AMERICAN INDIAN MITHS AND LEGENDS Richard Erdoes & Alfonso Ortiz

KAKO JE STARI KOJOT NAPRAVIO SVET..............................................................2 STARI ^OVEK KOJOT SRE]E @ENU KOJOTA........................................................7 KOJOTOVA JAGODA ...............................................................................................9 IKTOMI I NEUKA DEVOJKA..................................................................................10 KOJEM[I, GLAVE OD BLATA................................................................................12 KUPA^ICE IZ [UNGOPAVIJA................................................................................13 KURAC KOJI GOVORI ...........................................................................................14 VINTKE ...................................................................................................................15 ZA[TO KRTICE @IVE POD ZEMLJOM ..................................................................17

2

KAKO JE STARI KOJOT NAPRAVIO SVET Narod: Vrane; Absaroke; Crow Izvor: AIML, Erdoes & Ortiz, pg. 88-93 1 Kako je nastala voda, to niko ne zna. Odakle je do{ao Stari Kojot, ni to niko zna. Ali, on je zaista postojao. Jednog dana Stari Kojot re~e: “Ne valja biti sam. Voleo bih da mogu da popri~am sa nekim. Ne valja to {to na ovom svetu nem ani~eg osim vode.” Stari Kojot je lutao okolo, sve dok nije ugledao ne{to `ivo: dva patka crvenih o~iju. “Hej, mla|a bra}o!” obrati im se on “ima li na ovom svetu jo{ ne~eg osim vode? Da li ste razmi{ljali o tome?” “Mi mislimo da duboko dole, ispod povr{ine vode, mora biti jo{ ne~eg”, odgovori{e ova dvojica. “Na{a srca nam govore tako.” “Ako je tako, mla|a bra}o, onda zaronite dole i donesite to ne{to. Krenite!” re~e Stari Kojot. Jedan patak odmah zaroni. Ostao je pod vodom dugo, dugo vremena. “Kako je to tu`no”, re~e Stari Kojot. “Na{ mla|i brat se sigurno udavio.” “To je nemogu}e”, re~e drugi patak. “Mi mo`emo dugo da ostanemo pod vodom. Samo budi strpljiv.” Najzad patak izroni iz vode. “Na{a srca su govorila istinu”, re~e patak. “Dole stvarno ima ne~eg. Ronio sma i ronio, sve dok nisam lupio glavom u ne{to tvrdo.” “Ako je tako, mla|i brate, onda zaroni opet dole i donesi to ne{to, {ta god da je”, re~e Stari Kojot. I patak ponovo zaroni. Dugo je ostao pod vodom. Kada je najzad izronio, videlo se da nosi ne{to u kljunu. “{ta li je to?” pitao se Stari Kojot. Onda je malo bolje pogledao i uziknuo: “O, pa to je koren! A tamo gde ima korenja mora biti i zemlje! Mla|i brate, mora}e{ jos jednom da zaroni{. Ako nai|e{ na ne{to meko, uzmi malo toga i doneis ga gore.” I potre}i put patak zaroni u vodu. Ovog puta doneo je u kljunu malu grudvu zemlje. Stari Kojot ju je pa`ljivo osmotrio i onda rekao: “To je ono {to sam tra`io! U~Ini}u da ova grudva zemlja postane mnogo ve}a. Onda }u je ra{iriti svuda okolo. Ova grudvica blata uskoro }e postati na{ dom!” Onda je Stari Kojot dunuo u grudvu, koja je po~ela da raste i da se {iri na sve strane. “Kakvo ~udo, stariji bate!” uzviknu{e ona dva patka. “Pravo ~udo! Ovo nas ~ini veoma sre}nim!” Stari Kojot je onda uzeo onaj koren i zasadio ga u zemlju. Iz korena odmah po~e{e da ni~u svakojake biljke: trava, drve}e i sve vrste hrane. “Zar to nije lepo?” upitao je Stari Kojot. “Kako se vama sve ovo ~ini?” “Stariji brate, zaista je lepo. Ali, sve je tako ravno. Mogao da tu i tamo udubi{ i izdigne{ nekamesta i tako napravi{ brda i planine. Zar to ne bi bilo lepo?” primeti{e oni. “Da, mla|a bra}o, u pravu ste. U~ini}i kako ka`ete. Ali, kad smo ve} kod toga, onda }u napraviti i reke, jezera i potoke, tako da kuda god da po|emo imamo hladnu, sve`u vodu za pi}e.” “Ah, to je ba{ dobro, stariji brate”, reko{e oni kadaje Stari Kojot napravio sve te stvari. “Kako si samo pametan.” “Hm, da, ali ne{to i dalje nedostaje. [ta vam govore va{a srca?” “Sve je tako lepo, stariji brate. [ta bi jo{ moglo da nam nedostaje?”

3

“Nedostaje nam dru{tvo.” re~e Stari Kojot. “Sami smo. Osim nas na ovom svetu nema vi{e nikog. A to je tako dosadno.” Onda je u uzeo malo blata u ruku i od njega napravio ljude. Kako mu je to uspelo, to niko nije u stanju ni da zamisli. I ljudi po~e{e da hodaju okolo. Stari Kojot je bio veoma zadovolja onim {to je napravio, ali ona dva patka nisu bila toliko odu{evljena. “Stariji brate, napravio si sebi dru{tvo. A {ta je sa nama?” “Uh, to je istina, potpuno sam zaboravio na vas.” Onda je odmah napraviuo sve mogu}e vrste patki. “Evo, mili moji, sada i vi mo`ete da u`ivate.” Malo kasnije Stari Kojot primeti: “Ovde ne{to nije u redu.” “Ali sve je dobro. Vi{e nam nije dosadno. [ta sad nije u redu?” “Pa kako ne vidite: napravio sam samo mu{karce i mu{ke patke. Kako da onda budete sre}ni? Kako }ete se razmno`avati?” I tako je Stari Kojot napravio `enu. Onda je napravio i patke, `enke. Bilo je to prava milina. U`ivalo se na sve strane. Tako su ljudi i patke po~eli da se razmno`avaju. 2 Stari Kojot je hodao po zemlji koju je stvorio. Iznenada, nai|e na Cirapea, Kojota. “Hej, mla|i brate, kakvo divno iznena|enje! Odakle dolazi{“ “Pravo da ti ka`e, stariji brate, ne znam. Znam samo da postojim. To je sve. I evo, tu sam. Ja, Cirape, Kojot. Tako se zovem. A kako se ti zove{?” upita ga Kojot. “Stari Kojot, to je moje ime. Sve ovo {to vidi{ je moje delo.” re~e Stari Kojot pokazuju}i rukom na predeo oko sebe. “Nema {ta, dobro si to uradio. Ali mogao si da napravi{ jo{ neke `ivotinje, a ne samo patke”, primeti Kojot. “Da, vidi{, u pravu si. Hajde da malo razmislimo o tome”, re~e Stari Kojot. “Evo, ja }u sada izgovoriti imena nekih `ivotinja. Kako koje budem izgovorio, tako }e se ta `ivotinja pojaviti.” I tako je Stari Kojot izgovorio imena Bizona, Jelena, Losa, Antilope i Medveda. I jedna za drugom sve te `ivotinje stupi{e na svet. 3 Posle nekog vremena Medved je do{ao kod Starog Kojota da mu se po`ali: “Za{to si me stvorio? Nemam {ta da radim. Svima nam je tako dosadno.” “Ali, kako? Napravio sam vam i `ene. To bi trebalo da vas ~ini prili~no zauzetim.” “Eh, stariji brate, ni to ne mo`e{ da radi{ svo vreme.” “Da, u pravu si. To je `iva istina. ^ekaj da malo razmislim o tome. Evo, znam {ta }u: napravi}u pticu! I to kakvu pticu!” Od jedne medevedove {ape napravio je krila. Od guseni~inih dlaka napravio je noge. Od deli}a bizonove `ile napravio je kljun. Od li{}a je napravio rep. Onda je sve to malo doveo u red i napravio prerijsku koko{ku. Trebalo je jo{ samo da joj da njena `ivotna uputstva. “Na ovom svetu ima mnogo lepih ptica. Tebe nisam napravio tako lepom, ali sam te zato obdario jednom posebnom mo}i. Svakog jutra, kada Sunce po~ne da se di`e iznad prerije, ti }e{ igrati. Kokodaka}e{, klimati glavom gore-dole, podiza}e{ rep i tresti njime. Onda }e{ ra{iriti krila i igrati. Evo ovako!”

4

I prerijska koko{ka po~e da igra. Ostale `ivotinje su je posmatrale, a onda i one po~e{e da igraju. Sada su imale ~ime da se zabavljaju. Ali medvedu i dalje ne{to nije bilo pravo. “Dao sam ti {apu da bi od nje napravio jedan deo ove koko{ke. Za{to onda i meni ne dodeli{ neki ples? Ne `elim da igram kao neka koko{ka.” “U redu, ro|a~e. Da}u ti ples. Evo kako }e{ plesati”, re~e Stari Kojot i pokaza medvedu njegov ples. “Ali, kako da igram? Ne{to nedostaje?” `alio se i dalje medved. “{ta sad nedostaje? Pa sve sam napravio!” “Da bi lepo plesali treba nam zvuk.” “U pravu si. Treba nam zvuk!” Onda je Stari Kojot napravio jednog malog tetreba i obdario ga pesmom. Onda je napravio i bubanj. Ali, kako ga je napravio, to niko ne zna. Mali tetreb je pevao i udarao u bubanj i sada su svi mogli da ple{u. “Za{to bi ova glupa koko{ka uop{te plesala?” i dalje je gun|ao medved. “I sve te male, bezna~ajne `ivotinje? Samo ja, medved, treba da imam tu mo}!” “Kako za{to? Slatke bobice su sazrele, sunce sija, pa ko ne bi plesao? Za{to bi ti bio jedini?” “Zato {to sam tako veliki i mo}an! Eto za{to.” “O, slu{ajte ga kako govori! Bolje poka`i malo po{tovanja prema onome ko to je stvorio.” “Ho! Nisi me ti stvorio. Ja sam stvorio samog sebe!” “Kakva nepristojnost!” re~e Stari Kojot. “Osim toga, on pla{i manje `ivotinje svojim velikim kand`ama.” Onda je rekao medvedu: “Ti ne zaslu`uje{ da `ivi{ me|u nama. Zato }e{ `iveti sam u svojoj jazbini i jesti |ubre i trule`. A tokom ~Itave zime {e} spavati, jer {to manje budemo vi|ali to bolje za sve nas!” Tako je i bilo. 4 Jednog dana Stari Kojot i Cirape su krenuli u {etnju i razgovarali o svemu i sva~emu. “Ne{to si zaboravio”, re~e Cirape Starom Kojotu. “Kako bih ja mogao da zaboravim ne{to?” “Pogledajmalo te ljude koje si napravio. Nemaju ni{ta. Trebalo bi im dati neka oru|a, tipije u kojima }e `iveti i na vatru na kojoj }e kuvati hranu i koja }e ih grejati.” “U pravu si. Kako sam samo mogao da zaboravim tako ne{to!” Onda jeodmah, uz pomo} groma, napravio vatru, {to je silno obradovalo ljude. “Evo, sada je valjda sve u redu. [ta ti misli{?” “Ah, stariji brate, ljudi bi osim toga trebalo da imaju lukove, strele i koplja, da bi bili uspe{niji u lovu. Ovako goloruki ~esto gladuju.” “Tako je! Odmah }u im napraviti oru`je.” “Stariji brate, napravi oru`je, ali ga daj samo ljudima. @ivotinje treba da ostanu bez oru`ja.” “Za{to i `ivotinje ne bi imale lukove i strele?” “Pa zar ne vidi{? @ivotinje su brze. One ve} imaju velike kand`e, sna`ne ~eljusti i mo}ne rogove. Ljudi su spori, a njihovi zubi i kand`e nisu tako jaki. Kada bi i `ivotinje imale oru`je ljudi ne bi pre`iveli." “O, mla|i brate, ti stvarno na sve misli{!” re~e Stari Kojot. Onda je napravio lukove, strele i koplja i dodelio ih ljudima. “Da li si sada zadovoljan?”

5

“Daleko od toga! Napravio si samo jedan jezik, a ne mo`e{ se boriti sa nekim ko govori istim jezikom. Izme|u ljudi treba da postoji i neprijateljstvo. Treba nam rat.” “Ali, kakva korist od rata?” “Po{tovani stariji brate, izvini, ali ti ponekad ni{ta ne shvata{. Rat je dobra stvar. Zamisli sebe kao mladog ratnika. Zamisli kako boji{ lice u crveno, kako obla~i{ lepu, ratnu ko{ulju, uzjahuje{ konja i peva{ svoju ratnu pesmu. Ve} ima{ mnogo ratnih zasluga. Dok prolazi{ logorom baca{ pogled na lepe devojke i `ene ~iji se mu`evi nisu toliko istakli u ratu. I one gledaju tebe. Onda kre}e{ u pohod, otima{ neprijatelju konje, njihove devojke i `ene. Osvaja{ mnoge trofeje i ~ini{ hrabra dela. Postaje{ bogat, tako da svima mo`e{ da deli{ poklone. Ima{ mnogo ljubavnica, o tebi po~inju da se pevaju pesme, sve dok jednog dana ne postane{ poglavica.” “Ah, Cirape, moj mla|ani brate, mislim da si rekao pravu stvar!” I tako je Stari Kojot podelio ljude na razli~ita plemena i svakome dao poseban jezik. Onda su ljudi po~eli da ratuju izme|u sebe, da kradu jedni drugima konje i `ene, da osvajaju trofeje i smi{ljaju pesme o svojim juna~kim delima. 5 Odtada je pro{lo mnogo vremena. Onda su jednog dana Stari Kojot i Cirape ponovo krenuli u {etnju. “Ti si veoma pametan, mla|i brate, ali ne{to ipak ne zna{. Poslu{aj me: zar nije lepo to kada o`enimo neku mladu `enu, pa onda sa njom, na nekom skrovitom mestu, vodimo ljubav. Kakvo u`ivanje!” “Da, stariji brate, u pravu. I ja tako mislim.” re~e Cirape. “Ali, posle nekoliko godina u`ivanja polako po~inje{ da gubi{ interesovanje za svoju `enu. Po~inje{ da tra`i{ novu i tako ukrade{ ne~iju `enu. Da li je u toj me|usobnoj kra|i, koja se upra`njava u na{em plemenu, neki mladi, ponosni ratnik i tebi poku{ao da otme `enu?” upita ga Stari Kojot. “Avaj, stariji brate, da zna{ da jeste. Jedan takav mi je bez ikakvog okoli{anja oteo `enu. Bilo bi mi lak{e da je to bio ratnik iz nekog drugog plemena. Bar bi bili daleko od mene, pa ne bih morao da ih svaki dan gledam kako `ive zajedno.” “Dobro, mla|i brate, a ako bi ona po`elela da ti se vrati, da li bi je prihvatio nazad?” “{ta, da je primim nazad?! Nikada! Ja imam svoj ponos, ja po{tujem sebe! Kako bih mogao da u~inim tako ne{to?” “Ah, Cirape, ba{ bi lud. Nema{ ti pojma.” re~e Stari Kojot. “Moja `ena je tri puta be`ala od mene i tri puta se vra}ala nazad. Sada, kada joj ka`em “do|i”, ona do|e. Kada joj ka`em “idi”, ona ode. Svaki put kada joj ka`em da uradi ne{to, ona se seti da je bila tri puta otimana. Ne moram da je podse}am. Uvek je spremna da mi ugodi i da mi ispuni svaku `elju. Pod }ebetom je prava vatra: imala je kad da nau~i kako se rade te stvari. Ka`em ti, nema bolje `ene, niti bolje vrste braka!” “To samo ti tako misli{. Ljudi ti se smeju i rugaju. Govore da si uzeo ne{to {to je drugi bacio.” “Ali, {ta me briga {to mi se oni smeju, kada se ispod na{eg toplog, krznenog pokriva~a ja smejem od zadovoljstva. Ka`em ti, nema ni{ta bolje od `ene koja je bila ukradena jednom ili dvaput. Uostalom, evo, ka`i ti meni: da li se kradu ru`ne i stare `ene, ili mlade i zgodne?”

6

I zato, zahvaljuju}i ovom mudrom savetu Starog Kojota, Vrane od davnina upra`njavaju kra|u `ena, a mu{karci rado prihvataju nazad `ene koje su im bile otete. Uop{te, sve na onom svetu je tako kako jeste zahvaljuju}i na{em pretku, Starom Kojotu.

7

STARI ^OVEK KOJOT SRE]E @ENU KOJOTA Narod: Crna Stopala; Blackfoot Izvor: AITT, Erdoes & Ortiz, pg. 61-63 U po~etku su postojala samo dva ljudska bi}a: Stari ^ovek Kojot i @ena Kojot. Stari ^ovek Kojot je `iveo na jednom kraju sveta, a @ena Kojot na drugom. Jednog dana njih dvoje se slu~ajno sreto{e. “Kako je to ~udno,” re~e Stari ^ovek Kojot. “Potpuno smo isti.” “Ne znam kako je to mogu}e,” re~e @ena Kojot. “Vidim da nosi{ neku vre}u. [ta ima{ u njoj?” Stari ^ovek Kojot zavu~e ruku u vre}u i izvu~e iz nje jedan kurac. “Evo, ovu ~udnu stvar.” “Zaista je ~udna,” re~e @ena Kojot. “Izgleda sme{no. ^emu slu`i?” “Ne znam,” re~e Stari ^ovek Kojot. “Stvarno ne znam ~emu bi mogla da slu`i. A {ta ti nosi{ u svojoj vre}i?” @ena Kojot zavu~e ruku duboko u vre}u i izvu~e iz nje jednu pi~ku. “Vidi{,“ re~e ona, “ipak nismo isti. Nosimo razli~ite stvari u svojim vre}ama. Gde da ih stavimo?” “Mislim da treba da ih stavimo na pupak,” re~e Stari ^ovek Kojot. “Pupak mi izgleda kao pravo mesto za njih.” “Meni ne izgleda tako,” re~e @ena Kojot. “Mislim da treba da ih stavimo izme|u nogu. Tako nam ne}e smetati.” “Pa, dobro,” re~e Stari ^ovek Kojot. “Stavimo ih onda tamo.” I tako su namestili kurac i pi~ku izme|u svojih nogu. “Zna{,” re~e @ena Kojot, “izgleda da se ta tvoja ~udna stvar ta~no uklapa u ovu moju.” “Da, izgleda da si u pravu,” re~e Stari ^ovek Kojot. “Hajde da proverimo!” I Stari ^ovek Kojot odmah ugura kurac u njenu pi~ku. “Mmm, ovo uop{te nije lo{e,” re~e @ena Kojot. “U pravu si,” re~e Stari ^ovek Kojot. “Ovo je zaista prijatno. Nikada pre nisam osetio ni{ta sli~no.” “Ni ja!” re~e @ena Kojot. “Ali, sada mi nekako pade na pamet da bi na ovaj na~in mogla da se naprave i druga ljudska bi}a. Bilo bi lepo imati dru{tvo.” “To bi zaista bilo lepo,” re`e Stari ^ovek Kojot. “Kada bismo ostali samo ti i ja, to bi nam uskoro postalo dosadno.” “Dobro, ako ovo {to radimo zaista mo`e da stvori druga ljudska bi}a, kako bi ona trebalo da izgledaju?” upita ga @ena Kojot. “Pa, ja mislim da bi trebalo da im o~i budu dole, a usta gore.” “Ne, nikako,” re~e @ena Kojot. “Onda ne bi mogli dobro da vide, a hrana bi im stalno ispadala iz usta. Neka bude obrnuto!” “Ja ipak mislim da bi trebalo da bude kako mu{karac ka`e, a da bi `ena tome trebalo da se povinuje,” re~e Stari ^ovek Kojot. “To }emo jo{ videti,” re~e @ena Kojot. “Mislim da bi mu{karac trebalo da se pravi kao da je on glavni, a da bi `ena trebalo da se pravi kao da mu se pokorava, a da zapravo bude obrnuto.” “Sa tim nikako ne mogu da se slo`im!” re~e Stari ^ovek Kojot.

8

“^emu sva|a?” re~e @ena Kojot. “Sa~ekajmo da vidimo kako }e se stvari razvijati.” “Sla`em se, sa~ekajmo da vidimo na {ta }e to iza}i. A kako }e ti ljudi `iveti?” “Mu{karci bi trebalo da love bizone i medevde i da donose meso `enama. Osim toga oni bi trebalo bi da ih {tite svo vreme.” “Ali, to bi moglo biti opasno za mu{karce,” re~e Stari ^ovek Kojot. “Bizon ili medved mogu da ubiju ~oveka. Da li je po{teno izlagati mu{karce takvoj opasnosti? Za{to `ene ne bi i{le u lov?” “Neka `ene rade sve ostale poslove,” re~e @ena Kojot. “One neka kuvaju, donose vodu, deru i vo{te ko`u bizonovim mozgom. Neka one rade sve te poslove, dok se mu{karci odmaraju od lova.” “Onda smo se slo`ili oko svega!” re~e Stari ^ovek Kojot. “Zna~i, dogovoreno!” “Tako je,” re~e @ena Kojot. “Nego, za{to mi ne bi opet stavio tu tvoju sme{nu stvar izme|u nogu?”

9

KOJOTOVA JAGODA Narod: Absaroke; Vrane: Crow Izvor: AIML, Erdoes & Ortiz, pg. 314 Jednog dana, dok jelutao {umom, Kojot je ugledao grupu devojaka koje su brale divlje jagode. “Ah, ta lepa, mlada stvorenjca!” re~e on u sebi. Onda se brzo zakopao u zemlju kod jednog `buna punog divljih jagoda, tako da mu je samo vrh kurca ostao napolju. Uskoro devojke do|o{e i tog `buna. “Ah, kolika jagoda!” uzviknu jedna devojka. “Nekako je druga~ija od ostalih.” Onda je poku{ala da je ubere, ali nije mogla da je otkine. “Ova jagoda ba{ ima jak koren.” re~e ona. Onda su se devojke okupile oko te jagode i poku{ale da je i{~upaju. Jedne su vukle na gore, a druge na dole. “Gle, ova jagoda pla~e!” uzviknu jedna. “Ne”, re~e druga “to zna~i da u njoj ima mleka.” Onda jedna od njih re~e: “Po{to ne mo`emo da je uberemo, hajde da prona|emo neki o{tar kamen i da je odse~emo!” Devojke se dado{e u potragu za nekim o{trim kamenom, na|o{e jedan, ali kada su vratile do onog `buna jagode vi{e nije bilo. “Ovo se neko poigrava sa nama. To mora da je onaj stari, pokvareni Kojot!” pri~ale su one izme|u sebe. “Da, to je sigurno bio Stari Kojot!” zaklju~i{e one. “Ali, vrati}emo mi njemu ovo!” Jednog dana devojke su se uputile ka stazi kojom je Kojot obi~no prolazio kada bi i{ao u lov. Skinule su svu ode}u sa sebe i poprskale se krvlju iz ostataka mesa koje su tog dana kuvale. Onda su se onako gole i umazane krvlju opru`ile po zemlji, prave}i se da su mrtve. Malo kasnije nai{ao je i Kojot. Kada je ugledao devojke spopao ga je u`asan strah. “Jao! Te{ko meni! Ko li je ovo u~inio? {ta da radim? Ubice su mo`da jo{ uvek blizu i mogli bi svaki ~as da se pojave i da me ubiju! Bolje da proverim koliko dugo su ove devojke mrtve. Ako su le{evi stari, onda su i ubice daleko…” Onda se sagnuo i po~eo da nju{ka i opipava devojke. Kako bi kojoj zavirio u dupe, tako bi mu ova prdnula pravo u nju{ku. “Ah, dobro je! Sada mogu da odahnem! Ove devojke mora da su ve} dugo mrtve, ~im ovako gadno smrde.” Istog trena devojke posko~i{e na noge. Smejale su se i vikale: “Ha, Stari Kojote, ovog puta smo te dobro nasamarile!”

10

IKTOMI I NEUKA DEVOJKA Narod: Sicangu Lakota; Ispe~eni; Brule Sioux Izvor: AIML, Erdoes & Ortiz, pg. 358-359 Bila jednom jedna lepa winchinchala (vin~in~ala), devojka koja jo{ nije imala mu{karca. Iktomi je imao veliku `elju da spava sa njom. Re{io je da se obu~e kao `ena i krenuo u potragu za devojkom. Na{ao ju je ba{ kad se ova spremala da pre|e jedan potok. “Hou mashke, (Hou ma{ke) kako si prijateljice?” uzvinuo je Iktomi. “Hajde da zajedno pre|emo ovaj potok!” Onda su zadigli haljine i zagazili u vodu. “Kako su ti dlakave noge!” re~e devojka Iktomiju. “To je zato {to sam starija od tebe. Kada za|u u odre|ene godine, neke `ene postanu ovakve.” Kako je voda postajala sve dublja, moralu su jo{ vi{e da zadignu haljine. “I dupe ti je veoma dlakavo.” primeti devojka. “{ta }e{, ima nas i takvih.” odgovori Iktomi. Onda su za{le u jo{ dublju vodu. Sada su ve} morali da zadignu haljine iznad pupka. “A kakva je to ~udna stvar koja ti se klati izme|u nogu?” upita devojka, koja nikada pre toga nije videla nagog mu{karca. “Ah,” po~e da se `ali Iktomi “to je jedna vrsta izrasline, ne{to kao bradavica.” “Ne{to ti je velika ta bradavica” re~e devojka. “I jeste. O, jadna ja! To je delo jednog zlog ~arobnjaka. Da zna{ samo kako je nezgodna. Tako je te{ka, ho}e i da boli, a jo{ se i stalno sapli}em o nju. [ta bih dala da mogu da je se otarasim!” “Starija sestro, zaista te `alim. Ali, za{to jednostavno ne odse~emo tu stvar?” “A ne, ne, sestrice,” re~e Iktomi. “Po{to se radi o zloj ~ini, ima samo jedan na~in da je se otarasim.” “{ta bi to moglo biti?” upita devojka. “Ah, mashke, jedini na~in da se otarasim ove stvari je da je stavim izme|u tvojih nogu.” “Stvarno? Pa dobro, u~inimo to onda! Mi `ene ionako treba da se poma`emo.” “Pilemaye, hvala ti sestrice. Zaista si ljubazna. Iza|imo onda ve} jednom iz ovog potoka, i prona|imo neko mesto gde je trava fina i meka.” Onda je Iktomi polo`io devojku na travu, popeo se na nju i po~eo da je tuca. “Oh, stvarno je velika!” re~e devojka. “Moram da priznam da malo boli.” “Zamisli samo kako tek mene boli!” re~e Iktomi sav zadihan. “Sada ve} manje boli…” re~e devojka posle nekog vremena. Kada je svr{io, Iktomi se opru`io pored devojke. Ona ga pogleda i re~e: “Izgleda da se smanjilo.” “Da, ali ne dovoljno.” re~e Iktomi. “^eka nas te`ak posao. Sa~ekaj da malo povratim dah, a onda }emo da probamo jo{ jednom.” “U stvari, i nije tako stra{no.” re~e devojka dok je gledala kako se ovome kurac ponovo di`e. “Stvarno neka mo}na magija.” Iktomi joj nije odgovorio po{to je bio veoma zauzet. Jo{ jednom je svr{io, pa se onda svalio sa nje. “Izgleda da napredujemo.” re~e devojka. “Moramo biti strpljivi i oprezni.” re~e Iktomi dok se ponovo peo na nju. “Mashke, da li te jo{ uvek onoliko boli?” upita ga devojka.

11

“Ah, da…Kako da ne boli…Ali ja sam hrabra i sna`na…Izdr`a}u!” “Mislim da }u i ja izdr`ati. Sve u svemu, ovo i nije tako neprijatno.” re~e devojka nakon {to su svr{ili po ~etvrti put. “Ali, moram ne{to da ti ka`em sestro: mislim da se nikada ne}e{ otarasiti te ~udne stvari.” “Da zna{ da i ja po~injem da sumnjam u to.” odgovori Iktomi. “{ta se tu mo`e.” re~e neuka devojka. “Moramo se nekako pomiriti sa tim.” “Da, mashke, bi}e da je tako kao {to ka`e{“, odgovori Iktomi. “Ali, da bi smo bili sigurni, hajde da probamo jo{ jednom!”

12

KOJEM[I, GLAVE OD BLATA Narod: Zuni Izvor: AIML, Erdoes & Ortiz, pg. 279-280

Skoro svi Pueblo Indijanci imaju svoje svete klovnove. U zavisnosti od toga o kom se plemenu radi, zovu ih Koshare, Koyemshi ili Chiffonetti. Kod Zunija, to su Koyemshi, ili Glave od Blata. U pauzama izme|u ozbiljnih, egzaltiranih Plesova Maski, ti klovnovi prave razne ludorije i zbijaju grube {ale, naj~e{}e na ra~un lokalnih misionara i belih turista. Oni u zajednicu unose smeh i olak{anje, nakon izvo|enja veoma emocionalnih i pomalo zastra{uju}ih obreda. Ali njihove ludorije predstavlajaju samo komi~no nali~je ozbiljnosti, ~ime nagla{avaju ambivalentnu prirodu stvarnosti. Biti klovn je ozbiljna stvar, pa se Glave od Blata zato smatraju za sveta bi}a. Njihovo pona{anje nije negacija ozbiljnosti svetih obreda, ve} njihov sastavni deo. * Glave od Blata nisu ba{ mnogo bistri. Nekada davno, oni nisu znali ni{ta ~ak ni o nekim najobi~nijim, svakodnevnim stvarima. Onda je jedan ~ovek re{io da ih podu~i. Prvo je hteo da im poka`e kako se penje uz merdevine. Pokazao im je kako se to radi, ali ovi ga jednostavno nisu shvatili. Jedan je poku{ao da se popne dube}i na glavi. Drugi je krenuo da se penje sa stra`nje strane merdevina. Tre}i je stalno proma{ivao pragove, a ~etvrti se bio sav izuvijao oko njih. Jednostavno nisu znali kako da se popnu uz merdevine. Onda je ~ovek poku{ao da ih nau~i kako se zida ku}a. Pokazao im je ispravan na~in, a onda su ovi poku{ali da ga opona{aju. Jedan je po~eo da zida ku}u od krova. Ostali su dr`ali tavanicu, a on je poku{avao da zida na dole. Drugi je napravio ku}u bez vrata i prozora, po{to je krenuo da zida iznutra, pa se tako zazidao. Onda su morali da ru{e ku}u da bi ga izvukli napolje. Tre}i je poku{ao da zaida sa ciglama od peska. ^im je pala prva ki{ica, ku}a se jednostavno uru{ila. Onda je ~ovek re{io da im poka`e jednu zaista prostu stvar: kako se sedi na stolici. Glave od Blata su ga posmatrali sa velikim zanimanjem, a onda i sami poku{ali. Jedan je seo na naslon stolice i odmah se preturio preko glave. Drugi je seo ispod stolice. Tre}i je seo okrenutih le|a. ^etvrti se nasadio na glavu. Jednostavno nisu mogli da shvate kako se to radi. “Kad je ve} tako”, re~e njihov u~itelj “ostaje mi da poku{am jo{ samo jednu stvar. Pokaza}u vam {ta je to jeba~ina!” Tu se odmah na{la jedna stara, debela `ena, koja dugo nije imala mu{karca. “Evo, mogu svi da ve`baju nameni!” rekla je. “Ne}e mi biti te{ko!” Onda je zadigla haljinu, a u~itelj joj se odmah primakao i u{ao u nju na najjednostavniji na~in: otpozadi, kao {to to rade psi. Glave od Blata su pa`ljivo gledali {ta ovo dvoje rade, a onda su i oni po`eleli da probaju. Ali, nikako nisu mogli da pogode pravi otvor: jedan joj se bio zabio u dupe, drugi u koleno, tre}i u lakat, ~etvrti u dlan, peti u nozdrvu, {esti u uvo…Poku{avali su i poku{avali, zaista su hteli da to urade kako treba, ali jednostavno nisu mogli. “Odustajem od vas!” rekao je na kraju njihov u~itelj. A ona `ena se samo sme{kala.

13

KUPA^ICE IZ [UNGOPAVIJA Narod: Hopi Izvor: Bedbugs’ Night Dance, Ekkehart Malotki, pg. 197-199 (no. 12) Aliksai’. Ovo je pri~a iz {ungopavija. @ene iz tog sela i{le su po vodu na jedan potok severozapadno od sela. Taj potok zvao se Qötsasvi. Kada bi napunile kr~age vodom, `ene bi obi~no po{le na kupanje. Du` severozapadne strane potoke nalazila se jedna stena, sa mnogo malih rupa. Svaki put kada bi `ene po{le na kupanje, one bi, naravno, zadizale haljine, tako su njihove löwe/ pi~ke mogle lepo da se vide. Svaki put kada bi to u~inile, za~uo bi se neki ~udan glas: “Ok, ok, ok, ok!” @ene bi onda na~uljile u{i i osmatrale oko sebe, ali nikako nisu mogle da otkriju odakle dolazi taj glas. Jednog dana, dok su se `ene kupale, ono bi}e se ponovo oglasilo: “Ok, ok, ok, ok!” Onda je jedna `ena primetila ne{to. Be{e to neko bi}e velike glave, ali potpuno }elavo. Izvirivalo je iz jedne rupe na onoj steni iznad severozapadne obale potoka. I svaki put kada bi izvirilo, ispu{talo je one ~udne zvuke. @ene su htele da saznaju da li to bi}e zaista ume da govori. Okrenule se prema njemu i po~ele da zadi`u haljine. Onda su po~ele da peru löwe/ pi~ke. Na to je ono bi}e odmah po~elo da izviruje iz svoje rupe. @ene onda zadigo{e haljine sve do grudi. Ono bi}e se jo{ vi{e izvuklo. Onda `ene ra{iri{e noge. Ono bi}e, {ta god da je bilo, sada se bilo toliko uzbudilo da je skoro sasvim iza{lo iz rupe. A onda, u jednom trenuku, izgubi oslonac, okliznu se na stenu i ispade iz svoje rupe. Palo je pravo na glavu i razbilo je ta~no na vrhu. Pokazalo se da je to bi}e koje je stalno posmatralo `ene bio jedan kwasi/ kurac. Eto za{to kwasi/ kurac ima onu pukotinu na vrhu. I tu se ova pri~a zavr{ava.

14

KURAC KOJI GOVORI Narod: Veliki Trbusi; Gros Ventre Izvor: AITT, Erdoes & Ortiz, pg. 160-162 Jedan ~ovek je imao mo} da pesmom doziva bizone. Svaki put kada bi se divlja~ proredila i ljudi po~eli da gladuju, on bi se popeo na vrh nekog brda i zapevao: “Hi-i-tana Vukatji!” Onda bi se bizoni odjednom okupili, a ljudi bi ih lovili. Onda bi priredili gozbu. Niksant je bio veoma ljubomoran na tog ~oveka. I on je hteo da ima tu mo}, da pesmom doziva bizone. Zato je zamolio ~oveka da ga uputi u tajnu te pesme. I ~ovek ga je nau~io. Ali, onda ga je upozorio: “Ne koristi tu pesmu i suvi{e ~esto. Koristi je samo jednom za vreme lovne sezone.” Niksant ga nije poslu{ao. Stalno je pevao tu pesmu. Hteo je da svima poka`e kakvu mo} poseduje. Ali, bizoni su se okupljaji u tolikom broju, da su preplavili ~itav logor, ru{e}i tipije i gaze}i ljude. “Prestani da peva{ moju pesmu!” rekao je onaj mo}ni ~ovek Niksantu. Ali, ovaj ga nije slu{ao, nego je nastavio da peva: “Do|ite, bizoni, do|ite!” Niksant je imao veliki kurac. Jednog dana, kurac se uspravi i povika: “Bizoni, nemojte dolaziti! Be`ite od njega!” I stvarno, bizoni nisu do{li. Onda je Niksant osetio veliku potrebu da pojebe ne{to. Video je nekoliko mladih devojaka kako beru divlju repu. Po~eo je da ih doziva: “Devojke, pri|ite mi! @elim da igram sa vama!” Ali, njegov kurac se opet uspravi i povika: “Devojke, nemojte mu prilaziti! On samo ho}e da vas zavede! Dr`ite se dalje od njega!” I devojke pobego{e. Niksant je bio veoma zbunjen i besan. Onda je Niksant do{ao me|u ratnike. Zauzeo je mesto u krugu i po~eo da pri~a o svojim ratnim podvizima. Ali, kurac se opet izmigolji i re~e: “Niksant nije to uradio. On la`e. Nikada nije bio u borbi.” Onda se grohotom nasmejao. I ratnici po~e{e da se smeju. Niksant je oti{ao posti|en. Onda je ponovo zapevao onu pesmu: “Bizoni, do|ite! Ne `elimo da vas ubijemo! Samo ho}emo da igramo sa vama!” A njegov kurac odmah povika: “O, bizoni, ne verujte mu ni re~! Niksant la`e. Ho}e da vas ubije. Bolje mu o~itajte lekciju!” I bizoni se odmah okupi{e oko Niksanta i po~e{e da seru svuda po njemu: po njegovim lepoj, vezenoj ko{ulji, po dokolenicama i po mokasinama. “Ovako vi{e ne ide!” re~e Niksant svome kurcu. “U}uti ve} jednom ili }u te odse}i!” A kurac se samo smejao: “Nikada ne}e{ to uraditi. I suvi}e ti je stalo do mene!” Pa je nastavio da se grohotom smeje, tako da su svi mogli da ga ~uju. Jedna veoma ru`na `ena pri|e onda Niksantu i obrati mu se slede}im re~ima; “Ja znam kako mo`e{ da u}utka{ taj kurac. Treba samo da po|e{ sa mnom i da me tuca{ svaki dan.” Ali, Niksant se prvo obratio onom mo}nom ~oveku. “U~ini da ovaj kurac u}uti,” molio ga je. “To nije u mojoj mo}i,” re~e ~ovek. “Jedini ko mo`e da ti pomogne je ona ru`na `ena. Po|i sa njom i uradi sve {to bude htela.” I tako je Niksant oti{ao u tipi one `ene. Ostao je tamo dugo vremena. Tamo su radili neke stvari. Kada je na kraju iza{ao iz njenog tipija, nije ba{ sijao. Bio je sav poti{ten, ali njegov kurac vi{e nikada nije progovorio ni re~. “Ka`i mi, molim te, kako je onoj rugobi uspelo da te izle~i?” upita ga jedan prijatelj. “Ne `elim da pri~am o tome,” re~e Niksant.

