DVOGLAVI ORAO U RUSKOJ HERALDICI

KORENI IZ DAVNINA
(Strane 8-11)

O ZNAMEWU LAJKOVCA

U DUHU SRPSKE I EVROPSKE HERALDIKE
(Strane 15-17)

Rad umetnika Mihaila Medvedeva

O korenima ruske heraldike i simbolu dvoglavog orla za “Ocilo” pi{e jedan od najuticajnijih i najpoznatijih ruskih heraldi~ara Andrej G. Silajev. Wegovi stavovi, ~esto kontroverzni, bacaju novo svetlo na centralni heraldi~ki motiv u mnogim evropskim dr`avama

HEROJ EPSKE FANTASTIKE ^EST MOTIV U HERALDICI

U senci zmajeva

(Strane 4-6)

2

OCILO x Jun 2009.

USVOJENA TRI NOVA OP[TINSKA GRBA U SRBIJI

BURNO HERALDI^KO PROLE]E
Velika bruka da se nijedan od izabranih grbova ne pridr`ava ni osnovnih heraldi~kih pravila, a o nekim standardima u izradi da i ne govorimo
Priredio: Marko DRA@I]
razvoja. Na ovu nesuvislu zamenu grba Dru{tvo je reagovalo protestnim pismo na koje nismo dobili odgovor (LINK: www.heraldikasrbija.com/rubrike/Pismo.pdf) Potom, u martu 2009, gra|anima Vaqeva su predstavqena konkursna re{ewa za grb wihovog grada. Komisija za unapre|ewe korporativnog identiteta Vaqeva izabrala je (od 20 pristiglih predloga) pobedni~ki rad koji su osmislili Novi (gore) i stari grb S. Palanke gospoda Zoran i Slobodan Stani} iz Beograda. Na konkursu je vrlo uspe{no u~estvovao sa svojim radom (U`i izbor1) i gospodin Ivan Saraj~i}, redovni ~lan SHD “Beli Orao” i jedan od osniva~a DSG “Milo{ Obili}”. Na kraju, raspisan je i javni konkurs za idejno re{ewe grba i zastave grada Zaje~ara, u aprilu 2009. godine. Autor pobedni~kog predloga u opisu re{ewa ovog amblema navodi da se nije 2009. iznenadile Op{tinske dvoumio oko simbola koje }e vlasti Smederevske Palanke. iskoristiti za prikaz grada, Sasvim ispravan grb koji a to su: Feliks Romulijana, je usvojen 2003. (rad SHD Gamzigrad i Timok. “Beli Orao”) iz potpuno Kao Dru{tvo mi{qewa smo iracionalnih razloga, zameda je predlog Gospodina Marka nili su heraldi~kom kompoStamatovi}a (3. mesto), uz nezzicijom sumwive vrednosti. natne izmene, jedini koji Autor grba je palana~ki zadovoqava heraldi~ka praviumetnik, gospodin Mi{a la, novu srpsku heraldi~ku Mladenovi}. praksu, lepotu izobra`ewa te Motivi koji su upo{qeni da je velika {teta {to isti u grbu po mi{qewu stru~ne nije usvojen. komisije i samog autora Kao {to vidimo iz pobedpredstavqaju istorijsko ni~kih predloga, srpska nasle|e mesta, geografska mesna heraldika i daqe ide obele`ja, vegetaciju i eleu pogre{nom pravcu. O lepoti izobra`ewa grbova mente nastanka, opstanka i

K

ako se u Srbiji slabo {ta doga|a po pitawu heraldike (a i ono {to se doga|a nije ba{ za pohvalu) usvajawe tri nova op{tinska grba i usvajawe zakona o upotrebi grba i zastave Republike Srbije mo`emo slobodno oceniti kao “poja~anu heraldi~ku aktivnost“ koja se de{avala izme|u izlaska 1. i 2. broja “Ocila“. No, krenimo od najva`nijeg. Nakon rasprave u srpskoj Skup{tini na kojoj su na{i poslanici stru~no i mawe stru~no razmatrali Dr`avne simbole Srbije, 11. maja 2009. godine donet je najzad Zakon o wihovoj upotrebi. Podsetimo, simboli Republike Srbije su odre|eni Ustavom iz 2006. i do sada wihovo kori{}ewe je regulisala posebna Preporuka koju je Vlada Srbije usvojila 2004. godine. Zakonom se propisuje upotreba Grba, Zastave i Himne, a predvi|aju se i kazne za lica koja upotrebqavaju na neprimeren na~in Dr`avne simbole. Posle, petogodi{weg hoda po trwu ovog Zakona ostaje nam samo da pozdravimo wegovo usvajawe te da se nadamo da }e i oblast mesne heraldike biti ure|ena Zakonom, a dokaze wegove neophodnosti takvog Zakona vide}emo na primeru tri nova mesna grba, koji su usvojeni predhodnih meseci u Srbiji. Prve su nas, u februaru

Pobedni~ki rad (u vrhu), slede 2. i 3. mesto

Pobedni~ki rad

U`i izbor 1

U`i izbor 2

uvek mo`emo da rasprav-qamo jer ukusi su razli~iti, ali je velika bruka da se nijedan od izabranih grbova ne pridr`ava ni osnovnih heraldi~kih pravila, a o nekim standardima u izradi da i ne govorimo. Ipak, to slu`i na ~ast rukovodstvima pomenutih Op{tina kao i Komisijama koje su grbove birale, a na nama je da {to pre takvu, lo{u, praksu po{aqemo u zaborav. x

OCILO x Jun 2009.

3

Ceweni ~itaoci i qubiteqi heraldike, pred vama je drugi broj na{eg i Va{eg “Ocila”, elektronskog glasila Dru{tva srpskih grbonosaca “Milo{ Obili}”, koji donosi, nadamo se, zanimqive osvrte kako na na{u, ne ba{ svetlu, heraldi~ku sada{wost, tako i osvrt na bogatu istoriju srpske i evropske heraldike. Centralno mesto u drugom broju posvetili smo po~ecima upotrebe dvoglavog orla u ruskoj heraldici. Iz pera jednog od najve}ih autoriteta u ruskoj heraldici, Andreja G. Silajeva, sti`e zanimqiva, na momente kontroverzna analiza, korena ovog drevnog simbola. Ne sumwamo da }emo u narednim brojevima imati i odgovaraju}e reakcije na tekst gospodina Silajeva koji nikoga nije ostavio ravnodu{nim. Iz pera na{eg vrednog sekretara Marka Dra`i}a, mo}i }ete da se upoznate sa aktuelnim, a na `alost, onespokojavaju}im de{avawima u srpskoj, mesnoj heraldici. Novi sastavi lokalnih skup{tina, kobna nesloga a ponekad i esencijalna sujeta, dovode do toga da se grbovi u srpskim op{tinama mewaju verovatno ~e{}e nego i u jednoj drugoj evropskoj zemqi. O nepravilnoj upotrebi zastava, kako dr`avnih tako i op{tinskih, u Srbiji temeqno i nadahnuto nam pi{e gospodin Ivan Saraj~i}. @alosne primere na koje nam je ukazao samo svedo~e o sablasno niskom nivou poznavawa upotrebe zastava na svim nivoima vlasti u Republici. Da nije sve tako crno pokazuje nam tekstom o grbu Lajkovca, na{ uva`eni heraldi~ar, ^asni otac ]akon Nenad M. Jovanovi}. Po mnogima jedan od najuspelijih op{tinskih grbova u Srbiji, lajkova~ki grb uspe{no spaja bogato istorijsko nasle|e i akteulne srpske i savremene heraldi~ke standarde. Novo “Ocilo” donosi i osvrt o upotrebi zmaja u heraldici koji je sa~inio gospodin Neboj{a Diki}, ~ita}emo zanimqivosti i o grbu jedne {panske enklave u severnoj Africi, nastavqamo sa heraldi~kim re~nikom, a prene}mo i pou~an tekst o “Beogradskom grbovniku” koji je gospodon Aleksandar Palvetsra objavio u srpskom ~asopisu koji izlazi u Kanadi, “^iode”. Nadamo se da }ete uspeti da prona|ete deli} zadovoqstva u na{em drugom broju, a sa nestrpqewem o~ekujemo va{e komentare i primedbe. Vladimir Matevski, predsednik Dru{tva srpskih grbonosaca “Milo{ Obili}”

SADR@AJ
HEROJ EPSKE FANTASTIKE ^EST MOTIV U HERALDICI

U senci zmaja
(Strane 4-6)
[PANSKA ENKLAVA SA PORTUGALSKIM ZNAMEWEM

Bitka za Seutu
(Strana 7)
DVOGLAVI ORAO U RUSKOJ HERALDICI (1)

Koreni iz davnina
(Strane 8-11)
BEOGRADSKI GRBOVNIK 2 I WEGOVO MESTO U ILIRSKOJ HERALDICI

Simboli slave i mo}i
(Strane 12-14)
O ZNAMEWU OP[TINE LAJKOVAC

U duhu srpske i evropske heraldike
(Strane 15-17)
O ISTICAWU LOKALNIH ZASTAVA

I vlast kr{i sopstvene zakone
(Strane 18-19)
O SLOVA^KOM GENEALO[KO HERALDI^KOM DRU[TVU

NAPOMENA
Tekst g. Davora Zovka koji smo objavili u prethodnom broju “Ocila” preuzela je redakcija, uz autorovo dopu{tewe, sa internet stranice cewenog umetnika. Od ilustracija koje su kori{}ene u ~lanku, samo ilustracije na 4. stranici pripadaju autoru. Ostatak ~lanka ilustrovala je redakcija iz svojih izvora.
Ure|iva~ki kolegijum: Vladimir Matevski, Ladislav Biron, Marko Dra`i}, Qubodrag Gruji}, Neboj{a Diki}, Sa{a Kraw~evi} x Publikacija DSG “Milo{ Obili}”, izlazi ~etvoromese~no x Kontakt mejl: srpskigrbonosci ¿hotmail.com x Veb-prezentacija DSG: ÞÞÞ.heraldikasrbija.com x Adresa: [upqik~eva ulica broj 28, 11050 Beograd

^uvari slova~ke tradicije
(Strane 20-21)
SERIJAL “OCILA”

Heraldi~ki re~nik (B)
(Strane 22-23)

4

OCILO x Jun 2009.

HEROJ EPSKE FANTASTIKE ^EST MOTIV U HERALDICI

U senci zmaja
U mnogim kulturama predstavqa znak dobre sre}e, ~uvara skrivenog blaga, a u alhemiji ~uvara dragocenih saznawa i izvor zaboravqenih nauka
Priredio: Nebojša DIKI]
li~ewe zla u mnogim mitovima i legendama, akter bajki o princezama i vitezovima, antiheroj epske fantastike, nezaobilazni lik svake ozbiqnije pri~e o ~arobwacima i vilewacima, scenografski dekor misti~nih vremena i nepostoje}ih svetova, Jin i Jang, bo`anstvo mnogih naroda, pripadnik Panteona klasi~ne mitologije, jednom re~ju - zmaj. Mitsko bi}e toliko drevno, ro|enog u haosu iz sila mraka i uni{tewa. Simbol tajnog znawa, mudrosti, neuhvatqivosti. U mnogim kulturama predstavqa znak dobre sre}e, ~uvara skrivenog blaga. U alhemiji ~uvar dragocenih saznawa i izvor zaboravqenih nauka. Re~ zmaj u na{em predawu ima isto poreklo kao i re~ zmija. Srbi ga nazivaju zmajem, isto~na Srbija ga poznaje kao zmeja, Makedonci ga zovu zmevom, ^esi zmek, Poqaci zmij i tako redom. Zastupqeni su i izrazi poput drakona, drokuna, bazili{ko, `drokun, vilozmaj, drak i mnogi drugi. Najzastupqenije interpretacije zmajeva su ukorewene u evropskoj i isto~wa~koj tradiciji. Ime zapadwa~kog zmaja (dragon) poti~e od gr~ke re~i δράκων (drakon) “zmija velikog tela, piton”, ali postoji i tuma~ewe/prevod ove re~i kao “videti jasno” od glagola δέρκοµαι (derkomai). Prvo pomiwawe zmaja u gr~koj mitologiji se javqa u epu Ilijada, Agamemnon na svom pojasu ima motiv plavog zmaja, a na grudnom oklopu predstavu troglavog zmaja. U slovenskoj mitologiji zmaj ~esto ima oblik velike zmije, ponekad sa ~etiri noge, krila mu nisu obavezni detaq. Postoje predawa u kojima se zmaj ne razlikuje mnogo od ~oveka osim po veli~ini glave i o~iju, i to {to ispod pazuha ima krilca. va. Ima verovawa da je zmaj vidqiv samo zaqubqenim devojkama, kada uzima qudski oblik. Otelotvorewe zmaja su bile tzv. “zmajevite” `ivotinje: vo, ovan, bivo, kow i petao. Ka`e se da je zmaj vrsta zmije, ra~vastog jezika gmizavca sazdan od tela lava ogromnih proporcija, ve}ih i od najve}eg slona, velikih krila kao u {i{mi{a. Zapadwa~ka kultura ga prikazuje krilatog, ali isto~wa~ki zmajevi umeju da lete, koriste}i se vi{e magi~nim svojstvima no fizi~kim predispozicijama. Na no`urdama ima o{tre kanye, telo mu je prekriveno neprobojnim krqu{tima. Crveni, zeleni, crni i zlatni zmajevi dominiraju. Uzima se “zdravo za gotovo” da su zmajevi magi~na bi}a sposobna da bquju vatru, wihovo glavno oru`je pored ostalog. Zmaj je jedna od najdivqijih zveri u bestijaru mitologije. Legendaran je po o{trini svojeg vida i zbog toga podoban za ~uvara blaga. Stari Grci su smatrali da je zmaj sposoban da prori~e budu}nost, otuda u mnogim potowim bajkama anonimni autori oslikavaju zmaja kao nekog ko vidi ispred sada{wosti i uz pravi odgovor na lukave zagonetke zmaja neko mo`e {to{ta da sazna ili ~ak ugrabi blago. U modernoj epskoj fantastici, u kojoj zmajevi nastavqaju da obitavaju nakon izumirawa mitologije, autori ih prikazuju kao velike gmizavce, sa dva para nogu, kako bquju vatru iz ~equsti.

Ru{i zvezde sa neba
Zmajeve prati zao glas. Mnoge religije ga prikazuju kao bi}e tame, personifikaciju satane. U hri{}anstvu u Otkrovewu Jovanovom 12:312:4 pojavquje se crveni zmaj

O

Varnica iz o~iju
Slovenski zmaj je umeo ponekad da bquje vatru, crvenu ili plavu, a iz o~iju je znala da seva pokoja varnica. Telo mu je bilo sluzavo, prekriveno krqu{tima zlatne i bele boje, nogu oru`anih kand`ama. Bilo je zmajeva sa tri, sedam, devet ili dvanaest gla-

Insignija Reda Zmaja na crkvi u Himelkronu

SMRTONOSNI BAZILISK
Bazilisk je ~udovi{te sastavqeno od petla i zmaja, tako da se ovde mo`e pomenuti kao izvedeni element, ali s obzirom da je blisko povezan sa zmajem nije naodmet navesti ga. Poznati su po svojem smrtonosnom pogledu i otrovu. Oni ~iji {tit krasi ova zverka sebe `ele predstaviti nemilosrdnim ratnikom. Smatra se kraqem zmijskog roda.

koji ru{i zvezde sa neba. ^uveni Sveti \or|e ubija a`dahu... Posebna je simbolika isto~wa~kih zmajeva, tu prevenstveno mislimo na kineske. Oni su reptili, sa~iweni od delova raznih zveri i `ivotiwa. Simbolizuju mo} i dobru sre}u. Kineska mitologija ih razlikuje kao: - Nebeske ~uvare hramova, bo`anski kontroli{u vetar i ki{u. - Zemaqski-re~ni, kontroli{u re~ni tok. - Podzemni ~uvari blaga. Kinezi vezuju za zmaja dobre osobine i smatraju ga pozitivnom `ivotiwom, za razliku od evropske tradicije. Motiv zmaja se odvajkada koristi ne samo u mitovima i legendama ve} i u umetnosti.

OCILO x Jun 2009.

5
tologiji, mada i u heraldici ima primera gde zmaj oli~ava zlo. Postoje primeri grbova u kojima je okrenut na levu heraldi~ku stranu (desnu posmatra~u grba), koja predstavqa tzv. `ensku stranu i shodno sredwevekovnim shvatawima va`nosti i uticaja `enskog roda, lo{u stranu jednog grba. Na grbovima nekih francuskih gradova, zmajevi su okrenuti upravo na levu heraldi~ku stranu jer predstavqaju neprijateqa grada. Pozadina takve simbolike mo`e biti u nekoj lokalnoj legendi ili personifikaciji zmaja kao zla, pa samim tim u ovom slu~aju zmaj bi predstavqao ekvivalent neprijateqa grada i kao takav sumarni prikaz svih zala koja ugro`avaju grad, bilo u pro{losti bilo u budu}nosti. U heraldici svi elementi se svrstavaju u dve velike grupe: `ive i ne`ive. U `ive elemente spadaju: zveri, ptice, biqke, insekti, ribe, reptili, qudske figure, ~udovi{ta. U ne`ive, pak, spadaju: krstovi, krune, kacige, kape, venci, razne geometrijske figure osnovne i izvedene i tome sli~no. Zmaj spada u grupu `ivih elemenata, ~udovi{ta. U ovu grupu se ~esto ubrajaju i stvarne zveri i `ivotiwe. Me|utim, ve}ina ~udovi{ta nema istorijske osnove, neka su zasnovana na pravim `ivim bi}ima koja su u nekom momentu istorije postojala. Primer jednoroga je najkarakteristi~niji. Naime, smatra se da je ovo ~udovi{te bazirano na divqim antilopama Sirije i Palestine, posmatrane sa strane dva roga ovih `ivotiwa izgledaju kao jedan. Heraldi~ka primena zmaja se mo`e svesti na: augmentacije i elemente na grbu koji se mogu postaviti u slede}e pozicije: ensigned, pasant, segreant, sejant, dexter, sinister i statant.

Postoje vite{ki redovi nazvani po ovom bi}u. Jedan od najpoznatijih je - Red Zmaja. Red Zmaja (lat. Societatis Draconistrarum) osnovao je 1408. godine ugarski kraq, kasnije car Svetog Rimskog Carstva, @igmund. Na osnovu statuta Reda, ~lanovi su bili obavezni da brane Krst i bore se protiv neprijateqa krsta, tu se ponajvi{e mislilo na Turke. Provobitno, Red je imao 24 ~lana prvenstveno iz plemi}kih familija, a neki od va`nijih su bili: - @igmund Luksembur{ki, kraq Ugarske - Despot Stefan Lazarevi}, despot Srbije - Alfonso V, napuqski kraq - Vladislav, kraq Poqske - Ernest, austrijski vojvoda - Kristofer III, kraq Danske i bavarski vojvoda - Vlad Cepe{, vojvoda Vla{ke Godine 1408. Red je usvojio svoj simbol, koji predstavqa zmaja repa obmotanog oko vrata. Na le|ima, od vrata do kraja repa, utisnut mu je crveni krst Svetog \or|a na srebrnoj pozadini. U godinama koje slede, osnovni simbol se mewao u varijacijama motiva zmaja i krsta. Neki pripadnici Reda su prikazivali zmaja svezanog krstom, koji mu je bio preba~en preko le|a, drugi krst oko kojeg je zmaj obmotan sa devizom: “O quam misericors est Deus, Justus et paciens“ (O, kako je Bog milostiv, pravedan i milosrdan). Red je izgubio na zna~aju nakon smrti svojeg osniva~a, kraqa @igmunda, 1437. godine. Me|utim, bitno je da se motiv simbola zadr`ao u grbovima naslednika ~lanova Reda.

Zanimqiv je grb grada Londona, koji za ~uvare {tita ima dva zmaja. Znamewe jednog grada treba da simbolizuje wegovu istoriju, a London je stari evropski grad bogate istorije. Prvobitno ime grada je bilo Caerlud prema mitskom keltskom kraqu Ludu koji je navodno osnovao grad 130. godine pre nove ere. Tokom vekova, raznorazni narodi su gospodarili Londonom, pored ostalih i Rimqani, koji su ustoli~ili London za prestonicu britanske provincije. Nakon povla~ewa Rimqana sa britanskog ostrva, grad je vekovima bio napu{ten da bi ga naselili trgovci i zanatlije, koji su kumovali za~ecima grba grada. Krst Svetog \or|a i ma~ Svetog Pavla u kantonu su bili elementi prvog londonskog grba. Trenutni grb Londona, sa zmajevima kao ~uvarima {tita, proizvod je sedamnaestog veka.

^UVARI LONDONA

@ivi element
Heraldi~ka primena zmaja je ne{to druga~ijih konotacija nego {to je to u mi-

U stvarnosti, naj~e{}a primena zmaja u heraldici je u krestama. Kao jedna od zemaqa koja ima zmaja kao jednog od ~estih elemenata grbova jeste Velika Britanija. U nastavku teksta da}emo prikaz podele heraldi~kih zmajeva na osnovu britanske heraldi~ke tradicije, koja je najbogatija izvorima i primerima. U heraldi~kom panteonu zmajeva mogu se istaknuti: viverni (wyverns Fig. 1),

hidre (hydras Fig. 2), drakoni (drake Fig. 3), amfiptere (amphipteres Fig. 4), bazilisci (basilisks) i drugi.

Drakoni i hidre
Viverni su najzastupqeniji. Simbolizuju vrednost i sigurnost, o{troumnost, ali i osvetu. Pored navedenog, zabele`eno je da predstavqaju i simbol snage i mo}i, {to je bitno u boju.

6
Kineski zmaj simbolizuje mo} i sre}u

OCILO x Jun 2009.

Hidre se mawe koriste u heraldici. Kada neko ima hidru na grbu smatra se da je porazio mo}nog neprijateqa. Aludira se na mit o Herkulovoj pobedi nad hidrom u gr~koj mitologiji. Sve hidre su dvoglave, ali ima ih i sa pet i sedam glava. Drakoni su najmawe zastupqeni element. Prikazani su kako bquju vatru i obitavaju u istoj, pomalo podse}aju na salamandere. U zapadnoj heraldi~koj praksi prave namernu razliku izme|u klasi~nog zmaja (dragon) i ove vrste, jer ovaj nema krila.

Amfiptere su vi|ene kako se privijaju i uvijaju uz kopqa ili stegove, a re|e su u ~elenkama. Simbolizam ovog ~udovi{ta nije poznat, ali je poznato heraldi~ko zna~ewe, armiger na ~ijem se grbu pojavi ovaj zmaj predstavqa osobu koja je pravdoqubiva i brzo izvr{ava pravdu. Posebna vrsta su tzv. zapadwa~ki zmajevi. Oni su krilati, imaju ~etiri uda, bquju vatru, imaju krila u obliku onih kao kod {i{mi{a, upravo onakvi kakvi se danas vi|aju u modernim epovima i

Znamewe Brankovi}a iz Fojni~kog grbovnika

filmovima epske fantastike. Ova vrsta zmajeva je jedna od najzastupqenijih u zapadnoj heraldici odmah nakon viverna. Kori{}eni su da istaknu neki doga|aj, npr. kako je neki davni predak ubio zmaja. Me|utim, simbolika je dubqa, mo`da je ubistvo zmaja u stvari ~in pobede nad nekim velikim zlom koje je pretilo porodici armigera ili nekog mo}nog neprijateqa. Zmajevi su retko stajali sami u ~elenkama, naj~e{}e su kombinovani sa drugim elementima. U situacijama kada se pored zmaja prikazuje i neki drugi `ivi element mo`e se odnositi na povezivawe dveju porodica bra~nim vezama. Razni zmajevi su igrali razli~ite uloge u heraldici, pogotovo u britanskoj. ^uveni je zmaj Utera Pendragona (Pendragon), oca kraqa Artura. Grb Pendragona je u ~elenki imao zmaja. Za zmajeve se u heraldici vezivalo zna~ewe i simbolika koja figurira i u mitovima i legendama: o{tar pogled, dalekovidost, proro~anske osobine, ~uvar blaga i znawa, mo}... Srpska heraldi~ka tradicija bele`i niz grbova u kojima se javqa motiv zmaja. Pomenu}u samo neke: Brankovi}, Grupkovi}, Diwi~i}, Ka~i} itd. Najpoznatiji je primer despota Stefana Lazarevi}a, ve} opisanog. Primena motiva zmaja u heraldici je neiscrpna tema. Simbolika mo`e da bude mnogo dubqa nego puko prikazivanje istrebqewa nemani. Pobeda nad zlom, ali i plemenite osobine i vrednosti krase ovu mitsku `ivotiwu. Heraldika poput kwige govori pri~e o istoriji armigera i veli~a wegove podvige. Na{u ma{tu i poimawe krilato ~udovi{te golica istom ako ne i ve}om snagom nego ikada. U vreme neograni~enog protoka informacija, ideja i digitalizacije znawa, mogu}nosti primene i pro-

u~avawa jednog ovakvog fenomena nemaju granice. I daqe nas fascinira brutalna snaga i mo} uni{tewa. Za razliku od ~udovi{ta i zveri sposobnih za uni{tewe i toliko mo}nih da `udimo za samo deli}em wihovih sposobnosti, zmaj u sebi objediwuje i inteligenciju i znawe. On u sebi skladi{ti drevna i zaboravqena znawa, za koja bi neki alhemi~ar dao pola svoje-

Pretpostavqeni grb Lazarevi}a (autor: A. Palavestra)

ga `ivota. Poznaje izumrle jezike, ~ijih se imena vi{e niko ni ne se}a. ^uvar blaga i prorok budu}nosti. Verovatno nam je zbog svega toga zanimqiv i posle toliko vekova. Kroz modernu heraldiku, zmaj nastavqa svoj `ivot, preporo|en i postojan. x

OCILO x Jun 2009.

