1.

Navedi re i Benka Kotrulji a i Karla Fistenberga kao i jedan od zaklju aka ekonomskog saveta odr anog u Tokiju februara 2008. god. i komentari ite ih u kontekstu globalne finansijske krize. 1. ´Trgovac ni u kom slucaju ne sme da se osloni na svoje pam enje,ve mora sve bele iti I o svemu voditi ra una I kako svako nije obdaren iyvanrednim pam enjem,pribegava se knjigovodstvu,pomo u kojega ne samo da se o uvaju I odr e u se anju obavljeni poslovi,ve se blagodare i njemu iybegnu mnogi sporovi I sramote´.po re ima Carla Fustenberga:´Akcionari su glupi I drske.Glupi jer svoj novac slepo poveravaju jednom preduze u,a da nemaju pri tome dovoljnu kontrolu o upotrebi njihovih sredstava.Drski jer za ovu glupost o ekuju jo I nagradu u obliku dividend´.´Najbolji ovek je globalna finansijska kriza, ije pogubne posledice danas ose aju I najrazvijenije zemlje´.A zaklju ak sa samita iz Tokija 2008.god. glasio je:´U samom jezgru osumnji enih za finansijsku krizu na berzama nalaze se najve e banke sa Wall Street¶a tj.veliki investitori sa najve im profitnim performansama ija se razbija ka praksa realizovala vo enjem tajnog knjigovodstva ime su ohrabrivani,ali i zavo eni svi ostali investitori ponajpre,me utim,oni sami. 2. Objasni pojam AUDIT (adit), odnosno latinsko AUDIRE (audire), a zatim obrazlo ite tretman bogatstva ili profita do perioda kraja srednjeg veka 2. Za reviziju se u engleskom govornom podru ju koristi re AUDIT,a ova re poti e od latinske re i AUDIRE to yna i uti tj.slu ati.Originalno yna enje re i Auditor(revizor)u engleskom jeziku je Äonaj ko slu a³i iz toga je izveden pojam AUDIT(revizija).Tretman bogatstva ili profita do perioda krajem srednjeg pro log veka je naime bila neka vrsta nagrade za lojalnost dr aviili pak ivljenja u skladu sa verskim i moralnim na elima i pravilima.Drugim re ima bogatstvo nije bilo u funkciji ve tog preduzetni tva ili mudrih poslovnih transakcija na osnovu kriterijuma isplativosti,tj. Prihvatanja trgovine samo ako je korist ve a od tro ka. 3. Industrijska revolucija za eta u Velikoj Britaniji 1780. god. bila je preduslov za pojavu revizije. 3.Industrijska revolucija je dovela do pojave velikih industrijskih preduze a sa slo enim birokratskim strukturama a postepeno i do potrebe za tra enjem spoljnih izvora finansija,daljeg irenja poslovanja i razvoja menadzmenta.Sve to je rezultiralo velikom potra njom stru njaka za knjigovodsvom i reviziju internih finansijskih izve taja, kao i finansijskih izve taja preduze a namenjenih eksternim korisnicima. Osnovna veza izmedju revolucije i revizije je strah kapitalista da njihova imovina ne bude raspar ana tj.da bude za ti ena.Vlasnik kapitala ,menadzeri imaju suprostavljene interese.Da bi spre ili da menadzeri u njihovim kompanijama prezentuju revizorsko stanje ,kapitalisti su osnovali nezavisnu revizorsku slu bu u smislu za tite svoje imovine te se i razdvaja vlasni ka od menadzerske funkcije.

Profesor dr.samoupravnu organizaciju privrednih savetnika koji predstavlja najsigurniju garanciju za nepristrasno vr enje ovla enja i du nosti kao i za vr enje potrebnog nadzora i to naro ito s obzirom na ja anje stale ke svesti i disciplinarne odgovornosti.predvidja ta no potrebne kvalifikacije lica koja se slu e nazivom Chartered Accountants. a prema ministarstvu pravde 2 zahteva. d) da se za komesare nov anih zavoda prvenstveno postavljaju privredni savetnici. 5. Navedite tih 6 zahteva.reorganizaciju i daje savete po svim pravnim odnosno finansijskim pitanjima. Privredni savetnik u SAD se naziva Certified Accountant.kao samostalne i nezavisne revizije.objasnite ovu konstataciju. vr iti isklju ivo privredni savetnici.a ovla en je za davanje saveta u vezi sa privrednom politikom koju vode preduze a odnosno dr ava.Eugen Sladovi je objavio svoj predlog Zakona o privrednim savetnicima(zvanje koje danas odgovara zvanju ovla enih revizora i ovla enih ra unovodja). a zatim obrazlo ite na in regulisanja zvanja privredni savetnik u SAD-u i GB (Velikoj Britaniji i Irskoj). Njegova du nost je da izvr i pregled preduze a i da na osnovu toga vr i organizaciju. b) da se zakonski reguli e prinudnz revizija privrednih preduze a c) da se project novog trgovinskog zakona dopuni u toliko to e reviziju koja je u njemu predvi ena . Inicijativa za stvaranje slobodnog zvanja privrednih savetnika bila je data od strane udru enja ekonomista u Beogradu. Na I Kongresu ekonomista odr anog u Zagrebu juna 1993. Revizija je imala od svojih po etaka pa do svetskog rata manje vi e knjigovodstveno tehni ki karakter. Objasnite na ine regulisanja zvanja privredni savetnik u Nema koj.Privredni savetnik u Nema koj se zove Wirtschaftsberater za koje je propisano akademsko obrazovanje.Ova uredba je predlo ila slede u rezoluciju I Da se umoli minister trgovine i ndustruje: a) da u to kra em roku izvoli doneti Uredbu o privrednim savetnicima.a u GB(Velikoj Britaniji i Irskoj)specijalno je regulisana revizija kod Holding dru tava. 5. to je uticalo na genezu revizije . 6. 4. a zatim obrazlo ite doprinos Eugena Sladovi a razvoju revizije na na im prostorima. godine beogradsko udru enje ekonomista je predlo ilo rezoluciju prema kojoj se prema Ministarstvu trgovine i industrije bila upu ena 4 zahteva. .4. a zatim navedite du nosti privrednog savetnika.Udru enje revizora(Chartered Accountants).naime preporu uje se da se za postavljanje revizora izuzme iz kompetencije privrednih komora i prenese na samostalnu .stru nu . 6.koja iz knjigovodstveno-tehni ke prerasta u knjigovodstveno-organizacionu i ekonomsko-savetodavnu.Potrebu za pro irenjem i upotpunjavanjem privredne revizije izazvala je sna na privredna ekspanzija nakon Isvetskog rata.

protuma ite lan 3 uredbe o privrednim savetnicima 7. 9.Ova uredba je propisana 20. Uredba o privrednim savetnicima je objavljena u slu benim novinama 7. Navedite lan 4 i 5 uredbe o privrednim savetnicima. i navedite u emu to uredba o privrednim savetnicima nije bila zadovoljavaju a. ako povredi du nost uvanja poslovni ili drugih tajni za koje je doznao vr e i reviziju (neovla eno se koristi). u nedostatku pogodbe tarifu propisuje ban. lan 3 uredbe o privrednim savetnicima obavezivao je da se ekspertize ekonomsko-finansijske oblasti poveravaju isklju ivo privrednim savetnicima. 2. Prema lanu 3. Vlasti dr ave da e potvrdu licima isklju ivo dobrog ugleda. 2.jula 1939.000 din.objasnite su tinu lana 191 i lana 309. koje su va ne za prosu ivanje uspeha revizije. b) da se za sudske ve take po postupcima privrednog karaktera uzimaju samo privredni savetnici. 9. 7. 8. odredbom stava 1 nije isklju eno ugovaranje nadle nosti zakonima odobrenih izabranih sudova. Privredni savetnik kazni e se sa 50. .prema lanu 309akcionarsko dru tvo ima nadzorni organ ili revizorsko savetni tvo ili mo e pravilima poveriti nadzor i nekom udru enju koje se bavi ispitivanjem godi njih zaklju nih ra una i imovinskog stanja.Propisom lana 191predvidja se ispitivanje istinitosti i ta nosti izve taja osniva a od strane posebnih revizora. lan 4 1. pre uti ili izmeni neke injenice. 8. lan 5 1.avgusta 1939. ime se privrednim savetnicima pru a opet iroko polje rada. Privredni savetnik ima pravo da za svoj rad tra i nagradu koju utvrdi sporazumom sa strankama. a tarifu u slu aju spora nagradu dosu uje nadle ni redovni sud na tu bu privrednog savetnika ili stranke. Privredni savetnik kazni e se nov anom kaznom do 10. (ili stro ije po nekom drugom zakonu) y y ako vr e i reviziju ili ispitivanje u svome izve taju iznese ne to neistinito.godine od strane Ministarskog saveta i odnosila se na privredne savetnike.II Da se umoli Ministar pravde: a) da se privredni savetnici unesu u spisak za upravitelja ste ajnih masa ida njih sudovi prvenstveno pozivaju.000 din. godine usvojena. iroko podru je rada privrednog savetnika vidi se iz pojedinih lanova tada njeg trgova kog zakona.

Pojam revizije se pro irio. . Napla ene kazne idu u korist banovskih fondova za pomaganje stru nih kola u smislu lana 406.Prema SCHMALENBACH-u upravu preduze a ne treba srditi tricama.Tj.u skladu sa utvr enim pravilima i propisima finansijskog izve tanja.prema SCHLOSSER-u revizija predstavlja sistematsko ispitivanje finansijskih izve taja . Ameri ki savez ra unovodja dao je bolju i op tiju definiciju revizije po kome ona predstavlja sistemati an proces objektivnog dobijanja i procena dokaza vezanih za izjave uprave preduze a o ekonomskim aktivnostima i doga ajima. 11. Defini i reviziju prema me unarodnom standardu revizije ISA 200. Zakon o radnjama. Defini i reviziju prema Ameri kom savezu ra unovo a i komentari ite definiciju. polaze i od sve ireg i raznolikijeg delokruga rada revizora. Prema HANSON-u revizija predstavlja ispitivanje bele aka da se ustanovi njihova ta nost kao i pouzdanost bilansa sastavljenog iz njih. Kazne se mogu naplatiti i iz kaucije. Kaznu izri e prvostepena vlast op te uprave.u svim bitnim aspektima. 12. y zna enje poslovnog rezultata.navedite definicije HANSON-a i ZIEGLER-a 10. 12. Revizija mora da bude planirana i pripremljena na takav na in da oni koji vr e reviziju mogu u potpunosti da ispitaju i analiziraju odgovaraju e dokaze. kako bi se odredio stepen saglasnosti izmedju tih tvrdnji i ustanovljenih kriterijuma. ISA 200 nagla ava da je cilj revizije finansijskih izve taja da omogu i revizoru da izrazi mi ljenje da li su finansijsko izve taji. do 417 Zakona o radnjama. da daju Istinit i fer prikaz ili da na fer na in prika e sve bitne elemente.Zadatak revizije prema ZIGLER-u je da ispita i proceni y ispravnost i vrednost privrednih delatnosti i pravednog poslovnog procesa u celini i u pojedinostima.pripremljeni. Za postupak i albe va e odredbe lanova 410.kako bi se vlasnici kapitala informisali o utvr enom stanju. 13.Program revizije predvi a proveru . Defini ite reviziju prema SCHMALENBACH-u i SCHLOSSER-u. 10. y primerenost postoje e organizacije. 13.revizor mora da zadr i nepristrasan stav. 11.y y y y ako je primio deu nost i bez va nog razloga vr i reviziju ili neko drugo ispitivanje ako prekora i tarifu propisanu u lanu 4 ove Uredbe.izjava uprave su pisane tvrdnje uprave preduze a o finansijskim izve tajima to zna i da se dokaz mora dokazati.a dobijeni rezultati preneli zainteresovanim korisnicima.knji enja i poslovnih transakcija.te na neki na in stekli mogu nost ya ddono enje racionalnih odluka.s ciljem da se utvrdi podudarnost sa op te prihva enim ra unovodstvenim principima.

Objasnite su tinu generalnih i eksperimentalnih metoda revizije.kriti ko i plansko ispitivanje i ocenjivanje stanja i poslovanja preduze a. Jedno od jasnih na ela je da revidirano ozna i samo ono to je jasno vlastitim o ima video. 14. smernice ili direktive. tj.ve ine izjava. Ovla ena definicija cilja revizije finansijskih izve taja navodi se ovako:³Svrha redovnog ispitivanja finansijskih izve taja koje provodi nezavisni revizor predstavlja izra avanje mi ljenja o korektnosti uz koju ti izve taji predstavljaju finansijski polo aj.Potom stepen uskla enosti sa uspostavljenim kriterijumima ocenjuje se proverom da li su finansijski izve taji korektno iskazani u skladu sa op te prihva enim ra unovodstvenim principima. 16.S obzirom da je revizija naknadno ispitivanje. direktive. Osnovni princip od kojeg revizija polazi u procenjivanju pravilnosti ili nepravilnosti.reyultatima poslovanja i nov anim tokovima.. Da bi se izbegla subjektivnost revizora. upute. Uporedite generalnu definiciju revizije prema Ameri kom savezu ra unovo a sa ovla enom definicijom cilja revizije finansijskih izve taja.Dakle privredna revizija je naknadno.Zatim tvrdnje o ekonomskim postupcima i doga ajimapredstavljana su ona koje poslovodstvo neke organizacije pru a u finansijskim izve tajima o svom finansijskom polo aju. 15. 14. odnosi se na reviziju finansijskih izve taja. Primarna aktivnost nezavisnih javnih ra unovo a ili nezavisnih ovla enih javnih ra unovo a(CPA).rezultate poslovanja i nov ane tokove u skladu sa op te prihva enim ra unovodstvenim principima. Objasnite na elo zakonitosti uobi ajene dobre prakse i dokumentarnog poverenja. potrebno je proveriti osnovanost i ta nost raznih dostavljanja. primenjuju se PRINCIPI UOBI AJENE DOBRE PRAKSE ili PRINCIP VREDNOG I DOBROG EKONOMISANJA. U slu aju revizije finansijskih izve taja revizori moraju navesti dap o njihovom mi ljenju izve taju daju istinit i ta an prikaz ili przuntuju ta no istinito u svim bitnim aspektima finansijski polo aj kompanije. tj. Polaznu ta ku za revizore pri ocenjivanju rada i poslovanja preduze a predstavljaju zakonski i drugi propisi i na njima zasnovane upute. 16. pravilnici i statuti. 15. smernice. . ispravnosti ili neispravnosti je PRINCIP ZAKONITOSTI.sistemski proces objektivnog pribavljanja i vrednovanja dokaza je revizija finansijskih izve taja u skladu sa op te prihva enim revizorskim standardima. va no je uva iti PRINCIP DOKUMENTOVANOG POVERENJA.a vr e je organi koji ne pripadaju preduze u. 17. Neophodno je ispitati da li je primenjen osnovni princip poslovanja.navedite ovla enu definiciju: cilja revizije finansijskih izve taja. a to je princip racionalnosti i princip ekonomi nosti.Ukoliko za ocenu rada i poslovanja preduze a ne postoje nikakvi specijalni propisi. potrebno je proveriti dokumentaciju o pojedinom poslovnom doga aju.U prvom redu .