15

VINTKE Narod: Omaha Izvor: AITT, Erdoes & Ortiz, pg. 133-135 Vintke je Su re~ za hermafrodite ili transvestite. U literaturi se mo`e nai}i i na izraz Berdaches. Iktinike (kod Lakota: Iktomi) i Zec uvek jure za `enama, ali, ponekad, za promenu, postaju vintke, rade}i te stvari na vintke na~in. Iktinike i Zec su lutali okolo. Onda su se slu~ajno sreli. “Hau, uja~e,” re~e Zec, “ba{ sam ne{to mislio na tebe!” “Da, ne}a~e, i meni je drago da te vidim,” re~e Iktinike. “I ja sam mislio na tebe. Do|i ovamo. Hajde da prona|emo neko mesto gde nas niko ne}e videti.” “Za{to, uja~e?” “Mnogo pita{. Hajdemo!” Onda su oti{li su malo dalje u {umu. “Prijatelju,” re~e Iktinike, “a sada se lepo natr}i i dozvoli mi da te naguzim. Uradimo to na vintke na~in!” “Ne, uja~e,” pobunio se Zec. “Ti se natr}i, a ja }u tebe da naguzim.” “Ne, nikako, mladi prijatelju. Ja sam stariji. Valjda je na mene prvo red. Treba da po{tuje{ starije.” “Naprotiv,” nastavio je Zec, “ti si taj koji treba da bude uslu`en. Na mla|ima je da uvek prvi idu napred.” Neko vreme su se raspravljali, sve dok Iktinike nije izgubio strpljenje. “Dobro, naguzi me ve} jednom!” I Zec ga odmah zasko~i. “Oh, pa to boli!” kriknuo je Iktinike. “Ba{ ima{ veliki ~e!” “Nemam ja veliki ~e, nego je tvoje onze i suvi{e usko,” odgovori Zec. Posle svega nekoliko trenutaka, Zec se skide sa Iktinikea i pobe`e. Zec je oduvek bio brz u tim stvarima. Dok je ovaj be`ao, Iktinike po~e da vi~e za njim: “Hej, vrati se! Sada je na mene red!” Ali, Zec je nastavio da be`i, glasno se smeju}i. “Taj pokvareni, smrdljivi, sitnooki gad me je napravio budalom,” `alio se Iktinike. “Ovo ba{ li~i na njega. Stalno poku{ava da me prevari, a ja svaki put nasednem na njegove trikove.” Iktinike je bio besan. Hteo je da kazni Zeca, ali ovaj je ve} bio daleko. Mogao je samo da vi~e za njim i da ga naziva pogrdnim imenima. Onda je Iktinike po{ao ku}i. Uskoro je do{ao do jednog mesta gde su se neka deca igrala sa {tapovima i loptom. Iktinike ih pozdravi: “Hok{ila, {ta ima novo?” “Ni{ta naro~ito, uja~e,” odgovori mu jedan de~ak. “Osim {to nam je Zec ispri~ao kako te je zaja{io.” “Ah, ve} je po~eo da me sramoti!” pomisli Iktinike. Krenuo je dalje i uskoro sreo nekoliko de~aka koji su se kockali sa ko{ticama od {ljiva. “Mla|a bra}o,” pozdravi ih Iktinike, “{ta ima novo?” “Ni{ta, osim {to je navra}ao Zec i svima ispri~ao kako te je naguzio.” “Oh, ne! Taj pokvareni, la`ljivi, klempavi hlete samo {iri la`i o meni!” Onda je krenuo dalje. Uskoro je sreo nekoliko de~aka koji su ve`bali ga|anje lukom i strelom. “Hej, deco, {ta ima novo?” raspitivao se Iktinike. “Samo to da je Zec navra}ao i ispri~ao svima kako te je opalio na vintke na~in.”

16

“Uh, taj smrdljivi la`ov, rascopane nju{ke!” zauralo je Iktinike. “Ne verujte mu ni re~!” Iktinike krenu dalje korak, ali ubrzo oseti potrebu da se olak{a. Odmah je ~u~nuo, ali, umesto ~esli, iz njegovog onzea po~e}e da ispadaju mali ze~evi. “Oh, ne! Ovo je ve} previ{e!” o~ajavao je Iktinike. “{ta li je slede}e?” Kona~no je stigao ku}i. Njegova `ena ga mazno pozdravi. Bila je u posebnom raspolo`enju. “Hajde da se taviton,” predlo`i mu ona. “Ne ve~eras,” progun|a Iktinike. “Ne{to me boli glava.”

17

ZA[TO KRTICE @IVE POD ZEMLJOM Narod: Cherokee Izvor: AIML, Erdoes & Ortiz, pg. Jedan ~ovek bio je zaljubljen u `enu koja ga nikako nije `elela. Poku{ao je na svaki na~in da zadobije njeku naklonost, ali bez uspeha. Na kraju je izgubio svaku nadu i skoro se razboleo mile}i na nju. Jednog dana nai|e Krtica i kada je videla ~oveka u tako lo{em stanju, upita ga u ~emu je problem. ^ovek joj je ispri~ao svoju pri~u, a kada je zavr{io Krtica mu re~e: “Ja ti mogu pomo}i. Ne samo da }e{ joj se svideti, nego }e ti sama do}i.” Iste no}i, prokopav{i tunel do tipija u kome je devojka spavala, Krtica joj je ukrala srce. Onda se vratila obeshrabrenom ljubavniku i dala mu njeno srce, a da ovaj ~ak nije ni video {ta mu je ova stavila u ruku. “Evo, progutaj ovo”, re~e Krtica “i ona }e ti sama do}i.” ^ovek je progutao srce, a kada se devojka probudila odmah je pomislila na njega. Imala je ~udnu `elju da istog ~asa ode ka njemu. Nije shvatala za{to se to doga|a, jer joj se taj ~ovek nikada nije svi|ao, ali ono ose}anje je postajalo tako sna`no da je morala da ga {to pre na|e i ka`e mu koliko ga voli i da `eli da postane njegova `ena. I tako su njih dvoje postali mu` i `ena. Svi vra~evi koji su ih poznavali bili su iznena|eni i pitali su se kako je do toga do{lo. Kada su saznali da je to Krti~ino maslo, koju su uvek smatrali toliko ni{tavnom da je nisu ni prime}ivali, postali su ljubomorni i po~eli da joj prete da }e ga ubiti. Eto za{to Krtica od tada `ivi pod zemljom i ne usu|uje se da proviri na povr{inu. ***

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful