20 .za zupčanike sa helikoidnim zubima i εβ < 1: Z ε = 1 εα (4 − ε α ) ⋅ (1 − ε β ) 3 + εβ εα Za stepen sprezanja ε β = b ⋅ tgβ pt .

Materijal za zupčanike 21 .

Zv - Faktor sprege materijala .- Faktor uticaja viskoznosti ulja .ZX 22 .ZW - Faktor uticaja veličine zupca .ZR - Faktor uticaja brzine klizanja zuba .ZL Viskozitet ulja za zupčanike v40 u mm2/s - Faktor kvaliteta obrađenih površina bokova zuba .

Faktor radne izdržljivosti . najveći napon savijanja je kada sila Fn deluje na temenoj ivici zuba. σ Fa = Ft M = YFα ⋅ YSα W b ⋅ mn M = Fn ⋅ sin ϕ ⋅ hF b ⋅ x2 6 23 W = . a ostali se uzimaju preko uticajnih faktora. a komponenta Fn·cosϕ naprezanje na pritisak. Ako se zub posmatra kao konzola.Faktor ograničenog veka . Najveći je napon usled naprezanja na savijanje i on se proračunava. čija komponenta Fn·sinϕ izaziva naprezanje na savijanje i smicanje.Zσ .ZN .Ako je obrtni moment u celom radnom veku iste veličine. Zσ = 1 Napon u podnožju zuba Dijagram napona u podnožju zupca Radni napon u podnožju zuba izaziva sila Fn ..

Faktor stepena sprezanja Yε = 0. hF. temene visine 1. svezajedno mogu da se svedu pod faktor obloka zupca YFa .25 mn . . za cilindrične pravozube zupčanike .25 + 0.75 / ε α Yβ = 1 − ε β ⋅ .Vrednosti uglova α. a za β ≥ 30º računa sa β = 30º.Faktor uticaja neravnomerne raspodele opterećenja na parove zubaca u sprezi KFα . dimenzija zuba b. x koje mogu da se izraze u zavisnosti od modula. ϕ.Faktor ugla nagiba helikoidnih zubaca β 120o . zn = z / cos3β . Treba uzeti u obzir i sledeće: . za cilindrične kosozube zupčanike .25 mn i poluprečnika prelaznog zaobljenja 0. Navedene vrednosti odnose se na zupčanike izrađene alatom αn=20º .Faktor uticaja neravnomerne raspodele opterećenja duž zubaca u sprezi KFβ . Uticaj ostalih napona u podnožju zuba mogu da se svedu pod faktor koncentracije napona u podnožju zuba YSa. zn = z . pri čemu se za εβ > 1 računa sa εβ = 1. Konačno se dobija obrazac za računanje najvećeg napona u podnožju zuba: 24 . (Tabele kod proračuna bokova) .

prima snagu od elektromotora (M). 25 . prema slici. koji služi za pogon transportera sa trakom (T). prema proračunu.YδR Faktor veličine zupca . zupčanike 3 i 4.YRT Faktor osetljivosti na koncentraciju napona .Yσ = Zσ Faktor uticaja hrapavosti .YN PRIMER Dvostepeni reduktor.5): [σ ] SF = F σF Faktor koeekcije napona u podnožju zuba . preko elastične spojnice (ES). Vučna sila trake koju ona dobija od bubnja (B) treba. Treba proračunati cilindrični zupčasti par reduktora tj.YX Faktor uticaja broja promene napona . brzina trake vT ≈ 4 m/s.YST = 2 Faktor radne izdržljivosti .σ F = YFα ⋅ YSα ⋅ Yε ⋅ Yβ ⋅ Ft ⋅ K A ⋅ Kν ⋅ YFα ⋅ K Fβ b ⋅ mn Dozvoljeni napon u podnožju zuba zavisi od dinamičke izdržljivosti korena zupcaσFlim i korekcionih faktora Y: [σ F ] = σ F lim ⋅ YST ⋅ YRT ⋅ YδR ⋅ YX ⋅ YN ⋅ Yσ Stepen sigurnosti u odnosu na izdržljivost bokova (SF min ≥ 1. da iznosi FT = 6400 N.

e ≤ 2 m – izjedna sa vratilom . trup.trup tanji sa otvorima da ≤ 400 mm .da / do ≤ 3 – ploča . i livenjem Jednodelni liveni zupčanik sa paocima 26 .dvodelni .45 d 0.broj paoka ≈ 0.5 Crtež malog zupčanika u obliku ploče Cilindrični zupčanik izrađen kovanjem . glavčina .da ≤ 2500 mm – zasebno venac .KONSTRUKCIJA CILINDRIČNIH ZUPČANIKA .venac.

Dvodelni liveni zupčanik Zupčanik sa dva reda paoka izrađen livenjem Zupčanik izrađen zavarivanjem Veliki zupčanik izražen zavarivanjem 27 .

Na dodirne konuse mogu da se konstruišu dopunski konusi (umesto lopte radi uprošćenja). složena i skuplja izrada. Vrh konusa mora biti zajednički. Sva kinematska pravila o zupčanju zupčanika sa pravim zupcima ostaju na snazi kad se primene na profil razvijenog dopunskog konusa. odnosno konusi sa centrom na osi dodirnog konusa i izvodnicama upravnim na izvodnice dodirnih konusa. Dopunskim konusom je ograničen stvarni zupčanik. Konusi se medjusobom kotrljaju bez klizanja. Dodirni konusi koničnih zupčanika Shema koničnih zupčanika sa dodirnim konusima Razvijeni omotač dopunskih konusa sa osnovnim profilom i delom dodirnice Karakteristike: složena geometrija.KONIČNI ZUPČANICI - Služe za vratila koja se seku. i na njima se projektuje profil stvarnog zupčanika. manja nosivost (koriste se kao ulazni parovi u reduktorima) 28 .

Prenosni odnos: i = r2 / r1 = (R/ sinδ2) / (R/ sinδ1) za δ1+ δ2 = 90 o ⇒ i = 1/ tgδ1 = tgδ2 Glavne mere koničnih zupčanika sa pravim zubima Konstrukcija koničnih zupčanika Konstrukcioni crtež koničnog zupčanika sa potrebnim merama Liveni konični zupčanik Konični zupčanik izrađen izjedna sa vratilom 29 .

mali koeficijent iskorišćenja.. z1 –broj hodova Profil uzdužnog preseka zavojaka pužnog zavrtnja Presek pužnog prenosnika Presek globoidnog pužnog prenosnika 30 . skup materijal. mogućnost hidrodinamičkog plivanja. 60 pa i do više stotina). sličan trapeznoj zavojnici. Smer obrtanja pužnog zupčanika u zavisnosti od smera nagiba zavojnice pužnog zavrtnja pužni zavrtanj najčešće predajni. ravnomerno sprezanje. prenosni odnos: i = z2 / z1. velika aksijalna sila n a pužnom vratilu. bešuman rad.. dosta se greju.PUŽNI PRENOSNICI - za mimoilazna vratila ostvaruju velike prenosne odnose (10 . mogućnost samokočivosti.

Sile na pužnom prenosniku Glavne mere pužnog zavrtnja izrađenog izjedna sa vratilom Glavne mere pužnog zupčanika 31 .

(za velike brzine). Takođe kvalitetnim podmazivanjem štiti se prenosnik od korozije.ubrizgavanjem. i obično se koriste: molibdenov disulfid (za brzine do 0. hladnjak.5 m/s) Ulja. kao i odvođenje toplote.potapanjem (za brzine do 15 m/s). filter. Čvrsta maziva su pogodna za otvorene prenosnike. instrumenti za merenje pritiska i temperature) Shema cirkullacionog podmazivanja reduktora 32 .3 m/s). kada se veći zupčanik potopi u ulje do dubine 5 modula . vibracije i udarana opterećenja pri radu prenosnika. cevi sa cevnom armaturom. masti (za brzine do 2. se koriste za zatvorene prenosnike. zupčasta pumpa.PODMAZIVANJE ZUPČASTIH PRENOSNIKA Zadatak podmazivanja je smanjenje trenja i habanja. i koriste se dva osnovna sistema podmazivanja: . umanjuje se šum.

Usled uklinjavanja u žleb kaišnika. razvijen je zupčani kaiš. Ovakav kaiš je i dva puta teži. U cilju povećanja sigurnosti prenošenja obrtnog momenta i zadržala elastična svojstva prenosnika. a samim tim je i sila koja opterećuju vratilo i ležajeve manja (za oko 50%). te je smanjena potreba za dodatnim zatezanjem kaiša.99 i koji koriguje prečnik gonjenog kaišnika. Obimne brzine kojima se okreću kaišnici obično su i preko 30 m/s. mogućnošću amortizacije udara u radu te na taj način štite delove mašine od preopterećenja ili loma. te je iznad svega preporučljiva preventivna zamena. Ove dve sile su same po sebi dovoljne za siguran rad prenosnika.KAIŠNI PRENOSNICI: Kaiš namaknut na dva glatka točka – kaišnika. a za kaiševe od specijalnih materijala (tanki brzohodni) i do 90 m/s. Ovde je zatezanje potrebno u meri koja onemogućuje preskakanje kaiša preko zubaca. U tom smislu se u formulu za prenosni odnos uvodi koeficijent klizanja koji se kreće od 0. Uglavnom se koriste za prenošenje snaga do 100 kW. mogu da budu: Najveća sila zatezanja potrebna je kod pljosnatog kaiša. Kod ovog profila normalna sila na dodiru jednaka je radijalnoj sili koja deluje na kaišnik. kao i napon usled centrifugalne sile. Međusobne prednosti klinastog i pljosnatog kaiša spojene su kod tzv. samim tim je povećan napon savijanja kaiša kada kaiš prelazi preko kaišnika. Kod klinastih (''V'' profil) kaiševa. Dvostruki klinasti kaiš se koristi kod kaiševa koji imaju dvostruko savijanje.97 – 0. radijalna sila indukuje dve (na površinu žleba normalne) dosta veće sile. odlikuju se tihim radom. Kaišni prenos dosta opterećeju ležišta zbog sile zatezanja u kaišu. Na ovaj način je: ubrzano zamaranje kaiša. Potrebna sila zatezanja manja je kod trapeznog (klinastog) profila kaiša. povećana je debljina kaiša. 33 . odnosno na vratilo i ležajeve. poli-V profila. mada mogu i uz specijalnu konstrukciju i do preko 1 MW. U zavisnosti od oblika profila kaiša. Kod njega je trenje zamenjeno zahvatom zubaca. i do izvesne mere zatgnut može da prenese odgovarajući obrtni moment sa jednog kaišnika na drugi zahvaljujući otporu protiv klizanja između dodirnih površina kaišnika i kaiša. koja se obično obezbeđuje putem odgovarajućeg mehanizma. Kaišni prenosnici su dosta jednostavne konstrukcije i omogućuju prenos između relativno udaljenih vratila. U eksplaotaciji ovih kaiševa često se javlja nepredviđeno pucanje. (obimna) brzina kaiša ograničena na 30 m/s. Za manje brzine od 5 m/s ne mogu da se koriste. Prenosni odnos nije tačan i u nekoj meri nestalan zbog mogućeg proklizavanja.

prenosnik sa kaišnikom zatezačem e. potrebno je dodatno zatezanje kaiša. 3 – kaišnik zatezač. I – radni ogranak. Uspravni kaišni prenosnik sa kaišnikom zatezačem sa tegom (1 – predajni kaišnikm 2 – prijemni kaišnik.dvostruki prenosnik d. II -slobodni ogranak) Uređaj za podešavanje međuoosnog rastojanja pomoću zavrtnja 34 .prenosnik sa otvorenim kaišem b.sa ukrštenim kaišem c.poluukršteni prenosnik f.prenosnik sa vodećim kaišnicima Da bi se ostvarila neophodna sigurnost u prenošenju obrtnog momenta.Sheme kaišnih prenosnika: a.stepenasti prenosnik g.

Krajevi se spajaju lepljenjem ili pomoću metalnih spojnica. 7 mm . za debljine 3 . Karakteristično je da modul elastičnosti nije konstantan u vremenu.3 . Čelični kaiš (trake) debljine 0.. Impregniranjem tekstilom.. otpornost prema habanju i modul elastičnosti. Tekstilni – pamučni. za velike brzine i velike snage. svileni i do 90 MPa. 30 MPa.σM = 25 . kod novog kaiša je manji.Oblici kaišnog spoja Osobine materijala kaiša Materijal kaiša bi trebalo da ima što veći koeficijent trenja. koja je elastična i sa visokim koeficijentom trenja.. ρ =1 kg / dm3 . Razni oblici metalnih spajalica za kaiš 35 . 1. σM = 1. 51 MPa..5 Gpa... čeličnim ili drugim vlaknima. Koristi se i kaiš od kože.. ali je skup..2 do 1 mm. σM = 35 . točkovi se oblažu plutom. Osnovni materijal kaiša je guma. povećava se nosivost trake.

0. za vreme mirovanja i u radu 36 ..7..Geometrija kaišnog prenosnika Osno rastojanje: Prenosni odnos: a = (0. 2 2 Gde je: sin γ = d 2 − d1 . Ojlerova jednačina: Opterećenje vratila.9) ⋅ (d1 + d 2 ) i= d1 1 ⋅ .01 . 0.03 – faktor proklizavanja d2 1− fk Dužina kaiša: L = 2a cos γ + ( d1 d β1 + 2 β 2 ) . 2a uglovi β1 .predstavljaju obvojne uglove oko kaišnika dati u radijanima Sile u kaišu. β 2 ... gde je: fk = 0.

