Bacillariophyta

Navicula radiosa

Fragilaria sp.

Asterionella sp.

Cyclotella planktonica

Synedra sp.

Melosira sp.

Cymbella tumida

Diatoma jason

Tabellaria flocculosa

1

Cyanophyta

Mycrocistis sp.

Anabaena sp.

Oscillatoria sp.

Chlorophyta

Pediastrum sp.

Pediastrum boryanum

Pediastrum duplex

Scenedesmus sp.

Selenastrum bibraianum

Spirulina sp.

2

Chlorophyta

Ulothrix sp.

Ankistrodesmus sp.

Scenedesmus dimorphus

Euglenophyta

Euglena sp.

3

Fitoplankton
Planktonski organizmi su oni koji ive slobodno u vodi i imaju vrlo slabu mo pokretanja. Planktonsku zajednicu gradi fitoplankton, zooplankton i bakterioplankton. Prema tome, planktonska zajednica je potpuna, samostalna i ne zavisi od drugih zajednica. Primarne organske producente ine alge i neke bakterije koje su sposobne da na ra un sun eve energije i u procesu fotosinteze stvaraju organsku materiju iz prostih neorganskih jedinjenja. Zooplanktonski organizmi, hrane se algama i na taj na in predstavljaju konzumente odnosno potro a e. Bakterioplankton ine mikroorganizmi koji razla u organsku materiju i ozna eni su kao

razlaga i, odnosno reducenti. Posebnim morfolo kim prilago enostima i sastavom telesnih sokova mogu se odr avati u vodi iako se aktivno ne pokre u. Lebdenje u vodi omogu avaju im razli ite prilago enosti: kapljice ulja u citoplazmi (ve a gustina ive protoplazme), povr ina uve ana razli itim izra tajima, gasne vakuole. Planktonska zajednica, razvija se u ve im koli inama, uglavnom u staja im vodama, dok za teku e vode planktonski organizmi nisu toliko zna ajni. Po pravilu, u teku im vodama nema planktona. To naro ito va i za gornje tokove reka, gde je strujanje vode veliko, pa se ovde mogu naseljavati samo dobri pliva i ili pak organizmi vezani za ivot na dnu. Me utim, treba ipak spomenuti da u teku im vodama mogu biti prisutni planktonski organizmi i to uglavnom u donjim tokovima reka, gde je strujanje vode slabo i gde brzina re ne vode ne prelazi 1m/s. Alge (od latinskog naziva algae to zna i Ämorska trava³) su velika grupa organizama u koju spadaju raznovrsni oblici, od jedno elijskih do vi e elijskih. U alge spada vi e razli itih razdela ni ih biljaka koje uglavnom u svojim elijama imaju hlorofil. Ovi organizmi naj e e ive u vodi ili u vla nim stani tima. Imaju karakteristi no gra eno vegetativno telo koje se naziva talus. Talus mo e biti veli ine od nekoliko mikrometara do vi e desetina metara. Po to se u njihovom talusu nalazi hlorofil, mogu da vr e fotosintezu i da se fotoautotrofno hrane. Me utim, mogu da se hrane i miksotrofno i heterotrofno. Miksotrofan i heterotrofan na in ishrane mogu da budu stalna odlika ili da se javljaju samo pri promenjenim uslovima sredine. Heterotrofan na in ishrane je uvek sekundarnog karaktera.

4

Razmno avaju se vegetativno, bespolno ² sporama i polno. Haploidna faza je uglavnom dominantna u njihovom ciklusu razvi a. Oko nekih filogenetskih osobina algi postoje sporenja tako da je klasifikacija algi sporna i postoji vi e sistema klasifikacije. Po nekima postoji 8, 9, 10 pa ak i vi e razdela algi, a i brojne vrste su predmet sporenja izme u algologa i zoologa. Tako e je sporan polo aj modrozelenih algi (bakterija) jer spadaju u prokariotske organizme tako da ih mnogi nau nici svrstavaju u bakterije, me utim algolozi ih svrstavaju u alge. Prema na inu ishrane alge mogu biti autotrofni, mikostrofni i heterotrofni organizmi. Heterotrofne alge, koje ne mogu same da stvaraju hranu, se javljaju u malom broju i ive ili kao saprofiti ili kao paraziti. Prema algolozima heterotrofnost algi je naknadno ste ena osobina. Miksotrofan na in ishrane je osobina mnogih algi. Sve alge koje same stvaraju hranu, ali koje tako e koriste hranljive materije iz okolne sredine spadaju u miksotrofne organizme. Miksotrofija kod algi mo e biti stalna (uvek koriste oba na ina ishrane) ili privremena (javlja se samo u izmenjenim uslovima ivotne sredine). Na miksotrofnom na inu ishane se zasniva njihova uloga u biolo kom pre i avanju zaga enih voda. Veliki broj modrozelenih algi (bakterija), zelenih, zlatnih i silikatnih algi se hrani miksotrofno. Najve i broj algi spada u fotoautotrofne organizme (organizmi koji vr e fotosintezu). One same stvaraju hranu uz pomo sun eve svetlosti i ugljen dioksida, u prisustvu pigmenata (me u kojima su glavni hlorofili). Alge mogu da koriste slobodan ugljen dioksid, ali mogu da ga dobijaju i iz raznih organskih supstanci (glukoza, galaktoza, manoza, laktoza, saharoza, fruktoza...). Tako e im je za razvi e neophodan azot. Sem iz neorganskih jedinjenja - naj e e nitrata, alge mogu da koriste i azot iz nekih organskih jedinjenja (amidi i neke amino kiseline). Ova osobina je specifi na, po to alge, kao i biljke uglavnom koriste azot iz neorganskih jedinjenja. Mnoge modrozelene alge (bakterije) imaju mogu nost vezivanja atmosferskog azota koji se nalazi u elementarnom obliku. Ovu osobinu poseduju samo jo neke bakterije. Organizmi koji vezuju atmosferski azot nazivaju se azotofiksatori i imaju va nu ulogu u ekosistemima jer obezbe uju azot neophodan drugim organizmima za rast.Ostale elemente koji su im neophodni za rast (O, P, H, S, Ca, Fe, K, Mg...), alge obezbe uju iz hemijskih jedinjenja tih elemenata

5

Mikroalge u okviru razdela algi:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Cyanophyta ( modrozelene mikroalge) Euglenophyta (euglene mikroalge) Pyrrophyta (vatrene mikroalge) Chrysophyta (zlatno - zelene alge mikroalge) Bacillariophyta (silikatne mikroalge) Chlorophyta (zelene mikroalge i makroalge) Xanthophyta ( ute mikroalge) Rhodophyta (crvene mikroalge i makroalge) Phaeophyta ( mrke makroalge, nema mikroalgi)

Najzastupljeniji predstavnici fitoplanktona u na im vodama ine alge iz razdela: Cyanophyta, Euglenophyta, Chlorophyta, Bacillariophyta. Fitoplankton (mikroalge) se javljaju kao jedno elijske, kolonojalne ili kon aste forme. Rasprostranjenje fitoplanktona u vodenim ekosistemkima prostire se u fotosintetskoj-trofogenoj zoni, koja predstavlja sloj vode do kojeg dopire 1% ukupnog sun evog svetla (1-150 m). Kvalitativni i kvantitativni sastav planktonske zajednice u jednom jezeru nije stalan, ve se menja u toku godine. Pojedine vrste javljaju se u toku jedne sezone, a kasnije ih nema. Drugih vrsta ima u toku cele godine, ali im je gustina populacije razli ita u toku sezone. Ovakva promena u u populaciji naziva se sezonska dinamika. Na sezonsku dinamiku mo e da uti e temperatura, koli ina rastvorenih gasova ili neki drugi faktor. Na sezonsku dinamiku fitoplanktona, naro ito uti e koncentracija rastvorenih soli u vodi. Zapa eno je da se u toku prole a, kada u vodi ima dosta rastvorenih soli fosfata, nitrata i silicijuma, javljaju masovno silikatne alge. One tro e ove materije, usled ega se menja hemijski sastav vode, to pogoduje zelenim algama koje se javljaju tokom leta. U jesenjem periodu u vodi ima mnogo organskih materija, a nema vi e dovoljno nitrata i fosfora, to pogoduje modrozelenim algama. Dakle, pojedine vrste algi, posti u i svoj maksimum, menjaju hemijski sastav vode i tako stvaraju uslove za razvi e drugih vrsta. Jedno elijske alge se razvijaju u vodi tokom cele godine s tim to je njihova brojnost manja u hladnijoj vodi (tokom zimskog perioda) a maksimum razvoja (hiper produkcija) posti u pri vi im temperaturama (letnji period).

6

Planktonski organizmi pokazuju odre eni prostorni, vertikalni i horizontalni raspored. On je uslovljen, pre svega, termi kom i hemijskom stratifikacijom, svetlo u i strujanjem vode. Vertikalni raspored (distribuciju) planktona odre uje svetlost i temperatura vode. Tako e se zelene i modrozelene alge termofili razvijati u gornjim, toplijim slojevcima, dok e silikatne alge se razvijati ne to ni e, u dubljim slojevima. Zna aj fitoplanktona, ogleda se pre svega u tome, to fitoplankton slu i kao hrana mnogim ivotinjama a uti e i na ukupnu organsku produkciju akvati nog ekosistema. Fitoplanktonski organizmi koriste se kao biondikatori u oceni kvaliteta vode u odnosu na organsko zaga enje. Biolo ka disciplina koja se bavi prou avanjem kvaliteta vode na osnovu indikatorskih vrsta naziva se Saprobiologija. Pojedini predstavnici fitoplanktonskih algi prilago eni su na uslove ja eg organskog zaga enja, dok drugi podnose samo male koncentarcije zaga uju ih materije i prilago eni su na uslove ivota u istim vodama. Njihovo prisustvo, u estalost i brojnost ukazuju na odre eni kvalitet vode. Naj i predstavnici Oligosaprobnih

( istih voda) su: Cyclotella, Synedra, Cladophora, Pinnularia, Ulotrix. Beta ± mezosaprobne vode (umerenog zaga enja) karakteri u slede i predstavnici: Ankistrodesmus, Scenedesmus, Surirella, Pediastrum, Selenastrum, Actinospherium. Alfa ± mezosabrobne vode karakteri u slede i predstavnici: Navicula, Mycrocistis, Anabaena, Chlamidomonas, Mycrocistis, Tabellaria, Diatoma, Oscillatoria, Melosira, . Polisaprobne vode naseljavaju slede i predstavnici: Oscillatoria, Spirulina, Anabena, Euglena.

7

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful