P. 1
Srpske narodne pripovetke

Srpske narodne pripovetke

|Views: 128|Likes:
Published by UnitedSlavicForce
Srpske narodne pripovetke
Srpske narodne pripovetke

More info:

Published by: UnitedSlavicForce on Sep 11, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/01/2012

pdf

text

original

Bиле двије сестре дјевојке, па им испане срећа и некако се брзо удају
једна за другом. По земану у старије се изроди лијеп пород, а млађој се нешто, зар
божјом вољом, није дало. Стога јој бијаше тешко што свог евлада нема, па би јој се
врло ражалило кад би помислила на своју старију сестру. Све је спомињала што барем
њих двије нису близу, и често би говорила: Кад би ми нешто њезина дјеца била пред
очима, лакше би ми било.

Најпослије ти некако она измами од своје старије сестре мало женско дијете.
Мајка је мајка, није јој лахко прегорети свог дјетета, ама опет вели: Своме га дајем,
знам да ће му бити као и код мене. Дијете, како је, штоно ријек, лудо младо отишло,
није јадно ни знало шта је с њим било, па је од своје тетке мислило да му је мајка и
тако је и звало. Вријеме иде, готово док дланом о длан удариш, година прође. Тако
прође једна, прође друга, па богме и неколико годиница —откако је дијете тетка
присвојила. Једном се старија сестра накани и оде млађој у походе, срце је вукло
нешто сестри, а нештои своме дјетету, ама опет више дјетету неголи сестри. Кад тамо
дође, дочека је сестра, е боже драги, нема куд боље и красније, ко ниђе никог свог до
њу једну што има. Борме се она ту неколико дана позабавила, дјевојчица јој већ
поодрасла. Млађа сестра кô домаћица бавила се кућним послом и готовцем, те једноч
не имаде кад да ишчешља дјевојчицу. Дијете онако рашчупано, па ће ти рећи правој
матери да га ишчешља. Мати кад је ишчешља, онда од милости удари је руком по
леђима:

—Ајде, устај!

Цурица јој рече:

—Моја тетка, моја, каква је нешто у тебе лахка рука, а у моје маме тешка.

Мајци се ражали, све јој сузе сврну на очи. А како и неће, има ли бољег
пријатеља од мајке; само кад се спомене име мајка, пуна су уста. Макар и тетка, опет је
туђин, није јој од срца отпало, па да га жали кô своја мајка. Еле како му драго, не
шћеде сестри ништа говорити, већ кад пође, поведе са собом и дијете. Молила је млађа
сестра, и молила и преклињала да дијете не води, а она не шћеде пристати ни за живу
главу, већ јој рече:

—Немој ми о том ни говорити, сестро моја, ти не знаш што је своје дијете ни

што је мајчино срце.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ

194

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->