σ2 – usled sile F2. σc = ρ v 2 /2 – usled centrifugalne sile. σf = δ E / D – usled savijanja. Podela napona u pojedinim delovima kaiša za vreme rada Konstrukcija kaišnika Konstrukcija prostog jednodelnog kaišnika 37 . σ1 – usled sile F1.Naponi u kaišu.

vratila su manje opterećena 38 . odnosno: 2 ⋅ µ ⋅ FN ⋅ cos γ 2 ≤ 2 ⋅ FN ⋅ sin γ 2 Ova nejednačina je zadovoljena ako je: µ = tgρ ≤ tg . stepen iskorišćenja veći .gubici od klizanja su manji. U tom slučaju fiktivni koeficijent trenja biće oko 1.. Radi sigurnosti kaiš se izrađuje sa uglom 40 ± 1o .4o. koji je obično oko 0.Trapezni kaiš Dodir kaiša ostvaruje se po bočnim površinama žleba u vencu kaišnika. 38o (manje vrednosti kod kaišnika manjih prečnika). µ – stvarni koeficijent trenja gume po ravnoj površini. obvojni ugao može biti manji. odnosno: γ ≥ 2 ρ 2 Konkretno za µ = 0. u ispravljenom stanju. Ovaj fiktivni koeficijent trenja bi mogao da se poredi sa stvarnim koeficijentom trenja za pljosnati kaiš. ostvaruju se dve relativno velike sile. Od radijalne sile Fr koja se ostvaruje zatezanjem kaiša. kompaktnija konstrukcija .zbog pojačanog otpora protiv klizanja.3. Da se kaiš ne bi zaglavljivao u žlebu: 2 ⋅ FR ⋅ cos Može da se piše: 2 ⋅ µ ⋅ FN ⋅ cos γ 2 ≤ Fr (2) γ 2 ≤ Fr . normalne na bočne površine FN : Fr = 2 ⋅ FN ⋅ sin γ 2 (1) Može da se piše: µ '⋅ F r = 2 µ ⋅ Fn . a kaišnik sa žlebom 32 .međuosno rastojanje i prečnici mogu biti manji. γ Otpor izazvan opterećenjem trapeznog kaiša Prednosti trapeznog u odnosu na pljosnati: . bio bi potreban žleb od minimum γ = 34.3. odnosno: µ ' = µ sin γ 2 Pri čemu je: µ' – fiktivni koeficijent trenja. dakle i veći prenosni odnos (čak i do 15) ..

široki. Karakteristični su po tome što imaju unutrašnju građu. široki (normalni) i uski. Uz sve dobre osobine koje nosi uzdužni kord.. Tako je dobijen kaiš veće nosivosti . c – obostrani trapezni. b – uski.tiši rad Standardima su predviđene dve osnovne grupe profila trapeznog kaiša. SPC. C. a uski su SPZ. a. SPA. Široki su označeni slovima Y. B. D i E. označeni su sa X.2 kod uskih. koji je kod ovog kaiša u gornjem sloju. 1. Kord je sa dva sloja od kojih je jedan poprečni i obezbeđuje poprečnu krutost i otpornost na habanje bočnih površina. Odnosi širine bp i debljine hp profila je 1. SPB. Unutrašnja gradja trapeznog kaiša 39 . Profili trapeznih kaiševa. Z.6 kod širokih. A. d – okrugli Profil sa poprečnim žlebovima. dobrih frikcionih svojstava i sa malim otporom savijanju.

koji ne bi trebalo da je veći od 4 LANČANI PRENOSNICI - veći Mo i manje vo u odnosu na kaišne bez mogućnosti proklizavanja i = const 40 . i = 1) − faktor obvojnog ugla − faktor uticaja prenosnog odnosa − faktor uticaja učestalosti savijanja − faktor vremena rada − faktor promenljivosti obrtnog momenta Potreban broj kaiševa: z = P / P1.Žlebovi kaišnika (D – nominalni pečnik. s – debljina kaiša u neutralnom sloju) Nosivost kaiša Snaga koju može da prenese kaiš određeno vreme u odgovarajućim uslovima rada: P1 = P0 cβ ci cf ch cσR − nominalna snaga (utvrđuje se ispitivanjem kaiša za β=180o.

vmax do 25 m/s.- vratilo manje opterećeno. 0. nema dodatnog zatezanja lanca kao kod kaiša snage do 1000 kW...99 povećano habanje. jednoredni i dvoredni 41 . unutrašnje dinamičke sile) koncentracija napona na člancima Lančani prenosnik bez. i sa prigušivačem oscilacija Promena poluprečpnika predajnog lančanika za vreme rada → v min / v max = cos α/2 Lanci sa valjcima. inercijalne sile.98 . η = 0. povećanje koraka ( max dozvoljeno do 3 % ) veća investiciona cena i veća cena održavanja od kaiševa oscilacije u radu neravnomernost brzine obrtanja prijemnog lančanika ( ubrzanje.

42 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful