POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE 1. POJAM KRIMINOLOGIJE KRIMINOLOGIJA je nauka o zločinu , latinski crimen-zločin.

Kriminologija je nauka koja izučava kriminalitet kao negativnu društvenu pojavu. U najopštijem smislu kriminologija je nauka o zločinu. Ovaj termin je prvi upotrebio francuski antropolog P. Topinard u svom delu “Antropologija” 1879, označavajući kriminologiju kao nauku o proučavanju zločina. Prvo delo pod nazivom Kriminologija objavio je italijanski pozitivista –sudija krivičar RAFAELE GAROFALO 1884. Definisanjem pojma kriminologije bavio se veliki broj autora TRADICIONALAN POJAM. zločin, a u savremenom značenju to je kriminalitet. Kriminalitet je veoma stara društvena pojava i za nju se zanimaju mnoge nauke kao što su: pravna nauka, sociologija, psihologija, psihopatologija, antropologija, fenomenologija i dr. Istorijski posmatrano moramo navesti Hamurabijev zakonik 1800g.p.n.e. Indijski zakoni Manu 1200 g,p.ne. Zakon dvanaest tablica kojim se kriminalitet kažnjavao. Proučavajući kriminalne probleme sa raznih aspekata vremenom su se razvile i posebne kriminološke discipline kao što su: kriminalna antropologija socijologija, psihologija, politika, etiologija, fenomenologija i druge koje ne nose predznak “ kriminalne” kao što su: viktimologija, penologija i slično. Nekadašnji direktor kriminološkog društva u Beču Grasberger smatra da kriminologija obuhvata brojne naučne discipline koje međusobno povezuje jedino to što predmete njihovog istraživanja predstavljaju krivična dela. On smatra da je Franc List s pravom okvalifikovao kriminologiju kao pomoćnu nauku krivičnog prava. Po mišljenju Grasbergera kriminologija nije čista već je pre prirodna nauka jer se u metodi istraživanja služi njihovim metodama. Profesor kriminologije Graunhurt u Oksfordu smatra da je kriminologija empirijska nauka koja naučno proučava rezultate, forme i uzroke zločina, kaznenog i popravnog postupka sa zločincima. Koncepcija kriminologije ima onoliko koliko ima i samih kriminologa. Neki autori smatraju da postoji pet i više područja na kojima se iskazuje predmet kriminologije. Holist tvrdi da se u teoriji kriminologija pojavljuje: prvo, kao samostalna naučna disciplina koja se bavi istraživanjem krivičnih dela i kazni, zatim kao nauka o zločinu u širem smislu, kojom se obuhvataju uzroci kriminaliteta, metodi njihovog suzbijanja, pitanje kriminalne politike, penologije, materijalnog i formalnog krivičnog prava; treće kao nauka o pojavama i uzrocima kriminaliteta, uz kriminalistiku, krivično pravo i kriminalnu politiku; četvrto kao nauka o ličnosti i peto područje po kome se kriminologija u užem smislu shvata kao nauka o uzrocima i pojavama kriminaliteta. Iz treće grupe pravca kriminologije izdvajaju se stavovi Reklesa koji ovu discipline smatra naukom o kažnjavanju, policiji, sistemu sudstva, kriminalitetu maloletnika i drugo.Po Danskim naučnicima Hurvitu i Kristijansenu kriminologiju čine: kriminografija-opisni deo zasnovan na statistici; kriminalna sociologija, kriminalna biologija, kriminalna somatologija,
Page | 1

kriminalna psihologija, društveno-psihološko tretiranje delikvenata, kriminalna genetika, predikciona istraživanja i viktimologija. Četvrti pravac zastupaju savremeni američki kriminolozi koji u svojim radovima akcenat stavljaju na ličnost delikventa i njegov tretman, učešće o činjenicama zločina i načinu njegovog suzbijanja. Po uverenju Saderlanda i Kresija kriminologija je nauka koja tim nazivom obuhvata tri discipline: sociologiju krivičnog prava,. kriminalnu etiologiju i penologiju. Predstavnici petog pravca su pretežno nemački kriminolozi koji su veoma brojni. Lernel razlikuje kriminologiju sensu stricto, kao nauku o genetskom činiocu zločina i sensu largo koja pored prvog značenja obuhvata i kriminalnu femenologiju, strukturu i dinamiku. Po Midendorfu kriminologija u Nemačkoj smatra se naukom o zločinu, kao pojava pojedinaca i naroda, po Eksneru to je nauka o kriminalitetu. Poljski kriminolog Valčak smatra da je kriminologija nauka čiji je predmet istraživanje uzroka kriminaliteta, njegovih oblika, pravilnosti i zavisnosti povezanih s prestupnikom i kriminalitetom. Veoma rano se kriminalitetom bavila i kriminalna sociologija koja je svoja kriminološka shvatanja začela praktično sa klasičnom školom u 18 veku. Poznati francuski sociolog Dirkem je preko definisanja pojma kriminaliteta ustanovio pojam kriminologije. On je rekao da je kriminalitet proizvod mešanja uticaja ljudi i društva, čiji se koreni nalaze u društvu i da je imanentan samom društvu. Po njemu pojava kriminaliteta sadržana je u kažnjavanju dok nauka koja se tim bavi naziva se kriminologija. S obzirom da postoji različito definisanje pojma kriminologije u teoriji postoje različiti pokušaji određenja kriminoloških područja i diciplina .Po tome kriminologija kao grupna nauka deli se na teorijske i aplikativne discipline. U teorijske- prema njima spadaju kriminalna sociologija, kriminalna antropologija, kriminalna psihologija, kriminalna psihopatologija i penologija. Aplikativna ili primenjena kriminalogija obuhvata kriminalnu politiku, kriminalnu profilaksu i kriminalistiku. UŽI POJAM KRIMINOLOGIJE predstavlja kriminologiju kao nauku koja se bavi izučavanjem etiologije i fenomenologije kriminaliteta, kao masovne i individualne pojave. Kriminologija je nauka o deliktu i delikventima. Pristalice ovog koncepta kriminologije su Garofalo, Dirkem, Lombrozo, Pinatel i dr. Može se reći da preovlađuje shvatanje ŠIREG POJAMA KRIMINOLOGIJE po kome pristalice ove koncepcije smatraju da kriminologija pored istraživanja kriminaliteta u užem smislu izučava i sve ostale oblike prestupnog i devijantnog ponašanja; zatim sistem državnih mera i mehanizama za suzbijanje kriminaliteta, uključujući organizaciju i rad pravosudnih i policijskih organa i ustanova za izvršenje krivičnih sankcija. Unutra ove koncepcije ima više shvatanja i pristalice ove koncepcije su: Ferri, Gassberger, Gros, Seeling i dr.

Page | 2

PREDSTAVNICI AUSTRIJSKE ENCIKLOPEDIJSKE ŠKOLE smatraju da je kriminologija multidisciplanarna nauka koja obuhvata parcijalne discipline: od kojih se jedne bave kriminalnom stvarnošću-kriminalna fenomenologija, kriminalna sociologija, kriminalna psihologija i kriminalna antropologija; druga se bavi činjenicama krivičnog postupka -kriminalistika, sudska medicina, sudska psihologija, a treće sprečavanjem krivičnih delakriminalna profilaksa, kurativna pedagogija, penologija. SINTETIČKA SHVATANJA kriminologiju vide kao sintetičku nauku koja se svodi na enciklopedijsko shvatanje kriminaliteta. Nju su postavili Nićeforo i Feri. Ovo stanovište su kasnije prihvatili i drugi naučnici, a od savremenih francuski kriminolog Pinatel. Prema Feriju kriminologija je opšti pojam za sve krivične nauke pa i za krivično pravo. Ovakva shvatanja temelje se na teoriji da je kriminologija nauka koja se bavi sveobuhvatnim proučavanjem zločina i izvršioca, kao delatnost čoveka i masovne pojave. Ona koristi saznanja drugih nauka poput biologije , medicine, psihologije, sociologije i psihopatologije. KRIMINOLOŠKE DISCIPLINE I PODRUČJA nastale su iz različitih pristupa u definisanju. Najčešća podela je na kriminalnu fenomenologiju, kriminalnu profilaksu-prevencija i suzbijanje. Kriminalna fenomenologija –simptomatologija, bavi se dinamikom i strukturom delikta kao njihovom rasprostranjenošću, dok oblasti kriminalne etiologije pripadaju pitanja faktora i uzročnosti koje su usmerene prvenstveno ka ličnosti delikventa. Slična ovoj je i podela na opštu i kliničku kriminologiju. 2 .PREDMET KRIMINOLOGIJE Predmet proučavanja kriminologije je delikventna ličnost ili sam delikt ili i jedno i drugo.Prva shvatanja o predmetu kriminologije potiču od italijanskog kriminologa Lombroza koji je smatrao da je osnovno pitanje nauke zločinac, a ne njegovo delo. Drugo stanovište koje je sociološko i pravno polazi od toga da je predmet kriminologije zločin. Ovo shvatanje potiče od francuskog sociologa Dirkema, gde se pretežna kriminološka istraživanja kreću u dva pravca: posmatranje unutrašnjeg stanja ličnosti i ispoljavanje slobodne ili prinudne volje, koje su uslovljene socijalnom okolinom. Ličnost delikventa, kao predmet kriminologije, može se posmatrati iz dva aspekta kako se njegovo unutrašnje stanje manifestuje u socijalnoj sredini i na drugoj strani, kako se socijalna sredina odražava na njegova unutrašnja svojstva. Neki autori polaze od stanovišta da su predmet izučavanja kriminologije kriminološki faktori, odnosno uzroci koji čoveka dovode do vršenja krivičnih dela. Predstavnici ovih shvatanja su: Feri, Hurvit, Pinatel i dr. Ovo stranovište potiče od italijanskoh pozitiviste Feria. Ovo shvatanje je važilo pola veka kao vladajuće shvatanje. Neki autori polaze od stava da je predmet kriminologije zločin, ali kao istorijska kategorijaGabriel, Tarde i dr.
Page | 3

pojava koja ima društveni karakter sa obzirom na rasprostranjenost u prostoru i vremenu. uslove i posledice kriminaliteta. ona ne posmatra samo delo već proučava i učinioca. Sociološka definicija kriminalitet definiše kao društvene pojave kojima se ugrožavaju osnovne društvene vrednosti. To znači da su one skup društvenih pojava kojima se ugrožavaju univerzalne društvene vrednosti i kao takve su sankcionisane krivičnim pravom.dela od strane pojedinaca. 3. KRIMINOLOŠKE DEFINICIJE KRIMINALITETA možemo odrediti kompilacijom bitnih obeležja pravnog i sociološkog značenja. Poseban predmet kriminologije je ličnost delikventa. Kriminalitet predstavlja pojedinačni akt i društveni fenomen. ona je sadržajnija. pored krivičnih dela tu su i prekršaji i prestupi. delo. KRIMINOLOŠKA DEFINICIJA postavlja vezu između pravnihi i socioloških tumačenja. ZLOČINCA i SREDSTVA REPRESIJE. Prema ŠIREM shvatanju reč je o delima koja obuhvataju sve protivpravne kažnjive radnje. a sa druge strane to je negativna društvena pojava koja je zakonom zabranjena aktivnost. društvene uzroke. PRAVNA DEFINICIJA KRIMINALITETA –postoji uže i šire određenje pojma kriminaliteta. njegova socijalna obeležja. to je negativna društvena pojava kojom se krše neke norme i ugrožavaju vrednosti.Garofalov princip je : da nova kriminologija poznaje tri elementa: ZLOČIN. Ovu vezu su popunili kriminolozi i kriminološka shvatanja koja polaze od inkriminisanih dela i društvenih uslova. onda nije ni zločin. što znači skup delikata koje je počinio pojedinac. dela. PREDMET KRIMINOLOGIJE U NAJOPŠTIJEM SMISLU je kriminalitet kao individualni čin i društvena pojava. to je skup individualnih akata društvene nediscipline sankcionisane kao krivična dela. U krivičnopravnoj literaturi preovlađuje uži pristup jer se smatra da ukoliko je nije k. psihološka i biološka struktura. a to bi značilo da nije ni kriminalitet. BITNA SVOJSTVA KRIMINALITETA SU: skup individualnih pojava –masovna pojava. njegovi uzroci i pojavni oblici. POJAM KRIMINALITETA-NJEGOVA BITNA SVOJSTVA KRIMINALITET je društvena pojava vršenja k. SOCIOLOŠKA DEFINICIJA je u definisanju kriminaliteta šireg pristupa. To podrazumeva da je PREDMET KRIMINOLOGIJE : s jedne strane skup individualnih pojava. Prema UŽEM shvatanju kriminalitet predstavlja samo radnje koje predstavljaju k. to je istorijska Page | 4 .

faktore. PODELA KRIMINOLOGIJE NAJČEŠĆA PODELA KRIMINOLOGIJE JE na : kriminalnu etiologiji-faktori i uzroci koji dovode do k. KRIMINALITET nije samo prost skup individualnih pojava. 5. to je univerzalna pojava koja je svojstvena svim društvima i koja ne poznaje granice. antisocijalne i delikventne aktivnosti. Upravo zbog toga ona se bavi pitanjima uspešnosti socijalizacije ličnosti. socijalnih uslova života i ponašanje delikvenata. 4. KRIMINALNA ETIOLOGIJA PROUČAVA faktore. KRIMINOLOŠKE METODE –metodi kriminologije U proučavanju kriminaliteta kriminologija se koristi naučnim metodama koje su zajedničke svim društvenim naukama. s tim što ih ona prilagođava izučavanju kriminaliteta u svim njegovim pojavnim oblicima. strukturu (ličnost i dela) i zakonitosti. Smatra se da ova podela potiče od francuskog kriminologa Žana Pinatela. tzv. stanje i kretanjedinamiku kriminalnog ponašanja. uzrastu. Etiološki problemi su centralna teorijska pitanja kriminologije. već masovna i negativna društvena pojava. Kriminologija je izgradila svoje sopstvene metode: metodu izučavanja kriminaliteta kao individualnih slučajeva i . vaspitnih mera i obrazovnog sistema. Ovo područje je veoma široko obzirom na pojedine oblike kriminaliteta. način njihovog izvršenja. POSTOJI I DRUGA PODELA koja kriminologiju deli na: OPŠTU I KLINIČKU KRIMINOLOGIJU. Prevencija predstavlja značajnu društvenu meru i reakciju na uklanjanju uzroka koji dovode do asocijalne. Ona utvrđuje klasifikaciju. obrazovanju. kriminalnu fenomenologiju i kriminalnu profilaksu. ponašanja. Ona opisuje pojedine oblike kriminalnih delikata kao društvenu pojavu. metodu izučavanja kriminologije kao masovne Page | 5 . kao i psihička i socijalna obeležja delikvenata. Fenomenologija proučava delikvente po polu. zdravstvene i druge zaštite bračnih i porodičnih savetovališta. KRIMINALNA FENOMENOLOGIJA je područje kriminologije koje se bavi se pojavnim oblicima kriminaliteta. KRIMINALNA PROFILAKSA je disciplina koja proučava uspešnost preventivnih mera u suzbijanju i sprečavanju kriminaliteta. uzroke i povod kriminalnog ponašanja koja su usmerene prvenstveno ka ličnosti delikvenata. proučava strukturu. Takođe se bavi fuinkcionisanjem sistema socijalnih mera i institucija socijalne.pojava koja je karakteristična za sve periode društva. a zadatak kriminologije je da utvrdi njene uzroke. u njegovim moralnim i karakternim svojstvima i prirodi veza sa društvenom sredinom. socijalnoj i drugoj pripadnosti. Ona istražuje uzroke ponašanja delikventa kroz način njegovog života. kriminalna morfologija. Klinička kriminologija je prilično rasprostranjena –Lombrozova škola-italijanska antropološka škola.

Ovo izučavanje kriminaliteta koristi se prvenstveno za naučno-istraživački rad. Upotrebom navedenmih tehnika istraživanja postiže se svestrano proučavanje ličnosti sa svih aspekata. eksperiment –posebno u procesu resocijalizacije. ANALIZA I SINTEZA (ZAKLJUČCI). “case study”.j. Tako objedinjena i sintetička oceana ličnosti koju su obavili stručnjaci iz raznih oblasti . PRIKUPLJANJE PODATAKA. Postupak proučavanja kriminaliteta kao masovne pojave ostvaruje se kroz nekoliko faza: ODREĐIVANJE PREDMETA I CILJA ISTRAŽIVANJA. psihoanalizu ličnosti-test inteligencije i razgovor. kliničkom metodom. utvrđivanje kriminološke dijagnoze. TEHNIKE PRIKUPLJANJA PODATAKA O KRIMINALITETU KAO INDIVIDUALNOJ POJAVI SU RAZLIČITE I OBUHVATAJU: razgovor koji je posebno važan kod maloletničke populacije. NAJZNAČAJNIJA FAZA U IZUČAVANJU KRIMINALITETA JE PRIKUPLJANJE PODATAKA.. 7. U ovoj fazi primenjuju se različite tehnike istraživanja: posmatranje –na pr. KLINIČKA METODA SE SASTOJI IZ ČETIRI FAZA: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje. To ispitivanje treba da obuhvati sociološke. dela “case metod”.. Poslednja faza ispitivanja kriminaliteta je sređivanje podataka.proučavanje kriminaliteta kao masovne pojave. dela i načina njegovog izvršenja. sve strane u njegovom razvoju što podrazumeva genetičko proučavanje. U savremenoj kriminologiji iz ove metode se razvila posebna klinička metoda koja se sastoji u primeni postupaka prema delikventnom licu koji su analogni tretmanu na klinici. Ova metoda obuhvata sve elemente proučavanja ličnosti delikvenata t. kao i objektivne i subjektivne okolnosti i uslove koji su omogućili izvršenje njegove delikventne radnje. statistički metod. Page | 6 . metoda izučavanja kriminaliteta kao masovne pojave. posmatranje. Kriminološke metode su: metoda izučavanja individualnih sličajeva. 6. psihijatrijske i druge relevantne činjenice. Klinička metoda za cilj ima otkrivanje i utvrđivanje uzročnih faktora koji deluju na svaki pojedinačni slučaj različitim dinamizmom. METODA IZUČAVANJA KRIMINALITETA KAO MASOVNE POJAVE Metoda izučavanja kriminaliteta kao masovne pojave nastaje nakon proučavanja kriminaliteta kao pojedinačne pojave. Tu se radi o individualnom ispitivanju ličnosti delikventa koje se vrši kliničkim putem. posmatranje maloletničke bande. njihova analiza i izvlačenje zaključaka. psihološke. -METODA IZUČAVANJA INDIVIDUALNIH SLUČAJEVA Sastoji se u proučavanju pojedinih slučajeva delikventnog ponašanja i pojedinih izvršilaca k.pojave. psihološku analizu k. analizu životnih uslova. davanje socijalne prognoze o budućem ponašanju delikvenata i davanje predloga za penološki tretman učinioca. upoređivanje –upoređivanje različitih pojava i na kraju ispitivanje-intervjuisanje. POSTAVLJANJE HIPOTEZA. sledi druga faza. zove se KRIMINOLOŠKA EKSPERTIZA.

8. kriminalna politika. SUDSKA STATISTIKA OBUHVATA sva krivična dela čiji izvršioci su osuđeni. kriminalna psihopatologija. Posmatra međusobnu zavisnost načina života. STATISTIČKI METOD U IZUČAVANU KRIMINALITETA STATISTIČKI METOD koristi se u proučavanju kriminaliteta kao masovne pojave. konstrukcije ličnosti. javna tužilaštva i sudovi. U teoriji se tvrdi da određeni činioci nacionalne karakteristike koje se ogledaju u vidu agresivnog mentaliteta. kriminalna psihologija. Pored toga određeni broj k. dela i njihovih izvršilaca . dela ostaje nepoznat. delima za kojim je pokrenut postupak. kriminalna morfologija. zaostale svesti. SUDSKA STATISTIKA SE UZIMA KAO OSNOV PRAĆENJA KRETANJA KRIMINALITETA I ZA KRIMINOLOŠKA ISTRAŽIVANJA. tradicije naroda i delikventnog ponašanja. KRIMINALISTIČKE DISCIPLINE POSTOJE ZNAČAJNE KRIMINALISTIČKE DISCIPLINE: kriminalna antropologija. fizioloških procesa. stagnacija. ona se može samo pretpostaviti. KRIMINALNA BIOLOGIJA je disciplina koja proučava biostrukturu ličnosti (genetiku) delikventa istraživanjem na osnovu fizičkog izgleda i eventualne devijacije. KRIMINALNA ETNOLOGIJA proučava vezu kriminaliteta i uslova života pojedinih naroda i etničkih zajednica. Page | 7 . kriminalna geografija. EVIDENCIJU STATISTIČKIH METODA VODE organi unutrašnjih poslova. KRIMINALNA ANTROPOLOGIJA JE kriminološka disciplina koja proučava etiološke osnove kriminaliteta polazeci od strukture učinalaca krivičnog delikta. kriminalna biologija. kao i nacionalno opterećenih predrasuda u sklopu sa drugim socijalnim činiocima mogu uticati na delikventno ponašanje. kriminalna lingvistika. STATISTIKA UNUTRAŠNJIH POSLOVA SADRŽI PODATKE o svim podnetim prijavama i svim krivičnim delima za koja se na bilo koji način sazna. zdravstvenog stanja. Tamna brojka se tačno ne može utvditi. kriminalna profilaksa. Nijedna od navedenih statistika kriminaliteta nam ne daje apsolutno tačne i pouzdane podatke o broju izvršenih k. kriminalna sociologija i kriminalna statistika. jer nije evidentirana “tamna brojka kriminaliteta”. javnih tužilaštva i sudova. Statistička evidencija kriminaliteta predstavlja zbir podataka o kriminalitetu koju vode određeni državni organi. Lombroz se smatra njenim osnivačem i prema tom shvatanju uzroci kriminalnog ponašanja su u biološko-konstruktivnoj i organski degenerativnoj strukturi ličnosti. porast pojedinih oblika i vrsta delikvencije u određenom periodu. rasnog i verskog fanatizma. fizioloških i psiholoških karakteristika. To bi značilo da postoji statistika kriminaliteta organa unutrašnjih poslova. Bavi se i proučavanjem njihovih anatomskih. Ovaj pojam je uveo A Lenc kao posebnu disciplinu u proučavanju kriminaliteta. nasleđa i dr. Primenom različitih statičkih metoda predviđaju se tendencije : opadanje. običaja. STATISTIKA JAVNIH TUŽILAŠTAVA sadrži podatke o svim k.

KRIMINOLOŠKA SOCIOLOGIJA je sociološka I kriminološka disciplina koja izaziva kriminalitet kao posebnu društvenu pojavu. dovelo je do psihopatoloških pristupa u tipologiji delikvenata i objašnjenju etioloških osnova kriminaliteta. uticaj pola. kompleksa i drugih crta ličnosti koje uslovljavaju asocijalnu i destruktivnu aktivnost i ponašanje. KRIMINALNA LOGISTIKA je disciplina koja proučava način i oblike međusobne verbalne komunikacije delikventa. Osnovu kriminalne statike čine podaci policijskih i pravosudnih organa. KRIMINALNA POLITIKA proučava mere i aktivnosti društva na problemima sprečavanja i suzbijanja kriminaliteta. Uzroci kriminaliteta po ovom shvatanju su trajne ili privremene duševne bolesti. uticaja sredine na ličnost delikvenata i delikvenciju uopšte kao što su ekonomski uticaji. urbanizacijom. Posebno se obraća pažnja na svojstva temperamenta i karaktera. KRIMINALNA PSIHOLOGIJA bavi se proučavanjem psiholoških predispozicija. socijalnim uslovima. starosti. porodice. motiva. Praktična primena kriminalne politke ogleda se u krivičnim zakonskim odredbama. emocija. KRIMINALNA STATISTIKA predstavlja zvaničnu statistiku evidentiranja kriminalnih pojava prema određenim kriterijumima. socijalnih oveležja ličnosti I sredine na kriminalitet i Page | 8 . Psihoanalitički pristup proučava nesvesne motive kriminalnog ponašanja. determinanti i manifestacija kriminalnog ponašanja ličnosti. kao uzročnosti kriminalne delatnosti. Bavi se funkcionisanjem pravnog sistema. Osnovni predmet istraživanja socijalne kriminologije je dejstvo spoljašnjih faktora. Izvršioci krivičnih dela u svojim sredinama koriste posebne načine komunikacije putem žargona. navika. merama društvene prevencije kod sprečavanja i represije i suzbijanja delikventnih pojava. Ona ukazuje na oblike pripremanja i izvršenja zločina. kulturom i drugim specifičnostima koje na terenu uslovljavaju specifične tipološke karakteristike i obim kriminaliteta.KRIMINALNA GEOGRAFIJA je disciplina koja izučava prostorne i vremenske dimenzije kriminaliteta. stavova. Oni se ogledaju u strukturi ličnosti i njenoj individualnosti. uticaj kulture. KRIMINALNA PSIHOPATOLOGIJA je disciplina koja se bavi pitanjima odnosa druševnih stanja i delikvencije. kao i na tragove izazvanih posledica. kao oblasti delikventne kulture. Proučavanje duševnih poremećaja i bolesti. profesije I dr. Ustanovljena je početkom 19-og veka i pomoću nje su se izučavali na osnovu statističkih podataka. Izučava opšte i posebne mere kao i svrsishodne aktivnosti zaštite društva od pojave kriminaliteta. Ona istražuje značenje pojedinih standardizovanih izraza i ustaljenih znakova međusobnog opštenja izvršioca krivičnih dela. Osnove delikventnog ponašanja pored objektivnih činilaca uslovljavaju i psihološki faktori. KRIMINALNA MORFOLOGIJA predstavlja disciplinu koja se bavi spoljnim oblicima ispoljavanja zločina. kaznenoj politici. duševni poremećaji ili zaostalost u duševnom razvoju. demografski problem i slično. mimike i gestikulacije.

dela u postupku utvrđivanja odgovornosti i izricanja sankcija. kod kojih su metodi veoma slični ili identični. OSNOVNI CILJ KRIMINALISTIKE JE proučavanje naučnih metoda na utvrđivanju materijalnih činjenica. Krivično pravo i kriminologija su dve autonomne naučne discipline sa srodnim predmetom i ciljem izučavanja. Veza između kriminologije i krivično procesnog prava odnosi se na tretman učinilaca k. KRIMINALNA POLITIKA ILI POLITIKA SUZBIJANJA KRIMINALITETA u najopštijem smislu može se definisati kao ukupnost svih oblika društvene reakcije na kriminalitet. odnosno prikupljanja dokaza u vezi sa krivičnim delom i učiniocem. Na osnovu statističkih istraživanja mogući su relativno pouzdani nalazi o nekim etiološkim pitanjima uticaja na pojave kriminaliteta. a krivično pravo na opšte pravne institute krivičnog dela. depresije. 11. Krivično pravo izučava sistem pozitivnih pravnih propisa . migracija. posebno onih koji se odnose na krivična dela i sankcije. KRIMINOLOGIJA I KRIVIČNO PROCESNO PRAVO KRIVIČNO PROCESNO PRAVO kao naučna discipina bavi se postupkom i procesnim subjektima utvrđivanja i postojanosti uslova da je određeno delo izvršeno i da se na osnovu toga izriču krivične sankcije za počinjeni delikt. 10. KRIMINOLOGIJA I KRIMINALISTIKA Kriminalistika i kriminologija su dve naučne discipline koje su uzajamno povezane. Neki teoretičati poput Ferija tvrde da je krivično pravo grana kriminologije. ODNOS KRIMINOLOGIJE SA OSTALIM NAUKAMA Kriminologija kao multidisciplinarna nauka je granična i veoma je oslonjena na neke druge nauke i sa njima je međusobno povezana i uslovljena. Ta povezanost potiče usled kriminologije koja je usmerena ka proučavanju etioloških i fenomenoloških problema kriminaliteta.KRIMINOLOGIJA I KRIVIČNO PRAVO VEZA IZMEĐU KRIVINOG PRAVA I KRIMINOLOGIJE veoma je bliska. KRIVIČNIM PROCESNIM PRAVOM I KRIMINALISTIKOM. posebno činioci dinamičnog karaktera (ekonomske krize. Najtešnji odnos između ove dve naučne discipline postoji kod proučavanja ličnosti delikvenata. koje su komplementarne iz razloga što jedna drugu obogaćuju i dopunjavaju. Page | 9 . odnosno da se izrekne odgovarajuća krivična sankcija.njegovu geografsku distribuciju. Da bi opstala kao naučna disciplina mora se oslanjati na krivično pravo i kriminologiju. Rezultat kriminoloških ispitivanja predstavljaju polaznu osnovu za ostvarivanje funkcije kriminalne politike. CILJ KRIVIČNOG PROCESNOG PRAVA je da se na propisan način utvrdi postojanje krivičnog dela i odgovornosti izvršioca. Najtešnju vezu ima sa KRIVIČNIM PRAVOM. urbanizacija). 9. 12.

SOCIOLOGIJA kao društvena nauka proučava strukturu i zakonitiosti društvenih odnosa i procesa. dela. koje kako se u kriminologiji pokazalo utiče na kriminalno ponašanje. Osnovna pitanja i područja penologije su sistem i organizacija kazneno-popravnih ustanova. KRIMINOLOGIJA I PENOLIGIJA PENOLOGIJA je nauka o načinu i efikasnosti sistema izvršavanja kazni i drugih sankcija. Ona se bavi ne samo pozitivnim već i negativnim uticajem vaspitanja. statistiku . SOCIJALNA PATOLOGIJA je mlada naučna disciplina čiji je predmet izučavanja složen i odnosi se na kompleks ljudskih problema i posebne strane čovekove normalnosti i zdravlja. psihijatriju i dr. sa aspekta njihovog uticaja na resocijalizaciju ličnosti izvršilaca k. klasifikacija i razvrstavanje osuđenika. njene bio-psihološke karakteristike i socijalnog obeležja. prostitucija. Page | 10 . obrazovanja i prevaspitanja osuđenih lica. ustanove i organizacije i oblici društvenog života ljudi. Na osnovu socioloških učenja i metoda razvile su se mnogobrojne sociološke metode u kriminologiji. oblika i sredstava vaspitanja. društvene grupe. To su kockanje. PEDAGOGIJA u najširem smislu je nauka o vaspitanju. Posebno značajna je penološka disciplina ANDRAGOGIJA koja se bavi pitanjima usavršavanja metoda. Predmet proučavanja sociologije su određeni tipovi društvene zajednice. Ona se prvenstveno bavi ličnošću žrtve k. PSIHOLOGIJA je nauka koja sistematski proučava psihički život čoveka baveći se prvenstveno mentalnim sadržajem i psihičkim procesima ličnosti. dela i suzbijanja kriminaliteta. način i uslovi izdržavanja kazni. VIKTIMOLOGIJA JE GRANA KRIMINALISTIKE koja se bavi izučavanjem žrtava k. Upravo zbog toga su rezultati njenog istraživanja jako bitni sa aspekta uticaja etioloških faktora na delikvenciju. U najširem smislu to su problemi koji se odnose na psihološke karakteristike i biološke determinante ličnih i društvenih poremećaja koji se mogu okarakterisati kao patologija. Pored navedenih naučnih disciplina sa aspekta povezanosti sa kriminologijom treba pomenuti i : filozofiju. Kriminologija koristi znanja psihologije posebno sa aspekta uticaja ličnih osobina i njihove povezanosti sa ponašanjem koji uslovljavaju delikvenciju. alkoholizam i dr.13. PSIHOPATOLOGIJA je nauka o mentalnim poremaćajem ličnosti. dela i odnosa žrtve i izvršioca. U kriminologiji zauzima važno mesto u proučavanju određene kategorije delikvenata zato što među delikventima postoji određeni broj onih koji su duševno bolesni i poremećeni.

koristoljublja. za bogaćenjem i za čašću. Page | 11 . Svaki od njih i u određenoj meri ima i devijantne posledice na čovekovu orijentaciju i ljudsko ponašanje. i da ima više preventivni nego represivni smisao. kao i za individualne kazne. počev od misli iz filozofskih sistema starog veka.og veka. antički filozof i lekar proučavajući negativan uticaj emocija na ponašanje čoveka. povratnici). Zalagao se za određene mere kažnjavanja i lečenja. SOFISTI su ovaj problem tretirali kroz izučavanje motiva ljudskog ponašanja uopšte još u 5-om veku p. Mada je verovao da na zločince ne utiču nikakvi spoljni elementi van njihove ličnosti.n. Antički mislilac Platon u svom radu “ Državi” ukazuje na dve vrste zločina: PSIHOLOŠKE (UNUTRAŠNJE) I FIZIOLOŠKE (SPOLJAŠNJE). izvitoperenih seksualnih pobuda i psihičkog nereda. Smatrao je da u kaznenoj politici radi sprečavanja kriminaliteta treba voditi takvu politiku u kojoj će potencijalni zločinac videti očigledno više štete nego koristi u sopstvenim postupcima. Sprečavanje zločinca u namerama ne treba da bude samo u kaznama već i u lečenju ljudi od egoizma. ARISTOTEL JE SMATRAO da je zločinac osoba koja izvršava delo jer je pokvaren ili je pod uticajem zločinačkih sklonosti i navika i da na njegovu konačnu odluku nemaju bitog uticaja spoljašnji činioci. Po njemu su ljudi racionalni egoisti pa će sami shvatiti taj odnos i odustati od namere koju su imali. Za posledicu sve to ima nepopravljive krivce. motiva. i za njih je “ jedini lek” smrtna kazna. razvila se u samostalnu nauku tek početkom 19. HIPOKRAT. Smatrao je da postoje popravljive i nepopravive ličnosti (recidivisti. rođene zločince. Teokrat je smatrao da su u ljudskom ponašanju dominantna tri osnovna motiva: za zadovoljstvom.zločinaca. U fiziološke uslove on ubraja biološku degeneraciju. Takva ličnost u fiziološkom smislu je posebne fizičke konstrukcije kao izraz biološke degeneracije.ISTORIJSKI RAZVOJ KRIMINOLOŠKE MISLI 14. Po Platonu zločinac je osoba koja deluje pod uticajem strasti. Međutim misao o zločinu i zločincu stari su koliko i samo društvo. Platon zločinca tretira kao izraz bolesne duše sa uzrocima psihološke i fiziološke prirode. Za nepopravljivost je smatrao da treba izvršiti smrtnu kaznu. Zločinci su po njemu bili neprijatelji društva. Smatrao je da svrha krivičnih zakona treba da bude više suzbijanja kriminaliteta nego kažnjavanje krivca. siromaštvo. priznavao je da uzroci kriminogenog ponašanja mogu biti u nekim uslovima društvenog života kao na primer slabost državne organizacije. problemi u funkcionisanju pravosuđa.e. Prva značajna shvatanja u antičkoj filozofskoj misli sreću se u raspravama Aristotela i Platona koja su posvećena državi. iz neznanja. a društvo je bilo dužno da ih leči ili da ih se oslobodi. ANTIČKA MISAO O KRIMINALITETU Kriminologija spada u red mladih pravnih disciplina. ustanovio je tipologiju temperamenta koja je i danas aktuelna u proučavanju ENDOGENIH faktora delikvencije.

Renesansni pisci među kojima se posebno isticao Makijaveli ističu da je zlo urođena pojava i da je vezana za ljudsku prirodu koja je pesimistički orijentisana. U srednjem veku krivac se nije smatrao razumnim bićem na koje utiču spoljni faktori. Arapski istoričar IBN HALDUN je tvrdio da veći uticaj na čoveka imaju običaji i navike od same prirode čoveka i njegovog temperamenta. HUMANISTIČKA I RENESANSNA MISAO Humanizam predstavlja epohu u razvoju ljudskog društva i predstavlja raskid sa srednjovekovnim mističnim shvatanjima o krivičnom delu kao povredi božanskog reda i kazni čiji je jedini cilj ispaštanje i pomirenje sa bogom. Suprotno Haldumu i Moru neki mislioci tog vremena su smatrali da su delikventne predispozicije pretežno izraz unutrašnjih faktora. a lek i obaveze Crkve je da ga popravi tako što će isterati đavola iz grešnika. Prema njegovom mišljenju zločincem dominira zao duh. SREDNJOVEKOVNA MISAO O KRIMINALITETU U skladu sa društvenim odnosima i verskim dogmama u feudalizmu kriminalitet je shvaćan kao greh protiv božjih zapovesti i poretka božanskog reda. Radikalni raskid sa srednjovekovnim Page | 12 . u vidu kazne za najteže delikte povrede božanskog reda. U ovom periodu sazreva saznanje o kriminalitetu kao društvenoj pojavi koje je uslovljeno društvenim odnosima i uređenjem. Umesto iracionalnog na scenu stupa objektivno i naučno shvatanje socijalne uslovljenosti u ponašanju ljudi. čime se razbija mit o zločincu kao zloduhu. već bićem u koje je usađen zao duh. bio je filozof poreklom iz Afrike – današnji Alžir. Engleski naučnik TOMAS MOR isticao je društveni karakter kriminaliteta i predlagao je ublažavanje sistema kažnjavanja. Glavni predstavnici ovih shvatanja bili su AUGUSTIN I TOMA AKVINSKI. predavač teologije u Napulju. Toma Akvinski je bio osoba plemićkog porekla. U objašnjavanju grešnog ponašanja čoveka oslanjao se na tezu koja je savremena teorija psihoanalize. ističe i relativnu pravdu koja štiti od drugih dela koja ugrožavaju ljudsko društvo. U svojim delima Zbornik teologije i Zbornik protiv neznabošca pored apsolutne pravde. On je isticao da je koren zločina u samom društvu i načinu života vladajuće klase i da samim tim treba menjati određene društvene uslove života. Augustin je kasnije nazvan “Sveti”. a sama kazna je morala biti kao božja pravda. u svom delu “ O božjoj državi” zastupao je stav da kazna predstavlja otkupljivanje za izvršeno delo.15. ili pretpostavka da je u pitanju sukob savesti kao dela čovekove duše koja je usmerena ka razumskom ponašanju i nagonima koji ih prevladavaju da bi zadovoljili fiziološke i instiktivne potrebe. 16. a svrha kažnjavanja je izazivanje kajanja kod izvršioca. i kojom se uspostavlja društveni red. Njegovo zalaganje za ukidanje smrtne kazne nije bilo motivisano humanošću zato što je smatrao da se izvršenjem smrtne kazne neopravdano uskraćuju muke zločinaca i da su time lišeni prilike da se kroz patnje i bol iskupe i pomire sa uvređenim božanstvom.

kulturi i društvenim prilikama sredine. Prema osnovnim shvatanjima škole. robova. pa i kriminaliteta. karaktera čoveka i mentaliteta naroda. rasipnika. Švajcarac Žan Žak Ruso u svom delu “ Društveni ugovor” smatra da je čovek.KLASIČNA ŠKOLA Klasična škola predstavlja prvo sistematizovano teorijsko razmišljanje o kriminalitetu.žigosanje. Ličnost delikventa nije bila predmet nauke već krivično delo i kazna. po svojoj prirodi savršeno biće. mora biti puno poročnih i lakomislenih građana. Predstavnike klasične škole nije interesovala ličnost zločinca već funkcija zakona i legalni krivičnopravni procesi. Ovaj kriminološki pravac nastao je krajem 18-og i početkom 19-og veka. Page | 13 . Zastupao je mišljenje da krivični zakoni ukoliko žele da budu efikasni moraju biti prilagođeni vremenu. OSNOVNI KRIMINOLOŠKI PRAVCI 17. TOMAS HOBS I DŽON LOK. tradiciji. sloboda čoveka je najveća društvena vrednost. Upravo zbog isključivo formalne logike imala je ograničavajući uticaj na kriminološku nauku. ispaštanje i ponovno uspostavljanje pravnog i etičkog reda. sakaćenje i slično . • • • NAJVEĆA SLABOST KLASIČNE ŠKOLE bilo je to što je zanemarivala društvenu uslovljenost delikvencije. a ne uticaj bilo kakvih subjektivnih ili objektivnih procesa ili odnosa. ali da se kvari pod uticajem društva kada ono zapadne u ekonomsko i političko ropstvo. Smatrao je da je ljudsko ponašanje posledica uslova u kojima čovek živi. a zločin je povreda etičkog reda i izraz slobodne volje čoveka. ZNAČAJAN DOPRINOS KLASIČNE ŠKOLE ČINI: • • uvođenje principa zakonitosti i jednakosti u krivičnom pravu. ograničavanje smrtne kazne i ukidanje telesnih kazni. Francuski pravnik MONTESKIJE u svom delu “ Duh zakona” izneo je teze o uslovljenosti društvenih pojava. a ne njihove urođenosti. Francuski filozof HOLBAH u svom delu “ Sistem prirode” izneo je stanovište da društvo koje je lose organizovano i kojim se lose upravlja. fanatika i razvratnika. Škola je nastala pod uticajem francuske revolucije kao reakcija na surove kaznene sisteme i široka diskreciona ovlašćenja vlasti u tom periodu u Evropi. uvođenje principa individualizacije kazne.shvatanjima izvršili su HUGO GROCIJUS. a kažnjavanje je za svrhu imalo odmazdu. ukidanje inkvizitorskog postupka. Krivica je proizilazila iz moralne odgovornosti. pa je sve probleme kriminaliteta svodila na čisto pravne formulacije.

engleski filozof DŽEREMI BENTAM . kao i Krivične zakonike Srbije i Crne Gore. nemački teoretičar ANSELM FOJERBAH. U prvom izdanju svog dela on je smatrao da oko 65%-70% od ukupnog broja delikata počine rođeni kriminalci. SLUČAJNI ZLOČINCI bez urođenih sklonosti. PREDSTAVNICI KLASIČNE ŠKOLE SU: italijanski pravnik ČEZARE BAKARIJA. 18. ali je kasnije pod uticajem kritike i svojih evolutivnih shvatanja taj odnos sveo na 35%-40%. Pored fizičkog izgleda pripisivao im je i određena moralna svojstva. a kazna mora biti pravedna. Svojim delom “O zločinu i kaznama” značajno je uticao da se njegove ideje ugrade u: Krivični zakonik Francuske iz 1791 god. Napolenov krivični zakonik iz 1813 god. izvlačeći to iz Page | 14 . Antropološku školu zasnovao je CEZARE LOMBROZO . ZLOČINCI IZ STRASTI neuravnotežene i preosetljive osobe koje afektivno deluju i vrše krivična dela u nastupu ljubomore. Engleski filozof i pravnik Džeremi Bentam u svom delu “ Uvod u principe morala i prava” isticao je da čoveka u devijantnom ponašanju vode težnje za isticanjem. pored osnovnih definisao je teoriju GENERALNE PREVENCIJE sa tezom da je svrha kažnjavanja sprečavanje potencijalnih kriminalaca da ne čine prestupe. sa tezom da delikvente karakterišu određena tipična konstituciona obeležja degenerativnih karakteristika tela. mržnje i gneva. duševne bolesnike i matodoide (poluludaci). DUŠEVNO BOLESNI IZVRŠIOCI KRIVIČNOG DELA koji se dele na moralne ludake (zakržljalih moralnih čula).KLASIČNOJ ŠKOLI PRIPADAJU I ZNAČAJNE ZASLUGE za ukidanje inkvizitorskog postupka. Nemački pravni teoretičar Anselm Fojerbah u svojim delima “ Revizija osnovnih postavki i pojmova pozitivnog kaznenog prava” i Udžbenik celokupnog nemačkog kaznenog prava. biološke i psihološke prirode (neosetljivi i bez osećanja samilosti što ih čini predisponiranim za kriminalno ponašanje). a ne posledica vladanja loših ljudi i zbog toga zakoni treba da garantuju jednak tretman svih ljudi. ali koji pod uticajem spoljnih faktora čine manja ili nehatna krivična dela i DUŠEVNO BOLESNI ZLOČINCI nervno neuravnotežena lica sa urođenim dispozicijama za vršenje krivičnih dela pretežno imovinskog karaktera. Teorijskim korenom antropološke škole smatra se delo “Poreklo vrste” Čarlsa Darvina. ograničavanje smrtne kazne i ukidanje telesnih kazni kao i za orijentaciju uvođenja pravnih principa. Italijanski pravnik Čerzare Bekarija je začetnik klasične škole. Zakon treba da uredi sreću za sve. Ona će to biti ukoliko sprečava nezakonita dela. Prema LOMBROZOVOJ KLASIFIKACIJI razlikuju se kriminalni tipovi: ROĐENI ZLOČINCI sa brojnim anomalijama anatomske. posebno lobanje i lica. Iz darvinizma nastala su dva posebna kriminološka pravca ANTROPOLOŠKI I POZITIVISTIČKI. Bavarski krivični zakonik iz 1813. Prema Čezaru zločin je pre svega izraz loših zakona.ANTROPOLOŠKA ŠKOLA Antropološka škola javlja se sedamdesetih godina 19-og veka kao reakcija protiv formalizma klasične škole.

sličnost sa šipanzom. U konstitucionalne kriminogene elemente Lombrozo ubraja nasleđe od dalekih predaka. a samim tim i ponašanja. dugačke i klempave uši. inverzije genitalnih organa. Verujući u teoriju “ rođenog zločinca” za njeno dokazivanje proučavao je na stotine izvršioca krivičnih dela –osuđenika. Savremena shvatanja odbacuju antropološku školu i njene postupke kao nenaučne i jednostrane. Pod uticajem mnogobrojnih kritičara tog vremena Lombrozo je postepeno pored anatomskih karakteristika u faktore delikvencije uveo i ekonomske i socijalne faktore. mali i zdepast rast. tumačeći ljudsko ponašanje determinancijama Page | 15 . ITALIJANSKA POZITIVISTIČKA ŠKOLA Posle klasične i antropološke škole i na bazi njihove kritike nastao je novi pravac u kriminologiji koji je bio orijentisan ka izučavanju pozitivnih činjenica vezanih za izvršioca krivičnih dela. brazde na obrazima kakve imaju neke životinje. Tome je posebno doprineo engleski lekar ČARS GORING koji je proveravajući Lombrozovu tezu upoređivao hiljade osuđenika i vojnike jedne britanske vojne jedinice. Lombrozo je radi potvrde svoje teorije “rođenog zločinca” kao lekar izvršio veliki broj obdukcija i ispitao 383 lobanja mrtvih italijanskih zatvorenika i 5907 živih prestupnika. Međutim njen značaj je u tome što je prva ukazala na važnost izučavanja izvršioca krivičnog dela.činjenice da se češće tetoviraju od nedelinkventnih ličnosti. usne mesnate i otečene. 19. a ne samo delikta kao normativne kategorije. Lombrozova teorija je vremenom gubila na značaju. fiziološke i psihičke anomalije. čudan izgled. Rezultate ovog istraživanja objavio je u svojoj knjizi “ Engleski osuđenik”. u svom delu dao detaljnu sliku tzv. Za razliku od klasične škole pozitivisti se okreću proučavanju sveta oko sebe. da za razliku od ostalih ispoljavaju veću neosetljivost na bol. velika vilica i jagodične kosti. Ova saznanja su se nazivala ATAVISTIČKA. Takva slika odaje delikventa kao ljudskog degenerika. Lombrozo je došao do zaključka da kriminalci imaju primitivni tip moždane strukture. prćast i spljošten nos kod lopova. oslabljeno čulo pipanja i sl. Lombrozov zločinački tip u smislu anatomskih karakteristika degenerativne prirode ubrajao je karakteristike tela: nenormalno velika ili mala glava. ZLOČINASTOG TIPA. predugačke ruke i veći broj prstiju. odnosno šiljat kod ubica. jednu vrstu fizičke i moralne nakaze. daltonizam. malo i zakošeno čelo. Lombrozo je koristeči se statističkim metodama i metodama merenja. poznat u teoriji kao ITALIJANSKA POZITIVISTIČKA ŠKOLA. ali kao sporedne – sekundarne faktore. kratka ili dugačka brada kao kod majmuna. defekti grudnog koša. udubljene i kose oči. asimetrija lica. U FUNKCIONALNO FIZIOLOŠKE NENORMALNOSTI ubrajao je: neosetljivost na bol. Goring je dokazao da atavizam nema naučnu podlogu i podaci koje je sakupio su zauvek diskreditivaki Lombrozovu ideju o “ rođenom zločincu”. kriv. Gording je nakon proučavanja došao je do zaključka da između ove dve grupacije ne postoje nikakve evidentne razlike. ukazujući na njihove anatomske.

SOCIOLOŠKA ŠKOLA Sociološka škola daje akcenat prvenstveno na socijalne i druge društvene činioce determinacije čoveka. AUSTRIJSKA ENCIKLOPEDIJSKA ŠKOLA. poremećena i psihopatološka lica. odnosno fizičkim faktorima. uslovi života i rada. U svom delu „Kriminologija“ ustanovio je četiri tipa prestupnika: TIPIČNE ZLOČINCE. UBICE. FRANCUSKA ŠKOLA ILI TZV.izvršioci k. KRIVCI IZ STRASTI sangvinične. lakomislene i moralno neosetljive osobe. PLAHOVITE PRESTUPNIKE. psiholoških i socijalnih faktora. KRIVCI IZ NAVIKE. čiji je glavni predstavnik GABRIEL TARDE uvodi tezu kolektivne krivice. Predstavnici ove škole su ENRIKO FERI I RAFAELE GAROFALDO koji su bili Lombrozovi učenici. kao i u porodičnim. ROĐENI KRIVCI kod kojih je neizbežna kriminalna sklonost posledica naslednih osobina koje su formirane generacijama. Postoji nekoliko varijanti sociološke škole: FRANCUSKA ŠKOLA. smatrajući da je na drugačiji način nemoguće saznati celinu i suštinu problema pojava kriminaliteta u društvu. Prema njegovoj tipologiji razlikuje se pet kategorija kriminalaca-krivaca: DUŠEVNO BOLESNI krivci gde spadaju duševno obolela lica. LIONSKA ŠKOLA. Francuska škola se zalagala za istorijsku i retrospektivnu dimenziju izučavanja kriminaliteta. Po njemu su uzroci delikvencije prvenstveno u prirodnim. Feri je insistirao na eksperimentalnoj metodi u proučavanju ličnosti pod uticajem prirodnih nauka i filozofije. SLUČAJNI KRIVCI. vaspitanje.dela sa pogrešnim predstavama o časti i nužnosti osvete sa tradicionalnim predrasudama. Tande je bio profesor sudske medicine u Lionu Page | 16 . ostali hronični kriminalci. nervozne i osetljive osobe koje čine zločin pod uticajem jakih emocija. Pozitivisti su naišli na brojne kritike mada su njihova shvatanja duboko ukorenjena u teoriji. jer ubijaju iz sebičnih pobuda. ENRIKO FERI u svojim razmatranjima polazi od izvesnih socijalnih uslova sredine kao što su: porodica.bioloških. Od svih kategorija najvažnijom je smatrao tipične zločince ili ubice sa predumišljajem. škola. Feri je kriminalce delio na tri grupe: one kod kojih dominiraju unutrašnji faktori(anomalije organske i fizičke konstrukcije) i one kod kojih preovlađuju socijalni faktori. On je bio italijanski sudija i krivičar tog vremena. Zastupao je stav da su u pitanju osobe bez moralnih osećanja. PRESTUPNIKE lišene samilosti i kradljivce lišene osećanja čestitosti. tvrdio je da se radi o osobama koje su nepopravljivi kriminalci za koje je smrtna kazna jedina efikasna sankcija i da su u pitanju psihopate. Zatim polazi i od državnih oblika institucionalnih oblika organizovanja u suzbijanju kriminaliteta i definisanju kaznene politike. POHOTLJIVCE prestupnike sa niskom energijom moralne energije. krivičnom mišljenju i praksi. NASILNIKE. odnosno smatra da društvo stvara i priprema zločine i da shodno tome za njih ima i odgovornost. NEMAČKA SOCIOLOŠKA ŠKOLA. 20. društvenim i ekonomskim uslovima. RAFAELE GAROFALO je drugi predstavnik pozitivističke škole. ČIKAŠKA ŠKOLA. kao podvrsta rođenih krivaca koji su rano počeli sa kriminalom i pod uticajem prilika. posebno nekažnjavanja.

Socijalnu sliku Čikaga 20-ih godina karakterišu: velike migracione populacijeposebno crnačke iz ruralnih u urbana područja. kao psihička individua. Tu on razlikuje popravljive i nepopravljive krivce. sirotinje i maloletnika. . ČIKAŠKA ŠKOLA u svom proučavanju polazi od stanovišta da su ljudska zajednica i sredina glavni faktori uticaja na ljudsko ponašanje. GEOGRAFSKE I EKONOMSKE OKOLNOSTI I USLOVI. kao reakcije društva. u središte tog odnosa postavljen je čovek. a HRONIČNI dominantnim uticajem ličnih svojstava. prema ovim shvatanjima. pa i njegovo delikventno ponašanje. ADOL PRINS.nemačkog profesora krivičnog prava. prava iz Brisela i jedan od osnivača ovog pravca. vremenom je odbacio teoriju o „rođenom zločincu“. velika depresija i mafija prouzrokovali su socijalnu nejednakost velikih razmera. na individualno i grupno ponašanje ljudi. Oni se po psihofizičkim Page | 17 . a najtežim tipom je smatrao profesionalne kriminalce. takav odnos delova i celine problema moraju moraju zajedno razmatrati u tesnoj povezanosti kriminologija. posledica načina života u velikim gradovima. smatrao je da je kriminalitet proizvod samog čovečanstva kao takvog. SLUČAJNI KRIVCI su delikventi koji su nastali pod uticajem spoljnih činilaca i uslova. Ova škola polazi od stanovišta da je suzbijanje i sprečavanje kriminaliteta moguće samo utvrđivanjem uzroka koje su svrstali u dve grupe: INDIVIDUALNA SVOJSTVA DELIKVENATA (nasledna i stečena) i FIZIČKE. posledica nedostataka i sloma društvene kontrole nad užim grupama migranata.i jedan je od Lombrozovih učenika. Značaj ove škole je u tome što je ukazala na uticaj socijalnih faktora na psihičke procese. Krivce iz navike nazivao je i hroničnim krivcima i krivcima po tendenciji i to su bile one osobe kod kojih postoji urođena sklonost ili stečene dispozicije ka kriminalnom ponašanju. Predstavnici čikaške škole polaze od shvatanja da je kriminalitet: produkt socijalnog okruženja. izvršenja i suzbijanja delikata. U vezi sa tim zavisno od njihove dominacije i uticaja kriminaliteta dele se na AKUTNI I FIZIČKI. Značaj Grosovih radova ogleda se u tri pravca: prvi put su odnos. krivično pravo i penologija. shvaćeni kao jedinstvo u celini problema. NEMAČKA SOCIOLOŠKA ŠKOLA dovela je do približavanja i integracije stavova klasične škole i italijanskog pozitivizma radi rešavanja osnovnih problema u kriminologiji i krivičnom pravu. DRUŠTVENE. već društvene okolnosti koje zajednički deluju. Rat. povećanje gradskog stanovništva u vrlo kratkom periodu. ali imaju i poseban uticaj. AUSTRIJSKA ENCIKLOPEDIJSKA ŠKOLA nastala je na temelju teorijskih shvatanja profesora krivičnog prava iz Beča i oca kriminologije HANSA GROSA. Urođene sklonosti i naklonosti. Predstavnici ove škole su TOMAS I ZNANIECKI. smatrajući da pored fizičkih i psihičkih predispozicija i socijalna sredina oblikuje ličnost. List polazeći od dvojne podele kriminaliteta kriminalce deli na KRIVCE IZ NAVIKE i SLUČAJNE KRIVCE. profesor k. Iz nemačke sociološke škole proistekla je poznata klasifikacija delikvenata prema kriterijumima LISTA. nisu osnovni uzrok zločina. a ne zločinac. AKUTNI KRIMINALITET se smatra posledicom delovanja spoljnih činilaca.

fiziološke i druge biološke funkcije koje uslovljavaju delikventno ponašanje pojedinih lica. FENOLOŠKA TEORIJA Fenologija je nauka o lobanji na kojoj je zasnovan biološki pravac i shvatanje u nauci da se na osnovu oblika lobanje mogu odrediti duševne osobine i sposobnosti nekog čoveka. U biološke teorije spadaju: FENOLOŠKA TEORIJA. zašto se neko ponašanje smatra kriminalnim. Prema fenološkim shvatanjima glava kod kriminalaca je kruškastog oblika ima širi vilični deo od čeonog dela. TEORIJSKE OSNOVE ETIOLOGIJE KRIMINALITETA TEORIJE ZLOČINA Naučna misao se još pre nego što je kriminologija ustanovljena kao posebna nauka. segmenta pristalice fenološke teorije su smatrale da Page | 18 . nasledne. oblikom i obimom glave koji se izražava po segmentima. interesovala da objasni zašto se neki ljudi vladaju asocijalno. HROMOZOMSKA TEORIJA. ENDOKRINOLOŠKA TEORIJA I RASNA TEORIJA. Predstavnici fenološke škole su: bečki lekar GAL i švedski teolog LAVATER. a drugo ne. dok je kod nedelikvenata razvijeniji gornji deo glave. Ona je težila socijalizaciji i humanizaciji krivičnog prava. Na osnovu tzv. ali im je ponašanje uslovljeno jakim uticajima spoljnih uslova i povoda.BIOLOŠKE TEORIJE pojam i podela bioloških teorija Biološke teorije su teorije koje svoju zasnovanost temelje na mišljenjima da su biološke predispozicije osnovni kriminogeni faktori. TEORIJA NASLEĐA. Segmenata ima 26 po Galu i 35 po Lavateru. Kroz istoriju se pokušavalo kroz razne škole tumačiti kriminalno ponašanje ličnosti uopšte i kriminaliteta kao pojava. ŠKOLA DRUŠTVENE ODBRANE nastala je prvenstveno kao društveni pokret. 21. Prema ovoj teoriji suština karakternih osobina čoveka je u vezi sa koštanom konstitucijom. Ideje ovog pokreta začete su u Đenovi (Italiji) 1945. Rzvojem krivičnopravne i kriminološke nauke krajem 19-og veka u teoriji je sve prisutnija orijentacija na prevaspitavanju kao osnovnoj svrsi i resocijalizaciji kao cilju kažnjavanja prestupnika. BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI. Pokret je prerastao u Međunarodno udruženje društvene odbrane. Tu se posebno ubrajaju činioci biosomatskih procesa kao što su: urođene. god. Fenološke teze u kriminologiji pojavile su se početkom 19-og veka. Ove teorije ističu povezanost delikventnih sklonosti i moralnih osobina ličnosti sa konstitucijom lobanje.osobinama ne razlikuju od nedelikvenata. nakon II svetskog rata. 1949 god. 22. Segmentima se odeđuju „više“ i „niže“ sklonosti čoveka u zavisnosti od oblika glave. organske. osnivanjem Centra za izučavanje ideja društvene odbrane.

(sprečavanje rađanja dece). epilepsije i alkoholozma.se sa sigurnošću mogu predvideti buduća ponašanja osobe. posmatranjem ponašanja dece datih na usvajanje. za kriminologiju je najbitnije genetsko. Spada u biološke teorije. a drugi ne. genima i deziksiribonukleinskom kiselinom-DNK. mada je savremenim shvatanjima dosta osporena. gluvoće. koji kada govori o rođenom kriminalcu. Tridesetih godina prošlog veka ova teorija je skoro u potpunosti osporena. Ova shvatanja su dovela do zaključka o opravdanosti bioloških teorija kriminaliteta i uvođenja sterilizacije kao kriminalne prevencije kod seksualnih delikvenata. ATAVISTIČKI TIP DELIKVENTA. EUGENIKA čiji je cilj bio sprečavanje reprodukcije u okviru populacije koja ima genetske delikventne dispozicije putem sterilizacije. Feri to tumači tako da jedan od njih koji je ubica. Fenološka teorija je dugo vremena bila popularna i priznata i u Evropi i u Americi. duhovno i genetsko. U predstavnike ove teorije spada ENRIKO FERI. Na taj način se teorija nasleđa proveravala kroz tzv ADOPTIVNE STUDIJE. KRIMINALNIH PORODICA I BLIZANACA. od kojih jedan reaguje na šalu ubistvom. Ova istraživanja su sa izvesnim stepenom pouzdanosti dokazala genetsko nasleđe kod slučajeva mentalne retardiranosti. biološkim faktorima pridaje bitan značaj kod delikvencije smatrajući da u ponašanju ličnosti postoje nasledne sklonosti. sifilisa. Pod uticajem teorija o nasleđu razvijena je posebna disciplina u okviru penologije tzv. odnosno razlika u uticanju sredine i bioloških Page | 19 . 23 .TEORIJA NASLEĐA Pitanje odnosa nasleđa i delikvencije je klasično pitanje kriminologije koje potiče još od Lombroza. Na osnovu genetičkih učenja izdiferenciran je tzv. Kriminolozi su u drugoj polovini 19og veka teoriju nasleđa priznavali kao validnu. i to kao primarnih naslednih činilaca ne samo konstitucionalnih i bioloških već i psihičkih osobina ličnosti. GENETIČKA SHVATANJA tumače da je kriminalno ponašanje urođena i nasledna pojava što je dokazano kroz dve vrste studija proučavanjem tzv. i za dokaz da je kriminalna aktivnost jednojajčanih blizanaca zbog genetske sličnosti u većoj meri podudarna od dvoćelijskih blizanaca ili drugih krvnih srodnika. kriminogenih porodica. a drugi nema. Od svih oblika nasleđa(materijalno. Istraživanja su rađena da bi se objasnio uticaj genetskog faktora kod tzv. ono koje se ispoljava u biološkim karakteristikama definisanim u hromozomima. pored idiotije ima i nasleđenu zločinačku sklonost. prisustvo hromozomske aberacije predaka i potomaka (šizofrenija i afektivni poremećaji). vaspitavanih pod istim uslovima. Blizanci su korišćeni kao eksperimentalni subjekti dokaza genetičkih svojstava. Prema Lombrozu „rođeni zločinac“ potiče iz degenerisane porodice kod čijih se članova javljaju slučajevi ludila. Feri to objašnjava na praktičnom primeru dvojice idiota. Genetika je nauka o nasleđu i naslednim osobinama koje se prenose genima koji su relativno postojani kroz generacije potomaka.

čime se objašnjava uslovljenost hromozomskih aberacija za delikventne osobine. kriminalno ponašanje) kao njegov biološki srodnik. onda postoji osnovanost teorije o biološkom kriminalnom nasleđu. činjenica je da su neke osnovne postavke ostale izvor za mnoga kasnija učenja. Istraživanja blizanaca i adoptivne studije o „podudarnosti“ bavili su se pitanjem kolika je verovatnoća da će pojedinac (jednojajčani blizanac) imati iste ili slične karakteristike (inteligenciju. TEORIJA BIOKONSTITUCIONALNIH SKLONOSTI ukazuju na urođene sklonosti za delikvenciju i nasleđe u delikventnoj orijentaciji. Mada su Lombrozova početna učenja u celini osporavana. visoki i teški za prevare i falsifikate. Po njemu. što se stiče nasleđem gena i nasleđem posebnog Page | 20 .) takođe su smatrali da između fizičkog-anatomskog izgleda i moralnih osobina čoveka postoji kauzalna (uzročna) veza. menopauzom. duševno bolesni kriminalci. Drugi pristup se odnosio na shvatanje da geni. Eksner i dr. kao element hromozoma. niski i teški za napade na čoveka i seksualne zločine. 24. Iz ovih studija je utvrđeno da ukoliko su oba deteta od istih roditelja. koja je u početku potpuno ignorisala druge kriminološke činioce. poremećajima menstrualnog ciklusa i sličnim faktorima. Tako su visoki i mršavi predisponirani za ubistva i pljačke. jer istraživanja nisu pokazala ispravnost tih stavova.činilaca. imaju nasledne osobine. Lombrozo i drugi predstavnici ove teorije devijacije i delikvencije kod žena objašnjavali su biološkim procesima hormonalnih poremećaja. slučajni zločinci i zločinci iz navike. takođe delikventne orijentacije i u novoj sredini. čovek sklon kriminalitetu je ličnost niže biološke pripadnosti. čija je biografija kriminalna. kao uzročnike kriminaliteta. potencirajući posebno prostituciju. a kasnije je to sveo na 35%-40%. U svom prvom delu Lombrozo je smatrao da oko 65%-70% delikata počine rođeni zločinci. jer nagomilani problemi dovode do akumulacije asocijalnosti i dispozicije delikventnog ponašanja. Teorija socijalnog nasleđa odnosila se na nasledne osobine sa starijih generacija na mlađe. Američki profesor Hoton sa Havardskog univerziteta ističe da su biološke inferiornosti primarni uzrok zločina. Smatrajući da postoji veza između fizičkih i svojstava ljudi sklonih delikvenciji. Mnogi drugi predstavnici ovih teorija (Gasberger. Oni su želeli da dokažu da žene zbog svojih motoričkih karakteristika teže devijacijama. Suština ovih bioloških pristupa svodi se na objašnjenje da ličnost zločinca. Ova teorija je doživela ozbiljne kritike. a uzimala je u obzir samo fizički izgled delikventa. određuju i psihološka svojstva. mali za krađe i provale. pored konstitucionalnih karakteristika. Zeling u svojoj klasifikaciji delikventa razlikuje: ATIPIČNE.BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI je proistekla iz Lombrozove antripološke škole. austrijski kriminolog ZELIG je čak tu posebnu naučnu disciplinu nazvao KRIMINALNA BIOLOGIJA. Nešto kasnije je Lombrozo donekle promenio stavove i ustanovio pet tipova zločinaca: rođeni zločinac. zločinci iz strasti. Roditelji su svoje probleme iz mladosti prenosili na potomstvo što se odražava na biopsihički razvoj i ponašanje dece. MEŠOVITE I ČISTE TIPOVE KRIMINALACA.

JAKOBS je 1965 god. taj hromozomski poremećaj je glavni krivac za agresivnost i nasilje takvih osoba. a produkuju društveno abnormalno ponašanje. HOTON. negiraju teoriju o rođenom zločincu. Kritičari Page | 21 . posebno nasilnim.konstitucionalnog tipa. ŠARP I SMIT smatraju da su osobe koje pate od endokrinih poremećaja tipični urođeni zločinci. PODOLSKI smatra da što više pada nivo šećera u krvi to je veća tendencija u vršenju krivičnih dela. Ove teze posebno su bile izražene nakon otkrića viška hromozoma kod teških i višestrukih ubica Danijela Igona u Parizu i Ričarda Speka-„čudovišta iz Čikaga“ koji je ubio osam mladih bolničarki. Tako se razvila hipoteza da je višak hromozoma Y u vezi sa kriminalnim ponašanjem. Prema ovoj teoriji veliki višak hromozoma Y stvara poseban konstitucionalni tip ličnosti sklonih kriminalitetu. LANGRE.HROMOZOMSKA TEORIJA Hromozomska teorija je zasnovana na učenju da postoje poremećaji u jezgru ćelije – hromozomima-aktivne supstance ćelijskog jezgra. koja sadrži gene i nosilac je naslednih osobina. štitna. hipofiza. Predstavnici ove teorije –NIĆEFERO. muškarac XYY je manje inteligentan nego muškarac XY i pošto je više XYY muškaraca u zatvoru nego što ih je na slobodi..ENDOKRINOLOŠKA TEORIJA Endokrinološka teorija uzroke kriminaliteta objašnjava poremećajima u funkcionisanju endokrinih (tiroidna. 25. smatrajući da žlezde sa unutrašnjim lučenjem bitno utiču na psihofizički razvoj ličnosti pa se u tim poremećajima mogu tražiti svi oblici devijantnog ponašanja. PINATEL je u vezi sa tim smatrao da je abnormalna hromozomska kombinacija čak 50-60 puta veća kod delikventnih nego kod nedelikventnih grupa. 26 . sugerisao da muškarci sa XYY sindronom imaju veći stepen agresivnosti nego normalni muškarci XY. Teorija o „hromozomskom ubici“ oživela je Lombrozovu teoriju i izazvala rasprave medicinskih i kriminoloških stručnjaka. ali zato smatraju da kod određenih ličnosti postoje urođene sklonosti ka devijantnom ponašanju. Ova teorija nastala je na osnovu rezultata istraživanja sprovedenog na osuđenicima i govori o tome da se među kriminalcima znatno češće javljaju XYY kombinacija hromozoma nego u normalnoj populaciji XY. Ova shvatanja su rezultat medicinskih istraživanja. Autori ove teorije endokrini sistem uzimaju za osnovu uzroka delikvencije. a polaze od stava da su mentalni poremećaji ličnosti niska inteligencija i nagoni posledica tih poremećaja. OSNOVNE POSTAVKE HROMOZOMSKE TEORIJE SU: jedan od hiljadu muškaraca je tip hromozomske aberacije XYY. nadbubrežna i polne) žlezda. muškarac XYY je više predisponiran kriminalnom ponašanju ili bolnici za mentalno oštećene osobe nego muškarac XY.

a veza sa kriminogenim ponašanjem je više indirektna. Nićofera. nego što je neposredna posledica. poređenjem kriminaliteta „belih“. Teorija ima osnova u stavovima Lombroza. psihičkog života i ponašanja čoveka. god ZNAČAJ BIOKONSTITUCIONALNIH TEORIJA –biološke teorije su od početnih isključivih stavova vremenom evoluirale u kompromisna shvatanja. ali ne i determinacije za devijantne sklonosti. RASNA TEORIJA Najekstremniji vid bioloških pristupa u nauci zasnovan je na prvenstveno na pretpostavci da je RASNO SVOJSTVO SVAKOG OD PRIPADNIKA VIŠIH I NIŽIH RASA UROĐENO I NASLEDNO. Utisak da su mentalno retardirana lica više delikventna od ostalih su rezultat predrasuda okoline prema njima nego njihovog stvarnog ponašanja. UTICAJ NASLEĐA I RASNIH OSOBINA su se takođe pokazala apsurdnim i više ukazuju na socio-ekonomske uslove života pojedinaca. Empirijska istraživanja na zatvorenicima i njihova poređenja sa studentima i vojnicima pokazala su da su degenerativne razlike među njima neznatne. lažno bankarstvo i sl. a posebno Garofala. 27. Endokrinologija je naučna disciplina koja se bavi proučavanjem osobina i rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem i u vezi s tim temperamenta. Ova teorija kroz istoriju je zloupotrebljavana za progon Jevreja.ove teorije smatraju da poremećaj endokrinih žlezda utiču na emocionalno stanje ličnosti. etničkih grupa i „rasa“ nego na njihovu biološku predispoziciju. Page | 22 . a njeni sledbenici pokušavali su da dokažu da je ovaj narod „rasno predisponiran“ za dela falsifikovanja isprava. Ovaj teorijski pravac delikventno ponašanje vezuje pretežno za određenu rasnu pripadnost. one su teško izdržale kritičke osvrte mada se njihov doprinos nauci ne može sasvim odbaciti. U ovim pristupima polazilo se od teze da je zločin pojava u životu naroda. Uticaj činjenica biološke prirode ne mogu se negirati. Takva orijentacija je posebno bila izražena u vreme fašizma u Nemačkoj i antisemitskih pokreta u Sovjetskom Savezu od 1933 do 1945. korupciju. Lombrozova teorija „ o urođenom zločincu“ se nije održala ali je među prvima postavila pitanje ličnosti delikventa i njegovih unutrašnjih svojstava koja ga čine svesnim ili nesvesnim. manje odgovornim ili neodgovornim za postupke. ali ni prenaglašavati bez uticaja veze socijalnih i psiholoških uslova. SAVREMENA KRIMINOLOŠKA MISAO tvrdi da biološki faktori mogu činiti neke predispozicije. odgovornim. „žutih“ „crnih“ i ostalih dokažu rasni karakter „obojenih“. U savremenom shvatanju ovi pristupi imaju uporišta kod autora koji nastoje da statističkim podacima.

teorija inteligencije. nema ništa slučajnog i nenamernog. Prema psihoanalitičarima nema nehatnog delikta. pre svega potisnute seksualne sile i impulsa. memorija. motorika. Na ovim podstavkama izgrađeni su stavovi o povezanosti i kauzalitetu nagona i devijacija. postavljaju psihološke determinante. teži za uživanjem i zadovoljavanjem prvenstveno bioloških potreba i motiva. PSIHOLOŠKE TEORIJE-pojam . teorija neprilagođenosti. odnosno posledica potisnute želje u podsvesti. gde se faktori kriminaliteta tumače poremećajima odnosa funkcionalnih komponenti čovekovog života: IDA. nastaje iz podsvesti. frustraciona teorija i bihevioristička shvatanja. akcija i vreme. to je zapravo posledica socijalne reakcije koju oni tim osobinama izazivaju. Ova shvatanja polaze od teze da sve što se odvija u životu i snovima čoveka. EGA i SUPEREGA. 29. ID predstavlja nesvesni deo psihičke strukture i čini deo nagonskog bića ličnosti. Psihološke teorije polaze pre svega od psiholoških karakteristika koje determinišu ponašanje ličnosti dovodeći u vezu psihičke osobine i devijantnost. ETORE PATINI psihoanalizu tretira kao „nauku o podsvesti“. stavovi. Predstavnici ovih teorija smatraju da su uzroci delikvencije u raznim psihičkim svojstvima i osobinama ličnosti-inteligencija. već je namera potisnuta u podsvesti.HROMOZOMSKE ABERACIJE –teze da u zatvorima ima više XYY muškaraca u poređenju sa XY muškarcima kroz novija istraživanja ne dokazuju da su prvi agresivniji i nasilniji od drugih. percepcija. Veći procenat XYY muškaraca u zatvorima i posebnim bolnicama više je rezultat nekih njihovih drugih osobina kao na primer niske inteligencije. Prema psihoanalitičarima delikt je proizvod. Ovakvo stanje naziva se i „ pomračena svest“. Njegova psihička energija ili ono što FROJD naziva libidom. SUPEREGO –savest je deo psihičkih funkcija koje se odnose na moralne zahteve. 28. norme društva i socijalne motive. Na osnovama psihoanalitičkih shvatanja razvijen je poseban pravac KRIMINALNE PSIHOLOGIJE. Superego je ključna komponenta psihičke strukture Page | 23 . govor. je najaktivniji deo strukture ličnosti koji se odražava kao mišljenje. rasuđivanje. U PSIHOLOŠKE TEORIJE SPADAJU : psihoanalitička shvatanja. podela Ove teorije u prvi plan objašnjenja pojava socijalnih devijacija i delikvencije. motivi. svest. kao njegovog posebnog izraza. EGO –razum. PSIHOANALITIČKA TEORIJA-SHVATANJE PSIHOANALITIČKA SHVATANJA za polaznu osnovu imaju objašnjenja devijantnosti psihičkim stanjem ličnosti u sferi nesvesnog. odnosno posledica je događaja u ranom detinjstvu. odnosno podsvesnog. učenje. U podsvesti se sukobljavaju prikriveni motivi i želje i tu proizvode unutrašnje sukobe.

oni sxu u dinamičkom odnosu. EGO i SUPEREGO nisu strogo odeljeni jedan od drugog. bez obzira na to što mnoge studije na osuđenicima ukazuju da je njihova inteligencija ispod prosečne inteligencije nedelikventne populacije. Pomoću njih su se vršila genitička izučavanja porodičnog stabla kriminalaca kako bi se utvrdilo ima li osnova u porodičnom poreklu predaka sa niskim kojeficijentom inteligencije-IQ. TEORIJA NEPRILAGOĐENOSTI Page | 24 . a JUNG Edipovom kompleksu-skup ljubavnih i neprijateljskih osećanja koje svako dete oseća prema roditeljima. Istraživanja koja su se u početku bavila odnosom inteligencije i kriminaliteta nazivana su tzv. a razvija se na bazi organskih slabosti. a samim tim i odsustva odgovornosti za njihovo poštovanje i pridržavanje. nerazvijenih. TIPOLOGIJA DELIKVENCIJE :Neki psihoanalitičari –ALEKSANDER I STAUB. Prema ADLERU „čovek je neispisani list papira“ .delo.za razumevanje moralnog ponašanja i reguliše ponašanje ličnosti da ne izvrši ili ne planira k. u afektu ili u legitimnoj samoodbrani. a ukoliko to ipak uradi strogo ga kažnjava prekorima sredine i osećajem krivice. a pri tom se ovaj faktor uzima kao posledica niske inteligencije. TEORIJA INTELIGENCIJE U psihološkim teorijama postoji pristup koji uzroke delikvencije dovodi u vezu sa psihičkim svojstvima niske inteligencije. Druga varijanta ove teorije devijantnost dovodi u vezu sa niskom obrazovnom strukturom. „pedigre“ studijama. ŠKOLA INDIVIDUALNE PSIHOLOGIJE delikventnost pripisuje kompleksima INFERIORNOSTI. Predstavnici ove teorije smatraju da deficitarnost inteligencije dovodi do neshvatanja značaja društvenih normi od strane ličnosti. narkomani. maloumnosti. Pojedini predstavnici ove teorije smatraju da niska inteligencija i kriminal imaju nešto zajedničko. 31. ali to ne znači da je niska inteligencija uzrok kriminala. normalnih kriminalaca sa kriminalnim superegom –telesno i mentalno su zdravi. ID. ali su sa moralnim shvatanjima u sukobu sa društvenim shvatanjima. razlikuju: ZAMIŠLJENI-IMAGINARNI KRIMINALITET koji se ispoljava u vidu pretnji i EFEKTIVNI KRIMINALITET koji može biti HRONIČNI I AKCIDENTNI. Psihoanalitičar ADLER kroz koncept individualne psihologije pri objašnjenju pojave devijantnosti pridaje poseban značaj kompleksu inferiornosti. Hronični kriminalitet je posledica delovanja organskih kriminalaca koji su neuračunljiva lica-imbecili. duševno bolesni. Ovi autori smatraju da visoka inteligencija obezbeđuje neku vrstu zaštite od „upadanja“ u kriiminal za osobe koje su inače pod rizikom –na primer roditelji kriminalaci. 30. zaostalih kriminalaca i kriminalaca nesvesnih svojih postupaka-neurotici. AKCIDENTNI KRIMINALITET podrazumeva dela koja su izvršena nehatno.manje vrednosti. od kojih pate određene ličnosti. a šta će biti u budućnosti određuje mu sudbina.

Posmatrajući delikventno ponašanje modela ličnost može takvo ponašanje potpuno da usvoji iako mu je do tada bilo strano. BIHEVIORISTIČKA SHVATANJA-TEORIJA Ove teorije delikvenciju tumače kao stečeni. on je proučavao psihičke procese na osnovu objektivnog ponašanja ljudi. a one dolaze do izražaja samo kod pojedinaca koji nisu u stanju da se prilagode društvenim normama. je naučeno. Prema njima. učenje se stiče na više načina. Biheviorizam sve vrste ponašanja izvodi iz učenja. pa i emocionalna stanja. ili ličnih svojstava –invaliditet. fizički izgled i slično. Ovaj pravac se u literaturi još naziva i TEORIJOM SOCIJALNOG UČENJA po kome je delikventno ponašanje uzrokovano kao i svako drugo posredstvom tzv. naučeni oblik ponšanja. DOLARD i saradnici su 1939. raskorakom između ciljeva pojedinaca i interesa zajednice. HELI smatra da je uzrok kriminalnog ponašanja čoveka u frustracijama nastalim usled nezadovoljenih potreba u ranoj fazi detinjstva. a kao osnovni uzročnik ljudske destrukcije uzimaju društvene faktore. preko medija. OPSERVACIONOG UČENJA. god. 32.Neka psihološka shvatanja delikventno ponašanje tumače faktorima nemogućnosti prilagođavanja ličnosti u realnim socijalnim uslovima. regionalni raspored. emocionalnih promena i poremećaja u psihičkim funkcijama koje manifestuju u destruktivnim agresijama. Prema ovoj teoriji svako ponašanje uključujući i kriminalno. Predstavnici ovih teorija smatraju da se teži oblici devijantnosti-delikvencija mogu dovesti u direktnu vezu sa uzrocima frustracionih stanja. PEJDŽ smatra da uzroke kriminaliteta treba tražiti u prilagođavanju individue na njenu okolinu. niskim pragom frustracione tolerancije. kroz porodicu. Frojd polazi od pretpostavke da svaki čovek ima kriminogene dispozicije. Oni navode da frustracije mogu nastati: usled delovanja socijalnih faktora-ekonomski status. sa orijentacijom da je svako ponašanje moguće menjati vaspitanjem. FROJD smatra da se kriminal javlja upravo zbog toga što pojedinci kod kojih postoje instiktivne kriminalne tendencije ne uspevaju da se prilagode društvu. FRUSTRACIONA TEORIJA Neki psiholozi poput DOLARDA kriminalne dispozicije čoveka objašnjavaju posledicama trajnog delovanja frustracionih činilaca na ličnost u njegovom razvoju. modelovanja tj. Najznačajnije sociološke teorije su: Page | 25 . jer im nedostaje vaspitanje za to. Biheviorizam je u psihologiji zasnovao Votson. Delikventno ponašanje objašnjava se uzrocima stečenih navika ponašanja kroz UČENJE PO MODELU. učešćem u subkulturnim grupama i sl. obrazovanje. 33. Neprilagođenost kao uzrok devijantnosti tumači se na različite načine. smatraju da usled frustracija kod ličnosti dolazi do razočarenja. SOCIOLOŠKE TEORIJE Sociološke teorije predstavljaju naučna shvatanja koja pojave i događaje izučavaju i tumače sa pozicija determinacije društvenih i uže socijanih faktora. ovom teorijom objašnjavali devijantno ponašanje i ljudsku agresivnost.

god. odnosno za izvesne poremećaje društvenih odnosa i procesa u društvenoj zajednici. samoubistva i devijantnosti. TEORIJA ANOMIJE (sociološka teorija)-društvo u kome se ne zna šta ko radi TEORIJA ANATOMIJE –francuski sociolog DIRKEM uveo je koncept anatomije u svojoj knjizi „Podela rada u društvu“ 1893. Poremećaj socijalnih normi čini norme nepoštovanim. •FUNKCIONALIZAM 2. Dirkem je ovaj termin ponovo upotrebio u svom delu „Samoubistvo“ 1897. •TEORIJA SOCIJALNIH VEZA I TEORIJA SUZDRŽAVANJA. Prema Dirkemovim stavovima ANOMIJA je stanje nedostatka Page | 26 .1. stanje odsustva normi. KUTUROLOŠKE TEORIJE • • • TEORIJA PODKULTURA I KONTRAKULTURA TEORIJA KULTURNOG KONFLIKTA TEORIJA DRUŠTVENIH GRUPA TEORIJA SOCIJALNE SREDINE I SOCIJALNIH PROBLEMA U ovu grupu teorija spadaju one koje kriminalitet kao individualni čin i kriminalitet kao društvenu pojavu vide uzročno vezane za mikro sredinu i u makro sredini. jer mu nisu jasna pravila po kojima treba da se ponaša. pojedinac nije u stanju da nađe svoje mesto u društvu. On je ustanovio da su određeni društveni periodi doveli do većeg stepena anatomije i viših stopa kriminala. To dovodi do stanja nezadovoljstva. TEORIJA SOCIJANE SREDINE I SOCIJALNIH PROBLEMA. čime je objašnjavao neregularno stanje do kojeg dolazi u pojedinim društvima. TEORIJE SOCIJANOG UČENJA • • • TEORIJE IMITACIJE TEORIJA DIFERENCIJALNE ASOCIJACIJE TEORIJA DEFIRENCIJALNE IDENTIFIKACIJE 3. 34. konfliktnih odnosa i fenomena devijacija. odnosno socijalnoj sredini. nedefinisane ili nejasno formulisane. •TEORIJA ANATOMIJE. •TEORIJA SOCIJALNOG INTERAKCIZMA I ETIKECIJE. Stanje anatomije je takvo stanje po kome su norme očekivanog ponašanja odsutne. smatrajući anatomiju moralnom neregularnim stanjem.

MERTOM JE USTANOVIO PET OBLIKA INDIVIDUALNE I GRUPNE REAKCIJE a to su: individualne i grupne reakcije-socijalne adaptacije. Dirkem veruje da se u takvim društvima gubi sila društvene kontrole. On takođe smatra da svako društvo vremenom iz homogenizacije prelazi u fazu dezorganizacije. društvo je definisalo puteve i mehanizme da se ostvare društveno potrebni ciljevi posredstvom rada. da se koriste korupcijskim metodama(kriminalitet belog okovratnika). ali ono nije moglo svima da obezbedi i uslove da ostvare te ciljeve. Etikecija je prema tome oznaka društvene reakcije na kriminalnu radnju. dovode do pojave bezakonja i društvenog neprilagođavanja. haosa i nereda. Dirkem je među prvima dao definiciju kriminologije kao nauke koja izučava kažnjiva dela. Drugi značajan predstavnik ove teorije je MERTON koji anomijom smatra odsustva normativnosti ili pridržavanja normi u društvu ili društvenoj grupi. u kojima određene društvene grupe odstupaju od normalnih pravila i obrazaca ponašanja i teže delikventnom ponašanju. a bogate. jača individualizam. Ova teorija ima i drugi pristup ali se on bitno ne razlikuje i to je TEORIJA ETIKECIJE po kojoj svako delikventno ponašanje ne mora imati grupni karakter. Određeni tip društvene strukture utiče na pojedine ličnosti da odstupe od ustaljenih društvenih normi i devijantno se ponašaju. u odnosu na sredstva i ciljeve: KOMFORIZAM – prihvatanje kulture i institucionalnih vrednosti. a kriminalci su profesija koju ne diktira njihova savest. odnosi interakcije devijantnih i nedevijantnih društvenih grupa. Upravo zbog toga se pojavljuju razni nelegitimni putevi njihovog ostvarenja. TEORIJA SOCIJALNOG INTERAKCIZMA I ETIKECIJE Osnovana teza teorije socijalnog interakcizma je da su društveni odnosi. POBUNA je podređena radikalnom cilju promene vrednosti i institucija. Društveno stanje dezorganizovanosti. PODVLAČENJE –znači odbacivanje vrednosti i mogućnosti njegovog institucionalnog ostvarivanja i povlačenja obično u alkoholizam i narkomaniju. RITUALIZAM – prihvata vrednosti odbijajući mogućnost da će se one ikada dostići. to je nešto što prati izvršioca delikta. kulture. DEVIJANT PO OVOJ TEORIJI je onaj kome je ova Page | 27 . posebno u velikim gradovima. INOVACIJA – prihvatanje kulturnih vrednosti. U novije vreme ovo stanje anomije je karakteristično za zemlje tranzicije. 35. školovanja i slično. razvijaju pojave bezobzirnosti. Prema njegovom mišljenju kriminalitet je normalna društvena pojava i zbog toga je od mnogih kritikovan. Njegove teze nisu mnogi razumeli.jasnih i primenjivih društvenih normi ili sudara normi. pohlepe. da ne postoji društvo bez kriminala i da je kriminal odraz društvenog društvenog stanja. usamljenosti i izolacija. Prema njemu zločin je nužan i nema društva koje se ne suočava sa ovom pojavom. već odnosi u društvu.a on je ukazivao da je kriminalitet istorijska pojava. što neki nazivaju TEORIJOM DEZORGANIZACIJE. Prema pristalicama ove teorije društvo se deli na KONFORMISTE koja je kontrolna društvena grupa i DEVIJANTE prema kojima je usmerena društvena reakcija –preventiva i sankcije. pri čemu se delikvencija svodi na evidentiranje devijanata-etiketiranje. zbog čega se pojedinci ili društvene grupe svojim stavovima i ponašanjem nameću društvu ili grupi. Po Mertonovom mišljenju. nesigurnosti. organizacija. ali zbog ekonomske nejednakosti podstrekava siromašne slojeve da koriste nelegalne metode.

oznaka uspešno dodeljena. Unutrašnja komponenta suzdržavanja podrazumeva jak ego. Efekti spoljnog suzdržavanja su veći ukoliko je društvo postavilo razumne limite ponašanja i odgovornosti. Krajem 60 –tih godina prošlog veka američki sociolog REKLES je na sličnim principima pokušao da objasni svojom teorijom suzdržavanja kako delikvenciju tako i normalno ponašanje. HIRŠI je 1969. Svaki čovek je podložan društvenom i antidruštvenom ponašanju. Odanošću prema roditeljima potiskuju se delikventne predispozicije. Ove teorije slične su Page | 28 . OBAVEZAPREDANOST. prostitutka i slično. identifikaciji. Druga spona je OBAVEZA –predanost. Po njemu što su ove spone čvršće. a ne od moralne norme. Predstavnici ove teorije su: LEMERT I BEKER. Treći oblik socijalnih veza je UKLJUČENOST. Društveni procesi podstiču jedinku ili je odvraćaju od delikventnog ponašanja. narkoman. a ne devijantno.TEORIJA SOCIJALNIH VEZA I TEORIJA SUZDRŽAVANJA Teorija socijalnih veza ili teorija društvenih spona kako je nazivao HIRŠI za zadatak ima da objasni zašto se ljudi podruštveno ponašaju. a bliska veza sa školom.učestvovanje. god. Poslednjom tačkom ili socijalnom vezom HIRŠI smatra VERU u poštovanje zakona. Spada u socijalne teorije. Poremećaj u pojedinim elementima tog sistema dovodi do patoloških pojava kao i do kriminaliteta. pri čemu je zajednički interes izražen u zajedničkom sistemu vrednosti. koja je posebno izražena prema porodici i školi. TEORIJE SOCIJALNOG UČENJA Grupi teorija socijalnog učenja pripadaju ona shvatanja koja uzroke delikvencije nalaze u imitaciji. manje su mogućnosti delikventnog ponašanja. Spoljnim normativnim zabranama društvo kontroliše članove zajednice. nasilnik. ljudi i institucija koje ih primenjuju. Društvena reakcija na određeno ponašanje predstavlja etiketu u vidu pojma: lopov. Prva uporišna tačka socijalizacije kod HIRŠIJA je VEZA I POVEZANOST. zbog čega se ostavlja malo vremena za ponašanje koje se smatra devijantnim. što označava zaokupljenost aktivnostima u interesu zajednice. ustanovio četiri društvene spone unapređenja socijalizacije čoveka: VEZA-POVEZANOST. UKLJUČENOST –UČESTVOVANJE I VEROVANJE. FUNKCIONALIZAM Funkcionalistički pristup za polaznu opsnovu ima da je društvo skladna organska celina njegovih delova. Devijantnost po funkcionalizmu je rezultat uticaja neuspešne socijalizacije. kao i mehanizam ostvarivanja postavljenih ciljeva. visok stepen odgovornosti i visok prag frustracione tolerancije. energiju i napore u edukativnim i socijalnim naporima koje ličnost vezuju moralnim vrednostima društva. profesorom i drugovima deluje u pozitvivnom nedelikventnom ponašanju. Ova teorija polazi od toga da u društvu postoji funkcionalno jedinstvo elemenata koji mu omogućavaju skladan razvoj. razvijenu svest. Slaba veza učenika i škole podstiče delikvenciju. odnosno u podržavanju modela u društvenoj sredini. a kakvo će ono biti zavisi od društve kontrole –reda i zakona. odnosno odanost. a odnosi se na vreme. 36.

zasnivajući svoja stanovišta na osnovi imitacije. Prema njemu čovek ubija ili ne ubija zbog toga što imitira druge. Ovaj model ponašanja je sa opštim. KULTUROLOŠKA TEORIJA Kulturološke teorije su one u čijoj osnovi etiološkog definisanja problema delikvencije stoje kulturni činioci. Smatrao je da su izvršioci k. Prema njegovom mišljenju. TARDE odbacuje antropološka shvatanja o „rođenom zločincu“ . orijentacije i stavove i da ih drže svesno za pozitivne.TEORIJA PODKULTURA I KONTRAKULTURA Teorija podkultura i kontrakultura je poseban pristup koji polazi od stanovišta da i devijantne grupe imaju svoje vrednosti. 38. neformalnim pravilima koja obavezuju članove na odgovarajuće specifično ponašanje. kriminalno ponašanje se uči u interakciji (socijalno okruženje) sa drugim osobama u procesu komunikacije. diferentno od društveno vrednovanog. TEORIJA DIFERENCIJALNE IDENTIFIKACIJE Predstavnik teorije diferencijalne identifikacije je GLASER po kome je osnova devijantnog ponašanja uslovljena je identifikacijom delikvenata sa uzorima. dela osobe koje uče zanat kao i svaki drugi imitirajući uzore još od rane mladosti. primarni deo kriminalnog učenja nastaje u grupama prijatelja. ono se stiče po modelu kriminalnih motivacija.biheviorističkim shvatanjima koja su svrstana u psihološkai koja imaju dosta dodirnih tačka koje su vezane za socijalne uslove. kulturnim Page | 29 . socijalizacije i imitacije formiraju posebnu subkulturu i kontrakulturu koja je primerena vrednostima koje grupa afirmiše sa hijerarhijskim ustrojstvom . Ovo ponašanje nije nasleđeno ono se stiče učenjem iz socijalne sredine-interakcije. u toku učenja kriminalnog ponašanja uče se tehnike izvršenja k. Identifikacijom se oblikuje svest i prihvatakju modeli kriminalne orijentacije. ukazuje na društveni karakter delikvencije. Delikvencija je oblik naučenog ponašanja koja se stiče i uči u saradnji sa drugima. dela. izmišljenim ili stvarnim. Ova teorija zasnovana je na nekoliko osnovnih principa: kriminalno ponašanje se uči. TEORIJA IMITACIJE Teorija imitacije prihvata uticaj socijalne sredine na pojave delikvencije. Tarde je opisao tri zakona imitacije: zakon bliskog dodira. učenjem i druženjem sa delikventima. Pojedinac se u kriminalno ponašanje upušta u smislu da se identifikuje sa stvarnim ili izmišljenim osobama sa čije tačke gledišta njegovo kriminalno ponašanje deluje prihvatljivo. Devijantne grupe preko identifikacije. univerzalnim. zakon imitacije superiornih i zakon ubacivanja. delikventno ponašankje uzrokovano je uzajamnim uticajem pojedinaca i grupa. TEORIJA DIFERENCIJALNE ASOCIJACIJE je teorija po kojoj se uzročnost kriminaliteta nalazi u uzorcima preuzetim iz delikventnih grupa i razvio je američki sociolog SADERLAND. kao što su faktori podkultura i kontrakulturnih obrazaca ponašanja. 37.

KRIMINOGENI FAKTORI-pojam Pojam kriminogenih faktora –kriminogeni faktori predstavljaju centralno pitanje kriminalne etiologije. kulturnih vrednosti između društvenih grupa i unutar same grupe. POD KRIMINOGENIM FAKTOROM podrazumevaju se svi oni mnogobrojni činioci koji utiču na bilo koji način na pojavu kriminaliteta kao društvene pojave i kao individualnog čina. FIZIČKE I DRUŠTVENE FAKTORE. Začetnik ove teorije je američki sociolog SELIN. posebno među omladinom. koje diferencirano može biti različito. FERI razlikuje: ANTROPOLOŠKE. Kriminalitet je kao složena društvena pojava.UNUTRAŠNJE I EGZOGENE-SPOLJNE FAKTORE i to predstavlja DRUGU PODELU. biološke i socijalne prirode. u literaturi najčešće definisanim kao kriminogeni faktori. 41. TARDE je dao do sada najrasprostranjeniju podelu na: ENDOGENE. uslovi i povodi za kriminalna dela. rasne i slično. 39. koji deluju kao uzroci. socijalne. determinisan mnogobrojnim činiocima. TEORIJA KULTURNOG KONFLIKTA Teorija kulturnog konflikata kriminalitet kao društvenu pojavu objašnjava proizvodom sukoba kultura. najčešće kao posledica velikih migracija. faktore koji proizilaze iz fenomena društva-mase. verske. koji su se pretežno bavili ovim problemom. Neki ih dele na: OBJEKTIVNE. ZELIG RAZLIKUJE: PROBLEM IZVRŠENJA DELA I PROBLEM RAZVOJA LIČNOSTI. USLOVE I POVODE. 40. DUGI PRISTUP U KLASIFIKACIJI FAKTORA je njihovo razvrstavanje prema pravcu delovanja.vezane za delo ili socijalnu situaciju i SUBJEKTIVNE koje su vezane za ličnost izvršioca. Problem se javlja kod konkretnijeg određenja činilaca koji čine faktor. KRIMINALNA ANTROPOLOGIJA izučava kriminalitet kao individualnu pojavu. SADERLAND JE FAKTORE KLASIFIKOVAO NA: ISTORIJSKE I GENETIČKE. To je skup činilaca psihološke. Pri tom podrazumeva da grupe mogu biti različite: nacionalne. PRVA PODELA KRIMINOGENIH FAKTORA JE NA : UZROKE koji su najvažniji. između starosedelaca i doseljenika. U raznim gradacijama grupnog ponašanja specifično mesto imaju devijantne i delikventne grupe. a može da se ispolji i kao sukob generacija. Prema ovoj teoriji društveni odnosi se odražavaju kroz grupno ponašanje. U najopštijem smislu. njihov međusobni odnos i uslovljenost. kao pojedinačan slučaj.vrednostima. GRISPINJI SMATRA DA: KRIMINALNA SOCIOLOGIJA treba da izučava lične i društvene faktore odnosno. Page | 30 . Sukobi između društvenih grupa različitih kultura nastaju. Spada u kurtulošku teoriju. TEORIJA DRUŠTVENIH GRUPA Teorija društvenih grupa objašnjava pojave kriminaliteta i drugih vidova socijalnih devijacija kao grupno ponašanje. kao što je faktorska teorija. Vremenom su se u literaturi pojavili i neki teorijski pravci. TREĆA PODELA POLAZI MANIFESTACIJA FAKTORA U VREMENU. Posledice ove vrednosti sukoba dele se na: PRIMARNE-nastale iz sukoba vrednosti između grupa i SEKUNDARNE koje su nastale iz sukoba vrednosti unutar grupe. u čemu neki teoretičari nalaze osnov za delikventno ponašanje.

najčešće povezan sa unutrašnjim svojstvima. 42. Pod faktorima uzročnosti uzimaju se objektivno merljivi elementi sa egzaktnim dovođenjem u vezu sa posledicama pojedinih oblika kriminaliteta. Prema BERGANU uzrok je stalan i odlučujući uslov neke pojave. PREMA TOJ DEFINICIJI „UZROK JE NEOPHODAN USLOV BEZ KOGA SE ODREĐENA POJAVA NE BI MANIFESTOVALA“.FAKTORSKA TEORIJA POJAVLJUJE SE U DVE VARIJANTE: MONISTIČKA-polazi od toga da je jedan faktor uzročnik jedne pojave i PLURALISTIČKI kriminalitet je uslovljen faktorima biološkog. uslovi. nema posledice koja nema svoju vezu sa nekim od predhodnih činilacauzroka. Činjenica je da nema pojave bez uzroka.UZROCI KRIMINALNOG PONAŠANJA O pitanjima uzročnosti kriminalnog ponašanja možemo sresti još u raspravama Platona i Aristotela. psihološkog i socijalnog karaktera. Bez utvrđivanja tih prethodnih činilaca. SUBJEKTIVNIH I OBJEKTIVNIH: POSREDNIH I NEPOSREDNIH FAKTORA. uzrok proizvodi posledicu i neophodno joj prethodi. kao i faktori vezani za subjektivna svojstva ličnosti. OSNOVNA PODELA KRIMINOGENIH FAKTORA: (biološki) i stečeni (psihološki) I SOCIJALNI FAKTORI. FAKTORI LIČNOSTI-urođeni 43.VRSTE KRIMINOGENIH FAKTORA Kriminalitet se može posmatrati samo u sklopu: OPŠTIH I POSEBNIH. pojava alkoholizma i narkomanije. ali su ipak obe teorije jednostrane i nepotpune. te veze. porodične prilike. veoma se teško uočavaju razlike i nijanse među njima. Ovaj drugi pravac je šire prihvaćen u kriminologiji. Kriminolozi su pretežno saglasni da postoje: OBJEKTIVNI I SUBJEKTIVNI UZROCI KRIMINALITETA i to su razgraničenja veoma jasna. prilikom podele na NEPOSREDNE I POSREDNE UZROKE. od kojih III kongres posebno. socijalni i kulturni sukobi. To mogu biti ČINIOCI SOCIJALNOG I LIČNOG KARAKTERA: materijalno stanje. Problem u kriminologiji je u tome što iz mnoštva činilaca koji uslovljavaju delikt treba izdvojiti stvarni uzrok. Napredak nauke doveo je do diferenciranja kriminogenih faktora na neposredne uzroke. Page | 31 . motivi. Njihova veza je uslovljena jer je delikventno ponašanje uticaj socijalnih faktora. UZROČNOST je ODLUČUJUĆI FAKTOR odnosno objektivna i kauzalna veza između nekog stanja i posledica. Prema HETINGU uzrok je ona sila koja svojim delovanjem određuje pojavljivanje nove sile. uslove i povode za kriminalno ponašanje. Definisanjem ovih pojmova bavili su se i međunarodni kriminalni kongresi. kriminalitet se ne može objasniti. kriza razdoblja. Do kriminalne radnje ne dovode samo uzroci već i drugi činioci. povodi. Međutim.

47. 44. ciljevima. POVODI su dodatni uslov za nastanak pojave. To su one činjenice koje pri postojanju uzroka i uslova čine podsticaj. USLOVI SU ČINIOCI KOJI U IZVESNOM SMISLU. najefikasniji način i sredstvo i sl). do POSLEDICA DELIKATA neposredno postoji POVOD.Sudeći po tome kriminalitet je pojava koja se javlja kao posledica delovanja mnogobrojnih uzroka: biološke. vremenske prilike. neadekvatne sudske sankcije.dodatni stimulans. U najopštijem smislu u uslove spadaju: neefikasnost organa krivičnog gonjenja. Subjekt izvršenja krivičnog dela je uvek čovek sa nekim svojim trajnim karakterom ili trenutnim osećanjem. Između ta dva elementa postoji čitav niz uticajnih okolnosti koje nazivamo kriminogenim uslovima. i interesima koji su obično definisani predispozicijama. motivima. Još složeniji problem nastaje kada je u pitanju termin Page | 32 . USLOVI I POVODI KAO KRIMINOGENI FAKTORI-uslovi kriminalnog ponašanja Kriminalni delikt je složena pojava da bi se mogla objasniti samo uzrokom i posledicom. MILAN MILUTINOVIĆ uzroke deli na : OPŠTE. Uzroci i uslovi su odlučujući činioci uticaja za nastanak pojave. Svaki čovek se prirodno rađa sa sopstvenim biopsihičkim faktorima i ne postoji opšte prihvaćena definicija ličnosti. a posebno ne njihovi izvršioci –ličnost delikventa. način i sredstva izvršenja krivičnog dela (najpogodnije mesto. raspolaganje sredstvima za izvršenje krivičnih radnji i sl. OBLIKUJU POSLEDICU.koji su zajednički za kriminalitet u celini i POSEBNE. Najšešće zavisi od ličnosti izvršioca. motivima.karakterističan za pojedine njegove oblike. Spoljni faktori. Oni omogućavaju lakše izvršenje kriminalne radnje. za shvatanje kriminaliteta bitni su i unutrašnji subjektivno-endogeni faktori. Uslovi se pojavljuju kao DOPUNSKI FAKTOR koji podstrekava. ALI NISU U MOGUĆNOSTI I DA JE PROIZVEDU. poznavanje nekih veština.POVODI KRIMINALNOG PONAŠANJA Iza UZROKA uz određeni uslov. iako odlučujući nisu dovoljni da se može objasniti pojava ili pojedini oblici kriminaliteta. 45. sociogenih-objektivnih faktora . vreme. 46. omogućava ili olakšava vrstu deliktnog ponašanja. doba dana. nedovoljna organizacija i zaštita imovine.DELIKVENTNA LIČNOST-pojam Kada je delikventna ličnost u pitanju tu je subjekt delikta uvek čovek sa nekim svojim trajnim karakterom ili trenutnim osećanjem. FAKTORI LIČNOSTI Pored spoljašnjih. koje su uobičajeno definisane predispozicijama ličnosti. Međutim za izazvanu pojavu potreban je i dodatni faktor-povod. ciljevima i interesima. psihološke i socijalne prirode. Mogu se odnositi na mesto. za odluku.

biološki abnormalna. OPASNO STANJE DELIKVENTNE LIČNOSTI Fuko podseća u vezi sa opasnim stanjem delikventne ličnosti da je nauka od samog početka razvoja pribegavala izučavanju zločinaca. bilo konstitucionalnih specifičnosti. PREMA SAVREMENIM SHVATANJIMA ličnost delikventa čine posebnosti ili neki drugi elementi biološke. posebno kriminalne etiologije je da li postoji tazlika između delikventne i nedilkventne ličnosti? Po tom pitanju dominaruja dva shvatanja: PRVO polazi od toga da ne postoje nikakve biološke i psihološke razlike između delikvenata i nedelikvenata. bilo rasnih predispozicija. psihopatološke i društvene determinacije. koja ima nizak prag frustracione tolerancije. genetskih predispozicija i urođenih sklonosti. endokrinih i hromozomskih aberacija. Vrlo često je delikventna ličnost definisana poremećajima duševnog stanja i nervnog sistema.DELIKVENTNA LIČNOST. PRISTUPI PSIHOLOŠKE ORIJENTACIJE delikventnu ličnost vide kao osobu koja je ispod prosečene inteligencije. Opasno stanje je latentno stanje sklonosti kriminalne ličnosti ka vršenju krivičnih dela. PINATEL polazi od shvatanja da se ono manifestuje u dva oblika: HRONIČNO I IMANENTNO. Pinatel HRONIČNIM opasnim stanjem smatra čvrsto i postojano stanje karakteristično za formiranu kriminalnu ličnost kojim se povremeno stimuliše volja permanentne kriminalne karijere. pretežno shvatanje polazi od stavova da je delikventna ličnost devijantna. i njim je Page | 33 . kroz koju prolaze svi prestupnici neposredno pre prelaska na delo. DRUGO. To je pojam iz savremene kliničke kriminologije. psihološke. IMANENTNO opasno stanje definiše pojmom tzv. Fuko je postavio pitanje: Postoje li individue koje su urođeno opasne? Na osnovu kojih znakova se one mogu prepoznati i kako bi trebalo reagovati na njihovo prisustvo?. opšteg opasnog stanja kako ga je ustanovio DE GREF u smislu krize ili grozničavog stanja. bihevioristi kao ličnosti koje su formirane u procesu socijalnog učenja. TEMIBILITET je kriminalna sposobnost kao element opasnog stanja ličnosti. Na VII kongresu kriminologa u Madridu 1970 godine definitivno je uveden pojam KRIMINALNA LIČNOST. Centralno pitanje kriminologije. Naučna istraživanja koja su vezana za biološke pristupe delikventnu osobu vide kao ličnost koja ima specifične telesne degenerativne karakteristike. TEORIJE KRIMINALNE LIČNOSTI izložio je francuski kriminolog PINATEL. 48. preko zločina i iznad njega što se opravdavalo dvostrukim interesom. Ovaj pojam prvobitno je uveo GAROFALO 1878. što bi značilo da delikventna ličnost kao takva i ne postoji. osoba poremećene psihičke strukture. Prva naučna shvatanja i pokušaj studioznog izučavanja delikventne ličnosti vezuju se za antropološku školu i Lombroza. PRVE IDEJE O DELIKVENTU-zločincu datiraju od antičkih mislilaca. individualna psihologija ih vidi kao osobe koje su iskompleksirane. psihoanalitičari ih vide kao osobe sa poremećenim nagonima.

prilagodljivost vrlo slaba to je ozbiljno opasno stanje.KLINIČKE METODE U DIJAGNOSTICI KRIMINALNE LIČNOSTI Klinični ili naučni metodi u dijagnostici kriminalne ličnosti zasnovani su na određenim saznanjima: a) kriminološke ekspertize i socijalne anamneze. marginalni slučaj opasnog stanja i c. 49. prilagođenost veoma niska i to je najviši stepen opasnog stanja. prilagodljivost veoma visoka to je lakši stepen opasnog stanja. c. slab biološki uticaj sa slabim društvenim uticajem to je epizodni slučaj opasnog stanja. KRIMINOLOŠKA DIJAGNOZA OPASNOG STANJA MOŽE IMATI SLEDEĆE FORME: a. b. kriminalna sposobnost veoma jaka. b. kriminalna sposobnost vrlo slaba.označio postojanu i aktivnu izopačenost prestupnika i količinu zla od koga možemo strahovati. Page | 34 . b) kriminološke dijagnoze i c) kriminološke prognoze koja se odnosi na pojedinačne slučajeve veštačenja optuženih ili osuđenih lica u naučnom postupku opservacije i ispitivanja ličnosti. kriminalna sposobnost jaka. PREMA PINATELU. kriminalna sposobnost mala. jak biološki uticaj u kombinaciji sa jakim društvenim uticajem i to predstavlja hronično opasno stanje. jak biološki uticaj sa slabim društvenim uticajem to je granični. to predstavlja njegovu kriminološku sposobnost. prilagodljivost vrlo slaba i to je srednje opasno Pinatel razlikuje i nadopunu etiološke dijagnoze koja može imati sledeće forme: a. (bitno. stanje i d. dobro naučiti).

Nju obavlja grupa stručnjaka specijalista iz pojedinih oblasti –psiholozi. socijalni radnici. Ova metoda je veoma važna i primenjiva kod: utvrđivanja uračunljivosti. sa slabom kontrolom Page | 35 . BIOLOŠKI KRIMINOGENI FAKTORI Biološki faktori predstavljaju kriminogene činioce koji su definisani prvenstveno u kriminološkim teorijama biološke i antropološke orijentacije. stepena odgovornosti. Ona se radi na osnovu kriminološke ekspertize za potrebe: određivanja krivične sankcije optuženom i tretmana resocijalizacije u odgovarajućim kazneno-popravnim ustanovama. KRIMINOLOŠKA PROGNOZA je treća faza u proučavanju ličnosti osuđenika koja podrazumeva predviđanja budućeg ponašanja delikventa. Takva stanja su uzrok nepravilnog razvoja ličnosti što dovodi do stepena psihičke nezrelosti. urođeni faktori i antropološki faktori. U prvu grupu spadaju maloletna lica sa poremećajima u smislu bolesti ili povreda. Najpotpunija kriminološka prognoza je ona koja je izvedena kliničkim postupkom. Kriminološka ekspertiza se radi na osnovu: a) a) mediko-psihološkog ispitivanja i b) socijalne anamneze. Organske poremećaje čine patogene promene u psihosomatskom sistemu. 50. nasleđe. U biološke faktore spadaju: organske determinante. individualizacije kazne i tretmana rehabilitacije i prevencije. Tu su u pitanju endogeni faktori koji se u nekim teorijama smatraju bitnim uzročnicima kriminaliteta. KRIMINOLOŠKA DIJAGNOZA se radi na osnovu kriminološke ekspertize. stepena društvene neprilagođenosti i dijagnoze opasnog stanja koje se dobija sintezom dva predhodna postupka. za potrebe sudijskog postupka ili prevaspitanja. a socijalna anamneza se odnosi na sagledavanje i objašnjenje uticaja ekonomskih. koje su nastale u toku rođenja ili ranoj mladosti. koje su nastale kao posledica anomalija u fiziološkim funkcijama organizma ili negativnim spoljnim uticajima.KRIMINOLOŠKA EKSPERTIZA je naučna metoda ispitivanja ličnosti delikvenata radi procenjivanja budućeg ponašanja. U antropološkoj teoriji organske determinante se tretiraju kao konstitucionalne anomalije. Mediko-psihološko izučavanje odnosi se na izučavanje ličnosti. psihijatri. socijalnih i porodičnih prilika na ličnost. određivanja adekvatne sankcije i tretmana za resocijalizaciju. a u pitanju je klinička metoda utvrđivanja stepena opasnosti delikventa. Kriminološka dijagnoza se odvija kroz tri faze: utvrđivanje kriminalne sposobnosti ili temibiliteta. 51. ORGANSKE DETERMINANTE KAO KRIMINOGENI FAKTORI ORGANSKE DETERMINANTE su kriminogeni faktori koji su uslovljeni organskim poremećajima.

a spoljašnji izgled nezavisno od genetskog sastava ličnosti zove se FENOTIP. Može se zaključiti da je uticaj nasleđa na ljudsko ponašanje pa i delikventno ponašanje veoma značajno. 52. Kombinacija gena jednog roditelja sa genima drugog roditelja zove se GENOTIP. 53. U savremenim uslovima ona je osporavana i svodi se na istraživanja koja se vrše : na primerima blizanaca i u oblasti genetskih svojstava predaka i potomaka delikventnih porodica. Poslednjih godina nasleđe predstavlja preokupaciju nauke. ANTROPOLOŠKI FAKTORI ANTROPOLOŠKI FAKTORI su jedan od tipova kriminogenih svojstava ličnosti. genima. Kriminolozi druge polovine 19-og veka većinom su priznavali TEORIJU NASLEĐA kao naučno validnu. Na osnovu novih istraživanja jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca došlo se do zaključaka koji ukazuju na znatan uticaj na svaku od dimenzija psihopatologije kao i da se većina jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca ponašaju pod uticajem genetske uslovljenosti. ribonukleinskim kiselinama – DNK. etničku celinu i ljudsku vrstu. Po biologističkim shvatanjima Morela. koji ih čine potencijalnim delikventima. Teorije koje prihvataju postojanje takvog tipa polaze od bioloških karakterističnih abnormalnosti ili psihičkih poremećaja. Sve aktuelnija je teza da geni utiču na ljudsko ponašanje. NASLEĐE KAO KRIMINOGENI FAKTOR NASLEĐE po opštem značenjem predstavlja prenošenje osobina živih bića sa predaka na potomstvo. niske frustracije i afektivne tolerancije. a često i presudno. zaraze.UROĐENI FAKTORI UROĐENI FAKTORI su vrsta subjektivnih svojstava ličnosti kriminogenih značaja koji su delom biološke. GENETSKO NASLEĐE SE ODNOSI NA: pojedinca. 54.impulsa. ali ne sasvim i teoriju o urođenim sklonostima. a delom psihološke karakteristike u tipologiji delikvenata. posebnih biokonstitucionalnih karakteristika. U ovu grupu spadaju i slučajevi posledica genetskih svojstava poremećaja u funkcionisanju endokrinih žlezda ili zakasnelog puberteta. Za kriminologiju je bitno genetsko nasleđe koje se ispoljava u biološkim karakteristikama definisanim u: hromozomima. Pored ovog veoma je značajan uticaj okoline koji u skoro polovini slučajeva ima presudan uticaj. delikvent je ličnost karakterističnih urođenih svojstava mentalne i antropološke degeneracije. U nauci su podeljena mišljenja da li postoji tip delikventne ličnosti sa urođenim svojstvima. Savremena naučna misao eliminisala je vrednost bioloških teorija o tipu urođenog zločinca. FERI je antropološke faktore podelio u tri grupe: Page | 36 . zagađenosti okoline ili fizičkim traumama. plitkosti osećanja. U drugu grupu spadaju promene nastale usled bolesti.

pola. ljubav prema nečemu. 56. kulturne i druge navike. deluju kumulativno i nije ih moguće odvojeno posmatrati. mozga i slično. PSIHOSTRUKTURA SLUČAJNIH KRIVACA NI MALO SE NE RAZLIKUJE OD POPULACIJE NEDELIKVENATA. Sklonost kod čoveka pod uticajem istih uslova ima za posledicu iste odgovore odnosno stvara naviku. emocija. a samim tim i navike. U slučajevima odgovarajućih društvenih uslova i vaspitnih faktora uticaja kroz porodicu. naklonost. Suprotno će se dogoditi ukoliko izostane proces socijalizacije jer će tada negativni uticaji uticati da se kod ličnosti razviju kriminalne sklonosti.a) organsku konstituciju čoveka –sve organske anomalije i telesne osobine-anomalije lobanje. kao posledica određženih karakternih crta ličnosti.PSIHOSTRUKTURA I DELIKVENCIJA Psihičku strukturu čini organizacija psihičkih osobina ličnosti. Važnost psiholoških faktora je u tome što je svaka individua različito reaguje na spoljne podsticaje. KRIMINALNE PSIHOZE jer nijedan od faktora psihostrukture ličnosti kod delikvenata nije nepoznat i u nedelikventnoj populaciji. inteligenciji. teperamenta i emocija. građansko stanje. b) psihičku konstituciju –sve devijacije inteligencije.SKLONOSTI I NAVIKE KAO KRIMINALNA DISPOZICIJA SKLONOST kao kriminalna dispozicija u opštem smislu je nagonska reakcija. ali se crte pod uticajem socioloških faktora i procesa socijalizacije vremenom pretvaraju u moralne. Page | 37 . osećaja i c) lična svojstva –biološki uslovi rase. obrazovanje i vaspitanje. Sklonosti u psihološkom smislu mogu biti tendencije urođene prirode. Mnogobrojni pokušaji posebno u starijoj literaturi nisu došli do dokaza o postojanju tzv. doba. Sklonost je faktor uzročnosti u smislu urođene dispozicije ili stečene navike ka kriminalnom ponašanju. 55. antisocijalnih i delikventnih ponašanja. školu i okolinu te predispozicije ma koliko bile intenzivne ne moraju se pretvoriti u kriminalne sklonosti. Istraživači razlišitih stručnih profila su u više slučajeva pokušavali da dovedu u vezu određena psihička svojstva i delikvenciju. Savremena nauka je odbacivala ova shvatanja jer nije došla do jedinstvenog psihološkog tipa delikvenata. Reagovanja mogu biti u granicama društveno prihvatljivih. Ovi faktori su teže merljivi. ali i asocijalnih. Psihostruktura deluje kao celina uzajamnih uticaja i uslovljavaju različita reagovanja ličnosti na spoljne nadražaje. Različita reagovanja ljudi u odnosu na iste socijalne uslove posledica su pored ostalog i različite psihološke strukture ličnosti koja te uslove na različite načine doživljava. emocijama. oni su individualna obeležja ličnosti koji se manifestuju u karakteru. motivima i drugim svojstvima ličnosti. PSIHOLOŠKI FAKTORI Psihološki faktori su subjektivni faktori u psihološkom smislu.

sklona konfliktima i rešavanju sporova nasiljem i silom. seksualnih i imovinskih delikata. energičnost i dr. 58. sebičnosti. impulsivnosti. smatraju se sklonim delikventnosti. a koji će uticaj na određenu ličnost preovladati zavisi od njegove psihostrukture. Procenjivanje karaktera je od značaja kako sa kriminološkog tako i sa krivičnopravnog aspekta. Sklonost ka delikventnom ponašanju imaju oni karakteri sa crtama ličnosti koji nisu u stanju dovoljne otpornosti prema spoljnim. Ličnosti kod kojih postoji uska veza između psihološke strukture i delikta. Tu su u pitanju osobe NEGATIVNIH KARAKTERNIH CRTA : agresivnosti. Agresivnost je urođeno svojstvo čoveka. malicioznoznosti. veoma bliska agresivnosti. nasrtljiva osoba. Manifestuje se antisocijalnim poremećajima ličnosti koja poseduje neurotična svojstva Druga karakteristična patogena crta ličnosti. koje ga bitno i trajno od rođenja. 57. hrabrosti. NEGATIVNE CRTE AGRESIVNE LIČNOSTI SU: u pitanju je netolerantna. obuhvata i voljne osobine-doslednost.KARAKTER I KRIMINALNE PREDISPOZICIJE Sklonost za vršenje kriminalnih radnji mnogi vezuju za karakter. odlikuju i razlikuju od drugih. Upravo zato su sklonosti i navike najizraženije kod delikvenata nasilja. tendencija da se silom ili drugim oblicima fizičke i psihičke prinude rešavaju konflikti sa drugim ili sa sobom (autoagresija). je IMPULSIVNOST. IMPULISOVNOST predstavlja sklonost afektivnim. skromnosti. nerazumnim i neobuzdanim postupcima. egzogenim činiocima i podležu uticajima tih faktora ili sredine u delikventnom smeru. odnosno prirodu i narav ličnosti. kukavičluka i slično.Ukoliko je intenzivitet kriminalne sklonosti tzv-temibilitet jači. akcidentnog kriminaliteta. usiljenim.AGRESIVNOST I KRIMINALNA SKLONOST U najznačajnije patološke crte karaktera spada AGRESIVNOST. doslednost i slično. volje i mogućnosti kontrole. Ličnosti na čije osobine jači uticaj imaju negativni faktori ispoljavaju razne oblike delikventnog ili devijantnog ponašanja. većim delom su nezavisni od svesti. Karakter osim moralnih osobina-poštenja. a u teorijskom smislu je sklonost nasrtljivosti. seksualnih delikata i samoubistva. savesnosti. Osoba koja je sklona agresivnosti u teoriji se označava kao agresivna ličnost. Svaka ličnost je svakodnevno pod dejstvom pozitivnih i negativnih uticaja. dakle tamo gde je pojava povrata najizraženija. Impulsivnost Page | 38 . osobe deprimirane prirode i dr. Agresivnost se smatra dispozicijom delikventnosti kod povratnika i profesionalnih kriminalaca. Svrstava se u uzroke težih oblika socijalne destrukcije. egoizma. Osobine sklonista i navika karakteristični su za delikventne recidiviste. posebno pri utvrđivanju motiva delikventnog ponašanja. KARAKTER JE kompleks ličnih osobina. sklonosti ka određenoj vrsti raspoloženja i ponašanja čoveka-preduzimljivost. bezazleni socijalni podsticaji dovešće do prestupničke reakcije i obratno. upornost. odlučnost. pojava delikata nasilja.

neodgovorno. stavlja u centar pažnje sebe i svoje interese. autoritarne. DEPRIVACIONI FAKTORI DELIKVENCIJE DEPRIVACIJA predstavlja jednu od osobina ličnosti koja je u osnovi čini asocijalnom i u većoj ili manjoj meri devijantnom. EGOIZAM se ispoljava kod čoveka u samoživosti. Sujetna osoba zbog emocionalne i socijalne nezrelosti kroz život reaguje primitivno. U opštem smislu malicioznost se manifestuje kao podmuklost. Razlozi za ovakve postupke za okolinu nisu poznati i neobjašnjivi su pa se kao takvi tumače kao obest.EGOIZAM I EGOCENTRIČNOST KAO KRIMINALNE PREDISPOZICIJE EGOIZAM I EGOCENTRIČNOST KAO KRIMINALNE PREDISPOZICIJE su takođe negativne karakterne osobine i svojstva ličnosti koja mogu imati kriminogeno svojstvo. svađama. Kada su u pitanju deprivacije najčešće se radi o SOCIJALNOJ DEPRIVACIJI koja isključivo nastaje usled isključenja čoveka iz društvenih odnosa. uvredama i drugim vidovima fizičkog nasilja. tučama. Osobe koje poseduju ova svojstva sklone su da bez ličnog interesa. smišljaju i čine podmukle radnje kako bi drugima naneli štetu. U opštem značenju deprivacija predstavlja lišavanje ili gubitak Page | 39 .predstavlja posledicu nekontrolisanog delovanja instinkta. motivacionoj orijentaciji usmerenoj prvenstveno prema sebi. sklonost čoveka da svojim ponašanjem u sredini. a kao kriminogeni faktor u najsnažnije motivacione determinante. sklone su naglim postupcima i agresiji. sujetan je i osetljiv.MALICIOZNOST I KRIMINALNA SKLONOST MALICIOZNOST čini jednu od bitnih delikventnih tendencija u karakteru ličnosti. sujeta. Osoba takvog karaktera u ponašanju rukovođena je sopstvenim interesima. pakost i destrukcija radi destrukcije. Impulisivne osobe su razdražljive. zluradost i pakost. Egoizam spada u karakterne osobine velikog broja delikvenata. 59. Egocentrik ima iskrivljenu sliku o sopstvenoj veličini. Ove osobine mogu biti urođene ali se mogu i sticati pod uticajem socijalnih uslova. sklon je sukobima o tome kako njegovu ličnost vrednuju drugi. bezosećajnosti i rigidnosti. sebičnošću i neosećajnošću za druge. odnosno superiornosti IDa nad EGOM i SUPEREGOM. Maliciozne osobe poseduju crte egoizma i egocentričnosti. 60. podle i despotske naravi. Takve ličnosti u izvršenju delikta nasilja imaju osvetnički sindrom. Egocentrične ličnosti su nestrpljive. Takva ličnost je prinuđena da se odriče ustaljenih običaja ponašanja i postaje podložna pritiscima raznih neformalnih grupa. netolerantne. što je karakteristično za decu odraslu po domovima ili one koji su bili osuđivani. povlači se u sebe i počinje da neprestano biva u sukobu sa strogim n ormama zatvorskog režima života i autonomnih kriminalnih grupa. U osnovi malicioznosti nalazi se crta zavisti koja povremeno prelazi u osećanje mržnje. mogu biti veoma surove u postupcima iživljavanja na žrtvi. dvolične. EGOCENTRIČNOST je karakterna crta i asocijalna osobina ljudi. nerazumno i nesvesno i vremenom postaje potpun rob svog velikog EGA. To sve utiče da se osuđenik lišava statusa slobodne ličnosti.

oni su osobe koji imaju nagle i snažne reakcije. Delikventno ponašanje uslovljeno deprivacijom javlja se kao neposredna posledica nagomilanih frustracija čije pražnjenje može izazvati kompezacione reakcije koje su izražene u nekom kriminalnom ili drugom devijantnom aktu. mogućnosti sticanja materijalnih dobara. OSNOVNI OBLICI DEPRIVACIJE JAVLJAJU SE u vidu deprivacije slobode. hetroseksualnih odnosa. emocionalno najstabilniji i najotporniji frustracionim izazovima i uticaju okoline na kriminalnu reakciju. lako se uzbuđuju. razumevanja i prosuđivanja postojećih i snalaženja u novim situacijama. zadovoljavanja duhovnih i kulturnih potreba. agresiji. fiksacijama i slično. brzinu. Sangvinik brzo reaguje ali mu osećanja nisu jaka i ne traju dugo. koeficijentom inteligencije IQ.INTELIGENCIJA I KRIMINALNA ORIJENTACIJA INTELIGENCIJA u najopštijem smislu podrazumeva bistrinu uma. eksplozivni su u reakcijama. Brzo prelazi iz lošeg u dobro raspoloženje.TEMPERAMENT i kriminalitet Temperament je pretežno urođena osobina ličnosti koji označava emocionalni način reagovanja pojedinaca. UZROKE DEPRAVACIJE treba tražiti u društvenoj degradaciji . FLEGMATIČKI I MELANHOLIČKI. Najskloniji devijantnom ponašanju su KOLERICI. osećaju odbačenosti društvene sredine i nemogućnosti ostvarenja motiva i potreba stanja koja su tipična za osuđena lica. vrlo brzo formiraju mišljenje i donose odluke.  IQ od 25-50 su imbecili. FLEGMATICI su najodmereniji. Kolerici se brzo odlučuju na akciju i veoma često se uzbuđuju. Frustracione reakcije se obično manifestuju u negativnom smeru koji je u formi razdražljivosti. sigurnosti. MELANHOLIK retko reaguje. SKALA KOEFICIJENTA INTELIGENCIJE JE :  IQ ispod 25 je idiotija. regresiji. 61. emocije su im visokog intenziteta. a razvoj inteligencije dostiže se do 16-te godine. Podležu uticaju okoline i podsticanju na nerazumne postupke. 62. Po HIPOKRATU I GALENU postoji četiri tipa temperamenta: KOLERIČKI. emocionalno su osetljivi. netrpeljivosti. podložni su neurotičnim promenama. SANGVINIČKI. Page | 40 . snagu i trajanje osečanja. a kada reaguje onda su osećanja vrlo intenzivna i dugo traju. SANGVINICI su osobe kod kojih preovlađuju osećanja nad razumom.saržaja ili draži koje su nužne za zadovoljenje potreba. skloni su afektnim reakcijama i agresivnom ponašanju. U psihologiji se podrazumeva pod ovim pojmom imaju na umu kapaciteti i sposobnost samostalnog mišljenja. kao i vrstu dominantnog emocionalnog tonaprijatnost ili neprijatnost. Inteligencija se meri tzv. a obično je vedar.

dela –privredni kriminalitet. škola ili socijalna sredina. a ono dalje ima za posledicu nedostatak stručnosti i nemogućnosti zapošljavanja i probleme materijalne egzistencije. sporije shvataju i prihvataju pravne i druge vrste društvenih zabrana. Posebni faktori se ispoljavaju u lancu socijalnih činilaca uticaja. Mnogobrojna istraživanja su pokazala da je prosečni IQ kriminalca između 90-93.faktor porodica. a Page | 41 .  IQ od 70-80 je mentalna zaostalost. ljudske reakcije u vidu afekata. uzbuđena strana organizma. ISPODPROSEČNA INTELIGENCIJA neposredno utiče na otežan proces socijalizacije – vaspitne forme. Nekada su prisutne emocionalne blokade. terorizam.ličnosti u bilo kojoj formi da se ona odvija. Time se teže usvajaju moralne norme sredine. U KRIMINOLOGIJI SE STANJE EMOCIJA OBJAŠNJAVAJU NESTABILNOSTI LIČNOSTI U PONAŠANJU. kompjuterski kriminalitet.  IQ od 90-110 je prosečna inteligencija.  IQ od 120-140 su izuzetno obdareni. dok nekriminalna populacija ima prosečnu inteligenciju 100 IQ. uzrujanosti. Inteligencija u nekim slučajevima ima neposredni. osetljivost čoveka. IQ od 50 -70 je debilnost. deliktima nužde. posebno krivičnim delima krađe. UTICAJ IZNADPROSEČNE INTELIGENCIJE u nekim slučajevima pojavljuje se kao uslov izvršenja k.KRIMINOGENI ZNAČAJ EMOCIJA Emocije se doživljavaju kao subjektivni doživljaj prema stvarima. To se na kraju dovodi u vezu sa tzv. Ovakve osobe su sposobnije da prikriju vršenje i tragove izvršenja krivičnih dela. U opštem smislu emocije čine osećanja. događajima i ličnim postupcima. U krivično pravnom smislu se odražava na upravljanje postupcima i shvatanje njihovih posledica.  IQ od 110-120 je visoka inteligencija. a u drugim posredni uticaj na delikventno ponašanje. pa je upravo zato veoma visok procenat ovih lica u imovinskim deliktima. Ispodprosečna inteligencija utiče na sporo i otežano obrazovanje. raspoloženja i strasti na neko zbivanje.  IQ od 80-90 je ispod prosečne inteligencije. ljudima. 63 .  IQ preko 140 su genijalne ličnosti.

a nekada u sticaju i više motiva. činjenica je da su psihički poremećaji. opažanja. Motivi su racionalni postupci i ni jedno ljudsko ponašanje. MOTIVACIONI FAKTORI DELIKVENCIJE Motivi u sistematizaciji kriminogenih faktora zauzimaju značajno mesto subjektivnih činilaca uzročnosti delikvencije. na primer uz ljubomoru i uvreda ili osveta i slično. motiv može biti privilegovana okolnost ili kvalifikatorno obeležje krivičnog dela. SNOP MOTIVA. Samo kriminalno ponašanje je emocionalno obojeno. VODINELIĆ smatra da na kriminogeno ponašanje utiče više tzv. izuzev kod duševnih bolesnika i nesvesnog nehata. a u nekim ne a da za posledicu imaju krivično delo. U nekim slučajevima motivi su čisto kriminalni. dela motivisana je nekim ciljem i interesom. pod određenim socijalnim uslovima. oštećenom i žrtvi. Delikvencija dece i maloletnika se najvećim delom vezuje za faktore emotivnih poremećaja. U sudskoj praksi zločini bez motiva koje su veštaci iskazali postali su veoma važan problem u krivičnom postupku utvrđivanja odgovornosti. NEUROTSKE POREMEĆAJE I POREMEĆAJE LIČNOSTI. on je taj koji želi da se taj cilj ostvari izvršenjem k. Motivi su svesne pobude koje ličnost. utiču na devijantno ponašanje ili teže oblike delikventnog ponašanja ličnosti. pamćenja. Nekada kriminalnom aktom može predhoditi jedan. odnos s njom i životni stav (predstava i osećanja). Svaka faza izvršenja k. nije izvan izvesnog motiva i cilja. mišljenja. Prema njemu. delom neposredno ili pretežno posredno. dela. Posebnu vrstu psihopatoloških faktora čine teži defekti psihičkih funkcija u sferi: svesti. toka izvršenja do prikrivanja tragova. učinilac je taj koji sebi postavlja cilj. U mnoštvu različitih klasifikacija psihičkih poremećaja. rasuđivanja i delovanja. Takva stanja se ispoljavaju u poremećajima nagonima. Upravo zbog toga u kriminološkim teorijama preovladava mišljenje da psihički poremećaji. Naučna istraživanja ukazuju na to da su emocionalni poremećaji izraženiji kod delikvenata nego kod nedelikventne populacije. PSIHOPATOLOŠKI FAKTORI DELIKVENCIJE Savremena nauka ne prihvata tezu o posebnoj patološkoj strukturi delikventne ličnosti. čini se da je najmerodavnija ona koja je ustanovljena međunarodnom klasifikacijom bolesti na: DUŠEVNE POREMEĆAJE –društvena zaostalost i društvene bolesti. posebno neki vidovi uzrok delikventnog ponašanja ličnosti. a na rezultat utiču bar tri činioca: konkretna okolina. osećajnosti. U krivičnopravnom smislu. 64. od pripremnih radnji. podstiču na postizanje nekog interesa.nekada su emocije prejake. Motiv je sadržan u psihičkom odnosu izvršioca prema delu. Mnogi kriminolozi povezuju stanje emotivne nestabilnosti i kriminaliteta. Emocionalna nestabilnost je u uskoj vezi sa emocionalnoj poremećenošću. emocija i raspoloženja. inteligencije. 65. Page | 42 .

Među teže oblike psihotičkih stanja spadaju šizofrenija. izvitoperenim logičkim Page | 43 . NEUROTIČKI PRESTUPNIK JE delikvent kod koga ponašanje stalno varira između normalnog i patološkog. razdražljivost.nasleđe. NAGONI I VOLJE. paranoidnih. i debilnost IQ od 50-70. Izvorno znači rascep duše. imbecilnost IQ od 25-50. Manifestuje se u poremećajima mišljenja. Takve ličnosti su sklone sitnim krađama. opsesija. ŠIZOFRENIJA je najteža vrsta mentalnih bolesti. NEUROTIČNI POREMEĆAJI KAO FAKTORI DELIKVENCIJE Kada su u pitanju neurotični poremećaji tu se ne radi o bolesti već o jednoj vrsti lakših poremećaja u sferi volje i motivacija kojih je ličnost svesna. Među teže oblike psihotičkih stanja spadaju: ŠIZOFRENIJA koja predstavlja rascepkanost pojedinih psihičkih funkcija. paranoja i epilepsija. kao i krivična dela nasilja. Tu spadaju: kleptomanija. Razlikuju se tri stepena društvene zaostalosti: idiotije IQ ispod 30. psihički stresovi i intoksikacija. anksioznost-strepnja od nekog nastupajećeg događaja. prevarama. oboljenja glave. 68. Duševna poremećenost prema uzrocima i vrsti može se razvrstiti u dva osnovna teža oblika: DUŠEVNA ZAOSTALOST-mentalna retardiranost koja je vid psihičkog poremećaja koji se ogleda u ograničenosti duševnog razvoja –oligofrenija. U pojedinim slučajevima manični poremećaji afekata može uzrokovati disfunkciju u rasuđivanju. U sferi poremećaja ličnosti kada su u pitanju AFEKTI. EPILEPSIJA – padavica je povremena poremećenost funkcije svesti. obolenja endokrinih žlezda i SPOLJNI –povrede. agresivno ponašanje. fobija. PARANOJA predstavlja sumanute ideje koje dominiraju bolesnikovom ličnošću. misli su crne. DUŠEVNI POREMEĆAJ KAO FAKTORI DELIKVENCIJE U kriminološkom smislu duševni poremećaji su značajni iz aspekta uzročnosti delikventnog ponašanja usled nemogućnosti rasuđivanja ličnosti o posledicama postupka. odnosno stepena njegove odgovornosti u krivičnom postupku. MANIJA je depresivna psihoza i može biti povišena i uticati na povećane aktivnosti bolesnika ili može biti snižena i manifestovati se u depresiji. Bolesnik iznenada ili postepeno prelazi uobičajenu granicu veselosti i ponaša se euforično i nagonski. Ova osobina vezuje se za uzročne faktore razdražljivosti i sukoba osobe sa okolinom. histerija. seksualne delikvencije i prostitucije.predstavljaju najteže oblike poremećaja mentalnih funkcija. Manija je stanje bolesno povišenog raspoloženja. raspoloženje je tužno. afektivnosti. 67. samoubistvima i lišavanja života najdražih osoba. depresija. PSIHOTIČKA STANJA –psihoze. raspadanje društvene ličnosti bolesnika. piromanija. Ove osobe su najčešće neuračunljive i nisu u stanju da shvate značaj svojih postupaka niti njihove posledice.POREMEĆAJI LIČNOSTI KAO FAKTORI KRIMINALITETA U poremećaje ličnosti prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti spadaju pojave: manije. psihopatije. šizofrenih i epileptoidnih poremećaja. 66. bolesnik postaje sve ubeđeniji u svoje ništavilo i nesreću koju pričinjava svojima. bolesne ideje proganjanja i sl.UZROCI PSIHOPATOLOŠKIH FAKTORA MOGU BITI: UNUTRAŠNJI.

a povremeno druga. čestim halucinacijama u vidu prisilnih misli. EPILEPSIJA ili padavica je povremena poremećenost funkcije svesti sa tendencijom ponavljan ja i gubicima prisebnosti u vreme epileptičkog napada.relacijama. Lica obolela od šizofrenije mogu počiniti teška krivična dela nasilja i seksualnih delikata i najčešće su neuračunljivi ukoliko krivična dela vrše pod uticajem sumanutih ideja ili halucinacija. U psihoanalizi se smatra se da je paranoja uzrokovana potisnutim homoseksualnim sklonostima i osećajem krivice.). ili vidi stvari koje ne postoje-vizuelne halucinacije-takva zapažanja smatra realnim. DVOSTRUKA LIČNOST. Epileptični napad je iznenadan nagao je i praćen je prekidom svesti. čudno ponašanje. izdatih naređenja ili preteće opasnosti nekoga u okruženju i potrebe da se ona bezuslovno otkloni. gubitak prirodnog smisla stvarnosti. U kriminološkoj i sudskoj praksi poznati su ovakvi slučajevi. emocionalna tupost. U ostalim slučajevima takva lica su potpuno uračunljiva i krivično odgovorna. ali pod uticajem sumanutih ideja proganjanja. rugaju mu se ili mu naređuju šta da radi-naređujuće halucinacije. sklon je agresiji i spreman je da čini najrazličitija krivična dela od uvreda i kleveta do nanošenja teških telesnih povreda i ubistava. Vremenom kod ovih ljudi dolazi do gubitka inteligencije i promene karaktera. Može se javiti u svakom trenutku čovekovog života i ne može se utvrditi pravi uzrok takvim napadima. U kriminološkom smislu su značajni PARANOIDNI I AFEKTNI oblici čizofrenije. Početak bolesti se javlja u mladosti pa je teško razlikovati je od uobičajenih odstupanja u ponašanju mladih. Paranoik je najčešće normalno očuvane inteligencije. Sumanute ideje nemaju podlogu u realnoj životnoj situaciji. Pozitivni simtomi su sumanute ideje. a povremeno ispoljava psihopatološke agresivne osobine vršeći teška krivična dela nasilja. Obično su to bile situacije kada ličnost vodi normalan život. PARANOJA je retka vrsta hronične psihoze koja se usled sumanutih ideja koje dominiraju bolesnikovom ličnošću odlikuje poremećenošću komunikacije ličnosti sa okolinom zlovoljom. Osnovne osobine šizofrenije su poremećaji većine psihičkih funkcija: autizam. Simptomi šizofrenije dele se na pozitivne i negativne. bolesnik može čuti glasove-slušne asocijacije. iracionalni doživljaji iz podsvesti. smetnje i poremećaji mišljenja. mada su retki. ishrana i sl. bolesnim idejama proganjanja. afektivni poremećaji. prekid veze sa stvarnošću. Bolesnik pada na tlo bez obzira gde se nalazi. Paranoik je ubeđen u krivicu drugih. Krivična odgovornost se može delimično ili potpuno isključiti samo onda kada se deliktna radnja posledica sumanutih ideja. koji komentarišu njegovo ponašanje. a bili su inspiracija nastanka književnih dela i filmova. Lombrozo je ukazivao Page | 44 . slabljenje prirodnih nagona(seks. To prestavlja transformaciju ličnosti od kojih jedna deluje kao normalana u svakodnevnici. Poseban oblik šizofrenije je tzv. halucinacije. U eksternim slučajevima dolazi do potpunog raspada ličnosti kada bolesna osoba na morbidan i čudan način ispoljava agresiju. Ova kategorija vrši krivična dela sa elementom nasilja. ima izraženu sklonost lažnom optuživanju i parničenju. to je teza koja potiče od Frojda i opšte je prihvaćena u psihologiji. a druga u obliku patološke strukture koja se manifestuje tako što jedna ličnost ne zna za postojanje njene druge strane ili su u labavoj vezi pri čemu povremeno dominira jedna. osećanjima ljubomore i veličine.

