You are on page 1of 4

EVROPSKI POKRET U SMEDEREVSKOJ PALANCI

EUROPEAN MOVEMENT IN SMEDEREVSKA PALANKA


Office: Svetog Save br. 8/I, 11420 Smed. Palanka, SERBIA AND MONTENEGRO
Phone: +381 (0)26/312-821,+381 (0)64/1904460 Fax: +381 (0)26/312-821,
E-mail: office@evropski-pokret.org.yu, Web: www.evropski-pokret.org.yu
Account No. VOJVOĐANSKA BANKA A.D., 355-1012092-49, PIB: 101404909, Reg. No.: 17275585, NACE code: 91330

CIVILNO DRUŠTVO
BILTEN EVROPSKOG POKRETA U SMEDEREVSKOJ PALANCI
Bilten br. 3, jun 2003.

Poštovani čitaoče,

Ovo je treći broj biltena Evropskog pokreta u Smederevskoj Palanci koji izdajemo. U ovom broju vam predstavljamo tekst na
temu “Postupak za ostvarivanje zaštite povređenog prava pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu” i “Perspektive
finansiranja nevladinih organizacija”.

POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE ZAŠTITE POVREĐENOG PRAVA PRED EVROPSKIM


SUDOM ZA LJUDSKA PRAVA U STRAZBURU
Pristupanjem Srbije i Crna Gore 3. aprila 2003. godine u Strazburu Savetu Evrope naši predstavnici su potpisali i izjavu o
pristupanju Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i njenim pratećim protokolima. Time su stvorene pretpostavke da se
našim državljanima otvori put za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda pred Evropskim sudom za ljudska prava u
Strazburu. U ovom tekstu daćemo kraći pregled postupka pred ovim sudom.
Postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava pokreće se žalbom, koja se predaje na propisanom obrascu. U postupku
se uvek javljaju dve stranke, s tim što se kao tužena uvek javlja država koja je potpisala Evropsku konvenciju za zaštitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda (češći naziv Evropska konvencija o ljudskim pravima), koja je prema navodima žalbe
povredila neko ljudsko pravo. Kao podnosilac žalbe može se pojaviti druga država ugovornica, ali se sa žalbom sudu
neposredno može obratiti pojedinac, fizičko lice, čije je pravo povređeno, grupa fizičkih lica i/ili nevladina organizacija. Na ovaj
način fizičko lice postaje parnična stranka pred jednim međunarodnim sudom, sa mogućnošću da tuži svoju državu ili bilo
koju drugu državu članicu, za koju smatra da je povredila njegovo pravo.
Da bi Evropski sud za ljudska prava prihvatio da raspravlja o povredi određenog prava, odnosno slobode, a na osnovu žalbe
fizičkog lica, grupe i/ili nevladine organizacije, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
U žalbi podnosilac mora da iznese tvrdnju da je određena država povredila neko od njegovih ljudskih prava i
osnovnih sloboda sadržanih u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Podnosilac žalbe mora da pokaže da ima
legitiman interes kao žrtva povrede tog prava. Na osnovu rečenog nije dozvoljena žalba u opštem interesu, kojom
se traži zaštita u ime svih potencijalno ugroženih, a takođe, nije moguće zahtevati ispitivanje usklađenosti pojedinih
zakona i opštih akata sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Žalba se odnosi na pojedinačni akt države
kojim je povređeno konkretno pravo konkretne osobe. Na bazi rečenog jasno je da nije dozvoljeno anonimno
obraćanje sudu. Žalbu može podneti advokat ili srodnik žrtve ukoliko ona nije u mogućnosti da se neposredno obrati
sudu (zbog lišenja slobode, zdravstvenih ili drugih opravdanih razloga);
Podnosilac žalbe mora prethodno da iscrpi sva pravna sredstva koja mu stoje na raspolaganju u državi koju tuži
radi zaštite svog prava. U obzir dolaze redovni pravni lekovi, dok vanredni pravni lekovi ne moraju da budu
upotrebljeni;
Žalba se može podneti u roku od 6 meseci od dana kada je doneta konačna odluka u postupku po pravnim
sredstvima u određenoj državi članici. Rok od 6 meseci računa se od dana dostavljanja konačne odluke i na isti ne
utiče eventualno podnošenje vanrednog pravnog leka;
Zahtev iz žalbe mora biti usklađen sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. To znači da se može tražiti
zaštita samo onih ljudskih prava i osnovnih sloboda koje su propisane Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i
njenim dodatnim protokolima. Zaštita se može tražiti samo prema državi koja je prihvatila Evropsku konvenciju o
ljudskim pravima i da je povreda ljudskog prava nastala posle stupanja na snagu Evropske konvencije o ljudskim
pravima za određenu državu. Ukoliko se traži zaštita zbog povrede prava nastalo pre nego što je konkretna država
potpisala i ratifikovala konvenciju takva žalba će biti odbijena;
Nije moguće obratiti se Evropskom sudu za ljudska prava ako je prethodno pokrenut postupak kod drugog
međunarodnog organa o suštinski istom zahtevu;

1
Žalba ne sme da predstavlja zloupotrebu prava.
Nakon podnošenja žalbe sekretarijat suda obaveštava podnosioca da je ista zavedena pod određenim brojem. Sekretarijat
može od podnosioca žalbe zahtevati da izvrši izvesne dopune, odnosno dostavi potrebne dokaze.
Prva radnja koju sud preduzima po osnovu žalbe je da odbor od trojice sudija razmatra žalbu po pitanju njene dopuštenosti.
Odbor može proglasiti žalbu nedopuštenom ili odlučiti o njenom brisanju sa liste žalbi kod suda, a u protivnom će predmet uputiti
veću od 7 sudija radi donošenja meritorne odluke. Odbor će žalbu proglasiti nedopuštenom u slučaju da nije ispunjen neki od
napred navedenih uslova. Odbor će žalbu proglasiti nedopuštenom i u slučaju da zaključi da je u pitanju očigledno neosnovan
zahtev žalioca. To će biti slučaj kada se u žalbi ne ukazuje, već na prvi pogled, ni na kakvu mogućnost da je neko pravo
povređeno ili zato što nisu priloženi nikakvi dokazi, ili u sličnim slučajevima očigledne njene neosnovanosti.
Odbor može da briše predmet sa liste slučajeva ukoliko se ne postupi po zahtevu za dostavljanje odgovarajuće
dokumentacije i drugih dokaza ili kad usled nepostupanja po drugim nalozima sud zaključi da podnosilac žalbe više nema
interesa za dalje vođenje parnice. Ove činjenice govore o značaju urednosti žalbe koja se podnosi sudu. Više od dvadeset pet
posto žalbi biva odbačeno zbog neurednosti sa tendencijom rasta ovog broja.
Odluka o proglašenju žalbe nedopuštenom i o brisanju sa liste slučajeva mora biti obrazložena i dostavljena podnosiocu
žalbe.
Ukoliko je odbor od trojice sudija prihvatio žalbu ona se dostavlja veću sedmorice sudija. Dalji postupak se vodi, u principu,
pred tim većem i ono donosi presudu. U izuzetnim situacijama ovo veće može da odluči da predmet ustupi u rad velikom veću,
sastavljenom od 17 sudija. Ovo je situacija u kojoj veće sedmorice sudija zaključi da je pitanje takvo da utiče na tumačenje
Evropske konvencije o ljudskim pravima ili dodatnih protokola uz tu konvenciju ili ako rešenje nekog pitanja pred većem može
dovesti do rezultata koji je nespojiv sa nekom ranije donesenom presudom (praktično kada se radi o izmeni sudske prakse).
Tokom postupka pred većem sprovešće se postupak ispitivanja žalbe ili istraga. Obaveza je države potpisnice Evropske
konvencije o ljudskim pravima protiv koje se vodi postupak, da pruži sudu svu potrebnu saradnju tokom ove faze postupka.
Stranke (podnosilac zahteva i država članica) mogu preko podnesaka učestvovati u postupku i izjašnjavati se na podneske
protivne strane. Sud će u postupku pokušati da se postigne mirno rešenje spora. Brisanje sa liste slučajeva je često posledica
poravnanja između stranaka, odnosno prijateljskog rešenja.
Ako se ne postigne mirno rešenje spora sud, odnosno veće, može zakazati i održati raspravu. Rasprava je javna, ali izuzetno
veće može i drugačije da odluči.
Presudom sud utvrđuje da li je došlo do povrede Evropske konvencije o ljudskim pravima i dodatnih protokola. Kada
nađe da povreda postoji presudom se može podnosiocu zahteva dosuditi pravična naknada pod uslovom da sud nađe da
unutrašnje pravo države ugovornice ne obezbeđuje potpunu naknadu štete.
Po dostavljanju presude, u roku od tri meseca, svaka stranka može podneti zahtev da se predmet iznese velikom veću. O
ovom zahtevu odlučuje poseban odbor sastavljen od 5 sudija velikog veća. Odbor će odobriti iznošenje predmeta velikom veću u
slučaju ako se postavlja neko važno pitanje koje utiče na primenu ili tumačenje konvencije ili dodatnih protokola ili neki ozbiljan
problem od opšteg značaja. U ovom slučaju veliko veće koje sačinjava 17 sudija donosi konačnu presudu. Osim ovog zahteva
drugi redovni ili vanredni pravni lekovi pred Evropskim sudom za ljudska prava nisu dozvoljeni.
Presuda veća od 7 sudija postaje konačna kada stranke izjave da neće podneti zahtev za iznošenje slučaja velikom veću,
kad istekne rok od 3 meseca a zahtev nije podnet i u slučaju kada odbor velikog veća odbije zahtev za iznošenje slučaja velikom
veću.
Presuda mora biti obrazložena. Svaki sudija, član veća, svoje mišljenje može izdvojiti i posebno obrazložiti. Presude se
javno objavljuju.
Presuda je obavezna za državu članicu i ista se radi izvršenja dostavlja Odboru ministara Saveta Evrope. U praksi nije bilo
slučajeva da neka država članica odbije da se povinuje presudi.
Resursi: Zoran Tanasković, advokat: ZAŠTITA LJUDSKIH PRAVA I OSNOVNIH SLOBODA PRED EVROPSKIM
SUDOM. Pravni informator, 5/2003.

PERSPEKTIVE FINANSIRANJA NEVLADINIH ORGANIZACIJA


Imajući u vidu situaciju sa stanovišta finansiranja NVO možemo, koristeći stečena iskustva na prostorima mnogih zemalja u
tranziciji a posebno sistematizaciju istih u tekstu Hari Srinivas "Fund Raising Realities and Strategies: Lessons Learnt" na sajtu
NGO Cafe (http://www.gdrc.org/ngo/ncafe-ks.html), identifikovati sledeće situacije i moguće strategije za dalji rad:
Situacija Strategija
Relativno je lakše obezbediti novac Razviti širi dugotrajniji program koji će biti podeljen u više delova pogodnih da se traže
za jedan događaj/aktivnost nego za sredstva za svaki deo od istog ili od različitih donatora.
održiv dugotrajan program.
Sve više NVO traži novac od Identifikovati širi opseg donatora koji mogu da obezbede različite iznose u različitim
tradicionalnih donatora. fazama implementacije programa/projekta. Tražiti sredstva kako od lokalnih tako i od
stranih donatora.
Mnogi donatori obezbeđuju znatno Diverzifikovani program obezbeđenja sredstava je od posebnog značaja. U praksi je
manje sredstava nego što je situacija takva da što smo bliži donatoru iznos donacije je manji. Komšija kojeg srećemo
neophodno ili jednostavno nemaju svakog dana može da nam pomogne samo novcem u njegovom džepu ali udaljena

2
dovoljno sredstava. osoba ili organizacija mogu da obezbede znatno više sredstava.
Postoje mnogi uslovi i ograničenja u Pokušajte da shvatite neophodnost ovih uslova i ograničenja posmatrajući ih iz
korišćenju fondova koje postavljaju perspektive donatora, obezbedivši prezentaciju vaše pozicije veoma jasno: ko, kako,
mnogi donatori koji mogu da ograniče zašto i kada. Pokušajte da nađete srednje rešenje u pregovorima sa donatorom
njihovu upotrebu. zadovoljivši njihove potrebe bez žrtvovanja sopstvenih.
Tehnička znanja i informacije Pokušajte da dobijete učešće u naturi (in-kind) od eksperata, posebno od kompanija i
(posebno od konsultanata) su veoma korporacija. Ovo njih predstavlja u lepšem svetlu i omogućava im da budu korisni članove
skupa i iznose značajan deo zahteva zajednice. Ovo može da se uradi u formi saveta, radnog vremena, korišćenja opreme, itd.
za donacijom. Treba zapaziti da ovo nije isto što i donacija. Odnos između NVO i eksperta je dugotrajniji
i čvršći.
Loš rad i prevare od nekih NVO Stvari nemojte posmatrati iz ugla "milosrđa". Razvijte čist profesionalizam između
bacaju mrlju na ceo sektor stvarajući članova organizacije. Uvek budite spremni da date informacije o ciljevima i predmetu
nepoverenje i nerazumevanje. rada vaše NVO kao i o vašim programima. Omogućite nezavisnim organizacijama da
pišu o vama i vašem radu. Održavajte dobre odnose sa medijima i negujte osobu koja će
vas predstavljati u javnosti.
Donatori sa većim sredstvima ne Kad god je to moguće organizujte savez partnera, drugih NVO, škola, univerziteta,
mogu i ne žele da obezbede sredstva istraživačkih institucija, lokalnih vlasti, itd. koji imaju različita iskustva i znanja i samim tim
za manje NVO. pokrivaju veći prostor i veći broj zajednica koje su korisnici.
Ponekad je teško naći donatora koji Potražite sredstva na drugim mestima. Ponekad lokalni preduzenik ili preduzeće mogu i
želi da finansira specifični program ili žele da vam pomognu samo ako ih pitate. Tražite sredstva od netradicionalnih izvora koji
projekat. možda postoje u vašoj sredini.
Potrebno je mnogo vremena, napora i Svi članovi organizacije treba da deo svog vremena provedu u traženju sredstava,
sredstava da bi se obezbedila učestvujući u različitim fazama i aspektima traženja sredstava: pisanje predloga
sredstva za rad. projkekta, nalaženje i povezivanje sa donatorom, pregovaranje, pisanje izveštaja, itd.
Obezbeđenje sredstava zahteva Kreiranje mreže NVO, NVO servisnog centra, itd. pomaže u sticanju neophodnih znanja i
veštine i znanja da bi bilo efektivno i veština za ovu namenu.
uspešno.
NVO su u većini slučajeva Pokušajte da nađete razlike i sličnosti sopstvenih programa/projekata sa programima i
konkurencija u traženju i nalaženju projektima drugih. Koji novi pristup koristite? Najčešće je NVO servis drugi aspekt ili
sredstava. druga zajednica - sa retkim preklapanjima. Razvijte širu sliku sa različitim NVOima koja
ilustruje širi i različit paket servisa i projekata.

RESURSI OD INTERESA
U junu mesecu Evropski pokret u Smederevskoj Palanci organizuje javni razgovor na temu »Nevladine organizacije i
izbeglice i raseljena lica« ti tim povodom koristimo priliku da prezentiramo linkove sa sajta Komesarijata za izbeglice Vlade
Republike Srbije koji mogu da budu od koristi izbeglim i raseljenim licima.
Action Contre la Faim (ACF) www.acf.fr.org
American Refugee Commitee (ARC) www.archq.org
Arci Cultura e Sviluppo (ARCS) www.arci.it
Association for Aid and Relief – Japan (AAR JAPAN) www.aarjapan.gr.jp
Associazione Volontari Servizio Internazionale (AVSI) www.avsi.org
Care International (CARE) www.care.org
Catholic Relief Services (CRS) www.catholicrelief.org
Centro Regionale d'Intervento per la Cooperazione (CRIC) www.cric.it
Cooperazione Internazionale (COOPI) www.una.org
Cooperazione Italiana (CI) www.esteri.it/attivita/cooperaz/index
Cooperazione e Sviluppo (CESVI) www.cesvi.org
Danish Refugee Council (DRC) www.drc.dk
Die Johanniter (JOHANNITER) www.johanniter.de
European Agency for Reconstruction (EAR) www.ear.eu.int
European Community Humanitarian Office (ECHO) www.europa.eu.int/comm/echo
Gruppo Volontariato Civile (GVC) www.gvcitalia.org
Handicap International (HI) www.handicap-international.org
Helenic Rescue Team (HRT) www.netfiles.gr/eod/
HelpAge International www.helpage.org

3
Help – Hilfe zur Selbsthilfe (HELP) www.help-ev.de
Human Rights Watch (HRW) www.hrw.org
International Committee of the Red Cross (ICRC) www.icrc.org
International Council of Voluntary Agencies (ICVA) www.icva.ch
International Federation of the Red Cross and Red Crescent Society (IFRC) www.ifrc.org
International Medical Corps (IMC) www.imc-la.org
International Organization for Migration (IOM) www.iom.int
International Rescue Committee (IRC) www.theirc.org
Intersos www.intersos.org/inglese.asp
International Organization for Migration (IOM) www.iom.int
International Orthodox Christian Charities (IOCC) www.iocc.org
Italian Consortium of Solidarity (ICS) www.mir.it/ics
Jesuit Refugee Service (JRS) www.jesuit.org
Kessa Dimitra www.dimitra.gr
Kinderberg. e.V. www.kinderberg.de
Médecins du Monde France (MDM) www.mdmfr.org
Médecins Sans Frontieres (Belgium-Suisse) (MSF – B/CH) www.msf.org
Medecins Sans Frontieres – Greece (MSF – GR) www.msf.gr
Norwegian People's Aid (NPA) www.npaid.org
Norwegian Refugee Council (NRC) www.nrc.no/enindex.htm
Organization for Security and Co-Operation in Europe (OSCE) www.osce.org
Oxfam Great Britain (OXFAM GB) www.oxfam.org.uk
Pharmaciens Sans Frontieres CI (PSF) www.psfci.org
Save the Children Fund (SCF – UK) www.savethechildren.org.uk
Swedish Organization for Individual Relief (SOIR) www.manniskohjalp.se
Swiss Humanitarian Aid (SHA) - former Swiss Disaster Relief (SDR) www.unige.ch/hazards/sdru/welcome.html
Vlada Republike Srbije www.srbija.sr.gov.yu
United Nations Children's Fund (UNICEF) www.unicef.org
UN Commission on Human Rights (CHR) www.unhchr.ch/
United Nations High Commissioner for Refugees (UNHCR) www.unhcr.ch
UN Development Program (UNDP) www.undp.org
UN Interim Administration Mission in Kosovo (UNMIK) www.unmikonline.org
UN Security Council (UN SC) www.un.org/Docs/sc
US Agency for International Development (USAID) www.usaid.gov
World Food Program (WFP) wfp.org
World Health Organization (WHO) www.who.int/home-page
International Catholic Migration Commission (ICMC) www.icmc.net

AKTIVNI PROJEKTI EVROPSKOG POKRETA U SMEDEREVSKOJ PALANCI


CENTAR ZA RAZVOJ NEPROFITNOG SEKTORA SEVEROISTOČNE SRBIJE u okviru projekta "Jačanje institucija civilnog društva -
izgradnja kapaciteta nevladinih organizacija i razvoj regionalnih mreža u Srbiji (2002-2004)"1. Project B7-702/2001/0891,
European Commission, European Initiative for Democracy and Human Rights. Projekat realizuje Centar za razvoj neprofitnog
sektora iz Beograda sa adresom Zmaj Jovina 34, kao nosilac projekta u saradnji sa 7 NVO iz Srbije od kojih je jedna Evropski
pokret u Smed. Palanci.
NVO RESURS CENTAR u okviru projekta “Promovisanje pluralizma putem osnaživanja NVO-a i civilnog društva u Srbiji".
Projekat je partnerski kofinansiran od strane Evropske komisije u okviru Evropske inicijative za demokratiju i ljudska prava, Grčke
NVO Evropska perspektiva, Hellenic AID-a i Evropskog pokreta u Smederevskoj Palanci.
LOKALNI CENTAR ZA PODRŠKU SAVETIMA GRAĐANA na teritoriji opštine Smederevska Palanka u okviru programa
“Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju”. Program je podržan od strane NVO ACDI-VOCA sredstvima USAID-a.

CIVILNO DRUŠTVO - BILTEN EVROPSKOG POKRETA U SMEDEREVSKOJ PALANCI, Br. 3/2003, 25.6.2003.
Glavni o odgovorni urednik biltena: Milan Milošević, Redakcija: Milan Milošević, Ana Stojanović, Tatjana Miladinović i Jelena Miloradović
Distribucija biltena je u okviru programskih aktivnosti Evropskog pokreta u Smederevskoj Palanci.
Priloge za bilten slati na adresu: civilno-drustvo@evropski-pokret.org.yu ili office@evropski-pokret.org.yu
Telefon 026/312-821, 026/324-106, 064/1904460