You are on page 1of 7

EVROPSKI POKRET U SMEDEREVSKOJ PALANCI

EUROPEAN MOVEMENT IN SMEDEREVSKA PALANKA


RESURS CENTAR CIVILNOG DRUŠTVA
Office: Ive Bajazita bb, 11420 Smed. Palanka, Srbija i Crna Gora
Phone: +381 (0)26/324-106, +381 (0)64/1904460 Fax: +381 (0)26/324-106, E-mail: office@evropski-pokret.org.yu, Web: www.evropski-pokret.org.yu
Account No. 355-1012092-49, PIB: 101404909, Reg. No.: 17275585, NACE code: 91330

CIVILNO DRUŠTVO
BILTEN EVROPSKOG POKRETA U SMEDEREVSKOJ PALANCI
Bilten br. 6, 7, 8,9, avgust-novembar 2003.
UVOD
Poštovani čitaoče,
Ovaj broj biltena je zamišljen kao pregled dešavanja u regionu koji svojim aktivnostima pokriva Evropski pokret u Smederevskoj
Palanci i koji obuhvata 22 opštine i to: Aranđelovac, Batočina, Ćuprija, Despotovac, Golubac, Jagodina, Kučevo, Lapovo, Malo
Crniće, Paraćin, Petrovac, Požarevac, Rača, Ražanj, Smederevo, Smederevska Palanka, Svilajnac, Topola, Velika Plana, Veliko
Gradište, Žabari, Žagubica. Takođe ćete u ovom četvorobroju da se upoznate sa prikazom naše saradnice Ane Milošević na temu
»Sistemi socijalne sigurnosti socijalno ugroženih grupa u Evropskoj Uniji«.
VESTI O RADU INSTITUCIJA CIVILNOG DRUŠTVA SA PODRUČJA KOJE EVROPSKI
POKRET U SMEDEREVSKOJ PALANCI POKRIVA SVOJIM PROGRAMIMA I
PROJEKTIMA U PERIODU OD 1.8.2003.G. DO 30.11.2003.G.
1.-7.8.2003. - Bašin >> NVO UDRUŽENJE LIKOVNIH UMETNIKA BAŠIN je u periodi od 1. do 7.8.2003.g. organizovalo likovnu
koloniju pod nazivom “DUŠOM NA PLATNO” u selu Bašin u opštini Smederevska Palanka. Na likovnoj koloniji učestvovalo je
11 umetnika iz Beograda, Aranđelovca, Vrnjačke Banje, Leskovca, Smederevske Palanke i Bašina. Likovni umetnici su za
vreme trajanja likovne kolonije napravili 22 slike koje su izložene u Lovačkom domu u Bašinu. Izložba radova je otvorena
6.8.2003.g. pri čemu su umetnicima podeljene prigodne diplome.
Likovnu koloniju “DUŠOM NA PLATNO” pomogli su: preduzeća DUKING iz Smederevske Palanke, DELTA BANKA iz
Beograda, DDOR Novi Sad iz Novog Sada, FINIŠING iz Beograda, ASTRAHEM iz Šabca, GOŠA STAN iz Smederevske
Palanke, HARTIJA iz Beograda, LUX iz Aranđelovca, OPEKA iz Smederevske Palanke, PALANAČKI KISELJAK iz
Smederevske Palanke, LASTA RJ Smederevska Palanka, NAVIP RJ iz Krnjeva Krnjeva.
Kontakt: UDRUŽENJE LIKOVNIH UMETNIKA BAŠIN ("ULUB"), predsednik ULUB Biljana Ivanović, tel: 064/16 87 778, e-mail:
biljai@verat.net
5.-9.8.2003. - Azanja. >> NVO TURISTIČKO ZEMLJORADNIČKI KLUB “AZANJSKA POGAČA” iz sela Azanje je u periodu od 5.
do 9.8.2003.g. organizovao manifestaciju “Dani Azanjske pogače” u selu Azanja u opštini Smederevska Palanka. Pokrovitelj
ove manifestacije je bila SO Smederevska Palanka i DDOR Novi Sad. Centralna manifestacija je bila prezentacija pogače
prečnika 5,93 m koja konkuriše za Ginisovu knjigu rekorda.
Kontakt: Kontakt: TURISTIČKO ZEMLJORADNIČKI KLUB “AZANJSKA POGAČA”, Kontakt osoba: Grujić Radosav, Adresa:
Milije Batinića 2, 11423 – Azanja, Telefon, 026/401-160 , Fax: 026/401-130
4.9.2003. - Smederevska Palanka >> U Smederevskoj Palanci je 4.9.2003.g. održan javni razgovor na temu “NEVLADINE
ORGANIZACIJE I SOCIJALNO UGROŽENE GRUPE”. Javni razgovor je održan u okviru projekta "Promocija pluralizma
jačanjem NVOa i civilnog društva u Srbiji" u saradnji sa grčkom NVO “EVROPSKA PERSPEKTIVA”. Ovaj projekat pored
glavnog aplikanta grčke NVO “Evropska perspektiva” realizuje 12 NVO iz Srbije od kojih je jedna Evropski pokret u
Smederevskoj Palanci.
Projekat je partnerski kofinansiran od strane Evropske komisije u okviru Evropske inicijative za demokratiju i ljudska prava, grčke
NVO Evropska perspektiva, Hellenic AID-a i Evropskog pokreta u Smederevskoj Palanci.
Uvodna izlaganja su imali DANILO VUKOVIĆ, menadžer programa za socijalne inovacije Ministarstva za socijalna pitanja, MILAN
MILOŠEVIĆ, predsednik Evropskog pokreta u Smederevskoj Palanci, i TATJANA MILADINOVIĆ, asistent na projektu, iz
Evropskog pokreta u Smederevskoj Palanci.
Kontakt: EVROPSKI POKRET U SMEDEREVSKOJ PALANCI, Tel. 026/324-106, Email: office@evropski-pokret.org.yu
5.9.2003. - Smederevo >> U Smederevu je 5.9.2003.g. održan sastanak NVO na temu “Doprinos NVO-a u izradi strategije za
zaštitu reproduktivnog zdravlja mladih» u okviru projekta "OSNAŽIVANJE GRAĐANSKOG DRUŠTVA KROZ KOALICIJU NVO
CENTRALNE SRBIJE" koji partnerski realizuju NVO iz centralne Srbije sa Forumom NVO iz Kraljeva kao glavnim aplikantom.
Organizator sastanka je HUG «HERA». Na sastanku su prezentirani rezultati istraživanja HUG HERA na uzorku od 250
adoloscenata, a koja se tiču nivoa njihove obaveštenosti o rizicima za reproduktivno zdravlje.
Takođe su prezentirana iskustva partnerskih organizacija iz njihovih sredina na navedenu temu.
Sastanak je finansijski podržan od strane FREEDOM HOUSE-a sredstvima Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
Kontakt: UDRUŽENJE GRAÐANA - HUMANITARNA GRUPA "HERA", Tel.: 026/225 638, email: hera@sezampro.yu

1
11.9.2003. - Velika Plana >> Tribina na temu “Od sećanja na prošlost ka pozitivnoj budućnosti: kakav model istine i poverenja
(pomirenja) je potreban Srbiji” održana je 11.9.2003. godine u Velikoj Plani u organizaciji Viktimološkog društva Srbije, Fridrih
Ebert fondacije i lokalne NVO Žene u akciji. Gosti tribine bili su: dr Vesna Nikolić-Ristanović, predsednica Viktimološkog
društva Srbije, Đorđe Alimpijević, specijalista sudske medicine, Ivana Vidaković, psihološkinja i Ana Ivanović, koordinatorka
programa Fridirih Ebert fondacije. Ovo je treća od ukupno šest tribina na istu temu koje se organizuju u različitim gradovima
Srbije.
Kontakt: Jovanka Brkić, predsednica NVO Žene u akciji, Velika Plana, Tel: 064 16 78 414, E-mail: zeneakcija@yahoo.com
13.9.2003. - Kostolac >> Ekološko društvo “ZORA” iz Kostolca je organizovalo 13.9.2003.g. VIII ekološko multimedijalno
događanje sa sećanjem na Slavoljuba Stanisavljevića Maću. Ovo događanje se odvijaloi na platou ispred hrama Svetog
Georgija u Kostolcu. Prisustvovali su brojni gosti, uz realizaciju bogatog programa - izložbe slika, prezentacija zdrave hrane
ekološkog društva “Tesla” iz Obrenovca i alaske čorbe Udruženja alasa Kostolac, protest na deponiji i čitanje protestnog
pisma, veče poezije i nastup KUD-a Kostolac, KUD-a Kličevac i KUD-a Ralja.
Kontakt: Georgije Popov, predsednik Ekološkog društva “Zora” Kostolac, Tel: 064 17 71 237
13.9. do 4.10.2003.g. - Sjedinjene američke države >> U period od 13.9. do 4.10.2003.g. grupa predstavnika NVO iz Srbije
bila je u Sjedinjenim američkim državama u okviru programa američke vlade “Uloga NVO u SAD - Program za predstavnike
NVO iz Srbije”. Predstavnici iz Srbije su bili: Sead BIBEROVIĆ, generalni sekretar NVO URBAN-IN iz Novog Pazara; Vladimir
BOŽOVIĆ, Predsednik NVO VOICE OF FREEDOM, iz Kragujevca; Željko DRAŠKOVIĆ, zamenik predsednika NVO NAŠA
SRBIJA, iz Beograda; Aleksandar MILJAKOVIĆ, Koordinator međunarodne saradnje SO VRNJAČKA BANJA, iz Vrnjačke
banje;. Milan MILOŠEVIĆ, predsednik NVO EVROPSKI POKRET U SMEDEREVSKOJ PALANCI, član Saveta građana
Smederevske Palanke u okviru CRDA programa finansijski podržanog od strane USAID-a i koordinator CENTRA ZA RAZVOJ
NEPROFITNOG SEKTORA SEVEROISTOČNE SRBIJE; i Žarko PAUNOVIĆ, direktor NVO CENTAR ZA RAZVOJ
NEPROFITNOG SEKTORA.
U okviru ovog programa koji je realizovan u Vašingtonu, Atlanti, Los Anđelesu, Novom Hevenu i Njujorku posećene su brojne
nevladine-neprofitne organizacije i državne institucije.
23.9.2003. - Velika Plana >> Prvo od ukupno pet predavanja i radionica na temu “Izazovi porodice i socijalni rad” održano je u
Veliko Plani 23.9.2003.g. u organizaciji lokalne NVO Žene u akciji i fondaciji Friedrich Ebert Stiftung. Predavanje i radionica
namenjeni su stručnom osoblju centara za socijalni rad, na kojima su prisustvovali učesnici iz opština Velika Plana, Svilajnac i
Žabari. Radionicu je vodila Prof. dr Anđelka Milić, redovni profesor predmeta sociologija porodice na Filozofskom fakultetu u
Beogradu.
Kontakt: Jovanka Brkić, predsednica NVO ŽENE U AKCIJI, Velika Plana, Tel: 064 16 78 414, E-mail: zeneakcija@yahoo.com
14.-15.10.2003. - Zlatibor >> Povodom obeležavanja evropske godine invalida Savez civilnih invalida rata Srbije, organizovao je
sportski susret. Sportski susret civilnih invalida rata sa teritorije Srbije održan je na Zlatiboru, 14 -15.10.2003.g. Učesnici su se
takmičili u bacanju pikada, šahu i stonom tenisu.
Kontakt: Marko Marjanović, Opštinska organizacija civilnih invalida rata Smederevo, Tel: 026/ 225 137
11.10.2003. - Smederevska Palanka >> U Smederevskoj Palanci je 11.10.2003. u prostorijama Skupštine opštine
Smederevska Palanka održan sastanak romskih organizacija Podunavskog i Pomoravskog regiona. To je drugi sastanak
romskih organizacija iz Smed. Palanke (Romski kulturni klub), Velike Plane (Udruženje Roma opštine Velika Plana), Svilajnca
(Udruženje Romsko “Burduš Mala” Svilajnac) i Saraorca (Udruženje Roma iz Saraorca). Učesnici su razgovarali o formiranju
mreže romskih organizacija Pomoravskog, Podunavskog i Braničevskog okruga, sa sedištem koordinacije mreže u Smed.
Palanci. Sledeći susret će se održati do kraja oktobra, kada će biti podpisan protokol o saradnji.
Kontakt: Milivoje Didanović; Romski kulturni klub, Smed. Palanka, E-mail: romculcl@eunet.yu
27.10.2003. - Ćuprija >> JEDNODNEVNU RADIONICU NA TEMU "ODNOSI SA JAVNOŠĆU ZA NEVLADINE ORGANIZACIJE "
organizovao je Centar za razvoj neprofitnog sektora iz Beograda u saradnji sa Centrom za razvoj neprofitnog sektora
severoistočne Srbije sa sedištem u Smederevskoj Palanci, u okviru projekta "Jačanje institucija civilnog društva - Izgradnja
kapaciteta i razvoj regionalnih mreža NVO u Srbiji", koji finansira Evropska komisija. Ova radionica je namenjena
predstavnicima nevladinih organizacija sa teritorija opština Ćuprija, Paraćin, Jagodina, Svilajnac, Despotovac i Ražanj.
Trening su držali Zoran Marković, CRNPS; Maja Dželatović, Fond Centar za demokratiju; Ivana Stevanović, B92 i Zvezdan Mančić,
Blic.
Kontakt:
• Centar za razvoj neprofitnog sektora, Zmaj Jovina 34, 11000 Beograd, Telefon 0113283-306, E-mail: info@crnps.org.yu, Veb:
www.crnps.org.yu
• Centar za razvoj neprofitnog sektora severoistočne Srbije, Svetog Save 8, 11420 Smederevska Palanka, Tel: 026/312-821,
E-mail: office@evropski-pokret.org.yu
23.10.2003. - Beograd >> U Beogradu je 23.10.2003.g. održan prvi sastanak Radne grupe za unapređenje informacionih
sistema pri Republičkom koordinacionom odboru Projekta za reformu socijalne politike. Za koordinatora Radne grupe izabran
je Đuro Klipa iz Ministarstva za socijalna pitanja, a za zamenik Dragan Božić iz Republičkog zavoda za informatiku i internet.
Radnu grupu sačinjavaju predstavnici sledećih institucija/organizacija: Ministarstvo za socijalna pitanja; Ministarstvo za rad i
zapošljavanje; Ministarstvo prosvete i sporta; Ministarstvo zdravlja; Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu;
Ministarstvo finansija i ekonomije; Republički zavod za statistiku; Savezni zavod za statistiku; Centar za razvoj neprofitnog
sektora; Republički zavod za tržište rada; Republički zavod za informatiku i internet; Stalna konferencija gradova i opština.
Kontakt: Centar za razvoj neprofitnog sektora, Zmaj Jovina 34, 11000 Beograd, Telefon 0113283-306, E-mail: info@crnps.org.yu,
Veb: www.crnps.org.yu

2
28.- 31.10.2003. - Smederevska Palanka >> U Smederevskoj Palanci je od 28. do 31. oktobra održan 2. međunarodni seminar
na temu »ORGANIZACIJA I REŠAVANJE TEŠKOĆA U OKVIRU REHABILITACIONIH PROGRAMA U DNEVNIM
BORAVCIMA" u prostorijama Dnevnog boravka »PUŽ« NVO DRUŠTVO ZA POMOĆ MENTALNO NEDOVOLJNO
RAZVIJENIM LICIMA I AUTISTIČNIM OSOBAMA.
Predavači su Dr Dario Ianes, Dr Amerigo Zanella i Dr Alessandro Vestri.
Organizatori su italijanska NVO CITADINANCA i SAVE THE CHILDREN UK.
Kontakt:
• SAVE THE CHILDREN UK, Email: b.vucinic@scfukbgd.org.yu
• DRUŠTVO ZA POMOĆ MENTALNO NEDOVOLJNO RAZVIJENIM LICIMA I AUTISTIČNIM OSOBAMA, Omladinska 15,
Tel. 026/323-566, Email: mnrl@verat.net
6.11.2003. - Smederevska Palanka >> U Evropskom pokretu u Smederevskoj Palanci 6.11.2003.g. održana je konferencija za
novinare povodom posete Milana Miloševića, predsednika Evropskog pokreta u Smederevskoj Palanci u okviru delegacije iz
Srbije SAD u okviru međunarodnog programa posete, u organizaciji vlade SAD, sa temom “Uloga NVO u SAD - Program za
predstavnike NVO iz Srbije”.
Kontakt: EVROPSKI POKRET U SMEDEREVSKOJ PALANCI, Svetog Save 8/I, 11420 Smederevska Palanka, Tel: 026/324-
106,.026/312-821, Email: office@evropski-pokret.org.yu
7.11.2003 - Smederevska Palanka >> U Smederevskoj Palanci je 7.11.2003.g. održan prvi koordinacioni sastanaka udruženja
žena raseljenih lica i Danskog saveta za izbeglice (DSI). Sastanku su prisustvovale predstavnice Humanitarnog udruženja
građana "PROLEĆE", Udruženja žena "RUŽA" i Humanitarnog udruženja građana za pomoć privremeno raseljenim licima sa
Kosova i Metohije "BISERI". Ispred Danskog saveta za izbeglice sastanku je prisustvovala Danijela Žujovic, Partnership
Coordinator, Integration through Community Development Programme. Ovaj sastanak je iskorišćen za prezentaciju elemenata
buduće strategije DSI u vezi saradnje sa udruženjima žena, za davanja ideja za nove projekte, upoznavanje sa izmenama u
proceduri za apliciranje i za dogovor u vezi dalje izgradnje organizacionih kapaciteta udruženja žena.
Kontakt:
• HUMANITARNO UDRUŽENJE GRAĐANA "PROLEĆE", kontakt osoba: Hamida Nedeljković, tel. 026/313 193
• UDRUŽENJE ŽENA "RUŽA", kontakt osoba: Radmila Ćuković, Tel. 064/19 61 752
• HUMANITARNO UDRUŽENJE GRAĐANA ZA POMOĆ PRIVREMENO RASELJENIM LICIMA SA KOSOVA I METOHIJE
"BISERI", kontakt osoba: Nataša Vujović, tel. 026/313 893
• Danijela Žujovic, Partnership Coordinator, Integration through Community Development Programme, Danish Refugee
Council Serbia; Tel: +381(0)11/3610874, +381(0)11/3610097, +381(0)11/3618707; Fax: +381(0)11/3614364
7.11.2003. - Smederevska Palanka >> U Smederevskoj Palanci je 7.11.2003.g. u prostorijama NVO Demokratskog ženskog
centra “Jasenica” održan zajednički sastanak predstavnika invalidskih organizacija opštine, predstavnika Skupštine opštine
Smederevska Palanka i predstavnika Programa za reformu lokalne samouprave povodom inicijative invalidskih organizacija da
se izgrade prilazne rampe za osobe u kolicima u objektima u nadležnosti SO Smed. Palanka. Predstavnik SO Milena Glišić je
istakla da je problem uočen i da postoji spremnost da se on reši sredstvima iz budžeta SO Smederevska Palanka u najkraćem
mogućem roku. Inicijativa je dobila podršku i od predstavnika Programa za reformu lokalne samouprave u Srbiji koji je podržan
od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
Kontakt:
• OPŠTINSKA ORGANIZACIJA SLEPIH SMEDEREVSKA PALANKA, kontakt osoba: Pavle Luković, Kralja Petra I br. 6, Smed.
Palanka, 026/311639
• OPŠTINSKA ORGANIZACIJA GLUVIH I NAGLUVIH - SMEDEREVSKA PALANKA, kontakt osoba: Slavoljub Konstatinović, 20.
juli br. 12, Smederevska Palanka, 026/313145
• MEĐUOPŠTINSKO UDRUŽENJE PARAPLEGIČARA - JASENICA, kontakt osoba: Ljiljana Milić, D. Đukića 3, Smederevska
Palanka, 026/411094
• DRUŠTVO ZA POMOĆ MENTALNO NEDOVOLJNO RAZVIJENIM LICIMA I AUTISTIČNIM OSOBAMA, kontakt osoba:
Anđelka Milićević , Dr. Rajsa 2, Smed. Palanka, 026/321904
• DEMOKRATSKI ŽENSKI CENTAR "ŠUMADIJA", kontakt osoba: Jelena Draganović, Kajmakčalanska 34
• SO Smederevska Palanka, kontakt osoba: Milena Glišić, Vuka Karadžića 25, Smederevska Palanka, 026/321-122
• DAI- Program za reformu lokalne samouprave, kontakt osoba: Biljana Slavković, Osmana Đikića 3, Beograd, 011/3218100
10.11.2003. - Smederevska Palanka >> U Smederevskoj Palanci je 10.11.2003.g. u prostorijama NVO »MEĐUOPŠTINSKO
UDRUŽENJE PARAPLEGIČARA - JASENICA« održana konferencija za novinare povodom početka realizacije aktivnosti na
projektu «PODIZANJE KAPACITETA I VIDLJIVOSTI RADA NEVLADINIH ORGANIZACIJA HENDIKEPIRANIH LICA I
MANJINA» koji je podržan od strane američke NVO ACDI/VOCA sredstvima Američke agencije za međunarodni razvoj
(USAID) u okviru programa «REVITALIZACIJA ZAJEDNICE KROZ DEMOKRATSKU AKCIJU». Ovaj projekat realizuju NVO
«OPŠTINSKA ORGANIZACIJA SLEPIH SMEDEREVSKA PALANKA», «OPŠTINSKA ORGANIZACIJA GLUVIH I NAGLUVIH
- SMEDEREVSKA PALANKA», «MEĐUOPŠTINSKO UDRUŽENJE PARAPLEGIČARA - JASENICA», «DRUŠTVO ZA
POMOĆ MENTALNO NEDOVOLJNO RAZVIJENIM LICIMA I AUTISTIČNIM OSOBAMA» i «DEMOKRATSKI ŽENSKI
CENTAR ŠUMADIJA«.
Projekat je podržan od strane lokalne zajednice sredstvima za nabavku dela opreme i delom sredstava za funkcionisanje NVO u
ovoj mreži.
Donacija obuhvata 10 PC računara, 5 laserskih štampača, 5 tel/faks aparata, 1 aparat za fotokopiranje, 5 skenera, specijalzivanu
opremu za slepa lica, nameštaj (ormani, stolovi, stolice i drugo), kao i drugu opremu nužnu za rad.

3
Partnerska mreža ovih organizacija u narednom periodu će održati 6 konferencija za novinare, 6 tribina, 6 radio i 6 TV emisija.
Takođe će uspostaviti i volonterski centar za članice mreže.
Kontakt:
• OPŠTINSKA ORGANIZACIJA SLEPIH SMEDEREVSKA PALANKA, kontakt osoba: Pavle Luković, Kralja Petra I br. 6, Smed.
Palanka, 026/311639
• OPŠTINSKA ORGANIZACIJA GLUVIH I NAGLUVIH - SMEDEREVSKA PALANKA, kontakt osoba: Slavoljub Konstatinović, 20.
juli br. 12, Smederevska Palanka, 026/313145
• MEĐUOPŠTINSKO UDRUŽENJE PARAPLEGIČARA - JASENICA, kontakt osoba: Ljiljana Milić, D. Đukića 3, Smederevska
Palanka, 026/411094
• DRUŠTVO ZA POMOĆ MENTALNO NEDOVOLJNO RAZVIJENIM LICIMA I AUTISTIČNIM OSOBAMA, kontakt osoba:
Anđelka Milićević , Dr. Rajsa 2, Smed. Palanka, 026/321904
• DEMOKRATSKI ŽENSKI CENTAR "ŠUMADIJA", kontakt osoba: Jelena Draganović, Kajmakčalanska 34, Smed. Palanka,
026/321572
13.11.2003. - Smederevska Palanka >> U Smederevskoj Palanci je organizaciji NVO “CENTAR ZA ZAPOŠLJAVANJE -
PALANKA”, SO Smederevska Palanka i američka NVO ACDI/VOCA u okviru projekta “Revitalizacija zajednice kroz
demokratsku akciju” (CRDA program) održan sastanak za podršku inicijativi za lokalni ekonomski razvoj po metodi PACA -
procena konkurentnih predosti po principu učešća (više informacija na sajtu www.mesopartner.com). Sastanak su otvorili:
Slobodan Ivković, predsednik NVO “CENTAR ZA SAMOZAPOŠLJAVANJE – PALANKA”, Vladan Starčević predsednik IO SO
Smed. Palanka i Nebojša Simić, predstavnik ACDI/VOCA. Prezentaciju metode PACA i facilitataciju sastanka obavili su Mr.
Mark Pommerville, Mr. Nebojša Simić i Dejan Radosavljević.
Kontakt:
• NVO “CENTAR ZA ZAPOŠLJAVANJE - PALANKA”, Slobodan Ivković, Tel. 064/25 28 124
• NVO ACDI/VOCA, Nebojša Simić, 034/331-145
15.11.2003. - Kragujevac >> Sportisti Opštinske organizacije gluvih i nagluvih Smederevske Palanke učestvovali su 15.
novembra na republičkom košarkaškom prvenstvu Saveza gluvih i nagluvih Srbije u Kragujevcu u sportskoj hali “Jezero”. Na
ovom takmičenju učestvovalo je 11 ekipa iz Srbije.
Kontakt: OPŠTINSKA ORGANIZACIJA GLUVIH I NAGLUVIH SMEDEREVSKE PALANKE, Slavoljub Konstatinović, Tel:
026/322-330,
16.11.2003. - Pirot >> Tri takmičara – šahista Osnovne organizacije gluvih i nagluvih Smederevske Palanke učestvovalo je
16.11.2003. u Pirotu na pojedinačnom šahovskom prvenstvu Saveza gluvih i nagluvih Srbije. Na ovom prvenstvu učestvovalo
je više od 20 gluvih i nagluvih šahista iz Srbije.
Kontakt: OPŠTINSKA ORGANIZACIJA GLUVIH I NAGLUVIH SMEDEREVSKE PALANKE, Slavoljub Konstatinović, Tel:
026/322-330,
20.11.2003.g. - Kragujevac >> U Kragujevcu je u organizaciji grčke NVO «EVROPSKA PERSPEKTIVA» održan sastanak
budnosti za 12 partnerskih organizacija iz Srbije. Tema sastanka je bila «Pouke SWOT analize razvojne mreže i novi predlozi
projekata u cilju njene održivosti«. Partneri su definisali termine zajedničkih obaveza i pristup za realizaciju novih partnerskih
projekata.
Kontakt: EVROPSKA PERSPEKTIVA, Kralja Petra I br. 18, 34000 Kragujevac, Tel: 034/301-909, email: europers@infoskay.net
SISTEMI SOCIJALNE SIGURNOSTI SOCIJALNO UGROŽENIH GRUPA EVROPSKE
UNIJE1
Socijalna dimenzija evropske integracije čini sastavni deo procesa stvaranja Unije država članica. Iako su u osnovi stvaranja Evropske
ekonomske zajednice stajali politički i ekonomski motivi, ona se od samog svog osnivanja bavila socijalnim aspektima jedinstvenog tržišta.
Ideja o potrebi zajedničkog rada na integraciji država i naroda Evrope ima dugu tradiciju, ali je ona realizovana tek posle Drugog
svetskog rata.
Evropska zajednica osnovana je 25.marta 1957.godine, kada je potpisan Rimski ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice
(EEZ) i Evropske zajednice za atomsku energiju (EURATOM), koji je stupio na snagu sledeće godine. Zemlje potpisnice ugovora bile su:
Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija i Luksenburg. Prema odredbama Rimskog ugovora one su se obavezale da stvore uslove
za slobodno kretanje roba, usluga, kapitala i ljudi. «Evropskoj šestorici» priključuju se i Velika Britanija, Irska i Danska, koje postaju članice
EZ 1972. godine.
Ciljevi evropske integracije, predviđeni Rimskim ugovorom, ostali su neostvareni sve do sredine osamdesetih godina. Integracija je
tekla mnogo brže na političkom i ekonomskom planu, dok je područje socijalne politike zaostajalo. Kada su Grčka (1981.), Španija i
Portugalija (1986.) postale članice EZ, ciljevi «socijalne unije» postali su još teže ostvarljivi. Radi prevazilaženja postojećih teškoća,
pristupilo se izradi posebnog programa o stvaranju «Jedinstvenog trzišta», koji je popularno nazvan «Evropa 92». Ovaj projekat je od
izuzetnog značaja za napredak koji je ostvaren u narednoj deceniji i uzima se kao prekretnica u razvoju socijalne politike EZ.
Kao osnov za uređenje jedinstvenog tržišta poslužila je «Bela knjiga Komisije Savetu i Parlamentu o ostvarivanju potpunog evropskog
tržišta», sa tačno utvrđenom dinamikom ostvarivanja programa po godinama. Jedinstveni evropski akt (JEA) kao novi zajednički
dokument, pružao je osnov za realizaciju ciljeva EEZ koji su postavljeni Rimskim ugovorom, koji do njegovog usvajanja 1985. godine nisu
bili ostvareni. JEA je istovremeno trebao da posluži kao osnov za donošenje Ugovora o Evropskoj uniji.
Problemi do kojih je došlo u međuvremenu, doveli su do zaostajanja u realizaciji projekta «Evropa 1992 godine». Teškoće su nastale
u toku usaglašavanja stavova zemalja članica, ali i prilikom njihovog usvajanja u Parlamentu i donošenju novih propisa od strane Saveta

1 Pripremila Ana Milošević, asistent na projektu


4
ministara EZ. Zbog toga je u narednom periodu došlo do modifikacije programa reforme EZ, čiji je rezultat ostvarivanje dva projekta. Sa
jedne strane je rađeno na ostvarivanju potpunog unutrašnjeg tržišta, a sa druge strane išlo se na stvaranje Evropske unije.
Ugovor o Evropskoj uniji potpisan je u Mastrihtu 7. januara 1992. godine. Zatim je u zemljama članicama sproveden referendum na
kome su birači trebali da se izjašnjavaju za prihvatanje ili odbijanje Ugovora. Stupanjem na snagu Ugovora 1. novembra 1993. godine bilo
je jasno da će sam proces integracije u narednom periodu da teče u znatno drugačijim uslovima i sa ciljevima koji su bili rezultat interesa,
spremnosti i političke volje zemalja članica. Kao najvažniji ciljevi Unije određeni su: monetarna unija i zajednička spoljna politika i
bezbednost. Ostali ciljevi bili su u skladu sa samim procesom i tokom integracije, a odnosili su se na: ekonomsku uniju, socijalnu koheziju,
koordinaciju politike na unutrašnjem planu i usaglašavanje u svim sferama života građana Unije.
Ciljevi Evropske unije usmereni su ka podsticanju uravnoteženog i trajnog privrednog razvoja, ali je za socijalnu politiku važno
proširivanje nadležnosti Zajednice na socijalnu politiku, donošenjem posebnog protokola koji omogućava realizaciju «socijalne povelje».
Zajednica podržava i dopunjuje aktivnosti država članica u čl. 2 Sporazuma o Socijalnoj politici, zaključenog između članica, izuzev Velike
Britanije i Severne Irske.
U poglavlju o slobodi kretanja radne snage, Ugovor predviđa ukidanje svake diskriminacije između radnika država članica po osnovu
državljanstva u pogled zapošljavanja, nagrađivanja i ostalih uslova rada, uz izuzetak opravdanih ograničenja iz razloga javnog poretka,
bezbednosti i zdravlja.
U odredbama o socijalnim pitanjima sadržana je suština socijalne delatnosti Unije koja ima za cilj «poboljšanje uslova života i rada,
tako da se još u toku samog poboljšanja omogući što je moguće više njihovo ujednjačavanje». Komisija ima zadatak da radi na
unapređenju saradnje između država članica u oblasti socijalnih pitanja, i to naročito u vezi sa:
zapošljavanjem;
radnim pravom i radnim uslovima;
stručnim obrazovanjem i usavršavanjem;
socijalnim osiguranjem;
sprečavanjem nesreća na radu i profesionalnim oboljenjima;
profesionalnom zdravstvenom zaštitom na radu;
pravom udruživanja i kolektivnim pregovorima između poslodavaca i radnika.

Značajna pažnja posvećena je razvoju socijalnog dijaloga između poslodavaca i radnika, kao i potrebi poštovanja načela jednakog
nagrađivanja muškaraca i žena za isti rad. Za povećanje mogućnosti zapošljavanja na unutrašnjem tržištu od naročite je važnosti
osnivanje Evropskog socijalnog fonda, koji pored povećanja geografske pokretljivosti unutar Zajednice treba da olakša prilagođavanje
industrijskim promenama i izmenama sistema proizvodnje, pre svega kroz stručno osposobljavanje i prekvalifikacije. Ne manje značajnu
ulogu ima Ekonomski i socijalni komitet, i pored toga što ima status savetodavnog tela, i to naročito u pripremi odluka, direktiva i upustava
u oblasti socijalne politike.
Na osnovu Socijalne povelje iz 1989. godine, a imajući u vidu Protokol o socijalnoj politici, jedanaest država članica potpisalo je u
Mastrihtu Sporazum o socijalnoj politici. Ovim ugovorom i Protokolom o socijalnoj politici nastavljen je započeti proces stvaranja «socijalne
Evrope». Iako su učiljeni značajni koraci, činjenica je da promene neće ići istom brzinom na svim područjima socijalne politike. Ali i pored
svih teškoća, zaključeno je da treba raditi na promenama koje će obezbediti realizaciju mera predviđenih Akcionim programom. Na
osnovu preporuke, koja je doneta 1992. godine, predviđeno je utvrđivanje zajedničkih ciljeva u oblasti socijalne sigurnosti primenom
jedinstvenih principa. Posebno je naglašena potreba usklađivanja sistema socijalne sigurnosti u oblasti zaštite porodice, materinstva,
bolesti, nezaposlenosti i starosti. Drugom preporukom predviđeno je uvođenje zajedničkih kriterijuma koji će u okviru sistema socijalne
sigurnosti obezbediti minimum prestacija.
Postojeći sistemi socijalne sigurnosti u zemljama članicama Evropske unije razlikuju se u pojedinostima koje se tiču organizacione
strukture i obezbeđenja sredstava za pojedine oblike osiguranja, što se može objasniti kulturnim, istorijskim i institucionalnim razlikama
među zemljama članicama. Evropski sistemi socijalne sigurnosti odlikuju se usmerenošću ka čitavom stanovništvu i pokrivanjem gotovo
svih socijalnih rizika, što se nebi moglo reći i za sisteme u ostalim zemljama.
Polazeći od zajedničkih karakteristika i raznolikosti sistema socijalne sigurnosti u 15 zemalja članica Unije, postavlja se pitanje da li se
može govoriti o postojanju jedinstvenog sistema. U dokumentima Komisije, Ekonomskog i socijalnog komiteta i drugih organa, najčešće
se govori o postojanju četiri modela sistema.
Prvu grupu sačinjavaju skandinavske zemlje: Danska, Finska i Švedska. U ovim zemljama su svi građani obuhvaćeni osnovnim
vidovima osiguranja, a pravo na socijalnu sigurnost svrstano je u red osnovnih građanskih prava. Finansiranje sistema vrši se na osnovu
poreza (ne isključujući prava koja se ostvaruju po osnovu osiguranja zaposlenih), što obezbeđuje postojanje jedinstvenog sistema uprave
koji je odgovoran za sprovođenje predviđenih mera. Izuzetak je osiguranje za slučaj nezaposlenosti, koji je odvojen od državnog sistema i
nalazi se u nadležnosti sindikata.
Drugu grupu zemalja, u kojima je takođe postignut potpun obuhvat stanovništva i obezbeđena sigurnost od osnovnih socijalnih rizika,
čine Velika Britanija i Irska. Za razliku od skandinavskih zemalja, u navedenim zemljama nivo socijalne sigurnosti je niži, a za ostvarivanje
određenih prava predviđeni su uslovi koji se tiču provere potreba. Sistem zdravstvene zaštite finansira se iz poreskih prihoda, dok kod
novčanih davanja značajnu ulogu imaju uplate doprinosa po osnovu osiguranja. Kao i kod prve grupe zemalja sistem uprave nalazi se pod
okriljem državnih organa i institucija, dok se socijalni partneri uključuju samo u nekim slučajevima.
Trećoj grupi pripadaju Nemačka, Francuska, zemlje Beneluksa i Austrija, čiji su sistemi socijalne sigurnosti izgrađeni na onovama
Bizmarkovih postavki o obaveznom osiguranju. Izuzetak je Danska koja je bliža prvoj grupi zemalja u kojoj je osnovni nosilac osiguranja
država koja putem poreza obezbeđuje finansiranjem sistema, što se poklapa sa stavovima o državi blagostanja zasnovanoj na učenjima
Lorda Beveridža. Finansiranje sistema osiguranja u okviru ove grupe zemalja vrši se na osnovu doprinosa zaposlenih, što podrazumeva
postojanje rizika u nivou socijalne sigurnosti i obuhvatu stanovništva pojedinim pravima. Kao dodatni oblik obezbeđenja pojavljuje se
sistem pružanja pomoći siromašnima koji je zasnovan na principu solidarnosti, što znači da se sredstva obezbeđuju iz budžeta, odnosno
na osnovu poreskih izdvajanja.
I u četvrtu grupu bi se mogle svrstati Italija, Španija, Portugalija i Grčka u kojima postoji mešavina sistema zasnovanih na principu
5
obaveznog osiguranja (penzijski sistem) i državnog sistema zdravstvenezaštite kojim je obuhvaćeno čitavo stanovništvo.
Navedenu klasifikaciju treba prihvatiti samo ako se ima u vidu razlike koje se tiču nivoa sigurnosti, predviđenih prava i uslova za
njihovo ostvarivanje, što podrazumeva postojanje mešovitih rešenja unutar pojedinih grupa.
Razlike koje se tiču osnovnih postavki i ciljeva sistema socijalne sigurnosti u zemljama Evropske unije najuže su povezane sa
finansiranjem socijalnih prestacija u okviru pojedinih područja. Prema podacima statističke službe EU, koja raspolaže izveštajima
nacionalnih službi (za nove članice nije pravljen uporedni pregled) u osnovi se može govoriti o dva modela finansiranja. Na jednoj strani se
nalaze zemlje u kojima se kao osnovni nosilac pojavljuje država (najbolji primer je Danska). Razlike se odnose i u pogledu učešca
poslodavaca, počev od Španije sa preko 50% u ukupnim sredstvima do Danske u kojoj doprinosi poslodavaca čine samo 7,8% ukupnih
izdataka, a doprinosi radnika se kreću do 5,3%, što samo potvrđuje činjenicu da suština sistema u velikoj meri zavisi od izvora
finansiranja. Uporedni pregled pokazuje da sistemi u kojim država putem poreza obezbeđuje sredstva za socijalne prestacije imaju
drugačije uređene uslove za ostvarivanje pojedinih prava u okviru sistema socijalne sigurnosti i da to direktno određuje obuhvat
stanovništva. Doprinosi poslodavaca i zaposlenih predstavljaju važnu stavku u finansiranju socijalnog sistema, iako se i tu pojavljuju
razlike između pojedinih zemalja u pogledu visine izdvajanja.
Sistemi socijalne sigurnosti u zemljama Evropske unije nalazi se pod snažnim demografskim promenama koje dovode do sve
značajnijeg učešća starih u opštoj strukturi stanovništva. U 1995. godini stanovništvo iznad 65 godina činilo je 25% radno aktivnog dela
stanovništva u čitavoj Uniji. Prema prognozama stručnjaka 2005. godine taj broj će se uvećati na 26%,a u 2025. godinu verovatno na
35,5%. To će dovesti do promena u odnosu radno aktivnog i izdržavanog stanovništva. Za trideset godina taj odnos će se promeniti tako
da se mogu očekivati još veća opterećenja zaposlenih.
Sistem penzijskog osiguranja, pored zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj povrede na poslu i invalidnosti, spada u najstarije
vidove osiguranja. Osiguranje za slučaj starosti u dvanaest država članica uređeno je tako da se u osnovi može govoriti o postojanju dva
sistema u Evropi. Sistemi organizovani na principu obaveznog osiguranja (koji ne isključuje i dodatne vidove osiguranja) i sistem
osiguranja koji se zasniva na državnim garancijama radi obezbeđenja osnovne sigurnosti. U prvom slučaju finansiranje se vrši putem
doprinosa poslodavaca i radnika, sa izuzetkom Nemačke i Luksemburga, u kojima su oni izjednačeni u pogledu visine stope koja se
izdvaja u sistem penzijskog osiguranja. U ostalim zemljama zaposleni uplaćuju doprinos po nižoj stopi. Pored ova dva izvora finansiranja,
značajna su izdvajanja države koja su usmerena ka pokrivanju deficita sredstava ili uplaćuju jedan tačno utvrđeni procenat od 20% u
Belgiji do 1/3 u Luksemburgu.
Sistem «državnog osiguranja», koji se u manje-više čistoj formi pojavljuje u Danskoj, Irskoj, Holandiji i Velikoj Britaniji, karakteriše
centralna uloga države u finansiranju sistema osiguranja. To naročito važi za onaj deo stanovništva koji tokom svog životnog veka nije
uspeo da ispuni uslove koji se odnose na sticanje starosne penzije, pa su zato upućeni da koriste «nacionalne penzije», koje su
predviđene ovim vidom osiguranja. To, naravno, ne isključuje učešće zaposlenih i poslodavaca u vidu doprinosa.
Ostvarivanje prava u oba sistema vezano je za ispunjenje uslov koji se tiču dužine boravka (u zemljama sa državnim sistemom
osiguranja), godina života i dužine staža osiguranja. U tom smislu, u većini zemalja postoje razlike između uslova koje treba da ispune
žene i muškarci, mada je poslednjih godina zapažena tedencija podizanja starosne granice i izjednačavanja uslova.
Visina davanja u oba sistema je u zavisnosti od tačno predviđenih uslova. U zemljama u kojima se država pojavljuje kao garant za
ostvarivanje prava, postoje jedinstvene penzije za sve potencijalne korisnike. U ostalim članicama Unije koje imaju sistem obaveznog
osiguranja isplata predviđenih prestacija zavisi direktno od zarada, odnosno od visine penzijskog osnova. Najveći broj zemalja utvrdio je
minimalne penzije kako bi zaštitio interese najstarije populacije koja je izložena riziku siromaštva.
Zdravstvena zaštita i zdravstveno osiguranje predstavljaju veoma značajno područje obezbeđenja socijalne sigurnosti stanovništva u
zemljama EU. Analiza ovog sistema pokazuje da se u osnovi može govoriti o sistemu nacionalnog (državnog) osiguranja i sistemu javnog
(obaveznog) zdravstvenog osiguranja. Finansiranje državne zdravstvene službe vrši se gotovo u celini iz javnih sredstava. U drugom
modelu sredstva se obezbeđuju uplatama doprinosa od strane osiguranika i poslodavaca. Kriza sistema osiguranja dovela je u gotovo
svim zemljama do takvog stanja da se predviđa učešće pacijenata u slučajevima davanja u naturi, a sve je prisutnija i tedencija
privatizacije u zdravstvu. Tedencije daljeg rasta troškova naterale su mnoge zemlje članice da sprovedu mere koje će značiti sve veću
participaciju u troškovima lečenja. Što se tiče troškova lekova, i tu je praksa među zemljama različita, a obično postoje liste lekova koji se
dobijaju besplatno, zatim one sa delimičnim učešćem i lekovi za koje treba platiti punu cenu koštanja.
Kao što je to slučaj i sa drugim granama osiguranja, zakonodavstva zemalja Unije su predvidela posebne uslove koje treba ispuniti
radi ostvarivanju prava po osnovu invalidnosti. Rešenja koja se nude su veoma heterogena. Činjenica je da su ovim vidom osiguranja
obuhvaćena sva zaposlena lica, s tim da je prisutna tedencija proširivanja na čitavo stanovništvo (ovo već postoji u Belgiji, Danskoj i
Holandiji). Visina invalidske penzije zavisi od toga koliku je zaradu ostvarilo osigurano lice, zatim od godina starosti, stepena invalidnosti, a
u nekim zemljama se ona vezuje i za izdržavane članove porodice. Međutim, u najvećem broju slučajeva postoji predviđena minimalna
naknada.
Zemlje članice Unije veoma su rano donele odgovarajuće zakone u oblasti zaštite nezaposlenosti, a poslednja je to učinila Portugalija
1975. godine. U svim propisima koji se tiču ove oblasti najpre se određuje krug korisnika (najčešće sva zaposlena lica, a odgovarajućim
oblicima svi mladi nezaposleni), a zatim i drugi uslovi koji se odnose na: sposobnost za rad, status nezaposlenosti, prijavljivanje nadležnoj
službi za rad i sl. Na visinu naknade za slučaj nezaposlenosti utiče staž osiguranja i tu se takođe predviđa jedan minimalni period rada, a
sa njim je uslovljeno i vreme korišćenja datih prinadležnosti. U većini zemalja predviđene su posebne pogodnosti koje se tiču starijih
radnika, usled nemogućnosti njihove prekvalifikacije i ponovnog uključivanja u radni proces.
Iako su ciljevi sistema socijalne sigurnosti u zemljama EU odavno postavljeni, problem siromaštva i dalje postoji. Osiguranje jednog
egzistencijalnog minimuma vrši se preko sistema socijalne pomoći, koji je usmeren na marginalizovane društvene grupe. Svi oni koji imaju
primanja po glavi stanovnika manje od 50% nacionalnog proseka, smatraju se siromašnima i po tom osnovu mogu ostvariti određena
prava.
Kriza društva, porast izdataka za socijalno osiguranje i druge programe pomoći porodici i siromašnima u zemljama EU predstavljaju
ozbiljno iskušenje za ranije koncipirane sisteme socijalne sigurnosti. Zato su sve zemlje članice prinuđene da u okviru nacionalnih sistema
i na nivou Unije kao celine, preduzimaju mere kako bi se otklonile teškoće i obezbedili uslovi za svestraniji ekonomsko-socijalni razvoj. U
nizu promena, koje karakterišu gotovo sva područja socijalne sigurnosti, značajno je usmerenje ka preispitivanju osnova i ciljeva sistema,
6
a samim tim i osnova finansiranja, pri čemu je primetna tedencija preusmeravanja sa javne na privatnu sferu. U tom smislu diskusije se
vode oko potrebe obezbeđivanja određenog nivoa zaštite od strane države, dok bi se viši nivo sigurnosti obezbeđivao na račun ličnog
angažovanja osiguranika. Pri tome se polazi od stava da privatizacija socijalne sfere ne znači smanjenje ukupnih izdataka, već drugačiju
preraspodelu sredstava, pri čemu se kao primer često navodi iskustvo SAD.
Evropska Unija je posebnu pažnju posvetila razvoju socijalnog dijaloga između poslodavaca i radnika. Socijalni dijalog predstavlja
veoma važan instrument socijalne politike u okviru koga se postiže usklađivanje interesa radnika i poslodavaca, a u određenoj meri i
države. On se na, nivou država članica i Unije kao celine, razvijao od početnih oblika industrijske demokratije do novih učešća radnika u
deobi profita i utvrđivanju ukupnih uslova privređivanja. Socijalni dijalog imao je svoje uspone i padove, ali je posebno dobio na značaju
sredinom osamdesetih, jer je omogućio uključivanje u proces odlučivanja u deobi profita, a očekuje se da će biti izgrađen efikasan model
koji će obezbediti brzo prilagođavanje svih učesnika u proizvodnom procesu.
Između zemalja članica Unije postoje velike razlike u načinu organizovanja dijaloga socijalnih partnera, ali se generalno mogu izdvojiti
nekoliko opštih oblika posredstvom kojih se realizuje socijalni dijalog. Na prvom mestu su sindikalne organizacije i njihovi predstavnici u
firmama, preduzećima i kompanijama. Zatim dolaze radni saveti, predstavnici poslovnih komiteta ili odbori za nadgledanje i predstavnici
upravnih komiteta ili odbora direktora. Za socijalni dijalog koji se ostvaruje na prostoru Unije kao celine od posebne su važnosti Ekonomski
i socijalni komitet, Strukturni fondovi i druge institucije sistema.
U strukturi socijalnih partnera posebno mesto pripada sindikatima, koji se pojavljuju kao zastupnici interesa radnika i poslodavaca.
Međutim, ne postoji jedinstvo u organizaciji i ulozi sindikata u zemljama članicama Unije, te se postojeće razlike odražavaju i na mesto
sindikata u evropskom socijalnom dijalogu, i na njegovu «dvostruku strategiju». S jedne strane, oni se pojavljuju kao legitimni predstavnici
radnika svojih zemalja i žele da budu zastupnici njihovih interesa u organima Unije. Međutim, na evropskom prostoru oni takođe učestvuju
zajednički u radu institucija EU, koje kreiraju i donose programe socijalno-političkih mera, tako da se pojavljuju kao zastupnici mnogo širih
interesa i na taj način igraju «dvostruku ulogu».
Forme preko kojih se ostvaruje zastupanje interesa radnika mogu biti različite. Postoje radnički poverenici, ali i saveti preduzeća i
odbora, koji imaju važno mesto u hijerarhiji organa koji odlučuju o pravima radnika i zaštiti njihovih interesa. Uticaj koji navedeni oblici
participacije radnika imaju u okviru pojedinih firmi i preduzeća je različit kako na nacionalnom, tako i na prostoru Unije. U tom smislu prvo
treba izdvojiti savete preduzeća, odnosno radničke savete. Nacionalna zakonodavstva različito regulišu pravne okvire delovanja radničkih
saveta, što se direktno odražava i na njihova prava i obaveze. U nekim zemljama pak zakonski nije regulisana ni njihov uloga što utiče na
domen pregovaranja saveta i izbor članova.
Kao važni oblici realizacije socijalnog dijaloga pojavljuju se i predstavnici poslovnih komiteta ili odbori za nadgledanje, a u nekim
slučajevima i predstavnici upravnih komiteta ili odbori direktora. U većini, radnici su predstavljeni u odborima ili komitetima, ali je problem
što je njihov broj glasova ograničen, tako da ne mogu bitnije da utiču na donošenje odluka. U Francuskoj, Španiji, Italiji, Belgiji i Portugaliji,
predstavnici radnika u odborima ili komitetima imaju samo posmatrački status bez prava odlučivanja.
Sadržina socijalnog dijaloga menjala se u skladu sa ulogom koju su socijalni partneri dobijali u kreiranju socijalne politike i promenama
koje su se dešavale u procesu integracije u okviru jedinstvenog tržišta.
Promene do kojih je došlo početkom devedesetih godina podstakle su raspravu o izgradnji novih oblika socijalnog dijaloga. Međutim, i
pored promena do kojih je došlo na planu uređenja evropskog socijalnog dijaloga, realno je očekivati da će njegove nove forme vremenom
zaživeti i da će se one pozitivno odraziti na oblike participacije radnika i proširivanju kruga pitanja koja treba rešavati dijalogom socijalnih
partnera. Socijalni dijalog će takođe imati posebno mesto u koncipiranju socijalne politike EU u budućnosti, o čemu svedoče i stavovi izneti
u «Beloj knjizi» Evropske Komisije.
KORISNI LINKOVI
Sajt Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije: http://www.min-cul.sr.gov.yu/
Sajt Evropske Unije o kulturnoj politici u Evropskoj uniji: http://europa.eu.int/comm/culture/eac/index_en.html
AKTIVNI PROJEKTI EVROPSKOG POKRETA U SMEDEREVSKOJ PALANCI:
CENTAR ZA RAZVOJ NEPROFITNOG SEKTORA SEVEROISTOČNE SRBIJE u okviru projekta "Jačanje institucija civilnog društva -
izgradnja kapaciteta nevladinih organizacija i razvoj regionalnih mreža u Srbiji (2002-2004)"1. Project B7-702/2001/0891,
European Commission, European Initiative for Democracy and Human Rights. Projekat realizuje Centar za razvoj
neprofitnog sektora iz Beograda sa adresom Zmaj Jovina 34, kao nosilac projekta u saradnji sa 7 NVO iz Srbije od kojih je jedna
Evropski pokret u Smed. Palanci.
RESURS CENTAR NVO u okviru projekta “Promovisanje pluralizma putem osnaživanja NVO-a i civilnog društva u Srbiji". Projekat je
partnerski kofinansiran od strane Evropske komisije u okviru Evropske inicijative za demokratiju i ljudska prava, Grčke NVO Evropska
perspektiva, Hellenic AID-a i Evropskog pokreta u Smederevskoj Palanci.

CIVILNO DRUŠTVO - BILTEN EVROPSKOG POKRETA U SMEDEREVSKOJ PALANCI, Br. 6,7 i 8//2003, 1.12.2003.g.
Glavni i odgovorni urednik biltena: Milan Milošević
Redakcija: Milan Milošević, Jelena Miloradović i Ana Milošević
Distribucija biltena je u okviru programskih aktivnosti Evropskog pokreta u Smederevskoj Palanci. Priloge za bilten slati na adresu:
civilno-drustvo@evropski-pokret.org.yu ili office@evropski-pokret.org.yu, Telefon/telefaks: 026/324-106, Mobilni 064/1904460