opsesija. razdražljive. prkosno. Uzroci poremećaja ličnosti najverovatnije potiču iz najranijeg detinjstva usled genetskih i socijalnih uslova. nepostojane i ćudljive prirode. kod njih nema defekta inteligencije ni sposobnosti rasuđivanja. PSIHOPATIJA je poremećaj ličnosti koji je urođen poremećaj u strukturi. motiva i radnih navika. šizofrenih i eptileptoidnih poremećaja. nagonski. Psihopate nisu duševno poremećeni. suicidne ideje. Neka istraživanja pokazuju da se među kriminalcima nalazi 15% psihopata. stanja koje on rešava izvršavanjem k. POREMEĆAJI LIČNOSTI Prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti u poremećaje ličnosti spadaju pojave: manije. paranoidnih. NEUROTIČNI PRESTUPNIK JE delikvent kog koga ponašanje stalno varira između normalnog i patološkog. porodično nasilje. ličnih osećanja i volje. Poremećaji ličnosti mogu imati različite posledice. labilnog su raspoloženja. a posebno emotivnih komponenti. depresija. Neurotično stanje prestupnik dožljiva kao stanje unutrašnjih sukoba. manično-depresivni poremećaji. već je u pitanju izopačenost u i moralnim nazorima. opsesivni poremećaji. posebno u tzv. depresija. piromanija. VRSTE NEUROLOŠKIH POREMEĆAJA: kleptomanija. seksualni poremećaji. afektivno hladni. Sa krivičnog aspekta Page | 45 . odnosno psihopatija. osvetoljubivo i agresivno. on i su egocentrični.na značaj epilepsije u kriminologiji. socijalnih emocija. afektivno agresivne. abnormalnom i bezrazložnom osećaja straha od unutrašnjih stanja ili spoljnih situacija. U fazama delirijuma i gneva mogu biti brutalni i izvršiti krivična dela ubistva ili nanošenja telesnih povreda. zlostavljanje dece i drugi oblici nasilja posebno u slučajevima antisocijalnog ponašanja. Kod psihopata SUPEREGO nije formiran. dela u čemu nalazi oduška i uspostavlja psihičku ravnotežu. težnja za uživanjem i kompleksa iz detinjstva. kao što su: zloupotreba alkohola i droga.neugodno stanje pojačanog neraspoloženja i klonulosti psihičke i fizičke energije kojem se subjekt potpuno prepušta. podmetanja požara i drugih oblika oštećenja materijalnih dobara. afektivnosti. Neurotični prestupnik deluje na simboličan način da bi zadovoljio nesvesni ego. imaju izuzetno neprijateljski odnos prema okolini. Epileptične osobe su po pravilu emocionalno nestabilne . ponašanju i emocionalnom razvoju ličnosti. nedostatku volje. fobija-vrsta poremećaja koje se ogledaju u potisnutom neurotskom naboju.poremećaj u vidu navale prisilnih misli svesti. anksioznost je vrsta straha koji se doživljava u vidu strepnja od nekog nastupajućeg događaja ili opasnosti. poimanju socijalnih normi. NEUROTIČNI POREMEĆAJI Neurotični poremećaji ne spadaju u bolest već se radi o jednoj vrsti lakših poremećaja u sferi volje i motivacije kojih je ličnost svesna. histerijateži poremećaj fizičkih ili psihičkih funkcija izazvanih trenutnim emocionalnim konfliktima. Emocionalno nestabilni su i reaguju impulsivno na trenutni motiv. psihopatije. preosetljive su.

bogatstvo. pojava bankrotstva i drugi oblici propadanja privrednih subjekata i dr. tranzicione procese. dolazi do pojave bankrotstva i drugih oblika propadanja privrednih subjekata. odnosno u stanje smanjene neuračunljivosti. Ovi faktori se moraju posmatrati zajedno sa predispozicijama ličnosti. nizak standard građana. nepismenost i odsustvo zadovoljavanja kulturnih potreba. materijalna pozicija i status čoveka. ograničene mogućnosti investiranja. siromaštvo. EKONOMSKA DIMENZIJA KRIMINALNIH POJAVA EKONOMSKI USLOVI – EKONOMSKE DETERMINANTE SOCIJALNIH DEVIJACIJA za izučavanje delikvencije od izuzetnog značaja su ekonomski uslovi razvoja društva: ekonomske krize. 69. Socijana sredina je važan ambijent u kome se formiraju spoljni elementi uticaja na ličnost. smanjena platežna sposobnost. 70. rasna i nacionalna diskriminacija. posebno Fere u kritici antropologa. politički. da se u vezi sa njenim značajem razvila i posebna devijantnost. ratne uslove. njenim biološkim stanjem i psihostrukturom. Ekonomsaka kriza društva i nesigurnost pojedinaca i društvenih grupa čine opšte determinante i kriminaliteta kao celine i pojedinih njegovih oblika. sudstvo. Na uticaj socijalne sredine u oblasti delikvencije ukazali su italijanski pozitivisti. ali i uzroka njenog asocijalnog ponašanja. smanjenom platežnom moći i standardom građana. 71. pojedinaca i njegovo ponašanje koji vode poreklo iz društvenih odnosa i socijalnih uslova. U ostale socijalne faktore ubrajamo: ekonomske uslove. Ovakva stanja se karakterišu teškim prvrednim poremećajima u ekonomiji što se odražava na društveno stanje i odnose u određenoj zemlji. Takvi faktori su objektivne prirode i deluju na duže vreme. mogućnosti invenstiranja su ograničene. škola. uticaj masovnih medija i drugo. SOCIJALNI FAKTORI kriminaliteta SOCIJALNI –SPOLJNI.FAKTORI su oni činioci uticaja na društvo. socijalno-patološki. oblik primarne zajednice-porodica. Socijalni faktori kriminaliteta su : ekonomski činioci. nezaposlenost. mikro-grupni i drugi činioci kao što su: socijalna nejednakost.psihopate spadaju u uračunljive. Ona predstavlja jedan od najbitnijih uslova socijalizacije ličnosti. stanje i razlike u ekonomskom položaju određenih kategorija stanovništva –beda. migracione faktore. smatraju se osobama odgovornim za svoje postupke i samo povremeno mogu dospeti u stanja slična kao kod duševnih bolesnika. nizak životni standard. UTICAJ EKONOMSKE KRIZE I PRIVREDNE DEPRESIJE NA KRIMINALITET EKONOMSKA KRIZA društva i ekonomska nesigurnost pojedinca i društva čine opšte determinante kriminaliteta. ulica. PRATEĆE POSLEDICE EKONOMSKE KRIZE su: nezaposlenost. U uslovima ekonomskih kriza kriminalitet se razvija u Page | 46 . Takva stanja se karakterišu teškim privrednim poremećajima u ekonomiji sa neminovnim odrazima na društveno stanje i odnose u određenoj zemlji kao i pratećim posledicama nezaposlenosti. radna sredina i ambijent neformalne društvene strukture-vršnjaci. deo je društvene sredine.

Težnja za bogaćenjem kod nekih osoba nema granica ni u pogledu potreba ni u pogledu obima. u pitanju je ozbiljan indikator ekonomskih kriza i jedan od kriminogenih faktora.SIROMAŠTVO KAO KRIMINOGENI FAKTOR SIROMAŠTVO predstavlja stanje nepostojanja ekonomskih. pa i po cenu da se to izvede najtećim oblicima privrednog i organizovanog kriminala. mogu biti u nekim oblicima kriminilateta element uzročnosti.epidemičnim razmerama. Kada je u pitanju siromaštvo tu preovlađuju imovinski delikti. pa zato nemaju razloga da svoje ponašanje održavaju u okviru zakona. ugrožavanje lične i imovinske sigurnosti građana. socijalnih i kulturnih uslova za zadovoljenje osnovnih bioloških i drugih ljudskih potreba i održavanja egzistencijalnih uslova života. U tripologiji kriminalnih pojava naziva se kao tzv. devijantnih pojava. KRIMINALITET OSKUDICE. Bogatstvo predstavlja izazov za još veće bogaćenje. DRUŠTVENA DEZORGANIZACIJA JE logična posledica ekonomske krize i dolazi do porodične krize. prevare. a kada OSEĆAJ NESIGURNOSTI postane opšta pojava. negativan uticaj na emocionalni razvoj dece. nedovoljna kultura. Osim toga nastaje osećanje materijalne nesigurnosti. izobilje. kada se nalaze u društveno degradiranom položaju koji ih navodi na vršenje inkriminisanih delatnosti doživljavaju na svakom koraku poniženja svoje ličnosti i dostojanstva. POSEBNE POSLEDICE SIROMAŠTVA SU: neobrazovanje. 73. nezakonitih transakcija. nedozvoljene trgovine. parazitizam i potreba za raskošnim životom. Činjenica da je siromaštvo jedan od generatora delikventnog ponašanja. to je jedan od kriminogenih faktora u vidu pohlepnosti kod motiva sticanja profita na nezakonit način. Predstavnik klasične sociološke škole LIST smatra da se zločin rađa iz nužde i siromaštva. 72. depresija. Najteža posledica nezaposlenosti je siromaštvo. a da će se poboljšanjem materijalnih uslova kriminalitet smanjiti. pojava alkoholizma i dr. TARDE je smatrao da je većina ubica i notornih kradljivaca počela svoj život kao napuštena deca ili skitnice. nedovoljna zaposlenost. Siromaštvo i nezaposlenost generišu delikventne sklonosti. porasti alkoholizma i prostitucije. pri čemu se ne biraju sredstva ni načini za sticanje kapitala. Kriminalitet iz siromaštva i izobilja razlikuje se po pojavnim oblicima. špekulacije. Ekonomsku krizu prati raslojavanje stanovništva: profiterstvo. a kada je u pitanju kriminalitet Page | 47 . Bogatstvo se javlja kao uzročnik profiterskih interesa. niski prihodi. Milutunović tvrdi da ekonomski ugroženi slojevi i pojedinci. Poznati holandski kriminolog BONGER smatrao je da su ekonomski uslovi i nesigurnost glavni uzroci delikvencije.BOGATSTVO I KRIMINALITET-KRIMINALITET IZOBILJA Statistički podaci pokazuju da je imovinski kriminalitet u razvijenim zemljama u porastu i pored činjenice da se standard stanovništva u tim zemljama uvećava. U razvijenim zemljama sa povećanjem standarda u porastu je kriminalitet i to njegovi najorganizovaniji oblici. krađe. posebno imovinskog karaktera. slab porodični status. MARK AURELI je smatrao da je „siromaštvo majka zločina“. Takav slučaj je sa organizovanim kriminalitetom povlašćenih društvenih slojeva. Mnogi autori smatraju da bogastvo. društvena dezorganizacija i sl.

za migrante su vezani problemima adaptacije i kulturni konflikti koji su praćeni nezaposlenošću.grad nudi mnogo više izazova za laku zaradu nego selo. KULTURNI KOMFLIKTI . U novoj sredini migranti se susreću sa novim iskušenjima: alkoholizam. nezaposlenost. MIGRACIONI FAKTORI-MIGRACIJA I KRIMINALITET MIGRACIJE predstavljaju fizičko kretanje. stambeni i zdravstveni problemi. Kulturni konflikti su latentna stanja potencijalnog prerastanja u neprijateljstvo ili agresiju. izgubljenost.Ova pojava degradira čitave porodice i stvara nesigurnost i psihičku konfuziju što dovodi do socijalno devijantnih oblika ponašanja: prostitucije. gde su siromašni migranti samo ukalkulisane žrtve. narkomanija. prosjačenja i slično. Migracije mogu biti uslovljene političkim ili ekonomskim činiocima. b) FAKTOR PAUPERIZACIJE-nezaposlenost i beda manifestuju se više u urbanim. nedostatakom stambenih. nego u ruralnim područjima. Najteža posledica nezaposlenosti je siromaštvo koje čoveka u oskudici primorava da poseže za nelegitimnim načinima pribavljanja neophodnih dobara za život . koji su izazvani povredama javnog reda. To sve za posledicu ima pojave kulturnog antagonizma. skitnjičenja. njihovo privremeno ili trajno preseljavanje (imigracija ili emigracija) iz jednog sociokulturnog ambijenta u drugi. prostitucija i delikvencija. Ova pojava bitno utiče na život i ponašanje ljudi. U tom slučaju se pojavljuje usamljenost. c) FAKTOR ISKUŠENJA. POSLEDICE MIGRACIJA su mnogi socijalni problemi koji se negativno odražavaju na razvoj ličnosti. dobrovoljne ili prinudne. i delikvencijom težih oblika. Većina kriminologa ukazuje na USLOVLJENOST URBANIZACIJE I KRIMINALITETA. 75. 74. seobe stanovništva u prostoru. gubljenje rodbinskih i drugih veza i slično. Migracije imaju često veze sa URBANIZACIJOM pri čemu dolaze do izražaja: problemi adaptacije. alkoholizma. iz jedne zemlje u drugu. zdravstvenih i drugih uslova.bogatih preovlađuje privredni i organizacioni kriminalitet. gde se direktno ugrađuju i krijumčarenje i trgovina ljudima kao jedan od najunosnijih izvora zarade za organizovani kriminalitet. ILEGALNE MIGRACIJE predstavljaju poseban problem. ZBOG NEKOLIKO ELEMENATA: a) FAKTOR ZAKONA VELIKIH BROJEVA-veći broj ljudi podrazumeva i veći broj asocijalnih. NEZAPOSLENOST I KRIMINALITET Nezaposlenost se smatra jednim od posrednih socijalnih kriminogenih faktora. sukobi kultura. jer se kidaju veze sa porodicom i susedstvom. deprivacija. DRUŠTVENE POSLEDICE KRIMINALITETA BOGATIH SU NEUPOREDIVO VEĆE I ŠTETNIJE. Page | 48 . Mnoga istraživanja ukazuju na to da su imovinski delikti i maloletničko prestupništvo srazmerni pojavi nezaposlenosti.

Tome na ruku išla je okolnost blizine alternativnih tržišta razvijenih evropskih zemalja. U takvim uslovima ORGANIZOVANI KRIMINALITET je dobio mogućnost za veću društvenu afirmaciju i ozbiljniji uticaj u društvu. cigaretama. proširivati i postajati uslovi funkcionisanja jednog novog društva. bankarskim i finansijskim oblastima i institucijama i nasilja kao metoda ostvarivanja političkih ciljeva aktiviralo je sve destruktivne potencijale društva. GODLIJE izrazom „ period tranzicije“ označava posebnu fazu u evoluciji nekog društva. Dolazi do pojave sive ekonomije kroz kriminalizovanu sferu koju čine „trgovina“ naftom. KONTROLANA FUNKCIJA PRIVATIZACIJE namerno ili slučajno. brže ili sporije. 76. TRANZICIJA I KRIMINALITET Pojam tranzicija ima opšte i posebno značenje u zavisnosti od oblasti u kojoj se neki proces promena odvija. Umesto tržišne i regularne ekonomije razvila se špekulativna. Nekontrolisano širenje korupcije u privrednim i bankarskim oblastima i institucijama i nasilja kao metoda ostvarivanja političkih ciljeva aktiviralo je sve destruktivne potencijale društva. Privatizacija se odvijala pod sumnjivim okolnostima koja je omogućavala organizovani kriminal. Nekontrolisano širenje korupcije u privrednim. Bivše jugoslovenske republike takođe prolaze kroz fazu tranzicije. KRIMINALIZACIJA bitnih segmenata političkih i ekonomskih odnosa u velikom broju zemalja u tranziciji.devizama. pa je i uslovljavala vlast da ekonomsku politiku vodi dobrim delom po nalogu interesnih lobija. potreba za radnom snagom na širokom tržištu komercijalizovane seksualnosti. fazu u kojoj se ono susreće sa sve većim unutrašnjim i spoljašnjim teškoćama i kada se u isto vreme pojavljuju novi privredni i društveni odnosi koji će se. razbile su iluzije o brzom putu u bogato društvo. politike i političkih programa zavisi veliki broj činilaca i uticaja u društvu što se definiše kriminogenim faktorom ili oblikom društvene reakcije. više ili manje nasilno. kakve nije poznavala ni jedna ranija epoha. raspršile su iluziju o ekspresnom putu u bogato društvo jer su i danas suočena sa krizom. drogom i oružjem.Od POLITIKE u širem Page | 49 . velike mogućnosti putovanja. svesno ili nesvesno.POLITIČKO-IDEJNI FAKTORI KRIMINALITETA Kriminalizacija bitnih segmenata političkih i ekonomskih odnosa u velikom broju zemalja u tranziciji. višestruke mogućnosti komunikacije. što joj odgovara jer će teže biti otkrivena u kriminalnim radnjama. Postavlja se pitanje u kojoj meri procesi tranzicije utiču na pojavu kriminaliteta. postavljena je tako da ide na ruku organizovanom kriminalitetu. e) FAKTOR INTERAKCIJE I IMITACIJE-nosioci delikventnog ponašanja žive pretežno u gradu i u svojoj sredini lakše reprodukuju kriminalce nego na selu.d) FAKTOR ANONIMNOSTI –individua u gradu je usamljena i nepoznata. industrije zabave i organizovane prostitucije koja je zapadnom tržištu davala „svežu“ robu iz neposrednog okruženja. Od političkog sistema. U našoj literaturi naizilazimo na slične opise pa je tako PETROVIĆ smatrao da bi tranzicija trebalo da podrazumeva promenu oblika upravljanja društvom.

smislu zavisi materijalni položaj i socijalni status pojedinaca. Politika u najopštijem smislu određuje stanje anomalije i stabilnosti, stanje konstruktivnih odnosa ili dezorganizacije. Mnogi politički činioci koji potiču iz konfliktnih političkih odnosa i protivrečnih interesa u društvu smatraju se faktorima uzročnosti ratnih zločina, delikata genocida, terorizma i drugih vidova političkog, privrednog i nekih oblika klasičnog kriminaliteta. Neki ulaze u strukture političkog angažovanja radi materijalnog bogaćenja, drugi, koji su već stekli bogatstvo posebno u kriznim vremenima tranzicije žele da ulaskom u politiku kroz institucije legalizuju stečenu imovinu, a treći nastoje da preko legalnog ili nelegalnog stečenog pribave moć koju ima jedino vlast. Nije retko da ljudi koji su se uz to bavili finansiranjem pojedinih stranaka, uđu u političku strukturu iz straha da im vlast ne oduzme finansijsku moć koja je stečena uglavnom u nelegalnim uslovima i da sačuvaju svoje bogastvo od preispitivanja porekla. RELIGIJA –u nauci su podeljena mišljenja o vezi religije i kriminala. Jedni smatraju da religija svojim propovedima preventivno utiče na sprečavanje kriminaliteta, dok drugi smatraju da je veski fanatizam veoma važan kriminogeni faktor. U osnovnim religijskim dogmama postojala su principijelna zalaganja vera i crkava za mir, ljudski odnos i moralne obzire koji se moraju svrstati u značajne faktore za suzbijanje kriminaliteta. Za razliku od religije sujeverje je imalo uvek negativnu ulogu koja je pod vidom otklanjanja crne magije „od zlih očiju“ i slično uticala je na podsticanje kriminalnih radnji. Sekta je izdvojena manja verska zajednica ili religiozna grupa sa čvrstom organizacijom i načelima. Pojava sekti vezuje se za opadanje moći velikih crkava, a objašnjava se krupnim društvenim promenama koje pred savremenog čoveka postavljaju problem usamljenosti i sve većeg gubitka direktnog kontakta sa narodom. Kultovi i sekte mnogo agresivnije i neposrednije nude integraciju u određenu zajednicu. Pojava sekti vezuje se za opadanje moći velikih hrišćanskih crkava u izazovima savremenog života i slabljenja tradicionalnih vrednosti. Osnovna obeležja sekti su izolacija pripadnika, kontrola svih informacija i odnosa u članstvu, dok novac služi kao sredstvo manipulacije ljudskim sudbinama. Od članstva se zahteva slepa pokornost, izvršavanje zahteva vođa, poštovanje uputstava i običaja koji vladaju u sekti. Psihopatske crte uočene su kod većine pripadnika ekstremističkih sekti koje satanističkim ritualima mučenja, zlostavljanja, kanibalizma, samoubistva , seksualnog zlostavljanja vrše krivična dela. Od posebno ekstremnih sekti kod nas su poznate: satanističke, Sajentološka crkva i Red sunčanog hrama. IDEOLOGIJA je sistem mišljenja verovanja i ideja šire ili uže grupe, klase ili čitave epohe kojima se na prikriven način izražavaju njihov položaj, interesi i vrednost, a koji se predstavljaju kao univerzalni. Ideologija označava izopačenu društvenu svest, netačnu iskrivljenu sliku sveta i društva i pojava u njima, koje o tome stvaraju pojedine društvene grupe. Ovo je često iracionalno mišljenje koje se često racionalno koristi kao sredstvo pojedinih društvenih grupa u nametanju ne samo sopstvene slike o svetu već i sopstvenog uticaja i jačanja pozicije moći. U takve ideologije u literaturi ubrajaju se pojedini pokreti u okviru ideologije fašizma, komunizma i liberalizma. Koristeći razne manipulativne moći oni su u velikoj meri u mogućnosti da utiču na razne oblike

Page | 50

ljudske destruktivnosti i samodestrukcije u ime „viših ideala“ gušeći svest čoveka kao humanog i društvenog bića , pretvarajući ga u poslušnika, bezlično i otuđeno biće. MORAL predstavlja skup usvojenih pravila ljudi u zajednici pomoću kojih se ocenjuju vlastiti i tuđi postupci kao dobri ili loši. Pod moralom podrazumeva se svest i osećanje dužnosti, a povreda morala vidi se u pogledu moralne odgovornosti- sankcija. Svaki oblik klriminaliteta je povreda moralne norme, ali kriminološka misao govori o društveno izopačenim shvatanjima moralnih vrednosti kao kriminogenom faktoru. Največi stepen amoralnosti čine oni koji vrše dela silovanja, krivična dela protiv imovine, krađe, razbojništva, a najmanji oni koji su počinili oni koji su počinili neki saobraćajni delikt. PRAVO kao skup pravnih normi i društvenih odnosa sankcionisan državnom prinudom obezbeđuje funkcionisanje celine pravnih institucija i subjekata društva i da reaguje na pojave kriminaliteta. Pravo deluje preko pravnog poretka kao skupa pravnih normi po kojima se ljudi vladaju. Sistem krivično pravnih je deo pravnog poretka koji imaju za cilj suzbijanje i sprečavanje kriminaliteta, a obezbeđuje se u sistemu javnog poretka. Javni poredak je skup pravnih normi kojima su regulisana osnovna prava i slobode ličnosti koje su utvrđene najvišim pravnim aktom, ustavom. Povrede javnog poretka predstavljaju krivični ili prekršajni delikt. SOCIJALNO PATOLOŠKE POJAVE su alkoholizam, narkomanija, seksualna delikvencija, kocka i slično. 77. RATNI USLOVI I KRIMINALITET Posledice ratova nisu samo socijalne, već se one mogu duboko odražavati i na psihičke funkcije i duševno zdravlje čoveka. Istraživanja ukazuju na to da se u ratnim uslovima kriminalitet znatno uvećava, posebno među omladinom. Uticaj rata na pojave kriminaliteta ispoljava se u svim fazama- u toku i neposredno posle rata. Posledice nastanka kriminaliteta su: nestašica robe, špekulativni vidovi ponašanja, šverc, gomilanje zaliha, pokretljivost stanovništva, pojave izbeglištva, nedostatak egzistencijalnih uslova ćivota i sl. Sve to dovodi do pojave delikventnog ponašanja. Legalne državne institucije otežano funkcionišu, a izvršioci k. dela su često nedostižni državnim organima. Pored rata i druge vanredne okolnosti veoma bitno prouzrokuju kriminalitet kao što su to elementarne nesreće većih razmera, socijalni nemiri i sl. 78.UTICAJ MASOVNIH MEDIJA NA KRIMINALITET Mediji i medijski kriminalitet su nezaobilazna tema savremene kriminološke literature. Masovni mediji su mediji koji prenose informacije, to su sredstva komunikacije različite tehničke i funkcionalne sadržine: radio, televizija, novine , filmovi, štampa, časopisi i dr. Savremeni mediji imaju mnogobrojne mogućnosti da rafinirano i otvoreno utiču na funkcionisanju modernog društvenog života. U savremenom društvu oni su postali jedan od najznačajnijih činilaca uticaja na socijalizaciju mladih, bitan faktor na formiranje njihovih vrednosnih stavova i modela ponašanja. Shvatanja o uticaju sredstava informisanja na delikvenciju su veoma podeljena. Pretežno preovlađuju shvatanja, a to i istraživanja pokazuju, na brojne negativne uticaje efekata
Page | 51

medijskih sadržaja na kriminalnu formu ispoljavanja, mada mnogi osporavaju ovakve teze. Zastupljeno je stanovište da nasilje u medijskim scenama utiče na redukciju agresivnih nagona kod gledalaca- hipoteza o katarzi. Hipoteka o katarzi polazi da nasilje u medijskim scenama utiče na redukciju agresivnih nagona kod gledalaca. Ovo shvatanje se potkrepljuje sa stavovima Aristotela, Frojda i Lorenca. Prema ovim mišljenjima u emisijama gde dominira nasilje mediji igraju društvenu funkciju oslobađanja mladih od latentnih sklonosti agresiji, ublažavajući njihove akcione motive. Sociolozi navode da mediji nisu indikatori i inspiratori kriminalne orijentacije, niti se mogu smatrati uzročnicima nasilja i kriminalnog ponašanja, već više agensom dodatnog uticaja na efektuiranje kriminalne motivacije. Milutinović smatra da uticaj literature, štampe i filma ne može imati neposrednog kriminogenog faktora. Uloga medija u prevenciji kriminaliteta je izuzetno velika. OBJEKTIVNO INFORMISANJE JAVNOSTI o pojavama delikvencije u sredstvima javnog informisanja bitno utiče na pozitivne predstave, formiranje stavova javnog mnjenja, i samim tim na efekte društvene reakcije u oblasti suzbijanja kriminaliteta. Medijski kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava uslovljena podsticajima masovnih medija na kriminalitet. Najizrazitiji način zloupotrebe medija je u sprezi privatnih medija i ekonomskih, državnih i partijskih centara moći. U KRIMINOLOŠKOM SMISLU masovni mediji su u mogućnosti da trajno uobličavaju svest- ispiranjem mozga, kao sredstvom ideologije i političke manipulacije. Naši autori smatraju da se najvažnije faktori kriminalnih podsticaja koji dolaze posredstvom medija, ogledaju u: a) bespoštednoj borbi medija za osvajanje što većeg broja gledalaca; b) komercijalizacija nasilja i drugih vidova kriminaliteta, kao visoko kotirane robe na tržištu; c) učestalost i broj konflikata koji lako pronalaze put do gledalaca. Kada su u pitanju štampa i razni žanrovi literature, prevladavaju stavovi da ne postoje pouzdani pokazatelji njihovog kriminalnog uticaja. Kriminalitet i drugi vidovi prestupničkog ponašanja u štampi zauzimaju vidno mesto. U literaturi prevladavaju mišljenja da štampa sa šund i pornografskim sadržajem može imati negativan uticaj i predstavljati delikventni faktor. Od svih sredstava masovnih komunikacija najveći uticaj u savremenim društvima ima televizija sa mnogobrojnim stanicama i mnoštvom kanala. NEGATIVAN UTICAJ MASOVNIH MEDIJA na maloletnike je najvidljiviji i to na više načina: a) maloletnici prihvataju vrednosti koji im se nude putem medija i padaju pod njihov uticaj; b) mladi se identifikuju, oponašaju devijantne grupe ili pojedince; c) već formirane kriminalce inspiriše na izbor sredstava i metoda za izvršenje delikata (uče se kriminalne tehnike);
Page | 52

ali i na povećanje nekih drugih vidova. Suprotnog mišljenja je bio Tade koji je smatrao da stepen obrazovanja utiče na kvalitet. Bonger. Obrazovanjem se stiču navike. nasilje se ulepšava i estetski prikazuje. Veoma je sporno pitanje u kojoj meri je obrazovanje kriminogeni faktor. b) optimistički-Feri.d) podsticanje nasilja i agresivnosti maloletnika i dece. Nemački kriminolog Šnajder smatra da je medijski kriminalitet isključivo nasilnički. 79. a kada razvije onda utiče na smanjenje najokrutnijih oblika. Lombrozo je smatrao da obrazovanje u zemljama gde ono nije razvijeno u početku deluje na povećanje svih oblika kriminala osim ubistva. Feri je smatrao da obrazovanje pomaže da se kod velike mase potencijalnih izvršioca krivičnog dela ispravi ili umanji ona nepromišljenost koja kod njih predstavlja najjači stimulans u pravcu kriminaliteta. PINATEL je upoređivao navedene postupke i došao do zaključka: a) da pesimistička verzija nema validnost. b) da se optimistička može delom usvojiti-iz manje obrazovnih sredina regrutuje se veći broj delikvenata. Hojer smatra da obrazovanje pruža čvrst temelj koje pojedincu omogućava da nađe zaposlenje i da na taj način pošteno živi. Garofalo je smatrao da obrazovanje nema direktnog uticaja na opadanje kriminaliteta.UTICAJ OBRAZOVANJA NA KRIMINALITET Obrazovanje kao socijalni proces predstavlja oblik vaspitanja i socijalizacije ličnosti i osposobljavanje za profesionalnu delatnost i zanimanje. Ferguson govori o tome da je školska sprema najsnažniji faktor delikventnosti. c) mešoviti –Lombrozo i De Gref. Neka istraživanja ukazuju na to da lica koja više gledaju televizijsko nasilje više i žive u strahu da ne budu šrtve zločina i u tom emocionalnom stanju su nesigurni i naglašenog su senzibilnog ponašanja. Ferguson. Obrazovanje je uslov za održavanje i poboljšavanje životnog standarda. Bogner je dokazivao da između obrazovanja i kriminaliteta postoji neposredna veza. ako ne i na kvantitet zločina. Hojer. dela može ostati isti uprkost većem nivou obrazovanja. U KRIMINOLOGIJI PREOVLADAVAJU MIŠLJENJA FERIJA I BONGERA DA SA VIŠIM STEPENOM OBRAZOVANJA OPADA I KRIMINALITET. De Gref je smatrao da obrazovanje nema nikakvu ulogu i procenat izvršilaca k. U vezi sa uticajem obrazovanja na kriminalitet PINATEL smatra da u teoriji postoji TRI PRISTUPA: a) pesimistički –Garofalo i Tarde. Page | 53 . ali prihvata da se najveći broj izvršilaca regrutuje iz manje obrazovnih sredina. način života i ponašanje.

c) da je mešovita teorija najprihvatljivija. Pinatel smatra da obrazovanje svakako favorizuje kriminalitet kradljivaca i povratnika, ali predstavlja snažnu kočnicu protiv paljevina, seksualnih delikata i ubistava. Iako podaci ukazuju da u strukturi delikvenata preovlađuju osobe sa nižim stepenom obrazovanja u teoriji nije dokazano: a) da se nedostatak obrazovanja zakonomerno mora odraziti devijantno; b) kao ni to da je sa višim obrazovanjem isključena devijantnost. OBRAZOVANJE je u bliskoj vezi sa zanimanjem, koje je u mnogim slučajevima uslov za izvršenje k. dela. Istraživanja ukazuju da je srazmerno stepenu neobrazovanosti kriminalitet prisutniji u nekim društvenim sredinama ( romska populacija). Lica sa nižim stepenom obrazovanja iskazuju veći stepen kriminogenog ponašanja zato što nisu dovoljno socijalizovani. Njihov kulturni i obrazovni nivo manje je u mogućnosti da shvati razlike u ponašanju, da pronađe odgovarajuće zaposlenje i da učestvuje u društvenom životu. Takva lica su sklonija vršenju imovinskih i delikata nasilja. Sa druge strane, neki vidovi kriminaliteta (kompjuterski kriminalitet, privredni klriminalitet, organizovani kriminal) uslovljeni su visoko stručnim znanjem. U tesnoj vezi sa obrazovanjem je i PROCES VASPITANJA, to je proces prenošenja kulturnih obrazaca na pojedinca i grupe u razvoju, u postupku socijalizacije ličnosti. Proces vaspitanja odvija se u različitim uslovima socijalne sredine: porodici, školi, socijalnoj sredini vršnjaka i slično. Vaspitanjem ličnost prevladava egoistične, egocentrične i devijantne tendencije. U vezi sa obrazovanjem postavlja se pitanje kak ŠKOLA I ŠKOLSKA SREDINA utiču na delikventnu orijentaciju pre svega dece i maloletnika. Od organizovanosti, čkolskih programa i nastavnog procesa dosta zavisi i razvoj mlade ličnosti i njegovo društveno ponašanje. 80.PORODIČNI FAKTORI-degradirana porodica kao mikrogrupni faktor kriminaliteta Porodica predstavlja najstariji oblik socijalne zajednice, najhomogenija, najčvršća i najtrajnija zajednica u svim istorijskim tipovima društva. PORODIČNA SREDINA se smatra jednom od bitnih determinanti ponašanja ličnosti, posebno delikvencije dece i maloletnika. Ovaj faktor kao neposredni ili posredni faktor uvažava većina kriminoloških teorija. PORODICA je društvena sredina u kojoj se odvija primarni proces vaspitanja i socijalizacije ličnosti. Svako odsustvo vaspitne funkcije porodice, strukturalnog raspada i dezorganizacije vodi u neki oblik devijacije ili delikvencije. Na uzrok kriminaliteta najvećim delom utiču strukturalne anomalije u porodici, a posebno poremećaj porodičnih odnosa i poremećaj porodične strukture. Poremećaji u bračnim odnosima smatraju se jednim od mikrogrupnih faktora devijantnosti, kako kod supružnika, tako i kod dece. POSLEDICE PORODIČNIH POREMEĆAJA su: poligamija, dvobračnost, vanbračnost sa maloletnim licem, zlostavljanje i zapuštanje maloletne dece, kršenje porodičnih obaveza, pojave porodičnih nasilja, incest, odnosno rodoskrnavljenja. NATEŽE FORME
Page | 54

PORODIČNIH KRIZA prouzrokovane su teškim društvenim uslovima kojima su članovi porodica izloženi: nezaposlenost, stambena nezbrinutost, zdravstvena ugroženost, materijalna ugroženost i slično. Način vaspitanja u porodici je bitan uslov ponašanja deve u svim razvijenim fazama. Strogo vaspitanje i kažnjavanje stvara psihološki invalidnu ličnost, nesigurnu i depresivnu. Nedostatak vaspitanja stvara agresivnu ličnost, bez osećanja za granice društveno dopuštenog i normalnog. Lombrozo je uočio da se među kriminalcima nalazi veliki broj dece poročnih roditelja, vanbračne dece i siročadi. SLOBODNO VREME Slobodno vreme je ono vreme koje čoveka ne obavezuje radom, već je prepušteno slobodnom izboru aktivnosti pojedinaca. Ono je bitan faktor sa ozbiljnim obrazima na razvoj, formiranje i zrelost ličnosti. Ono je posebno bitno kod mladih ličnosti, jer se devijantnost najčešće rađa zbog dokolice. DOSADA se smatra jednim od uzroka devijantnog ponašanja, posebno maloletnika. Fenomen dosade i dokolice u životu mladog čoveka može biti prazno vreme –vreme iskušenja, dosade, besposličarenja i lenstvovanja. Ono postaje pogodan prostor za delovanje raznih negativnih činilaca, za preduzimanje podviga i prihvatanje asocijalnih obrazaca ponašanja. U dokolici i neradu mlad čovek se oseća izgubljeno i ne vidi smisao života. Osećaj praznine izaziva depresiju koja se može manifestovati svuda gde ne postoji mogućnost psihički aktivnog angažovanja. Dosada se smatra jednim od uzroka deviojantnog ponašanja, posebno kada su u pitanju maloletnici. Ona predstavlja početak svih poroka koji potiču iz osećaja samomržnje, separatnog straha, krivice, očaja i anksioznosti. U dosadi ličnost se oseća neispunjenom, praznom zbog čega nastaju razne besmislene odluke i ishodi. DOKOLICA je slobdno vreme koje čovek koristi da bi zadovoljio svoje emotivne i druge potrebe-odmor, zabava, lični razvoj. U vreme dokolice a pri sticaju nepovoljnih okolnosti moguće je da se u potrebi da se izbegne otuđenost i dosada dođe do pojave indefikacije sa neformalnim grupama krajnje destruktivnog ponašanja. Neki sociolozi trvde da maloletnička delikvencija isključivo nastaje u slobodnom vremenu kao posledica faktora dokolice. Slobodno vreme koje se definiše kao vreme dokolice izazovnije je za stranputicu dece imućnijih roditelja nego siromašnih na šta ukazuje i sudska praksa. 81. SOCIJALNO-PATOLOŠKE POJAVE KRIMINALITETA Socijalno-patološke pojave kriminaliteta u uskoj su vezi , a često i same uzrok pojavama kriminaliteta. To se posebno odnosi na pojave alkoholizma, narkomanije, seksualnih devijacija, vagabundaže, prostituciju i kocku. Ove pojave kao i večina ostalih kriminogenih faktora ne deluju odvojeno već su u uzajamnoj vezi sa drugima. SOCIJALNA OBELEŽJA KRIMINALITETA SOCIJALNA OBELEŽJA I KRIMINALITET predstavljaju distribuciju socijalne strukture i nekih socijalnih posebnosti kriminalne populacije. Pod socijalnim obeležjima podrazumeva se: DRUŠTVENI STATUS, PROFESIJA, POL, NARODNOST I UZRAST. Društveni status čini
Page | 55

položaj pojedinca i grupe u društvenoj strukturi, to je mesto na skali društvenog ugleda , moći i matrijalnog bogatstva. Status ličnosti može biti ustanovljen rođenjem bilo da je stečen i od njega zavisi njegov uticaj ali i ponašanje u društvu. Nepovoljan društveni status proizilazi iz rasne politike, verske ili ideološke diskriminacije, stanja siromaštva, nedovoljnog obrazovanja, nezaposlenosti, protivreče ambicije i položaja i predstavljaju jedan od kriminogenih faktora. Veću opasnost od kriminogenog uticaja imaju socijalni slojevi koji žive u bedi i siromaštvu, doseljenici, migranti, nacionalne i verske manjine. Viši društveni status omogućava veći društveni uticaj na oblike društvene reakcije i prevencije krimin aliteta sa jedne strane , a sa druge strane predstavlja objektivan uslov da uz subjektivne okolnosti bude osnov za vršenje određenih dela organizovanog i privrednog kriminala. PROFESIJA predstavlja osnovno zanimanje koje svakako ne mora da znači da osnov za kriminalno ponašanje. Činjenica da se neke profesije pojavljuju više od drugih u sudskim i policijskim statistikama nije dokaz neposredne uzročnosti već uslova da se određene pozicije struke i zanimanja lakše mogu vršiti neka krivična dela.Ovo se posebno odnosi na finansijske transakcije, pronevere i zloupotrebe u privredi, falsifikovanju novca i raznih vrsta javnih isprava, na dela mita i korupcije koja su vezana za zanimanje jer je reč o pozicijama moći i odlučivanja. Kod profesionalnih kriminalaca –recidivista koji kontinuirano ponavljaju ista krivična dela iz koristoljublja i sama kriminalna aktivnost uslovno postaje zanimanje. POL je anatomsko fiziološka struktura po kojom se razlikuju muška i ženska osoba. Društveni položaj muškaraca je takav da oni više nego žene dolaze u konfliktne odnose, priroda njihove profesije i zanimanja kojima se bave podložnija je iskušenjima i razvijaju se u povoljnim uslovima, u kojima unutrašnje predispozicije delikvencije mogu više doći do izražaja. Muški poslovi pripadaju vrsti zanimanja koja dozvoljavaju kontrolisanu upotrebu agresije. Agresija muškarca često prelazi u različite vrste nasilništva, kao što su razbojništva, huliganizam, zlostavljanje vršnjaka u školi, silovanje ili tuče. DELIKVENCIJA ŽENA predstavlja posebnu vrstu prestupništva i oblik asocijalnog ponašanja koji su uslovljeni biopsihičkom strukturom i socijalnim položajem žena. To su pojave u kojima dominiraju blaži oblici kriminaliteta prostitucija i narkomanija. U teoriji postoje dva pristupa objašnjenja specifičnosti delikvencije žena. Jedan polazi od bioloških i psiholoških faktora, a drugi uzima u obzir socijalno-ekonomske činioce položaja žene u društvu. Ženski kriminalitet razlikuje se od muškog po tome što je manje agresivnog tipa , ređi je recidivizam i vrše ga lica starijeg životnog doba. Žene prilikom nasilja najčešće reaguju impulsivno, veoma često su k. dela planirana. Kod umišljenih delikata obično su u pitanju motivi čedomorstva i koristoljublje. Ne može se govoriti o ženskom tipu nasilnika, ali se neki faktori osobenosti nalaze u karakteru, impulsivnosti, ljubomore, sujete, mržnje i osvete, činioca koji se kriminološki tretiraju kao niske pobude i zločini iz strasti. U poslenje vreme je naglo povećan broj obima u organizovanom kriminalu. Žene su počele da ulaze i u mafijaške organizacije, žene dobrovoljno preuzimaju zadatke u zločinačkim organizacijama kada policija uhvati njihove bosove. One su jedine koje mogu komunicirati sa muškarcima u zatvorima i tako postaju oslonac mafiji. Žena retko ubija u afektu, njen postupak je po pravilu jasno i potpuno promišljen. Na taj akt se odlučuje najčešće u krajnjoj nuždi i u situacijama kada je životno ugrožena zbog dugogodišnjeg porodičnog nasilja. Retko ubija u direktnom sukobu , iz koristoljublja, a skoro nikada njena žrtva nije nepoznata
Page | 56

Mijanmar i dr. dela su veoma brutalna.Pakistan. a) Najviše se trguje HEROINOM. NARODNOST –u etičkom smislu se mogu posmatrati delikti vezani za rasne. zatim saobraćajna delikte i seksualne delikte. Statistička istraživanja bračnog nasilja pokazuju da muškarci i žene ispunjavaju sličan vid. Page | 57 . moral i pravo. i tu se najčešće i događaju najveće zaplene.osoba. Poljska. Približno 40% ubistava u porodici počinele su žene. Za k. od 16-18 god. etičkim. b) KOKAIN 30-70% . nacionalnim i religijskim opredrasudama karaktristični su ne samo za mirnodopsko vreme već i za ratne uslove. motivacija žena koja su počinila ubistvo znatno se razlikuju od onih kod muškaraca zločinaca. a u poslednje vreme i protestanizma. a zlatni polumesec su Avganistan i Pakistan između ostalih. panike. Zlatni trougao kriminaliteta heroinom je Brma. delo čedomorstva odlučuju se pretežno mlađe. I DR. veri. a zatim na svakih deset godina. religija. koje se boje društvene osude ili žele da se osobode bebe koju vide kao prepreku za dalji život. pa čak i broj agresivnih činova nad bračnim partnerom ili drugim članovima porodice. posebno delikt silovanja. Kod nas je visoka stopa kriminaliteta posebno delikata imovinskog karaktera u odnosu na stopu stanovništva izraženija kod Roma nego kod drugih naroda. verske i nacionalne osobenosti izvršilaca i predrasuda o njima i žrtvama. anksioznosti kod stvarnih i potencijalnih žrtava. MARIHUANA i c) SINTETIČKE DROGE. Počinioci takvih dela su po pravilu organizovane grupe. oni se na prostorima gde žive opredeljuju kao pripadnici pravoslavlja. neudate osobe. rimokatolicizma i islama. Tajland i Laos. Najviše se sintetičke droge koriste i prodaju u Zapadnoj Evropi –Holandija.NARKOMANIJA I KRIMINALITET Trgovina narkoticima predstavlja kriminalitet. Kriminalitet Roma dovodi se u vezu sa njihovim marginalizovanim ekonomskim i društvenim statusom. LSD. Ta k. OBLICI DRUŠTVENE SVESTI I KRIMINALITET SU: politika. nesposobnosti. Maloletnici najčešće vrše imovinska krivična dela. od 14-16. posebno decom. 82. Najčešće se delikventne grupe formiraju u maloletničkom uzrastu na po dve godine od 14-te godine. Avganistan. sa obzirom na to da je kod takve populacije kriminalitet u znatnom opadanju. Zločini zasnovani na rasnim. Pravci kretanja droge su preko BALKANSKE RUTE.. seksualnoj orijentaciji ili etičkoj pripadnosti. materijalnim položajem i diskriminacijom sistema socijalne zaštite i institucija društvene kontrole. ideologija. kako u pojedinačnim slučajevima tako i prema socijalnim ili nacionalnim grupama. Izazivaju visok stepen straha. UZRAST –uzrasne kategorije zauzimaju značajno mesto u delikvenciji. Ti delikti prema definiciji FBI-a predstavljaju kriminalno delo počinjeno protiv imanja ili društva koje je motivisano protiv osoba iz predrasuda prema njihovoj rasi.AMFETAMINI. Belgija. a kod punoletnika na svakih pet godina do 50 te godine. Romi su diskriminisani i u versom pogledu.

83. kozmetike. 3. a koje su kao takve sankcionisane krivičnim pravom. 11. 6.dela.imovinski delikt. najrazličitijih oblika trgovine. Prostitucija je pokrenula pitanje „belog roblja“ kao fenomena za koji se smatralo da pripada istoriji.privredni kriminalitet. 85. 8. 2.organizovani kriminalitet. 86.kompjuterski kriminalitet. Seksualnost je ukalkulisana u cenu mnogobrojnih industrijskih proizvoda.delikt nasilja. 9. a najviše je b ilo u kriznim vremenima. 5.PROSTITUCIJA I KRIMINALITET Pojam prostitucija potiče od latinske reči PROSTITUTIO što znači bludničenje. a da joj se ne bi moglo prigovoriti. protivpravnog ugrožavanja integriteta čoveka Page | 58 . odražavala protivrečnosti. 4. 7. ALKOHOLIZAM I KRIMINALITET 84.ekološki kriminalitet.maloletnička delikvencija. odnosno stavljanje tela na prodaju. davanje tela za novac. U svim razdobljima ona je na poseban način odslikavala osnovna svojstva društvene strukture.recidivizam-povratništvo u vršenju k. POJAVNI OBLICI KRIMINALITETA KRIMINALITET u najopštijem smislu je skup društvenih pojava kojima se ugrožavaju univerzalne društvene vrednosti. rad agencija. menadžera i svega što podrazumeva moderni sektor jedne ekonomije. NASILNIČKI KRIMINALITET-DELIKT NASILJA DELIKT NASILJA –svi oblici kriminaliteta su u određenom smislu akti nasilja. ekonomskim krizama. modnih revija.Pored nekih klasičnih oblika u lancu trgovine. NASILJE predstavlja drsku i bezobzirnu primenu fizičke sile. Prostitucija je pratila celokupnu istoriju. PODELA KRIMINALITETA: 1. ratovima. 10. socijalnu slojevitost i bitne procese u društvu. U našem krivičnom zakonodavstvu ovi oblici postoje kao KRIVIČNA DELA: PODVOĐENJE I OMOGUĆAVANJE VRŠENJA POLNOG ODNOSA. a pšosebno filmske i diskografske proizvodnje. koja je nezaobilazni deo društvene stvarnosti. erotsko tržište osavremenjeno je kroz marketning. KRIVIČNO DELO POSEDOVANJA U VRŠENJU PROSTITUCIJE I KRIVIČNO DELO PRIKAZIVANJE PORNOGRAFSKOG MATERIJALA I ISKORIŠĆAVANJE DECE ZA PORNOGRAFIJU. tranzicionim procesima u društvu poremećenih vrednosti. Kao svojevrstan oblik kriminalne ekonomije našla je mesto u povoljnim okolnostima velike ponude i potražnje na tržištu seksa.saobraćajna delikvencija. prostitus „stajati na usluzi“.seksualna delikvencija. nastranosti i pornografije. a organizovanog kriminaliteta posebno. U TIPOLOŠKIM KLASIFIKACIJAMA kriminalnog ponašanja u naučnoj i stručnoj literaturi prisutni su veoma različiti pristupi. Ne postoji idealna fenomenološka klasifikacija. U savremenim uslovima prostitucija predstavlja izraz naglašene komercijalizacije seksualnosti.politički kriminalitet.

ubistvo službenog lica u vršenju službene dužnosti. prinuđavanje drugoga da trpi takvo ponašanje čime se teško vređa njegovo dostojanstvo ili ugrožava fizički integritet. Ubistvo spada u najstarije ljudske grehove. tenor. na poslu i stadionima. NATEŽI OBLICI KRVNIH DELIKATA SU: a) ubistva. Kod svih ubistava nasilje je dominantno sredstvo. delikti izvršeni primenom sile i nasilja. VRSTE NASILJA: a) krvni delikti. b) teško ubistvo. to je lišavanje života drugog lica ljudkom radnjom. UBISTVO svakako spada u najteže krivično delo. u školskim sredinama u porodici. sportskim priredbama. tortura. drugim javnim skupovima. ubistvo Page | 59 . Teško ga je precizno definisati jer se pod nasiljem svrstavaju različiti sadržaji. b) porodično nasilje. Nasilje predstavlja drsku i bezobzirnu primenu fizičke sile. školskoj sredini i dr. c) privilegovano ubistvo. U ovu oblast spadaju svi oblici dela koja za posledicu imaju smrt ili telesne povrede. b) teške telesne povrede. Bitna obeležja nasilništva su sklonost ka iživljavanju i drskosti bez razumnog povoda. Nasilje se manifestuje na ulici. ubistvo iz bezobzirne osvete. čime se njegova suština svodi ili na krajnje uske ili veoma široke okvire. u porodici. na poslu. TEŠKA KVALIFIKOVANA UBISTVA su: ubistvo na surov ili podmukao način. ubistvo više lica.i drugih javnih dobara i društvenih vrednosti. d) terorizam. zloupotreba moći i slično. c) delikti protiv čovečnosti. TRADICIONALNI OBLICI NASILNIČKOG KRIMINALITETA VRSTA KRVNIH DELIKATA: a) a)obično ubistvo. KRVNI DELIKTI podrazumevaju sva dela uperena protiv fizičkog integriteta ličnosti. e) politička delikvencija. Nasilje se manifestuje na ulici. 87. Često je nasilje sinonim za širok spektar pojmova kao što su zločin. protivpravnog ugrožavanja integriteta čoveka i drugih javnih dobara i društvenih vrednosti.

histerični. alkoholičarski. povučene. pobude iz konfliktnih situacija sa okolinom. beskorisnost. Najpotpuniju tipologiju ubica daju KLINIČKA ISTRAŽIVANJA a to su: normalni. aktima terorizma. dela. Takođe su u većini sa nižim stepenom obrazovanja. izrazite socijalne razlike i nedovoljnu organizovanost privrednog sistema. Pretežno potiču iz razorenih i alkoholičarskih porodica. ubistvo iz nehata. NOVI OBLICI NASILNIČKOG KRIMINALITETA Novi oblici nasilničkog kriminaliteta su akti terorizma. Po njemu ti se uzroci svode na protivrečnost koje izviru iz nemogućnosti stvaranja izražavanja interesa velikih socijalnih grupa: nesposobnost organizovanja i sprovođenja vlasti. 88. To su: NEUROTIČNI TIP : kojih ima 6. Krivična dela najčešće čine u alkoholisanom stanju. tu je najveći broj ubica sa višom i visokom stručnom spremom. prijatelji i rodbina. Za sve navedene profile karakteristično je da su kao deca bili zlostavljani od roditelja ili suseda. osvetnički. zločini protiv čovečnosti i međunarodnog prava i porodično nasilje. ubistvo deteta pri rođenju-čedomorstvo. Tu su u pitanju kolektivni oblici nasilja i nalaze se pretežno u kriminološkim. kod kojih dominira pesimizam. Uzroci ove vrste nasilja nastaju kao posledica ekonomskih i političkih kriza po Simeunoviću. osveta. sadistički. mentalno Page | 60 . a njihove žrtve su poznanici. silovanjima. Ovde su u pitanju socijalno preosetljive osobe sa prikrivenom agresivnošću. to su oni koji nemaju samopouzdanje. U ovoj grupi najviše ima alkoholičara. razbojničkim krađama.87%. Često su to i povratnici. ali i ljudi sa najvišim stepenom obrazovanja. Oni u najvećem broju slučajeva ubijaju bliske rođake ili prijatelje.94% tu su u pitanju socijalno izolovane osobe. Tu spadaju i oni koji imaju loša iskustva iz detinjstva i negativan odnos prema majci. 68% uglavnom ne potiču iz razorenih porodica. otmicama i dr. MOTIVI I UZROCI ubistva su različiti. TIPOLOGIJA UBISTVA PREMA PSIHOLOŠKOM PROFILU: KRON je analizirao profil 142 ispitanika-osuđene ubice i razvrstao ih na pet kategorija-tipova.deteta ili trudne žene. šizofreni. depresivni. saobraćajnom delikvencijom. SIMULATIVNI TIP 12. potiču iz problematičnih porodica. Neki oblici ove vrste nasilja povezani su sa drugim kriminalnim aktima kao na primer pljačkama. rasprostranjenost društveno negativnih pojava i odsustvo sankcija i dr.17%. DEPRESIVNI PROFIL 23. Imaju najniži stepen obrazovanja u odnosu na ostale. skloni su ubistvu bliskih osoba i izuzetno su agresivni prema okolini. psihotični. poremećaja nastalih u porodičnim odnosima i slično.3% . sociološkim i politikološkim tematikama. vrlo često iz seksualne ljubomore. PRIVILEGOVANA UBISTVA su ubistvo na mah. To mogu biti: koristoljublje.NORMALNI PROFIL 29. prikrivanje nekog drugog k. POJAM UBICE: LOMBROZOV TIP UBICE-rođeni ubica. ugrožavanjem ustavnog sistema. Zove se privilegovano zbog olakšavajućih okolnosti za učinioce ubistva. psihopatski. PARANOIDNI TIP je uz normalni i najčešći 28.

polako ubija) Kriterijumi za klasifikaciju nekoga kao serijskog ubice su prema mišljenju EGERA: a) da je izvršio minimum 3-4 ubistva sa izvesnim vremenskim pauzama između pojedinačnih slučajeva. d) psiholosko. kulturama i društvima. posebno po žene i decu. Nasilje u porodici smatra se jednim od najtežih oblika kršenja ljudskih prava. f) žrtve su obično rizične i ranjive grupe. Uvek je imalo ozbiljne posledice . PORODIČNO NASILJE PORODIČNO NASILJE uvek je postojalo i bilo veoma rasprostranjeno u svim istorijskim vremenima. besno kažnjavajući svet kojeg se boje ili ga mrze. c) sadističko iživljavanje nad žrtvom. Nasilnici u porodici su lica svih društvenih slojeva.zaostali. bilo da su to verbalni. POD PORODIČNIM NASILJEM na osnovu tipa i motiva korišćenih sredstava možemo smatrati: a) fizičko-udaranje i plemlaćivanje. Različiti su samo načini oblika nasilja. Identičnu klasifikaciju sačinio je STAJGLEDER. psihički ili fizički vidovi nasilja ili njihova kombinacija. e) ekonomsko. koja počinje depresivne i paranoidne osobe. d) motivi uglavnom psihološki. Jedna od definicija FBI glasi da serijska ubistva podrazumevaju četiri ili više žrtava. Page | 61 . ubistvo kao pretežno afektivno impulsivna radnja i ubistvo kao pretežno psihotična radnja. koje vide sebe kao misionare ili heroje. c) verbalno. e) da žrtve za ubicu imaju simboličan značaj. a ne materijalni. KAPAMADŽIJA je tipologiju ubica odredio prema vrstama ubistava deleći ih na: ubistvo kao pretežno voljna radnja. b) da su ubica i žrtve do delikta jedni drugima nepoznati. b) seksualno. deca ubice. seksualni tip. SERIJSKI UBICA-HOMOCIDOMAN (razmak između ubistva . tip sa organski moždanim poremećajima. socijalnog statusa. pasivno-agresivni tip. obrazovan ja.

Psihijatrijski poremećaji-psihoze. U takvim situacijama porodični sistem se adaptira na asocijalno ponašanje člana. gde vladaju nezaposlenost. koje mogu da se završe ubistvom. Različito vrednovanje statusa muškaraca i žena. psihičkih poremećaja. Dobrim delom porodično nasilje je posledica porodične patologije. Oni su naučeni da je zlostavljanje „zasluženo“ i očekovano. DELIKTI PROTIV ČOVEČNOSTI Page | 62 . posebno kod čedomorstva. vremenom dolazi so ozbiljnih povreda. opasno oruđe ili sredstvo podobno. kontaktiranja i sl): g) duhovno. nepoštovanje i slično.Većina žrtava polazeći od stereotipa tradicije nasilje je prihvatilo kao nametnutu ulogu. U našem krivičnom zakonu delo pod nazivom nasilje u porodici u osnovi ima tri teža oblika. Kod pojedinih porodica sa neusklađenim odnosima koje imaju dobru komunikaciju sa okolinom za poremećaje u njoj se sazna tek kada nastanu tragične posledice. Uzroci nasilja u porodici mogu se naći i u socijalnim sredinama. alkoholizma ili nekih situacionih okolnosti. Nasilje poćinje verbalnim konfliktima i fizičkim zlostavljanjem. srtukturalno.f) strukturalno (ograničavanje sobode kretanja. roditelja i dece uticalo je na osećanje bespomoćnosti i zavisnosti jednih prema drugima pa i na nužnost tolerancije nasilja. socijalna i egzistencijalna nesigurnost. s tim što su izraženiji slučajevi autoagresije. pa i u samoj zakonodavnoj sferi. Većina zakonodavstava nije ovu sferu regulisalo zakonima pa je ona prepuštena oštećenoj osobi da vodi privatni postupak po predlogu tužioca. starijeg i mlađeg. lična zavist i statusno stanje dominacije i podređenosti. UZROCI PORODIČNOG NASILJA SU: NASILJE PREMA DECI. To može biti posledica patrijarhalnosti društva i neravnopravne raspodele moći-fizičke i statusne. posebno siromašnim. Uočena je povezanost između zaposlenosti i socio-ekonomskog položaja muškaraca i nasilja u porodici. Psihičko nasilje je poseban aspekt i izražava se u svesnom stvaranju atmosfere straha koja je deo nasilja.status manje vrednosti. Osnovni motiv kod porodičnog nasilja je sticanje i zadržavanje kontrole nad porodičnom zajednicom ili pojedinim njenim članovima. Alternativa u ponašanju porodice sa takvim članom je ili tolerancijatrpljenje nasilja. koji diktira način komunikacije i odnosa. Tradicija i prenošenje „kulturnih obrazaca“ doprineli su da porodično nasilje u društvu ima visok stepen tolerancije u društvenoj reakciji. Predstava da je dom sigurno mesto i da je intimnost doma nedodirljiva ponekada dom čini „utočištem“ zla i patologije. psihopatološkim i kulturno-istorijskim činiocima. Uzroci porodičnog nasilja u najčešćim slučajevima su u kombinaciji sa socijalnim. ili pribegavanje nasiljem prema njemu. Ljudi retko reaguju na konflikte unutar porodice iako se za slučajeve nasilja zna duže vreme. često ugrožavaju fizički integritet članova porodice . Teži oblici postoje ukoliko je pri izvršenju osnovnog oblika korišćeno oružje. Osnovni oblik odnosi se na povrdu i ugrožavanje telesnog i duševnog integriteta člana porodice ili ozbiljnu pretnju da će se napasti na život i telo. BRAČNO NASILJE koje može biti lično. među njenim članovima.

Nasilje u tim deliktima podrazumeva: ubistva. zločini protiv humanitornog prava. 89. a sve pod formom „koletaralne štete“ postalo je česta pojava. Njima su obuhvaćni nehumani postupci i zločini za vreme rata prema civilnom stanovništvu. prema kulturnim. teškim narušavanjem fizičkog ili duševnog zdravlja ili nanošenje patnje prinudnim raseljavanjem ili istrebljenjem ljudi. Prema KONVENCIJI O GENOCIDU koju su donele UN 1948 godine. RATNI ZLOČINI Ratni zločini su teški oblici povrede međunarodnog ratnog prava i pravila vođenja rata. telesni integritet i slobode građana. kolektivno zastrašivanje. INDIREKTNI NAREDBODAVCI su najčešće najviši politički. nanošenje patnji i dr. podstiču direktne izvršioce na zločin. istorijskim. Izvršioci krivičnih dela protiv čovečnosti podvode se pod opšti naziv RATNI ZLOČINCI. koji neposredno naređuju izvršavanje dela ratnih zločina i zločina genocida. Zatim su tu i ubistva protivnika na i van bojnog polja.Delikti protiv čovečnosti i međunarodnig prava podrazumevaju skup krivičnih dela čiji je opšti zaštitni objekt nacionalna. kažnjavanje. rasna ili verska grupa. etničko čišćenje i slično. prisiljavanje na prinudni rad. državni i nacionalni lideri koji svesno. Po obimu to su najbrojnija vrsta krivičnih dela i vid delikvencije gde postoji najveći stepen Page | 63 . kao i ratnih zarobljenika. njegovom planiranju i započinjanjuagresiji. MEĐUNARODNA KLASIFIKACIJA ZLOČINA PROTIV ČOVEČNOSTI Međunarodna klasifikacija zločina protiv čovečnosti podrazumeva : zločin protiv mira. genocid je proglašen međunarodnim deliktom. To je poseban tip kriminalne ličnosti. ZLOČINI PROTIV MIRA sastoje se u pripremanju rata. zlostavljanja.delikti su vrsta krivičnih dela kojima se ugrožavaju imovinska prava građana i drugih pravnih subjekata. prisilno raseljenje. Suština delikta sastoji se u nameri da se potpuno ili delimično uništi neka nacionalna. uništavanje. rasna ili verska grupa ubistvima. gde spadaju: direktni i indirektni naredbodavci. zdravstvenimi drugim civilnim objektima ukoliko ne služe u ratne svrhe. etničkih ili rasnih grupa. DIREKTNI NAREDBODAVCI su osobe iz srednjeg i visokog vojnog komandnog kadra. fer ratovanja i poštovanja običaja ratnih pravila. ratni zločini. DELIKTI GENOCIDA predstavljaju sistematsko uništavanje nacionalnih. protiv ranjenika i bolesnika. etnička. civilno stanovništvo. Ovi delikti spadaju u vrstu klasičnog kriminaliteta. ubistva zarobljenika i bolesnika. odvođenje u koncentracione logore. IMOVINSKI KRIMINALITET Imovinski-kriminalitet . zločini genocida. istrebljivanje. ZLOČINI PROTIV HUMANITORNOG PRAVA : najvažnija odlika protiv savremenih ratova je odbacivanje principa viteštva. verskih.

SITNA KRAĐA predstavlja krivično delo gde je predmet prisvajanja stvar male vrednosti. Maloletnik je osoba posebne uzrasne kategorije i biopsihičkih osobina. su u najvećem delu povratnici oko 30%. TEŠKA KRAĐA podrazumeva krađu koja je izvršena provaljivanjem. Tu spadaju razbojništva. saobračajnim sredstvima. Maloletnici se razvrstavaju u kategorije mlađih-osobe između 14-16 godina života i strarijih maloletnika –osobe između 16 i 18-te godine života. a u blažim vidovima. a po načinu izvršenja spadaju u đepne krađe. divljač. Od odraslih se razlikuje po stepenu emocionalne i intelektualne zrelosti. IMOVINSKI DELIKTI FIZIČKOG NASILJA –u ove delikte spadaju najteži oblici ove vrste krivičnog dela kod kojih su fizička sila i pretnja prema žrtvi osnov metoda i sredstava izvršenja delikta. odnosno mentalnoj zrelosti određene strukture maloletničke populacije i usklađenosti njihovog odnosa u pogledu usvajanja i poštovanja pravnih. SAOBRAĆAJNI KRIMINALITET 91. Najčešće krađe događaju se po tržnim centrima. DELIKTE BEZ MOTIVA I KORISTOLJUBLJA. KLASIČNI IMOVINSKI DELIKTI u njih spadaju sve vrste krađa i drugi oblici nezakonitih prisvajanja tuđe pokretne i nepokretne imovine. u zatvorenim prostorima. kada je ukradeno dobro veće vrednosti. PREVARNE DELIKTE. posle silovanja.profesionalizacije. obijanjem. svesnosti postupaka o idgovornosti za svoje ponašanje. na poseban drzak i opasan način. kada je uzrok delikventne orijentacije nepromišljenost i blaži oblici vaspitne zapuštenosti-disciplinske mere i mere pojačanog nadzora. ako je u sprezi sa oprganizovanim kriminalom. ako su krađom ugrožena neka opšta društvena dobra-šume. teška krađa i razbojnička krađa. Podela se zasniva na anatomskoj i psihičkoj razvijenosti. Sankcije za maloletne delikvente se razlikuju od onih koje su predviđene za odrasle osobe. IMOVINSKE KRIMINALITETE (DELIKT) možemo razvrstati na: KLASIČNE DELIKTE. za vreme elementarne nepogode. RAZBOJNIŠTVO PODRAZUMEVA oduzimanje i prisvajanje tuđe pokretne stvari primenom grube sile ili ozbiljne pretnje na život i telo. i slično. Page | 64 . iznuda i ucena. koja se više ne smatra decom. 90. moralnih i društvenih normi. Sa obzirom na vrednost vreme i način izvršenja može biti: sitna krađa. Za izuzetno teške krivične prestupe mogu se izreći kazne maloletničkog zatvora.. obična krađa. Izvršioci ovih krivičnih dela. MALOLETNIČKA DELIKVENCIJA Maloletnička delikvencija je pojava socijalno neprilagođenog ponašanja posebne populacione strukture stanovništva. U slučajevima lakših dela koja su posledica težih vidova vaspitne zapuštenosti izriču se zavodske-vaspitne mere. krađa. ribe. ali u razvoju nisu dostigla stadijum punoletstva.

koje je samo sebi cilj. U maloletničkim bandama članstvo je obično ono je etničkog. samoposluga i prodavnica koristile su nepažnju prodavaca. POLUORGANIZOVANOM NASILJU skloniji su mlađi maloletnici aktima zastarsivanja. Udeo maloletničke delikvencije u kriminalitetu uopšte razlikuje se od zemlje do zemlje. maloletne prestupnice su najčešće koristile ranije uspostavljen odnos prijateljstva i poznanstva sa žrtvom. huligani. pomoću lukavstva i upotrebom fizičke sile vršile su krivična dela razbojničke krađe i razbojništva. dela protiv službene dužnosti i krivična dela privrednog kriminaliteta. solidarnost i zajedničko ubeđenje u realizaciji kriminalnih ciljeva. ali i po obimnosti u pojedinim njegovim oblicima. i taj procenat u ukupnom maloletničkom kriminalitetu je oko 50%. Žrtve su slabiji i hendikepirani pojedinci koje maltretira grupa. kao i starije i bespomoćne osobe. Na čelu organizacije nalazi se vođa koji neformalnoj grupi obezbeđuje jedinstvo. U našoj zemlji je izražen kriminalitet maloletnica oko 93 % izvršenih krivičnih dela. MALOLETNIČKE BANDE predstavljaju poseban vid prestupničkog ponašanja koji je karakterističan po specifičnom sistemu vrednosti –organizacije. Oni su prouzrokovani faktorima neiskustva. a prilikom izvršenja krađa iz robnih kuća. ali ima i zemalja u kojima je ta zastupljenost skoro do polovine ukupne pojave. a najviše su krivična dela krađe i sitne krađe. gde su i sami bili zlostavljani psihički. koncertima i drugim vidovima javnih manifestacija. teške krađe maloletnice su vršile najčešće obijanjem. utiče na formiranje stavova i pravila discipline. maloletni kriminalci. Članovi se odabiraju i primaju u grupu ukoliko su spremni da prihvate posebna pravila ponašanja i sisteme vrednosti delikventne grupe. otimanju stvari. U nekom oblastima kriminaliteta maloletnici skoro da ne učestvuju posebno kada je u pitanju politički kriminilatit. kolektivni duh.ORGANIZOVANO NASILJE maloletnika sprovodi se u maloletničkim bandama. reketiranja učenika. siledžije i slično. Ove grupe zlostavljaju svoje vršnjake u školskim dvorištima. individualnih ciljeva kroz grupno ponašanje. maloletnici nasilje na ulici prenose kao model ponašanja iz porodične sredine. Prilikom izvršenja krivičnog dela krađe i sitne krađe iz stanova i kuća. Karakterističan je po tome što je znatno zastupljen u kriminalitetu. Maloletnici najčešće vrše IMOVINSKE DELIKTE. Kolektivni kriminalitet je prisutniji nego kod odraslih. Pretežno se kreće oko 20-25%. na ulici. sitnim krađama. Druga pojava po zastupljenosti su SAOBRAĆAJNI DELIKTI MALOLETNIKA. posrnula deca. na primer na sportskim takmičenjima. delikventi. koristeći nađene predmete na mestu izvršenja krivičnog dela.Treća kategorija su seksualni delikti posebno krivična dela silovanja. Takve grupe su isključivo karakteristične za gradske sredine i za dokon način života-previše slobodnog vremena. neposrednim sukobima-tučama. SPONTANO NASILJE se javlja u formi izazivanja nereda i organizovane primene nasilja. Kriminalitet je NAJTEŽI OBLIK MALOLETNIČKOG PRESTUPNIŠTVA. U grupi se stiče ugled i prestiž i ispoljavaju se specifični oblici solidarnosti –prijateljstvo. fizički i seksualno. realizacije. U novije vreme je za maloletnički kriminilatit karakterističan povećan broj DELIKTA NASILJA i pojedinačnog i kolektivnog. kao i u sredinama gde žive. rasnog Page | 65 .najviše dela karađe. prilikom krađa u prostorijama škole ispoljile su drskost i bezobzirnost.Za maloletne delikvente najčešće se upotrebljavaju pojmovi: vaspitno zapuštena omladina. ali i posebne psihostrukture.

RECIDIVIZAM Recidivizam je povratništvo. odanost i poštovanje bandi je obavezno. ali da od ukupnog broja povratnika. pre svega uzroci vezani za ličnost izvršioca. U seoskim i patrijarhalnim sredinama reakcija društva nije samo pravna. dok se socijalni faktori pojavljuju samo u izboru pogodnih uslova da se realizuju motivi i ciljevi njihove moralne izopačenosti. Delikventi iz navike su recidivisti asocijalne prirode kod kojih se postepenim ponavljanjem prestupničkog ponašanja stvara kriminalna navika. Njihova bitna socijalna obeležja su: većina je živela u nepovoljnim porodičnim prilikama i odnosima u porodici. 92. Prilikom prijema novih članova obično se postupak odvija po nekom ritualu. već i običajna jer je prisutna snažna moralna osuda kako sredine. a takvi stavovi nalaze osnov i u statističkim podacima na regionalnim nivoima analize delikata u seoskim i gradskim. a kod seksualnih delikata uzročnost je pre svega u psihopatološkoj strukturi ličnosti. emocionalno nestabilni. rana i dugotrajna maloletnička kriminalna karijera samo su neki od njihovih bitnih socijalnih obeležja. tako i porodice izvršioca. Delikventi po tendenciji ili delikventi iz strasti su osobe čija je kriminalna karijera više uzrokovana subjektivnim činiocima ličnosti nego socijalnim faktorima. Kod imovinskih delikata recidivizam je posledica profesionalne orijentacije i koristoljubive sklonosti. TIPOLOGIJA RECIDIVISTA Istraživanja su pokazalana na to da polovina ili dve trećine povratnika živi u gradu. psihopatske prirode-nesposobni za socijalizaciju. Seksualna delikvencija je pretežno urbani fenomen. socijalno su neprilagođeni. kao i u tradicionalno patrijarhalnim i građanskim sredinama. ali i ozbiljna potencijalna-osvetnička reakcija porodice žrtve. PROFESIONALNE DELIKVENTE I DELIKVENTE PO TENDENCIJI. Maloletnici povratnici se u više od dve trećine slučajeva pojavljuju u delovima protiv imovine vršeći dela krađe i teške krađe. U ukupnom povratništvu recidivizam maloletnika posmatra se kao posebno aktuelna pojava jer se u ovoj populacionoj strukturi odvija proces sazrevanja i stvaranja navika kriminalnog ponašanja. jedne i druge populacije dve trećine potiče sa sela. Zato se i smatra da je recidivizam u ovoj oblasti samo posledica jer realno ne postoje svrsishodni. Tipologija delikvenata recidivista moguća je po kriminološkim kriterijumima vrste delikata u kojima se najčešće pojavljuju i deli se na: DELIKVENTE IZ NAVIKE. nedovoljno ili nepotpuno obrazovanje i nezaposlenost. prosečne ili ispodprosečne inteligencije i nižeg nivoa obrazovanja i niskog praga frustracione tolerancije. 93. Pored imovinskih delikata i seksualni delikti spadaju u vrstu prestupništva sa najvećim procentom recidivizma. Oni se kriminalno odaju još u ranoj mladosti. Recidivizam je poznat po specifičnosti faktora i tu dominiraju subjektivni činioci. prostor delovanja je pod kontrolom bande. adekvatni pravni mehanizmi za njihovo sprečavanje i suzbijanje. bilo da su u pitanju Page | 66 .i socijalnog porekla i potiču iz dezorganizovanih porodica iz prigradskih naselja.

a ekonomski posebnim oblikom. uključujući u taj pojam. Začetnik normativističkog shvatanja je ALZBERG . c) Kod krivičnih dela osnovni princip odgovornosti je subjektivna odgovornost. odnosno izbora vršenja krivičnih dela kao profesije. Pihler pod privrednim kriminalitetom podrazumeva: pojave ekonomskog kriminaliteta. Page | 67 . Profesionalni delikventi su izvršioci krivičnih dela koji su po nekim osobinama slični povratnicima iz prve kategorije. DOK U UŽEM SMISLU podrazumeva samo krivičnopravne privredne i finansijske delikte. nego kod krivičnih dela: b) Kod krivičnih dela odgovorna su samo fizička lica. Mere izricanja kazne kod ovog tipa prestupništva najčešće su mere bezbednosti čuvanja. prestupi i prekršaji. sa štetnim posledicama po privrednu organizaciju ili društvenu zajednicu. pored k. dela. POJAM I KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA Privredni kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava koji je uslovljen povredama propisa u privrednom i finansijskom poslovanju. a kod privrednih prestupa za odgovornost je dovoljna samo pravna odgovornost prestupa. 94. U pitanju je veoma masovna društvena pojava povrede pravila o privrednom ili finansijskom poslovanju od strane pravnog ili odgovornog lica. psihološkog ili psihopatološkog karaktera. a isključuje prestupe i prekršaje. PIHLER razlikuje ekonomski i privredni kriminalitet. dela i privredne prestupe i prekršaje u funkcionisanju sistema. delikte protiv službene dužnosti i imovinska k. dela. KRIMINOLOŠKE I SOCIOLOŠKE DEFINICIJE PRIVREDNI KRIMINALITET DEFINIŠU nešto šire. RAZLIKE IZMEĐU KRIVIČNIH DELA I PRIVREDNIH PRESTUPA SU TROJAKE: a) Stepen društvene opasnosti privrednih prestupa je manji. Najčešće su krivičnopravne definicije i one suštinu pojama svode na normativističko shvatanje. lečenja i posebne terapeutske mere u zatvorenim tipovima ustanove. ali sa posebnostima racionalne kriminalne orijentacije.faktori poremećaja biološkog. PRIVREDNI PRESTUPI SU neki blaži vidovi privredne delikvencije. a kod privrednih prestupa i fizička i pravna lica. koji koristi termin privredno krivično pravo. zanimanja i motivom koristoljubive prirode. smatrajući privredni kriminalitet širim pojmom. U ŠIREM SMISLU privredni kriminalitet podrazumeva delikvenciju fizičkih i pravnih lica u oblasti finansijskog pravnog posovanja –k. koja kod prve kategorije nije uvek izražena.

Kazne su u principu novčane. skladišna delatnost.NAJČEŠĆI OBLICI PRIVREDNIH PRESTUPA SU dela nezakonitog ostvarivanja prihoda i privilegija. a zaštitne mere se najčešće sprovode na oduzimanju protivpravne koristi. kod invensticionih ulaganja. posebno: proizvodnja. na pr: naturalni. finansije. završni računi i dr. izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa. gotovinskih ili bezgotovinskih plaćanja u prometu. u vidu materijalnog predmeta. korišćenje prava. d) Pretežnost profesionalne orijentacije. NETRANSPARENTNOST GLOBALNIH PROCESA PRIVATIZACIJE. To se posebno odnosi na prestupe i prekršaje u carinskom i deviznom režimu. h) Ovim oblikom kriminaliteta ugrožene su brojne privrdne oblasti.fakture. i) Izuzetno visoka tamna brojka kriminaliteta. OPŠTE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA SU: a) Složenost i dinamičnost pojavnih oblika. PROFITNI CILJ I DRUŠTVENA TOLERANCIJA. transport i špedicija. novčani u vidu falsifikovanja. platni promet. a neki od njih zauzimaju posebnu pažnju: TRANZICIONI FAKTORI. c) Specijalizacija izvršilaca. stvari ili roba u vlasništvu. računi. j) Najčešća dokazna sredstva su dokumenti. g) U objekte i sredstva koja koristi privredni kriminalitet spadaju različiti oblici imovine. 95. trgovina. f) Većina krivičnog dela se izvršava u nekom obliku saučesništva tj. izvodi. b) Koristoljublje kao motiv. UZROCI I VRSTE PRIVREDNOG KRIMINALITETA Uzroci privrednog kriminaliteta su raznovrsni. SANKCIJE ZA PRIVREDNE PRESTUPE SU KAZNE I ZAŠTITNE MERE. e) Dela se vrše kontinuirano i planski. ovlašćenja i moći na različitim nivoima nosilaca ovlašćenja i kontrolnih funkcija. bankarski sistem i dr. zloupotrebe poverenja i slično. Page | 68 . organizovano. k) Najčešći izvršioci su službena i odgovorna lica u privrednom i finansijskom poslovanju.

b) Delikti finansijskih prevara. ili kako ju je SADERLEND definisao kao kriminalitet „belih okovratnika“. policijske i carinske organe.VRSTE PRIVREDNOG KRIMINALITETA SU: a) Delikti zloupotrebe moći –položaja i ovlašćenja. 97. a radi osiguranja povoljnih poslovnih aranžmana. nenamenskog trošenja sredstava. direktnim i indirektnim oblicima korupcije nanose znatno veće štete nego klasičnim oblicima kriminaliteta. pronevere. ovlašćenja kontrole i izvršenja službenih. lažnog iskazivanja finansijskog stanja i poslovanja pojedinih korporacija. podmićivanje poslovnih partnera. Ova vrsta delikvencije tretira se posebno teškom. Ovde su u pitanju specifične oblasti delikvencije u privredi. U nekim procenama u razvijenim zemljama štete od ove vrste kriminaliteta kreću se i na desetine milijardi dolara godišnje. izvršioci ovih dela su relativno vanzakonski pošteđeni odgovornosti. Smatra se da je ova pojava rasprostranjena u svakom društvu i da su njeni stvarni uticaji na društvo veći nego što se takva dela otkrivaju i presuđuju. 96. čije se pojave najčešće ispoljavaju u mahimacijama u vezi sa kupoprodajom raznij akcija.KRIMINALITET BELOG OKOVRATNIKA U okviru privrednog kriminaliteta izdiferencirala se posebna vrsta profesionalnog kriminaliteta viših društvenih slojeva tzv. SADERLED pod ovim pojmom podrazumeva: kriminalitet u oblastima privrednog poslovanja. poslovnih. kao i medicinsko osoblje. železnice i trgovine. poslovnim i vladajućim strukturama i vezanost za neku vrstu zanimanja u čijoj nadležnosti su diskrecione odluke. poreske utaje i slično.osiguranja. državnih i finansijskih poslova. Ovaj oblik kriminaliteta OBUHVATA SKORO SVE OBLASTI I PROFESIJE JAVNOG ŽIVOTA. DELIKTI KORUPCIJE –KORUPCIJSKI DELIKTI Page | 69 . bankarstva. kriminalne elite. lažnog reklamiranja robe. neposrednim ili posrednim podmićivanjem državnih činovnika. Koreni kriminaliteta „belog okovratnika“ sežu u oblasti privrednih korupcija. c) Kriminalitet „belog okovratnika“ i delikt korupcije i d) Delikti krijumčarenja i nedozvoljene trgovine. jer se velikim transakcijama utaja poreza. Najčešće se vezuje za državne institucije: inspekcijske ili poreske službe. Zbog društvenog uticaja i pozicije.

radon mesto ili položaj u društvenoj ili privrednoj hijerarhiji radi nezakonitog sticanja materijalnog bogatstva ili statusa. alkoholnih pica. plemenitih metala i dijamanata. Krijumčarenje je pojam kojim se označava nedozvoljena trgovina u prekograničnom prometu. ali predstavlja i globalni fenomen posebno kada ima oblike organizovanog kriminaliteta.Delikti korupcije imaju najtešnju vezu sa kriminalitetom “belog okovratnika”. odnosno potkupljivanje političkih partija i njihovih lidera u predizbornim aktivnostima. oružja. U našem krivičnom zakonodavstvu pod pojmom nedozvoljene trgovine podrazumevamo svaku Page | 70 . koja se društvenog ili državnog vlasništva privatizuje u kratkim vremenskim intervalima. partijski ili porodični interesi iznad opšteg. izbegavaju se javni tenderi. To podrazumeva direktnu prodaju preduzeća bez tržišne procedure. Sukob interesa ili gomilanje funkcija takođe predstavljaju poseban kadrovski problem. Većina definicija korupcija svodi se na “zloupotrebe javnih ovlašćenja. diskrecionim ovlašćenjima u pogledu prispelih ponuda i uslova plaćanja. Kod privatizacije u zemljama tranzicije do korupcije najčešće dolazi zbog pravnog sistema u kome imovinska prava nisu potpuno uređena. ekološki opasnog otpada i sirovina. pa ne čudi zloupotreba službenog položaja i ovlašćenja. koji su sa pozicija vlasti dužni da takve usluge adekvatno nadoknade. posebno je izražena u društvima koja su organizovana na totalitarnim principima vlasti I zemljama tranzicije gde su ključne odlike u nadležnosti grupe ljudi ili pojedinaca. 98. Krijumčarenje i nedozvoljena trgovina omogućava u uslovima brze komunikacije i mogućnosti prikrivenih transakcija međunarodnih kriminalnih organizacija ostvaruju velike sume novca i drugih vrednosti stečenih na prodaji razne vrste roba: narkotika. umetničkih dela. retkim i zaštićenim životinjama i biljkama. Korupcija je globalni fenomen. preuzimaju se transakcije od strane centara moći izbegavanjem konkurentskih procedura. U zemljama tranzicije posebno pogodno tlo za korupciju čine faktori u procesu privatizacije velikog broja preduzeća I imovine znatne vrednosti. sive ekonomije. KRIJUMČARENJE I ILEGALNA TRGOVINA Krijumčarenje i ilegalna trgovina potiču od izraza kojim se označava pojava tzv. nuklearnih tehnologija. U tim slučajevima lako preovladaju lični. Plodno tlo za korupciju je i područje političkog odlučivanja. Ovakvi primeri iz političke prakse zapadnoevropskih i severnoameričkih podrućja skoro da su redovna praksa političkih skandala i afera. Korupcija predstavlja zloupotrebu moći koju ima određena funkcija. bez adekvatnog pravnog regulisanja. zbog birokratskih centara moći koji mogu uticati na process promene vlasničkih prava nad imovinom i poziciji pojedinaca i grupa da u procesu alokacije mogu nelegalno izmeštati iz državnog i društvenog u privatno vlasništvo. odlika je svakog društva. Mnogi “biznismeni” u toku predizbornih kampanja koriste da pod vidom legalnih donacija potkupljuju političare. Ukoliko sukob interesa nije pod odgovarajućom kontrolom on dovodi do toga da funkcioneri –državni i privredni mogu da donesu samostalno odluke na osnovu diskrecionih ovlašćenja i bez uvida javnosti. političke I ekonomske-finasijske moći kako bi se na ilegalan način stekla materijalna dobit. kao i politička statusna pozicija za sebe ili drugo-fizičko ili pravno lice. trgovina ljudima i delovima ljudskog tela. Pojava je vezana prvenstveno za nacionalne okvire privrednog prestupništva. pravna procedura je bez jasnih pravila.

POJAVNI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU: OSNOVNI I OSTALI OBLICI. transnacionalni karakter. POJAM I OBELEŽJA ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA Organizovani kriminalitet je vrsta delikvencije “privrednog tipa” i tipologija kriminalnih pojava vezana je za aktivnost profesionalnih kriminalnih organizacija. hijerarhijaodgovornost i subordinacija. mrežna struktura. izražena društvena opasnost. krijumčarenje cigareta. nasilje kao metod. Osnovni oblici organizovanog kriminaliteta su: trgovina narkoticima. trgovina retkim biljkama I životinjama. terorizam. izdvajanje rukovodnih od operativnih delova sistema. Nedozvoljena trgovina se smatra PREVARNIM oblikom kriminaliteta. društvene dezorganizacije i pojava “ sive ekonomije”. akciza. pranje novca. Najkarakterističniji pojavni oblici su: prodaja robe lošijeg kvaliteta od propisanog. 99. prodaja robe bez isprava o nabavci.protivzakonitu aktivnost koja je usmerena ka sticanju ekonomske koristi kojom se nanosi finansijska I druga šteta pre svega državi I onim subjektima koji posluju u skladu sa propisima. Najvažnije karakteristike organizovanog kriminaliteta su: da je to kriminalna organizacija-kriminalni sindikati. neažurno i netačno vođenje evidencije o prometu robe i slično. veza sa organima vlasti i drugim institucijama. 100. posebnosti u formama kriminalnog organizovanja i dr. fleksibilnost u radu. posebno finansijske kontrole. korišćenje neispravnih i nežigosanih merila radi zakidanja na meri. Međunarodni faktori uticaja pogoduju razvoju organizovanog kriminaliteta kroz procese globalizacije. ekološki kriminalitet. trgovina kulturnim dobrima. korupcija. odsustva i tolerancija kontrole prekograničnog prometa i nedovoljno bezbedan razvoj internacionalne. kao I doprinosa koje prate isplate zarada zaposlenih. mnoštvo raznovrsnih oblika. pomorska piraterija. profit kao cilj. razvoj internet tehnike i slično. infiltriranje u državne i privredne strukture.Tu spadaju: nabavke robe ili drugih predmeta. trgovina oružjem i nuklearnim materijalom. krijumčarenje nafte i naftnih derivate. UZROCI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA Mogu se podeliti na nacionalne i međunarodne. izbegavanje uplate pazara na žiro račun i prebacivanje gotovine u sive tokove. Page | 71 . profesionalizam kao karakteristika. lažno deklarisanje robe u cilju izbegavanja plaćanja propisanih dažbina. kompjuterski kriminalitet. trgovina ljudima. Uosnovi oni se svi svode na neplaćanje ili plaćanje u smanjenom obimu poreza. bavljenje trgovinom ili posredovanjem u trgovini I zastupanje domaćih organizacija u prometu roba i usluga. OSTALI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU: krijumčarenje vozila. organizovana kocaka i dr. U nerazvijenim zemljama i zemljama u tranziciji uzroci su u raznim oblicima anomičnih stanja. reket. carina.

složena mrežna struktura delova i hijerarhijski uspostavljene organizacione prirode koja je organizovana da zaštiti članove. TREĆI TIP SU ORGANIZACIJE ČIJA SE DELATNOST ODRAŽAVA NA MEĐUNARODNOM PLANU. nacionalnih i internacionalnih kriminalnih kapaciteta sa sposobnošću sigurnog transfera kriminalnog profila u legalne tokove finansijskog poslovanja. imaju prostorno delovanje. ČETVRTOJ GRUPI PRIPADAJU INTERNACIONALNE TERORISTIČKE ORGANIZACIJE. kao i za poslove ilegalne trgovine narkotika. a zatim za kontrolu reketa. imaju transnacionalni karakter sa velikim brojem učesnika i jakim stepenom unutrašnjih veza. kriminalna organizacija. organizovane kocke i prostitucije. falsifikovanjem novca. iznuđivanjem. postoji profesionalizacija metoda rada –korišćenje savremenih tehnoloških sredstava I specijalističkih ekipa uz kombinaciju individualnih. U KRIMINOLOŠKOM SMISLU OBLICI KRIMINALNOG ORGANIZOVANJA SU: kriminalna grupa. 102. INTERPOL izdvaja četiri tipa kriminalnih organizacija: PRVI JE TRADICIONALNI i njega čine mafijaške organizacije po principu hijerarhije sa strogim unutrašnjim pravima života i normi ponašanja. razbojništva.VRSTE KRIMINALNIH ORGANIZACIJA I GRUPA? Prema stepenu unutrašnje čvrstine i načina delovanja organizovanog kriminaliteta. MAFIJA I MAFIJAŠKE ORGANIZACIJE Mafija je transnacionalna kriminalna organizacija. Page | 72 . dinamičnost u funkcionisanju sistemom. Takve organizacije nisu stalne i nemaju stroge forme organizovanja. organizovana kriminalna grupa. visoku stopu kriminalne dobiti i teške oblike nasilja i korupcije najviših državnih struktura. vodi poreklo sa Sicilije još iz vremena bezvlašća koje je usledilo nakon Napoleonove okupacije Južne Italije. koji su despotski vladali nad terorizovanim seljaštvom. 101. U prvim decenijama ovog veka mafija je proširila svoju delatnost u SAD. sa izvesnom raznovrsnošću zakonitih i nelegalnih aktivnosti. grupnih. Bave se krađama automonila. poslovne solidarnosti i zajedničkih kriminalnih ciljeva. prvobitno za ilegalnu proizvodnju i trgovinu alkoholom. unutrašnja disciplina zasnovana na internim sankcijama. ali sa jezgrom homogenih etičkih skupina kakve su trijade i jakuze. reketiranjem i sl. Drugi tip su takozvane PROFESIONALNE ORGANIZACIJE specijalizovanih članova sa ciljem ispunjavanja određenih zločinačkih aktivnosti. U tom periodu stanje bezakonja navelo je vlasnike velikih poseda da prepuste upravljanje svojom zemljom energičnim siledžijama. veliki spektar kriminalnih aktivnosti.ODLIKE KRIMINALNIH STRUKTURA I KARAKTERISTIKE Opšte odlike struktura i karakteristike kriminalnih organizacija su: da imaju visok stepen društvene opasnosti obzirom da su masovne. kao tajna organizacija kriminalaca među italijanskim imigrantima. mafija kao najviši stepen organizacije.

izvorne sposobnosti posedovanja „moći zastrašivanja“. sa izmenama i dopunama:  dva kumulativna uslova: da bi se neki delikt smatrao organizovanim kriminalitetom potrebno je: 1. Zakon o krivičnom postupku član 21. da je delo počinila organizovana kriminalna grupa ili druga organizovana grupa koja nije kriminalna. osvaja tržište po pravilima modernog marketinga. delo za koje je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna. barata internetom. rezultat delovanja tri ili više lica udruženih u kriminalnu organizaciju. AMERIČKA MAFIJA. Osnovne odlike mafije su hijerarhijska struktura organizacije u kojoj centralno mesto zauzima porodica na čijem je čelu boss –kum. RUSKA MAFIJA. NIGERIJSKA MAFIJA. 103. kreće se po mnogim svetskim metropoloma. MEKSIČKA NARKO MAFIJA. ALBANSKA MAFIJA. U novije vreme mafija sve veći deo kapitala prebacuje iz ilegalnih u legalne poslove i ostvaruje profil i na toj osnovi. NDRANGETA. „zavet ćutanja“. prinuda u održavanju unutrašnje discipline i ostvarivanju interesa. „ stanje potčinjenosti“. Moderni bos je biznismen. vešt je u pregovorima. odnosno kriminalnu grupu. ubistvom se koristi tek kada iscrpi sva druga sredstva do cilja. Pored KOZA NOSTRE poznate mafijaške organizacije su KAMORA. birokrata najjači kada ne primenjuje nasilje. imao unapred određeni zadatak ili ulogu. kaže: k. u zavisnosti od njenih razmera razvijenosti. odlično govori svetske jezike. izbornu i ekonomsku moć tj. direktor. Mafija poseduje poziciju monopola. političar. Veoma je komunikativan. Prve mafijaške organizacije nastale su na Siciliji u 19-om veku i to KOZA NOSTRA-NAŠA STVAR. odnosno kriminalne grupe. tesne koruptivne veze sa vladajućim strukturama vlasti. Page | 73 . KOLUMBIJSKA MAFIJA. JAPANSKA MAFIJA. NOVA SAKRA KORONA UNITA. čiji je cilj vršenje teških k. Savremeni mafijaški kum novijim shvatanjima nije kriminalac tradicionalnog tipa. OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA DEFINISANJE: Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminaliteta iz 2002 i 2003 g. a u Srbiji slične organizacije spadaju u organizovani kriminalitet. pri čemu je potkupljivanje prva stvar. državi ili društvu. legitimnu poziciju političke moći u jednom socijalnom okruženju. finansijski je obrazovan kako da brzo investira i oplodi novac. dela sticanja dobiti ili moći i kada su ispunjena još najmanje tri od sledećih uslova:  da je svaki član kriminalne organizacije. Mnogo je obrazovaniji i kulturniji živi „na visokoj nozi“. KINENSKA MAFIJA. a ne pištoljem. da je za to delo predviđena kazna zatvora od četiri ili više godina zatvora 2.Mafijašku organizaciju od jednostavnog kriminalnog udruženja razlikuje statusni položaj.

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. a može biti i oslobođen od kazne. ovog člana. ovog člana radi čijeg vršenja je udruženje organizovano. Pripadnik grupe ili drugog udruženja iz stava 2. ovog člana koji otkrivanjem udruženja ili na drugi način spreči izvršenje krivičnih dela radi čijeg vršenja je udruženje organizovano. da se u vršenju delatnosti primenjuje nasilje i zastrašivanje ili da Page | 74 . sredstva javnog informisanja. Od ovih 11 zahteva tri su obavezujuća: da je delo rezultat organizovanog delovanja više od dva lica. 2. Ako se delo iz stava 1. Ko organizuje grupu ili drugo udruženje koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna. od kojih barem šest treba da budu ispunjeni da bi se neki slučaj mogao tretirati kao organizovani kriminalitet. EVROPSKA UNIJA JE 1994. da se koristi pranje novaca ili nezakonito stečene dobiti. ovog člana koji otkrije udruženje pre nego što je u njegovom sastavu ili za njega učinio neko krivično delo predviđeno u stavu 2. a može se i osloboditi od kazne. da se u vršenju delatnosti koriste privredne ili pioslovne strukture. da je dekatnost kriminalne organizacije ili grupe planirana na duže vreme ili na neograničen vremenski period. GOD. 4. kazniće se zatvorom do jedne godine. da se delatnost organizacije zasniva na primeni određenih pravila interne kontrole i discipline članova. Organizator grupe ili drugog udruženja iz stava 1. kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina. ovog člana odnosi na grupu ili drugo udruženje koje ima za cilj vršenje krivičnih dela za koja se može izreći kazna zatvora od dvadeset godina ili zatvor od trideset do četrdeset godina. a pripadnik udruženja od šest meseci do pet godina. DONELA OBAVEZUJUĆU DEFINICIJU koja sadrži 11 zahteva. Organizator grupe ili drugog udruženja kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina. i 3. da se delatnost organizacije planira i vrši u međunarodnim razmerama. da je cilj njihovog vršenja sticanje dobiti ili moći. da se delatnost organizuje planira i vrši u međunarodnim razmerama. da se radi o vršenju teških krivičnih dela. Pripadnik grupe ili drugog udruženja iz stava 1. Fakultativni zahtevi Evropske Unije su: da je svaki član kriminalne organizacije imao unapred određen zadatak ili ulogu. da se u vršenju delatnosti primenjuje nasilje ili zastrašivanje ili da postoji spremnost na njihovu primenu. da se delatnost organizacije zasniva na primeni određenih pravila unutrašnje kontrole i discipline članova. Po krivičnom zakoniku krivično delo Zločinačko udruživanje u članu 346 stoji: 1. 5. izvršnu ili sudsku vlast ili na druge važne društvene ili ekonomske činioce. kazniće se zatvorom do tri godine. da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na političku vlast. i 3. da je kriminalna organizacija planirana na duže vreme ili neograničeno. 3. i 3. zakonodavnu.

postoji spremnost na njihovu pripremu. b) Hijerarhija –odgovornost i subordinacija. l) Mnoštvo raznoraznih oblika. Organizovani kriminalitet je vrsta delikvencije „privrednog tipa“ i tipologija kriminalnih pojava vezana za aktivnost profesionalnih kriminalnih organizacija. NAJVAŽNIJE KARAKTERISTIKE ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU: a) Kriminalna organizacija. c) Mrežna struktura. n) Posebnost u formama kriminalnog organizovanja i dr. da se u vršenju delatnosti koriste privredne ili poslovne strukture. da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na poliktičku vlast. Page | 75 . f) Veza sa organima vlasti i drugim institucijama. njega čine mafijaške organizacije specijalizovanih članova sa ciljem ispunjavanja određenih zločinačkih aktivnosti. i) Profesionalizam kao karakteristika. INTERPOL izdvaja četiri tipa organizacija: a) PRVI je tradicionalan . VRSTE KRIMINALNIH ORGANIZACIJA I GRUPA ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA prema stepenu unutrašnje čvrstine i načina delovanja organizovanog kriminaliteta. k) Izražena društvena opasnost. da se koristi pranje novca ili nezakonito stečene dobiti. e) Infiltriranje u državne i privredne strukture. medije. izvršnu ili sudsku vlast ili na druge društvene i ekonomske činioce. h) Profit kao cilj. d) Fleksibilnost u radu. m) Izdvajanje rukovodećih od operativnih delova sistema.kriminalni sindikati. g) Nasilje kao metod. j) Transnacionalni karakter.

b) Drugu grupu čine PROFESIONALNE ORGANIZACIJE oni koji se bave krađama automobila. U novije vreme mafija sve veći deo kapitala prebacuje iz ilegalnih u legalne poslove i ostvaruje profit i na ovoj osnovi. direktor. OSNOVNE ODLIKE MAFIJE su hijerarhijska struktura organizacije –u njoj centralno mesto zauzima porodica na čijem je čelu boss – kum. Savremeni mafijaški kum nije kriminalac tradicionalnog tipa. d) MAFIJA kao najviši stepen kriminalne organizacije je specifična delikventna struktura i sredina koja deluje u opkviru organizovanih oblika kriminaliteta. U KRIMINOLOŠKOM SMISLU. Takve grupe nisu stalne. pri čemu je potkupljivanje prva stvar. ubistvom se koristi tek kada iscrpi sva druga sredstva do cilja. On je moderni bos bizmismen. ali sa jezgrom homogenih etičkih skupina kakve su TRIJADE I JAKUZE. c) Kriminalna organizacija je viši stepen kriminalne strukture od jednostavnog kriminalnog udruživanja . reketiranjem i lično. živi na „visokoj nozi“ barata internetom a ne pištoljem. iznuđivanjem. zavisno od njenih razmera razvijenosti. u održavanju unutrašnje discipline i ostvarivanja interesa koristi se prinuda. razbojništvima. PLANU .može biti svaka spontano ili sprazumno organizovana grupa radi vršenja krivičnih dela u nekom obliku saučesništva. birokrata najjači kada ne primenjuje nasilje. Mnogo je obrazovaniji i kulturniji. Mafijašku organikzaciju od jednostavnog kriminalnog udruženja razlikuje statusni položaj. presdtavljaju snažnu struktuirano članstvo. posebne subkulture. izbornu i ekonomsku moć tj. i finansijski je obrazovan kako da brzo investira i opladi novac. Mafija u odnosu na kriminalno udruženje poseduje poziciju monopola. a i ne mora imati obeležja organizovanog kriminaliteta. b) Organizovana kriminalna grupa čini pojam „jednostavnog kriminalnog udruživanja“ POD KOJIM SE PODRAZUMEVA UDRUŽIVANJE TROJE ILI VIŠE LJUDI radi izvršavanja neograničenog broja krivičnih dela Ovo udruženje zahteva za razliku od mafijaškog zahteva. odlično govori svetske jezike. legitimnu poziciju političke moći u jednom socijalnom okruženju. vešt je u pregovorima. falsifikovanjem novca. OBLICI KRIMINALNOG ORGANIZOVANJA SU: a) Kriminalna grupa. nemaju stroge forme organizovanja i pravila. Komunikativan je i kreće se po mnogim svetskim metropoloma. Mafija vodi poreklo sa Sicilije još iz vremena Page | 76 . koja se umnogome razlikuje od klasičnih kriminalnih družina. c) Treći tip predstavljaju organizacije čija se delatnost odražava na MEĐUNARODNOM d) Četvrtoj grupi pripadaju INTERNACIONALNE TERORISTIČKE ORGANIZACIJE. samo stabilnu kriminalnu organizaciju. političar. izvorne sposobnosti posedovanja „moći zastrašivanja“ „stanje potčinjenosti“ . to je zatvorena sredina strogih unutrašnjih pravila odnosa. Ova grupa može. mafija ima tesne koruptivne veze sa vladajućim strukturama vlasti. kao što su razbojničke bande. „ zavet ćutanja“. državi ili društvu.

U praksi su poznata tri n ačina trgovine oružja: legalna i otvorena trgovina sa drugim zemljama po utvrđenim pravilima i procedurama. LSD. nakupaca i vlasnika skladišta. Kolumbijski bos Pablo Eskobar i Hiberto Orehuela spadaju u najbogatije ljude sveta. Bečkom konvencijom 1988 god. MARIHUANA I SINTETIČKE DROGE-AMFETAMINI. Krajnji cilj distribucije narkotika je Zapadna Evropa –Holandija. 105. a zatim za kontrolu reketa. Distribuira se takozvanim zlatnim trouglom koji se nalazi između Burme. ali i obaveza država da u svojim krivičnim zakonima uvedu krivično delo pranja novca. Pravci kretanja narkotika su balkanska ruta. Proizvodnja narkotika u skoro svim zemljama sveta je ilegalna proizvodnja i trgovina i sankcionisana je. KOKAIN. prvobitno za ilegalnu proizvodnju i trgovinu alkoholom. Smatra se da narkotici čine promet organizovanog kriminala u Holandiji 80%. stanje bezakonja navelo je vlasnike velikih poseda da prepuste upravljanje svojom zemljom energičnim sileđžijama koji su despotski vladali nad terorizovanim seljaštvom. posebno vatrenim kojim se snadbevaju paravojne formacije. I DR. socijalni i društveni problem u svim zemljama sveta. japanske Jakuze i kineske Trijade. U tom priodu. kao i za poslove ilegalne trgovine narkotika. Tajlanda i Lsosa i zlatnog polumeseca: Avganistan i Pakistan. Finskoj 35% i dr. Belgiji 47%. ( tradicionalne mafijaške 104. TRANSNACIONALNE KRIMINALNE ORGANIZACIJE organizacije) su: Koza nostra.bezvlašća koje je nastalo nakon Napoleonove okupacije Južne Italije. Poljska. terorističke organizacije i druge kriminalne organizacije. Nedozvoljena trgovina narkoticima odvija se svuda po sistemu uređene organizacije i mreže koja funkcioniše po principu hijerarhije. predviđene su mere na suzbijanju nedozvoljene trgovine drogama. Španiji 60%. do transportne mreže i organizacije za preraspodelu u potrošačkim područjima. Veze narkomanije i vlasti pojedinih zemalja su evidentne i otvaraju se fiktivne firme koje su namenjene za pranje novca. od proizvođača droga. dok Burmanac Kim Njunt narko general koji je šef tajnih službi Burme kontroliše 60% prometa heroina iz Burme u SAD. Narkotici kojima se najčešće trguje su:HEROIN. TRGOVINA NARKOTICIMA Uživanje narkotika predstavlja ozbiljan zdravstveni. TRGOVINA ORUŽJEM Trgovina oružjem spada u tradicionalne forme klasičnog oblika kriminalnog biznisa organizovanog kriminala .Pored legalnog oblika trgovine oružjem postoji i ilegalna trgovina oružjem. U prvim decenijama ovog veka mafija je proširila svoju delatnost u SAD kao tajna organizacija kriminalaca među italijanskim imigrantima. Avganistana. Heroin se distribuira iz Pakistana. Sicilijanski gangovi upravljaju međunarodnim kokainskim transakcijama u SAD i na relaciji prekomorske zemlje – Evrope. Belgija. organizovane kocke i prostitucije. Mijanmara i dr. Proizvodnja kokaina je u Kolumbiji između 30-70%. tajna i nelegalna trgovina Page | 77 . Hiberto kontroliše 60% prometa kokaina u SAD.

SAVREMENI TERORIZAM PODRAZUMEVA doktrinu.sa drugim državama. metod i sredstvo izazivanja straha i nesigurnosti kod građana sistematskom upotrebom nasilja radi ostvarivanja određenih. Neki su se specikjalizovali za izradu lažnih dokumenata. Krijumčarenje se obavlja raznim kanalima i putevima pri čemu transport određenom vrstom saobraćaja predstavlja posebno razrađenu strategiju: izviđanja graničnih prelaza. motora. U svetu svaka dva minuta nestanu po jedna kola. prvenstveno političkih ciljeva. b) globalizam. metod i sredstvo izazivanje straha i nesigurnosti kod građana sistematskom upotrebom nasilja radi ostvarivanja određenih. TRGOVINA VOZILIMA Trgovina kradenim automobilima poprima internacionalne razmene. drugi se bave izmenom broja šasije. Pod vatrenim oružjem podrazumeva se svako prenosivo oružje koje ima cev i koje ispaljuje. Page | 78 . preko treće države i tajno snadbevanje nedržavnih subjekata koji preko posrednika na crnom tržištu . posedovanje prevoza ili angažovanja sredstava za prevoz robe koju prate falsifikovana dokumenta. radioaktivni otpad.Krijumčare se: pištolji. terrois koja znači jak strah. c) profesionalizam. Postoje i kuriri koji su unajmljeni da voze iz jedne zemlje u drugu.Grupe kriminalca su organizovane kao velike međunarodne kompanije i imaju složenu strukturu. 106. KARAKTERISTIKE ORGANIZOVANOG KRIMINALA 107. proučavanje carinske i policijske kontrole. Terorizam podrazumeva doktrinu. TERORIZAM Terorizam je latinska reč terror. e) velika finansijska moć stečena pranjem novca. f) količina ekstranormalnih oblika političkog nasilja. prvenstveno političkih ciljeva. Smatra se da deo međunarodnih transfera oružja nije posledica odluka država već korumpiranih vojnih ili političkih zvaničnika. biološke i radiološke supstance. a tamo neka druga osoba vrši prodaju kola obično novijem kupcu na kraju lanca. Prema podacima Interpola iz prihoda od trgovine vozilima finansiraju se čak i terorističke organizacije. mitraljezi. Mnogi poznati kriminalci počeli su sa preprodajom kola. broja proizvodnje i dr. bombe. Savremeni terorizam odlikuju: a) visok stepen organizovanosti. g) zastrašivanje. d) zloupotreba tehničkih dostignuča. nuklearni materijal. ili se može modifikovati da ispaljuje hitac. hemijske.

PRE SVEGA SEPARATISTIČKIH CILJEVA SU: Ira u Velikoj Britaniji. međunarodnim pravom zaštićeno dobro.h) specifična organizaciona i kadrovska struktura organizacija i njenih pripadnika zasnovana na ideološkim. bombaški napadi. već je kroz pojedinačne aktekonvencije odredilo samo pojedina krivična dela terorizma –otmice vazduhoplova. m) raznovrsnost i stalno proširivanje spektra objekata napada i slično. njenim institucijama i dobrima –avioni. Crvena Armija –Sekigun u Japanu i dr. Oas i direktna akcija u Francuskoj. TERORISTIČKE ORGANIZACIJE KOJE TEŽE OSTVARIVANJU VERSKIH CILJEVA SU: najpoznatija Al Kaida. U stručnoj literaturi međunarodni terorizam se u početnoj fazi proučavanja odnosio na terorističke akte sa inostranim elementom. ambasade. terorističke organizacije ili država radi ostvarivanja svojih ciljeva pri tom narušavajući Page | 79 . OBK . nedužnim i nemoćnim osobama. državi. da bi kasnije ovaj pojam obuhvatao svaki napad na neko. VRSTE TERORIZMA –postoje različite klasifikacije tipologije terorizma. a samim tim nije ni predvidelo krivične sankcije za njegove aktere. UČK NA Kosovu i dr. b) državni. Eta u Španiji. napadi na međunarodno zaštićena lica. l) aktivnost koja je usmerena prema velikom broju građana. Radoslav Gaćinović za međunarodni terorizam kaže da je to skup međunarodnim pravom zabranjenih aktivnosti usmerenih prema pojedincima. c) individualni i d) grupni terorizam. a ORGANIZACIJE KOJE TEŽE OSTVIVANJU ODREĐENIH NACIONALNIH. Raf u Nemačkoj. Grapo u Španiji. Hamas u Palestini. TERORISTIČKE ORGANIZACIJE KOJE TEŽE OSTVARENJU ODREĐENIH IDEOLOŠKIH CILJEVA SU: Crvene brigade i prva linija u Italiji. j) neselektivnost ciljeva. grupi.izazivanje psihoze opšte opasnosti. MEĐUNARODNI TERORIZAM –međunarodno pravo za sada nije definisalo terorizam. uzimanje talaca. rasnim ili verskim osnovama. i) posebnosti cilja. U literaturi je najčešća podela na: a) međunarodni. brodovi i slično koje izvode teroristi pojedinci. nacionalnim. k) bezobzirnost i izuzetna surovost pri izvršenju akcija. Front za oslobođenje Kvebeka u Kanadi.

sa kojom su uspostavljene odgovarajuće veze. DRŽAVNI TERORIZAM ima najrazličitije forme. DRŽAVNI. i međudržavni. POLITIČKI TERORIZAM najčešće nastaje u nerazvijenijem zemljama sveta i uslovljen je fenomenom ekonomskih kriza i sukoba između bogatih i siromašnih i političkim ambicijama jednih da promene stanje i status. RELIGIJSKI TERORIZAM je inspirisan religijskim fundamentalizmom. ali ne i neophodno aktivan učesnik u terorističkim aktima. kao kršenje konvencija o zaštiti ljudskih prava i sloboda. što akterima terorističke delatnosti obezbeđuje sigurnost od krivičnog progona i znatnu imovinsku korist. TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINALITET Terorizam kao organizovani kriminalitet podrazumeva postojanje dobro organizovane i strukturisane kriminalne organizacije. u kome se nasilje uvek nazire kao preteća senka. ali ne i otvoreno. P. koju finansira država. Page | 80 . b) terorizam podržavan od države u kome država ili privatna grupa učestvuju u izvođenju akcija u korist države gde je država naručilac. učešće državnih službenika u terorističkim akcijama. i drugi da ga održe ili prošire. Svojstven je diktatorskim režimima. U NAJŠIREM SMISLU MEĐUNARODNI TERORIZAM SE MOŽE RAZVRSTATI NA: transnacionalni. POLITIČKI. odnosno međunarodne zajednice. PODELA TERORIZMA PO KOMBSU KOMBS UVODI SLEDEĆU PODELU: a) tajni državni terorizam koji podrazumeva direktno. može biti usmeren protiv sopstvenog stanovništva.ČIČOVAČKI je izveo jednu od najnovijih klasifikacija terorizma: RELIGIJSKI. U drugim tipologijama državni terorizam definiše se kao skup mera koje podrazumevaju stvaranje uslova i neposrednog preduzimanja terorističkih akata koje vrši država preko svojih specijalizovanih organa.stabilnost te države. TERORIZAM ASOCIRAN SA ORGANIZOVANIM KRIMINALITETOM I PATOLOŠKI TERORIZAM. ali i protiv drugih država.

hijerarhija. 108. Savremena medicina je dosta napredovala pa su neke transplantacije. prebacivanje i skrivanje osoba radi njihovog seksualnog ili ekonomskog iskorišćavanja. 109. planska aktivnost. Trgovaćka mreža organa ražirena je od Indije i Tajlanda. kupovinu i prodaju. Vezuje se i za ilegalne ulazke u zemlju-izbegavanje graničnog prelaza sa ciljem ostvarivanja profita ili koristi drugih. Čile. Najveći broj trgovine organima obavlja se ilegalno. TRGOVINA LJUDSKIM ORGANIMA Kriminalni profit je našao pogodno tlo u trgovini ljudskim organima. Kriminologija ljudima je noviji kriminološki i krivičnopravni pojam mada je kroz istoriju poznat kao trgovina belim robljem. da postoji brza razmena informacija između prodavaca i preprodavaca organa. vrbovanje. KRIJUMČARENJE MIGRANATA Page | 81 . da skrenu pažnju društva. 110. dokazuje da je ovj oblik trgovine veoma unosan posao. preko Turske i zemalja Istočne Evrope. TERORISTIČKE ORGANIZACIJE Terorizam je u suštini profesionalni i pretežno kolektivni oblik kriminaliteta. fanatizam pripadnika. TRGOVINA LJUDIMA Kriminalna delatnost trgovine ljudskim bićima obuhvata: prinudu. Okolnosti da se lako putuje po svetu i da je komunikacija olakšana. finansiranje. POLITIČKA DELIKVENCIJA Politička delikvencija u tipologiji kriminalnih pojava predstavlja vrstu prestupništva koje je određeno političkim ciljem ili motivima izvršilaca. Na tim tržištima za prodaju bubrega donatori dobijaju oko 3000 dolara. a ponekada i čitavog sveta na sebe. do Austrije i Italije. zemlje Brazila do Filipina.PATOLOŠKI TERORIZAM podrazumeva oblik terorizma kada individue ili grupe terorišu druga lica prvenstveno da budu primećeni. Destinacije donatora su Moldavija. postale rutinski hiruški posao. Oni se tretiraju kao vreće rezervnih delova. posebno bubrega. a davaoci mahom žive u bedi da im je zdravlje nakon prodatog organa bitno ugrožerno. ilegalno usvajanje dece prodaju ljudskih organa. Potražnja za organima za transplantaciju u zemljama sa najvišom stopom donatora već je premašila ponudu. fanatizam i solidarnost ćlanstva i anonimnost članstva. Terorističke organizacije su posebne profesionalne organizacije kriminalne orijentacije koje odlikuju stroga pravila unutrašnje hijerarhije i militarne organizacije. a ne kao ljudska bića. Argentina. tzransport. a krajnji korisnik ga plaća nekoliko puta više. krijumčarenje i eksploataciju rada migranata. Prema svemu ovom bitne karakteristike terorističkih organizacija su: organizacione osnove.

makroi. Najteži oblici seksualnog zlostavljanja odvijaju se zapravo kroz razne oblike prostitucije. Krijumčarenje ilegalnih imigranata postao je unosan posao koji seobavlja pod kontrolom organizovane mreže kriminaliteta. a povećanje stanovništva u zemljama doseljenih imigranata predstavlja veliki problem. Upravo zbog toga je veoma teško ustanoviti šta je čemu neposredni uzrok. koje se u lancu kupoprodaje prometiraju i po više puta dok ne stignu u bordele ili ulično tržište. Taj sistem su razvili i kosovski Albanci koji zajedno sa albancima iz Albanije kontrolišu krijumčarenje ljudi iz Belgije i Francuske u Veliku Britaniju. U savremenim uslovima poznata je pojava trgovine ženama radi prostitucije i snimanja pornografskih filmova. svodnici i drugi paraziti prostitucije. eksploatisanje prostituisanih lica. Od prostitucije živi čitava skala kriminalaca-podvodači. Prostitucija je najčešće pod otvorenom ili prikrivenom zaštitom policije ili lokalnih organa. a ekonomski uslovi žena u nerazvijenim zemljama sve nepovoljnija. Evropski tip trafikinga vezan je za društvene procese u istočno-evropskim zemljama iz kojih devojke u dobu između 20-23 godine. Velika Britanija je poslednjih godina postala najatraktivnija zemlja za imigrante koji traže politički azil. Za ilegalno prebacivanje ljudi preko granice uzimaju se velike pare. izdavanje ili stavljanje na raspolaganje zgrade ili drugih prostorija radi vršenja prostitucije ili sličnih aktivnosti. upravljanje i držanje bordela. Page | 82 . Krivična dela koja proizilaze iz prostitucije su: podvođenje drugog lica sa ciljem podvođenja. 111. odnos sa maloletnim licima i sl.sex trafiking. kojim je obuhvaćeno krivično delo protivpravnog bogaćenja ili druge koristi omogućavanjem drugom da nedozvoljeno pređe državnu granicu. Oblici prostitucije podvođenje. Švedske i drugih zapadnoevropskih zemalja i kroz prostituciju traže šansu za bolji život od nesigurnih materijalnih uslova koji im se nude u sopstvenim zemljama.Do migracija stanovništva došlo je zbog olakšane komunikacije. ili nedozvoljeno boravi u zemlji ili tranzitira kroz Srbiju lice koje nije domaći državljanin. a u njegovo ime ih vodi „poslovna. sa srednjim. Usled intenzivnog saobraćaja između istočnoevropskih zemalja i zapadnoevropskih zemalja kamioni su postali glavno sredstvo prebacivanja imigranata. Vlasnici javnih kuća retko se znaju. koji uzima reket. U našem krivičnom zakonodavstvu krijumčarenje migranata inkriminisano je kao krivično delo NEDOZVOLJEN PRELAZ DRŽAVNE GRANICE I KRIJUMČARENJE LJUDI. zavođenje. ljudi iz lokalnih krajeva sele se na razne strane svih kontinenata. Azijski je vezan za otmice ili kupovinu devojaka između 11-13 godina. otmena dana koja je nemilosrdna žena i sa uspehom vodi javne knjige i mušterije. Italije. Preko prostitucije se podstrekava i prikriva kriminalitet. Često stvarni posrednik ima javne kuće u više gradova. ali njima upravljaju u ime „višeg gazde“. a mnoge i sa visokim obrazovanjem stižu u metropole Nemačke. Potražnja za prostitutkama u razvijenom svetu sve je izraženija. Sredstva od kriminaliteta idu na prostituciju. Razlikuju se evropski i azijski sex trafiking. ORGANIZOVANA PROSTITUCIJA Kriminalitet i prostitucija su u svim vidovima u uzajamnim odnosima. organizacija prostitucije je jedan od čestih oblika profesionalnog i organizovanog kriminaliteta.

a donose velike prihode. Sastoji se u falsifikovanju poslovno finansijske dokumentacije i manipulaciji u sistemu međubankarskih transakcija.. kao i procesima privatizacije kapitala u bivšim socijalističkim zemljama Istočne Evrope i organizovanih kanala kriminaliteta na Zapadu. a prihodi su veoma visoki. U prvoj fazi uterivač duga podseća dužnika učtivo na dospelo dugovanje i određujemu rok da ispuni obavezu. ali se vremenom izmenilo. PRANJE NOVCA Pranje novca je protivpravni postupak legalizacije kapitala stečenog kriminalnom delatnošću. prostitucije i reketa. kockarske organizacije rade ilegalno. Prljavi novac se obično pretvara iz stečene valute u neku drugu valutu preko menjačnica. sportska takmičenja i dr. Reket je podebna vrsta kriminalne rente. Kockanje je vid socijalne patologije u kome učestvuje veliki broj ljudi. Poreklo prljavog novca potiče od nelegalne trgovine. Tu spada „uterivanje duga“ u oblasti profesionalnog kriminaliteta. Druga mogućnost je stvaranje sopstvenih banaka. Pranje novca je postalo međunarodni problem razvijenih zemalja i ostalih zemalja. Pranje novca oštećuje svaku državu. Kockanje se organizuje u različitim oblicima: igre sa brojevima. Kockanje prelazi u deo organizovanog kriminaliteta u slučaju kada se organizuju prevare u igri. a zatim se ulaže u banke zemalja sa najstabilnijom situacijom.112. klađenje-konjičke trke. KOCKANJE Kockanje se pojavilo još u starom i srednjem veku. Kockanje je zabranjeno. 114. zakupljivanjem mašina. Dalje novac se ulaže u off-šor kompanije odakle se legalizuje u normalne i legalne poslove. izvršioci krivičnih dela su iskoristili kao mogućnost za sticanje velikih prihoda što je za posledicu imalo stvaranje kockarskih sindikata-mafijaši su preuzeli kontrolu nad kockanjem. Činjenicu da je znatan b roj ljudi naklonjen kocki. oblik profesionalnog kriminaliteta zasnovan na sistemu prinude i nasilja. ilegalnom trgopvinom drogama i opijatima. U početku nije obuhvatalo novčane uloge. stvaranje novih pozicija. Page | 83 . oni ne traže velika ulaganja. 113. naplata preostalog duga iz nekih ranijih poslova. uklanjanjem protivnika i pružanjem zaštite uz naknadu.Najčešće su u pitanju neraščišeni imovinski odnosi. Forme biznisa u Evropi dobija krajem XIV i u XVX veku. prisutne konkurencije. iz organizovane kocke.REKET REKET predstavlja savremene vidove reketarstva u krivičnom pravnom smislu ucene i iznude. igre za kockarskim mašinama-rulet. Najzastupljeniji su kockarski automati. uzimanje dela prihoda. Proizvođači su najčešće same kockarske organizacije koje daju dozvolu za koriščenje zainteresovanim sa nadoknadama. kada reketaši deluju svojim uobičajenim metodama: obeležavanjem teritorije. kartanje. oduzimanje mušterija. iz skrivenih ili proneverenih fondova izražen na utajama poreza.

kockarnice. koji svuda u svetu beleži progresivan rast i pojavu novih krivičnih dela. Oni koji se opiru ili dvoume u drugoj fazi podležu obradi koja se u žargonu zovu „kičmenje“ . uništavanje ili oštećenje tuđe stvari i slično. Pri tome se ne ostavljaju vidljivi tragovi nasilja. VODINELIĆ RAZLIKUJE KOMPJUTERSKI KRIMINALITET U PRVOM UJŽEM SMISLU. jedinstvenoj i bržoj komunikaciji. Druga faza predstavlja klasično izvršenje krivičnog duga iznude gde pojedinac ili grupa u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist silom ili pretnjama prisiljava drugo lice da mu preda određenu imovinsku korist. a radi „zaštite“ od drugih kriminalnih organizacija. Posledica svega je i novi oblik tzv. izolacija u privatnim zatvorima sa povremenim maltretiranjem da „hladne glave“ razmisle o izmirenju duga. pod kojim smatra protivpravno prisvajanje računara i njegovih delova krađom. Uticajem kompjuterske tehnike i programa u oblastima kriminaliteta posebno privrednog i finansijskog menja se model ispoljavanja. a sastoji se u fizičkoj prinudi i ozbiljnoj pretnji ugrožavanja bezbednosti i sigurnosti porodice i imovine. 115. fingirane krađe računara. A TAJ POJAM OBUHVATA : računarsku prevaru. Kompjuterski kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava koja je nastala u vezi sa zloupotrebom kompjuterske tehnike i tehnologije. Reket postoji kao razvijen i unosan biznis zločinačkih udruženja i svojevrsna naplata „poreza“ od vlasnika privatnog kapitala. a koju on nije tražio. OSTALI OBLICI KRIMINALITETA U ostale oblike spadaju oni delikti koji nemaju prevashpdno koristolljubiv motiv. javne kuće. članovima porodice ili materijalnim sredstvima. sabotažu i špijunažu. One su brzo inovirale načine izvršenja klasičnih krivičnih dela. obimu i osobenosti. Javljaju se novi opasniji oblici Page | 84 . Pod ovim pojmom autor podrazumeva i sva ona krivična dela gde se računar javlja kao izvršenje krivičnog dela. kompjuterskog kriminaliteta specifičan po strukturi. Kompjuterski kriminalitet karakterišu svojstva velike dinamike i izuzetnih formi pojavnih oblika i vidova ispoljavanja. Obavlja se ucenom uz pretnju odmazdom vlasnicima kapitala. ali i omogućili veće zloupotrebe pojedinaca. Sistem reketa najčešće obuhvata ugostiteljske objekte. Ukoliko se zaštita odbije prelazi se na kidnapovanje. U trećoj fazi nudi se navodna zaštita uz obavezu plaćanja određenog novčanog iznosa od strane lica kome se nudi takva zaštita.Pretpostavlja se da više od polovine dužnika u ovoj fazi popušta i izmiruje dugove. ali se njima onemogućavaju ili oštećuju određena imovinska prava drugih –oduzimanje tuđe stvari. grupa i čitavih organizacija. od kompjuterskog kriminaliteta u širem smislu. proneverom i prevarom. POJAM I KARAKTERISTIKE KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA Sve rasprostranjenija upotreba računara i razvoj računarske tehnologije doprinele su lakšem obavljanju mnogih poslova i doprineli su lakšem obavljanju mnogih poslova. lišavanje slobode. OSTALI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA 116. zloupotrebe automata sa novcem za igru kojim se upravlja pomoću računara. privatna preduzeća.

kompjuterske zloupotrebe. programa.dečja pornografija je najčešći sadržaj koji se pojavljuje u ovoj grupi obuhvatajući posedovanje. određenog stepena značaja ili vrste tajnosti ili na drugi način oštećenja ličnih prava ili poslovnih i službenih podataka. prodaja. Ovi motivi su avanturistički. crvi. ozbiljnog narušavanja privatnosti i drugih ljudskih sloboda i prava kao i ličnog integriteta. Hakeri preko personalnih računara upadaju neovlašćeno u informativne sisteme drugih korisnika i vlasnika. Sa sobom nose i opasnosti od širenja i masovne upotrebe elektronskog prisluškivanja. u centralni kompjuterski sistem i njegovu bazu podataka u našem krivičnom zakonodavstvu krivično delo: neovlašćen pristup zaštićenom računaru. Vrste kompjuterskog kriminaliteta možemo razvrstati na: haking kriminalitet. kompjuterski vandalizam i kompjuterski kriminalitet vezan za mrežnu konfiguraciju informacionih sistema. a u poslednje vreme prisutna je realna opasnost od talasa terorističkih akata raznih vrsta-tehno terorizam. distribuciju. kompjutersko falsifikovanje.virusi. HAKING KRIMINALITET Haking kriminalitet u krivičnopravnom smislu podrazumeva krivična dela kojima se vrši neovlašćen –protivpravan pristup. Nezavisno što motivi ovih izvršilaca nisu vođeni lošim namerama haking može izazvati vrlo ozbiljne štete. njihova proizvodnja radi distribucije i obrada u kompjuterskom sistemu ili nosiocu podataka. uvoz. dela vezana za sadržaje. provaljivanjem. integriteta i dostupnosti kompjuterskih podataka i sistema-njih čine nezakonit pristup. ugrožavanjem zaštićenih podataka – neovlašćeno brisanje ili izmena.kriminalnog ponašanja koji do sada nisu bili poznati u kriminalističkoj praksi. krađe poslovnih i drugih tajni kao i različitih oblika intelektualne svojine. policijske. računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka. 117. čuvanje ili činjenje dostupnim i raspoloživim ovih materijala. kompjuterska piraterija. ili kao najteža posledica –činjenje računarskih podataka neupotrebljivim. Poseban izazov za hakere predstavljaju kompjuterske mreže maksimalne bezbednosti. presretanje. distribucija). obaveštajne i slične kompjuterske mreže i komunikacije. da se iskažu lične sposobnosti i demonstrira informatička sposobnost nalaženja slabosti u mehanizmu zaštite kompjuterskih sistema. 118. kompjuterske prevare. kompjuterske sabotaže. dela vezana za kompjutere-kod kojih su falsifikovanje i krađe najtipičniji oblici napada. uplitanje u podatke ili sisteme. elektronski upad. VRSTE KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA Kompjuterski kriminalitet može biti: dela protiv poverljivosti. password-a. Page | 85 . Ozbiljne štete mogu nastati nehotičnim oštećenjima na vitalnim kompjuterskim mrežama. nanošenje štete prilikom unošenja podataka ili programa. dela vezana za kršenje autorskih i srodnih prava obuhvataju reprodukovanje i distribuciju neautorizovanih primeraka dela kompjuterskim sistemima. Po međunarodnoj klasifikaciji kompjuterski delikti su: prevare izvršene manipulacijom kompjutera-razni metodi kompjuterskih prevara i programskih manipulacija. špijunaža i sabotaža. tzv. korišćenje uređaja (proizvodnja. kompjuterski terorizam. logičke bube. spretno izbegavajući mehanizme softverske i druge zaštite. transmisiju. kao što su: vojne.

KOMPJUTERSKE PREVARE Kompjuterske prevare čine najzastupljeniju vrstu delikta. besplatno korišćenje ili uvoz u te svrhe topografije ili poluprovodničkog proizvoda napravljenog korišćenjem topografije i računarski falsifikat-unos. sabotažu. U savremenom društvu postoji realna opasnost da informatički resursi. Krivično delo se vrši na prevaran način. ili se propušta unošenje tačnih podataka. računarske resurse. 121. 122. izmena. računar se koristi za ostvarivanje prevare u krivičnopravnom smislu . ili se na bilo koji drugi način. upade u nacionalne sisteme. posebno za špijunažu. U našem zakonodavstvu ove pojave su inkriminisane kao lrivično delo neovlašćeno ioskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava i krivično delo neopvlašćeno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskim i srodnim pravima.da obučavaju teroriste za tajne akcije putem visoke tehnologije.119. 120. banke podataka. odnosno unošenjem preko kompjutera netačnih podataka. Kompjuterski terorizam je više buduća nego aktuelna pojava. Teroristi planiraju korišćenje i svih vidova oružane tehnike zasnovane na korišćenju visoke kompjuterske tehnologije kao i raspoloživih „tržišnih kadrovskih potencijala“. železnice.Najčešće prevare se vrše preko interneta koji ne uslovljava fizički pristup izvršioca do prostora ili objekata nekog od sistema za isplatu. aerodromska postrojenja. predviđenim domaćim zakonom. Obavljaju se sa namerom pribavljanja imovinske koristi za sebe i druge. KOMPJUTERSKE SABOTAŽE Page | 86 . KOMPJUTERSKI TERORIZAM Kompjuterski terorizam u krivično pravnom smislu predstavlja IZAZIVANJE STRAHA I UZNEMIRAVANJE JAVNOSTI. bezbednosne i odbranbene komunikacione sisteme. ili druge protivpravne imovinske koristi. vodovode. KOMPJUTERSKA PIRATERIJA Pod kompjuterskom piraterijom podrazumeva se: neovlašćeno kopiranje zaštićenog računarskog programa –bespravno kopiranje. kao i ostale vrste mešanja u obradu podataka na račun ili pod uslovima. a posebno globalne informatičke mreže postanu i veoma efikasno sredstvo u terorističkoj aktivnosti. brisanje ili potiskivanje računarskih podataka ili programa. objekte kojima se elektronski upravljarafinerije nafte. distribucija ili javno objavljivanje računarskih programa zaštićenih zakonom i neovlašćeno kopiranje topografije –bespravno kopiranje zakonom zaštićene topografije. koji bi predstavljao delo falsifikata da je počinjen u odnosu na klasičan predmet takvog krivičnog dela. u našem krivičnom zakonodavstvu postoje pod nazivom RAČUNARSKA PEEVARA. elektrosnadbevanje i slične objekte za značaj građana.

Kompjuterske sabotaže. preduzeća ili druge organizacije od opšteg značaja. Niko ne sme da se predstavi direktno nekom od naših prijatelja. rukovanje. preko koje se to mora učiniti. skladištenje. sastoje se u unosu. Page | 87 . obradu. kod nas se zovu RAČUNARSKA SABOTAŽA. Članovi nikada ne treba da budu kumovi deci policajaca i obrnuto. Uvek mora da bude prisutna treća osoba. Mafijaši svojim nadređenima moraju da govore istinu.organi unutrašnjih poslova. Ljudi koji odbiju da plate zaštitu trpe posledice. To se odnosi i na genetski modifikovane organizme koji prdstavljaju rizik za čoveka. utovar. saobraćaj. Zabranjuje se pristup mafiji svakom ko ima veze sa policijom. Ne smeju da kradu od mafijaških porodica. 123. na primer prinuđeno da redovno plaća zaštitu“. Pod opasnim aktivnostima za životnu sredinu Savet Evrope je predvideo: proizvodnju. a moraju da budu na raspolaganju KOZA NOSTRI po svaku cenu. izmenama. ili brisanje. prirodnu sredinu ili imovinu. rad instalacija ili postrojenja za spaljivanje. DESET ZAPOVESTI: zaklinjem se da ću biti veran Koza Nostri. Italijani imaju razloga da preispitaju ove moralne vrednosti obzirom na to da mafija. elektroprivreda. Treba da poštujete svoje žene i da isključite ioz mafije svakog ko se ponaša nemoralno. neka mi telo izgori. odnosno sprečavanje korišćenja informacija u njihovoj memoriji. EKOLOŠKI KRIMINALITET Ekološki kriminalitet je globalni problem jer predstavlja građansku odgovornost za štete nastale usled aktivnosti koje su opasne za životnu sredinu. od reketa i zelenaštva ubira 75 milijardi evra godišnje i da je uprkost svim naporima pravosuđa i policije oko 80% biznismena na Siciliji. Članovi porodice ne smeju da zalaze u barove ili klubove. kako se procenjuje. prvenstveno onih koji imaju javnu funkciju čuvanja i korišćenja podataka za državne organe. To znači da uništenje ili oštećenje kompjutera i drugih uređaja ili oštećenje kompjutera i drugih uređaja za obradu podataka u okviru kompjuterskih sistema.uzgajanje. rukovanje ili reciklažu otpadaka pod uslovom da predstavljaju značajan rizik za čoveka i prirodnu sredinu. istovar jedne ili većeg broja opasnih supstanci ili svaku delatnost koja je slične vrste u vezi sa ovim opasnim supstancama. Ako izdam.. menjanje. To se čini oštećenjem operativnog sistema u informativnom mehanizmu i programima korisnih usluga. brisanju ili potiskivanju računarskih podataka ili računarskih programa ili upad u računarski sistem sa namerom da se onemogući funkcionisanje računara ili telekomunikacionog sistema. MAFIJAŠKI BONTON-KODEKS PONAŠANJA Kada je kod Palerma uhapšen jedan od najmoćnijih mafijaških šefova SALVATORE LO PIKOLO pronađen je i dokument u kome je nabrojano 10 zapovesti koje označavaju neophodne mafijaške „moralne vrednosti“ i kojih bi trebalo da se pridržava svaki čestiti mafijaš na Siciliji. Ne gledajte žene vaših prijatelja. ustanove. vodovodna preduzeća i druge ustanove i preduzeća koja čine privredni sistem ili imaju javnu funkciju.

128. iznude. tužilaca. Bave se raznim oblicima kriminaliteta: kriminalni sindikati. Sedište je u Pulji i bavi se trgovinom droge. 124. osnovna joj je delatnost: droga-heroin. LUKAV ČOVEK NDRANGHETA u osnovnom značenju je „ ponašati se kao pravi čovek“. Nastala je u vreme prohibicije u Americi 30 tih godina prošlog veka. KOZA NOSTRA KOZA NOSTRA. Ndrangete. policajaca. HRABAR. kokain. nekretnina. prostitucija. 127. 125. Sicilijanska mafija osnovana u 19-om veku. partijskih lidera od strane Koza nostre. postoji i kodeks ponašanja. šverc. Osnovna delatnost im je droga. nastala u 19-om veku. razni oblici kriminaliteta. prisutni su u mnogim zemljama posebno Zapadne Evrope. Članovi ove organizacije mogu biti i najbliži rođaci. duvan. ali ona i dalje postoji. prevarom. Muškarac koga je žena prevarila nije pogodan da bude član mafije.KAMORA – SVAĐA. AMERIČKA MAFIJA Američka mafija je nastala od emigrantskih organizacija u Americi po ugledu na Koza Nostru. Postoji preko 100 kamora porodica. To je najstarija kriminalna mafijaška organizacija. Članstvo bira u zatvorima ili od bivših osuđenika. Bave se krijumčarenjem droge. TUČA KAMORA je napuljska mafijaška organizacija. Sredinom 90-tih u Italiji je bilo više ubistava sudija. čini konfederaciju više mafijaških porodica –društvo uvaženih ima oko 150 mafijaških porodica.NOVA SVETA ZAJEDNIČKA KRUNA To je organizacija sa religijskim simbolima u njoj ima delova Kamore. postoji ZAVET ĆUTANJA-OMERTA.naša stvar je poznata italijanska mafijaška organizacija nastala još u srednjem veku. posebno aktivna je bila 20-tih godina prošlog veka. Kamorom ne rukovodi jedan bos već „komitet klanova“ –kamiteti glavešina. NOVA SAKRA KORONA UNITA. predstavlja multinacionalni kartel za heroin. iznude. trgovinom ljudima i dr. organizovanje prostitucije i dr. iznuđivanje. otmice i slično.NDRANGHETA-PRVI ČOVEK. ubistva i slično. ali niko ne sme poticati iz krajeva van Sicilije. Organizovana je na principu porodica od 20-700 članova. otmice. Svi poslovi familije zaogrnuti su OMERTOM-zakonom ćutanja.čak iako im se žena upravo porađa. Prihodi američke mafije Page | 88 . 126. U koza nostri šef je bos. prostitucijom. pa i Koza nostre. Više puta su joj zadavani ozbiljni udarci od strane policije. kriminalitet belog okovratnika. poznata u Kalabriji.

Laki Lućano je uveo kolektivno rukovođenje to su bili bosovi najmoćnijih porodica njih oko 300.Najpoznatiji kolumbijski karteli su KALI I MEDELIN. kradenih automobila. u Češkoj 80%. Bave se krijumčarenjem kokaina u Evropu. U Švajcarskoj kontroliše 70% trgovine heroina . oružja i nuklearnog otpada i organizovane prostitucije. Nemačkih. u Nemačkoj 50%. SAD. pa i nacionalne dohotke velikog broja država. Dve godine se vodio rat između države i kartela u kome je ubijeno preko 350 policajaca i preko 500 civila. RUSKA MAFIJA Ruska mafija je organizacija koja je novijeg datuma i nastala je nakon raspada bivšeg Sovjetskog Saveza i rušenja berlinskog zida.prevazilaze prihode velikih korporacija. ilegalni promet droge. ali veoma razvijena kriminalna organizacija. Njihovi klanovi kontrolišu trgovinu droge iz azijskih zemalja u mnogim zapadnoevropskim državama. „ pranjem novca“ preko sopstvenih i legalnih banaka –Švajcarskih . Ruska mafija je moćna mafijaška organizacija. Osim toga intenzivno se bave poslovima terorizma OVK i UČK –Kosovo i Metohija i Makedonija. Rusku mafiju čine i neki bivši članovi KGB-a i drugih tajnih službi bivše Page | 89 . Albanska mafija predstavlja veliki problem u evropskim zemljama gde se nastanio veliki broj albanskog življa. bave se prebacivanjem imigranata . Ruska mafija neguje imidž patriotske organizacije. Albanska mafija je najsličnija sicilijanskoj mafiji. kulturne nadzore i forme socijalne organizacije. KOLUMBIJSKA MAFIJA Kolumbijska mafija bavi se najviše prodajom kokaina drže od 30-70% trgovine kokainom. imigranata i azilanata u V Britaniji. 131. sprovodi „red i zakon“ pošto ne funkcionišu institucije države. Deluje ne samo na prostorima Rusije već i u evropskim zemljama i zemljama Severne Amerike. krijumčarenjem i preprodajom oružja. 130. Godišnja zarada im je 100 milijardi dolara. Nemačkoj. u svoj rad unose političke ambicije. 129. Najpoznatiji je Pablo Eskobar iz kartela Medelin. osnovna delatnost unutar zemlje su finansijske i bankarske transakcije korišćenjem uslova neregulisanih procesa svojinske transformacije za bogaćenje. koja ekonomski deluje umesto neorganizovanog legalnog tržišta. Italiji.ALBANSKA MAFIJA Albanska mafija spada u red etičkih skupina organizovanog kriminala sa razgranatom mrežom kriminalne delatnosti kako u Albaniji tako i u inostranstvu. Ona je najmlađa . organizovanom prostitucijom i drugim klačinim formama kriminaliteta.

Njihova aktivnost u vidu organizovanog kriminaliteta. čiji su članovi poznati po višebrojnim tetovažama. JAPANSKA MAFIJA –JAKUZE Jakuze su opšti naziv za japanske mafijaške organizacije koje na japanskom znače gangster ili u slobodnom prevodu „nikakav čovek“-šljam. Područja delovanja su im: bankarski poslovi. 134. U SRBIJI NE POSTOJI ORGANIZOVANA MAFIJA. Kanadi.skup tri lica. sačinjena je od „ćelija“ koju čini „pešadija“ predvođena „velikim bratom“. 132. nekretnine. Kasnije je poslao grupu od kojih je pet ubijeno na isti način i upakovano u sanduke. Page | 90 . Al Kapone je pokušao da ih reketira i poslao je izaslanika koji je ubijen otrovon strelicom iz duvaljki. špekulacije na berzi. raj. Svoju delatnost je proširila na Aziju. V. posebno početkom ovog veka. U javnosti je odomaćen termin „mafija“ skoro za sve oblike kriminalnog delovanja. trijade su se preobrazile u organizovane mafijaške organizacije koje deluju iz HongKonga i sa Tajvana sa oko 180 000 članova u jednoj porodici i kriminalnim bratstvima sa ograncima u SAD. kocka. Simbol im je jednostrani trougao: nebo. Prisutna je u i Crnoj Gori. čovek. Italiji. prostitucija. droge i druge kriminalne delatnosti. Bave se trgovinom ljudima. zemlja. Svrgavanjem dinastije Manču. prosečna zarada je oko 70 milijardi dolara godišnje. Ima oko 100 hiljada članova. već o organizovanom kriminalitetu kao što su: saobraćajna. postoji organizovani kriminalitet. povezana je sa vrhom japanskog establišmenta. nastala je 90-tih godina prošlog veka. Austriji i Engleskoj. 133. Bavi se rasturanjem droge. finansijske transakcije.države. Osnovane su u 17-om veku kao sredstvo političkog i vojnog otpora dinastiji Manču. zabava. povezana je sa kolumbijskom narko-mafijom. SAD.NIGERIJSKA MAFIJA Nigerijska mafija je najmoćnija afrička mafijaška skupina. 135. prostitucijom i drugim oblicima kriminaliteta. MEKSIČKA MAFIJA U poslednje vreme jedna od najopasnijih mafijaških skupina. Južnu Ameriku i dr. to su tajne mafijaške organizacije kineskog porekla. Postoje posebni rituali prijema u članstvo. Potpis im je otsecanje glave. Ovde se ne radi o mafiji u klasičnom smislu. SAD. Organizacija počiva na sistemu grozda.Britaniji. Ogromno članstvo „Ujedinjeni bambusi“ ili „Gospodari tamjana“ sa po 500 000 članova. građevinarstvo. Naziv su dobile po ritualnim značenjem brojeva za koje veruju da imaju magijsko značenje. KINESKA MAFIJA –TRIJADE Trijade su trojstvo. gangster. Danas deluje u Francuskoj. Kontrolišu zlatni trougao –heroin.

naftna i dr. automafija. f) Reket. POJAVNI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA a) Trgovina narkoticima. prosvetna. saobraćajna. g) Trgovina oružjem i nuklearnim materijalom. urbanistička. fudbalska. duvanska. drumska. Postoje i klanovi kao na primer „zemunski klan“ i ostzali klanovi. b) Terorizam. d) Pranje novca. e) Trgovina ljudima. h) Kompjuterski kriminalitet i) Krijumčarenje vozila j) Krijumčarenje cigareta k) Krijumčarenje nafte i naftnih derivata l) Trgovina retkim biljkama i životinjama m) Ekološki kriminalitet n) Pomorska piraterija o) Organizovana kocka Page | 91 .carinska. c) Korupcija. bakarna. farmaceutska.