PETER KALIFORNSKY

(Dena'ina, Aljaska) 1. DE~AK I ORKE/ KITOVI UBICE 2. O VEROVANJU U VIDLJIVO I NEVIDLJIVO

De~ak i Orke/ Kitovi ubice
Ova pri~a je zna~ajna zbog povezanosti sa Vukom, mo}nom figurom u Athabaskan kulturi, kao i sa Orkama sa kojima su se Dena'ina ~esto sretale o oblasti zaliva Kuk. (napomena: James Kari) *** Jedan de~ak je plovio besciljno u svom ~amcu du` obale. Kada je zastao da malo predahne, u daljini je ugledao jato Orki. Posmatrao ih je kako rone. Izgledali su kao psi koji izranjaju iz vode. Kada su do{li blizu obale, zaronili su, a onda izronili iz vode u ljudskom obliku. Zatim su se uputili ka {umi. De~ak je krenuo za njima. I{ao je stazom koja ga je izme|u strmih litica odvela pravo u planine. Tamo je bilo jedno selo. I de~ak u|e u selo, a me{tani ga lepo do~eka{e i ponudi{e hranom i ode}om. Neki me{tani su oti{li lov i onda se vratili se sa puno mesa. De~ak nije znao koliko dugo je ostao tamo. Jednog dana me{tani se okupi{e oko njega i reko{e mu: "Tvoji najbli`i ti sigurno nedostaju. Vreme je da se vrati{ ku}i. Samo sledi stazu kojom si do{ao i vrati}es se tamo." I de~ak je krenuo nazad, prona{ao onu stazu i ubrzo stigao do okeana. Kada je pogledao iza sebe, ~itav predeo se odjednom izmenio. Spustio se na obalu i prona{ao svoj ~amac, ali ovaj be{e potpuno truo. Onda je pogledao sebe i video da mu se ode}a pretvorila u dronjke. Pomislio je da se vrati u ono selo, ali, nije mogao da prona|e stazu koja ga je jednom odvela tamo. Nekako je uspeo da popravi ~amac i zaplovio ku}i. Kada je stigao u svoje selo tamo je zatekao neke druge ljude. Po~eo je da uzvikuje svoje ime. "To sam ja!", rekao je, a onda po~eo da izgovara imena svojih ro|aka i me{tana. "Gde su oni?", pitao je. "Svi ti ljudi su odavno mrtvi", reko{e mu me{tani. "Mi smo njihova deca." Tako je de~ak je shvatio da je postao starac. Ispri~ao je ljudima {ta mu se desilo. Onda je utonuo u san i umro. Izvor: Coming To Light, str. 120

2

O verovanju u vidljivo i nevidljivo
Dena'ine su, ka`u, imali odre|ena verovanja vezana za `ivotinje. Kada bi ulovili ili uhvatili u zamku neku `ivotinju i skinuli svo meso sa nje, njene kosti bi ~uvali na jednom mestu. Zimi bi probijali rupu u ledu i potapali kosti `ivotinja u vodu. U svojim selima su tako|e potapali kosti u vodu, u neko jezero ili u zalivu, ili bi ih spaljivali. Postupali su tako da bi `ivotinje, nakon dolaska na mesto gde su se vra}ale u `ivot, mogle da poprime svoj prvobitni oblik. Be{e me|u njima jedan mladi}. Slu{ao je kako stari pri~aju o `ivotinjama, o tome kako prema njima treba biti veoma pa`ljiv i ukazivati im po{tovanje. Mladi} ih je slu{ao i mislio: "Slu{aj ih kako samo la`u." Kasnije je mladi} krenuo u {umu, napravio sebi zaklon od pru}a i uskoro ulovio jednog karibua. Poneo je karibua nazad u svoj logor, isekao meso na komade, skuvao ga i po~eo da jede. Utom se pojavi jedan mi{. Mladi} ga odmah udari toljagom i baci u `bunje. Onda se pojavilo jo{ nekoliko mi{eva, koje mladi} opet sve pobi toljagom i razbacao okolo. Poku{ao je da nastavi sa jelom, ali mi{evi su i dalje dolazili. On ih na kraju sve o{uri kipu}om vodom, pa i njih, onako spr`ene, razbaca svuda okolo. Ali, mi{evi nastavi{e da naviru sa svih strana. I tako se mladi} vratio u selo, oti{ao do poglavice i rekao mu: "Nije mi dobro. Potpuno sam iscrpljen i umirem od gladi." Dali su mu ne{to za jelo, a on im onda ispri~a kako su ga mi{evi spopali kada je ulovio karibua. Rekao im je da bi njegovo meso jo{ uvek mogli da prona|u i donesu u selo, ako bi neko po{ao sa njim. Kada su stigli u logor koji je mladi} podigao u {umi, videli su da mi{evi nisu ni takli meso. Ali, kada je mladi} oti{ao da proveri svoje zamke, video je da su mi{evi izgrickali sve {to je bilo uhva}eno, tako da su to meso morali da bace. Kada su se vratili u selo, mladi} je uzeo svoj deo mesa i odneo ga u spremi{te. Sutradan, kada je hteo da uzme malo od tog mesa, video je da su ga mi{evi svog izgrickali i zaprljaji svojim izmetom. Onda mu poglavica re~e: "Mi{evi te ne proganjaju bez razloga. Mora da si im se ne{to zamerio." Te no}i, kada je legao u postelju, mi{evi su po~eli da tr~e svuda po njemu. A kada je ipak nekako zaspao, usnio je jedan san. Video je u snu neku prostranu, otvorenu zemlju: nigde ni jednog brdasca ili planine, i bez drve}a, dokle god se pru`ao pogled. Svuda okolo promicala su nekakva stvorenja, najrazli~itijih vrsta. Jedna `ena je sedela ta~no naspram njega i rekla: "^ula sam za tebe." Ona stvorenja bila su svuda okolo, ali njihova lica bila su druga~ija od ljudskih. @ena be{e prelepa. Rekla je: "Sada se ose}a{ lo{e, jer si pro{ao kroz te`ak period. Smrskao si kosti ovih `ivotinja i razbacao ih svuda okolo, da ljudi gaze po njima. Kada se `ivotinje vrate ovamo, imaju velikih te{ko}a da se vrate u svoj prvobitni oblik." A onda, na jedan njen pokret rukom, ~itav predeo se potpuno izmeni. Sve je bilo puno `ivotinja, u`asno izobli~enih. Uz njih su i{li ljudi koji su se starali o njima. "Ovo su moja deca", rekla je. "Pogledaj {ta si im uradio. Spr`io si im ko`u vrelom vodom." Onda je nastavila: "Pogledaj sada odakle si do{ao – sa strane odakle izlazi sunce." Mladi} se osvrnuo i video da se nalazi na zemlji koja je bila iznad zemlje ljudi, koja je bila ispod njih, u pravcu istoka. Mnogo ljudi je pristizalo gore, iz te donje zemlje, i svi oni bili su bez ode}e na sebi. Kada bi dospeli gore, obla~ili su ode}u i odmah nakon toga pretvarali su se u razli~ite `ivotinje. Ona prelepa dama mu objasni da je to mesto na koje `ivotinje dolaze nakon `ivota u zemlji ljudi, da bi se ponovo vratile u `ivot. Rekla je: "Narod Logorske Vatre* je ovde. Oni
*

@ivotinje govore o ljudima kao o Narodu Logorske Vatre. (Kalifornsky)

3 se brinu o nama. Oni koriste na{u ode}u za svoje potrebe, ali ako se prema nama odnose sa po{tovanjem, mi se vra}amo ovamo u svom pravom obliku i ponovo postajemo `ivotinje. I uvek }emo u svom pravom obliku, sve dok ljudi potapaju na{e kosti u vodu ili ih spaljuju u vatri." Dok mu je ovo pri~ala, `ena je stajala iza njega. A kada se mladi} okrenuo ka njoj da je pogleda, ugledao je jednog d`inovkog mi{a kako sedi na njenom mestu. Mladi} se u`asno upla{i i to ga trgnu iz sna. Odmah je oti{ao do poglavice i rekao mu: "Bio si u pravu. Rekao si da sam se mo`da ogre{io o `ivotinje. @elim da ispri~am svoju pri~u pred celim selom." I me{tani se okupi{e, a on im ispri~a svoju pri~u o `ivotinjama. Rekao je: "@ivotinje `ive zapadno od nas, na zemlji iznad na{e, a mi smo na istoku, ispod njih, na strani odakle izlazi sunce. @ivotinje znaju sve {to radimo/ za sve na{e postupke. Na{i stari pri~ali su kako `ivotinje treba po{tovati, a ja im nisam verovao. Lomio sam njihove kosti i bacao ih okolo. Vi, ljudi, gazili ste po njima, iako to niste mogli znati. Ali, `ivotinje znaju za to." I onda im je ispri~ao svoj san. Posle toga mladi} je jos dugo bio obuzet tim snom, i, mada nije sasvim poremetio pame}u, vi{e nikada nije bio onaj stari. Izvor: Coming To Light, str. 116-118