7

[PANSKA ENKLAVA SA PORTUGALSKIM ZNAMEWEM

Bitka za Seutu
Mnogima je {ok kada vide da je grb ove {panske enklave u stvari poznato portugalsko znamewe, ali je pri~a jasnija ako se prou~i burna istorija grada
Priredio: Vladimir MATEVSKI
euta je autonomni grad i {panska enklava u severnoj Africi, na ju`noj obali Gibraltara. Maroko tako|e pola`e pravo na ovo podru~je od 28 kilometara kvadratna. Po proceni iz 2006. godine ima 75.861 stanovnika. Seuta pripada {panskoj autonomnoj pokrajini Andaluziji. Donedavno je pripadala provinciji Kadiz. Seuta je kosmopolitski grad, u kome `ivi i veliki broj Berbera i mawi broj Jevreja. Mnogima je {ok kada vide da je grb ove {panske enklave u stvari poznato portugalsko znamewe. Pri~a je, me|utim, jasnija ako se vidi burna istorija ovog grada. Portugalci su 1415. zauzeli Seutu posle bitke kod Seute. Osnovni ciq osvajawa bio je da se pro{iri hri{}ansko podru~je. Portugal je, me|utim, 1580. izgubio nezavisnost, pa se posle toga promenila struktura stanovni{tva. Ve}inu stanovni{tva su ~inili [panci, pa kada je Portugal 1640.

S

Mapa Seute, Španija
postao ponovo nezavisan, Seuta je u ratu Portugala i [panije stala na stranu [panije. Portugalski kraq Alfonso [esti je Lisabonskim sporazumom 1. januara 1668. i formalno predao Seutu [paniji. Ipak, zastava i grb Seute se od tada nisu mewali, pa se na wima jo{ nalazi portugalski {tit. Portugalski grb Seute je ina~e rezultat milenijumske istorije portugalske tradicije. Portugalski grb je zapo~eo plavim krstom na srebrnoj podlozi Henrija Burgundskog. Posle slu`benog priznawa Kraqevine Portugal kao nezavisne zemqe 1143. godine, srebrni "vizantinci" (romejski kovani novac) su dodati na burgundsku zastavu kao simbol prava monarha da kuje novac kao vladar suverene dr`ave. Tokom vremena i zbog velike dinami~nosti sredwovekovne heraldike, veruje se da je {tit izgubio odre|ene elemente i izgubio oblik krsta. U ovakvom obliku ga je kraq San~o nasledio od oca, Alfonsa Enkriesa, bez krsta i sa pet malih {titova na mestu gde su stajali "vizantinci". Kasnije, broj srebrnih "vizantinaca" na svakom malom {titu smawen je sa 11 na pet, od strane kraqa Sebastijana. Pojedini heraldi~ari ih tuma~e kao rane Isusa Hrista. Tokom vladavine Alfonsa Tre}eg pojavquje se i crvena ivica sa zlatnim zamkovima. Broj zamkova varirao je izme|u osam i 12. Alfonso ^etvrti od Portugala broj je odredio na 12, a Sebastijan Prvi kona~no fiksirao na sedam. Pretpostavqa se da predstavqaju mavarske tvr|ave koje je Portugalija osvojila tokom Rekonkviste. Poreklo im je verovatno kastiqansko, ali za razliku od {panskih zamkova koji su obi~no plavi i sa otvorenim kapijama, portugalski su zlatni i sa zatvorenim kapijama. Zna~ajan element portugalske heraldike 15. veka jeste i posebna sfera - navigacioni instrument kori{}en za ra~unawe daqine i simboli{e portugalski zna~aj tokom vremena velikih otkri}a, kao i veli~inu portugalskog kolonijalnog carstva. x

ASPIRACIJE MAROKA
Seuta je "slu`beno autonomni grad Seuta" {to predstavqa status izme|u grada i autonomne pokrajine. Seuta tako|e predstavqa deo teritorije EU. Grad je imao status slobodne luke do pre ulaska [panije u EU 1986. Sada ima nisko oporezivawe unutar evropskog monetarnog sistema. Vlada Maroka pola`e pravo na Seutu i Meliqu i zahteva da joj [panija preda te teritorije. Poziva se na sli~an teritorijalni zahtev [panije da dobije britansku koloniju Gibraltar. [panska vlada i stanovni{tvo Seute i Meliqe odbijaju marokanski zahtev. Navode da pore|ewe sa Gibraltarom nije odgovaraju}e. Seuta i Melilja su po ima integralni delovi [panije, {to nije slu~aj sa Gibraltarom, koji je krunska kolonija i nikada nije bio deo teritorije Velike Britanije, osim kao kolonija.

Grb Seute

8

OCILO x Jun 2009.

O VN ZI LU SK EK

DVOGLAVI ORAO U RUSKOJ HERALDICI (1)

Koreni iz davnina
Izvori o razvoju dvoglavog orla do ovakvog kakvog ga znamo danas i kakvog smo navikli da vidimo u istorijskim grbovima Moskovskog Carstva, Ruske Imperije te u savremenim grbovima Ruske Federacije, Srbije i niza drugih dr`ava, se`u ~ak do kulture neolita
Autor: Andrej Georgijevi~ SILAEV

P

oreklo i istorija dvoglavoga orla gube se u dubinama nemih vekova, a ni poznati pisani izvori iz sredwega veka nam u potpunosti ne otkrivaju najintrigantnije etape u razvoju tog op{tepoznatog simbola. Dvoglavi orao se javqa u dr`avnoj i porodi~noj heraldici mnogih zemaqa i naroda, ali do dan danas ne postoji jedinstvena i op{teprihva}ena teorija o wegovoj tako {irokoj rasprostraqenosti u evropskoj simbolici. Izvori o razvoju dvoglavog orla do ovakvog kakvog ga znamo danas i kakvog smo navikli da vidimo u istorijskim grbovima Moskovskog Carstva, Ruske Imperije te u savremenim grbovima Ruske Federacije, Srbije i niza drugih dr`ava, se`u ~ak do kulture neolita. Drevni mit o kosmi~kom jajetu, koje je podelom na dve jednake polovine; zemaqsku i nebesku, ozna~ilo i sam po~etak stvarawa sveta, svedo~i nam o ~ove~ijem razumevawu dvojnosti i dualizma sveta koji ga okru`uje - sveta jednog, ali sastavqenog iz mnogih suprotnosti. Zbog toga, izme|u ostalih simbola neolitskog porekla, a koji oslikavaju shvatawe `ivota i izra`avaju mitolo{ku svest na{ih dalekih predaka, slikovni prikaz jedinstva i borbe dveju suprotnosti zauzima va`no mesto. Kako smatraju mnogi nau~nici, evolucija predistorijske simbolike se kretala od znaka ka slici i zbog toga dvoglavog orla mo`emo smatrati, u umetni~kom smislu, posledwom i najkarakeristi~nijom etapom u

SOLARNI SIMBOLI BLIZANA[TVA
1. Poluostrvo Jitland, epoha bronze 2. Sredwe podunavqe, prva polovina prvog milenijuma pre Hrista 3. Herson 4. Iran, 5. vek pre Hrista 5. Rusija detaq sa razboja, 18. vek

razvoju dvojnih (blizan~anih) simbola, koji su se najzad potpuno oformili u mitologiji drevnih Indoevropejaca. Rezultat dugog procesa raseqavawa tih brojnih plemena po prostorima Evroazije je wihova neizbe`na podela na nekoliko entokulturnih grupa: Indoarijevaca, Iranaca, Hetita, Kelta i Slovena, Germana i Litvanaca, Grka, Frigijaca i drugih. Jezici tih etnokulturnih grupa su se vremanom sve vi{e razlikovali jedni od drugih, mitovi i religiozne predstave su sticali sve ve}e osobitosti, ali se}awa na nekada jedinstvene postulate shvatawa sveta su ostala da `ive. Ne bez razloga, se}awa na zajedni~ke doga|aje i heroje iz predistorijskog vremena su se sa~uvala u "Velesovim Kwigama" `re~eva Drevne Rusi, u skandinavskim sagama, u "Avesti" drevnih Iranaca te u Rigvedi-staroindijskim svetim stihovima.

U tom smislu i korene mnogih islandskih, ruskih i gr~kih re~i mo`emo pratiti do sanskrita. Tako i blizana~ki par (par blizanaca) ili shvatawe dvojnosti, prote`u}i se kroz milenijume je ostao postojan mitolo{ki motiv, proizav{i iz verovawa mnogih naroda. Kako se mo`e zakqu~iti iz novijih istra`ivawa {iroka rasprostrawenost tog verovawa mo`e se definisati i karakteristikama klime Zemqe. U indoevrpskim jezicima najstarije su re~i koje ozna~avaju toplo i hladno vreme u godini. Te re~i su se pojavile mnogo ranije nego li same re~i koje obele`avaju godinu i godi{wa doba. Jo{ su i stari zemqoradnici iz epohe bronze ozna~avali tu dvojnost godi{weg ciklusa simbolom dva sunca (letweg i zimskog), a dekorativni motiv u vidu dve solarne rozete ili krsta bio je {iroko rasprostrawen u

vreme antike i sredwega veka (Golan 1994. strane 132 do 135). Nerazdeqivost dve suprotstavqene polovine godi{weg ciklusa jo{ vi{e je izra`ena u simbolici dve kontra okrenute glave jedinstvenog mitolo{kog bi}a-zvera ili ptice koja sledi putawu sun~evoga diska. Nasle|a op{teg idoevropskog kulta blizanaca se jasno mogu uo~iti i u mitologijama drevne Indije i Gr~ke. U Indiju su se oni nazivali A{vini (Bo`anski blizanci, "nastali od kowa"), a u Gr~koj su to bili Dioskuri (blizanci Kastor i Polideuk), "gospodari belih kowa" i sinovi Zevsa. Bra}a plove po nebu iznad celog sveta u zlatnim ko~ijama u koje su upregnuti krilati kowi ili ptice; orlovi, labudovi ili sokolovi. Oni za no} pro|u svu Vaseqenu i gone tamu. Bra}a, iako su blizanci, ro|eni su posebno. Jedan je sin no}i, drugi je sin svetla (kod A{vina), jedan je

OCILO x Jun 2009.

9
zna~ewu, mo`emo primetiti dve suprotno okrenute svastike - letwu i zimsku. To je drenoarijevski simbol pticesunca (saglasno sa jednom od nau~nih pretpostavki, sanskritska re~ "svastika" je sastavqena iz dva dela: "SU" staroindijsko ime sun~eve ptice i "ASTIKA" dvoliko bo`anstvo toplog i hladnog dela u godini) (Golan 1994, strana 122). Semanti~ki blizak toj simboli~koj kompoziciji je i druga li~nost ruskog narodnog stvarala{tva - bogiwa (odjek Velike Nebeske bogiwe iz doba neolita) sa parom ptica u rukama, a ~esto i sa pratwom istih. Nije ni malo slu~ajno {to nam narodni vezovi sa Ruskog Severa slu`e kao izvori saznawa o staroslovenskim, a {ta vi{e, i arhai~nim zonama Idoevropske mitologije. Prvi je te spomenike narodne umetnosti nau~no upotrebio ugledni umetni~ki kriti~ar Vladimir Vasiqevi~ Stasov. Treba napomenuti da je Vladimir Vasiqevi~ prvi od nau~nika izlo`io svoju misao da je dvoglavi orao u ruskom narodnom stvarala{tvu mnogo stariji od svog heraldi~kog brata. Po wegovom ube|ewu, dvoglava ptica se u ruskoj ornamentici sre}e "mnogo pre uspostavqawa Carskoga ure|ewa i prihvatawa dvoglavog orla" (Stasov 1872, strana 8) U drugoj polovini 20. veka ruski etnografi, istori~ari umetnosti i istori~ari na ~elu sa akademikom Borisom Aleksandrovi~em Ribakovim uverili su se o neobi~noj dubini istorijskog se}awa koje le`i u osnovi kulturne tradicije `iteqa Ruskoga Severa. Oni su dokazali potpuni uzajamno-posledi~ni odnos izme}u simbola koji su sa~uvani na vezovima i na mitolo{ko-religioznim slikovnim predstavama drevnih Rusi~a. Ideja blizana{tva u smislu "dnevnoga" i "no}noga" sunca u germanskim, litvanskim a posebno u ruskim dekorativnim rukotvorinama se neretko prikazivala sa dvema kowskim glavama ili figurom dvoglavog kowa. Ta solarna simbolika je svoju naj{iru upotrebu prona{la u gradwi gde se parne kowske glave upotrebqavaju kao ukras na slemenu dvovodnih krovova. I do dana{eg dana naziv "kawok" za vrh krova nastavio je da `ivi u ruskom jeziku. U ruskoj narodnoj ornamentici parni kowi su obrazo-

BOGIWA SA PTICAMA, DEO PEŠKIRA
Arhangelogorodskaja gubernija, sredina 19. veka

smrtan, drugi je besmrtan (kod Dioskura). Zbog toga se oni i smewuju na nebu, u sazve`|u Blizanaca u vidu jutarwe i ve~erwe zvezde (Golan 1994, str. 135). Kao {to se mo`e uo~iti, poreklo imena staroindijskih i starogr~kih blizanaca je tesno vezano sa kowima kojima su u dalekoj pro{losti pripisivane mitolo{ke osobine dvojnog postojawa. Naseqenici stepa oko Kaspijskog jezera su kowe po~eli da pripitomqavaju na kraju ~etvrtog milenijuma pre Hrista. Prvi uzgajiva~i kowa bili su nosioci, kako je arheolozi nazivaju, drevne "jamne kulture" i upravo sa wima direktno se povezuje nastanak Indoevropqana. Obo`avawe kowa, kao osnovna pojava u mitologiji Indoevropqana, ra|a se izme|u drugog i tre}eg milenijuma pre Hrista. Na `alost, sadr`aj tih prvih kultova nam je ostao nepoznat, a ve} staroruski i starogr~ki mitovi povezuju kowa i sa nebeskim i sa podzemnim svetom. Dawu, kow prenosi sunce preko neba, a no}u, kroz podzemqe vra}a ga na mesto

svitawa (Golan 1994, strane 48 do 51). Iz praslovenskih starina u rusku mitologiju u{ao je mit o Kupali (indoevropski koren re~i "kup" ozna~ava "goru}eg od strasti" - sl. Kupidonu). U osnovi mita le`i pri~a o rodoskrvnom braku me|u blizancima - bratom i sestrom, koje u narodnim obredima poistove}uju sa `uto-qubi~astim cvetom urodice (Melampyrum nemorosum). Sama incestna sadr`ina obja{wava se kao dramati~na povezanost polarnih suprotnosti: nebesko zemaqsko, vatra-voda (Kupala, kupawe), `ivot-smrt (Marja ili Morena, staroslovenska bogiwa smrti) Na mnogim narodnim vezovima Ruskog Severa, nad figurama koje otelovqavaju brata i sestru u wihovom, vaseqenskom, kosmi~kom

Ruski Sever
Re~ je o etnokulturalnom entiteta sa jasno izra`enim geografskim granicama u okviru kojih su spadale Vologodskaja, Oloneckaja i Arhangelskaja (Arhangelogorodskaja) Gubernija Ruske Imperije. Tamo nikada nije bilo prisustva Tatara i drugih osvaja~a iz Azije. Ruski Sever je sa~uvao od zaborava "Biqine" (ruske epske pesme) starinu koju indijski nau~nici porede sa "Rgvedom" (napomena autora).

ARHAI^NA DVOGLAVA BO@ANSTVA
1. Dvoglavo bo`anstvo, Muzej anadolskih civilizacija Ankara 2, 3, 4, 5. Dvoglave i parne bogiwe, eneolitski period 6. Bogiwa Ro`anica, severnoruski narodni vez 7. Parne Bogiwe ro`anice, Stara sredwevekovna skulptura (po B.A. Ribakovu)

10

OCILO x Jun 2009.

SOLARNI KOW SA “ZVU^NIM“ PRIVESCIMA-AMULETIMA
1. Filigranski kowi-jeleni Marijaca (^eremisa), devetog do 11. veka 2, 3. Privesci amajlije u vidu parnih kowa, basen reke Kame 12. vek 4. [upqi kow privezak, Novgorod 13 -14. vek 5. Liveni mesingani privezak. Novgorod 13. vek

PAR KOWA U RUSKOJ NARODNOJ I CRKVENOJ UMETNOSTI
1. "Kawok" na krovu kolibe Arhangelgorodskaja gubernija, 19. vek 2, 3. Sunce i mesec, minijature iz Kijevskig psaltira 1397. 4. Vez sa Ruskog Severa (po B. A. Ribakovu)

vali kombinovanu figuru solarne barke koja je bila otelotvorewe mitolo{ke predstave blizana~nog para. Pri tome, simbolika se odnosila upravo na parne kowske glave dok se nebeski kowanik nalazio u centru kompozicije. U zapawuju}oj sli~nosti staroruskih i anti~kih predstava o solarnom paru mo`emo se lako uveriti uporediv{i vezene narodne rukotvorine sa minijaturama iz Kijevskog Psaltira, koji je bio pod o~iglednim uticajem Vizantije. Mitove o kowima blizan-

cima koji jezde nad svetom savremena nauka sme{ta u epohu rane zemqoradwe (od petog do drugog milenijuma pre Hrista). U tim hronolo{kim okvirima zabele`ena je i pojava drevnih izobra`ewa parnih ptica, koja kao deca svoje majke, dvoglave bogiwe-ptice, ovladavaju su{tinom wene dvojnosti. Kao potvrda ovome mo`e da poslu`i motiv tih istih vezova sa severa Rusije gde je dvoglava ptica ~esto povezana sa `enskom figurom. Ponekad je ~ak i sama figura imala dve pti~je gla-

Dvoglavi kow, narodno umetni~ko stvarala{tvo Rusije, 1970. godine

ve {to se preklapalo sa drugom drevnom tradicijompridavawem magi~nih svojstava dvoglavoj amajliji kowi}u. U arhai~noj simbolici ptica, kao i kow, ozna~avali su zemaqsku svetlost, a wihovu dvoglavost treba shvatiti kao otelovqee dvojednog letweg i zimskog sunca. Rukotvorine predmongolske Rusi obiluju izobra`ewima dvojnih kowa ili pataka, legendarnih Demijurga-stvaralaca sveta po staroruskoj i finskoj mitologiji. Sakralne predstave patke pojavile su se na teritoriji ni`ih delova severa Rusije jo{ u epohi neolita {to potvr|uje pra-priroda mitova o patki-demijurgu. Me|u finsko-ugarskim plemenima bile su {iroko rasprostrawene {upqe, u vidu privezaka, metalne figure tih ptica koje su udaraju}i jedna o drugu stvarale zvuk, a wihovo kultno zna~ewe se`e izme|u tre}eg i drugog milenijuma pre Hrista. Na obalama Lado{kog jezera gde se dogodio prvi susret iqmenskih Slovena sa Ugro-finskim starosedeocima oformio se poseban tip sli~nih figura. Arheolo{ka nalazi{ta u Velikom Novgorodu i zemqama oko wega uveravaju nas u sintezu starih verovawa Ugro-Finaca, Slovena i Rusa, a patkatotem s {amanskim

privescima je dobila indoevropsko dvoglavqe, postav{i jako izra`en vi{ezna~ni simbol. Geografija arheolo{kih nalazi{ta dvoglavih simbola nam svedo~i pre o {iroko rasprostrawenom obo`avawu kulta blizanaca od strane indoevropejaca, nego o postojawu zasebnih centara prostirawa ovog kulta. Drevna izobra`ewa dvoglave ptice, u kojima se ve} pojavquje i orao, nalaze se u Maloj Aziji, a poti~u iz drugog milenijuma pre Hrista. Na obodima grada Hatusa, glavnom gradu dr`ave Hetita, nalaze se dva svetili{ta. Na turskom oni nose nazive Jazilikaja ("stena sa natpisima") i Alayahejuk. Kameno svetili{te koje bli`e gradu osnovao je car Hatu{ili III i to u vidu carske grobnice. Tamo se na uspravnim zidovima uske, izlomqene, pe}ine nalaze na desetine urezanih reqefa koji prikazuju hetitske bogove i svetovne vladare. Na jednom od reqefa je prikazana zadivquju}a procesija na ~ijem ~elu je bogiwa sunca Hebatu koja stoji na lavu. Iza we je gromovnik Te{ub koji stoji na panteru, u dru{tvu sa carem Hatu{ilijem III i wegovim sinom Tuthalijom IV koji se nalaze na dvoglavom orlu. U nau~noj literaturi ukorenilo se mi{qewe da su up-

OCILO x Jun 2009.

11

Procesija bogova i careva na reqefu u svetili{tu Hetita

Car Hutu{ili u zagrqaju vrhovnog bo`anstva Hetita

ravo Hetiti pridali dvoglavom orlu status carskog simbola. Verovatno je da je samo mali broj stru~waka koji podr`avaju ovu teoriju imalo mogu}nost neposrednog susreta sa Hetitskim reqefima, na kome su prirodna i fantasti~na bi}a i ptice slu`ili kao jedin-

stvena postoqa bogopo{tovanih li~nosti, a carsko dostojanstvo prikazano li~nim grbovima svetovnih vladara urezanih na kamenu odmah do wihovih visokih kapa. Pored toga {to tipologija hetitskih grbova zaslu`uje posebno razma-

trawe ovde }emo obratiti pa`wu na samo jednu zagonetnu istorijsku podudarnost: dok su kod Hetita na dvoglavom orlu stajali samo wihovi idolizirani carevi, u Vizantiji su ga gazili svi od reda, a u {ta }emo se jo{ uveriti.

PREVOD
Posebno se zahvaqujemo g. Marku Dra`i}u na prevodu serijala g. Silajeva, kao i Ani Travkinoj i Aqoni Nenadovi} na pomo}i.

Nastavi}e se...

BIOGRAFIJA AUTORA
A. Silajev je ro|en u Moskvi, 16.12.1946. u porodici gra|evinskog in`ewera. Visoko obrazovawe stekao je u moskovskom arhitektonskom fakultetu. Godine 1972. odbranio je diplomski rad. Krajem 70-tih pristupio je moskovskom objediwenom komitetu slikara-grafi~ara i od 1980 g. potpuno se prikqu~io poslu u oblasti primewene grafike. Od 1994. godine amatersko bavqewe heraldikom preraslo je u profesionalno i godinu dana kasnije do{ao je poziv na rad u Nau~no-istra`iva~ki istorijski centar Federalne grani~ne slu`be Ruske Federacije. Za {est godina rada u Centru neposredno je u~estvovao u stvarawu sistema heradi~kih znamewa za grani~are RF, a tada su se i pojavili i prvi {tampani ~lanci iz oblasti istorije i heraldike. Iskustvo rada u FPS primenio je i u FAPSI - Federalnoj Agenciji veza i informacije pri kabinetu Predsednika RF. Godine 2002. objavio je prvu kwigu “Po~eci ruske heraldike“, a tri godine kasnije i obimno istra`ivawe istorijskih i religioznih korena velikoruskog nacionalnog grbovo|ewa “Renesansa ruske heraldike“.

Hetitski reqef sa carskim grbom, Muzej anadolske civilizacije u Ankari (Fotografija autora)

12

OCILO x Jun 2009.

BEOGRADSKI GRBOVNIK 2 I WEGOVO MESTO U ILIRSKOJ HERALDICI

U IŠ P GI U DR

COPYRIGHT: CZIPM.ORG

Detaq sa promocije Beogradskog grbovnika

Jedan od najstarijih i sigurno najlep{ih ilirskih grbovnika, koji se ~uva u Muzeju primewene umetnosti u Beogradu, na 158 strana sadr`i grbove naslikane bojom i zlatom uz latini~ne legende, na papiru koji je, sude}i prema vodenom `igu, proizvoden izme|u 1574. i 1603.
Autor: Aleksandar PALAVESTRA
rata, u kome je kod Lepanta (1571) skr{ena mo} turskih pomorskih snaga, nemirne decenije priprema i ko{kawa kao i sam “dugi” rat izme|u Austrije i Turske (1593-1606), bile su ispuwene grozni~avim nastojawem Rimske kurije i katoli~kih sila, poglavito Austrije i [panije, da okupe veliki hri{}anski savez protiv nevernika. U ovim novim “krsta{kim” planovima, porobqeni narodi Balkana imali su va`nu ulogu, po{to se ra~unalo sa wihovom sposobno{}u da iznutra, ustancima, razore Tursku. Pozornica dugih i krvavih sukoba Austrije i Turske upravo je bila jugoisto~na Evropa, a balkanski narodi, u prvom redu Srbi - koje nije bilo te{ko podbuniti protiv Turaka bili su nosioci nezahvalne, te{ke i tragi~ne uloge onih koji treba da se bore. Rimska kurija je, s jedne strane podsticala oslobodila~ke pokrete na Balkanu, obe}avala pomo} i uticala na katoli~ke vladare, najvi{e na Habsburgovce, da pomognu, vojno i nov~ano, svaki ustanak protiv Turske. S druge strane, me|u u~enijim qudima , uglavnom sve{tenim licima Dalmacije, Dubrovnika i Boke Kotorske, po~eo je da se razvija bila dobrodo{la ideja o slovenskom jedinstvu i jakom frontu protiv Turske, u kome bi, osim pobuwenih balkanskih naroda, u~estvovale i Poqska i Rusija. Zaverenici, emisari, poverenici, profesionalni agenti, uhode i avanturisti, putovali su u to vreme ~esto od evropskih dvorova do Balkana pripremaju}i ustanak porobqenog `ivqa. Uglavnom iskreno pro`ete slovinskim rodoqubqem, pojavile su se istorijske konstrukcije koje su dokazivale jedinstvo Ilira i Slovena, otkrivale navodno slovensko poreklo slavnih li~nosti (Aleksandar Veliki, Justinijan), ili jednostavno govorile o izgubqenom sjaju i veli~ini slovenskog kraqevstva, koje bi se moglo ponovo obnoviti. Li~nosti kao Jakov Lukarevi}, Mavro Orbini ili Ivan Tomko Mrnavi} (koji se izdavao za potomka Mrwav~evi}a) me{ale su `eqe i stvarnost, tradiciju i istoriju, politi~ke i li~ne ciqeve, prora~unatost i rodoqubivu zanesenost u jedistveni amalgam slovinskih ideja 16. i 17. veka.

SIMBOLI SLAVE I MO]I

ojam ilirske heraldike vezuje se za grupu grbovnika, koji su se pojavili krajem 16. veka. Beogradski grbovnik 2 je nastao izme|u 1600. i 1620. godine i spada me|u najstarije, a sigurno i me|u najlep{e ilirske grbovnike. Rukopis je 1936. godine kupio, preko be~kog antikvarijata Giehofer und Rauchburg, tada{wi jugoslovenski konzul u Gracu. Muzej primewene umetnosti u Beogradu otkupio je grbovnik 1963. godine gde se i danas ~uva. Posledwe decenije 16. veka bile su vreme kada su se u hri{}anskoj Evropi, prerano i neopravdano, probudile nade u potpuni slom Osmanskog carstva i obnavqawe hri{}anske Evrope. Godine kiparskog

P

duhovni i politi~ki slovinski pokret. Iako nastao u duhovnom krilu katoli~ke crkve, ovaj pokret je svoju istorijsku osnovu na{ao u srpskoj i bosanskoj sredwovekovnoj dr`avnosti, naro~ito u mo}nom Du{anovom carstvu i epskoj tradiciji o srpskim velmo`ama, junacima, slavi i bogatstvu, koje je nekada predstavqalo slovenski svet. U vreme rastu}eg protestantizma i jo{ jakog Osmanskog carstva, Rimskoj kuriji je

OCILO x Jun 2009.

13
stilu grbovnika 14. veka, {to svedo~i o bri`qivo izvedenom falsifikatu. Na to ukazuje i sama naslovna strana: “Rodoslovi navi{}enih i svetih otaca i vlastitih bilegovi zemaqa i time {to su tekstovi dati iskqu~ivo na latinskom. U sadr`aj Beogradskog grbovnika 2 nalaze se: Sv. Jeronim i lav, Sv. Stefan i car Ilirije, Bogorodica (u polumesecu), papa Grgur Veliki, grrovi}, Sladojevi}, Kop~i}, Dra`ojevi}, Gojkovi}, Rub~i}, Morovla{i}, Miqenovi}, Diwi~i}, Margiti}, Qubeti}, Gruba~evi}, Sagrijelovi}, Qubibrati}, Predojevi}, [estokrilovi}, Svilojevi}, Sitni~ani}, Re`ierevi}, Sokolovi}, ^ihori}-Neori}, Cetini}, @upanovi}, Vukoli}, Vla{i}, Grube{evi}, Gradanovi}, Glavi}, Tomanovi}, [anti}, @dralovi}, Didlovi}, Kraj~inovi}, Kle{i}, \endisaqi}, Kri{i}, Mehlini}, Kukre~i}, Tih~inovi}, Tarcarovi}, Hrabrenovi}, Mirilovi}, Bjelavi}, Klupkovi}, Debeqi}, Jamometovi}, [i} ([i{i}), Deskojevi}, Alaupovi}, Ugrinovi}, Stankovi}, Sestri~i}, Smokronovi}, Kutlovi}, Parme`ani}, Haleni}, Brzojevi}, Branilovi}, Vili}, Toli{i}, Vukovi}, Te{ev~i}, Vojkovi}-Paliku}a, Martinu{evi}, Knezovi}, Pokraj~i}, Kru`i~evi}, Ba~i}, Hvaokovi}, Bibi}, Masnovi}, Euzebiovi}, Mokrovi}, Pikjelomenovi}, ^ubreti}, Kobili}, @eqikovi}, Kosovi}, Prelasovi}, Kragujevi}, Bogopankovi}, Qubkovi}, Sudi}, Ursini}, Krasojevi}, Rajkovi}, Orlovi}, [ubi}, Marulovi}, Divojevi}, Sen~evi}, Musijevi}, Nimi~i}, Frankopanovi}, Benovi}, Bjeloperjevi}, Alini}, Jak{i}, Jugovi}, Jagrotali}, Mihielovi}. Izbor porodica govori dosta o motivima, istorijskom i duhovnom okru`ewu, kao i o vremenu nastanka grbovnika. Tu su srpske kraqjevske porodice (Nemawi}i, Mrwav~evi}i, Tvrtkovi}i, Kotromani}i), velika{ke porodice ~ija su imena u 16. i 17. veku bila zapam}ena i poznata (Brankovi}i, Crnojevi}i, Bal{i}i, Kosa~e), sitniji plemi}i i bratstva dalmatinskog zale|a i Bosne (u znatnoj meri je zastupqeno humsko i poqi~ko plemstvo), kao i junaci narodnih pesama, ~iji je istorijski identitet sumwiv ili nepostoje}i (Kobili}, Jugovi}, Obla~i}). Ohmu}evi}ev grb je na istaknutom mestu, odmah posle najve}eg plemstva, a u grbovnicima su na uglednim mestima i grbovi wegovih ro|aka i predaka. Neke od porodica iz grbovnika bile su dobro poznate u slovinskim krugovima, s obe strane Jadrana, a pojedini Ohmu}evi}evi ro|aci, ~iji su grbovi istaknuti, bili su `ivo ukqu~eni u pripreme balkanskog ustanka protiv Turaka i obnovu ideje slovinskog kraqevstva.

U takvom duhovnom i politi~kom okru`ewu nastala je ilirska heraldika, iako bi termin slovinska heraldika bio prikladniji. Weni po~eci vezuju se za Petra Ohmu}evi}a - Grguri}a, sitnog plemi}a iz okoline Slanog kod Dubrovnika. Petar ili Don Pedro, sin pomorca i trgovca `itom, proslavio se u {panskoj mornarici i dogurao do ranga admirala. Napuq, gde je slu`io u {panskoj floti, bio je centar podsticawa oslobodila~kih pokreta na Balkanu i mesto sticawa slovinskih ideja.

Prevara Don Pedra
Don Pedro je, me|utim, imao jedan nere{en problem. Wegovo sumwivo plemstvo nisu priznavali ni u Dubrovniku, a kamoli oholi {panski plemi}i i vicekraq u Napuqu. Kao {panskom admiralu, wemu je bilo stalo da poka`e svoje staro i razgranato otmeno plemenito poreklo. Osam quartieri (~etiri pradede i ~etiri prababe) plemstva, i to ~isto katoli~kog, bilo je uslov za ulazak u neki od velikih {panskih vite{kih redova. Po{to nije mogao da pribavi autenti~ne dokaze, Ohmu}evi} je [pance po~eo da snabdeva prvo usmenim svedo~anstvima o svom plemenitom poreklu, a zatim fiktivnim rodoslovima i dokumentima. U devetoj deceniji 16. veka prikupio je ve}i broj poveqa, rodoslova, grbova i 1594. od Kraqevskog saveta u Napuqu kona~no dobio dekret o svom plemstvu i potvrdu la`nih poveqa. Godine 1595, kao kruna wegovih dokaza, pojavio se grbovnik sa preko 150 grbova koji dokazuju slavu i mo} nekada{weg Du{anovog carstva, ali i staro i plemenito poreklo Don Pedra, wegovih ro|aka i predaka. Original ovog grbovnika danas je izgubqen, a smatra se da je mogao nastati jo{ pre 1595. kada se pojavquje za sada najstariji datiran prepis grbovnika, poznat kao grbovnik Koreni}a-Neori}a. Sadr`aj grbovnika je neobi~an, ali savr{eno odra`ava svu isprepletanost individualnih i porodi~nih motiva Ohmu}evi}a sa politi~kim i duhovnim tendencijama slovinskog pokreta. Sastavqa~u Ohmu~evi}og grbovnika kao obrazac su poslu`ili tada{wi evropski zbornici grbova, prvenstveno Wappenbuchlein Virgila Solisa iz 1555. godine. Grbovi su bili stilizovani, ne po modi 16. veka, ve} u

svitlih tih plemena cesarstava Ilirskoga...". Kwigu je navodno 1330. sastavio Stanislav Rub~i}, ban cimirja gospodina cara Stipana Nemawi}a, a prona|ena je me|u starim kwigama librarije mostirovi Svete Gore reda slavnog Bazilija. Tekst na naslovnoj strani dat je i na latinskom, a po strukturi podse}a na onaj sa naslovne strane Solisovog zbornika. Prema tome, autor grbovnika je tobo`e Stanis-lav Rub~i}, ban cimerja (titula izmi{qena po ugledu na glavne herolde rex insigniarum, king of arms... cara Du{ana, kwiga je prevedena sa “ilirskog" originala koji je na|en na Svetoj Gori u manastiru (misterioznog) reda Svetog Vasilija. Ostalo je sa~uvano desetak kopija i prepisa Ohmu~evi}evog “originala", a Beogradski grbovnik 2, izdvaja se me|u wima, osim lepotom,

bovi cara Stefana Nemawi}a, Makedonije, Ilirije, Bosne, Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Bugarske, Srbije, Ra{ke. Potom, primorske i humske zemqe, kao grbovi kraqa Stefana Uro{a, Kotromani}a i Nemawi}a.

Porodi~ni grbovi
Tako|e, tu su i grbovi porodica: Mrwav~evi}, Tvrtkovi}, Hrebewanovi}, Brankovi}, Hrsti}, Kastrioti}, Crnojevi}, Bal{i}, Kosa~i}, Hrvojevi}, Jablani}, [imrakovi}, Ohmu~evi}-Grguri}, Burmazovi}, Kova~i}, Kostawi}, Ka~i}, Vojinovi}, Zvijezdi}, Vladimirovi}, Zlatonosovi}, Boga{inovi}Dobra{inovi}, Kopijevi}, Duka|inovi}, Tasov~i}, Zoranovi}, ^ihori}, Novakovi}, Ra|elovi}, @arkovi}, Bilo{evi}, Bosni}, Bisaqi}, Matejkovi}, Grupkovi}, Resi~i}, Dikni}, Obla~i}, Sojmi-

14
Nije iskqu~eno da su se Ohmu}evi}i, kao i druge porodice iz kruga wihovih duhovnih i politi~kih istomi{qenika, nadali dobitku poseda na Balkanu. Zaista, ko bi u podeli oslobo|enih oblasti - po proterivawu Turaka - imao vi{e osnova da potra`uje zemqu, od “pravih” ba{tinika kojima su starinsko plemstvo i nasledna prava priznavali ~ak {panski dvor i Rimska kurija? Nije slu~ajno Don Pedro u svim poveqama i rodoslovima isticao da poreklo vodi od }esara Hreqe, Du{anovog velmo`e (zapam}enog u narodnoj tradiciji kao Reqa Krilatica), navode}i uz to sve svoje teritorijalne pretenzije koje mu po naslednom pravu pripadaju (grad i zemqu Kostur u Makedoniji, kao i gradove Florin, Novigrad, Prilep, grad Tuheq u Bosni, Smucku `upu i druge poznate i nepoznate posede). Ugledno mesto, i visoki polo`aj u vojsci koja bi oslobodila porobqeni Balkan, samo bi osna`ili takve pretenzije. Nije te{ko zamisliti Petra Grguri}a-Ohmu}evi}a iz Slanog - koji je sopstvenim zalagawem postao Don Pedro, gordi plemi}, {panski admiral, vitez reda Sv. Jakova kako sawari o proterivawu Turaka i o danu kada }e kao zapovednik pobedni~ke vojske, osloboditi “svoju” zemqu.

OCILO x Maj 2009.

“Starinsko” plemstvo
Ovakve smele i ambiciozne snove sigurno su imali i Ohmu}evi}ev sestri} \or|e Dolisti-Tasov~i}, {panski pomorski kapetan, vitez toskanskog reda Sv. Stefana i jedan od sto`era slovinskog politi~kog pokreta u Napuqu, ili kalu|er Damwan Qubibrati}, poverenik srpskog patrijarha Jovana i li~nost za vezu sa napuqskim zaverenicima. Li~nim i politi~kim ambicijama ovakvih pojedinaca i porodica upravo mo`emo zahvaliti za postojawe ve}eg broja prepisa Ohmu}evi}evog grbovnika, od kojih su neki nastali kratko vreme posle “originala”. Neki grbovnici, nastali su docnije, za potrebe drugih ~lanova porodice Ohmu}evi}, neki opet da bi proslavili kakvu drugu porodicu. Takav je slu~aj i sa Beogradskim grbovnikom 2, verovatno nastalim za, danas neznane, potrebe porodice Ohmu}evi} ili neke druge porodice iz grbovnika. Od kraja 16. veka Ohmu}evi}ev grbovnik je ~esto precrtavan, mewan, skra}ivan i dopuwavan. Osim Beogradskog grbovnika 2 , danas su poznati grbovnici iz 17, 18, pa i 19. veka zasnovani na Ohmu}evi}evom zborniku, koji su precrtavali i pre{tampavili u kwigama va`nim za nacionalno bu|ewe, kao {to je Stematografija Hristifora @efarovi}a, koja je presudno uticala na nacionalni, duhovni i politi~ki pokret srpskih ustanika po~etkom 19. veka. Pore|ewe ilirskih grbovnika sa autenti~nim arheolo{kim, sfragisti~kim i numizmati~kim sredwovekovnim izvorima pokazuje da ovi grbovnici sadr`e dosta autenti~nih heraldi~kih elemenata. Ipak, mnogi grbovi u wima su u potpunosti ili, bar delimi~no, izmi{qeni. Moglo bi se zakqu~iti da je autor Ohmu}evi}evog grbovnika poznavao dosta autenti~nih grbova, a da je ono {to mu je nedostajalo izmi{qao, dopuwavao i mewao prema sopstvenom naho|ewu. U svakom slu~aju

ilirski grbovnici su neizbe`an, a ~esto i jedini izvor za rekonstrukciju pojedinih grbova. Wihova je vrednost {to sadr`e boje, koje se ne mogu rekonstruisati na osnovu novca, pe~ata, reqefa i drugih spomenika. Ilirska heraldika je sa~uvala, uobli~ila i standardizovala sredwovekovnu heral-

di~ku gra|u, oblikuju}i grbove i pohrawuju}i ih u grbovnike, kao retke i dragocene biqke u herbarijume za naredna pokoqewa. Posle osloba|awa Srbije i Crne Gore od Turaka, heraldika dobija zvani~nu sankciju, a grbovi se zasnivaju upravo na tradiciji koju je sa~uvala ilirska heraldika. x

OCILO x Jun 2009.

15
PHOTO: WWW.ZELJEZNICE.NET

U Duhu srpske i evropske heraldike
Grb i steg Op{tine Lajkovac izra|eni su sasvim u skladu sa najboqom srpskom i evropskom heraldi~kom tradicijom, a u saglasnosti sa postoje}im srpskim heraldi~kim standardima
Autor: \akon Nenad JOVANOVI]
p{tina Lajkovac spada u red onih na{ih op{tina, koje su vaqano regulisale pitawe svojih simvola i koje su usvojile heraldi~ki i veksilolo{ki ispravno znamewe. Znamewe je usvojeno jednoglasno od strane Skup{tine Op{tine Lajkovac, o Prenosu Mo{tiju Svetoga Nikifora Carigradskoga, 13. (26) marta 2007. godine Gospodwe, na predlog Komisije za sprovo|ewe Odluke o izradu grba i stega Op{tine Lajkovac. ^itav proces oko izrade i usvajawa novoga grba Op{tine Lajkovac fomalno je ''zaokru`en'' dono{ewem odgovaraju}e pravne regulative sa time u vezi, {to podrazumeva Statut Op{tine, Odluku o grbu i stegu Op{tine i Odluku o upotrebi i za{titi grba i stega Op{tine, a potom je ~itav predmet (koji ukqu~uje etalon grba i stega i wihove blazone) podnet nadle`nome Ministarstvu za lokalnu samoupravu na potvrdu i odobrewe. U ciqu potpunijega razumevawa heraldi~kih i veksilolo{kh kompozicija o kojima }e biti re~i, potrebno je da se zabele`i i neka re~ o heraldi~koj i simboli~koj poruci, koju one prenose. Grb i steg Lajkovaca izra|eni su sasvim u skladu sa najboqom srpskom i evropskom heraldi~kom tradicijom, a u saglasnosti sa postoje}im srpskim heraldi~kim standardima, va`e}im za mesnu heraldiku i propisanim od strane Srpskoga Heraldi~koga Dru{tva "Beli Orao". U skladu sa re~enim, grb Op{tine Lajkovac se sastoji iz {tita, bedemske krune, dr`a~a, stegova i gesla. Boje i simboli upotrebqeni u wemu pa`qivo su odmereni, kako bi grb vaqano reprezentovao Titulara i kako bi se na heraldi~ki ispravan i vizuelno prijem~iv na~in predstavilo: istorijsko nasle|e mesta, geografska obele`ja, vegetacija i elementi nastanka, opstanka i razvoja, {to je bio i jedan od prioriteta prilikom raspisivawa konkursa. Osnovna boja {tita je crvena, {to je sasvim u skladu sa najdrevnijim srpskim heraldi~kim predawem, budu}i da je to bila i dominantna boja po zastupqenosti u na{oj sredwevekovnoj heraldi~oj praksi. Osim toga, crvena boja ima dominatno mesto i u dr`avnim simbolima Srbije, a u Pravoslavnoj ikonografiji predstavqa Bo`ansku Prirodu Gospoda na{ega Isusa Hrista. Wenom upotrebom u predlo`enim simbolima izra`ava se vera i nada u `ivot Op{tine i wenih `iteqa u skladu sa Voom Bo`ijom. Naravno, nije bez zna~aja ni ~iwenica da se na teritoriji Op{tine nalaze i popri{ta na kojima su vo|ene i odsudne i krvave operacije tokom slavne Kolubarske bitke 1914. godine, na {ta nas podse}a i crveno poe {tita ovoga grba. Glavni elemenat, upo{qen u ovome grbu i stegu, jeste zlatni okriqeni to~ak parne lokomotive, {to re~ito upu}uje na Titulara, jer je re~ o mestu za koje se kao kqu~an doga|aj uzima upravo prolazak prvoga voza na relaciji Obrenovac Vaqevo 1908. godine. U kojoj meri je opravdana upotreba ovoga simbola u grbu Op{tine Lajkovac,

O ZNAMEWU OP[TINE LAJKOVAC

O

16

OCILO x Jun 2009.

BLAZON GRBA
Na crvenome, okriqeni to~ak parne lokomotive sve zlatno, ispod crnoga dijamanta fimbriranoga zlatno, a u glavi na hermelinu, crvenom strelom u ~elo rawena istrgnuta crna glava vepra crvenoga jezika i oru`ana zlatno. Sve nadvi{eno srebrnom bedemskom krunom sa tri vidqiva merlona. Dr`a~i su dva zlatna grifona oru`ana i jezika crvenih, a uz wih sa dva, u bre`uqkasti travnati postament pobodena, zlatom okovana kopqa, viju se u poqe narodni steg Srbije - desno i Titulara levo.

govori i ~iwenica da Op{tina kao svoj Dan obele`ava upravo 3.(16.) septembar, jer je upravo na taj dan pomenute godine ovuda pro{ao prvi voz. Va`no je ista}i i da to grb ~ini lako prepoznatqivim i sasvim originalnim, a naro~ito simboli~ki predstavqa mesto, koje je u Srbiji prepoznatqivo upravo po pruzi i `eleznici i koje je dugo bilo vrlo va`an `elezni~ki ~vor. Naravno, ni izbor boje ovoga elementa nije slu~ajan, jer zlatna boja simboli~no predstavqa Blagoslov Bo`iji, materijalno i duhovno bogatstvo, nepropadivost ili ve~nost, kao i boju zrelog `ita, tj. bogatstvo tla. Ipak, posebno je va`no ista}i da zlatna boja u Pravoslavnoj ikonografiji predstavqa boju Carstava Nebeskoga i wegove neprolazne Slave. To je boja preobra`ene tavorske Svetlosti Hristove, {to u kombinaciji sa crvenom podlogom daje heraldi~ki is-

pravno i likovno prijatno re{ewe, koje je krcato duhovnom simbolikom i nabojem. Vi{e zlatnoga okriqenoga to~ka parne lokomotive postavqen je crni ''dijamant'', koji je fimbriran zlatnim, kako bi se izbeglo naru{avawe heraldi~koga pravila tinktura, prema kojemu se boja ne mo`e postavqati na boju, kako ni metal na metal. Opisani ''dijamant'' u heraldici simboli~ki predstavqa ugaq, a wegovom upotrebom smo

`eleli da uka`emo na drugi kqu~ni elemenat i faktor razvoja, tj. opstanka i ostanka Op{tine. Naime, poznato je da ve}im svojim delom Op{tina pripada ~uvenome Kolubarskome basenu, koji je poznat po svome rudnome bogatstvu i velikim i bogatim povr{inskim kopovima ugqa, koji su jedan od kqu~nih energetskih resursa Srbije i u dobroj meri predstavqaju wenu pokreta~ku snagu. Uostalom, Op{tina Lajkovac teritorijalno pripada Kolubar-

HERALD I UMETNICI
Pomenuti grb i steg Lajkovaca plod su heraldi~koga promi{qewa i umetni~ke ve{tine Odbora za Heraldi~ke i Genealo{ke Studije Centra za Istra`ivawe Pravoslavnoga Monarhizma, a projekat je izra|en po zamisli i prema blazonu \akona Nenada M. Jovanovi}a, a izobra`en je trudom dipl.ekon. Neboj{e Diki}a i in`. Sre}ka Nikitovi}a. Znamewe je sertifikovano od strane pomenutoga Odbora, o ~emu svedo~i i Grbovna Poveqa br. 007/07, izdata na ime Op{tine Lajkovac, koja se obavezuje da grb i steg koristiti u skladu sa va`e}im dr`avnim zakonima i pozitivnom heraldi~kom i veksilolo{kom praksom.

skome Okrugu, a, osim toga, poznato je da je, od kada je Lajkovac izgubio na zna~aju kao veliko `elezni~ko ~vori{te, te`i{te wegovoga razvoja prene{eno upravo na rudarstvo. Dakle, u kombinaciji sa simbolom `eleznice, crni ''dijamant'' simboli~ki zaokru`uje pri~u o privrednome, ekonomskome, pa i geografskome identitetu Titulara. U glavi {tita se nalazi hermelinovo poqe, koje simboli~ki nagla{ava istorijski zna~aj ovoga podnebqa u obnovi i odr`avawu dr`avnosti Srbije. Naime, hermelin, kao tipi~na oznaka Kraqevstva pa, dakle i dr`avnoga suvereniteta uop{te, podse}a nas na zasluge Titulara u obnovi i opstanku Srbije i wene dr`avnosti. Simboli~ki nas ovo poqe vra}a i na bogato nasle|e ovoga podnebqa, podse}aju}i nas na ulogu Kraqa Stefana Dragutina Nemawi}a (Svetoga Prepodobnoga

OCILO x Jun 2009.

17
konaku Manastira Bogova|e. Dakle, na ovaj na~in grb prigodno evocira uspomenu na vo|e Prvoga i Drugoga Ustanka, kao i na ulogu ovoga kraja u slavnim doga|ajima od 1804. do 1815. godine. Nagla{avamo i ~iwenicu da grifoni simbolizuju i Samoga Gospoda na{ega Isusa Hrista, budu}i da svojom dvojnom prirodom (orao-lav) ukazuju upravo na sinergiju Bo`anske i qudske prirode u Li~nosti Bogo~oveka Hrista. Osim {to ~uvaju i pridr`avaju opisani {tit, grifoni pridr`avaju i dva stega, {to je u~iweno u skladu da propisima va`e}im u na{oj savremenoj mesnoj heraldici. Dr`a~ sa desne heraldi~ke strane pridr`ava srpski narodni steg, dok dr`a~ sa leve heraldi~ke strane pridr`ava steg Op{tine Lajkovac. Oba stega su operva`ena ukrasnim zlatnim resama, dok su i kopqa za barjake okovana u zlato. Ina~e, raspored i upotreba stegova u na{oj mesnoj heraldici su, tako|e, predvi|eni na{om pozitivnom heraldi~kom regulativom... Steg Lajkovca se sastoji od crvenoga kvadratnoga poqa sa zlatnim okriqenim to~kom parne lokomotive i crnim ''dijamantam'' iznad, kao sa samoga {tita, {to je u~iweno u skladu sa najboqom srpskom i evropskom
Stara lokomotiva 83-182

Teoktista) za ~ije je vladavine ovaj kraj prvi put i formalno postao delom Srbije, 1284. godine. Na opisanome hermelinovome poqu nalazi se prirodna rawena veprova glava oru`ana zlatno i sa crvenim jezikom, glavni elemenat sa staroga apokrifnoga grba Tribalije i docnije grba Brani~eva, pa [umadije, koji je na Zapadu vekovima figurirao i kao grb same Kraqevine Srbije. Za nas je, me|utim, najbitnije da je re~eni elemenat kori{}en i na grbu i pe~atu Praviteqstvuju{~ega Sovjeta Serbskoga, koji je svojevremeno zasedao na teritoriji ove Op{tine. U tome smislu bi se moglo re}i da je ovde u tome periodu bilo i prestono mesto Srbije, jer je Sovjet tokom 1805. godine zasedao upravo u Svetome Manastiru Bogova|i, koji je ujedno i najzna~ajnija istorijska i duhovna znamenitost Op{tine Lajkovac. Osim toga, nije bez zna~aja ni ~iwenica da, jednim delom svojim, Op{tina le`i na teritotiji [umadije, a rekosmo da se rawena veprova glava smatra za ''par eyellance'' simbol [umadije. Zna~ajno je podvu}i da je, po predawu, upravo na tlu ove Op{tine (ta~nije u pomenutome Manastiru Bogova|i) i grobno mesto jednoga srpskoga Vladara, tj. Despota Grgura Brankovi}a Slepoga (Monaha Germana), {to nas ponovo vra}a na upotrebu hermelinovoga poqa i glavi {tita. Podvla~imo, da je upotreba simbola rawene veprove glave u li~nim grbovima kod nas ograni~ena iskqu~ivo na ^lanove Kraqevskoga Doma Kara|or|evi}a, dok je wena upotreba u mesnim grbovima sasvim dozvoqena. Na ovaj na~in, predlo`eni grb stvara simboli~ku vezu i

BLAZON STEGA:
Na crvenome, okriqeni to~ak parne lokomotive sve zlatno, ispod crnoga dijamanta fimbriranoga zlatno.

sa ovom srpskom Vladarskom Ku}om (pored Nemawi}a i Brankovi}a), {to je bitno zbog ~iwenice da je upravo za vlade Velikoga Vojvode i Vrhovnoga Vo`da i Komandanta Srpskoga \or|a Petrovi}a-Kara|or|a, prestonica Srbije (iako samo na dva meseca) bila upravo na teritoriji ove Op{tine. Osim toga, poznato je da je u Manastiru Bogova|i sagra|en novi Katolikon na temeqima staroga upravo 1852. godine, tj. za vlade Kneza Aleksandra I Kara|or|evi}a. Vi{e opisanoga {tita je srebrna bedemska kruna sa tri vidqiva merlona, {to odgovara karakteru mesta prema wegovome statusu i broju stanovnika, a u skladu sa ustaqenim standardima na{e mesne heraldike.

Upotreba grba u sali SO Lajkovac

Dr`a~i {tita su sa obe strane zlatni grifoni oru`ani crveno. Osim {to obezbe|uje veoma prijatan utisak simetri~nosti, koji je kod grbova uvek po`eqan, izbor zlatnih grifona ima i dubqi simboli~ki zna~aj. Naime, zlatni grifoni su su se mogli na}i u ulozi dr`a~a i na pojedinim grbovima pripadnika Dinastije Obrenovi}a. Takav je slu~aj, npr, kod Kneza Milana Obrenovi}a IV (docnije Kraqa Milana I Obrenovi}a), koji tako|e nije bez zasluga za ovaj kraj. Dakle, osim {to na lep i simboli~an na~in ''mire'' Kara|or|evi}e i Obrenovi}e, grifoni nas ovde podse}aju i na wihove zasluge za ovaj kraj. Ne zaboravimo, npr, da je upravo Knez Milo{ Teodorovi}Obrenovi} I Veliki obnovio Manastir Bogova|u 1816. posle turskoga pusto{ewa 1813. godine. O zna~aju obe novovekovne srbijanske Dinastije za ovaj kraj svedo~i i ~iwenica da se Op{tina Lajkovac mo`e podi~iti i Muzejom Prvoga i Drugoga Srpskoga Ustanka, koji je sme{ten u starome

heraldi~kom tradicijom, u kojoj steg naj~e{}e ponavqa sadr`aj sa {tita Titulara ili makar wegove najdominantnije elemente. Postament ovoga grba asocira na bogatu vegetaciju u reqef ovoga kraja. Blago zatalasani i bre`uqkasti krajolik obrasao so~nom travom. Preko postamenta, a ispod {tita je razvijen svitak za moto grba, na kojemu stoji ime Titulara, kao {to je i uobi~ejeno kod na{ih mesnih grbova. x

18

OCILO x Jun 2009.

E ICAW H IST LNI LOKA TAVA ZAS

I VLAST KR[I SOPSTVENE ZAKONE

Pogre{an na~in isticawa, redosled i izbor zastava ispred op{tine Zvezdara (Foto: Ugqe{a Uro{evi})

Autor: Ivan SARAJ^I]
Srbiji se, sa sve prisutnijom upotrebom lokalnih zastava, koja se stidqivo javqa negde sredinom devedesetih godina pro{log veka, nije ustalio pravilan na~in wihovog isticawa, kao i isticawa dr`avne zastave. Nepravilnosti postoje u izgledu zastava, u na~inu isticawa, kao i u redosledu isticawa (kada je u pitawu nekoliko zastava). Zastava grada ili op{tine se isti~e na zgradi ili ispred zgrade Skup{tine op{tine ili grada i objektima koji pripadaju Op{tinskoj upravi, u prostorijama predsednika i podpredsednika Skup{tine grada ili op{tine i za vreme manifestacija kulturnog, sportskog, politi~kog karakterta ili drugih doga|aja koji su va`ni za lokalnu zajednicu, uvek uz dr`avnu Zastavu.

U

`avnih institucija, pa tako i jedinica lokalne uprave, drasti~no varira. Iako zakon zabrawuje izradu nepropisno konstruisanih zastava, ovakvih zastava u upotrebi ima mnogo, mo`da ~ak i vi{e od pravilnih. Naj~e{}e odstupawe od Preporuke o kori{}enu

dr`avne zastave jeste razmera. Umesto 2:3 (odnos visine prema du`ini) zastave su razmere 1:2, a ~esto i jo{ ”izdu`enijeg” izgleda. ^esta gre{ka je i pozicija i izgled grba na dr`avnoj zastavi, koji bi trebalo da se nalazi bli`e jarbolu i to za 1/7 du`ine zastave. Kruna je
NAJ^E[]I PRIMERI: Zastave sa nepravilnom razmerom ili nepravilnom primenom grba

u nekim primerima potpuno odvojena od {tita, i za{ivena na gorwi, crvenu prugu zastave (primer na grani~nom prelazu Ra~a). Izgled lokalnih zastava je tako|e proizvoqan, ali je vrlo retka pojava da se lokalna zastava u statutu lokalne zajednice zvani~no opisuje po veksilolo{kim standardima.

Isticawe zastava
Vrlo ~esto se ne po{tuju preporuke veksilolo{kih autoriteta o na~inu isticawa zastava. Tako se de{ava da se zastave ne vijore slobodno tako {to su samo jednom, za to predvi|enom stranom povezane za fiksirani jarbol ili kopqe. Na zastave nedostojan na~in vise sa horizontalne pre~age koja je postavqena normalno na jarbol ili kopqe, dodiruju tlo, nisu osvetqene no}u ili su istaknute po nevremenu (primer jedne dr`avne institucije gde je dr`avna zastava istaknuta ispred zgrade danima upletena u kro{wu obli`weg drveta), a ~esto se mogu videti i poce-

Izgled zastava
Izgled zastava istaknutih {irom Srbije, od benzinskih pumpi preko tr`nih centara, do dr-

OCILO x Jun 2009.

19

Nepravilno isticawe zastave

Pravilno isticawa zastave

pani, kao i do neprepoznatqivosti prqavi primerci.

Redosled isticawa i izbor zastava
Zastave se zavisno od wihovog broja isti~u odre|enim redosledom. Ispred zgrade op{tine mo`e se vijoriti jedna ili vi{e zastava. Ako grad ili op{tina nemaju svoju zvani~nu zastavu, isti~u samo dr`avnu zastavu Srbije, kojoj mo`e da pravi dru{tvo i narodna zastava Srbije. Redosled zastava zavisi i od rasporeda jarbola ili kopqa, mesta posmatra~a ili govornika. Ako su zastave istaknute u vrsti na jarbolima ispred zgrade, paralelno sa fasadom ili na kopqima na fasadi zgrade, zastava subjekta koji je najvi{i u hijerarhiji nalazi se u sredini ako se radi o neparnom broju zastava, a levo od sredine ako je u pitawu paran broj zastava. Ako je vrsta upravna na fasadu, prva zastava je ona na koju posetilac zgrade prvo nailazi. Ovo su slu~ajevi kada grad ili op{tina ima svoju zvani~nu zastavu: 1. Grad/op{tina koji se ne nalazi u jednoj od pokrajina isti~e zastave ovim redosledom: dr`avna zastava, gradska/op{tinska zastava ili dr`avna zastava, narodna zastava, gradska/op{tinska zastava. 2. Grad/op{tina koji se nalazi u jednoj od pokrajina isti~e zastave ovim redosledom: dr`avna zastava, pokrajinska zastava, gradska/op{tinska zastava ili dr`avna zastava, narodna zastava, pokrajinska zastava, gradska/op{tinska zastava. 3. Gradska op{tina koja je deo grada koji nije u jednoj od

pokrajina isti~e zastave. ovim redosledom: dr`avna zastava, gradska zastava, op{tinska zastava ili dr`avna zastava, narodna zastava, gradska/op{tinska zastava. 4. Gradska op{tina koja je deo grada koji se nalazi u jednoj od pokrajina isti~e zastave ovim redosledom: dr`avna zastava, pokrajinska zastava, gradska zastava, op{tinska zastava ili dr`avna zastava, narodna zastava, pokrajinska zastava, gradska/op{tinska zastava. Ovom nizu se na kraju mogu dodati i zastave nacionalnih mawina prisutnih u op{tini, kao i korporativne zastave, zastavne pravnih lica, orgnizacija i sli~no. x
Redosled isticawa zastava (primeri lokalnih uprava)

POGRE[AN IZBOR NA VRA^ARU
Pored nepravilnog redosleda, neretko se sre}emo i sa pogre{nim izborom zastava. Neke op{tine isti~u pored op{tinske i dr`avne, zastavu Evropske Unije, koja ima veze sa subjektom koliko i bilo koja druga strana dr`avna zastava ili zastava neke organizacije koje Srbija nije ~lan.
FOTO: DARKO BABI}

Pogre{an izgled i na~in isticawa zastava ispred Skup{tine grada U`ica (Foto: Ivan Saraj~i})

20

OCILO x Jun 2009.

SLOVA^KO GENEALO[KO-HERALDI^KO DRU[TVO

^UVARI SLOVA^KE TRADICIJE
Autor: Milan [I[MI[
o~etkom {ezdesetih godina pro{log veka razne institucije u Slova~koj su po~ele da primaju pisma svojih zemqaka iz SAD, Kanade, dr`ava zapadne Evrope i biv{e Jugoslavije, a koji su u Slova~koj tra`ili podatke o svojim precima. Po{to je ve}ina tih upita na svu sre}u zavr{ila u raznim arhivima, u Slova~koj se osetila potreba za institucijom, koja bi sistematski sara|ivala sa qudima koji su tra`ili svoje korene, a ~esto

P

se zanimali i za heraldiku. Iz tog razloga te iz potrebe da se pomogne amaterskim, nau~nim, a kasnije i privatnim (profesionalnim) genealozima i heraldi~arima nastalo je u gradu Martinu 1991. godine "Slova~ko genealo{ko-heraldi~ko dru{tvo". Na po~etku svog rada ovo Dru{tvo je izdavavalo stru~no-popularni ~asopis "Genealo{ko heraldi~ki Glas“, odgovaralo je na mnoga pitawa oko tra`ewa predaka, organizovalo je heraldi~ke izlo`be, stru~na predavawa i nau~ne konferencije i izdavalo publikacije iz oblasti genealo-

gije i heraldike. Postepeno, uz pomo} SGHD, u Slova~koje je izdat prvi, a za sada i jedini "Vodi~ za genealo{ka istra`ivawa“. Vremenom, aktivnosti Dru{tva su se pro{irile na izdavawe novih genealo{kih publikacija (svake tri godine se organizuje i takmi~ewe za najboqi genealo{ki rad), pravqewe baza podataka koje ukqu~uju zbirke natpisa sa nadgrobnih spomenika, popis grbovnih i nobilijarnih dokumenata, koji se ~uvaju u Slova~kim arhivima. Dru{tvo je podr`alo i istra`ivawa heraldike i genealogije u Slova~koj, stan-

darizaciju izrade i registracije gra|anskih grbova i istra`ivawe genealo{kih korena pripadnika slova~kog naroda. Danas, Dru{tvo ima oko 600 ~lanova i 200 saradnika, kako u Slova~koj, tako i i ostalim delovima sveta. U posledwe vreme, sa velikim zadovoqstvom prati genealo{ka i heraldi~ka de{avawa u zemqama biv{e Jugoslavije, a posebno u Srbiji. Prime}uje se i posebni porast zanimawa za tra`ewe sopstvenih korena me|u stanovni{tvom koje ima genealo{ke veze sa Slova~kom, kao i porast interesovawa za heraldiku, heraldi~ke radove. x

OCILO x Jun 2009.

21

Svima u Srbiji koji su zainteresovani za pro{irewe znawa, za razvoj i odr`avawe veza koje se ti~u pomenutih oblasti, `elimo svu sre}u u radu i radujemo se budu}oj `ivoj saradwi. M. [i{mi{

Internet adresa: www.genealogy-heraldry.sk

KONFERENCIJA "KONTINUITET I DISKONTINUITET GENEALOGIJE I HERALDIKE U SLOVA^KOJ", 2008. S leva: Sekretar SGHD Milan [i{mi{, biv{i predsednik SGHD Prof. dr Leon Sokolovski i po~asni predsednik SGHD, istaknuti slova~ki heraldi~ar, Prof. dr Jozef Novak

22

OCILO x Jun 2009.

: JAL I SER

HERALDI^KI RE^NIK (B)
govima uvijenim oko glave
VILLAGE OF NEW MARYLAND (BOTTONY )

Redakcija "Ocila" `eli da pomogne svojim ~itaocima u istra`ivawu i izradi svojevrsnog heraldi~kog re~nika, koji predstavqa stub svake nacionalne heraldike. Jedan od osniva~a Dru{tva, g. Diki}, prihvatio se ovog mukotrpnog i nezahvalnog zadatka, te }e u narednim brojevima "Ocila" poku{ati da predstavi osnovne heraldi~ke pojmove.
BADELAIRE ma~, sabqa, {iroke i zakrivqene o{trice, skimitar BADGE znak ili amblem sli~an ~elenki (kresti), ne stoji na vencu, niti na kacigi; isti~u ga sluge, vazali ili sledbenici kraqeva ili plemi}a, koji, budu}i da su ranga ispod gospodina, nemaju pravo na sopstvena grbovna obele`ja. BAGUE prsten ili dragi kamen BAGWYN mitska `ivotiwa, ne{to poput heraldi~ke antilope, sa repom kowa i dugim ro-

BAILLONNE `ivotiwe koje su prikazane sa palicom (batonom) u ustima BANDED bilo {ta vezano trakom/pantqikom BANNER standarta/steg viteza. Veliki steg koji se isti~e na odru preminulog viteza/plemi}a sadr`i sve elemente wegovog grba, a veli~ina stega zavisi od ranga, tj. dostojanstva koje je zauzimao preminuli za `ivota. Steg vladara je 5 stopa povr{ine; prin~eva i vojvode 4; za sve

KNIGHT'S BANNER

ostale plemi}e 3 stope

BAR pre~ka, osnovna heraldi~ka figura poput pojasa, ali zauzima samo petinu {tita i bez unapred definisanog polo`aja, osim kada je jedna pre~ka u pitawu, onda se postavqa na sredinu {tita, tj. pojasni deo; pre~ke naj~e{}e idu u paru ili vi{e BARBED ima vi{e zna~ewa: 1. li{}e koje se skupqa oko pupoqka ru`e, blazonira se kao proper Vert 2. kod ru`a da ozna~i bodqe 3. vrh o{trog oru`ja BARON najni`i rang u engleskom plemstvu

BARDED kada element na {titu ima kowske uzde, ili je zauzdan BARRULET pre~kica, deminutiv od pre~ke, 1/4 osnovne pre~ke ili 1/20 povr{ine {tita BARRY ozna~ava da je {tit podeqen na podjednake pre~ke ili poqa BARRY BENDY {tit podeqen linijama povu~enim iz desne strane dijagonalno, ali i horizontalno BARRY PILY {tit podeqen na jednak broj trouglastih poqa postavqenih horizontalno preko {tita sa osnovom trougla na desnoj ivici {tita

BANNER ROLL mala zastava, kvadratnog oblika, koja sadr`i samo jedan {tit preminulog; u slu~aju da na grbu preminulog postoji 12 poqa, isti broj ovih malih stegova }e biti na posmrtnoj ceremoniji

OCILO x Jun 2009.

23
BORDURE bordura, ide uz ivicu {tita i zauzima 1/5 povr{ine; naj~e{}e je jednostavna ali mo`e sadr`ati neki ornamentalni ukras BOUJET starinsko vedro za vodu, ~esto kori{}en motiv BOTTONY kada je neki element sastavqen od krajeva koji imaju tri elementa, poput trolisnog krsta kojem se krajevi zavr{avaju u vidu pupoqka ili tri lista BOUGET me{ina za vodu, od `ivotiwske ko`e BRACED kada su elementi upleteni me|usobno BRISURE oznaka naslednika armigera, tj. grbonosca BROUCHANT kada je jedan element iznad drugog
MUNICIPALITE DE FRELIGHSBURG (BARS GEMEL)

BARS GEMEL {tit podeqen heraldi~kim figurama izvedenim od pre~ki (bars gemel i barrulets) koje su okrenute jedna ka drugoj BARWISE ozna~ava horizontalni polo`aj elementa na {titu BASE podno`je {tita, dowi deo {tita, osnova BATON (Baston) palica, heraldi~ki element ~iji su krajevi odse~eni, polo`aja od levog gorweg ugla do desnog doweg, dijagonalno preko ~itavog {tita; oznaka vanbra~no ro|ene dece; zauzima 1/4 priveza BEARING element grba BELT pojas, kai{, dokaz ne~ijeg vite{kog porekla ili ranga BEND privez, osnovna heraldi~-ka figura; polo`aja dijagonalno iz gorweg desnog ka dowem levom uglu {tita, povr{ine 1/3 {tita BEND SINISTER privez, ali levi, suprotno od BEND BENDLET heraldi~ka figura izvedena od priveza, povr{ine 1/2 priveza BENDWISE ozna~ava dijagonalni polo`aj elementa na {titu BENDY kada je {tit ili neki element na wemu podeqen na podjednak broj priveza

BEAKED (Beque) termin koji ozna~ava da je kqun ptice razli~ite boje od tela BEAVER vizir - deo kacige koji {titi o~i i lice viteza BEVILE (Bevel, Beviled) ozna~ava izgled glave {tita koja podse}a na stolarsku alatku ili liniju razdvajawa takvog oblika BEZANT krug, kru`nica, zlatne boje, poput dukata

BEZANTY {tit ili poqe {tita ispuweno bezantima BICAPITATED kada `ivi element ima dve glave a jedno telo, poput dvoglavog orla BICORPORATE suprotno od dvoglavog, kada `ivi element ima jednu glavu a dva tela BILLET element oblika pravougaonika, predstavqa list papira sklopqen u formu pisma; povr{ine 2/4 {tita BLAZON pisani opis grba, tekstualno obja{wewe grba pisano u skladu sa heraldi~kim terminima i formama izra`a-vawa, ciq je {to sa`etijim jezikom opisati grb; u heraldici blazon je va`niji od samog crte`a, tj. slikovnog prikaza/izobra`ewa, jer se na osnovu blazona mo`e nacrtati beskrajan broj verzija jednog grba BLEU CELESTE nebesko plava boja, uvedena u heraldiku Ujediwenog Kraqevstva (Velika Britanija) za potrebe ratnog vazduhoplovstva BLUE MANTLE jedan od 4 slu`benik egleskog heraldi~kog dru{tva, tako nazvan zbog boja svoje zvani~ne odore (plavi ogrta~)

HERALDIC BADGE OF A GENTLEMAN OF ARMS IN ENGLAND

HERALDIC CREST AND BADGE'S

BESPLATNA PUBLIKACIJA DRU[TVA SRPSKIH GRBONOSACA “MILO[ OBILI]” x SVA PRAVA SU ZA[TI]ENA

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful