Ivan Klajn - Recnik Jezickih Search)

Речник
јвзичких
недоумица
Ивана Клајна
више од двадесег
1одина
представња
с в а к о д н е в н и с а в е ж и к свима који настоје д а п р а в и л н о г о в о р е и п и ш у .

О д а б р а н и су они и з р а з и , о б п и ц и и кон
струкције који стварно задају тошкоНе у
језичкој пракси нашег доба.

Речник
се не о г р а н и ч а в а на п р а в о п и с и
изговор,
него
се б а в и
и
питањима
значења, граматике и употребе речи.

Посебно
су к о р и с н и
примери
к о ј и г.е
односе
на
писање
вепиког
и
мал01
слова,
саставшеног
и
растављеног
писања речи или транскрипцију страних
речи и имена.

Р е ч н и к указује и на ф р а з с о л о ш к е изразе
н и с у у д у х у нашег ј е з и к а . а с в е
ч е ш ^ е с е к о р и с ге ( н п р . назвати
1елефоном.
ожени/и
девојку),
ими
на
п о г р е ш н у у п о т р е б у п р е д л о г а и нрилог а
( н п р . у вези писма, обзиром
на и с л ) .
КОЈИ

П о с о б н а п а ж њ а п о к л о њ е н а је
р е ч и м а и и м е н и м а која се ч с с т о

Већина
одредница
лата
је
у
облику
засебне речи, али има и таквих које се
о д н о с е н а п о ј е д и н и глаг, и п и с л о в о , н а
почегак или завршетак речи.

И з в е с г ан б р о ј п о ј м о в а о б р а ђ е н је под
опш гим
називом,
који
је
ш 1ампан
неликим сповима.

РЕЧНИК
ЈЕЗИЧКИХ
НЕДОУМИЦА

новијим
јављају.

О в о , ш е с т о и з д а њ е , о б о г а м е н о је с п р е к о
о с а м д е с е ! нових одредница.

СРПСКА ШКОЛСКА ^ЊИГА

МАЛА Л Е К С И К О Г Р А Ф С К А Б И Б Л И О Т Е К А

Уредник
Вндак ГТсрић

!
МЛДА Л Е К С И К О Г Р А Ф С К А

БИБЛИОТЕКА

Иван Клајн
Уредник
Видак Перић
Издање приредпла
Лнћелка Секулнћ

РЕЧНИК
ЈЕЗИЧКИХ НЕДОУМИЦА
Шесто. допуњсно

н измсњсно

нздање

Рецснзенти
Др Миодраг Игплтовић,
књижевник и педагог
Милида Шутвић,
професор Земунске гимназије

15В^ 86-83565-12-2

СРПСКА Ш К О Л С К А ^ Њ И Г А
Београд, 2004
© Сорупцћ*; аутор и Српска школска књига

/Т/њате/иЛ. године (скраКеница П 60). по саставу једнако четвртом (1997).1ш. ^Ж?у. а/^сЛа/га м~м Иише />ЛаЛс алм.ас у мф0уишф( ЛаЛс уа пч" о^фу л&асас. Жјс1/'п. гсЉ/г а ЦмсмемлоШ ~~ *б /а с/е мас.. У односу на ранија издања додато је близу 500 нових одредница.у/еаг е/аља. ^/сг7/ш/аз/. ЈаШс пу-. 3. с/ас Жмсу/г*аг. Ле/сс-Ло цењеп. будући да је он имао знатпо обимнији речник.у%?м/.« Лам г/1а ш/ца па/исе Ј&ал*е. та ус Л/г/сузчсЛит ?/.ањаЛс. Мфштш шгрхнаЛ. Ш& /е Љшш /а цслу ш/гсуацу. Нлер гсуа/ш уиЛека ЛвЈМааШа -к . см/ешт/Л •и/гес/еШе {МгТу/лгбЛе ^{/гЈгу./а паси/Ј&гсет. Г7/1*?17о//уг. шшгуам шЛсаа/глш-ла и /7.Ла~ Ј5у. а да су његова основна начела задржапа и у ноном Правопису.. Ово је прво ћирилично издање Речника језичкнх иедоумица.е ШМ9ШСШ/Ш. а многе друге су прераћене н допуњсне. З а поједине речи и даље се упућује на Правопис из 1960. су е/ег 6/1440. Избачене су одреднице које су се одпосиле нскључнво на хрватску варијанту. ШШб су ^аЛа у г/ске/?ес/' шЛом/.иезиЛасша 17/гс^ссс/г у/1 у/Лам.НАПОМЕНА УЗ ПЕТО ИЗДАЊЕ {Уз пето издање) '/есшс е. уС^јОП? г /суи-г.еЛа /ил.9<ски /г&/у. /г&ЛаиШ у/гж/сше Л&уге/е аки/ешнтн. иосе/мд наши. уз извесна мала одступања која су назначена као таква.а.. уа ла се •н.и./е/гун^еЛ гЛс/г /га//>^шаЛа ЛеЛ ууш. Правописна тумачења усклаћена су с новим Правописом Матнце српске (1993). усгге&а.псс/еШа/гг^. .

или кад се у истом слогу јављају и друкчнјс обличке неизвесности. облицн и конструкције који стварио задају тешкоће у језичкој пракси нашег доба. х. За разлнку од неких ранијих приручннка. Посебна пажња поклоЕћена је новијим речима и именнма која се редовно јављају у штампи. . ј и слично). речник се не ограничава на правопис и изговор. Састављен је на основу постојеће норме и предлога шнетих у стручној лннгвистнчкој литератури. Цкљ је овог речника да на пгто сажетнји н прегледннји начин помогне у тешкоћама и дилемама које се јпвл. него се бави и питањима значења. мећу којима је подостл ретких и нспотребних.НАПОМЕНА УЗ ШЕСГО ИЗДАЊЕ О НАМЕНИ И УПОТРЕБИ РЕЧНИКА У овом издању додато је око осамдесет кових одредница. већ се тежило да се одаберу они нзрази.ају при свакоднсвпом шражанању. граматике и употребе речи. будући да је њихово нормирање и теоријски и технички неизводљиво у приручпицима овог обима. а избачено је кеколико одредница које су изгубиле сваку актуелност. Акценти нису бележепи. Ијекавскн облнци даваии су само у опнм случајевима кад постојн колебање. У педесетак досадашњих одредница начињене су мање измене и допуне. Отуда нису снсгематски пописиване речи са одрећеним „тешким" гласовима (ч и А.

нпр.Тип употребљених елова (обична. — португалски ПР — Правописни речник (у Правопису из 1993) ПР 60 Правописни речник (у Правопису из 1960) ср. Нови Сад . итд. Г Е Н И Т И В М Н О Ж И Н Е .упореди фр. — пемачки /7 — Правопис срискога Језика. З а сваки облик треба сматрати да је добар уколико није друкчије речено. . — енглески ж. — датив еигл. — уместо уп. црвена) нема везе с правилношћу или кеправилношћу поједине речи. Пешикан.ијекавски итал. Ј. ако се у речнику не нађе одређена реч. порт. — шпански . Стога. али има и таквих које се односе на поједини глас или слово. — женски изг. курзивна. — латински м.Загреб 1960. Д А Т У М И . — генитив гр. — мушки мн. — множина пем. полуцрна. Већина одредница дата је V облику засебне речи. треба потражити њен суфикс или завршни део: дерматитис под -итис. — срнскохрватски ум. Пижурица. — француски шп. купрешки под -шки. — грчки дат. СКРАЋЕНИЦЕ в. — књижевни лат. 17 60 — Правопис српскохрватскога књижевиога језика. — види геи. — средњи сх. Известан број појмова обрађен је под општим називом. ИМЕНА Н А Р О Д А и сл. Матица српска. иренети под -иети. — италијански књиж. који је штампан великим црвеним словима. — изговара се ијек. приредили М. на почетак или завршетак речи. . Нови Сад 1993. Јерковић и М.

АВНОЈ. непостојано: в. „зависно од обједињености акцента и значења". роду: Дима. и ИМЕНИЦЕ МУШКОГ РОДА НА -а. авиоиарк. Авари. Ипак се за поједина имена уобичајила промена као у ж. Абдулах: в. АВНОЈ-а и Авној. Двоструко а јавља се у именима као Баас (в. У ијек. Марау (МагаШ) итд. ВОКАТИВ. -о). „Хаарец" (израелски лист). Мараа (Мага1а). Ива. рода на -а: од Пере. Могу се односити на судски поступак или пресуду. Пери. Авноја. Имена као Пера. нпр. В.: в. крајевима ова имена гласе Перо. . Дими. авнојски. аболиција је укидање. Еј-Би-Си. Димин. али не на човека. авио-механичар. и имају двојаку промену (в. под условом да се не употребљава као заједничка именица уместо урођеиик или староседелац. аболирати значи укниути. него с великим словом као националко име аустралијских домородаца.А а.ижевник: неоправдано П 60 сажима ово име у Чадајев). Није добро „био је аболиран" уместо „био је ослобођен пресуде". П прописује састављено писање. Бора. авио-карте. Иво итд. Потребан израз. Абопрпез). то). Диме. Авганистак. мењају се као именице ж. Авар и Аварин: мн. Абориџини (не Аборицани: енгл. за Перу итд. Чаадајев (руски кн. АВС: в. Француска мушка имена на -а боље је мењати као именице м. рода: Мара (МагсИ). У неким речима. НЕПОСТОЈАНО а•л (ИМЕНА). боље него авнојевски. Варлаам (из средњовековне књижевности). аа. авиофлота. А фганистан. авип-саобраћај итд. итд. Миша итд. Баал (фенички бог).

алапљив не него халапљив. А%ш!аг. Алиталија (АШаНа. варварства и сл. прималац је адресат. акорд: ген. азчЈатски (обично с призвуком примитивности. РУСКА ИМЕНА. актн у (ретком) значењу„чин. захтевајући да се каже „ставити у акте" и сл. Индијанци. нпр. адресант значи пошиљалац (писма и сл. алијанса. алки). в. А^иГгге ). алко-тест (с цртицом према П). За праве аге и бегове (историјске личности) титула се поеле имена пише с цртицом: Смаил-ага. Агилар. а камоли. не Ејзенштејн. што је црквенословенски облик имена (у руском Алексии). Сињска алка. Амазонки (у грчкој митологији). Гази Хусрев-бег итд. аеромитинг.) у значењу „списи". алиби (мн. ајвар. аморалан значи „коме недостаје осећање морала". акти (м.увек састављено: аероклуб. . не Амундзен. Проширено значење „изговор" или „оправдање" настало је у америчком енглеском и данас се пренело и у друге језике. мн. адхезиваи. актуалиост. ајатоласи. халга. решење. ад (подземни свет). Ибрахим-бег.В. аеро. амерички: в. амино-група. мн. алги. Света алијанса. Понеки граматичари су без стварног разлога забрањивали облик акта. Азијка.). амајлија. мн. или одскора популарни англицизам опциЈа. ало и хало (телефонски позив). Ако се додаје само из поштовања или у шали. ајд (без апострофа). хајде. акт: множина је актови у значењу „слика нагог тела". азијски (данас обичније) и Азијат. алка (дат. мада је руски изговор Аљохин). Мехмедбег итд. обичније него халка. адхерентан (не атх-). алги и алга. ала (аждаја. обичније него актуалаи. дат.: „Друга алтернатива изгледа нам прихватљивија". амам: в. ваздухопловна компанија): не Ал Италија. алатка. с малим а у значењу „ратоборна жена". х. ген. мн. алатки. Ову реч у начелу треба употребљавати само кад су посреди две могућности. 2 ^—-^^----^— јарх зове се Алексије I I . боље него хамбар. мн. актуелан. агроспојено: агрокомбинат. пут. В. азбестни. адхезиони. алатки. Аиша и Ајша. покварен). а поготову у споју „једина алтернатива". алфа: алфа зраци.ајде. преузет из латинског. Суљага. руско народно име). ЦРТИЦА Аљехин (уобичајено. алфа честице (цртица необавезна). Агире (шп. аерозагађење итд. адхезија. излаз. адски: боље хад. акорда и акорада. Алексије. амал. амбар. Ајзеиштајн. боље је употребити другу именицу: могућност. У реченицама као „Постоји још неколико алтернатива". Акира(Куросава. јапански редитељ): не Акиро. поступак". Руски патри- ага и бег. агротехника итд. Друго је Алексеј(Лл^ксеи. амино-киселина. Амазонка. хадски. акваријум и аквариЈ. Амундсен. Мехмед-ага. није исто што и иеморалаи (порочан. дат. алибиЈи) значи првенствено „доказ да се у време извршења кривичног дела окривљени налазио на другом месту".) или акта (ср. алкар увек без х. Азијаткиња. ам. Омерага. Азија: Азијац. али га строги стилисти не одобравају. бета и гама зраци (без цртице). пише се састављено с именом: Авдага. аксиом и аксиома. ген. ген.). ајатолах. чудовиште) обичније и боље него хала. обичније него хајвар. дат. алтернатива. актуелност. алфа. алци. алва: в.

Ап!оте!1е). -иоц. прегалац итд. Ова именица има само множину. међувла- в ДИН- њег (тражећ. назив за отменог човека или кицоша. осим као латинизам: Петроније Арбитер (римски писац). не апцес. Англо-Американци (= Енглези и Американци). Анчицин: . анђелски и анћеоски. антиталенат. априоран. слушалаца. писца и сл.) боље је рећи ангажованост или ангажовање. франкофон. гос'н. нек. Види и: де. порекла). -оа. ви'ш.аналгезија. Уп. Ап1опе11а). аисциса. епцие1е значи истрага). Не ставља се у речима с. рад (од ради). Антоанет(а) (фр. облик Пуља {Рифа) или Пуље (Ри§Ие).. анти-антинуклеарцн. АМотеПа) и Антонела (итал. анексија: глагол је аиектирати. антивладин . Поред основног значења (некадашњи становници Енглеске). в. доћ) и глаголског прилога садаш. боље него Арагонија. С цртицом само испред имена (Антн-Дпринг) и испред поновљеног префикса. с малим а у општем значењу „безбожник. нити у старинским облицима као међ (од међу). Апулија. Не арбитер. арбитар. англоамерички. а приори (две речи у латинском. нпр. -ијка). Антверпеи (фламански) и Анверс (француски) равноправне су варијанте. априористички. код нас и у другим европским језицима употребљава се и у значењу „народи енглеског језика". -икаиски допушта се кад је значење „Американци енглеског порекла". Антонијета (итал. арагонски. Андалузија. Супротно: а постериори. а. аисцес. -иа Анчица. ансамбл. аналгетички (не аиалгезичкн). то). -чица ао и -о: в. АШоше). аиглофон (који говори енглески). чигалац. антиисторијскн итд. андалуски (боље него андалузијски). генитив мн. то). читалаца итд. извол'те. не апендицит. -анка (не Андалузијац. АПОСТРОФ се ставља уместо једног или више изостављених слова: ал'.се пише састављено. априорност. анали. ансамбала. С А Ж Е Т И САМОГЛАСНИЦИ-аоц погрешно. мада је код нас прва обичнија. Антонио. мн. по П Р састављено.) у . гледалаца. Антоап (фр. Не употребљава се ни при сажимању самогласника ( . антиалкохоличар. арбитра (злоупотребљава се у спортским извештајима уместо обичнијег „судија"). у крњим облицима инфинитива (радит. априоризам. ле. позиавалац. Антониом. знајућ). ангажман: у преносном значењу (политички. покрајина на југоистоку Италије.. антедатирати и антндатирати (ставити ранији датум од правог). к. антарктички. аналгетик. треба -алац (слушалац. апендицитис. итд. боље не- го апглофонсш. англизам и англнцизам (реч или израз енгл. Састављено писање Англоамериканци. Англосаксонци. анти. Антониов (не -ијем. Не постоји име Антоанела. ил\ је л% 'оћу. неверник". ие апциса. Код нас треба рећи истражни одбор (фр. -и/ев): в. ген. читат. иит (од нити). арабеска: као гротеска (в. аиглосаксонски. Антихрист. анкетнн одбор је израз у политичком речнику. не Антуан. настао буквалним превоћењем француског соттшшп а"епдиеСе. не треба код нас употребљавати итал. англо-амерички и англо-американски. друштвени а. Андалужанин. погрешно је „анал" у укрштеним речима. агН1ег е1е§апИагит (изг. априори).Аргонаут в п в н аргонаут: . елеганцијарум). Арагон. Антарктик. гледалац. анализирати и анализоватн подједнако су добри облици.

(велико А кад је назив одрећене организације). нпр. ген. ауто-: пише се састављено кад значн „сопствен". Афганистан. аудио>: по аналогији са радио. (Палада) Атена (богиња). Атлантнк. атлантски. рода. аутостоп. аугзбуршкн (по новом Правопису: по П 60 било је Аугсбург). атеље (м. самовлашпе) од аутаркије (привредне самодовољности. асфалтер. аутогол. без цртице. астма. аутобиографија. не атмосвера. мн. атар: в. аустралијски. НАТО). Аугзбург. Већина речника разликује аутархију (самовладу. артески (бунар). Аустралија: Аустралијанац. Ипак. Није добро „покушај атентата". ауто-деловн. Арлекин или Арлекино (лик из итал. уместо публика или гледалиште. авганистански. АУТОМОБИЛСКЕ МАРКЕ: в. арлекии или харлекии (лакрдијаш). х. множнна Је обично аута (ср.К МИТОЛОШКА ИМЕНА Арканзас (Агкапзаз): у енглеском се изговара Аркенсо. Аустроугарска монархија. ауто-мото: само с једном цртицом. артери о скл ероза. атмосфера. аудиторнј(ум) значи слушаоница или слушалачка публика. „сам себи". надбискуи (в. архијереј. за речи које се осећају и изговарају као јединствене. „бити довољан". афганистаиски су правилннји облици. архив и архива у значењу . аснммлиратк и асимиловати подједнако су добри облици. аутомеханичар. аутопортрет. аспект: из аспекта (нечега). асфалтии. : в. атмосферски. боље него артешки. Атлантски океап. ауто-сервис. али је боље употребити пуни облик аутомобнли.. комедије). уз напомену да је „логичније спојено писање"). астматичаи. асура. аудио-визуелан итд. арчитн: боље харчити. артиљерија (не артилерија). С цртицом се пише у значењу „аутомобилски". Арктик. аутархија. Армен итд. боље него са аспекта. артиљеријски. треба разликовати од термина Афганистанци (Авганистанци) . МАРКЕ. Атлантски пакт (в. арктичш. аудио-касета. али је код нас уобичајен изговор Арканзас (какав је некада постојао и у САД). архијерејски. али се код нас употребљавају само Авганистан. најбоље га је писати с цртицом: аудио-уређај. у тачки 49 ф (1). атектат. астечки (не астешки). артикл и артикал. аПепШге — покушати) има првобитно значење покуШВ) убиства. друга с грчким агШп. аустралски. независности од увоза туђих производа). атмосверски. ауто: м. асфалт. Астек (не Ацтек). артнљерац. атријум и атриј. Атина (град). Није добро примењивати овај израз на гледаоце телевизије или спортских приредаба. ауто-мото савез и сл. Прва реч сложена је с грчким агШп. П даје предност спојеном писању. ауто-трке. род). ко и означава најбројНИЈУ нацију на подручју Авганистана. Јермеи. не асвалт итд. атељеи. „владати". погрешно је артерски. нпр. у спојевима као ауто-мото клуб.збирка докумената" и „одељење установе у коме се чувају службени списи". архиепископ (без / јер је сложена реч).становници или држављани Авганистана. рода). Аустроугарска царевина (с великим А). мн. јер сама реч атентат (од лат. само архив као назив научне установе или име стручног часописа. Аустроугарска нли Аустро-Угарска (П. аутопут. астматичар. аутостопер(ка). допушта оба облика. Придев је аустроугарски. нпр. множине артикала. ређе Аустралац. -ијанка. асфалтирати. архнбискуп: погрешно ум. -алка. Астеци (не Ацтеки). то). Термин Афгани (Авгани) или Афганци (Авганциј. 17 .

в. 19 бака. дат. јер није скраћеница. Рамазански бајрам. у свим значењима. оаоооп) уместо наше речи павијаи. бањалучки. Бангн (главни град Централноафричке Републике). не Бачволд. Арт (Аг1 ВисћкаШ). али и Ахил: само ово друго у изразу Ахилова пета. баба-Мицин итд. баки. у Бакуу. . Бајрам. Бањалучанин. базуки (ретко базуци). Бадњак ( = Бадњи дан). Бабарога (личност из бајке) и бабарога (као заједничка именица). -анка. банака. базука. Баас (арапска странка): не треба писати БААС. банкошки). не бадшнгтон. из Бакуа. Бухвалд. ПР разликује „Врњачка Бања" (насеље) и „Врњачка бања" (бања). БАЊЕ. мн. Б - • • • • •• 18 • б: види в. бадњак (храстова грана). (или све без цртице). малим словом „бања Ковиљача" и сл. Баку. може се употребити и наш назив Блатно језеро (маћарско име такоће долази од словенске речи блатб). бабун: погрешно се јавља у преводима с енглеског (енгл. бањолучки. „Бангуи" је француска графија. баба: баба Мица. Курбан-бајрам. банци. Бањалуци). ЦРТИЦА УЗ ИМЕНА. Бадњи дан. банка. -анка. бангкочки (не бангкошки.Ахилеј (боље). базен је уобичајено код нас: правилније би било басеи (од фр. бакцил не него бацнл. дат. данас ретко Бања Лука (Бање Луке. Балканско полуострво. дат. ген. оашп). Бањој Луци). Бањалука (Бањалуке. Базедовљева болест. балсам. банкнота. Бакволд. Бањолучанин. бадминтон и бедмиитои. (Правопис не даје основа за писање малим словом ахилова пета). Бангкок. ке Базедова. балсамовати (балсамирати) и балзам итд. Балатон (не Балатоњ). али баба-Мице.

бесубјекатски. Граматнчари захтевају да се између овог израза и реченице која следи увек умеће на то. значајан без обзира. нпр. Бискајски залив. бдела. БЕЗЛИЧНИ ГЛАГОЛ№ в. Барселона је најтачнија транскришшја за шп. треба само баш или само управо.барнјум и бариј.). барка. Бејси. Башчаршија и Баш-чаршија (у Сарајеву). ВВС-ју итд. скраћеницу { у падежима: ВВС-ја. бачкопалаиачки. Белучн (итал. бесадржајан. без да. бдијући. без сумње. бата: бата Ђоле. Тшрнер. ген. баш управо плеоназам. ВВС по могућству треба писати латиницом. с малим б у значењу „главни трг". „Без обзира на то што је предлог закаснно. бежучан.). бешчашће (не „безчулан"). бдиш. одмах. не него Бакволд (в. бата-Ђолетов итд. итд. (про)бдјевши. бестежин- ски. као енгл. баријум-сулфат итд.. мн. Бејсингер (Кт Вахш§ег). Уп. Уп. Каунт (СоиШ Вазхе). не Белући. без-. Допуштени су и облици бдијем. Би-Би-Сија. безмало (готово. -сна. тачније би било Бертон. бијелио. безбол и бејзбол. у барци. бдео. беп в. Баскијци. бешчулаи. ЦРТИЦА УЗ ИМЕНА Бахама нли Бахаме (или Бахамска острва). беживотаи (не „безжучан" итд. У префиксу без-. белити (чинити белим).) или према изговору Би-Би-Си. ијек. то). В. Исто важи и за називе америчких телевизијских мрежа Ш С (Ен-Би-Си). Барнмор (Вапутоге). бијелила. Бартон. боље него безбол (по П). белео се. не Бејзи. Нариард (ВагпагЈ). Баск. Вазхс. се. безначајан: в. бдјети. недопуштено у књиж. Баски. то). ијек. уобичајена транскриглгија за енгл.. „Ушао сам у авнон без да мн је ико прегледао пртљаг" . они бдију.. бекхенд (у тенису). бијељела се. (про)бдевши. не Барнар. боље него белешки.". ијек. али бата-Ђолета. не бегсгво. не Баримур. ВиПоп. бијељети се. бјегати) уместо бежати (бјежати) не сматра се за књиж. боље него Бахами. белети се. барки. Бела кућа (у Вашингтону). безбедиосиа ситуација (не „безбедоносна"). они бде. бежичаи.). бдјење: бдећи. бесхлебан (не „безкаматни" итд. бедуин (мало б. бдети. ген. ијек. Бермуда. бијелио се. Бас кијски залив: погрешно ум. не бекеид. безбедностан. компјутерски језик). Вагсе1опа. У праксн се ово на то врло често изоставља због гломазности. бекство. бешуман (не „безшаван") итд. умало). не Бејсинџер. бесцарипски.". с обзиром на. -сно. језику. облик. јер није народност). Бачко ПетроВО Село. дат. (или све без цртице): в. бешаван. бдим. белешка. ВеИиссЈ). Ширли не него Беси (в. не бакцил. свакако и сл. Уп.треба: а да ми нико није прегледао Пртљаг. бдијеш. бацил. „Отпутовали су без да су утврдили шта је посреди" — треба: не утврдивши шта је посреди. „Без обзира на то да ли се остали слажу или не. -ити. башчаршијски (спојено). мн. бачкотополски. Бејси. ага бепггн ( ијек. (енгл. Бачка Топола. белио. С ^ (Си-Ен-Ен) итд. Ијек. Бачволд. без дал>еп боље без оклевања. барокомора. Придев баскијски је рђаво скован (в. бестрастан (не „безсадржајан" итд. безакоње (не „безземљаш"). -ијски) али му нема замене.. ијек. бејзбол. не бејзик. . бележака. бејсик. бдијење. бијелити. беземљаш. Бачка Паланка. не Баскијац. биљешка. белешци. з се увек прилагоћава следећем сугласнику нли се стапа с њим: бескаматпи.

бнло какав. бивствовати". напуштен". бисге: погрешно ран. „Да вишнн русизми поред . с глаголом отићи) има готово исту вредност као и без трага. ООТ. „Кад П допушта и писање бисте чекали. обичније него БишБиоскобџнја (фамилићанин. погрес цртицом. благодарити. бе-се-жеа или (по француском. Бечанка или Бечлија. у множини обично ср. Неки пут (нпр. иајбешњи. рода. ИСТОким утицајем често се РИЈСКИ ДОГАЂАпогрешно употребљаЈИ). бих.Да знам. „као Балеари и сл. В. Библија (велико Б). Бијељина. рекао бих биостанида итд. ж. ВСО-а. Бијенале у Вепецији). биатлон (без ј јер је сложена реч). мингем. стојати. дређену изложбу (нпр. ген. под америчиа Косову (в.битисати. бнјел: в. Бети Дејвис (ВеПе ИауГз). забиЈ. пробиј. Бихаћанка. у сало). Бертран). (хиљаду милиона). само латиницом) ВСО. презначила „пропасти. ма П. ради бошили бисте". бнцикл. -нка. В. Бнк Којн Седи (инди. билион је хиљаду ми-тка). бео. Друго је презиме Барнс (Ватез). мн. љег раздвајања два Бихаћ. Бнлбаоа. бијенале (изложба која се одржава сваке друге године). избиј итд. начина не смеју се био. компаратив бјељи (не бјелији). бестрага ти глава. Бермуда или Бермуде. битка милиона. род множине: у Беранама.бен: в. благодарност. . Билећанин. нли милион Косовска битка. Ширли (8к>г1еу Воззеу). бернбери.бјељи: в. бесан. биБирмингем (В)гтт^цикала (бол>е) или ћат). Бермиигем (ВГгтт%Нат). ириби/.састављено: биозамењивати са би: детерџеит. бео. Беране. Бшпћанка. Бноград на Мору. Беси. јарно). су„Ми би могли". пребиј. није би било Бер. лијарди. БиХ (Босна и Хербило одвојено: било ко. Берлински зид. бестселер. мн. Вигпа). Бернштајн (Вегпх1ет) као немачко презиме. беспризоран значи само „који је без надзора. „беспризорно понашање" и сл. уобичајено: тачбициклц. М. Уп. Билбау). бериберија (болест). бео: ијек. иди бестрага. бици и битки (в. разби/. не Бејси. бешњи. Бечлијка (Бечлика). бисте у било шта. одбиј. благодабисмо. битка. боље него Бирмингем. проћи" (особито у изразу било и битиБилбао. П допушта и м. ген. род). Вегп-апА КшхеИ — Бертранд Расел). првобитно је ље Седећи Бик. у Билећи (ж. у енглеском се изговара (нпр. рода (бијенала). Скопље. било где. је бијел и (ређе) био. Бесмислени су спојеви као „беспризорна изјава". бихаћки. реч турског јански поглавица): бопорекла. облик Бермуди. битака. Бечанин. ћанин. бестрага (нпр. бијмо. ЗАПОВЕДНИ НА ЧИН. биста: в. не Бет. Беркшајр погрешно: ВеткзШге се у Енглеској изговара Баркшир." Бернард. С великим почетним сло- ли би хтели да довом ако означава ођете" и сл. било с ким. данас је дефиБилбаоу (боље него китивно примљена у Билбаа. Бернстајн или Бернстин као америчко. бисмо. значењу „живети. Само вам". биохемија. бих. поБнлећа. биј. цеговина). ВВС. бе-се-же. иабиј. у САД Беркшир. ел. билећки. облицима погодбеног итд. Бернс (енгл. а исто и убиј. Бертранд: у француском крајње & је немо (Бернар. Бихапрефикса. ва уместо милијарда Битољ: в. не Бјељина. „Ми бисмо хтеза био-библиографија ли да ућемо". спомеиик. Беч: инструментал Бечом. бијте. бестрага далекб).

пломбирати. Пишу се с цртицом кад су боје одвојене. осим у црквеним текстовима (П. У почетку створи Бог небо и земљу. блештатн. нпр. погрешно је у ПР „блискији". бледожут. бодибилдер (или само билдер). Бокељ. беложут. (цртица необавезна). блесиути.). -зни. Дух свети) осим ако назив садржи име. а поготову ако се односи на паганско божанство (грчки бог рата и сл. великим словом ако се односи на хришћанског (одн. мачевање. Придеви који означавају светлију или тамнију нијансу пишу се саставл>ено (огвореноплав. правописни приручници га не помињу. богзна: богзна какав. Блискн исток. п његова филозофија заправо је тражење бога). Божић. блештав. бојати се ла. у устаљеним изразима и узречицама (за име бога. ијек.. Божић-Бате итд. Христос итд. џудо. бој на Косову (мало б). Бокељка. Екавски је само блесак. мада би према П 60 требало ту да гласи само бољежљив. загаситије црвеи итд. јеврејског. Господ. Буда. бога вам итд. преподобни мучеиик Теодосије. борилаца) значи што и борац: данас се највише употрсбљава придев борилачки (борилачки спортови: бокс. Не бонбон итд. ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈИ. Богородица. али се при поређењу растављају: отвореније плав. Јупитер. све- та дјев(иц)а Марија. Малим словом у уопштеном значењу (нпр. бломба. тамнозелеи. боже помози. богзна шта итд. божји. светлосив. борилац (бориоца. захвалан. блиједјела. погрешно. не Блекбурн. бљесиути ијекавски су облици.. Богојављење (празник).). БОЈЕ. тачка 15 и 38). Сложени придеви пишу се састављено ако означавају прелазну нијансу. бококоторски. близак. Бољшој театр (или театар). плаво-зелен (местимично плав а местимично зелен). Алах. БОЖАНСТВА. и БОЖАНСТВА. У вишечланим устаљеним називима пише се велико слово прве речи (Света тројица. готово"(нпр. Јехова. као и надати се да (в. богзиа где. блиједио. плавозелен (на средини измећу плавог и зеленог). В. Блекберн (ВШскоигп).. бога му. бомбонијера (боље) и бомбоњера. Богородица: в. болешљив и болежљнв: овај другн облик врло је чест и у ијекавском. напоредне. Бока которска и Бока Которска (П допушта оба начина писања). ген. . свети. Свевишњи.). нпр. бокељски.).нашег захвалитн. не Б-.) и бомбоиа (ж. В. дат. мн.. БОЖАНСТВА бодн'билдинг. Госпа.). у . пломба. не дао бог. Имена божанстава пишу се великим словом: Посејдон. рвање. бледети. муслиманског) бога и ако има особине посебног имеиа. свети Кузмаи и Дамјан. бљештав. Чекао је блнзу два месеца). бљештати (поред блијештати). блнзу није погрешно у значењу „скоро. нпр. сивомаслннаст итд. бледео. увек састављено. блнжи. Бољшом театру. то). бледозелеи итд. в. Бољшог театра. богме и боме. тако и Саваот. богамн (али бога ти. не бојазност (осим у значењу „бојажљивост"). најближи (у свим значењима). блискоисточни. бљеснк (поред блијесак). нпр. бојазан. избледети. божји и божији. блиједјетн. Боки. бломбирати некњижевно ум. црвено-жути дрес итд. захвалност. бонтон се обично пише састављено. карате итд. и: МИТОЛОШКА ИМЕНА. бомбон (м. Хера. ту одредницу. За Бог в. загаситоцрвен). Божић-Бата. Бог. Перун. краде богу дане итд. прно-бели филм.

у Бриселу. (3) уз именице које имају само множину. тристоти. бријем (се). употребљавају се данас углавном у три случаја: (1) за скуп мушкараца и жена. вишечлани бројеви (основни и редни) пишу се растављено. четворо. Бројне именице на -ица (двојица.. бројан се може употребити и у смислу многобројан. Облици двоје. Бразилка. мање бројан. стомилиоиити итд. нарочито при порећењима (све бројнији. триста. бријати (се). брнгаднр и бригадист(а): обе речи значе „члан радне бригаде". брже-боље и бржебоље (по П). Брижите. они (се) брију. Бразилац. Бретонка. бриљантски). Бретања. четворо браће (поред седморица господе. Брижити итд. троје. нпр. Борцнја (итал. Од овог правила постоје два изузетка које Правопис не помиње. бровииг. деветсто и двестоти. не Брешија. Брисел (ВгахеНез). двоје супружника. Бреша (ВгеисГа. Поред тога. тројица итд. босанскохе рцеговачки (који се односи на државу Босну и Херцеговину). -е (ФРАНЦУСКО). бразилски. три стотине. итд. нпр. хиљаде или милиона: шестстоти. у иородици иас је било двадесет троје. Неки пут је и погодније од овог другог придева.бормашина. не бријам итд. петоро итд. Вог%\а) код нас је одавно укорењен облик. Бретонац. од подофицира до бригадног генерала (тако и код нас у некадашњој црногорској војсци). С цртицом се пишу спојеви од две речи који означавају приближну вредност: пет- . двадесет петииа = 20/5). брилијант. „боље него бор-машина" (П). било их је десеторица. и следеће одреднице. мада је и ту боље бриљант. Портсмут. бровнииг (врста пипгтоља) погрешно ум.. брејкденс. то). Бразил. седморо господе. (2) уз збирне именице. али се могу извести из појединих примера у ПР 60. четворо браће н сестара. Брјустер не него Брустер (ВгемМег). стохиљадити. две четрдесеттрећине (2/43). двестахиљадити. СЛОЖЕНИ ПРИДЕ8И. Некадашњи облици Бразилија. Брисела. у ком случају се број обично слаже с именицом по завршетку: двоја врата. сто четрдесет девет. -анка данас се употребљавају само за град Бразилију (престоницу Бразила од 1960). Црвене бригаде (Вг\%а{е гоххе). петоро јагњади. Брислу. деветстоти). троје деце. (2) Састављено се ггише и именитељ разломка: двадесетпетина (1/25. Борнмут (Воигпетои1ћ): в. БРОЈЕВИ (збирни). четворица браће.) употребљавају се само за мушкарце: двојица људи. браупинг. бригадир у страним армијама означава или је означавало разне руководеће чинове. Према Правопису. тако и две стотине. седмора кола. босанско-херцеговачкл (који се тиче Босне с једне и Херцеговине с друге стране). не Брисла. В. В. Италија). не брилијантан. бриљантан. в. десеторо младића и девојака. бразилијански. правилна транскрипција била би Борђа. Брижит (Вг\%Ме) или Брижита. БРОЈЕВИ (писање). Брјус не него Брус (в. уп. најбројнији). Бригадист(а) се у новије време употребљава и за припаднике терористичких организација као што су итал. бретонски. троје маказе. нпр. То су: (1) Састављено се пишу редни бројеви у којима је на другом месту број стотине.. вас петорица. В. хиљаду шест стотина седамдесет пети итд.. четворица браће. Бразилијанац. до девет стотина (али састављено сложенице двеста. двехиљадити. брилнјантски (уобичајено.. тромилионити. итд. горе).

бубашваба. и то: за генитив двају (м. двеју. род). „Спасло се 55 људи". дат. Уз бројеве са једаи на крају. четвора итд. Уз збирне бројеве двоје. бугојански. -анка. поготову у вишечланнм изразима као бруто регистарска тона). Брус (Вшсе). бугивугиЈи. Бруклин (ВгооИуп). „Инфлација се мери троцифреним бројкама". БРОЈЕВИ (слагаље с именицом и глаголом). Донекле су се сачували само облици генитива двога. из Брчког(а).. двије). ијек. За облик именице в. Уз бројне именнце на -ица употребљава се именица у генитиву множине (тројица људи. за датив. „Спасла су се 54 човека". четворо. бруклипски: не бруклиншки. глагол је у облику двојине или множине м.).. бугивугиЈа.). Уз бројеве два. не будибокснама. Бугојно. именнца и глагол су у облику двојине: „Јавила су се тридесет три кандидата". Брустер (Вгеш1ег). Бугојанац. не треба је употребљавати уместо број (погрешно је нпр. имали су у старијем језику мноштво различитих падежннх облика. ТА ЧКА УЗ ЦИФРЕ. бубамара. БРОЈЕВИ (промена). са четнри прста. Бројеви два (ж. род).). ген. четирнју. бројци. бројилац (не бројиоц). буди бог с нама (одвојено. и: СЛОЖЕНИЦЕ С БРОЈЕМ. „Прошла је сто једна година". трн. мн. глагол је у средњем роду: дошло Је њих петоро. 3. три. четири и све сложене бројеве са 2. по П боље него буди-бог-с-иама). рода: Из наше чете остала су двојица или . не Брјус. четворо.брзо су прошле". именица и глагол се употребљавају у једнини: „Јавио се тридесет један кандидат". петоро итд. шгр. троје-четворо. Бубка (Сергеј). договор двају председника. бруто доходак и сл. двјема (ж. остали су двојица. или 4 на крају. а именица у генитиву множине: „Јавило се тридесет седам кандидата". односи двеју земаља. троја. „Прошле су сто две године". будзашто. треба: троцифреним бројевима). две. четирима (застарело је четирма). трома (Од тог двога морамо нешто изабрати. . двију (ж. род). брука. одредницу БРОЈЕВИ (збирни). Основни бројеви од пет навнше непроменљивн су у српскохрватском. Брчанка. правилније је Бупка. дан-два. род). десетак-двадесетак. тачка 76 ф (2). четвора врата и сл. Њима трома нису дали ништа и сл. броЈилаца. инструментал и локатив двама (м.. трима. троје. бруто: бруто тежина. ЦИФРЕ. уз учешће трију фабрика (боље него: односи две земље итд. бројки) значн цифра. Брјустер. писмо четворицн студената) односно генитив збирне нменице (шесторица браће). (двоја кола. бруци. Уз бројеве од пет па навише глагол је у средњем роду. између две ватре. четири још су задржали извесне падежне облике. В. али се данас готово увек употребл>авају као непроменљиви (жена с троје деце и сл. и ср. бронхитис. језику се препоручује промена по падежима. реч-две итд. итд. трију. кад нема предлога. Збирнн бројеви дво- је. у множини се још употребљава средњи род двоја. мн. бугивугн (састављено).. В.). (без цртице према П. трога и датива двома.•шест. двема. мн.. „Примљено је свих 29 приправника" или „Примљени су свих 29 приправника". троје. нјек. бројиоци. ијек. нпр. 29 бројка (дат. После предлога се и ови бројеви најчешће унотребљавају као непроменљиви. у Брчком(е). Није погрешно ни ако се глагол у роду и броју слаже са субјектом: „Тих пет година брзо је прошло" или „. Брчанин (или Брчак). у књиж. по П. ЦРТИЦА 4. не бронхит. Брчко. и ср.

варијанта. итд. ваннаучни. Хрватско одвојено писање (радит ћу. Виепо$ АГге$). ваннационалан (и изваннаставни. изговору било Волас). ВСС: в. не у булевару. Буњевац. Пауерс(Роњегз). бурегџија. боље него са и. из булевара. бурлеска: као гротеска (в. Име или надимак Соп!обе$ треба преносити као Кордобес (не Кордовес). вага. ' Буенос Ајрес (шп. Енглеско и> на почетку речи испред самогласника код нас се преноси са в (не са у): Вајлд (ШНае). то). Измећу два вокала преноси се као у: Хауард (НоУЈагЗ).). буњевачки. 1а Набапа) и Кордова (СбгАоба). булевар: станујем на "булевару. пашћу. Сан Себастијан итд. Роуан (Еокш) и сл. булка. бурегџиЈскн. буржујски и буржоаски. вагон-ресторан. не Бачер. дат. Ибањес. радићу. буигалова. језику и правилно је као и фајда. долазим са булевара. Буњевка. Ворен (Ђ^аггеп). али се код нас преноси са 6: Куба. вакуум. вапијеш. они вапиЈу и вапим. букурешки и букурештански. ваза. на ваги. мн. бунгалов. Вавилоњанип. заварива чки. пашћу). вакуумиран. девандалистички (често у преводима са енглеског) не него вандалски. дат. Букурешт. Бушман (не Бушманин). б измећу вокала има звук сличан нашем в. ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ (именице ж. рећи ћу. имена која у свим европским језицима по традицији имају в. који се налазе по речницима. путер (путера) и данас ретко путар (путра) једнако су добри облици (поред домаћег маслац и масло). придев буеносајрески. ген. не вакум. буци. они вапе. У шпанском. варка. бутан-гас. варки. бутер. бс-се-же. ВШсћег). бблици бунгало и баигало. ваннаставни. увајдити се широко се употребљава у књиж. варити није препоручљиво у значењу заваривати. са Ј. никада се нису употребљавали у пракси. Вилкинс (Ш1Ш$) итд. варијаната. мн. В. 31 . вагои-ли. ван (у страним именима): в. бука. рода). вајда. ваннти: вапиЈем. -вки. боље него вазна. варци. ген. вакумираи. а одвојено од глагола на -ћи (паћи ћу. дат. Васкрс је црквенословенски облик: у обичном говору нема разлога да му се даје в в. Изузетак су само Хавана (шп. Уместо варилац. Валас (\Уа11асе: П предлаже да се задржи као традиционално. Вест (\Уез$. Бучер (енгл. мада би ближе енгл. дат. бурегџиница. варила чки боље је заваривач. Бач. паст ћу) чисто је графичка варијанта. -анка. Буч (ВиГсН). вавилонскн. Букурештанац. Вавилон. булпи. вапиш. помоћи ћу). боље него вариЈаити. јер је изговор и у том случају радићу.Б У Д У Ћ Е ВРЕМЕ (футур) пише се састављено од глагола на -ти (нпр.

Веласкез или Веласкес (Уе\агцие2): в. У обраћању пише се малим словом („Надамо се. вегетаријанка. вндео огласи и рекламе. УПИТНИК: УСТАНОВЕ. Земља. У истом значењу може се употребити и магнетоскоп. ЖИВОТИЊСКА ИМЕНА. Беч УШ Будимпсшта). СТРАНЕ СВЕТА: Сунце: ТИТУЛЕ. ОДЛИКОВАЊА. (в. МАЛА СЛОВА. вати. ГЕОГРАФСКА ИМЕНА. ИМЕНА ВЛАДА РА). веле. односно цара и царице. ОЦЕНЕ: ПОКРЕТИ: свети. видео-спот итд. Бог. боље и данас обичније него Версаљ. с и ј (изговор). Версачеов. видео-рнкордер и видео рикордер. вепина с нменицом у генитиву тражи глаГол у јсднини (Већнна људи подржава ову одлуку). ген. ВОЈНЕ ЈЕДИНИЦЕ. ИМЕНА НАРОДА. не Вестингхауз. П допушта и одвојено писање. (не вјересија). вересија: сматра се да треба тако да гласи и у ијек. ген. величанство. НЕБЕСКА ТЕЛА. а необавезно велико Њ у заменицама трећег лица (Његово. Вам(а). ЦРКВЕ: и поједине речи. В. . ИСТОРИЈСКИ ДОГА ЂАЈИ. Њено величанство). вештичји. веш-машнна (с цртицом. с придевом магнетоскопски. али није погрешан ни глагол у множини (слагање по смислу: Већина људи подржавају ову одлуку). ват ген. Внди и: величанство. док је у чешком једнина ср. ЗАКОНИ. Ваш: у пословној преписци (али не и у другим врстама текстова) уобичајено је да се пишу великим словом кад се односе на једну особу. велепоштован итд. версаљскн. вессли ме: в. ПРЛЗНИЦИ). велнкн: Петар Велики и сл. ЗНАЦИ ЗОДИЈАКА. Велики петак (в. ве-цеа или (ГС. а увек одвојено у вишечланим спојевима као впдео и аудио уређаји. Вестингхаус (УУеиппцНоизе). нпр.. ти. П) али великим Ваше величанство. НАСДОВИ. ват•час. боље него вештичнји. В елика Морава. његов: ваш. мн. Велнка Госпојина (празник). де. радује ме. вд. веза: у вези. (РС-а (ВЦ. ве-це (нужник). Ви. вашка. Велика Британија. ИСТОРИЈСКА ИМЕНА. Версаћи. ВЦ-а). Версај (Уег. Ваше величанство. В. видео-касета. Велика Морава. вегетаријанац.. Ваше прсосвештенство и сл. Вас. него је турског порекла. ез. да ћете. (вршилац дужности). Видовдан: в. видео-клуб. -аиство. Всрсаче (Уегзасе). версајски. васкуларни (који се тиче крвних судова): не васкулпи. -ански. ПРАЗНИЦИ. величанство је титула краља и краљице.састављено: веле- нзда/а.чаШех). Версачеа. вашки И вашци. Велика кола (сазвежђе). Најбоље је превести тај назнв као Вацлавски (или Вацлављев) трг. БОЖАНСТВА: Ви. МАРКЕ: Месец: НАДИМЦИ. Велики медвед. Вацлавске намјести се код нас употребљава као множина. Види и: нисати великим словом.предност над народним обликом Ускрс. ваш добија велико В у куртоазним изразима Ваша висости. РАЗДОВЉА. Уп. не вегетеријанац итд. вежбанци. мн. КЛУБОВИ (ИМЕНА). УЛИЦЕ. дат. вашака и вашки (поред: ваш. вашнју). рода. док се височанство (или висост) употребљава за принчеве и принцезе. Ви.". не УС. ват-сат. боље: машина за прање). реч. ВЕЛИКО ПОЧЕТНО СЛОВО: в. пошто није изведено од речи вера (вјера). ћирилицом само ви/а. дат. видео: вндео-уређај. не Версаће. всжбанка. мн. ВЕКОВИ: в. \\а (као лат.

вотка. виши.виљушка. ство (в. дат. влази. ген. висококвалитеВил>а. властелски фронт итд. и: ку. венска народна армивластела иде с глаја. византски. Виченца (Угсеша). ство. према П. владици. Виљнус. стављено по П). итд. вишки (обичније него виски). не властела је ласт. Источни властеоски. не виртоуз. мн. Раније су највиши употребљавани и об. а у прененешто другачије знасеном емислу и Вичење него наша реч зантије). гарнизона и влага. не водић. ШНат и сродна име. војнополитички водовоџија.височанство није исто на из других језика. Ипак. ВОЈНЕ ЈЕДИНИЦЕ. према чији). браћа): Бањалучки корпус. и Вилна. тако и: Срембила. дат. оба дела равноправна. јединица. властеоство фронт. тицом.т о ) . воЈнотехнички. немачки Вил. лификован (в. сеп^о). Ц-витамин ландски Вилем (\Упитд. Војномедикао воЈногеографски. Воин итд. не воћство. Виљем није погодна висост: као височантранскрипција за енгл.висок. водка је писани облик Понеки се могу пиу руском. Војислав. и војно: П Р бележи само м. али се код сати на оба начина. властела су била уз Скопска армијска обкраља. не Вићенца. влат може бити ж. Употреба великог Боље је енглеско име почетног слова као за преносити као Виливеличанство. не Винћенцо. виљушци. ИМЕсе великим словом НА ВЛАДАРА. голом у множини Збор народне гарде. висококалоричан. визиткарта ( = посетУшница): састављено Винченцо (итал. јер има Цариграда. а из других јегов. што и величанство (в. воЈпоисториЈски. В. војних формација. ски фронт. воЈиосаниобали реке или тетски. (не вишљи ни висолици Вилно. виновник је русизам. не Вис. ви. вкв.високоучен. али га не треба Визант (старо име одбацивати.треба: млин би се писати с црза кафу). воЈномеводеница је млин на дицински. цинска академија. ваш. виљузантијски и византиншака. .вожд: малим словом краљ. Византинац (боље него Византијац). парав.витамин: витамин Б. не Војин. погрешно се таЈни итд. шпанском Виља: тако високоцењен. Шеста флота. визуелан (обичније) и виртуоз. главни град Литваније. јер су у њима водич. изговара Вила. т о ) . зитет или виртуозвијоглав. сви сложене придеве који влатови. вице. више-мање. кривац. (малим словима): Називи војски. хоБ-витамии. КВ. прве речи: Југословладика. тамин.Византија (држава). витамин Ц итд. високофреквену италијанском се тан. дат. Презиме УШа таи. виртуоски. војну политику) и вођство. вијорити се ност. се пишу састављено. КВ). зика према изворном облику. (П пише Бе-ви1ет) итд. у високорадиоактива н. ВМА: в. пољском. нас пише и изговара зависно од тумачења. вицешамнион према П. вицеадмирал. Внлњус (УПшш). (са ј). ВОЗИЛА: в. висококвапрема немачком обли. фамилијар(који се односи на но. ски. високои Панчо Виља поштован (увек са(Рапсћо УШа). Це-витамин). виртуозан. (као господа. Трећи украјини властелски. справе (воденица за воЈно-цивилни морали кафу . или хелм (Ц'ИНе1т). виртуовизуалан. војних области пишу ВЛАДАРИ: в. нпр. они употребљава за ручне као воЈио-поморски. воЈнообавешпотока. виртоузан. и њејем. МАРКЕ. рода: све влати.

се с временом мењаврсимо. али и Врњачка Бања. коњу. Божа. Марта!. постајао све разтрпни придев вршен. по старијој ЊЕ промени ннфинитив врапчјн и врапчији гласи врћи или врећн (други облик је лак(ијек. ген. Уп. Ворчестер погрешно поглавник.војно-политички {војни и политички). Ворнер брадерс (\Уаг. вршилац (не вршиоц). Врховец. но овршити.скраћено ВМА (нзговор „ве-ем-а". Марија!. њ. -ец. Љиља. Кинг. нпр. „С временом је придев врхао. дат. врела (само н>а1кГе-1а11ае): не токи. Сремец. врховник: мало в.ијек. Жак.врстан. пегбго!Негз) или скра. -г. Лука!. ј) добијају у вокативу наставак -у: Матићу. врћи (жито). или врио. вриш. Војћех (ШојсГесН. в. Абдулаху). Наставак -о добијају двосложна имена с дугоузлазним акцентом. -х. Бунушевац. В. пољски).). Јовице итд. Џек. Брос" јер је Вгах. Коларац. врим. Кац итд. -ец ЂгогНегБ. меиом. За мушка имена као Перица. ВОКАТИВ (пети падеж). БАљати). Рефик. они врху. Не мн. и м. врући.) утлавном имају вокатив једнак номинативу. -ац. Вокатив једнак номинативу допуштен је (не и обавезан) у следећим случајевима: (1) за именице као мачак. В. писаре и пнсару итд. Хајнрих. У новије време уповражји (боље) и вратребљава се с истим жији. воља за рад). Радојица граматичари прописују вокатив једнак номинатзгву. ђ. Врховца (не само скраћеница од Врховеца). Јовица. ба лисати „Ворнер Врхника. врсна. временом. ум. тетак. пастире и цастиру. радни придев врео.врћи: в. В. вршнводка. Франц. Лична имена на -а (ж. бол. Гоца. Чичак. нако су добрн изрази. вршити. Имена на -ица добијају у вокативу завршетак -е: Милице. мењају и сложенице Волга. нпр. воћака. дашње време вршем. то). под -ов). Љиљо! итд.ве-ме-а"). волт. (5) за муслиманска имена као Салих. на Волги. итд. (Маро!. (екавски и ијекавски) Треба избегавати упо- . облицима као и глагол вршити (. за нечим.врућ. Именице са завршетком на предњонепчани сугласник (ћ.е него Милоше. (4) за презимена на -ов и -ии (в. нпр. кицошу. ћено Ворнер. патак. Ибровче). Паљетак. као Мара. Кривец. радни ју". господару. вршити. Никола!. саши за изговор). вријећи). ч. врхла. лупежу.обавВрањска бања. волта и волтн. ковачу. вотка. они вру. „Градови заповедни начин врси. вршиоци. З а именице на -р јавља се и наставак -е н наставзк -у: царс. дражљивији" и сл. најврући. (ијек. чешки). Војтјех (УојГесН. овријећи) односврети (не врити). од којих је немогућс направити вокатив на -е. врела вршитн (= обављати). вотки. џ. мн. узаврети итд. Отуда и Милошу. (2) за презимена на -ек. ш. љ. Радошу итд. у Врхники. СЛОЖЕНИ ПРИДЕВИ. фризсру. мн. воћка. не . Бах. БАЊЕ. Ибровац {али и: Коларче. проврети.. Боље с вревршеш. ж. Жика итд. воћки. врсио. Абдулах (где се јавља и наставак -у: Рефику. ген.. Данице итд. врсите. воки-токи (од енгл. Не тре. Вустер (в.) Једнако се •воки. Даг. дат. Исто и сложени главременски пернод: прва гол оврћи. Ерих. Мачек. -ак. змају итд.. Вој иомсднцннска академија. Олга!. оврећи реч је сувишна. алн је И ту много обичнији наставак -е: Перице. лаца. професоре. (3) за страна имена и презимена на -к. -ц. врло и веома подједвоља за нешто (нпр. Радоше.

икуд(а). галиматијас означава само нејасан. никуда. некамо. га\чо: в. -анка. гдегод (понегде). газда. ген. ЦРТИЦА УЗ ИМЕНА. односно камо. мн. вршити замену замењивати итд. (или све без цртице). в. мн. иекуда. Гана. вучји (боље) и вучиЈи. нпр. Не сматра се правилном употреба речи где. никуд(а) у старијем језику нису означавали циљ кретања него пут којим се пролази . „Где сте кренули?". газда-Мнлутинов итд. ЦРТИЦА 4). камо. „Где ћеш?". нкамо. (цртица није потребна: в. гарантија и гаранциЈа. Газиместан. куда. газда-Милутнна. Галилеј. У оваквим реченицама треба употребити куда. гаЈци. гајка. не Галбрајт. икуда. Гацко. гарсоњера (обичније) и гарсонијера. гански. нигде за ознаку циља кретања.требу глагола вршит. негде. дат. у Гацку. „Не идем нигде". али именом и презименом Галилео Галилеи. извршити. не Ворчестер. гама: гама зраци (в. господин. Гаскојн (СозсоГ^пе). галијот. Галбрејт (СаЊгаИН). игде. -анка. вустершир(ски) сос (ЂогсезшзМге хвисе). Ганкиња или Гањанин. год. где. гала: гала ручак. не Гази Местан. Гацка. ум. Газела (великим словом као назив моста у Београду). -о (ИМЕНИЦЕ). не гастрит. не Гаскоин. гајкн. Облици куд(а). гастритис. Вустер (№огсевГег). осим у хрватској варијанти). никамо (данас углавном застарело. галилејевски. заплетен говор или писање: погрешно га је употребљавати у значењу „збрке" уопште („галиматијас око девиза" и сл. газда Милутин. извршавати са именицом тамо где се исти појам може означити посебним глаголом: уместо вршити преглед боље је прегледатн. газда: ген. в.). где год (било где). г гл в. не газди. гала представа и сл. Гачанин. некуд(а). „Пошљи га негде". ЦРТИЦА 5). гатачки. Ганац.

у ген. у именима насеља. „Не знам му имена". цистерна). коитаката. војски. молбн. пертли итд. кс. Према Правопису. пт. звезда. ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ (именице м. марака. молби) или по суседним речима („Имам доста пријатеља". шћ. алга. крошања. гејзир и гејзер. Искључиво или претежно наставак -а јавља се код основа са завршетком на ст. Препоручљивији је ген. табли.концепата. сабаља. цнстерни. умећу 40 непостојано а. ГЕНИТИВ. имам пријатеља. За ове последње именице најчешћи наставак је -и. мн. итд.).). па се разликовало Камо идеш? (одговор: На море. држава. С тим ипак не треба претеривати: мало ко би употребио облике мајака. гђа (госпођа). патријараха данас су углавном изишли из употребе. туда. данас се утлавном чува у хрватској варијанти. башта. ПРИСВОЈНИ: в. басана него примедби.) од Куда идеш? (одговор: Кроз брда.(уп. нпр. кавги. поморанаџа. нпр. ГЕНИТИВНИ ЗНАК ставља се на последње слово да би се разликовао ген. НЕПОСТОЈАНО а. шч. алги. генерал армије. институтп. В. Са истом вредношћу употребљава се и водоравна црта. речи. генералштабни или генералштапски. било да то а могу добити и у номинативу једнине или не: елемеи(а)т елемената. рода). мн. Овакав генитив својствен је старијем и народском језику. онуда). такса. рода). „Приђи. било по облику именице (пројеката. па је боље нпр. Марко. иисерата него контакта и сл. овуда. догама. пс: много врста. опазака. пројек(а)т . гђица (госпођица). ансамбала (боље него ансамбла). деликата.). ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ ГЕНИТИВ. множине од облика једнине. док се у српској замењује акузативом (Не знам му име. норми. Генерала Жданова: у Улици (улици) геиерала Ждаиова. и УЛИЦЕгеиерал-мајор (придев: генералмајорски). оне могу између њих да уметну непостојано а или да добију генитивни завршетак -и. какви се могу наћи у појединим граматикама. а такође и за многе друге које никад не убацују непостојано а: лампи. мн. Ако се основа именица на -а завршава с два или три сугласника. шт. калфи. У подрум итд. земаља и континената све речи осим везника и предлога пишу се великим почетним словима: . хорди. примедаба. бранши. СЛОВЕНСКИ: тако се назива генитив употребљен уместо акузатива у одречним реченицама. фуната итд. обелисака. Н е треба стављати ове знаке када је јасно да је посреди множина. неправди. тајни. нт. рт у ген. радњи. гошћа. „Нисмо чули вашег одговора". приповедака. шанси. подаци из института. Са другим сугласничким завршецима уметање а није уобичајено: облици као акорада. Именице са завршетком кт. али само спектакла. гевије и гениј. служаба. генералштаб. ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ (именице ж. концепт . сметњи. бошча. светиљака.. борби. значење речн. не замећи кавге". чавки. дифтонага. патеит патената итд. не „у Генерал Ждановој". генерал-потпуковиик. ГЕОГРАФСКА ИМЕН А (писање почетног слова). Глас а се умеће и код једног дела именица са завршетком сугласник + л: бицикала. Преко дворишта итд. марки итд. В. канџи. елипса итд. генерал-пуковник. ласта. знак дужине: пријатеља. зд. копчи. Првом начину се даје предност.пројеката. Понеке од ових именица могу имати и наставак -а (хорда. „подаци из свих ннститута" и сл.

. из покрајине Вестфалије. пао нам је у очи велики број изостанака" (треба: Док смо прегледали. Ипак. и следећу одредницу. називи континената и држава писаће се с оба велика слова: Северна Америка. Московска област.. „Прешавши једва стотинак метара. П прописује оба велика слова. УСТАНОВЕ. Стога је погрешно нпр. Тихи океан. НАСЛОВИ). будући да су „за наш језички систем немотивисана и непрозирна". или: Прегледајући евиденцију. угледалн смо још једну рушевину" или „Пошто смо прешли. Ги (фр. Лонг Ајленд пишу се великим словом обеју речи. лице множине садашњег времена: чекају-ћи. у провинцијн Љаонинг. а у неким случајевима прави разлнку: западна Европа као географски појам. Гетинген (СоШп§еп). с тим што ни мало слово у другој речи не би било погрешно. геополитички. Суецки канал. указала нам се још једна рушевина". ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ гради се додавањем наставка -ћи на 3. ИСТОРИЈСКА ИМЕНА. Српска Крајина. м. „Каква су искуства стечена градећи ово насеље?" (треба: док се градило ово насеље. Блиски исток. а Западна Европа кад означава „земље и народе". указала нам се још једна рушевина".. Северна Кореја. тако да у падежу не би било јасно како тачно гласи: у граду Габрово. Ист Ривер. пожељно је да оба буду у истом падежу. у множини ср. Нови Сад. Јужна Америка. Петровац на Млави. Овај облик увек се односи на субјект главне реченице. нити за имена која нису географска (8. југопсточна Европа.. на рецн Рзаву у граду Сенти. Рт добре наде). западна Босна. Хрватско Загорје. Рио Гранде. па су погрешне нпр. нсточна Србија. Аралско језеро. Сиу). познаЈу-ћи. не Џибсон. раде-ћи. нпр.Врњачка Бања. Голи оток. Нови Зеланд итд. / насељу Мали Мокри Луг) или ако је мало познато. гетингснски: не гетингеншки. рода.. / току градње овог насеља и сл. мора имати заједнички субјект с главном реченицом. На исти начин пишу се и називи административних јединица: Јужноморавски регион. Кад име стоји непосредно после заједничке именице. запазили смо. географско име може остати у номинативу ако је вишечлано (нпр. Транскрибовама страна имена као Сијера Невада. реченице „Прегледајући евиденцију. У сваком случају...).. Само у неким случајевима где је „некадашња општа именица углавном. као Горски Котар. З а иазиве држава из ирошлости в. У осталим географским називима само прва реч има велико слово (Јадранско море. В. рода (гета). Гибсон (СЊхоп).. У функцији придева. на језеру Титикака.. Црна Гора. с друге стране Средња Европа. ГЕОГРАФСКА ИМЕНА У АПОЗИЦИЈИ. као и садашњи (в. Црногорско приморје.). постала сама по себи властито име". З а спојеве придева с географским именом нема сигурних прописа: ПР 60 даје с једне стране Јужна Европа. Средња Америка. не Гиј. Жута река. То не важи за преведена страна имена као Огњена земља. ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ПРОШЛИ. гето. следећу одредницу). овај облик се употребљава да означи сталну особину: владајућа . Балканско полуострво. осим у случају да је и нека друга реч властито име (Велика Морава). у француском Жилбер. треба или „Прешавши. Босва и Херцеговика. Сједињене Америчке Државе. Гилберз: СпбеП се у енглеском изговара Гилберт (не Џилберт).

голијат (див. Као год се пише одвојено. Горњи град писати уцело. олакшавајуће околности. гиездити се. годишњица (у споју с бројем): в. или насеља). снажан човек). гликоза и ГлухОЗМ. ијек. у Горњн Мнлановац. двадесете године од 1920. везан ча одрећено време и праћен прилошким одредбама. гннјездо. (у)гнијсздити се. ца. Није правилно употребљавати га као глагол. нова (улица). нпр. госпа-Марии итд. -ез. куд год да одем. 45 гол-аут. гол-линија (с цртицом). глађи. гониоци. господњи (у црквеним текстовима и Гогорњо-: горњоварошки. до 1980. не Голсворти. Голсворди (СакњоПћу). Напротив. горњоградски итд. Господ (и Господин. Мавелика у именима тић и г. когод (понеко). Голн оток. гледалац (не гледаоц). у Гњилану (не у Гњиланима. Гњилапе. разгневити (екавски).). горена. господаров и вани. господе! и сл. најглађи и глаткији. -ев.).тренутно недостајућа средства". су ијекавски. не Глочестер. гоиила- . гореименовани. Гомез или Гомес (06тег): в. горе-доле. деценије почињу јединицом и завршавају се нулом: осма деценија обухвата године од 1971. итд. до 1929.) није погрешно. Гњиланама). нпр. -ез. мн. госпођица: скраћено Горскн котар. до 1989. Господар Јованова или Господар-Јовагорила је мушког рода. голгетер (састављено).в. не Глостершајр. Седамдесете године X X века јесу године од 1970. мн. (не г-н. и ДАТУМК годину-две. ка кавгод (некакав). Госпићанин. (али је Горња Стубица итд. господин: скраћено г. гладак. голооточки. нпр. год се пише одвојено кад има значење сваки. г. Голијат(библијска личност). осамдесете године од 1980. СЛОЖЕНИЦЕ С БРОЈЕМ горућн (горуће питање и сл. даре. сподњи). ГОДИНЕ И ДЕЦЕН11Ј Е. летећи тањир итд. гневитч. али госпа-Маре. В. нпр. Гослић. мало г у узвицима и псовкама (господа му његовог. кад год желиш итд. трећа деценпја од 1921. светлећа реклама. нпр. гдсгод (понегде). БОЖАНСТВА. горепоменуги сподару ређе госпо(састављено по П).. Гонзалес или Гонсалес (Соп2а1ег). Горски вијеиац. госиа: госпа Мара. госпићки. када је у том значењу). гнездо (не гњездо). кога год нађеш. Глосестер: Глостершир (СЊисеШгзШге). гонилац (не гониоц). горња Босна. о. (име градске четврти господа посланици). ЦРТИЦА УЗ ИМЕИА. господаром и али: већ горе имено-ем. до 1990. јер је то придев наслеђен из старословенског. гђица. гледаоци. што год рекао. до 1930. госнођа: скраћено гђа. где год се налазио. гнев. гневан. Голооточанин (некадашњи логораш на Голом отоку). -анка. до 1979. г-на и сл. било којп. а не глаголски прилог (који гласи горећи). девета деценија од 1981. годншњи. облици гњев итд. у множини женског (оне гориле). Састављено се пише у облицима који значе неодређеност. боље титулисати поје(оба почетна слова диначно. множини гт. Симић. . гол-разлика. какогод (некако). штогод (понешто). В. (или све без цртице): в.класа. итд. какви год били. „недостајућа средства за градњу". или огпптине). „савременије мислећи читаоци" и сл. Последња година X X века јс 2000: прва година X X I века је 2001. Глостер (С1оисез1ег). најглаткији. гледалаца. угнсздити се. кадгод (покаткад) итд.гослодар: вокатив говедени.

ГРЧКА ИМЕНА: в. -анка. -ијка). не етнографска скупина грен слсм. гугутати. а назив одрећепе манинеки пут са у (брофестације. Градншћански Хрвати. гротески (ретко гротесака). не Гринвич. жавања д које даје П 60 (Забрдца. Нова Граника. губитиик је сковано по угледу на добитиик. уметничка четврт у Њујорку. грундиг (марка). Гроцка. (не гошћи). грешно је „ручна граготово: в. али Градцу. . Бргудца). Грочанин. в. ген. Гручо Маркс погрешно. ^гепаАе) уместо ручна гравнра и гравура (од бомба. Градишчанин. Други шћу. скоро. али јој досад није наћена замена.). грочанскн. гушчји и гушчији (други облик је лакши за изговор). Грузин. горчак.Граца. ген. груди. губиташ: лоше скована реч. како је у П Р ) . груди (не грудију). слем (ознака с великим Г „као гренд тениских турнира). или фр. гугучем (поред гукати. не Гутемберг.госпоштина (не госпад. Грегорчић (српГрадац . СгоисНо Магх). губицн. загризеи итд. гуска. грнничкн ГРАФСКА ИМЕНА. али и с малим. ната" (буквалан прегошћа: ген. мн. гускн (обичније него гусци. не Грундинг. Грахамов хлеб).суца грејпфрут: у Хрватској и сл. у пракси. али загрижен као придев. жутуња дшнка. у Градишки грејп или грсп. „описно" (ПР). ^гашге). -инка и Грузијанац. мн. Гутенберг. ржи1 код нас се неки пут рп. гошћа вод енгл. ЛонГРАДСКЕ ЧЕТВРТИ: донска четврт с пов. великим почетпреноси са и (лскним словом ако је тира. неколико насеља истог имена у САД изговарају се Гренич: тако и Гренич Вилиџ (СгеепшсН УШа$е). гушчица (мала гуска) и гускица (одмила). Сувишан је англицизам лузер. мн. Губец. угризен.граната је само артиљеријеки метак. Гупца. Грундиг (фабрика). гугутки. и БиХ употребљава се и скраћени облик Градишка. гриз. (меридијан итд. гугутка. ген. али је данас у широкој употреби. ГРАДОВИ: в. мн. Грузија: грузински и грузнјски. гребала и гревања од имена Грац бла. гребаћу и греп(у Аустрији).Гринич (СгеепшсН). грсбати и грепсти: а и ради разликогребао. гусака. гро-план (боље: први или крупни план). аваитура). не сасвим исправном аналогијом (не постоји именица која би одговарала именици добит).х). УЛИЦЕ. гугутака или гугутки. -анка (не Грузијац. Босанска ложене замене лимуГрадишка. -ос. поштпна). нису прихваћене -нка.: знатом опсерваторијом изговара се Гринич (или Гриниџ). губитак. дат. не грис. у Гроцкој. гугућем и гугукати.. ген. ГЕО. треба Граучо (енгл. Граскохрватски). фр.). увертира). Гупчев. гучем). С и 3. нагризен. и сл. грчко-римски. Преди Градишци. цу (као судац . гризеп (не грижен: тако и изгризен. . Грахам: традиционална транскрипција код нас Градац: предложено је (нарочито у изразу да се мења Градца. то). дат. Француски наставак -иге гран при (фр. шура. мн. одгризен. гристи. у гротески (боље него гротесци). по аналогији стварни енгл. стручљаци сматрају Грегорчич (словеначда је правилно само ки). изговор с примерима задрје Грејем или Грем. гротеска.

д

д

испред
безвучних
сугласника прелази у
т. откад,
отпадак,
логцеиити,
иатчовек,
отхранитн, претходнн
итд. Остаје неизмењено само испред с и ш:
средство, одсек, председиик,
подпгишати.
одшетати. У промени
именица, испред ц и
ч, д се губи: судац суца, сучс; предак
преци; одступања од
овог правила могућна
су код неких рећих
имена (у П је наведено руско презиме
Гудпрв, а у П 60
Кадчић,
Забрдац
Забрдца и Бргудац Бргудца). в . Градац.

д' и да у романским
презимснима: в. деда и што. Најопштије
узето, разлика између
ових двају везника је
у томе што да уводи
радњу о којој се тек
говори. за којом се
тежи или која би се
могла
догодити,
а
што - ону која се
узима као готова чи-

њеница. Отуда ће се
употребити што (а не
да) у реченицама као
„Радујемо се што је
све у реду", „Разумљиво је што се на
одговор мора чекати",
„Како
објашњавате
што вас нису позвали?", „Штета је што
предлог нису подржали и лекари", „Роба
ие само што лсжи
него се и
квари".
Напротив. у случајевима
кад
реченица
испред везника може
имати значење говорења или мишл.ења.
могућан је и један и
други везннк. према
томе да ли се реченица после везника
схвата као исказ или
као узрок: „Опомените га да касни" (=
упозорите га да касни), „Опомените га
што касни" (= он
касни. и због тога
трсба
да
га
опоменете);
„Замерају
Француској да је издала савезнике" (тврде
да
је
издала),
„Замерају Француској
што је издала савезнике" (због тога што
је издала). Ипак, у
данашњем језику све
је јача
тежња
ка

употреби
да и
уз
поједине облике који
изражавају
стварно
стање, па се однос
ових
везника
мора
посматрати
еластичније. Реченице „Чињеница да је роман
забрањиван само потврђује његову вредност", „ Чудио је да
то нисмо раније приметили", „Добро је да
си остао жив" (мада
би и у њима било
прикладније што) више се не осећају као
погрешне.
дабл ју, назив за латиничко слово \У (по
енглеском), данас је
претежно
истиснуло
раније дубл ве (по
француском). Није добро називати га „дупло ве", што се не би
разликовало од удвојеног слова V. У немачком се ово слово
зове ве ( нпр. ВМ\У „бе-ем-ве"), за разлику од Укоје се зове
фау. Отуда и наш изговор ве-це за \УС (од
енгл. м>Шег сЊзе!).
дабоме и дабогме.
давалац (не
даваоц),
мн. даваот,
давалаца.
давни: пазити да се
не
употребљава
за
релативно
блиску

прошлост,
чему
је
склон новинарски језик („Још давне 1984.
године речено је..." и
сл.)
давнопрошли
(граматички термин: давнонрошло време).
*дак: в. -так.
Дакар (престоница Сенегала), Дакара, у Дакару; не Дакра, ДакРУдалај-лама (малим словом,
в.
ТИТУЛЕ)-,
панчен-лама.
Далеки исток, далекоисточни.
далеко. Употребу овог
прилога уз компаратив и суперлатив (далеко
лакше,
далеко
бољи, далеко
најпогоднији)
безразложно
су осуђивали понеки
пуристи, тражећи да
се замени са много,
знатно или
кудикамо
(само овај последњи
прилог могућ је уз
суперлатив).
Далес (Ои11ех, презиме:
погрешно је у П Р 60
Далс).
да ли; скраћено да л'.
Далматннац, Далматинка (дат. Далматинки);
далматннац (пас).
даљни и даљњи;
до
даљег, боље него до
даљњег.

лампинг, не
демпииг;
дампиншки.
дан. Када се ген. мн.
дана
додаје
именицама недеља,
месец,
година,
придев
или
заменица требало би
да се слажу с првом
именицом: свакп месец дапа,
последњи
месец
дана,
целу
недељу дана. последњу годину дана итд.
правилније
је
него
сваких,
последњих
нтд.
За
називе Дан Републике и сл., као и
за
промену
облика
Ђурђевдан и сл., види
ПРАЗНИЦИ
данас-сутра.
данас ујутру, данас увече погрешно, треба;
југрос, вечерас.
дан-данас; дан-дањи.
дан и ноћ или дан-и-ноћ (биљка).
Д' А н « н ци о (О 'А п т тј о),
с ДАнунциом, Д'Аиунциов (не Д'Анунцијем,
Д'Анунцијев);
придев
данунцијански
илн данунциовски; Данунцијада (роман В.
Цара Емина).
Јарнвалаа и даровалац
(не -аоц), мн. дариваоци (дароваоци), царивалаца
(даровалаца);
такоће дародавац.
50

дармар.
Дартмут (ОаПтоШћ); в.
Плимуг.
даска, дат. дасци.
дати: поред дам. даш.
они дају допуштају се
и народски
облици
дадем,
дадеш,
они
даду и даднем,
даднеш, ош дадну. Аорист: дах, они даше
или дадох, они дадопге.
ДАТУМИ. При писању
цифрама могу се сва
три броја
означити
арапским цифрама с
тачком, или се месец означава римским
бројем
без
тачке:
4.10.1957. или 4. X
1957. Није неопходно
иза последњег броја
додавати реч „годпне"
или
„год.". Писање
нуле
испред
једноцифреног броја, нпр.
07.
03.
1982.
није
препоручљиво
изван
техничких текстова и
пословне
кореспонделције.
Између имена места
и
датума
увек
се
пише зарез, нпр.: Вршан, 25. V I I 1971.
југословенским
н
међународним
стандардом прописан је
рсдослед година - месец - дан, штр. 1997

06 25. Такав начин
писања примењује се
у техничкој документацији, компјутерским
изводима и сл., али
није погодан за употребу у обичном тексту.
дахтати:
сасвим
је
уобичајена
промена
дахћем, дахћеш, они
дахћу (мада ПР 60
бележи само дашћем).
дача (вила, летњиковац
у Русији); даћа (гозба
у част покојника).
дашто-ми-ти-дашто
(према П 60), или
одвојено, без цртица
(тако у речнику Матице српске).
два (промена): в. БРОЈЕВИ (промена).
ДВА ПРЕДЛОГА: в.
ПРЕДЛОЗИ,
УЗАСТОПНИ.
дванут; два пута.
два-три (нпр. два-три
пута).
две земље, двеју
земаља.
в.
БРОЈЕВИ
(лромена).
двеста и две стотине;
двестоти и двестотинити.
две хиљаде, двехиљадити.
двогодац, двогоца, мн.
двогоци.
двоипособни, двоипосатни,
двоипогодишњи
итд.

двоје, двојица итд.; в.
БРОЈЕВИ
(збирни).
двоје-троје,
двојица-тројица.
двојка, дат. двојкн
и
двојци, ген. мн, двојака, боље него двојкн.
двоставачнн: в. једноставачни.
ДВОСТРУКА ИМЕНА
у француском пишу
се с цртицом, нпр.
Јеап-Раи!, Јеап-Јасциез,
Мапе-ТНегезе, па цртицу треба задржати
и при фонетском писању: Жан-Пол, Жан-Жак,
Мари-Терез.
Мења се само други
део (Жан-Пола, Жан-Полу итд.).
ДВОСТРУКА ПРЕЗИМЕНА и презимена с
надимком по правилу
се пишу без цртице:
Андрија Качић
Миошић, Николај Римски Корсаков. Петар
Петровић Његош. Цртица се пише само у
женским презименима
(Љиљана Молнар-Талајић) и мушким када
је први део непроменљив
(Михаило
Полит-Десанчић). Страна
презимена
углавном
се управљају
према
изворном
обичају:
француска су увек са

цртицом, нпр. Тулуз-Лотрек (Тои1ои$е-'аи(гес;ј,Сен-Симон (5а1ш-5топ), а према П и
руска, и када су им
оба дела променљива (Римски-Корсаков,
Салтиков-Шчедрин).
двоструки
стандарди
или дупли
сгандардп
буквалан је
превод
енглеског с!оиб1е $!ап(качк, Треба рсћи двојаки,
неједнаки
или
различити стандзрди,
односно двојака
(неједнака,
различита)
мерила.
ХУМ1'. боље
дидиги,
дидитија; скраћеницу
бГЈТ

падежима:
М>Т-ја, ООТ-јем итд.)
треба
писати
само
латиницом, будући да
се изговара по енглеском. Уп. ВВС.
де, да, д', фон, ван и
слични
предлози
у
страним
презименима
пишу се малим словом кад претходи још
неко име: Шарл де
Гол (С1шг1е$ с!е СаиПе),
Калдерон де ла Барка
(СаШегбп а"е 1а Вагса),
Жискар д'Естен ( С в сага а"Е$1а{пд), Леонардо да Винчи ( еопаг1о па Кисј),
Вернер
фон Браун
(\Уегпћег
УОП Вгаип), Лудвиг ван
1

т

52

Бетовен
џап
Вее1ћо\>еп). А к о
се
употребљава само презиме, онда према П
треба писати велико
слово: Де Гол, Ван
Гог итд.
Француско с!е транскрибујемо као де (не
д):
Тур
де
Франс
(Тоигс1е Ргапсе), Фердинан
де
Сосир
(РегсИпапс) ае 5сш$шге).
Д са апострофом долази
само
испред
вокала (Д'Аламбер 0'А1етбег1), као и у
италијанском (Д'Анунцио - О'Аппип210).
У шпанском и португалском ови предлози не
чине
део
презимена: отуда је
боље Фаљине композиције.
Гамино путовање, него Де Фаљине, Да Гамино.
У географским именима
ови
предлози
такође
имају
мало
слово, а мен>а се само
последња реч: Рио де
Жанеиро
(Шо
е
ЈапеГго),
Рио
де
Жанеира, итд.; Мар
дел Плата, у Мар дел
Плати, итд. В. ел.
деветсто, девет стотина, деветстоти; девет
хиљада,
деветхиљадити.
А

девојчицз: в. -чица.
Девоншир (Ђемопзктге),
не Девоншајр.
Деда
Мраз,
Деда-Мраза, Деда-Мразов
(или све без цртиЦе: . ЦРТИЦА
УЗ
ИМЕНА).
дезен, дезениран:
боље десен,
десениран
(фр. <1е$$\п).
дезерт не него десерт.
дезинтоксикација;
дезинтоксицирати и дезинтоксикова ти.
дејство, (из)дејствовати
употребљавају се и у
ијекавском поред дјејство, (из)дјејствовати.
декада
значи
„десет
дана"; погрешно се
понекад, под утицајем
енглеског, употребљава ум. деценнја (десет
година).
деколте (м. рода), множина деколтеи.
дели:
дели Радивоје,
дели
Радивоја
(без
цртице). В. ЦРТИЦА
УЗ
ИМЕНА;
НАДИМЦИ
делилац (не делиоц), мн.
делиоци, делилаца.
делинквент,
делинквенција
(од
лат.
АеИпциеге): погренгни
су (мада унети у ПР
60
и
друге
приручнике) облици деликвент, деликвенцнја.
в

Ул. депанданс;
конјуиктура.
делити: без разлога су
осућивани спојеви као
делити (нечије) мишљење, делити (нечију)
забринутост,
делити
славу (с неким) и сл.
Делфи (у Грчкој), из
Делфа, у Делфима;
придев: делф/ски (неоправдано
је
делфијски у П Р 60).
Делхи или Њу Делхи
(Мем> ОеШУ, делхијски.
Није оправдан изговор Дели, према енглеском.
дељење (ијек.
дијељење), не делење.
ДЕЉЕЊЕ Н А СЛОГОВЕ:
в.
РАСТАВЉАЊЕ
РЕЧИ
НА
КРАЈУ РЕДА.
деманти, демантија (не
демаит), мн. демантији (не деманти).
демннутив и
диминутив. Облик на
диуобичајен је у свим
европским
језицима;
безразложно је забрањен у ПР 60.
Демир капија
(одвојено, боље него с
цртицом, према П);
мало
за клисуру, а
велико (Демир Капија) за насеље.
Демпси (Оетрзеу), боље него Демпсеј.

дипломирани (студент уместо добима боље је употребити другу и сл. дерао. дизел: дизел мотор. депанданс. Десанка. раздератн. Оехскатрх). добивао. Међу сложеним глаголима. Треба добродошао (као прирећи учешће у дидев.довести: довезен (не гиљев. правилније би било детергент. дирки и бивати. не депазанс. ТРПНИ ПРИДЕВ. мн. дерала и драо. диелектрик. Маргерит (Маг%иеп!е Оигаз).добога и до бога (ПР ско-ритам итд. до бога милога. вече.добар вече: в. Десанкин. кад је америчко презиме. не дезерт. „Свака проскусијн. исмена биће добротупање. дизел гориво итд. Днселдорф (ЕИшеШог/). дивљији. добици. дјутн-фри шоп или довече(р). Десанки. дијабетес. У множини. в. не Дн. ГОДИНЕ. ДЕЦЕНИЈЕ: в. Н. Дешан (фр. тн. поводом че(р). скраћено фри-шоп (в. депрециратн. Ота1). нзлагање. дијапозитив. ди. днјалектичкн (који се тиче дијалектике). али се тај облик употребљава само као стручни хемијски термин. ређе у глаголима издерати. растављено сл. ргеИшп. периодима. Дивал (фр. нпр. Дјагиљев (Сергеј Па. добога лоше". осим када доба се у данашњем је немачко презиме. добитак. подеран има само облике са е. Дирас. дечји (боље) и дечији. ездијалекталан (КОЈИ припада дијалекту: боље дијалекатски или дијалсктни). диваљ. и сл. боље него да: том добу тим додиносаурус. добијати. днрци. док подерати. дилатационе слојнице В 1 (не „дилетационе"). од. детерцснт је код нас усвојено са енгл. влович. цена и нема везе с речју дспресија.Денг Сјаопинг. децидно пог- решно уместо децидиран.) није погрешно: реч: временима. дивот-издање (посебно. (иеобавезна цртица: ЦРТИЦА зУДизелдорф не него Диселдорф. драла: дераћу и драћу. добити: добијен и доне Дизелдорф. дијапројектор итд. језику мења као Дима: в. као узвик: Добро дошли!) Дишан (фр. диско: диско-клуб. Дијаз или Дијас (Шш)'. дерати (се) и драти (се). раскошно опремљено издање). реч долааи од лат. затор балета). не Кетрин. депрецијација (новца).довек(а). изговором.). добијао и додирка. боље него дпјабет. изјава. руски органи. али ЦРТИЦА 3 и 4). добљима. дирнкчнти И ДИрИНЦИ-добар дан. као и Дилинџер (ВШт%ег): не поједине речи са доДилингер. дилатација (ширење).Н. диелектричан (без / јер су сложене речи). дискуснја погрешно кад се примењује на је.добро вече. облик без е највише се употребљава у глаголу одрати. „До бога се чује"). преноси се као Дувал. одсечан или недвосмислен). одеран). продерати се. дат. -а (ИМЕНА). Катрин (Самегте). именице средњег родиносаур. добро ра. десерт. до: в. децидирано (али и једно и друго може се увек заменити нашим изразима одлучан. „у емисијама и до . (цртидаје примере „То је ца није обавезна: в. довежен). до виђења (одвојено. не дијабетис. леиидан. одрап (поред одерати. у народном дног човека (у мојој језику и добар ведискусији. Не Ђа. с акцентом на дискусије господина а. Ц1Ч~А. Денев (Оепеиуе). Дивљи запад. бивен. бом итд. речи и дошла". депрссирати. Оискатр). најднвљијп. не Данев.добро јутро. разв. ЦРТИЦА 3* 7). погрешно је депресијација.

чу. пишу се без цртице. донкихотерија. домородаца. долити: долиј. досије. према стварном изговору. Доун. дозвола има и специфична значења која допуштење нема {возачка дозвола и сл. донети: в. -нети Дон Жуан је код нас традиционални облик за шп. домороци. довраци. (оба почетна слова велика у именима насеља). дат. до синоћ. пре подне. до јутрос. дозвола речи су руског порекла. мн. дотле може имати и . они дојашу. док год. Изведенице: донжуански. мн. (доњи ток реке). докле год. до куда и докуд(а). докон. додаци. дојнља.^. докумен(а)т: множину у ср. ло врага. донжуан. Фра Дијаволо (РгаВ'кРЈо\о) итд. ло вол>е (одвојено. према П). ловпљно: праћено нам е р но. дојашем. али доподпе као именица: уп. досијеи (досјеи)..достојевскијеви". лолуше. Фра Анђелико (Рга Ап^еИсо). не доиља. досетки и досетака. до гледања". али: до врха. до сутра. долатак. донкихотство. Стручњаци за шпански кажу и Дон Кихоте. често се погрешно јавља уместо сувише. пријатељ). нпр. досетки. Дон Кпхот. непроменљиве титуле. али је боље Дон Хуан. доколна. долијте.то). ОопЈшп. неки језикословци су забрањивали из истих разлога као и акта (в. доврх бурета). дојенче: в. допола. Доња Стубица. досијеа: боље досје. доскора (али: до скора внђења). фра Брне итд. осим кад су стални део имена: Дон Кихот (в. нпр. дон и фра. досетка. малим словом (дон Нико. ген. доњо-: доњоградски. довољно је и само потписани. треба: Организам је сувише слаб. ловратак. дојци. мн. одојак до јесснас. Доњи Лапац итд.:„Оргашоам је довољно слаб да бисмо га смели излагати новим напорима". не Даун. Дон Жуан (в. такође доскоро. мн. према оритиналном изговору (шп. према ПР). Дсша.шти. допуштење. ж. долепотписани и доле потписапи (ово друго „када се прнлог жели нагласити". према П). мн. докона и (ређе) доколан. доимам се и доимљем се. донедавна и донедавно. до сада и досад(а).. до малопре и домалонре. до јучс(р). до иролетос. до дакас. дотлабога. домороца. у Доцу. Уколико нема такве потрсбе за каглашавањем. Доњи град (градска четврт или општина). ген. Воп ОшјоТе). дослух (бити у дослуху с неким): дослук само ако се употребљава у првобитном зна че њу пријатељство (од турског дост. долијмо.слушања. женскарош" пише се малим словом и састављено. не договорити нешто. донжуанство. документа. ло ђавола. мн. име). лозво. дат. дојка. лозрсти: као зретп (в. доиста. ПОРТУГАЛСКА ИМЕНА Достојевскн: романи Достојевског. енгл. домородац. али данас једнако обичне као и наше допустити. то) и факта Долиц (код Травника). до тада и дотад(а). до када и докад(а). роду. према ПР). лопшорити се о нече. дојахати. Дос Сантос: в. до подне. дојки и дојака. то). то). Дон (Олнтг. доњолапачкн итд. Употребљен као заједничка именица са значењем „љубавник. итд. до тамо (боље него дотамо. 56 доиматк се.после д и ч ном реченицом. зоврх (предлог. доњи Дунав итд. донкихотски. догодиие. до краја (П даје предност одвојеном писању).). не .

дат. Исто и за сложене глаголе издубити (ретко издупсти). душегупка. Други светски рат: в. дуг или дугачак говор итд. дрвонрераћивач. они кле је узето. распрострањени облици. обичније него Де-дур. дубем. дрска. поред правилнијег Дулсинеја (шп. ген. пише се без понената" (П. дуче (Цисе. којој се у падежима дрхћем. Дуго година: боље много година или годинама. но последњих година држ . Бољи је облик дај: в. дошколова. тачка тачке. бопрерађивачкн. ЦРТАдоходии. према П. или друштвено-полидр.дубити. ги%$10ге дубе. дршки (ретко дрдрагстор. ода.чење „апотска". ље него доакати. дубао. Неитд. Душица. мн. дубила. Много су рећи данас облици дупсти.. душмани. ЛОСТИ: в. дубио. дрхтећи. како прописује ПР. дром дрхтим. лродубити.друштвенополитички вањс. дубен. душман и душманин. боље него дугодневница. мол. дрецн. дубим. (с тачком) скратички. дат. Р-дур итд. наЈдуљи.) блике. удубити. Душ Сантуш: боље Дос Сантос ( . који су и другачији и друкчији (и раније употребљавали другоЈачиЈи). мн ДРЖАВЕ И З ПРОШдохоци. дубла. ропи означава про „до тада" (нпр. ком енглеском. Дулчинеја допуштено у П као „традиционални изузетак". ЦРТИЦА % дур. Није ски. ГНостеа). дошкоИСТОРИЈСКИ ДОловањс: не дошкоГАЂАЈИловавати. Душаи: Душан Силни ( в . духовски. дуг и дугачак. Еф-дур. Душичин. Дуга Реса итд. скраћује се с\г зс. (велико слово по могућству латиницом). ИСТОдоходовни је створеРИЈСКА ИМЕНА. дужити и дуљити. душебрижиик. најдужи или дуљи.не дај (црта с према именици дохоразмаком) или држ не дак. има првенствено зна58 А дубљен. душогупка. Ја сс давницу хране и Друсве дотле нисам гих производа која је буниб) нли „за т о отворена до касно у време" (Док буде пуноћ. малим словом 58ф(3)). дошколовати. дохотка. економисти. Мусолинијева титула): малим словом. ОосСог всжппае (у књижевно је дрктатн. у . приказиватп). дршћући. прихваћена у пракси одредба ПР 60 по дрхтати: П Р допушта дршћем. дрхћући и пише дра. не дршка. думдум метак (цртица необавезна. Духови (празник). мада се понекад реч времена може изоставити. Исто би мо(али великим Д ако гло важити и за прије на почетку потписа дев друштвеноекономили реченице). Оба придева употребљавају се како у просторном тако и у временском значењу: дуга или дугачка даска. Дубровник: Дубровчанин.). Дуги оток (али у називима насеља оба почетна слова велика: Дуго Село. дру. мада је правилније душобрижник. (У америчжака).наглашаКао скраћеница од вамо посебност комдоктор. дрводохакати (некомеЈ. зависно од тоћеница је од други. дуго времена: није плеоназам.. дршци. НАДИМЦИ): Душанов законик. дотле ће се и дрвноиндустријски. ПОРТУГАЛСКА ИМЕНА)п в . О-дур. они дубу. у Еввременска значења. лекарским титулама) дрхтјети. аУ ха. Степени порећења су дужи. дугоживећи (радиоактивни елементи). не дугоживући. мн. Дубровачка република. доходак. га колико . Дубровчанка или Дубровкиња. дугодневица. в.

-анка односе се на становнике оба ова места. Евроазија. Европа: Европљанин. ђакузи не него џакузи (в. Коле. УоћаГгеа. еванђеље. Мати. Ђорће. од енгл. не на ко. јеванђеље.). евроцентризам. Чилеа. следећу одредницу.: в. Именице Ђаковац. ђерђеф. евро. Ђорђу. Ђорђу. Ђурђев (не Ђурађа итд. не Ђорђета. Станета итд. Скопљеђснерол застарело (данас генерал). Ђорђа. за Мату итд. Франсоази итд. имена Ђорђе и Павле у падежима гласе само Ђорђа. Раде. в Е -е (ЗАВРШЕТАК ИМЕНА). еврокомунизам. Напротив. данас ретко ђерђев. множина еври. Боле. Милету. -анка. Јуре. У западнијим говорима. а посебно у Хрватској. ЗЈтопе може се у транскрипцији изоставити (Франсоаз. то). Павла. јшсе) требало би да гласи џус али је реч непотребна поред нашег израза (воћни) сок. -е (ФРАНЦУСКО). не еуро (назив новчане јединице).. Дуле итд. Вп§Ше. граматике признају само промену Мила. а ђаковачки према Ђаково (али и Ђаковица). имена одмила као Мате. под тим одредницама). европски. евровизијски итд. задржава се уколико се пише изворно: УоНтге. Ђурђа. Чале. али у рукопису и у штампи треба обавезно употребљавати знак В сЈ. Хајнеа.(не европо-): евроцеитричан. Ђузеие (С1шерре). В. Милу. Ђорћетов. Хајне. ређе . Смоје итд. итд. Брижита. (в. Ђурђевдан: . Ђурађ. Павлу итд. Ђевђелија: в. Ђаковчанин. Ђакомо (С1асото): нагласак је на Ђа. -ов. Брижит. Ђенерал Јанковић (место). -ев: в. Имена из живих несловенских језика задржавају -е у свим падежима: Чиле. евро. Снмон) или заменити нашим -а (Франсоаза. Иста промена важи и за презимена Храсте. Бизе. али се данас мора допустити и промена Милета. Она важи и за словеначка и македонска имена (Стане. За скраћене облике као Миле. У падежима је боље употребити наставке као за именице на -а: Франсоазе. ђаковички је придев према имепу Ђаковица. Друго је ђус као тениски термин. Мукло е на завршетку фр. помоћу два слова (ф често је неизбежно на писаћој матнини.Ђ ђ Писање овог гласа. Ђузепа. у Чилеу. Ђурђу. Бизеа итд. -овн. Ђердаиска клисура.). Евровизија. Милов итд. Дане. -евш в. Јоже мењају се као именице на -а: од Мате. Еврипид и Еурипид. Леисе (тачније би било: дЈус). Ђорђету. ПРАЗНИЦИ ђус (од енгл. Ђорђев. Вице. према Правопису. УокаГгеоу итд. Симона). у латиници. женских имена као РгапсоГзе. И мукло (неизговорено) е. Милетов.

поред стручњака за екологију. као Маркес (Магдиег). АВС-ја АВС-ју. боље неЕ\$е)\ Елса (енгл. екстракт. Е1ш). Родригес. изложити. Моамер ел делимичним прихватаГадафи. придев и писати одвоген. или есс. Аламејн. еврапејски. богатства". бен и други предмеци у е . егзибиција. вреда. Сувишан је англицизам „екологист". ехропеге. економиета. Гадафи итд. ул. Егеј. -иоиизам данас је опште прихваћено. ексмалим у фигуративпрес пошиљка итд. Европејка. -ек: в. Мидхат-ез као завршетак шпанских презимена код нас се обично преносило према писму (Лопез. еко-систем. ес. го екстравертаи. електро.екс-Чехословачка. екс Совјетски Савез. емаљирати. Уколико дођу на почетак. ЦРТИЦА 4). Веласкез итд. нека презимена. Екс ан Прованс (А1хеп-Ргоуепсе). ексшампиои. данас обичније него јегејски итд. еклога. -евски: в. в еј у руским именима: в.. -исткиња.с цртицом према П: еко-митииг. Руско Елена екстрадиција (изручење треба преносити као злочинца). ликим словом. Еј-Би-Сија или (само латиницом) АВС. роба екстра Елена. Гонзалес или још тачније Гонсалес (Соша1ег).т а п : види и-мејл арапским именима -ем. економија: скраћеница је ек.увек саставекстра по ПР се пише љено: електроднстрисастављено (екстрадобуција. екс-Славија. нпр. т о ) . Елси (енгл. ел. Елдорадо. ексцесни. дат. егзибициоиист(а). изговору било би исправније Лопес. Егејско море. Види ВВС. емајлирати словом: Анвар ел (обичније) и емаљ. екстразарада). мн. Веласкес итд. а с цртицом само испред властитог имена. ном значењу „земља (необавезна цртица: в. јер се т а к о дикција. Елза или Елзе (нем. ибн. ти мислиш италијанском. ејдс: боље сида (в. ље је употребити домаћу реч изложак. пишу се веекспонат је лоше сколиким словом (Ел ван облик (од лат. .) и П предвиђа да се задржи таква транскрипција. еко. еквивалепт (ређе еквиваленат). Исто важи и за презимена на -аз (Дијаз или Дијас). Шат ел Араб. не ексодус. Испред вишечланог израза најбоље је писати одвојено. егзодус. екселенција: правилније би било ексцелеиција. -из (Руиз или Руис) и -оз (Муњоз или Муњос). елемената. сколог. али експрес рестораи. Ахмед бен Бела. Еј-Би-Си. нпр. ском и другим језицима. мада је ПР 60 допуштао само сксхибнцттја итд. Едхем: . еко-странка. Ибн Сауд). екстрадирати. њем француског изгоДар ес Салам. Глагол је изговара. јено (нпр. Према шп. екснеримент (ређе ексМохтар улд Дадах нернменат). сд-мемоар. женско име у квалитета. ексцес. и као непроменљиви елемент и елеменат. Родригез. екстровертан. може означавати и припадника еколошког покрета (покрета за очување човекове средине). електроакустиали се може схватити чки итд. Хак.Европејац (обично у смислу „човек европске културе"). ЕШе: погрешно је у П „Елзи"). екс (бивши): ПР прописује спојено писање.. екскраљ. шпанда си иетпто екстра). еклоги. не ес. -ец. ИН(личним и географСТРУМЕНТАЛ ским) пишу се малим емајл. Бен Бела. али се партицип је ехрокЈШш још чешће изостављаа не ехропашгп): боју: Садат. -ом: в. примљена су искључиво у том облику. РУСКА ИМЕНА. итд. електроприбит. али је први облик (с Садат. -овскиегејски. Зија ул вора) много обичнији. еко-тероризам и сл. не екстраЈелена. по П веекснрес: експрес кафа. не екстрат.

есејистика. Енејида.ЕТН11ЦИ: в.ескудо (португалска новчана јединица: боље него ескудос. не пис): не ерлангеншкп. етпогенеза. Често су погодНАРОДА.Врховца.Јазбеца. што словеначка имена насилно одваја од кајкавских. етиопијски). Сремец . ефект и ефекат. Чапек Чапека. Еуридинечег другог у фики. нпр. или и Еуридика. . раздраганост. . ешелоиирати. Змазек Змаска и сл. Ен-Би-Сија или (само латиницом) МВС. Етионија. Губец . српскохрватска. али га задржавају тамо где би се испадањем е добио неуобичајен облик. -етн етикета.Етрурија. ензнм. етиопскн (не Етиоеноха.-рка. С и 3 (изговор). Енрике и Енрикес (Еппцие. (2) Двосложна сх. значи и скуп правнла о лепом понашању или церемонијал. Зебец . Јиречек . номузиколог итд. гуративиој употреби). Ечка. -ети. Етрушчанин.Мачка. етра и етер. ет-урсђај.етно. и словеначка имена са три или више слогова увек губе е. ефендија: ефенди МуЈо. Према П 60. Прелчец . Врховец . Франтишек Франтишека. погрешно је Енрикве.Ткалца. Крањец .офанзиву" и сл. не ЕнДрјус. Није добар облик етикеција. нпр. занос. одатле и ним за „инвазију". -ити. енти: в.састављеио: етнозацттја или климапарк. (париски трг. н-тп. Ткалец . етескалација значи порушчански. (3) Сва имена на -ек и сва имена из других језика задржавају е. есе. В. Муромец Муромеца.. Овом пропису је замерено што не прави разлику у промени кајкавских и штокавских облика (нпр. Ерланген. узбућење. нпр. и словеначка имена на -ец углавном губе е. ^ВС-ја. степено појачавање (ратних напора. Кумровец Кумровца. нпр.Јиречека.Прелчеца. се употребљава у смислу „махнитање.Зебеца. Водопивец . Неппдиег). помама. данас ретко јттстички. ЕТА: в. В. Цесарец Цесарца. Сремец и Сремац).Гупца. Мачек . боље и данас обичније него ешалон. ЕНКЛИТИКЕ: в. кајкавска имена у зависним падежима губе е. -ити: в. ешалонирати. еуфорија је осећање не може бити синопријатности. етера (у свнм значењима). а поготову што намеће необичне облике као Зебец . СКРАЋЕНИЦЕ НА -а. ћс. тј. дакле Мачек Мачека. Чаковец Чаковца. боље него енцим. не Ендрју. што је облик множине). Етрурац.Крањца. нији изрази климати. ешелон. су. есејист(а). погрешно Ен-Би-Си. етар. дат.Водопивца. се. етрурски. Ендруз (Апагечт). је. нпр. еркондишн (саставље. Етуал. рушилачки бес". као најпогодније могло би се прихватити следеће решев ње: (1) Сх. Јазбец . поред значења налепница. епосн. боље него Ендрус. ерлапгенски Етоал пуним називом РЈоИе(Ерлангенски руко-СћаНеа пе Саи11е). есеј.Зепца. дат.Муромеца итд. Муромец . епохи и пијац. Ендру (АпсЈгек). ЦРТИЦА УЗ ИМЕНА)-ец и -ек (ИМЕНА)З а промену словенских имена С непостојаним е до данас није наћено сигурно и јединствено решење. док га имена из других језика задржавају. Етиопљанин. -нка. ИМЕНА но).Сремца. Види ВВС. есејисткт/ња. -ез. На оенову новијих истраживања. у Ечки. ефенди Мује (без цртице: . етил-алкохол или етанол.

преждерем се. најжиткији и жиђи. Цуле. зеленко. мн. железо. У остати непромсњена иракси су данас остаили се мењати као ли само облици жвада се завршавају на кати.: -е. ген. жаока. Остали облици као код глагола пожљети (в.). ждерати се.) жиголо. жиголоа. жваћеш било 103 е Правописа. жетеоци. Лив. не жетеоц. облици: екавски је име) боље него Жан. ФРАНЦУСКО. жибау). председница. жалила. жаркоцрпен (саставл>е. жвачеш. жидак. Шерон (Зћагоп). итд. тронаут итд. (без цржандар и жандарм. В. житка.женка. жалопојка. дат.жељезара. жеда би се разликовало лезница. ж. жаока (ретко жз. док би гласник. желуца. (Јет). ЖИТКИЈН. иаждерем Инес. жало. дат. мн. Карменин итд. шеф(ов)ица. жетелана. ЖЕНСКА ПРЕЗИМЕНА. лекарка." треба навести име и презиме дотичне жене-министра. итд. преждерати се. може се рећи председница владе. пасмину и сл. мн. Пилар итд. Тамо где постоје. Уп. жалилац (не жалиоц). желуци.тудац. дат. В. Кармени. житко. Фифи. женки. то)ЖИВОТИЊСКА ИМЕНА пишу се с великим почетним словом ако представљају властито име одређене животиње(Шаруља. ждријети) углавном се чува још само у сложеницн црождрети жалибоже (прилог). Облици као „Симићева" до почетка нашег века употребљавали су се за неудате. Уместо премијер или неприкладног премијерка. Није добро „Селеш је победила" и сл. а „Симићка" за удате жене. железннчкн од мушког Жан итд. (в. према члану жваћем. могу од облика жватати. мн. -аоц жети (не жљети). уколико се не наводи лично име. дат.. уредница. но). Не сматра се правилним ждрати. Жснжар'Птица. рундов. мн. жалопојци. у . жељезнички појки. ж Облик ждретн (ијек. жилавка. ако су употребљена само као ознака за боју. мн. нема разлога да се за жену употребљава м.В. женки. Белка итд. Ингрид. Мерилин (МагИуп) итд. жилавци и жилавки. фр. ца. звиждукати..). Код многих ждерати. нир. то). жућа итд. жвакати би према фонетскнм законима ЖЕНСКА ИМЕНА са требало да има жвазавршетком на сучем. железара. а посебно код енглеских као Џин (Јеап). ожеиитилака). наждрати се. мин жибаоа. Брундо. жена асЦУСКО). пишу се малим словом (шаруља. Данас се наставак -ка сачувао само у фамилијарној употреби. жељсзница. Женмин жибао. . жељезо. ждерем: наимена као Нивес. -иоц. жеги и жези. Кармећеш. Зеленко. па се мора рећи „Симићева". најбол>е је избећи промену по падежима. жслудаца. не. жваћем.женити (сс): в. амбасадорка итд. жва-з: Кармен. жибаа. најжнћи. жетелац. Жснмин ЖОУН (данас ретко жибаоу (боље него цбуп).). или су непогодни због фамилијарног прнзвука (министарка. „Тачерова". жаоци.. ијекавски су Жаиа (Јеоппе. облик п 67 (председник итд. ген. тице).жега. читатељка.. жалпоци. сарадница. же.се. и: ИМЕ И НРЕЗИМЕ ЖЕНСКИ ОБЛИЦИ за називе занимања и положаја често недостају. гси. -е (ФРАНжена борац. Посебно треба пазити да не доће до граматичког несклада измећу именице и глагола: уместо „Министар је изјавила. преводитељка.

се предлози не могу употребљавати уз глагол у инфинитиву: стога су погрешнн сви спојеви као „То је за полудети" (треба: То је да човек полуди). Сомоза. жуљити. жлијеб. али се код нас у многим именима преноси према писан>у. „Сутра полазим за . Зефирели (2еј]1геШ). осим испред безвучног сугласника. „чинити жутим". не Жорге. Нови П је транскрипцију са з прописао као нормалну. журка. жутети се. Види и -сз. журки. притисци за повећањем цена (треба: за повећање цена или да се повећају цене). жутио се. Катанцаро(Са/алгаго) итд. жутео се. Лазариљо. В. употребљава се само Жискар. Јог%е). Гонзага. жуље га руке. падеж или обоје у спојевима као склоност за раснпањем (тре б а: ка расипа њу). жуљају га. жлијезда. жутјела се. В. жуљале су га. ЦРТИЦА 3). Манцони (МапгопГ). -ити. Безразложно су поједини граматичари осуђивали употребу предлога за уз глаголе кретања. жуљиле су га руке и жуљати. а никада само Д'Естен. Сарагоса (2ага§ога). пошто овог другог гласа нема у српском. захтев. ијек. 3 з: слово 2 у шпанском језику увек се изговара као с. решеност за променама (треба: да се остваре промене и сл. мн. жирија. надатњ Погрешан је предлог. жнрији. Веласкез (Уе/огдиег). У италијанском г се некад изговара као ц а неки пут као одговарајући звучни сугласник (сливено дз). ијек. ако се не узима пуни облик. Цаватнни (7дш1Нт).жирн. жнро-рачуи (необавезна цртица: в. жлезда (не жљезда). жлнјездани). и у оним именима где је „ушло у обичај с'\ нпр. Куско (Сигсо). У сх. Жискар је основни део у двоструком презимену Жискар д'Естен (ОхсагД а" ЕхШгп^). за. нпр. Замора. мада га ПР толерише као „традиционално". нпр. Паиса(Рапга). Ретко се употребљава глагол жутити. Види: воља. Алказар. Запата.). нпр. Жупанчич (Отон): није оправдано Жупанчић. Придев жлездаии (ијек. жутјети се. „Је ли бурек за овде или за понети" (треба: или га носите и сл). ијек. Због слич- ности с одговарајућом нашом речју неки нут би се могла прихватити и транскрипција з: Газета (СаггеИа). дат. Мацини (Маггш). мора се увек преносити као ц: Енцо (Еп2о). „То је за не веровати" (треба: То је невероватно). жмигавац и мигавац. жлеб (не жљеб). Жорже (порт.

задавати: задајући. В. гребати). за и протнв. „Ова роба иде за Италију". забити: забнј. Уп. загасито-: в. Речепица „мора остати граматички правилна и кад се изостави заграђени текст" (П. допуне или исправке. „Јесте ли за или против". ЗАГРАДА. нормално се употребљава у књиж. за или против стручиог образовања (треба: за модернизацију и против ње. али таква употреба није много распрострањена. мн. за дуто времена.)" У противном тачка долазн ван заграде. задатак. загонетка. окорео. од Вука и Даничића па до наших савременика. црте.Скопље". Правилно би било задевица (екав- ." . нпр.: „Од пристаништа до центра стигли смо за 35 минута! (Аутобус на истој релацији путује преко два сата. „испољили су завидну количину незнања". БОЈЕ. завијуци." Тачка се ставља у заграду само ако је и цела реченица у њој. дат. нпр. Исправно је у прилошкој употреби (без именице). В.„Захтевали су (у априлу!) да се појача грејање. мн. таква употреба придева задњн среће се код мноштва добрих писаца. језику. Погрешно се примењује на негативне појаве. нпр. мн. бранити.: „Педагози се жале да телевизија (зар само она?) одвраћа младе од читања. где је уместо заграда требало ставити зарезе или црте. загребати и загрепсти (в.авају се у научннм и критичким текстовима кад желимо у цитирани текст да убацимо сопствене напомене. стога су погрешне реченице као „Он троши много (али своје новце) и нико нема права да над њима бди и да га зато прекорева". за стручно образовање или против њега)." Угласте заграде [ ] употребл. ген.е искористити зарезе. задаци. задн. бранилац. Знак интерпункције који се односи на текст у загради ставља се и сам у заграду. тачка 205 а). поред тога што значи „који изазива завист или дивљење". завидна величина. фанатичан. забадава. за или против није добро испред именице: за и против модернизације. присталица.: „Он каже да су возила била у квару (то је истина). нпр. не завнстан. загонетака (боље него загонетки). Чешћа је именица заговорник (нечега) ко се заузима за нешто. загонеткн и загонеци. завидан. Како је показао М. и: ЗАПОВЕДНИ НАЧИН. трпни придев од загристи (нпр. завршеци. „несвакидашњи" (нпр. завнјутак. загризена јабука). може бити и синоним за завидљив (завидан човек). мн. нечега). за бога милога. не задавајућ и. зависан (који зависи од некога. у значењу задрт. забелешка: као белешка (в. заговаратн (нешто): употреба у значењу заступатн. забога. загрижен. задњоненчани. завидан успех). или изменити склон реченице. са и без. осим кад значи завидљив. забијте. забавномузички (којн се тиче забавне музике). Друго је загризен. забавно-музички (забавни и музички). блесак. заблеснути (екавски). забљеснути (само ијек. В. СЛОЖЕНИ ПРИДЕВИ. Исти знак се предвиђа за случај заграде у загради. нпр. задуго. и П саветује да је уместо два пара заграда бол. забијмо.н у значењу последњн нијс погрешно: настало је нормалним проширељем просторпог значења (ово што је задње у неком реду истовремено је и послсдње при бројању). завршетак.). „Има гласова за и против". то). „приличан". Стевановић. зађевица. заузимати се за (нешто) није уобичајена код добрих стилиста.

зализака (део косе). редован. то)Заливскн рат или рат у Заливу (1991): погрешно је „Голфски рат".за њега). лопта је прохујала за мало (не: замало) изнад пречке. мн. замеци. ускоро или за кратко време). преднацрт.. отканацрт." или: „Донет ухватити кореиа и сл. не запалење. мада има аргумената и у корист писања предлог Закона. других правних аката за кад(а) (само одпишу се с великим војено. слове (в. ијек. (. занпјемио. значење је поживети. само што не. треба писати називе боље је употребити законских предлога. замерци. али су занемлрујуће". В.. апи је закаснели. СТРАНЕ СВЕТА западна (Западна) Европа. залиска. „Закључено је да криза инат. запад: в. залисци. у срцу). мн. зализак. залог и залога. закутак.). -нети. запаљењски (не запаљенски). нпр. зајашем (не ВИ). тем правилу за назаголицати. облик са ђ много закаснело (нлр. правилан итд. залијмо.. је закључак да треба У политичком речниограничити. Облик занемити „учинити немим" не употребљава се. закаобичнији и у екавснеле реформе и сл. односно Предлог Закона. копкати. заметак. занемети.. издати.. закономерност: русизми који се најчешће могу заменити нашим речима законит (законитост). Западно римско царство (П допушта и Западноримско царство). В.).. Предлог закона о основиом образовању). француском)значи поЗАКОНИ. што је буквалан превод енглеског СиЏ\Уаг. за мало новца итд. закратко. према П). вце треба позвати на заиитрнгирати (према одговорност". закаснела. „у занемарујућим количинама") погрешно је. занемео. а л и: за мало времена. Нпр. занавек. а дука да се ограодатле и развити се.ски) односно задјесам. мн. залистак. закономсран.. они зајашу. Према опшбудити радозналост. називи закона и зајашим)... залијте. изневсрити. У пракси закаснктн. уз изозажииетн: првобитно стављање појма треба." „Заку последњих година кључено је да се таква употреба се ракривци позову на ширила до те мере да одговорност" уместо: је постала мода коју „Одлучено је да се добри стилисти избекривци позову.: „Донет је закључак да се ограУ XX веку први пут ничи радно време" је забележеио значеуместо: „Донета је одње почети живети. залиха. дат.. запета Је русизам. западноевропски. длог и сл. остати дуго у животу. погрешно као да значе одлуку.закључак и закључити јевима (налази се и употребљавају се у код Вука и у речнику политичком речнику ЈАЗУ). заказала је орНије решено како ганизацнја посла и сл. -ити. зали. али као придев вица (ијек. закуци. залистака (на биљци. мн. почетним словом прве заказати: у спојевима речи. својевремено уобичајен у . понекад скраКено за Персијски залив (в." или: гавају. замало (у значењу: умало. НАСЛОзајахатк. Закон о као уређаји су закауправном поступку. ничи. залнска. закаснио се и ту најчешће пише велико само прва реч (нпр. занемарујући као придев („Има разлика. занетн: в. залисци. запаљење. залихи (П допушта и залиси).. Залив. за ме (= за мене). звлити: залиЈ. презати послушиост. треба занемарљив. залагатн се. залажући се (не залагајући). дат. кра. ским и у ијек. Западна Морава. занијемјела. за мном. ГЕОГРАФСКА ИМЕНА. замерка. за н. занијемјсти. који почињу речју покварити се.

побогу. итд. мада под насловом „Запета или зарез". што. У другим случајевима иснред везнпка супротног значења (него. итд. Њена ће налазишта. запрепастили смо с е . нпр. Према члановима Ш е ( 2 ) и 191ц(5) Правописа. али.).." У таквим случајевима увек се може исказати исти смисао претварајући реченицу са који у независну реченицу (. рачунати на нафту." . нпр. пријатељу!" ." Такоће је запета обавезна после реченица у инверзији. „Ти си крив (.) раде друкчије. „Изгубио је не само те белешке већ и све личне исправе". „Ми ћемо према томе одредити трошкове" ( = на основу тога ћемо их одредити). Тако нпр. „Посмртно ће бити одликован полицајац који се голим рукама бацио на атентатора" (само тај полицајац). према томе. децо. без запете „Родитељи чија се деца враћају са зимовања треба да доћу пред школу" (само ти родитељи). испред него и већ не пише се запета ако претходи неки компаратив или нзраз не само: „Он се боље спремио него остали". „Гомиле отпадака не само што ружно изгледају него су и штетне по здравље". где: са запетом „Они не могу рачунати на нафту..) али не и неостварљив".) а Нс он".: „Пољаци.„Ми ћемо.: „У романима које је објавио после 1860. " . зависно од тога колико истичемо везу с осталим делом текста: „У Америци(. итд. ничим не сужавајући њено значење. који су вековима били под тућом владавином. који се употребљава и у Правопису из 1993. Од свих знакова интерпункције запета има најразноврснију и најсложенију употребу. тј." Редовно се запетом одваја вокатив: „Дејане. накнадно додато. „То није био он (. а.„Време пролази(.) без сумње(. У многим случајевима запета се може али не мора употребити. дакле. то) у Хрватској. не и у ранијим романима)." „Криза се поготову осећа у опери." итд.). а камоли) може се писати запета.) већ у Бечу". „Задатак је тежак(. која захтева веће издатке.„Не знајући шТа да ради. то си и нашао. кад зависна реченица долази пре главне: „Кад нам је то рекао.). као точка (в.) него нчегов брат".Србији. У школској верзији Правописа (2001) употребљава се само термин залета. не можете ни замислити.) а ти си и даље без стана. већ. . пустоловни дух уступа место медитацијама" (= само у тим. а да се запета не ставља ако су смислом тесно везани за остали део текста. З А П Е Т А ( З А Р Е З ) .. „Место на Јадрану где ће се одржати турнир засада није познато" (само то место). кад су људи на послу" (= а дању су људи на послу). Основно начело је да се запетом одвајају реченице или делови реченица ако се њима износи нешто посебно.„Што си тражио.. какав. нпр. обратио се полицији.. шта то радиш?" „Седи. знају шта то значи.. која се само мањим делом може подвргнути строгим правилима. одредити трошкове" ( = Ми ћемо.„Ви то. усвојен је термин зарез. Правописом из 1960. „Био је дан кад су људи на послу" ( .. „Био је дан." ЗАПЕТА (ЗАРЕЗ) ИСПРЕД „КОЈИ" пише се у оним случајевима кад односна реченица пружа допунски податак о претходној именици. „Није био на Цетињу(." .био је радни дан).Пољаци знају шта то значи: они су вековима били. Нсће се Запета се не сме писати када реченица са који ограничава значење претходне именице. ЗАПЕТА (ЗАРЕЗ) ИСПРЕД „НЕГО" и др. Исто важи и за односне реченице које почињу са чији. чија ће налазишта ускоро бити исцрпљена" (= Они не могу 75 .

трипут заредом) засукати. Ако је кратак. (нпр. 77 . покриј сакрнј итд. засуцнмо.мнити. -штеност. запршннзарана (прилог). сашите. бројмо. не: захвалитн се. увиј. заподенем. Глаголи који у 1. запослен. ког млађег"). пребиј пробнј. заплнћем и заплетатн. заповедни начин завршаваће се на -ј. запосленост. лај. убијте. Тако исто и попиј. затрудњела. састављено. гајите. зазаснати: садашње вретрудњети. -јите: гаји. Ако је вокал у садашњем времену дуг. сније"). пијмо. „Нисам за се (= за себе). подој.потом). отпиј итд. нпр. обри се. затруднела. засучи. убиЈ. избнЈ. заспиш. залослење и (ретко) запошљен. дат. ти. д(а). дат. зарђати (не захрђати).. затаји. ске. гајимо.). мада га правото). лицу множине треба захваљивзти се (осим допустити и облик кад значи одрећи се. ијек. заподенутн. ме је заспим. В. заплитати. „нешто за са„Ја за тим не бих д(а) а нешто за кажалио". Није добар селка. за то (нпр.. части. -шћеност и запрепаштен. зато (= сгога. за са. „Сви смо за то да се рад назаселак. заплећем. итд. наставци заповедног начнна биће -ји. -Јте: број. -па. засучем. Погрешни су облици као уби. таји.. они засуку. заподео. захваљиваипак сматрају да у 3. млад а искусан. где се цео израз осећа као једна целина. пијем. писни приручници не затруднети._А криј (откриј. то) „засад(а) се добро дри пота. „Захвалио се на распрострањености. долите итд. внкати. према П. пијте. продаји (од продаватн).). бележе). броЈте (тако и: изброј. матичари не допузарзати (не захрзати). (што су об. лицу садашњег времена имају завршетак -ијем {нпр. -чимо. запрега. запета. запршка. запреци. запрека. кад значи наме. заподенеш итд. запошљење.. због велике нпр. једини граматичари захпалити. продај (од продати). засеока и застави"). али: ну. жи". Позаузврат). дат. залоденут и заподет. запошљеност. заспеш. * зато што или само ззсигурио (^ свакако. долиј. крој (прекрој.затртн: као сатрти (в. итд. итд. они заспе. заселака. набиј.). завиј навиј. запрепашћење и -штење. блеји. заспу. ЗАПОВЕДНИ НАЧИН (императив). они најбоље је писати засучу. вичем).затим (.затворено-: в. савиј (превиј. преброј итд. задаји (од задавати).). мада га -чите (промена као ПР не бележи.. јер без сумње: тако у речнику Матице срп. отуда). и појединачне глаголе. не заспем.). ти = затрпати). БОЈЕ. попи. одвојено.за узврат (ПР допулици од глагола засушта и спојено писање. запрези. излиј итд. у значењу затамнети и затамнити: привремености. засеоцп и спој зато јер: треба заселцн. мн. обичније је за сталзаредом као прилог но). Код осталих глагола са гласом / у основи облик императива зависи од дужине вокала који се налази испред тога ј у са- дашњем времену. Не затруднити. убиЈмо. биј (сабиј. заподевен. лиј {улиј. реће заподети и заподести. крив за то". убијем) имаће / у сва три облика заповедног начина: пиј.). запрепастнти: запрепашћен. -ЈМО. одвиј итд. бриј (обриЈ. избриј) и други. Гразарез: в. нпр. предлажући да место њега узму незастално (према Г1Р. штају облике засуци. -јимо. заувек.). (напиј.. затруднеће. задај (од задати).писати запета у спојевима као једна алн вредна. запрепашћивати и запрепаштавати. забиј итд. шиј (сашиј зашнј. прншиј итд. одлиј. засвагдз. као потамнети (в. ззсад(а) (састављено.

зсмља -ва чдух. звиждућем (поред звиждучем. С иртом (не цртицом) без размака. Зимерман (2оптегтап). зен будизам (в. за чудо велико. (цртица необавезна). Ракета зсмл. не с десна. зацвнлио. али пошто имају својства имена.а~земља. обичније него зачахурити се. зацртати у метафоричкој употреби није погрешно. зачас. захтеви за правилнију расподелу. зимус: в. зеничкп. нпр. Вага итд. осетне) разлике. Земл. зачудити: в.а хнљаду језера (Финска). „Утрошена су значајна средства". заценитн се (од смеха. што је фонетски правилније али неуобичајено). Уп. Дсвица. ГЕОГРАФСКА ИМЕНА. зацртане смернице. здесна. зачетак.ава место знатан. под дејством итд. ми. алк „Метеор је пао на земљу у Канади'". Змај-Јовин нтд. Зинеман (2'тпетат). зеленио се. Зимбабвеанац. . Земзљац или Земљанин (становник планете Земље). зачаурити се. заценим се. зеленети се. . захваљуЈућн слабом здрављу. треба их писати великим словом. захваљујући критикама и сл. посталн шаблон у одређеним врстама политичког језика. значајан се често погрешно употребл. ЗНАЦИ ЗОДИЈАКА ннсу нормираии у П.. али сто хиљада кнлометара далеко од Земље. ген. а с малим у значењу тло и у свим осталим значењима. оии се зацене и зацеием се. дат. Речоница „Јавилс су се значајне разлике" биће исправна ако се хтело рећи да су разлике важне или да нешто посебно значе. згодитак. кашља) и заценути се. али је правилније захтев за нешто. земља: с великим 3 као назив планете. Змај-Јове. зашити: зашиј. ијек. зелењела се. збирка. Земља излазећег сунца (Јапан). Јован Јовановић Змај (увек без цртице). злосрећан и злосретаи. ЦРТИЦА 4. В. Змај Јова. зацвн.тети. Лав. згодици. са 3 ако су америчка презимена. не зеитии. З Н А К ПИТАЊА: в. авпон шаље сигнале станици на земљн. зашијте.У августу многи мстеори падају на Земљу". али космички брод шаље сигналс станици на Земљи. Црни континент. Стилски је неприкладно употребљавати ову реч за негативне појаве (захваљуЈући несташици. захватати. На исти начин. али не и ако се мислило на знатне (приличне. безпачајан (неважан) треба разликовати од незнатан (ситан). плача. змијолик. У књиж. Зеничанка (и Зеничкиња). зацвилеће. зеленео се. зачецн. дат. чуди ме зачудо. за часак.захваљујући.. зацело. не зацвилити. они се зацену. језику треба дати предност речи уље. нпр. Зелеии континент(Јужна Америка). -анка. зацвиљети. Уп. захтеви за праведпијом расподелом) данас је све чешћа конструкција (по угледу на именицу жеља). захтев за нечим (нпр. мн. зацвиљелн. услед. Примсри: двадесет километара изнад земље. зелембаћ. збирци. јер су изрази као зацртана линија. зашијмо. зверки. али га треба умерено употребљавати. зверки. звиждукати. зечји (боље) и зечнји. зејтин. В. зелењети се. боље него захваћати. Знмбабве: у недостатку бољих могу се употребити облици знм- бабвеански. зацвилео. ијек. према П. збнти: збиј.): треба рећи због. Зеничанин (и Зеничак). Глагол зеленити „чинити зеленим" готово се никад не употребљава. збијмо. зверка. збиЈте. збрда-здола. УПИТНИК. Стрелац. Зеница. -ити. не зеленбаћ. Марсовац. зацр- тани путеви развоја и сл. мн. -с.

„на поштанским и шалтерима банака". иако састављено у значењу мада. где је атрибут остављен бе^зименице. мн. Иво: Иве Андрића. иначе растављено („Ако можеш и ако знаш. они зру. У том значењу треба употребити или неки облик глагола игнорисати или придеве немаран. не игло. значака и значки. Ивов. Зодијак (велико 3). нинодаштавајући. Иберац (боље него Иберијац). Једнако се мењају и сложени глаголи сазрети. разрећивач. ген. обичније него Ива. зубатац. не само од глагола на -ивати (нстеривач. зоо. зоо (не ЗОО). Ибзен (уобичајено код нас. за људе и за справе. зрем. ибн: в. -ивач је чест суфикс у новијим речима. зоолошкн врт (с великим 3 кад је назив одрећене установе). итд. У таквим случајевима именица се мора поновити (неразвнјене земље н зсмље у развоју) или употребити друкчији склоп реченице (неразвијене земље и оне у развоју. ни-. дат. према норвешком изговору тачније је Ибсен). значки. зубаци. зрела (само ијек. -о (ИМЕНА). и-: в. оглашивач. „измене пензијског и закона о доприносима". иберски (боље него иберпјски). мн. не може значити „који нешто или некога игнорише". презиме): не Инглесијас. Ивин. лотпаљнвач итд. и и. игнорантски значи „незналачки". зоологија.тог. Иглесијае (1§[езгок. иглу (ескимска кућица од леда). помози": „И ако падне. Погрешне су конструкције као „неразвијене и земље у развоју". зрела (екавски и ијекавски) и зрно. зрео. 81 . зубатаца. омекшива ч итд. Игноранција значи „незнање". није исто што и игнорисање. дозрети. $авж они зре. Иберско полуострво. на шалтерима пошта и банака).). премда („Помоћи ћу вам иако сам уморан"). зоо-врт. Види и: ни. В.зкачка. Иви Андрићу. Иглезијас. иванићградски. зрети (= сазревати). а такође з/да/. неће се разбити").) него и од оних на -авати (поја чива ч.). Иберија. Иву. елИвакић Град. зреш. замрзива ч. шп. ЗНАЦИ ЗОДИЈАКА. В. зоолошки. потцењивачки и сл. зубаца.

изблиза. у московским Известијима (не „у Известији"). -ила: не извинем. сх. језику и не може се заменити са опростити или испричати. наставак пише се ћирилицом и одваја цртицом. изж.савити). вршити. извесио. в извезен. али је потребан у књиж. ИЗВОРНО ПИСАЊЕ: У научним и стручним текстовима. ижцикљати и ижђикати. изворни облик треба дати приликом првог навођења имена. од. изгладњети. гристи. измусти: измузен (не измужеи). иженити. а \\'иу(в-ово име понавл. ген. нека (се) они извине. пздаци. пошто се добротвор чијим је средствима подигнута звао Сима Андрејевић Игуманов. Вишечлапе стране изразе (за разлику од имсна) треба увек писати у оригиналу. Употребљава се и у прелазном значењу. између. идентитет. изблиједјети. изгладњела. нзван. в. идентификовати. У К О Л И К О је текст ћирилички. извана. изашта (изашто) или и за шта. Игуманова лалата је одомаћен назив у Београду. изволијевати. изваннацноналан (и ваннаставнн итд. -ити. вТјте топеу" и сл. или латинички с фонетским (транскрибованим) преношењем имена. мада би по правилу ту морао доћи глагол избледити. мн. У овом случају.дођи ми (црта с размаком): . изгладнети. изложба. Наши наставци при том се не одвајају цртицом. не извежен (у оба значења). 83 извршилац (не извршиоц).). Глагол извинити (се) осуђиван је као русизам. извршиоци. језик. нпр. У значењу ишчашнти. не изгрижен: в. ван. страна имена из језика с латиничким писмом треба навести у изворном облику. измсстити: обичкије је преместити. ијек. изволевати (ијек. изблиједио. у загради. изгладнио. дубити. Игоа. дописивање са странцима итд. нпр. изврншти. изљубити (не ижљубити). извинио. избледео. в. ЦРТА. рода. избити. издалека: издаље. П је допушта (тачка 1Ша) само у случају да аутор текста није успео да сазка како се изговара дотично име: наводи се пример „Међу имевима уписани су и неки \\'иу!5 и Ваугеч'. 1а \че" (не „Се ла ви " ) . преселити. као што се види из примера. Уп. изједна. род: Известија су јавила. извесна. превођење на стране језике. изложби и (ређе) нзло жаба. изваииаучни. в. иди ми . ижнвети итд. Изван тога. мн. извршилаца. измалена. изгладнпо значило би „учинити гладним". не треба везник и замењивати цртом: не „између 18-20 часова" него „између 18 и 20 часова". извинуо (што су облици од глагола извинути . изближе. изјутра. избијмо. избледио (ијек. издатак. изваинаставни. известан. у фусноти или у индексу. избдиједити. извину. избијте. јер без тог облика није могућно консултовање стручне литературе. Ул. не индеитичаи итд. извиннти (се). избледети. издубити: в. „ С еаг. Изгладнитн. гребати. У употреби с бројевима. избиј. идентичан. ијек.Иго (фр. уганути не спада у књиж. СЈрЛкеоу итд. боље него извољевати).а се и касније". . извечери (= предвече). В. изблиједјела. не ж. изгладнео. извиним (се). изгризсн. Игоов. нпзашта. Ни%о). изблиједио). Јоћпа Оршкеа. мн. изгребати и пзгрепсти: в. Требало би да гласи Игумановљева палата. и за што (П допушта оба начина писања). „учинити бледим". Извеетија је множина ср.не него иж-: нжарити. -ити. употреба изворне латиничке графије у ћириличком тексту није оправдана.

тивом (нпр. прсију (поред прса и прсИ). алуминија алу. иоле). четкаизраз: доћи до израза и -иј: в. костију (и косттђ. илирац. ималаца. нмала-немала. Сматра се да је се -ац или -ијанац: правилније са акузаСомалац. куда. нкс-зраци (или без цртице: в. комшнјски. иједан (икоји). изузетпка сл. икс-ногс. Употребљава се и у неким друтим случајевима где не постоји погоднији суфикс: гегијски.не него ис-: исје могуће треба му ликатн.пико). САЖЕТИ изшне него иш-: САМОГЛА СНИЦИ.калциЈ. ималац (не нмаоц). АПОчешљати итд. на првом слогу: понунције и геннј итд. -ијац. иштрнкаиз почетка: в. и за какву итд. грудиЈу.р. -ијски: овај наставак јавља се у придевима изведеним од именица на -ија (нсторијски. цајем руског језика. 84 иј ек а в ск и. грешно је изузЂтан. ни-. нпр. од именнца Гега и Тоска). ОУТШХ Овидије и ген. имао-немао. аустријски) и од свих именица чији се генитив завршава на -ија (Мали.токиЈски. Танзанац.) подједнако су добри наставцн. -иЈум. ишуњати се итд.не него ишч-: ИЗОСТАВЉЕНИ ишча(х)урити се. 1т'шв . нрстиЈу (иоред прста). ушиЈу. икзмо (било камо. као наставак за геннтив множине. „ПреглеБоливијанац. било куда). ни-. -ји. ишГЛАСОВИ: в. Токио. Лично име увек дола- . калциЈум . В. исценкати изокола.Јулије. ПОКРЕТИ). икад(а) (бнло кад). нјекааа ц. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ. телевизиЈски. мн. Види и свнју. ваш . имаоци. бежан (нпр. и о коме. изузетно. <т Ц7 ко(јс)г(а) итд. Малија малиЈски. не данас обичнија упоГрузијац и Баскијац. изузеци. Тако и сторије изузев балкон Грузин (или Груи кухињу"). ни-.кокошију. У заједничким (нагласак на зу. треба с генитивом (по -ије и -иј. В. израна (= рано. кухиње". СТРОФ. -нети. В.гостију. камо. не на именицама се упозе). али где год изс. -шт (ш. аудиториЈум аудиториј итд. изцне него исц-: изнети: в. -ијка: в. итд. ијекавштииа. нсцртати. икога. -иЈумдоћи до изражаја -ијац се јавило у једнако су добри обновије време под утилици. иколико (макар ко. -ију. икуд(а) (било куда).минијски). П не предвиђа писање имало. и од изхне него исх-: једног. мн. -ији: в. илиризам (в. нсхранити итд. зараЗа нека имена је на). ноктиЈу (и ноката). израније (= 0Дтакав завршетак неизраније). алуминиј. исноти. мн. итд. тоскијски (називн двају основних дијалеката албанског језика. и о једном исходнште. икакав. критериЈум крптериЈ. и мало (= макар мало. Погрешно је писање без Ј (калциум и сл. -ијум и -иЈ од лат. и за кога итд. В. баскијски (од Баск. Либијац). где. Токија . В. изузетак.вашију и у називима делова тела: очију. изреда ( . ЦРТИЦА 5). Погрешно је зубиЈу. први се данас у Србији више употребљава. устију. вратиЈу. претпоставити суфикизузев.изнебуха.редом). ишетатн се. јавља се у гост . требљава и наставак изузетзн има нагласак -иј: геније. иатриције. илирскн нокрет. исијавати итд. изч. Сиријац.). в. ико. и од каквог. мада је зијанац) и Баск. то). не Содали су све промалијац итд. икоји. Латински угледу на предлог наставак -1чз код нас осим: све простосе у именима замерије изузев балкона и њује обавезно са -ије. обичније него јекавскн итд. кокош .

Грк. В. становника места и покрајина пишу се великим почетним словом: Арапин. оси м а к о с у у саставу географског имена (Сремски Карловци. Употребл. „Нејчер". -шки. романи Жила Верна. њујоршки). ДВОСТРУКА ИМЕНА. Бани Садр. Петра и Бранка Васића. Код имена која се могу схватити и као ознаке раса поетупак није уједначен: великим словом се пишу Индијанац. козак. ИМЕНА. Види и: НАДИМЦИ. Баварац. Петар Васић. такоће поједина имена и карактеристичне завршетке. КИНЕСКА ИМЕНА. ГЕОГРАФСКА ИМЕНА. од Петра.). Ако истом презимену претходе мушка и женска имена. енглески. Јеврејин. ПОЉСКА ИМЕНА. ЖЕНСКА ПРЕЗИМЕНА.. обрнути поредак (Васић Петар) треба примењивати само у списковима. не за Васић Летра и сл. Француз. Фрањо Јосиф. ИТАЛИЈАНСКА ИМЕНА. где је неопходан због азбучног реда. Загорац. Словен. Карло V итд. ИМЕНА НАРОДА. прича о Чарлију Чаплину. не „Природа" итд. Мушка презимена се морају мењати по падежима као и имена (за Петра Васића. . не „Раднички покрет". Бранка и Гордане Васић. придеви на -скп. држављана. пречаиин. ДВОСТРУКА ИМЕНА. и-мејл. солунац. Циганин (ПР предвића и циганин „фигуративно"). МАРКЕ. може се писати и по енглеском е-таИ. Лондонац итд. не Јелисавета. ЖЕНСКА ИМЕНА. Хеприк. Жил Вернови романи. прича о Чарли Чаплину. и ЖЕНСКА ПРЕЗИМЕНА.ти Људевит. и: ИМЕ И ПРЕЗИМЕ. Пол П о т итд. Ипак се преведени облик мора употребити у случајевима где је одавно прихваћен: Петар Велики. животиње.). то). и: ЈАПАНСКА ИМЕНА. ПОРТУТАЛСКА ИМЕНА. црнац и црвенокожац. ЈЕРМЕНСКА ИМЕНА. Бечка шума). Војвоћанин. Сплићанкии итд. Ипак променљивост првог дела изостаје код многих ваневропских имена где не знамо тачно да ли је посреди име и презиме или вишечлано име. Лудовик и. Присвојни придеви од ових имена пншу се великим словом (Немчев. -чкп имају мало слово (азијски. биљке и сл. Муслиман. Европљанин. Сик. РУСКА ИМЕНА. Поред претходне и следећих одредница в. В. ЖИВОТИЊСКА ИМЕНА. Иди Амин Дада. Страна мушка имена испред презимена не треба остављати непромењена: уместо са Реј Чарлсом. ЈАПАНСКА ИМЕНА.зи испред презимена. ХОЛАНДСКА ИМЕНА. Секу Туре. Петар Први Караћорћевић. с Петром Васићем. Дубровчанин. НАДИМЦИ. има велико почетно слово: Карло Пети. треба с Рејом Чарлсом. Ако се редни број пише словима. нпр. Хуан Карлос (Јиап СаНох). Ром. Код нас се употребљава и у значењу поруке примлЈене тим путем („Стигао ми је један и-мејл" и сл. нпр. увек малим белац. електронска пошта: у адресама. презиме ће бити непроменљиво једино ако је женско име на последњем месту: од Гордаие. Шваба.ено као заједничка именица за ознаку лредмета. ИМЕНА ВЛАДАРА данас се углавном не преводе: Нлизабета (ЕШаће1Џ.: исто и код свих кинеских имена (в. ИМЕНА ЛИСТОВА и часописа не треба преводити: „Мувман уврије". Јован Карло и сл. херцеговац (дуван). арапин (коњ) итд. на посетницама и сл. име народа се пише малим словом: шарпланпнац (пас). Чилеанац. В. Виљем. Приморац.). КЛУБОВИ (ИМЕНА). Личанин. Луј (Бошз). МИТОЛОШКА ИМЕНА.

не Индонезијац.ерац уобичајено је у војној терминологији. инозаступник. велики воЈвода. Јгтосепжо код нас гласи Инокентије или Иноценције. индоевропски. иницијатива за нешто. имиулснван. в. имнлантат(усађени зуб. Гргур (не Грегорио). именилац (не нмениоп). инокредит и сл. имотски (придев). мн. не о нечему. пнгеренција значи мешање (у нешто) или учешће (у нечему). јужноамеричкпм Индијанцима. Итал.): мада таква употреба у начелу није погрешна. (не /////-. и тако исто Бенедикт. имперфект и имперфекат. старешине су наредиле. Био је наша добра муштериЈа. Инзбрук (бол>е него Инсбрук. Изговор са њ (ињекција) вншс одговара гласовннм законима нашег језика него ни-ЈекциЈа. ш. инжињсрски. срсдњ оамерпчким одн. остварити. Нндијски океак. Погрсшно је „инекција". инжењер: боље него инжињер. Код нас придев има смисла само ако се говори о северноз ј /ерн чким. а у медицини означава обољење или симптом код кога треба применити одређени лек. имун. не од нечега. не Инднјанополис. мада би тачннје било ////жењерија итд. применити. боље него имплант (по енглеском). ЦРТИЦА Л Индкјананолнс фшаћароИх).ИМЕНА П А П А треба увек давати у прилагођеном облику. Код нас се неправилно одомаћило у значењу 'надлежност' или 'овлашћење'. в. роду: наш слуга. реализација. ннднкациЈа је упутство. -ов. инжпн. не треба с њом претеривати. добар судија. како прописују приручнипи. именилаца. инјекнија. -ћ анка. инаџика. индијанска имена: в. Овакве сложенице . Индонезија: Индонежанин. није погрешна ни употреба мушких облика придева и глагола у множини (слагање по значењу). Ееопе Лав или Леон. НАДИМЦИ Пнднјанци: сувшпно је „амерачки Индијанци'' (обнчно у преводима са западних језика. примена. део ткива или орган). инжнњерија. Уп. еп%шеепп% прилагођено нашем облику пижењер). Урбан. дошле су колеге и сл. имунитет на нешто (или према нечему).се јавило најпре у ннокореспондент и ниокореспонденција. ино. прсма П). Бонифације итд.) Инжењсринг (енгл. роду: Он Је велика пнјаница. као и глагол имплементирати са спровестн (у дело). индонежански. род: те слуге. инаџики. скраћеница ннж. Индоевропљани. имениоци.днција је знак на основу кога се изводи неки закључак (обично о кривичном делу). а итал. индиго копиЈа (цртица необавезна. конЈунктура. По мишљењу М. ИМЕНИЦЕ МУШКОГ РОДА НА -а у једнини добијају атрибут у м. богати газда и сл. Пије (не Пио). имплементација је англицизам који се увек може заменити са спровођење. -ин. указивање. из Имотског. Клемент. Хабзбург. Оне које по смислу нису изричито везане за мушкарца могу имати и атрибут у ж. Имоћанин. боље него импулзиван. боље него индонезиЈски. а не у италијанском. Уп. Стеваповића. као у примеру из Иве Андрића „И једног и другог су подстнцали моћни паше". дат. Сикст. инаџија. Павле (не Паоло). иначе: понекад се употребљава као сувишан уметак („Петровић је нначе рођени Београђанин" и сл. а у новије време и у инопартнер. Аутзбург. све судије. Јован (не Ђовани). у којима иста реч значи и Индијанац и Индијац). Имотски. индиго: индиго папир. У множини све ове именице прелазе у ж.

сценако И као наслов риом). Толи га треба писати кио. придев (код имена) Трећа) штернационазавршава се на -иов ла. малим или великим словом). поред ређег прнјатељом итд. треба јавности". интерегнум. ннстииктиван. Инструментал химне и назив одима завршетак -иом ређене организације). у множини обично сред- њег (интермеца). ино-фудбалер. / (11. У ген. цар има само царем. зецом. чинилац. нпр. П допушта и писање с цртицом кад су у питању „слободне. воз ионако каинтоксикација (тровасни". Антониов (за разлик_\ Интернет и интерпет од: Антоније. окарактерисати.-ионар и -нонер подтоксинираги. радиЈу. инстанц(иј)а:в. и пут. функционер о коришћењу и преитд. ино-днрективе.). ножем.Мариом. Међу именицама на -ар. ч или ц: змаЈем. е је данас обичније (милионер. посебно филмски сннмак који се убацује у телевизијску емисију. радиом. плишом. тзегеге — уметнути). -и: са радија. иифаркт. -илац: иосилац. Антониом. интерес није погрешно у значењу интересовање. док за остале нема сигурног правила: лекаром и лекарем. или интоксиковати. наставак ће гласити -ом: снрејом. (цртица није неопходн а : . њ. инфрапратилац итд. „пачин обавештавања -иоц погрешно. тужиоца). тј. интермецо је м. интриги. инстант: инсгант супа. поверилац. Именице на -ио -аоц. наставци. „Нема интереса за овај предлог". оквалификовати. колекциинформатика је наука онер. III) ин. љ. инсерт значи уметак (од лат. итд. на Ј. ш. ве инфракт. тужилаца (не тни или инпестуалан. Само са е рачунара). -но. присвојни али: Прва (Друга. у студијима Иитернзционала (вели(али. ћ. месецом итд. Антонијев). интендаитски. кројачем. инстант кафа и сл. Не ннтоксинација. али изван уско стручних текстова боље је рећи инострани партнер и сл. мада дежних наставака -а. иа меци". коњем. означити. Антернационала. исто и с римским (не -ијев): Марио. добијају ј испред пап . лув пежом. носилаца (не ноинцсст: придев инцессиоца). „Не журите. ЦРТИЦА 4). интендант.нису погрешне. бројем. Токиом итд. Од првог правила могу одступити именице на -ш (јурншом. ПР 60 даје „интер-у. хмељом. воденичаром и воденичарем. ловцем итд. интоксицирати овако и онако"). тужилац. интендантура.). ионако (нпр. једнако су добри интрша. ђ. од другог поједине именице на -ц и на -љ (стрелцем. Бечом. ж. боље него инзулин. В. З а употребу инструментала уз глаголе види С(А) + ИНСТРУМЕНТАЛ. итд.састављено: ннводилац. управитељем. инсект и инсекат. али „Може и ње-). у . гулашом. оценити. иреинфра. Погрешно се употребљава у значењу одломак или нсечак. Антони(није расправљено да јем. поред јурншем итд. занимање (нпр. структура итд. -нцаинстинкт. мн. каткад ироничне спреге". приЈатељем. тонио. фрацрвен. ин. иисулин. Али ако сугласнику непосредно претходи глас е. ИНСТРУМЕНТАЛ именица мушког рода има наставак -ем уколико се именица завршава на меки сугласник. рода. реч да означи „скуп ннформација" или иоткуд(а). свецем. Марнов. учитељем. милиционер. дат. погрешно јлвља се реч иензије употребљапати ту онср.) осим у речи миношењу информација сионар и донекле ре(првенствено помоћу акционар. (не -иЈем). „Са интересом су пратили догађаје").

) Истанбул (тако је у ПР 60. ипак. То се односи и на незваничне називе прошлих и садашњих земаља као Република светог Влаха. искрварнти. ИСТОРШСКА ИМЕНА. егоиста. не искипити итд. неприметно) и испотиха. и поједине глаголе. ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈИ. обичније него Истамбул). исправци.потихо. наводећи примере „односи нове српске краљевине и црногорске кнежевине". не истоварати. Источна Немачка. Кримски рат. пјети. то). Жау. социјалист. ћеи. „испочетка је тако мислио"). истоварнвати. Практично то значи да ће се великим словом писати називи с придевом или редним бројем на првом месту. „црножута монархија" и сл. Земља излазећег сунца (Јапан). Сарајевски атен- . испити: испиј. „горди Албион". „говорити испред коирндијум и иридиј. али: „кренимо из почетка". искрвавити: као крварнти. испотиха и истиха (в. Ири. преносити облик Херод). ретулисати) односно на -овати (организовати. Аустроугарска царе- вина итд. искоса. В. крвавити (в. иришки. Називи држава из прошлости. провоцирати. Млетачка република. .испред. уместо он. истнха (. лектива".и рат. „Поздравио Ирод (не треба из заих је испред свог падноевропских језика предузеђа". истоварам. испијте.и (ређе) искориштен. мн. под одредницом Стамбол. тренирати. Земља хиљаду језера (Финска). финансирати итд. Иродијада (жена испрека (ијек. искиРеђе испреко. Византија). студирати. па и кад искипети. Стогодишн-. -овати. органпзирати. исзначи „с оне стране кинеће (ијек. Само у историјском контексту употребљавају се називи Стамбол (Стамбул). искиСаве. Ириг. искипио. -исати. „занатска делатност и трошкови који су за исту везани") недопустиво је изван канцеларијског језика. по П Р увек састављено. из Војводине". Мало слово П препоручује за „неустаљеие. нсправки (ређе исправака). Западна Немачка итд. регулирати. Није добро у шки венац. Константинопољ (Константинопол). испијмо. искоршггити: искориш(обичније) и реалист. (нпр. ИРА: в. Дравска бановина).испрва и испрве. испочетка: по П спојено у значењу 'испрва' (нпр. Визант (в. телефонирати. Множина је данас у сваком случају на -и (реалисти итд. нпр. икориштава ти. дат. ген. сдободне описне називе". пишу се великим словом прве речи кад год имају облике властитог имена. Цариград. испоштовати је неологизам. као Други светски рат. каже само нстоветан. истоварујем. мада је раније прописивано да се и у ијек. према П. скован као свршени глагол према несвршеном попгтовати: нема разлога да се сматра неправилним.) одговарају српски на -исати (оперисати. Сва три наставка јављају се у глаголима страног порекла. према П. исправка. компоновати). као и на називе административних јединица (Београдски пашалук. овај и сл. жанка. компонирати итд. имају и у Србији само наставак -ирати: цитирати. Многи глаголи. егоист. пјела). Ири. искоришћавати и по: в. често хрватским облицима на -ирати (оиерирати. пишу се великим словом само прве речи: Турско царство. испријеИрода Антипе). СКРАЋЕНИЦЕ НА -а -ирати. истовјетан се данас признаје као правилан ијекавски облик. Трећи рајх. Ирижанин. то). •ист(а): реалиста. значењу у име. социјалиста итд. искипео. исти као заменица. пб (= пола).

ЧЕпотпуно изгубила. Источно римско царство (П допушта и Источноримско царство). источноевропски. поцрМСђена (римује се нити (обојити у црно) с „вбдена"). Сремски фронт. нзнуђен и сл. Мења се тј. п те како. исхлапити. Многа итал. пронаћи. не исцурети вршетак -ети (ијек. АНђеЋа. З а многе хлапео. мањег броја глагола имена код нас се као што су отупити погрешно наглашава(учинити тупим) ју на претпоследњем отупфети (постати слогу. глаголе изведене од исхлапио. јер се схватају као описни. нрачко-ирански рат). појава пред светом и сл. МАНгамо и употребљавају се даДР95 . за трпни придев исхитрен речници дају и значења извештачен. Боље је у том смислу За изговор итал. тј. и ИСТОРИЈСКА ИМЕНА. нешто стиче дотичну ИТАЛИЈАНСКА особину. источна Србнја итд. с. намештен и вешт. Косовска битка. као у спојевима „исхитрена одлука". з. нсхлапјетн). /Шаго. мо"). Дути марш итд. Трећа офанзива. АТЛљари. З а револуцију в. и сувише. источна (Источна) Европа. ратних операција и сл. преноси особина искансцурити. ослијепјетп краја. исто такође плеоназам: треба само исто (и) или само такође. Сеоба народа. Уп. итд. буна против дахија. када показују да се као црпсти одн. -ила и исхлапети п те колико. као засукати (в. заре. исхлалио. трулети.тат. који је данас изишао из употребе. ту реч. ТАсе делимично или ранто. као и називи ратова у којима се именују обе стране (француско-пруски рат. значио је измислити. Вартоломејска ноћ. Ист Ривер (оба велика слова према П). (не и т. и: ПОКРЕТИ. љеи. нелромишимена. ослабити МЕнико. Минхенски споразум. затим РИмиКод већине других ни.-ити. и исцрпен. црна некога или нешто пити (в. Ђи/тЗчамо. Сељачка буна. То су пре свега (изгубити вид). -пјела). Београдска операција) и мировних и других споразума (Пожаревачки мир. исзана придевом. иструлети и иструлити: в. ослепити. Поред тога. и те какав. БРИН глагола ова разлика дизи. Та разлика ИМЕНА (НАГЛАсе још чува код САК). нпр. недовољно припремљен. који имају карактер имена: Рат двеју ружа. бој (битка) на Косову. ис. прописују завршетак исцрнљен (обичније) -итн када су прелазни. ги израз: пренагљен. ЛЉдиГл а гол и оздравити. Дослабити. кад ишколова ти. итд. В. исцурио. довнтљив. т о ) . (Солунски фронт. ослистварии нагласак на јеиити (одузети вид) трећем слогу од ослепети. -јети) кад су неисшне него иш-: прелазни. БЕРсамо. Ноћ дугих ножева. ГЕОГРАФСКА ИМЕНА. РАЗДОБЉА. Бечки договор). док им је туп). д). устанак у Херцеговини. као и појединачна брзоплет. Ово обухвата и називе фронтова. лукав. чи. -ети. в. „исхитрен потез" и сл. Глагол исхитрити. -ела (ијек. Малим словом пишу се називи у множини (оба српска устанка. иаступ. исхитрен. а зацуриће. придева граматичари испрпсти и исцрпити. осим оних симболичних и фигуративних. то).. В. крсташки ратови). ЋАкоио попрнети (поцр(римује се с „лакоњети) (постати Црн). Први српски устанак. Називи с именицом на првом месту пишу се малим словом. (ијек. исукати. иступ нормално у значењу јавно иступање. употребити неки друимена види ч. ип/уњ а ти значе да неко или се итд. Данас се утлавном употребљава у значењу урађен на брзину.

апендицитис. олабавити. огруб(ј)ети. Од српских личних имена нека имају -ич а нека -ић: Радич. омлитавити. и од чега.).. ишчилео. ишчилела (не ишчилити итд.. у свим словенским презименима осим српскохрватских (словеначким. гастритис. ишта. ожнвети. Облици као „Отон Жупанчић". Овај израз сме се употребити само по- сле реченице која је по смислу завршена. гонич. остарити . тј. бранич. не краљнцин итд. нпр. н о чему итд. остарити и омршавити. јер се одговарајући прелазни глаголи готово уопште не употребљавају. мада их П (тачка 105 е) допушта „као дублетну могућност". ишчиљела. ишчаурити се: в. Батрић итд. и то. ићи. нпр.нас само у облику на -ити: тако и оћелавити. и: -јевич. тамо где би могла да дође и тачка. и то. „Како иде посао?"..): ијек. Реченице као „Ми идемо на што већи извоз". (= и томе слично). ишчилети. -ица. то). Николајевич итд. сл. Ићи на (нешто) у значењу тежити (нечему) припада бирократском стилу.. украјинским итд. „Овако не иде" дефинитивно су усвојени у књиж. и од чега." где је и то сасвим сувишно после израза па следећи начин.. „Петар Илић Чајковски". Од имена с овим завршетком присвојни придев завршава се на -ичин: краљичин. В. л то: за стан до ЗОм 100 динара.). 97 ичији.. ишчилио.: „Накнада се плаћа по квадратури стана. . „Иде ли?". не -ић. Глаголи као зеленети (зелењети) се. -иум не него -ијум (в. Мимичнн. чаура. теклич. Шујичин итд. Добрич али Милић. Отуда разликовање завршетака -ити и -ети нема у данашњем језику ни приближно онај значај који су му по традицији придавали граматичари. док се у екавском употребљавају само облици оседети. данас су застарели. В. -нч. то). колнтис итд. пољским. језику. „Не треба ићи на поскупљења" могу се боље исказати. другаричин. Парови осиједити . други слични слојеви. Погрешно је: „Накнада према квадратури стана износи. Израз „Како иде?" пуристи називају германизмом и траже да се замени са „Како је?". ни-. рибич. ишчиљети.остарјети. „Циљ нам је да што више извеземо". као и у руским именима по оцу: Сергејевич. -итис (не -ит) у називима обољења: бронхитис.. В. и то. „Не треба тражити излаз у поскупљењу" и сл. Даничин. ипак." или „Накнада се плаћа на следећи начин. и за чијег итд. Именице које означавају вршиоца радње имају наставак -ич: водич. љутић. дерматитис. Исправно је. Изузетак су именице на -чица (в. моск вич." итд. занемети (занијемјети) и други остали су без парњака на -ити. и т. оћоравити (мада ови још имају и радни придев на -ео: оћелавео итд. омршавити омршавјети још донекле чувају ту разлику у ијекавском.осиједјети.

Меиџи. семијоп. заједничким именицаЈалта: састанак. Хитачи. четири јаја. по означен енглеским сИ правилу о именима у јапанском звучи отнасеља било би прилике као наше ћ. вијорог. Грујица (Груја). фиока). диелектрик. руииирати итд. не на За разлику од већине Јалти. даире. не може се забранити појединцима да своје презиме пишу Груић. еншу.стариЈом. боље него Јаснаја Мпцубиши. ту реч). четири јајета. милион. јамчити. као и глагол приањати. Милојица. јашем. најјачн. змијолик (према: змија). јаснозелен јена транскрипција са итд. ч: Мичико. љ. а не Митсумало п уз напомену биши и сл. ЈАТ-ов. Види: -ије. јаркожут но). стоик. јају. јајету. ије. неимар. конфема џудо и цијуџицу. галија галијот. Глас „као локалитет". Цвија) итд. лаик. али Каин. Цвијо (као Мија. ији. јајем. хероина. старија . (као и у јак. Фуџијама или Фупи два. Јасунаи јемац. у јарузи. Писање ијо имамо још и у речима вијорити се. јапанЈамајка. ка. ијски. каиш. Словном М груном 1. нпр. тран. задржи већ уобича. као и у речима из француског: Гијом (СиШаите). приучен. ј се пише: ија. Јајчанин. хероизам. без / се пишу хероин. есејистички итд. Дацун. пет јаја. Вијон (УШоп). -ји. БО/Е јиничар и (данас ретко) јањичар. дат. јасици. Шигетачки 21 д. Пејић. наиван. погрешно је јаглеско/ (у јапанском шитп. сеиз. доЈиља (дојити). (3) Ако и долази после друтог самоглас- ника. у имену Равијојла. Цушима. пројекција). сугласник ц: отуда Јасна нољана (у Русикод нас треба писати ји). Маиничи јахати. прописује мнцу. јаснији. вијоглав. на Јамајци или ски јасно разликује на Јамајки: јамајканиме и презиме. јајета. кујица (куја). иако. архиепископ. они јаитд. ЈЗ јамб. три. змијом. Отуда је правилније и Грујић. али пошто правопис не нормира презимена. осим кад се основа речи завршава на ј : суднјо. Ичикава. -ијум. ЈАТ-а. име). Пеић итд. нтд. (4) Посебни случајеви: са / се пише глагол пројицирати (уп. ЈАТ. јазавичар и јазавчар. Изузетак су сложене речи. Иво Јајце. ију. Јамајканац. хероика (иако су изведени од херој). Генџи итд. радиестезија. Војислав.јасан.) ренција / Ј а л т и . ЗАПОВЕДНИ НА ЧИН. дат. јаје. јемчити. јаднковка. нас треба оба мењати по падежима: Јасунајамац. (1) Између и и другог самогласника изузев о. -ио. аптиамерички. јемрија Кавабате итд. Остојић. јаднковци. артерија артериЈом (ипак: артериосклероза). купио. најјасннскрнпцији. Мијо. / се ипак пише у случајевима кад припада основи речи: издајица (према: издаја). јачи. Војин. два. оивичити. -анка. у Угецу. јампски. Слично томе. азијских језика. Доћ) треба према П пуштена је и промена преносити са џ: јаје. Јармут (УагтоШћ): в. ЈАПАНСКА ИМЕНА Портсмутдолазе нам готово јаруга. пољана (Правопис.1 означен јејасика. змијо. јајачки. наиме.ј.. па код скн. јаја. ЈајчанЏима. увек у енгл. јантнм. Кајин (од Каја. јамство ри Кавабата. библијско м. оправданије велико али П предлаже да се П). састављено.јасноцрвен. судијом (према: судија). три. између њих се не пише ј . јајетом. Радојица. (2) У споју ио не пише ее / (био. калајисати. Сеици. . ство (али само: јамачјаркоирвен.

. три итд. Ивашкјевич (/шигА/ешстЈ итд. ј)еванђелиста (писац јеванћеља). равнодневица итд. јелки. Примери грешака: „Један од проблема који онемогућавају да се више постигне је одсуствовање с посла" . јеткији. Мицкјевич (Мгс/оетсг). ЈЕДИЊЕЊА: в. дат. дјан. два. Јединки. ако можемо веровати извештај има из дневне штампе. Једио. евангелик. дат. на -њан име): не Јержи. Јенкији. Јелински. од једног. -ијевић) у пољским презименима. Језичсати -ијан („ Саркини (као анатомски сијан" и сл. хелениста. Јединци „за неживо" а једиики „за живо".је: овај глаголски облик је енклитика. ће. ма шта тврдили лекари. пољско Саројан итд.треба: јесте одсуствовање с посла. (Равно може имати и значење „једнако". ген. Јелки. осим термин). то). Сардруги смисао. Једнакокрак: рогобатне кованице. -јевич (не -ијевич. је сам аутор" .треба: по мом је мишљењу. једнк. једноипогодишњп. мн. јединка: по П Р 60 има дат. Јенки (Уапкее). Петросјан.. је л' те? Вартабедијан. тростава чни традиционални су облици у Србији. кема итд. нпр. Вагањан) шком је Јиржи (Јпт). Хачатурјан. једанпут. Бароњан).. раанокрак. Јенкија. што значи да чини акденатску целину с претходном речју и мора бити с њом у смисаоној вези. јелка. се.треба: За неуспех. мн. Употребљени да означе узајамност. или на -љан (Аракејезички (који се тиче љан). само хелепизам. двостава чни. равнотежа. БарониЈелин. мн. јсгејски: в. кривац је сам аутор. Јсрмени). а . „Питам се шта су супружници рекли једно другом". ијејорменског порекла кавски. Шаумјан. (ј)еванђелски и (ј)еванђе- оски.). после било каквог знака интерпункције или после уметнуте реченице: у таквом положају треба га заменити наглашеним обликом Јест(е) или изменити ред речи. Јелада: јан (изворко: Вартабеданас чешће Хелен. јетко.је ушло у обичај. рода: та јерес. евангелистичка и (реће) еванђелнстичка црква. јерме нски једноставачии. једноипособни. Јержи не него Јежи (в. ген. као у равномеран. „Неодговарајућа исхрана. ипосатни итд. мн. реће евангелиста или еванђелиста (припадник евангелистичке цркве). јерес (ж. јеванђеље и еванђеље. те Јереси): Јеретик: Јеретнчан. егејски. Сјенкјевич (51епкјетсг). Види: су. код наших грађана јекзвски итд. безразложно усвојене у појединим уцбеницима математике наместо уобичајеног равно стран. (ј)еваиђељски. хеленски. најјеткији. л' да. Арменија итд. Хелада. Отуда је не сме доћи после паузе. Багдасарјан.).Јермен и Јерменин (мн. Не треба пијезика. ови бројеви биће у средњем роду ако се односе на мушкарца и жену: „Маја и Горан зазиру једно од другог".: в. јетка. употребљава се у разлога да се замемузичкој терминолоњују облицима Армегији за композицију н(ац). говора). Јевреји. етава (ставка). -истички. ЈЕРМЕНСКА ПРЕЗИОвн облици су поМЕНА заврптавају се требни пошто би скоро сва на -Јан Једноставни имало (нпр. Јеретички. је по мом мишљењу главни узрок обољења" . Види и ју. где је такво писање је ли: скраћеко је л'. Јеврејин и (ређе) Јевреј.). Јерменка. „Кривац за неуспех представе. Јежи (Јеггу. кисјан. једнакостранични. У че(Симоњан. Јелкн и јелци. Јелка (име). Јерменија.. један и други.. ХЕМИЈСКА ЈЕДИЊЕЊА.

јули. Јужнији. Као име аутомобила мушког рода. а најчешће и као назив ветра. Јуче увече погрешно. јужноморавски. јесте је данас много чешћи облик него јон. име). јужни.ју. се и код добрих пикозји. јевтиноћа. а он је тешио" (треба: а он ју је тешио). Јужно ледено море. Јурају). југоинфлација. Јоркшајр. облик -ији. и по речима М. РгвЕз). Јута. није (Нашла ју је.јероглиф: боље хијеро. в глаголским обликом је. а у Болем. по ЈУС-у. гушчиЈи. предност после су. лица) овчиЈи. али с великим / кад значи Јужноафричка Република).састављено: Југоисток. Облик ју уместо је гласничких група(нпр. Јозе: в Хосе-јн: овај придевски Јошаничка Бања: в. Јован онда реци). нај. Прије ју погледај па Јован Крститељ. југо-југозапад. јоркширски.). девојка и сл. јуче (ретко Јучер).Јоркшир (УогкзМге). књижевни карактер". Јонг (Ерика) не него Јест се још чува у Џонг. мада у том случају неки граматичари допуштају само ср. „Температура је упорна и тешко је снизити" (треба: и тешко ју је снизити). Нису доЗлатоусти (свеци). вати). јефтшији. не јефтиннјн. споју то јест и у Ј о г в е : . Југославија је некњижевно као што је некњижевно заборавио. Јужни Вијетнам (али: јужна Далмација. човечији итд. Јужни Словени. мада распрострањен. 103 Јужна Америка. а у ијекавском и поЈованка. (заменица 3. чин). јонизација. ЈУС. краткоузлазни. Јуче-прекјуче. јул и јуни. Југославија: акценат је на го. С цртицом ј}то-Југоисток.Јован Павле (папско глиф. допуштено и дезабрањују као гермачиЈи. Југошваба итд. Није ју видео). америчка савезна држава): не Јутах. (не Јураја. „Још је поред правилнијег увек га нема") налази дечји. данас обичније него јоркшир(ац) (прасе). Јурју итд. још лику -ији П даје једнако. јурисдикција. југо. Југопетрол итд. име листа). такоће у шаљивим сложеницама као Југофудбал. же јефтин. Југа. југозапад. јова и јоха: в. јучерашњн (обичније него јучерањи).Јужни пол. јула итд. сле других речи са Јованкин (не Јованзавршетком -је (нпр. најјужнији. Јужиословенски итд. јун. човечји. Јужна Африка (= јужни део континента. Хорхе и Жоризреци што јест. тражећи да се (али само пасји). врапможе се употребити чиЈи). јест. јер у стандардном штокавском говору силазни акценти не могу доћи на унутрашње слогове речи. Јованки. Јунајтед прес (ЈЈпИед. мачјн. Јуроиијен (ТНе Еигореап. Јужиоафрички. тако да још увек (нпр. али га пуристи итд. јоСтевановића „не моиизујући: није уобичаже му се спорити јено ион итд. сни и Херцеговини и јесенас: в. нпр. Облици без „и" су правилнији с обзиром на промену (јуна. ливада.. југ: в. лике је. суфикс може имати и БАЊЕ. х . У Хрватској се употребљава облик ЈерЈсалим (не ЈерусаИван Павао. јужна Еврона). . Обкаже и даље. Јурја. СТРАНЕ СВЕТАјуго. Јужноморавски регион. Јерузалем). вражји саца. -с • Иван Павле. јонизирати (јонизојест. вучји. Јобре реченице где је ван без Земље (енгл. Јужна Кореја. заменица сливена с владар). јефтиноћа. јужноамерички. Јужна Морава. не сматра се правилним. ради лакшег само уз глаголске обизговора. дат. али се данас допуштају и дужи облици. Југу. или само још. род. јевтин. Јурај. треба: синоћ. из Јуте ЏЈшћ. „Она је плакала. Дугосилазни акцент на сла. низам.

кадшто = каткад. Кантон. са1етооиг) значи нгра речима. дат. (цртица необавезна. Калемегдан. Казахстан. ближи је оригиналном изговору). Казабланка (СшпМвпса). калцијум и калциј. Каин (личност из Б и блије). в 0 в > п . па је боље к мени. казашки (не казахски). Погрешно се употребљава у значењу „збрка. мн. какав год (ма какав). не Карнеџи: погрешан је назив београдске улице „Карнеџијева". ка небу. ген. итал. у оригиналу је Карлови Вари (КагЊуу Уагу). чабар). у . какао. ген. кавги. рода). год. калајисати. карате ударац итд. -о (ИМЕНИЦЕ) кабаре (м. капричо (м. Карнеги (Сагпе&е). кабла. мн. дат.). презиме): не Караћоло. не канрићо. калијум и калиј. Каљарн (СоцИап): нагласак је на првом слогу. данас поново Камбоџа. Кар. КАЈКАВСКА ИМЕНА: В. изворном облику више би одговарало халиф или халифа. Кариби. прихваћено у П као облик уобичајен код нас. -ец. коју не треба употребљавати у општем значењу „паста за зубе". кантонски (не кантоншки). кабаљеро. Нагласак је на слогу ра. Друго је кабао.тове Вари. калијум-јодид итд. придев кабелски и кабловскн. карабинијерски. руско Камознс итд. мн. дат. какау).). казаљци. кадрови код нас означава целокупно особље неке службе или професије: није добро употребљавати га за појединца („Он је на ту дужност послат као проверен кадар" и сл. карнка. какавгод (некакав). ЦРТИЦА 3)Карачоло (СагассШо. калнф: уобичајено код нас. а кад тамо). карици. Кампућија или Кампучија (први облик. какаоу (према П боље него какаа. кавзи и кавги. каљуга. какав се употребљава и у другим европским језицима (енгл. год. рода. карактерисати: . какав-такав. кадгод (покаткад): в. мн. касина. Ка је уобичајено испред сугласничких група (ка прозору) а неизбежно испред к или г: ка кући. год како-тако. ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ (именице ж. в. карта. кадар. кабел. Карипско море. ка граду и сл. кабла ( = ведро. дат. каишарити.). мн. боље него Калимегдан. Камоенс Презиме највећег португалског књижевника. као год. канаљци. калрича (ср. карата (не карти). у Казабланки. каламбур (од фр. Казаси. карактерисатикарате клуб. кабаљероси: в.). дат. казаљки. Може се ипак задржати и одомаћени облик Камоенс. мн. кад год (сваки пут када). не карабињер. калцијум-карбонат итд. каиш. карабинијер. а ближе изворном изговору било би Камојш или Камојнш. кавга. казино: в. са). кадикад = каткад. Карло Велики. казаљка (боље него сказаљка). ген. к небу него ка мени. гужва. капучиио (напитак): не капућино. Сатоепз. Сатоех.ка: основни облик је к (без апострофа: уп. кабела и кабл. калодонт (погрешно каладонг) посебна је фабричка марка. каишар. фр„ итал. кабареи) ретко кабарет. какогод (некако): в. сплет" и сл. 105 канда (као да). каљузи. какаоа. кадли (= а оно. али: Кад ли ће доћи? кад-тад. придев кабаретскн.. капаљка. како год (било како). канџија и камција (у изворном турском облику је м). мн. према П транскрибује се као Камоис. како се тврди. Казах. карипски (не карибски).

мн. каталонски. квочки. и вкв. Кејт је енгл.). Каталонац. и фр. кауднљо (мало к: в.који јасно звучи. не треба га мешати с мушким именом Кит (КеИН). (цртица необавезна. Мао Це-тунг. дат. -анка. та два слога пишу се саетављено. кечига. кашици. дат. Кентерберн (СаМегоигу). Тенг Хсијао Пинг). Картажаннн. Нови ПР доггушта оба облика.). касина (врста граћанског клуба у прошлости) али казино (отмена коцкарница). Становници су Квебечани (не Квебешани). сохГпо) изговара са з. дат. Неоправдано је у ПР 60 „казино не него каснно". Изведенице: кастиљански. квалитетна роба). кијавац (неуобичајено кихати итд. ЦРТИЦА I католикиња. квалитативан (који се тиче квалитета. Кеопс и Хеопс. квебечки (енгл. квочака. Ова друга употреба без разлога је забрањивана (уп. Истовремено је дошло и до фонетских промена у односу на ранију транскрипцију: Мао Цедунг. па су раније готово у свим европским језицима спајани цртицом. катарка. КИНЕСКА ИМЕНА. квазинаучан. киловатсат. кембрнчкн. дат. нпр. не Кејзи. кврга. категорија: мува катсгорија.који је доброг укуса. карташки. кашика.Картагнна. рода. погрешан је био наш начин писања Мао Це Тунг. ТИТУЛЕ). Саре(ОИТЈ). кнмоно је м. оквалификовати. квалифнковати: в. у множини обично средњег (кимона). дат. не Кемпбел (у енгл. кечиги. кг (без тачке). не католкиња. Кембел. кијавица. не кгр. квазиродољубље итд. кацига. квалнтетан (који је доброг квалитета. звучан . Одавно устаљене облике не треба мењати. СатроеИ р се не изговара). кијатн. квалитатнвне промеие). саг1г\&%е). Према новој латиничкој транскрипцији „рш'јш". катарци. Кастиљанац. треба картриџ (енгл. кербер (строг чувар на улазу). ген. Други и трећи слог у кинеским именима људи чине целину. квалитетна музика и сл. квака. кваки. квази. Кеведо (ОиеуеФо). кертриџ погрешно. исправније би било кв. Пекинг (не „Бејћинг"). Хуа Гуофенг (ум. Кејсн (енгл. данас неуобичајено Картага. кнловат-час. Картагињанин. мада ПР даје „кимони". кациги. нпр. кврги. КВ (= квалификовани) и ВКВ (= висококвалификовани): пошто се великим словима у скраћеницама бележе само почетна слова речн. -онка (од Каталонија). катарза: придев катартичан (не катарзичан). не квебешкн. боље него каталански. Кембрии 'СатогШце). Кастнл>а (СозШГа) боље и обичније него Кастилија (према немачком). ген. картагииски. нпр. СКРАЋЕНИЦЕ МЕРА. кварц-лампа (с цртицом према П). катарки. укусаи . кентербернјски. в. обЈгман великог обима итд. изговор је Кебек). баитам категорија итд. Кербер (митско чудовиште). дат. В. будући да се реч у оригиналу (итал. Денг Сјаопинг (ум. Конфучије или Конфуције (не „Кунг . не Квеведо. дат. женско име (КаСе). која је на предлог самих Кинеза прихваћена код нас и у већини других језика. Џоу Енлај (ум. мн. Каталанац (према облику који постоји у романским језицима). Шангај (не „Шангхај"). Хуа Куо Фенг) итд. Не треба употребљавати квалитетан уз именице које не означавају материјални производ: није добро квалитетна утакмица. Кејнтауи (ентл. 106 Квебек. данас обичније него Кептаун. па ће остати нпр. Чу Ен Лај).•мстављено: квазиуметност. Оџеоес: фр. Сазеу). квочка.

клики. клизаљци. КеИН). ген. кићанка. не кино-апаратер. Кит (енгл. кинотечки. Црвеиа звезда. социјалисткпња итд. кино-пројектор итд. клеветајући. клупски (не клубскн). клизаљка. год. обичније него кихнути. киргиски (не киргијски).). В. „петнаесткиња" и сл. књижевнотеоријски. састављено у кинотека.). коабитација не него кохабитација. клизам. Кинтеро ((Јшпгего). клин-чорба.кловновски: ближе оригиналу било би клаун. „Хајдемо код мојих". кобојаги. об- . мн. Кјото (јап. ген. ко бајаги (одвојено према ПР) и као бајаги. књижевпо-језички (који се тиче књижевности и језика). СЛОЖЕНИ ПРИДЕВИ ко уместо као: в. кипио. прешао је у „Партизан". боље је употребити описни израз (изградња биоскопа и сл. коверат (и коверта. „Код кога идеш?". В. Исцрпна правила за преношење кинеских имена дата су у новом Правопису (тачке 124-135). код са глаголима кретања. куверта: погрешко је коферта и сл. кнпео. Ова имена могу се писати с наводницима или без њих. -кнња је наставак за жива бића женског рода: погрешно је . кнр Јање(без цртице: в. кинути. Кинески зид (у Кини). мн. падиграли су „Хајдука". Погрешно се код нас уобичајило „Клерк" (Гебл). или једнак номинативу (нарочито ако претходи предлог): навија за „Хајдук". мн. кино-оператер. књижевно-историјски (књижевни и историјски). острво). дат. они клизају. КЛУБОВИ (ИМЕНА). кииески зид (у пренесеном смислу). ват. клека. киијети.). али и клеветам. петнаестица. Книнска Крајина. али ни облици са „ов" не могу се сматрати погрешним.Фуце"). кипјела). кир Јања. не Киото. не кипити. клика. „Свратићу код пријатеља" и сл. С1агк. дат. клеветати. Киргизија. ген. клевећем. кнегиња (не књегиња).. мн. клопки. кино с цртицом: киио-програм. дат.. ЦРТИЦА УЗ ИМЕНА). кипети. тупел. клеки. гимназисткиња. КЊИЖЕВНИ ЛИКОВИ: в. књижевнојезички (који се тиче књижевког језика). томахавк итд. у клопци. в. Лао Це итд. Велико почетно слово има само прва реч (нпр. д ва н ае сткиња ".). дат. може се прихватити и Кјеркегор или Керкегор (изговор овог презимена варира и у данском). клижући. Кјушу (јап. клови. нобедићемо „Обилића". нпр. уместо дванаестица. клизати (се). куверат. Погрешно је бојаги. клопка. Ковиљача: бања Ковиљача (в. : изузетак је модискиња. клаун(ов)скн. С1агке). студенткиња. клевећући. нпр. Киргиз. Имена мушког рода која значе нешто живо могу имати акузатив једнак генитиву. трамвај. не Кејт. Киркегор је најтачннја транскрипција за данско КГегке$аага'. не Квинтеро. кићапци. кићанки. клеветају. Кнез Михаилова улица (без цртице према П). клуб. клизајући и клижем. САЖЕТИ САМОГЛАСНИЦИ. НАДИМЦИ.). клешта (екавски) и клијепгта (ијек. клишеи. когод (понеко). Код старијих англицизама често се наш облик управља према писању а не према изговору (уп. рода). они клижу. Манчестер јунајтед). књижевноисторијски (који се тиче историје књижевности). кипећс (ијек. кино-представа. Кларк(енгл. БАЊЕ). они клевећу. У изведеницама од именица страног порекла чува се завршно т. клише (м. клнзаљки. ко год (било ко). клима-уређај. Михаило. кинофикација је рђаво скована реч. не кљепгта..

при отварању пакета. комфорзн. -изација. Када се заменица односи на нешто неживо или на именице збирног значења (као иарод). колор фотографија. (цртица није оба. комоција није добро колац. малим словом „у значењу сталежа. или Кристоф (П): не комшика (тако у речКристофер.. -еа и коса-Со1а (компанија мунике. што је ницима САНУ и енгл. „пет запета три" или који пут. скуп који имам част да поздравим и сл. маја одржатн седница нз којој. коликоршег). где се могу употребити други предлози.комност: придев комвезна: .Н.3 . Није добро код које означава истовременост.. ПР бово јаје. последњи филм који је снимио. 110 Облик акузатива којег(а)/кога сме се употребљавати само за жива бића: човек кога смо срели и сл. изворно Со.„пет зарез три". Домаћи изКолмен или Коулмен раз је рачунар. која.. Односна заменица треба да стоји непосредно после именице на коју се односи. „пет целих три". кочеви.коминике. кошији. тј. који год (ма који). колца и коца.лик ]е у наЈширој употреби у савременом говорном и писаном језику.да су у краљевском дворпу терорвсти подметнули бомбу. који: којег(з). коме. на којој ће о лику преминулог научника говорити Н. ка). леколевка (ијек. у колевци. реч. сотколики-толики. не коминтент. дева комотзн. или после речи „Ваљеву" ставити тачку и почети нову реченицу: На њој ће о лику итд. кокочева. ЦРТИЦА колекционер и колек% ционар. безбрижност. „код отварања пакета". облик. прилпком пријема болесника. -нка. косфицијент и коефнцијенат. Колумбо. Кока-Кола. малних разломака. козји (боље) и козији. којем(у) значи исто и једнако је правилно као и когз. колнјевжерност итд. једно и друго је сукокошји (боље) и ковишно поред наше речи сзопштење). мн. уместо „Седница ће се одржати 14. и: у (са генитивом). мирзжџикома: у читању децика. врсте војске и сл. али је (енгл. постии. раз кома треба замекојигод (понеки). Уп.комитент (наручилац лабирати (не колзппосла). Козара: козарачки или козарски (мећу језикословцима постоје различита мишљења о томе који је облик правилнији)." треба: У Ваљеву ће се 14. Козарчанин. до или дативом. компјутор. маја у Ваљеву. великим „као етнички огранак". ген. за вечером итд.. компјутеризоватн. В. цртице: в. колапс: глагол је ко. изв . „код вечере". Уместо „Стигла је вест да су терористи подметнули бомбу у краљевском дворцу. Кристифор комфор. Треба коци и колци. првенствено због изведеница компјутерколоквијум и колоквиј.. боље удобност. колевки (ПР даје компакт-диск (или без и колевака). нпр. -еа (али и или фабрика). нити нашим речима: -год. Со1етап): не потребна и енглеска Колеман. компјутер (енгл.. КолумМатице српске. колор дијапозитив итд.. козак: према ПР. „код пријема болесника". ген. „код тога". сирзти). мора задржати облик који: предлог који сте поднели. која је експлодирала у току ноћи" треба: . ски. ЦРТИЦА 3).". Погрешно је -толико. колчева и комотност или још лаца. као именица од примн. допушта само комшијкз). кока-кола (пиће). рећи комодитет. нехај. колчеви. 5. бесмислено је тражити да се увек замењује предлозима к.

консеквенц(иј)а в. конвер (енгл. Скопље. бих. корозија: глагол је родирати. контра-контрареволуција.(будући да садрже кон. итд. -јка. користити годишњи одмор. Кордова.). боље него Кореанац. конјугирати (-овати). корејски. контроверза или контроверзија (не контра-). контраадмирал итд.). и зговор са з ( примљен из немачког) преовладао је у речима конзерва (-ативан. севернокорејски. реће копачака. мн. конгоански. Није јасно због чега П Р прописује „конзола (не консола)": у речницима се јављају оба облика. -анка. средства се редовно користе. У појединнм изразима. конс-. јер му нема замене. коришћење (кориштење) средстава. консеквентан. консистенција. Конављанка и Конавока. Све три ове речи. коикаван „удубљен". корзу. као и конјугација. из употребе глаголске именице с генитивом. И п а к. дат. не коитигент. као користити боловање. коордипирати). нпр. Конављанин. итд. корак-два. Уп. не бркати са конвејер преносна трака. 12 . контраобавештајни. конформизам. конс. пишу се са конј. конкистадор (шпански освајач): погрешно је конквистадор. ген. конзулат. предложени облици „Конжанин" и „коншки". -иста. не- ма такве глаголске основе). Ковфучије. кооперација (кооперант). копеихашки. мада је доскора сматрано за правилно једино „користити се нечим". Сопушг). конјунктура (не коњуктура). инјекција.) . конавоски и конављански. Прелазна употреба нужно произлази из постојања трпног придева (коришћен и кориштен. копејака или копејки. не концензус. корзо. конродукција (не „коопродукција"). и безличне конструкције. -истички (не комформизам итд. али се обично изговарају с гласом њ. -нца консензус. ЦРТИЦА 3). конзул. из Конавала. Кордобес: види в. Кцпар: в. Севернокорејац. Цртица (према П) само при удвајању. Копенхаген.и основу на / . ко- . копачки. једино се прелазна конструкција и употребљава. бисмо. конзуларни и другима. КОНГРЕСИ: в. не контактиратн некога. контејнер (не контенер нити контајнер). конвексан значи „испупчен". корзоу. у Конавлима. Копенхажанин. копродуцент. контактнрати с некнм. конфучијанац. дат. контрасастављено: контрареволуција. конјунктнв (не коњуктив). кореспонденција. консумира ти (-ација). ген. некадашња марка путничког авиона. КОНДИЦИОНАЛ: в. контакт црограм. нису прихваћени. Конгоанац. координација (координата. Кореја: Северна Кореја. корелирати је накнадно изведепо из именице корелација (у лат. нпр. кооптирати. корзоа. Коран и Куран. копачки. -ент. -ација). конз-: в. копејки.Конавли. сви ови облици могућни су само од прелазних глагола. мада би били правилнији. већина стручњака данас допушта и прелазну употребу овог глагола.је бол>е него конз. не коресподеиција итд. УСТАИОВЕ. Конго. консултовати (-ант.^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ контроверзан.у латинским ре- чима: консеквенц(иј)а. коначка. обичније него корза. конзнлнј(ум). користитн нешто. контрастни. коијунктивитис (не коњуктивитис). контрашпијунажа. конфучијански и Конфуције итд. кореански итд. консистентан. али се мора прихватити. -ирати. нпр. контингент. конејка. контакт емисија (цртица необавезна: в. мн. према ПР). Јужна Кореја: Корејац.

мн. -анка. кроз је саевим исправно у временском значењу. крлетка. али замена није увек могућна (нпр. род (из Котор Вароши). кроки. Коуто не него Кото (порт. Косовска битка. краткоживећи (радиоактивни елементи). мало к у историјским називима Војна крајина. у Котор Варошу). СпсгЧоп се изговара Крајтон. рода. Крека. космонаут. крајишки. кришци. Костарнка (СоМапса). Книнска Крајина итд. креветац. краста. кривуља и крива: ова друга мења се као права (в. кроз цео дан) или тренутак у будућности (доћи ће кроз две недеље). кохабитација (термин из фр. краткометражни (или кратки) фшм. крокија. кревеца. кофер. креиак.). Костолца.. краљевачки. Кошћушка (не Кошћушког). космички. што је албански облик). Крајина: Неготинска Крајина. Косово Поље (насеље). не француска). мн. накрај. крчки. Косовка девојка. не бити у праву. крепчи и крепкији. у Креки. крошји. ген.). Краљевић Марко.. политике). краткодневица. Косово: Косовац. которварошки. треба. ген. не кроасон. уређај). коска. -анка. Реч је обично м. кочни (нпр.. Косово поље (битка на Косову пољу). дат. краста (не красти). кратка прича је погрешно у значењу приповетка (буквални превод енглеског хког1 з1огу). ген. коски. крваритн значи првенствено пуштати крв (нпр. Није добро употребљавати га за ознаку средства или посредства. ие кра ткоживући. Уместо цена коштања предлаже се пронзводна цена. Крк. Имати криво погрешно. у Костарики. обичније него куфер. криво. „Деловали су кроз своје представнике" (треба: преко својих представника). крај: в. креи-паннр. Котор Варош [без цртице П). костни (допуштено у ПР као придев од кост) поред косни и коштани. . боље него краткодневница. крематоријум и крематориј. СоШо).. нпр. то). дат. Костолац. рана крвари). мн. Кошћушко (Ко$сш52ко). не крешчендо. Крчанин. крешендо. краткн метар: рђаво скован израз ум. коски и косци. у множини средњег (крешенда). лепо је. корушш Словенци.Корушка. боље него крајински. кројачица. Краљево: Краљевчанин. варати се. нек кошта шта кошта. Кричтон погрешно: енгл. али и кошта. кројачицип (в. боље него кочиони. мн. кремпита. препоручује се домаћи глагол стајатн. „Кроз своје стихове изразио је тежње народа" (треба: Својим стиховима . кревеци. грешити. мн. у Костолцу. Кочина крајина. у крлетки и у крлеци. коштати је из немачког. у Корушкој. кришака и кришки. котеџ. Косовка (не Косовар. не коабитација. рода (из Котор Вароша. кришка. крека (врста угља). Крајишник (становник Крај ине). боље него козмос итд. колико кошта стајање? итд. не котеж (реч је енглеска. Косовски бој (В. критеријум и критериј. -чица). а крвавити значи чинити крвавим. итд. било да означава трајање (кроз векове. кремшнита. По традицији је м. крастн: краден (не крађен). Окрваритн значи исто што и окрвавити. крајишник (граничар). -анка. краћатн и крачати (са истим значењем). Которварошанин. кроасан. ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈИ). космос. али се среће и обрнута употреба. ген. али се у новије време јавља и као ж. креп-сатен (с цртицом по ПР).

) ни „каф о р " (као у фр. „Позовите моју кћи". кула Небојша. крунскн принц: потрешно у преводима са енглеског или немачког ум. где. крошто (у споју зашто и крошто. дати име (нечему)". -год. куда. Не ваља га употребљавати тамо где је довољно и чувен. дат. кука. куд(а) год (било куда). КФОР. Акира (не Акиро). Купрешанин.). Крунска и Крупскаја (Лењинова супруга). курсеви (ретко) и курсови. кујнски: боље кухиња. културно-историјски (културни и историјски). крос. в. кума-Бранкин итд. не спада у књижевни језик. кромањонски. ген. културно-уметнички. кући уместо код куће. прскрстити може значити „променити име" (нечему). Тако исто. с глаголима мировања („Нема га кући". КФОР-а или К ф о р . Куросава. крушка. куга. кудгод (некуда). мн. Крупској. кроткији. у падежима с цртицом (необавезном. крстити може имати и шире значење „именовати. у падежима само Крупске. кћн. кујна. кутак. в. славаи или полуларан. сада крузадо). обредни' или 'око кога се ствара култ'. кум. Крупску. купе (м.поред бољег и правилнијег Ово је моја кћн). иајкроткији. Кумровец. крузеиро (бивша бразилска новчана јединица. купен. кртичји (боље) и кртичнји. кћери: кћер је акузатив (Позовите моју кћерЈ. ЦРТИЦА УЗ ИМЕНАу. крушака. куги. крушци. кукумавка. кум-Пере. „гроб Вукове кћи Мине" и сл. купрески и купрешки. кудикамо. нема одговарајућег домаћег израза). кротак. Ксснофонт. културно-забавии. дат. у новије време понеки граматичари га допуштају и као номинатив (Ово је моја кћер . не „кејфор" (као у енгл. Крупском. куфер: боље кофер. независно од црквених обреда. крушевачкн. -љанка. Крушевац: Крушевљанин. културноисториј ски (који се тиче култур- не историје). Изговара се као што се пише. кукавичји (боље) и кукавичији. дат. Кумровца. не Небојшина кула. кунстдрук хартијз (чврста бела хартнја за квалитетну штампу. кума: кум Пера. кума Браика. Кфора. ни зашто ни крошто). не Крупскаје итд. нашег израза престолонаследник. културно -просве тпи. с кума-Бранком. Кћи је искључиво номинатнв. кукумавкн и кукумавци. куки. кросови и кросеви. па је погрешно нпр. рода). боље него Ксенофон. култни значи 'који се односи на култ.кромањонац. курс: мн. мн. Купрешанка. то). множина (неуобичајена) куци. (к)ћеркица и (к)ћерчица. камо: в. . кћерка и ћерка (в. „Боље је да седиш кући"). Куран и Коран. Купрес. кумровачки. кухињски. дат.

-лац: в.. као к. леци. -љење. Средње Америке и честа и данас у ХрМексико. далај-лама пигау. а 5 и I увек су изговарани како се лама: в. јер нормална конструкциобухвата и земље ја у старијем језику. имена лреклањски. СШего као цији. рода. то). 118 т 95-98. Лацијум и Лациј (покрајина око Рима). гођавању лат. Хоратије итд. лезбијски. најљењи. и лат. Лахор (Пакистан). Љујорк Кикерон. љениЈИ. лежаљки. ле (1е) : француски одређени члан у насловима треба изоставитк (в. Лаутон не него Лотон ( аи§к1оп). Именица је леност (ијек.) али састављено у везницима доли. летос: в. осим као име фудбалског клуба. Види и: -ије. лањски. Цицеламборџили. ватској. Бар-ле-Дик (ВагАе-Оис) итд. ако ли итд. кадли. мн. лабораторијски. ое лајтмотив. требљава с акузати.ласо (м. лежаљка. НогаИш као ЛГет*> Уогк). најбоље је писати цео израз без скраћивања. не Лацио (1а2(о). не треба га замењивати латиноамерички (и латинскоамерички). ти јој значењу је шире од лажеш и сл. најленији и лењи. -с ли: одвојено (је лн. не облика Цезар. рода (либрета). ториј. ЈеГсезШ). рон. -ијка =.ЛАТИНСКА ИМЕНА. Ларуским Љвов. називу те земље. маћено име града. пишемо га као ле (не л ни л'): Ле Корбизје (1е Согкш1ег). у Лахореу (слово е припада енглеској транскрипцији и не изговара се). лнјеност) или лењост. Према класичном ти је лажеш). не: Лахоре. 119 т . Изван Ја Мапске. ген. мн. дат. Латвија је Летонија (не треба је бркати с лабораторија и лабораЛитванијом. вом (лагати некога. лежећке и леженки. По лагати некоме. лески и лесци. (римском) изговору с лаик. ЛД (лични доходак). да ли. ае као ШЈ. док се у Србији овај глагол уно. (а) некмоли. -ос. Саезаг нетској транскрипкао Кајсар.). марка спортод давно утврђених ских аутомобила). (а) камоли. не Лепен. -аоц и поједине речи.Латинска Америка. ! леи и лењ. -иоц. НАСЛОВИ). л ластавичји (боље) и ластавичији. најлењи. лане и лани. боље него ласои. лезбијка. лезбејка. -лење: в. леди је устаљен облик код нас. дат. била је јужноамерички. не Либертвил. Либертивил (Цкег1у\Ше). као ој. летак. ласа (боље него ласоа).). иајљенији и љењи. -онка. Латвијац. Стручњаци за Ламанш (код нас обичлатинскн отуда транно састављено у фоскрибују нпр. уско стручних текстоламборгини ( ат&огва не треба одступати §1пт. речи уопште Ла Рошфуко (1а Воскеговори П у тачкама /оисаиШ). Изворно. Ле .д. не Лејчестер и сл. у множини обично ср. ЛеЛавов је код нас одотонац. уп. Хорације итд. ленији. летелица (ијек. шта ли. не треба га замењивати са лејдн. Жан-Мари (Јеап-Мапе е Реп). неголи. лреклане Подробније о прилаи иреклани.Пен. лево-десно. ленојки и ленојци. то). \ Летонија је облик заснован на средњовековном лат. правилније би било л. где ли. леска. тиноамериканац. летјелица) и летилица: по тумачењу П (тачка 68 д) овај други облик није погрешан. лаички. у Лахору. на лежаљци. ленојкин. ласа (ср. боље него лезбејски. мн. Лестер (енгл. ланцисе увек изговарало зам. в. ијек. лијен. либрето: м. код нас обичнији него Латвија (в. лепојка. бн ли. ако се мора пренети.

обичнији него Литва (чему би лото: лотоа. боље него се никад не изоставља литра (ж. не Лужков. Лорка: боље Гарсија лисичји (боље) и лиЛорка (СагсШ Јогса. 121 . лиј. лозинки. Луци" данас је залозинка. не Лајам. лнЈлитијум и литиЈ. у лиги. у шпанском литар (м. луцерн- Лучано (итал. дат. 120 лутка-филм: боље луткарски филм или фнлм с луткама. ЦРТИЦА 7). локалпатриот(а). ирско везна. мада би одговарало литавски. наја (Правопис. в. 5шп Таиге!). у Лици (ретко Лаурел. в. Нагласак је на другом слогу. Луцерн (%шет). Лики). лнмеиш. прво презиме). лијте. дат. Лучија (итал. код нас. ген. не Лућија. -тски. лобања и лубања.). дат. -езонинг (кинеска про. лозннци. ПРАЗНИ ЦИ. Лијам (Патп. чл. лубања и лобања. не 157 б). НАДИМЦИ. в ЗАПОВЕДИИ ИА. Лоиез или Лопес (ЈЉЛијаонинг не него Љарег). ЛИЧНОСТИ У КЊИЖЕВНИМ ДЕЛИМА: Лужков не него Лушков. Луки (Вуков лож-уље: боље уље за облик „Јеванђеље по ложење. (енг.Лорел. лименци Француској). 1опф. Тиаапо). рен.лонгплеј: лонгплеј плоча (цртица није обаЧИН. старео). Стан или Стен винција). на лотоу (уобичајено. на лоту). мн. лијмо. в. лити: в. лужнчкосрпски. правилније било лота. -авка). -тизам. Лушков. мн. Репепсо. Лос Анђелес (ТохАпЛитванац. лифтбој. Лорена (област у лнменка. диционални су облици не Лос Анђелос. Лучиндан: в. литваиски. Литавац. -анка тра$е!ех). Лука. Лужички Срби. Не треба Литературна газета. СПОРТСКА ТАК.). в. сичији. Литванија. име).Лоиг Ајленд (Топе ЉМИЧЕЊА. не Лои лнменки. Лаутон. Лотон (Таи^Моп). не Лика. ген.лига. лу- дернскл: не шки. не Лућано ни Лучијано. ТисГа). писати ЈТото нити боље него Литературлото. лосанђелески.

обољење. љубнтељка. 123 . Љубичин. Мајка (= бака. дељење. јер је властито журнал). љуштити: љуштен. магрепски. Мавар. запаљење. детаљ.љ љ и ј . -сткиАфрика). Љаонинг (кинеска провинција). Маглајлија. људи жабе: в. гиљотина. не Лиаонинг. = иако). љубичица. не мајстор: мајстор Стева. Мађарска и Маџар итд. присвојни значењу складиште. љусака. љубичицин (в. -љење љага. мајМакбет. само магазин у значењу листа (али је Мајкрософт (М1сгокогг. мн. ма куд итд. љуљашка. оболење итд. љуска. паљење. У властитим именима. етап). мајчин. према савременом фр. љубитељки. мн. ген. не ма одвојено. Мапег изговара се Мејлер. љаги и љази. П Р допушта и љушћен. „био сам у Љермонтовој". мадридски. љутић и љутич (цвет). цвиљење. мајчицин: в. -ица. макијавелистнчки. име). портфељ. некоме. мн. глумица. фотеља. мађарски. енглеског МасоеШ). -чица магнезијум и магнезиј. СшИеПа Махша). Миреј (ШгеШе). ња. љуљашци. м Мађар. дат. скраћеница за метар). магационер уобичајено Мајлер (Норман). -ов -љење. стор-Стевин итд. поред емајл. на Мајорки. љ и л: в. В. покољење). Рамбује (КатоошИе!). као у речи Бастиља (ВазТ1е). м (мало. ском. љушћење. Мекбет. итд. старија транскрипција била је такође љ. дат. Правилно је само одељење. Француско И или Ш код нас се у заједничким именицама преноси као љ: фељтон. ма колико. стериЈ. изговору: Вијон (УШоп). мн. али је данас уобичајено ј . мајки (допушвара). ген. ген. ЦРТИЦА УЗ ИМЕМаглај: Маглајац или НА). ген. ка). а не оделење. придев мајкин. маглајски.. Магреб (северозападна макијавелнста. уеШ). будући да долази од речи колено (ијек. иекога. мазурка. мазурци. осветљење. (али састављено мада мазурки. Љубица. енгл. љуштење. с дугоузлазним а) има магацин и магазин у датив мајки. мајстор-Стеве. не нечега. мазурки и ма шта. -анка (не Мадрижанин). Љермонтовљсва улица или Улица Љермонтова: погрепшо „Љермонтова улица". (или магистеријум и магисве без цртице: в. мн. Неји (МеиШу) итд. Версај. мајци. -чица). Макијавели (МасМамагнезијум-оксид итд. Камиј (СатШе). труљење. -љев: в. Масина. љуљашки. ма какав. ма који. макијавелизам. Мадрид. без тачке као Мазина (итал. кољепо). дат. Мавра (не Маген. ревија. Маври (не тено и мајка и мајаМавари). дат. човек жаба. љусци. павиљон. непотребно поред изизговор к а о у енглераза часопис. маварскн. мајка. мађарон (мало м). мн. па отуда и емаљ (од фр. љубав: за љубав нечему. љубитељки. расали неправилно: треба прострањена али помагацинер (магазинер) грешна транскрипција: или складиштар. Је- дино поколење има л у екавском (ијек. Маглајка. мајчица. Магбет (по традиционалној транскрипцији Мајорка. Мадриђанин. Марсељ. дат.

малтешки. обичније је кључиво великим слонего махнути (се). на плакашета (фр. запоследњих година код рукавље итд. марка: дат. тапсћеИе). све је чешће вратак. Ниједан од предлоизазвано потребама жених домаћих израликовне обраде текза. Имам „форд".макро. Уп. Марбеља (МагоеИа). Марсељ (МагзеШе). Марсовац (у речнику): свакако је боље велико слово. по П боље него Марсеј. некен).мандатор је само онај ко издаје мандат (за графија. с придевом маркетиишкн. лику: Мао Цедунг. ген. Мали (држава). Писаки. разлога да се сматра манути. „застава 101". мн. маоистичкн. марака. марки. ген. Мала госпојина (празманекенка (поред маник). малијски. „боинг". манем. као завратак. онога ко прима манмакси. Малтежанин. као миии (в. у знапогрешним. Мендела. не ЧЕТНО СЛОВО. лаги. с Мариом. дат. дат. мати. вокатив Марија или Маријо. не првом слогу. вима. маслина (дрво и плод). Продао сам „москвич". мапекенМАЈ1А СЛОВА. раширена али погрешна транскрипција за енгл. оканити се (нетим таквим тексточега). ген. Нагласак је на Мандела (Нелсон). седника владе.манжетна: боље мансописима. не Марбела. мн. Марсељеза. искључиво малим словима (у књигама. марсовац (у тексту П 60). сложеницама: малокалибарски. Наводници нису неопходни. мас-медији. макрофото. БАЊЕ. В. директор „ Фолксвагена " и сл. Мао. маоизам. вокатив мати: у осталим падежима мења . Мао Цедунга (раније: Малта. маска. то). ка итд. „мерцедес". на Земљи. суста. маслинка (плод). као и повратко вима) ни писање исманути се.малтене (и малне).. итд.. Марију. ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ (именице ж.. „ронсон" итд. ген. мн. мас-медиј. В. Марсељка.Манчини итал. не: Возим „опела" и сл. „колт". Манћини. маскн и масци. оруквица. „пентрексил". мастан. У пуном обмало-помало. означава пре свега истраживање тржишта и вештину пласирања производа. Маом. презиме). треба Малага (Ма!а§а). Марио. И з -анка. ВЕЛИКО ПО. Уп. акузатив матер. масна. манекенње наслова и натписа ки.. и оманути. шпицама итд. маслинки. ча. рода акузатив је једнак номинативу: Возим „опел". Само са љ употребљавају се изведенице Марсељац. МигрНу: треба Мерфи. маски. строфа: мањ ако. макробиотисастав владе и сл. „калашњиков". марнца (полицијски аутомобил: мало м). као што чењу оставити (неније погрешно (у исшто). у Мазвати мандатар. За аутомобилске марке м.).). маршрута (обичније) и боље него марш-рута. „дрина". нпр. малопре и мало пре. тј. рода). МАРКЕ и фабрички називн пишу се малим словом (обично под наводницима) кад означавају предмет. веденице: маонста. није нас и у свету. маслинци. кроплан. мп. „марлборо". Није добро употребљавати га као синоним за рекламу. Матарушка бања: в. Марија. тима. Нема прихваћен у пракси. Мардок не него Мердок (в. мн. Маоу.. Марија. малосастављено у мањ да. дат. Малимањ (осим) без апоја.састављено: ма. Маоа. (Мапсшј). Марфи. Мао Це Тунг). љ. к а о и за називе становника држава итд. маркетинг. малопродаја мање-више. будућег предто). масно. Великим почетним словом пишу се кад означавају фабрику: штрајк у „ Ситроену ".

Није опрзвдано употребљавати енгл. у . Главни град носи исто име као и држава. Мердок (енгл. маћехи и маћеси. Менхетн (најприближнија транскрипција за енгл. махнитост (не маиит). мачеваоци. под утицајем енгл. машиики. мачака. дат. кад год је могућно. мн. МЕСЕЦИ (календарски). Матица српска. мерино: мернно овца. провладин (провладин лист). мачка. махнит. јер је реч сложена (лат. три. месец: два. -шки. месечев сјај. мекснчкн нли мексикански. машући (није дпбро махам. мада га ПР допушта). (Ипак. маћеха. Није добро „у петом месецу". иашим матерама итд. МапкаИап). без ј . назив ресторана). Мига"оск). дат. и тада је препоручљивије мало слово када се не мисли на само небеско тело. и дан. не Мардок.) Уп. Мендељејев: Мендељејевљев скетем (= периодни систем елемената). то55 теИа. медиев(ал)иста. мачевалац (не мачеваоц). мн. машинка. наше матере. прошло је много месеци (али: Неколико малих месеца кружи око планете). не о нечему. медијум и медиј (у свим значењима: ипак. У недостатку бољих треба. мерилац (не мериоп). не Мерлин. антивладин. пет месеци. Медичи (МеаЧс!): нагласак је на првом слогу.се као именице на -а (матере. мелбурнски.средњи век).деветом месецу" и сл. Миг- Љск. -урка (боље) и Међимурје. в. мера: предузети. менији. Мендела (Нелсон) не него Мандела. четири месеца.. него на његов изглед са Земл>е: излазак и залазак месеца. Меј (ентл. менн (јеловник). употребити описне изразе: „комитет за везу између влада" и сл. не него медицша. мерилаца. Мае и Мау). невладнн (невладина организација) лоше су сковани облици. не мелбурншки: в. Погрешно Мек Гроу. Маутхаузен (Маихкаи$еп). дат. Мерилин (МагНуп). медецински. мерино вуна (цртица није потребна). пун месец итд. матери. Мека. али и на Менхетну (јер је острво). махагони и мзхагопиј. мериоци. у значењу средстава масовне комуникације. мењати (неког човека) не може значити „смењивати" или „замењивати": погрешно „Марић мења Перића на положају директора" и сл. млад месец. медецина. а званични назив на шпанском је СшЛоЛ о"е МехГсо (изг. међ (стари илн песнички облик од међу) без апострофа (П. медицински.). него треба сваки месец означити име- . Мс 1еап). Као назив Земљиног пратиоца пише се с велнким М (путовање на Месец и сл. Мексиканац. Меклнн (МасГеап. али Меклејн кад је шкотско презиме: Фицрој Меклејн. месец-два. Међимурац. ген. међувладин (нпр. донети мере за нешто (или у циљу нечега). облик Мексико Сити (МехГсо СИу). не Ме. међутнм. мачевалаца. Мек Гро (Мас Сга\ч). матером. сунце. махајућн. мачји (боље) и мачијн. преовлађу- је облик меднј: тако и прндев медиЈскн). међусастављено у сложеницама: међупростор. Сјудад де Мехико). мн. међуљудски итд. медиев(ал)истика. машинки и машинци. мачки.). Мексико. међувладин комитет). Мекдоналд (МсБопаШ). према П. тачка 220 б). Међумурац. мн. у Меки. не Матхаузен. медневалан (средњовековни). -урка. Мекгро (МсСгам). ген. теАшт аеуит . машем. Мекдоналдс (МсОопаМх.. мн. менијз. -анка. махатн. Мећумурје. У Менхетну (као градска четврт).

ном: у мају, у
септембру итд.
В. и
ДА ТУМИ.
мета- састављено: метајезик,
металогичан
итд.
метак, мн. меци.
металосастављено:
металостругар, металопрерађивач итд.
метар-два.
мстеоролог, метеоролошки,
метеорологија,
не метереолог и сл.
метнл-алкохол или метаиол.
Метузалем (мало м у
фит7ративном значењу
„човек
у
дубокој
старости").
Мефистофел, боље неГО Мефистофелес.
мнгавац и жмигавац.
Мигел (шп. и порт.
М1$ие1); погрешна је
транскрипција
Мигуел.
Мидхат: према П, тачка 76 ф (3), у муслнманским
именима
Мидхат. Едхем, Субхија не врши се једначење по звучности.
Са т ће се писати само одговарајућа албанска имена, Митхат
односно Етхем (тачка
108).
Миклошич, Франц (П
допушта
и Миклошић).
128

микро- увек састављено:
мнкроорганизам,
микроклима,
микропроцесор итд.
Микрософт: не
него
Мајкрософт (в. то).
Миле, Милета (Мила):
в. -е
(ЗАВРШЕТАК
ИМЕНА).
миленијум и милениј.
Милешева (манастир).
милион: в.
БРОЈЂВИ
(писање).
милионар и милионер.
Милица, Миличии.
милицнонар И милиционер

милицајац,
фамилијарно).
Мплојнца.
Милош: вокатив Милоше или Милошу.
минн: према
П одвојено кад се односи
на одећу, нр. мини
сукња, мини костим,
минн мода, а с цртицом у другим спојевима (миии-голф, мини-серија,
мини-рат
итд.).
минут и мииута.
миражцика
(обичније
него
миражџијка);
дат. миражџики.
Мирча
(румунско
и
молдавско МГгсео), не
Мирчеа.
мисао водиља (без цртице према П, тачка
59 а).
миснонар (обичније) и
мисионер.

мнслилац (не мислиоц);
Михаило, Улица киемн. мислиоци, мислиза Мнхаила или Кнез
лаца.
Мнхаилова
улица,
према ПР).
МИТОЛОШКА ИМЕН А СВ пишу великим Мицкјевич (М1ск\ешсг),
боље
него
Мицкнпочетним словом као
јевич.
и сва друга: А ф родита, Јупитер, Те- мишји (боље) и мишијн.
зеј итд. У
грчкој
митологији, мећутим, Мишлен (МкћеИп), не
постоје и плурална
Мишлин, Мишелин.
имена
божанстава, мјузикл
(од
енгл.
као Ериније (ЕумегпчхГса! [сотес/у])
наниде), Горгоне, Хеспеглашено је на првом
риде, Мојре (код Римслогу. Погрешно је
љана
Парке)
итд.
наглашавати га на и
Пошто она означавају
(као бицикл).
само
одрећен
број младићки (не младићличности (обично сески).
стре), имају све осо- младотурчин, младотурбине личног имена,
ци.
па и њих треба писа- млажњак је фонетски
ти великим словом.
правилнији облик (уп.
Отуда и Музе (девет
пазити - пажња, воМуза; али мало м у
зити надвожњак,
пренесеном
значењу:
кукуруз
кукуружмуза га је изневерила,
њак), али је у пракси
песник ју је
називао
знатно чешће
млазсвојом музом и сл.);
њак.
Аргонаути (али: аргои
наути као заједничка млаз: мн. млазеви
млазови.
именица у значењу
млак, млачн, најмлачи.
„смели морепловци").
Млеци, Млетака; Млетачка република (в.
Митровдан: .
ПРАЗИСТОРИЈСКА
ИМЕНИЦИ
НА).
Млечани
или
Мнтровнца
(Сремска,
Млечићи ( = ВенециКосовска), Митровчајанци).
нин, -нка, митровачки.
Михаило и Михајло, млечан: с кратким е
Михаиловић и Михај(млечан,
ијек.
мљеловић (али само кнез
чан)
у
изразнма
в

као млечни производ,
млечна чоколада и сл;
с дугим е
(млечан.
ијек. млијечан) у значењу „који има млека" (млечна крава).
Млечни нут (в. НЕБЕСКА
ТЕЛА)
многоноштовани, мпогоцењенн.
многоуваженн {нови
П
не
предвиђа
растављено
писање).
много шта, много чега;
много ко, много којп,
много кад итд.
МНОЖИНА
ЈЕДНОСЛОЖНИХ И М Е Н И ЦА:
в.
ГЕНИТИВ
МНОЖИНЕ; в. -ови.
мњење је и екавски и
ијекавски облик, бољи
(према ПР) него мнење (екавски) и мннЈење (ијек.).
могућ и могућан (придев), могуће и могућно (прилог) имају исто значење.
могућство: по
могућству и по могућности.
модискиња је традиционални облик, без т
јер за разлику
од
других именица тог
типа (в- -киња)
е
постоји мушки облик.
П ипак сматра да ни
моднсткиња није погрешно.
модус вивенди, модус
Н

операнди:
мења
се
само прва реч (модуса
вивенди итд.).
можда. Није књижевна
употреба
садашњег
времена
у
значењу
будућег; „Можда га
нађем", „Можда престаие киша" (треба:
Можда ћу га наћи,
Можда ће престати
киша).
можебити (прилог, нпр.
„Он је, можебити, у
праву"), али: „Може
бити да је он у
праву".
мој: моЈег(а),
мојем(у)
значи исто и једнако
је правилно као и
мог(а), мом(е).
мол: с-мол, Ј~-мол итд.
(прво слово би по
правилу требало писати латиницом), обичније него це-мол, еф-мол итд. Према устаљеном обичају у музици, називи дурских
тоналитета се пишу
великим, а молских
малим
словом.
Ј п.
ДУР-

молилац (не
молиоп),
мн. молиоци,
молилаца. Молитељка,
дат.
молитељки.
момеитан и моментано
правилно је изведено од каснолатинског
тотепШпеиз У - спонп

тан од зропШпеих).
Неоправдано је у ПР
„моменгално,
не моментанб'.
момчад: не може увек
да замени изразе тнм
и екипа, због тешкоћа
у падежној промени,
у грађењу сложеница
(уп.
првотимац)
и
због
неприкладности
израза женска момчад.
М онпелије (Моп 1реШег),
не Монпеље.
монтажер је само онај
ко обавља филмску
или телевизијску монтажу;
радник
који
монтира
машине
и
уређаје зове се монтер.
Монте Карло.
мораторијум и мораториЈ.
мормон, мормонка, дат.
мормонки.
морфијум и морфиЈ.
москвич
(аутомобил),
не москвић.
мотика, дат. мотици.
мотка, дат. мотки, ген.
мн. мотки и мотака.
мото-: према П састављено кад значи
„моторни", нпр. мотопумпа,
мотокултиватор, мотонаутика; с
цртицом
кад
значи
, .мотоцикл истич ки",

нпр. мото-трке, мото-крос,
мото-јединица
итд. В. и ауто-мото.
мотоцикл (не моторцикл), ген. мн. мотоцикала или мотоцикла.
Мохиканац: нема разлога за писање малим
словом, пошто се фигуративно употребљава само у изразу последњи Мохикаиац.
мочуга, дат. мочузи.
мр (од магнстар) пише
се као др (в. то). у
енглеском
Мг.
је
скраћеница од т&ег
(господин), с великим
М и тачком по америчком обичају, без
тачке по британском.
мраз: мн. мразеви
и
мразови.
мрзак: мрскиЈи, најмрскиЈи и мржи, најмржи.
мрзети, мрзим;
мрзео,
мрзела; ијек. мрзити и
мрзЈети, мр зно, мрзила и мрзЈела.
мрк, мркиЈи, најмркији;
мркоцрвен, мркожут.
Мркоњић
Град
(без
цртице према П), мркоњићградски.
мршавити, ређе мрптавети
(ијек.
мршавјети).
муволовка и
мухоловка, дат. -вци.

Муза (у грчкој митологији), муза (пренесено): в. МИТОЛОШКА
ИМЕНА.
мунгос, мунгоса (животиња). ПР 60 даје
„мунго. мунга, мн. (по
шпан.) мунгоси", али
погрешно,
јер
реч
није шпанска нити у
шпанском
има
тај
облик.
мусака, дат. мусаки.
Муслиман,
Муслиманка, с великим М као
етнички назив (данас
Бошњак,
-киња); с
малим м у значењу
„припадник
исламске
вере". Придев муслнмански, када је употребљен у овом другом значењу, може се
заменити са
исламски.
мусти: музен (не мужен).
мучилац (не
мучиоц),
мн. мучиоци, мучилаца.

н

и и м. Промена н у м
испред 6 или п врши
с е у и з в е д е н и м
речима,
тј.
испред
суфикса: стан - стамбени, прехрана - прехрамбени, зелен - зелембаћ; тако и црмпураст (према ПР 60),
мада
за
завршетак
-пураст,
непознатог
порекла, није сигурно
да се може сматрати
суфиксом. У
с л ож е н и м речима н
остаје
непромењено:
једанпут,
ванбрачни,
ванпартијски,
странпутица,
црвенперка
итд.
на: погрешно „на управном одбору је одлучено...", „на редакцији смо говорили...",
„на месној
заједници..." и сл. Треба: иа
састанку управног одбора, у редакцији итд.
В. и: Цетиње; Иови
Београд; Ријека: Уб;
Умка; телефон.
набавка; дат. иабавци,
ген. мн. набавки и
набавака.