a njega nema bez eksperimenta.radnici osoblja revizorskih agencija oru anih snaga i bankarski inspektori).raspodela tro kova izme u dr avnih i komercijalnih proizvoda . Metode revizije se mogu podeliti na generalne i specijalne. mada.17.Prema WILLIAM-u F. koji je alternativan.poreski inspektori. Objasnite oblik revizije WILLIAM MESSIER 18.ugovorima ili dr avnim propisima). -Revizija poslovanja(podrazumeva sistematski uvid u celokupne aktivnosti ili samo u deo aktivnosti preduze a s gledi ta u inkovitosti kori enja resursa .Ured za dr avno ra unovodstvo(GAO)predstavlja direkciju interne revizije vladekod koje revizija predstavlja aktivnost ocenjivanja do kog su ispunjeni organizacioni ciljevi . jer je praksa pokazala da se i eksperimentom mogu posti i znatni rezultati u revizorskoj nauci. na osnovu kojih revizor dolazi do potrebnog zaklju ka o objektu revizije.MESsIER-u tri su oblika revizije -revizija finansijskih izve taja(svrha joj je da se utvrdi da li su sveukupni finansijski izve taji obavljeni u skladu sa odre enim kriterijumima) -revizija uskla enosti(svrha je utvrditi nivo uskla enosti sa politikama. pravilno ili nepravilno. 20. -revizijom ugovora(izme u poslovnih organizacija i dr ave obavljaju revizorske agencije oru anih snaga. -revizija poslovanja(podrazumeva sistematski uvid u celokupne aktivnosti ili samo u deo aktivnosti preduze a s gledi ta u inkovitosti kori enja resursa). -revizijom pridru ivanja(agencijske regulative kod organizacija privatnog sektora bave se Direkcije za reviziju odre enih dr avnih agencija. 19. Izbor metode revizije je od velikog zna aja. 18. Na podru ju revizije je upravo i neophodno bogato iskustvo. Generalne metode su induktivne i deduktivne. odnosno reviziju poslovanja. GAO predstavlja direkciju interne revizije vlade kod koje revizija predstavlja aktivnost ocenjivanja do kog su ispunjeni organizacioni ciljevi .revidira agencije i direkcije federalne vlade.revidira agencije i direkcije federalne vlade. 19.Prilikom poslovno-ekonomskih istra ivanja svoje mesto je na la i skperimentalna metoda. s obzirom da je i sam akt revizije u su tini eksperiment koji pokazuje ve i ili manji uspeh.navedi i objasni.u skladu sa propisanom regulativom i uslovima ugovora.General Accounting Office) defini u dve vrste dr avne revizije. svaka od njih mora da se bazira na odgovaraju oj dokumentaciji.pregledavaju revizori) 20. odnosno izri e da li je ne to u injeno ispravno ili neispravno. Za nefinansijsku reviziju svih vrsta organizacija zna ajni su GAO standardi.objasnite internu reviziju i operativnu reviziju. kojom god metodom da se slu imo. Standardi ureda za dr avno ra unovodstvo (GAO.Revizore koji se bave aspektima pridru ivanja regulative u odnosima izme u dr ave i poslovnih organizacija predstavljaju.zakonima.

Kontrola mo e biti: -prema organima(interna i eksterna) -prema vremenu(permanentna.za titnui savetodavnu aktivnost dizajniranu tako da dodatno pobolj ava aktivnosti organizacije.a revizija nadzor u jednakim vremenskim intervalima. 23.Polazi od organa koji vr e ispitivanje i isti e da je pod revizijom neophodno podrazumevati ispitivanje koje vr e osobe koje ne pripadaju preduze u.KLEBBA pojam revizije izvodi iz pojma kontrole.dok se o kontroli govori kada to vr e lanovi preduze a.Polaze od gledi ta da se pitanje razgrani enja izme u pomenutih pojmova. i objasnite razgrani enje.periodi na i sporadi na) -prema intenzitetu(formalna i materijalna) 22. Hasenack i Isaac se nisu slo ili sa navedenim pojmom kontrole. ta se mo e kontrolisati?(Kontrolisati se mo e sve to je merljivo«) 3. Objasnite stav KLEBBA prema kontroli i reviziji. 22.odnosno sadr ajne razlike me u njima. . 21. 24.21. prema kome je ona nadre ena reviziji. 26. a zatim stavove ISAAC-a po istom pitanju.) 26.Ko treba da kontroli e?(kontrolu treba da obavlja svaki pojedinac nad svojim radom a zatim I rukovodstvo preduze a. Objasnite stav ZIMMERMANN-a prema reviziji i kontroli 24.Prema LEITNER-u pod kontrolom privrednog preduze a podrazumeva se plansko i stru no nadziranje internog i eksternog ekonomskog rada preduze a. ve zastupaju stav prema kome je pojam nadzor nadre en pojmu kontrole i revizije.tada dolazi do neodre enog pojma nadzora koji opet omogu ava razlikovanje nadzora. ta je kontrola?(predstavlja teku i nadzor nad sada njim doga ajima.interne kontrole i interne revizije: Interna kontrola se defini e kao organizacija. 25.1. Defini ite internu kontrolu i internu reviziju prema ALLEN-u i TOMMASI-u. 23.ali sa tom razlikom da kontroli identifikuje sa nadzorom a reviziju naziva ispitivanjem. Objasnite iroko shvatanje kontrole prema LEITNER-u. Objasnite stavove HASENACKA prema kontroli i reviziji. ali su me usobno koordinirani.to je utvr ivanje injenica. Internu reviziju defini u kao nezavisnu. DANERT u izlaganjima o kontroli postavlja 3 pitanja.nepristrasnu.HASENACK zaklju uje ako kontrola predstavlja trajni nadzor poslovnog toka.politike i procedure kori ene da pomognu vladinim programimau postizanju zadataka. 25.I kontrola je upore ivanje «) 2. navedite ih i objasnite. a zatim navedite njegovu klasifikaciju kontrole.

Zakoni saveznih dr ava u SAD-u na osnovu kojih se generalno formiraju korporacije ne zahtevaju reviziju. ekonomskoj velesili u vlasni tvu pojedinca kao i privatno ± pravnih lica nalazilo se mnogo kapitala to je iniciralo razvitak razli itih oblika akcionarskih dru tava i dru tava sa ograni enom odgovorno u. 29. tipi ni za razvijenu privredu. 31.neuspe ne i prevarantske poslovne transakcije otkriju.U Nema koj je postojao druga iji pristup reviziji koji je poticao uglavnom iz razli itog na ina finansiranja dugoro nih imobilizacija preduze a.27.Prosvetni odbor je internu reviziju definisao kao kontrolu koja ispituje i ocenjuje delovanje ostalih kontrola. kao i za me usobne odnose subjekata privre ivanja u njoj.odakle me utim u SAD-u poti u zahtevi za revizijom. 29.objasnite. 28.a sa tim u vezi i uloga banaka.regulative komisije za trgovinu hartijama od vrednosti i generalnog prihvatanja korisnosti mi ljenja nezavisnog revizora u pogledu finansijskog predstavljanja.Banka i dr ava su stajale iza dugori nih imobilizacija u korist podsticaja nauke. Porast veli ine preduze a i potiskivanje preduze a sa neograni enom odgovorno u. 27. Ostali interesi. Navedite okolnosti koje su uticale na inicijativu samih firmi za vrhunski stru nom i potpuno nezavisnom revizijom njihovog godi njeg finansijskog izve taja. Inicijativu firmi za inplementacijom nezavisne profesionalne revizije u privrednu praksu podr ale su i berze efekata u cijlju obezbe ivanja adekvatnog kvaliteta hartija od vrednosti kojima dopu taju kotiranje. Su tinska uloga revizije je da se u ine pouzdanijim finansijske . prvobitna uloga revizije odnosila se na za titu interesa sopstvenika u ulozi suvlasnika firme i na za titu samih firmi u njihovim me usobnim odnosima.To ynaci da ona payi da je imovina preduze a za ti ena i obra unata. Objasnite ulogu revizije u zadovoljavanju potreba naj ire javnosti.tehnike i tehnologije. Na inicijativu samih firmi za stru nom i nezavisnom revizijom njihovih godi njih finansijskih iskaza uticalo je nekoliko okolnosti. 30. To je imalo za posledicu neophodnost za tite interesa raznih kategorija deponenata banaka a potom i samih banaka u odnosu na one koje su finansirali. 30. U kontinentalnoj Evropi (preciznije u Nema koj) bio je druga iji pristup reviziji u odnosu na SAD i GB.Da je poslovanje za ti eno od rasipni tva. 28.. naj ira javnost je glavna ciljna grupa ije potrebe revizori moraju da zadovolje.Zahtevi za revizijom u SAD poti u od zahteva berze. mogli su do i do izra aja tek posle toga. Defini ite internu reviziju prema Prosvetnom odboru instituta internih revizora u SAD-u. U prvom redu u Ujedinjenom Kraljevstvu. 31.da se pogre ne. Na po etku XXI veka. U navedenim okolnostima. a zatim elaborirajte zna enje pojedinih delova navedene definicije.. preduze ima sa ograni enom odgovorno u vodilo je sve e em odvajanju vlasni tva od operativne kontrole nad poslovanjem.

Klasi no shvatanje finansijskog polo aja preduze a je princip za tite poverilaca od rizika gubitka sredstava.kada i za to. a sekundarne na stanju (stati ki karakter).se javlja pojam komparativnog upravljanja. razmatranje zakonitosti i ispravnosti bud etskoh transakcija (objasnite). Od revizora naj ira javnost o ekuje da bude uveren da su transakcije sastavlja a finansijskih izve taja obavljene u zakonskim okvirima. Navedite definiciju korporativnog upravljanja prema svetskoj banci i FINANCIAL . 34. godine. U dana njim uslovima za za titu od rizika gubitka sredstava poverioci tra e i dodatnu sigurnost u vidu kompletne nezavisne revizije ra unovodstvenih izve taja. U uslovima dinami ne privrede menja se klasi no shvatanje kreditne sposobnosti i finansijskog polo aja preduze a. Da bi udovoljio navedenim zahtevima revizor e morati da ispituje ne samo visinu nego i prirodu zadatka. Navedite.stabilizacija i razvoj finansijskih tr i ta i tr i ta kapitala. a zatim navedite definiciju komparativnog upravljanja prema OECD-u ( Organizacija za enonomsku saradnju i razvoj) 1992.kao reakcija na akvizicije od strane drugih kompanija. i ostali korisnici ra unovodstvenih informacija. Specifi ni zahtev u reviziji javnog sektora jeste razmatranje zakonitosti i ispravnosti bud etskih transakcija jer naj ira javnost o ekuje da bude uverena da su transakcije sastavlja a finansijskih izve taja u zakonskim okvirima i zato revizor mora da ispituje ne samo visinu nego i prirodu izdataka i da li su izdaci u injeni u zakonskim okvirima. Specifi an zahtev u reviziji javnog sektora u ve ini zapadnih zemalja jeste. 34. da ne budu obmanjive.Pojam korporativnog upravljanja javlja se po etkom osamdesetih godinapro log veka u SAD. pored pomenutih poverilaca. Radi op teg kredibiliteta sve vi e kompanija zahteva da im odgovaraju e revizorske ku e izvr e reviziju njihovih ra unovodstvenih iskaza. 35.Korporativno upravljanje ima slede e ciljeve i to.informacije za potrebe svetskih tr i ta kapitala i uloga revizora u izve tavanju tela i organa iz javnog sektora irom sveta. Tradicionalno shvatanje ocene kreditne sposobnosti zasniva se na zasnivanju primarne sigurnosti na rezultatu (dinami ki karakter). 33. da primarna du nst revizora bude u obave tavanju korisnika finansijskih izve taja o istinitosti izve taja. Primarni zadatak revizora je da utvrdi da li su objavljene informacije prezentirane na korektan na in i da li su informacije frizirane» u cilju prikazivanja ekonomskih entiteta u boljem svetlu. pa je adekvatnu za titu potra ivanja neophodno tra iti u prethodnoj verifikaciji ra unovodstvenih iskaza. Naj ira javonost o ekuje da informacije budu ta ne. tj. 33. 32. Pomenutu dodatnu sigurnost tra e danas. kao i da ispita da li su izdaci u injeni u zakonskim i drugim okvirima. 32.za tita investitora. s ciljem sticanja poverenja naj ire javnosti u njihov rad. Objasnite ulogu revizije inspirisane zahtevom za tite poverilaca. Bilansi preduze a i banaka nisu realan odraz knjigovodstvenog stanja imovine.

-Funkcionalne strategijepodr avaju poslovnu i korporativnu strategiju i utvr uju ta se mora preduzimati unutar svake poslovne funkcije uz efektivno kori enje resursa.defanzivna strategija i Kombinovana strategija. a zatim objasnite korporativne poslove i funkcionalne strategije. . Navedite kakva mo e biti strategija preduze a.stabilnosti. 36. a zatim navedite ciljeve korporativnog upravljanja. 35. -Poslovne strategije se odnose na pojedine strategijske jedinice ili grupe proizvoda i zapravo odgovaraju na pitanje kako konkurisati.Strategija preduze a mo e biti:Strategija rasta.Korporativno upravljanje prema asopisu Finansial Timesuse defini e u u em smislu kao odnos kompanije prema sopstvenim akcionarima i u irem smislu kao odnos kompanije prema dru tvu u celini.TIMES-u. 36. -Korporativne strategije se odnose na preduze e u celini i koje pru aju odgovor na pitanje ta je na posao i kako ga razvijati.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful