1 2 "Svetska muzika: kratak uvod" – prikaz knjige 3 4 5 Knjiga "Svetska muzika – kratak uvod" Filipa V.

Bolmana pripada 6ediciji "A veri šort introkakšn" koju je Oksford junivrsiti pres pokrenuo 71995. godine. Dosada objavljene knjige tretiraju široki spektar tema i 8fenomena u oblasti istorije, filozofije, religije i humanističkih nauka. Preko 9dve stotine knjiga iz edicije "A very short introdaction" vremenski se kreću 10u rasponu od starogrčke i indijske filozofije do konceptualne umetnosti i 11kosmologije. Prevedene na preko dvadeset pet jezika, nastale kao rezultat 12velikog znanja naučnika i teoretičara suverenih u svojim specijalnostima, 13počev od 2001. godine, orijentišu se ka novim fenomenima. Tako su se uz 14antičku filozofiju, Hegela, Hajdegera i Ničea, našli i Evropska unija, prava 15životinja, kloniranje i – svetska muzika. 16 Filip V. Bolman, autor knjige "Svetska muzika" je profesor muzike i 17jevrejskih studija na Čikaškom univerzitetu. Njegove specijalnosti zahvataju 18široki spektar muzičkih fenomena : folk i tradicionalnu muziku u 19Sjedinjenim Američkim Državama, muziku evropskih manjina i izbeglica, 20Bliski Istok i Srednju Aziju, kao i ideološku i političku dimenziju muzike, 21nacionalizma i rasizma. 22 Posvetivši knjigu svojim studentima, "koji su me pitali više nego što 23sam ikada mogao da zamislim", kao sam kaže, Bolman kao pitanje svih 24pitanja postavlja : "Šta je muzika?" Ukoliko je pitanje jednostavno, odgovor 25nije. U ovom interesantnom, ipak samo uvodu u šarolikost svetske muzike, 26koji se kreće od švajcarskog jodlovanja do pesama piligrama, jidiš napeva 27do tunižanske "umetničke pesme", Bolman problematizuje zapadnjačka 28tumačenja, i pogrešna tumačenja svetske muzike. 29 Knjiga se osim uvoda sastoji iz sedam poglavlja pod sledećim 30naslovima : 31 1. U početku ... mit i značenje u muzici 32 2. Zapad i svet 33 3. Između mita i istorije 34 4. Mizika i narod 35 5. Muzika i nacija 36 6. Dijaspora i 37 7. Kolonijalna muzika, postkolonijalni svetovi i globalizacija svetske 38 muzike 39Osim navedenih poglavlja knjiga je opremljena ilustracijama, registrom 40ilustracija, mapama, kao i registrom mapa, izdvojenim fusnotama na kraju 41knjige, registrom relevantne muzike, indeksom pojmova, kao i literaturom 42za dalje čitanje. 43 Uvod knjige, posvećen je razmatranju samog pojma vrld mjuzik koji 44je još uvek predmet zapitanosti etnomuzikologa, hronološkog reda 45rasprostiranja tog pojma, kao i omeđavanju teorijskog i društvenog okvira 46koji je proizveo sam fenomen. Bolman ovde nagoveštava da neće zastupati 47ni jedan od dva ekstremna pristupa folklornoj muzici, ni tzv. globalističku 48koja vrld mjuzik uspostavlja kao svoj popkulturni produkt i simbol, niti 49nacionalističku, koja folkornu muziku shvata kao okvir za očuvanje 50nacionalnog identiteta. Termin vrld mjuzik on vidi kao nov, koji datira oko

Štaviše. dovela sam Zapad u 66situaciju da se susreće sa muzikom ostatka sveta. vrld mjuzik sve češće postaje predmet akademskih muzičkih 57kurikuluma. 72Mitovi su puni svedočanstava o prvim susretima. 98Nusret Fateh Ali Kan predstavljen je kao umetnik koji je promenio značenja 99lokalne muzike od sekularne.. ali i medijum koji umnogome inspiriše 59razmatranja na temu kako muzika sama može da uči o sebi.j. ovde se govori o globalizaciji religije koja je i dovela do 97globalizacije Sufizma. U tom smislu 60Bolman podstiče čitaoca da se čitajući knjigu uključi u svetsku muziku "kao 61iskustvo". ne mora nužno imati to značenje 79u svim kulturama ili društvenim situacijama. narative i ritual u značenje. t. Prvi susreti se prema njegovom mišljenju predmet priče i istorije. u 86ontloškom tumačenju nekih od popularnih žanrova vrld mjuzik on uzima u 87obzir emocionalne i spiritualne parametre muzike. koja najčešće nema 81značenje i značaj muzike shvaćene na način zapadnjačke kulture. Bolman navodi 76već poznate činjenice o različitom značenju. 100molitvenu u javnu. vrld 91mjuzik koja nastaje kroz globalne susrete gubi neke granice koje 92percipiramo kao originalno značenje. Prvobitno uspostavljena kao alternativa zapadnjačkoj umetničkoj 56muzici. ono što sa stanovišta zapadnjačkog 78konstrukta može biti shvaćeno kao muzika. 80ovde je navedena muzika religioznog karaktera. velikim 54temama. šta je onda recitovanje Kurana. početkom osamdesetih još veoma redak i korišćen uz 52regionalne ograde kao što su afrička muzika ili folk mjuzik. ovde je shvaćen kao modernistički 63konstrukt. Pripovetke o poreklu 73muzike su univerzalno prisutne u religijama širom sveta. 89 Sledeći kompleks estetičkih pitanja vezanih za vrld mjuzik proističe 90iz veze sa globalizacijom. i u isto vreme protivstavljanje dobu Prosvećenosti. ma koliko to uzaludno bilo da se vrati 70na same početke "susreta". harmonsku i lestvičnu organizaciju 84muzike. kao rezultat. osobito u nekim muslimanskim 96zemljama. Ako je muzika samo ono što potpada pod ovakav način 85organizovanja. Početkom 53osamdesetih godina. Rezultat toga je da je 67ključna reč "Kratkog uvoda u svetsku muziku" reč susret. etnomuzikologija se na Zapadu okreće tzv. 64kolonijalnoj ekspanziji i usponu nacionalne države. Jedna od najvećih zvezda žanra. Drugim rečima. tradicionalnu u fuziju.. Interpretirana samo iz ove perspektive. i suština porekla. pristupajući im komparativno i sve više koristeći interdisciplinarni 55pristup. integrisanja različitih nacionalnih muzičkih 71stilova. Susret je međutim. klasične u popularnu. mit i značenje u 69svetskoj muzici". pita se Bolman? Zbog toga. Stoga je tvrdnja da 65muzika kao zapadnjački koncept postoji svuda u svetu. 62 Sam pojam vrld mjuzik. sugerušući da 74mitološki susreti mogu biti jedan od postulata svetske muzike. To dovodi 82i do problema u vezi sa ontološkim razumevanjem muzike koje 83evropocentrično privileguje formalnu. 94 Kao posebno važno pitanje vezano za ekspanziju vrld mjuzik ovde je 95apostrofiran period postkolonijalizma. Jednom rečju. mestu i ulozi muzike u 77narodnom životu. između ostalih kod Bruna Netla jednog od najznačajnijih 58etnomuzikologa današnjice.51dve decenije. u vrld mjuzik tradicija se vraća ponovo i . Bolman pokušava. jer duhovna muzika 88transformiše tekst. 93što dovodi do gomilanja značenja u ovom žanru. 68 U prvom poglavlju pod naslovom " U početku . 75 U podnaslovu "Prvobitno značenje svetske muzike". pa i sufi muzike. Ko karakterističan primer.

godine. već simbol. posredovanje države u "očuvanju" tradicionalne 145muzike. na temelju dve studije slučaja Bolman 138pokazuje ne samo načine transformisanja folklorne muzike u popularnu. već 139i neke od svojstava folklora. Prvi slučaj je Mađarska u vreme Bele Bartoka i 140Zoltana Kodaja. 141Fotografija Bele Bartoka na kojoj se vidi kako on snima pesme od seljanke 142koja nikada nije izašla iz svog sela i ne zna ni za šta drugo osim za 143sopstvenu autentičnost nije dokument. na 132koji su pozvani evropski etnomuzikolozi u svojstvu supervizora. odnosno implicira da je muzika razvojna kategorija 115autohtona po sebi – u svom vremenu. kaže Bolman. 118"usmene" i "pisane". U isto vreme. kao i ona uneskova kolekcija 113tradicionalne muzike. Takav primer je bio Kongres o arapskoj muzici 1932. Pitanja se sve više problematizuju ukoliko 121više shvatamo da su ovi konstrukti isključivo zapadnjačkog porekla. Zadatak 133Evropljana kao humanista. trebalo je 135podržati onu struju koja muziku shvata kao reprezenta nacionalnog. formirane su binarne strukture koje malo govore o 117samoj muzici. 127 Poglavlje "Između mita i istorije" posvećeno je nekolikim 128umetnicima i žanrovima koji su prešli put od tradicionalne. poput 112Hornbostela i Bartoka. Lokalni muzičari postaju zavisni od globalne muzičke 107industrije. Postavši popularna muzika. muzičara i etnomuzikologa bio je da poštuju i 134održe postojeće različitosti među arapskim narodima. Bolman se pita šta nam garantuje da 114su ti snimci autohtoni. Zapravo. 122 Problematična pozicija Zapada ogleda se prema Bolmanu i u 123dominaciji multinacionalnih rekords kompanija. "istorijskih" i "neistorijskih" 119naroda. koji podstiče istraživače da 149istražuju varijante prema migracijama. mapiranje sveta 150pomoću narodne muzike je obeležje kolonijalizma i imalo je za cilja da . sakupljači narodne muzike. ovde su opisani i napori 130nekih vlada i država. Veliki paradoks je da popularna muzika ponovo uspostavlja 105okolnosti susreta. i pravi radikalan raskid 104između njih. i to na neautentičan način. ili rečeno današnjim rečnikom 120"modernog" i "postmodernog". Pokretljivost je kaže 148Bolman. kosmopolitski grad jedine ondašnje evropske 147imperije. U zavisnosti od istorijskog trenutka i 116disciplinarnog fokusa. tako što će autohtona melodija biti 146preserljena u Budimpeštu. Ta fotografija 144simbolizuje ideološki upliv. već da bi sa 102novim značenjem dobila mesto u sadašnjosti. što je 125postala jedna od mantri globalizacije. jedan od suštinskih atributa folklora. Takođe.101ponovo. 111Pobrojani su značajni etnomuzikolozi. ne da bi bila upotrebljena i otpremljena u prošlost. 103vrld mjuzik striktno odrećuje prošlost i sadašnjost. 109 Poglavlje "Zapad i svet" iz nešto drugačijeg ugla kritikuje 110egocentričnost i aroganciju Zapada u odnosu prema ne – zapadnoj muzici. pre svega muslimanskih da konzerviraju folklornu 131muziku. revnosnih arhivara mađarske tradicionalne muzike. Pri svemu tome. obredne ili 129religiozne muzike do popularnog žanra. "Moć portabl naprava za 124snimanjen dovode do kolapsa različitosti između sopstva i drugosti. Jer. postoji prostor između "visoke" i "profane" kulture. da bi reinterpretirana nastavila svoj život. 137 U poglavlju "Muzika i narod"."moć"". manje privatne zbirke. i hraneći sebe samu recikliranim formama ponovo stvara 106uslove za susret. Ponovo prisustvujemo upornom 126prisustvu ključne reči . "popularne" i "elitne". ne čak 136ni kulturnog ni tradicionalnog. "premodernog" i "modernog". Tradicionalna melodija i funkcije moraju biti podvrgnute 108zapadnjačkom harmonskom sistemu i prilagođene globalnoj potrošnji.

koji su se pomerali iz Španije širom 180Mediterana. kao nezaobilazan faktor u prelaženju folklorne muzike iz 178trećeg u prvi svet Bolman apostrofira dijasporu. pri čemu se keltska muzika oslanja na mit o sopstvu. 177 Na kraju. t. narativ i 164istorija takođe specifikuju političko i nacionalno značenje u sadašnjosti. što naglašava dvostrukost značenja 174t. od 2000. vekovima je 185živela kao romansa ili romanćero ne samo u Španiji već i na Balkanu.ge bio je dvojak. keltske religije. 162Te priče pričaju kako o pojedincu. koju mnogi etnomuzikolozi tumače kao marketinšku 168etiketu.z. Ona je mešavina mita i istorije.v. Njihova kultura je dijasporična jer je i sama nastala od kulture 181prethodne dijaspore koja se raselila nakon rušenja Jerusalima 70 – te godine 182Nove Ere. 193postkolonojalni svet i globalizacija svetske muzike" Bolman razmatra dva 194karakteristična načina širenja i popularizacije ovog žanra. 192 U poslednjem poglavlju. a 184drugi što je njihova muzika prenosiva i narativvna. Mit je. Jedan je simbolični susret sa 1492-gom godinom. 191Južnoazijskoj u Velikoj Britaniji ili severnoafričkoj u Španiji i Francuskoj. Neverovatan uspeh 167keltske muzike. Čini se kao najintrigantnije pitanje koje 156Bolman postavlja u knjizi jeste : kako se to zapravo dogodilo? Prema 157njegovom mišljenju da bi se odgovorilo na to pitanje potrebno je izbeći 158klasične definicije folklora. postala muzika prvog sveta. To znači da kulturni prostor muzike obuhvata 159dva seta metafora: vremenski i prostorni. on pripisuje između ostalog i očuvanju folklornih 169korena. Mit i istorija se prema njemu ukrštaju u globalnom obliku vrld 170mjuzik. Jedan od najeklatantnijih 179primera je slučaj hebrejskih Sefarda. specifikujući mesto.151Evropu podrži kao kolonijalnu silu. doveli su do toga da je muzika 155trećeg. Osim toga. pre svega u kolekciji 196Raf Gajd u čijem radu su uzeli učešća mnogi etnomuzikolozi. . zbog mogućnosti da iskaže priču. Po svojoj prirodi. i mogu da generalizuju 163probleme ljudske egzistencije. Prema Bolmanu razlog ponovnog otkrivanja muzike Sefarda 1831992 . Sa druge strane. ta dva prostora 160su međusobno zavisna. Naime. Ona u 187isto vreme ima potrebu da održi svoju kulturu i da se uklopi u novo društvo.j. ili rezultat pritiska ljudskih prava. Religija takođe doprinosi održanju konstrukta keltske 173muzike. 188Vrld mjuzik nudi muzički prostor za narativ dijaspore. i kao takav on ihodi iz istorije keltske muzike 172koja je konstruisana. mešavina prehrišćanskog. tako i o zajednici. 186 Karkteristika dijspore je prema Bolmanu višestruka svesnost. Drugi je 197formiranje i brzo širenje festivala vrld mjuzik. moglo 171bi se reći veoma moderan. Formiranje kolekcija tradicionalne 152muzike širom sveta i susret Evropljana sa njima odražava i ideologije 153modernizma. Prvi je snimanje i 195objavljivanje uslovno nazvane tradicionalne muzike. nacionalizma i fundamentalizma koji traži autentičnost. 154 Svi navedeni fenomeni zajedno. godine. Temporalni prostor muzičkog folklora moguć je 161zbog njegovih narativnih sposobnosti. značajno je napomenuti i da su veoma položni 200ideološkim manipulacijama u širokom spektru. Za 198njih su veoma zainteresovane zajednice u egzilu. čiji muzički koreni sežu do Srednjeg 176veka. bio on nacionalni ili 189religiozan. naslovljenom "Kolonijalna muzika. ali ne i Bolman. i to u smislu festivalske 199kulture i turizma. osobito. 165 Fenomen koji takođe daje odgovore na pitanje kako je folklorna 166muzika postala svetska je fenomen keltske muzike. paganskog. sačuvanog u 175arheološkim iskopinama i hrišćanskog. Takav je slučaj sa novom 190dijasporom u "Novoj Evropi" : muslimanskom u centralnoj Evropi.

nema sumnje da vrld mjuzik festivali 202eksplicitno pokušavaju da prekonfigurišu muziku samu u smislu ponovnog 203kartografisanja utopijskog sveta bez granica. 204Susret sa svetskom muzikom tu ideju ne poriče. verskih i nacionalnih razlika.201 Na kraju. . konstatuje Bolman.