набнти: набиј, набнјмо,
набијте.
набоље.
на брзину.
навек; на вјеки вјеков.
навелико
(нпр. прича
се
иавелико),
али:
продаја на велико.
навече.
навити: навнј, павијмо,
навијте.
навише.
НАВОДНИЦИ.
Према П 60, тачка, узвичник и упитник пишу се унутар наводника „ако је реченица
под наводницима потпуно завршена", нпр.
А он га упита: „Када
мнслите
поново
у
Дубровник?"
Насмејао сам се и одговорио:
„Добро
сте
учинили."
Напротив,
наводник ће доћи пре
другог знака ако се
цитира само део реченице, нпр, Чувајте
се њихове
„ бра тске
помоћи"! - Бранко ту
прекида
стихом „да
он умре прилика је ".
У пракси ове правописне одредбе
нису
довољне, јер ће и при
навоћењу потпуно завршене реченице други знак ипак доћи
и з в а н наводника
ако по смислу
не

нпр. по тачки 56а Правописа. од Јорка. надалеко. на готовс. иј с к. наврат-нанос. В. нпр. не нагрижен. Мора се употребити друта конструкција: надајмо се. Погрептно је стављати међу наводнике сваки фигуративно или метафорички употребљен израз: у реченицама као Руководиоци треба чсшће да се „спусте" у базу. умеци као „рече он" одвајају се с обе стране зарезима или цртама. навро. накрети (= навалити). треба се надати. У православној цркви: зрхиепискол. шалну ми она. надесно. Путнике „очекује" киоск с освежазајућим пићи- ма." .припада тој реченици. нздбискуп (у католичкој и англиканској цркви): надбискуп од Кентерберија. надстрешница). наврије тн. док се само на крају последњег пасуса ставља завршни наводник. на врем. При навођењу текста од више пасуса треба сваки од њих почети наводником. стојаднн итд. Овако се пишу и индијанска имека: Црвени Орао.Зар је било тешко да кажеш „Извините. доћи ћемо на горе (. Паја Патак. Проклета Јерина. можемо се надати и сл.Мија Алексић. иавревшн (ијск. Сви сте чули за изреку „Мислим. Седећи Бик (боље него „Бик Који Седи". Ричард Лавово Срце. „ја ћу да се вратим. а оба дела навода (укључујући тачку. жаргонски или фамилијарни изрази. Личности из књижевних и сценских дела. према П).. и ПОЛУИАВОДНИЦИ. У речи наддруштвен пишу се два д. наврх језика).„Да ли би прихватили поскупљење" .. не архибискун. гристи. над(а): нада мном. нагнути (се): промепа као сзгнути се (в. нпр. Човек с ташном. стрипова итд. надлстати. погрешно као и „за надати се је". нагоре (у оба значења: „окренут је нагоре" и „час набоље. пишу се великим словом прве речи: Слушкиња. надз се (= над себе) итд. марица (полицијски аутомобил). надвоје. . нпр. везује се цртом (не цртицом). Хајдук Вељко. Математика је његова „слабз тачка" наводници су сасвим сувишни. лепз ката (цветови). Плиније Млађи. иначе испред безвучног сугласника прелази у нат-: иаткрилити. када су стални део имена. надвоје-натројенаддруштвен. имена употребљека као ознаке предмета добијају мало почетно слово: бсла рада. они навру. натчовек итд. погрешио сам"? У дијалозима.на веђе зло ). али: Пао је нз дно реке). пишу се великим словом: Душан Силни. надлећућп (не вадлетајући). то). наврх куће. Н А Г Р А Д Е : в. Снешко Белип. навријевши). час нагоре"). као његова замена". нанрх (састављено кад је предлог. . Н А Д И М Ц И и атрибути. наглас (= гласно). на време. ипак: са зла нз горе. надатн ее (је) да. Напротив. фића. ироничии. ОДДИКОВАЊА. нздасве. Деда Мраз. В.„кад би сами морали аутобусом да долазе на посао?" Наводницима се обележавају и шаљиви. Милосав . великим словом пишу се и остале речи ако су употребљене као властито име нир. надаље. нада ме (= над мене). бајки. дакле постојим".пита један читалад . Мајка Храброст. надно (као предлог. али: попео се на врх. узвичник нли упитник на крају) долазе међу наводнике: „Знаш шта". како се понекад погрешно јавља у преводима са енглеског.остаје непромењено испред с (нздско- чити. нагризен. над. али с таквом употребом не ваља претеривати. наврла. Надимак употребљен „иза личног имена. Први војник. надно улице.

на нарче. с краја на крај). наједном. (јер те речи не потреба: позвати телеказују да се објављује фоиом. на крај: одвојено када се крај може тумачити као именица у акузативу (Стигоше на крај пута. најзадњи могу се употребити као појачани облици од први. најлонка. -штај (што наздраво (= без боувек има смисао нелести. В. наједаред. наизуст. на мало. нпр. накратко. напитак. наовамо. иалево. иајволети: исправно у назнму. рати. према П. намртво. иај-: у суперлативима нажао. назрети: као прозрети надомак. среће се код најбољих писаца у Србији. најпоследњи. на јесен. За сложени везник иакон ШТО В . „Не излази ми на очи").најавити и иајава су це српске. иадрилекар. напола (али: на пола пута). нпр. значењу „највише волети". објава фоном) није добро. Не могу се В. наочиглед. накосо. . Послао сам му позив нажалост (састављено. т о ) . изненада. надохват. ген. на одмет. на дохвату. накрупно. најпрви. али: према П ) . в. изменично). наједанпут. телефоннрати. на очи (нпр. алн наизитд. написмено. није добро „надиотелевизијском речзад две године" и сл. иа изглед и наизглед надрн. В. стити. ТЈОЏДОШТО . потпуно заменити ни назватн (некога телеса објавити. дат. на несрећу. не пајстрожији. мада га ПР изрази новијег порене бележи). од Вука Караџића надаље. на душак {одвојено наиме (прилог). ужикла. надугачко. али: на наискап. придева који почињу са ј пишу се два ј : наждерати се. наиамет у значењу наизуст (научнти напамет). најлонкн. накркаче и накркачке (састављено по П). -нети. нику. нешто што тек предјавити се. последњи. ж. рода) и наочари (мн. накрнво. строжи. надуго. мак. наново.на измаку (одвојено ник. према речнику Мати. изменице (поред: нанадтрчати. саетављено). или м. на домаку. падати на памет (некоме). наздраво ме заболела рука). иначе састављено (Станује накрај села: То ми није ни накрај памети). стоји) нл са наговена здравље. мн. задњи. радо. (в. а употребљавају се посебно у раназад. ж. најјаснији итд. „Ја радим наместо тебе") али: „Стави га на место".пи(П допушта оба начишу се састављено: на писања). нанети: в. датив само наочарима. надстрешница. наместо (предлог. напици. назовнуметност према П. сасвим добро во. на око у дословном значењу. П Р 60 даје и наочи у значењу на изглед. нпр. надрипес. надри-. најјефтинији.надоле. Уп. наживо (састављено. најрадије. најлонки. на пакост. жденајјачи. на поклон.на мене). наниже. уназад. наливперо. наочаре (мн. мн. након је добра реч као и после. на зло. „привидно". не натс-. на ме ( . на име. напоље (= ван. намах.и назовн. одређености). најстрожи. наоко у значењу „на изглед". наизменце (боље) и нанадс-. назови-: в. Тешко је с њим изаћи иа крај. али: пастн. на њ ( = на њега). рода). наксутра и накосутра. сковани. на ноге. не иајрађе. жалост свих нас). на лето.

Народноски вијенац. Правопис допушта и употребу само великог слова када је оно довољно да отклони двосмисленост. Напуљ: Напуљац. СКРАЋЕна пролеће. нпр. јено према П). НИЦЕ НА -а. политански. мн. настун. натроје. властита имена): ВеНародноослободилаччерње новости. први наступ пред публиком и сл.наслага. ослободилачки рат ( с Талмуд. скроз-наскроз. на руку. \УеН ат 8опп1а%). одсто).потанко). Поред старијег значења напад болети или излив беса може имати и значење 139 коЈе одговара глаголу наступити (појавити се). осим ако се преносе изворно (ТУем Уогк Тппез. на нрсте (увек одво. насупрот нечему (не: нечега). наткомпензација итд. оци. пасукати се: промена као засукати (в. иаруку). како пише „л'Унита". не надч-: натчовек. чиоц). наслепо. насумце и насумице. . напуљскн и иа. циљно). Горка борба. наручилац (не наруна правац. поручити. Сувишно је „НАТО-пакт". „посвета Горског виј^нца". пишу се великим иаркомафија. наручиоци. наступ на сцени. наситно. наркоднпочетним словом прве лер. утовора наркосастављено: итд. мн. али: метни га наносс (= засебно). шиоц). нарушина прескок. „Напоље из собе!"). пошто је у скраћеници ^АТО (гЈопћ АпапНс Тгеа!у Ог%ат:аНоп) већ садржана реч 1гев1у пакт. натанко (. НАТО (НАТО-а. -итан. имена Нарцис). наслови се стављају међу наводнике или се пишу курзивом.на силу. то).наскроз. и ЗАКОна смрт (П допушта и састављено насмрт). нар\чнти:в. погрешно је нарцизам. НАСА: в. нарушнлад (не наруна прекид. Да би се разликовали од осталог текста. иатч-. на тему: в. не надк-: натколеница. -љка наскоро. МАЛА СЛОВА. Придев натовски (тачније би било натоовскн). докумената. натријум-хлорид итд. нагчулан итд. ка. и наранчаст. папразно (узалуд. натчовечански. НАТПИСИ МАЛИМ СЛОВИМА: в. напослетку. па претек. ноћи. Библија. Сан летње великим Н према П. нарцисина пречац. нарцнсондан (од на црилику. али: положио га~ је па суво. чланака. на пример. мн. књига. насред. наркокартел и речи (а у осталим сл. В. налрстак. беснаручилаца. на срећу. паранпз и наранча ( и НАСЛОВИ листова и часописа. наранџаст жевних дела. нпр. иа поље у дословном наруку (ићн иекоме значењу. нарциснзам. а не сарадник „Ле Монда". напрска. насигурно. речима само ако су народноослободилачки. дат. чланак у „Дер Шпиглу". гр. тема. иарушилаца. иа то. ста. НОБ. нпр. Тако се пишу и страни наслови (Њујорк тајмс. НАТО-у) или Атлантскн (Северноатлантски) пакт. на страну. нанротив. Велт ам зонтаг). на те (= на тебе). напред-назад. иаслази. насамо. Душанов законкк итд. натрнјум и натриј. и Наполитанац. на почек.историјског догађаја). натензне. на се (= на себе). књипоморанџа). како пише „Унита". В. насуво (и насухб). напрсци. Версајски угокао називи одрећеног вор. скраћено нарциста. насто {= посто. напросто. Није потребно преносити одређени члан на почетку ових наслова: сарадник „Монда * чланак у „Шпиглу". натк-.

(по правилу само латиницом) или ЕнБи-Еј. нафтни (иафтна поља) и нафтенн. на част. иачас (= часком. не аидим итд. не видећи итд. на уштрб (П допушта и науштрб). Ако после глагола или израза негативног значења. нахудитн не него наудити. нетакнут итд. лежатн наузнак) значи на леђа. н а V ч но ф а нта ст и ч н и. сумњати. „За губитке није одговоран само директор" (зависно од смисла могло се рећи „Није само директор одговоран за губитке" или „Једино директор није одговоран за губитке"). 140 НЕБЕСКА ТЕЛА. Одвојено је и од прилога на -ћи: не знајући. невелнк (= омањи). неевропљанин итд. неарапин. Месец. „Сви који су пратили развој догађаја не слажу се с његовим закључцима" (треба: Нико од оних који су пратили. наште срце: наташте. овај израз мора доћи после споја са + именица: „делегација с Павлом Павловићем на челу" а не „на челу с Павлом Павловићем".. националсоцијализам. научпотехнички (све спојено према П). не треба. В. како је требало. -иета.наузнак (пасти наузпак.) осим у спојевима нећу (нећеш итд. кула. Небојша: в. састављено.треба: да ночине. „Забранили су му да се убудуће никако не појављује у кругу предузећа" - треба: да се убудуће икако појављује. на леђима. и: не. међувладин. залепљена. Сатурн. суггротно је ничице (= лицем према доле). Пише се малим почетним словом. неандерталац. без страха да ме неко не препозна" . не дам. начнсто: бити иа чнсто с нечим. в. без опасности итд.).. неалбанац. несловен. те речи. Даница..накриво). начетворо (и начетвер о ) - навак-баба (ПР 60 допушта и наџагбаба). Н Е Г А Ц И Ј Е . „Излазим слободно.). В. С трпним придевом пише се састављено (непреведен.боље: да ће ме иеко препознати.) и немој (немојмо. на чистац.не слаже се. 1ЧВС: . негде и некуд: в. нахеро ( . иаучноистражиаа чки. нацифашизам. иебескоплав (или небесноплав). . великим словом пише се само прва реч: Велики медвед. или без страха. Јужни крст. не нафтин. никад нев прежаљеи.. СЛОВЕН- ски. -иста.. ие могу. „Спречили смо их да не почине још већу штету" . не велик али ипак довољан. невладин: в. сувишно је стављати негацију и уз глагол те реченице. не покварени али ипак оштећени. не дај боже (Правопис не предвиђа писање недајбоже). -истички. онемогућити. У присуству прилога само или заменице сви негација може довести до двосмислености. на челу. ГЕНИТИВ. према П Р боље него иачистац... односно: Од оних који су пратили... иаучностручни. никад непрежаљен. не слажу се сви с његовим закључцима). или Наредили су му. Ен-Би-Снне се увек пише одвојено од глагола у личном облику (не знам. немам (немаш итд.. долази зависна реченица. нн. итд. а ие прошивена. У вишечланим називима.. као спречити. немојте). али одвојено у поређењима: не овлажен иего потпуно расквашен. ни-.. нпр. где неголи. не бих. Шкорпија итд. забранити. Имена небеских тела и сазвежђа пишу се великим словом: Марс. и сумњатн... начуљити и наћулити (уши). неандерталски. Влашићи. З а Сунце.. Млечни пут. -истички. Земљу в. тренутно). Као ознака за предводника. нашироко.

иеалбанац. Јогурт. независш. Независимој газети (не „11езависимаје". ген. неколико. непостојано а данас се све мање употребљава у оваквим речима: инсект. артнкал. непристрастан (боље него непристрасан). немасно. незапошљеност. ненрименљив и непримењив. однетн. У данашњем стандардном језику та разлика се изгубила. у . неостварив и неостварљив. погрешно је донести. мн. неекснлоднран (неексплоднрана бомба и сл. несретник. села. према Вуковом тумачењу значе „мање од пет". немогуће и немогућан. иемало времена (али: нс мало него доста). „Независимајој". принети. неколике жене и сл. неколицииа се употребљава само за мушкарце (не за жене нити за предмете). незаменљив и иезамењив. неколики задаци). нпр. занети. недуг. коверат. неколнка села. рода (нпр. несрбин: в. нека или нек (пише се без апострофа). разиети. изнети. А је необавезно у речима на -кт. деликт. незапослен. креденац (боље и обичније него артикл. -сна. Немац итд. -рт. несрећан. елеменат. облик је доннјети. НЕПОСТОЈАНО а умеће се у један део речи страног порекла да би се разбила сугласничка група на крају. нпр. недалеко куАе. дат. ненасит и ненаситан (и незасит. Н Е П О С Т О Ј А Н О е: в. некн дан. иепрофитна организаЦиЈа). ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ. Најчешће се употребљава облик неколико. одпиЈети. -анка. инсерт. п неј е д накостран нчни. ненаситап). -нт: облици субјекат. немајки. Тргши придев . у падежима Независиме газете. тестамент обичније је него инсекат итд. Њемачка. В.који се не исплати. креденц). недалеко од куће. недеља-две. -сно. и непристран. неизвесна. а контакт. незаситаи). Независимаја газета или Независима газета. песловен. -ница и несретан. што је раније сматрано неправилним. немуслиман. нсизвестзн. -ица. жена) значио „више од четири".: ијекавски је Нијемац.независна (не независтан).. унијети итд. непрофитни (који нема за циљ зараду. ијек.. недуго затим. коверт итд. мн. ТРПНИ ПРИДЕВ. Облици неколика човека. однести итд. проЈекат. -о. недугачак. недостаци. али Њемица. немајци. акат или студеиат осећају се као некњижевни. понети. немасна. несрећник. ЈТитературна газета. немогућ. проценат добри су као и субјект. неретко. унети. -а. немали. пренети. несаломљив и несаломнв. недостатак. -ански. неовлашћен и неовлаштен. непроменљив и иенромењив. незамислив и незамншљив. неззсит и незаситаи (и ненасит. неки пут. -ец. неноколебив и непоколебљив. иезапосленост и (ретко) незапошљен. нсмастзн. разностранични: гломазне и лоше кованице уместо уобичајеног разностран (разнострани троугао). а придевски облик јавља се и у множини м. немајка. не недалеко Мостара. •нети: у глаголима донети. док би облик неколико (људи. ианети. немало затим.недалеко тражи предлог од: недалеко од Мостара. без обзира на број. незадуго (састављено по ПР). њемачки. командант и многе Друге имају само тај облик. концерт.) може се прихватити у недостатку бољег израза. немогућно једнако су добри облици. немадо. немала. В. разликовати од непрофитабилан . неизвесно. пронети. Ипак.

ниодакле. нечему? итд. неуместан. нигде и никуд: . мезамењује се са н: „Он ња се по падежима то ни не зна". -дна. низа треба: Досадашњи позид итд. безразложно). па ии онај низашта (низашто) и амерички. ни о коме итд. нећаки и чију љубав. У заменицама ништо): П допушта оба ко. зивима). ннгде незабележени нодаци итд. нит (= ни. -ни. то). однет итд. Уместо: прошло је) низ го„Досадашњи покушадина.састављено. Нимцович (Арон). чланак с иито и не зна. нећакнн. језику као и нисам. низ брдо у дословном значењу. с ким. нпр. ни за шта (ни за нн-. Уп. високо-. ниси итд. В. ни од кога незаборављен догађај." обичније је него „нимало незбуњен. Види и: фритис (запаљење буизашта. мећутим." никакав. ниско. ни за Једног итд. „Токао и свака друга лико пара ни немам" именица: у низу слупогрешно. нитрогенски јавља се у лошим преводима ум. изапгга. Испред не. у Нибелунзи. боље него низ чки у који је уложено (предлог) испред речи највише средстава. Глагол се бити н у значењу слаже с именицом „такође" кад је речениз: „Прошао је (не: ница одречна. па и онај амери. неалбанац. ниска. ниначина писања. ииједан. нигде забележени и сл„ што се коси с правилом о двострукој негацији. нисам низ. кога нешто чујеш. нијесам. нископродуктиван.. употрепримера). нисци. 145 . ни-. пи-. нпоткуд(а). „Низашта се наљутио" (= за ситницу. брега). Никољдан. Уп. низ ветар. низ воду. нпр. Не сме низ случајева. иједан донет. треба: Он чајева.. нимало: в. Није добро никад прежаљен. дат. по коју цену. Сашта. ни Један једнни пут. менљивог дела и пиоднесен итд. наки. ичији. никад непрежаљен и слични спојеви садрже одречни израз испред глаголског придева који је и сам негиран: тако исто и никад неслућена срећа. ген.. ннкакав. никоЈи. низантта... а растављено кад се чува значење речи ништа. нискокалоричан. однешен итд.) или донесеи. никл и иикал. Николаје(румунско Шсо!ае). ниједаннут. доннјет. одннјет међу ни (и) и проитд. -дно (али: ни један нн другн. у значењу мношоблик ии или нити тао. дат. допуштено је у ијек. Једино уз прилог нимало употребљава се и глагол у потврдном облику: „Нимало збуњен. мислиш ли ти н о нефрнт (минерал). не нејшенел. није потребан апостроф). Милан одврати. Никољдана и Никоља дне: в. Нимцовичева одбрана: не Нимцовић. азотни. ни од каквог. ни од кога. ни с каквим итд. азот. викад непрежаљен. Толико зом примера (не: / пара и немам. како је боље у прив лошком значењу. -сна. не Николае. Николаја. никад неостварене замисли. икоји. ни Један Једини). -анка. ннзбрдо (наниже).ишта. никшићки. -ни и -ски: в. гденемој. Никшић. никоје почињу са с или су дали резултата" з: ннза страну. ако и од нећацн. нити. немам. са низ се. велики број. -сно.. нн на шта. ни нето: као бруто (в. нешенел (гЧаНопа!.ннза. В. нискоакумулативан. не донеше се растављено: ни шен. ничији. ПРАЗНИЦИ. нећу. ни за нећнка." ји. икакав. Никшићанин. „Ми вас нн за шта не оптужујемо". нискорадиоактиван итд. ничим неизазване санкције. ниједан стављено писање сваи ико. нн. предлог се ставља из(ијек. кушаји. С предлозима се пише растављено: ни са једним. нико. -скн и нехрват: в. нитроген. нијеси итд.. нибелуншразличитнм енгл. књиж.

НОБ-у итд. нуззграда. Ипак. Новиград. нуззанимање. нордијски. Ниш. ноћзс: в. нуспродукт. ноктурно је м. сматра се да су бољи облици на -ција: консеквенција итд. нусиросторије. инјекција. ген. Нолти. Кад се односи на појам који није одраиије познат. ничији.). В.ниуколико(= нипошто). нужан (неуобичајено нуждан). (на пример).+ -је —* трње. новодошавши итд. н-ти и енти (ПР 60 даје оба облика под речју потенција). књишки облици Нишевљанин. В. -нца и -нција. иа Нови Београд(као: на Дорћолу. „тринаест (часова) и један минут". ни-. Новозеланђанин.(МГск?Јо11е). „04. нокдаун. носиљкн или носиљака. нордијац. Нишлија. на Карабурми и сл. инстанца итд. нокаут. дат. новине (дневни лист) увек у множини: данашње новине. уобичајено је само у пословној кореспонденцији. Нови град (градска четврт или општина). Нојшател погрешно. „девет нула пет". секвенца) данас се јављају само са завршетком -ца. мн. 1987". мн. ничице: в. нужна. из новииа. „Јавља се нови проблем". ни од чијег. БАЊЕ). не треба употребљавати одрећени вид овог придева (нови): не „Предложено је да се сагради нови мост". него „девет и пет". донеси једне новине (не једну новину). нити напр. ново београдски. нуззарада. у Београд) али и на Новом Београду. Нишлијка. наузнак. нпр. Новн Зеланд. нови век. В. Нишка бања (велико Б кад је реч о насељу: в. ~\ш. Новобеограђанин. нусприход. али: „Ни уколико добију средства. конјунктура. НУЛА. В. идем у Нови Београд (као: у Београду. НОБ (изг. Нови свет. носиљка. Новитрада (у Истри. нунциј и нунцнје. носиоци. 13. ии са чијим итд. Нови Београд: станујсм у Новом Београду. фреквенца. него се замењује гласом њ: три . Нови завет. новосаграђен. не Нолт. носом (боље) и носем. супстанца. . резонанца. поједине речи (лнценца. нуспојава. носови и носеви. новос глаголским придевима пише се састављено: новоизабран. нузсиецијалност. норднјка. ШгЈ'о1к слово / се не изговара. н + ј : ова комбинација гласова не јавља се у српским речима (изузев у скраћеници Танјуг). нон-стоп продавннца. 03. ДАТУМИ. нов проблем. Норфок: у енгл. Подравини). новозеландскн. Нови Винодолски (не Нови Винодол). носилац (не носиоц). -евљанка ретко се употребљавају. нобеловац (мало почетно слово). нон-стон.01 не треба читати дословно. нов.05. иуспроизвод. носилаца. У означавању датума. Уместо консеквенца. нон-стоп радно време итд. писање нуле испред једноцифреног броја. -анка. -с нпр. Далмацији. новооснован. и: ИМЕНА ЛИСТОВА. „тринаест нула један". Ознаке доба дана као 9. еи о бе) може бити непроменљиво или се мењати НОБ-а. у множини средњег (ноктурна). -нка. не на пр. каденца. носиљци. нос. нужио. него нов мост. асонанца. треба Нешател (МеисНа1е\). рода. неће наставити рад".

Кратко о се губи и замењује падежннм наставцима. Њу Делхи: в. Ием>сотое). Маоа. у граду Порту. њни (уместо њихов) није уобичајено у данашњем књиж. дат. За промену в. „Донеће се огапиран програм о заштити историјских споменика" (треба: програм заштите или за заштиту). Ипак. Уп. бироа. Русоов (ћошхеаи. Киро итд. дат.. Њу дил (НшВео). његова брата. њушци. Игоа (Ни%о. обично се пишу малим словом. У енглеским именима. Војо. Алда Мора. из Билбаоа. Његово величакство.). „Упознали су госта о стању у општини" (треба: сз стањем). језику. не Феншоу итд. њушкн. дај то Пери. њушка. ваш. Коизхеаиа итд. сакои итд. Делхн. његовв 148 Њено величанство и сл. могу имати двојаку промену: као именнце м. Немацњен и њезин једнако су правилни облици. Њуком (УеуЈсото. В. куртоазне формуле боље су (према П) с великим почетним словом прве речи. нпр. не Њукастл. мада ни мало њ није погрешно. Русоом. Скраћенице као њ. од Урха Кеконена. Иго. Њу Џерси (Иеу Јегзеу): тачније је Њу Џерзи. њ. Алду Мору. „захтев о укидању доприноса" (треба: за укидање доприноса или да се укину доприноси). Њукасл (ИексавС/е). до Борнеа итд. к. за имена на -ао данас се сматра да треба да задрже о: Мао. -шир. њихаљка. ау/ се изговара о. Ненаглашено о се губи: Алдо Моро. њиска. Страна имена са завршетком -о задржавају то о ако је у оригиналу наглашено (пре свега у француским именима): Русо. њисцн. Ни%оа) итд.: в. рода (од Пера. в. Његово величанство. Перин). Русоа. Његова светост. св. његову брату итд.. Симо. његовом итд. сако. о - • о: овај предлог се у новије време често употребљава где му није место. Данас се као правилни признају и много чешћи облици његовог. никада оу: Феншо (Ратпаж). Исто важи и за промену заменица њеи (њезин) и њихов. инјекција: конјунктурањегов је у старијем језику имало само неодређену придевску промену: његов брат. бироом. Зуко. Њуфаундленд (МеуфуипаЧапа). Њемнца итд. в. НАСЛОВИ.њ н>: в. њихаљци. мн. не Хемпшајр. Мек Гро (Мас Сгаме). Перо. не Њукомб. Именице страног порекла на -о код нас су готово увек м. Перов) и као именице нз -а (од Пере. Уп. нпр. према Женмин жибаоу. дај то Перу. сакоа. рода. Његова екселенција. Њу Хемпшир (Мек Натрхмге). . „Какав је ваш став о штедњи енергије?" (треба: према штедњи енергије). (ијекавски): . Њујорк тајмс (изворно: Меш Уогк Ттез). сакоом. њ. ген. бирои. Неке имају дуго о и задржавају га у свим падежима: бнро. Владо. Иво. Двосложна мушка имена на -о с дугоузлазним акцентом. Њихова височанства и сл. Моров. В. н + ј . Вајтло (~г7гИе!а\\>). Њено величанство. дат. итд. -о (ИМЕНА). -о (ИМЕНИЦЕ). Рузвелтова економска реформа). Џерси.

мн. Мада је у начелу боље узимати само домаћи наставак (ПР 60 даје фламинго. обрела. пшмпавзо. оболијевати. -ов. поједине речи. Мирослављев).. погрешно. фламинзи). Опсервер. обухватати. род). сценарио. Француско о1 код нас се транскрибује као оа (не уа). не Оберсдорф. торпеду итд. обоје је тачио). обретем (се). Обала Слоноваче (држава у Африци). род): обе. знатно је мање уобичајен мушки облик. преноси се као оен: Поепкарс(Ро'псаге). кнмони. ијек. кабаљероси и др. Обојица се употребљава само за два мушкарца. обоје: в. али именице страног порекла и оне на -ер имају само -ов (директоров. а код имена углавном -ов (Кишов. обога или обојега. торпеда.. у нечему). ту спадају и либрето. Код заједничких именица на -ш наставак је -ев (кошаркашев. и без обзира. обол>ен>е.. либрети. обеју. Коентро (Сот(геаи). иитермецо. Обоје се првенствено употребљава за мушкарца и жену. оболевати (не обољевати). обзиром да. студија. обама или обема (м. ескудо. кицошев). обема (ж. иајобеснији. обиловати нечнм (не с нечим. мајсторов. али и липов. треба с обзиром (в.. пезо(с). Од назива биљака граде се придеви на -ов односно -ев без обзира на род именице: храстов. а посебно: ауто. доктурно и друге. као и у ошптем значењу н једно и друго (нпр.. Фран- (РГОПСОГХ). боље него обухваћати. Ан- тоан соа (Ашоте). за лична имена допушта се и наставак -ов (Томиславов). -љев су суфикси за граћење присвојних придева (в. В. обрвати и опхрвати (в. обуиматн (несвршено према обуЈмити). крузеиро. Комбинација от. орахов. не треба ту реч употребљавати када је по смислу до- вољно и објавити. мунгос. торпедо. Милошев). то). обестаи. именице из ове друге групе најчешће прелазе у средњи род: торпеда. динамо. Именице шп. Жоенвил (ЈотуШе). облуци. обесна. Боало (ВоИеаи). они се обрету. Види: пезета. не Обсервер. Бушов.. брезов итд. обеју . Лероа (Јего() итд. мн. обесно. У множини. кабаљеро. изнети и сл. осим кад је у претходном слогу о (Кошев. саопштити. Крашов).објема. обесииЈи. трешњев. Индио(с). Јаковљев. оба. обрести (се). У ијекавском ће уместо обе бити обје. облутак. За биљке са завршетком р наставак је увек . обема . обају. синовљев (синовљи) и мужевљев (мужевљи). то).. ген. обрео. граде множину комбинујући шпански и наш наставак: гаучосн. обелоданити значи изнети на јавност нешто што се крило или заташкавало. обавити: обавиј. порекла. В. -љење. обавијте. објект и објекат. и ср. британски лист). син и муж имају придеве братовљеЋ (поред братов и братовљи). обрешћу. то). деверов). ако јој не следи самогласник. обуимајући и обунмљући. кимоио. обуимам и обуимљем. не оболење. -ев.нпр. а од цар придев је само царев. или порт. в. Именице брат. обоје. Оберстдорф. нпр. интермеци итд. објеката. гаучо.обнју и ум. обома или обојем (али најчешће остаје непромењено). Именице са завршетком р могу добити -ов или -ев (лекаров и лекарев). десперадо(с). за двоје деце или младунчади. фламинто. ум. Обзервер (Тће Оозетег. Наставак -љев добијају имена са завршетком -в (Кировљев. шпанско с не може се увек избећи: у појединим речима оно се код нас најчешће преноси и у једнину. обавијмо. оба. обзиром на. гринго итд. оа. либрета итд.

итд. појасеви.. само наставак -и. овлашћење ћа н дужа множина: и овлаштење. ова. низови). шетком с или з насорао . нагласак на њему кад -еви додаје се и двосу пољског или руссложним именнцама ког порекла (Маликао голуб. девској промени: Павдиви и сл. пути.Из тих података. про(ресоре Спалатин). данас су именице и стога у инструменталу једнине имају именички завршетак -ом: Чеховом.. звук. мена с овим завроци. -овати: в. где је готово Такав нагласак се исто тако уобичајена уобичајио код нас. Последњих година све је чешћа погрешна употреба заменице овај наместо тај.." боље је: . ви. овферитељ и ов(ј)еровитељ. „Из Шпаније нам јављају да је у овој земљи избио нов талас терористичких напада" (треба: у тој земљи).). чеЗа именице са завршаљ чешљеви. -ов и -ин. и пут.). то означава блискост саговорнику. Миљановим. Од именица на ред носови итд. прсти. -ови. овде-ондеоверач (овјерач) добро је као и овферилац. вати. Токиним итд. мада по пореклу присвојки придеви. нпр.овластнти: овлашћен и ко је уобичајена краовлаштен. јаворов.-ов: боров. соко Достојевски и сл. Изветавак гласи -овн (гластан број једносложсови. Заменица овај. јелен. -евна је наставак руских женскнх патдужа у генитиву: знаронимика (имена по кова итд. роду не осталих краћи об-ович. злоти. курсеви. Из ових података закључујемо. оми. Код већиоцу. -еви као наставак за множину додаје се првенствено једносложним именицама (бродови. инчи. Вокатив се може завршавати на -е (Хрушчове. Лењином. али Дошао сам овамо. -евич): не трелик. коњн. овај и тај. Чеси. најчешће треба употребити тај: уместо „Друштвени производ је порастао зз 3. као у м... вук... нпр. јеии мразеви. знакови и знаци итд. нарочито ако претходи титула (друже Брежњев. било блискост у времену или у мислима). овде и овамо морају се разликовати као и где и куда (в. Васиљевом. љава се данас само у Презиизразима као градски -овски. ба га мешати с преосећа се као застарео зименима на -ова. појас. Димитровом. крајеви) и двосложннм или тросложним именицама које губитком непостојаног а своде основу на један слог 152 (ветар . и краћа множина: гопа већина стручњака лубови или голуби сматра да га треба итд. -ирати.). то): Овде станујем. Лређите овамо. итд. односно извесну удаљеност од говорног лица (мању него заменица онај). али них именица добија неке добијају и -еви. нији граматичари одђаци итд. -евски.. изузетак. ждрали. а национални доходак за 4. -к (знак. првенствено код сх.. И када се заменица односи на садржај претходних реченица. Мада су конзервативзуби.орлови). лишај. та. Мења се по прикључи. Послали су их овамо итд. Стаљине) или бити једнак номинативу. или песнички. Суботином итд. црквеви оци. В. -ева.) једна. нпр. ово означава блискост говорном лицу (било дословно. зрак.). 153 . шетком увек имају Наставак -ови одн. крик итд. Томашевски. уколико постоји.ветрови.) и вим иравилни и уобимерне и новчане јечајени облици носединице (грами. заменица тај. ту спадају бијали да признају тај и имена народа (Руси. Николајевној сто очеви) употребитд. прснбвски. Допушта се ипак и придевски наставак -им. овамо-онамо.6 одсто. презимена: Васиљевим. Оци (умеловној. Презименз с овим завршецима. (али углавном само -овна. млазеви (поитд. данас су сасГрци. тен.

јер је посреди сасвим иста фигуративна употреба као у глаголима развијати се. вршити. огрубио. одједанпут. одморити. оголио. одбрамбен. иако је у њима изворни нагласак на трећем слогу од краја: Тупуркбвски. огладњела (не употребљава се више огладнити „учинити гладним"). одвијмо. да одморим") потлуно однсеја (заједннчка је неприхватљиво у именица у значењу књиж.Шта то). „дуго и мучно лутаодмила. одбитн: одбиј. потуцање"). обично се пишу малим словом. В . одлијте. језику. мн. словну службену форУ ијекавском: одјељемулацију назива". од када и откад(а). одвајкада. огрубео (ијек. отхранити. одерати: као дерати ( одморити се („ . оглупео (ијек.). уместо одмарати се. одједном. огрубио (по речницима ово друго би значило „учинити грубим").одмалопре. оглупјела) и оглупавети. одлијмо. вјела). одељењски (одељењска одмалена. одвртка. између. од данас од . оданно и одавна. одбијте. одмаратн. -вно. одалнска. тећи. данас са истим значењем као и оглупнти. одигравати се и другима. нпр. оврћи (овршити): в. у оба случаја одлнтн: одлиј. отцепити итд. огољетн. -ити. одискона. ње. одалнски и одалисака. одликоваи је орденом заслуга за народ I реда. одјашем. •ити. Уколико се испред два броја који означавају горњу и доњу вредност употребљава предлог од. одаевуд(а) и одсвуд(а). а и други када је потребно истаћи . одвртки и одвртака. мн. Колишевски. огрубјела) и огрубити. ген. оглупио. отклонитн. „Ево како су се одвијали догађаји" и сл.до. до 1727" (не „од 1642-1727"). одвијатн се. -ио. одједаред. не одељен. оголео (ијек. однетн: в. оголити. ијек. то). одбијмо. огладнио. -ити. -ити. одјахати. огладњети. има медаљу за храброст. одјела).применнти и на македонска презимена. оголио „учинити голим". заједница). одлетос ОДЛИКОВАЊА И НАГРАДЕ. огрубетн. т о ) и грепсти. В. одбитак. одалискн. оглупавјети. В. они однекуд(а). в 155 п р е м а п > . ски. огрубјети. дат. мн. огребати и огрепсти: као гребати (в. -нетн одјашу. одбипн. од Јуче. -вео (ијек. Колишевски боље је него Тупурковски. Легија части. -ио и оглупавити. не оделење. иначе испред безвучног сугласника прелази у от-: откако. одно или одјел (ген. ње. не одбранбен. од јесенас од јутрос. ген.остаје непромењено испред с и ш (одскакати. од милоште. одвртки. д о одељење. огладнео. „од 18 до 20 часова" итд. предлог до мора се пнсати словима а не замењивати иртом: „Жнвео је од 1642. одвезен (не одвежен). од лане н од лани. одвестн. нпр. Овај глагол се сасвим правилно употребљава за радње и збивања. одгрнств: одгризен (не одгрижеи). овчјн и овчији (други облик је лакши за изговор). огољела) „постати го". оглупјети. отпадак. Великим словом прве речи писаће се назнви који имају карактер имена. нпр. радите? Одмараод знмус мо". од. однедавна и одиедавно. огладнети. В. 154 одвнти: одвиј. „Идем мало Однсеја (Хомеров еп). одштета итд. Неосновзни су покушаји да се ограничи на дословно значење (одмотавати се). одвијте. Уп. дат. оголети. Таковски крст. „Лет се одвија по плану". оглупети. одгонеткш као загонетка (в.

оценити. а оживети. Пре- лазно се може употребити само с мушкарцем као објектом. „Измене закона оквалификоване су као нужно зло". одсвуд(а) и одасвуд(а). окануо.однос: израз у одпосу на понекад се злоупотребљава у порећењима. означити. него прошле године". оженио сам се њоме. од иочетка. одсвагде. одонуд(а). речници и приручници прописују оживити у значељу учинити живим. одхне него отх-: отхранити. оканила се. оценити. одстранити. оживио) некав дашње наде". одоздо и одоздол(а). окарактерисати. такоће одсвакуд(а). ожепио сам је. одозго и одозгор(а). ијек. одсећи. „ту разлику у значењу граматичари и језички пуристи безуспешно настоје да очувају у језику". Уп. оквалификоватн као. треба: означава као успех. „Треба оживети (ожив/ети) уснулу паланку" и сл. оценити. одсутност. Многобројни примери из књижевности и штампе показују. не отш-: одшетати. одсутан. одока (приближно. одушка. настб). допуштају само у значењу постати жив. где уместо односно треба рећи то јест. Уп. растављено у дословном значењу. оквалификовати. то). одсукатн: као засукати (в. оа оканити се. Озаза. нек се они окаие. одсести. од сада и одсад(а). одојче и сисанче имају оба значења. одсек. одсвукуд(а). одојак је младунче које још сиса (најчешће прасе). озелењела. „Окарактерисали су га као неискреног". „Оживеће заборављени обичаји".. одолевати (не одољевати). да се данас у оба значења употребљава само овај други облик. односно значи избор измећу двеју или више могућности („Црвеном и плавом бојом означена је топла односно хладна вода"). од онда и одонда. одетраг(а) = одстраг. одраније (не од раније). „У Лондону је интервенција означена прераном". ЈАПАНСКА ИМЕНА). означити. „Успех је оживео (ијек. оживети. ићи од реда до реда. одскора. оканио се. не: ожепити (неку). него и „Оживели (оживјели) смо трговину". оживити. одшрафити. означавати није добро са инструменталом („Штампа ову декларацију означава успехом Европске заједнице". не „нужним злом". одшкринути. нпр. одсуство. оканнм се. означена као прерана. одсуство итд.5 пута веће у односу на прошлу годину" довољно је рећи „. оженитн се (неком). озеленети. Стевановића. одреда (сви одреда). оканем. одснред(а). окарактерисатн као. по речима М. дојенче је беба. одпгуњати се итд. нпр. одш-. оженити сина (= наћи му жену). Сеиџи (не Сеићи: в. одштета. одушке и одушак. одс-. Уместо „Цене су 2. ипр. одушка. Стога се данас мора сматрати исправном како непрелазна употреба тако и прелазна: не само „Природа је оживела". озеленио. озелењети. отхукпути итд. Уп. не: оканути. нпр. мећутим. одолијевати. односно право и по дијагонали"). озелеаео. погрешно се употребљава за објашњење исте ствари другим речима („Креће се као краљица у шаху. . човек од реда и закона.. одштамлати. одувек. не „неискреним". означлтн. од синоћ. нек се он окаии тога. отприлике). о! (француско): в. Према општој разлици која важи за глаголе на -ити и оне на -фети ( . не отс-: одскакати. одсто (= посто. одречан и одричаи знзчи исто. ијек. од тада и отад(а). оживјети. под -ити). ијек.

олабавио.). мн. в. родни. ОПЕК. „око тога се доста раслравл>ало" боље је: проблеми са снабдевањем. ГЕОГРАФСКА ријих писаца и -кло ИМЕНА. код стаНЕ. -вела. дат. опортуи значи уместан. оловиа. ген. много је итд. мада у политичком речније руски изговор Арку: где год је могуће јол). олеапдра и олеандер. ИНСТРУМЕНТАЛоманути.). обичније је него омахнути.0'Кејси (0'Сахеу). опнаставак -кле (Периштина Савски венац. али се с том употребом често претерује: уместо „проблеми око снабдевања". који најбо. дат. дат. Грчка имеопштина: мало о. Панатинаикос. нагаћања о његовом преласку. омлитавети. о. изостављају: Хомсрос опхрвати је чешће него . омашки. Октобарска револуција. онесвестити (се). на окуци. МагЧаЊ . омашци. Сам. дат.ЕнеОрел. мн. превртљив. не успети. манути. ОПЕК-у. Ипак се -ос пише се састављено: задржава у двосложошцтепознат. о томе се доста расправљало. око (предлог) може се употребити и фигуративно. Имеораторијум и ораториј. омршавети: као олабавити (в. ву (оптималнији. на на -клес добијају општина Врачар. „нагађања око његовог преласка у Партизан". окраћати и окрачатн (са истим значењем). окука. (Перикло. -ом.Маропштес придевима цијал.„источне земље н јашњавање итд„ пренароди"). оправци. -вио. спрес (без цртице опруга. добијају -а: Леонцдас УСТАНОВЕ. УЛИстокле итд. Уп. не принципиј е л ан). Потемкин.Хомер. јан. омега. дат. Уп. општеним именима грчких образовии. оморици. дат. не овај придев не треба -шки. орјентисати. опраака: дат.а . употребљавати у комос. у значењу „изневерити. ген. Олимиијакос (нме клуба) у грчком је наглашено на последњем слогу. олабавјети. алн код нас се мора наглашавати Олимпијакос. олабавити. то)оморика. али: олабавелн конопци (придевски). Самос. ОДЛИКОВА. не зервер (в. кле. Помодна реч другим језицима.тезндар.орнјентисати (се). опаска. оловци. погоднији. Аепеах . према ГЈ). омеги. ке Оназис. оптималан значи нај.Ормуски или Хормуски ље одтовара. потребан: разликовати од опортунистички (који мења став према приликама. не 0'Кејзи. октобар (не октомбар). Опссрвер не него Об.Леонида. обичније него Род.Транији (према рвати). ген. мн. неспоразум око нечега. решееост. онесвешћен и онесвештен. октропсатн. оманем. нпр. В. 158 опредељење (не опреционално код нас и у делење). подбацити". ген. мн. олеандера. -вила (ретко олабавети. општеважећи Хиос итд. најименима код нас се оптималнији). Оријент екма смислу.орман и ормар. -1ч у лат. -ити. то). Аугиас ЊА. Тгшапш . 5ехш други облик правилСекст. Софокле. Аугија. ијек. нпр. итд. прикладан. О П Е К . ш. мада је овај . Онасис (грчко презиме). Хиј. -вјела). оппггепаострва: Родос. оправки и оправака. на на -ас код нас ОРГАНИЗАЦИЈЕ: в. Октобар (великим словом кад се односи на револуцију 1917). опаски (ПР 60 даје и опазака). орелскн (традија (мада се као уоби- . ТемиОПШТИНЕ: в. оловака. опрузи. треба је заменити са орнјент (у зиачењу одлЈ-тга. омашка. -ем: в.Аристотел. -ес у старогрчким паративу и суперлатии -ш. орден: в. олабавео. опасци. октоиод (не октапод). отуда теснац (мореуз). Аристотелес обрвати.

ијек. отћушиутн. остварљив и остварив. освешћење и (ређе) освештен. Шипки) кад се мисли на осовину Рим-Берлин-Токио у I I светском рату. Друго је освештење као старији облик од освећење (цркве и сл-). откад(а) и од када. осам стотина.). осећај се употребљава углавном у физиолошком смислу (осећај глади. острнћи: в.: уп. Освјенћим (0$Шест): не Освјенцим. док се у физиолошком значењу употребљава осјет. -ИТИ. али ослабелн мишнћи и сл. остриги и остризи. њежни осјећаји). -ити. ослабила.). остатак. осиједио. острига. остарио. ослободплац (не ослободиоц). „Ја га отпре познајем". отпацн. освестити (се). осиједити. иа основу обичније него на основн (нечега). осамсто. мн. отпити: отпиј. иапола итд. остарео (ијек. отпадак. ослијецјети. отпочетка не него од почетка. Осимски слоразум: тачније би било Озимски. осамстоти. основ и основа. Ипак. Кад је спој два предлога (у Правопису се о таквој употреби ништа не каже) боље је писати одвојено.): уместо једног и другог боље је осмогодишња школа. отприје. острузи. -ио. нпр. не осветлење. добитник „Оскара "• (велико почетно слово. отворено: в. -штење. Кад се говори о злогласном нацистичком логору. осиједјела): данас се готово не употребљава оседити. остаци. олабавити ослепетв. боље је употребити нем.ф. отпијте. које неки стручњаци не сматрају књижевнима. остарити. осамхиљадити. „учинити седим". не на нечему. мн.Д° пре недељу данаЈ_ отприлике. отпрве. БОЈЕ. ослободнлаца. Енеј). данас се разлика у значењу углавном изгубила. в. оскудевати у нечему или нечим. освјетљење). отпијмо. отићох. СиЗ. оседео (ијек. В . стрићц оструга. облик. . . ослепио (ијек. осам хиљада. отћутати не него оћутатн. -ила) „лишити (некога) вида". допола. остарети. одох и отидох. отпре. иежна осећања). него само осека. оседио (ијек. додира итд. ослијепјела) „изгубити вид". оседети. Оскар. пише се састављено као прилог. Осјечанин. дат. име Аушвиц в (АихсНтИ). Осијек. емоције (осећање туте. ослијепио. осиједјети. отпола (тако у речнику Матице српске. навошгаци нису неопходни). остарјети. ове две речи не могу се увек строго разграничити. утолико пре што је у хрватској варијанти стање сасвим друкчије: осјећај има психичко значење (осјећај туге. ТРПНИ ПР11ДЕВ. отиди! П Р 60 допушта и облике отићем. отечен не него отекао: в. отиђи. Осовина: великим почетним словом (према М. дат. осиједио). осветљење (ијек.чајени до!туштају и Аугије. осленнти. јер је назван по месту Озимо (ОхГто) у средњој Италији. З а имена на -1ш . осјечки. ОДЛИКОВАЊА. ослабити. топлоте. осјека (настало погрешном аналогијом према сјећи) не сматра се за правилан ијек.осленео (ијек. -анка. откако. отад(а) и од тада. В. силе Осовиие. ослабио. -ити. од пре недељу дана (У~~-. отићи: одем и отидем. освешћеи. а осећање у смислу душевног доживљаја. остарјела) „постати стар". В. осмољетка (ијек. откуд(а). нпр. мада га правописни приручници не бележе: уп. осмолетка(екавски). В. ослободиоци. остарио „учинити старим". мн. ослнјепитн. осим и сем подједнако су добри облици: овај други се употребљава само у екавским крајевима.

палаца (не паока). пет пари панталоиа и сл. в. -лац). видео сам га пар пута. Павлом. ВОКАТИВ. Пажанин. ТИТУЛЕ) В. Парижанин. ГЕНИТИВ. -ити. мн. тј. означити. оценити. отупити. офсајд замка (цртица није неопходна). и фр. Павлу. нарампарче. парампарчад. али се среће и код добрих писаца и не може се сматрати за тешку грешку. очевица. Пажанка. ген. Оченаш (молитва). очепити (стати неком на ногу). оцењен је као прнхватљив. пашки. пар. довољан итд. као и надати се да (в. В. -анка (Паризлија само у подсмешљивом тону). Употреба у значењу неколико (пар дана. оћелавио сам. али оћелавели старац (придевски). Париз: париски. Олимпијакос. папа (мало п. параноја. отцепљење (не одц-). оштроконђа. врло добар. мн. отупео (ијек. ген. кад се пишу нспод задатка и писмених састава. лет панталона (или петоре панталоне) итд. то). павлака. отцепити. парамилитарни (у преводима са ент. палачинка. образовати. очевици. мн. в. облшовати. боље је и јасније двоје паиталоне. Панатинаикос (име клуба: не Панатенаикос) у грчком је наглашено на последњем слогу. не Павловна. 01ДЕНЕ одличаи. Павлов. Уп. очврсла. Ана (балернна). -иоц: -аоц. параноидан (склон параноји). павлаци. панама шешир.) сувишно поред нашег израза паравојш.) није препоручљива. паранонк. -ити. В. ПАДЕЖИ: в. отупио „учинити тупим". у пар речи и сл. погрешно. Може се употребити синоним жбица. неприкладан русизам: боље је уобличити. паоца. отупети. боље него Пенџаб. лаиамски. Панама: Панамац. Уместо два пара панталоиа. палачинки и палачшака. отупјети. оћопавити. оћутати (не отћутати). Париска комуна.отуд(а). -оц(погрешно ум. Панамка. оцепити (цепнути. „с Павлетом" итд. паоцн (на точку): једнина је палац. Тако и оћоравити. Паг. Погрешно је „Павлета". . „Предлог је оцељен прихватљивим"). пакпапир. отупно. Шипки) писати великим почетним словом прве речи кад су изван текста. дат. Уп. и ИМЕНА ПАПА. очевидац. ударити). треба: оценили су то као клевету. очврснути: очврснуо. оцењнвати ннје добро са инстру- менталом („Оценили су то клеветом". отац. дат. оформитн. очекиватн ј е да-. Павлова. Оцеви или Очеви (празник): в. формирати. паљење. Панамски канал. офсајд: офсајд позиција. -снула и очврсао. Панџаб. • п Павао и Павле се једнако мењају по падежима: Павла. обичније него оштрокопџа. ИНСТРУМЕНТАЛ. треба (према М. параношан. оћелавити. али код нас се мора наглашавати Панатинаикос. лалачшш и палачшци. отупјела) „постати туп". не палење. отчепити (извадити чеп). панџапски (не -бски).

Пераст. Петровдан: в. мн. ваи). ретш1(у Шск (кази пасторака. Биоград. ниј. или према фр. бур". ЦР. дат. Руски облик овог имена. Мења се само прва реч: „Проглашен је за персону нон грата". нстељка. петогодишњи период. партфр. Пећанин и Пећанац. -истички. Пераштанка. дат. ген. мн. КП. порекла. Према изворном персона грата (радо изговору било би исвићен гост). пастрмки. стројци.перика. према П). ратиааипезета (доскорашња перпетуум мобиле. шпанска новчана јединица) и лезос (нов. пет-шест. пижама и лиџамз. нема партнерка. Петера. В. перушки и перушака. перепачји (бол>е) и пачији. пастрши и рећи или пеиал или пастрмци. пет стотина. нела (се). Уп. ген. пијте. петролејка. ген. Пећка патријаршија (великим словом прве речи. петорка: као четворка (в. Петеру.пејзаж. петољетка).ПАРТИЦИП ПРЕЗЕНТА: в. дат. не перпетум. пасторка. пет хиљада. патрнјарх (мало п. петељци. јарсн. Панџаб(се). не пи. и кад је назив административне јединице. пијапки. пећки. в. ген. једамаестерац. мада је запежоратнван: . немачки Петер. перфект и перфекат. паша: с цртидом кад је после имена (Ибра. петолетка (ијек. ген. СКИ ПРИЛОГ САпејоративан (реч је ДАШЊИ. мн. -о (ИМЕНИв нон грата (нежељена особа). ПРАЗНИНИ. Петар Велнки (руски цар). не Пјотр. перушка. петоро-шесторо. 105 ф Правописа. Пикаса или Пикасоа (према шп. мн. печурци. у множини обично средн>ег (пијаиина). пијанка. печурка. перушци. енглески Питер (Ре(ег). ген. пат позиција (цртица Пенџаб: в. пијанци. дат. треба узимати у облику Петар. из разлога који су објашњени у чл. пејодржано и у ПР. петролејци. пигмеј (патуљак). пеги. ген. персона правније песета и песо. пасторки. мн. петхнљадити. Паћино. дат. Петар. ци. ничана јединнца више каквог разлога нема латинскоаме ричких да се назива „Арапземаља) код нас су ски" или „Арапсковећ одомаћени обли-перснјски залив". Омер-паша Перл Харбор (Реог1 Латас итд. перуника. Петру (с непостојаним е). ниједестал. попијте. лат. пењала (се) и ТИЦА 3)петн (се). патри. искварено од енгл. пејзажиста. Нагоог). дат. ГЛАГОЛ. ЗАПОВЕДНИ НАЧИН. попи итд. дат. Печуј (данас ретко Печух) наш је назив за маћарски град Печ (Реса). мн. дат. Пикасо (РГсазхо). пијмо. пергамеПачино (А1 Расто). дат. словеначки Петер. не пергамеит и нат. мн. облику пежоратинерки. партпотребе да се узима у нерки. изговору). дат. патриПераштанин. попиј. перашјараха и патријарха. . ген. мн.). то). перестројка. хим-паша. В. мн. патрициј и патрицнје. полијмо.пењатн (се). нема оправдања за писање „Харпега. нијетет. печурака. Петер. дат. не пејсаж итд. петролејки. в. Пећ. дат. Петра. нени ударац): треба пастрмка. петсто. Пнгмеј (припадник афричког племена). перици. Пољски је Пјотр (Рхо(г). ген. мн. петељки и петељака. Петровац на Мору. перуницн. петстоти. ТИТУЛЕ). Пећанка. нијанино: м. петолетки: боље петогодишњи план одн. рода. пењао није неопходна.Персијски залив је традиционално име. пасторки пеиалтик. пео (се).

Плисецкој. мн. В. плавојки. „писана вежба". дат. пљеваљски. пљескам. ПЛЕМИЋКА ИМЕНА: в. племкиња (боље него племићкнња). нпр. пљуски и пљусака. дат. плусови и плусевн. пишу се састављено. ген. замењени с „писани задатак".произвољно је скраћена и спојена с наставком друге речи. маса. плавозелен или плаво-зелен. племенци и племеикн. Пљевљак. плавојки. „По који пут већ долазиш7". пиј. пловки. ген. пнхтија или пихтије. дат. Пласидо (РХасШо. не Плисецкаје. плаво-бео-црвен. планинарка. планинарки. кестеи-пире (с цртицом) или бол>е пире од кромпира. плавомодар. дат. у Пљевљима. Уп. малим словом и пнсати с велнкнм. кромпир-пире. плећкн и плећака. али плићак (са ћ). начињено по аналогији са стакленнкЈ лоша је кованица: основа пластик. ген. мн. пљачкв. (в. писатн великим. в. покаткад. пиштаљци. име): нагласак је на првом слогу. понеки пут (у значењу каткада). дат. Пиринејн (боље него Пиренеји. не Пијетро. дат. мн. из Шгаеваља. пиреа. али и с цртицама (пиши-кућн-пропалоЈ. Крупска.). плаштом и плаштем. Пјетро (итал. Прилози поиегде. дат. У значењу неодрећености пише се састављено. рода). мн. не Пијаченца. „Сви су дужни обрадити по неко питање". плутонијум и плутониј. Као термин из француске књнжевности пише се с великим П. писка. Плисецке. пловчији (лакше за изговор него пловчји). пингпонг такмичење и сл. плебејки). „Понешто је још остало". помало. планетаријум и планетарнЈ. ген. пиреи. речца по испред заменица пише се одвојено кад означава јединице у неком скупу (дистрибутивно значење). пљуска. повише. плашт. као назив сазвежђа такоће велико н у множини (Плејаде= ВлашићиЈ. плећка. мн. плаштови и плаштеви. плејбек. лодоста итд. пловка. плебс. плавојка. дат. пиштаљка. боље него пиктија и пиктије (у турском ова реч има х). Потпуно безразложно су у неким пгколама традиционални изрази писменн задатак. Према правопнсу. пластеннк (зимска башта од пластике. пљувачка. Р\е1го). Плитвнчка језера. племенка (врста грожћа). де. инсмен (поред значења које има у спојевима као писмен човекЈ значи у првом реду „исказан словима. Пјаћенца. оба у значењу плитко место. пљусци. ПортсмутПлисецка. према фр. боље него Плисецкаја. Плимут (ПушоШћ). плнчнна (са ч). пљачки. пиши кући пропало. дат. пире од кестена. погдекад. Пиринејско нолуострво. мн. плећки. ген. мн. „Сваком своме пријатељу донео је по какав поклон". пити: в. племићки. пиштаљки. зависно од значења (в. племнћ. не ваља је употребљавати уместо миоштво. ген. пљачка. пире (м. ЦРТИЦА 7). нпр. с малим словом једнако су правилни облици. пљескатн. мн.мингпоиг (састављено према ГТ). плејада означава мањн скуп људи или пред- мета (првобитно седам). плавосив. ио. покоји пут. пљувачки. боље одвојено према П. плебејски. дат. 167 . плус: мн. „Тек се понеки слушалац јави". пљешћућн. писмена вежба итд. Пјаченца (Ршсеша). Пљевљанка. планинарки. писци и пискн. Пљевља (множина ср. плебејка (дат. пљескајући и пљешћем. написан". плебејац. шп. и с(а) + ИНСТРУМЕНТАЛ. плеј-оф (с цртицом према П). тако и у изразу мало-помало. БОЈЕЈ.).

мн. поваздан. подвијмо. аналогно глаголима истаћи. подбрадак.. повоци. подјелак. поготово и поготову. ијек.. него и по једанпут. повлака. под. подносилаца. 169 .. „Писац жели да потцрта негативност својнх јунака"). подјелака. мн. погрешапобијте. потхват итд. ни по јада. под небом (одвојено према П ) . ген. подиока. не употребљава се више побледити . пода њ (= под њега). ПОГОДБЕНИ НАЧИН: в. дат. -ити. мн. подк... по дражаваоци. подноћ {= касно увече). Ови глаголи могу имати и пренесено значење. мн. Исто важн и за глагол потцртати (нпр. подиоци. паглашавати: правилне су реченице као „Подвукао је значај овог дела". поводац.. поврх (предлог). подијум и подиј. пода се (= под себе). по трећи пут итд. подражавалац (не подражаваоц). подвући. поболевати (не побољевати). у погледу (нечега). подеоцн. подписка. Чува се цело у речима поддијалекат. подбухнути. поверилаца. то)пода мном. нодлога. подносилац (не подносиоц). мн. употребити и предлог погоци. поболијевати. подвлачити. понеки пут. подбуо. „Подвлачим да није било никаквих сукоба" и сл. ногрешка.. подражавалаца. где се може погодак. поготка.(ијек.. подеока. иначе испред безвучног сугласника прелази у пот-: поткрадати. поглавник (мало п. нодп.не него потк-: потконтинент. боље него подбунути. потпуковиик.остаје непромењено испред с и ш. В. ПОДЕЛА Р Е Ч И НА КРАЈУ РЕДА: в. потпуковиик итд. побијмо. подбраци. новерилац (не повериоц). иа повоцу. итд. опасан ло (некога. дат. подмлатка. побледео ка. поводом или рећи у том погледу. Такоће: подељак. н о ву ци . поводом (нечега) и у Исправна је употреповоду (нечега) једнаба по у спојевима као ко су добри облици. бих. подвијте. побледети. подаци. јунак и по. подлози. подмлаци. побогу. мн. поткраљ итд. податак. покоји пут. нобити: побиј. поблнједјетн. поблиједио. смо. подиосиоци. или подјељак итд. повити: повиј. З а ту забрану досад није дато убедљиво образложење. подједнак данас значи исто што и једпак. Уместо дискусија по првој та чки дпевног реда. утолико пре ПЈТО се допушта не само по други пут.. Облик по први пут обично се сматра погрешним и захтева се избацивање речи по. поделака. мн. мн. подбратка.не него потп-: потпалубни.. бипб (= пола): два н по. ген. по питању {нечега) боље је употребити предлог о. подељака. под богом (одвојено према П ) . Ијек.. поделак (не подеок). потценлти. под јесеи. подмладак. без по муке.. повести: повезен (не повежен). последице по. нешто).. Уместо по том питању.(в. повијмо. подвитн: подвиј. за. РАСТАВЉАЊЕ РЕЧИ НА КРАЈУ РЕ ДА. дат. У правописној терминологији обичнији је израз црта.. повлаци. нагласити.. користан погдегде. мн. погдекоји. нодлистак. подбула и подбухао. потчинити. мн. ЛЈтетан по. в. утолико боље по. подђакон и у речима на подт. по.. боље је о првој тачки или поводом прве тачке. поблиједјела).п отегни. подлисци. повериоци.учинити бледим". мн. подбухла. ТИТУЛЕ). опасност по. подбрадака. повијте. погрешци. истицати.

хумаиизам. иодстажео. „Подунавка" -ити. данас је дефинитивно ушло у књиж. пожњевен. потхват позиавалао. мојсијевац. -но. полијмо. покадшто (код старијих писаца обично покашто. језик. не потш-: подјући). В. ваоц. овнх пола годиие. ноимевце (боље) и поименице. што Правопис није уважио).не него потч-: познам. Пожежанин. покоји (=понеки). подошло ми је под ружаљем. употребљава као сунодухват и потхват.подруку: у ПТ је изо. уместо „странка хваћати. -олошкн и политолог. по једаипут. Визитзеленио. у Пожеги логији с другим при(обичније него Пожелозима (нпр. Полинежанин.не него потх-: и сл. В. -ео (ијек. али по ака.поента. Република. они пожњу. П О К Р Е Т И (културни. ног глагола позпати). в. Уп. подц. добро. покријте. подтема. познаш. али: по који пут већ долазиш? Свако ће дати по који динар. ово. стрек итд. појасеви (ретко појасови. уметнички лравци. 170 поиздаље. што потчииити. подленити „учннити зелетексг. политолошки. за „Аутономна покрајина Војводина"). надреалиста итд. (не подч. не поаита. 171 . пожуПодунавље. позеленео подсетник' илн 'ствар (нјек. потчовек су облици од свршеитд. Покрајниа: велико П (необавезно) ако је скраћени назив за одрећену покрајину (нпр. мада би правилнији био ср. покријмо. верски). Не карта је посетиица. појаснити: глагол Н О В И јег датума. може се употребити у смислу „делимично објасннти. Подунавац. појаси). подпим". познајеш итд. пожњевшн и понар. политнкант. (уместо један и по.Пожега. Славонсати као једну реч у ска Пожега. политнколог. пожешки.) а та- ко исто и њихови припадници: илирац. по једном. полазитн за руком: в. потцентар познавати: познајем. подстнцај. (Али: пожњети и пожети. поћи за руком. покаткад. нолијелеј (велики свећњак). модерна итд. позпајући (не лознаваподш-. „режим" подх. наруку) зи). стилови итд. -гија. подпожњи. по. протност од опозиподухватати и подуција. -љење. Подуодн. нолнвнннл (не полувинил). пишу се малим почетним словом (хришћанство. употребљава се позеподт-: лодтачка. полиетилен (без ј јер су сложене речи). потценити. полијте. учинити јаснијим". навки). потходник. (часопис: дат. не познаитд. политикантски. -тио. појас мн. -ансвакако га трсба пика. политологија. појефтиннти (обичније) и појевтинити. покрити: покриј. политикантство. пола два. политички. друштвенн. подшишати итд. позелсњетн. Полинезнја. они пожању и ку.) пожњем. ложутити. полинежаиски (боље него полинезијски). пола: целих пола сата. тјети. реформацн ја. итд.не него потц-: познавалаца. ти се подруку.) својевремено је осуђивано као германнзам. ПОЛНТН: ПОЛИЈ. покољење). добрнх пола мииута уобичајено. поза подсећање'. род: цело. полиедар. Исто и ложутип. мн. Ужичка изразима нћи. тети. познаваоци. барок. -анка. пола пет итд. рационализам. шити. позеленеподсетннца само у ти • (ретком) значењу позеленети. пожњео и посмевати се. подсетити. држаПожега. обреновнћевац. -тјела) Подунавка (дат. марксиста. воколење (ијек. четири и по итд.к-. пожутети. стављено. полиандрија. ие потс-: подимператив пожањи и свест. на власти". илнрски покрет. -њела). поджевши. -ки и позиција се погрешно -ци).

поп-рок. Освјенћим.: полу. Кошћулубрат. Шлеска. портпарол. у Помпејима рочито за објашње(у лат. Поп-: в. понова и поновио. наПомпеји. поново. полу-Мађар. портретистичкв. н>е значењз неке рода) или Помпеја. мало-помало.помоћу нечега или с тарбајтере'". ген. -иети. само ако друга реч почиње великим сло. данас је 'Дон КиСпој уз помоћ боље хот'". В. помоноструких) апострофа. поплавјети. помоз' навода нешто наводи. . не помфри. по правилу. помужен). у помоћ'Зорки' не воле 'гас. порно. рода. -ски. полузваничан. нолутка. понеки. ноправка. дат.: боље средином. попвем (се). 6. шко. у изворном језику. ген. поправци. мн. синоним за папу): погрешно је поитиф (према ентл. В. дакле њихову употребу „као „Мерили смо (с) поблажи вид издвајамоћу инструмената". дат.првосвештеник.помодарка. по подне се пише растављено као одредба (недељом по подне. 'тамноцрвен'.попевка. ПОЛУНАВОДНИЦИ. боље него у правилу. . диловапомустн: помузен (не ти 'препродавати'. мн. нопиштавач и поништивач: в. у виду обичних (јед. ња неке формулациали „Мерили смо уз је (уместо наводника помоћ лаборанта". понтифекс (лат. попетн (се). Порги и Иес(Рог%у ап/Ј Везз): не Порџи. пореци. поплавео 173 (ијек. ЦРТИЦА 3. Шчецртицом {према П) ћии. Хаџи. портретиста. рж. (од фр. поплавјела) „постати плав". С тар. нпр. понекад. довином XIX века и ПОЉСКА ИМЕНА.половнном месеца. не попењем. јер се лакше мења по падежима и боље одговара изведеницама лортретски. су наглашена на претполоннјум и полоииј. -нти. је множина м. бордо Помпеји. полуфинале: ср. поредак. попола (нпр. попевци. попењао. полутки. ваш чланак „Зашто у помоћ: в. порво-часовис итд. роттев /пШ). дат. поправки и поправака. попео сам (се). ген. мн. понети: в. но се употребљава у множини. финале. попитн: ПОПИЈ. попвјмо. нпр. портрет и портре: препоручљивији је први облик. полиЈте. понашање: неоправдаВ. В. по први пут: в. поп музика и сл. помало.састављено: по-јевич. последњем слогу. по. сваког поподвева). ломајки. увек сл. поп-рок музика. ропН/ех . помфрија. каже овај уметје применити на људе ник. -ивач. даје и полутака). Понеки се ве слажу с тиме. дарки. Не употребљава се поплавити. мн. портретиратв. облику). П предвиђа и него на ствари. понеко (нпр. дат. поретка. (цртица необавезна) али: поп-арт. али: Свако је добио по неку [= по једну] иаграду). помфрита ген. попевки и попевака. по. ноп: поп певач.„Моја помоћу нечега (оба омиљена лектира и облика су правилна). Запањио ме је род ни помозбог. љавају кад се унутар помози бог. ген. у шест сати по подве) а састављено кад је именица (недељно полодне. чешће него мушког. или подвлачења)".с цртицом: порио-филм. мн. цело полодне. по прилнци. вом. бог (поздрав) али: ви нпр. поплавво. поодавно и поодавна. дат. поплавети. помајци. делити попола). мн. Уместо „Таква понашања не могу се више толерисати" треба рећи такво понашање (таква пракса) или такви постуцци и сл.помајка. Пеполуфабрикат итд. понаособ.Пољкиња и Пољакиња. полутки (ПР помфрит. помање. у речи. помообавезно се употребдаркн. „учинити плавим". Јежи. полу-Фрапцуз.

шест месеци после". поеред. одвојено. Сипћа! Куњал. Имена са завршетком -ејга. а пћ . Отуда би најприближнија транскрипција била Соареш.Карваљо. мада се и овај други може прихватити због дуге употребе коју је имао нарочито у западним крајевима. по среди. поскупети. „дан раније" итд. посребрити. послати. посивео (ијек.Р. поскупео (ијек.. по- . мн. јер се тако ова земља зове и у оригиналу. Саг&охо . Антунеш. Фалкао. Кошта.8. Назални дифтонг ао немогуће је тачно пренети у наш језик. после подае и послеподне: као по подне (в. Стога и Дос Сантос. поседети. -ити.). Оливеира.) Пост-постскриптум (додатак постскриптуму). постскриптум: скраћеница Р. поседео (ијек. то). -ити. П ипак предлаже да се задржи с према писаном облику (Соарес. ген. Слова $ и 2 на крају речи и испред безвучног сугласника у португалском (али не и у бразилској варијанти) изговарају се као ш.њ: СагуаШо . скраћеница Р. Није добро писати Портсмаут и сл. Марија и сл. насто).. норцелан је безразложно забрањено у ПР 60: сви европски језици имају облик оа е (од итал. постоци. потамнео (ијек. само у дословном значењу „по средини". што се јавља под утицајем буквалних превода с енглеског и француског. док је Португалија узето из немачког (РоПи^аИеп). Између два самогласника 5 се изговара као з: Јозе Жозе. као Фереира. „Шест месеци касније". потамњети. Антонијуа. В. и појединачна имена. Переира. Антонијуу итд. (Правопис допушта и Р8. по страни. Бразил.Портсмут (уобичајена транскрипција за енгл.одсто. поскушети.). А^охНпНо — Агостињо. посто (. поставка. уместо поскупити. па је он свакако бољи него порцулаи. Дос Сантос итд. Борнмут Воигпетошп итд. Сао Салвадор итд. Словна комбинација 1Н изговара се љ. посреди (посреди је непгто = у питању је нешто). данас се углавном употребљава и са значењем „учзптити скупим". В. па се мора задржати у облику ао: Жоао. „учинити седим". Антонија. Јанеш. без тачака. В. посивио. такође последипломски. -вјела) у односу на посивити. Уп. потамњела) „постати таман". а не Душ Сантуш. Дош Сантош. Марио. посивјети. ПОРТУГАЛСКА И М Е Н Л . као и Плимут . посетиоци. постотак. ген. постдипломац. пошљем и пошаљем. посетилаца. посетница ( = визиткарта). Португал је бољи облик. потамнио. наглашена су на е. -пио. -ио. пошто се дифтонг из речи тои!ћ (ушће) у овим именима свео на неодрећени полуглас (Портсм'т). али такав изговор код нас ле треба преносити ( у противном би се уместо Антонио.. не подсетиица. РоПшоит. ген. поставци. посиједјети. Дартмут . „дан пре" и сл.РГутоШћ. пре: није добро „десет година после". Треба рећи „десет година после тога". посребрен (не посребљен). после. поскупио.КарДОЗО. „Кувајт. дат. рогсеИапа). посетнлац (не посетиоц)..). морало писати Антонију. Готово се не употребљава поседити (посиједити). мн. поставки. постдипломски. -ио. посиједио. Исто и посивети. а не на и. што није уобичајено. потамнети. АгоштиНЈО И СЛ. мн. Ненаглашено о у португалском се изго- вара у.8. -пјела) „постати скуп".ОагШоМћ. послап и послат. посиједјела). по правилу латиницом. посред среде.

Видовдаи језик. и фр. поцрвењети) одн. потчинити. 156 б). лравобранилаштво (не -иоштво). З а Дан Републнваоц). ген. али који је често незаменљив. иеписаних споменика). -ио „учинити тамним". потчињен. потхрањен. Потсдамски споразум. пошто може бити временски везник („Пошто је то рекао. у падежима поред облика Ђурђевдаправа (геометријски на. нпр. ву дану или Ђурђева отуда је и у множини дне. почешће. потпредседник. Нова година. поткрај лета). поштоваке в. мати лраво (облици правилно је само пре177 . мн. поцуриће. вама). потражилац (не потражиоц). Исто и за поцрвенети (ијек. настави мало тишим гласом") и узрочни („Пошто нема примедаба. Потемкииова села. почеци.: „Јавио се накоп што су три београдска листа писала о његовом случају").). правих. Ђурђеву дне итд. дакле на праЂурђева дана. поцрнстн и поцрпити: мења се као црпсти и црпити (в. Велики петак. Називи Ђурђевдан. под Република. поћи за руком је фигуративан израз. поцрнети. Божић.).. потом (= затим). имати право да (се нешто учини). чл. потражиоци. потка. пошиљалаца. потражилаца. пра. -ост. па правнма (мада се ту чешће праисторнја. потхималајски. не подценити. историје. али кад је право. поћерка. поцрњела (постати црн). В. потрти: као сатрти |в. потхрањеност (у значењу недовољне исхране): боље неисхрањен. лравобраниоци. оци. прапостојбина и сл. а за временско након што (облик који су поједнни стручњаци сматрали неправилним. термнн) мења се као Правопис допушта и придев. (не п. В. поштовалаца. не поцурети итд. ћерка.не лодх-. не подч-. мн. пишу се саставитд. правобранилаца. поцуритн. В. Ђурђевдану итд. почесто. пошиљалац (не пошиљаоц). почетак. погрешно је „поћи за ногом" у језику фудбалских извештача. ретко покћерка. Потемкин (традиционално код нас: тако и у Правопису. У извесним случајевима може бити нејасно да ли је значење временско или узрочно: тада се за узрочно значење може употребити будући да.састављено. поцрннти. Потсдам. мада је руски изговор „Патјомкин". по правилу. П Р А З Н И Ц И имају велико почетно слово само у првој речи (и у речима које су саме властита имена). потаснјум погрешно {обично у преводима с енгл. ие реч о времену пре бити у праву. поткултура. СВЕЦИ. и фр.) уместо: калиј(ум). -ост или неухрањен. то). потцртати (не подцртати). поцрвенити. поткрај (нпр. потки. мн. мн. мн. лоцрпио. пошто-пото. Дан жена поштовалац (не поштоитд. који не мора уопште да се односн на руку. -ити. прадавни и сл. пошиљаоци. т о ) . поцурио је. дат. не подк-. предлог се усваја"): ова друга употреба покаткад је неосновано забрањива- на. Може се употребити за најранија раздобља правнло: в. љено. потрепштина. потпуковник. потки.тамнити. настали по угледу на нем. праМитровдан. -ити. мн. скраћено ппук. потценити. Друго је имати право иа (нешто). -ијски посрећу облнци именичгрешно је сковано по ке промене: пресек аналогији са прачодвеју права. не потрешен. поцрнио (обојити у црно). подвућн. правобранилац (не правобраииоц). пук. ијек. поцрнео. на правек. боље исторвје (пре првих него имати лраво. За значење в. потрести: потресен. бити у праву. поцрњети. Ђурђевој (не на прави). боље лресек двеју В.

не него претк-: претконгресни. осим ако се жели нагласити да је то званичан назив предмета (лршављујем испит из предмета Ошпта методологнја наука). преградак. прегалаца. претпоследњи. излика. превијмо. први нут. предтурски. као и у речима предтакмичење. преткумановски итд. преграци. предака. летови из и за Сарајево. пребијмо. УЗАСТОПНИ. по уверавању пекара. не први пута. Сувишно је као замена за првеиствен (-но) или претежаи (-но). преци. преда ме. преводитељка. мн. из Сарајева и за Сарајево. мн. преда њ. У оваквим случајевима именица се мора поновити: са станице и на станицу. ЖЕНСКИ ОБЈШЦИ ЗА НАЗИВЕ ЗАНИМАЊА. превезеи (не превежен). не претс-: председиик. претпоноћни итд. предк. проблеми у и око „Студија Б". лревага. ПРЕДЛОЗИ. ген. одличап. Ипак треба нзбегавати рогобатне спојеве као „у о томе већ објављеној публикацији". ПРЕДЛОЗИ СА ДВА РАЗЛИЧИТА ПАДЕЖА. пребијте. предстојати итд. прсвести. превлаци. нредвече (састављено по П). превпзн: превиј. В. Први светски рат. мн. председавати састанку. предтекст погрешно. ген. предс-. претпрошлн. за и против. дат. Нису добри спојеви као превоз са и иа станицу. мн. дат. прегристи. предњонепчани итд. представка. има слабе оцене из познавања природе). Друго је предисторија (догађаји који су иечему претходили. мн. пратилаца. Први устанак: в. -ијски. полагао је историју језика с дијалектологијом. дијалекатског Ргаскег). „доводи га до пред кућу". мн. седници итд. преводилаца. прегаоци. нредајући (од предавати). праћки и праћака. преткомора. не предавајући. преводитељки. послелребити: пребиј. привидни повод: од лат. 178 преводилац (не преводиоц). пред зору. праћка. предисторија злочииа). председник. Могло би се заменити домаћим млатило. Превлаци.чодаи. остаје неизмењено испред с и ш. предсобље.исторвја. дат. ПРЕДМЕТИ (ПТКОЛСКИ). превлака. јер употребљени падеж одговарз само другом а не и првом од два предлога. претпродаја. пратилац. тресаччли испрашивач. претка. прстходни итд. нредтакмичење. Спој два узастопна предлога није у начелу погрешан: примери као „камен за под главу". Види и: по. ЖЕНСКИ ОБЈШЦИ ЗА НАЗИВЕ ЗАНИМАЊА. Превлака (име). прегризен (не прегрижен). преводитељки. . према П. пред крај. В. седницом. ИСТОРИЈСКИ ДОГАЋАЈИ пре: в. превази. представа. ргае1ех!из). преводиоци. хлеб је. нрегалац (не прегаоц).не него претп-: претпремијера. „хлеб је начињен од по уверавању пекара свежег брашна" (треба: у публикацији која је о томе већ објављена. треба лретекст (= изговор. претконгреснн. нпр. претпродаја. нред јутро. ни-.: са и без. „гонили су их до на границу" налазе се у народном говору и код добрих писада. превасходио у старијем језику значило је изврстаи. Иначе испред безвучних сугласника прелази у прет-: преткомора. преда се. преддржавни. не састанком. превијте. боље него прахер. предпгО-1предњоазиЈски. предп. пишу се малим словом (нпр. мн. пратиоци. мревас. дат. начињен од свежег брашна). пред-. дат. не пратиоц. праћки. пракер (од нем. прегратка. преда миом. ПРЕДЛОЗИ С НЕГАЦ Ш А М А : в. предсказати. председница: в. нредак..

крајевима: пришерн). прссести (некоме. и појединачна презимена. мн.) са „више од": за такву забрану нема никаквог основа. ПРЕДУЗЕЂА: в. ћем. по подве. претхрншћанскн итд. преза/ући. преко воље. ручу/ем: не лрепору. претпрошли. преплепопоћви итд. Друго јс пр&затн (коња и сл). прелетати. прети преплетати. префигуративно значење. презала. прелећући та/ућн).) и ко пречака). ич. дат. (не прели/ прели/те. ње. не прекилити. претчас. пре. „подр шк а према Југославији") кли погрешно уместо другог предлога („Напади према нашим положајима" треба: напади на наше положаје). преодолеватн: као одолевати (в. -ите. прелити: ли/мо. сати и с великим П. пресбироа. претжодан. не пречати. преза/ -јмо. прекипео. присести (углавном у Прешерен (не П р е ијек.прехрамбенн. Е је непостојано. лрепоручам. обичније него прекјучерањ и. преисторија. али преподне. -кипио. прежи. пресрећап и пресретан. прекршипрекршилаца. препоПРИДЕВ. -кнп/ела). прис/ело ми Франц). прекрстити: в. ТРПНИ ПРИДЕВ. испрека. лреписплата.не него претх-: претходан. преклаие и преклани. -/евич. хранбени. Франце (не с/ести. нре него: уобичајено је 180 (неке државе). ИМЕ И ПРЕЗИМЕ. преконтролисати: боље прокоптролиса ти. пресбирои. прекипеће (ијек. не праистори/а (в. нредшколски. пресажнути: пресахнуо. преурањен: в. они преза/у. обичније него прек/учер. пречавка (у -хла. преструктуиратн попреносно и пријеносгрешно уместо прено) исто је што структурирати (или и пренесено односно боље преправити. пречки (ретсело ми /е итд. ТРПНИ препоручивати. преподпретходник. претпрода/а. реорганизовати). -ски. додавање вати за појам престошто: пре него (што) ла и монархије. ПРЕЗИМЕНА: в. трзати сс). Прешерну итд. прелепре- нрема: у новинском језику неки пут се употребљава сувишно („плаћаља према икостранству". се врати. ДВОСТРУКА ПРЕЗИМЕНА. -имо. пречанвш. преко нута. прекосутра и прексут- ра. не преселепрема ПР). али не и ра се уопште везиобавезно. презам. У падежима: Прешерна. остаци. преконоћ (али: преко ноћи). преостатак. као у словеначком престоница значи исто Петер (в. пренагљсн: в.претконгресни. пресељење. предх. УСТАНОВЕ. лрепагл. нема сасвим исто значење као услов. претпразничпреплитати. преплићем ии. дат. прекин/ети. мн. преустро/ити. вредчас не него претчас. презао. преко. КрСТИТИпрекршилац (не лрекршиоц). то) и у што и главни град . прежем. т о ) . они прежу. Неки лектори замењују преко у количинском значењу (преко пет килограма и сл. прежући. дат. не предтекст. преносно значење(ијек. прекјуче. мн. преген. В. ци. прелећем. не предп-: лретпреписка. обличитн. Србин' може се пимн. претпреми/ера. прек/учерашњи. пречази. претпоследњи. то)прекипсти. не моданас. пре подне (две речи). -јте. претходити. пречага. претекст. оци. -хпула и лресахао.ирсдтуриир. Уп. значељу 'војвођански пресбиро. нева кад је именица. прежеш. пречка. предуслов је добра и потребна реч (мада својевремено осуђивана као германизам). претп-. пречки. предтурскн. презати (пл ашити се.

. тишћи. -сна. прострањена али поПРИСВОЈНИ ПРИДЕгрешна транскрипција: ВИ на -ов. принети:в... Ипак. листова: боље „Јављају се теж„Генексов". привесак. привијте. с речима супротног нов рекорд Стекића. РгевГеу изговара граде се првенствено се Пресли. привјесак. прибрежнн је русизам који је боље заменити домаћим (при)обалии. Словеначког. Приморка {велико слово ако се мисли на становнике Хрватског. боље него примедби. прибијте. (орлов.". прнтка.м ате матички. ње. притака и Прислн (Елвис). привезак. од именица које озна. установа. В. приповетка. прирепак. привијмо. приањати: по Правопису без Ј. као и прибрежје са приобаље.. -ев.. прнтишћући. приклијештити. нов уместо чега се једноСтекићев рекорд. прина реченица: „Сличан тискај.". ПРИДБВИ С БРОЈЕМ: в. приклештити (не прикљештити). прибитн: прибиј. раци слагања са свршеним глаголом прионути. . Ређе и не има. Земљин. „Борбин". мн. је и став Крлеже.: увек допуштено јесте уместо „Присутне су грађење ових облика тежње ка затварању од назива организацитржишта" много је ја. В. т о )• п ри ро дн о. али се употребљава и у екавском (мада би тачније било прилежап). привеска (ијек. придавати: придајући. СЛОЖЕНИЦЕ СБРОЈЕМ. мало слово кад значи становника нриморских области уопште). жепин). то). прималац (не примаоц). не нечега. Прилеп. припијте се. жин. привјеска). сан) и лристран. Стилски је чин). Приморац. ген. приповедака. -ек Џ. приповеци (допушта се и приповетки). посто/и и сл.. распритки. не придавајући. пшпчев. мн." итд.") нити га цу у генитиву: спојеви употребљавати у споју као булевар Лењина. корња. нрилоп у прилог не~ чему (нпр. (при)обалски. његовој тврдњи). -ин енгл.нрисутан. -ов. слиставно може рећи иечан је и стаз Крлема). -ски. -а. прилепски. примаоци.. животиње -о. присутан /е у значењу Марсов). „Све су присутУместо присвојног нији захтеви. од њега завнси односони притискају.. . дат. нрнмаријус прнмедба: ген. припнјмо се. прибијмо. јежев. значења („присутна је сличан /е и став Крнесташица".. котакође притишћем.црнсграстаи. привеска.именима на -ец. Академи/ии и се. „присутан леже исправније гласе је недостатак" и сл. Лењинов булевар. мн. ген. прималада. присао." или „Тежи владин. не признавајући. дат. признајући. ијек. под неоправдана претера-ов) и небеска тена употреба израза ла (Сунчев. нрпвити: привиј. оно што је привезано. применљив и примењив. Приморје (с великим П кад се односи на одреће1гу регију). Прилепчанин. оно што виси или на чему нешто виси: привссак за кључеве. -ица. мн. в. -чанка. /и је једном напнони притишћу. приткн. Није добро посл.. генитив се мора употребити ако притискати. рода). -чица. ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ (именице ж. -нетиприпитн се: прнпиј се. притискам. иеважан додатак. -сно чавају људска бића (боље него пристра(путников. примедаба. притиска/ући.. Не треба употребљавати англицизам кратка прича.Јепридева није добро дан од најприсутнијих употребљавати именипроблема. биљке (в. редити овај придев (нпр. приљежан је ијек. Црногорског приморја. облик. Обе речи могу имати фигуративно значење споредни део.

пролонгиратн значи (Јтродужити". прождеран. или је ограничавати само на значење математичког или шаховског проблема. дат. прождрећу (ијек. неприлнка.Ј. треба промилошевићевски. простнрка. прождро. наилазити. просацамов и сл. лроводаџика. пробнјмо. -њанка). прозри. ген. протнвваз ду ш н и. прозрела. -ству/ем. (допуштено је и изилазити. прождерем. продужецн. дат. онн прозру и прозрим. Приштевка). утакмица с Бугарском. не продавајући. пројициратн (слику на платно и сл. онн прозре.састављено: проарапски. профункциоиисати (почети функциони- 185 . против се злоупотребљава у језику спортских новинара: „победићемо против Звезде". Б О Ј Е ) . -ите. ипак. међувладин. -инка (или . прождријети). прождерао. значење ове речи је унапређење. то ). нролетос: в. пришијте. протестоватн. и прозрио).лритока. они прождеру. произлазити је боље него произилазити. протестант може значити и „онај који протестује''. прљавобео (в. промоција: основно лат. проводаџики. подилазити. прихватати и прихваћати. приштински. Приштињании. они прождру. В. просгирци.. ипак. -с пролећнн је боље него пролетњи. то). не протествовати. превазилазити итд. В. прождријећу). треба јој претпоставити израз питање. пролијмо. противзаконит итд. поред обичнијег излазити). прождрт. -чанка. проврети: мења се као врети (в. проказан и прокажен. не просто проширена. пролнјте. проста прошнрена реченица. при том(е). мн. проснлац (не просиоп). профашистички итд. произраслскн. противвредност. придев приштевски. али се данас употребљава и у смислу рекламе или рекламне кампање(по енглеском). Такоће: прождерати. Кад је могуће. најчешћи облик је прољетни (поред прољећни и прољетњи). пробијте. а посебно за прво јавно приказнвање нечега (промоција књите. просадамовски и сл. Прокупље. незгода и сл. „утакмица против Бугарске" уместо: победићемо Звезду. и ЗАПОВЕДНИ НАЧИН нродужетак. односно тбшкоћа. -ала. протестни. нродајући. проЈштж пролиј. у ијек. противсастављено: противкандидат. али ни овај други облик није погрешан: исто уметнуто и налази се н у глаголима силазитн. изгубили су од Француза. малим словом проамериканац и сл. пројект и пројекат. Приштнна: традиционални назив за становника је Приштевац (ж. Уместо промилошевићев. прокупачки. просилаца. нарочито у политичком и канцеларијском језику. Није добро прождрати. прождрем. мн. прозрео (ијек.). одгодити". прождрети (ијек. проконтролнсатн. пролетви. обилазити. нрогрнсти: прогризен (не прогрижен). притоци. прозретн: прозрем. просиоци. реће „одуговлачити". Данас се морају сматрати правилним и облици Приштинац. про. прождераћу. пробдетн: као бдети (в. пришијмо. страике и сл. иронети: в. проблем. Прокупчаннн. и ждерати. С употребом ове речи каткад се претерује. протестујем. боље него преконтролисати. провладин: в. али може бити и синоним за пројицирати). простирки и простирака. припштн: пришиј. „изгубили су против Француза". пројекат. прозрет. противправаи. пројектовати (правити нацрт. забрањивати сваку употребу речи проблем. погрешно је у значењу „одложити. мн. прождраћу. прождрла. Неоправ- = ^ = = 184 дано је. -нети. пробнтн: пробиј.

мен- љиво или се мењати ПТТ-а. фенвт. значи „разбојник" или „силеџија". данас ретко путар. Пула. у прсима. Прускиња. Пуља: в. в. Од редних бројева и заменица се одваја: први пут. 8 .заједница. Прус. прси и прса. прошијте. нсихо. дат. лсеудоуметнички итд. рода. псалма. мн. ж. ПТТ-у итд. пуцаљка. • • .састављено: психодрама. Прчањ. док је прсии = грудни).сати) добро је саграћена реч. пушака. три пута. Уз пут:в. пузећке и пузећки. путра (и бутер. сваки пут (али: ниједанпут као једанпут). пруски. Р . Апулија. 111Г (изг. прси (мн.). ТЈут уз основне бројеве пише се састављено: једанпут. пуцаљки и пуцаљцн. дат. Пул (назив агенције): не треба писати ПУЛ. стопут (али два пута. геи. пушци. прстни (према прст. РС (скраћеница од регзопа1 сотрц1ег) двосмислено је у ћириличком тексту. псеудосастављено: псеудокритика. пуномастан. путер. псеудомислилац. али је не треба употребљавати тамо где је довољно и прорадити. трипут.. • • •• 187 •• . путера. који лут. процурити. пут: путеви и путови. прошијмо. Прчању (не Прчња итд. не сме се бркати с пустињом и пустаром. пропуриће. именица м. прошити: прошиј. : види постскриптум. -сио. псалзм (не псалм). трећи пут итд. ви-сија. Прчања. прспју. пе те те) може бити непро. ср. иустахија. удружење). други пут. пушка. псеудо-Диоиисије итд. т о ) . пулски. ген. сто пута итд. па је боље писати по изговору пи-сн. рода). ЈГТруска (боље) и Прусија. процурио је. успут. путем и путом (али само путем у значењу „посрсдством"). роо! . пфениг (стоти део немачке марке). С цртицом уз имена: псеудо-Рафаел. не пропурети итд. ген. психотерапија итд. двапут. јер није скраћеница (енгл. рода) и прса (мн. Пуљанин. неки пут.). -сна. не пфенивт. птичји (боље) и птиЧИЈИ. процент и проценат. Пуљанка.

„Трнбул" (треба: Тернбул). радијски: придев који у последње време све чешће замењује сложенице са атрибутним „радио-". полеће. радио-сташца. разгневнти. радио-емисија. ренесанса. Раде. весе. ради озкачава сврху. в. веселимо радиотералија. раздвојте. сели иас што си разлике. „Кажњен је ради пребрзе в о ж њ е " и сл. (без / радиестезнст(а) јер су сложене речи). тринаести же га заменити са век. рад (старији или песнички облик предлога нпр. дат. стварног разлога да под утицајем енглев г н е в . Равијојла. уместо због или услед: „Изостали су ради болести". радно-телевизија (с великим Р кад се од. „Све сам то учинио тебе ради".: нема литичким текстовима. боље него рага. раги. следеће две одредниВ. обрадоактивад. . ЗАПОВЕДНИ левизијсш. радио (критеријуми разликовања нису јасни) предност се дзје одвојеном писању. античко доба. рапсш. не разгњевити: .р р: слоготворно р (као у дрво. нпр. -е (ЗАВРШБТАК ИМЕНА). ганизацију). мада заепохе према ГЈравобрањиван као „варвапису се пишу малим ризам". радијум и раиглаи).раздвојити: раздвој. ГАЂАЈИ. П о падежима разболевати се разбољевати се): ијек. Раб. ражестити се. разбијмо. прст) карактернстика је нашег и још неких словенских језика. 3 радо. радијус.не него раж-: радује ме (нешто). развиЈте. Глагол се слаже ВИЈМО. среди је (нешто) или неолит. града: Радио Београда. вао се томе. чуди ме. Радојица. итд. радио. радио-предајник. Радета и Рада: в. намену.се по П најчешће пише с цртицом. се с великим Р. Спојено је се замењује повраткада се односи на ним облидима радујем зрачење. без (не цртице. И м а ту предност што се може удаљити од именице (нпр. радио-апарат. али ни ту цртица није погрешна. и се што си дошао итд. Нови Сад и слични називи станица пишу разбитн: разбиј. НАЧИН. разбијте. се мења само име разболијевати се. њега) пише се без апострофа. радиоизотоп. на Радио Новом развитш развиј. најрађе. равнодневница. с првом или другом развластити: развлашречи: Радио Љубљанз ден и развлаштеи. у питању је (нешто). носи на одрећену орраздвојмо. -ио. се употребљава у значен>у узрока. као радио огласи у радио драма. радио (промена): в. Рабљанин. ледено доба. или -ијсш. Погрешно је и „ради тога ш т о " ум. Рабљанка. средњи век. ради се о (нечему): Р А З Д О Б Љ А . спојевима програм. радијсш и телевизијскн ми). нпр. Не сме се употребљавати уместо „ер" у транскрипцији енглеских имена. редовно се почетним словом: стасреће и код најбољих ри век. рад због зато тога пгто. најрадије: ИСТОРИЈСКИ ДОне рађе. разж. Радио ражан и ражен (од ражи). радије. то раженити. разСаду. Погрешно пгто радиестезија. У спољноподошао и сл. радио-те- лескоп. радио-теВ. равнодневица. циљ радње: „Дошли су ради потписивања уговора". ражарити га је обрадовало. програ- радИЈ. нпр. „Фрст" (треба: Ферст). двадесето стореч је о (нечему). Ко жели моновн век. це. овај израз. раглан-рукави ради. Радио Београд. раглзн (не (цртица необавезна). је јавио или јавша. писаца. радиосе (нечему). векови.

Конзерватив„правила" приближно нији језикословци доједнака онима у П 60. у.Рахмањинов: Рахмањиса. ница измећу њнх важ. рачји (боље) и рачији.ског. једно слово (нпр.) и разилажење. скупови могу се рараиг-листа. но слово преноси у разумно.-ела. где ЈИ. бити иерасматрати. па ће се делити расч. РАТОВИ: в. слога. иматн на располаразоружање: тачније би гању. жељно да у претход разумети.не него ражџ-: граници слога. храпавост. земљаако је и испред и иза земља итд.не него раш-: -рактиван). у изразима размотрити. неслагање. Сугласнички рак-рана.расш. не распоњене" и сл. разумем. ген. ограничити (исхрану. -ејте. лредуслов. друраиоранилац (не раноштвен. означавају по два гла. рекордери ти. чнји је циљ друшт. -ијте. итд. раскоша (м. саставни делови.рдерв). рационализовати (-лиАко се реч и иначе зирати. раизмећу Египта и Лисола. разуње да се само једмијем. разумеј.Растко. разумиј -ијмо. разматраставнти. ложење. Рахмањиповсе растављају: Махљеве композиције. сурашчешљати. мн. део треба увек рајсфершлус (патентпочињати сугласником -затварач).растресен. захтевају консултовадакле пам. раиораниоци. рашепурити се. уџ- . -иети. ражџизначи да пренесени литати се.ји%.). у мннзљењу („Разлике расо и расол. што ражџакати се. студи. боље него речи цртицом није поразочарење. Ш1. <0г се не растављају. итд. а још маијек. супе. гра. ранноц). они ном реду остане само разумеју: разумео. 2Ш.потреба).не него рашч-: нпр. нпр. употребљава се рапав. пред. ову учинити рационалним. никашлус. пуштају ову реч само од необавезних „преу значењу књиге. стављати на више начина. раскоши (ж. вамћење).урање или ракета: ракета земоснгурање). они разуми/у. разумјети. разнети: в.ИуеИ. не растренија је од границе шен.располагање. треба поновити на није исто што и рапочетку следећег репиопирати (-висати) = да: спомен-плоча.вен. раноранилаца. разумјела. Нови П разликује рачуннца.активан ( а не врљати се итд. РАСТАВЉАЊЕ РЕјер означава процес а ЧИ Н А КРАЈУ РЕне стање. фравцуско-пруски снабдевање). ако растење (од расти). осим ља-ваздух. не им се јасно осећају рашћење. ко осиг. -ејмо. порука". дати на ти. друштвен. било разоружавање. раскош. погрешно уместо несутласице.естак. при том „да прелом речи буде ипак треба пазити да језички логичан". Цртица треба да се наће на разџ. При прекидању разочарање. ДА. рашчапер. следећи ред (нпр.). радимака. паН. с цртом цптице самогласник (не цртицом) без раз(петна. -лисатв) значи пише с цртицом. ИСТОосим у речима као РИЈСКИ ДОГАЂАТол. разлике раскош. рапавост: боље храпав. здравпа их је у пракси ствеии (не здраврло тешко применивствени). пј и шрафити итд. При изворном пиновљев концерт (не сању страних имена „Рахмањинов конудвојени сугласници церт"). оница). коме иа располагању.Натз.. не рајфер(осигурање. располагање. (не реко. раУ латиници \ј. У сложеницама. Ове пренесени део не друге су фонетски почиње скупом тевеома сложене н шким за изговор.6). не расмотрити. бије могу бити укло.ћење (не ње опширних табела.услов.

не рекоиквиста. резус-нега тиван. рашта = (зашто. ре пр оматериј ал. Трг Републике. Каутопф. Рашкој (област). уобичајено код нас за енгл. ремек-дело. не хрђа итд. закупнина или станарина. мн. резус-позитиван. (цртица необавезна. реванш сусрет. рендгенски. али малим српска револуција. рђати. погрешна је та ваша рачуница и сл. без х. рента је стални приход од капитала. реалка. рен: боље хрен. реконкиста (шп. или фан Рејн према изворном холандском изговору (оба у П). земљишта. вредносних папнра и сл. резус-фактор (или Кћ-фактор. резиме (м. (цртица није обавезна: в. Регензбург (не Регенсбург. ТИТУДЕ). буквалним превоћењем енглеског 1о геШ. узорак итд. Реновка не него хреновка. Домаћи израз је сажетак (мн. КеупоШ. рендгев (апарат). реекспорт. прва два слова само латиницом). Ремон (фр. пшпе се на исти начин. ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈИ. реалки. Не ваља ову реч употребљавати у уопштеном значењу „збрка. рђав. Куросаве) означава забуну насталу услед различитнх исказа о истом догађају. реизборност. рели такмичење итд. бити уносан. не реон. Тако и Дан Републике. реалци. ретко Рашци (насеље). Није добро рентирати (нешто). репрезент је погрешно: према глаголу репрезентовати именица може једино да гласи репрезентант (али је боље узети неки од домаћих израза: представник. рентирати се значи исплатити се. пошто су изрази описног карактера. КесопцшвШ). ренс-ул-улема (мало р: в. рели возач. док у изразима као наћи своју рачупицу. револуционар и револуционер. мн. као називи тачно одређених догађаја. према тачки 26 б Правописа). Ренублнка: великим словом кад је скраћени назив за Југославију или неку другу државу. Рејлн не него Рајли (КеШу. Рејчон: погрешно ум. рели. реизбор. ренетиторијум и репетиториј. ирско презиме). рескирати: боље риски- 193 . мн. рашомонијада (према филму А. Покрајлна. регион: Нишки регион. погрешно је „Ријн". које значи изнајмнти или унајмити. рђа. ревносна. в. према П). дати или узети у закуп. ЦРТИЦА 3). боље него рецнтал. органи власти у Републици. (велико слово прве речи. сажеци). реизборни и реосигурање нису добро сковане речи будући да је страни префикс спојен с домаћом основом. према прилагођеном облику.. узор. рејонски. Рембрант ван Рајн (Кетогапо'1 ши №јп). које значи најамнина. резимеа. реквизит и реквизита. рекла-казала. мада је изворни изговор Ренолдс рејон. В. •сно. резимеи. рода). Уп. ИСТОРИЈСКА ИМЕНА. Јужноморавски регион и сл. Рашки. Рејнолдс. ретко радшта. реванш утакмица итд. и презиме Рендген (Кбп1§еп). али им досад није нађена права замена. релија.беника или школског предмета. метеж". ревностан. Енгл. рашомон. (одакле и изведеница ренгијер). реванш. ЦРТИЦА 3). Не сме се употребити као превод енглеског геШ. рвач. Рашка: дат. према П боље него рент-а-кар. реонски. дат. пример. релији. рвати се. ген. траже да се замени са рачун. реситал. ради чега). рашћеретати се. рентакар.). Каутопа' изговара се Рејмонд. алжирска револуција и сл. према П. револуцнја: великим словом прве речи Француска револуција и Октобарска револуција. нпр.

Пољско тг изговара се ж (не ржђ: Јежи (Јеггу). Рожај је старији облик. решетка. „одговарајући": погрешно га је употребљавати уместо респектабилан. ван). у Рију итд. Рурке не него Рорк забележен и у Вуко(енгл. поштовања вредан (нпр. ТиРолан Гарос (Ко1апа*хонов. Ришков. „Идем у Ријеку".Ружди (Салман). али се чује и: у јов. Коњев. робустни. итд. Јаковљев. Дворжак фуогак).РНогат. не лачки (не родоскрРутЈЗДН. Добримн. рисанскзт. робноновчани (састав. Анджеј (АпЈггеј). -ез. мада ПР досиљевски) и понеки пушта само хропац. вом Рјечнику. Ни(према П боље него китин. рскаљено по П). Њикићин ролс-ројс (аутомобил). не Барадино итд. жавин.. руковороћака. ној. итд. Јинджих . рибич (риболовац). (необавезкако се пишу. родоскври. Погрешно је „извоз наших роба" (треба: извоз наше робе или наших про- 194 нзвода). рж. ЦРТИумекшавања: Лебедев. Рт добре наде. Јинджих Лпапск) а иза безвучних са ш (Пшибрам . сапосах). Несамом том месту пренаглашено о и код овлаћује облик Рожанас се пише о. рођаци.рскав. слоговима њин. Речица (мала река): ијек. Некрасов. Рокенрол Смоленск. или све врсте робе). у Рио де Жанеиру итд. Рнјека. Ријечанин. Казнмјеж (Каг\т\егг). Вачајено. Фадејев. Тжегож(Сгге^огг). „Долазим из Ријеке" данас обичније него па Ријеку. Чешко слово г код нае се преноси са рж: Јиржи (ЛН). рзати. Кареца. не Рижков. руководилаца. -анка. рјечца и ријечца. Рисански залив. Становници се зову Кариоке (порт. Коигке). Родригез или Родригес руководнлац (не ружо(Ко^Н^иег): в. (инцест). робустаи. на решетки (и решеци. родоскврни. Унита Рио де Жанеиро (нагласак је на е). римокатолик.не Анџеј итд. . речца (од реч)\ ијек. иза звучних сугласника преноси се на ж (Беджих ВеЈНск. родоскврњење Руиз (Лиа) и Руис: в. Мења се само последња реч: из Рио де Жанеира. Тургеропац (самртни) уобињев. в сурок: рок музичар. данас у РУСКА ИМЕНА. Скраћено: Рио. Бакуњин. -ез. В. боље него решетки. рок гласници се преносе састав итд. ти. речник. рјечнца. Тшеблицки ТгеоНску). а не је (локатив: у Рожајаа: Бородино. Деррок-ен-рол). КорчРожају). Испред е. водноц). рискавтан) или ризиковати. рскавица. При писању ћирилицом треба пазити да д и ж остају одвојени у Анджеј. Ришњанка. дат. рото-роман обухваћене све робе" итд. дат. Нева. Иза безвучног сугласника изговара се ш: Кшиштоф (Кггузг1оЈ). Ринашита: в. рупчага. -тка. ровноцн. респективни значи „дотични". Корољов. „Сирија располаже респективном војном силом"). ген. решетака. римокатоликнња (не римокатолкиња). робусни. Од овога су Ролс-Ројс (ЋоИхКоусе) изузетак имена са (фабрика). не Рочилд. њев ронилац (не рониоц). рибић (мишић). ијек.). Илич (а не -Саггох). рупчази. мн. не него хрскав.рати (уп. рођаки в дноци. ЦА 3). мн. њина. (треба: сви производи Ротшилд (ВогкхсШШ). рјечник (не рнјечпик). Љебеђев. иајриђи. рић: порећење риђи. из Рија. хрскати. Рнсан: Ришњанин. без на цртица: в. не Гаро. „Законом су рото-папир. не хрскавица. мада приручници не предвићају тај облик). ријечки. рођакин. не хрзати. ронилањин. са Ријеке. роба је збирна именица и као таква нема множину. и љев (Лењин. Соловма. Беджих.

незавнсно од оригиналног изговора. Грчко обично (неудвојено) с измећу вокала и на крају речи код нас се по традицији преноси са з: криза. Луис (1еч>п. В. касииа. Код појединих ређих имена јавља се и с. крајње Ј после сугласника код нас се преноси са с: Чарлс (СћаНев). -оје по правилу се замењују нашим придевским наставцима: Трубецки. Рабочеје дело и сл. Кад претходи вокал. ЧезаОблик са у старијем 197 . осимски. мн. Ефес. ручки. музика.. У енгл. 1зо1аге). Каса Росада же значити прошле (Сапа КохаЗа) итд. Ајзенштајн. Велс (Жа1ез. Мајерхољд. Езоп. Царско Село итд. па је то усвојио и нови П (не више Ејзенштејн и сл. музеј. Пиза (Рхва). ген. се без апострофа!). нас обично се употребљавају за протекЗа итал. Распућив. Богинске. Ноћас мо(Ћозопо). рушилаца. Глинис (С/ули) итд.. то)Руска презимена немачког порекла код нас су уобичајена са изворним изговором. који је некада з а некад с: Роуз (Козе). ТоиГз). Џо(у)нс (Јопех). В. УУеПх и ~Уе11ез) итд. пролетос. ПОРТУчита се увек с. али нас је усвојен севермогу означавати и ноиталијански изговор оно које предстоји. Карузо (Сагизо). Дионисије (боље него Хезиод итд. како је било по П 60). Зимус. Сизиф. Правопис ипак допушта и облике као Богинскаја. -ов. тако и Бољшој театар (в. паразит. Тезеј. ре (Севаге) итд. Рабочег дела и сл. з. Основни облик овог соаатаХХо). Стаљин. ручки (ПР даје и ручака). одомаћени облик. з: изоловати (од итал. Новаја жизњ. према класичном изговору: Хесиод. али само у номинативу. -ич. Џе(ј)мс (Јатев). иоћи. Оњегин. предлога је с (пише Бриндизи (ВгтбГах). ручка. Росарио -с (суфикс). и поједина имена. јесе-ез. Дњепар. -аја. В. рушиоци. пезета. Мазипа. Пелопопез итд. филозоф. транскрибујемо лрема изговору. В.. Хосе (Јохе). Дионис. Месопотамија. не з: ГАЛСКА ИМЕНА. Чејс (Сћазе). казамат (итал. летос. ове ноћи која изузетак је Андалудолази или ове ноћи зија. С. док ће промена бити по нашем. Наставци -ој. речи код ло годишње доба. мн. рушилац (не рушиоц). јер је то наш која је у току. Метјуз (МаХХпеш). -овпа. Рис (Кеезе). \ с и з (изговор).). з и Л7 у портуУ шпанскнм речима галском: в. „Литературна газета". • • г.. Ендруз (АпАгелмз: не Ендрус).већ одомаћеки облици као Љермонтов. нпр. именима. Мендељејев. са. дат. Бронштајн.

савијуци. савијмо. мн. слово. са школом. са осам ногу звучи лепше него с испитом. „Родитељи су се поносили мноме" (не са мном). казб. под су-. садржај и садржина. са кћерима. радије употребљавају облик са испред вокала. са зецом. саветовати некога (нешто) и саветовати некоме (нешто). Дбчекаше их са „Живели ослободиоци!" Нису ретки случајеви кад се исти спој глагола са именицом . нпр. располагати. отнћи и др. Уп. Предлог с(а) ипак се може употребити у овом значењу у два случаја: (1) ако испред именице стоји основни број или прилог за количину. украсити с мало цвећа. Облици из фамилијарног говора ко (= као). мн. то). с иитересом. садржај или садржина романа. загосподари- ти. дакле с пријатељем. са мном. означитн са X. свем(у) (не свом). са или без пратиоца: треба с доплатом и без ње. реш итд. служити се. сабити: сабиј. дошо (= дошао)... Понеки аутори. свег(а) (не свог). (2) ако после предлога долази нека непроменљива реч. ген. доћн. овладати. с(а) + ИНСТРУМЕНТАЛ. Средњи род све (не сво): све време. казо (= казао) и сл„ као н дијалекатски доша. Данас се знатно проширила употреба облика са. сажеци. према нашем реду речи боље је Центар „Сава". закуцати с трн ексера. сабља. напојити. покрнти. са и без. САЖЕТИ САМОГЛАСНИЦИ. допш. све троје итд. путовати. (боље него са пријатсљем итд. сагнути се: сагнуо. сагнувши се и сагавши се. ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ (именице ж. са нтицом. испуиити. савити: савиј. „Ничим вас нећу оптеретити" (не: Ни са чим) итд. сабијте. „Тргујете туђом имовином" (не: с туђом). савамалски. кад именица у инструменталу означава превозно средство (Пугујем возом итд. са. такође глаголи кретања као возити (се).). сабаља: в.. с гостима. дошб. послужити. са сиром. САЗВЕЖЂА: в. иаоружавати. с осам ногу). сагнух се. сазрети: као зрети (в. саже се. са или без. савијутак. Међу најчешћим глаголима који траже инструментал без предлога јесу опремити. иатопити. предлог с(а) не употребљава се уз инструментал кад овај означава средство.). Исто и посаветовати. за и против. с пратиоцем или без њега. скраћеница или цитирани израз. сабијмо. Савамала. Инструментал без предлога траже и придеви задовољан и незадовољаи. сагну се и сагох се.с" (са испитом.. Будући да ова два предлога захтевају различите падеже. поиосити се. а са знаком дужине (циркумфлексом): кб. сагла.(префикси): в. све оно знање. поткреиити с доста примера. река итд. Сава цеитар (без цртице према П) сковано је по угледу на енглески. снабдети (се). али се ипак препоручује с где год је то могуће. Обе речи употребљавају се како за материјалне тако и за духовне појмове (садржај или садржина кутије. с децом.). оруђе или предмет радње: „Уме да рукује машином" (не: с машином). НЕБЕСКА ТЕЛА. нахранити. У начелу. нарочито ако овоме следи још једно . са жаљењем. савијте. бавити се. с омладином итд.и су. нпр. пропратити и др. помножити са десет. уговора итд. због благозвучности. сав. нпр. рода). пакета и сл. мн. као што је број. сагнула и сагао. стига. не сматрају се правилним спојеви као са и без доплате. заменити. према Правопису пишу се без апострофа. сажетак.језику је употребљаван само испред сугласника који отежавају изговор с.

Санкт Петербург (некадашње и ново име Лењинграда). „(Са) својим звучним гласом и достојанственим држањем подсетио нас је на Шаљапина".).). санке. потврдити. Сапфо (боље него Сасвастикии. својевремено се међу лингвнстима водила полемика која је остала без коначног решења. самопослуга и самоуслуга подједнако су добре речи. Главни град се зове Сан Салвадор. је препоручљиво у књиж. то). али санкционисати значи одобрити. САЈМОВЊ в. устаљен облик. врста речи. самосастављено у сложеницама: самофииансирање. па се мора сматрати да су оба облика подједнако добра. сатрвшн и оригиналу препоручусатревпш (ијек.„Он се с пушком у руци борио протнв непријатеља".. Придев: санктпетербуршки. (ЗапсНег). сваки сат и по. Сапфо. не Сафолк. санкати се и сањке. Упореди: „Он се пушком борио против непријатеља" . сатрти и сатрети (ијек. мада свака три месеца. НОВЕ. требљава тек од броја пет навише: сваких Сан Хосе (у Костапет сати итд. остали облици као код глагола трти Саита Круз (према (в. ЗшНеНапЛ: треба Са. санаторнјум н санаториј. не саксафои. рики.У старијем језику свеза може значити и дерленд. јевши). боље него Сан Хозе. слаже с бројем који Саа Францнско. уз мале разлике у значењу. В. шп. сашијте. свастици. а. самодовољаи итд. 200 Санремо. свастика. не Санкт Петерсбург.може употребити и с предлогом с(а) и без њега. Зи)Јо1к). уобичајеном облику који препоручује ПР) Сафо: в. приму следи: свако пола хваћено у ПР као сата. -о. Да би се разликовало од облика глагола јесам и од прилога само (= једино). САД. означава се акцентима: с&м и само (не самођ. час. казнена мера. да. често и сл. боље него фо). „Рат је за нас почео бомбардовањем Београда" (одтовор на питање какођ . нпр. фе. састојати се од нечега. „Пошао си возом а вратио се аутомобилом" . -а. Сапфи. т о ) . Неки пут разлике у значењу и нема. дат.сваки треба да се тиметар (в. О изразу писати великим (малим) словом односно писати с великим. сваки Сао Пауло (8ао РаиЊ). изговору).„Рат је за нас почео с бомбардовањем Београда" (одговор на питање када?). не Сан Ремо. боље неСанчез или Санчес го свакодпевница. сантиметар: боље цен. језику.сашити. озаконити. Сатерленд је погрепша ако. сашнјније шп. УСТА- саксофон.све (не сво). В. саплићем и саплетати. изговору бимо. или Санта Крус (по Сафок (енгл. ло би Сантјаго). санскрит: као блнжи сатријети). свеза или свезица. саплитати. као боље него из нечега. . са мном. Обвору било тачније лик „сваких" се упоСан Франсиско. што је облик у западним језицима. примери: И сам сзм тога свестаи.„Пошао си као пуки сиромах а вратио се с аутомобилом". сањкати се. сатрије се облик санскрт. сашиј. Сантијаго (по П: вер.. би по изворном изгосваке две недеље. данас се са стране. сам. транскриција за енгл. свакодневица (или сваИзворно: ЗапЈохе. или. -ез. јер и др. Сапфин. итд. зове везник (везници су нпр. Салвадор. свако мало (ум. Свевишњп. боље него Ел Салвадор (одрећени члан е/ не чини део нмена у ужем смислу). него. кидашњица). саплећем. Дете се оамо вратило. сав. Мења се као свастичин. с бока. имена на -а: од Сап.) нине Сао Паоло. санкција је казна. и.

„дати сваком своје". Ова заменица се употребљава за граћење повратних глагола. мн. С безличним глаголом не сме се употребити именица у акузативу: „Ову се књиту лако чита". свечера или свечери (предвече). где се и наш. БОЖАНСв ТВА. СВЕЦИ: в. „Овом се алатком без тешкоћа служи". Ту се мора употребити други склоп реченице. Иста заменица не може обављати обе функције истовремено. переш се итд. лицу множине. дат. својем(у) значи исто и једнзко је правилно као и свог(а). неоправдано осућиван као германизам. свици. мн. нпр. ген. сврси. него . свеска.) пише се малим словом кад се односи на човека (свети Марко. светиљка. од сав) данас углавном застарело или покрајински. свршетак. летовање у Светом Стефану). свезака (само у значењу тома или броја часописа). „Није дозвољено задржавати се на перону".) није погрешно. сви обзири отпадају". ваш могу односити на субјекат: „Сви ми знамо снагу и величину наше земље". свитак. радило се. „радити нешто у своје време". освегљење. се. сопственим делима). светло као именица. свом(е). С друге стране. ген. нпр. светитељки. свеједиако (= стално). ваш. „Овом се алатком без тешкоћа рукује". свршеци. снрха. свици. а у граматичкој терминологији може означавати израз од двеју или више речи. па нису добре реченице у којима се повратни глаголи употребљавају као безлични. И у трећем лицу неки пут се мора употребити његов. лицу једнине. Свој се односи на субјекат реченице: „Милан паркира близу своје куће" („близу његове куће" односило би се на кућу неког другог човека). његов. светн (скраћено св. свраки. Свети Петар на Лиму. пре свега у говорном језику (Упали светло и сл. у одрећеним конструкцијама допуштено је свој и кад се не односи на субјекат: „ставити сваку ствар на своје место". свитаца. све у свему: израз дефинитивно устаљен у књиж. с временом (боље) и временом (в. цркву или географско име (на Светог Николу. а такоће и за безличну конструкцију. прича се. живот светог Саве) а великим кад означава празник. то се зна. расвета. одн. сврачјн (боље) и сврачији. За изразе као Света тројица в. али за прецизност изражавања често је погодније светлост одн. данас ретко свезак. „Ради ваше безбедности седите што даље од прозора". свију (ген. њен. мн.веза. језику. Света тројица: в. свети. Светло. сво не него све. поред обичнијег свих. „назвати сваког својим именом". „Када се бори за живот. свезак в. Ијек. БОЈВ Свето писмо. мн. светнтељка. дат. Света гора. али свијетло као прндев (нпр.). в. која се јавља само у 3.у називима боја: . „Када се човек бори за живот. у свим лицима (перем се. слој. облик је свјетло. Свето тројство. свеска. мн. саеска. једво свијетло мјесто). „Могло се навести и друге случајеве". њихов примењено на субјекат да би се избегла двосмисленост: „Књижевници су са занимањем саслушали суд угледног госта о њиховом стваралаштву" (свом би се могло схватити као да је гост говорио о. сви обзири отпадају". „На перону се не сме задржавати". светост је папска титула: Ваша светости. дат. нпр. сав. сврака. светнљци. и 2. Његова светост. В . својег(а). то). мн. Ово правило се само делимично примењује у 1. свој. свитака. БОЖАНСТВА. свесци. свезака. свитац. дат.

СТРАНЕ СВЕТА.увек састављено: северноамерички. в. сеоба птица) али није погрешно ни у смислу селидба. Си-Би-Еса -тор. дат. Северно море. Сизифов посао (велико С). Сен Тропе (ЗаШ Тгорег): 2 се не изговасеоба по правилу означава масовно сељен>е. секс бомба. север: в. Се је енклитика (уп. -сно. фовати: в. телевизија. Сиднеј. Не сме се остављати непреведено када није званична титула („Да. севериокорејски итд. нема разлога за брка елемент силициписање великим слојум са силиконима вима. Силвиов (разликовати СИВ. сиде (боље него . сенћзнскн. ј . сурфинт. Сики (велико почетно слово. сер (енгл.„Ова се књита лако чита". и се је. Северни пол.. сем: в. БОСилвијев). се одлажу за боља времена" треба: „. реће сизифовски или сизифскн посао (мало с). семенкн. седдмсто. Сејмур погрешно: енгл. господине"). северо-северозапад. Ситл.. итд. су) и стога не сме доћи на почетак акценатске целине: уместо „Овај пројекат. Када је лично име или презиме. Си-Бн-Ес. не сексипил. зШсопе . „Могли су се навести и други случајеви". Северна Америка. седељци. В. СИВ-а. Сен-Снмон (фр. никада уз само презиме. јер имају особине етничке засервис (ПР допушта и једнице). осимсемеика. северноафрички. или (само латиницом) Силвио. (органска једињења). -анка. Зеутоиг изговара се Симор. Сијетл (ЗеаШе). -сиа. мн. Сигории (З&оитеу). северозанад. ген. седамхиљадити. северо-североисток. СИВ-у. треба свакако транскрибовати Сидни. сексипилан. секс-шоп (цртица необавезна): не сексн-шоп. са Силвиом. нзузетан. славнја. не сили205 . т) остаје непромењено испред имена: сер Цон. седељки. мн. Ссверњача (= Поларна звезда). НЕБЕСКА ТЕЛА. СЧЧ-а. Неки граматичари допуштају и пуни облик (Он се је вратио). седам стотн- на. Сента. Си-Ен-Ен.. правилно би серфинг. а највероватннје и сви остали. седам хиљада. -дни.одлажу се за боља времена". собом. Употребљава се уз лично име (сер Винстон) или уз име и презиме (сер Вннстоп Черчил). снлицијум и силициј. IИ: в. -очни. ЈЕ. други сматрају да ]е то неправилно. Под утицајем енсигурностан. семијон (вино): в. Као придев сервиз у значењу у штампи је употреб„гарнитура истоврсних љавано сикски и сипредмета"). се ј е у говору се слива у се: Он се вратио. седећке и седећки. глеског (где је зШсоп сида. секунд и секунда. седамстоти.силицијум. ген.. не Сиетл. мада се у енгл. В. северни Банат). Југоне секцирати. сер" и сл. семенци. Севериоатлантски пакт. од: Силвије-. Сенћанин. дат. погрешно у преводима филмова уместо „Да. североисток. Сик. СИЛАЗНИ АКЦЕНсецирати (леш и сл. код нас уобиСилицијумски чип (у чајена транскрипција рачунарима). сексепил. северна Афрнка. Силвијем. СВЗ. миграцију (сеоба народа. В. сер Цона. -ио. не силицијум-дноксид Сигурни. седељка. Северна Ирска (али мало с кад је посреди само део државе или континента: северна Италнја.). мн. СВ8-а. за име града. сексепилан. серфер. ковски. ЗаМ-ЗГтоп). Северна Кореја. сеоце и селце. са сер Џоном. изговара Сидни. сербило једино сички. северно. секунада или чешће секунди. Си-Ен-Ена или (само латиницом) СМ1Ч. сивомаслинаст: в. је.силикон) често се ејдс). ген.

с јесенн. скоро и готово подједнако су правилни облици: скоро цео сат. симултанка. сицнлијањхи и сицилнјавци. не скалвер. Силипијумска долина (центар електронске шшустрије у Калифорнији).одомаћени су српски облици имена ових градова и треба их употребл>авати увек у српском контексту. сабрати итд. Ђалски. Изворне облике Скопје. именицима. снса/. Скалфаро (итал. -ска долази њ (не н). 8са1/ато) наглашено је на првом слогу. Симони. сконцеитрнсати. сјутра је облик из јужннх наречја. дат. дат. погрешно се употребљава уместо „изрека". -шки. синоћни (уп. не може се правити присвојни придев: не Стравинскијева музика. одн. дат. скафавдра. Битољ. аугобуски аутобусвв.). обичније него Скендер-бег.који је у складу с логиком. него само музика Стравинског. Симова (51топе. Битола. Употребљава се и облик с домаћим наставком сввтакснв. свиагоги. ПР допушта и свиоћњи. Ђевђелија. без разлике у значењу. скаска. тип авиона): не скајхоук. -чкв (у именима). ноћвв). сисати: сисам. В. свсајући и свшућв. свсајте и свши. дат. не Силиконска. синагога.: логички . Несловенска презимена као екгл. -шки) и -пи (-ан) употребљавају се као суфикси општег значења за извоћење придева од именица. они свпту. боље него си мултавки.коиски. (у шаху) снцилвјанка. логичаи . •ски. У другим случајевима се и у Србији употребљавају оба суфикса. усредсредвти. -ски и -ни. али се обично сматра да је боље само концевтрвсатв. „узречица" и сл. -ички (не сифилистичар). Копер треба писати само тамо где се сва страна имена наводе у изворном облику (у редовима вожње. не Меклоског. В. Сицилнјанки. У пољским презименима испред -ски. скаски. Скопље. -анка. сннтагма је група од две или више речи у мећусобној граматичкој вези. скафандар. фр. Гевгелија. (-чки. или с извесном разликом (нпр. Меклоском. свшвте. скајхок (Зкућомк. Копар . боље него скафавдер. порески . О правилности овог облика мишљења стручњзка се разилазе. ген. склопци. Сишчанин. Меклоски/у. на географским картама и сл. Снцилијанка. скафандера. падешки и падежни. симултанџв. -е (ФРАНЦУСКО). скалпел. синтакснчки (од синтакса): боље је синтактвчки (као пракса . итал. склопка. Полањски (РоГатН). готово сасвим нов. снмпозијум в симпозиј. В.практнчан. боље него Симон: у промени Симоне. в. сисачки.порезни итд. врофвлакса . мн. елипса — елиптичав и сл. Рачки итд.). обалски и обални. Пилсудски. „гесло". -ичан. допуштен поред обичнијег сутра. нпр. Од презимена као Стравински.профвлактвчкв. Гроћењска (СгоагГеп$ка) итд. и следећу одредницу. скасцв. дат. ж. правилан у расуђивању). Меклоски (МсСЊхкеу).који се тиче логике. итд. оперски оперни. дат. нпр. -цки. Сиријус Сисак. Снњска алка.. свњскв алкар. Скендербег. Бжезињски (ВпехтзШ). сифилитичар. Симонин. Нема општег правила о томе кад ће се употребити један а кад други. име). Франчески^гдлсехсШ) мењају се као имена на -ш Меклоскија. скоро сасвим нов добро је као и готово цео сат. језичш. И -ски. . Мушицки. Често се у фпској варијанти употребљава облик на -ски а у хрватској на -Ш. скн-лифт. они свсају и свшем.

не с лева. вима тешко је одредисловенски је од Слоти колико су два појвен. женицама које се москроз-наскроз. рода: читам (крај). СЛОВЕНСКИ. припадцефа. итд. ЖТП-у итд. ник Ете. 1 (литар). скраћеница вије). СКРАЋЕНИЦЕ начиали и ћирилицом њене од почетних (осим за скраћенице слова шппу се велико: ОУН. жевна теорија). иранликим словом. агеит сти) итд. рапи за ЦИА. СкраћеЕТА. дат. УагЛ). следећи: ијек. за ЕТУ. Јат. нпр.спа.: БОЈЕ. или употреначин шшту се скрабити испред њих неку ћенице које садрже заједничку именицу. месечправан однос или везу ни. УСТАнице с придевом НОВЕ. ФИФА. а д а приница означава равнодеви годишњи. АВНОЈ. ннце које се изговараНАСА.волт и IV . У неким случајес лећа. јер не скраћенице. У проагенција всте Југослативном. §. за оргапизацију поједине речи. САД. &т. иедељни к . Ак%.ничко (друштво) итд. -сно. СПС. војдева пише се с цртино-. Е З . с тајним удруТанјут (7елеграфска жењем ИРА. социјалљем). уколико је НА скраћеница променљи. гу извести од имеСКУПОВИ: в. вића да се скраћенице Скотланд "]арц(5со11ап<1 т. цом ако сваки од њих задржава првобитну СЛОЖЕНИЦЕ С вредност и ако сложеБРОЈЕМ. СЛОЖЕНИ ПРИДЕВ. ТА ЧНије пожељно писати КА У СКРАЋБНИагент ЦИЕ. и писаза први појам кање друштвено-политиже Славен. нпр. па би се могло нија. нпр. ке. у као што су Ц И А . I (тоскрнја (састављено по на) и друге њима П).. више од једног слова нпр. к%. а словеначки од ма мећусобно повезаСловенац или Словена. ст. гоппу се малим шења за падешку словима и одвајају промену скраћеница цртицом: из СПС-а. ходна ради разликоУНИЦЕФ. западсластаи. договор с Само на овај други Фифом. Нема опнгтег рева. СЛОЖЕВИ. ју као посебне речи Где је то могућно.СКРАЋЕНИЦЕ -а. наставци. Бемус (београдмора остати непроске мушчке свечаноменљива. где је латиница неопХДЗ. Правопис предројевићски. учим из скрипата. ЦАМА као и поједиНАСИН и сл. ГЕНИТИВ. сламци. А Н С А итд. У Хрватској се бранити нпр. не сконица). кт. в. ЕТА. Падежни вања). дневни. без цртице: књижевсл адострастан. две одреднице. Сп°ј двају приНИЦЕ С БРОЈЕМ. културио-уметскрипта (не скрипту). пополитички (према СЛОВЕНСКИ ГЕНИдруштвеиа политика. инскрнпта има само мнодустрнјско-сто чарски жину ср.скоројевићки. Уиисловом. т%. и следеће ЦИА. падежни наставак није део скраћенице и не СКРАЋЕНИЦЕ МЕРА (метричких једи- мећу њима: руско-енможе се писати веглески (речник). слиједећи народиоослободнлачки и сљедећи. тт. нотеоријски (од књисламка. V . -сно.. ИРА. обично латиницом. јалиа демократнја). пишу се састављено сладолепнја. чки (друштвени и подок словенски значи литички) и друштвесловеначки. могу се писати и само треба их писати само почетним великим с почетним великим словом: Уницеф.ват. славенски. али: с краја на сличне гашгу без тачкрај. -сна. на. Јата итд. ТИВ: в. ЈАТ. Ако изражавају јединлазим у скриптима ствен појам . М (хектолитар). ско-ирачки (рат). шаљем (не шниа Немачка).првен(уобичајено али поствено у оним слогрешно скриптама). српскохрватски. политика у друштву). ноиемачки (од западслатн. демократски (од социслсва.

ИМЕНИЦЕ МУШКОГРОДА НА -а. Сокобања. 18-месечии. в.. водити собом и сл. ретко солни. као у изразима носити собом. снабдиш.. не Соловјев. случај. со: придев сони.. мн. снабдјети): старији речници давалн су садашње време сиабдим.снабдевање је било редовно". Соколац (код Сарајева). Соко-град. сломкти се мења као ломити: сломим. или именице годишњнца. у Сокоцу. смеса и смеша (ијек. слушаоци. ЦРТИЦА 4). в. погрешно је сломијем. Нормативни приручници обично забрањују спој с обзиром да („С обзиром да нису сви дошли. 18-томесечни и сп. Сманл-ага Чевтић. његово оружје је сиајперска пушка. мораћемо. као што је то случај у Ирској". снабдију). За писање словима. ген. Раније писање (по П 60) двадесет петогодишњи и сл. смрека. онн сиабде. Облици спаја. и фр. као у примерима „Је ли и с тобом био тај случај?". мн.) уместо: иатриј(ум). без обзира. снаси (реће снахи).. служавки. као речи одмила. снајнер је назив за стрелца. снабдијем. „Код нас то није случај". покровитељски". дат. пише се одвојено према П. сломијен. уносило је размак на неодговарајућем месту. сувишан је облик снајпериста. служавки. с обзнром на (нешто).. Погрешно је снајпером називати оружје. тридесетшесточасовви итд. слуги и слузи.као што (то) бива у Ирској" и сл. соло инструмент и сл. двадесетпетогодишњи. то)соло: соло певање. смреки. Сокоца. „Слави се двадесет петогодишњица"). Сократ: сократски и сокра товски. „Могу се сукобити две струје. 25-годишњица. снабдеиг. „Код нас то није тако". ген. у П (тачка 60 ц) прихваћен је давнашњи предлог стручњака да се пише састављено. четрдесеттрогодишњак. Уместо једног и другог може се употребити будући да. снабдевеност (стање) треба разликовати од снабдевања (процеса): не „у протеклом периоду снабдевеност је била редовна" него „. сиахии." итд. „. захтевајући да се каже с обзиром на то што. облик: екавски је смејуљити се. 20-сатни итд. Соловјов (руско презиме. понизан". сломиш. нпр. снек-бар. Солунац или Солуњанин (граћанин Солув в . а могло је довести и до неспоразума (нпр. снабдетн (ијек. слушалац (не слушаоц). собом (заменица) може имати значење са собом. (цртица није потребна: .. сломљен. -нетиснискодљив значи у првом реду „који гледа с висине. Не треба писати 25-тогодишњица. мн. смијуљнти се је ијек. У стварности се готово увек употребљавају облици сиабдем. смеран. слушалаца.). снајка. Језикословци нерадо гледају на употребу ове именице с глаголом бити. снаша допуштени су у фамилијарном говору. содијум погрешно (обично у преводима са енгл. они сломнју. дат. смјеса. сиабдијеш. неповољно). снаха. сода-вода. сломијеш. смјеша). слуту. слуга. ага. служавна. В. У новије време стекло је и значење „услужан. Смрт Смаил-аге Ченгића (наслов). они сломе. с неруке (= незгодно. сокобањски.. Сматра се да је боље: Ј е ли и с тобом било тако?". 40-годишњак. „Видео сам четрдесет петогодишњака". годтпњак граде сложеницу с бројем на првом месту. снсти. који удостојава (некога својом пажњом). не обзиром на (нешто). Уп. с ногу.итд.. солдатеска: као гротеска ( . они снабдеју (ијек. број се може писати цифром и после њега ставити цртица (не тачка)!: 17-годишњи.

. одвојено по П. фабрика). сплетш.средња АзиЈа. спа- спомен-плоча. сплетка. спасава- Солунског фронта). бичевске коњнчке иг. спасио. Сомалац (становник Сомалије). Наситеја спасен традшшоналан је у Србији и треба му свакако дати предност над обликом КЛУБОВИ. спасао. Обрадовића). 212 итд.тунски фронт: вели- тв). мада Првенство света у ко. Облик спасти. он спасе. Средфудбалског првенства њи исгок. претежно у хрватској вари- јанти.С Соуса не него Соза (порт. сплетака. с почстка на крај. славачица (жена која спава). биста иде с генитивом (биста До- спасем. као и лиге и друга удружења клубова пишу се великим почетним словом прве речи: спровести. нпр. спектрограф. спочетка (према П састављено) у значењу споменик Незнаног јунака. ре. мада за њих нема потврде у речницима. Софија: Софијац. споразумети се: као разуметв (в. а посебно у изразу спровести (спроводити) у дело.. тамо где се може јавити и „ниско-" или „висо- ко-"): средњепродук- тнван. спровести мере. спектроскоп итд. слроводити имају и значење из- вршити. сомалијски. солунац (борац са шавати (ум. „у СПЦ-у" и сл. спектро- графија. реформу и сл. ко С (в. средњобосански. спасла. Средоземно море. „испрва". спојка. Шорош. морала признати и би се глагол- ска именица спашење (уместо спасење) и несвршени глагол спа- УЛИЦЕ. средњеразвијен (или средње развијен) итд. Олим. то). мн. сријемсш. У истом значењу употребљава се. спојки и спојци. спасим. они спасу. сони (марка). Сомалка. спасти. они спасе. по америчком изговору). турнири. СОС или С. боље него Сорош.Средња Европа. Сорос.средишњи и средишни. не Сомалијац. Куп шамло с кад није реч о пиоиа. У ијекавским текстовима писаће се Сријем. спасити. Петнаесте Љу. падежу остаје неизмењено: погрешно је „из СПЦ-а". -ијка. софијсш. средњошколски. средњерадиоактиван.).само кад означава степен или количину (тј. Средпијске игре. СПОРТСКА ДРУШТВА (ИМЕНА): в. спојш.се допушта и срасшарци. спољнополитички. одлуку. Џорџ (Сеог%е 5огоз.на). мн. средњопругаш итд. С П Ц је само скраћено писање од Српска православна црква. шен. сити. Уколико би се прихватио облик спа- с помоћу и помоћу (в. Прва лига. ген. манифестације итд.: в. измене. мица (због али: Сре- кратког . средњоисточни. шпекулација. као и домаћи синоним попрсје. спасила. посебној географскоДруга српска лига. спомеп-дап итд. спекулацнја. СПОРТСКА ТАКМИЧЕЊА. средњоамерички итд.: не спектограф итд. Средње. он спаси. Срем.кида. итд. Сријемац. Мундијал. спољнотрговинсш. Со- ген. Со. дат. спомен- •музеј. фронт). Сони (Зопу. и провести (проводити). средња она група Европског Далмација итд. сомалски. 5*0М5Д). с пролећа. -историјској целини: Чстврта квалификаци. Средоземље. средњотешички. Турнир ња Америка (али макандидата.О. то). спољии и спољњи. с раскида (нвје с раскида = вољан је). снаваћнца (спаваћа ко- шуља). СТОМЕНИЦЊ в. дат. остварити. довићу боље је него против..састављено: со- циокултурни и сл. али: кренуо је с почетка. споменик Доситеја Обрадовпћа. спомеввк Доситеју Обра- социо. споменик фијка. У средњо-: средњовеков- ни. иде с да- тивом: споменик Не- знаном јунаку.

Према Закону о службеној употреби језика и писама (1991) „у Републици Србији у службеној је употреби српскохрватски језик. ретко стотињак (приближно сто). српско-хрвзтскв сукоб и сл. фровт). ). Српство (српски народ). Не стереоид. Џон (ЈоНп ЗХетоеск). староседеоци. стези. срећки. не стаибеви. робустни. „став ]е главног одбора да се не одуговлачи" (уместо: главни одбор сматра да не треоа одуговлачити) и сл. стамбени. дат. стар." (уместо: сматра се да. из Старог Града. у лош. решено је да итд. Стејт департмент (Зш1е ОераПтеМ). стотинарка. стероиди.. старц. -анка. мн. с тим(е). посебно кад је реч о дов то пинговању спортиста). в -сткиња: ц. стакленка. Не ваља. екавски или ијекавски. стонози.састављено у сложеницама: староеиглески. Стокколм (31оскНо1т). коитрастни. Стари свет (насупрот Новом свету. староседелац (не староседеоц). старалац (не стараоц).). нпр. не о нечему. када представља српски језички израз. стаии-панн. Изрази као дете старо шест месеци нису погрешни. дат. азбестии. српскохрватски (саставл>ено као назив језика. дат. особина). старокатолик итд. ген. али: српско-хрватски одпоси. стонедесетогодишњи и сл. из Стариграда. ствараоци. мн.вокала после ср). боље него Штокхолм (по нем. општина). назива и српским језиком". стадијум и стадиј.). изговору). срећака. дат. стјуардеса: м. ген.) или одвојено. међутим. -арци . СЛОЖЕНИЦЕ С БРОЈЕМстопут и сто пута. српство (припадност. УСТАНОВЕ. док у домаћим придевима испада испред н: мастан. Ријека и у екавским текстовима). столац. старалаца. према П 60). Српска православна црква: в. -ки. Данас у Србији углавном замењено термином српски језик. Сремска Митровица (јер се у именима насеља задржава локални изговор: уп. мн. облик је стјуард (не стјуарт). стероид (обично у множини. сголца и стоца. стваралац (не ствараоп). масни (масна. Стари град (градска четврт. годипе старости. стараоци. Стари Словени (велико С у обе речи. Старограђанин. стоик. староседелаца.в. старјети). Столац (у Херцеговини). стакалце и стакаоце. Стајнбек.с цртицом (сгерео-сиимак. стваралаца. стотинак. стискати: мења се као притискати ( уд). Сремски фронт (вели- ко С: в. будући да се нормално каже доба старости. питати „Колико си стар?" (уместо „Колико ти је година". Стара Пазова. протестии. стоички. стаклеици. дат. стари век. мн. Стара плаиина. конференцијашки језик спадају конструкције „заузет је став. срећка. стерео. у Стоцу. стерео-уређај итд. старити и старети (ијек. боље него Штајнбек. старост од шест месеци и сл. „Колико имаш година?") нити одговарати „Стар сам 30 година" (ум. „Тридесет ми је година"). дат. Сремски Карловци. Стариград (испод Велебита). „Имам 30 година". из Стоца.. стотинка (стоти део). болесни итд. Стари Град (на Хвару). Не треба ову именицу употреб214 љавати уместо именице мишљење. масно). мн. стега. Стариграђанин. стонога. -К-ЈЊЗ- -стни: глас т се чува у прндевима од страних основа. Стари завет. Осијек. болестан. став према нечему. који се. стоицизам (све без ј). ЦРКВЕ. Српска академија наука и уметпости: в. -ци и -ки. -анка. стони. обичније него столни. стојећке и стојећки.

најстрожи. структурнрати структурисати). „Међу земзначењу саставног дељама које су успеле ла или јединице. струкирам и телиран (о кошуљама). страна: облици с ону и страстраиу. и одреднице северии.). других добрих писаца стрепети (не стрепипрошлог и нашег ти). (о)стрнжена. (такође у строжи. императив (ојстрЋжите: СТрЋЖућЋ. где се ми. Именице север. устројство или сл. стронцијум и стронциј. Средњи ЋСТОК. сли на елементе друштва. вггевв) значи напетост. дат.. преструктуирати. они ОСТрИЖу. рекао је у дискусији Марић. (или В. студија (научни рад суиграч. с ову страну стратегијски тепжЋ значе исто.) студија (ср. стресп.трее ш т о Н е ваља упосу из требљавати ову реч у ба: повучени продаје." треба: вајбољн су доказ. пишу се великим почетним словом ако су узете „у значењу народа који онде жнве" (П 60). Ген.странпутнца. под утицајем наших речи.).. оптерећење. са. „односи Север-Југ". Ијек. нпр. ДалекЋ ЋСТОК. мн. склоп. се не употребљава. т о ) . стрепио. сувремен. странака. страстан. запад југ. н е ни: налазе се код Барбара (Вагога ЗСгеГВука.: стрецјетн. североисток. на појединце и ни префикси (саборац организације итд. Барбра. (о)стригла. не пјећу. мн. само странци у смислу политичке партије. стриптизета и стриптЋзерка.: „Наведени подаци. странки и странцЋ кад се односи на човека (посетиоца у усталови). ктр«оа:стрЋна Зора али стрина-Зоре. стригућн. не строжнји. најстрожији.). = суборац. странкЋ.је . мн. ЦРТИЦА УЗ ИМЕНА. страсна.. стрепевека. стреСТРАНЕ СВЕТА. П о грешно је нпр.су. инструментал студијем. грађа.треба: јесу Аустрија И Данска. структунратн погрешно ум. исток.су равноправге.. стрпна- -Зорип итд. употребљава у значењу „потрес" или „удар".и -аркв. они остригу. структура се може често заменити нашим речима састзв. значи да се не сме употребљавати без наслањања на претходну наглашену реч. па се често чују облици (о)стригати. уместо тога граматике допуштају само (о)стри- и студијом. острутати. . лоше кованице из трговачког речника. „Рат Севера и Југа у Америци трајао је четири године". „Исток и Запад су постигли споразум".„Сви лекови који се налазе на овом и на претходним списковима су повучени из продаје" . В. (или све без цртице): в. напор. или су је енклитика. етрићи и острићи поводе се за глаголима сличног значења струтатЋ. (о)стризите. пјела. да измакну овој кризи „У договору су учестсу Аустрија и Данска" вовале све друштвене структуре". стрнптиз.. (о)стризи. -ела. странка: дат. БЛИСКЋ ЋСТОК. не иајстрожије забрањеио него најстроже забрањено. Студентски трг. трпни (о)стрижен. Дивљи запад имају велико слово само у првој речи. у мн. сно. мн. (о)стрижв. стрепим. студији (м. ген. ћи. погрешно се понекад. стре- стрес (енгл. не стреја. стрепео. као и Ј (в. с ове Стрејсенд не него страле) ниеу погрешСтрајсенд. инструментал студије значењу „студирање"). саиграч = студеитски. Студиј (проучавање). стреха. инструментал студиом. Дашгчића и хапф. -ар. ћу. Студентски парк. нпр. страКЋ. јужни итд. језику. Радни придев је (о)стригао. друштвене сна. (поред обичнијег с оие страве. Студио (уметничка радна просторија). недопустиве у књиж. суосећати савремен = саосећати = итд. су најбољи доказ.и са.

Суец. субјект и субјекат.обичније у Србији а су. Велико С кад означава споменик у Египту. такође и именички (поптто је литар супера?) супкултура (не субк-). хлороводоник). сфера. 8с1. али нека далека сунца (= звезде) и седим на сувду (на Сунчевој светлости). према П. мн. суци. сцеиарији (м. схема. супротставити. боље него сфинкс. ген. Уп. дат. Погрешно је писати с/х. али неке речи имају само са. С-Хи слично. ја бежим у хлад" и у фигуративној употреби („сунце моје") боље је мало почетно слово. Суецки капал. вокатив суче.састављено: суперсила. спенарио и сценарнј. суперревизија. суздржавати се добро је као и уздржати се. шема.). В. мн. схизофренија: в.(суграђанин). ген. је скраћеница за српскохрватскн. мн. с цртицом уз имена (супер-Немац). схоластичар (-ик) и сколастичар (-ик). Чува се у речи субполаран (који се граничи с поларном облашћу). суиер. мн. сурфовати по Интернету ( = претраживати сајтове). сферни. Изговара се као што се пише. уздржавати се. односно „Кривица ноћног чувара била је ван сумње" и сл.у обе варијанте (сажаљевати) а неке само су. ХЕМИЈСКА ЈЕДИЊЕЊА. Мидхат. судаца. -нцасуптропскн (не субт-). (према изговору). судац. схоластика и сколастнка. не свера и сл. супстандардви (не субс-). сфинги. сусетки. сусетки. супстанц(иј)а: в. „Многи научници сумњају да се у пећини крију значајна археолошка блага" и сл.у Хрватској. супстапдардни. схоластички и сколастички. сусетка. сурфовати (према енглеском писаном облику) обичније је него серфинг итд. сурутка. Тако и у фигуративној употреби. Сфора. сукња. суб. Већ према томе да ли је стварни смисао позитиван или негативан. суперреалистички итд. боље него сумпор-водоник (уп. сурфер. у реченицама као „Није било разлога да се сумња у кривицу ноћног чувара". суца. Субхнја: в. суице: с великим С пише се као назив одређеног небеског тела: „Земља се окреће око Сунца". дат. Овај глагол може бити узрок двосмислености. дат. сукања. сх. суздржати се. У неодређеним случајевима. као „На планини сија сунце". сумњатн. сумпор-диоксид. СФОР. сфинга. месец. „Не подноснм сунце — чим изађе. супер и обичан бензин). супермодераи. схватати и схваћати. шизофренија. реченице треба друкчије формулисати: „Није било разлога да се сумњи218 чи ноћни чувар". супкутаии.испред безвучног сугласника постаје суп-: сунтропски. . сумпороводоник. одвојено као непроменљиви придев (спремила нам је супер вечеру. суецки. сухомесиат (сувомеснат): тачније би било сухомесни (сувомесни). (скраћеница) не него зс: види под др. не „есфор" као у енгл. суруткн. супкултура. сурфинг.. СФОР-а или Сфор.) и сценарија (ср.

преграци итд. риот итд. П . талибани (покрет у поета. (госпоНи тачком ни белидин).так и -дак (с (ср.танго (м. као архитект. отпадци итд. Тачка се звани). (3) у скратранскрипдија за енгл. (цртица није обавезна. (као тапет). (2) у тапецирати. председник САД. тачки (не тачтри цифре. нпр. Талмуд. у Тангањики и Тангањици. гћа бро тапацирати. ИзТАЧКА У СКРЛЋЕван стручних текстова НИЦАМА. ипр. дипло. таксија. „на Тајланду". такмат. •гак. Данас се ти облици осећају Тагор (Раоиндранат). -анкрипцији и не изгока.Талијаи. Таусенд. В. Таунсенд. Ови в. у матеШ'). -т и -та. уобичајена пођица). г се губи испред ц: танзански. б. (годичетвороцифрепи брона). ћеницама м.тичније одвајање тачком у облицима као ком: 5. км. демократ.ци. бр. патсији. тајга. вара се. ЦРТИЦА 3)дужи облици данас су талац. Именице м. естета и сл. [= место печаТаунзеид (Тоуепзепс!): не та] и Н. дин. губици. но је и у Србији до II итд. мн. тамнетн: као потамневојнички хлеб). итд. именнце с двослож. -ист/а). Тајланд.850.). танга ница на . Тачком после (и друго). Н. СКРАЋЕНИ то). Скраћење обичније је и пракречи бележи се тач. Тангањика. таин (војничка храна. (таконе тачка. Уп. (број). Тахити. тапециран титулама др (доктор). обичнији. пише се само с једјуна 1944. не таоц. Авганистану). Тапзанац. светског рата.ђеницама од великих почетних слова (уз ло Тернер. могу имати такси стапица итд. Лахор. М. мн.). Талијанка. поготову за таоци. (на ни пише се цртица а пример). е. талаца. па се замесамо у енгл. ном тачком на крају: У сложеницама као тј. г. ном не раздвајају се (динара). (госпођа). арапске цнфре озна(и слично). н. године итд. чајевима: (1) у скратаоц не него талац (јв. или трочлани израз место у 17. Тачка се не изоставља ако непопише у следећим слуп п . у .таксн. јер ни. тајмаут или тајм-аут. је острво). (види).721. реду. гђица (госТарнер. / Тајланду (не тамо-амо. Тигпег. и др. становиште.тамтам. 32. ташњем језику готово лијаиски употребљаваувек на -и: архитекти. кг "тд. у . и сл. Хаити. отпаци.).. почеци. италијански. заданијац. (в. танзанијски. не Танзатреиуци. ТАЧКА У З ЦИФРЕ. ЦЕ МЕРА). тачније би би. Види и: ЦИФРЕ. БОЈЕ. на Кад се у писању виТахитију (не на Ташецифрених бројева хитнма). ти (в. (нове ере јеви који значе гоили наше ере). није домр (магистар). такозваии: скраћеница тзв. такси шофер. Множина је у дана. в. (то јест). 12-месечтако дал>е). непостојаним а) глас Танзаннја. не треиутци. дипломата итд.000. -ан. 32 850 000 итд. издаци. трансн>ују са Италијан. у тајги. т Танталове муке. матици се то чини тачка гледишта: боље празним простором само гледиште или (белином). са Тахитија. У множини име. ном основом: атлета. такорећн (састављено роца грчког порекла по П ) . и облике архитекта.талент и таленат. овајтамно-: В. Барпонеки изузетак као тон. У неким чава се редни број: случајевима двочлани 40. одвајају групе од по тачка. 5 721. год. (и 30-годишњи. тзв. дине. као застарели или не Тагоре: е се јавља хрватски. мн. т о ) тај: в.

телевизија: акцент је краткоузлазни на ле или дугоузлазни на ви. твктакати. III. нпр. (година нафтне кризе)". примедбе на 3. терцијаран. одељака и сл. не терцијалан. тик-так. тибингенски. тетака. нема потребе да се замењује са „поред телефона" и сл. Тевтон (Тевтонац). 9. теледиригован итд.: 1. теле. теоризирати (-изовати). Тексашанин. тика-така. 11. Теби. нпр. ТВ гледаопи. данас општеприхваћено као граматички термин. Тачка се пшпе између броја сати и минута. тетранак. термодинамика итд.састављено: телекомуникације. теоријски и теоретски. темпера: темпера боје (цртица није потребна).15 итд. нити (по енгл. могућно је писање великим словом Ти (Тебе. Тексас (Техш). тетка. Смаил-ага. нпр. осим у насловима поглавља. (или све без цртице: в. најбоље је потпуно избећи реч тема: „Писао је о савременом животу" (боље него: о темама из савременог живота). -овка. како се понекад тврди. техно. н 31. тексаски (боље него тексашки: в. 22. заграда). тет(к)а-Зории итд. -шки).30. Тетово. #. под тд творба речн. Не сме се у тим ознакама употребљавати запета. -анка. када се број и наслов налазе у истом реду. не тибингеншкн. Ова скрађеница увек се пише великим словима.) сасвим је исправан склоп. на Теразијама: не „изглед некадашњег Теразија" него некадашњих Теразија. Тетовац. тесан. ЦРТИЦА твој: твојег(а).средно после редног броја долази још неки зпак интерпункције (запета. најтеснији).састављено: техноменаџер. мн. а ако следи нека именица. технобирократски итд. ти: према П. и бесмислено је замењивати га обликом о теми. то не важи за почетну заграду. УВОД. Допуш- тено је и писање с пг/гицом (в. тевтовски и Теутон итд. ТИТУЛЕ и ознаке занимања пишу се малим словом: ивжењер Матић. дат. Тобом) и Твој као израз поштовања. тетовски. проф. Где је могућно. термонуклеарни. јер има и одговарајући придев: творбеви. ДАТУМЦ. Кашанин. ЦРТИЦА УЗ ИМЕНА). Акцент телевВзија (дугосилазни на ви) сматра се неправилним из истих разлога као и Југославија (в. темперамент и темперамеиат. тешњи. али с тет(к)а-Зором. нпр. Погодније је од ранијег граћења речи. странн. то). твом(е). ЕВРОПА. З а употребу великог Т в. телефон: на телефоиу (Ко је на телефону? Останите на телефону и сл. Тнбинген (Тпот§еп). Спој на тему нипошто није „неправилан". ТВ програм. црта. тип-топ. иајтешњи (не теснијн. боље него на Тенерифама. квез Милош. тзв. теоретичар. ВАНЕВРОПСКЕ ЗЕМЉЕ. ТВ. погрешно на Тенерифима. али то спада у „лична. (= такозвани). рат за шпанско васлеђе (17011714). на Теиерифи. Ве- . ген. Теразије. После римских бројки не ставља се тачка (па ни кад означавају месеце: в. мајстор Жика. 15. без тачке. тетки. „И ја бих нешто додао поводом тога" (уместо: додао на ту тему) и сл. 9. тетовац (пасуљ). јер је она од броја одвојена белином. ауторска одступања" и не регулише се општим правилима. обичају) две тачке. твојем(у) значи исто н једнако је правилно као и твог(а). владика Раде. термосастављено: термоелектрапа. тема. Тенерифе и Тенерифа. тет(к)а Зора. тиктачем (боље него тнктакћем). П даје предност одвојеном писању: ТВ дневник. „1983.

ткеш и чем. толерантан значи само „који толерише. задомаће основе и страпета. тачап итд: Правотопао и топал. у за књижевни признаје Токију. ткала. они ткају. Краљ. Твој остављено је као „стилистичка могућност" али не и као „правописна обавеза". више се не употребљавају.точка и точаи (точвољеног итд. Боље је рећи даљинско греја. -тка. -дор: Именице гресија. ног наставка. Од двосложних именица. лоша. ткам. гоакцент на другом слокијски. каудиљо. Папа итд. Изузетак је битка. ткајући. силазни акцент на то). Ти. по општем правилу за прво слово у реченици. трпе. тио и сл. у грапицама доз. ткан. заговецв. мада се наводе у речницима. зитор итд. дат. где је обичније бици него битки. се састављено и не мења облик: травс-тор. За становнике гу. Токијка. и сличне пишу се малим словом. тихоокеански или пацифички. у „који се може томножини обично средлерисати" (Повећање њег (торпеда). ност. поглавник. тогоавскв. травци и ње.) тољага (боље) и тојага. В. задрже само облици топ-лнста. рода. али се Токио. Краљевић Марко. точиоцн. али се у Хртоплификација.) па ни за оне које се обично везују само за једну личност. љив". Тјенанмен (састављено према П ) . Скраћенице др.. чеш. било тонити (се): в. -зи. Југославија. Титуле као Њено величанство.Торкемада(Тогдиета&О.(префикс) пише изградња топловода. вентилатор. компдјац. ватској касније одстухибридна кованица од пило од тога.): треба рећи мн. далај-лама итд. у крлецв (али и заговеткв итд. док фонетском развоју сх. Таква употреба великог слова није прихваћена ни за верске титуле (патријарх. транспарентан. али у потпису обично великим (мада П о томе не говори). с дужином на треможе се рећи Токићем: ојгупатор.точилац (не точиоп). подношцаљив. точилапрвхватљив. узето је из руског. внж. дуче. ка. не говарају облици тачТонкиншки. ткао. Влаткв итд. Того. што је јаеније него честици). тло (боље). проф. то ј е с п скраћено тј. Тогоанац. тоболца и тобоца. Облици ткем.ликим словом се пишу само кад имају смисао сталног надимка или атрибута: Хајдук Вељко. Ваш. амбасадор. а посебно „хвала на честиткв". -анка. из Токија. радијације је толеран. Уп. ткати. гокн-вокн погреншо. паша. односно транс. В. -шки.. Одредба П 60 по којој би великим словом требало писати „називе живих поглавара држава"(Председник. трећем слогу. Токијем). транссахаркао окупатор. Његова светост патријарх по правилу се пшпу великим словом прве речи. приповеци. Уп. али и тле. Код вишесложних именнца радије се употребљава наставак -цв.травка. употреба у смнслу торпедо је м. са а. тореадор итд. ског грејања. ага. компоски. Токиом (не: само краткоузлазни Токијом. Тихи океаи или Пацифик. Писање Ви. треба воки-токи (в. зитор. Погрешна је не Торквемада. с приу градском говору логом травспареитно најчешће имају дугои именицом транспа- . тоболац. датив и локатнв завршавају се по правнлу само на -ткв: тетки. као фирер. НАДИМЦИ. сплеткв. језика више одТонкинскн залив.) одбачена је у новом Правопису. дат. Конго. (то јест). увођење даљинтравкв. В. ткај. у Тогу. тј. ваткв. петочан итд. мотки. из Тога. трапссибврски. писом из 1960. растоје предвићено да се пити.

Требињка. мн. они трепте. али је постало помодни израз. трепћем. трепћући и трептим. троје. мада је у том случају боље: „Требаћете нам". тријумвир. троставачни: . дипломиран.). „Требао сам новаца". по постоје трпни придеви енгл. требало да говоре". се. ум. правац развоја. треће. трију. судасложене речи). трептећи. трнангулација. тренутак. „Треба ли вам нешто?". изговору.тројка: као двојка (в. троструко. ТгиАеаи је чене ноге. праве замене. трансверзалан (не трансферзаУ односним реченила). угинула крава. Где је могуће. мн. Нема праву замену међу домаћим речима. цр. итд.ТРПНИ ПРИДЕВ (па сивни партицип) гради ски). Требињанин (и Треби„Сви треба да дођу" њац).(трећоставачни школац. тријумфалан. ТИЦА 3) језику.: . (не: требају). мн. трептјети). триЈумвират. УЛЛЦВ итд. треба га заменити с трихиљадити. боље је отекле у Канади). тродупли. су књижевни изрази: треаерка. цама као „Ево имена људи који су требали траисцендеитан и да говоре" погрешан трансцевденталан (у је лични облик су филозофији ова два требали. ђана пушка. љење. они трепћу. требати се мења нормално кроз сва лица: „Не требаш ми". то)ћеразредни. Ипак и од појединих лога да се транснепрелазних глагола крибује Трудо. нтд. не јер се не слаже са субјектом у множнни. три хиљаде. транширати (П допушта и транжнрати. требао си). споју с глаголом. голом (имати. презисе требатн замени ме и женско име). рена возила. али трансверзала. отворен. ген. морати трп . У таквом случају Траси не него Трејси једини излаз је да (Тгасу.троииособнн. трећошкол.).трогодац. тревд. који су дефинитивно ушли у употребу: тријумф. чијом се употребом претерује последњих трипут и трн пута. трећепозивац). с чијом се употребом претерује. Ако нема другог глагола. само Трећи рајк. транчнратн). Употребљава се безлично ако је у Требиње. неким другим глатрафо-станица. „Шта су вам требали кључеви?" Допуштено је и као прелазан глагол. у начелу. трнста и три стотиие.рентност. ци. „Требаћемо вас". тежња. троипотрептатн (ређе трепте. телдеиција. нпр. од прелазних глаготри. „Треба. склоиост. в в в в 227 . прикладни у књиж. али не би придева имају разливаљало ни „који је чито значење). тренертреба рећи трострук.састављено( тре. „Требао ми је његов савет". једноретко трећо. мн. употребљава се у смислу онога што је доступно очима јавности. трећестепени. неодготриатлон (без ј. требињски. тристоти.требовати и требовање ло је да знаш" (не: су русизми из војног в (цртица речника. година. јер су ворена питања. трогоца. боље је заменити га са јавни. „Требате ли нешто?". дат. сатни. „Требало ми је новаца". транснлантат (пресађени део ткива или орган) боље него траисплант (по енглеском). неекстрнј'умфова ти. отеТридо. Тгасеу. триом.трогоци. по. тројица. нпр. тродупло нијава и сл. тренерки.: . нескрнвен и сл. стилски не. трансфер. цркиута француско презиме (и крава. трију итд.трнк-сннмак није обавезна. стрем. Кад је могуће. требати. БРОЈЕВИ (збирни). троипогодишњн ти. али им нема трим-стаза. нема разноге.). ла: отуда су погрешБРОЈЕВИ (промена) ни облици као ззртриангл. тренуци. трија. „Требало би да размислимо" (не: требалн бнсмб). ијек. трија (ср. англнцизам с трио (м.

не: „Нови експерименти. оно што се већ знало" . ћурака и ћурки. ће је енклитика (као и је. треш. Погрешно је „Он се лечи од задобијених повреда на утакмици".. тршчак. чајено код нас. в Ћелентано не него Челентано (Се1еп1апо): в. трла. Тусои (Тисзоп. ћушцн. дат. тареш. преурањен. Тотоиае. са истим значењем тужитељ. ГЛАГОЛСКИ но код нас. ћурки (претврдити. Трубецким. то) и стога не -ћки. би правилно било ћирилометодски и ћичао. ћерка је давнашњи народни облик. никад непрежаљен. трвеи. жи само кћерка.плодирав.ћивот и кивот. „Робу купљену у другим продавншгама. ч. трвена и трт. тугованка. племићки. РУСКА ИМЕНА. трем.В. у Аризони): не Таксон. с1ао): уоби. Тулуза је наш одомаћени облик за фр. нћн (кзо) на ћабу тив гласи ћерки и (велико Ћ само кад ћерци. дат. Трубецкаја: боље Трубецка. речено је овде. никад -ћски: младићки. тузлански. који белепод ч. трулила. 229 . диминутив ћеркиЋампн (итал. ВРЕће само потврдити ћу: в. мада би ПРИЛОГ САДАШправилна транскрипЊИ ција била Чано. Ћаио (СГапо): уобичаје-ћи: в. ца. Трубецкој. само ће по. роду Тулуз. БУДУЋБ МЕ. начнтан и Др. Грубецкој: боље Трубецки. Уколико је праћен неком одредбом. Оатхалва).. -анка (не Тунижанил). ћерка Ћ или кћерка. ћерки. никсме доћи на почешићки. в. безразложно изостављен ћ: за речи са ћ види и из ПР 60. тужиоца. Тршић. ћао (итал. све од истог корена као трска. не него Чампи. ћорсокак. пећтак акценатске целики итд. в. Труљење (не трулење). труљела) и трулити. мада Ћилиии не него Чилипи." В. тршићки. ћетен-алва (и ћетеиЋампино (итал. ијек. тужиоци. тужнлаца. ' . ћевабџија. ген.. ва. тарући.треба: Нови ћулбастија и ћулбастиексперименти. тугованци.. трулио. ген. а у падежима само Трубецког (не ТрубецкоЈа). трулио. труици.од повреда добијених на утакмици". Тузланка. Тузла. Даћаба. али тршће (збирна именица) са ћ. речено ја. ћевабџини. труљети.ћурка. тупети. они тру и тарем. трулела (ијек. тршчан са ч. дат. тужитељка: тужилапггво (не тужиоштво). кин. туниски. а у падежима само Трубецке (не Трубецкаје). ћемн. не ћетена алрјпо) не него Чампино.. они тару императив три и тари.. „Купљену робу у другим продавницама оставите на улазу". трта. забележен и код Вука. Тунишаннн. дат. мн. и уселити. тро. вабџијски. ћер не него кћи. ћушака и ћушки. треба „. је овде. „Могу се јавити сви заинтересовани граћаин за куповину". тупјети (постајати туп). мн. препагљен. тупити (чинити тупим): отупетиТур де Франс (ТоигАе ггопсе). ма ПР и ћурци). означава храм у Меприсвојни придев ћерки). Сгатр{) ца и ћерчица. рилометодијевскн. не треба писати у м. Трубецком. ген. Туиис. трти. ћевап. мн. Трубецком. Исто и за сложенн глагол иструлети (иструлити). трунка. Тршићаннн. ген. госпићкн. „сви граћани (који су) заинтересовани за куповину". Ћеле-кула. Тузлак. тужилац (не тужноц). трпни придев мора доћи иза именице на коју се односи.ћушка. трулети. трулео.

ијек. узјахати. у бестраг. ијек. уввјте. уза: уза ме. у Нрноувету. гиездо. узбрдо (навише). ублнједјела). ујутро и ујутру. -финска језичка пороубудуће. В. иајубогичајена) гласи Угрин. ужлијебити. увозне ћење безразложно су ципеле и сл. Угри (Маћари). у главу. поред: ухо. удно (нпр. боље је осућивани као русизувезена роба. ужлебљеи. увијмо. уврх (предлог). 230 удараљка. уза се. у бесцење. не ублиједјети. увезене ми и тражено је да пипеле. у толико пута ће му се и враћати"). уха. убеувозна роба. укратко. убиј боже угљен-диоксид. у нме. не у угристи: угрвзен (не вези нечега: у вези с угрвжеп). Уб: на Убу. у бескрај. улудо итд. мада га ПР не бележи. уз Н О С . али: у дну собе. у веудаљ. у јесен. вас. данас је потпуно прихваћено и значење весрећав случај или саобраћајна несрећа. једнина (данас неуобиубог. узор-мајка. УЗВИЧНИК (знак узвика). у зиму. ублвједво. повикати убити: убвј. уза зид. удвоје. уза шта. код нас се мења као множина: у Удннама. тариа^е и сл. се замене са уверити. ти и увршћнвати. уколнко и утолико пишу се заједно. уживо: састављено.угнездитн се. то). у жена. уз брдо у дословном значењу. уза страну (боље него уз страну) итд. у&лелегч. Угари.). узор-дете итд. уверљив. уврштен и {што није могуће у увршћен. Словеначко име је Видем. у ннат (и уз внат). у ковитлац. ужлијебљен. уврштење и реченицама као „Убеувршћење. уверење уврстнти. уврштавадили су га да доће"). ува. уза њ. скок удзљ.убледео (ијек. уклештитн (не укљештити). осим кад колико н толико чувају своје посебно значење (П 60 даје пример: „У колико га пута буде давао. уветом неки гораца добро је као и граматичари не призкод у истом значењу. уз ннат (и / ииат). уз то. уз пуп в. Удине (Италија). ужици.увести: увезен (не увежен). ген. углас). они узјашу. њездити се: в. удно собе).). узјашем. мн. Ужнчка република (в. увис. нлр. у са генитивом. Угара. Ваншм питањем. . Узун-: в. ји. у вези с нечим. узаврети: мења се као врети (в. и: НАВОДуз воду. дат. дица). уз ветар. убогији. уједаред (састављено по П 60). зи с тим итд. боље него у Убу увозаи значи „који се тиче увоза" (увозне итд. у здравље (одвојено према П). уместо убедити. убедљив. не утже). виђа пнсање убибо. ужитак. угљен(Правопис не пред-моноксид. уде« поред ранијег значења судбвва. уједаннут. убијмо. то). у уво. убијте. Хаџи-. успут. удараљци. уза те. идем на Уб. ГЕОГРАФСКА ИМЕИА)_ ужлебити (не ужљебнти). уистину. скок увис (али: у У висину). Правила о пнсању великог слова после узвичннка иста су Као и за упитник (в. увити: увиј. уклијештити. нају за књижевну. углас (нпр. уједно. Промену увета. као и други прилози сличног састава (уцело. увече. Угро-фвнскн (угроУ брк. удесно. мн.

то). укриво. укосо. трг итд. нпр. уместан. идем ном облику 1ЖЕ5СО. васиона). не Урлика. донекле). Трг алексиначких рудара. у лето. УСТАНОВБ. писање у изворУмка: на Умки. Стари град. градских четврти. Дом синдиката. унакрст. Према П 60 требало је и реч улица писа- ти великим почетним словом ако долази на прво место (Босанска улица али Улица бо санска). Ћирила и Методија". {Луззез). умесиа. листа) има у пређнвањем. Џојса(У. у најкраћем. -сна. у коштац (одвојено према П).у корак (одвојено према П). Универзитет (велико У ако се схвата као унајкраће (прилог. умало не заборавих). такоће кад је скраћено. пре три унети: в. Јоусе. [не: унапређењу\ поулудо. мн. спојевима као „Видео речи ог%атхаИоп). (космос. Беокварови" (ум. у ме (=у мене). ки термин. боље Одисеј. разумети (в. „Остаће без струје улице Савска.увек састављеразумева дужу радњу: но: ултразвук. боље него у 1ЛМЕ5СО-3. ултра. не ва). сачувало О као саумлогом(е). УЈГИЦЕ и др. споменика итд. „ул. Треба избегавати бирократски обичај да се реч улица увек ставља на почетак („у Улици Немањиној" ум. Јакшићева и Ратних војних инвалида". нормалног „у Немањиној улици"). сам га уназад три године" (ум. Унсско се пише с пруметак. универзум је матемаунакрстан. иа Умку. улијте.). назив треба мешати са унаитал. украсти. улнти. венац. али у крут у дословном значењу (нпр. прилаз.у неповрат. удвј. тички или статистичунаоколо. љопривреде". Уђнте у крут). умес. Студентски царк. -сно. Улрих (ТЈ/псН). умало (прилог. улица Вука Караџића. тргова. у иеврат ио. ултракратди на унапрећивању ки. укрупно (= у крупном новцу. може се увек употребити и краћи назив („у Немањиној"). унатрашке. број 12". нпр. скраћење пуног назиунајкраће речено). В. два месеца). паркова. не Урлих. мада ређе. Савски венац. („Улица булевар Војводе Степе". Допуштеумити: умиј. (одвојено према П). кад то контекст допушта. само се прва реч пише великим словом: Босанска улица. године). У нази вима улица. у главннм цртама). и умијте. непотребно је у смислу свемир унапред. украден (не украђен). мах). Победник. укруг (= унаоколо). ултралевичар итд. ставни део скраћенице уназад није добро у (почетно слово енгл. Кошутњак. нпр. граћевина. одпрема П). унапрећење (прелазак у виши положај) не Унита (/' ШИа. -иети. но је. „Улица Андрићев венац" и сл. које подоригиналу нагласак на . од пре градски универзитет. поготову је бесмислено додавати улица и испред назива који већ садрже речи као булевар. Улис (не Уликс). укратко. уиатраг. улијмо. умеци. осим када је наслов романа Ц. вим великнм словом и уметш мења се као мења као наше именице на -о: Унеска. Улрика или Улрике (1ЛНке). Унеску итд. ултра„Наш институт раљубичаст. умијмо. Ново гробље. у недоглед (одвојено умах (=у исти мах. улево. уместо (нечега). да би се Умки итд. У П се истиче да је у многим случајевнма оправданије мало слово: „село Липово. „Уназад два универзитет: Универзимесеца све су чешћи тет у Београду. унсколнко (= помало. Бела кућа итд.

треба: обавештеии смо да је било сукоба. напразнб). упослење и упошљење. Обично се први употребљава у материјалном значењу. они уразуме." У насловима се упитник може али не мора ставити. уњкав: в. иза упитника може доћи и мало сло- во: Ко? зар ја? . Уиитвв дописњчк и сл. упознати. уразумљен... ". уплићем и уплетати. -ите. усахнути: усахнуо. „Шта нам доноси нови закон?" и „Шта нам доноси нови закон". -хла. али потребна у нашем језику. дат. унутрашњи и унутарњи једнако су правилни облици. унронистити: као препаствтв (в. нпр. У низу реченица које су смислом тесно везане једна за другу. зависно од интонације. И при навоћењу директног говора. уравнкловка је руска реч. -ос. зиати упрсте). пишући са листом „ Уиита". уњкати. С мало више бриге за људе. треба: упознали су га с резултатима. па није препоручљиво мењатн га по падежима (са „Уввтом". увутрашњотрговински. -ила. упола. у подне. уселити. унукин. јер нема одтоварајуће замене. боље него унучин. мада га правописни приручници не бележе. али: гледати у очи. нпр. Погрешни су примери као: „Да ли је до тога морало допи. у почетку. У п И Т Н И К (знак питања) мора се писати на крају сваке иезависне упитне реченице. Унииеф. №1СЕР-а. у к (. у се (у= себе). то). уочи празввка. Упитник се не ставља уз зависно-упитне реченице.последњем слогу. ура. „Ринашити" итд. текст се наставља малим словом: Зашто ми је то требало? помнсли Петар.." или: „Чиме се може објаснити овако мали број учесника. упрсте (прилог. нпр. Кад је могућно. нпр. Уницефа или Ш1СЕР. Такоће погрешно „Упознати смо да је било сукоба". унуци. -ус (латинско): в. Напротив. то).Где сте? викала је старипа. упеторо. не упомоћ.„Остало је неизвесно чиме се може објаснити овако мали број учесника. уразумио. русизам: готово увек може се заменити 235 глаголом бавитн се (нечим). не упркос нечега. уразумн. упразно (тако у речнику Матице српске. упркос нечему. „Усељен стан" и „неусељен стан" . а други у духовном (унутарњи живот и сл). -хнула и усахао." У оба примера требало је уместо тачке да стоји упитник. у поводу (нечега) добро је као и поводом (нечега). дописник листа „Унита" и сл. у противном. унука. у раскорак (одвојено према П ) . име часописа „Ринашита" (ЋтозсИа) наглашено је на слогу на. Уран само као назив планете или божанства. Урлнх не него Улрих (в. уочн (предлог. упознавати: упознајућв (не упознавајући). Организатори кажу. „ Питамо се да ли је до тога морало доћи. уочи битке). упослен и упошљен. у н утр а шњопол итички (не унутарполитичкн). X уоколо: уокрут.). уплнтати. унутар (предлог с генитивом) добра је и потребна реч. у пролеће.у њега). уранијум или уравиј (хемијски елемент). уразумити (се): уразумим. уп. реће хура (узвик). у помоћ. -имо. . узми сс у памет (= опамети се). упражњавати (нешто). треба избећи промену.Где је убијен? ко га је убио? због чега? Све је то остало веразјашњево.. с цртом или без ње. уплећем. у памет. рећи у очи. па се може нормално мењатн: „Ринашите". „Упознали су га о резултатима у спровоћењу плана" погрешно.

установа.нису граматички пра. „Успели су н експерименталних да побегну") или трасцена Јутославије. ускипео. не уселење. усимају велико почетно кипеће (ијек. Вепоћи за руком.Стејт департмент. спортских такмиуспева ми да отвочења и друтих порим".. не ускипити чима које су и саме итд. према то је одлука Савета. ница. КЛУБОВИ. „Свратио бих ва се човек а не ја. усељење. удружеуситно. мн. боље је и њу пигувернера Народне сати великим словом. граматиција: Трећи међуначари препоручују личродни конгрес славине („Не успевам да ста. услед: ијек. Али низације. овај савет. али ми није успут". устију не сматра се књижевннм. поменута академија.). ликим словом. књига". баике Југославпје. усисивач. Комеди ру неке шире оргафрансез итд. али се у неУз пут само у додостатку бољег израза словном значењу (= морају прихватити.у ствари. Сати замени изразом јам моде итд. „Успело им је времених манифестада побегну". Манчеспосебно тело у оквитер јунајтед. Уместо безличгреса. Предузеће за узвичиик (в. производњу чарапа Ускрс (мало у само и предива „Космај". имена): Градски сеускличник: у Правопикретаријат за саобрасу је усвојен термин ћај.устврдити (рећи. . П. писаће незванични називи од се мало слово ако је придева имена места именица одрећена неи врсте установе. Уп.. фудбалски констатовати). то)једна именица из ње.Утах: в. према несвршеном њена прва реч може тврдити (Он је увек се писати малим или тврдио да. нпр.у сусрет. (Фудбалски) клуб у стопу.. . изјања новинара Србије вити) пореклом је итд. оба дела зауколико нисмо сигурдржавају велико слони да друга реч није во прве речи: Савет име. И за транскрибоване СПОРТСКА ТАКстране називе. нпр. давачко (Издавачко) Није исто што и предузеће „Народна утврдити (установити. Берлинска опера и сл. нпр. Ипак. ускипио. могу се (неодописује се с Акадебавезно) писати и мијом. ња и политичких тела ускипетн. је састанак Удружења. тј. називе скупова. према МИЧЕЊА. Нолит. дат. усреда усред среде. ликим словом: сутра у те ( = у тебе). усисавач и уста: ген. же да се глагол успеОлимпијске игре. организација. Када специфичхрватски глагол. ТРПНИ ПРИДЕВ. је усљед и Палестииска ослобоуслијед. изложних облика као „Не би. Јута. али ном имену претходи потребан као свршени ознака врсте установе. Васкрс страика. пише се само прва Ако је назив слореч. га. предузећа. великим словом ЈЕДННИЦЕ. верзитет у Београду). Фестивал малих отворим". „Жељезпичар ". то). ускислово само у првој пјети. конуспети. Исто важи и за ваици.уепут: састављено. и она се пише ве. ВОЈНЕ П. успаитд. иаше тет (званично: Упиудружење. Називи најуобичај ениј и). у страну.Он је великим словом: изјуче устврдио да. „Рекао је то некако вилни облици (усељауспут". В. ком заменицом или Београдски универзипридевом. Доњи дом. сајмова. ускиречи (и у оним репјела). у значењу ускрСрпска демократска сиуће). вршпи одбор Удруже. Ако се умеето пуног усукати: као засукатн назива узима само (в. В.. кад означава Форин офис. поред пута). стан). жен. Из. кад је заједничка имеЕиергоинвест. дилачка организација успаванка. усисач једнако су добри облици (први је УСТАНОВЕ.

). облику). Учка. Фијата или заменити са чнњешФИАТ. ген. факти или брика). фарнсејсш. ГВ1. традиционалном изгоФАП. фер-плеј. Мн. зеј. фнфарнсеј. утоварам. уто и угом ( = у тај мах. у четворо. филозофија. ушијте. фап (каи з.. према нашем фаланта. ушетати се (и кад значи „усходати се": не узшетати). уцело. предлагано је. али без ги облик критиковали стварног разлога. утроје. фер играч итд. РВ1-ја (боље латиницом). то)фнлозофсш. учаурити. упеторо. филозоген. филтефашизму): не фашира. учестаиост. Нису оправдани мион). Фабијус је боља физичкохемијски (који се односи на физичку транскрипција за фр.). Фидин. фнлтра. уши/мо. у том тренутку). него Фабијнс. обичније него учахурити (в. чаура). утеш. фаланга. утолико в. ФАБРИЧКИ НАЗИ. фаризејсш. учестали. • фер: фер одцос. примобичније него фариљени из руског. мн. ухлебље (ијек. ушироко (али : у ширину). уколико. фијаска (ср. фнлозоф. с (фабрика). учас (одмах.фикс-идеја (с цртицом). дат. или Еф-Би. ушити: уши/. облици философ. утоварујем. учитељичин. СЛОшења имена на -Гш) ЖЕНИ ПРИДЕВИ. не утоварати. вајда. убрзо). фаланги и фирати. ФИАТ-а (фаца. филтар. и акта: в. није добро учестаи.утеха. ФАП-а. -ла. утрти: као сатрти (в. по латинском факта (мада су овај дру. Фијат. мн..фијаско (м. -ло (учестале претње и сл. фак(а)т: може се увек фнјат (аутомобил). рода. фаланги. на Учки. ФИДЕ (непроменљиво према П) или Фида. фајда: в. дат. мн. н МАРКЕ. В. хемију).финале се употребљава у мушком и у сред-Ај. учесталост. њем роду: у спорт- .). зоидаи. не ср. филтара. фашисоидан. боље фашистоидан (блнзак него филтер. физичко-хеРаМиз (нрема уобичамијсш (физичкц и јеном начину пренохемијски). учитељица. ферије: множина ж. Фиде. лософија итд. род. обичније неИИ: в. да лоЈедини граматичари се замени са „фиксна из истих разлога као идеја". фасцикла и фасцикл. ФАП-у вору грчких речи: в. Еф-Би-Аја. утоваривати. го фијасци. ухљебље) или ухљебије (по црквенослов. МАРКЕ. то). В. ушесторо итд.

Погрешно је „Форењ". Флашииг Медоуз (Р!изпт% Меооот). фокстсријер. фоторепортер. не Франћ-. деФОНЕТСКО И ИЗВОРНО ПИСАЊЕ: в. снимак или слика. . св. Фочак (реће Фочанин). малим словом. Франческа (Ргапсезса). фреска: дат. В. фотомоитажа. фламинго (птица): по ПР 60 множина је фламинзи. фото-материјад. тсј). франкофон (који говори француски: франкофоне земље Африке).Франсоазин итд. ВОЈНЕ ЈЕДИНИЦЕ Фрушка гора. фудбалски. Фоли Бержер (РоНев Вег%еге). В. Фјумичиио (РттШпо. 241 в . Фоча. боље него франкофонски. не Федоров. фоаје је м. -анскн. мн. Франческо (Ггапсезсо). фотос није добро уместо фотографија. Фрањо Асишки. ТИТУЛЕ. УСТАНОВЕ Формен(енгл. фића (аутомобил).).: Франсоа Митерана. не Франкештајн. погрешно је сводити их на значење народних игара (плесова). ФРАНЦУСКА ИМКНА: в. фудбал.) и Фјорентинац.ском значењу чешћи је ср. не футбал итд. в. ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈИ. Рогетап). фрањевачки. фока. фотоконирати. фотокопнја. Последњих година преименована у Србиње. ген. -о (ИМЕНИЦЕ). Франсоа Митерану итд. фресака. фолк репертоар и сл. дат. фочански. множина фоајеи. Фраисоа (РгапсоГв): због два вокала на крају. ФИФА: в. римски аеродром): не Фјумићино. фиока. Јављају се и облици Флорентинац. према П. фрушкогорски. најпогодније је да испред презимена остане непромењено (нпр. у фиоци. фон: в. Само ако нема друге могућности. Фрањо Јосиф (аустријски цар). В. Фрањо. фотоелемент. али без стварног разлога (Фоча је старо словенско име грчког порекла). фудбалер. Фрањи: в. Фрање. Фијумичино. може се мењати „Франсое". фламенко (шпанска игра). Израз иационални фолклор је плеонастичан: треба рећи само фолклор или национални обичаји. фри-шоп (и дјуги-фри шоп. „Франсоа Жозеф" и сл. в -е (ФРАНЦУСКО). род. Форин офис (Роге!%п ОЈЈ!се). -нца. -инка. функцнонер и функционар. У преводима с других језика среће се и „Франц Цозеф". -о (ИМЕНА). фра: в. не Фоли Берже. фрескн и фреспи. фото-: по П увек спојено. фрн-клајмннг (такмичење у пењању по зидовима или стенама). Ргат ЈоверН). рода. боље него францисканац. В. што је сасвим погрешно. фреквенц(иј)а: в. флореитински (према лат. фото-изложба. Фочанка. ДВОСТРУКА ИМЕНА. фирер (нем. фотоћелија. ИЗВОРНО ПИСАЊЕ. „Франсои" итд. фолк невач. ИМЕНА ВЛАДАРА. фирентински. (необавезна цртица: в. Јгее-сИтћт$ слово 6 се не изговара). фрањевац. Франсоаз (РгапсоГве) или Франсоаза. Предност цртици се даје само у „слободним и случајним везама" као фото-атеље. Не фри-клајмбииг (у енгл. без обзира на значење (фотоапарат. Франческија. фоки. фирнајс (и фирннс. боље него Франц Јозеф (по нем. не фламенго. народна уметност и сл.. не Франческог. фолклор и придев фолклорни означавају целокупну културу и обичаје једног народа. СКРАЋЕНИЦЕ НА -аФјодоров (руско презиме). у промени Франсоазе. према П). дон Франкеиштајн РгапкепвШп). фотосинтеза). 6). ЈгогепИпо). не Фореман. фјорентински (према итал. Рпћгег). Франчески (РгапсезсШ). фронт. ЦРТИЦА 3. Фиренца: Фирентинац. фолк.

становник је Фурлан. X в х. МфЈМеНгу висока верност). хапсана. Хајдук Вељко. крњи облици хајд. уњкав. не аланљив. ајдемо итд. ж. (у)хапсити. асура. хабзбуршки. Хавана (град). (у)хапшеник. енгл. мн. лично име): разликовати од презимена Хол (Нап). хајте према ПР 60 пишу се без апострофа. хало и ало (телефонски позив). уњкати. према ПР. атар. бољи су него ајде. хајки. чахура. хајцн. Хабзбурговци или Хабзбурзи (династија). хатар. биле су проглашене погрешнима у ГГР 60. Хајд парк (Ну&е Рагк). хавана (цигара). халанљивост. Хантк. амам. В. не апс итд. ЦРТИЦА УЗ ИМЕНА. Фурланка. Хајдук-Вељка. хајдмо. где се облици са х готово уопште не употребљавају. хуњкав. ФУТУР: . (или све без цртице): в. и поједине речи са х. Хабзбург (боље него Хабсбург. чешће у скраћеном облику Нг Д изг. који је допуштао само халва. чаура (са изведеницама). сувишно је „планина Фунијама" јер реч јама значи планина.Фурланија. Овакво ограничење не одговара стварном стању у књиж. хајдемо. хајде. хај фиделити (енгл. . амал (амалии). са Хаитија. хајдете. хамам. јер није множина). ам. амајлија. Хамфрн (НитрНгеу). БУДУЋЕ ВРЕМЕ Фуџнјама или (планина) Фуџи. ЈАЛАНСКА ИМЕНА. харакнри/и. хапс. јова. према П). Не харикири. Уп. У новом ПР углавном се једни и други облици прихватају као равноправни. Сувишно је употре бљавати итал. као алва. Облици са х. харакирн. хамајлија. не Хемфри. мн. на Хаитију (не на Ха- 242 итнма. в. НАДИМЦИ. Известан број речи. Хал (На1. Хајдук-Вељков итд. дат. хам. језику источних крајева. назив Фријули (РгхиП). јоха. халашћив. хајка. хуњкати. фурлаиски. хај фај (погрешно је хај фи). хамал(ии). ген. хасура. Тахити. Хајде де (није потребан зарез после прве речи).

то). ШШат НОУРИПВ): не Хоук. на Хималајиније ни изворни ни ма: није уобичајено одомаћени облик. харинги. -арки. не хемисвера. ХЕМШСКА ЈЕДИЊЕЊА. ои као ау боље него Хилендар. Херт (ЈоНп НиП. хобија. хероизам. па је вор).де Хиландар.Вермер). Н А . презиме) као у називу лондонске улице Харли стрит или марке мотоцикла Харли-Дејвидсон. на првом. узуи и сл. Хедер (Неатег.хиљадарка. на Хималаље је име наводити ји. Херод не него Ирод (в. Н е хелиодром (елемент хелио. НаПе). арлекин. презиме). женско име): не Хетер. хероика. харчити. дат. харлекин: в.увек састављеКлас). хемороиди (шуљеви). хитеег . Хјуџ. глумци): друго Хоукинс. и јавља се у сложеницама к а о хелиотерапија. разликовати од Херт (в. цуске итд. у хнлеидарски. као хлороводоник. хедиос. хииерреализам. -анка. (Нетпсћ) за немачке. енгл. не одвојено према П). презимена с додацима хаџи. Јелин. с и з (изгоортографију. Хокинс (На-мк(е).Јоп). Харт (енгл. п . Виљем. то). хероЈ"ииа. као у презимену глумице Елизабет Херли. ое авиои итд. Хемпшир (НатрвШге). Пошто то Хималаји. Ово свакако важи и за презимена на Поп(Попдимитров и сл. Бур). Ниф). ген.Х О Л А Н Д С К А ИМЕка. хиландарски. дат. енгл. хике владаре. магнезнјум-сулфат. -арци и ропских владара из -арки. Спој ае се прехидраитни. Холандски језик има сложен вокалски Хесиод. Херцегновљанин. Харли (НаПеу. Сложепи називи чији је први део непроменљив пишу се с цртицом: иатри јум-хлорид. Друго је Херли (Нигјеу). не сложена реч). в. ген. не Хемпшајр. сумпороводоник. Белимарковић и сл. пишу се састављено. хвале вредан (не хвалевредан). Хелсннки. то). Хелсинчанин. је презиме Харт (в. Хок. носи као а (С1аев хидро. хитац. НигС. Хјуз хербаријум и хербариј. хемнсфера. хероин. (НоШеп . (Ни%Нев. мн. тешко дати сигурна хидратантни крем (коправила за транскрипји влажи кожу). хоби. Хјуг. хица. као у (ПеВоег .харннга. пишу се састављено. хидрокао о (Јоор . ее као е (Уегно: хидроцептрала. у . Хелсинкнја. хелијум и хелиј. хиперАнри (НепгГ) за франреалист(а). хици. сребро-иитрат итд. Хелада: в. сунце. херцегновски. хеписнд (без Ј јер је Хју (енгл. прошлости. боХималаја.увек саставље(Непгу) за енглесно: хипермодераи. Хаџиомеровић. хокус-покус то)Холандија: нагласак је Херцег Нови (боље на другом слогу. хелсиншки. Хелен. мн. хелиоцентричаи и сл. Хитер. не хемероиди. не цију. НаП.). Узунмирковић. Правописна одредба ипак не искључује право носиоца презимена да сам одреди начин гшсања у складу с породичном традицијом (нпр. Хаџи-. мн.Хаутен). Хемфрн не него Хамфри (в. боље него Хесистем и недоследну зиод. -истички. у оригиналу: Хенри хипер. Хајнрих перпродукција итд. харинги и харинга. Они са спојним вокалом о. хармонијум и хармони/. хеликонтер (не хелихоптер).долази од гр. оо дроелектрана. Хенрих или Хенрик се често употребљава за имена појединих ев. хлапити: као исхлапити то)(в. хобихерој.). мн. Цинцар-Марковић). -ан. без цртице: Хаџипавловић. Према Правопису. утљеи-диоксид. боље него арчити. хелидром (узлетиште за хеликоптере).

рскавица. хрватн се. треба: рвати кољ Јевреја под насе. ген. г (Уап Соцк . Голди (СоШе Нашп). не (2ткег 2ее . нин. не хонокав. СгиујЈ . мо: Христа. не хрватштребе да се преноси тииа. али се допушта и м. Христу. холокауст (грчка реч. Исто важи и за друге спојеве овог типа: знала не знала. хрпта или хртачке 165-169. гагаген. 247 . хумци. не Хоун.Хсинхуа (агенција) не тугалско (и бразилнего Синхуа. традицији преноси као хранилац (не храниоц).: те високе хриди Хон. обичније нески. хумореска: као гротеска (в. Португалско (и Зе. храниГог. радио не радио итд. хрскахонорисати или хоно. хрбат. рсхонораром). Ниудепз — Хајлаца. Хонгконг (боље него Хрнстос. Јогце). хумки. Јохе). хумка. хошимински. т о ) . дат. боље него Хонг Конг). т и иу као ој Хосе (нш. хрчци или хо-рук (узвик). рвач.као еј или ај (П1јкх1га ско) Јогце нзговара се . -анка: хоидура. И Л И 77/ ВИСОКИ ХрИДН. рарисати.ћу. Хорхе (шп. хоћеш-нећеш.хромозом. бразилско) Јове изгоСпој зск се чита вара се Ж о з е . мн. али се код нас по гон). податке в. цистима"): нема похрваштина. дат. хрчкови. З а исцрпније рапав. хтео не хтео (без црте према П ) . хрчак. храниоци. мн. не рскати. нпр. бата. хука. генс нли боље Хој.хрскати. рапавост. не генс). хрскав. храпавост. рашки.Дејкстра или ДајкЖ о р ж е (не Жорге). стра). роЛОКОСГ. рирати (награћивати внца.Ван мн. енглески изговор хохрид је обично ж. ХондурашаХристов. хура и ура (узвик). хуци. сх (не ш). у падежима сашки.Схеве.Кројф). Правопис. боље него хондуго хромосом. хропац и ропац. хоћу-не5скеуепГп%еп . Хондурас. хрвач поданас у значењу „погрешно. пор.Зојдер Хозе. слово § се Хо Ши Мии или Хоготово увек изговара шимин (бивши Сајх. да. хонгконХрист.хранав.

сложеницама: цело(цеце-муха. даносно износ. При изворном пизлоупотребљава у насању имена из латизивима установа: „обнице као Тозса. -нца и „центар за збрињава-нција. Приближни бројеви као „дванаесЦА 7)так".цело време: боље све време. Умесбоље него Царскоје то „насељени центар" Село (чл.. са е ближи је ориВиди и: ТАЧКА УЗ гиналу). „Године иигла: ген. са ЦетнСезара. мада приручници обично дају предност облику са н. у промени ко-болнички центар" треба с заменити са уместо болница. одсе. црвењела треба рећи број. цифичан назив поједиЦарско село (у Русији). ље. „клиничПравописа. ДАцифра је само поједиТУМИ. не „12-ак". качнн знак за писање бројева (0. Када је француско име (Севаг) тре.. бележена је цифра од црвенети се. целовечерњи цеце-мува цеце-мушица). „сто педесетак" цнлиндар. је уобичајено почињане ваља га употребти реченицу цифљавати наместо цивиром: уместо „46 људи лизован или културан је поднело пријаве". Си-Би-Ес. („цивилизацијско по„1972. оне до десет) није пожељно писати цифцивилизацијски (и циром: не „Долазио је 8 вилизациони) значи пута" него „Долазио „који се односи на је осам пута". цвије цантиметар. 9). не морају се писати цилиндер. боље него цвнлети. центар је реч која се -са. изашао из употребе. ген. Цав-дом итд. Цесарчев. бројан. цикцак него или „115. саставу реченице. цилиидра. Цавтаћанка боље употребити спе(реће Цавтајка). (цртица или „сто петнаест необавезна: в. ња. Си-Ен-Ен изрази као „астро. али се допушта и целосастављено у у Цетињу. словнма. ба га транскрибовати према изговору Сезар. ћеница цм (без тачке. где црвенно се. -ити. сао на факултет" Циганин: в. 8ани центар" к а о назив 1атапки ИТД. језику. ИМЕНА боље је „Четрдесет НАРОДА.. СКРАЋЕНИње бројеве (поготову ЦЕ НА -а. ЛАТИНСКА ИМЕНА. С В 8 : в. СКРАЋЕНИЦЕ цедиљка. црвеномске цифре". за већу продавницу. ма- . „тржк: Тозке. МЕРА). мк. Ницивилизацију" уопште. центиметар. „чинити црвеним". не установе. итд. 1 итд.. публика. Цезар.000" кретање и сл. -ејски. и слова у истом броцикцак (састављено).Цесарец. сантиметар: погрешно цвиљети. до цицамаца. Ре1гагразовни центар" умесса. „Заноармејац. ње деце" уместо дечји ЦавтатЦЈавтатски. ЦИФРЕ. шест људи. из Цетиња. цедиљки. мн. Реггагкт. дат. Погрешни су стога С№4: в. ијек. тилаца" и сл. Цесарца.в. -ца и -нија: в. црвењети се. године се упинашање" и сл. Н е цијанкалијум и цнјантреба мешати цифре калиј.Црвена армија. ју: не „115 хиљада" цикцак линија.. Цетиње: уобичајено је на Цетињу. ијек.).". ЦИА: в. с латинско в. Увек је таћанин. цирада и церада (облик „150-так" и слично. 1576 Праводовољно је рећи насеписа). цитала. цедиљки и Централноафричка Рецедиљака. Скраљела: не цвилнти. цвилео. ЦРТИхиљада". НУЛА.". ЦИФРЕ (писање). Облик црвенити. ценкати се и цењкати се: оба облика су у ц употреби у књиж. црвенео двадесет хиљада посесе. нас је готово потпуно количина и сл. нвилио. 1972. свота. У В. према тачки 1016 то школа. се уписао.

свети. в. Исламска вјермонархија (= Аустроска заједница). ген.правила игре") и означава почетак и крај директног говора у дијалозима (. Црту треба разликовати од цртице: у нашој штампи редовно се срећу погрешни облици као Баш — чаршија. -бела застава. лу. III 1975). према . или оба израза које црта повезује вишечлани: утакмица Партизан .не дај нпр. црвено-жут Црнн континент ( А ф (комбинација двеју рика): великим слобоја). у . црески. а као пра. од. црпио. а сад црмпураст (са м. црнче п неочекивано („Отрча на благајну. Цреша. ја. замењује предикат у насловима („Звезда и Партизан . црвенокожац. Иљфзнака: хтео не хтео Петров. црпеМарка. црвено-плавовом прве речи. в.: „Све ТРПНИ ПРНДЕВ. Назипу. црпући. тооШз . Нови свет.видиш и сам"). црпеи. цркнут (погрешно): в. црвенокошца (мало ц). на црква.бар се тако (име неколико планиприча закопано на и висоравни). незваугарска). црпила. вописнн знак пише се цртанка. а кад тамо . уводи нешто црнац. ген. П допушта писање и с белинама и без њих. уместо Баш-чаршија. У израКао правописни хоћеш-иезнак. У првом случају означава паузу (нпр. црта има зна. Католичка црно-жута (црножута) црква. пут Београд-Са(или без икаквог рајево-Мостар. 45-50 степетавни делови вишени. белинама. разговори на итд.додва или више имена. У наче.ирио-бео. је добро почело. Милапу). кад-тад. ви храмова и мзнасцрпла.зима типа ћеш пише се цртица. итд.црпао. кожац) в. реченице („Под цркЦриа Гора. Допуштира пишу се малим та се и црпити.домаћини турнира"). али сЗмо црпљеи. двадесет-тридерелацији САД-Егвсет али двадесет пет пат-Израел.тридесет итд. дат.Квинс парк ренџерс. црпем. П допушта и зиви цркава и версспојено писање у уских организација питаљеним изразима као шу се великим почетцрнобели филм. осим у и цртанци.). У неким ознакама напоредних веза. црно-црвен нин. акција село-град. П захтева (1810-1849). — Може послужити (као у овом примеру) и за одвајање последње реченице или групе реченица у оквиру пасуса. издП 60 и речнику Маваја уметнуте делове тице српске). кад — тад и сл. као рубрика изгубљено-нађено. нични малим (протес. спојено црпосив ЦРКВЕ.(увек малим словом. Црес.. они црпе. (с цртицом за црквв. 251 . IX 1892 . чи (Српска православБОЈЕ. црноним словом прве ребели телевизор: в. Фредерик Шопен члани. чење „до". Иво Андрић (10. црнкиња. држ . 10—12 али ако су им сасметара. цркава комбинације двеју бо(не црквн). Црешанка. мн.мрак"). Ђурђеви ступодвојаку употребу: као ви). Види: и. цртанки без размака. црта као знак интерпункције одваја се В. и ЦРТИЦА. као и белац.Мене чекате? . Црна гора вом је . црвеножут НАРОДА. ИМЕНА црвеносмеђ. уводи о б јашњење значења („лат. пакт Немачка-Италвја-Јапан и сл.упита Вера).између. мн. такође употребу црте с разозначава везу између маком: иди ми . УСТАзнак интерпункције и НОВЕ. (нијансе).покретан") или ближе одређење теме („Фудбал . ђи ми. као правописни знак. НАДИМЦИ. име великим (Свети ЦРТА (повлака) има Наум. они цртантска црква). црвеноИМЕИА НАРОДА.црпсти.13. нпр. Званични нанијанса). случају кад су један цртанки. црсловом (црква светог пим. благо"). катедрала у ћи.

ЦРТИЦА ( у штампарству названа и цивиз
или тире),
разлику од црте, није знак
ннтерггункције
него
само прааописки знак;
употребљава се у полусложеницама или за
разграничавање делова речи. Пише се
увек без размака. П
је
донекле
смањио
употребу
цртице
у
односу на Правопис
из 1960.
(1) Остаје и даље
употреба
цртице
у
сложеним придевима
(в. то)'
иифре
у сложеницама
(в. СЛОЖВНИЦЕ С
БРОЈЕМ>. испред наставка у промени словних скраћеница, нпр.
чланице ММФ-а, у
ЖТП-у, и при растављању
речи
на
крају реда ( . то)- За
употребу цртице уз
имена
в.
следећу
одредницу
(2) Цртица се пише
у симетричним спојевима (од две речи
исте врсте које се
узајамно
одрећују)
као марксизам-лењинизам, како-тако, тамо-амо,
брже-боље,
наврат-ианос, повуци-потегни, рекла-каза3 3

п

о

с

л

в

е

ла, хоћеш-нећеш итд.
(али; иди ми - доћи
ми,

в

.

ЦРТАЈ

И

у

приближним
ознакама као десет-петнаест,
годину-две. Н е пише
се у изразима као човек жаба, сликар аматер, јер ту друга реч
одрећује прву.
(3) У спојевима двеју именица од којих прва, непроменљива, одрећује другу, цртица се задржава у традиционалним
изразима
као
спомеп-плоча, рак-рана, клии-чорба, жар-птица, узор-мајка, ћетен-алва, па и у новијим уколико представљају појмовну јединицу, као фикс-идеја, фри-шоп, далај-лама, геиерал-пуковник,
мас-медиЈ, кварц-лампа. Ту спадају и називи хемијских једињења ( . хо)- Тамо где
није у питању устаљени израз, него повремени
сусрет
двеју
именица које се могу
наћн
и у
другим
комбинацијама, цртица није обавезна: џез
концерт, рок
певач,
поп звезда, такси стапица, ивдиго копија,
шунд роман,
жиро
в

рачун, колор фотограразлога П препоручуфнја, двзел локомоје да се пишу саставтива, бавтам категољено цикцак, пингриЈа, „Сава" центар,
попг, думдум, лонгОријент експрес итд.
плеј итд. (због сло(4) Писање без цржених
израза
као
тице препоручује се
пикцак(-)линиЈа, пингкад је испред именипонг(-)турнвр в сл.)
це непроменљива реч
За спојеве с елеменстраног порекла, притима ауто, мото, фодевског или прилошто, книо, радво, ввког значења, нпр. содео, миии, макси в. те
ло тачка, бруто теречи,
жина, нето зарада, Ц Р Т И Ц А
УЗ ИМЕекспрес кафа, инстант Н А , Кад личном имечорба, гала
вечера
ну претходи титула,
ИТД.
надимак, ознака срод(5) Ако је на првом
ства или занимања, и
месту слово, цртица
када је тај претходни
се пшпе, нпр. Х-бомдео непроменљив, П
ба, г-жица, али није
60 је захтевао да се
обавезна
уз
имена
цртица пише у свим
слова (алфа честица,
падежима осим номигама
зраци)
нити
натива: кума Мица
уз скраћенице (ПЕН
али од кума-Мице,
клуб, 1,Р плоча).
Чича Илија али са
Чнча-Илијом, и та(6) Не треба писати
ко исто Хајдук-Вељка,
цртицу када две или
Змај-Јови, баба-Ружо
више непроменљивих
итд.; једнако и у тгриречи одређују именисвојном придеву (маЈцу (ноп и рок музика)
стор-ДеЈанов,
куманити кад иста реч
-Мицин). Према новом
одрећује две или виПравопису цртица је
ше
именица
(фолк
необавезна, а не трепевачи и певачице).
ба је ннкада писати
(7) Ако први елеако је прва реч сама
мент сложенице већ
по
себи
непроменсадржи
цртицу,
не
љива (тј. ако уопште
треба писати и другу:
нема облика за друге
це-мол акорд, дјути-фри шоп. Из сличних

падеже, што бива код
титула страног порекла): кир Јању, хаџи
Јоваиа, ефенди
Мвтвв, с дов Педром, о
фра Брнв, сер Џозефе итд. В. дов, фра,
сер.
Када је непроменљиво нме на
првом
месту а титула
на
другом, цртица се пише у свим падежима:
Смаил-ага, од Смаил-аге, Феруз-паша итд.
(в. ага).
В. и
ДВОСТРУКА
ИМЕНА;
ДВОСТРУКА
ПРЕЗИМЕНА.
цурнти, цурио, цуриће,
ке цуретв итд.

Чампн (итал. С1атр0,
не Ћампи.
чар (драж, привлачност); ћар (добит).
чарка, дат. чарци, ген.
мн. чарки.
чартер: чартер аранжман, чартер лет итд.
ч и ћ: В. -вч, као и
(цртица није обавезна:
поједине речи. У итав. ЏРТИЦА 3).
лијанским и шпанским чаршав, не чаршаф.
именима треба увек ЧАСОПИСИ: в. ИМЕписати ч а не ћ:
НА
ЈШСТОВА.
Челини, Чезаре, Че- чаура, ишчаурити
се,
лентано, Чинечита, де
учаурити се, зачауриАмичис, Пучини, Фети се, обичније него
личе, Беатриче, Вичахура итд. В. х.
ченца, Веспучи, Кро- чачаика (ракија), дат.
че, Фалачи, Франчечачанки и чачанци.
ско, ла Фениче, Па- чворуга, дат. чворузи.
чино итд.; Мачадо, Чезаре (итал. Сехаге),
Манча, Санчо, Кончине Ћезаре; нагласак
та, Камачо, Ечеверија
је на првом слогу.
итд. В. и:
ЈАПАН- Чејс (енгл. Сказе), не
СКА ИМЕНА.
Чејз.
Чаадајев: в. аа.
чело: в. на челу.
(СШзеа),
не
чавка,
дат.
чавки Челси
(обичније него чавци,
Челзи.
како је у ПР), ген. чемер (отров),
ћемер
мн. чавкв; чавчији и
(појас за новац).
чавчји.
Чернобиљ (не ЧерноЧајавец, Чајавца, Чабил), чернобиљски.
јавчев.
честитка, дат. чествтчајанка, дат. чајанки и
ки, обичније него чесчајанци, ген. мн. чатици; ген. мн. честијаики.
така и честнткв. В.
Чаковец, у Чаковцу;
-тка.
чаковачкв.
често пута погрешно,
чак штавише, плеонатреба мпого нута, дозам: треба само чак
ста пута, више пута,
или само штаввше.
или често.

ч

четворка, дат. четворци и четворки, ген.
мн. четворки и четворака.
четворо,
четворица
итд.:
в.
БРОЈЕВИ
(збирни).
четвородупли погрешно ум. четвороструки.
В. тродупли.
четвороипособни, четвороипосатии,
четвороипогодишњи итд.
четворо-петоро.
четвртфинале: ср. рода.
чешће него мушког.
В. фииале.
четири, четирију итд.:
в. БРОЈЕВИ
(промена).
четнристо, четири стотине, четиристоти; четири хиљаде, четирихиљадити.
Чешнр (СНезШге), не
Чешајр.
Чешка; Чешка Република (ово друго само
у званичном опхоћењу).
Чивава (СШНиаНиа), савезна држава у Мексику; чивава
(врста
пса).
Ч и ви та ве к иј а (О\Иа ^ес сН'ш), боље него -кја
према
П; не
Ћивитавекија.
чијн год (било чији),
чијигод (нечији).
чика: чика Милан, чи-

ка-Милане,
чика-Миланов итд. (или све
без цртице: в. ЦРТИЦА УЗ
ИМЕНА).
Чилеанац
(становник
Чилеа);
чилеаиац
(учесник
светског
фудбалског првенства
у Чилеу).
чилетн: као ишчилети
(в. то).
Чилипи, не Ћилипи.
Чинечита (итал. СгпесШо), не Ћинећита.
чинилац, не
чиииоц;
мн. чиниоци, чинилаца.
чипка,
дат.
чнпки
(обичније него чипци,
како је у ПР 60), ген.
мн. чнпака и чипки.
чистији, најчистији, не
чншћи, најчишћи.
чистоћа у материјалном
смислу
(куће,
одела и сл.), чистота
у духовном (осећања,
језика, обичаја итд.).
чнталац (не читаоп);
мн. чнтаоци, читалаца.
читанка, дат. читанци,
ген. мн. читанки.
читаћа проба (у позоришту), не читајућа.
читуља је цела рубрика посмртних огласа, или списак умрлих: ум. „Дали смо
читуљу у новинама"
бол>е је „Дали смо
посмртни оглас".

-чица. Присвојни придев од именица на
-ица завршава се на
-ичин
(Миличин
и
сл.), али од тог правила, ради благозвучности, П (тачка 85ц)
изузео је именице на
-чица. Отуда ће бити
девојчиции,
Аичицин,
певачицин,
кројачицин, чичиции итд.
чнча: као чика (в. то);
Чича Илија (Станојевић: с великим Ч јер
је стални део надимка).
чнчица,
чичицин:
в.
-чицаЧЛАН у страним именима: в. НАСЛОВИ.
човек жаба (без цртице: . ЦРТИЦА 2).
човечји (боље) и човечији.
чоха (дат. чохи) и чоја;
чохан и чојан.
чуди ме (нешто), то га
је чуднло, зар вас то
чуди? и сл. Старији
језикословци осућивали су прелазну употребу глагола чудитн
као германизам, захтевајући да се каже
само чудим се, чудно
се томе, зар се томе
чудите? итд. Ова забрана
углавном
је
остала без дејства, јер
се изгубило из вида
в

да готово сви глаголи
сличног значења имају и повратни и прелазни облик: зачудио
сам се и зачудило ме
је, изненадио сам се и
изнеиадило ме је, запрепастио сам се и
запрепастило
ме
је,
итд. В. радује ме.
чудовиштан (боље; П
допушта
и
чудовишан),чудовишна,
-шно.
чука, дат. чуки.
чукунбаба,
чукундеда,
чукунунук (боље него
шукунбаба итд.).
чучећке и чучећки.

турцизам).). иакузи (од америчке фабричке марке Јасиггг. не Џое. џудоом. према старијој транекрипцији). цр. нангризати. ђем (део коњске опреме). п у е в. џудо: правилно је џуда. нова арапска именица која значи отприлике „свенародна република". с елементом до који се јавља и у другим јапанизмима (анкндо. ц. џуду. Џерси (Јегхеу): енгл. Не треба уместо Либија употребљавати израз (Либијска) Џамахирија. јат хешоп): не „сејшн". Џннгис-кан. џијушшуа (састављено према П. Јатез). Ерика (не Јонг). џудаш.. оез: џез оркестар. џијуџицу. бушидо итд. јике-бох) тачније би било џук-бокс. џаитризав. нмена Џој (Јоу). изговор је Џерзи. ђус. 259 • . Изведенице: џудиста. цак (врећа. Џемс или Џејмс (енгл. данас углавном замењено изразом џудб). Џон (Јоеу). Џо (Јое). џангризало и чантризати итд. (необавезка цртица. Џибсон: погрешно ум. осим у текстовима где се и друге државе озкачавају пуним званичним називом. ТИЦА 3>ием (пекмез).џ џабе и џаба. џул (јединица мере).). џбун: обичније жбун. када или басен с вештачким струјањем воде). Џоаив се код нас употребљава за два енгл. У овом другом случају исправнија је транскритпшја Џоун. џез музика и сл. намахирија. ђида. Гибсон (СЊзоп). ђул (ружа. П даје предв ност првом облику као традиционалном. цубокс је код нас примљено преко италијанскоп према изворном облику (енгл. Ова друга промена могла би се бранити тиме што је реч сложена. џнда (копље). Џонг. џем сешн (енгл. Јоаппа (или Јоаппе: скраћено од ЈозерШпе Аппе) и Јоап. Џилберт: погрешно уместо Гилберт (СНоеП). Не ђакузи. џудоа. ђидо (јунак). џудом итд. облик одмила од Џо. -истички. . Џоу Енлај (или Чу Енлај. женска имена. разликовати од ж. а у пракси чешће џудоу. КИНЕСКА ИМЕНА. -истки- ња. ђак (ученик).

лупеж . Гетинген итд. ген. туписки. Тонкин. шизофренија. не шајр: Јоркшир (УогквМге). купрешки (поред купрески. шарац (шарен коњ. кавкаскв. Праг .астечкв (не астешки) За основе са завршетком с или з нема одређених правнла: чешћи је наставак -скв. Влах . х. вшшкв и шишака. Дорсетшир(Оогве1аМге) итд. вћеггу од шпанског јегег). шаролик. Шербур. кантоискв. не шареполик. шијмо. али се јавља и -шки: вишкв.влашкв. шкргв.прашки. гетвнгенски. Нису препоручљиви облици Шкотланђанин. Шат ел Араб. шкољка. швшаркв. тексаскв (боље него текса- шки). шио-ми-га-Ђура). шематизовати. шаруља (шарена крава). шипци. како је у ПР). шема. шкољака и шкољки.ликер од трешања). Шкоткиња. шематски. мн. шипка. мн. В. ввтешкл итд. мн. шербурскв (не шербуршкв). Шлеска или Шлезија је наш традиционални назив за покрајину на југозападу Пољске и . шипака и шипки. шест хнљада.ш шајка. Ако завршном к претходи вокал. шарпланинац (пас). Шила (енгл. шишарцв. дат. дат. -ичаи. Кантон. дат. ИГибенчанин. шајци. Шар-планииа. по- крајина изговара се швр. Шаров (име пса). Шкотска: Шкот. одески. обичније него схизофреиија итд. још тачније би било чери-бренди. шамролва. не Шејла. врста митраљеза). врбаскв (боље него врбашки). Сасвим је погрешно употребљавати наставак -шки за имена са завршетком р или н. оба мушког рода. ЗИеИо). дат. шапцв и шапкв. ПРЕДМЕТИ (ШКОЛСКИ). шаров (шарен пас). шеетсто (= шест стотина). ген. не него Шила (в. Шербур (Сћегооиг%). шестстогодишњи (= 600-годишњи). шега. У множини женског рода (афричке швмпанзе). Шароња (име вола). дат. нпр. Друго је шери. пошто је реч енглеска (сћеггу ћгопау . -шир. Мелбурн. шарплаиинскв. Шејла. шишарка. г или на к коме претходи још један сугласник: кицош кицошкв. дат. шестхиљадити. мн. као у циркускв. мелбуриски. сковани по угледу на немачки. шестогодишњи (= 6-годишњи). -ичар. шарки (обичније него шарци. од Купрес у ПР). ген. Девоншир (ВечопвМге). Шибеник. то). шарка. шншка. Шаруља (име краве). дат. -шки: овај наставак се јавља уместо наставка -ски ако се основа завршава на ш. шијте. ж. -чанка. држава у оквиру САД. велешки (у ПР 60 као придеви од Вис односно Велес). шампита. товкввски.лупешкв. шкорпион (оружје).: њихови придеви гласе искључиво шербурски. шегв. шибеиски (ретко шибенички). врста вина (енгл. Њујорк њујоршкв. обичније него скорпија (ГГР без разлога забрањује први облик). ген. Завршетак -вМге у називима ентл. обичније него схема итд. Само облик шема употребљава се у смислу техничких нацрта. шимпанзо или шимпанза. Шкотланђанка. шапка. ШКОЛСКИ ПРЕДМЕТИ: в. Тако и Њу Хемпшир (Неу/ НатрзМге). дат. наставак ће бити -чкв: Астек . шкорнија. 260 шерн-бренди с цртицом према ПР). дат. шио ми га Ђура (по П боље него с цртицама. шестстотв пишу се са стс (мада се тако не изговарају) да би се разликовали од облика броја 6: шесто. ЗАПОВЕДНИИАЧИН. швшкв. шароња (шарен во). шкољци. шкрга. шити: пшј. Шарац (име коња).

шљаци. свега). језика). у значењу „нагаћање. 262 Штајнбек (51етбеск). шоу. они штипају. дат. али је облик са ш обичнији Уп. не Син. придев спебоље него Бернард кулативан . (необавезна цртица: в. (Али: „Шта шофершајбна некњивише да кажем?"). не Шоу. шукун-: боље чукуи. не америчком изговору Шћећнн. боље Стајнбек. штипаљш. шнанац: по П малим словом у значењу „учесник граћанског рата у Шпанији". поред -бизнис: шоумен. а облик са с Шо (5ћст). Цејлоња(без гостију. шунд лнтература. Штрпчев. дат. шоу. ШтрбацДПтрпца. штака. дат. нин. штрајкбрехерски. ирско име често у земљама енгл. шпекулација. ген. жевно. Шрн Ланка: тачније је Сри Ланка (шри \е. пгтоно рекоше.(в то). у циљу стицања велишљука. шутови (боље) и шутем. најшупљији. ње стакло. шрилаичаиски (сри-). дашто год и штогод: в.штајерац (мало ш кад означава врсту коња). мн. данас ретко штипљем. штнпати. шпекулисати (-ирати) и спекулација. штапски. Џорџ Бернард Шо (Сеогџе ВетагД 5На\*>). ветробран. дат. штипајупи. боље него индијски изговор). шут: шутом. штипљуНи. разматрање. штоно: птгоно реч. ветробранско стакло или пред. 263 . данас с^ичније него пгумадински. што ли. У штампи се последњнх година уобнчајно облик Шљонск (према пољском. што и да: в. шгаци. шнерплоча. скечева итд. треба рећи чак. дат. шпешминка. год IIIтокхолм: боље Стокхолм (в. ке добити" (уп. Сложенице: шоуштавише (=чак. шорц: мн.који се Шо. шунка. то). шчврснути се.) треба је штабни или назвати концерт а не штаб. балета. шортс. теоретисање" (уп. шунки. који се не може употребити за чешки део покрајине нити за ранија историјска раздобља. по Шчећин (Бжсгест). штипљу. ЦРТИЦА 3). штоно рече. штуки. шпаркаса (боље: штедна касица односно штедионица). шупљији. (ретко) шортсовн. штоно кажу итд. Фурланија. пгуид ромап и сл. англицнзам с чиУ географском смисјом се употребом прелу (за разлику од потерује: ако приредба литичког) може се и садржи само музичке даље употребљавати тачке једног нзвоћача име Цејлон. тиче размишљања)' Шон (5еап. дат.северу Чехословачке: придев шлески. шминки. шупаљ. овог презимена. погрешно транскрибовано уместо Шлонск). дат. штипаљци. у значењу „трговина шљака. кулаит). В. штрајкбрехер. шљуки. шутеви. цејлоиски. шумаднјски. шортсевн и Шриланчанин (Сри-). спекулисати (-ирати) могу имати исто значење. штука. штннаљка. штипам.

Прерадовићева 4 • •• • в011/30-30-929. 30-30-930 063/83-80-555 • За издавача Владимир Перић.000 • - Штампа К И З „Алтера". Беотрад.Иван Клајн • РЕЧНИК ЈЕЗИЧКИХ • • НЕДОУМИЦА Шесто. допуњено и измењепо издање • : Издавач Српска школска књига Београд. Живојина Жујовића 2 . дирсктор • Компјутерска припрсма Апћелка Секулић З о р а н Табаковић • • т • Почетни тираж: 10.

. допуњено и измењено изд. Београд 811.8К-ГО 105022988 .163. ..Речници.000 181Ж 86-83565-12-2 а) Српски језик . (Мала лексикограгрска библиотека) Тараж 10.6.Београд: Српека школска књита.С1Р .41*35(038) КЈ1АЈН.268 стр. 2004 (Београд: К И З „Алтера").Каталогизација у публикапдји Народна библиотека Србије. Ивал Речпик језичких псдоумица /Иван Клајн. . 17 с т . правописни СОВ185.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful