Duh molitve početnika[1] Sveti Ignjatije Brjancaninov

Ovde se izlaze ucenje o osobinama molitve svojstvene onome ko pocinje da ide ka Gospodu putem pokajanja. Glavne misli izlozene su svaka posebno, sa ciljem da bi mogle da se citaju sa vise paznje i da se lakse pamte. Njihovo citanje, hraneci um istinom a srce smirenjem, dusi moze da pruzi potrebno usmerenje u njenom molitvenom podvigu i da posluzi kao pripremno zanimanje za taj podvig. 1. Molitva je uznosenje nasih moljenja Bogu. 2. Osnov molitve sastoji se u tome da je covek - palo bice. On tezi ka zadobijanju onog blazenstva koje je imao, ali ga je izgubio, i zato se - moli. 3. Utociste molitve je - u velikom milosrdju Bozijem prema ljudskom rodu. Sin Boziji je radi naseg spasenja prineo Sebe Ocu Svome na umilostivljujucu i izmirujucu zrtvu; na osnovu toga, ako zelis da se bavis molitvom, odbaci sumnju i dvojedusnost (Jak. 1,6-8). Nemoj sam sebi da kazes: "Ja sam gresnik. Zar ce Bog mene da slusa?" Ako si gresnik, onda se na tebe odnose utesne reci Spasiteljeve: Nisam dosao da zovem pravednike no gresnike na pokajanje (Mt. 9,13). 4. Kao priprema za molitvu sluze: stomak koji nije zasicen, odsecanje briga macem vere, iskreno i od srca prastanje svih uvreda, blagodarenje Bogu za sve nevolje u zivotu, udaljavanje rasejanosti i mastanja od sebe, pobozni strah koji je tako svojstven stvorenju kada mu po neizrecivoj blagosti Tvorca prema tvorevini bude dopusteno da besedi sa svojim Tvorcem. 5. Prve Spasiteljeve reci upucene palom ljudskom rodu bile su: Pokajte se, jer se priblizilo Carstvo Nebesko (Mt. 4,17). Zato dok ne udjes u to Carstvo, kucaj na njegova vrata pokajanjem i molitvom. 6. Istinska molitva je glas istinskog pokajanja. Kada molitva nije prozeta pokajanjem, onda ona ne ispunjava svoju svrhu, onda nije ugodna Bogu. On nece prezreti duh skrusen, srce skruseno i smerno (Ps. 50,19). 7. Spasitelj sveta blazenima naziva siromasne duhom, to jest one koji o sebi imaju vrlo smireno misljenje, koji sebe smatraju palim bicima, koja se ovde, na zemlji, nalaze u izgnanstvu, izvan svoje istinske otadzbine koja je - nebo. Blazeni siromasni duhom, oni koji se mole uz duboku svest o svojoj ubogosti, jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt. 5,3). Blazeni koji placu u svojim molitvama osecajuci sopstvenu ubogost, jer ce se utesiti (Mt. 5,4) blagodatnom utehom Duha Svetoga, koja se sastoji u Hristovom miru i u ljubavi u Hristu prema svima bliznjima. Tad niko od bliznjih, ni najgori neprijatelj, nije iskljucen iz zagrljaja ljubavi onoga ko se moli, a on se tada miri i sa najtezim okolnostima zemnog zivota.

8. Gospod, Koji nas uci molitvi, dusu koja se moli poredi sa udovicom koju je suparnik uvredio i koja bez prestanka dosadjuje ne pristrasnom i nelicemernom sudiji (Lk. 18,1-8). Na molitvi raspolozenjem svoje duse nemoj da se udaljavas od toga poredjenja. Neka tvoja molitva bude, da tako kazemo, stalno zaljenje na greh koji te muci. Udubi se u sebe, otkrij sebe pazljivom molitvom i videces da upravo udovstvujes u odnosu na Hrista, usled greha koji zivi u tebi, koji ti je neprijatelj, koji u tebi proizvodi unutrasnju borbu i nemir, koji te cini tudjim Bogu. 9. Sav dan, - govori o sebi David, - sav dan zemaljskog zivota, postidjen hodih, provodeci ga u blazenom tugovanju zbog grehova i nedostataka svojih, jer se slabine moje ispunise porugama, i nema isceljenja telu mome (Ps. 37,7-8). Slabinama je nazvan hod putem zemaljskog zivota, a telom - covekovo duhovno stanje. Svi ljudski koraci na tome putu ispunjeni su spoticanjima, i to sopstvenim sredstvima i trudom. Za nase iscelenje neophodna je blagodat Bozija, sto isceljuje samo one koji sebe smatraju za bolesne. Istinsko priznavanje svoje bolesti sastoji se u brizljivom i postojanom prebivanju u pokajanju. 10. Sluzite Gospodu sa strahom, i radujte se Njemu s trepetom (Ps. 2,11) - kaze prorok, a drugi prorok u ime Boga veli: Na kos cu pogledati? Na nevoljnos i na onoga koje skrusena duha i ko drhti od Moje reci (Is. 66,2). Gospod gleda na molitvu smirenih i nece prezreti moljenja njihova. On daje zivot, to jest spasenje, skrusenima srcem (Is. 57,15). 11. Cak i kada bi neko stajao na samom vrhu dobrodetelji(vrlina), ako se ne moli kao gresnik, Bog odbacuje njegovu molitvu (prepodobni Isak Sirijski, Slovo 55). 12. "U onaj dan kada ne placem zbog sebe - rekao je jedan blazeni delatnik molitve Isusove - smatram da se nalazim u samoobmani". 13. "Cak i kad bismo savrsavali mnoge najuzvisenije podvige - rekao je sveti Jovan Lestvicnik - oni nisu istinski i besplodni su, ako uz njih nemamo bolan osecaj pokajanja". 14. Tuga misli o gresima predstavlja vredan dar Boziji; onaj ko je nosi u svojim grudima, uz duzno cuvanje i poboznost, nosi svetinju. Ona sama zamenjuje sve telesne podvige kada nema snage za njihovo cinjenje. Naprotiv, od jakog tela zahteva se trud na molitvi; bez njega, srce se nece skrusiti, molitva ce biti nemocna i neistinita. 15. Osecaj pokajanja cuva coveka koji se moli od svih zamki djavoljih; djavo bezi od podviznika jer oni zrace smirenjem koje se radja u srcu pokajnika ("Kad djavo vidi nekoga - kaze sveti Grigorije Sinait - da zivi placuci, on tamo ne boravi, jer se boji smirenja koje dolazi od placa") 16. U molitvama tvojim prinosi Gospodu mladalacko zamuckivanje, jednostavnu mladalacku misao - ne krasnorecivost, ne mudrost. Ako se ne obratite i ne budete kao deca, necete uci u Carstvo Nebesko (Mt. 18,3). 17. Malo dete svoje zelje izrazava placem - neka i tvoju molitvu uvek prati plac. Ne samo uz reci molitve, nego i uz molitveno cutanje neka se kroz plac izrazava tvoja zelja za pokajanjem i izmirenjem sa Bogom, tvoja krajnja potreba za miloscu Bozijom.

18. Vrednost molitve je samo u njenom kvalitetu, a ne u kolicini. Kolicina je za pohvalu onda kada dovodi do kvaliteta. Kvalitet uvek vodi do potrebne kolicine; a kolicina donosi kvalitet onda kada se covek moli brizljivo (prepodobni Meletije). 19. Kvalitet istinske molitve sastoji se u tome da se um za vreme molitve nalazi u stanju paznje, a da srce podrzava um. 20. Zatvaraj um u reci molitve koje izgovaras i sacuvaces ga u stanju paznje. Pazi na usta ili ih drzi zatvorena - time ces pomoci sjedinjenju uma sa srcem. Reci proiznosi bez ikakve zurbe, pa ces lakse zakljucavati um u reci molitve; ni jedna rec tvoje molitve neka ne bude izgovorena a da nije prozeta paznjom. 21. Um koji se zatvara u reci molitve privlaci srce da mu pruza podrsku. Ta podrska srca izrazava se kroz umilenje, koje predstavlja pobozno osecanje sto u sebi sjedinjuje tugu sa tihom, krotkom utehom. 22. Neophodno svojstvo molitve je - cekanje. Kad osetis hladnocu i gorcinu, ne ostavljaj molitvu: ako pricekas i izboris se sa neosetljivoscu srca, na tebe ce sici milost Bozija koja se sastoji u umilenju. Umilenje je - dar Boziji, koji se salje postojanima i istrajnima u molitvi (Rim. 12,12; Kol 4,2), koji neprestano raste u njima i rukovodi ih ka duhovnom savrsenstvu. 23. Um koji pazljivom molitvom stoji pred nevidljivim Bogom, treba i sam da bude nevidljiv, kao slika nevidljivog Bozanstva; to jest, um ne treba da predstavlja ni u sebi, ni iz sebe, ni pred sobom nikakvu sliku - treba da mu bude strano mastanje, ma koliko se ono cinilo neporocnim i svetim. 24. Ne trazi zanose za vreme molitve, ne dovodi u pokret nerve, ne raspaljuj krv. Naprotiv - srce drzi u dubokom spokojstvu, u koje se ono dovodi osecajem pokajanja: Bog odbacuje materijalni oganj, oganj pale prirode. Tvome srcu je potrebno ociscenje placem pokajanja i molitvom pokajanja; kada se ono ocisti, onda Sam Bog u njega salje svoj svesveti duhovni oganj. 25. Paznja prilikom molitve dovodi nerve i krv u stanje mirovanja, pomaze srcu da se pogruzi u pokajanje i da prebiva u njemu. Tisinu srca ne narusava ni Bozanstveni oganj, ako sidje u gornju odaju srca, kada u njoj budu sabrani ucenici Hristovi - pomisli i osecanja uzeta iz Jevandjelja. Ovaj oganj ne spaljuje i ne raspaljuje srce, nego ga naprotiv - orosava, hladi, miri coveka sa svim ljudima i svim okolnostima, privlaci srce ka neizrecivoj ljubavi prema Bogu i bliznjima. 26. Rasejanost potkrada molitvu. Onaj ko se rasejano pomolio i nehotice u sebi oseca prazninu i hladnocu. A ko se stalno moli sa rasejanoscu, lisava se svih duhovnih plodova koji se obicno radjaju od pazljive molitve i usvaja stanje praznine i hladnoce. Iz tog stanja radja se hladan odnos prema Bogu, uninije, pomracenost uma i slabljenje vere, a od njih mrtvilo u odnosu na vecni, duhovni zivot. Sve pak to, uzeto zajedno, sluzi kao ocigledno obelezje da Bog takvu molitvu ne prima. 27.Mastanje u molitvi je jos stetnije od rasejanosti. Rasejanost molitvu cini besplodnom, a mastanje sluzi kao uzrok laznih plodova: samoobmane i, kako je nazivaju oci, demonske prelesti. Predstave predmeta vidljivog sveta i predstave nevidljivog koje

proizvodi masta zadrzavaju se u umu i uvlace u njega, cineci ga nekako materijalnim i prevodeci iz Bozanstvene oblasti Duha i Istine u oblast materije i lazi. U toj oblasti srce pocinje da sadejstvuje umu ne duhovnim osecajem pokajanja i smirenja, nego telesnim osecajem, osecajem krvi i nerava, koji je preran i nedosledan, pogresan i lazan - umisljenom ljubavlju prema Bogu. Nedopuste-na i gnusna ljubav onima koji su neiskusni u duhovnim opitima cini se kao sveta, dok je zapravo - samo neuredno osecanje srca neociscenog od strasti, srca koje se nasladjuje sujetom i sladostrascu pokrenutim mastom. Takvo stanje je stanje samoobmane. Ako covek uporno ostane u tome, onda slike koje mu se javljaju postaju neobicno zive i privlacne. Kada se one pojave srce pocinje da se raspaljuje i bezakono nasladjuje njima, odnosno, kako kaze Sveto Pismo, da cini preljubu (Ps. 72,27). Um takvo stanje pocinje da smatra za blagodatno, Bozansko i tada je vec blizu prelazak na ociglednu demonsku prelest, kada covek gubi vlast nad sobom i postaje igraliste i podsmeh za lukavog demona. Od molitve pracene mastanjem, koja coveka dovodi u takvo stanje, Bog se sa gnusanjem odvraca. I nad onim ko se moli takvom molitvom ostvaruje se sledeca presuda Svetog Pisma: Molitva njegova da bude na greh (Ps. 108,7). 28. Odbacuj naizgled dobre pomisli i naizgled svetla poznanja koja ti dolaze za vreme molitve i odvlace te od nje. Ona stizu iz oblasti lazno nazvanog razuma i, kao jahaci na konjima, sede na sujeti. Njihova mracna lica su pokrivena kako um onoga ko se moli ne bi mogao da prepozna svoje neprijatelje. Ali upravo po tome sto su neprijateljski raspolozeni prema molitvi, sto odvlace um od nje, sto ga vode u ropstvo i tesku podjarmljenost, sto obnazuju i pustose dusu - po tome se upravo poznaje da su neprijatelji, iz oblasti gospodara ovog sveta. Duhovni razum, razum Boziji, podrzava molitvu, usredsredjuje coveka na samoga sebe, pogruzava ga u paznju i umilenje, umu donosi pobozno cutanje, strah i zadivljenost koji se radjaju od osecaja prisustva i velicanstvenosti Bozije. Taj osecaj u svoje vreme moze veoma da se pojaca i da molitvu, za onoga ko se moli, ucini strasnim Sudilistem Bozijim. 29. Pazljiva molitva, kojoj su strani rasejanost i mastanje, jeste vidjenje nevidljivog Boga, koje privlaci oci uma i zelje srca. Tada um gleda bez slika i potpuno se zadovoljava nevidjenjem koje nadvisuje svako vidjenje. Uzrok ovog blazenog nevidjenja je beskonacna finoca i nedokucivost Predmeta posmatranja. Nevidljivo Sunce Pravde – Bog - ispusta i nevidljive zrake, no ti se zraci poznaju po ociglednim osecajima u dusi: oni ispunjavaju srce cudesnim spokojstvom, verom, hrabroscu, krotoscu, milosrdjem, ljubavlju prema bliznjem i Bogu. Po tim dejstvima, koja se vide u unutrasnjoj odaji srca, covek nesumnjivo poznaje da je Bog primio njegovu molitvu, pocinje da veruje zivom verom i da se tvrdo nada na Onoga Koji ljubi i Ljubljenoga. To je pocetak ozivljavanja duse za Boga i blazene vecnosti. 30. Plodovi istinske molitve: sveti mir duse, sjedinjen sa tihom, cutljivom radoscu, kojoj su strana mastanja, umisljenost i raspaljeni porivi i pokreti; ljubav prema bliznjima koja ne odvaja dobre od zlih i dostojne od nedostojnih, nego se pred Bogom za sve moli kao za sebe, kao za svoje sopstvene udove. Iz takve ljubavi prema bliznjima zasijace najcistija ljubav prema Bogu.

31. Ovi plodovi su - dar Boziji. Oni se u dusu privlace njenom paznjom i smirenjem, a cuvaju se njenom vernoscu Bogu. 32. Dusa prebiva u vernosti Bogu onda kada se kloni svake gresne reci, dela i pomisli, i kada se odmah kaje zbog takvih sagresenja u koja biva ulovljena po svojoj slabosti. 33. To da zelimo da steknemo dar molitve, dokazujemo strpljivim molitvenim sedenjem pred vratima molitve. Zbog trpljenja i postojanosti dobijamo dar molitve. Gospod - kaze Sveto Pismo - daje blagodatnu molitvu onome ko se moli strpljivo i trudi koliko moze. 34. Za pocetnike su korisnije kratke i ceste molitve, nego duge, udaljene jedna od druge znacajnim vremenskim razmakom. 35. Molitva je najuzvisenije vezbanje za um. 36. Molitva je glava, istocnik i mati svih dobrodetelji. (vrlina) 37. Budi mudar u svojoj molitvi. Ne trazi nista propadljivo i sujetno, secajuci se zapovesti Spasiteljeve: Istite najpre Carstvo Bozije i pravdu njegovu, i ovo ce vam se sve dodati (Mt. 6,33), to jest sve sto je potrebno za prolazni zivot. 38. Ako nameravas da ucinis nesto ili zelis nesto, a takodje i u svim teskim zivotnim okolnostima, gurni svoju misao u molitvu pred Bogom: moli ono sto smatras da ti je potrebno i korisno; ali ispunjenje i neispunjenje svoga moljenja ostavljaj volji Bozijoj - u veri i nadi na svemoc, premudrost i blagost volje Njegove. Ovaj najuzviseniji nacin moljenja darovao nam je Onaj Koji se molio u Getsimanskom vrtu da ga mimoidje casa koja Mu je odredjena. Ali ne Moja volja - zakljucio je On Svoju molitvu Ocu - no Tvoja neka bude (Lk. 22,42). 39. Prinosi Bogu smirenu molitvu za dobrodetelji i blagocestive podvige koje savrsavas: ociscuj i usavrsavaj ih molitvom ipokajanjem. U molitvi svojoj govori o njima ono sto je u svojoj svako dnevnoj molitvi govorio pravedni Jov za decu svoju: Moze biti da su se ogresili sinovi moji i pohulili na Boga u misli svojoj (Jov. 1,5). Lukavo je zlo: neprimetno se uplice u dobrodetelj, prlja je i truje. 40. Odbaci sve, da bi nasledio molitvu, i, podignut od zemlje na krstu samoodbacivanja, predaj Bogu svoj duh, dusu i telo tvoje, a od Njega primi svetu molitvu koja je, po ucenju apostola i vaseljenske Crkve, delovanje Duha Svetoga u coveku, kada se Duh useli u coveka (Rim. 8,26). Zakljucak Ko se ne brine o bavljenju pazljivom molitvom, rastvorenom pokajanjem, taj je daleko od duhovnog napredovanja, daleko od duhovnih plodova i nalazi se u mraku najrazlicitijih samoobmana. Smirenje je jedini zrtvenik na kome je ljudima dozvoljeno da prinose molitvene zrtve Bogu - jedini zrtvenik sa koga Bog prima molitvene zrtve. "Ko je dostigao neprestanu molitvu, taj je dostigao vrh dobrodetelji i postao je obitavaliste Duha Svetoga" - rekao je sveti Isak. Molitva je majka svih istinskih, Bozanskih

dobrodetelji. Nemoguc je bilo kakav duhovni napredak za onoga ko je odbacio smirenje i ne stara se o tome da stupi u svesteni savez sa molitvom. Bavljenje molitvom je zavestanje apostola: Molite se bez prestanka (1. Sol. 5,17) - kaze nam apostol. Bavljenje molitvom je zapovest Samog Gospoda, zapovest sjedinjena sa obecanjem: Istite - poziva nas i zapoveda nam Gospod - i dace vam se; trazite i naci cete; kucajte i otvorice vam se (Lk. 11,9). Nece zadremati niti ce zaspati molitva, dok onome ko ju je zavoleo i stalno se vezba u njoj ne pokaze mesto vecne sladosti - dok ga ne uzvede na nebo. Tamo ce se ona preobraziti u neprestanu zrtvu hvale. Ovu hvalu ce neprestano prinositi i neucutno objavljivati izabranici Boziji, usled neprestanog osecaja blazenstva i vecnosti, koji je ovde na zemlji i u vremenu proklijao iz semena pokajanja, posejanog pazljivom i usrdnom molitvom.
[1] Poznato je da se pod pojmom "pocetnika" u vreme Svetog Ignjatija podrazumevao stepen, koji danas postizu samo retki, uporni i smireni delatnici molitve. Stoga su ova poglavlja korisna za svakog: kako za onog koji tek krece putem molitve, kao sigurno i provereno uputstvo, tako i za visegodisnjeg delatnika, kao provera puta kojim se krece. (primedba urednistva).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful